Sluzbeni List Grada Beopgrada - Plan Detaljne Regulacije

ISSN 0350-4727
SLU@BENI LIST
GRADA BEOGRADA
Godina LI Broj 37
14. novembar 2007. godine
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 10.

septembra 2007. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i
34/06) i ~lana 31. Statuta grada Beograda (Slu`beni list
grada Beograda, br. 14/04, 30/04 i 19/05), donela je
PLAN DETAQNE REGULACIJE

PROSTORNE CELINE KOSANÎ]EV VENAC
TEKSTUALNI DEO
A. UVOD
A.1. Povod i ciq izrade plana
A.1.1. Povod za izradu plana
Dono{ewem Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, broj 47/03) uslovqeno je usagla{avawe zapo~etih procedura dono{ewa planova, tako da je ranije zapo~eta izrada regulacionog plana podru~ja Kosan~i}evog
venca nastavqena izradom Programa plana, na osnovu koga
je doneta je Odluka o pristupawu izradi plana, objavqena
u Slu`benom listu grada Beograda, broj 8/05.
Kosan~i}ev venac, istorijska urbana celina u Beogradu, progla{ena je 1971. godine za spomenik kulture, re{ewem broj 490/1 od 24. maja 1971. Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, a na osnovu ~lana 28. stav 1. i 2.
Zakona o za{titi spomenika kulture (Slu`beni glasnk
SRS, broj 3/66) i ~lana 141. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ, broj 18/65), kao podru~je
najstarijeg kompaktnog srpskog naseqa u varo{i Beograda,
kao prvi razvijeni upravni, kulturni, duhovni i ekonomski centar Beograda u obnovqenoj srpskoj dràvi i kao
deo savremenog Beograda sa osobenim ambijentalnim i likovnim kvalitetima.
A.1.2. Ciq izrade plana
Istorijska urbana celina Kosan~i}evog venca zauzima
jugozapadni deo beogradskog rta na strmom odseku kojim se
reqef {umadijskog pobr|a zavr{ava na obalama Save i Dunava i predstavqa jedan od najzna~ajnijih i najosetqivijih
urbanih sklopova starog Beograda i deo li~ne karte Beograda.
Ciq izrade plana je da se na relativno malom prostoru
Kosan~i}evog venca dovedu u ravnoteù istorijski kontekst, kulturno nasle|e, ekonomske aktivnosti, socijalni
kontekst, razli~iti vidovi saobra}aja (re~ni, laki {inski LRT, kolski i pe{a~ki saobra}aj), sadràji kulture
i duhovni centar pravoslavqa.
Plan treba da obezbedi urbanisti~ke uslove za prostornu i ekonomsku obnovu, rekonstrukciju i transformaciju podru~ja Kosan~i}evog venca, a naro~ito:
obnovu i za{titu ambijentalne celine Kosan~i}evog
venca i jedinstvene siluete ove celine u slici grada;
Cena 180 dinara
za{titu postoje}ih i afirmaciju novih vizura na

ovom podru~ju i sa ovog podru~ja;
obnovu i afirmaciju kulturno-istorijskih i morfolo{kih osobenosti prostornih celina u okviru plana;
stvarawe uslova za nove ambijentalne vrednosti i
unapre|ewe uslova ìvota;
pove}awe pristupa~nosti teritorije plana i pove}awe interne pe{a~ke komunikativnosti prostora;
dimenzionisawe novih kapaciteta bgrp definisanih
maksimalnim apsolutnim visinama objekata u skladu sa okruèwem i mogu}nostima lokacije da u potpunosti re{i pitawe stacionarnog saobra}aja u okviru korisni~ke parcele;
planirane namene treba da omogu}e kontinuitet karakteristi~nih namena u prostoru, prihvatqivu transformaciju postoje}ih namena i nove namene u funkciji obnove i za{tite prostora, {to se postiè {irokom lepezom
kompatibilnosti planiranih namena;
uslove za realizaciju novih objekata i javnih prostora, zamenu objekata lo{eg gra|evinskog fonda, kao ekonomski impuls za obnovu i rekonstrukciju za{ti}enih
objekata i ukupnog ambijenata Venca;
geomehani~ko obezbe|ewe grebena Kosan~i}evog venca i sanirawe pokrenutog klizi{ta.
Plansko re{ewe indirektno treba da omogu}i kvalitetnu vizuelnu i funkcionalnu vezu izme|u gradskog centra podru~ja oko Knez Mihailove ulice i reke Save, kao
i atraktivnu, sadràjima bogatu, pe{a~ku vezu du` priobaqa sa bastionom Svetog Jakova, Dowim i Gorwim Kalemegdanom, a u budu}nosti i sa Savskim amfiteatrom.
A.2. Obuhvat plana
A.2.1. Granice i povr{ina obuhva}enog prostora
Teritorija Plana detaqne regulacije obuhvata celinu
Kosan~i}evog venca i deo savskog priobaqa od ulice Bra}e Krsmanovi} do oko 30m nizvodno od kraja Beton hale, a
granica je definisana ulicama: Bulevar vojvode Bojovi}a,
Pariska, Gra~ani~ka, Ivan Begova, Pop Lukina, Brankova,
obuhvata delove zone ispod mosta Bratstvo i jedinstvo i
delove reke Save. Granica uvek ide regulacijom ulice,
osim u zoni akvatorija, kada obuhvata deo akvatorija uz kojem su sme{teni me|unarodno i doma}e putni~ko pristani{te. Iz granice plana iskqu~ena je povr{ina mosta
Bratstvo i jedinstvo na koti oko 91 nmv.
Ukupna povr{ina unutar granica plana je 23,02 ha, od
~ega je povr{ina akvatorije 3,74 ha a povr{ina kopnenog
dela 19,28 ha.
Granica plana je prikazana na svim grafi~kim prilozima.
A.2.2. Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta
U postoje}em kori{}ewu prostora karakteristi~ne su
tri zone:
Zona gorweg platoa Kosan~i}evog venca sa javnim i
drugim objektima kulture (Muzej knegiwe Qubice, objekat
Broj 37 2
SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA
umetni~ke galerije i ateqea), ambasadama (Francuske i

Austrije), {kolstva (osnovna {kola, Rektorat Fakulteta
umetnosti, Fakultet primewenih umetnosti) i ostalim
gra|evinskim zemqi{tem ~iji je najzna~ajniji korisnik
Srpska pravoslavna crkva (Patrijar{ija, Internat Bogoslovskog fakulteta, Bogoslovija, Saborna crkva), a zastupqeno je i stanovawe u tipu kompaktnog bloka, sa objektima spratnosti od P do P + 7 spratova. Zoni pripada i neure|ena zelena povr{ina platoa sa obeliskom uz most
Bratstvo i jedinstvo, sa benzinskom pumpom u Pop Lukinoj ulici.
Zona uz Kara|or|evu ulicu sa javnim objektom Fakulteta primewenih umetnosti u privremenom objektu, objektom Milicije uz Velike stepenice i javnim prostorom Velikih stepenica, sa zapu{tenim zelenim povr{inama u
bloku 11 i 12. Na ostalom gra|evinskom zemqi{tu zastupqena je namena stanovawa sa poslovawem u tipu kompaktnog bloka. Delovi zone su neadekvatno okupirani magacinskim prostorom i objektima ilegalne gradwe. Stambeni i
poslovni objekti su uglavnom lo{eg boniteta.
Zona priobaqa uglavnom pripada gra|evnskom zemqi{tu namewenom kolskom, pe{a~kom, biciklisti~kom i èlezni~kom saobra}aju, kao i delovima prostora uz priobaqe u funkciji me|unarodnog i doma}eg re~nog putni~kog
pristani{ta, ~iji su me|usobni odnosi nedovoqno regulisani. Na javnom prostoru, uz regulaciju Bulevara vojvode
Bojovi}a, nalazi se i benzinska pumpa, kao i okretnica
tramvaja. Ostalo gra|evinsko zemqi{te nameweno je poslovawu i skladi{tewu a odnosi se na objekat Beton hale koja
je ufunkciji magacinskog i poslovnog prostora, kao i prizemne objekte izme|u Beton hale i tramvajske okretnice.
Sve karakteristi~ne zone sa pripadaju}om namenom povr{ina definisane su u grafi~kom prilogu br. 1 Postoje}a namena povr{ina.
A.2.3. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana
Popis katastarskih parcela koje se nalaze unutar granice plana:
KO Stari grad
d.l.: 32; 33; 43; 44; 45 R=1:500
Cele k.p.: 22/6; 70; 1985; 1986; 2035; 2026; 1998; 2001;
2000; 1999; 2043; 2045; 2044; 3030; 3028; 3025; 1950/1; 1962;
1963; 1965; 1966; 2037; 2039; 2040; 2042; 2041; 1960; 1950/3;
2007; 1971; 1978; 2004; 1981; 1982; 1950/2; 1959; 1964; 2005;
3032; 2038; 1967; 1968; 3029; 1969; 1970; 2029; 2031; 2033;
2034; 2036; 2023; 2003; 1951; 1954; 1953/2; 1955; 1956; 1961;
1990; 1995; 1980; 3027; 3031; 2046; 2030; 2028; 2002; 2019;
2020; 2021; 2022; 1953/1; 1983; 1979; 2027; 1957; 1981, 1982,
1988; 1992; 1923; 1924; 1925; 1994; 1996; 1987; 1972; 1974;
1977; 1984; 1948; 1949/2; 1949/3; 1949/4; 1927; 1928; 1929/2;
1930; 1932; 1935; 1936; 1942/1; 1945; 1973; 1939; 1941/1; 1991;
1940; 1947; 1949/1; 1933; 1934; 1938; 1989; 1993; 1975; 1976;
1941/2; 1929/1; 1942/2; 1931, 1891, 1892.
Delovi k.p.: 22/1; 69/1; 3026; 2047; 64/1; 68/1; 727; 1892;
1922; 1946; 2774; 1899; 2047.
KO Savski venac
d.l.: 2; 7 R=1:500
Cele k.p.: 7; 9
Delovi k.p.:
1; 1508/1; 438/1; 422/1; 406; 3/2; 407; 3292
Napomena:
U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela u
tekstualnom prilogu i brojeva parcela u grafi~kom prilogu, vaè podaci sa grafi~kog priloga na overenoj katastarskoj podlozi.
14. novembar 2007.
Zakonu o za{titi ìvotne sredine (Slu`beni glasnik RS, broj 135/04);

Zakona o kulturnim dobrima (Slu`beni glasnik
RS, broj 71/94);
Odluci Skup{tine grada Beograda o pripremawu plana detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac
(Slu`beni list grada Beograda, broj 8/05 );
Pravilniku o sadrìni, na~inu izrade i na~inu vr{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid (Slu`beni
glasnik RS, broj 12/04);
Celina Kosan~i}evog venca je utvr|ena za kulturno
dobro od velikog zna~aja (Slu`beni glasnik SRS, broj
17/79), a granicom plana je obuhva}en i deo za{ti}ene
okoline Beogradske tvr|ave koja je kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju (Re{ewe Zavoda za
za{titu spomenika kulture grada Beograda broj 290/4,
31. maj 1965).
A.3.2. Planski osnov
Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine
(Slu`beni list grada Beograda, br. 27/03, 25/05), predmetno podru~je nalazi se u povr{inama namewenim za stanovawe, komercijalne zone i gradske centre, javne slu`be
i objekte, zelene povr{ine i saobra}aj i saobra}ajne povr{ine, odnosno u Centrlnoj zoni, u urbanisti~koj celini 1,
Varo{ u {ancu, sa slede}im planskim uslovqenostima:
Prostor Kosan~i}evog venca je definisan kao jedan od
najzna~ajnijih urbanih sklopova Beograda za koji se, prilikom planske razrade, moraju uvaìti: prirodne uslovqenosti, istorijska va`nost prostora, uslovi za{tite spomenika kao i zna~aj oblikovawa siluete grada i za{tita
vrednih vizura. Postoje}i karakter i odnos namena prostora treba da ostanu dominantni u odnosu na mogu}e nove namene, koje su mogu}e u zoni Kara|or|eve ulice i Beton hale. Podru~je na kome se nalaze ostaci zdawa Narodne biblioteke, sru{ene i spaqene u {estoaprilskom bombardovawu 1941. godine, planirano je kao memorijalni kompleks
republi~kog zna~aja sa multifunkcionalnom namenom i sa
minimalnim stepenom izgradwe razru{enog bloka, koji
obezbe|uje da deo ostatka biblioteke bude prezentiran i
pristupa~an. Na prostoru postoje}eg putni~kog re~nog
pristani{ta na reci Savi planirano je novo re~no me|unarodno pristani{te.
U tom kontekstu, Generalnim planom Beograda do 2021.
godine (u daqem tekstu: GP) definisani urbanisti~ki pokazateqi za tipologiju kompaktnog bloka i sadràje gradkog centra, {to su GP-om planirane namene na teritoriji
plana, podre|eni su navednim uslovima.
Stanovawe
Kompaktni blok sa dominantnom namenom stanovawa u
centralnoj zoni ima slede}e urbanisti~ke pokazateqe:
odnos BRGP stanovawa i delatnosti 5090% do
5010%;
maksimalna gustina stanovawa 400800 st/ha;
indeks izgra|enosti parcela 33,5;
stepen zauzetosti parcela 40%60%;
za objekte na uglu indeks i stepen zauzetosti se uve}avaju 1,15 puta;
broj parking mesta za stanovawe 0,7-1,1 PM/stanu;
broj parking mesta za poslovawe 1 PM/80 m2 korisnog
prostora.
A.3. Pravni i planski osnov

A.3.1. Pravni osnov
Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije sadràn je u:
Zakonu o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik
RS, br. 47/03, 34/06);
Glavni gradski centar i Centralna zona

Za Centralnu zonu i glavni gradski centar, sa dominantnim sadràjima poslovawa, komercijalnih sadràja i
drugih centralnih aktivnosti planirani su slede}i urbanisti~ki parametri i uslovi, koje, tako|e, treba prilagoditi, detaqnom razradom, konkretnim uslovima prostora.
14. novembar 2007.
Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru
Centar Beograda
Indeks izgra|enosti (I)

3,5 (izuzetno 4,5)
Stepen zauzetosti (Z)

75%
Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk)

izuzetno 32 (p+8+Pk)
Na~in parkirawa*
garaè na obodu jezgra
i u jezgru
Zelenilo
drvoredi, parkovi i druge
forme zelenila
Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe
Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% pod

posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada je
potpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celu
povr{inu bloka, ili ako se naslawa na postoje}e (ili planirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama.
Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se razlikovati za 1 m za isti nivo.
Javne slu`be, javni objekti i kompleksi
Generalnim planom je, pored postoje}ih, planirana i
lokacija za javne namene u Kara|or|evoj ulici, za koje su
definisane slede}e planske osnove:
U oblasti objekata od op{teg interesa u oblasti kulture u razdobqu do 2021. prema GP 2021, prioritet dobijaju:
dogra|ivawe postoje}ih i formirawe novih polivalentnih struktura u okviru gradskih centara;
formirawe muzejsko-kompleksnih celina i obezbe|ewe adekvatnih depoa za sme{taj eksponata;
izgradwa objekata opere i baleta i
kori{}ewe starih privrednih, komunalnih i vojnih
objekata za transformaciju u sadràje kulture.
Ustanove od najvi{eg zna~aja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji (nacionalni muzeji, pozori{ta, opera, balet, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej savremene umetnosti i druge nove uporedive institucije),
mogu da se unapre|uju i grade na povr{inama svih namena,
ukqu~uju}i i zelenilo, uz odgovaraju}e stru~ne i javne provere pogodnosti lokacije i re{ewa.
U dimenzionisawu ukupnih potreba primewuju se slede}e orijentacione vrednosti:
Kapaciteti objekata kulture
Kategorija
Normativ
kapacitet na
m2 gr.
1.000 stan.
pov./kapac.
. Polifunkcionalni
kulturno-obrazovni
centar
10 sedi{ta
4,6 m2
. Bioskopi i pozori{ta
14 sedi{ta
5,0 m2
. Biblioteke
i ~itaonice
2.000 kwiga
0,012 m2
Zbog izraène centralne funkcije, treba da su zadovoqeni visoki kriterijumi u arhitekturi i uspostavqen dobar odnos sa neposrednim gra|evinskim okruèwem. Povr{ine stacionarnog saobra}aja re{avati na svojoj parceli
ili na za to namenski rezervisanim povr{inama u susednim blokovima.
Broj 37 3
Za pozori{ta, bioskope i koncertne dvorane treba

obezbediti jedno parking mesto (2530 m) na sedam sedi{ta, a za druge institucije kulture projekcije }e se raditi zavisno od toga u kojoj se zoni grada nalaze.
U granicama kompleksa dozvoqeni su svi radovi kao i
na povr{inama sa drugim namenama (ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija), uz strogo po{tovawe uslova i programa razvoja nadle`nih institucija za ovu delatnost (ministarstva, zavodi
za za{titu spomenika i sl.).
Zona Kosan~i}evog venca gorwi i dowi plato, definisana je GP-om 2021. kao jedna od primarnih zona lokacija za razvoj objekata od izuzetnog nacionalnog zna~aja.
A.3.3. Izmene u odnosu na planski osnov
Planom detaqne regulacije izvr{eno je detqno razgrani~ewe namena povr{ina namewenih GP-om Beograda
2021, a u skladu sa mogu}nostima kompatibilnosti i transformacije namena definisanih GP-om.
U pogledu planiranih urbanisti~kih parametara, zbog
specifi~nosti lokacije kao {to su postoje}e velike izgra|enosti parcela kvalitetnim ili za{ti}enim objektima, kao i zbog planirane sanacije i stabilizacije terena,
u planu je prose~an stepen zauzetosti parcela (za kompaktni blok S = 69%-73%, i za centralne funkcije S=72%88%) ve}i nego {to je to u GP-u predvi|eno za kompaktni
blok (S=60%) i poslovawe u Centralnoj zoni i glavnom
gradskom centru (S=75%), a planirani indeksi izgra|enosti (I) nadzemnih etaà, za obe tipologije su u okviru
GP-om predvi|enih.
A.3.4. Ste~ene obaveze
Plan detaqne regulacije biciklisti~ke staze od Dor}ola do Ade Ciganlije (Slu`beni list grada Beograda,
broj 25/05) je ste~ena obaveza u segmentu regulaciono-nivelacionog re{ewa dela staze koji je u okviru teritorije
PDR Kosan~i}ev venac.
B. PRAVILA URE\EWA PROSTORA
B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta
B.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te
Javnim gra|evinskim zemqi{tem obuhva}ene su slede}e
povr{ine:
1. povr{ine u regulaciji saobra}ajnica, ozna~ene kao
SP (saobra}ajne povr{ine);
2. povr{ine u funkciji kolskog i pe{a~kog pristupa
objektima na mestima gde nije bilo prostornih mogu}nosti
da se ove dve funkcije razdvoje, ozna~ene kao KP (kolsko-pe{a~ke povr{ine);
3. povr{ine za pe{a~ke komunikacije: stepeni{ta, pe{a~ki prolazi, skverovi, trgovi, sa pripadaju}im javnim
zelenilom, ozna~ene kao PP (pe{a~ke povr{ine);
4. povr{ine u zoni priobaqa ozna~ene kao P (priobaqe), u funkciji: pe{a~kih pristupa, biciklisti~ke staze,
javnog zelenila, javnog parkinga, obaloutvrde, pristupa
re~nim pristanima, objekata za javne namene, saobra}ajnice za planiranu vezu Kara|or|eve i Savske magistrale;
5. povr{ina tramvajske okretnice, ozna~ene kao TO;
6. povr{ina za objekat u funkciji re~nog saobra}aja
(Kapetanija), ozna~ene kao RS (re~ni saobra}aj);
7. javne povr{ine za objekte od op{teg interesa
a. Kultura, ozna~ena kao K (1,2,3) (spomenik kulture
Kafana ?, postoje}i Muzej knegiwe Qubice i
planirani objekat kulture), i NB (Memorijalni
kompleks Narodne biblioteke),
b. obrazovawe, ozna~ene kao O (osnovno obrazovawe,
Rektorat Fakulteta umetnosti, Fakultet primewene umetnosti),
c. povr{ina za objekat tehni~ke infrastrukture,
ozna~ena kao TI1, (tehni~ka infrastruktura)
Broj 37 4
8. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg interesa,

ozna~ena kao JC1, namewena pristupu stanici LRTa, javnoj
podzemnoj vi{eeta`noj garaì i prate}im centralnim
funkcijama, u Zoni LRT;
9. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg interesa,
ozna~ena kao JC2, namewena centralnim funkcijama bez
stanovawa, u Zoni zoni posebnih intervencija;
10. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg interesa, ozna~ena kao JC3, namewen centralnim funkcijama bez
stanovawa, u Zoni zoni posebnih intervencija.
Povr{ine planiranih namena javnog gra|evinskog zemqi{ta prikazane su na grafi~kom prilogu br.4, a u tekstualnom delu plana u odeqku B.2. Bilans urbanisti~kih
pokazateqa, u tabeli ukupnog bilansa povr{ina zemqi{ta su i numeri~ki zbirno iskazane.
Bruto gra|evinska povr{ina u okviru objekata u zonama
javnog interesa (u priobaqu u Zoni priobaqe, na gp P7
i gp P10, i na gp JC1 u Zoni LRT, kao i na gp JC2 i
gp JC3 u Zoni zoni posebnih intervencija) prikazani
su u tabeli Planirani urbanisti~ki pokazateqi po namenama ostalog gra|evinskog zemqi{ta, kao posebna stavka.
U okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta nisu predvi|ene posebne povr{ine za objekte de~je za{tite, s obzirom
na to da nije mogu}e u granicama plana realizovati de~ju
ustanovu kao samostalni objekat na javnom zemqi{tu, imaju}i u vidu broj dece za koji treba obezbediti sme{taj kao
i karakter planiranog podru~ja stepen za{ti}enosti
prostora, tipologiju izgra|enosti i nedostatak odgovaraju}ih lokacija.
14. novembar 2007.
Planirani broj stanovnika u granicama plana je 2.759,

a udeo dece pred{kolskog uzrasta je 110165 (46% ukupnog
broja stanovnika). Broj dece za koji je potrebno obezbediti sme{taj u pred{kolskim ustanovama je 5583.
U odnosu na potreban kapacitet od 80 dece, de~ju ustanovu mogu}e je realizovati kao depadans, u prizemqu novoplaniranih objekata u granicama plana ili u kontaktnom
podru~ju. Potrebnu povr{inu objekta planirati prema vaè}em normativu od 6,57,5 m2/detetu. Slobodan prostor za
igru, povr{ine 8 m2/detetu, obezbediti u okviru parcele
ili u najblièm okruèwu. De~ja ustanova moè biti i u
privatnom sektoru, uz primenu odgovaraju}ih normativa.
Tako|e, u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta nisu
predvi|ene povr{ine za objekte osnovne zdravstvene za{tite, s obzirom na to da u granicama plana postoji punkt
Hitne pomo}i Doma zdravqa Stari grad, u okviru prizemqa objekta u ulici Kraqa Petra 10, a cela teritorija plana nalazi se u zoni koju pokriva Zdravstvena stanica op{te medicine Doma zdravqa Stari grad, sme{tena na
uglu ulica Topli~in venac i Pop Lukine.
B.1.1.1. P o p i s k a t a s t a r s k i h p a r c e l a z a j a v n o
gra|evinsko zemqi{te
Parcele javne namene prikazane su na grafi~kom prilogu br. 15, a uslovi za ure|ewe i izgradwu parcela javne
namene dati su u poglavqu B.4.
Opis karakteristi~nih namena u okviru parcela javnog
gra|evinskog zemqi{ta, dat je u grafi~kom prilogu broj 4,
a detaqan sadràj pojedinih javnih gra|evinskih parcela
u odgovaraju}im uslovima za izgradwu.
1. Za javne saobra}ajnice ulice izdvajaju se slede}e parcele:
Broj bloka Naziv ulice

Broj katastarske parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
Kara|or|eva
delovi katastarskih parcela: 70; 1946; 69/1; 22/6;
2007; 1968; 1950/1; 1949/3; 1949/2; 1945; 1942/1;
3027; 3029.
SP1
Bulevar vojvode Bojovi}a

delovi katastarskih parcela: 69/1; 68/1; 64/1; 22/1.
SP3
Pariska
delovi katastarskih parcela: 1922; 1938; 1934;
1933; 1929/1.
SP4
Kosan~i}ev venac
deo katastarske parcele: 1986.
SP5
Kneza Sime Markovi}a

cela katastarska parcela: 1984.
SP6
Kraqa Petra
delovi katastarskih parcela: 1892, 727.
SP7a
Kraqa Petra
deo katastarske parcele: 727.
SP7b
ûbrina
SP8
Kneza Sime Markovi}a

SP9
Pariska
delovi katastarskih parcela: 1922; 1938; 1934;
1933; 1929/1.
SP10
Brankova
delovi katastarskih parcela: 3025; 3026
SP11
K.o. Savski venac
Cela katastarska parcela: 7; 9
Delovi katastarskih parcela: 1; 3/2; 406; 407;
422/1; 1508/1
SP12
Pop Lukina
cela katastarska parcela: 2047;
SP13
Brankova
k.o. Stari grad
delovi katastarskih parcela: 3026
k.o. Savski venac
delovi katastarskih parcela: 3/2
SP14
14. novembar 2007.
Broj 37 5

Broj / oznaka gra|.
parcele
Ivan Begova
k.o. Stari grad
delovi katastarskih parcela: 1899;
cela katastarska parcela: 2047
SP15
Gra~ani~ka
k.o. Stari grad
deo katastarske parcele 727;
cele katastarske parcele: 1891,1892
SP16
2. Za javne kolsko-pe{a~ke pristupe izdvajaju se slede}e parcele:

Broj / oznaka gra|.
parcele
12
k.p. pristup u blok
delovi katastarskih parcela: 1935; 1934.
KP1
5, 6 i 9*
Zadarska, Srebreni~ka
KP2
11
pristup K3 i C1
deo katastarske parcele: 1950/1.
KP3
9
Fru{kogorska
k.o. Savski venac
delovi katastarskih parcela: 1971; 1960; 3028; 3029;
3025
KP4
* blokovi izme|u kojih se nalazi kolsko-pe{a~ki pristup

3. Za javne pe{a~ke povr{ine izdvajaju se slede}e parcele:
Broj bloka Sadràj

Broj / oznaka gra|.
parcele
11
Malo stepeni{te
deo k.p. 3029 i 3025
PP1
(10 i 7)*
stepeni{te
cela k.p. 2046
PP2
(11 i 10)*
zona obezbe|ewa padine
delovi katastarskih parcela: 1950/1; 1951;
sa pe{a~kim prolazom
1953/2; 1956; 1961; 1959; 1962; 1963; 1967; 1968;
1969; 1970; 3029; 3028; 1971; 1960; 1966
PP3
(10 i 11)*
sa pe{a~kim prolazom
1949/1.
PP4
(11 i 12)*
Veliko stepeni{te
1949/2; 1949/1; 1947; 1986;
PP5
12
skver
delovi katastarskih parcela: 1934; 1936; 1941/1.
PP6
8
trg sa elementima parkovskog
ure|ewa i javnom podzemnom
garaòm
deo 3025
PP7
potporni zid uz Malo
stepeni{te (PP1), podzemna
javna garaà
deo 3027
PP8
(10 i 11)*
prilaz liftu L4
delovi 1961 i 1962
PP9
* blokovi izme|u ili pored kojih se nalazi javna pe{a~ka komunikacija

4. Za javne povr{ine priobaqa izdvajaju se slede}e parcele:
Broj bloka Sadràj gra|evinske parcele Broj kat. parcele

Broj gra|. parcele
13
pe{a~ki pristupi i
{etali{te, slu`beni kolski
pristupi, parkovsko zelenilo,
biciklisti~ka staza, punktovi
ugostiteqstva, obaloutvrda
delovi katastarskih parcela: 69/1; 22/6.
P1
Broj 37 6
14. novembar 2007.
Broj bloka Sadràj gra|evinske parcele Broj kat. parcele

Broj gra|. parcele
13
pe{a~ki pristupi,
parkovsko zelenilo
deo katastarske parcele 22/1
P2
13
pe{a~ki pristupi,
parkovsko zelenilo
P3
13
pe{a~ki pristupi,
slu`beni kolski pristup,
parkovsko zelenilo, {karpa
delovi katastarskih parcela: 22/6; 2007; 69/1.
P4
13
javni parking sa
odgovaraju}im pristupima
delovi katastarskih parcela: 69/1; 68/1; 70.
P5
13
pe{a~ki pristupi, slu`beni
kolski pristup i parkovsko
zelenilo (do realizacije
planiranih sadràja
èl. pruga koja se uklawa)
P6
13
objekat (podzemni) u zoni
javnog interesa, namewen
za javne namene i prate}e
sadràje, sa javnim
parkingom, pe{a~kim i
zelnim povr{inama na krovu,
(do realizacije planiranih
sadràja èl. tunel)
P7
13
pe{a~ki pristupi i
delovi katastarskih parcela: 22/6; 69/1
parkovsko zelenilo;
k.o. Stari grad; delovi katastarskih
parcela: 438/1; 1508/1 k.o. Savski venac
P8
sadràja èl. pruga
koja se uklawa)
13
saobra}ajnica,
deo katastarske parcele: 22/6
sadràja èl. pruga
k.o. Savski venac
P9
koja se uklawa)
13
objekat za javne namena
sa prohodnim krovom
(Beton hala)
P10
13
parkovska povr{ina,
pe{a~ki pristupi
deo katastarskih parcela: 69/1; 70.
P11
13
pe{a~ki pristup
priobaqu sa Velikog
stepeni{nog silaza
i drugih staza Kalemegdana
deo katastarskih parcela: 22/1, 69/1;
P12
5. Za javnu povr{inu tramvajske okretnice izdvajaju se slede}e parcele:
Broj bloka Sadràj

Broj kat. parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
13
tramvajska okretnica
delovi katastarskih parcela:
68/1; 69/1; 70; 1946.
TO
6. Za javnu povr{inu za objekat u funkciji re~nog saobra}aja (Kapetanija)
Broj bloka Sadràj

Broj kat. parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
13
Kapetanija
RS
14. novembar 2007.
Broj 37 7
7. Za komplekse javnih objekata izdvajaju se slede}e parcele:

a) Kultura
Broj bloka Detaqna namena

Broj kat. parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
5
Muzej knegiwe Qubice
(Kneza Sime Markovi}a 8)
deo katastarske parcele 1998
K1
3
Kafana ?
(Kraqa Petra 6)
cela katastarska parcela 1992
K2
11
Planirani objekat kulture
(Kara|or|eva 15,
Kosan~i}ev venac)
delovi katastarskih parcela 1950/1, 1950/3
K3
9
Memorijalni kompleks
Narodne biblioteke
(Kosan~i}ev venac,
Srebreni~ka)
NB
b) Obrazovawe

Broj kat.parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
1
Osnovna {kola
Kraq Petar
(Kraqa Petra 7)
O1
5
Fakultet primewenih
umetnosti
(Kraqa Petra 4)
O2
10
Rektorat Fakulteta
umetnosti
(Kosan~i}ev venac 29)
O3
g) Tehni~ka infrastruktura

Broj kat.parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
13
trafo-stanica
delovi katastarskih parcela: 69/1; 70.
TI1
* blokovi izme|u kojih se nalazi parcela tehni~ke infrastrukture

8. Za objekte u zonama javnog interesa, namewenim centralnim funkcijama izdvajaju se slede}e parcele:

Broj kat.parcele
Broj / oznaka gra|.
parcele
8
objekat ~ije je deo prizemqa
i min. jedna podzemna etaà
u funkciji pristupa stanici
LRT-a i javnoj garaì,
a ostale etaè su prate}i
centralni sadràji
JC1
11
objekat namewen centralnim
funkcijama bez stanovawa
delovi katastarskih parcela 1947 i 1949/1
JC2
11
objekat namewen centralnim
funkcijama bez stanovawa
deo katastarske parcele 1950/2
JC3
Napomena:
U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela u tekstualnom prilogu i brojeva parcela u grafi~kom prilogu, vaè podaci sa grafi~kog priloga na overenoj katastarskoj podlozi.
Broj 37 8
B.1.1.2. P o p i s p a r c e l a n a k o j i m a s e p o
vertikali prepli}u javno i ostalo
gra|evinsko zemqi{te
Parcele javne namene na kojima se po vertikali prepli}u javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te prikazane su
na grafi~kom prilogu br.15. sa ostalim parcelama javne
namene, tako {to su uz osnovnu oznaku parcele javne namene (definisane u Tekstualnom delu plana u poglavqu
B.1.1.1) u grafici dodate zvezdice, a uslovi za ure|ewe i
izgradwu ovih parcela dati su u poglavqu B.4.
14. novembar 2007.
Preplitawe javne namene i ostalih namena po vertikali na teritoriji plana de{ava se u zoni obezbe|ewa padine, za koju su izdvojene parcele javne namene PP3, PP4, i
skvera PP6. Parcele javne namene se nalaze na koti 91 i
91.45, a izme|u kota 79 i 89, na istoj vertikalnoj projekciji javnog zemqi{ta nalaze se lagumi i delovi laguma, u nameni ostalog gra|evinskog zemqi{ta, jer su, tradicionalno, uvek bili deo korisni~kih katastarskih parcela uz
ulicu Kara|or|evu.
Na slede}im parcelama prepli}u se javno i ostalo zemqi{te po vertikali:
Broj bloka
Na~in preplitawa
Broj kat. parcele
Oznaka gra|.
parcele
Javno namena
Ostalo namena
zona obezbe|ewa
lagumi ispod kote
lagumi sa ulazima sa kp: 1970,1971,
PP3*
padine sa pe{a~kim
85,00, sa pristupom u
1969,1966,1967, 1962,1961, 1963,1956,
PP4*
prolazom
okviru parcela ostalog
1953/2, 1951, 1950/3
PP6*
gra|evinskog zemqi{ta,
Namena prema
uslovima B.1.2.
* Javne parcele pe{a~kih povr{ina na kojima postoji preplitawe po vertikali sa ostalim zemqi{tem
Napomena:
B.1.1.3. K o m p a t i b i l n o s t i m o g u } e
transformacije planiranih javnih namena
Parcele i objekti javne namene planirani su i dimenzionisani u odnosu na postoje}i zna~aj i istaknutost prostora Kosan~i}evog venca, postoje}e sadràje i wihove
razvojne mogu}nosti, kao i planirane kapacitete stanovawa, a saglasno normativima Generalnog plana Beograda
2021. i zahtevima nadle`nih institucija za obezbe|ewe novih lokacija za sadràje kulture, kao {to je planirana javna parcela K3. Eventualna prenamena ovih parcela i objekata (osim postoje}e Osnovne {kole Kraq Petar , gde
nije dozvoqena promena namene) mogu}a je samo za druge
javne namene i uz saglasnost svih ministarstava i drugih
institucija u ~ijoj su nadle`nosti namene koje se zamewuju. Ovo se naro~ito odnosi na parcelu Fakulteta primewene umetnosti (O2) jer Program izgradwe Fakulteta primewenih umetnosti u sklopu Univerziteta umetnosti na Novom Beogradu, blok 39, podrazumeva prestanak potrebe za
~etiri lokacije koje ovaj fakultet koristi u Beogradu.
Planirani prostor za Memorijalni kompleks Narodne
biblioteke, parcela NB, nije mogu}e prenameniti, a kompatibilni sadràji u okviru osnovne namene su kultura i
obrazovawe.
U okviru objekata na parceli P10 i P7 u priobaqu planirane su javne namene ~iji }e se detaqni sadràji definisati studijom priobaqa i odgovaraju}im planskim dokumentom.
Do privo|ewa nameni mogu}e je teku}e odràvawe objekata.
B.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te namena
U okviru ostalog gra|evinskog zemqi{ta, u odnosu na
preovla|uju}u namenu objekata, na~in formirawa i kori{}ewa parcela kao i mogu}nost uvo|ewa kompatibilnih namena, izdvojene su slede}e karakteristi~ne namene prostora:
1. stanovawe nalazi se na gorwem platou podru~ja plana, do Fru{kogorske ulice, sa dozvoqenim komplementarnim namenama koje ne remete ve} unapre|uju osnovni karakter zone kultura, obrazovawe, trgovina umetni~kim predmetima, galerije, mawi sadràji trgovine i ugostiteqstva
u prizemqu i suterenu objekata, poslovawe; nisu dozvoqeni sadràji koji indukuju potrebu za velikim brojem parking mesta;
2. stanovawe sa poslovawem u Kara|or|evoj ulici, sa

sadràjem stanovawa i delatnosti u okviru kojih su mogu}i
razli~iti sadràji (trgovina, poslovawe, ugostiteqstvo),
sa mogu}no{}u da ovi sadràji zauzmu i celu parcelu. Sadràji kulture, obrazovawa i socijalne za{tite komercijalnog karaktera tako|e su kompatibilni osnovnoj nameni;
3. centralne funkcije sa stanovawem sadràji gradskog centra u Kara|or|evoj i delu Pariske ulice koji mogu,
pored poslovawa, da podrazumevaju mawe hotelske jedinice,
pansione, ali i javne sadràje, kao i sadràje kulture;
4. centralne funkcije bez stanovawa sa javnom upotrebom
sadràji gradskog centra bez stanovawa (kultura, trgovina,
poslovawe, ugostiteqstvo) za koje je, zbog istaknutosti ili
zna~aja lokacije, uslovqeno javno kori{}ewe dela objekta;
5. sadràji SPC koji obuhvataju Sabornu crkvu, Patrijar{iju, internat Bogoslovskog fakulteta, kao i ostale sadràje u funkciji SPC (muzej, biblioteka i sl.);
6. ambasade koje obuhvataju prostor ambasada Francuske, Austrije i nekada{we {vedske ambasade.
Svim osnovnim namenama ostalog gra|evinskog zemqi{ta kompatibilne su javne namene, kao i namene obrazovawa, socijalne za{tite, zdravstva i brige o deci, komercijalnog karaktera.
Zbog deficita parking mesta za postoje}e objekte, ograni~enih mogu}nosti za wihovo obezbe|ewe i ukupnog karaktera prostora, naro~ito na gorwem platou Kosan~i}evog venca, nisu dozvoqeni sadràji koji indukuju potrebu
za velikim brojem parking mesta.
Nisu dozvoqene namene i sadràji definisani u odeqku tekstualnog priloga B.6.1, kao ni objekti nadzemnih vi{eeta`nih garaà, magacina i skladi{ta.
Planirane povr{ine za namenu ostalog gra|evinskog
zemqi{ta prikazane su na grafi~kom prilogu br. 4.
B.1.2.1. J a v n o k o r i { } e w e p r o s t o r a i o b j e k a t a
u okviru ostalog gra|evinskog zemqi{ta
Parcele ostale namene na kojima se po vertikali prepli}u ostalo i javno gra|evinsko zemqi{te, odnosno parcele ostalog gra|evinskog zemqi{ta za koje se uslovima
defini{e obaveza javnog kori{}ewa u nazna~enom delu,
prikazane su na grafi~kom prilogu br. 15, a uslovi za ure|ewe i izgradwu ovih parcela dati su u poglavqu V. Pravila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta po zonama.
14. novembar 2007.
Broj 37 9
Na slede}im parcelama prepli}u se ostalo

i javno zemqi{te po vertikali:
Broj bloka
Na~in preplitawa
Broj kat. parcele Broj / oznaka
gra|. parcele
Ostalo namena
javno kori{}ewe namena
8
stanovawe sa poslovawem
koridor metro tunela
(post. objekat)
(ispod kote 91.00)
3030
Fru{kogorska 1
8
koridor metro tunela
(postoje}i objekat)
(ispod kote 91.00)
3031
Fru{kogorska 3
11
centralne funkcije
javno kori{}ewe dela objekta delovi 1949/3,
bez stanovawa sa javnim
149/4
C1
kori{}ewem (\umrukana)
Kara|or|eva 13
11
javno kori{}ewe
deo 1961
(post. i plan. objekat)
Kara|or|eva 31
pristupa liftu
i geolo{kom odseku
Napomena:
Poseban slu~aj preplitawa namena predstavqaju lagumi, ozna~eni na grafi~kom prilogu br. 15, za koje se planira
status javnog kori{}ewa zbog ~ega je potrebno obezbe|ewe javnog pristupa sa odgovaraju}ih korisni~kih parcela.
Broj bloka
Na~in preplitawa
Broj kat.parc.
Broj gra|.
oznaka
parc.
javnih sadràja
kojima se
pristupa
ostalo gra|evinsko
javno kori{}ewe
zemqi{te namena
namena laguma
11
stanovawe
kultura sa kompatibilnim
sa poslovawem
namenama
1950/3
PP3
LG1
Kara|or|eva 17-19
11
stanovawe
sa poslovawem
namenama
1956
PP3
LG2
Kara|or|eva 27-29
11
stanovawe
sa poslovawem
namenama
1968
PP3
LG3
Kara|or|eva 39
11
stanovawe
1961*
PP9
LG4
sa poslovawem
namenama
L4
Kara|or|eva 31
GO
11
stanovawe
1963*
PP9
LG5
sa poslovawem
namenama
L4
Kara|or|eva 33
GO
* Sa parcela je posredno obezbe|en pristup lagumima LG4 i LG5, javnom liftu L4 i za{ti}enom geolo{kom odseku
GO, preko javne parcele PP9.
Napomena:
Broj 37 10
14. novembar 2007.
Zbog specifi~nih uslova sanirawa padine i izvo|ewa potporne konstrukcije prema uslovima iz poglavqa B.7.1, a koja se nalazi u okviru planirane zone gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta, za slede}e parcele uslovqena je obaveza
izvo|ewa delova javnog sanacionog objekta u okviru korisni~kih parcela sa mogu}no{}u wihovog konstruktivnog uklapawa u planirane objekte.
Broj bloka
Na~in preplitawa
Broj kat. parc.
ostalo gra|evinsko zemqi{te

javni radovi
namena
11
Stanovawe sa poslovawem
izvo|ewe sanacionog objekta
Kara|or|eva 25
u okviru parcele
1953
11
Kara|or|eva 27-29
u okviru parcele
1956
11
Kara|or|eva 31
u okviru parcele
1961
Napomena:
U slu~aju da izgradwa objekta na parceli i izgradwa sanacionih objekata budu sinhronizovani u projektu i realizaciji, tako da korisnici parcele izvedu potrebnu konstrukciju, prema odgovaraju}em detaqnom projektu sanacije,
pomenuti uslovi preplitawa nisu uslov za takvu parcelu.
B.1.2.2. K a r a k t e r i s t i ~ n e z o n e u o k v i r u
teritorije plana
Na osnovu analize postoje}eg stawa i sagledavawa razvojnih potencijala prostora, kao i planiranih intervencija, teritorija plana podeqena je na sedam karakteristi~nih
zona, za koje }e se dati specifi~ni uslovi izgradwe i ure|ewa. Zone obuhvataju ostalo gra|evinsko zemqi{te, javno
gra|evinsko zemqi{te i deo akvatorija reke Save.
Zona
Zona uz Kara|or|evu ulicu predstavqa zonu velikih intervencija u pogledu obima zamene postoje}eg fonda i planiranih kapaciteta. Vertikalna regulacija novih objekata
se odre|uje prema referentnim objektima u karakteristi~nim segmentima ulice, a zona obuhvata prvi front objekata svih parcela uz Kara|or|evu ulicu.
Zona
Zona malih intervencija obuhvata gorwi plato Kosan~i}evog venca, gde se nalaze postoje}i objekti pod razli~itim stepenima za{tite, kao i kvalitetni objekti koji se
ne}e zamewivati novim. Iako se u zoni nalaze vrlo razli~iti objekti u pogledu spratnosti, namene, starosti i stepena za{tite, zajedni~ka karakteristika ove zone je da je
planirani obim mogu}ih intervencija mali i prilago|en
konkretnoj situaciji.
Zona
Zona priobaqa obuhvata prostor javnog gra|evinskog
zemqi{ta izme}u reke Save i objekata uz Kara|or|evu ulicu. Saobra}aj razli~itih vidova (kolski, tramvajski, re~ni, biciklisti~ki i pe{a~ki) je osnovna karakteristika
ove zone. Istovremeno to je i zona budu}e velike koncentracije korisnika, zahvaquju}i preplitawu pomenutih vidova saobra}aja i planiranoj javnoj nameni u funkciji
priobaqa u objektu Beton hale, odnosno gra|evinske parcele P10.
Zona a
Zona
Zona obezbe|ewa padine u kojoj su sve intervencije podre|ene stabilizovawu padine. Jedan deo zone ~ini javni pe{a~ki prostor na koti sredweg nivoa (pribli`no 91 mnv),
izme|u Kara|or|eve i Kosan~i}evog venca, u okviru koga su
planirane sanacione konstrukcije za obezbe|ewe padine. U
toj zoni su i dvori{ni objekti parcela uz Kara|or|evu ulicu, planirani objekti koji u~estvuju u stabilizaciji padine, kao i postoje}i objekti koji su u ugroènoj zoni.
Zona
Zona posebnih intervencija obuhvata prostor uz Parisku ulicu i deo uz ulicu Kosan~i}ev venac, zakqu~no sa
planiranim objektima K3 i JC3. Izdvojena je u karakteristi~nu zonu jer su u woj planirani novi objekti koji, zahvaquju}i zna~ajnom padu terena, imaju posebne uslove u pogledu uklapawa u ambijent, ali i mogu}nosti u pogledu
maksimalnog kori{}ewa denivelacije terena za realizaciju korisnih etaà.
Zona pristana obuhvata prostor akvatorija reke Save

du` postoje}e vertikalne obaloutvrde, u {irini od oko 50
m u okviru koje je planirano postavqawe pristana za razli~ite vidove putni~kih pristani{ta: za me|unarodni
re~ni putni~ki saobra}aj i za lokalni re~ni putni~ki saobra}aj. Specifi~ne funkcije pomenutih pristani{ta organizovane su na samim pristanima, kao plove}im objektima, dok je na obali, u Zoni , obezbe|en pe{a~ki i slu`beni pristup pristanima.
Zona
Zona LRTa obuhvata blok broj 8, u kome je planirana
trasa i stanica LRTa, prema poziciji definisanoj Generalnim projektom. Planom detaqne regulacije, defini{u
se oni uslovi koji su relevantni za celinu plana i sve
naredne faze realizacije bloka i kontaktne javne povr{ine trga.
14. novembar 2007.
Broj 37 11
B.2. Bilans urbanisti~kih pokazateqa

Tabela ukupnog bilansa povr{ina zemqi{ta
Red.
Namena
Povr{ina u m2 i procentualno
br.
u~e{}e zemqi{ta
m2
%
1
povr{ine u regulaciji javnih saobra}ajnica i kolsko-pe{a~kih pristupa
ukupno 1
62.545
32,44%
2
ostale povr{ine u funkciji saobra}aja (u zoni priobaqa)
okretnica tramvaja (TO)
6.093
objekat u funkciji re~nog saobra}aja Kapetanija ( RS)
331

ukupno 2
6.424
3,33%
3
povr{ine kompleksa za javne objekte i objekte u zoni javnog interesa
O[ Kraq Petar (O1)
3.103
Fakultet prim. umetnosti (O2)
1.503
Rektorat fakult. umetnosti (O3)
1.433
planirani objekat kulture (K3)
5.034
Muzej knegiwe Qubice (K1)
2.648
Memorijalni kompleks Narodne biblioteke, (NB)
1.090
Kafana ? (K2)
617
objekat u zoni javnog interesa (JC1 u Bloku 8)
2.125
objekti u zoni javnog interesa (JC2, JC3 u Bloku 11)
1.123

ukupno 3
18.676
9,69%
4
ostale javne povr{ine
priobaqe (P)
24.254
P1, P2, P3, P4, P6, P8, P11, P12
(pe{a~ki pristupi i {etali{te, slu`beni kolski pristupi, parkovsko
zelenilo, biciklisti~ka staza, obaloutvrde, punktovi ugostiteqstva, {karpa)
P5
7.891
(javni parking)
P7, P10
10.617
(objekti u priobaqu u zoni javnog intersa)
P9
806
(povr{ina u priobaqu za saobra}ajnu vezu Kara|or|eve i Savske magistrale)

priobaqe (P1-P11) ukupno (bez parcela TO i RS)
43.568

povr{ine za pe{a~ke komunikacije (PP)
PP1 PP9
10.054
(prolazi, stepeni{ta, trgovi, skverovi)
Povr{ine za tehni~ku infrastrukturu (TI)
TI1
45

ukupno 4
53.667
27,83%
5
ostale povr{ine po nameni
stanovawe
17.442
10.016
centralne funkcije sa stanovawem
6.271
centralne funkcije bez stanovawa
2.900
sadràji SPC
7.440
ambasade
7.434

ukupno 5
51.503
26,71%
ukupna povr{ina bez akvatorija (15)

192.815
100%
(83,76%)
6.
akvatorij / zona putni~kih pristana
37.381
(16,24%)
ukupna povr{ina prostora u granicama PDR

230.196
(100 %)
U tabeli su prikazani relativni odnosi povr{ina po nameni, u okviru teritorije plana bez akvatorija.
U zagradama su dati odnosi teritorije plana bez akvatorija i povr{ine akvatorija u odnosu na ukupnu povr{inu prostora u granicama plana.
Broj 37 12
14. novembar 2007.
Planirani urbanisti~ki pokazateqi po namenama ostalog gra|evinskog zemqi{ta
Orijentacioni
GP
GP
Plan
Plan
Plan
Plan
Plan
Plan
Plan
parametri
Beograd
Beograd
2021
2021
kompakt. centralna
stanov.
stanov.
centr. central. centralne
sadr. ambasade
blok
zona
sa poslov. funkc. sa
funkc.
i javne
SPC
centr.
grad.
stanov.
bez funkc. u
zone
cent.
stanov.
zoni
stanov.
sa javnim
javnog
kori{}. interesa
***
Broj stanovnika
1.496
749
514
0
0
Broj korisnika
1.896
1.165
895
293
898
Gustina stanovawa
871 st/ha 750 st/ha 727 st/ha
0 st/ha
0 st/ha
1.104 ko/ha 1.167 ko/ha 1.266 ko/ha 1.001 ko/ha 639ko/ha
Orijentaciona
ukupna BRGP
52.148
32.034
24.607
7.896
24.251
16.278
8.199
Orijentaciona
BRGP stanovawa
41.149
20.603
14.137
0
0
Orijentaciona
BRGP poslovawa
10.999
11.431
10.470
7.896
24.251
Povr{ina zone
17.180
9.986
7.070
2.928
14.057
7.448
7.431
Orijentacioni
broj stanova
464
181
162
0
0
Neizgra|ena
povr{ina po
stanovniku /
3.07 m2/st *4.14 m2/st *3.81 m2/st
korisniku
2.42 m2/ko *2.66 m2/ko *2.19 m2/ko 2.77 m2/ko 0.22 m2/ko
Prose~an indeks
izgra|enosti I
3 3.5
3.5-4.5
3
3.2
3.5
2.70
1.73
2.2
1.1
Prose~an stepen
zauzetosti S
40 %-60 %
75 %
73 %
**69 %
**72 %
73 %
99 %
57 %
24 %
*
odnosi se na neizgra|enu povr{inu iznad nivoa prizemqa
** odnosi se na zauzetost parcele iznad nivoa prizemqa
*** javni i centralni sadràji na parcelama javne namene
Bilans parking mesta
POSTOJE]I ZADR@ANI OBJEKTI

PLANIRANI OBJEKTI
objekt.
potr.
ostvareno
bilans planirana potr.
ostvareno
bilans
PM
PM
PM
izgradwa PM
PM
PM
m2
Garaè
Otv.
m2
Garaè
Otv.
Javno Konak
1.424
18
0
0
-18
zemq.
O[
2.810
10
0
0
-10
Rektorat
5.000
7
0
0
-7
FPU
1.796
23
0
0
-23
80
1
0
0
-1
K3 obj. kult.
11.450
50
50
0
?
797
10
0
0
-10
Biblioteka
1.167
10
0
0
-10
14. novembar 2007.
Broj 37 13
POSTOJE]I ZADR@ANI OBJEKTI

PLANIRANI OBJEKTI
objekt.
potr.
ostvareno
bilans planirana potr.
ostvareno
bilans
PM
PM
PM
izgradwa PM
PM
PM
Garaè
Otv.
m2
Garaè
Otv.
m2
Kapetanija
600
2
0
0
-2
Objekti u
zoni javnog
interesa
blok 8
10.698
134
134
0
0
Objekat
JC2 u zoni
javnog
interesa
blok 11
1.450
18
18
0
0
Objekat
JC3 u zoni
javnog
interesa
blok 11
1.434
18
18
0
0
Objekti
u zoni
javnog
interesa
blok 13
6.515
82
0
0
-82
0
0
80
0
80
parking
204
204
Parking
autobusa
9A
9A
Javna
garaà u
bloku 8
230
230
Ostalo Stanovawe
54.125
436
10
0
-426
21.668
200
200
0
0
zemq.
Poslovawe
14.219
183
0
0
-183
26.490
332
363
0
31
Objekti
SPC
14.985
64
14
0
-50
1293
10
10
0
0
ambasade
8.199
57
53
0
-4
0
Ukupno
110.470
892
77
0
815
75.730
773
1.103
204
+534
Na teritoriji plana postoji deficit od 281 PM za potrebe postoje}ih objekata.
B.3. Uslovi za{tite kulturno-istorijskog nasle|a

i za{tite prirode
B.3.1. Ambijentalne celine od kulturno-istorijskog
zna~aja
Uslovi za ambijentalne celine od kulturno-istorijskog zna~aja dati su kao odgovaraju}i izvod iz elaborata
Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status predhodne za{tite i mere
wihove za{tite za Program plana detaqne regulacije podru~ja Kosan~i}ev venac, Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda (u daqem tekstu ZZZS), koji je sastavni deo Dokumentacije plana.
U okviru granica plana nalazi se prostorna kulturno-istorijska celina Kosan~i}ev venac ~ije su granice: Kara|or|eva ulica od mosta Bratstvo i jedinstvo, Pariska,
Gra~ani~ka, Ivan Begova, Pop Lukina ulica do mosta

Bratstvo i jedinstvo. Deo prostorne kulturno-istorijske celine Kosan~i}ev venac utvr|en je za kulturno dobro
od velikog zna~aja za Republiku Srbiju, sa granicama: ulica Kneza Sime Markovi}a, Pop Lukina, Fru{kogorska i
Kosan~i}ev venac. Granice celina i valorizacija objekata prikazani su na grafi~kom prilogu elaborata br. 2
Spomeni~ki status prostora i valorizacija.
Valorizacija
Kosan~i}ev venac predstavqa podru~je najstarijeg kompaktnog naseqa u Beogradu sa sa~uvanim starim rasterom
spontano nastalih ulica, starim uli~nim zastorom, drvoredima i ambijentom sa velikim brojem starih ku}a i javnih gra|evina koje dokumentuju istorijski razvoj ovog dela
Beograda od prve polovine H veka, kada je izvr{ena
Broj 37 14
rekonstrukcija nasle|enog kasnosredwovekovenog naseqa,

do dana{weg dana. U okvire Kosan~i}evog venca spadaju
istorijska mesta sa nalazima naseqa i nekropole rimskog
Singidunuma, kao i prva predgra|a izvan nekada{weg
okvira grada.
Na Kosan~i}evom vencu sa~uvani su vredni primerci
tradicionalne balkanske arhitekture Konak knegiwe
Qubice, Kafana ?, stambene zgrade koje predstavqaju
prelazne tipove od tradicionalne ka evropskoj arhitekturi Fru{kogorska 10, Kosan~i}ev venac 18, objekti gradske arhitekture evropskih stilova HH veka Saborna crkva, niz objekata Kosan~i}ev venac 715, ku}a Dimitrija
Krsmanovi}a, Kneza Sime Markovi}a 2, zna~ajne gra|evine HH veka Osnovna {kola kod Saborne crkve, ku}a Branislava Koji}a, Zadarska 6, zgrada Patrijar{ije, Kraqa
Petra 5.
Ove, kao i druge zgrade ~ine materijalna svedo~anstva
istorijskog razvoja Kosan~i}evog venca kao upravnog, crkvenog, kulturnog centra, ali i stambenog sredi{ta.
Kosan~i}ev venac ~uva sadràje koji su u kontinuitetu
sa~uvani od trenutka kada su na tom mestu oformqene prve
zna~ajne institucije po stvarawu moderne srpske dràve.
Mada urbana celina Kosan~i}evog venca nije sasvim
kompaktna niti jedinstvena po hronologiji nastanka, tipologiji ili stilskoj pripadnosti, ona predstavqa najstarije sa~uvano gradsko tkivo na kome u kontinuitetu ìve
Srbi. Ona je tako|e i prvi razvijeni upravni, kulturni, duhovni i ekonomski centar Beograda i obnovqene srpske
dràve i jedan od specifi~nih prostora starog Beograda
sa ambijentalnim i likovnim kvalitetima.
Mere za{tite arheolo{kih nalazi{ta
Prostor koji se obra|uje ovim planom u celini se nalazi u okviru za{ti}ene zone anti~kog Singidunuma. Samim
tim se pod za{titom nalaze sredwovekovni i kasniji arheolo{ki ostaci na ovom prostoru. Debqina kulturnog sloja, prema podacima sa terena, iznosi od 0,801,50 m, a dubina zavisi od konfiguracije terena i varira izme|u
0,304,00 m od povr{ine. Kulturni sloj u okviru za{ti}ene zone sa~uvan je samo na oko 20% povr{ine. Na ostalim
povr{inama kulturni sloj je uni{ten izgradwom od H
do HH veka.
Da bi se za{titili sa~uvani kulturni slojevi, neophodan je stalni arheolo{ki nadzor, a na slobodnim povr{inama unutar blokova obuhva}enim planom pre po~etka gra|evinskih intervencija, izvr{iti sonda`na arheolo{ka
iskopavawa na osnovu programa koji }e sa~initi saradnici Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda.
Mere za{tite prostorne kulturno-istorijske celine
Kosan~i}ev venac i polazi{ta wegove urbane obnove
Ciqevi za{tite prostora i objekata celine Kosan~i}ev venac mogu se grupisati u dva osnovna toka:
o~uvawe materijalnih i nematerijalnih vrednosti koje svedo~e o kontinuitetu razvoja grada od prve polovine
H veka do dana{wih dana;
ukqu~ivawe kulturno-istorijskog i graditeqskog nasle|a u savremene tokove ìvota grada.
U zavisnosti od kulturno-istorijskih i graditeqskih
vrednosti sa~uvanih u pojedinim delovima nekada{we varo{i, utvr|ene su spomeni~ke kategorije, reìm za{tite i
stepen mogu}ih zahvata: od najmawe uslovqenih gde se zadràvaju samo osnovni prostorni odnosi, do najstroìh u
kojima se radovi moraju izvoditi po savremenim principima obnove spomenika graditeqstva.
Obnova istorijske panorame Varo{i u {ancu
Najneposredniji odnos Varo{i u {ancu prema rekama
postignut je ba{ na ovom prostoru, i uslovqen je samim reqefom terena. Jedan od bitnih ciqeva za{tite i obnove
urbanog nasle|a jeste otkrivawe izvorne topografije na
14. novembar 2007.
onim poloàjima i u onom opsegu gde je i koliko je to mogu}e. U panorami koja se otvara prema obali Save sna`ni
motiv povezivawa niza tvr|ava varo{ jeste front beogradske grede. Sve planirane novogradwe moraju se podvrgnuti op{tem zahtevu: da se svojim poloàjem i volumenom
prilagode topografiji mesta koja je izvorna i trajna vrednost, a gde su nerazdvojne prirodne formacije i urbane
nadgradwe.
Revitalizacija prostora
Analiza postoje}e urbane strukture na podru~ju Kosan~i}evog venca dovodi do zakqu~ka o mogu}oj podeli na tri
zone.
Prva obuhvata centralni prostor sa istorijskim gra|evinama u kojima su sme{tene trajne funkcije, za koje su ti
objekti i podignuti: Saborna crkva, Patrijar{ija, [kola
Kraq Petar , ambasada Francuske. Ovde spadaju i Konak
knegiwe Qubice posle adaptacije, kao i ku}a Krsmanovi}a, u kojoj je sme{tena austrijska ambasada.
Drugu zonu ~ine ulice i zgrade uz grani~ni pojas nekada{we Varo{i u {ancu: Kosan~i}ev venac, Zadarska, Pariska i dr. Ovde je najve}i broj ku}a za stanovawe, ponekad
u kombinaciji sa trgovinama u prizemqu.
Tre}a zona obuhvata Kara|or|evu ulicu i pristani{te,
u kojoj su pored stanovawa prisutna brojna skladi{ta sa
manipulativnim dvori{tima kao i prodavnice u prizemqu
objekata. Stanovawe je na spratovima i u dvori{nim traktovima. Prema navedenim zonama raspore|en je i prosek
boniteta: u prvoj dobar, u drugoj sredwi, u tre}oj lo{.
Pri formirawu projekcije budu}eg stawa, koja je predmet plana, treba po}i od tradicionalnog i stabilnog prema onome {to se moè mewati, sve do objekata gde su promene neophodne. U javnim objektima oko Saborne crkve
prostorni odnosi, arhitektonski oblici i unutra{we
ure|ewe uglavnom je uspostavqeno. Ovde se o~ekuju samo pojedina~ni sanacioni i restauratorski zahvati.
Ve}i obim radova o~ekuje se u drugoj zoni, kako zbog
prete`no slabijeg stawa ku}a tako i zbog potrebe da se uz
stanovawe uvedu i druge funkcije. Ovde se ne misli na
potpuno zamewivawe dosada{wih sadràja u pojedinim
objektima, ve} na interpolaciju. U mnogim ranijim studijama, projektima i razgovorima, isticana je potreba ja~awa
umetni~kih delatnosti, pre svega likovnih i primewenih
umetnosti, i sadràja kulture u {irem smislu. Uop{te
uzev, u ovoj zoni mirnog stanovawa trebalo bi da vaì pravilo: {to mawi promet vozila i robe, a {to ve}i promet
ideja. Takva formula sa~uvala bi osnovne fizi~ke uslove
stanovawa, ali bi za{ti}ene sadràje zna~ajno nadgradila, dodaju}i im op{te gradske funkcije, posebno one iz dometa kulture i umetnosti.
Centralni poloàj i ulogu u ovom pravcu mogla bi zauzeti lokacija na kojoj se nekada nalazila Narodna biblioteka. Slojeve velikog vremenskog i sadràjnog raspona
(od arheolo{kih nalaza rimskih termi do ostataka Narodne biblioteke) treba na odgovaraju}i na~in prezentovati
oblikovawem otvorenog javnog prostora trga, u ~ijem se
delu prema ku}i u ulici Kosan~i}ev venac 18 planira izgradwa novog objekta javne namene. Za realizaciju ovog delikatnog arhitektonsko-urbanisti~kog poduhvata potrebno je organizovati javni arhitektonski konkurs.
Tre}a zona, uz obalu Save du` Kara|or|eve ulice, zahteva i nudi najve}i stepen preobraèwa fizi~ke strukture
i funkcija. Ozbiqni uslovi za ovakvu transformaciju
podrazumevaju iskqu~ewe èlezni~kih koloseka, magacina
tehni~ke robe i tranzitnog saobra}aja. Ja~awem putni~koturisti~kog pristani{ta, posebno za strane brodove, otvaraju se mogu}nosti za uvo|ewe novih i kvalitetnih sadràja komplementarnih sa funkcijom pristani{ta. To su u
osnovi one delatnosti kakve su se ovde formirale i mewale tokom vekova: ugostiteqski objekti (kafane, restorani,
hoteli), trgovine, zanatske radwe i sl. Sa~uvane ku}e uz temeqitu sanaciju mogu se osposobiti za neke od navedenih
14. novembar 2007.
sadràja. Kod drugih ~ija je graditeqska vrednost mala, a

bonitet nizak, mogu}a je rekonstrukcija na pojedina~nim
parcelama, a time i potpunije prilago|avawe za savremene
sadràje. To se naro~iti odnosi na nizove ku}a sa vrlo
uskim i dubokim parcelama, koje danas ne obezbe|uju ni
osnovni standard korisnicima.
Od posebnog zna~aja je prostor gde se nekada nalazila
\umrukana, za ~iju rekonstrukciju postoje svi preduslovi.
Du` Kara|or|eve ulice na vi{e lokacija je dozvoqena
izgradwa novih objekata, ~ija visinska regulacija i oblikovawe volumena mora biti prilago|ena postoje}im topografskim odnosima.
U okviru rada na rekonstrukciji Beogradske tvr|ave
(van granica ovog plana) predvi|ena je rekonstrukcija Velikog stepeni{nog silaza, za koji u planu treba obezbediti odgovaraju}u vezu sa priobaqem.
Uslovi i mere za{tite za pojedina~ne objekte na teritoriji plana dati su u poglavqu V. Pravila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta.
B.3.2. Popis za{ti}enih objekata
od kulturno-istorijskog zna~aja
U okviru granica prostorno kulturno-istorijske celine Kosan~i}ev venac nalazi se deset spomenika kulture,
koji su ozna~eni na grafi~kom prilogu broj 2 Spomeni~ki status prostora, valorizacija i za{ti}ene vizure.
1. Saborna crkva, ulica Kneza Sime Markovi}a 3 kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju,
2. Konak knegiwe Qubice, ulica Kneza Sime Markovi}a 8
kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju,
3. Osnovna {kola Kraqa Petra , ulica Kraqa Petra 7
kulturno dobro,
4. Kafana kod ?, ulica Kraqa Petra 6 kulturno dobro,
5. Dom Mike Alasa, ulica Kosan~i}ev venac 22 kulturno dobro,
6. ku}a Branislava Koji}a, ulica Zadarska 6 kulturno
dobro,
7. Umetni~ka {kola, ulica Kraqa Petra 4 kulturno
dobro,
8. zgrada Patrijar{ije, ulica Kneza Sime Markovi}a 6
kulturno dobro,
9. ku}a Dimitrija Krsmanovi}a, ulica Kneza Sime
Markovi}a 2 kulturno dobro,
10. hotel Nacional, ulica Pariska 9 i Velike stepenice 4 kulturno dobro.
Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status predhodne za{tite i mere wihove za{tite su ura|eni na osnovu Zakona o kulturnim
dobrima (Slu`beni glasnik RS, broj 71/94) i prikazani
uz urbanisti~ke uslove na nivou pojedina~nih lokacija.
Broj 37 15
ulice 31, kao deo geolo{kog nasle|a Beograda. Da bi se ovaj

geolo{ki profil u~inio dostupnim, planom je obezbe|en
javni pristup iz Kara|or|eve ulice, a poloàj profila
prikazan je u grafi~kom prilogu br. 5.
Na parceli O1, u dvori{tu O[ Kraq Petar Kara|or|evi}, u ulici Kraqa Petra, nalazi se stogodi{we stablo paulovnije (Paulovnia tomentosa), visine oko 13 m i {irine kro{we oko 16 m, koje je re{ewem broj 352-82/89 od 19. novembra
1979. godine, donetim od strane Republi~kog zavoda za za{titu prirode, stavqeno pod prethodnu za{titu. Zbog zdravstvenog stawa i sada{weg izgleda stablo vi{e ne ispuwava uslove i kriterijume za{tite, te je pokrenuta inicijativa da se
skine za{tita pod brojem 02-677/1 od 15. jula 2003.
Na katastarskoj parceli broj 1925, crkvene porte Saborne crkve, nalaze se ~etiri stabla tise koja su re{ewem
501-851/05-H-01 od 24. oktobra 2005, donetim od Republi~kog zavoda za za{titu prirode, stavqena pod za{titu
kao spomenik prirode.
B.4. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine
i javne objekte
B.4.1. Javne saobra}ajne povr{ine
Javne saobra}ajne povr{ine, sa elementima situacionog i nivelacionog plana prikazane su u grafi~kom prilogu br. 5, a elementi za formirawe javnih parcela saobra}ajnih povr{ina dati su u grafi~kom prilogu br. 15.
B.4.1.1. U l i ~ n a m r e ` a / r a n g s a o b r a } a j n i c a
Koncept uli~ne mreè zasniva se na Generalnom planu
Beograda do 2021. godine. U funkcionalnom smislu uli~na mreà predmetnog prostora mewa se u odosu na postoje}e stawe.
Izgradwom Unutra{weg magistralnog poluprstena (u
daqem tekstu UMP) i Spoqne magistralne tangente (u daqem tekstu SMT) do}i }e do rastere}ewa gradske mreè od
tranzitnog, naro~ito teretnog saobra}aja. Time }e se i
funkcionalni zna~aj primarne uli~ne mreè predmetnog
prostora umawiti:
ulica Kara|or|eva ima}e rang ulice reda,
Bulevar vojvode Bojovi}a ima}e rang ulice reda,
Pariska ulica ima}e rang ulice reda,
ulica kneza Sime Markovi}a bi}e u rangu ulice reda,
ulica pop Lukina bi}e u rangu ulice reda,
ulica Kraqa Petra bi}e u rangu ulice reda,
Brankova ulica sa mostom Bratstvo i jedinstvo ima}e rang magistrale.
Ostale saobra}ajnice na ovom prostoru deo su sekundarne uli~ne mreè.
B.3.3. Ambijentalni uslovi od urbanisti~kog zna~aja

Vizure
Postoje}e vizure niz Velike stepenice, vizure sa planiranog vidikovca u ulici Kosan~i}ev venac su jedinstveni preostali primeri izlaska beogradkih ulica na reke,
koje se planom {titite i afirmi{u.
Vizure sa Kalemegdana na prostor priobaqa i Savski
amfiteatar, vizura du` Brankove ulice na reku Savu i na
plato Kosan~i}evog venca tako|e su za{ti}ene vizure.
Spomeni~ki status prostora, valorizacija i za{ti}ene
vizure prikazani su na grafi~kom prilogu br. 2, a odgovaraju}im op{tim i posebnim pravilima gra|ewa javnog i
ostalog gra|evinskog zemqi{ta, definisana ovim planom,
realizuje se wihova za{tita.
B.3.4. Za{ti}ene prirodne celine
Zavod za za{titu prirode, u toku saradwe na izradi Regulacionog plana po prethodnoj odluci, uslovio je za{titu
otvorenog geolo{kog profila, dostupnog iz Kara|or|eve
Slika: Planirana uli~na mreà

B.4.1.2. J a v n i g r a d s k i s a o b r a } a j
Prema GP Beograda do 2021. predmetnu lokaciju }e sa
ju`ne strane opsluìvati kapacitetni {inski sistem tipa LRT (u daqem tekstu LRT), koji }e preko mosta Bratstvo i jedinstvo povezivati najuù centralnu zonu grada
sa Novim Beogradom i Zemunom. Trasa LRT-a se vodi tunelom ispod Pop Lukine ulice, odakle prelazi na novu mostovsku konstrukciju uz nizvodnu stranu mosta Bratstvo i
jedinstvo.
Broj 37 16
Prema planskim postavkama i smernicama razvoja JGSa pored ve} pomenutog, u okviru predmetnog prostora, planira se:
zadràvawe trasa tramvajskih i autobuskih linija koje opsluùju predmetni prostor;
zadràvawe potrebnih {irina regulacija saobra}ajnica u okviru predmetnog prostora kako bi se omogu}ilo
dvosmerno odvijawe javnog gradskog saobra}aja;
rekonstrukcija tramvajske pruge i tramvajske okretnice.
B.4.1.3. E l e m e n t i s i t u a c i o n o g , r e g u l a c i o n o g i
nivelacionog plana saobra}ajnih povr{ina
B.4.1.3.1. Uslovi za postoje}e saobra}ajne povr{ine
Kara|or|eva ulica (SP1, SP12, P9)
Planom je predvi|ena rekonstrukcija Kara|or|eve ulice tako da se dobije izdvojena tramvajska ba{tica u sredini ulice, po dve kolovozne trake po smeru i obostrani trotoari. Karakteristi~ni geometrijski popre~ni profili
prikazani su u grafi~kom prilogu br. 5.
Planirano pro{irewe trotoara sa severne strane ulice, prema postoje}im i planiranim objektima, ostvareno je
u {irini od 2,5 m do 10 m u delu kod mosta Bratstvo i jedinstvo. Pro{irewa trotoarskih povr{ina dobijaju se
izme{tawem trase tramvaja i povla~ewem regulacione linije planiranih objekata du` jednog segmenta Kara|or|eve
ulice (SP1). U delu ispred mosta Bratstvo i jedinstvo
izvr{eno je uklapawe nove regulacije Kara|or|eve ulice u
postoje}u regulaciju ulice (SP12) a nakon privo|ewa nameni prostora javne parcele priobaqa P8, tj. uklawawa
èlezni~ke pruge, planirano je razdvajawe po smerovima
(jedan smer vo`we po izme{tenoj pruzi parcela P9).
Osnovni elementi situacionog i nivelacionog plana
prikazani su u odgovaraju}em grafi~kom prilogu. Elementi nivelacionog plana su dati orijentaciono i bi}e precizno definisani pri izradi tehni~ke dokumentacije za
rekonstrukciju Kara|or|eve ulice i tramvajske okretnice.
Projekat rekonstrukcije Kara|or|eve ulice raditi uklapaju}i se nivelaciono prema postoje}em stawu saobra}ajnice
iz koga su preuzete planirane orijentacione kote nivelete du` planirane osovine Kara|or|eve. Prilikom izrade
projekata moraju se po{tovati u nivelacionom smislu postoje}i objekti koji se zadràvaju ili rekonstrui{u a novoplanirani objekti se postavqaju nivelaciono prema planiranoj osovini, odnosno niveletama postoje}eg trotoara
u neposrednoj kontaktnoj zoni objekta. Tramvajsku ba{ticu
u okviru ove deonice nivelaciono odvojiti od kolovoznih
traka odgovaraju}im oivi~ewem prema vaè}im propisima.
U okviru Kara|or|eve ulice planirana su i tri prolazna stajali{ta za turisti~ke autobuse, kako je to prikazano u grafi~kom prilogu br. 5.
Prema GP Beograda 2021, u delu od mosta Bratstvo i jedinstvo prema èlezni~koj stanici planirana je magistralna saobra}ajnica kao produètak Kara|or|eve ulice.
U grafi~kom prilogu br.5. prikazano je saobra}ajno re{ewe povezivawa Kara|or|eve ulice sa pomenutom magistralom, za {ta je planirana javna parcela priobaqa P9, a koje }e se realizovati nakon izme{tawa èlezni~ke pruge.
Trasa predmetne magistralne saobra}ajnice vodila bi se
sa razdvojenim trasama po smerovima kretawa. Razdvajawe
kolovoza po smerovima planirano je u jednom smeru po trasi izme{tene obilazne èlezni~ke pruge a u drugom smeru
po postoje}oj ulici Branka Krsmanovi}a.
Pariska (SP4, SP10), Vojvode Bojovi}a (SP3)
Kod Pariske ulice planirane su neznatne korekcije
regulacije radi pro{irewa trotoara, koje }e se realizovati prilikom izgradwe planiranih objekata i rekonstrukcije saobra}ajnice.
14. novembar 2007.
Ulica Vojvode Bojovi}a rekonstrui{e se u delu koji je

obuhva}en planom tako {to se pro{iruje na stranu planiranog pakinga zbog formirawa ulivno-izlivne trake za
ulaz odnosno izlaz sa parkinga i za formirawe trake za
levo skretawe na parking iz glavnog pravca. Regulacija
prema Kalemegdanu ostaje kao u postoje}em stawu.
ûbrina (SP8), Ivan Begova (SP15), Sime Markovi}a
(SP6, SP9), Pop Lukina (SP13, deo Gra~ani~ke (SP16),
deo Brankove ulice (SP11) i deo Kraqa Petra (SP7a)
Ove saobra}ajnice primarne i sekundarne mreè, osim
SP11, u okviru granice plana zadràvaju se u postoje}em
regulacionom i nivelacionom stawu sa statusom tehni~kog odràvawa. Zbog male {irine trotoara, nije dozvoqeno otvarawe novih pristupa spoqa{wim stepenicama, van
regulacije objekta, sadràjima u suterenu i prizemqu objekata. Deo Brankove ulice, parcela SP11, ostaje sa kolovozom kao u postoje}em stawu a regulacija, tj. trotoar se pro{iruje i nivelaciono uklapa zbog pristupa planiranom
objektu na parceli JC1.
Kosan~i}ev venac (SP5), deo Kraqa Petra (SP7b),
Fru{kogorska (KP4), Srebreni~ka i Zadarska (KP2)
Saobra}ajnice sekundarne mreè, definisane kao ulice sa kontrolisanim pristupom i kolsko-pe{a~ki pristupi, tako|e ostaju sa postoje}im regulacijama a za wihovu
rekonstrukciju, kad se za to ukaè potreba, posebne uslove
materijalizacije i ure|ewa defini{e Zavod za za{titu
spomenika kulture Beograda. U okviru navedenih ulica nisu planirani parkinzi.
Ulice Kraqa Petra deo (SP7b) i Kosan~i}ev venac
(SP5) planirane su kao ulice sa kontrolisanim pristupom, koje zadràvaju svoje situacione i nivelacione elemente, a wihova rekonstrukcija je planirana prema posebnim uslovima ZZZS. Na prostoru kolovoza nije dozvoqeno
postavqawe elemenata urbanog mobilijara i javnog osvetqewa. Elementi za poplo~avawe su od prirodnog kamena.
Ulice Zadarska, Srebreni~ka (KP2) i Fru{kogorska
(KP4), su planirane kao kolsko-pe{a~ki pristupi, jer
ukupna regulacija ulice ne omogu}ava formirawe kolovoza i trotoara minimalne {irine. Planirana je promena
nivelacije kolovoza, koji se izjedna~ava sa trotoarom i povezuje pristupnim rampama sa kolovozima kontaktnih ulica: Zadarska i Srebreni~ka za Kosan~i}ev venac i Pop Lukinu, a Fru{kogorska za Pop Lukinu. Budu}i zastor treba
da ozna~i, promenom veli~ine i strukture elemenata za
poplo~avawe, regulaciju nekada{wih trotoara i kolovoza,
prema posebnim uslovima ZZZS. Na kraju Fru{kogorske
ulice prostor koji je potreban za okretawe komunalnih i
putni~kih vozila ostvariti kori{}ewem dela javne pe{a~ke staze PP3 koja po~iwe od Fru{kogorske. U tom smislu
po~etni deo staze u duìni od 5m planirati, nivelaciono
se vezuju}i za Fru{kogorsku, kao kolovozni zastor za merodavno optere}ewe.
U okviru grafi~kog priloga br. 5. prikazani su geometrijski popre~ni profili saobra}ajnica koje se rekonstrui{u: ulice Kara|or|eve i ulice Vojvode Bojovi}a a svi
ostali popre~ni profili saobra}ajnica (SP) ostaju kao u
postoje}em stawu i definisani su u okviru situacionog
plana.
U nivelacionom smislu za postoje}e saobra}ajne povr{ine koje se rekonstrui{u planirano je zadràvawe postoje}e nivelacije, osim ako posebnim uslovima nije druga~ije definisano.
Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gravitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije.
Kolovoznu konstrukciju saobra}ajnih povr{ina predvi|enih za rekonstrukciju planirati prema o~ekivanom saobra}ajnom optere}ewu sa asfaltnim kolovoznim zastorom
za saobra}ajnice: Kara|or|evu, Parisku i Vojvode Bojovi}a
u delu u kom se rekonstrui{u. Za ostale saobra}ajnice u
okviru granice plana koje se zadràvaju u postoje}em stawu:
14. novembar 2007.
deo Vojvode Bojovi}a, Pariska, ûbrina, Ivan Begova, Sime Markovi}a, Pop Lukina i Gra~ani~ka, predvi|eno je da
ostanu sa asfaltnim kolovoznim zastorom.
Predvideti razdvajawe kolovoznih i pe{a~kih povr{ina u okviru saobra}ajnica odgovaraju}om vrstom oivi~ewa.
U ulicama nije dozvoqeno postavqawe bilborda. Postaviti odgovaraju}u saobra}ajnu signalizaciju.
Uslovi kretawa invalidnih lica
Podi}i kvalitet pe{a~kih kretawa i primeniti
propise koji se odnose na nesmetano kretawe, u skladu sa
Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe
objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slu`beni glasnik RS,
broj 18/97).
Na mestima pe{a~kih prelaza izvesti rampe sa upu{tenim ivi~wacima.
B.4.1.3.2. Uslovi za novoplanirane saobra}ajne povr{ine
Kolsko-pe{a~ki pristupi KP1 i KP3
Za potrebe kolskog pristupa gra|evinskim parcelama
bloka 12, nivelaciono povoqnijeg od pristupa iz Pariske
ulice i formirawa odgovaraju}eg gara`nog prostora u
okviru parcela, kako za postoje}e tako i za planirane
objekte, formirana je javna parcela KP1.
Za potrebe zajedni~kog kolskog pristupa javnoj parceli
K3 i parceli \umrukane, formirana je javna parcela KP3,
kako bi se izbegao kolski pristup kompleksu \umrukane sa
parcele Velikih stepenica. Planirani pristup je u nivou
Kara|or|eve ulice, ali u slu~aju koordiniranog projektovawa objekta kulture na K3 i kompleksa \umrukane, mogu}e je odrediti i druga~iju nivelaciju u funkciji pristupa
podzemnim eteaàma ovih parcela, ali tako da je minimalno 5 m od trotoara zadràn nivo trotoara.
Radi bezbednosti pe{aka, potrebno je obezbediti pristup odgovaraju}om signalizacijom i rampom.
Pri izradi tehni~ke dokumentacije za rekonstrukciju
postoje}ih i izgradwu novih saobra}ajnica dozvoqene su
mawe transformacije popre~nih profila u okviru planom
predvi|ene regulacije ulica (definisane u odeqku B.4.1.4.
Uslovi za rekonstrukciju i izgradwu saobra}ajnih objekata i grafi~kom prilogu br. 15.), kao i gradwa dodatnih
instalacija pod uslovom da se ne ugrozi funkcionisawe
infrastrukturnih sistema predvi|enih ovim planom.
Za sve ovakve objekte neophodno je pribaviti saglasnost
svih nadle`nih gradskih sekretarijata i javnih komunalnih preduze}a ~ije se instalacije nalaze u profilu saobra}ajnice.
B.4.1.4. U s l o v i z a r e k o n s t r u k c i j u i i z g r a d w u
saobra}ajnih objekata
B.4.1.4.1. Tramvajska pruga i tramvajska okretnica (TO)
rekonstrukcija
Zbog racionalnijeg kori{}ewa prostora kod postoje}e
tramvajske okretnice i zbog obezbe|ivawa pristupa planiranom javnom parking prostoru u priobaqu, planom se
predvi|a rekonstrukcija tramvajske okretnice kako je to
prikazano u odgovaraju}im grafi~kim prilozima. Za rekonstruisanu okretnicu izdvojena je javna parcela TO. U
okviru parcele TO nalazi se objekat bunkera iz II svetskog rata, koji se zadràva u postoje}em volumenu i rekonstrui{e za stru~ne slu`be, definisane uslovima JGSa, u
funkciji TO. Izgradwa drugih objekata i postavqawe privremenih objekata na parceli nije dozvoqeno. Slobodan
prostor parcele, koji nije neposredno u funkciji TO, ozeleneti i horitikulturno urediti kao parkovsku povr{inu,
a ~itav prostor urediti i odràvati kao neposredno okruèwe za{ti}enih kulturno-istorijskih celina Beogradske tvr|ave i Kosan~i}evog venca.
Broj 37 17
Uslovi JGS-a
Planiranim re{ewem ispo{tovani su uslovi JGS-a,
koji su sastavni deo dokumentacije ovog plana.
Tramvajska ba{tica u Kara|or|evoj ulici, na delu od
mosta Bratstvo i jedinstvo do Pristani{ta je u sredi{wem delu saobra}ajnice, izdvojena i uzdignuta u odnosu
na ostali saobra}aj.
Minimalna {irina pru`nog pojasa iznosi 7,3 m.
Prilikom projektovawa tramvajskih pruga sve elemente
uskladiti sa Pravilnikom za projektovawe, gra|ewe i odràvawe tramvajskih pruga Gradskog saobra}ajnog preduze}a od 2004. godine.
U zoni okretnice je planiran terminusni objekat u rekonstruisanom postoje}em bunkeru iz svetskog rata, sa prostorom za otpravnika, terenskog majstora i prodaju. Tako|e objekat mora da poseduje mokri ~vor, elektro i PTT instalacije.
Horizontalnu i vertikalnu signalizaciju projektovati
tako da se obezbedi davawe prioriteta vozilima JGS-a.
Reìm saobra}aja predvideti tako da se minimizira
broj konfliktnih ta~aka sa vozilima JGS-a.
B.4.1.4.2. Javni parking u priobaqu (P5) izgradwa
Potrebe za parkirawem sadràja u priobaqu obezbediti na planiranom javnom parking prostoru u zale|u Betonhale, kako je to prikazano u grafi~kom prilogu br. 5. Kapacitet predmetnog parkinga je oko 200 p.m. za putni~ke automobile i 9 p.m. za autobuse.
Za javni parking izdvojena je javna parcela P5. Parking
je pe{a~ki povezan sa nivoom priobaqa preko krova beton
hale, planiranim javnim stepeni{tima i liftovima L1 i
L2 na javnom prostoru priobaqa P1.
Za potrebe dela javnog parkinga, namewenog za turisti~ke autobuse formiran je saobra}ajni pristup do prolaznog stajali{ta za autobuse u Kara|or|evoj ulici, a prema situaciono-nivelacionom re{ewu prikazanom u grafi~kom prilogu br. 5. Pristup je u reìmu jednosmernog
saobra}aja od javnog parkinga u priobaqu ka Kara|or|evoj
ulici i omogu}ava najkra}u pe{a~ku vezu izme|u wih.
Parking obavezno ozeleneti sadwom drve}a, prema situacionom re{ewu i uslovima za zelenilo iz ovog plana.
B.4.1.4.3. Podzemna javna garaà (ispod JC1, PP7 i PP8)
u Zoni LRT
Zajedno sa planskim definisawem LRT-a planirana je
javna vi{eeta`na podzemna garaà ispod parcele javnog
gra|evinskog zemqi{ta JC1, odnosno objekta planiranog
na toj parceli, kao i ispod prostora javnih parcela trga
PP7 i PP8, sve u bloku 8. Minimalni kapacitet garaè je
200 vozila, pristupe obezbediti iz Kara|or|eve i/ili Pop
Lukine. Horizontalan i vertikalan gabarit garaè, ulaze
i izlaze i ostale uslove definisati po{to se u daqoj razradi defini{u detaqni uslovi za LRT.
U okviru planirane garaè obezbediti i potreban broj
parking mesta za potrebe objekta na javnoj gra|evinskoj
parcele JC1.
B.4.1.5. U s l o v i z a u p o t r e b u z a v r { n i h
materijala i prate}ih elemenata
saobra}ajnica
Kolovoznu konstrukciju novoplaniranih saobra}ajnih
povr{ina dimenzionisati prema o~ekivanom saobra}ajnom optere}ewu sa asfaltnim kolovoznim zastorom.
Propisno obeleìti parking mesta na planiranim
otvorenim parking povr{inama. Voditi ra~una o potrebnom broju parking mesta za vozila osoba sa specijalnim
potrebama (najmawe 5% od ukupnog broja, ali ne mawe od
jednog parking mesta), wihovim dimenzijama (minimalna
{irina 3,5m) i poloàju u blizini ulaza u objekte, posebno objekte javnih namena, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slu`beni glasnik RS, broj 18/97).
Broj 37 18
B.4.1.6. U s l o v i z a d r u g e j a v n e s a o b r a } a j n e
povr{ine
B.4.1.6.1. Laki {inski sistem (LRT)
U okviru granice plana, planirana je i deonica lakog
{inskog sistema LRT. Predmetna deonica je planirana
GP-om Beograda do 2021. Elementi situacionog i nivelacionog plana predmetne deonice LRT-a, kao i elementi
planiranog stajali{ta Varo{ kapija, preuzeti su iz Generalnog projekta lakog {inskog sistema. Planirana trasa
LRT-a u okviru granica ovog plana prelazi preko izgra|enog biciklisti~kog lifta. Prilikom izrade plana za ovu
deonicu LRT-a definisa}e se i pozicija na koju treba ovaj
lift izmestiti. Tako|e, sve neophodne gra|evinske intervencije u zoni LRT-a }e biti me|usobno uskla|ene posle
izrade idejnog projekta LRT-a, koji }e definsaati sve gra|evinske intervencije na trasi LRT-a.
Uslovi plana za Zonu LRT-a, koji defini{u maksimalnu zonu nadzemne izgradwe (u okviru koje treba re{iti
pristup LRT stajali{tu Varo{ kapija), obezbe|ewe vizura,
za{titu pilona i podzida mosta, broj parking mesta u planiranoj javnoj garaì za potrebe prostora Kosan~i}evog
venca, kao i ure|ewe kontaktnog javnog prostora su usmeravaju}i za daqu razradu ove deonice LRT-a.
B.4.1.6.2. Pe{a~ki saobra}aj
Planom je unapre|ena mreà pe{a~kih kretawa, podizawem kvaliteta postoje}ih pe{a~kih povr{ina i planirawem novih, atraktivnih pe{a~kih poteza i ambijenata.
Planirane pe{a~ke povr{ine omogu}avaju kontinualno
povezivawe sadràja i objekata u granicama plana, vezu sa
okolnim kontaktnim prostorima gradskog centra, Velikog
stepeni{nog silaza sa Kalemegdana i sadràja u priobaqu, kao {to je bastion Svetog Jakova.
[ema pe{a~kog saobra}aja prikazana je u grafi~kom
prilogu br. 5.
Pe{a~ke povr{ine uz postoje}e saobra}ajnice
Planirano pro{irewe trotoara Kara|or|eve ulice uz
objekte, sadwom drvoreda i odgovaraju}im parternim ure|ewem omogu}ava bezbedan pe{a~ki saobra}aj i kvalitetno
kori{}ewe prizemqa objekata u funkciji pe{aka. Kontrolisane pe{a~ke prelaze obezbediti u zoni Velikih stepenica i stajali{ta tramvaja pored zone LRT-a.
Pe{a~ke povr{ine u okviru ulica sa kontrolisanim
pristupom (Kosan~i}ev venac, Kraqa Petra, Fru{kogorska) i kolsko-pe{a~kog pristupa KP2 (Srebreni~ka, Zadarska) rekonstruisati u skladu sa postoje}im tipom poplo~avawa i ambijentom zone koji se {titi, primenom prirodnih
materijala kamenih plo~a za poplo~avawe. Na ovim trotoarima nije dozvoqeno postavqawe monta`nih objekata, nadstre{nica i posebnih konstrukcija letwih ba{ta, a javno
osvetqewe re{iti u regulaciji drvoreda ili na objektima.
Javne stepenice i javni pe{a~ki liftovi
Zbog velike prirodne denivelacije izme|u platoa Kosan~i}evog venca i Kara|or|eve (1825m) pe{a~ki tokovi
su se, kroz istoriju, odvijajali stepenicama. Pravac Velikih stepenica je jedan od najstarijih tragova nekada{we
urbane matrice. U tom kontekstu planirana su i nova stepeni{ta za potrebe pe{a~ke komunikacije izme|u grebena
i priobaqa reke, kao i javni liftovi ozna~eni sa L3 i L4
u graf. prilogu br. 5.
Postoje}a stepeni{ta (PP1, PP2 i PP5)
Regulacija Velikog stepeni{ta je definisana postoje}im objektom nekada{weg hotela Nacional na parnoj
strani i gra|evinskom linijom rekonstruisanog objekta
\umrukane (parcela C1), na osnovu ~ega je izdvojena javna
parcela PP5. Planirana rekonstrukcija stepenica podrazumeva pro{irewe {irine gazi{ta stepenica u odnosu na
14. novembar 2007.
regulaciju uz Nacional do maksimalne {irine gazi{ta

od 5m. Potrebno je vratiti stepenicama autenti~ni izgled,
tj. poplo~avawe kamenim plo~ama, a prema detaqnim uslovima ZZZS-a. Prilikom rekonstrukcije, nivelaciono obezbediti pristup sa stepeni{ta, pribli`no na koti 91 mnv,
na susedne pe{a~ke staze, na javnim parcelama PP4 i PP6.
U okviru regulacije stepeni{ta na parceli PP5 obezbediti odgovaraju}e prilaze bo~nim objektima, a planirana je i
mogu}nost izgradwe podzemnog, suterenskog objekta prema
uslovima definisane zone podzemne izgradwe iz grafi~kog priloga br. 5, kojim bi se obezbedio javni pristup javnom liftu izme|u nivoa pristupa stepenicama i kote pe{a~ke staze PP4 pribli`no 91 mnv. Pristup planiraniom objektu je sa kote oko 81 mnv, krovna ravan je na koti oko
85 mnv, ure|ena kao prohodna terasa vidikovac. Namena
objekta je javna u funkciji pe{a~kog saobra}aja.
Za postoje}e stepeni{te izme|u Kara|or|eve ulice i
Fru{kogorske izdvojena je javna parcela PP1 u granicama
postoje}e regulacije. Planirana je rekonstrukcija ovog
stepeni{ta kojom bi se vratio wihov autenti~ni izgled, a
prema detaqnim uslovima ZZZS.
Za postoje}e stepeni{te izme|u Ulice Kosan~i}ev venac i Fru{kogorske, tako|e je izdvojena javna parcela
PP2 u granicama postoje}e regulacije. Planirana je rekonstrukcija ovog stepeni{ta kojom bi se vratio wihov autenti~ni izgled, a prema detaqnim uslovima ZZZS-a.
Planirana stepeni{ta
Pe{a~ka komunikacija izme|u vidikovca na grebenu, na
krovu planiranog objekta kulture (parcela K3), a u nivou
ulice Kosan~i}ev venac, i priobaqa reke Save ostvaruje se
i preko planiranog novog stepeni{te sa javnim kori{}ewem u okviru parcele objekta kulture za koje su dati uslovi u tekstualnom odeqku B.4.9.5. Objekat kulture K3 i grafi~kom prilogu br. 5.
Planom je, tako|e, predvi|ena izgradwa dvoje stepenica i pe{a~kih liftova, o ozna~enih sa L1 i L2 u grafi~kom prilogu br. 5, koji se nalaze na javnom pe{a~kom prostoru P1 pored objekta na gp P10 (Beton-hala), a radi savladavawa denivelacije izme|u priobaqa i Kara|or|eve
ulice, odnosno planiranog javnog parkinga (P5), kao i
zbog bezbednog pe{a~kog prelaza èlezni~ke pruge, do
privo|ewa nameni parcele parkovskog zelenila P8. Stepeni{ta L1 i L2 mogu biti i pokretna.
Planirano je i novo stepeni{te u okviru pe{a~ke povr{ine skvera PP6 koje povezuje Parisku ulicu i pe{a~ku
stazu na koti oko 91 mnv, prikazano u grafi~kom prilogu
br. 5. Stepeni{te obraditi u skladu sa ukupnim re{ewem
skvera.
Trg (PP7)
Na prostoru javne parcele PP7 i PP8 planirano je
ure|ewe nadzemnog nivoa planirane javne podzemne garaè
kao reprezentativnog javnog prostora na ulazu u grad trga sa elementima parkovskog ure|ewa. Prostor trga nivelaciono povezati sa okolnim saobra}ajnicama, ure|ewe trga treba da omogu}i nesmetane vizure iz Brankove ulice na
reku i plato Kosan~i}evog venca, a dominantna niveleta
trga ne treba da bude vi{a od 95,50 mnv.
Ispod trga je planirana trasa i stajali{te LRT, kao i
javna garaà.
Jedinstvenim projektom, na osnovu Idejnog projekta
LRT-a i sprovo|ewa planiranog konkursa za ceo prostor
bloka 8 i javnih parcela u kontaktnoj zoni, re{iti ure|ewe trga i planirane objekte.
Pe{a~ka staza i skver na koti oko 91
(PP3, PP4, PP6)
Planirana pe{a~ka staza i skver, na sredwem nivou izme|u platoa Kosan~i}evog venca i Kara|or|eve ulice, na
javnim parcelama PP3, PP4 i PP6 na koti oko 91, prikazani u grafi~kom prilogu br. 5, imaju vi{estruku ulogu.
14. novembar 2007.
U okviru javne povr{ine pe{a~kih staza planirani su

objekti sanacije padine Kosan~i}evog venca, prema uslovima iz odeqka B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi i to
je najva`nija uloga ovog javnog prostora.
U istorijskoj matrici ovog dela grada postojala je pe{a~ka staza, Slu`beno soka~e, koja je povezivala kotu 90.45
u Fru{kogorskoj ulici i plato Kosan~i}evog venca, ~iji
je trag katastarska parcela 1960. Nivelaciono, kota staze
u Fru{kogorskoj (90.45) i kota platoa katastarske parcele
1941/1 (91.45), koji je bio u funkciji javnog prostora ispod
objekta nekada{weg hotela Nacional, su na srewem nivou odseka grebena Kosan~i}evog venca. Funkcionalno povezivawe pe{a~kom stazom ovih niveleta preko Velikih
stepenica i planiranih stepenica u okviru parcele K3,
oboga}uje pe{a~ke tokove, unapre|uje ambijent i olak{ava
savladavawe nivelacione razlike.
Mogu}a je fazna realizacija javnih parcela PP3, PP4
i PP6, prema projektu za svaku od wih, a prema uslovima iz
ovog plana.
Pe{a~ku stazu i planirane zelene povr{ine na koti 91,
u okviru javne povr{ine PP3, obezbediti ogradom minimalne visine 1,20m prema parcelama uz Kara|or|evu ulicu.
Odvodwavawe staze re{iti tako da ne ugroàva objekte ispod staze. Ure|ewe javnih zelenih povr{ina dato je u tekstualnom poglavqu B.4.7. Javne zelene povr{ine.
Zbog kori{}ewa dela javne pe{a~ke staze PP3, koja po~iwe od Fru{kogorske, kao okretnice, po~etni deo staze u
duìni od 5m planirati, nivelaciono se vezuju}i za Fru{kogorsku, kao kolovozni zastor za merodavno optere}ewe,
sa oblikovnim elementima koji ovaj segment povezuje sa celinom pe{a~ke staze.
Pe{a~ku stazu na koti 91, u okviru javne povr{ine PP4,
obezbediti ogradom minimalne visine 1,20m prema gra|evinskoj parceli C1 (\umrukana) uz Kara|or|evu ulicu.
Odvodwavawe pe{a~kih staza re{iti tako da se ne
ugroàvaju objekti ispod staze. Planirano je javno osvetqewe svih pe{a~kih staza.
Ostale pe{a~ke povr{ine
Javna parcela PP9 formirana je radi obezbe|ewa javnog pristupa i ure|ewa neposredne okoline geolo{kog odseka u dvori{nom delu Kara|or|eve 31, kao i radi javnog
pristupa javnom liftu L4 koji povezuje PP9, pribli`no
na koti Kara|or|eve ulice, i javnu pe{a~ku stazu PP3 na
koti 91 mnv. Parceli je obezbe|en pristup iz Kara|or|eve
ulice, preko k.p. 1961 i k.p. 1962, kojima je planom uslovqeno obezbe|ewe javnog pristupa parceli PP9.
Pe{a~ki prostor u priobaqu P
(P1, P2, P3, P4, P6, P8, P11, P12)
U okviru povr{ina Zone priobaqa dominiraju pe{a~ke povr{ine gp P1, P2, P3, P4, P6, P8, P11, P12.
Izlaskom stepeni{nih silaza sa platoa Kosan~i}evog
venca na Kara|or|evu ulicu i na Savu, pe{a~ki saobra}aj
se ne prekida. Formiranim pe{a~kim kejom i pe{a~kim
stazama ispod Kalemegdana, mogu}e je sti}i i do bastiona
Svetog Jakova i desne obale Dunava. Du` keja formirana
je javna parcela P1 u okviru koje su, pored pe{a~kog prostora planirani i slu`beni kolski pristup pristanima
za re~ni putni~ki saobra}aj, pristup za interventna vozila, kao i zelene povr{ine i biciklisti~ka staza, a prema
grafi~kom prilogu br. 5. Urbanisti~kim projektom u daqoj razradi jasno razdvojiti parternim re{ewem i odgovaraju}om signalizacijom pomenute sadràje. Parterno re{ewe gra|evinske parcele P1 ne sme da ugrozi vertikalni
kej i wegovu osnovnu funkciju. U okviru parcele P1, mogu}e je postavqawe tri monta`na transparentna prizemna
objekta i ure|ewe parternih ba{ta u pe{a~kim ni{ama
planirane parkovske povr{ine, van glavnog toka pe{a~ke
staze, naspram prva tri pro{irewa keja, nizvodno od mosta
Bratstvo i jedinstvo, sa namenom ugostiteqstva ili u
funkciji turisti~ke ponude, shodno Odluci o uslovima i
Broj 37 19
na~inu postavqawa privremenih objekata na javnim povr{inama u Beogradu (Slu`beni list grada Beograda, broj
31/02 i pre~i{}en tekst broj 11/05). Objekti treba da budu
jedinstveno oblikovani na osnovu sprovo|ewa planiranog
javnog konkursa.
Parcele P3, P4, P11 urediti kao parkovsko
zelenilo, prema uslovima iz tekstualnog
odeqka B.4.7.2. Javne parkovske povr{ine
Javnu gra|evinsku parcelu P12 urediti kao pe{a~ki
prostor zone preko koje je omogu}ena veza dela priobaqa u
granicama plana i Velikog stepeni{nog silaza sa Kalemegdana (nalazi se van granica plana, ozna~en u {emi pe{a~kog saobra}aja na grafi~kom prilogu br. 5). Potrebno
je jedinstvenim urbanisti~kim projektom, u daqoj razradi,
obuhvatiti zonu Velikog stepeni{nog silaza, parcele
P12, P6, P2 i odgovaraju}e delove parcela P7, P10 i P1,
kako bi se, prema uslovima ZZZS, re{ila priroda i dispozicija pe{a~ke veze preko ulice Vojvode Bojovi}a, kao i
odgovaraju}i elementi oblikovawa i materijalizacije, a u
skladu sa ambijentom i asocijacijom na ovaj istorijski potez. Projektom treba nivelaciono i situaciono povezati
kotu pe{a~ke staze u zoni Spoqne Sava kapije na koti
79,45 mnv, sa kotom parcele P12 u zoni priobaqa.
Krovnu povr{inu parcele èlezni~kog tunela P7 urediti kao krovnu pe{a~ku ba{tu, na delu definisanom u
grafi~kom prilogu br. 5, a deo kao ure|eni javni parking,
funkcionalno povezan sa javnim parkingom na gp P5.
Krovnu povr{inu objekta na gp P10 (Beton hala) urediti kao javnu pe{a~ku povr{inu na koju se stupa sa spoqnih
stepeni{ta kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5.
Obavezno je jedinstveno idejno re{ewe pe{a~kih povr{ina, uskla|eno sa uslovima u tekstualnim odeqcima V.5.
Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni zoni priobaqa, gra|evinska parcela P10 Beton hala i B.4.7.3. Druge javne zelene povr{ine. Parternim re{ewem potrebno
je obezbediti vezu izme|u zone stepeni{nih prilaza i liftova sa parkingom (P5) i stajali{tem za turisti~ke autobuse u Kara|or|evoj ulici.
B.4.1.6.3. Biciklisti~ki saobra}aj
(sadràj u okviru gp P1 u Zoni Priobaqe)
U ovom delu priobaqa izvedena je biciklisti~ka staza
prema PDR biciklisti~ke staze od Dor}ola do Ade Ciganlije (Slu`beni list grada Beograda, broj 25/05). Trasa
biciklisti~ke staze prikazana je u odgovaraju}em grafi~kom prilogu.
U zoni mosta Bratstvo i jedinstvo vertikalnom vezom
(liftom) povezana je postoje}a biciklisti~ka staza i planirana biciklisti~ka staza koja se pruà mostom Bratstvo i jedinstvo. Biciklisti~ki lift nalazi se na planiranoj trasi LRT-a i u funkciji je do izgradwe LRT-a.
B.4.1.6.4. Re~ni putni~ki saobra}aj
(sadràj u okviru u Zone priobaqe i Zoni a
zona pristana, sa pristupom sa gp P1)
Vertikalni kej na desnoj obali Save, u granicama plana lociran na poziciji km 0+305* do mosta Bratstvo i jedinstvo, u okviru gp P1, svojim fizi~kim karakteristikama, opremom i infrastrukturom predstavqa funkcionalni primer operativne obale namewen iskqu~ivo za
pristajawe brodova u linijskoj plovidbi, radi neophodne
manipulacije na kopnu, ne sa ciqem wihovog duèg zadràvawa i duèg boravka na tako ure|enoj obali.
U priobalnom pojasu akvatoriju reke Save, u Zoni a
u okviru granice ovog plana, locirano je putni~ko-re~no
pristani{te u okviru koga su, gledano od mosta Bratstvo
i jedinstvo ka U{}u, planirani: a) pristani za pristani{te za lokalni putni~ki i javni saobra}aj, b) pristani za
me|unarodno putni~ko pristani{te i ispred objekta Betonhale, c) pristani za pristani{te za lokalni putni~ki
Broj 37 20
i javni saobra}aj, ukupne duìne u granici plana oko

730m. Orijentacioni broj, poloàj i dimenzije planiranih pristana prikazani su u grafi~kom prilogu br. 5. Planirani kapaciteti pristana zadovoqavaju potrebe definisane na osnovu uslova nadle`nih institucija. Me|u planiranim pristanima treba da se na|u i kapaciteti za potrebe javnih republi~kih i gradskih institucija.
Potrebne tehni~ke blokove na obali, sa neophodnim
infrastrukturnim instalacijama za potrebe brodova (voda, struja, i TT instalcije) postavqati u pro{irenim delovima keja na parceli priobaqa P1, odnosno tako da se
obezbedi kontinuitet pe{a~ke i biciklisti~ke staze pored reke.
Pozicija obalnih bitvi, blokova sa prikqu~cima tehni~ke infrastrukture kao i ostale neophodne opreme za
potrebe pristani{ta za lokalni putni~ki i javni saobra}aj, kao i me|unarodni saobra}aj, bi}e definisana izradom urbanisti~kih projekata, kako je to definisano u
odeqku G.2 Lokacije za daqu plansku razradu. Blokove
tehni~ke infrastrukture postaviti tako da ne ometaju pe{a~ki, biciklisti~ki saobra}aj kao i pristupe putni~kim
pristanima.
Uslovi za objekte nadgradwe pristana dati su u odeqku
V.5a. Pravila gra|ewa u Zoni a zona pristana. Lokacija planiranog pristana za me|unarodni putni~ki saobra}aj preuzeta je iz Urbanisti~kih uslova za postavqawe
pristana za me|unarodni putni~ki saobra}aj na desnoj obali Save kod km 0+500** u visini zgrade Kapetanije, ~ija
je realizacija faze zapo~ela. Ukupna duìna ovog pristana je 200,5 m, i sastoji se od ~etiri glavna pontona i jednog pomo}nog koji su me|usobno povezani, a planirani su i
potrebni sadràji kao nadgradwa na dva pontona. Ograda
pristana treba da zadovoqi sigurnosne uslove za ovu vrstu
objekta i uslove Jugoregistra i treba je izvesti zajedno sa
koritom pristana. Planirani broj zaposlenih je maksimalno 20 po smeni. Planirana je fazna izgradwa pristana, tako {to je u fazi planirano postavqawe dva pontona od po
50 m sa planiranim sadràjima nadgradwe, a u drugoj fazi
postavqawe dva pontona od po 50 m sa obe strane faze .
Me|unarodni putni~ki pristan se povezuje sa obalom
preko ~etiri {ipavo|ice. Pe{a~ka komunikacija sa obalom je obezbe|ena preko pe{a~kog mosta koji je jednim krajem oslowen na pristan a jednim na obalu. U trupovima
pontona nalaze se tankovi za otpadne sanitarne vode, tankovi za fekalne vode i tankovi za otpadna uqa sa brodova.
Zapremina jednog tanka je 4m3. Na ovom pristanu planiran
je slede}i obim saobra}aja: maks. jednovremeno vezivawe
{est putni~kih brodova i opsluìvawe oko 600 putnika i
300 ~lanova posade.
Do realizacije planiranog javnog parkinga na gp P5 u
priobaqu, u okviru parcele P1 potrebno je obezbediti parking prostor za tri autobusa i 10 putni~kih vozila.
Prema uslovima Lu~ke kapetanije, izme|u planiranog
me|unarodnog putni~kog pristana i narednog pristana
nizvodno i uzvodno neophodno je predvideti razmak od
min. 40 m.
Prilikom obavezne izrade urbanisti~kog projekta i
tehni~ke dokumentacije za putni~ke pristane potrebno je
ostvariti saradwu sa svim nadle`nim institucijama: Lu~kom kapetanijom Beograd, Vodoprivredom i Hidrozavodom,
Plovnim putevima i pristani{tima.
B.4.1.7. U s l o v i z a p a r c e l e P 6 , P 7 , P 8 , P 9 ,
do privo|ewa prostora planiranoj nameni
Javne gra|evinskim parcelama P6, P7, P8, P9, koje imaju planiranu namenu javne pe{a~ke i parkovski ure|ene zelene povr{ine, sa sadràjima i uslovima za ure|ewe opisanim u tekstualnim odeqcima B.4.1.6.2. Pe{a~ki saobra}aj, B.4.7.2. Javne parkovske povr{ine, B.4.7.3. Druge
javne zelene povr{ine i V.5. Zona priobaqa, u postoje}em stawu, u celini ili delovima, koristi èleznica za
èlezni~ku prugu planiranu za uklawawe.
14. novembar 2007.
Izgradwom èlezni~kog mosta prema Vin~i i stvarawem uslova za vo|ewe teretnog èlezni~kog saobra}aja po
obodu Beograda, prema GP Beograda do 2021, dvokolose~na
pruga oko Kalemegdana se ukida, {to je planskim re{ewima ovog plana u potpunosti ispo{tovano.
Do privo|ewa planiranoj nameni parcela P6, P7, P8,
P9, dok se predmetna pruga ne ukloni, potrebno je ispo{tovati slede}e uslove:
Na delu otvorene dvokolose~ne pruge je zbog bezbednosti pe{aka potrebno planirati izgradwu za{titnih
ograda visine 2m iznad kote gorwe ivica {ine, na minimalnom rastojawu od 6m od osovine krajweg koloseka, a izuzetno, na mestima gde usled prostornih ograni~ewa nije
mogu}e ispo{tovati ovaj uslov, za{titna ograda se moè
postaviti na minimalnom rastojawu od 3m od osovine
krajweg koloseka. Ove za{titne ograde mogu biti re{etkaste, ì~ane ili od providne plasti~ne mase, kako bi se
smawio negativan vizuelni efekat.
U zoni mosta Bratstvo i jedinstvo Kara|or|eva ulica je planirana na rastojawu mawem od 8m od osovine krajweg koloseka, s tim da se izme|u planirane saobra}ajnice
i èlezni~ke pruge postave slede}e za{titne ograde: a)
krajwu ta~ku gorweg stroja saobra}ajnice ograditi armirano betonskom za{titnom ogradom tipa New Jersy, maksimalne visine do 1,1 m, b) u ciqu za{tite pe{aka izme|u
ove ograde i èlezni~ke pruge postaviti za{titnu ogradu
visine 2 m iznad kote gorwe ivice {ine, na minimalnom
rastojawu od 3 m od osovine krajweg koloseka èlezni~ke
pruge.
Postoje}i putni prelaz kod km 5+590** planirati za
gra|evinsko ure|ewe i opremawe savremenim signalno-sigurnosnim ure|ajima.
Do izme{tawa pruge dozvoqeni su svi postupci odràvawa postoje}ih postrojewa èleznice u granicama plana
i za to odre|enih javnih parcela, bez mogu}nosti wihovog
pro{irivawa i promene tehni~kih karakteristika.
Projekat planirane ograde i rampe na slu`benom putnom prelazu iz Kara|or|eve ulice mora da odobri Komisija za planove Skup{tine grada Beograda.
B.4.2. Komunalna hidrotehni~ka infrastruktura
Sve planirane hidrotehni~ke mreè prikazane su u
grafi~kom prilogu br. 6. i u grafi~kom prilogu br. 9.
B.4.2.1. V o d o v o d n a m r e ` a i o b j e k t i
Predmetni planski dokument obuhvata teritoriju Savske padine koja se nalazi u visinskoj zoni snabdevawa
vodom (kote terena 74.00125.00 mnm).
Dopremawe vode na podru~je Savske padine vr{i se
preko dovoda vode 300 mm, koji je izgra|en Kara|or|evom
ulicom, Dowogradskim bulevarom i ulicom Cara Du{ana
i dovoda vode 2h700 mm izgra|enih preko mosta Bratstvo i jedinstvo a sa druge strane putem nezavr{enog dovoda vode 700 mm koji je izgra|en od CS Ta{majdan do
ulice Tadeu{a Ko{}u{ka na Dor}olu.
Postoje}a sekundarna vodovodna mreà pre~nika 125 mm,
100 mm, 80mm a mestimi~no 6/4 i 4/4mm pored toga
{to nije u zadovoqavaju}em stawu, nije ni zadovoqavaju}eg
pre~nika da bi obezbedila dovoqne koli~ine vode.
S obzirom na to da se po svojoj lokaciji ovaj kompleks
nalazi na kraju Terazijskog grebena, u sada{wim uslovima
snabdevawe vodom nije najurednije po{to nema dovoqne
koli~ine vode, a ni pritisak nije zadovoqavaju}i.
Da bi se obezbedila dovoqna koli~ina vode neophodno
je izvr{iti polagawe dela magistralnog cevovoda 700
mm u ulici Tadeu{a Ko{}u{ka, koji ide od ulice Mike
Alasa, zatim Pariskom i Gra~ani~kom ulicom do ugla sa
ulicom Carice Milice, kojom se spu{ta do Jug Bogdanove,
gde se povezuje na postoje}i cevovod 700. Za pomenuti
** Stacionaè su definisane uslovima nadle`nih institutcija.
14. novembar 2007.
magistralni cevovod obezbe|en je rezervat u okviru ovog

planskog dokumenta i izra|eni su UTU za polagawe primarnog dovoda vode za snabdevawe prve visinske zone za
podru~je Dor}ola- deo broj 4548/79.
Svi uli~ni sekundarni cevovodi, ~iji su pre~nici mawi od 150 mm ili se nalaze van javnih povr{ina i trotoara planiranih saobra}ajnica rekonstruisa}e se na minimalni pre~nik 150 mm.
Zbog rekonstrukcije Kara|or|eve ulice, postoje}a vodovodna mreà 150 mm i 300 mm, koja se nalazi u postoje}em kolovozu, izme{ta se u planirani trotoar.
Trase planiranih i postoje}ih cevovoda moraju biti u
javnim povr{inama, formirani u prstenastu strukturu.
Snabdevawe vodom i neposredno prikqu~ewe objektata
sa predmetnog plana vr{i}e se sa sekundarnih uli~nih cevovoda 150 mm.
Na vodovodnoj mreì obezbediti dovoqan broj nadzemnih hidranata za potrebe protivpoàrne za{tite.
B.4.2.2. K a n a l i z a c i o n a m r e ` a i o b j e k t i
Podru~je obuhva}eno predmetnim planskim dokumentom
nalazi se na Savskoj padini koja pripada centralnom sistemu gradske kanalizacije.
Kanalizacija je ve} izgra|ena po op{tem sistemu, {to
ostaje opredeqewe i za planirano stawe.
Rekonstrukcijom {ireg kanalizacionog sistema predvi|eno je da se upotrebqene vode prebace na Dunavski sliv.
U tu svrhu ve} je izgra|ena CS @elezni~ka stanica i
kolektor dimenzija 80/135 cm u Kara|or|evoj ulici od Velikih stepenica do crpne stanice.
Atmosferske vode se preko postoje}ih preliva separi{u i postoje}im kolektorom 60/110 cm u Kara|or|evoj ulici uvode u reku Savu. Postoje}i kolektor 60/110 cm u Kara|or|evoj ulici odvodi samo ki{ne vode.
Sve ulice ove teritorije imaju izgra|enu mreù kanalizacije ~iji su pre~nici 250 mm, 300 mm, 350 mm i
400 mm do kolektora 60/110 cm u ulicama Kosan~i}ev venac, Topli~in venac, Kneza Sime Markovi}a, Pop Lukinoj, Kraqevi}a Marka.
Planirano izme{tawe Kara|or|eve ulice zahteva dislocirawe sekundarnih kanala u pojas kolovoza planirane
saobra}ajnice, dok se postoje}i kolektori OB 60/110 i FB
80/125 zadràvaju u postoje}em stawu.
Pojedina~ni direktni prikqu~ci na kolektor 80/125
cm nisu dozvoqeni.
Du` Kara|or|eve ulice i kroz planirani parking u zoni pristani{ta na Savi, planirana je ki{na kanalizacija
u ciqu sakupqawa atmosferskih voda sa tramvajskih {ina.
Na raskrsnici ulica Marka Kraqevi}a, Hercegova~ke
i Kara|or|eve predvi|a se zamena dve ~eli~ne cevi 400
mm, sifonom 250/120.
Na mestima prikqu~ewa planiranih ki{nih kanala na
postoje}i OB 60/110, kao i neposredno pred izliv u reku
Savu, potrebno je postaviti separatore i talo`nike kako
bi se obezbedio dozvoqeni kvalitet vode potreban za kategoriju vode kojoj pripada reka Sava.
Kvalitet otpadnih voda koje se ispu{taju u gradski kanalizacioni sistem mora da odgovara Pravilniku o tehni~kim i sanitarnim uslovima za upu{tawe otpadnih ovoda u gradsku kanalizaciju (~lan 15. Odluke o kanalizaciji).
Ispu{tawe voda iz garaà sa sadràjem uqa, masti,
benzina, itd., vr{iti preko talo`nika i separatora (odvaja~a) masti i uqa.
B.4.2.3. V o d o p r i v r e d n i u s l o v i
Zauze}e vodne akvatorije i obale kao dela vodnog zemqi{ta propisano je zakonom o vodama (Slu`beni glasnik RS, broj 46/91).
Na desnoj obali Save, u zoni planiranog putni~kog pristani{ta (km 0+610** do km 1+100**), kota platoa kejskog
zida je 75,5 m. Kejski zid je izgra|en od larsen talpi.
** Stacionaè definisane uslovima nadle`nih institucija.
Broj 37 21
Za uzvodni, slobodni deo terena prema Kara|or|evoj

ulici, izme|u Beton hale i mosta Bratstvo i jedinstvo,
koji je nivelaciono blizu kote terena pristani{ta, potreban kriterijum za{tite od velike vode, sa kotom od 77,20
mnm, obezbediti kroz parterno ure|ewe terena, tako {to }e
se povezati odbrambena linija od velikih voda sa uzvodnim
delom u sklopu ure|ewa Savskog amfiteatra.
Za bezbedan privez, sidri{te i sigurnost plovnih objekata treba izvr{iti prora~une, pri ~emu se mora imati u
vidu dijapazon opaènih vodostaja, pojava i uticaj leda i
vetra i poloàj postoje}ih hidrotehni~kih objekata ugra|enih u konstrukciju keja, ukqu~uju}i i sam objekat keja.
Prikqu~ewe plovila i splavova na planiranu infrastrukturu vr{iti preko tehni~kih blokova lociranih na
obali.
Radovi na obezbe|ivawu neophodne infrastrukture i
instalacija ne smeju da ugroze vodoprivredne objekte, kao
ni redovno odràvawe i sprovo|ewe odbrane od poplava.
Sve otpadne vode koje nastaju na plovilima moraju se
evakuisati do tzv. septi~kog tanka potrebne zapremine.
Ovi tankovi su sme{teni na plovnim objektima. Evakuaciju upotrebqenih voda iz tankova vr{iti prepumpavawem u
planirani fekalni kanal 250 mm. Ispu{tawe otpadnih
voda u vodotok nije dopu{teno.
Aktivnosti vezane za plovne objekte ne smeju da produkuju opasne i druge materije, koje mogu zagaditi vodotok i
izvori{te Beogradskog vodovoda.
B.4.3. Elektroenergetska mreà i postrojewa
Sve planirane elektroenergetske mereè i postrojewa
prikazani su u grafi~kom prilogu br. 7. i u grafi~kom
prilogu br. 9.
Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektri~na distributivna mreà naponskog nivoa 1 kV, 10 kV i 35 kV.
Postoje}i vodovi izvedeni su podzemno. Postoje}e saobra}ajnice su opremqene instalacijama javne rasvete.
Du` Kara|or|eve i Pariske ulice izgra|ena je tramvajska kontaktna mreà JGS-a na odgovaraju}im stubovima i
zategama vezanim na susednim objektima. Za potrebe napajawa postoje}eg tramvajskog saobra}aja izgra|ena je ispravqa~ka stanica 10/0,6 kV Sava u Crnogorskoj ulici. Postoje}i vodovi 1 kV JGS-a su izgra|eni podzemno.
U okviru predmetnog kompleksa izgra|ena je TS 10/0,4
kV (reg. br. B-1674) kao slobodnostoje}i objekat.
Za odre|ivawe potrebnog jednovremenog optere}ewa kori{}ena je Preporuka EDB-a br. 14 b za stambene objekte,
kao i podaci o potrebnom specifi~nom optere}ewu za pojedine vrste objekata:
objekti ugostiteqstva
100-150 W/ m2 povr{ine
objekti poslovawa
80-120 W / m2 povr{ine
{kole i de~je ustanove
ostale namene
Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa, za potrebe planiranih potro{a~a izgraditi 12 TS 10/0,4 kV kapaciteta
1000 kVA.
Planirane TS 10/0,4 kV su raspore|ene po blokovima:
2 TS 10/0,4 kV u bloku 8,
1 TS 10/0,4 kV u blok 10,
5 TS 10/0,4 kV u blok 11,
3 TS 10/0,4 kV u blok 12,
2 TS 10/0,4 kV u blok 13.
Planirane TS 10/0,4 kV izgraditi u sklopu gra|evinskih objekata pod slede}im uslovima:
prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kV, svojim dimenzijama i rasporedom treba da posluè za sme{taj transformatora i odgovaraju}e opreme,
prostorije za TS predviditi u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od prethodnog stava,
transformatorska stanica kapaciteta 1.000 kVA mora imati dva odvojena odeqewa: jedno odeqewe za sme{taj
transformatora i jedno odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Svako odeqewe mora imati nesmetan
direktan pristup spoqa,
Broj 37 22
betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transformatora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije
zgrade, izme|u oslonca transformatora i transformatora
postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih
mostova (prenosa vibracija),
obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije za
sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zidova prostorije,
predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS.
Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta
najmawe {irine 3 m do najbliè saobra}ajnice.
U svakom novom objektu koji se gradi ili na wegovoj
parceli, prema planskom ure|ewu prostora, predvideti mogu}nost izgradwe nove TS 10/0,4 kV prema pravilima gradwe, osim ako je uslovima EDB-a druga~ije predvi|eno. Ukupan broj novih TS 10/0,4 kV koji se odobrewem za izgradwu
moè dati ne sme biti ve}i od planom predvi|enog broja.
Za prikqu~ewe planiranih potro{a~a potrebno je izvr{iti rekonstukciju postoje}e TS 35/10 kV Zeleni venac.
Planirati dva voda 10 kV koji se polaù du` Crnogorske i ulice Gavrila Principa, du` postoje}ih i planiranih saobra}ajnica, u obliku petqe, od rekonstruisane TS
35/10 kV Zeleni venac. Planirane TS 10/0,4 kV prikqu~iti na planirane podzemne vodove na principu ulaz-izlaz.
Planiranu TS 10/0,4 kV u bloku 13, koja napaja planirani pristan za me|unarodni putni~ki saobra}aj, izgraditi na gra|evinskoj parceli TI2, prema Urbanisti~kim
uslovima za postavqawe pristana za me|unarodni putni~ki
saobra}aj na desnoj obali Save kod km 0+500. (arh.br.
predmeta 350-3818/03) i uslovima datim u ovom planu u tekstualnom odeqku V.5. Pravila gra|ewa u zoni V priobaqe, kao i prema grafi~kim prilozima br. 5 i br. 15.
Postoje}u TS 10/0,4 kV (reg. br. B-1674) izmestiti u
planirani objekat K3.
Planirane vodove 10 kV izvesti ispod trotoarskog
prostora postoje}ih i planiranih saobra}ajnica podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
Planirani vodovi 10 kV koji izlaze iz granice ovog
plana bi}e predmet posebnog planskog dokumenta.
Postoje}e elektri~ne vodove koji su u koliziji sa planiranim sadràjem izmestiti na novu lokaciju.
Napojne vodove kontaktne mreè planiranog tramvajskog saobra}aja izvesti ispod trotoarskog prostora ulica
Fru{kogorske, Kara|or|eve i Pariske, ispod saobra}ajnih i slobodnih povr{ina, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija. Postoje}e elektroenergetske vodove koji mogu biti ugroèni rekonstrukcijom kolovoza, tramvajske pruge i
tramvajske kontaktne mreè mehani~ki za{tititi.
Sve planirane saobra}ajnice i pe{a~ke staze opremiti instalacijama javnog osvetqewa. Osvetqewem planiranih saobra}ajnica i parking prostora posti}i sredwi nivo luminancije od oko 0,8 cd/m2. Osvetqewem slobodnih
povr{ina posti}i sredwi osvetqaj od oko 20 lx. Za osvetqewe primeniti savremene svetiqke sa sijalicama na
principu natrijuma visokog pritiska koje imaju dobre fotometrijske karakteristike.
Manipulativni prostor pristana u priobalnom pojasu
opremiti instalacijama javnog osvetqewa.
Slobodne povr{ine du` obale Save opremiti instalacijama dekorativnog osvetqewa. Dekorativno osvetqewe
uskladiti sa ve} izgra|enim dekorativnim osvetqeqem
du` Savske obale.
Napajawe svetiqki javnog i dekorativnog osvetqewa vr{i}e se iz posebne mreè javnog osvetqewa. Vodove javnog
osvetqewa izvesti podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa sve
elektri~ne vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju.
B.4.4. Telekomunikaciona mreà i objekti
Sve planirane telekomunikacione mreè i postrojewa
prikazani su u grafi~kom prilogu br. 7 i u grafi~kom
prilogu br. 9.
14. novembar 2007.
Podru~je plana pripada kablovskom podru~ju ATC Akademija .

Za potrebe sada{wih korisnika izgra|ena je odgovaraju}a TK kanalizacija i TK mreà potrebnog kapaciteta.
Postoje}a TK mreà je izvedena ispod saobra}ajnih i slobodnih povr{ina, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka koristi}e se princip:
svaki stan 1,5 telefonski prikqu~ak,
za poslovawe i delatnosti na svakih 3050 m2 korisne
povr{ine po jedan telefonski prikqu~ak.
Ukupan broj telefonskih prikqu~aka za planirane
objekte je oko 1.100.
Za potrebe planiranih korisnika potrebno je formirati nova kablovska podru~ja koja }e pripadati isturenom
stepenu Kosan~i}ev venac. Za potrebe isturenog stepena
obezbediti oko 50 m2 u planiranim objektima u okviru
bloka 10. Vezu isturenog stepena sa ATC Akademija
ostvariti preko postoje}e TK kanalizacije.
Za planirane korisnike je potrebno da se izgradi nova
TK kanalizacija sa odgovaraju}im TK vodovima. Postoje}u
TK kanalizaciju treba pro{iriti za potreban broj cevi.
Planirane TK vodove izgraditi du` saobra}ajnih povr{ina, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
U planiranim objektima treba izgraditi unutra{we
ku}ne izvode potrebnog kapaciteta.
Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa
tla i na svim onim mestima gde se TK kablovi uvode u
objekte kablove postaviti u za{titne cevi. TK instalacije koje su ugroène planiranom izgradwom izmestiti na
bezbedno mesto.
B.4.5. KDS mreà i objekti
Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnovnoj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i
TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede}e servise: internet, telemetriju, video na zahtev, video
nadzor, govorne servise itd.
Generalnim planom je predvi|ena izgradwa tehnolo{ki
jedinstvene digitalne infrastrukture, ~ime }e se re{iti
problemi do kojih dolazi u praksi kao {to su nekontrolisana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapacitetima
pristupne i transportne mreè nacionalnog operatera itd.
Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u koridoru planiranih i postoje}ih TK vodova TK kanalizacije.
Planirane vodove KDS izgraditi podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
B.4.6. Toplovodna mreà i postrojewa
Planirana toplovodna mreà i postrojewa prikazani
su u grafi~kom prilogu br. 8 i u grafi~kom prilogu br. 9.
Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu
toplane Dunav, odnosno toplotnom konzumu magistralnog
toplovoda 355,6/5,6 mm koji je poloèn u koridorima ulica Topli~in venac, Mar{ala Birjuzova i Pop Lukine. Pored objekata koji su prikqu~eni na daqinski sistem grejawa, postoji i izvestan broj potro{a~a koji ostvaruju svoje
potrebe za toplotnom energijom preko svojih kotlarnica.
Na bazi urbanisti~kih pokazateqa datih ovim planom
izvr{ena je procena toplotnog konzuma za sve postoje}e i
planirane povr{ine u skladu sa wihovom spratno{}u i namenom i on iznosi Q= 22875 KW.
Toplovodnu mreù izvoditi beskanalno sa predizolovanim cevima. Minimalna dubina ukopavawa toplovodnih
cevi iznosi 0,8m u odnosu na gorwu ivicu cevi. Planirane toplovode polagati u javnim povr{inama omogu}avaju}i
prikqu~ewe za svaki postoje}i i planirani objekat.
Tako|e, potrebno je izme{tawe postoje}e toplovodne
mreè koja se nalazi van javne povr{ine a u funkciji je
snabdevawa vi{e od jednog korisnika.
Sve postoje}e kotlarnice ugasiti, pretvaraju}i ih u toplotne podstanice i prikqu~iti na daqinski sistem grejawa.
14. novembar 2007.
Trasa planiranog magistralnog toplovoda 610/800

mm du` pristani{ta data je orijentaciono u vidu za{titnog koridora i moè se mewati izradom posebne planske
dokumentacije za pomenuti magistralni toplovod koji spaja grejna podru~ja toplana Dunav i Novi Beograd.
Prilikom projektovawa i izvo|ewa toplovodne mreè
i postrojewa po{tovati sve propise iz Odluke o snabdevawu grada toplotnom energijom (Slu`beni list grada
Beograda, broj 2/87).
B.4.7. Javne zelene povr{ine
U okviru podru~ja plana analiti~ki su definisane
gra|evinske parcele za javne pe{a~ke povr{ine, ozna~ene
sa PP i P na kojima su planirani sadràji zelenila, kako je dato u grafi~kim prilozima br. 4, br. 5. i br. 15. Deoba i prenamena parcela i sadràja parcela nije dozvoqena, a detaqno ure|ewe definisa}e se projektima.
Planirano je zadràvawe, sanacija i revitalizacija
postoje}ih zelenih i rekreativnih povr{ina, gde je to bilo mogu}e, kao i unapre|ewe i poboq{awe postoje}eg stawa i ure|ewe novih zelenih prostora.
U okviru javnih zelenih povr{ina nije dozvoqena izgradwa ni postavqawe privremenih ili stalnih objekata
koji nisu u skladu sa pravilima ovog plana, ni bilo kakva
intervencija u prostoru koja nije u skladu sa funkcijom
javnog zelenila, koja naru{ava ekolo{ke, estetske i ambijentalne vrednosti javnog prostora.
B.4.7.1. J a v n o z e l e n i l o u r e g u l a c i j i
saobra}ajnih povr{ina
B.4.7.1.1. Uli~ni drvoredi i uli~no linearno zelenilo
U ciqu unapre|ewa sistema gradskog zelenila planirano je zadràvawe postoje}ih kvalitetnih uli~nih drvoreda, wihova dopuna, eventualna postepena rekonstrukcija
ili zamena neodgovaraju}ih vrsta, kao i osnivawe novih
drvoreda u ulicama koje ih nemaju.
U potpunosti se zadràvaju postoje}i kvalitetni drvoredi miri{qave lipe (Tilia cordata) i uli~ni linearni
travwaci du` ulice Kosan~i}ev venac i Kraqa Petra.
Planira se formirawe kontinualnog drvoreda du` obe
ulice, zamena o{te}enih i obolelih sadnica, dopuna nedostaju}ih i mere nege za postoje}e drvoredne sadnice. Za
sadwu se koriste rasadni~ki odnegovane sadnice visine
3,5 m i min. prsnog pre~nika 10 cm, iste vrste drve}a.
Zasnivawe novog jednostranog, kontinualnog drvoreda
planirano je u okviru nove regulacije Kara|or|eve ulice.
Na deonici izme|u novih stepenica, u okviru javne parcele objekta kulture (K3) i Malih stepenica (PP1), planiran je drvored kroz sredinu travne ba{te ~ija {irina iznosi 2,0 m, a udaqewe od ivice kolovoza 1,5 m. Drvored je
sastavqen od {kolovanih sadnica niskih li{}ara, koji se
odlikuju krupnim li{}em i gustom kro{wom.
Prilikom izbora vrste drve}a, opredeliti se za one vrste koje odgovaraju prirodnim uslovima sredine i stani{tu i ujedno, koje mogu delimi~no sanirati negativne uticaje od izduvnih gasova i preterane buke.
Sadnice se postavqaju na me|usobnom rastojawu min.
5 m a wihov ta~an raspored uskla|uje se sa ulazima u objekte kao i trasama instalacija tehni~ke infrastrukture,
prema vaè}im propisima.
U okviru saobra}ajnice SP3 Bulevar vojvode Bojovi}a, zelene povr{ine uz padinu Beogradske tvr|ave, koje su
u regulaciji saobra}ajnice urediti tako da sa padinom
predstavqaju vizuelnu celinu.
B.4.7.1.2. Zelenilo uz parking prostore i u tramvajskoj
okretnici
Javni parking u zoni priobaqa (P5), kao i ostali otvoreni parkinzi zasewuju se sadwom drve}a na svako tre}e parking mesto. Za zasenu se primewuju rasadni~ki odnegovane
Broj 37 23
drvoredne sadnice niskih li{}ara koje se odlikuju gustom

kro{wom i otporno{}u na uslove sredine, a posebno na izduvne gasove i pra{inu. Postavqawem grani~nika oko sadnih jama drve}e se {titi od eventualnih o{te}ewa od strane vozila. Na parking prostorima se planira zastor od betonskih raster elemenata sa zatravqenim spojnicama.
Prilikom rekonstrukcije tramvajske okretnice (TO) u
najve}oj mogu}oj meri sa~uvati postoje}e zasade ~etinara, a
slobodnu povr{inu okretnice urediti kao parkovsku povr{inu.
B.4.7.2. J a v n e p a r k o v s k e p o v r { i n e
Povr{ine u okviru javnih parcela priobaqa P1, P2,
P3 P4, P6, P8 i P11, ozna~ene u grafi~kim prilozima br.
4. i br. 5. kao zelene povr{ine, ure|uju se parkovski sa reprezentativnim elementima parternog ure|ewa, bez sadwe
visokog drve}a. Mogu}a je mestimi~na sadwa ili sadwa mawe grupacije niskih li{}ara, pa`qivo lociranih, kako se
ne bi remetile vizure. Parkovske povr{ine opremaju se uobi~ajenim mobilijarom (klupe za sedewe, korpe za otpatke,
no}na rasveta i sl.) i pe{a~kim stazama. Za odràvawe zelenila u su{nom periodu, planira se izgradwa ba{tenskih hidranata.
[karpe u priobaqu i prema Brankovoj ulici ure|uju se
sadwom poleglog, listopadnog i zimzelenog `buwa, kao i
zastirawem me{avinom trava koje formiraju kompaktan
korenov sistem.
Ure|ewe parkovske povr{ine parcele P11 nivelaciono i situaciono povezati sa obodnim saobra}ajnicama
Kara|or|evom i parkingom, kao i sa krovnom ba{tom i pe{a~kim povr{inama objekata na parceli P7 (tunel) i P10
(Beton hala). Parterno ure|ewe ove parcele treba da omogu}i neometan pristup stajali{tu turisti~kih autobusa u
Kara|or|evoj ulici.
Do uklawawa èlezni~ke pruge sa parcela P6, P7, P8,
P9, kontaktne parcele P1, P2, P3, P4, urediti kao parkovske povr{ine u skladu sa raspoloìvim prostornim mogu}nostima i grafi~kim prilogom br. 5, a delove parcela
P6, P7, P8, koje nisu u suprotnosti sa uslovima iz odeqka
B.4.1.7. Uslovi za saobra}ajne povr{ine koje se uklawaju,
do privo|ewa prostora planiranoj nameni, tako|e urediti kao ozelewene parkovske povr{ine.
U oviru parcela P1 i P8, odgovaraju}im parternim re{ewem, u kontekstu celine parkovske povr{ine, na potezu
od Beton hale do mosta Bratstvo i jedinstvo, izme|u stacionaà km 0+630* i km 0+940*, realizovati uslove obezbe|ewa od visokih voda prema uslovima iz odeqka B.4.2.3.
Vodoprivredni uslovi i B.6.1. Urbanisti~e mere za{tite ìvotne sredine.
B.4.7.3. D r u g e j a v n e z e l e n e p o v r { i n e
U okviru javne parcele priobaqa P7, na kojoj se, do
uklawawa èlezni~ke pruge, nalazi èlezni~ki tunel, deo
krovne ravni tunela urediti kao krovnu ba{tu, uz primenu
svih propisanih mera za weno pravilno funkcionisawe
(nasipawe min. 60 cm, drenaà, odvodwavawe), sa odgovaraju}im zasadima. Poèqno je da se ure|ewe krovnih ravni
tunela (P7) i Beton hale (P10) re{i jedinstvenim projektom. Procentualno u~e{}e zelenila iznosi min. 60%.
U okviru javne parcele trga PP7, ispod koje se nalazi
trasa i stajali{te LRT, kao i vi{eeta`na podzemna javna
garaà, krovnu ravan urediti kao parkovsku povr{inu, sa
odgovaraju}im zasadima. Procentualno u~e{}e zelenila
iznosi min. 40%.
Pe{a~ki prolaz u zoni obezbe|ewa padine na parceli
PP3 ure|uje se parterno. U ciqu delimi~nog zasewivawa
prostora, dozvoqava se sadwa niskog drve}a sa plitkim korenovim sistemom.
*
Stacionaè odre|ene na osnovu uputstva Ustanove za odràvawe
polovnih puteva Plovput i Ministarstva za kapitalne investicije
Sektor vodni saobra}aj.
Broj 37 24
Parcela K1, oko objekta Konaka knegiwe Qubice, uz zadràvawe postoje}eg drve}a, ure|uje se kao dvori{ni vrt,
primenom parternih vrtnih elemenata uskla|enih sa arhitektonskim oblikovawem objekta. Preporu~uje se sadwa
sitnolisnog zimzelenog `buwa ili niskog drve}a, ~ija se
kro{wa moè orezivati i skulpturalno oblikovati.
Skver u pe{a~koj ulici, na parceli PP6 ure|uje se prema raspoloìvom prostoru. Mogu}nosti dozvoqavaju organizaciju maweg prostora za sedewe u zasenu 23 stabla
sredwih li{}ara sa dekorativnim kro{wama.
Na parceli O1, u dvori{tu O[ Kraq Petar Kara|or|evi}, u ulici Kraqa Petra , nalazi se stogodi{we
stablo paulovnije (Paulovnia tomentosa). Visine oko 13m i
{irine kro{we oko 16 m, koje je re{ewem broj 352-82/89
od 19. novembra 1979. godine, donetim od Republi~kog zavoda za za{titu prirode, za{ti}eno kao spomenik prirode.
Zbog zdravstvenog stawa i sada{weg izgleda, stablo vi{e
ne ispuwava uslove i kriterijume za{tite, te je pokrenuta
inicijativa da se skine za{tita pod brojem 02-677/1 od 15.
jula 2003. Za neophodne intervencije na samom stablu ili
na prostoru koji prekriva povr{ina wegove kro{we, potrebno je pribaviti posebne uslove i saglasnosti Zavoda
za za{titu prirode, kao i stru~ne slu`be staraoca JKP
Zelenilo Beograd.
B.4.7.4. D r u g e z e l e n e p o v r { i n e s a j a v n i m
kori{}ewem
Kosi potporni zid izme|u ulica Kara|or|eve i Kosan~i}ev venac, na pribli`noj koti 91 mnv, u okviru parcele
PP3, ozelewava se zimzelenim puzavicama sa dekorativnim cvetovima, kako bi se ostvario vizuelni efekat tokom
cele godine.
Zaravani kaskadnog potpornog zida (PK), u okviru parcele PP3, oplemewuju se sadwom `buwa i cve}a sa razli~itim vegetacionim periodom kako bi se koloritni efekti smewivali.
Kompleksi uz objekte javnih namena ure|uju se u skladu
sa konkretnom namenom i arhitektonskim oblikovawem
objekta.
B.4.7.5. Z e l e n i l o n a o s t a l i m g r a | e v i n s k i m
parcelama
Pove}awe povr{ina za ozelewavawe, prilikom rekonstrukcije postoje}ih objekata, ostvaruje se ra{~i{}avawem dvori{ta.
Ukoliko prostorne mogu}nosti ne dozvoqavaju realizaciju zelenih povr{ina, planira se ozelewavawe krovnih povr{ina podzemnih i prizenmih etaà, vertikalno ozelewavawe fasada, ograda, uli~nih stubova, ure|ewe balkona i sl.
Na katastarskoj parceli broj 1925, crkvene porte Saborne crkve, nalaze se ~etiri stabla tise koja su re{ewem br.
501-851/05-H-01 od 24. oktobra 2005, donetim od Republi~kog zavoda za za{titu prirode, stavqena pod za{titu kao
spomenik prirode. Iz tog razloga svi eventualni radovi koji bi mogli ugroziti ova stabla nisu dozvoqeni. Neophodne
intervencije na samim stablima ili na prostoru koji prekrivaju povr{ine wihovih kro{wi, potrebno je pribaviti
posebne uslove i saglasnosti Zavoda za za{titu prirode kao
i stru~ne slu`be staraoca JKP Zelenilo Beograd.
B.4.8. Uslovi za evakuaciju otpada
Za evakuaciju otpadaka sastava kao ku}no sme}e iz planiranih objekata na predmetnom prostoru, neophodno je nabaviti sudove kontejnere, zapremine 1.100 litara i gab.
dimenzija: 1,37 h 1,20 h 1,45 m, ~iji }e se potreban broj izra~unati ra~unskim putem uz kori{}ewe aproksimacije: 1
kontejner na 800 m2 korisne povr{ine prostora. Zatim se
odre|uju i wihove lokacije.
Kontejneri mogu biti postavqeni na slobodnim povr{inama ispred objekata, na izbetoniranim platoima ili u
posebno izgra|enim ni{ama use~enim u trotoar ili na
14. novembar 2007.
trotoaru sa oborenim ivi~wakom (ukoliko je trotoar {iri od 3 m), u prostorijama za dnevno deponovawe sme}a unutar samih objekata ili u unutra{wosti kompleksa. Prostor za odlagawe sme}a novoplaniranih objekata mora biti re{en unutar korisni~kih parcela.
Pristupne saobra}ajnice lokacijama sudova za sme}e
treba da budu najmawe {irine 3,5 m za jednosmerni i 6 m
za dvosmerni saobra}aj. U slu~aju slepih ulica, na wihovim krajevima se obavezno grade okretnice za komunalna
vozila gabaritnih dimenzija: 8,60 h 2,50 h 3,50 m, sa osovinskim pritiskom od 10 tona i polupre~nikom okretawa
11,00m. Maksimalni nagib saobra}ajnice moè biti 7%, a
maksimalno ru~no gurawe kontejnera od pretovarnog mesta
do kom. vozila iznosi 15 m po ravnoj podlozi bez ijednog
stepenika i sa usponom do 3%.
Minimalno udaqewe sudova za sme}e od raskrsnice mora biti 5 m, radi preglednosti saobra}aja.
Prostorije za sme}e sme}are unutar objekata, grade se
kao zasebne, zatvorene prostorije, bez prozora, sa sl. osvetqewem, jednim to~e}im mestom sa slavinom i holenderom,
Gajger-slivnikom i re{etkom u podu, radi lak{eg odràvawa higijene tog prostora.
Za deponovawe otpadaka druga~ijeg sastava tipa papira,
kartonske ambalaè i sl, nabaviti sudove od 5 m3 zapremine
i postaviti ih u skladu sa napred navedenim normativima.
Wihovo pra`wewe vr{i se u skladu sa posebno sklopqenim
ugovorom sa JKP Gradska ~isto}a, a prema potrebi.
Pri objektima za koje se opravdano pretpostavqa da }e
svojom delatno{}u biti zna~ajni generatori otpada kao i
du` pravaca ja~ih korisni~kih tokova, neophodno je postaviti i uli~ne korpice za sme}e.
Re{ewe lokacije sudova za sme}e prikazati u projektu ure|ewa slobodnih povr{ina i u situaciji ili u glavnom projektu svakog objekta u kojem se predvi|a izgradwa sme}are.
B.4.9. Javni objekti
U okviru teritorije Plana detaqne regulacije Kosan~i}evog venca, na posebnim parcelama javnog gra|evinskog
zemqi{ta, postoji jedna osnovna {kola, jedan fakultet i
Rektorat fakulteta, kao i jedan muzej Konak knegiwe
Qubice. Planirana je lokacija za objekat kulture (K3), lokacija za Memorijalni kompleks Narodne biblioteke
(NB), kao i lokacija kafane ? (K2) kao za{ti}enog spomenika kulture, {to je prikazano u grafi~kim prilozima
br. 4 i br. 15.
S obzirom na specifi~nosti svake od postoje}ih i planiranih javnih namena, urbanisti~ki uslovi su definisani za svaku gra|evinsku parcelu posebno.
Posebnu kategoriju planiranih objekata na javnoj povr{ini ~ine objekti u zonama od op{teg interesa, kao {to
je objekat na parceli JC1 u bloku 8, Zona LRT, objekti u priobaqu, na parcelama P7 i P10, Zona priobaqe,
kao i objekti na parcelama JC2, JC3, u bloku 11, Zona
posebnih intervencija, ~iji }e se uslovi za planirane intervencije dati i okviru odgovaraju}ih zona.
Postoje}i javni objekti
B.4.9.1. K o n a k k n e g i w e Q u b i c e
Deo Muzeja grada Beograda, Konak knegiwe Qubice, u
ulici Kneza Sime Markovi}a 8, zadràva postoje}i volumen objekta, bez mogu}nosti dogradwe i nadgradwe.
Planom je definisana gra|evinska parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta (K1) za potrebe muzeja, u granicama
postoje}eg dvori{ta Konaka, povr{ine 2654 m2. Parcela je
dobijena deobom k.p. 1998.
Konak je podignut 1830, a od 1842, kada se Knegiwa Qubica iselila, vi{e puta je mewao svoju namenu do restauracije 1979. godine i progla{ewa za spomenik kulture od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju (Slu`beni glasnik
Republike Srbije, broj 14/79), kada je dobio dana{wu namenu, koja se planom zadràva.
14. novembar 2007.
Objekat je sme{ten u centar velike ba{te, prvobitno

ogra|ene visokim zidom, {to je promeweno u gvozdenu
transparentnu ogradu sa soklom od opeke.
Zadràva se povr{ina ba{te kao ogra|ena zelena povr{ina u funkciji objekta sa odgovaraju}im hortikulturnim
ure|ewem.
Planira se redovno pra}ewe stawa objekta i izvo|ewe
potrebnih konzervatorsko-restauratorskih radova.
B.4.9.2. O s n o v n a { k o l a K r a q P e t a r
Osnovna {kola Kraq Petar , u ulici Kraqa Petra 7,
zadràva postoje}i stepen i indeks izgra|enosti parcele
(O1), bez mogu}nosti dogradwe i nadgradwe objekta.
Kao reprezentativni {kolski objekat, sagra|en po~etkom HH veka na mestu ranije osnovne {kole, i kao najzna~ajnije delo prve ène arhitekte u Srbiji Jelisavete Na~i}, zgrada je progla{ena za spomenik kulture (Re{ewe Zavoda broj 278/7 od 25. decembra 1965. godine).
Za postoje}i kapacitet {kole od oko 900 u~enika, podeqenih u dve smene, ostvareni standard korisne povr{ine
objekta od 6.93 m2 je u granicama normativa GP 2021, a povr{ina parcele je ispod standarda koje je definisao GP.
Broj dece sa teritorije u granicama plana, a na osnovu
planiranog broja stanovnika od oko 2759, koja poha|aju
osnovnu {kolu je 220331 (812% ukupnog broja stanovnika). S obzirom na to da za {irewe kompleksa {kole nema
prostornih mogu}nosti, kao i da postoji trend smawivawa
broja u~enika, o~ekuje se da se smawivawem broja u~enika
i izvedenom restauracijom, kao i kvalitetnim odràvawem
postoje}eg slobodnog i izgra|enog prostora postigne zadovoqavaju}i kvalitet kori{}ewa {kole u jednoj smeni.
Na parceli {kole nije potrebno obezbediti potrebna
parking mesta za zaposlene.
B.4.9.3. R e k t o r a t U n i v e r z i t e t a u m e t n o s t i
Rektorat Univerziteta umetnosti u ulici Kosan~i}ev
venac 29, zadràva postoje}i horizontalni i vertikalni
gabarit objekta, izuzev u delu terase prema pe{a~koj stazi,
u severozapadnom delu objekta, ozna~enom u grafi~kom
prilogu br. 5, bez mogu}nosti nadgradwe osnovnog objekta,
u okviru koga je mogu}e adaptacijom ostvariti nove korisne prostore (suteren i potkrovqe).
Planom je definisana gra|evinska parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta (O3) za potrebe Rektorata, povr{ine
oko 1.433 m2. Stepen izgra|enosti parcele je 65% (bez suterenskih etaà), a indeks izgra|enosti 3,5.
Pored glavnog pristupa objektu iz ulice Kosan~i}ev
venac, omogu}en je i pe{a~ki pristup sa planirane javne
povr{ine na nivou 91. U kontekstu obezbe|ivawa funkcionalnog pristupa objektu sa ove kote, mogu}a je dogradwa
Rektorata na severozapadu, objektom sa ravnim krovom u
funkciji terase, prema gra|evinskim linijama i maksimalnim visinama u grafi~kom prilogu br. 5, sa korisnom
povr{inom od maksimalno 250 m2 BRGRP. Poèqno je da
namena u kontaktnoj zoni prema javnom prostoru PP4 na
koti 91 mnv bude u kontekstu javnog kori{}ewa {irokog
spektra, kao {to su galerije i sli~no.
B.4.9.4. F a k u l t e t p r i m e w e n e u m e t n o s t i
Objekat Fakulteta primewene umetnosti u ulici Kraqa Petra br. 4, zadràva postoje}i volumen, bez mogu}nosti dogradwe i nadgradwe. Objekat Fakulteta u ulici Zadarskoj br. 12 se, tako|e, zdràva sa mogu}no{}u dogradwe
potkrovqa ili povu~enog sprata u horizontalnom gabaritu
objekta do visine slemena susednog objekta u Zadarskoj 10,
uz zadràvawe postoje}eg venca.
Planom je definisana gra|evinska parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta (O2) za potrebe fakulteta, u granicama postoje}eg dvori{ta fakulteta, povr{ine oko 1.500 m2.
Parcela je dobijena deobom k.p. 1998. Stepen izgra|enosti
Broj 37 25
parcele je S=46% a indeks izgra|enosti I = 1,2. Dvori{ni prizemni objekat se uklawa sa parcele.
U slu~aju prenamane parcele u okviru javnih namena,
uslovi za gra|evinske intervencije na parceli ostaju isti.
Planirani javni objekti
B.4.9.5. O b j e k a t k u l t u r e K 3
Na istaknutom odseku Kosan~i}evog venca, na delu koji ima potencijala za za novi vidikovac i izgradwu atraktivnog objekta javne namene, planom je definisana javna
gra|evinska parcela ozna~ena sa K3, povr{ine 5.631 m2.
Gra|evinska parcela se nalazi u bloku 11 i pruà se izme|u Kara|or|eve ulice i Ulice Kosan~i}ev venac, formirana je od delova k.p. 1950/1 i 1950/3.
Osnovna namena objekta su sadràji kulture, koji mogu
da podrazumevaju slede}e sadràje: galerijski prostor za
stalnu postavku i vi{e prostora za povremene izlo`be,
prostore za specijalne namene, kancelarije i prostor op{te namene i depoe. Mogu}e je planirati vi{e kompatibilnih sadràja kulture u planiranom objektu, koji nisu u
suprotnosti sa odredbama ovog plana.
Kolski pristup parceli omogu}en je iz Kara|or|eve i
ulice Kosan~i}ev venac. Glavni ekonomski i kolski pristup objektu obezbediti iz Kara|or|ev ulice, sa javnog kolsko-pe{a~kog pristupa KP3. Osim pe{a~kih pristupa iz
ove dve ulice, delovima objekta omogu}en je pe{a~ki pristup i sa javne pe{a~ke povr{ine na nivou 91 mnv (gra|evinske parcele ozna~ene u planu kao PP3 i PP4). Osim toga, u okviru parcele K3 uslovqena je obaveza realizacije
stepeni{ta sa javnom upotrebom, izme|u Kara|or|eve i nivoa ulice Kosan~i}ev venac, a prema elementima datim u
grafi~kom prilogu br. 5. gde je definisan dominantan pravac stepeni{ta, odnosno povr{ina u okviru koje projektom
objekta treba obezbediti javno stepeni{te. Minimalna {irina slobodnog prostora u javnoj upotrebi u okviru koga se
obezbe|uje stepeni{te je 12 m. Stepeni{te projektovati tako da poveè i nivo planiranog otvorenog pe{a~kog prostora na koti 91 mnv. Planirani pe{a~ki prostor u okviru
parcele K3, na koti oko 91 mnv oblikovati tako da se obezbedi kontinualno veza sa javnim prostorom pe{a~kih staza
na koti 91 (gra|evinske parcele PP3 i PP4). Za ovaj pe{a~ki prostor tako|e je uslovqeno javno kori{}ewe, {to treba
imati u vidu prilikom projektovawa. Poèqno je predvideti u okviru gabarita objekta elevatore za komforno povezivawe pomenutih pe{a~kih nivoa i sadràja objekta.
Nadzemne delove objekta u svemu postaviti prema odgovaraju}im gra|evinskim linijama, zonama izgradwe i u
okviru apsolutnih visinskih kota krovova definisanih u
grafi~kom prilogu br. 5. Gra|evinske linije prema ulicama Kara|or|evoj i Kosan~i}ev venac su obavezuju}e za postavqawe nadzemnih delova objekta, a ostale gra|evinske
linije predstavqaju maksimalnu zonu gradwe u okviru koje
se moè postaviti gabarit nadzemnih delova objekta.
Podzemne linije gra|ewa u zoni ulice Kosan~i}ev venac podrazumevaju da se delovi objekta nalaze ispod nivelete ulice i planiranog vidikovca na krovu tog dela
objekta (98 mnv), kao jedna ili dve podzemne, odnosno suterenske etaè, prirodno osvetqene sa javne povr{ine na
koti 91 mnv. Planiranu povr{inu vidikovca u nivou ulice
Kosan~i}ev venac urediti kao krovne terase sa elementima zelenila, kao i sa vertikalnim ozelewavawem delova
fasade objekta ispod vidikovca.
Podzemne delove objekta K3 u zoni izme|u ulice Kosan~i}ev venac i planiranog pe{a~kog nivoa u okviru javne
povr{ine PP3, usaglasiti sa podzemnim nivoima objekta
u zoni javnog interesa na parceli JC3.
Date apsolutne visinske kote u zoni izgradwe uz Kara|or|evu ulicu treba da budu korigovane na ta~nu visinu
slemena susednog objekta u Kara|or|evoj 1719, a delovi
objekta K3 u visinskoj zoni na koti 96 treba da se skladno
poveù sa krilom pomenutog postoje}eg objekta.
Broj 37 26
Prema granici susedne parcele na kojoj je planirana

rekonstrukcija objekta \umrukane, fasadu objekta obraditi kao uli~nu u smislu reprezentativnosti. Obavezno je izvr{iti povla~ewe prizemqa prema Kara|or|evoj ulici,
minimalne {irine 2,50 m i visine 3,50 m, radi usagla{avawa sa povu~enim prizemqem \umrukane. Upu{tawe
objekta u javni prostor Kara|or|eve ulice i prostora za
javnu upotrebu u okviru parcele K3 (stepeni{te i prolaz
na koti 91 mnv) nije dozvoqeno, osim za potrebe fasadne
plastike, a prema ulici Kosan~i}ev venac je dozvoqeno
maksimalno 1 m na 50% duìne fasade.
Urbanisti~ki parametri definisani ovim planom za
objekat K3 predstavqaju maksimalne nadzemne kapacitete,
koji se prilikom projektovawa moraju korigovati u skladu
sa uslovima definisanim u grafi~kom prilogu br. 5 i
uslovima oblikovawa. Stepen izgra|enosti parcele se odnosi na etaè objekta iznad prizemqa objekta uz Kara|or|evu ulicu, (gde prizemqe moè biti izgra|eno na celoj
povr{ini parcele) i na etaè dela objekta uz ulicu Kosan~i}ev venac iznad kote 98 mnv. Indeks izgra|enosti obuhvata korisne prostore svih nadzemnih etaà, ne ra~unaju}i podzemne korisne etaè, garaè i prostorije za instalacije. Maksimalni stepen izgra|enosti parcele je
S=45%, a maksimalni indeks izgra|enosti I = 2,1. Podzemne i suterenske korisne etaè nisu ura~unate u indeks
zbog specifi~nih uslova terena i eventualnih posebnih
zahteva objekta koji dopu{taju mogu}nost kori{}ewa i
ovih etaà kao korisnih, kako u daqoj projektantskoj razradi objekta indeks podzemnih etaà ne bi bio ograni~avaju}i faktor.
Spratnost navedena u grafi~kom prilogu je orijentaciona u smislu da broj nadzemnih korisnih etaà zavisi
od projektovane spratne visine i planom definisane maksimalne vertikalne regulacije za pojedine zone izgradwe.
Zadwa etaà nadzemnih delova objekta (ne odnosi se na
prizemne i suterenske etaè) re{ava se u slu~aju ravnog
krova kao povu~ena etaà, sa minimalnim povla~ewem od
uli~ne fasade za 2 m.
Nadzemne traktove objekta (ne odnosi se na prizemqe)
prilagoditi gabaritu ve}ine postoje}ih objekata u okruèwu, sa maksimalnom {irinom od 15 m.
Ukupan karakter, oblikovawe nadzemnih delova objekta, primena materijala i boja treba da bude reprezentativna i u skladu sa zna~ajem, ambijentom i volumenom neposrednog i {ireg okruèwa, kao istaknuta ta~ka novog
identiteta celine Kosan~i}evog venca, koja ne ugroàva,
ve} afirmi{e postoje}e kvalitete i likovnost prostora.
Prilikom oblikovawa fasada, sve delove objekta koji su
vidni u silueti grada, oblikovati kao uli~ne. Posebno
zna~ajno je oblikovawe novih stepenica u javnoj upotrebi
izma|u Kara|or|eve ulice i ulice Kosan~i}ev venac, kao i
vidikovca na krovu dela objekta, u nivou ulice Kosan~i}ev
venac, gde je potrebna primena trajnih i kvalitetnih materijala i elemenata urbane opreme. Ovaj deo objekta se moè re{iti i kao kaskadni niz delimi~no ozelewenih terasa me|usobno povezanih stepeni{tem i obezbe|nih ogradom minimalne visine 1 m.
S obzirom na veli~inu i poziciju objekta u odnosu na
padinu platoa Kosan~i}evog venca, objekat je planiran i u
funkciji stabilizacije padine, a prema op{tim i posebnim uslovima u odeqku B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi. Objekat kulture realizovati na osnovu sprovedenog
javnog me|unarodnog arhitektonskog konkursa. U okviru
objekta obezbediti mesto za izme{tawe postoje}e trafostanice TS 10/0,4 kV (reg. br. B-1674).
B.4.9.6. K a f a n a ?
Na osnovu inicijative Sekretarijata za kulturu grada i
Muzeja grada Beograda pod br. 350-6890, i uslova Zavoda za
za{titu planom je definisana javna gra|evinska parcela
na kojoj se nalazi za{ti}eni objekat kafane ? ozna~ena
sa K2, povr{ine oko 617 m2. Gra|evinska parcela se nalazi u bloku 3 i formirana je od k.p. 1992.
14. novembar 2007.
U okviru planirane javne namene objekta, obavezno je

zadràti i kontinuitet dosada{we namene ovog objekta
(kafana), jer je to deo wegovog identiteta i istorijskog
nasle|a grada.
Kao vredan primer balkanske arhitekture podignut
1823. godine, objekat kafane ? je progla{en za spomenik
kulture odlukom br. 1180 od 2. decembra 1946. Odeqewa za
za{titu spomenika kulture pri Umetni~kom muzeju.
Planirana je restauracija objekta u celini i odgovaraju}e ure|ewe dvori{ta. Objekti u unutra{wosti parcele se
zadràvaju u postoje}em gabaritu.
B.4.9.7. M e m o r i j a l n i p r o s t o r
Narodne biblioteke
Na osnovu inicijative Ministarstva urbanizma i gra|evina Republike Srbije, i Narodne biblioteke Srbije zavedene pod brojem 02-350-7403 od 29. oktobra 2002, sa zahtevom da se na lokaciji katastarske parcele 2023 KO Stari
grad planira ...ekskluzivna namena za spomen-obele`je
Narodne biblioteke, a prema odluci Upravnog odbora
Narodne biblioteke Srbije i uz saglasnost i podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije i Zavoda za za{titu
spomenika kulture, definisana je javna gra|evinska parcela ozna~ena u planu sa NB, povr{ine oko 1.070 m2.
Gra|evinska parcela se nalazi u bloku 9 izme|u ulice
Kosan~i}ev venac i Srebreni~ke ulice i formirana je od
k.p. 2023.
S obzirom na to da se na parceli pored Narodne biblioteke, spaqene 6. aprila 1941. godine prilikom nema~kog
bombardovawa, nalazio objekat zadu`bine mitropolita Ruì}a pravoslavnoj crkvi, odnosno Bogoslovskom fakultetu, koji je sru{en zajedno sa bibliotekom, da najve}i broj
spaqenih dokumenata predstavqa sredwovekovne spise donete iz crkava i manastira Srbije pred o~ekivani rat, kao
i da je k.p. 2023 formirana od k.p. tog objekta i k.p. Narodne biblioteke, planirana namena, budu}i objekat, sadràji i programski koncept Memorijalnog prostora treba, izme|u ostalog, da odraàvaju i istorijski kontekst ove dve
institucije na prostoru zgari{ta biblioteke.
Re{ewe memorijalnog kompleksa treba da istakne kona~nost stradawa pre svega kwiga i rukopisa, a ne objekta
biblioteke, da dramatizuje svest o nenadoknadivosti gubitka istorijskih dokumenata kao kolektivne memorije jednog
naroda, ali i duhovno nasle|e evropske civilizacije. U tom
kontekstu, nije planirana ponovna izgradwa poru{enih
objekata ni u faksimilskom ni u drugom obliku. Odgovaraju}im arhitektonskim re{ewem i projektovanim sadràjima, memorijalni kompleks, obnavqaju}i se}awe na tragi~nost gubitka tvorevina duha, ne samo na ovom prostoru, treba da omogu}i ìvu aktivnost promovisawa onih vrednosti
savremene kulture koji imaju kvalitete da postanu trajne.
Urbanisti~kim re{ewem Memorijalnog podru~ja Narodne biblioteke, planirano je zatvarawe bloka 9 (ulice
Zadarska, Srebreni~ka, Kosan~i}ev venac) objektom visine P+1+Pk (ili Ps-povu~eni sprat), prema elementima
datim u grafi~kom broj 5. Maksimalna visina objekta je
visina slemena postoje}eg objekta u ulici Srebreni~koj 3,
k.p. 2021. Prizemqe planiranog objekta je i u funkciji
pristupa podzemnim ostacima kompleksa biblioteke i,
eventualno, arheolo{kom nalazi{tu u istoj zoni, a druge
dve etaè su ostali sadràji kompleksa.
Maksimalni stepen izgra|enosti parcele je S= 36%,
maksimalni nadzemni indeks izgra|enosti je I=1,2, pri
~emu podzemne etaè mogu biti i korisne, kada je ukupan
maksimalni indeks I= 3,2. Podzemna gra|evinska linija
se poklapa sa granicama parcele i predstavqa maksimalnu
gra|evinsku liniju u okviru koje je dozvoqeno graditi podzemni deo objekta.
Neizgra|eni deo parcele urediti jedinstveno sa objektom, kao javni prostor, potpuno ili delimi~no pristupa~an korisnicima sa okolnih ulica, bez ogra|ivawa, sa elementima partera i urbanog mobilijara u funkciji osnovne
14. novembar 2007.
namene, visokih likovnih i kreativnih kvaliteta. Nivelete neizgra|enih obodnih delova parcele prilagoditi niveletama pristupnih ulica.
Za planirane kapacitete objekta u okviru Memorijalnog kompleksa narodne biblioteke, zbog specifi~nih sadràja u podzemnom nivou nije obavezno obezbediti potreban broj parkirking mesta u okviru parcele.
Poèqno je da re{ewe Memorijalnog kompleksa bude
savremeno u pogledu osnovne ideje, oblikovawa i primewenih materijala, pod uslovom da bude u skladu sa ukupnim
ambijentom Kosan~i}evog venca i da omogu}i sagledavawe
okolnih objekata.
Broj 37 27
Uslovi za{tite i prezentacije materijalnih ostataka biblioteke u podzemnom niovou, kao i veza sa nadzemnim nivoom, koji ostaje neizgra|en, bliè }e se definisati u daqoj
saradwi sa nadle`nim institucijama. Program objekta odredi}e nadle`ne institucije (Narodna biblioteka, Bogoslovki fakultet, Ministarstvo kulture) pre raspisivawa konkursa. Kona~no prostorno-programsko re{ewe bi}e predmet
arhitektonskog konkursa prema navedenim uslovima.
Do realizacije planiranih intervencija, s obzirom na
postoje}e stawe lokacije, potrebno je izvr{iti hitnu sanaciju lokacije, posebno sa hidrotehni~kog aspekta, radi
za{tite samog lokaliteta i okolnih objekata.
B.5. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta

B.5.1. Tabela predmera i predra~una radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta u granicama plana
Red.
Radovi na ure|ivawu javnog
Intervencija
Ukupna
Ukupna cena
br.
gra|evinskog zemqi{ta u granicama Vrsta radova Mere koli~ina
u din na dan
plana
rekonstruknovo
24. H 2006.
cija
1.
Izuzimawe zemqi{ta
13.654
421.934.816
2.
Javne saobra}ajne povr{ine
24.473
20.551
43.111
276.780.629
3.
Ru{ewe i raseqavawe
BRGP
m2
6.692
64.981.674
4.
Sanacija terena
m2
83.022.140
5.
Vodovodna mreà
150
m
4.550
250
4.800
71.574.300
300
240
240
700
400
400
6.
Kanalizaciona mreà
32.520.863
fekalna
300
m
610
610
ki{na
300
1.250
1.250
op{ta
300
430
430
7.
Ure|ewe javne zelene povr{ine
3.453
3.453
5.604.219
8.
Ukupno za ure|ewe gra|evinskog
zemqi{ta
950.814.421
9.
Elektroenergetski objekti
260.491.500
Elektroenergetski vodovi
sa sa vodovima JO i JSG
1 kV
m
4.200
4.200
TS 10/0.4 kVA sa elektroenergetskim
vodom 10 kV
TS
kom.
12
12
TS 35/10 kV
TS
kom.
1
1
10.
Istureni stepen sa telekomunikac.
mreòm
kom.
1
1
14.607.000
11.
Toplovodna mreà
219,1/315 mm m
1.546
1.546
125.626.176
168,3/250 mm
544
544
273/400 mm
114
114
114,2/200 mm
267
267
88,9/3.2 mm
210
210
76,1/2.9 mm
200
200
610/800 mm
750
750
60,3/125 mm
29
29
48,3/110 mm
30
30
42,4/110 mm
18
18
Kompleksi javnih objekata
12
Izuzimawe zemqi{ta za potreba
K3 i ?
m2
6201
13
Ru{ewe
3959
za potrebe K3
BRGP
m2
benzinske pumpe
BRGP
m2
300
14
Izgradwa K3 i sanacija terena
m2
11.450
11.450
Ukupno*
1.298.156.160*
Finansirawe planiranih radova na ure|eivawu gra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buxetskih sredstava Skup{tine
grada Beograda.
*
Za kompleks javnih objekata prikazan je samo predmer jer }e wihova ukupna vrednost biti predmet razrade kroz pojedina~ne projekate.
Broj 37 28
B.5.2. Predra~un sanacionih radova u zoni javne sanacione

pe{a~ke staze za nivo idejnog re{ewa
Predra~unom su obuhva}eni radovi u zoni pe{a~ke staze
na potezu Kara|or|eva br. 1741, koje finansira grad i to:
nivelacija terena,
izrada potpornih konstrukcija za sanaciju terena i
pe{a~ke staze PK2, PK3, PK4, PK5, PK6, PK7 i PK10,
oja~awe jednog postoje}eg zida i objekta uz stazu ~ija
bi stabilnost bila smawena izradom staze PK8,
delimi~no oja~awe laguma.
Na ostalom delu staze od Pariske ulice do Kara|or|eve 17 stabilnost se postiè izradom novih objekata na teret investitora tih objekata.
1. Zemqani radovi
(iskop i nasipawe za nivelaciju
i potporne konstrukcije, nasipawe
za ozelewavawe u okviru
potp. konstrukcija)
18.708.000 din
2. Betonski radovi
(beton, oplata, armatura)
(temeqi, kontrafori, lukovi,
serklaì, venci)
33.568.140 din
3. Oblagawe tankim kamenim plo~ama
i zidawe kam. zidova
(oblagawe kontrafora PK2 i PK4,
zidawe zidova PK3, PK6, PK7)
8.938.000 din
4. Drenaè iza potpornih konstrukcija
(drena`na ispuna, geotekstilni
filtri, cevi)
4.802.000 din
5. Zatege
(nabavka izrada, ugradwa i utezawe)
9.257.500 din
6. Lagumi
(Kara|or|eva br. 23, 25, 27, 29, 31, 39)
(oja~awe ulaznog dela i ventilacija) 3.795.000 din
7. Razni nepredvi|eni radovi
(5% od 1+2+3+4+5+6)
3.953.500 din
Ukupno
83.022.140 din
B.5.3. Etape realizacije ure|ivawa javnog gra|evinskog
zemqi{ta
Prioritet u realizaciji planiranih aktivniosti na
ure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta ima sanacija padine
platoa Kosan~i}evog venca na delu od Kara|or|eve 21 do
Kara|or|eve 39, radi sanacije aktivnog klizi{ta, za{tite
postoje}ih objekata i karakteristi~ne siluete Kosan~i}evog venca. Ovom sanacijom omogu}ava se vremenski nezavisna realizacija planiranih objekata u Kara|or|evoj ulici.
B.6. Urbanisti~ke mere za{tite
B.6.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine
Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine Sektor za
za{titu prirode i ìvotne sredine, na osnovu ~lana 34.
Zakona o za{titi ìvotne sredine (Slu`beni glasnik
RS, broj 135/04), a u postupku utvr|ivawa mera i uslova za{tite ìvotne sredine, dao je pod brojem 501-305/05--03
od 24. januara 2006. godine Uslove za{tite ìvotne sredine za izradu plana detaqne regulacije prostorne celine
Kosan~i}ev venac, koji su prilikom izrade plana po{tovani i ugra|eni u plan a odnose se na:
po{tovawe prirodne i morfolo{ke specifi~nosti
prostora jedinstvene miocenske terase Kalemegdana i o~uvawe visinskih odnosa izme|u aluvijalne ravni Kara|or|eve ulice i visoke terase Kosan~i}evog venca;
kartirawe biotopa;
obezbe|ivawe prostora za parkirawe u skladu sa kapacitetom nove izgradwe;
visinsku uskla|enost novih objekata sa visinom postoje}ih koji se zadràvaju;
14. novembar 2007.
mogu}nost izgradwe (implementacije) pokretnih stepenica i liftova platformi iz Kara|or|eve ulice na

visoku terasu Kosan~i}evog venca prema mostu Bratstvo i
jedinstvo, pre svega u funkciji do sada razmatranih idejnih re{ewa ukqu~ivawa vodenog saobra}aja u jedinstvenu
mreù gradskog saobra}aja;
obezbe|ivawe nesmetanog prelaza preko postoje}e èlezni~ke pruge, tramvajskih koloseka i Kara|or|eve ulice
u zoni pristani{ta, a u ciqu dostizawa visokog stepena
bezbednosti posetilaca;
plansko popuwavawe postoje}ih uli~nih drvoreda,
kao i planirawe drvoreda du` ulica u stambenim zonama;
zasenu postoje}ih i planiranih parking mesta sadwom drvorednih sadnica visokih li{}ara;
obavezu izrade projekta sanacije i ure|ewa stenovitog odseka i padine;
obavezu izrade projekta ozelewavawa i ure|ivawa
svih slobodnih i nezastrtih povr{ina, odseka grebena,
kao i krovne ba{te èlezni~kog tunela;
omogu}avawe kontinualnog kretawe pe{a~kom, odnosno biciklisti~kom stazom preko pristani{ta.
Na osnovu ~lana 9 stav 1. Zakona o strate{koj proceni
uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj
135/04), a u vezi sa ~lanom 46. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 47/03, 34/06) i ~lana 46.
Odluke o gradskoj upravi (Slu`beni list grada Beograda, broj 36) Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove, pod brojem H-01-0350.5-1810/05 od 8. marta 2006. godine, doneo je Re{ewe o pristupawu strate{koj proceni
uticaja na ìvotnu sredinu Plana detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac. Strate{ka procena je sastavni deo dokumentacije plana.
Strate{kom procenom uticaja razmotreno je postoje}e
stawe ìvotne sredine na podru~ju obuhva}enom planom,
zna~aj i karakteristike plana, karakteristike uticaja
planiranih sadràja na mikro i makrolokaciju i druga pitawa i problemi za{tite ìvotne sredine u skladu sa kriterijumima za odre|ivawe mogu}ih zna~ajnih uticaja, i dat
predlog mera za spre~avawe i ublaàvawe negativnih, kao
i uve}awe pozitivnih uticaja na ìvotnu sredinu.
Ovom procenom su pre svega razmatrani uticaji postoje}ih i planiranih objekata na stabilnost terena, kao i
povratni uticaj terena na objekte (postavqa se pitawe
ugroènosti, ali i za{tite spomenika kulture) i uticaj
saobra}aja (pre svega Kara|or|eve ulice, LRT-a i pristani{ta za doma}i i me|unarodni saobra}aj).
Mere za{tite i poboq{awa stawa ìvotne sredine,
koje se moraju ispo{tovati u daqim fazama sprovo|ewa
plana su slede}e:
U najve}oj mogu}oj meri zadràti i sa~uvati postoje}e zelene povr{ine i izvr{iti valorizaciju postoje}e vegetacije.
Pri planirawu nove gradwe voditi ra~una o provetravawu predmetnog prostora, ali i prostora u zale|u; visinu
novih objekata uskladiti sa visinom postoje}ih koji se zadràvaju.
Izvr{iti sanaciju prostora izgradwom potppornih
konstrukcija koje je kasnije, u odre|enoj meri, mogu}e ozeleniti i novom izgradwom (gde je to mogu}e), kao i nivelaciono ure|ewe ~itave pe{a~ke staze.
Obezbediti za{titu prostora od poplava nasipawem i
ure|ewem zelene povr{ine du` {etali{ta do kote 77,20
mnv, kao i na drugi odgovaraju}i na~in.
Da bi se za{titili sa~uvani kulturni slojevi neophodan je stalni arheolo{ki nadzor, a na slobodnim povr{inama unutar blokova obuhva}enih planom pre po~etka gra|evinskih intervencija, izvr{iti sonda`na arheolo{ka
iskopavawa na osnovu programa koji }e sa~initi saradnici Zavoda za za{titu spomenika kulture.
Obezbediti za{titu otvorenog geolo{kog profila u
skladu sa uslovima Zavoda za za{titu prirode Srbije i odgovaraju}im re{ewima omogu}iti nesmetani pristup posetilaca.
14. novembar 2007.
Evidentirati i snimiti sve podzemne iskope lagume

i razmotriti mogu}nosti wihovog kori{}ewa u saradwi sa
Zavodom za za{titu prirode Srbije i Zavodom za za{titu
spomenika kulture grada Beograda.
Za sve intervencije na kvalitetnom drve}u u zoni plana
potrebno je pribaviti uslove Zelenila Beograd kao i Zavoda za za{titu prirode Srbije.
Obezbediti nesmetano prikupqawe atmosferskih voda
sa svih saobra}ajnih povr{ina i wihovo kontrolisano odvo|ewe u kolektor ki{ne kanalizacije.
Obezbediti prikqu~ewe planiranih objekata na komunalnu infrastrukturu; planirati centralizovan na~in zagrevawa postoje}ih i planiranih objekata.
U okviru stambene zone nije dozvoqena:
izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru koja bi
mogla da naru{i stawe ~inilaca ìvotne sredine u okruèwu (vodu, vazduh, zemqi{te);
izgradwa koja bi mogla da naru{i ili ugrozi osnovne
uslove ìvqewa suseda ili sigurnost susednih objekata;
izgradwa koja bi mogla da naru{i stabilnost oboda
prirodne terase;
izgradwa otvorenih skladi{ta sekundarnih sirovina, skladi{ta za otpadne materijale, stara vozila i sl. kao
i skladi{tewe otrovnih i zapaqivih materijala;
izgradwa objekata na pripadaju}im zelenim povr{inama.
U okviru komercijalnih zona:
planirati iskqu~ivo objekte namewene delatnostima
koje ne ugroàvaju kvalitet ìvotne sredine, ne proizvode buku ili neprijatne mirise;
nije dozvoqena izgradwa proizvodnih objekata, skladi{ta opasnih materija i otpada ili sli~nih materijala;
obezbediti potpuni kontrolisani prihvat zauqene
atmosferske vode sa svih manipulativnih povr{ina, povr{ina parkinga i internih saobra}ajnica, wihov tretman u
separatoru masti i uqa i kontrolisano odvo|ewe u recipijent, kao i odràvawe i pra`wewe separatora;
planirati propisan na~in prikupqawa i postupawa
sa otpadnim materijama; kontejnere za sakupqawe otpadnih
materija postaviti na vodonepropusnim povr{inama.
U ciqu za{tite reke Save od uticaja pristani{ta planirati:
opremawe pristani{ta tankom za prikupqawe otpadnih voda sa plovila, odgovaraju}eg kapaciteta; pra`wewe
tanka organizovati iskqu~ivo preko ovla{}enog komunalnog preduze}a; nije dozvoqeno ispu{tawe otpadnih voda
direktno u reku;
izgradwu postrojewa za predtretman otpadnih voda,
pre wihovog upu{tawa u tank;
izgradwu vodonepropusnog platoa za manipulaciju otpadnim vodama sa sabirnim {ahtom za prikupqawe procednih voda, bez mogu}nosti oce|ivawa u reku Savu;
postavqawe kontejnera za odlagawe otpadnih materija na vodonepropusnim povr{inama;
pra`wewe tanka za rabqena uqa obezbediti po propisima koji vaè za benzinske pumpe, {to podrazumeva sigurnost od mogu}eg nekontrolisanog prosipawa uqa i zaga|ewa reke Save;
kej (obalu) obezbediti od mogu}eg pada dece i putnika;
zagrevane objekte u pristani{tu obezbediti prikqu~ewem na toplovodnu mreù;
evakuaciju otpadnih voda objekata u pristani{tu izvr{iti prikqu~ewem na kanalizacionu mreù;
izvr{iti propisanu za{titu od elektri~nog pra`wewa (groma);
izvr{iti propisno osvetqewe i ozna~avawe ulaza u
pristan;
skupqawe ~vrstog otpada izvr{iti prema uslovima
nadle`nog JKP koji vr{i evakuaciju otpada;
omogu}iti pristup i ulazak hendikepiranih lica u
objekte;
omogu}iti kontinualno kretawe pe{a~kom, odnosno
biciklisti~kom stazom preko pristani{ta;
Broj 37 29
u ciqu dostizawa visokog stepena bezbednosti posetilaca u zoni pristani{ta, obezbediti mogu}nost nesmetanog prelaza preko postoje}e èlezni~ke pruge, tramvajskih
koloseka i Kara|or|eve ulice;
planirati procenat u~e{}a zelenih i nezastrtih povr{ina, na nivou bloka i parcele, u skladu sa utvr|enim
normativima i standardima planirawa zelenih povr{ina
grada iz Generalnog plana Beograda 2021;
kako je merewem ustanovqeno prekora~ewe intenziteta buke u Kara|or|evoj ulici, planirawem jednostranog,
kontinualnog drvoreda u okviru nove regulacije ulice delimi~no }e ona biti sanirana;
s obzirom na to da se na saobra}ajnicama i u wihovoj
neposrednoj okolini nalazi velika koli~ina ~estica pra{ine, asfalta, guma, uqa i goriva iz motora koje sa atmosferskim vodama mogu migrirati u zemqi{te, neophodno je
uspostaviti kontrolisano odvo|ewe ki{nih voda.
Za sve garaè planirane u podzemnim etaàma objekata
obezbediti:
sistem prinudne ventilacije;
sistem za pra}ewe koncentracije ugqen-monoksida;
kontrolisano prikupqawe zaprqanih voda, wihov
tretman u separatoru masti i uqa, pre upu{tawa u kanalizacioni sistem.
Uslovi sanacije i stabilizacije terena i za{tite odseka definisani su u Geolo{ko-geotehni~koj dokumentaciji za potrebe izrade Plana detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac (Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija kao integralni deo RP Kosan~i}ev venac, Institut za puteve, Beograd, 1998.
Za daqu fazu projektovawa potrebno je detaqno inèwersko-geolo{ko istraìvawe terena savremenim metodolo{kim pristupom uz primenu dostupnih tehnolo{kih metoda a u ciqu dobijawa svih potrebnih elemenata za projekat sanacije padine a samim tim i za predupre|ivawa aktivirawa novih procesa i spre~avawa novih materijalnih
{teta i eventualnih qudskih `rtava.
U zoni LRT-a:
smawiti nivo buke i vibracija nastalih eksploatacijom LRT-a upotrebom niza antivibracijskih sistema koji mogu spre~iti wihov prenos;
mesta ulaska i izlaska iz podzemne deonice i mesta
planiranih silaza u podzemne stanice. Ona se moraju ta~no nazna~iti i razraditi pre kona~nog utvr|ivawa trase.
Podzemnu deonicu od Trga Nikole Pa{i}a preko Kosan~i}evog venca do Pop Lukine ulice treba planirati na dubini kojom se obezbe|uje fizi~ki opstanak svih objekata
iznad we;
na delovima trase koji }e i}i podzemno, u okviru za{ti}enog prostora nekropole i na delu za{ti}enih prostora civilnog naseqa, na prostorima ulaza i izlaza iz tunela, moraju se obaviti prethodna za{titna arheolo{ka
istraìvawa;
neophodno je obratiti posebnu pa`wu na zonu neposredno uz planirani ulaz/izlaz iz tunela u Pop Lukinoj
ulici, kako ne bi bili ugroèni objekti od neposrednog
uticaja na slu`bu za{tite, most Bratstvo i jedinstvo i
vizure prema Kalemegdanu.
Za sve spomenike kulture i pojedina~ne objekte koji
uìvaju predhodnu za{titu i nalaze se u koridoru LRT-a i
kontaktnim zonama obavezne su slede}e mere za{tite:
planiranim intervencijama ne sme biti ugroèn fizi~ki integritet objekata i wima pripadaju}ih parcela;
dubinu tunela na podzemnom delu trase odrediti nakon prethodno izvr{ene analize utucaja vibracija na
okolne objekte, tako da vibracijama ne bude ugroèna stabilnost objekata;
vizure u pravcu za{ti}enih objekata i prostornih celina ne smeju biti ugroène izgradwom prate}ih objekata
stanica i infrastrukture.
Investitor je u obavezi da za potrebe pribavqawa odobrewa za izgradwu, odnosno rekonstrukciju objekata za
Broj 37 30
koje se vr{i procena uticaja na ìvotnu sredinu, izradi

studiju o proceni uticaja projekta na ìvotnu sredinu,
u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 135/04). Studija
o proceni uticaja izra|uje se na nivou generalnog odnosno
idejnog projekta i sastavni je deo zahteva za izdavawe odobrewa za izgradwu.
Program pra}ewa stawa ìvotne sredine
Predlog indikatora za pra}ewe stawa ìvotne sredine
Kako je pri izradi strate{ke procene bio problem
nedostatak referentne ta~ke merewa kvaliteta vazduha i
buke za teritoriju razmatranog planskog dokumenta, a izvr{enim prema podacima iz ekolo{kog atlasa Beograda, teritorija pripada zoni sa kvalitetom vazduha koji je okarakterisan kao nezdrav, to predlaèmo da se novo stalno
ili povremeno merno mesto postavi na ta~kama odnosno na
raskrsnici Brankove i Pop Lukine ulice. Jedna merna
ta~ka treba da se na|e i u Kara|or|evoj ulici. Pra}ewem
treba obuhvatiti one zaga|uju}e materije koje su sastavni
deo postoje}eg monitoringa koji obezbe|uje nadleàn organ za za{titu ìvotne sredine, odnosno sve one za koje je
jednokratnim merewem utvr|en pove}an nivo.
Tako|e, potrebno je pra}ewem obuhvatiti i nivo komunalne buke na istim predloènim ta~kama.
Izgradwa i eksploatacija putni~kog pristani{ta uz
sve predloène i normirane mere, ne}e bitnije uticati na
pogor{awe postoje}eg kvaliteta vode reke Save, stoga je
budu}e kontrole potrebno vr{iti na ta~kama na kojima se
i do sada uzorkovala voda uz obaveznu povremenu kontrolu
kvaliteta vode koju treba obavqati u pristani{tu.
B.6.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra
Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima:
objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom
o za{titi od poàra (Slu`beni glasnik SRS, broj 37/88
i Slu`beni glasnik RS, broj 48/94);
objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù,
koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i projektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za
spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra
(Slu`beni list SFRJ, broj 30/91);
objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve (Slu`beni list SRJ, broj 8/95);
objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Odlukama o tehni~kim normativima za projektovawe stambenih
zgrada i stanova (Slu`beni list grada Beograda, broj
32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu
visokih objekata od poàra (Slu`beni list SFRJ, broj
7/84), Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne
instalacije niskog napona (Slu`beni list SFRJ, br.
53/88 i 54/88 i Slu`beni list SRJ, broj 28/95), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ, broj 11/96);
ukoliko se planira izgradwa elektroenergetskih
objekata i postrojewa, isti moraju biti realizovani u
skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra
(Slu`beni list SRJ, broj 87/93), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostanica (Slu`beni list SFRJ, broj
13/78) i Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih
normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafo-stanica (Slu`beni list SRJ, broj 37/95).
objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za liftove na elektri~ni
pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Slu`beni list
SFRJ, br. 16/86, 28/ 89);
14. novembar 2007.
sisteme ventilacije i klimatizacije predvideti u

skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za ventilaciju i klimatizaciju (Slu`beni list SRJ, broj 87/93);
objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe
dima i toplote nastalih u poàru (Slu`beni list SFRJ,
broj 45/85);
realizovati objekte u skladu sa tehni~kim preporukama JUS TP 21;
garaè realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim zahtevima za za{titu garaà za putni~ke automobile od
poàra i eksplozija (Slu`beni list SCG, broj 31/05).
Za planiranu izgradwu pribavqeno je Obave{tewe br.
217-17/06-09 od MUP-a SUP-a Uprave protivpoàrne
policije u Beogradu.
B.6.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih
nepogoda
Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim
podru~jima (Slu`beni list SFRJ, br. 31/81, 49/82, 29/83,
21/88, 52/90).
B.6.4. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu qudi
i dobara
Za planirane objekte postoji obaveza izgradwe skloni{ta u skladu sa slede}im pravilima izgradwe skloni{ta:
za planirane stambeno-poslovne objekte i centralne
funkcije sa stanovawem, postoji obaveza izgradwe skloni{ta ukoliko BRGP korisnog prostora prelazi 3.000 m2. U
suprotnom postoji obaveza uplate doprinosa za izgradwu
skloni{ta;
za planirane poslovne objekte (sadràji gradskog centra i centralne funkcije bez stanovawa), postoji obaveza
izgradwe skloni{ta ukoliko je 2/3 od broja zaposlenih u
najve}oj radnoj ili ratnoj smeni ve}e od 50. U suprotnom,
imaju obavezu uplate doprinosa za izgradwu skloni{ta;
za planirane javne objekte i centralne funkcije sa
javnom upotrebom imaju obavezu izgradwe skloni{ta ukoliko je 2/3 od broja zaposlenih u najve}oj radnoj ili ratnoj
smeni ve}e od 50. U suprotnom postoji obaveza uplate doprinosa za izgradwu skloni{ta.
Za postoje}e objekte koji se rekonstrui{u, nadzi|uju i dogra|uju obavezna je uplata doprinosa za izgradwu skloni{ta.
Obaveza izgradwe skloni{ta ili uplate doprinosa za
objekte bi}e utvr|ena kroz sprovo|ewe plana. Planirana
skloni{ta moraju biti realizovana u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za skloni{ta.
Kapacitet, mikrolokacija, otpornost, mirnodopska namena i druga svojstva planiranih skloni{ta bi}e definisani bliìm uslovima za skloni{ta, koje na zahtev investitora izdaje Urbanisti~ki zavod Beograda.
B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi
Na osnovu namenski ura|enih detaqnih istraìvawa
Instituta za puteve 1998. godine i dopunskih istraìvawa Geoalfe 2006. godine, na istraìvanom prostoru se
izdvajaju tri morfolo{ka oblika: aluvijalna ravan reke
Save, subvertikalni kre~wa~ki odsek i padinski (terasni) deo terena. Osnovnu geolo{ku gra|u ~ine sedimenti
kvartarne, panonske i badenske starosti. U okviru kvartarnih sedimenata izdvaja se nasuto tlo debqine 2m7m,
aluvijalni nanos debqine 2m4m, padinske naslage razli~itog genetskog porekla koje su pra{inasto-peskovitoglinovitog sastava debqine 2m6m. Podinu kvartarnim
sedimentima ~ine laporovita glina i sivi lapori panonske starosti i organogeni kre~waci badenske starosti,
koji se u zoni odseka pojavquju i na povr{ini terna.
Nivo podzemne vode, u zavisnosti od kote terena, se nalazi na 2,59 m od povr{ine terena (oko kote 91101 mnv)
na padini a u zoni Kara|or|eve ulice na oko 5m8m od povr{ine terena (oko kote 6980 mnv).
14. novembar 2007.
U okviru plana izdvojeni su inèwersko-geolo{ki rejoni koji su, na osnovu dopunskih istraìvawa, u zoni sanacione pe{a~ke staze detaqnije definisani.
Rejon 1 zahvata priobalni deo Save sa kotama terena
7578,500 mnv. Od mosta Bratstvo i jedinstvo do Velikih
stepenica nivo podzemne vode je konstatovan na koti 6972
mnv a od Velikih stepenica do Pariske ulice na koti
7280 mnv. Nasip i aluvijalni sedimenti karakteri{u se
ograni~enom nosivo{}u (izraène deformabilnosti).
Ukoliko se na ovom prostoru planira izgradwa objekata
ve}e spratnosti, treba ra~unati na duboko fundirawe
({ipovi). Izgradwa podrumskih ili ukopanih delova objekata ograni~ena je kotom nivoa podzemne vode koja je u direktnoj hidrauli~koj vezi sa Savom. Izgradwa ili rekonstrukcija saobra}ajnica iziskuje prilago|avawe specifi~nim svojstvima terena.
Rejon 2 zahvata izduèni prostor izme|u aluvijalne
ravni reke Save i platoa koji po~iwe na koti 8994 mnv.
Nagib terena je ve}i 4560 sa lokalno subvertikalnim
kre~wa~kim odsekom. Kre~wak predstavqa ostatak spruda
koji daje osnovno morfolo{ko obele`je rejona. Kre~wa~ki masiv je izmewen antropogenim delovawem, izgradwom
velikog broja podzemnih prostorija laguma. U ovom rejonu je konstatovano klizi{te (koje se s vremenom {iri) koje treba hitno sanirati. Nivo podzemne vode je neujedna~en, konstatovan je na dubini oko 1 m od pov{ine terena
ili u potpunosti izostaje.
Nasip preko kre~waka ima nepovoqna geotehni~ka
svojstva, a pre svega odlikuje ga nezadovoqavaju}a nosivost
i sklonost ka pojavi nestabilnosti. Fundirawe objekata
ne treba vr{iti u nasipu, ve} iskqu~ivo na kre~wacima
koji su povoqnih otporno-deformabilnih svojstava, prakti~no nedeformabilna sredina. Ukoliko bi se neki od
objekata direktno naslawao na kre~wake, realno je o~ekivati da ne bi trpeo zna~ajnije padinske pritiske. Kre~wak
se moè zasecati vrlo strmo, subvertikalno. Lokalno moè postojati potreba za izradu potpornih konstrukcija. Na
hipsometrijski najvi{im delovima ovog rejona, gde preko
kre~waka naleù kvartarni sedimenti, zasecawa se moraju
izvoditi znatno blaè uz adekvatnu za{titu izradom odgovaraju}ih potpornih konstrukcija. U ovom rejonu postoji
izraèna povoqnost za izradu podzemnih prostorija (u
kre~waku), pri ~emu nisu potrebni obimniji radovi na
podgra|ivawu. Razmak izme|u podzemnih prostorija trebao
bi biti najmawe 1015 m. Visina nadsloja (kre~waka) nad
tunelskim svodom ne sme biti mawa od 5 m.
Rejon 3 zahvata deo terena na desnoj padini Save sa
kotama 8994 mnv do 97106 mnv. Nagib padine je vrlo blag
od oko 2-5. Nivo podzemne vode se nalazi na oko 2,5 m9 m
od pov{ine terena oko kote 91101 mnv.
Nasip (debqine 3 m5 m) koji prekriva povr{inu terena, ima nepovoqna geotehni~ka svojstva. U okviru kvartarnih padinskih naslaga koje leè ispod nasipa ostvaruje se
najve}a interakcija izme|u postoje}ih objekta i tla. Mogu}a je osetqivost na provlaàvawe terasnih pra{ina koje
su uslovno povoqnih do nepovoqnih otporno-deformabilnih svojstava. Prilikom iskopa za novoplanirane objekte
treba da se primene adekvatne mere za obezbe|ewe stabilnosti padine i susednih objekata. Privremeni iskopi pri
izgradwi infrastrukturnih objekata, ukoliko su dubqi od
2 m, obavezno se moraju podgra|ivati. Po obodu ovoga rejona prema rejonu 2 mogu}e je naru{avawe stabilnosti terena uz stvarawe klizi{ta. Navedenim procesom bile bi zahva}ene kvartarne padinske naslage i laporovite gline.
[irina pojasa koja je potencijalno ugroèna sa evidentiranim o{te}ewima na objektima prikazana je na inèwersko-geolo{koj karti.
Rejon 4 zahvata hipsometrijski najvi{i deo istraènog prostora sa kotama terena koje su iznad 95-105 mnv.
Nagib padine je vrlo blag i ne prelazi 2-5 izuzev dela
prema mostu Bratstvo i jedinstvo koji je strmiji. Nivo
podzemne vode je vrlo neujedna~en, nalazi se na 3 m10 m
od povr{ine terena.
Broj 37 31
Nasip koji izgra|uje povr{inske delove terena je nepovoqnih geotehni~kih svojstava. U okviru kvartarnih naslaga koje zaleù ispod nasipa, ostavaruje se interakcija
postoje}ih objekata i terena. One su uslovno povoqnih do
nepovoqnih otporno-deformabilnih svojstava. Mogu}a je
osetqivost lesnih materijala na naknadna provlaìvawa.
Pri gradwi novih objekta treba voditi ra~una o stabilnosti iskopa i susednih objekata. Konkretni uslovi }e diktirati na~in obezbe|ewa kosina iskopa. Privremeni iskopi za potrebe izgradwe infrastrukturnih objekata ukoliko su dubqi od 2 m obavezno se moraju podgra|ivati.
Objekti pod za{titom
U okviru granica prostorno kulturno-istorijske celine Kosan~i}ev venac nalazi se deset spomenika kulture.
Prema inèwersko-geolo{koj konstrukciji terena spomenici su izgra|eni u okviru nasutog tla i kvartarnih naslaga. Kako su zastupqene litogenetske sredine uslovno povoqnih do nepovoqnih svojstava, postavqa se pitawe ugroènosti, ali i za{tite navedenih spomenika.
Prema inèwersko-geolo{koj konstrukciji terena
prostor obuhva}en planom je izuzetno heterogen u vertikalnom i horizontalnom pravcu. Zastupqene litogenetske
sredine se odlikuju povoqnim, uslovno povoqnim do nepovoqnim otporno-deformabilnim svojstvima. Dobrim (kvalitetnim i kvantitativnim) poznavawem inèwersko-geolo{ke konstrukcije terena i svojstava zastupqenih sredina moè se uticati da postoje}i i novoplanirani objekti
budu stabilni.
Lagumi
U kre~wa~kom stenskom kompleksu u pro{lim vremenima izgra|eni su lagumi. Prema raspoloìvim podacima iz
geodetske situacije, kao i obilaskom na terenu, konstovano je da se lagumi nalaze u dvori{nom delu, u zoni objekata Kara|or|eva broj 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27, 29, 31, 33, 39
i 43. Dimenzije i popre~ni preseci su razli~iti. Pojedini delovi su zazidani i nepoznato je {ta se doga|a iza tih
zidova. U pro{losti u razli~itim istorijskim epohama
Beograda lagumi su dogra|ivani i prepravqani za razli~ite namene a da to nije evidentirano.
U svim lagumima u koje je bio mogu} pristup ustanovqeno je da postoji ventilacija koja je naj~e{}e izvedena u obliku kru`nih {ahtova koji se zavr{avaju iznad povr{ine
terena sa otvorima za ventilaciju. Deo iznad povr{ine terena je naj~e{}e dotrajao i nagrièn zubom vremena. Na nekim mestima evidentiran je prodor vode kroz ventilaciju.
U nekim lagumima bili su izgra|eni vodovod, kanalizacija i rasveta, koji vi{e nisu u funkciji.
Obilaskom laguma utvr|eno je da su stenovite povr{ine
u vrlo dobrom stawu. Intervencije su potrebne samo na ulaznom delu, gde se nalaze zidovi od opeke koji su delimi~no
ruinirani vremenskim uticajima. Atmosferska i podzemna
voda ne prodiru u lagume kroz stenski masiv izuzev jednog
laguma na delu klizi{ta ispod Umetni~ke galerije.
Prostor sanacione pe{a~ke staze
Padina koja je obuhvata prostor izme|u ulica Kara|or|eve, Pariske, Kosan~i}ev venac i Fru{kogorske je u sada{wim uslovima mestimi~no nestabilna. Na pojedinim delovima sa visokim stenovitim odsecima denivelacija izme|u Kara|or|eve i ulice Kosan~i}ev venac je do 25 m. Na
pojedinim delovima nalaze se ru{evine objekata iz novije
pro{losti Beograda i lagumi u stenskoj masi, razli~itog
stepena stabilnosti. Sa vi{ih delova padine dolazi do
oce|ivawa i haoti~nog iscurivawa atmosferskih i otpadnih voda iz dotrajale vodovodne i kanalizacione mreè.
Na kosinama su formirana klizi{ta i odroni koji ugroàvaju stabilnost objekata i padine. Najizraèniji primer takvog stawa je ispod umetni~ke galerije (Kosan~i}ev
venac 19), ali proces se {iri i prisutan je ispod objekata
Broj 37 32
Kosan~i}ev venac 13, 15 i 17. Analizom stabilnosti konstatovano je da padina sa sada{wom konfiguracijom nije
stabilna i da postoje}im objektima preti opasnost od novih pomerawa i deformacija.
U opisanom stawu padinu nije mogu}e privesti planiranoj nameni niti je mogu}e weno kori{}ewe bez sprovo|ewa odgovaraju}ih sanacionih mera i nivelacije terena.
U okviru plana predvi|eno je da se padina na opisanom
prostoru prethodno sanira i sredi a zatim pristupi izgradwi na ovom prostoru. Planiranim merama koje }e biti i sastavni deo ovoga plana treba da se poboq{a stabilnost terena i objekata i nadoknade horizontalne sile koje su nastale kao posledica deficita masa.
U tu svrhu planirana je sanaciona pe{a~ka staza na
prostoru od Pariske do Fru{kogorske ulice, ~iji je prvenstveni zadatak da uz pomo} potpornih konstrukcija,
predvi|ene nivelacije i planiranih novih objekata, izvr{i sanaciju ovoga prostora i omogu}i ure|ewe terena izanad i ispod ove pe{a~ke sanacione staze.
Duìna padine na kojoj je predvi|ena staza od Pariske
do Fru{kogorske ulice je oko 400m a niveleta je na koti
91 mnv. Kara|or|eva ulica je na koti 76 mnv a ulica Kosan~i}ev venac od kote 97 mnv do 100 mnv. Iz navedenih kota
vidi se da je potrebno potpornim konstrukcijama i drugim
sanacionim merama osigurati stabilnost i pe{a~ke staze
i padine za visinsku razliku od 20 m do 25 m.
U daqim fazama projektovawa za svaku planiranu intervenciju na prostoru plana obavezno uraditi detaqna geolo{ka istraìvawa a sve u skladu sa Zakonom o geolo{kim istraìvawima (Slu`beni glasnik RS, broj 44/95),
kao i idejni projekat za{tite padine i susednih objekata
koriste}i re{ewa koja su sastavni deo ovoga plana.
B.7.1. Re{ewa sanacije i uslovi za izgradwu potpornih
konstrukcija u zoni sanacione pe{a~ke staze
Stabilnost lokacije u celini, sanacija klizi{ta i sanacione pe{a~ke staze, postignuta je planirawem novih
objekata, izradom potpornih konstrukcija, promenom nivelacije terena i oja~awem postoje}ih laguma, zidova i objekata gde je to potrebno. Radi preglednosti primewenih mera
na regulaciono-nivelacionom re{ewu ozna~eni su svi tipovi potpornih konstrukcija i prikazana nivelaciona re{ewa. Kada su potporne konstrukcije novi objekti oni nose oznaku OK sa indeksom 111. Potporne gra|evine koje su
namenski predvi|ene za sanaciju ili zidovi koji se oja~avaju nose oznaku PK sa indeksom 110. Potporne konstrukcije prikazane su i u gra|evinskim presecima a wihov poloàj
dat je na situaciji i preko ku}nih brojeva objekata.
Za nove objekte i predvi|ene sanacione mere dati su opisi i uslovi kojih treba da se pridràvaju budu}i Investitori i Izvo|a~i kako bi se o~uvala stabilnost objekata i
lokacije u celini. Pre izvo|ewe radova po datim uslovima
potrebno je uraditi slede}e faze projektne dokumentacije u
skladu sa vaè}im propisima (idejni i glavni projekat).
B.7.1.1. N o v i o b j e k t i k o j i p r e d s t a v q a j u
potporne gra|evine
OK1 (preseci S-S, R-R, Q-Q)
Pariska broj 6 i 8,
dvori{ni objekti u Kara|or|evoj broj 7, 9, 11
ulica Velike stepenice 6 i 8
U presecima S-S, R-R, Q-Q, dubina ukopavawa u odnosu na stazu i dana{wi teren je 1115 m. Iskop }e se izvoditi kroz nasip i laporovite gline i kre~wak. Podzemna
voda je prisutna. Potporna konstrukcija se re{ava u okviru izgradwe novih objekata.
Konstrukcijom se mora obezbediti stabilnost postoje}ih objekata iznad iskopa za nove objekte i ispod konstrukcije. S obzirom na dubinu iskopa i deformacije
na postoje}im objektima, potporna konstrukcija mora se
izvesti pre iskopa za novoplanirani objekat i sidriti
14. novembar 2007.
u kre~wak zategama uporedo sa napredovawem iskopa. Tip

potporne konstrukcije i veli~ina sila u zategama zavise
od dubine iskopa i nivoa na kome se pojavquje kre~wak.
Povoqan tip potporne konstrukcije u ovim terenskim
uslovima bili bi bu{eni {ipovi.
U okviru temeqne jame iza zida prema tlu predvideti
hidroizolaciju i drenaù. Pri projektovawu drenaè voditi ra~una o najvi{em vodostaju Save. Re{iti povr{insko odvodwavawe oko objekta.
Faze izgradwe novih objekata predvideti projektom tako da stabilnost tla i susednih objekata bude obezbe|ena u
svim fazama. Logi~an i ekonomi~an redosled radova bio
bi da se najpre izvode objekti uz pe{a~ku stazu a zatim
objekti ili delovi objekata prema Kara|or|evoj ulici u suprotnom }e se potporne konstrukcije duplirati. U slu~aju
da investitori nisu isti ili ne mogu usaglasiti logi~an
redosled izgradwe, objekat koji se prvi gradi mora obezbediti stabilnost u toku gra|ewa i eksploatacije uzimaju}i
u obzir susedne postoje}e i novoplanirane objekte i pe{a~ku stazu, ako je to potrebno.
Na postoje}im i novim objektima ugraditi repere za
osmatrawe horizontalnih i vertikalnih pomerawa kao i
pra}ewe naru{avawa geometrije objekta, koje treba sprovesti pre u toku i posle izgradwe novih objekata.
Na ovom delu kre~wak se javqa na bliskom rastojawu na
zna~ajnim visinskim razlikama (Pariska 8). U takvim slu~ajevima pri fundirawu novih objekata to treba uzeti u obzir, tako {to objekat treba osloniti na istu vrstu podloge
ili izvr{iti dilatirawe ako se objekat oslawa na tlo sa
razli~itim parametrima sti{qivosti (stena glinovito
tlo). Izjedna~ewe uslova fundirawa moè se posti}i usecawem u kre~wak, izgradwom jedne ili vi{e podzemnih etaà, u zavisnosti od ekonomi~nosti takve izgradwe.
Ukoliko je potrebno ru{iti stenu, to izvr{iti ma{inskim se~ewem sa {to mawe potresa, da bi se izbegle deformacije na postoje}im objektima. Ise~eni kamen koristiti
za oblagawe potpornih zidova tamo gde je to predvi|eno.
Na delu objekata Veliko stepeni{te 6 i 8 bi}e potreban deo potporne konstrukcije uz stepeni{te zbog dubine
iskopa, {to treba re{iti u okviru projekta objekata.
OK2 (presek P-P) Kosan~i}ev venac 31
Objekat je lociran uz ulicu Kosan~i}ev venac. Dubina
ukopavawa u odnosu na ulicu je dve podzemne etaè. Iskop
}e se izvoditi kroz nasip i laporovite gline. Podzemna
voda je prisutna. Potporna konstrukcija se re{ava u okviru izgradwe novog objekta. Da bi se postigla za{tita i uz
pe{a~ku stazu potrebno je kaskadno spustiti objekat ispod
kote 91 mnv do kre~waka ili dokazati op{tu stabilnost
ako kota fundirawa bude iznad kre~waka.
Objektom se mora obezbediti stabilnost postoje}eg susednog objekta, ulice Velikog stepeni{ta i pe{a~ke staze.
S obzirom na dubinu iskopa na postoje}im objektima, potporna konstrukcija mora se izvesti pre iskopa. Tip potporne konstrukcije zavisi od dubine iskopa i nivoa na kome se
pojavquje kre~wak. Povoqan tip potporne konstrukcije u
ovakvim terenskim uslovima bili bi bu{eni {ipovi.
Pre izrade objekta pribaviti podatke o temeqima suseda.
U okviru temeqne jame iza zida prema tlu predvideti
hidroizolaciju i drenaù.
Re{iti povr{insko odvodwavawe oko objekta.
Faze izgradwe predvideti projektom tako da stabilnost tla i susednih objekata bude obezbe|ena u svim fazama.
OK3 (preseci P-P, O-O) Kara|or|eva broj 13 zajedno
sa potpornim zidom PK1
Na ovom delu postoji objekat koji se uklawa. Iznad
wega je postoje}i potporni zid od kamena. Novi objekat bi}e fundiran u kre~waku. Pre ru{ewa objekta mora se proveriti stabilnost postoje}eg zida u uslovima kada je objekat sru{en i isti oja~ati na osnovu te provere. Detaqni
uslovi za zid dati su u opisu za PK1.
14. novembar 2007.
Konstrukciju novog objekta dimenzionisati za prijem

zemqanih pritisaka iznad stene.
Iza zida prema tlu predvideti hidroizolaciju i drenaù.
Regulisati povr{insko odvodwavawe.
OK4 (preseci N-N, M-M) Kara|or|eva broj 15 i 15a i
deo novoprojektovanog objekta kulture izme|u pe{a~ke
staze i ulice Kosan~i}ev venac
Novi objekat je potporna konstrukcija ispod i iznad
pe{a~ke staze koji je planiran od Kara|or|eve do Kosan~i}evog venca. Na delu prema Kosan~i}evom vencu iskop }e
se obavqati kroz nasuto i glinovito tlo do kre~waka. U
dowem delu ka Kara|or|evoj ulici gde je predvi|ena jedna
podzemna etaà fundirawe }e biti u kre~waku. U tlu je
konstatovana podzemna voda.
Za{tita temeqne jame je poseban deo projekta objekta. Bi}e verovatno potrebna i prema objektu br. 29, {to zavisi od
dubine fundirawa, a to treba utvrditi pre izrade projekta.
Projekat za{tite temeqne jame treba da obuhvati potpornu konstrukciju i drenaù i redosled faza radova u
funkciji stabilnosti i ekonomi~nosti re{ewa.
Pre ru{ewa postoje}eg objekta u projektu razraditi
faze izgradwe tako da ni u jednoj fazi ne bude ugroèna
stabilnost na ovom delu.
Pri projektovawu drenaè voditi ra~una o najvi{em
vodostaju Save.
Pe{a~ku stazu na koti 91 mnv voditi preko krova novog
objekta, sa odgovaraju}om hidroizolacijom i pe{a~kom povr{inom. Predvideti povr{insko odvodwavawe.
Na delu ovog objekta postoji lagum u stenskom masivu.
Pre izrade projekta geodetski ta~no snimiti wegov poloàj. Ako lagum ostaje ispod novog objekta, stati~ki proveriti nosivost svoda i izvr{iti potrebno oja~awe. Postoji mogu}nost i da lagum bude unutar iskopa za objekat. U
tom slu~aju moè biti sa~uvan kao poseban prostor ili
uklowen, {to }e biti precizirano Urbanisti~kim projektom u daqoj fazi razrade. Rekonstruisati ventilaciju obnoviti kanalizaciju, vodovod i osvetqewe. Tro{kovi rekonstrukcije laguma terete objekat.
Planirani objekat zbog razu|enog oblika i razli~ite
spratnosti na celoj povr{ini fundirati na kre~waku {to je
prema geolo{kom profilu i urbanisti~koj koncepciji mogu}e.
OK5 (presek J-J) Kosan~i}ev venac 27 i deo
novoprojektovanog objekta kulture
Objekat je potporna konstrukcija od ulice Kosan~i}ev
venac do sanacione pe{a~ke staze, ukopan u tlo do kre~waka (mogu}e su dve podzemne etaè). U tlu je prisutna podzemna voda. Vaè sli~ni uslovi dati za objekat kulture
OK4. Na~inom fundirawa obezbediti stabilnost objekta
JC3, ~ime bi se obezbedila stabilnost i dela padine izme|u objekta JC3 i sanacione pe{a~ke staze PP3.
OK6 (presek I-I) Kosan~i}ev venac broj 25
Objekat je potporna konstrukcija do ulice Kosan~i}ev
venac. Ukopati ga u tlo sa dve podzemne etaè prema ulici i jednu prema dvori{tu. Bi}e fundiran u glinovitom
materijalu iznad nivoa podzemne vode. Zbog dubine ukopavawa prema ulici predvideti u toku izgradwe za{titu temeqne jame i drenaù.
Ispod objekta je plato na koti 95 mnv poduprt oblo`nim kamenim zidom PK3. U nastavku je pe{a~ka staza, a
ispod we potporna konstrukcija PK2.
Redosled radova na ovom delu je slede}i: potporna konstrukcija PK2, pe{a~ka staza, potporni zid PK3 i objekat
Kosan~i}ev venac 25.
OK7 (presek G-G, F-F) Kosan~i}ev venac 21
Objekat je potporna konstrukcija do ulice Kosan~i}ev
venac. Ukopati je u tlo za dve podzemne etaè prema ulici
Broj 37 33
i prema dvori{tu. Bi}e fundiran u glinovitom materijalu iznad nivoa podzemne vode. Zbog dubine ukopavawa predvideti u toku izgradwe za{titu temeqne jame prema ulici
i susedima, kao i drenaù.
Ispod objekta je plato na koti 98 mnv poduprt oblo`nim
kamenim zidom PK7, plato na koti 95 mnv poduprt potpornom konstrukcijom PK4 pored koje se nalazi pe{a~ka staza,
a ispod we potporna konstrukcija PK5, odnosno OK8.
Redosled radova na ovom delu je slede}i: OK8 (PK5),
pe{a~ka staza, potporna konstrukcija PK4, objekat Kosan~i}ev venac 21, a zatim plato na koti 98 mnv i PK7. Ovaj
redosled treba po{tovati iz razloga stabilnosti i ekonomi~nosti radova.
OK8 (preseci G-G, F-F, E-E, D-D) Kara|or|eva broj
2531 a kao alternativa potporni zid PK5
Na ovom delu postoji klizi{te i ovaj deo predstavqa najproblemati~niji deo lokacije. U stenskom masivu ispod klizi{ta nalazi se pet podzemnih laguma na malom me|usobnom
rastojawu. Za potrebe sanacije ura|eno je idejno re{ewe sanacije 1996. godine. Od tada do 2006. godine, dogodile su se promene na klizi{tu (klizi{te se pro{irilo). Sanacija nije izvr{ena. Imaju}i u vidu da su aktivno{}u procesa ugroèni
objekti na padini, neophodno je sprovesti odgovaraju}e sanacione mere. Ovim merama treba poboq{ati svojstva terena izgradwom drena`nog sistema. Horizontalne sile koje su nastale kao posledica deficita masa potrebno je prihvatiti potpornom konstrukcijom koju treba fundirati u ~vrstoj steni.
Kao mera sanacije predvi|eni su novi objekti OK8 opisani u daqem tekstu.
Ispod pe{a~ke staze predvi|eni su novi objekti koji se
moraju fundirati u steni, poèqno sa jednom podzemnom
etaòm ispod nivoa Kra|or|eve ulice, povezani sa oja~awem na ulaznom delu laguma.
Objekti treba da imaju dovoqan broj zidova upravnih na
padinu povezanih ab plo~ama.
Prema orijentacionom prora~unu horizontalih sila od
klizi{ta, kod novih objekata koji se predvi|a na ovom mestu, lako }e se ispuniti uslov stabilnosti. Visina potpornog zida prema padini i sanacionoj pe{a~koj stazi treba
da je min. do kote 91 mnv.
Iza zida prema brdu predvideti drenaù i hidroizolaciju. Vodu iz drenaè odvesti u kanalizacioni sistem, po
mogu}nosti gravitaciono bez prepumpavawa.
Oja~ati izlazni deo laguma pre ili u toku izrade objekata, uraditi ventilaciju, rekonstruisati postoje}u kanalizaciju i osvetlewe, spre~iti procurivawe vode i izvr{iti drenirawe. Prethodno ta~no, geodetski snimiti poloàj i dimenzije. Omogu}iti ulaz u lagume iz objekata.
Po zavr{etku objekata koji ~ine potpornu konstrukciju OK8 izvr{iti nasipawe tla iza wih do nivoa sanacione pe{a~ke staze (kota 91 mnv) a zatim pristupiti izradi
potporne konstrukcije PK4 i ostalih mera predvi|enih za
sanaciju klizi{ta. Ovakvo re{ewe predstavqa najjevtiniji vid sanacije klizi{ta, jer se sanacija obavqa kroz izgradwu novih objekata, ~ije tro{kove snose investitori.
U toku izrade ovog idejnog re{ewa ura|eno je i alternativno re{ewe u kome bi se sanacija postigla izradom
potpornih konstrukcija koje bi kasnije postale deo budu}ih
objekata. Ovaj zahtev usledio je zbog realne mogu}nosti da
svi investitori u zoni konstrukcije OK8 ne mogu da se obaveù na istovremenu izradu, ili izradu u bilo koje vreme,
objekata koji bi sanirali klizi{te. Zbog toga je obra|ena
i takva altertnativa koja je posebno prikazana u delu PK4.
OK9 (presek A2-A2) Fru{kogorska 14
Iznad pe{a~ke staze potpornu konstrukciju OK9 predstavqja novi objekat Fru{kogorska 14, koji u okviru projekta objekata re{ava pitawe stabilnosti temeqne jame i
padine iznad pe{a~ke staze.
Objekat Fru{kogorska 14 bi}e fundiran na kre~waku
sa jednom ukopanom etaòm ispod nivoa pe{a~ke staze.
Dubina ukopavawa nije velika, pa se problem stabilnosti
Broj 37 34
temeqne jame moè re{iti na klasi~an na~in. Potrebno je

predvideti drenaù, hidroizolaciju, spoqno odvodwavawe
i ugradwu repera.
OK10 (presek A2-A2) Kara|or|eva 41
Pe{a~ka staza prolazi iznad ovog objekta. Sa dowe strane
pe{a~ke staze je postoje}i objekat koji se nadzi|uje, do planirane nivelete slemena 98 mnv. Za{tita od vlage postoje}eg
dvori{nog objekta Kara|or|eva 41 je iz objekta penetratima
ili ubrizgavawem izolacionih sredstava u bu{otine u zidu.
Ukoliko investitor objekta Kara|or|eva 41 ne izvede
planiranu nadgradwu uz samu pe{a~ku stazu, staza ima zadovoqavaju}u stabilnost jer je postoje}i teren na koti 90 mnv.
B.7.1.2. N a m e n s k i p r o j e k t o v a n e p o t p o r n e
konstrukcije
PK1 (presek O-O) Kara|or|eva 13
U postoje}em stawu kameni potporni zid zajedno sa postoje}im objektom obezbe|uje stabilnost sanacione pe{a~ke staze na ovom delu. Postoje}i objekat predvi|en je za ru{ewe a na ovom mestu planiran je novi objekat koji }e predstavqati potpornu gra|evinu OK3 opisanu ranije.
Pre ru{ewa postoje}eg objekta ustanoviti debqinu zida i kvalitet materijala od koga je napravqen i izvr{iti
oja~awe tako da moè da prihvati zemqane pritiske pre
izgradwe novog objekta.
PK2 (preseci K-K, J-J, I-I, H-H, B1-B1, A2-A2)
Kara|or|eva 1723 i 3339
Ispod pe{a~ke staze je potporna konstrukcija od kontrafora i lukova. Potporna konstrukcija predvi|ena je
ispod pe{a~ke staze na ivici stenovitog otseka na udaqenosti oko 2 m od planiranih objekata.
Konstrukcija se sastoji od:
armirano-betonskih kontrafora (zidovi upravni na
padinu) debqine oko 0,3 m, koji se rade u {licevima na
rastojawu od 5 m i betoniraju na steni sa kojom postiù monolitnu vezu. Oko kontrafora formirati drena`nu ispunu;
izme|u kontrafora su lu~na ab platna zidovi, u tri
nivoa pojedina~ne visine oko 1,5 m stepenasto pomereni
prema brdu. Lukovi se oslawaju na kontrafore. Lukovi i
kontrafori zavr{avaju se ab zidom L oblika visine 1 m.
Na taj na~in lukovi i kontrafori nisu vidqivi odozgo;
izme|u lukova se puni zemqa za sadwu zelenila. Sistem za zalivawe kap po kap koji je primeren za zalivawe ovakvih zasada;
iza zavr{nog zida L oblika nasipa se zemqa i formira pe{a~ka staza. Ispod pe{a~ke staze polaù se instalacije koje su predvi|ene urbanisti~kim re{ewem;
kontrafori se obloù kamenom koji se dobija iskopom
sa ove lokacije u kombinaciji sa opekom u stilu postoje}ih
potpornih zidova. Za ovo treba koristiti fasadnu opeku vodootpornu na vremenske uticaje i bez izlu~ivawa {alitre;
ovaj tip potporne konstrukcije mogu}e je izvesti bez
te{ke mehanizacije, ~iji bi pristup bio teàk ili nemogu};
da bi se o~uvala stabilnost u toku izrade potporne
konstrukcije moraju se po{tovati faze izrade, date u posebnom prilogu.
14. novembar 2007.
PK2a (presek B-B)

Kara|or|eva 33 pored lifta
Na ovom delu primewuje se konstrukcija PK2, s tim
{to se na predwem licu dodaje vertikalni zid od kamena u
kombinaciji sa opekom, a na nivou pe{a~ke staze betonska
plo~a. Na taj na~in pro{iruje se pe{a~ka staza pored lifta i uskla|uje spoqni izgled sa stubovima lifta.
PK3 (preseci I-I, H-H, G-G) Kosan~i}ev
venac 21, 23, 25
Potporno oblo`ni zid od kamena sa nagibom 4:1. Zid
podupire denivelaciju izme|u pe{a~ke staze na koti 91
mnv i platoa na koti 95 mnv. Iznad zida prema ulici potporne gra|evine su novi objekti OK6 i OK7. Iza zida
predvideti drenaù.
Kao re{ewe na ovom delu mogu se upotrebiti i zidovi
od gabiona koji se prave od pocinkovanih i plastificiranih ì~anih kaveza ispuwenih kamenom. U varijanti gabionskih zidova drenaà nije potrebna. U daqim fazama
izrade projektne dokumentacije izvr{i}e se definitivan
izbor tipa zida.
PK4 (preseci F-F, E-E, D-D, C-C, B-B, B1-B1)
Kosan~i}ev venac 15, 17, 19
Zbog pokrenutih zemqanih masa i ugroène bezbednosti objekata u ulici Kosan~i}ev venac 19, 17 i 15 u okviru
sanacije klizi{ta ovde je bila predvi|ena 1996. godine
potporna konstrukcija od bu{enih {ipova, ~iji su oslonci na dowem kraju tlo i stena, a na gorwem zatege. Za ovakvu konstrukciju morao bi se obezbediti pristup (put) za
te{ke ma{ine za izradu {ipova {irine min. 7 m8 m, {to
je po sada{woj urbanisti~koj koncepciji, te{ko ostvariti
na celoj duìni. Zbog toga je predvi|eno povoqnije i jevtinije re{ewe sa ab kontraforima, zategama i lukovima
od monta`nih elemenata koji su ispuweni zemqom i ozeleweni. Kontrafori su ab zidovi {irine 2 m, visine oko
4,5 m. Na vidqivoj strani obloèni su kamenom sa ove lokacije, koji se kombinuje sa opekom.
Zatege se izvode samo kroz betonske kontrafore na
rastojawu od 5 m. Dubina zatega zavisi od dubine stene i
iznosi oko 25 m.
Izme|u kontrafora je ispuna od ab elmemenata u blagom luku prema brdu. Izme|u elemenata puni se zemqa i zidovi ozelewavaju. Zalivawe je preko sistema kap po kap.
Alternativno, ispuna moè da se formira i od gabiona
u luku, koji obezbe|uje stabilnost, a oslawa se na kontrafore.
Konstrukcija kontrafora je u nagibu koji je sli~an nagibu tla, tako da je mogu} bezbedan iskop i izrada istih uz
razupirawe.
Za ovaj oblik konstrukcije nije potrebna te{ka mehanizacija.
Ovde je morala da se upotrebi potporna konstrukcija
koju je mogu}e izraditi u ovako te{kim terenskim uslovima a da se u toku rada o~uva potrebna stabilnost. Pored toga, ovakva konstrukcija je jeftinija od {ipova. Analizom
i ra~unskim proverama dokazana je stabilnost re{ewa.
U okviru konstrukcije treba predvideti drenaù i re{iti povr{insko odvodwavawe platoa. Izrada je mogu}a
kada se zavr{i konstrukcija ispod pe{a~ke staze.
Redosled radova je:
a) uklawawe dvori{nih objekata, osim dvori{nog
objekta Kosan~i}ev venac 15. Ovi objekti, uglavnom, nemaju veliku gra|evinsku vrednost. Ra|eni su nestru~no sa
plitko ukopanim temeqima i improvizovanom kanalizacionom mreòm;
b) kanalizacionu mreù u dvori{tu rekonstruisati i
na bezbedan na~in prikqu~iti na gradsku mreù;
14. novembar 2007.
Broj 37 35
c) izrada objekata OK8 ili potporne konstrukcije PK5

ispod pe{a~ke staze;
d) grubo planirawe staze za pristup mehanizacije i nivelisawe terena;
e) izrada potporne konstrukcije PK4 iznad pe{a~ke
staze;
f) izrada platoa na koti 95 mnv. i potporne konstrukcije PK7. Ispod platoa na koti 95 mnv. postaviti podupira~e izme|u konstrukcija PK4 i PK7 na rastojawu od 5m
na mestu zatega. Finalno nivelisawe terena.
Potporna konstrukcija PK4 izvodi se tako|e po fazama da bi se o~uvala stabilnost u toku izvo|ewa radova.
Kontrafori se izvode po naizmeni~nom rasporedu svaki
drugi, a potom lu~na ispuna izme|u wih. Redosled je sli~an
kao kod konstrukcije PK2.
Izvo|ewe ove konstrukcije je hitno jer su postoje}i
objekti ugroèni procesom klizawa i erozije tla.
PK6 (presek C-C) Kara|or|eva 31, panoramski lift

U prostoru izme|u postoje}ih kamenih stubova predvi|en je panoramski lift a u okviru ovog prostora formira}e se potporna konstrukcija od ab zidova do kote pe{a~ke
staze. Vrh stubova prethodno sanirati, jer su atmosferski
uticaji izazvali o{te}ewa. Prostor u kome }e biti izgra|en lift je ve}i od potrebnog pa }e se na nivou pe{a~ke
staze smawiti da bi se pro{irila staza.
Na ovom delu postoji otkrivena stena lajtova~ki kre~wak koja ostaje vidqiva, i koja se {titi, pa o tome treba
voditi ra~una pri izradi novog objekta.
PK5 (preseci G-G, F-F , E-E, D-D)

Kara|or|eva 2531
Kao osnovna mera sanacije na ovom delu predvi|ena je
izrada novih objekata opisanih u poglavqu PK8.
Alternativno re{ewe na ovom delu je izrada potporne
konstrukcije PK5 koja u stvari predstavqa deo budu}ih novih objekata opisanih u poglavqu OK8. Ova alternativa
predvi|ena je zbog realne mogu}nosti da se ne moè uskladiti izgradwa novih objekata koji bi bili potporna konstrukcija na ovom potezu (OK8).
Potporna konstrukcija PK5 sastoji se od ab hodnika
preseka 3 m h 5 m ispred laguma iz koga se ulazi u sve lagume i ab zida iznad laguma do kote 91 mnv. Konstrukcija
se povezuje sa oja~awem ulaznog dela laguma. Iza potpornog
zida predvideti drenaù i hidroizolaciju. Vodu iz drenaè odvesti u kanalizacioni sistem, po mogu}nosti gravitaciono bez prepumpavawa.
Na mestu podzemnih laguma omogu}iti ulaz. Predvideti
provetravawe. Oja~ati izlazni deo laguma pre izrade potpornih konstrukcija, uraditi ventilaciju, rekonstruisati
postoje}u kanalizaciju i osvetlewe laguma. Spre~iti procurivawe vode ili izvr{iti drenirawe. Prethodno ta~no
geodetski snimiti poloàj i dimenzije.
Ugraditi repere za osmatrawe.
Kada se izgrade novi objekti ova konstrukcija postaje
sastavni deo objekata. U posebnom grafi~kom prilogu
prikazana je potporna konstrukcija PK5.
PK7 (preseci H-H, G-G, F-F, E-E, D-D, C-C, A1-A1)

Kosan~i}ev venac 19, 21, 23 i Kara|or|eva 43
Na delu parcela Kosan~i}ev venac 19, 21 i 23, dvori{te
je formirano je na koti 98 mnv i pribliàva se potpornoj
konstrukciji PK4, a prisutno je odrowavawe tla, tako da
zemqana kosina izme|u nivoa 93 mnv i 98 mnv mora biti za{ti}ena potpornim zidom. Primewen je isti zid od kamena kao PK3. Mogu}a je i upotreba gabiona, {to moè da se
izmeni u daqim fazama izrade projektne dokumentacije.
Ispod pe{a~ke staze na rastojawu od 5 m, na mestu zatega, izvr{iti podupirawe izme|u PK4 i PK7.
Na delu objekta Kara|or|eva 43 (presek A1-A1) primeni}e se tako|e potporna konstrukcija PK7, jer se ne moè
sinhronizovati istovremena izrada novoplaniranog
objekta i izrada pe{a~ke staze. Potporna konstrukcija bi}e izgra|ena u javnom prostoru pe{a~ke staze.
PK8 (preseci B-B B1B1)
Kosan~i}ev venac 17 i 15
Ispod objekta Kosan~i}ev venac 17 postoji potporni
zid do kote 98 mnv koji {titi dvori{te. Zid je u lo{em
stawu pa je potrebno wegovo oja~awe. Oja~awe je mogu}e armaturnim mreàma i prskanim betonom. Mreè sidriti u
zid. Zavr{na obrada uskladi}e se sa izgledom ostalih potpornih konstrukcija.
Zid objekta Kosan~i}ev venac 15 prema pe{a~koj stazi
potrebno je oja~ati. Za ovaj zid vaì prethodni opis.
PK9 Kosan~i}ev venac 17 i 15
Postoje}i potporni zid je u stawu raspadawa. Potrebno je izvr{iti wegovu sanaciju. Vidqiva povr{ina je od
kamena u kombinaciji sa opekom otpornom na vremenske
uticaje. Tro{kovi sanacije padaju na teret vlasnika objekta.
PK 10 (presek AA) Kosan~i}ev venac 13
Na delu postoje}eg objekta Kosan~i}ev venac br. 13, dodaje se nova potporna konstrukcija, Potporna konstrukcija
Broj 37 36
PK10 sastoji se od bu{enih {ipova 0,6 m na rastojawu od

e=1,8 m i zatega duìne l=25 m, na ez=2,4 m.
Novoplanirani objekat Kosan~i}ev venac 13 ukopava se
sa gorwe strane kroz nasip i glinovite materijale iznad
nivoa podzemne vode, ali u blizini postoje}eg stambenog
objekta, tako da je neophodna izrada potpornog zida. Iako
bi fundirawe bilo neposredno iznad nivoa podzemne vode, zbog komplikovanih uslova izgradwe treba predvideti
drenaù, hidroizolaciju, spoqno odvodwavawe i ugradwu
repera. Zbog delikatnih uslova izgradwe obavezna je izrada projekta za{tite temeqne jame sa razra|enim fazama radova koje garantuju stabilnost u svim etapama realizacije.
Potporni zid sa gorwe strane (prema postoje}em objektu
koji se ne ru{i) treba raditi u lamelama, {irine maksimalno 1,5 m. Po potrebi moè se osloniti na potpornu
konstrukciju PK10.
OK 11 (presek A1A1) Kara|or|eva 43
Postoje}i objekat se skra}uje radi pe{a~ke staze, a preostali deo se nadzi|uje. Radi se o jednostavnoj intervenciji za koju nema posebnih uslova. Ispod objekta u stenskom
masivu je lagum za koji nema podataka. Pre izgradwe treba
izvr{iti pregled laguma i preduzeti mere da se nadzi|ivawem objekta ne pogor{a stawe u lagumu.
B.8. Posebni uslovi
Na osnovu zahteva Sekretarijata za za{titu ìvotne
sredine u dopisu br. 501-305/05--03 od 24. januara 2006. godine planom se utvr|uje obaveza investitora da se, pre podno{ewa zahteva za izdavawe odobrewa za izgradwu objekata sa Liste Uredbe o utvr|ivawu Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se
moè zahtevati procena uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 84/05), obrati nadle`nom organu
za za{titu ìvotne sredine, radi odlu~ivawa o potrebi
izrade studije o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredinu, u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 135/04). Studija o proceni uticaja izra|uje se na nivou idejnog projekta i sastavni je deo navedenog zahteva.
Zbog zna~aja i stepena za{ti}enosti podru~ja Kosan~i}evog venca, za sve planirane intervencije na teritoriji
plana, neophodna je saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture Beograda.
V. PRAVILA GRA\EWA OSTALOG
GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA
Zbog velike raznolikosti postoje}eg gra|evinskog fonda u pogledu volumena objekata, stila, starosti, kvaliteta i
stepena za{tite objekata prisutnih u okviru pojedinih
blokova, kao i specifi~nosti konfiguracije i geolo{kog
sastava terena, podela na zone ima za ciq da defini{e nekoliko najva`nijih zajedni~kih karakteristika, odnosno
uslova za budu}e intervencije u zonama, koje obezbe|uju kontinuitet i ambijentalnu celovitost, dok }e ostali, specifi~ni uslovi biti dati na nivou pojedina~nih parcela u
okviru zona i blokova. Zone obuhvataju i pripadaju}e javne
prostore i objekte, za koje su uslovi definisani u odeqku
B.4. gde su primeweni isti osnovni principi za oblikovawe u okviru zone, kao i za ostalo gra|evinsko zemqi{te.
Zone obuhvataju urbanisti~ke blokove ozna~ene brojevima od 1 do 13, za koje su planom definisana op{ta pravila gra|ewa, kao i kontaktne javne prostore.
Zone, blokovi i gra|evinske parcele prikazane su u
grafi~okm prilozima br. 3 i na grafi~kom prilogu br. 5.
Urbanisti~ki parametri
Urbanisti~ki parametri su definisani na nivou zone
i odnose se na novoplanirane objekte, dok se parametri za
postoje}e objekte ne iskazuju numeri~ki i definisani su
postoje}im stawem i planiranim intervencijama na osnovu
konkretnih uslova za svaki postoje}i objekat pojedina~no.
14. novembar 2007.
Urbanisti~ki parametri za planirane objekte na javnom gra|evinskom zemqi{tu, za planirane objekte u Zoni
zoni malih intervencija kao i za planirane objekte
koji predstavqaju izuzetak od pravila odgovaraju}e zone,
dati su na nivou pojedina~nih parcela.
Vrednosti urbanisti~kih parametara su orijentacione,
i redukuju se za konkretnu parcelu u odnosu na prikazane
gra|evinske linije, odnosno zone gra|ewa prikazanih u
grafi~kom prilogu br. 5, kao i u odnosu na druge uslove datih ovim planom za pojedina~ne parcele.
Stepen zauzetosti parcele je koli~nik povr{ine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i povr{ine parcele, iskazan u %. Kada je u planu iskazan samo jedan stepen zauzetosti on se odnosi na sve nadzemne etaè. Kada je su planu iskazana dva stepena zauzetosti, jedan se odnosi na stepen zauzetosti parcela na nivou
prizemqa, kao koli~nik povr{ine horizontalne projekcije samo etaè prizemqa objekta i povr{ine parcele, a drugi stepen zauzetosti sa odnosi na etaè iznad prizemqa,
kao koli~nik povr{ine horizontalne projekcije tih etaà objekta i povr{ine parcele.
Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene gra|evinske povr{ine (BRGP) objekta i povr{ine parcele. BRGP
je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina objekta. Indeks
izgra|enosti nadzemnih etaà je koli~nik BRGP nadzemnih
etaà i povr{ine parcele. Nadzemne etaè su sve etaè iznad nivelete postoje}eg terena, ukqu~uju}i i etaè povu~enog
sprata ili potkrovqa, ukoliko nije na drugi na~in definisano u planu za konkretnu parcelu. Nadzemne garaè, kotlarnice, podstanice grejawa, stanarske ostave, trafo-stanice se
ra~unaju u povr{ine korisnih etaà i ne redukuju se. Indeks
izgra|enosti koji ukqu~uje i podzemne etaè je koli~nik
BRGP svih korisnih etaà objekta i povr{ine parcele. Podzemne korisne etaè obuhvataju i suterenske etaè, i redukovane su na 60%. Podzemne garaè, podzemne kotlarnice, podstanice grejawa, stanarske ostave, trafo-stanice ne ra~unaju
se u povr{ine podzemnih korisnih etaà.
Kada je u planu iskazan samo jedan indeks izgra|enosti
uvek je nazna~eno na koje etaè se odnosi. Kada su u planu iskazana dva indeks izgra|enosti, jedan se odnosi samo na nadzemne etaè a drugi se odnosi na sve korisne etaè, nadzemne i podzemne. Iskazani indeks samo nadzemnih etaà ne moè se uve}avati na ra~un podzemnih etaà, a ukoliko se na
nivou tehni~ke dokumentacije pokaè da je stati~ki neophodno ili funkcionalno potrebno, uve}ati broj podzemnih etaà objekta, mogu}e je pove}ati indeks sa podzemnim etaàma.
Svi uslovi izgradwe pojedina~nih parcela, koje su dati u planu, pa i parametri izgradwe, u slu~aju spajawa parcela, ostaju isti za svaku pojedina~nu parcelu, bez obzira
da li su parcele koje se spajaju u jednoj ili vi{e zona, a
stvarni parametri izgradwe, ostaju kao izvedena veli~ina
iz svih ostalih uslova (nivelaciono regulacioni i drugi
uslovi), svake od spojenih parcela.
Planirani objekti
Planirani objekti treba da odraàvaju savremen pristup oblikovawu, kao pe~at ovog vremena, u prostoru za koji je karakteristi~na istorijska slojevitost nastanka pojedinih objekata. Skladom volumenskog povezivawa ostvariti jedinstvo ambijenta. Ovaj uslov ne vaì kod slu~aja
rekonstrukcije.
Maksimalne visine definisane pravilima gra|ewa i
grafi~kim prilogom broj 5 uvek se odnose na kotu slemena ili krova povu~enog sprata posledwe etaè.
U okviru planiranih zona izgradwe, dozvoqena je izgradwa vi{e objekata na parceli uz po{tovawe ostalih
uslova vezanih za parcelu i uslova obezbe|ewa padine. Rastojawe izme|u nadzemnih delova pojedina~nih novoplaniranih objekata na parceli u nivou prizemqa je najmawe 5
m, a za delove objekata iznad nivoa prizemqa je min. 7 m.
Dozvoqeno je otvarawe prozora orijentisanih na sopstvenu parcelu, tako da je ivica prozora udaqena od granice susedne parcele najmawe 0,7 m.
14. novembar 2007.
Kota prizemqa namewenog poslovawu i komercijalnim

delatnostima kod planiranih objekata moè biti maks. 0,2
m vi{a od kote pristupnog trotoara, pri ~emu se visinska
razlika re{ava unutar objekta. Kota prizemqa stanovawa
moè biti maks. 1,20 m vi{a od kote pristupnog trotoara.
Potrebno je obezbediti minimalno 10% zelenih i nezastrtih povr{ina na parceli, a kada je, zbog neophodnih
uslova sanacije padine i realizacije sanacionih objekata,
kao i uslova izgradwe jedne do dve podzemne etaè planiranih objekata, za neke parcele smawena mogu}nost klasi~nog ure|ewa slobodnih povr{ina parcele, planom su dati
uslovi za ozelewavawe krovova suterenskih ili podrumskih etaà i sadwu drve}a u kasetama.
Dozvoqena je izgradwa svetlarnika. Povr{ina svetlarnika odre|uje se tako da svakom metru visine zgrade odgovara 0,5 m svetlarnika, pri ~emu on ne moè biti mawi od
6 m. Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloàjem svetlarnika susednog objekta, ova povr{ina moè biti umawena
za 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2 m. Svetlarnik
se ra~una u neizgra|eni deo zgrade. Minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m. Ne dozvoqava se
otvarawe prozora ili ventilacionih kanala na svetlarnik susednog objekta. Mora se obezbediti pristup svetlarniku, kao i odvodwavawe atmosferskih voda. Nije dozvoqeno nadzi|ivawe i zatvarawe postoje}ih svetlarnika.
Ukoliko postoje}i objekat koji se zadràva ima svetlarnik, susedni planirani objekat mora izgraditi svetlarnik
simetri~no postavqen i iste veli~ine, ali ne mawe od minimalne date op{tom pravilima.
Idejne projekte planiranih objekata treba da odobri
Komisija za planove Skup{tine grada Beograda.
Postoje}i objekti
Sve intervencije na objektima koji se zadràvaju rade
se na osnovu uslova ovog plana i uslova nadle`ne slu`be
za{tite Zavoda za za{titu spomenika kulture. Projekte
fasada ovih objekata a na kojima su planirane intervencije dogradwe, nadgradwe ili promene uli~ne ili fasada
koje formiraju siluetu grada, treba da odobri Komisija za
planove Skup{tine grada.
Dozvoqeno je u postoje}im objektima koji se zadràvaju
u okviru postoje}eg gabarita, prenamena pomo}nih, prostorija i podkrovqa u koristan prostor poslovawa i stanovawa, i prenamena suterenskih prostora u namenu poslovawa,
kao i druge intervencije u unutra{wosti objekta u okviru
gabarita i volumena pod uslovom da se za{tita ne odnosi
i na unutra{wost objekta. Ulaz u suterenski prostor obezbediti iz objekta ili sa korisni~ke parcele.
U okviru adaptacije tavanskog prostora, na dvori{nim
delovima objekta, uz saglasnost nadle`ne slu`be za{tite,
dopu{tene su mawe izmene gabarita:
izgradwa nadzidka maksimalne visine 1,2 m,
dogradwa nenatkrivene terase sa maksimalnim ispustom od 0,8 m; izlaz na terasu obezbediti povu~enom fasadom, bez izgradwe krovnih baxa.
Postoje}i objekti koji se nalaze van zone gradwe prikazane na grafi~kom prilogu br. 5, mogu se do privo|ewa zemqi{ta nameni sanirati i tehni~ki odràvati. Nije planirana zamena postoje}ih objekata koji se zadràvaju, prikazanih na grafi~kom prilogu br. 5, osim ukoliko u detaqnim uslovima za pojedina~ne parcele nije druga~ije definisano. Ako je usled neplaniranih okolnosti vi{e sile, neophodna zamena ovih objekata novim objektom, ona se
vr{i maksimalno u gabaritu i volumenu zamewenog objekta.
Parkirawe
Kapaciteti za parkirawe odre|eni su u skladu sa vaè}im normativima GP-a Beograda 2021.
Potrebe za parkirawem vozila utvr|ene su na osnovu
slede}ih normativa:
za stanovawe (postoje}e): 0,7 PM na 1 stan,
za stanovawe (planirano): 1,1 PM na 1 stan,
Broj 37 37
za delatnosti: 1 PM na 1 lokal;
broj parking mesta za komercijalne delatnosti:
trgovina
1 PM na 50 m neto prodajnog prostora,
poslovawe
1 PM na 80 m BRGP,
ugostiteqstvo 1 PM na dva stola sa po ~etiri stolice,
{kole
1 PM na 1 razred,
de~je ustanove 1 PM na 1 grupu.
Za planiranu novu izgradwu u okviru namena koje nisu
javne, potrebne kapacitete za parkirawem obezbediti iskqu~ivo u okviru pripadaju}ih parcela, {to vaì i za planirani objekat kulture na javnoj parceli K3. Izuzetak od
ovog pravila su planirani objekti u Kara|or|evoj 5, Zadarskoj 5, Kosan~i}ev venac 25, koji svoje potrebe za parkirawem, zbog veli~ine i pozicije parcele, ne mogu da zadovoqe
na sopstvenoj parceli, te svoje potrebe re{avaju obaveznim
obezbe|ewem odre|enog broja parking mesta (prema GP Beograda 2021) u okviru javne garaè u bloku 8 ili pak garaà
u neposrednom okruèwu. Tako|e, objekat u Kosan~i}evom
vencu 24, zbog istaknutog poloàja u silueti Kosan~i}evog
venca, moè svoje potrebe za parkirawem da zadovoqi u
okviru drugih parcela iste namene (objekti SPC).
Za postoje}e objekte koji nemaju mogu}nost parkirawa u
okviru sopstvene parcele planirano je parkirawe u okviru planiranih javnih garaà i parkinga.
Za planiranu dogradwu postoje}ih objekata nije neophodno obezbediti potrebne kapacitete za parkirawe u
okviru pripadaju}e parcele.
Lagumi
Jedna od karakteristika i specifi~nosti prostora Kosan~i}evog venca je prisustvo vi{e laguma razli~ite veli~ine, kvaliteta i stabilnosti u zoni odseka padine, prema
Kara|or|evoj ulici.
Lagumi se mogu koristiti po izvr{enom detaqnom istraìvawu, snimawu i sanirawu. Uslovi dati u poglavqu B.7. su
usmeravaju}i za daqa istraìvawa. Planirana namena laguma za koje se utvrdi da se mogu koristiti, su sadràji kulture sa kompatibilnim namenama, ugostiteqstvo, komercijalne delatnosti i poslovawe, pod uslovom da su odgovaraju}e
infrastrukturno opremqeni. Nisu dozvoqene namene i sadràji definisani u poglavqu B.6.1. Za lagume LG1, LG2,
LG3, LG4 i LG5, obavezna je namena kulture sa kompatibilnim namenama (poslovawe, ugostiteqstvo), i za wih je uslovqen javni pristup iz Kara|or|eve ulice, preko odgovaraju}ih korisni~kih parcela. Ulaze u lagume koji su rekonstruisani po uslovima ovog Plana u koristan prostor, oblikovati tako da se istakne wihova prirodna morfologija. Lagumi koji nisu privedeni nameni, moraju biti obezbe|eni.
V.1. Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni
zona uz Kara|or|evu ulicu
Zona se nalazi izme|u Kara|or|eve ulice i Zone
zone obezbe|ewa padine, i obuhvata delove blokova 11 i 12.
Intervencije u ovoj zoni imaju za ciq oblikovawe prvog
fronta siluete grada u kojoj se skladno povezuju postoje}i
za{ti}eni i novoplanirani objekti, formirawe Kara|or|eve kao atraktivne stambeno-poslovne ulice uz uvo|ewe
novih javnih sadràja, definisawe nove regulacije ulice
koja obezbe|uje re{ewe saobra}ajnih konflikata ali i ~uvawe karakteristi~ne konveksne zakrivqenosti, kao i zamenu postoje}eg gra|evinskog fonda lo{eg boniteta novim objektima sa zna~ajnim kapacitetetom izgradwe.
V.1.1. Namena objekata
Namena objekata u zoni Kara|or|eve ulice je stanovawe
i poslovawe, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih i
uslu`nih delatnosti. Iskqu~eni su sadràji magacina,
skladi{ta i vi{eeta`nih nadzemnih garaà. Prizemqe novoplaniranih objekata mora biti nameweno poslovawu,
a preporuka je da i ostale niè etaè objekta budu u toj nameni. Postoje}i objekti koji se zadràvaju mogu u okviru
Broj 37 38
planiranih namena zadràti druga~iju distribuciju po etaàma, ali je preporuka da niì spratovi objekta budu u
funkciji poslovawa. Udeo poslovawa u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je od minimalno 15% do 100%.
Namena parcela prikazana je na grafi~kom prilogu br. 4.
V.1.2. Pravila parcelacije
Gra|evinske parcele izme|u Kara|or|eve ulice i novoformirane pe{a~ke staze imaju prepoznatqiv izduèn oblik sa relativno uzanim frontovima, predstavqaju karakteristiku prostora i ovim planom nije dozvoqena wihova
naknadna podela, osim ako posebnim pravilom nije druga~ije definisano. Dozvoqeno je spajawe celih parcela, pri
~emu se primewuju uslovi izgradwe datih za pojedina~ne
parcele. Oblikovawe fasada objekta na tako formiranoj
parceli, mora da odraàva prvobitnu parcelaciju.
Izuzetak predstavqaju parcele u bloku 12, gde je, u ciqu
boqe organizacije prostora g.p. i obezbe|ivawa kvalitetnijeg kolskog pristupa sa obodnih ulica, dozvoqena preparcelacija koja podrazumeva cepawe postoje}ih parcela i pripajawe tako dobijenih delova parcela gra|evinskim parcelama na kojima je planirana nova izgradwa. Stepen zauzetosti
gra|evinske parcele postoje}ih zadrànih objekata od kojih
je oduzet deo ne moè biti ve}i od 80% i treba da obezbedi
neometano funkcionisawe objekta. Dozvoqeno je spajawe
celih i delova parcela u bloku 12, pri ~emu se primewuju
uslovi izgradwe datih za pojedina~ne parcele.
V.1.3. Uslovi za pe{a~ke i kolske
pristupe parcelama
Kolski i pe{a~ki pristup parcelama Zone je iz Kara|or|eve i Pariske ulice, kao i sa kolsko-pe{a~kih pristupa KP1 i KP3, kao {to je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5. Kolski prilaz na parcelu sa javnog prostora je minimalne {irine 3 m. Pe{a~ki pristup parcelama je mogu}
i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP6, PP5 Velikih stepenica i PP1 Malih stepenica.
V.1.4. Posebni uslovi za izgradwu
Ukoliko na parceli nema postoje}ih objekata koji se
zadràvaju, svi novoplanirani objekti u ovoj zoni moraju
imati jednu podzemnu etaù, ispod cele povr{ine parcele,
osim ako posebnim uslovima za nivo parcele nije druga~ije definisano. Preporuka je da se izvedu dve podzemne etaè. Novoplanirani objekti na parcelama na kojima postoje objekti koji se zadràvaju, moraju imati makar jednu podzemnu etaù ispod celog gabarita objekta.
V.1.5. Poloàj objekata prema
javnoj povr{ini
Gra|evinske linije koje se poklapaju sa regulacionom
linijom su obavezuju}e za postavqawe planiranih objekata.
Novi objekti u Kara|or|evoj ulici moraju imati povu~eno
prizemqe minimalno 2,5 m u odnosu na regulaciju (osim
objekata br. 5, 25, 27 i 29), nivelaciono uskla|eno sa trotoarom. Povezivawe povu~enog prizemqa sa postoje}im zadrànim objektom na regulaciji izvr{iti preko veznog
elementa na regulaciji, minimalne {irine 2 m.
V.1.6. Poloàj prema granicama
susednih parcela
Planirani uli~ni objekti na regulaciji moraju biti
dvostruko uzidani, uz uskla|ivawe sa susednim postoje}im
objektom koji se zadràva, a prema grafi~kom prilogu br. 5.
V.1.7. Upu{tawe delova objekta u javnu povr{inu
i izvan gra|evinskih linija
Dozvoqeno je upu{tawe objekata izvan gra|evinske linije na regulciji za {irinu fasadne plastike na visini
ve}oj od 4 m od nivoa trotoara, od najvi{e 0,6 m u Kara|or|evoj ulici i 0,4 m prema Velikim stepenicama. Nisu dopu{teni prepusti izvan ostalih gra|evinskih linija.
14. novembar 2007.
V.1.8. Parametri za zonu

Maksimalna vrednost indeksa izgra|enosti nadzemnih
etaà parcela u ovoj zoni je 4, a maksimalna vrednost indeksa koji ukqu~uje i podzemne etaè je 5,2. Nadzemne etaè su
sve etaè iznad nivelete pristupnog trotoara Kara|or|eve
ulice. Maksimalni stepen zauzetosti parcela na nivou prizemqa je 100%, stepen zauzetosti etaà iznad prizemqa 70%,
dok parcele sa objektima koji se zadràvaju mogu imati i ve}e vrednosti stepena zauzetosti i indeksa izgra|enosti.
V.1.9. Dozvoqena spratnost
visina objekata
Spratnost i relativna ili apsolutna maksimalna kota
zavr{ne etaè uli~nih objekata definisana grafi~kim
prilogom br. 5. je orijentaciona, jer je stvarno vezana za
visinske elemente postoje}ih objekata, koji su opisno definisani u posebnim uslovima za svaku parcelu. Spratnost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaè dvori{nih delova objekata je obavezuju}a ukoliko nije vezana za
uskla|ivawe sa dvori{nim delovima susednog postoje}eg
zadrànog objekta. Niveleta krova podzemne etaè je najvi{e 1,2 m, a niveleta krova prizemqa najvi{e 4,5 m u odnosu na nivo pristupnog trotoara Kara|or|eve ulice.
Spratnost objekata je definisana u odnosu na niveletu
trotoara Kara|or|eve ulice, sa koje parcele imaju kolski
pristup, a za dvori{ne objekte u Kara|or|evoj 43 i 41, u odnosu na javnu pe{a~ku stazu PP3.
V.1.10. Pravila i uslovi za arhitektonsko
i estetsko oblikovawe objekata
Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu objekata u ovoj
zoni, zbog wihove istaknute pozicije i zna~aja u formirawu slike grada.
V.1.11. Oblikovawe zavr{ne etaè i krova
Posledwu nadzemnu etaù planiranog objekta na regulaciji re{iti kao povu~en sprat sa ravnim ili plitkim
kosim krovom. ili potkrovqe. U slu~aju povu~enog sprata,
minimalno povla~ewe u odnosu na regulacionu liniju je 2
m. U slu~aju kosog krova maksimalni nagib je 33 i nisu
dozvoqene krovne baxe sa uli~ne strane.
Minimalno 30% zavr{ne krovne povr{ine niìh etaà (prizemqa i podzemne etaè), urediti kao ozelewene
krovne terase, a preporuka je da se ukoliko postoje prostorni uslovi, izvr{i sadwa kvalitetnih {kolovanih sadnica
li{}ara u kasetama orijentacione veli~ine 2,5 h 2,5 m.
V.1.12. Pravila i uslovi za druge objekte
na parceli
U okviru planiranih zona gradwe dozvoqena je izgradwa vi{e objekata na parceli, bez podele parcele, a prema
op{tem pravilu.
V.1.13. Ogra|ivawe gra|evinskih parcela
Dozvoqeno je ogra|ivawe bo~nih granica parcele ogradom visine do 2 m, a preporuka je da se ograde ozelene sadwom zimzelenih puzavica. Nije dozvoqeno postavqawe ograde na zajedni~koj me|i parcela u Kara|or|evoj ulici 31 i 33.
V.1.14. Uslovi i mogu}nosti
fazne realizacije
Za parcele objekata koje pripadaju Zoni i Zoni , primewuju se uslovi fazne realizacije definisanih u poglavqu B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi.
V.1.15 Posebna pravila za objekte u Zoni
Blok 10
Kara|or|eva 13
Na osnovu uslova Zavoda za za{titu spomenika kulture
kojim se planira rekonstrukcija objekta \umrukane na
14. novembar 2007.
odgovaraju}oj parceli, definisana je nova gra|evinska

parcela C1 od delova k.p. 1949/2, k.p. 1949/3 i k.p. 1949/4.
Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice preko
kolsko pe{a~ke parcele KP3, a pe{a~ki i sa Velikih stepenica PP5 i planirane pe{a~ke staze PP4. Na parceli
postoje prizemni objekti.
Planiranom rekonstrukcijom objekta \umrukane obnavqa se izvorni izgled, namena uskla|uje sa palniranima namenama u za{ti}enoj celini, a objekat se postavqa na regulaciju Kara|or|eve ulice, u gabaritu i volumenu koji je definisala slu`ba za{tite. Planirana namena omogu}ava, izme|u ostalog, da se okviru rekonstruisane \umrukane izvr{i obnova Teatra na \umruku, {to }e se preciznije definisati na nivou projektnog programa za izgradwu ovog objekta.
U dvori{nom delu parcele planirana je izgradwa objekta
koji moè biti povezan sa zgradom \umrukane i koji ima i
ulogu stabilizacije padine, prema uslovima definisanim u
poglavqu B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi. Ispod dvori{nog objekta obavezna je izgradawa jedne podzemne etaè, koja moè zauzimati i ostali neizgra|eni deo parcele. Maksimalna niveleta slemena dvori{nog objekta je 90 mnv. Sve intervencije na parceli i objektima izvesti prema posebnom
konzervatorskom projektu. Zbog istaknutosti lokacije uslovqeno je da deo objekta bude u funkciji javnog kori{}ewa.
Za formirawa planirane gra|evinske parcele i wenu
izgradwu obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta.
Kara|or|eva 17 i 19
Od postoje}e k.p. 1950/3 odvojen je deo parcele za formirawe javne parcele K3 objekta kulture. Na parceli postoji objekat Crvenog krsta, reprezentativni objekat visine P+1+Pk, podignut pre 1878. godine, koji predstavqa
jedan od retko sa~uvanih preostalih objekata karakteristi~nih za Savsko pristani{te i wegov zna~aj u HH veku.
U dvori{nom delu nalazi se pomo}na zgrada iz istog perioda kroz koju se ulazi u najve}i poznati lagum na padini i
koji ima izlaz iznad novoformirane pe{a~ke straze. Navedeni objekti imaju kulturno-istorijsku vrednost. Zgradu
Crvenog krsta kao i dvori{ni objekat potrbno je restaurirati, a prizemqe potpuno rekonstruisati uz promenu
namene. Planirana je revitalizacija laguma LG1, uz sve
neophodne mere za{tite, uz uslov javnog pristupa sa parcele 1950/3. Prilikom projektovawa nove zgrade objekta kulture ispitati mogu}nost kori{}ewa laguma za istu namenu. Unutra{we dvori{te, kao jedinstveni ambijent, potrebno je urediti, tako da vertikalni odsek stene ostane
vidqiv, potrebno je sanirati ulaze u sve postoje}e lagume,
a povr{inu iznad stene do javne pe{a~ke povr{ine PP3,
ozeleneti. Na delu parcele, prema javnoj pe{a~koj povr{ini PP3, planirana je izgradwa novog objekta sa maksimalnom visinom slemena 88 mnv. Uz zabatni zid susednog
objekta u Kara|or|evoj 21, planirana je izgradwa prizemnog objekta. U okviru parcele nije dozvoqeno ogra|ivawe.
Kara|or|eva 21
Od postoje}e k.p. 1951 odvojen deo parcele za formirawe javne pe{a~ke staze PP 3 i deo za novu gra|evinsku parcelu u ulici Kosan~i}ev venac 25. Na parceli postoji objekat P+1+Pk, koji ima ambijentalnu vrednost i koji se zadràva kao deo istorijskog ambijenta Kara|or|eve ulice.
Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcija prizemqa uz izbor adekvatne namene.
Unutra{we dvori{te urediti tako da vertikalni odsek stene ostane vidqiv, potrebno je sanirati ulaz u postoje}i lagum, a povr{inu iznad stene do javne pe{a~ke povr{ine PP3, potrebno je ozeleniti.
Kara|or|eva 23
Na k.p. 1954 postoji objekat spratnosti P+4 do
P+4+Ps. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva
se. Planirana je restauracije fasade i rekonstrukcija
prizemqa uz izbor adekvatne namene.
Broj 37 39
Kara|or|eva 25
Zbog uslova jedinstvenog obezbe|ewa padine, preporu~uje se pripajawe dela katastarske parcele 1953/2, u povr{ini od pribli`no 11 m postoje}oj k.p. 1955.
Na parceli postoji prizemni objekat.
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Objekat mora imati jednu podzemnu etaù ispod cele parcele, a
prizemqe je definisano odgovaraju}im gra|evinskim linijama. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~ene etaè
uli~nog objekta je do visine slemena objekta u Kara|or|evoj 31 (oko 21 m od trotoara). Maksimalna niveleta slemena dvori{nih delova objekta je na koti 90 mnv, a niveleta
elementa konstrukcije za obezbe|ewe padine je 91 mnv.
Kara|or|eva 29 i 27
Od postoje}e k.p. 1956 odvojen je deo parcele za formirawe javne pe{a~ke staze PP3, i deo parcele koji nije uslovan
za gradwu. Dozvoqena je preparcelacija preostalog dela k.p.
1956 tako da se formiraju maksimalno dve gra|evinske parcele, ~iji front prema ulici Kara|or|evoj ne sme biti mawi
od 11 m. Ukoliko se izvr{i podela parcele, javni pristup lagumu LG2, obezbediti sa parcele na kojoj je ulaz u lagum.
Na parceli postoje prizemni objekti.
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Objekat mora imati jednu podzemnu etaù ispod cele parcele, a
prizemqe moè pokrivati celu povr{inu parcele. Visina
slemena, odnosno ravnog krova povu~ene etaè uli~nog
objekta je do visine slemena objekta u Kara|or|evoj 31 (oko
21 m od trotoara). Ukoliko se posledwa etaà izvodi kao
povu~en sprat, on na delu prema susednom objektu u Kara|or|evoj 31, mora da bude unutar kosine postoje}eg krova. Maksimalna niveleta slemena dvori{nih delova objekta je na
koti 90 mnv, a niveleta elementa konstrukcije za obezbe|ewe padine 91 mnv. Na delu gde objekat u Kara|or|evoj 31 ima
svetlarnik, izvesti svetlarnik prema op{tim pravilima.
Kara|or|eva 31
Od postoje}e k.p. 1961 odvojen je deo parcele za izgradwu za{titne potporne konstrukcije i formirawe javne pe{a~ke staze PP3, deo za javnu pe{a~ku povr{inu PP 9, i
deo parcele koji nije uslovan za gradwu.
Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~ki i sa javne pe{a~ke staze PP 3, i javne parcele PP 9.
Na parceli postoji uli~ni objekat visine P+3+Pk,
koji ima ambijentalnu vrednost i koji se zadràva.
Planom se uslovqava obezbe|ivawe javnog pristupa pe{a~koj povr{ini PP9, za{ti}enom geolo{kom odseku i postoje}im lagumima, kroz postoje}i prolaz u prizemqu objekta.
Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcija
prizemqa postoje}eg objekta.
Planirana je izgradwa objekta u funkciji obezbe|ewa
padine sa maksimalnom niveletom slemena na koti 90 mnv.
i niveletom elementa konstrukcije za obezbe|ewe padine
na koti 91 mnv, kao i prizemni objekat. Obavezna je izgradwa jedne podzemne etaè ispod novoplaniranih objekata.
Podzemna etaà moè zauzeti i ostali neizgra|eni deo
parcele, pod uslovom da wena zavr{na niveleta ne remeti
javan pristup navedenim sadràjima. Nije dozvoqeno ogra|ivawe prema parceli Kara|or|eva 33. Za parcele u Kara|or|evoj broj 31 i 33, koje imaju status javnog kori{}ewa i
javnu parcelu PP 9, potrebno je uraditi jedinstven urbanisti~ki projekat, kojim }e se bliè definisati uslovi izgradwe objekata, ure|ewa parcela, za{tita geolo{kog odseka i pristup postoje}im lagumima i javnom liftu L 4.
Kara|or|eva 33
Od postoje}e k.p. 1962 odvojen je deo parcele za izgradwu za{titne potporne konstrukcije i formirawe javne pe{a~ke staze PP3 i deo za javnu pe{a~ku povr{inu PP 9.
Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~ki i sa javne po{a~ke staze PP 3 i javne parcele PP 9.
Na parceli postoje prizemni objekti.
Broj 37 40
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Kroz

prizemqe uli~nog objekta mora se obezbediti javan pristup parceli PP9, javnom liftu L4, i postoje}im lagumima. Objekat mora imati jednu podzemnu etaù ispod celog
objekta. Objekat moè imati i podzemnu etaù ispod cele
parcele, pod uslovom da wena zavr{na niveleta ne remeti
javan pristup navedenim sadràjima. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~ene etaè uli~nog objekta je do
visine slemena objekta u Kara|or|evoj 31 (oko 21 m od trotoara). Ukoliko se posledwa etaà izvodi kao povu~eni
sprat, on na delu prema susednom objektu Kara|or|eva 31 ne
sme biti izvan kosine postoje}eg krova. Maksimalna niveleta slemena ili ravnog krova dvori{nih traktova je 90,00
mnv. Na delu gde objekat u Kara|or|evoj 31 ima svetlarnik,
izvesti svetlarnik prema op{tim pravilima.
Stepen zauzetosti parcele je 80%, a indeks iskori{}enosti nadzemnih etaà 4 a indeks iskori{}enosti koji
ukqu~uje i podzemene etaè je 5,2.
Za parcele objekata u Kara|or|evoj broj 31 i 33 koje
imaju status javnog kori{}ewa i javnu parcelu PP9, potrebno je uraditi jedinstven urbanisti~ki projekat.
Kara|or|eva 35
Od postoje}e k.p. 1963 odvojen je deo parcele za izgradwu za{titne potporne konstrukcije i formirawe javne pe{a~ke staze PP3. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je iz
Kara|or|eve ulice. Na parceli postoje prizemni objekti.
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Objekat mora imati makar jedni podzemnu etaù na celoj povr{ini parcele. Prizemqe moè zauzimati celu povr{inu
parcele. Stepen zauzetosti parcele iznad nivoa prizemqa
je 70%. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~ene
etaè uli~nog dela uskla|ena je sa visinom slemena objekta u Kara|or|evoj 33, (oko 21 m od trotoara). Maksimalna
niveleta slemena ili ravnog krova dvori{nog trakta je 90
mnv. Orijentaciona spratnost uli~nog objekta je P+4+Ps,
a dvori{nog P+3. Ako se posledwa etaà izvodi kao kosi
krov, pad krova je uvek prema unutra{wosti parcele.
Kara|or|eva 37
Od k.p. 1967, odvojen je deo parcele za izgradwu za{titne potporne konstrukcije i pe{a~ke staze PP3. Kolski i
pe{a~ki pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice.
Na parceli postoji objekat visine P+1. Pre uklawawa
postoje}e objekte treba tehni~ki i fotografski snimiti.
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Objekat mora imati makar jednu podzemnu etaù na celoj povr{ini parcele. Prizemqe moè zauzimati celu povr{inu
etaè uli~nog dela uskla|ena je sa visinom objekta u Kara|or|evoj 39, i odre|ena je niveletom preloma uli~nog
krova objekta u Kara|or|evoj 41. Maksimalna niveleta slemena ili ravnog krova dvori{nog trakta je 90 mnv. Orijentaciona spratnost uli~nog objekta je P+5+Ps, a dvori{nog P+3.
Kara|or|eva 39
Od postoje}e k.p. 1968 odvojen je deo parcele za formirawe planirane javne saobra}ajne povr{ine SP1 i planirane regulacije Kara|or|eve ulice, kao i deo parcele za
izgradwu za{titne potporne konstrukcije i pe{a~ke staze
PP3. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice.
Na parceli postoji objekat visine P+1. Pre uklawawa
postoje}e objekte treba tehni~ki i fotografski snimiti.
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Objekat mora imati najmawe jednu podzemnu etaù ispod cele
etaè uli~nog dela objekta je do visine venca susednog
14. novembar 2007.
objekta u Kara|or|evoj 41 (oko 22,50 m od trotoara). Maksimalna niveleta slemena ili ravnog krova dvori{nog trakta je 90 mnv. Orijentaciona spratnost uli~nog objekta je
P+5+Ps, a dvori{nog P+3. Sa parcele je ulaz u lagum LG3
u steni, koga posle sanacije, treba revitalizovati. Planom
je uslovqen javni pristup lagumu kroz prizemqe objekta.
Kara|or|eva 41
Od postoje}e k.p. 1969 odvojen je deo parcele za javnu pe{a~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~ki i sa nove pe{a~ke staze PP3.
Na parceli postoji uli~ni objekat visine P+5+Pk,
koji ima ambijentalnu vrednost, i dvori{ni objekat visine P+2.
Zadràva se uli~ni objekat u postoje}em gabaritu. Potrebno je izvr{iti restauraciju fasade i rekonstrukciju
prizemqa uz izbor odgovaraju}e namene.
Planirano je nadzi|ivawe dvori{nog objekata, u okviru planiranih gra|evinskih linija. Maksimalna visina
slemena objekta je osam metara od nivelete pe{a~ke staze,
odnosno na koti 99 mnv. Dvori{ni objekat zahteva sanaciju, pa je pre bilo kakve intervencije na postoje}em objektu
neophodno izvesti za{titnu potpornu konstrukciju i drenaù. Namena prizemne etaè objekta prema javnoj povr{ini PP3 je iskqu~ivo poslovawe. Nisu dozvoqeni ispusti na objektu van planirane gra|evinske i regulacione
linije. Dozvoqena je i zamena dvori{nog objekta, u okviru
planirane zone gra|ewa, tako da prizemqe bude udaqeno
minimalno 5 m, a ostale nadzemne etaè najmawe 10 m, od
postoje}eg uli~nog objekta. U slu~aju zamene objekta zadràva se planirana vertikalna regulacija (nivo slemena 99
mnv), kapacitet objekta, i primewuju se urbanisti~ki pokazateqi kao da se postoje}i objekat ne zamewuje.
Kara|or|eva 43
Od postoje}e k.p. 1970 odvojen je deo parcele za javnu pe{a~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~ki i iz Fru{kogorske ulice, Malih stepenica i sa nove pe{a~ke staze PP3.
Na parceli postoje uli~ni objekat spratnosti P+3, koji ima ambijentalnu vrednost, i prizemni unutra{wi dvori{ni objekat.
Zadràva se postoje}i uli~ni objekat u Kara|or|evoj
ulici, i planirana je wegova nadgradwa potkrovqem, do
unutra{we gra|evinske linije postoje}eg objekta u Kara|or|evoj 41. Planiranu nadgradwu izvr{iti po{to se proveri stati~ka stabilnost postoje}eg objekta u odnosu na
uticaj planirane trase lakog metroa u neposrednoj blizini objekta. Nenadgra|eni deo uli~nog objekta izvesti sa
ravnom krovnom terasom ili plitkim kosim krovom, bez
nove korisne nadkrivene povr{ine. Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcija prizemqa uz izbor adekvatne namene. Postoje}i dvori{ni objekat se uklawa zbog
formirawa pe{a~ke staze PP3.
Planirana je izgradwa novog dvori{nog objekta, koji
predstavqa ugaoni objekat prema novoformiranoj pe{a~koj stazi. Objekat treba da omogu}i neometani pristup
glavnom objektu na parceli. Namena prizemnih etaà prema javnoj povr{ini je iskqu~ivo poslovawe. Maksimalna
visina slemena je 8 m od nivelete pe{a~ke staze, odnosno
na koti 99 mnv. Nisu dozvoqeni ispusti na objektu van planirane regulacione i gra|evinske linije.
Blok 12
Kara|or|eva 1
Na k.p. 1927 nalazi se postoje}i objekat spratnosti
P+4 do P+5. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se. Planirana je rekonstrukcija prizemqa i restauracija fasade uz slobodniji konzervatorski tretman dvori{ne
strane objekta. Kolski i pe{a~ki pristupi objektu su iz
Kara|or|eve i Pariske ulice.
14. novembar 2007.
Kara|or|eva 3
Na k.p. 1933 nalazi se postoje}i objekat, spratnosti
P+3+Pk, koji se zadràva. Planira se rekonstrukcija
prizemqa uz izbor adekvatne namene i restauracija fasade.
Kolski i pe{a~ki pristup objektu je iz Kara|or|eve ulice.
Kara|or|eva 5
Na k.p. 1931 nalazi se prizeman objekat. Saobra}ajni
pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~ki i sa
javne parcele KP1.
Planirana je izgradwa novog objekta, maksimalne visine 19 m, u odnosu na kotu pristupnog trotoara iz Kara|or|eve ulice. Obavezna je izgradwa jedne podzemne etaè na
celoj povr{ini parcele. Prizemqe i ostale etaè izvesti
sa obaveznim svetlarnikom naspram svetlarnika na postoje}em objektu u Kara|or|evoj 3. Stepen zauzetosti parcele
do nivoa dna postoje}eg svetlarnika susedne zgrade u Kara|or|evoj 3 je 100%, stepen zauzetosti iznad prizemqa je
90%. Indeks iskori{}enosti nadzemnih etaà je 5, a indeks koji ukqu~uje i podzemne etaè je 6.
Kara|or|eva 5a
Na k.p. 1929/2 nalazi se stambeni objekat spratnosti
P+Pk. Saobra}ajni i pe{a~ki pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice preko javne kolsko-pe{a~ke povr{ine KP1.
Unutar gra|evinskih linija postoje}eg objekta, dozvoqena je izgradwa objekta spratnosti P+1+Pk, maksimalne visine venca 8 m i slemena 11,5 m u odnosu na kotu pristupne javne parcele KP1.
Kara|or|eva 7
Od postoje}e k.p. 1935 odvojen deo za javnu kolsko pe{a~ku povr{inu KP 1. Na parceli postoji objekat spratnosti P+1+Pk, izgra|en po planovima arhitekte Konstantina Jovanovi}a. Objekat ima kulturno istorijsku
vrednost, i zadràva se. Osim uli~nog postoje i dvori{ni
objekti lo{eg boniteta, koji se delom uklaqaju zbog formirawa javne kolsko pe{a~ke povr{ine KP1.
Planirana je restauracija fasade uli~nog objekta prema posebnim konzervatorskim uslovima.
U unutra{wem delu parcela planirana je izgradwa objekata sa maksimalnom niveletom slemena 93,00 mnv. Objekat
mora imati najmawe jednu podzemnu etaù, a preporuka je da
se ona izvede i na ostalom neizgra|enom delu parcele.
Kara|or|eva 9
Postoje}i objekat, podignut u drugoj polovini HH veka, nekad zna~ajan za razvoj gorweg poteza Kara|or|ev ulice, izgubio je sva svoja spomeni~ka svojstva. Na k.p. 1936, od
koje je izdvojen deo i pripojen javnom prostoru PP6 pe{a~koj stazi na koti 91,45 mnv, planira se nova izgradwa
okviru zone gra|ewa, definisana grafi~kim prilogom br.
5. Maksimalna visina uli~nog objekta je visina krovnog
slemena susednog postoje}eg objekata u Kara|or|evoj 7, sa
kojim treba da se poveè povla~wem zadwe etaè. Maksimalna visina dvori{nog dela objekta je 99,50 mnv, odnosno
pribli`no P+4+Ps od nivoa Kara|or|eve ulice, a posledwe dve etaè predstavqaju fasadu javnog skvera PP6,
i treba da imaju odgovaraju}e sadràje u prizemqu orijentisanom na skver.
Kara|or|eva 11 / Velike stepenice 8
Na parceli k.p. 1942/1 postoje monta`ni privremeni
objekat, podignut oko 1950, na temeqima prizemne zgrade s
po~etka HH veka i poslovni spratni objekat s kraja HH
veka, izgubqenih karakteristika. Planirana je izgradwa
reprezentativnog ugaonog objekta postavqenog na regulaciji, sa dozvoqenim prepustom do 0,4 m, na visini ve}oj od
4 m od odgovaraju}eg totoara, prema javnom prostoru Velikih stepenica i javnom prostoru skvera. Ukoliko u zoni
gra|ewa bude jedinstveno projektovan objekat, poèqno je
Broj 37 41
u okviru objekta planirati pokretne stepenice od nivoa

Kara|or|eve do skvera na koti 91,45 mnv. Osim delova k.p.
1942/1 i k.p. 1942/2, zona gra|ewa obuhvata i delove k.p.
1941/2 i 1941/1.
Za formirawe gra|evinske parcele obavezna je izrada
Urbanisti~kog projekta za delove k.p. 1942/1, k.p. 1942/2,
k.p. 1941/2 i 1941/1.
Pariska 1
Na k.p. 1928 postoji objekat spratnosti P+4. Objekat
predstavqa tipi~ni modernisti~ki oblikovan stambeni
objekat iz me|uratnog perioda. Objekat ima ambijentalnu
vrednost i zadràva se. Planirana je restauracija fasade.
Pariska 2
Od postoje}e k.p. 1929/1 odvaja se deo za javnu saobra}ajnu povr{inu SP4. Na parceli postoji prizeman stambeni
objekat lo{eg boniteta. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je iz Pariske ulice.
Planiran je novi objekat na parceli, na planiranoj regulaciji Pariske ulice. Maksimalna visina slemena objekta je
do visine venca tre}eg sprata objekta u Pariskoj 1. Dozvoqena je izgradwa podzemnih etaà na celoj povr{ini parcele,
ali tako da niveleta zavr{nog sloja podzemne etaà bude najvi{e 1,20 m iznad nivelete postoje}eg terena.
Pariska 3
Od postoje}e k.p. 1933 odvaja se deo parcele za javnu saobra}ajnu povr{inu SP4 i formirawe planirane regulacije Pariske ulice. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je iz
Pariske i iz Kara|or|eve ulice preko javne kolsko pe{a~ke povr{ine KP1. Na parceli postoji objekat spratnosti
P+1+Pk. Objekat je akademski oblikovan, ima ambijentalni zna~aj i zadràva se. Obekat je lo{eg gra|evinskog boniteta, pa je planirana wegova sanacija i restauracija.
Planirana je mogu}nost dogradwe postoje}eg objekta,
kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5, do visine
uli~nog venca postoje}eg objekta.
Dozvoqeno je izgradwa podzemnih etaà na neizgra|enom delu parcele tako da niveleta zavr{nog sloja podzemne
etaà bude najvi{e 1,20 m iznad nivelete postoje}eg terena.
V.2. Op{ta pravila gra|ewa u Zoni
Zona se nalazi izme|u ulice Kosan~i}ev venac i zone
Kara|or|eve ulice i obuhvata blok 10 i deo deo blokova 11
i 12. Ovoj zoni pripadaju unutra{wi delovi parcela u Kara|or|evoj ulici od brojeva 1113 i 1743, javne pe{a~ke
povr{ine PP3, PP4 i PP6 i deo parcele PP5. Intervencije u ovoj zoni imaju za ciq stvarawe uslova za neophodnu
i urgentnu stabilizaciju terena i obezbe|ewe padine, kao
i stvarawe uslova za izgradwu objekata koji formiraju
drugi, odnosno tre}i plan siluete Kosan~i}evog venca.
Detaqni inèwersko-geolo{ki uslovi za izgradwu u ovoj
zoni dati su u poglavqu B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi. Pre izdavawa odobrewa za gradwu za objekte u ovoj zoni, neophodno je da se izvr{e detaqna istraìvawa i odredi ta~an raspored sanacionih objekata izradom Idejnog
projekta za{tite padine i temeqnih iskopa.
Ostali uslovi za izgradwu pojedina~ih objekata ove zone koji pripadaju parcelama uz Kara|or|evu ulicu, dati su
u okviru uslova za Zonu .
Namena objekata u Zoni je stanovawe i poslovawe, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih i uslu`nih delatnosti, osim magacina, skladi{ta i vi{eeta`nih nadzemnih garaà. Prizemqe novoplaniranih objekata mora
biti nameweno poslovawu, a preporuka je da i ostale niè
etaè objekata budu u toj nameni. Postoje}i objekti koji se
zadràvaju mogu u okviru planiranih namena zadràti druga~iju distribuciju po etaàma, ali je preporuka da niì
Broj 37 42
14. novembar 2007.
spratovi objekta budu u funkciji poslovawa. Udeo poslovawa u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je od
15 do 100%. Namena parcela prikazana je na grafi~kom
prilogu br. 4.
parcela na nivou prizemqa je 100%, stepen zauzetosti etaà iznad prizemqa 80%. Parcele postoje}ih objekata koji
se zadràvaju mogu imati ve}e vrednosti stepena zauzetosti i indeksa izgra|enosti od navedenih.

Nije dozvoqena deoba gra|evinskih parcela prikazanih
u grafi~kom prilogu br. 5, osim ako detaqnim uslovima za
pojedina~ne parcele nije druga~ije definisano.
Dozvoqeno je spajawe celih parcela, pri ~emu se primewuju uslovi izgradwe dati za pojedina~ne parcele. Oblikovawe fasada objekta na tako formiranoj parceli, mora
da odraàva prvobitnu parcelaciju.
Formirawem javnih parcela PP3 i PP6, od postoje}ih
katastarskih parcela k.p. 1961, k.p. 1956 i k.p. 1953/2 izdvojeni su delovi koji zbog svog poloàja, veli~ine i oblika
nisu uslovni za gradwu. Dobijene parcele koje nisu uslovne za gradwu mogu se pripojiti katastarskim, odnosno, gra|evinskim parcelama sa kojima se grani~e. Novoformirane parcele treba da prate ritam postoje}e parcelacije i
objekata u kontaktnoj zoni.
Obavezna je preparcelacija katastarskih parcela u bloku 12, parcele k.p. 1941/2, koja nije uslovna za gradwu zbog
veli~ine (35 m) i k.p. 1941/1, koja nema pristup na javnu
saobra}ajnu povr{inu.
V.2.9. Dozvoqena spratnost visina objekata

Spratnost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaè
uli~nih objekata definisana grafi~kim prilogom br. 5, je
orijentaciona, jer je vezana za visinske elemente postoje}ih objekata koji se zadràvaju, a definisana je i u posebnim uslovima za svaku parcelu.
dvori{nih delova objekata je obavezuju}a, ukoliko nije vezana za uskla|ivawe sa dvori{nim delovima susednog postoje}eg objekta koji se zadràva.
Zavr{ne nivelete podzemnih etaà i prizemqa objekata
ra~unaju se u odnosu na nivo trotoara pristupne saobra}ajnice, i iznose 1,20 m za podzemnu etaù i 4,5 m za prizemqe.

pristupe parcelama
Kolski i pe{a~ki pristup parcelama je iz Kara|or|eve, Pariske, ulice Kosan~i}ev venac i Fru{kogorske, kao
{to je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5. Kolski prilaz na parcelu sa javnog prostora je minimalne {irine 3
m. Pe{a~ki pristup parcelama je i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP2, PP6, PP5 Velike stepenice i PP1 Male stepenice.
V.2.4. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina
kori{}ewa objekata
Postoje}i objekti koji se nalaze van zone gradwe prikazane na grafi~kom prilogu br. 5, mogu se do privo|ewa zemqi{ta nameni sanirati i tehni~ki odràvati. Novoplanirani objekti u ovoj zoni moraju imati jednu podzemnu etaù ispod cele povr{ine objekta, odnosno vi{e podzemnih
etaà ukoliko je to uslovqeno idejnim projektom sanacije.
javnoj povr{ini
Gra|evinske linije koje se poklapaju sa regulacionim
su obavezuju}e za postavqawe planiranih objekata.
susednih parcela
Planirani objekti u ovoj zoni moraju biti dvostrano
uzidani, osim ako detaqnim uslovima za pojedina~ne parcele nije druga~ije definisano.
V.2.7. Upu{tawe delova objekta
u javnu povr{inu
Dozvoqeni su prepusti objekata izvan gra|evinske linije na regulaciji Pariske ulice, i Velikih stepenica, za
{irinu fasadne plastike od najvi{e 0,4 m na visini ve}oj od 4 m od nivoa trotoara. Nisu dozvoqeni prepusti izvan ostalih gra|evinskih linija.
Parametri za zonu odnose se na parcele koje se u celini nalaze u Zoni . Za parcele koje se nalaze i u Zoni ,
primewuju se parametri Zone .
etaà parcela u Zoni je 3, a vrednost indeksa koji ukqu~uje i podzemne etaè je 4,2. Maksimalni stepen zauzetosti
V.2.10. Oblikovawe zavr{ne etaè

i krova
Posledwu nadzemnu etaù planiranog objekta na regulaciji re{iti kao povu~en sprat ili potkrovqe. U slu~aju
povu~enog sprata, minimalno povla~ewe u odnosu na regulacionu liniju je 2 m, sa ravnim ili plitkim kosim krovom. U slu~aju kosog krova maksimalni nagib je 33 i nisu
dozvoqene krovne baxe sa uli~ne strane.
Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu pete fasade
objekata u ovoj zoni, koja se sagledava sa pe{a~ke staze
PP3 i sa platoa Kosan~i}evog venca. Zavr{ne krovne povr{ine niìh etaà (prizemqa i podzemnih etaà), urediti kao ozelewene krovne terase.
V.2.11. Ure|ewe slobodnih
povr{ina parcele
Neizgra|ene delove parcela objekata u ulici Kosan~i|ev venac i Fru{kogorskoj, ozeleneti. Preporu~je se sadwa kvalitetnih {kolovanih sadnica li{}ara u kasetama
orijentacione veli~ine 2,5 h 2,5 m, uz proveru stabilnosti
postoje}ih laguma.
Dozvoqeno je ogra|ivawe bo~nih granica parcele ogradom visine do 2 m, koju treba ozeleneti, i ogra|ivawe ìvom ogradom iste visine.
V.2.13. Uslovi i mogu}nosti
fazne realizacije
U poglavqu B.7.1. Inèwersko-geolo{ki i geotehni~ki uslovi izgradwe objekata, dati su opisi i uslovi za gradu objekata kao i sanacione mere, koji ukqu~uju faze realizacije, kojih treba da se pridràvaju budu}i investitori i izvo|a~i kako bi se o~uvala stabilnost objekata i lokacije u celini.
V.1.14. Posebna pravila za objekte u Zoni
Blok 10
Fru{kogorska 14
Od postoje}e k.p. 1971 odvaja se deo za javnu pe{a~ku
stazu PP3. Na parceli postoji prizemni monta`ni objekat. Kolski pristup parceli je iz Fru{kogorske ulice, a
pe{a~ki i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP2 i PP3.
Planiran je novi objekat na parceli, kao ugaoni objekat izme|u pe{a~ke staze i Fru{kogorske ulice. Objekat
je orijentacione visine P+2, sa maksimalnom visinom
slemena na koti 102 mnv. Objekat mora imati jednu podzemnu etaù u odnosu na nivo pe{a~ke staze. Namena prizemaqa objekta je poslovawe.
Objekat markira dva va`na pe{a~ka pravca i isti~e se
u slici padine, pa ga treba posebno pa`qivo oblikovati
i izvesti.
14. novembar 2007.
Potrebno je izvr{iti restauraciju potpornog zida prema susednoj k.p. 1966 u ulici Kosan~i}ev venac 13, koji
predstavqa ostatke bastione trase nekada{we varo{i,
prema posebnim konzervatorskim uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture.
Kosan~i}ev venac 13
Od postoje}e k.p. 1966 odvaja se deo povr{ine za javnu
pe{aa~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz ulice
Kosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP2 i PP3.
Na parceli postoji vi{e objekata, razli~ite spratnosti, boniteta i zna~aja za slu`bu za{tite. Uli~ni objekat
izgra|en je 1892-93. godine, sa dekorativno ukra{enom fasadom, a sam poloàj zgrade bio je uslovqen postojawem bastiona na tom mestu. Objekat ima kulturno-istorijsku
vrednost. Planirana je sanacija i restauracija objekta, i
adaptacija tavanskog i suterenskog prostora, kao i sanacija parcele. Planirana je izgradwa objekta na regulaciji
prema pe{a~koj stazi PP3. Objekat je orijentacione visine P+2, sa maksimalnom visinom slemena na koti 102 mnv.
Namena prizemaqa objekta je poslovawe. Planirani objekat treba da omogu}i neometano kori{}ewe glavnog objekta na parceli.
Tako|e, potrebno je izvr{iti restauraciju potpornog
zida prema susednoj k.p. 1971 u Fru{kogorskoj ulici br. 14,
koji predstavqa ostatke bastione trase nekeda{we varo{i, prema posebnim konzervatorskim uslovima Zavoda za
za{titu spomenika kulture.
Kosan~i}ev venac 15
Kolski pristup parceli k.p. 1965 i objektima je iz ulice Kosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa planirane pe{a~ke
staze PP3. Na parceli postoje vi{e objekata, razli~ite
spratnosti, boniteta i zna~aja za slu`bu za{tite. Uli~ni
objekat izgra|en je 1878. godine u akademskom stilu. Objekat predstavqa gradsku ku}u sa svim atributima ambijentalne celine ~iji je sastavni deo. Objekat ima kulturnoistorijsku vrednost. Po~ev{i od ovog objekta, oblik parcela du` Ulice Kosan~i}ev venac uslovqen je trasom bedema, koji je jasno delio fizi~ku strukturu na liniji Kosan~i}ev venac Pariska, preko padine do poteza Kara|or|eve ulice.
Planirana je restauracije fasade uli~nog objekta.
Dozvoqena je i zamena dvori{nog objekta i tada prizemqe novog objekta uskladiti sa niveletom pe{a~ke staze
91 mnv, a bazu objekta oblikovati sa reminiscencijom na
postoje}i za{titni zid. Dozvoqena je izgradwa jedne podzemne etaè u odnosu na niveletu pe{a~ke staze PP3 91
mnv. Nivelete postoje}eg slemena i krova se zadràvaju u
slu~aju zamene objekta.
Broj 37 43
koje treba da je nivelaciono i oblikovno usagla{eno sa

idejnim re{ewem potporne konstrukcije. Preporu~uje se
funkcionalno objediwavawe parcele sa delovima parcela
koje nisu uslovne za gradwu, pod uslovom da istorijska parcelacija bude sa~uvana u obradi partera, promenom materijala, boje, nivoa ili upotrebom svetla.
Kosan~i}ev venac 21
Pristup k.p. 1957 je iz ulice Kosan~i}ev venac. Na parceli se nalazi prizeman objekat, lo{eg boniteta i van interesa slu`be za{tite. Planirana je izgradwa objekta na
regulaciji, orijentacione visine P+1+Pk, koji je nivelaciono usagla{en sa susednim objektom Kosan~i}ev venac 23. Obavezna je izgradwa dve podzemne etaè, u odnosu
na nivo ulice Kosan~i}ev venac, ispod cele povr{ine
objekta. Preporu~uje se funkcionalno objediwavawe parcele sa delovima parcela koje nisu uslovne za gradwu, a koje bi omogu}ile izlaz parcele na planiranu pe{a~ku povr{inu PP3, pod uslovom da istorijska parcelacija bude sa~uvana u obradi partera, promenom materijala, boje, nivoa
ili upotrebom svetla.
Kosan~i}ev venac 23
Pristup k.p. 1953/1 je iz ulice Kosan~i}ev venac. Na
parceli se nalazi spratni stambeni objekat sa po~etka HH
veka. Objekat ima ambijentalni zna~aj i zadràva se. Planirana je restauracija uli~ne fasade i rekonstrukcija
dvori{ne. Preporu~uje se funkcionalno objediwavawe
parcele sa delovima parcela koje nisu uslovne za gradwu,
koje bi omogu}ile izlaz parcele na planiranu pe{a~ku povr{inu PP3, pod uslovom da istorijska parcelacija bude
sa~uvana u obradi partera, promenom materijala, boje, nivoa ili upotrebom svetla.
Kosan~i}ev venac 25
Kolski pristup parceli je iz ulice Kosan~i}ev venac,
a pe{a~ki sa planirane staze PP3. Na parceli se nalazi
privremeni objekat bez zna~aja za slu`bu za{tite. Planirana je izgradwa novog objekta, ~ije fasade, kao i krov, moraju biti pa`qivo oblikovane i izvedene. Obavezna je izgradwa dve podzemne etaè, u odnosu na nivo ulice Kosan~i}ev venac, ispod cele povr{ine objekta.
Kosan~i}ev venac 17
Kolski pristup parceli k.p. 1964 je iz ulice Kosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa planirane pe{a~ke staze PP3.
Objekat je izgra|en 1930. godine po planovima Vladimira
Paunovi}a. Standardni stambeni objekat iz me|uratnog perioda dobro je uklopqen u ambijent Kosan~i}evog venca.
Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se. Planirana je restauracija fasade.

zona posebnih intervencija
Zona posebnih intervencija se nalazi izme|u Pariske,
ulice Kosan~i}ev venac, i javnih pe{a~kih povr{ina PP5
i PP6, i obuhvata delove blokova 10 i 12. Izdvojena je u karakteristi~nu zonu jer su u woj planirani novi objekti koji imaju sloène uslove fundirawa usled nepovoqnih geomehani~kih osobina tla, a zahvaquju}i zna~ajnom padu terena, imaju i posebne uslove u pogledu uklapawa u ambijent,
ali i mogu}nosti u pogledu maksimalnog kori{}ewa denivelacije terena za realizaciju korisnih etaà. Detaqni
uslovi za izgradwu u ovoj zoni dati su u poglavqu B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi.
Pre izdavawa odobrewa za gradwu za objekte u ovoj zoni
neophodno je da se izvr{e detaqna istraìvawa i odredi
ta~an raspored sanacionih objekata izradom idejnog projekta za{tite temeqnih iskopa.
Kosan~i}ev venac 19
Od postoje}e k.p. 1959 odvaja se deo povr{ine za javnu
pe{aa~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz ulice
Kosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa planirane pe{a~ke staze PP3. Objekat je izgra|en izme|u dva rata, oblikovan je
elementima nacionalnog stila, ima ambijentalnu vrednost, i zadràva se. Planira se kontinuitet postoje}ih
namena, prodajne galerije i umetni~kih ateqea. Planirana je rekonstrukcija dvori{ne fasade, rekonstrukcija i
jedinstveno re{ewe potkrovqa, kao i ure|ewe dvori{ta

Namena objekata u Zoni su javne funkcije obrazovawa,
kulture, centralnih funkcija bez stanovawa na javnom zemqi{tu, stanovawe i poslovawe, koje obuhvata {iroki
spektar komercijalnih i uslu`nih delatnosti, osim magacina, skladi{ta i vi{eeta`nih nadzemnih garaà. Objekat
biv{e {vedske ambasade je ostao u korisni{tvu DIPOS-a,
te se ostavqa mogu}nost da zadrì namenu ambasade. Prizemqe novoplaniranih objekata mora biti nameweno poslovawu, a preporuka je da i ostale niè etaè objekata budu u toj
Broj 37 44
nameni. Postoje}i objekti koji se zadràvaju mogu u okviru

planiranih namena zadràti druga~iju distribuciju po etaàma, ali je preporuka da niì spratovi objekta budu u
funkciji poslovawa. Udeo poslovawa u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je od 15% do 100%. Namena
parcela prikazana je na grafi~kom prilogu br. 4.
Gra|evinske parcele prikazane su na grafi~kom prilogu br. 5 i ovim planom nije dozvoqena wihova promena.
Izuzetak predstavqaju parcele u bloku 12, gde je, u ciqu
boqe organizacije prostora g.p. i obezbe|ivawa kvalitetnijeg kolskog pristupa sa obodnih ulica, dozvoqena preparcelacija koja podrazumeva cepawe postoje}ih parcela i pripajawe tako dobijenih delova parcela gra|evinskim parcelama na kojima je planirana nova izgradwa. Stepen zauzetosti
gra|evinske parcele postoje}ih zadrànih objekata od kojih
je oduzet deo ne moè biti ve}i od 80% i treba da obezbedi
neometano funkcionisawe objekta. Dozvoqeno je spajawe
celih i delova parcela u bloku 12, pri ~emu se primewuju
uslovi izgradwe datih za pojedina~ne parcele.
pristupe parcelama
Kolski i pe{a~ki pristup parcelama je iz Kara|or|eve, Pariske i ulice Kosan~i}ev venac, kao {to je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5. Kolski prilaz na parcelu
sa javnog prostora je minimalne {irine 3 m. Pe{a~ki
pristup parcelama je i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP4,
PP5 i PP6.
V.3.4. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina
kori{}ewa objekata
Novoplanirani objekti u ovoj zoni moraju imati jednu
podzemnu etaù, ispod cele povr{ine objekta, odnosno vi{e podzemnih etaà ukoliko je to uslovqeno idejnim projektom za{tite padine i temeqnih iskopa.
V.3.5. Tipologija objekata
Objekti formiraju {est mikrocelina, na istaknutoj
poziciji Kosan~i}evog venca.
javnoj povr{ini
Gra|evinske linije koje se poklapaju sa regulacionim
su obavezuju}e za postavqawe planiranih objekata.
u javnu povr{inu
Dozvoqeni su prepusti objekata izvan gra|evinske linije na regulacijama Kara|or|eve, Pariske ulice, Velikih
stepenica, ulice Kosan~i}ev venac i javnih pe{a~ke povr{ine PP6 i PP5, za {irinu fasadne plastike od najvi{e
0,4 m na visini ve}oj od 4 m od nivoa trotoara. Nisu dozvoqeni prepusti izvan ostalih gra|evinskih linija.
etaà parcela u ovoj zoni je 4, a vrednost indeksa koji
ukqu~uje i podzemne etaè je 5,2. Maksimalni stepen zauzetosti parcela na nivou prizemqa je 100%, stepen zauzetosti etaà iznad prizemqa je 80%. Parcele sa postoje}im
objektima koji se zadràvaju mogu imati ve}e vrednosti
stepena zauzetosti i indeksa izgra|enosti od navedenih.
visina objekata
uli~nih objekata definisana je grafi~kim prilogom br. 5,
orijentaciona je, jer je vezana za visinske elemente postoje}ih objekata, koji su definisani u posebnim uslovima za
svaku parcelu.
14. novembar 2007.

dvori{nih delova objekata je obavezuju}a, ukoliko nije vezana za uskla|ivawe sa dvori{nim delovima susednog postoje}eg objekta koji se zadràva.
V.3.10. Pravila i uslovi za arhitektonsko,
estetsko oblikovawe objekata
Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu objekata u ovoj
zoni, zbog wihove istaknute pozicije i zna~aja u formirawu slike grada.
Posledwu nadzemnu etaù planiranog objekta na regulaciji re{iti kao povu~en sprat ili potkrovqe. U slu~aju
povu~enog sprata, minimalno povla~ewe u odnosu na regulacionu liniju je 2 m, sa ravnim ili plitkim kosim krovom. U slu~aju kosog krova, maksimalni nagib je 33 i nisu
dozvoqene krovne baxe sa uli~ne strane. Zavr{ne krovne
povr{ine niìh etaà (prizemqa i podzemnih etaà) urediti kao ozelewene krovne terase.
Dozvoqeno je ogra|ivawe neizgra|enih delova parcele
ogradom visine do 2 m, koju treba ozeleneti.
Blok 11
Kosan~i}ev venac 27
Planirani objekat za namenu centralnih funkcija na
javnoj parceli JC3 oblikovati kao najistaknutiji objekat
kojim se zavr{ava uli~ni niz na grebenu Kosan~i}evog
venca i koji u~estvuje u formirawu planiranog vidikovca,
te je potrebno da sve tri fasade budu reprezentativne.
Spratnost objekta je P+1+Ps, tako da visina objekta bude
usagla{ena sa visinom objekata u nizu Kosan~i}ev venac
15-25. Primewuju se urbanisti~ki parametri za zonu, kao i
ostali uslovi iz plana, a podzemne etaè se uskla|uju sa
podzemnim etaàma planiranog objekta kulture K3.
Kosan~i}ev venac 31
Planirani objekat za namenu centralnih funkcija na
javnoj parceli JC2. U kontekstu reafirmacije pravca i regulacije Velikih stepenica, kao i formirawa nove regulacije planiranih pe{a~kih povr{ina PP4 (staza) i PP6
(skver), planirana je zona izgradwe sa obaveznim postavqawem objekata na regulaciji planiranog javnog prostora PP4 i Velikih stepenica, orijentacione visine
P+2+Ps (109.00). Objekat je maksimalne visine do kote
vence Rektorata i treba ga re{iti kaskadirawem masa, u
skladu sa smicawem volumena na susednom za{ti}enom
objektu nekada{weg hotela Nacional.
Zona izgradwe obuhvata najve}i deo k.p. 1947 i deo k.p.
1949/1 koji je neuslovan za izgradwu. Planiran je objekat
poluotvreni blok, volumenski sli~an susednom objektu hotela Nacional, a lokacija je ozna~ena u grafi~kim prilozima sa JC2.
Blok 12
Pariska 5
Postoje}i objekat na k.p. 1934, podignut 1924 kao dvori{ni objekat za rentirawe, bez posebne je vrednosti za slu`bu za{tite, pa je planirana izgradwa novog objekta na
planiranoj regulaciji Pariske ulice. Imaju}i u vidu nivelacione uslove u kontaktnoj zoni, planirane je javna pe{a~ka staza PP6, koja povezuje pe{a~ku stazu na koti 91
mnv (do 92,60 mnv) i Parisku ulicu, a za koju je oduzet deo
parcele k.p. 1934.
Na preostalom delu parcele planiran je objekat ~ija je
maksimalna zona gra|ewa kao i orijentaciona visina prikazana u graf. prilogu br. 5. Zavr{na etaà objekta se kaskadno spu{ta od kote oko 109 mnv, a ta~no od kote venca
14. novembar 2007.
objekta biv{e {vedske ambasade, preko kote 99,50 mnv, kojom se vezuje za susedni objekat uz javni prostor pe{a~ke
staze, do kote 93 mnv kojom se vezuje za drugog suseda u Kara|or|evoj 7. Zahvaquju}i pe{a~koj stazi, objekat ima dugu
ìvu fasadu orijentisanu na javne prostore PP6 (skver) i
Parisku, sa kojih ima pe{a~ke pristupe. Veznim elementom prilago|ava se visini dogra|enog dela objekta u Pariskoj 3, kao i niveleti podzemene/suterenske etaè, koja ne
sme biti vi{a od 1,2 m od postoje}e nivelete terena. Objekat moè imati fasadu sa otvorima prema susedu u Pariskoj 3, pod uslovom da se od granice parcele povu~e min. 3m
u etaàma iznad prizemqa.
Kolski prilaz parceli je iz Pariske ulice.
Zbog velike denivelacije terena u okviru parcele, mogu}e je ostvariti znatne kapacitete u okviru planiranih
gra|evinskih zona.
Pariska 7
Od postoje}e k.p. 1938 odvaja se deo za javnu saobra}ajnu
povr{inu SP4. Parcela ima kolski pristup iz Pariske
ulice, a pe{a~ki i sa javne pe{a~ke staze PP6 (skver). Na
parceli se nalazi objekat tipa vile, spratnosti
Su+P+1+Pk, jedinstven na podru~ju Kosan~i}evog venca.
Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se. Planirana je sanacija objekta i restauracija fasade.
Pariska 8
Postoje}a k.p. 1939 ima kolski pristup iz Pariske ulice a pe{a~ki i sa javne pe{a~ke povr{ine PP6. Na parceli postoji vi{e objekata razli~ite spratnosti, lo{eg boniteta i bez vrednosti sa stanovi{ta slu`be za{tite.
Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Visinsku regulaciju objekta uskladiti prema visinskoj regulaciji objekta u Pariskoj 9, povezivawem venca, odnosno
slemena objekta na regulaciji prema Pariskoj ulici, i usagla{avawem ovih elemenata na delu objekta prema javnoj
pe{a~koj povr{ini PP6. Nivo prizemqa planiranog
objekta na delu prema k.p. 1940, treba da je usagla{ena sa
visinom postoje}ih objekata na zajedni~koj me|i. Objekat
re{iti kaskadirawem masa, u skladu sa smicawem volumena na susednom za{ti}enom objektu. Visina prizemnog dela objekta na granici sa ambasadom, moè biti do 4,5 m, u
odnosu na nivo postoje}eg terena.
Pariska 9 i Velike stepenice 4
Postoje}a parcela k.p. 1940 ima kolski pristup iz Pariske ulice, a pe{a~ki i sa Velikih stepenica i planirane javne pe{a~ke staze PP6. Na parceli postoji objekat
nekada{weg hotela Nacional, spratnosti Su+P+1+Pk.
Na mestu postoje}eg objekta bila je dvospratna mehana
Prote Vuji}a, koja je sru{ena 1861. Novi objekat, verovatno gra|en po planovima tada{weg vlasnika, arhitekte
Anastasa Vuji}a, podignut je 1869. godine. Kao Nacionalse prvi put pomiwe 1876. godine. Deo objekta u ulici
Velike stepenice 4 dogra|en je 1893. godine, kada je vlasnik imawa i hotela postala \ur|ina Pa{i}, èna Nikole Pa{i}a. Hotel Nacional je progla{en za spomenik
kulture (Slu`beni list grada Beograda, broj 23/84).
V.4. Op{ta pravila gra|ewa u Zoni
zona malih intervencija
Zona obuhvata urbanisti~ke blokove 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
i 9 sa pripadaju}im katastarskim i gra|evinskim parcelama. Sve intervencije imaju za ciq ~uvawe i unapre|ewe
progla{ene prostorno-kulturno istorijske celine Kosan~i}ev venac i pojedina~nih objekata, unapre|ewe ambijentalnih vrednosti, poboq{awe uslova stanovawa i uno{ewe novih selektivnih namena.
Objekti Srpske pravoslavne crkve, Saborna crkva, Patrijar{ija i Bogoslovski fakultet su, uz postoje}e i planirane javne namene, prepoznatqive istorijske namene u
Broj 37 45
Zoni . Pored wih, planirane namene objekata su poslovawe, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih i uslu`nih delatnosti i stanovawe. Dva objekta u Zoni su ambasade. Prizemqe novoplaniranih objekata mora biti nameweno poslovawu, a preporuka je da i ostale niè etaè
objekata budu u toj nameni. Postoje}i objekti koji se zadràvaju mogu u okviru planiranih namena zadràti druga~iju distribuciju po etaàma, ali je preporuka da niì
spratovi objekta budu u funkciji poslovawa. Udeo poslovawa u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je od
15% do 100%. Planirana namena parcela prikazana je na
grafi~kom prilogu br. 4.
Sve katastarske parcele u ovoj zoni se zadràvaju u postoje}im granicama, kao deo nasle|ene urbane matrice, bez
mogu}nosti da se dele ili spajaju.
pristupe parcelama
Sve katastarske parcele imaju kolski i pe{a~ki pristup sa postoje}ih javnih saobra}ajnih povr{ina.
Objekti u Zoni su objekti na regulaciji kompaktnih
blokova, uzidani sa obe strane.
V.4.5. Pravila i uslovi za pomo}ne objekte
na parceli
Nije dozvoqena izgradwa pomo}nih objekata. Postoje}i
pomo}ni objekti moraju se ukloniti.
Dozvoqeno je ogra|ivawe dvori{nih delova parcela
ogradom visina do 1,5 m, koju treba ozeleneti sadwom zimzelenih puzavica. Dozvoqeno je ogra|ivawe slobodnih delova parcele na regulaciji, prema uslovima slu`be za{tite.
Blok 1
Kneza Sime Markovi}a 3
Beogradska Saborna crkva izgra|ena je od 1837. do 1840.
na mestu stare crkve iz 1728. godine i na mestu na kome je
od H veka postojala crkva posve}ena istom patronu arhan|elu Mihajlu. Saborna crkva predstavqa najzna~ajnije
ostvarewe sakralne arhitekture u Beogradu. Oblikovana je
u stilu klasicizma sa elementima baroka kao jednobrodna
gra|evina zasvedena poluobli~astim svodom, sa zvonikom
nad zapadnim pro~eqem i polukru`nom apsidom na istoku.
Saborna crkva je spomenik kulture od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju (Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 14/79). Na woj se u kontinuitetu izvode konzervatorsko-restauratorski radovi, {to se planira i nadaqe.
Pariska 11
Zgrada francuske ambasade izgra|ena je 1930. godine po
planovima pariskog arhitekte Anrija Roè Espera, dok je
autor skulptura [arl Sarabezol. Oblikovan je u duhu arhitekture Art deco, netipi~ne za podru~je Kosan~i}evog
venca i na{e podnebqe uop{te, skladno se svojim volumenom uklapa, na izuzetno strmom terenu, sa objektima crkve
i {kole u neposrednom okruèwu. Potrebna je restauracija dowih zona fasade i ogradnog zida.
Blok 2
Kraqa Petra 10
Savremena stambena zgrada izgra|ena po projektu arhitekte Milorada Macure, zauzima ceo blok na kome je nekada bio hotel Staro zdawe. Objekat se zadràva. Nisu dozvoqene izmene na fasadama, prizemqu, povu~enoj krovnoj
etaì, kao ni druge intervencije koje bi naru{ile autenti~nost objekta, koji ima arhitektonsku vrednost.
Broj 37 46

Blok 3
Kraqa Petra 8
Najamna zgrada podugnuta na mestu ku}e Nauma I~ka, koja je
po tipu i stilu bila identi~na zgradi ?. Izgra|ena je 1939.
godine u duhu modernizma, po planovima arh. Jaroslava Prahala. Nisu dozvoqene izmene na fasadi, kao ni promena tipa i
morfologije krovne konstrukcije. Zgrada ima arhitektonskourbanisti~ku vrednost. Potrebna je restauracija fasade.
Kneza Sime Markovi}a 5, 7 i 9
Objekti su nastali krajem HH i po~etkom HH veka i
~ine niz od tri zgrade sa tri portala, centralnim rizaltom, dva erkera i dominantnim kupolama na uglovima, izuzetno bogato dekorativno obra|enim fasadama, izlaze na
tri ulice, i daju pe~at ~vrsto formiranom bloku. Zgrade
poseduju kulturno istorijsku vrednost.
Izvr{ena je adaptacija potkrovqa, pa daqe intervencije na rekonstrukciji potkrovqa nisu dozvoqene.
Ivan Begova 6
Rentijerska zgrada podignuta 1939. godine po projektu
in`. Jovana Jovanovi}a, predstavqa standardno delo modernisti~ke arhitekture. Potrebna je restauracija fasade.
Objekat ima ambijentalnu vrednost.
ûbrina 2
Stambena zgrada izgra|ena 1928. godine po planovima
Petra Puti}a, akademski je koncipirana sa elementima
neoromantizma. Nije dozvoqena daqa transformacija
objekta. Objekat ima ambijentalnu vrednost.
ûbrina 2a
Stambena zgrada izgra|ena 1932. godine po planovima
Leona Talvija, predstavqa ugaoni objekat, koncipiran u
duhu modernizma sa elementima art deco arhitekture.
Zgrada ima ambijentalnu vrednost i zadràva se u postoje}em obliku. Potrebna je restauracija fasade.
Blok 4
Zgrada u kojoj je danas austrijska ambasada podignuta je
1898. godine po projektu Milorada Ruvidi}a, kao reprezentativna, akademski oblikovna, stambena ku}a trgovca Dimitrija Krsmanovi}a. Objekat zauzima istaknuto mesto kako u situacionom planu uèg jezgra grada tako i u istorijskom razvoju gra|anske arhitekture na teritoriji Beograda. Svojim ugaonim poloàjem izme|u ulica Kneza Sime
Markovi}a, Kraqa Petra i Kosan~i}evog venca, objekat je
okrenut ~eonom fasadom ka parku Kalemegdan, tako da sa
Sabornom crkvom i zgradom Patrijar{ije formira siluetu granice podru~ja Kosan~i}ev venac.
Ku}a Dimitrija Krsmanovi}a progla{ena je za spomenik kulture (Slu`beni list grada Beograda, broj 16/87).
Ne dozvoqava se dogradwa objekta, niti izgradwa novih
objekata na parceli. Uz redovno pra}ewe stawa objekta,
planira se izvo|ewe potrebnih konzervatorsko-restauratorskih radova.
Stambena zgrada podignuta oko 1920. godine u maniru
akademizma, standardno je delo me|uratne arhitekture.
Objekat ima ambijentalnu vrednost. Potrebna je restauracija fasade.
Kneza Sime Markovi}a 6 i Kraqa Petra 5
Zgrada Patrijar{ije podignuta je 1935. godine po planovima ruskog arhitekte Viktora Lukomskog, na mestu stare zgrade Mitropolije. Monumentalna gra|evina sa unutra{wim dvori{tem oblikovana je elementima nacionalnog stila. Zna~aj joj poti~e pre svega iz funkcije i kontinuiteta mesta na kom se nalazi.
14. novembar 2007.
Planirana je nadgradwa prizemnog dvori{nog trakta

jednom etaòm, kao i dogradwa istog dvori{nog trakta
objektom spratnosti P+1. Sve intervencije raditi po
uslovima Zavoda za za{titu spomenika.
Zgrada Patrijar{ija progla{ena je za spomenik kulture (Slu`beni list grada Beograda, broj 23/84). Izvr{ena je restauracija fasade. Planira se redovno pra}ewe
stawa i izvo|ewe potrebnih konzervatorsko-restauratorskih radova.
Kraqa Petra 3
Prizemna porodi~na ku}a podignuta oko 1900. godine, a
prepravqena dvadesetih godina HH veka, prilikom regulacije ulice Kraqa Petra. Objekat ima ambijentalnu vrednost. Imaju}i u vidu wen poloàj, planirana je nadgradwa
sprata, sa maksimalnom visinom slemena objekta od 12 m.
Kraqa Petra 1
Prvobitno prizemna jednoporodi~na ku}a izgra|ena
osamdesetih godina HH veka kao tipi~na gra|anska ku}a,
{ezdesetih godina HH veka je nadzidana i potpuno prepravqena. Objekat ima ambijentalnu vrednost. Planirana je
nadgradwa objekta, do spratnosti P+1+Pk, tako da je maksimalna visina slemena objekta 12 m.
Kosan~i}ev venac 22
Ku}a poznatog srpskog matemati~ara akademika Mihajla Petrovi}a Alasa, podignuta je 1910. godine po planovima arh. Petra Bajalovi}a. Glavna fasada oblikovana je u
duhu arhitekture HH veka, elementima karakteristi~nim
za secesiju i za srpsko-vizantijski stil. Spomeni~ka vrednost joj poti~e zbog vezanosti za znamenitu li~nost, kao i
za arhitektonski zna~aj objekta.
Ku}a je pod nazivom Dom Mike Alasa progla{ena za
spomenik kulture Re{ewem Zavoda za za{titu spomenika
kulture grada Beograda broj 924/3 od 26. decembra 1966. godine. Dana{wi izgled poti~e iz posledwe rekonstrukcije
1998. godine, koja nije dosledno sprovedena niti zavr{ena.
Kosan~i}ev venac 24
Planirana je izgradwa novog objekta na regulaciji,
spratnosti P+1+Pk, pri ~emu visinu venca, odnosno slemena treba uskladiti sa visinom venca i slemena susednog
objekta Kosan~i}ev venac 22. Maksimalna vrednost indeksa izgra|enosti nadzemnih etaà je 3,6, a vrednost indeksa
koji ukqu~uje i podzemne etaè je 4,8. Maksimalni stepen
zauzetosti parcele je 90%. Podzemne etaè mogu zauzeti
100% povr{ine parcele. Dozvoqeno je ogra|ivawe dvori{nih delova parcela ogradom visina do 2,0 m, koju treba
ozeleneti sadwom zimzelenih puzavica.
Kosan~i}ev venac 26
Rentijerska stambena zgrada podignuta 1928. u neskladu
je sa ambijentom Kosan~i}evog venca. Preporu~uje se promena namene prizemqa.
Kosan~i}ev venac 28
Ku}a podignuta 193637. godine po planovima arh. Du{ana Babi}a predstavqa zna~ajno delo modernisti~ke arhitekture, ali je u neskladu sa ambijentom koji ~ini niz
porodi~nih ku}a iz HH veka. Potrebna je restauracija fasade. Dozvoqava se dogradwa dela postoje}eg povu~enog
sprata do ivice postoje}eg zabatnog zida prema parceli
k.p. 1975, tako da se zadrì deo krovne terase u celoj {irini objekta prema ulici Kosan~i}ev venac. Nije dozvoqeno natkrivawe krovne terase.
Kosan~i}ev venac 30
Prizemna jednoporodi~na zgrada s kraja HH veka, jedna je od zgrada koje odlikuju podru~je Kosan~i}evog venca
i ima ambijentalnu vrednost. Potrebno je izvesti restauraciju fasade.
14. novembar 2007.

Blok 5

Dve uli~ne zgrade prema ulicama Kneza Sime Markovi}a i Pop Lukinoj, nastale su na samom kraju HH veka.
Prizemqe je bilo iskqu~ivo poslovno, a na uglu je bila kafana Nezavisna Srbija. Ku}e su akademski oblikovane
sa elementima romantizma. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se u postoje}em stawu.
Kraqa Petra 2
Zgrada Bogoslovskog fakulteta Srpske pravoslavne crkve podignuta je 1923. godine po planovima Svetozara Jovanovi}a i Sini{e [vabi}a. Objekat znatnog volumena
oblikovan je u duhu akademske me|uratne arhitekture. Objekat je zna~ajan kako po svojoj nameni tako i po urbanisti~kom poloàju na uglu dve ulice koje su zadràle svoju istorijsku regulaciju. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se. Planirana je restauracija fasade.
Zadarska 2
Stambena najamna zgrada sa lokalima u prizemqu podignuta je 1936. godine po planovima Josifa Najmana, na
mestu nekada{wih objekata na Varo{ kapiji, u kojima su
bile kafana Crni kow i pekara. Modernisti~ki koncipirana zgrada danas dominira ulazom u Zadarsku ulicu.
Objekat ima arhitektonsku vrednost i zadràva se. Planirana je rekonstrukcija prizemqa u skladu sa stilskim karakteristikama objekta.
Zadarska 4
Savremeni stambeni objekat koji svojim volumenom i
oblikovawem fasade degradira prostor u kome se nalazi, i
koji je u neskladu sa ambijentom Kosan~i}evog venca. Objekat se zadràva. Dozvoqeno je zatvarawe lo|a sa dvori{ne
strane objekta, na osnovu jedinstveno ura|enog projekta za
ceo objekat. Nisu planirane druge intervencije na objektu.
Zadarska 6
Ku}a koju je po sopstvenom projektu podigao ~uveni beogradski arhitekta Branislav Koji}. Predstavqa rezultat
istraìvawa autora o povezivawu tradicionalne i savremene arhitekture, i najzna~ajniji je primer folklorizma u
beogradskoj me|uratnoj arhitekturi. Objekat se skladno
uklapa u niz akademski oblikovanih objekata i u ceo potez
Zadarske ulice. Ku}a arhitekte Branislava Koji}a progla{ena je za spomenik kulture Re{ewem Zavoda za za{titu
spomenika kulture grada Beograda broj 981/1 od 1. juna 1976.
godine. Planira se redovno pra}ewe stawa objekta i izvo|ewe potrebnih konzervatorsko-restauratorskih radova.
Zadarska 8
Objekat podignut 1927. godine po planovima arh. Valerija Sta{evskog. Akademski je oblikovan, nema ve}ih graditeqskih vrednosti, ali ima ambijentalnu vrednost za
prostor Kosan~i}evog venca. Planirana je restauracija
fasade, bez izmene postoje}eg raporeda otvora.
Zadarska 10
Objekat podignut 1928. godine po planovima arhitekata Vladimira Belinskog i Milorada Milutinovi}a, akademski je oblikovan i ima ambijentalnu vrednost u okviru
za{ti}ene sredine Kosan~i}ev venac. Planirana je restauracija fasade.
Broj 37 47
je na mestu prizemnog objekta u kome se nalazila kafana

Varo{ kapija. Predstavqa jedan od tri modernisti~ka
objekta me|uratnog Beograda, suprotstavqena jednospratnim i dvospratnim ku}ama gra|anske arhitekture dominantne na prostoru Kosan~i}evog venca. Objekat ima arhitektonsku vrednost. Nisu dozvoqene izmene na objektu, dozi|ivawe povu~ene krovne etaè, zatvarawe krovnih terasa, i druge intervencije, koje bi naru{ile izvorni izgled
objekta. Planirana je restauracija fasade.
Kosan~i}ev venac 4
Stambeni objekat izgra|en u stilu modernizma po projektu in`. @ivojina @ivojinovi}a. Jedna je od zgrada koje su podignute u vreme kada je po~elo masovno ru{ewe prizemnih ku}a oko Pop Lukine ulice i zidawe zgrada za iznajmqivawe, ~ime je naru{en ambijent Kosan~i}evog venca. Planirana je restauracija fasade.
Kosan~i}ev venac 6
Stambena zgrada za izdavawe podignuta je 1928. godine po
planovima Milana Sekuli}a. Dvori{na fasada sagledava se
iz Zadarske ulice. Objekat ne naru{ava ambijent i zadràva
se u postoje}em stawu. Planirana je restauracija fasade.
Kosan~i}ev venac 8
Savremena stambena zgrada izgra|ena oko 1965. godine
na mestu dve mawe prizemnice. Objekat se osnovnim volumenom, ali ne i kompozicijom fasada, uklopio sa susednim
objektima. Nisu planirane intervencije na objektu, osim
intervencija definisanih op{tim pravilima za postoje}e
objekte u odeqku V. Pravila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta.
Zadarska 3
Stambena zgrada izgra|ena 1928. godine po projektu
gra|. in`. Jordana Petrovi}a. Nema ve}ih arhitektonskih
vrednosti, ali se svojom spratno{}u i relativno malom
{irinom fasade uklapa u ambijent okolnih objekata. Nisu
planirane intervencije na objektu, osim intervencija definisanih op{tim pravilima za postoje}e objekte u odeqku V. Pravila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta.
Zadarska 5
Prizemni objekat iz prve polovine HH veka, nadzidan
1905. godine, ~iji izgled i karakteristi~an poloàj asociraju na stari Beograd i Varo{ kapiju, na kojoj su se do
tridesetih godina HH veka nalazili sli~ni objekti. Stawe objekta i vi{estruke prepravke u potpunosti su ga devalorizovale.
Planirana je izgradwa novog objekta, orijentacione
spratnosti P+2+Pk. Visinsku regulaciju objekta uskladiti sa susednim objektima. Maksimalna vrednost indeksa
izgra|enosti nadzemnih etaà je 4, a maksimalna vrednost
indeksa koji ukqu~uje i podzemne etaè je 5.2. Maksimalni stepen zauzetosti parcele je 100%.
Srebreni~ka 2
Stambena zgrada izgra|ena je 192223. godine po projektu arh. Velimira Gavrilovi}a. Objekat je akademski oblikovan sa nagla{enim erkerom i delimi~no nadvi{en mansardom, koji potenciraju wen ugaoni poloàj. Objekat ima
ambijentalnu vrednost i skladno je uklopqen u celinu
formiranu skoro pola veka ranije. Planirana je stati~ka
sanacija objekta i restauracija fasade.
Blok 6
Kosan~i}ev venac 2
Najamna stambena zgrada sa lokalima u prizemqu izgra|ena je 1936. godine po planovima arh. Mihaila Radovanovi}a. Zgrada je modernisti~ki koncipirana i ima dominantan poloàj u odnosu na Pop Lukinu ulicu. Izgra|ena
Srebreni~ka 4
Stambena zgrada izgra|ena je 1927. godine po projektu
in`. Teodora Filipovi}a. Zgrada se skladno nadovezuje na
objekat u Srebreni~koj 2, prate}i oblik otvora, spratnu
visinu i krovnu atiku. Akademski je oblikovana i ima ambijentalnu vrednost. Planirana je restauracija fasade.
Broj 37 48

Blok 7
Kosan~i}ev venac 11a

Stambena vi{espratnica sa lokalima u prizemqu izgra|ena 1939-40. godine po planovima arh. Miladina Prqevi}a. Zgrada je zna~ajan predstavnik me|uratne arhitekture, dobro obeleàva i nagla{ava ugao na kome se nalazi,
ali je istovremeno u neskladu sa ambijentom Kosan~i}evog
venca.
Objekat ima arhitektonsku vrednost. Nisu dozvoqene
izmene na objektu, dozi|ivawe povu~ene krovne etaè, zatvarawe krovnih terasa, i druge intervencije, koje bi naru{ile izvorni izgled objekta. Objekat se zadràva u postoje}em stawu.
Kosan~i}ev venac 3
Objekat je podignut krajem HH i tipi~an je primerak
arhitekture toga perioda. Objekat ima kulturno-istorijsku vrednost i ambijentalni zna~aj u celini Kosan~i}evog
venca.
Objekat se zadràva u postoje}em stawu a planirana je
restauracija fasade.
Dvori{ni spratni objekat izgra|en je krajem HH veka,
istovremeno sa uli~nim. Dozvoqena je rekonstrukcija dela dvori{nog objekata radi poboq{awa uslova stanovawa
i pro{irewe stana na prvom spratu, a u okviru gra|evinskih linija prikazanih u grafi~kom prilogu br. 5. Dozvoqeni nadzidak na dvori{noj fasadi je 1,10 m, a visina
slemena jednovodnog krova moè se podi}i tako da se izjedna~i sa slemenom dvori{nog krila susednog objekta
(Kosan~i}ev venac 1a).
Kosan~i}ev venac 5
Objekat je izgra|en 1938. godine po planovima arh. Mihaila Radovanovi}a. Objekat izlazi na dve ulice, Kosan~i}ev venac i Fru{kogorsku, ali je fasada iz Kosan~i}evog
venca oblikovana kao glavna. Objekat svojim volumenom
nije u skladu sa nizom objekata u ulici Kosan~i}ev venac.
Nisu dozvoqene promene u gabaritu objekta, ali se preporu~uje formirawe dvori{ne fasade na vi{em delu objekta, koji se sagledava iz Fru{kogorske ulice i sa mosta
Bratstvo i jedinstvo. Objekat ima kulturno-istorijsku
vrednost.
Kosan~i}ev venac 7
Na k.p. 2041 postoje dva objekta, na adresama Kosan~i}ev venac 7 i Fru{kogorska 6. Objekat u ulici Kosan~i}ev
venac 7, podignut osamdesetih godina HH veka, akademski
je oblikovan i tipi~an je predstavnik gra|anske arhitekture. Sa ovim objektom po~iwe niz gra|evina gra|anske
akademske arhitekture nastale na prelasku izme|u dva veka, koji daju pe~at Kosan~i}evom vencu. Objekat ima kulturno-istorijsku vrednost i zadràva se. Dozvoqava se rekonstrukcija atike nad krovnim vencem koja je izvorno postojala. Dozvoqava se promena nagiba krovnih ravni samo
iza rekonstruisane atike. Ostali deo krova prema ulici
zadràva iste nagibe i visinu slemena. Dozvoqava se podizawe nadzitka prema dvori{tu i promena nagiba krovnih ravni. Sem krovnim prozorima prema ulici, osvetqavawe adaptiranog tavanskog prostora moè se izvesti postavqawem prozora u atici. BRGP objekta }e proiste}i iz
idejnog re{ewa, s obzirom na to da je predmetna spratnost
orijentaciona a intervencije se vr{e u okviru postoje}eg
horizontalnog gabarita.
Kosan~i}ev venac 9
Jednoporodi~na ku}a izgra|ena je 1891, delimi~no dogra|ena 1902, i ima ambijentalni zna~aj u okviru celine
Kosan~i}ev venac. Objekat ima kulturno-istorijsku vrednost i zadràva se. Planirana je adaptacija tavanskog prostora i restauracija fasade.
14. novembar 2007.
Kosan~i}ev venac 11
Objekat je podignut 1876. godine i predstavqa rani
primer akademski oblikovane jednoporodi~ne stambene
ku}e. Objekat je valorizovan kao dobar primer arhitekture
sa kraja pro{log veka i sa susednim objektima formira
karakteristi~an prostor Kosan~i}evog venca. Objekat ima
kulturno-istorijsku vrednost i zadràva se. Planirana je
restauracija fasada i rekonstrukcija dvori{ta.
Fru{kogorska 2
Vi{espratnica podignuta 1935. godine predstavqa
standardno ostvarewe modernisti~ke beogradske arhitekture. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se.
Planirana je restauracija fasade.
Fru{kogorska 4
Druga fasada zgrade u ulici Kosan~i}ev venac 5. Objekat je svojim volumenom prilago|en terenu, kao i drugim
objektima u Fru{kogorskoj ulici. Objekat se zadràva a
planirana je restauracija fasade.
Fru{kogorska 6
Objekat u Fru{kogorskoj ulici 6 ima ambijentalnu
vrednost i zadràva se. Planirana je restauracija uli~nog
objekta. Nije dozvoqena nadgradwa ni uli~nog a ni dvori{nog objekta.
Fru{kogorska 8
Dvospratna najamna zgrada izgra|ena je 1932. godine po
projektu Tunera i Vagnera standardno je delo modernisti~ke arhitekture. Objekat ima ambijentalnu vrednost i
zadràva se. Planirana je restauracija fasade.
Fru{kogorska 10
Stambeni spratni objekat nastao verovatno sredinom
HH veka. Pripada tipu balkanske bondru~ne ku}e kakvih
je bilo u velikom broju na prostoru Savske varo{i. Mali
broj sa~uvanih objekata ovog tipa, kao i vreme izgradwe,
daju ku}i poseban zna~aj. Objekat ima kulturno-istorijsku
vrednost, i treba ga sa~uvati. Planirana je restauracija
objekta i ure|ewe dvori{ta. U dvori{nom delu parcele
planiran je objekat P+1, koji treba da skladno poveè nivelacionu razliku izme|u susedne parcele i objekta u ulici Kosan~i}ev venac 11 i parcele u Fru{kogorskoj 10. Visina venca objekta je najvi{e 6 m, a slemena 7,5 m, u odnosu na postoje}u niveletu dvori{ta sa kog se pristupa dvori{nom objektu. Krovove formirati kao jednovodne, sa padom prema dvori{tu. Preporu~uje se promena postoje}e
stambene namene objekata na parceli u poslovawe.
Pop Lukina 4
Spratni objekat s kraja HH veka orijentisan oko centralnog dvori{ta. Objekat ima kulturno-istorijsku vrednost i zadràva se. Planira se wegova restauracija. Prepou~uje se promena namene celog objekta u poslovawe.
Blok 9
Kosan~i}ev venac 18
Najstariji objekat na Kosan~i}evom vencu, gra|en je polovinom HH veka u bondru~noj konstrukciji u stilu balkanske arhitekture. U izvornom izgledu ku}a je imala glavni ulaz okrenut ba{ti, odnosno Srebreni~koj ulici. U
okviru za{ti}ene celine ima kulturno-istorijski zna~aj.
Imaju}i u vidu vreme nastanka i stilske odlike, potrebno
je izvr{iti restauraciju i revitalizaciju objekta izborom
adekvatne namene i maksimalno po{tovati autenti~nost i
istorijski integritet objekta. Dozvoqava se restauracija
objekta u postoje}em gabaritu i volumenu uz mogu}nost
otvarawa vrata umesto prozora u skladu sa stilskim karakteristikama objekta.
14. novembar 2007.
Kosan~i}ev venac 20
Ku}a istog gabarita ucrtana je u Josimovi}evom planu iz
1867. godine, i verovatno je prepravqana krajem HH ili po~etkom HH veka. Objekat ima dominantan poloàj na uglu Kosan~i}evog venca i Zadarske ulice i predstavqa reper na
uglu ulivnih ulica. Objekat je rekonstruisan prema uslovima
ZZZS 1998. godine i zadràva se u rekonsturuisanom stawu.
Srebreni~ka 3
Spratni stambeni objekat izgra|en je 1928. godine po
planovima Milana Sekuli}a. Zgrada je standardne akademske arhitekture, specifi~na zbog svog poloàja i ima ambijentalnu vrednost. Potrebna je restauracija fasade.
Zadarska 7
Jednoporodi~na prizemna ku}a sa mansardom nad centralnim delom podignuta je oko 1890. Fasada je akademski
koncipirana i bogato dekorativno obra|ena. Vreme nastanka, arhitektonski zna~aj i namena daju ovom objektu posebnu vrednost u sklopu prostora Kosan~i}evog venca. Potrebno je da se izvr{i adaptacija celog tavanskog prostora tako da ne devastira objekat.
zona priobaqa
Zona priobaqa obuhvata urbanisti~ki blok 13 sa pripadaju}im gra|evinskim parcelama, koje su sve u statusu javnog gra|evinskog zemqi{ta. Planom su definisane parcele priobaqa P1, P2, P3, P4, P5, P6, P7, P8, P9, P10 i P11,
P12, parcele za saobra}aj TO (tramvajska okretnica) i RS
(Kapetanija) i parcela za trafo-stanicu TI1.
Minimalne intervencije ure|ewa u Zoni imaju za
ciq da omogu}e funkcionisawe zone, do izrade planirane
studije priobaqa, kojom }e se prostor definisati kao prepoznatqiv ambijent kojim se Beograd spu{ta na obale svojih reka.
Nijedna od planiranih intervencija u Zoni priobaqa
ne sme da ugrozi dominantnost Beogradske tvr|ave i Kosan~i}evog venca u silueti grada.
Uslovi ure|ewa parcela ili sadràja parcela u funkciji pe{a~kih povr{ina priobaqa dati su u tekstualnim
odeqcima B.4.1.6.2, B.4.7.2. i B.4.7.3.
Uslovi ure|ewa parcela ili sadràja parcela u funkciji saobra}ajnih povr{ina priobaqa dati su u tekstualnim odeqcima B.4.1.4.1, B.4.1.4.2, B.4.1.6.3. i B.4.1.6.4.
U ovom odeqku se daju uslovi za intervencije na postoje}im i planiranim objektima u zoni priobaqa.
Gra|evinska parcela P10 Beton hala
Zgrada Beton hale je podignuta za potrebe Luke Beograd, ali vi{e nije u prvobitnoj funkciji i dozvoqeno je
weno teku}e odràvawe. Zbog svoje veli~ine zna~ajno u~estvuje u sagledavawu siluete Beograda i Beogradske tvr|ave, zbog ~ega nije dozvoqeno weno nadzi|ivawe, osim neophodnih itervencija definisanih ovim planom.
Parcela Beton hale P10 definisana je horizontalnim gabaritom objekta. Nije dozvoqena preparcelacija parcele P10.
Kolski pristup za interventna vozila je sa javne parcele P1. Kolski pristup za posetioce priobaqa je sa planiranog javnog parkinga na g.p. P5 i preko krova Beton hale.
Kontinualan pe{a~ki pristup iz Kar|or|eve je organizovan preko krova Beton hale preko planiranih javnih stepeni{ta sa liftovima L1 i L2.
Planirana je javna namena objekta u postoje}em volumenu, BRGP oko 6.500 m. Detaqni sadràji objekta definisa}e se studijom priobaqa, kojom }e se integralno sagledati {ira zona priobaqa, kao i odgovaraju}im urbanisti~kim planom.
Prohodne delove krova ograditi transparentnom ogradom maksimalne visine 1,20 m. Postavqawe nadstre{nica
i drugih visinskih repera na krovu nije dozvoqeno.
Broj 37 49
Gra|evinska parcela P7 tunel

Planirana je transformacija postoje}eg objekta tunela
u osnovne i prate}e sadràje javnih funkcija, uz mogu}nost
funkcionalnog povezivawa sa objektom na parceli P10
(Beton hala), uz odgovaraju}e provere stati~ke stabilnosti
i druge neophodne intervencije na sanaciji i adaptaciji
objekta. Do privo|ewa nameni objekat se moè koristiti
kao èlezni~ki tunel. Krovnu ravan urediti prema navedenim uslovima datim za javne povr{ine u priobaqu, {to je
mogu}e realizovati i dok je objekat u funkciji tunela.
Gra|evinska parcela RS Kapetanija
U zoni se nalazi i objekat Kapetanije, na parceli RS, u
funkciji re~nog saobra}aja, podignut 1906. godine za potrebe Beogradskog pristani{ta. Objekat se zadràva u postoje}em obliku, a po uklawawu pruge, odgovaraju}im parternim
re{ewem u planiranoj parkovskoj povr{ini dobija svoje mesto, sa mogu}no{}u prenamene u okviru javnih namena.
Gra|evinska parcela TI1 trafo-stanica
Pored tehni~kih karakteristika, definisanih u tekstualnom odeqku B.4.3. Elektroenergetske mreè i postorojewa, s obzirom na karakter zone priobaqa i neposredno okruèwe, potrebno je da objekat zadovoqi i posebne
uslove oblikovawa. Objekat zauzima celu parcelu za tehni~ku infrastrukturu TI1. Minimalna svetla visina objekta
je 3,0 m, spratnost P, a pristup je sa parcele priobaqa P1.
Krovnu ravan objekta trafostanice re{iti kao pe{a~ku i zelenu povr{inu, nivelaciono i oblikovno jedinstveno sa parkovskom povr{inom na parceli P11 i povr{inom
na parceli P7.
V.5a Pravila gra|ewa u Zoni a
zona pristana
Zona pristana obuhvata javni prostor akvatorija reke
Save u pojasu {irine oko 50 m, du` pstoje}e vertikalne
obaloutvrde, u okviru koje je planirano postavqawe u prostor akvatorija pristana za razli~ite vidove re~nih putni~kih pristani{ta.
Uslovi za postavqawe pristana dati su u odeqku
B.4.1.6.4. Re~ni putni~ki saobra}aj, a uslovi za sadràje
i oblikovawe neophodne nadgradwe pristana defini{u se
u ovom odeqku.
Nadgradwa putni~kih pristana, radi sme{tawa neophodnih sadràja, koji }e biti definisani za svaku vrstu
pristana posebno od nadle`nih institucija, u vidu prizemnog objekta i nastre{nice, ne sme biti vi{a od 5 m, u
odnosu na povr{inu pristana. Objekat na pristanu moè
zauzimati najvi{e 30%, a nastre{ica najvi{e 30% povr{ine pristana. Namena nadgra|enog dela pristana mora
biti iskqu~ivo u funkciji osnovne namene pristana za
re~ni saobra}aj. Imaju}i u vidu eksponiranost objekata
pristana i wihove nadgradwe, objekti nadgradwe treba da
budu savremeno oblikovani, tako da ne ugroàvaju ambijent
priobaqa i Kosan~i}evog venca, kao ni vizure na Beogradsku tvr|avu, odnosno potrebno da budu realizovani kao
skladan elemenat ovog dela panorame Beograda.
Obavezno je dostavqawe fasada i 3d modela pristana i
pripadaju}e nadgradwe Komisiji za planove skup{tine
grada Beograda na mi{qewe.
U zoni Pb pristana realizuje se prva faza izgradwe
pristana za me|unarodni re~ni putni~ki saobra}aj, koja se
sastoji od dva pontona sa nadgradwom i slede}im sadràjima nadgradwe: prostorije za rad Uprave carina, prostorije za rad Policije, prostorije za rad Kapetanije, prostorije za rad Luke Beograd, fri{op, mewa~nica, prostorija
za rad i boravak ~uvara pristana, prostorije za putnike, ambulanta, turist-biro, banka i razvodne table za prikqu~ewe brodova na elektri~nu i vodovodnu mreù. Zona gradwe
objekta na pristanu nalazi se u celoj duìni pristana (faza izgradwe pristana) na delu prema obali, maksimalne
Broj 37 50
{irine do 6 m i maksimalne visine 5 m. Mogu}e je izvesti

delove objekta kao akcente, maksimalne visine 9 m, ra~unaju}i od zavr{ne kote pristana, na ulaznoj partiji i na ivi~nim segmentima. Preporu~uje se izgradwa nastre{nice nad
celim ili delom pristana, maksimalne visine 5 m, vode}i
ra~una o wenom izgledu, kako sa reke tako i sa obala.
zona LRT-a
Zona LRT-a obuhvata urbanisti~ki blok 8 sa pripadaju}im
gra|evinskim i katastarskim parcelama, kao i javne gra|evinske parcele JC1, PP7, PP8 i SP11. Parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta JC1 za izgradwu objekta u zoni od op{teg interesa u funkciji stanice LRT-a, podzemne javne vi{eeta`ne garaè i prate}ih centralnih sadràja. Uslovi
ure|ewa javnih povr{ina parcela PP7, PP8 i SP11, dati su
u tekstualnim odeqcima B.4.1.3.1. Uslovi za postoje}e saobra}ajne povr{ine i B.4.7.3. Druge javne zelene povr{ine.
Sve intervencije ure|ewa, rekonstrukcije i izgradwe
kako javnih gra|evinskih parcela tako i parcela ostalog
gra|evinskog zemqi{ta u Zoni imaju za ciq da transformi{u ulaznu partiju grada u atraktivni gradski reper
na grebenu iznad reke, vizuelno prepoznatqiv i funkcionalno zna~ajan kao saobra}ajno ~vori{te ukr{tawa stajali{ta LRT-a i ostalih vidova javnog saobra}aja (autobus,
tramvaj), sa zna~ajnim mogu}nostima za realizaciju kapacitetne podzemne garaè.
Do kona~ne realizacije plana u ovoj zoni, tj. do izgradwe trase i stanice LRT-a, dozvoqeno je parterno ure|ewe
slobodne javne zelene povr{ine na kojoj je danas obelisk
i teku}e odràvawe postoje}ih objekata do privo|ewa prostora planiranoj nameni.
Planirane intervencija u Zoni ne smeju da ugroze
vizure na reku iz pravca Brankove ulice, kao i vizure na
plato Kosan~i}evog venca iz Brankove ulice.
Po izradi idejnog projekta za LRT, potrebno je sprovesti arhitektonsko-urbanisti~ki konkurs za ure|ewe ove
zone u okvirima planiranih namena, konzervatorskih i
drugih uslova definisanih planom.
Postoje}i objekti u okviru planiranih namena mogu zadràti postoje}u ili realizovati druga~iju distribuciju
namena po etaàma od postoje}e, ali je preporuka da niì
spratovi objekta budu u funkciji poslovawa i kompatibilnih sadràja.
Namena postoje}ih objekata je stanovawe sa poslovawem, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih i uslu`nih delatnosti.
Prizemqe novoplaniranih objekata u okviru parcele
JC1 nameweno je pristupu planiranoj podzemnoj stanici
LRTa, javnoj podzemnoj garaì i prate}im centralnim sadràjima. Udeo delatnosti u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je 100%. Namena parcela prikazana je
na grafi~kom prilogu br. 5.
V.6.2. Pravila parcelacije ostalog gra|evinskog
zemqi{ta i javne parcele JCG1
Parcele postoje}ih zadrànih objekata se zadràvaju.
Mogu}e je izvr{iti preparcelaciju, planirane javne
parcele JC1, tako da minimalna parcela ne bude mawa od
800 m, osim ako se izdvoji za javnu nemenu saobra}aja ili
infrastrukture, kada moè biti i mawa. Uslov za definisawe oblika i veli~ine parcele je da frontalni deo planiranog objekta, orijentisan ka reci, bude na jednoj parceli, jedinstveno re{en.
V.6.3. Pravila parcelacije za interne
saobra}ajne povr{ine
Urbanisti~kom projektom je mogu}e izdvojiti kolske
pristupe planiranoj javnoj garaì kao posebne parcele.
14. novembar 2007.

pristupe parcelama
Glavni kolski pristup postoje}im i planiranom objektu je iz Pop Lukine ulice, a pomo}ni iz Fru{kogorske.
Planirani i postoje}i objekti su dvostruko uzidani u
kompaktnom bloku.
javnoj povr{ini
Gra|evinska linija koja se poklapa sa regulacionom
linijom Pop Lukine ulice je obavezuju}a za postavqawe
planiranog objekta, a ostale gra|evinske linije uz regulacione linije bloka nisu obavezuju}e za postavqawe objekta, osim na mestu povezivawa sa postoje}im objektima, ali
predstavqaju maksimalnu zonu izgradwe nadzemnih delova
objekta. Obavezno je povla~ewe prizemqa planiranog
objekta prema Fru{kogorskoj ulici minimalno 2,5 m.
susednih parcela
Na~in povezivwa planirane zone izgradwe sa gabaritima
postoje}ih objekata prikazan je u grafi~kom prilogu br. 5.
u javnu povr{inu
Dozvoqeno je upu{tawe planiranog objekata u javnu povr{inu planiranog trga PP7 maksimalno 1 m na min. 4,5 m
od nivoa trotoara.
Za planiranu gra|evinsku parcelu JC1, stepen izgra|enosti je S = 85%, indeks izgra|enosti I = 5, dok postoje}i objekti zadràvaju postoje}i stepen i indeks izgra|enosti do planski detaqnijeg definisawa LRT-a i sprovo|ewa konkursa. Navedeni indeks izgra|enosti ne obuhvata
podzemne i suterenske korisne etaè, ~ija }e se maksimalna povr{ina definisati kada se budu planski definisali detaqni elementi LRT-a.
visina objekata
Maksimalna visina planiranog objekta je do apsolutne
kote oko 115 mnv, odnosno maksimalno jedna etaà iznad
postoje}ih objekata u Fru{kogorskoj ulici (koji pripadaju bloku 8), uz uslov skladnog povezivawa, tako da se zaklone zabati postoje}ih susednih objekata, a objekat treba da
se re{i u razbijenim volumenima koji prate liniju siluete Kosan~i}evog venca.
V.6.11. Pravila i uslovi za arhitektonsko,
estetsko oblikovawe objekata
Planirani objekti treba da budu savremeno oblikovani
kao novi reper u skladu sa rezultatima planiranog arhitektonsko-urbanisti~kog konkursa.
Obavezno je povla~ewe zadwe etaè u odnosu na regulaciju Fru{kogorske ulice minimalno 2 m.
V.6.13. Parkirawe na parceli
Sve potrebe planiranih objekata za parkirawem re{iti u okviru parcele prema normativima iz odeqka . Pravila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta, koja u slu~aju objekta na parceli JC1, tako|e vaè za odgovaraju}e
sadràje, planirane u objektu. S obzirom na to da je na
predmetnom prostoru planirana podzemna javna garaà,
mogu} je zajedni~ki pristup (rampa) delu javne garaè za
objekat JC1 i javnoj gradskoj garaì, ali kao zasebnim sadràjima.
14. novembar 2007.
V.6.14. Pravila i uslovi za intervencije

na postoje}im objektima
Pop Lukina 12
Objekat, podignut 1930, predstavqa standardno delo modernisti~ke arhitekture, za koje je planirana restauracija
fasade i prizemqa, do sprovo|ewa konkursa kojim se moè
razmotriti mogu}nost wegove dogradwe za maksimalno jednu etaù u kontekstu povezivawa sa planiranim objektom.
Fru{kogorska 1
Objekat se zadràva, kao standardno delo beogradske
me|uratne arhitekture, podignuto 1928. i deo planiranog
zatvarawa bloka 8. Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcija prizemqa.
Fru{kogorska 6
Objekat je bez ve}e arhitektonske vrednosti, ali dobrog
boniteta, zbod ~ega se zadràva kao deo budu}eg bloka. Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcija prizemqa.
V.6.15. Uslovi za realizaciju
Realizacija planiranih intervencija u Zoni uslovqena je izradom idejnog projekta za LRT i sprovo|ewem
javnog konkursa.
G. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA
Zbog zna~aja i stepena za{ti}enosti podru~ja Kosan~i}evog venca, za sve planirane intervencije na teritoriji
plana neophodna je saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture Beograda.
G.1. Status planske dokumentacije
Detaqni urbanist~iki plan Kalemegdana (Slu`beni
list grada Beograda, broj 6/69), Izmena i dopuna (Slu`beni list grada Beograda, broj 15/88), u delovima koji se
odnose na teritoriju Nacrta plana detaqne regulacije Kosan~i}evog venca stavqa se van snage.
Izradom plana detaqne regulacije presta}e da vaè
uslovi Urbanisti~kog projekta starog pristani{ta i obale
izme|u Kule Neboj{e i bastiona Svetog Jakova (Slu`beni
list grada Beograda, broj 18/88), koji se odnose na teritoriju priobaqa i Kara|or|eve ulice, od mosta Bratstvo i jedinstvo do Beton hale, koji su u granicama PDR-a.
Detaqni urbanist~iki plan podru~ja Knez Mihailove
ulice (Slu`beni list grada Beograda, broj 2/80), Izmena
i dopuna (Slu`beni list grada Beograda, broj 16/87) u
delovima koji se odnose na ulicu Gra~ani~ku na teritoriji Nacrta plana detaqne regulacije Kosan~i}evog venca
stavqa se van snage.
Plan detaqne regulacije biciklisti~ke staze od Dor}ola do Ade Ciganlije (Slu`beni list grada Beograda,
broj 25/05) je ste~ena obaveza u segmentu regulaciono-nivelacionog re{ewa dela staze koji je u okviru teritorije
PDR-a Kosan~i}ev venac.
G.2. Lokacije za daqu razradu
Sve lokacije za daqu razradu ozna~ene su u grafi~kom
prilogu br. 15 Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe.
Lokacije koje se obavezno razra|uju urbanisti~kim projektom su:
1. Kara|or|eva 31 (deo k.p. 1961), Kara|or|eva 33 (deo
k.p. 1962) i PP9
2. Kara|o|eva 11 (1942/1, 1942/2), Velike stepenice 6
(1941/2) i deo 1941/1 preparcelacija
3. Kara|or|eva 13 (delovi k.p. 1949/2, k.p. 1949/3 i k.p.
1949/4) objekat \umrukane
4. Zona pristana Zona a mogu}a je razrada u vi{e
urbanisti~kih projekata
Broj 37 51
5. Podru~je Velikog stepeni{nog silaza u granicama

plana javne gra|evinske parcele P12, P2, P6 i delovi
javnih gra|evinskih parcela P1, P7, P10 (u nivou postoje}e krovne ravni objekta Beton hale) i SP3
6. Parcele u zoni priobaqa namewene pe{a~kom, stacionarnom, biciklisti~kom i re~nom saobra}aju, kao i zelenilu i infrastrukturi delovi parcela P1, P7, P10, P12
i parcele P3, P4, P5, P6, P8, P9, P11, TI1, RS mogu}a je
razrada u vi{e urbanisti~kih projekata
G.3. Lokacije koje se razra|uju
arhitektonsko-urbanisti~kim
konkursom
Sve lokacije koje se razra|uju arhitektonsko-urbanisti~kim konkursom ozna~ene su u grafi~kom prilogu br. 15.
Lokacije koje se razra|uju arhitektonsko-urbanisti~kim konkursom su:
Blok 8 PP7, PP8, SP11 i JC1
Lokacija koja se razra|uju me|unarodnim arhitektonskim konkursom je:
K3 objekat kulture
Lokacije koje se razra|uju arhitektonskim konkursom su:
NB Memorijalni kompleks Narodne biblioteke
Monta`ni transparentni objekti na javnom prostoru
parcele P1 u priobaqu
G.4. Lokacije za koje je neophodna verifikacija
idejnog projekta ili fasada
S obzirom na zna~aj prostora Kosan~i}evog venca u silueti grada, za sve planirane objekte, Beton halu, pristane,
kao i za objekte koji se zamewuju usled vi{e sile, odnosno wihove fasade koje u~estvuju u silueti grada, definisana je obaveza verifikacije idejnog projekta pre izdavawa
odobrewa za izgradwu od Komisije za planove Skup{tine
grada, odnosno drugog stru~nog tela koje ustanovi grad.
Projekte fasada objekata koji se zadràvaju a na kojima su planirane intervencije dogradwe, nadgradwe ili
promene uli~ne ili fasada koje formiraju siluetu grada
treba da odobri Komisija za planove Skup{tine grada.
Sve lokacije, osim lokacija objekata koji se zamewuju usled
vi{e sile, a za koje je neophodna verifikacija idejnog projekta ili fasade, ozna~ene su u grafi~kom prilogu br. 15.
G.5. Lokacije javnog gra|evinskog zemqi{ta
koje su prioritet za realizaciju
Prioritet u okviru granice plana je sanirawe padine
Kosan~i}evog venca, u okviru planirane javne pe{a~ke povr{ine PP3, a radi obezbe|ewa postoje}ih i planiranih
objekata u ulici Kosan~i}ev venac i u Kara|or|evoj ulici
uz predmetnu pe{a~ku stazu.
Prioritet je, tako|e, hitna sanacija lokacije Memorijalnog prostora Narodne biblioteke, posebno sa hidrotehni~kog aspekta, pre realizacije planiranih intervencija
izgradwe, s obzirom na postoje}e stawe lokacije, radi za{tite samog lokaliteta i okolnih objekata.
Prioriteti su ozna~eni u grafi~kom prilogu br. 15.
Sastavni deo ovog plana su i:
Grafi~ki prilozi
1. Postoje}a namena povr{ina (1/1, 1/2)
2. Spomeni~ki status prostora
i valorizacija
3. Planirane zone i celine (3/1, 3/2)
4. Planirana namena povr{ina (4/1, 4/2)
5. Regulaciono-nivelacioni plan
sa urbanisti~kim re{ewem
saobra}ajnih i slobodnih
povr{ina
6. Plan hidrotehni~ke mreè
i objekata
7. Plan elektroenergetske
i telekomunikacione mreè
i objekata
1:500
1:1.000
1:500
1:500
1:1.000
1:1.000
1:1.000
Broj 37 52
8. Plan toplovodne mreè

i objekata
9. Sinhron-plan infrastrukturne
mreè i objekata
10. Inèwersko-geolo{ka
kategorizacija terena
11. Inèwersko-geolo{ki
preseci terena
12. Poloàj sanacionih objekata
na delu javne pe{a~ke staze
13. Geotehni~ki preseci terena
sa merama sanacije
14. Detaqi potpornih konstrukcija
15. Plan parcelacije javnih
povr{ina i smernice
za sprovo|ewe plana (15/1, 15/2)
1:1.000
1:1.000
14. novembar 2007.
Na osnovu ~lana 148. Zakona o bezbednosti saobra}aja

na putevima (Slu`beni glasnik SRS, broj 53/82) i ~lana
22. Odluke o Gradskoj upravi (Slu`beni list grada Beograda, br. 36/04, 1/05, 18/06, 21/06) sekretar Sekretarijata
za saobra}aj, donosi
1:1.000
RE[EWE
1:500
1:1.000
1:500
1:50
1:500
DOKUMENTACIJA PLANA
Tekstualni deo
1. Odluka o pripremawu plana
2. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli
3. Izve{taj o javnom uvidu
4. Obrazloèwe Sekretarijata
5. Izve{taj o u~e{}u zainteresovanih organa i organizacija i javnosti o javnom uvidu u Izve{taj o
Strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu Nacrta PDR prostorne celine Kosan~i}ev venac
6. Obrazloèwe plana
7. Tabelarni prikaz ostvarene saradwe sa ovla{}enim
institucijama, organizacijama i preduze}ima
8. Kopije uslova i podataka ovla{}enih institucija,
organa, organizacija i preduze}a koja su Zakonom
ovla{}ena da ih utvr|uju
9. Kartirawe biotopa
10. Ste~ene obaveze
11. Podaci o postoje}em stawu
12. Orijentacioni prikaz ostvarenih kapaciteta po
gra|evinskim parcelama i blokovima
Grafi~ki deo dokumentacije plana
D.1. Topografska podloga
1:1.000
D.2. Katastarska podloga
1:500
D.3. Katastar vodova i podzemnih instalacija 1:500
D.4. Grafi~ki prikaz ste~enih obaveza
1:5.000
D.5. Inèwersko-geolo{ka karta terena
1:1.000
D.6. Izvod iz GP-a Beograda 2021.
1:20.000
D.7. Orijentaciono re{ewe fizi~ke strukture
i preseci terena
1:1.000
D.8. Regulaciono-nivelacioni plan sa
urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih
i slobodnih povr{ina (D.8/1 i D.8/2)
1:500
D.9. Sinhron-plan infrastrukturne mreè
i objekata (D.9/1 i D.9/2)
1:500
Posebni prilozi Dokumentacije plana su:
1. Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih
dobara i dobara koja uìvaju status prethodne za{tite i
mere wihove za{tite (Sveska i )
2. Izve{taj o Strate{koj proceni uticaja na ìvotnu
sredinu Plana detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac
3. Program za izradu urbanisti~kog plana prostorne
celine Kosan~i}ev venac
4. Separat izvod iz osnovne dokumentacije Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija za potrebe izrade plana
detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac
Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqvawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Skup{tina grada Beograda
Broj 350-339/07-S, 10. septembra 2007. godine
Predsednik
Milorad Perovi}, s. r.
O POSEBNOM RE@IMU SAOBRA]AJA NA PODRU^JU

GRADA BEOGRADA U PERIODU OD 15. NOVEMBRA 2007.
DO 15. MARTA 2008. GODINE (U ZIMSKIM USLOVIMA)
Ovim re{ewem utvr|uje se poseban reìm saobra}aja u
gradu u periodu od 15. novembra 2007. do 15. marta 2008. godine (u zimskim uslovima) na podru~ju op{tina: Vo`dovac,
Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, ûkarica i Vra~ar.
1. Za vreme trajawa sne`nog pokriva~a obustavqa se saobra}aj i odre|uju za sankawe slede}e ulice:
Na teritoriji op{tine Stari grad:
Zadarska od Srebreni~ke do Kosan~i}evog venca.
Na teritoriji op{tine Vra~ar:
Gastona Gravijea, od Rankeove do Internacionalnih
brigada.
Na teritoriji op{tine Palilula:
Stojana Novakovi}a, od ârlija âplina do 29. novembra,
Maqenska, od trafo-stanice do Uralske,
Danila Ili}a, od î~e Romanijskog do Pribojske,
Veqe Miqkovi}a, od î~e Romanijskog do Pribojske,
Laze Stefanovi}a, od Garsije Lorke do J. Mihajlovi}a.
Na teritoriji op{tine Zvezdara:
M.Mili}evi}a, od Vojvode Savatija do D. Tucovi}a,
\uke Dini}a, od Vojvode Savatija do D. Tucovi}a,
Radojke Laki}, od Ravani~ke do V. Ili}a,
Kriàni}eva, od Gospodara Vu~i}a do Qube Davidovi}a,
[aba~ka, od Rifata Burxevi}a do D. Tucovi}a.
Na teritoriji op{tine Savski venac:
Sewa~ka, od Perside Milenkovi} do Vojislava Vu~kovi}a,
Dr Jovana Daki}a cela,
Generala Nikole Stefanovi}a cela,
Fabrisova, od Zve~anske do Dobropoqske,
Sitni~ka od Prahovske do Manasijeve.
Na teritoriji op{tine Vo`dovac:
Jovana Popovi}a, od Vojvode \urovi}a do Boè Jankovi}a,
Katarine Ivanovi}, od Zaplawske do Valentina Vodnika,
Gr~i}a Milenka, od Ustani~ke do Stevana Prvoven~anog.
Na teritoriji op{tine Rakovica:
NH Stanka Paunovi}a, od Bogdana @eraji}a do Borske.
Na teritoriji op{tine ûkarica:
Vladimira ]osi}a, od Zdravka Jovanovi}a do Kraqeva~kih `rtava.
Na teritoriji op{tine Zemun:
Sin|eli}eva cela.
Postavqawe i odràvawe saobra}ajnih znakova i za{titne mreè u ulicama navedenim u ovoj ta~ki obavqa
JKP Beograd-put po nalogu Sekretarijata za saobra}aj.
Znaci se postavqaju najkasnije do 15. novembra.
2. Za vreme sne`nih padavina ili poledice semaforski ure|aji se iz reìma redovnog rada stavqaju na reìm
treptawa ùtog svetla na slede}im raskrsnicama:
Bulevar despota Stefana Bra}e Jugovi}a,
Balkanska Kraqice Natalije,
Balkanska Admirala Geprata,
Bra}e Jerkovi} Darvinova,
Ustani~ka Karla Luka~a (pe{a~ki prelaz),
Ustani~ka Bulevar kraqa Aleksandra,
Ustani~ka Kru`ni put,
Batutova Milana Raki}a,
Starine Novaka Dalmatinska,
Bulevar kneza Aleksandra Kara|or|evi}a T. Drajzera
Qutice Bogdana,
14. novembar 2007.
Pilota M. Petrovi}a Kraqice Jelene,

Cara Du{ana Novogradska (Zemun),
Zaplawska Igwata Joba,
Borska Vukasovi}eva,
Borska Stanka Paunovi}a,
Borska Vare{ka,
Borska Ivana Mi~urina,
Borska Srpskih udarnih brigada,
Pa{trovi}eva Visoka,
Turgewevqeva Kirovqeva,
Kirovqeva Qe{ka,
Pe{a~ki prelaz u T. Ko}u{ka,
Savski nasip Stari savski most,
Vojislava Ili}a Strumi~ka,
Vojislava Ili}a Igwata Joba,
Vojislava Ili}a Gr~i}a Milenka,
Vojislava Ili}a Rimska,
Jovanke Radakovi} Vitezova Kara|or|eve zvezde,
Smederevski put Kalu|erica,
Blagoja Parovi}a @arkova~ka,
Vojvode Stepe Boè Jankovi}a,
Vojvode Stepe Vitanova~ka,
Vojvode Stepe Kru`ni put,
Kumodra{ka nova Kru`ni put,
Makenzijeva Knegiwe Zorke,
Blaè Jovanovi}a Koste Na|a,
Matice srpske Du{ana Petrovi}a [aneta,
Pariska Kneza Sime Markovi}a,
Trgova~ka Vodovodska,
Mite Ruì}a Milana Raki}a,
Mije Kova~evi}a Vi{wi~ka.
Izmenu reìma rada svetlosnih ure|aja obavqa JKP
Beograd-put po nalogu Sekretarijata za saobra}aj.
3. Brzina kretawa motornih vozila ograni~ava se na 40
km/h, na slede}im objektima:
Broj 37 53
a) na nadvo`wacima i ulicama:
Radni~koj, kod Gospodarske mehane i na ulazu u Adu
Ciganliju,
Trgova~koj, na ulazu i izlazu iz @arkova (vijadukti),
Pilota Mihajla Petrovi}a u Rakovici,
Vojvode Putnika, preko autoputa,
Mi{ka Jovanovi}a, preko autoputa i
Vojislava Ili}a, preko autoputa.
b) na mostovima:
preko reke Save u Brankovoj (novi most) i
Zemunskom putu (stari most),
preko reke Dunav Pan~eva~ki most sa prilaznim
objektima.
Postavqawe i odràvawe saobra}ajnih znakova obavqa
JKP Beograd-put po nalogu Sekretarijata za saobra}aj.
Znaci se postavqaju do 15. novembra.
4. U ulici Jug Bogdanovoj zabrawuje se saobra}aj za sva
vozila osim za vozila JGPP-a, taksi i interventna vozila.
Postavqawe i odràvawe odgovaraju}ih saobra}ajnih
znakova u navedenoj ulici obavqa JKP Beograd-put, po
nalogu Sekretarijata za saobra}aj. Znaci se postavqaju najkasnije do 15. novembra.
Stupawem na snagu ovog re{ewa prestaje da vaì Re{ewe o posebnom reìmu saobra}aja na teritoriji grada Beograda u periodu 15. novembar 2006 15. mart 2007. godine
(u zimskim uslovima) br. -03 br. 344.15-1999 od 9. novembra 2006. godine.
Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Grad Beograd Gradska uprava
Sekretarijat za saobra}aj
-03 br. 344.15 2115/07, 1. oktobra 2007. godine
Sekretar
Zoran Pe{ovi}, s. r.
AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA

I DRUGIH ORGANA GRADSKIH OP[TINA
LAZAREVAC
Na osnovu ~lana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02 i 33/04), ~lana 29. Zakona o buxetskom sistemu (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02, 87/02 i
66/05) i ~lana 19. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Lazarevac (Slu`beni list grada Beograda,
broj 34/04), Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 5. novembra 2007. godine, donela je
ODLUKU
O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUXETU
GRADSKE OP[TINE LAZAREVAC ZA 2007. GODINU
^lan 1.
U Odluci o buxetu gradske op{tine Lazarevac za 2007.
godinu (Slu`beni list grada Beograda, broj 22/07), u
~lanu 3. posle re~i Saveta za za{titu ìvotne sredine,
dodaju se zarez i re~i: kao i realizaciju Programa Fonda
za kori{}ewe sredstava od naknade za kori{}ewe dobara
od op{teg interesa u proizvodwi elektri~ne energije i
ugqa op{tine Lazarevac.
^lan 2.
U ~lanu 6, u tabeli vr{e se slede}e izmene:
U razdelu 1. ORGANI OP[TINE Skup{tina, predsednik i Op{tinsko ve}e, u okviru funkcije 110 Izvr{ni
i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi,
ekonomska klasifikacija 423, u koloni 6. iznos
13.314.788 mewa se iznosom 13.514.788,
ekonomska klasifikacija 499 (teku}a buxetska rezerva), u koloni 6. iznos 174.838.347 mewa se iznosom
174.788.944, a u koloni 7. iznos 41.575.899 mewa se iznosom
6.492.824, a u alineji sa opisom za{tita ìvotne sredine, iznos 36.575.899 u koloni 7. mewa se iznosom 1.492.824
i alineji sa opisom mesne zajednice, iznos 958.964, u
koloni 6 ,mewa se iznosom 909.561.
U okviru funkcije 451 drumski transport,
20.000.000 mewa se iznosom 30.000.000.
U okviru funkcije 630 vodosnabdevawe,
30.214.310 mewa se iznosom 45.214.310.
U okviru funkcije 810 usluge rekreacije i sporta,
10.185.000 mewa se iznosom 13.185.000.
U okviru funkcije 920 sredwe obrazovawe,
320.000 mewa se iznosom 220.000,
U okviru funkcije 940 visoko obrazovawe,
1.072.500 mewa se iznosom 954.000.
U okviru funkcije 950 obrazovawe koje nije definisano na drugom mestu,
550.000 mewa se iznosom 568.500.
U razdelu 2. OP[TINSKA UPRAVA, u okviru glave
2.0, funkcija 130 Op{te usluge,
1.555.000 mewa se iznosom 1.455.000,
Broj 37 54

850.000 mewa se iznosom 1.050.000, a u koloni 8. iznos
1.500.000 mewa se iznosom 2.150.000,
11.479.814 mewa se iznosom 10.689.814,
ekonomska klasifikacija 424, u koloni 5. ispod naziva Specijalizovane usluge, mewa se alineja tako da glasi:
u koloni 8. za iznos 10.000, izvor finansirawa 04, a za iznos 6.774 izvor finansirawa 07-za gradsku upravu prihoda, a u koloni 8. iznos 10.000 mewa se iznosom 16.774,
ekonomska klasifikacija 425, u koloni 7. iznos 8.756
mewa se iznosom 2.514.785,
30.506.029, bri{e se,
5.330.800 mewa se iznosom 5.740.800, a u koloni 8. iznos
a u okviru glave 2.0, funkcija 090 Socijalna za{tita
neklasifikovana na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 472, u koloni 6. iznos 150.000 mewa se iznosom 230.000.
U okviru Glave 2.1 JP Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, planirawe i izgradwu Lazarevca,
funkcija 130 Op{te usluge,
5.043.350, mewa se iznosom 4.900.000,
funkcija 620 razvoj zajednice,
80.500.000, mewa se iznosom 60.170.000,
71.495.799, mewa se iznosom 60.495.799,
ekonomska klasifikacija 425, u koloni 5. nakon posledwe re~i dodaje se zarez i re~i a u koloni 8. za iznos
35.887.069 izvor 07 sredstva grada za modernizaciju ulica i puteva, a za iznos 3.885.150, izvor 07 sredstva grada
za put MirosaqciSibnica, u koloni 6. iznos 79.550.048,
mewa se iznosom 102.880.048, a u koloni 8. iznos 40.387.069
mewa se iznosom 80.159.288,
ekonomska klasifikacija 483, u koloni 5. bri{u se
re~i (kolona 7. sredstva na ra~unu buxeta),
ekonomska klasifikacija 511, u koloni 5. u alineji
re~i za put MirosaqciSibnica, mewaju se re~ima sredstva grada za rekonstrukciju stare bolnice izvor 07, u
koloni 6. iznos 40.390.662, mewa se iznosom 48.390.662, a u
koloni 8. iznos 3.800.000 mewa se iznosom 43.432.637,
ekonomska klasifikacija 541, u koloni 5. dodaje se
alineja koja glasi : (kolona 7. sredstva na ra~unu buxeta).
U okviru Glave 2.4 Mesne zajednice, funkcija 160
Op{te javne usluge, ekonomska klasifikacija 425, u koloni 6. iznos 185.894, mewa se iznosom 235.297.
U okviru Glave 2.5 Fond za za{titu ìvotne sredine
gradske op{tine Lazarevac, funkcija 520,
18.037.034, mewa se iznosom 20.637.034,
funkcija 560,
3.351.283, mewa se iznosom 5.351.283,
posle reda sa ekonomskom klasifikacijom 424. dodaje se novi red sa ekonomskom klasifikacijom 425 u koloni 4, opisom teku}e popravke i odràvawe u koloni 5,
i iznosom 650.000 u koloni 7,
ekonomska klasifikacija 463, u koloni 7, iznos
1.499.728, mewa se iznosom 3.699.728,
2.106.101, mewa se iznosom 3.076.101,
76.972, mewa se iznosom 526.972,
posle reda sa ekonomskom klasifikacijom 512, dodaje se
novi red sa ekonomskom klasifikacijom 541 u koloni 4, opisom zemqi{te u koloni 5, i iznosom 300.000 u koloni 7,
14. novembar 2007.
funkcija 620,
4.452.035, mewa se iznosom 6.052.035,
9.561.998, mewa se iznosom 21.931.998,
funkcija 630,
21.055.182, mewa se iznosom 24.528.257,
ekonomska klasifikacija 481, u koloni 7. iznos 1.557,
mewa se iznosom 401.557,
20.041.089, mewa se iznosom 27.141.089,
funkcija 760,
5.125.007, mewa se iznosom 5.625.007,
632.904, mewa se iznosom 1.102.904,
^lan 3.
Nazivi ekonomskih klasifikacija, usagla{avaju se sa
Kontnim planom za buxetski sistem (Slu`beni glasnik
RS, br. 20/07, 37/07, 50/07 (ispr.) i 63/07).
^lan 4.
U skladu sa izvr{enim izmenama i dopunama vr{e se
odgovaraju}e izmene i dopune u odnosnim delovima buxeta.
^lan 5.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Skup{tina gradske op{tine Lazarevac
Broj 06-196/2007-H, 5. novembra 2007. godine
Predsednik
Branko Bori}, s. r.
Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 5. novembra 2007. godine, na osnovu ~l. 30. i 52. Odluke o snabdevawu grada toplotnom energijom (Slu`beni
list grada Beograda br. 2/87, 13/90, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93,
4/94, 7/94, 20/94, 2/95,15/96, 6/99, 14/01 i 11/05), ~lana 10.
stav. 1. ta~ka 15. i ~lana 19. stav 1. ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Lazarevac
(Slu`beni list grada Beograda, broj 34/04), donela je
ODLUKU
O SNABDEVAWU TOPLOTNOM ENERGIJOM
U LAZAREVCU
UPRAVQAWE I ODR@AVAWE
^lan 1.
Ovom odlukom propisuju se uslovi pod kojima se izgra|eni komunalni objekti toplotne infrastrukture mogu
eksploatisati i odràvati od preduze}a koja proizvode i
isporu~uju toplotnu energiju za potrebe zagrevawa stambenih i ostalih prostorija u Lazarevcu i naseqima du` toplovoda, kao i na~in reklamacije zbog nekvalitetnog zagrevawa, regulisawa na~ina pla}awa toplotne energije,
na~in remontovawa postrojewa, trajawe grejne sezone i visina temperature u prostorijama.
Op{ti uslovi za vr{ewe delatnosti snabdevawa grada
toplotnom energijom propisani Odlukom o snabdevawu
grada toplotnom energijom (Slu`beni list grada Beograda, br. 2/87, 13/90,23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 7/94, 20/94,
2/95, 15/96, 6/99, 14/2001 i 11/05), primewuju se i na podru~ju op{tine Lazarevac.
^lan 2.
Osnovni izvor snabdevawa toplotnom energijom je JP
EPS RB Kolubara d.o.o. Lazarevac ogranak KolubaraPrerada RJ Toplana, Vreoci (u daqem tekstu: proizvo|a~).
14. novembar 2007.
Javno preduze}e za distribuciju toplotne energije Toplifikacija Lazarevac (u daqem tekstu: isporu~ilac)
preuzima toplotnu energiju na izlazu iz kruga proizvo|a~a
(prag predaje) prenosi je i isporu~uje korisnicima.
^lan 3.
Postrojewa daqinskog grejawa i postrojewa lokalnog
grejawa grade se po programu koji sadrì podatke o ciqevima i tehni~kom re{ewu sistema daqinskog grejawa, potrebna sredstva i izvore finansirawa, na~in obezbe|ewa
sredstava, rok i dinamiku izgradwe, kao i druge neophodne elemente (u daqem tekstu: program daqinskog grejawa).
Program daqinskog grejawa donosi Skup{tina gradske
op{tine Lazarevac, na predlog isporu~ioca.
^lan 4.
Postrojewa daqinskog grejawa i lokalnog grejawa kao
posebni gra|evinski objekti, toplovodna mreà i toplotno-predajne stanice koje nisu u vlasni{tvu isporu~ioca,
predaju se na upravu isporu~iocu, pod uslovima koje odredi isporu~ilac ako su obezbe|ena sredstva za wihovo dovo|ewe u tehni~ki ispravno stawe od ustupioca, pod uslovima koje odre|uje isporu~ilac.
Do realizacije poslova iz prethodnog stava ovog ~lana
upravqawe na opisanim sredstvima preuzima isporu~ilac.
^lan 5.
Proizvo|a~ odràva postrojewe za proizvodwu, Glavnu
izmewiva~ku stanicu u Vreocima i deo magistralnog vrelovoda VreociLazarevac do izlaska iz kruga proizvo|a~a
(prag predaje).
Isporu~ilac je u obavezi da odràva novi magistralni
vrelovod VreociLazarevac od praga predaje do Glavne
pumpne stanice na ulasku u Lazarevac, Glavnu pumpnu stanicu na ulasku u Lazarevac, primarnu mreù vrelovoda u
Lazarevcu i toplotno-predajne stanice koje su predate isporu~iocu kolektivnog stanovawa u Lazarevcu, odnosno
imovinu koja je uneta u korist imovine isporu~ioca do dana stupawa na snagu ove odluke.
Gra|ani i pravna lica kao vlasnici objekata ~ije toplotne instalacije, do dana stupawa na snagu ove odluke,
nisu predate na odràvawe, du`ni su da iste odràvaju do
predaje i da iste ugovorom predaju isporu~iocu na odràvawe u roku i pod uslovima koji utvrdi upravni odbor isporu~ioca posebnom odlukom.
Vlasnici objekata iz prethodnog stava du`ni su da do
zakqu~ewa ugovora i predaje toplotnih instalacija iste
odràvaju o svom tro{ku.
^lan 6.
Korisnici ~iji su objekti prikqu~eni na postrojewe
daqinskog grejawa snose sve tro{kove iskqu~ewa, ponovnog prikqu~ewa, kao i eventualnu {tetu, ako su tro{kovi
nastali zbog neispravnosti ku}nih instalacija, nepropisno izvedenih radova ili nepravilnog kori{}ewa instalacija, odnosno kori{}ewa instalacija koje nisu u saglasnosti sa izdatim tehni~kim uslovima i odobrenom tehni~kom dokumentacijom.
^lan 7.
Proizvo|a~ i isporu~ilac toplotne energije du`ni su
da radi kvalitetnog snabdevawa korisnika toplotnom energijom postrojewa daqinskog grejawa eksploati{u racionalno i ekonomi~no i da ih odràvaju u ispravnom stawu.
^lan 8.
Proizvo|a~ je duàn da isporu~iocu isporu~uje toplotnu energiju po koli~ini i kvalitetu saglasno me|usobnom
ugovoru, koji }e zakqu~iti u roku od sedam dana ra~unaju}i
od dana stupawa na snagu ove odluke.
Stvarna koli~ina i kvalitet proizvedene toplotne
energije utvr|uje se prema instrumentima instaliranim
kod proizvo|a~a. Kontrola i ba`darewe ovih instrumenata regulisani su me|usobnim ugovorom.
Broj 37 55
^lan 9.
Isporu~ilac toplote je duàn da u prostorijama korisnika pri spoqnoj temperaturi do 15 stepeni S postiè
i odràva temperature predvi|ene projektom, a u skladu sa
raspoloìvim kapacitetom izvora toplote.
U stanovima i ostalim prostorijama koji su izgra|eni
po uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe
stambenih zgrada i stanova na podru~ju grada, ako zakonom
nije druk~ije propisano, du`ni su da u toku grejnog dana u
vremenu od 6 ~asova do 22 ~asa postiù i odràvaju slede}e temperature sa dozvoqenim odstupawem od 2 stepena S:
dnevne prostorije, spava}e sobe, predsobqa dega`mani i kuhiwe
+20 stepeni S
WC (poseban)
+15 stepeni S
kupatilo (posebno i sa WC-om)
+22 stepena S
poslovne prostorije
+20 stepeni S
kancelarije
+20 stepeni S
lokali
+20 stepeni S
magacinske prostorije u sklopu lokala +10 stepeni S
garaè
+ 5 stepeni S
ateqei
+20 stepeni S
U toku grejnog dana u vremenu od 22 ~asa do 6 ~asova, isporu~ilac je duàn da postiè i odràva temperaturu za 5
stepeni S niù od temperatura iz stava 2. ovog ~lana, sa
dozvoqenim odstupawem od 2 stepena S.
Temperature iz stava 1. ovog ~lana Isporu~ilac toplote duàn je da postiè i odràva pod uslovima da su ku}na toplotna postrojewa izvedena prema odobrenom projektu, da je izvr{en kvalitativan tehni~ki prijem, da su instalacije ispravne i kvalitetno regulisane i da je toplotna za{tita objekta izvedena prema projektu, po vaè}im
propisima i standardima iz ove oblasti.
REKLAMACIJE
^lan 10.
Korisnik toplotne energije ima pravo da nekvalitetno
zagrevawe, pismeno ili telefonom, reklamira isporu~iocu toplote, koji je duàn da svaku reklamaciju evidentira
upisom datuma i ~asa reklamacije, imena korisnika i
adrese. Isporu~ilac je duàn da po prijemu reklamacije
postupa u skladu sa odredbama ~lana 26. Odluke o snabdevawu grada toplotnom energijom.
^lan 11.
Ukoliko korisnik toplotne energije podnese pismeni
zahtev Isporu~iocu za umawewe pla}awa grejawa, isporu~ilac je u obavezi da na zahtev tog korisnika, nakon izlaska na
lice mesta, a najkasnije u roku od 24 ~asa, sa~ini zapisnik.
Zapisnik sadrì podatke o objektu i korisniku, vreme
merewa, izmerenoj spoqnoj temperaturi i temperaturi prostorija i wihovoj povr{ini, tipu i veli~ini grejnih tela
i druge podatke koji uti~u na kvalitet grejawa shodno
uslovima utvr|enim ~lanom 9. stav 3. ove odluke, datum i
potpis komisije isporu~ioca i korisnika.
Zapisnik se radi u tri primerka, od toga za isporu~ioca
dva, a za korisnika jedan primerak koji mu se uru~uje odmah.
Zapisnik iz stava 2. ovog ~lana osnov je za umawewe cene grejawa tog korisnika.
^lan 12.
Isporu~ilac je duàn da za deo postrojewa u wegovoj
nadle`nosti odmah, a najkasnije u roku od osam ~asova (u zavisnosti od teìne kvara) od prijema reklamacije, obavi
uvi|aj i izvr{i obezbe|ewe da ne do|e do {irewa kvara.
^lan 13.
Isporu~ilac je duàn da po prijemu reklamacije, a najdaqe u roku od osam ~asova, iza|e na lice mesta, sa~ini zapisnik kojim }e utvrditi na kom delu sistema je nastala obustava ili ograni~ewe isporuke toplotne energije, koji je
uzrok nekvalitetnog zagrevawa i pristupi otklawawu i otkloni utvr|ene nedostatke na instalacijama koje odràva.
Broj 37 56
Ukoliko utvrdi da je kvar lociran na delu instalacija

(Toplana, Glavna izmewiva~ka stanica u Vreocima i deo
novog magistralnog vrelovoda VreociLazarevac do praga
predaje) koje su u odràvawu kod proizvo|a~a, isporu~ilac
je u obavezi da ga o tome obavesti bez odlagawa.
^lan 14.
Ako se isporu~ilac toplote i proizvo|a~ ne saglase u
pogledu ocene na kom delu postrojewa daqinskog grejawa
postoji uzrok nekvalitetnog zagrevawa, du`ni su o tome
obavestiti op{tinski organ uprave nadleàn za poslove
komunalne inspekcije bez odlagawa, a najkasnije u roku od
24 ~asa od nepostizawa saglasnosti.
^lan 15.
Stawe na licu mesta naredna 24 ~asa po isteku roka iz
~lana 14. ove odluke utvrdi}e zajedni~ka komisija sastavqena od predstavnika proizvo|a~a, isporu~ioca i op{tinskog organa uprave nadle`nog za komunalne poslove.
Komisija donosi zakqu~ak koji sadrì nalog za proizvo|a~a ili isporu~ioca, u zavisnosti od toga na ~ijem delu grejnog sistema je utvr|en uzrok nekvalitetnog zagrevawa, da bez odlagawa pristupi otklawawu uzroka.
Istim zakqu~kom utvr|uje se na ~iji teret pada umawewe
naknade za toplotnu energiju, za koji period i u kom obimu.
^lan 16.
Ako je temperatura prostorije mawa od temperature iz
~lana 9. stav 2. ove odluke, naknada se umawuje za po 5% za
svaki stepen ispod te temperature za vreme trajawa nekvalitetne isporuke toplotne energije.
Stawe zagrejanosti prostorija utvr|uje se merewem na
sredini prostorije na visini od 1,5 metara.
^lan 17.
Kad nastupe okolnosti da se u pojedinim blokovima
zgrada ili na pojedinim grejnim podru~jima sa objektima
(sa i bez ugra|enih mera~a toplotne energije), isporu~uje
nekvalitetna toplotna energija, a isporu~ilac, odnosno
proizvo|a~ (u zavisnosti na ~ijim instalacijama je nastao
kvar) nije u mogu}nosti da u roku od 24 ~asa od reklamacije izvr{i otklawawe kvara odnosno uzroka isporuke nekvalitetne toplotne energije, za period dok te okolnosti traju, korisnicima se umawuje naknada na taj na~in {to se svaki dan prekida u isporuci toplotne energije ra~una kao dva
dana (zbog toga {to korisnici pla}aju naknadu za isporu~enu toplotnu energiju u toku cele kalendarske godine).
^lan 18.
Zapisnik iz ~lana 13. ove odluke, ako to iz istog proizlazi, osnov je za ostvarivawe prava korisnika na umawewe
naknade zbog nekvalitetnog zagrevawa i isporu~ilac toplote je duàn da u roku od 10 dana od dana otklawawa
uzroka prekida u isporuci toplotne energije pismeno obavesti korisnika o na~inu obra~una i iznosu umawewa.
ISPORUKA TOPLOTNE ENERGIJE U GREJNOJ
SEZONI I REMONT POSTROJEWA DAQINSKOG
GREJAWA
^lan 19.
Proizvo|a~ je u obavezi da u toku grejne sezone predaje
ugovorenu koli~inu toplotne energije a isporu~ilac da je
preuzme i isporu~i korisnicima.
^lan 20.
Grejna sezona po~iwe 15. oktobra, a zavr{ava se 15.
aprila.
Grejni dan traje 24 ~asa.
^lan 21.
Proizvo|a~ i isporu~ilac du`ni su da u periodu van grejne sezone izvr{e kvalitetne remontne radove na svim postrojewima daqinskog grejawa koje odràvaju, s tim {to je proizvo|a~ duàn da predmetne radove izvr{i najkasnije do 15.
septembra, a isporu~ilac do 15. oktobra teku}e godine.
14. novembar 2007.
^lan 22.
Proizvo|a~ i isporu~ilac toplotne energije du`ni su
da najdaqe u periodu od 1. do 10. oktobra izvr{e toplu probu postrojewa daqinskog grejawa.
^lan 23.
Zabraweno je izvo|ewe planskih remontnih radova na postrojewima daqinskog grejawa u toku trajawa grejne sezone.
^lan 24.
Proizvo|a~ i isporu~ilac du`ni su da po zavr{etku
svake grejne sezone pismenim aktom reguli{u pitawa o toplotnom kapacitetu koji je potreban za slede}u grejnu sezonu i o potrebnom protoku toplotne energije iz izvora toplote, kao i da taj akt me|usobno izvr{avaju.
^lan 25.
Remontni radovi na sekundarnim instalacijama objekata koji su na odràvawu kod isporu~ioca, vr{i}e isporu~ilac na osnovu ugovora zakqu~enog sa korisnicima.
Isporu~ilac je u obavezi da po zavr{etku svake grejne
sezone sa~ini pregled radova iz prethodnog stava koje je
potrebno izvr{iti.
^lan 26.
Prikqu~ewe novih objekata korisnika toplotne energije na postrojewe daqinskog grejawa vr{i se samo u periodu van grejne sezone, a najkasnije do 1. oktobra. Izuzetno,
isporu~ilac moè dozvoliti prikqu~ewe novih objekata
korisnika toplotne energije na postrojewe daqinskog grejawa i u toku trajawa grejne sezone, pod uslovom da se tom
radwom ne ugroàva sistem daqinskog grejawa Lazarevca.
Prikqu~ewe novih objekata korisnika toplotne energije na postrojewe daqinskog grejawa odobri}e isporu~ilac na osnovu utvr|enih tehni~kih uslova, a u svemu po postupku i na~inu predvi|enim Odlukom o snabdevawu grada
toplotnom energijom (Slu`beni list grada Beograda,
br. 2/87, 13/90, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 7/94, 20/94, 2/95,
15/96, 6/99, 14/01 i 11/05) i ovom odlukom.
^lan 27.
U slu~ajevima oteànog snabdevawa toplotnom energijom iz izvora ToplanaVreoci, Skup{tina gradske op{tine
Lazarevac moè, na predlog isporu~ioca ili proizvo|a~a, u
toku godine privremeno izmeniti ili ograni~iti propisanu isporuku toplotne energije u pogledu trajawa grejne sezone, grejnog dana, vremena zagrevawa stanova i visine temperature u prostorijama korisnika.
O trajawu i razlozima ograni~ewa, kao i o preduzetim
merama, izvr{ni organ gradske op{tine Lazarevac podnosi izve{taj Skup{tini na prvoj narednoj sednici.
^lan 28.
Direktor isporu~ioca dostavqa upravnom odboru isporu~ioca cenovnik usluga sa obrazloèwem predloga koji
se odnosi na cenu ko{tawa toplotne energije.
Upravni odbor isporu~ioca donosi odluku iz prethodnog stava na koju saglasnost daje Skup{tina gradske op{tine Lazarevac.
NADZOR
^lan 29.
Inspekcijski nadzor nad primenom ove odluke vr{i
organ nadleàn za poslove komunalne inspekcije.
KAZNENE ODREDBE
^lan 30.
Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 do 500.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj isporu~ilac, ako:
1. ne vodi evidenciju o reklamacijama (~lan 10);
2. u roku od osam ~asova ne izvr{i uvi|aj (~lan 12);
3. u roku od osam ~asova od prijema reklamacije ne postupi po reklamaciji, ne pristupi otklawawu kvara i isti
ne otkloni (~lan 13);
14. novembar 2007.
4. ne obavesti organ nadleàn za poslove komunalne

inspekcije da spori da je uzrok nekvalitetnog zagrevawa
na delu grejnog sistema koji odràva (~lan 14);
5. u roku od 15 dana od dana utvr|ivawa uzroka prekida
u isporuci toplotne energije pismeno ne obavesti korisnika o na~inu obra~una i iznosu umawewa naknade za toplotnu energiju (~lan 16);
6. postupi suprotno odredbama ~lana 20;
8. postupi suprotno odredbama ~lana 24.
Za prekr{aj iz prethodnog stava ovog ~lana kazni}e se
nov~anom kaznom u iznosu od 250 do 25.000 dinara i odgovorno lice isporu~ioca.
^lan 31.
Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 do 500.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj proizvo|a~, ako:
1. isporu~iocu ne isporu~uje toplotnu energiju po koli~ini i kvalitetu saglasno me|usobnom ugovoru (~lan 8);
2. ne obavesti organ uprave nadleàn za poslove komunalne inspekcije da spori da je uzrok nekvalitetnog zagrevawa na delu grejnog sistema koji odràva (~lan 14);
4. postupi suprotno odredbama ~lana 21.
Za prekr{aj iz prethodnog stava ovog ~lana kazni}e se
nov~anom kaznom u iznosu od 250 do 25.000 dinara i odgovorno lice proizvo|a~a.
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 32.
Na sva pitawa koja nisu regulisana ovom odlukom primewuje se u celini Odluka o snabdevawu grada toplotnom energijom (Slu`beni list grada Beograda, br. 2/87, 13/90, 23/92,
9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 7/94, 20/94, 2/95, 15/96, 6/99, 14/01 i 11/05).
^lan 33.
Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da vaì
Odluka o snabdevawu toplotnom energijom u Lazarevcu
(Slu`beni list grada Beograda, br. 15/96 i 14/01).
^lan 34.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
Branko Bori}, s. r.
Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 13. juna 2007. godine, na osnovu ~lana 4. Odluke o podizawu i odràvawu spomenika, spomen-plo~a i skulpturalnih dela na teritoriji gradske op{tine Lazarevac
ODLUKU
O POSTAVQAWU SKULPTURE PARADIGMA
^lan 1.
Postavqa se skulptura Paradigma autora dr Milije
Beli}a, akademskog slikara iz Lazarevca, na lokaciji Lazarevac, Kara|or|eva izme|u brojeva 40 i 42. na k. p. 10/32
KO Lazarevac.
^lan 2.
Skulptura je izgra|ena od ~elika, obojena u crveno, visine
300 cm sa betonskim postamentom dimenzija 170 h 140 h 100 cm.
^lan 3.
Skulptura se postavqa kao donacija autora dr Milije
Beli}a i PD Kolubara Metal d.o.o.
O odràvawu skulpture stara}e se gradska op{tina Lazarevac.
Broj 37 57
^lan 4.
Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Broj 06-67/2007-H, 13. juna 2007. godine
Predsednik
Branko Bori}, s. r.
Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 5. novembra 2007. godine, na osnovu ~lana 19. ta~ka 19. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Lazarevac
RE[EWE
O DAVAWU SAGLASNOSTI DP INOS SIROVINA,
LAZAREVAC DA MO@E U POSLOVNOM IMENU
KORISTITI IME LAZAREVAC
1. Daje se saglasnost DP Inos sirovina, Lazarevac,
Janka Staj~i}a 10, mati~ni broj 17194771 da moè u poslovnom imenu koristiti ime Lazarevac.
2. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
Branko Bori}, s. r.
OBRENOVAC
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici
odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 25. stav
1. i ~lana 29. Zakona o buxetskom sistemu (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02, 87/02, 61/05, 66/05, 101/05, 62/06, 85/06 i
86/06), ~lana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni
glasnik RS, br. 9/02, 33/04 i 135/04 i 62/06) i ~lana 21. ta~ka 5. Odluke o organizaciji i radu gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 32/04, 7/05,
32/05 i 29/07) donela je
ODLUKU
O DRUGOJ IZMENI ODLUKE O BUXETU GRADSKE
OP[TINE OBRENOVAC ZA 2007. GODINU
^lan 1.
U ~lanu 1. Odluke o buxetu gradske op{tine Obrenovac
za 2007. godinu (Slu`beni list grada Beograda, br. 23/07
i 29/07), vr{e se slede}e izmene:
u naslovu Primawa, iznos od 1.802.525.778 dinara
zamewuje se iznosom od 1.867.854.954 dinara;
u podnaslovu Teku}i prihodi, iznos od 1.802.025.778
dinara zamewuje se iznosom od 1.867.354.954 dinara;
u ta~ki 1. Ustupqeni prihodi iznos od 842.646.000
dinara zamewuje se iznosom od 871.406.095 dinara.
U ta~ki 1. Ustupqeni prihodi do promene dolazi izmenama i dopunama slede}ih vrsta prihoda:
porez na dohodak gra|ana, ekonomska klasifikacija
711, iznos od 1.000.000dinara zamewuje se iznosom od
2.760.095 dinara;
porez na nasle|e i poklon, ekonomska klasifikacija
713, iznos od 4.793.000 dinara zamewuje se iznosom od
5.793.000 dinara;
posle prihoda Kapitalni transferi iz grada, dodaje
se prihod Teku}i transferi iz grada, ekonomska klasifikacija 733, u iznosu od 16.000.000 dinara;
u ta~ki 2. Izvorni prihodi iznos od 959.379.778 dinara zamewuje se iznosom od 995.948.859 dinara.
U ta~ki 2. Izvorni prihodi do promene dolazi izmenama slede}ih vrsta prihoda:
prihodi od zakupa poslovnog prostora, ekonomska
klasifikacija 742, iznos od 25.000.000dinara zamewuje
se iznosom od 37.500.000 dinara;
Broj 37 58
prihodi od kamata, ekonomska klasifikacija 741, iznos od 8.000.000 dinara zamewuje se iznosom od
10.000.000 dinara;
prihodi od administrativnih taksi, ekonomska klasifikacija 742, iznos od 4.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 5.000.000 dinara;
prihodi od dobrovoqnih transfera, ekonomska klasifikacija 744, iznos od 47.246.873 dinara zamewuju se
iznosom od 47.245.954 dinara;
prihodi memorandumske stavke za refundaciju prihoda, ekonomska klasifikacija 771-772, iznos od 2.500.000
dinara zamewuje se iznosom od 2.700.000 dinara;
u naslovu Izdaci , iznos od 1.948.545.778 dinara
zamewuje se iznosom od 2.013.874.954 dinara;
u podnaslovu Teku}i rashodi iznos od 1.153.202.578
dinara zamewuje se iznosom od 1.211.981.659 dinara.
U teku}im rashodima do promena dolazi izmenama slede}ih kategorija rashoda:
rashodi za zaposlene, kategorija 41, iznos od
163.165.022 dinara zamewuje se iznosom od 169.739.022
dinara;
kori{}ewe robe i usluga, kategorija 42, iznos od
649.852.474 dinara zamewuje iznosom od 695.707.555 dinara;
subvencije, kategorija 45, iznos od 250.709.082 dinara zamewuje iznosom od 268.619.177 dinara;
izdaci za socijalnu za{titu, kategorija 47, iznos od
13.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 11.750.000 dinara;
ostali rashodi, kategorije 48,49, iznos od 65.576.000
dinara zamewuje iznosom od 54.426.000 dinara;
u podnaslovu Teku}i transferi, sinteti~ki konto
4631-41, iznos od 800.000 dinara zamewuje se iznosom od
1.400.000 dinara;
u podnaslovu Kapitalni rashodi, klasa 5, iznos od
dinara.
^lan 2.
U ~lanu 2. alineji prvoj odluke Teku}i prihodi i primawa, iznos od 1.802.525.778 dinara zamewuje se iznosom
od 1.867.854.954 dinara.
U istom ~lanu alineji drugoj odluke Teku}i rashodi i
izdaci, iznos od 1.956.045.778 dinara zamewuje se iznosom od 2.021.374.954 dinara.
U ostalom delu ~lan 2. odluke ostaje nepromewen.
^lan 3.
U tekstualnom delu odluke ~lan 12. mewa se i glasi:
Sredstva buxeta u iznosu od 1.462.007.459 dinara, sredstva socijalnih doprinosa u iznosu od 2.700.000, sredstva
sopstvenih prihoda direktnih i indirektnih korisnika
sredstava buxeta u ukupnom iznosu od 44.545.954, donacija
od ostalih nivoa vlasti u iznosu od 358.601.541 dinara i
neraspore|enog vi{ka prihoda iz ranijih godina u iznosu
od 153.520.000 dinara raspore|uju se po korisnicima i to:.
U tabelarnom delu odluke u ~lanu 12. vr{e se slede}e
izmene:
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 1, ekonomska klasifikacija 411 Plate i dodaci zaposlenih, izvor finansirawa 01, iznos od 76.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 78.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 2, ekonomska
klasifikacija 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca, izvor finansirawa 01, iznos od 11.500.000 dinara
zamewuje se iznosom od 11.900.000 dinara, a kod izvora finansirawa 03, iznos od 2.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 2.700.000 dinara, tako da se ukupan iznos od
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 3, ekonomska klasifikacija 413 Naknade u naturi, izvor finansirawa 01, iznos od 600.000 dinara zamewuje se iznosom
od 650.000 dinara;
14. novembar 2007.
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 4, ekonomska klasifikacija 414 Socijalna davawa zaposlenima,
izvor finansirawa 01, iznos od 1.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 2.000.000 dinara, i dodaje se novi izvor finansirawa 07 u iznosu od 3.000.000 dinara, tako da
se ukupan iznos od 1.500.000 dinara zamewuje iznosom od
5.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 5, ekonomska klasifikacija 415 Naknade za zaposlene prevoz,
izvor finansirawa 01, iznos od 4.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 3.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 6, ekonomska klasifikacija 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, izvor finansirawa 01, iznos od 100.000 dinara zamewuje se iznosom od 400.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 7, ekonomska klasifikacija 417 Odborni~ki dodatak, izvor finansirawa 01, iznos od 5.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 6.200.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 8, ekonomska klasifikacija 421 Stalni tro{kovi, izvor finansirawa 01, iznos od 15.800.000 dinara zamewuje se iznosom od 17.800.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 10, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, izvor finansirawa 01, iznos od 15.800.000 dinara zamewuje se iznosom od 13.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 11, ekonomska klasifikacija 423 Naknade ~lanovima radnih tela
Skup{tine i ve}a i ~lanovima ve}a koji nisu u stalnom radu i funkcionerski dodatak, izvor finansirawa 01, iznos od 8.000.000 dinara zamewuje se iznosom od
9.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 16, ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra|evinski objekti
HELP, izvor finansirawa 01, iznos od 3.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 2.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 16/a, ekonomska klasifikacija 511 Projektna dokumentacija,
zamewuje se re~ima Pribavqawe poslovnog prostora i
drugih zgrada za slu`bene potrebe Op{tinske uprave i organa op{tine ili za izdavawe u zakup tre}im licima izvor finansirawa 01, iznos od 3.198.000 dinara zamewuje
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 16/b, ekonomska klasifikacija 511 Kupovina, izgradwa i opremawe mesnih zajednica i mesnih kancelarija zamewuje se ekonomskom klasifikacijom 425 Teku}e popravke i odràvawe po Programu kori{}ewa sredstava od zakupa poslovnog prostora izvor finansirawa 01, iznos od 3.000.000
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 17, ekonomska klasifikacija 512 Ma{ine i oprema, izvor finansirawa 01, iznos od 3.000.000 dinara zamewuje se iznosom
od 4.698.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 25, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije za poqoprivredu, izvor
finansirawa 01, iznos od 7.000.000 dinara, zamewuje se
iznosom od 7.210.095 dinara, tako da se ukupan iznos od
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 26, ekonomska klasifikacija 451 Teku}e subvencije za JKP socijalni program i redovno poslovawe, dodaje se novi izvor
finansirawa 07 u iznosu od 6.000.000 dinara, tako da se
ukupan iznos od 43.047.528 dinara zamewuje iznosom od
49.047.528 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 26/a, ekonomska klasifikacija 451 Teku}e subvencije JKP Vodovod i kanalizacija, izvor finanirawa 07, iznos od
10.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 14.000.000 dinara, tako da se ukupan iznos od 57.000.000 zamewuje iznosom od 61.000.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 26/v, ekonomska klasifikacija 451 Teku}e subvencije JKP Parking servis Obrenovac, izvor finansirawa 01, iznos od
1.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 2.000.000;
14. novembar 2007.
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 29, ekonomska klasifikacija 472 Naknade iz buxeta za jednokratne
pomo}i, izvor finansirawa 01, iznos od 1.500.000 dinara, zamewuje se iznosom od 1.800.000 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 31, ekonomska klasifikacija 472 Naknade za sport iz buxeta, izvor
finansirawa 01, iznos od 7.200.000 dinara zamewuje se
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 33, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije JKP SKC socijalni
program i redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznos od 24.720.000 dinara zamewuje se iznosom od
26.220.000 dinara, tako da se ukupan iznos od 27.626.087
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 34, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije JP Radio socijalni
program i redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznos
od 8.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 10.200.000
dinara, dodaje se novi izvor finansirawa 07 u iznosu od
3.000.000 dinara, tako da se ukupan iznos od 8.834.898 dinara zamewuje iznosom od 14.034.898 dinara;
u razdelu 1 Op{tinska uprava, pozicija 37, ekonomska klasifikacija 463 Transferi ostalim nivoima vlasti, izvor finansirawa 01, iznos od 800.000 dinara zamewuje se iznosom od 1.400.000 dinara;
izvor finansirawa za razdeo 1 Op{tinska uprava,
01 Prihodi iz buxeta iznos od 387.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 400.760.095 dinara, 03 Socijalni doprinosi iznos od 2.500.000 dinara zamewuje iznosom od
2.700.000 dinara, 07 Donacije od ostalih nivoa vlasti
iznos od 20.000.000 dinara zamewuje se iznosom od
36.000.000 dinara tako da se ukupan iznos od 437.689.082
zamewuje iznosom od 467.149.177 dinara;
u razdelu 2 Mesne zajednice, pozica 38/g, ekonomska
klasifikacija 425 Teku}e popravke i odràvawe, izvor
finansirawa 01, iznos od 1.100.000 dinara zamewuje se
u razdelu 2 Mesne zajednice, pozica 38/|, ekonomska
klasifikacija 512 Ma{ine i oprema, izvor finansirawa 01, iznos od 100.000 dinara zamewuje se iznosom od
900.000 dinara;
izvor finansirawa za razdeo 2 Mesne zajednice, 01
Prihodi iz buxeta iznos od 2.500.000 dinara zamewuje
u razdelu 3 Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 48,
ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru redovna
delatnost, izvor finansirawa 01, iznos od 10.250.000 dinara zamewuje se iznosom od 10.115.000 dinara, izvor finansirawa 04, iznos od 1.500.000 dinara zamewuje se iznosom od
1.635.000 dinara tako da ukupan iznos ostaje nepromewen;
ekonomska klasifikacija 424 Usluge o~uvawa ìvotne
sredine, izvor finansirawa 01, iznos od 4.280.919 dinara zamewuje se iznosom od 4.280.000 dinara;
ekonomska klasifikacija 425 Teku}e popravke i odràvwe saobra}ajnice, izvor finansirawa 01, iznos od
dinara, izvor finansirawa 04, iznos od 7.546.873 dinara zamewuje se iznosom od 6.940.954 dinara, izvor finansirawa 07, iznos od 31.601.541 dinara zamewuje iznosom
od 52.401.541 dinara tako da ukupan iznos 193.000.000
ekonomska klasifikacija 425 Teku}e popravke i odràvawe ki{na kanalizacija, dodaje se izvor finansirawa
01, u iznosu od 1.000.000 dinara, a na izvoru finansirawa
07, iznos od 3.000.000 dinara se bri{e, tako da se ukupan
iznos od 3.000.000 dinara zamewuje iznosom od
1.000.000 dinara;
ekonomska klasifikacija 425 Teku}e popravke i odràvawe ure|ewe terena, izvor finansirawa 01, iznos od
Broj 37 59
110.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 115.200.000 dinara, izvor finansirawa 07, iznos od 13.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 19.300.000 dinara, tako da se ukupan
iznos 123.000.000 dinara zamewuje iznosom od 134.500.000;
ekonomska klasifikacija 425 Teku}e popravke i odràvawe redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznos od
49.100.000 dinara zamewuje se iznosom od 49.480.000 dinara, dodaje se izvor finansirawa 04, planiraju se rashodi
u iznosu od 120.000 dinara tako da se ukupan iznos od
ekonomska klasifikacija 485 Naknada {tete naneta od dràvnih organa, izvor finansirawa 01, iznos od 41.000.000
ekonomska klasifikacija 482 Porezi, obavezne takse i
kazne, redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznos od
4.384.000 dinara, zamewuje se iznosom od 4.034.000 dinara, dodaje se izvor finansirawa 04, iznos od 350.000 dinara tako da ukupan iznos ostaje nepromewen;
ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra|evinski
objekti vodosnabdevawe, izvor finansirawa 01, iznos od
15.500.000 dinara, zamewuje se iznosom od 14.500.000
dinara, na izvoru finansirawa 07, iznos od 3.000.000 dinara se bri{e tako da se ukupan iznos od 28.500.000 zamewuje iznosom od 24.500.000 dinara;
objekti fekalna kanalizacija, izvor finansirawa 07,
iznos od 15.000.000 dinara, zamewuje se iznosom od
10.000.000 dinara, tako da se ukupan iznos od 47.500.000
u razdelu 3 Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 63, ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra|evinski objekti ki{na kanalizacija, izvor finansirawa 01, iznos od 22.000.000
dinara, zamewuje se iznosom od 31.000.000 dinara, izvor finansirawa 07, iznos od 14.500.000 dinara zamewuje se iznosom
od 6.000.000 dinara tako da ukupan iznos od 36.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 37.000.000 dinara;
objekti toplifikacija, izvor finansirawa 01, iznos od
75.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 78.000.000 dinara, izvor finansirawa 07, iznos od 52.500.000 dinara
zamewuje se iznosom od 50.000.000 dinara tako da ukupan
iznos ostaje nepromewen;
objekti ure|ewe terena, izvor finansirawa 01, iznos od
44.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 38.000.000 dinara, izvor finansirawa 07, iznos od 10.000.000 dinara
zamewuje se iznosom od 8.000.000 dinara tako da ukupan
iznos od 54.000.000 dinara se zamewuje iznosom od
46.000.000 dinara;
ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra|evinski objekti saobra}ajnice, izvor finansirawa 01, iznos od
52.142.700 dinara zamewuje se iznosom od 67.242.700 dinara, izvor finansirawa 07, iznos od 150.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 156.900.000 dinara tako da ukupan iznos od 310.000.000 dinara zamewuje iznosom od
332.000.000 dinara;
u razdelu 3 Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 67, ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra|evinski objekti
planska dokumentacija, izvor finansirawa 01, iznos od
83.750.000 dinara zamewuje se iznosom od 71.620.000 dinara;
ekonomska klasifikacija 541 Zemqi{te, izvor finansirawa 01, iznos od 30.900.000 dinara zamewuje se iznosom
od 38.400.000 dinara;
Broj 37 60
izvor finansirawa za razdeo 3 JP za izgradwu, 01

Prihodi iz buxeta, iznos od 918.398.459 dinara zamewuje
se iznosom od 939.268.459 dinara, 04 Sopstveni prihodi, iznos od 42.546.873 dinara zamewuje se iznosom od
42.545.954 dinara, 07 Donacije od ostalih nivoa vlasti
iznos od 292.601.541 dinara zamewuje se iznosom od
302.601.541 dinara, tako da se ukupan iznos od
1.373.830.919 zamewuje iznosom od 1.404.700.000 dinara;
u razdelu 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, posle
pozicije 71, dodaje se pozicija 71/a, ekonomska klasifikacija 413 Naknade u naturi, izvor finansirawa 01, planiraju se rashodi u iznosu od 40.000 dinara;
u razdelu 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, pozicija 72, ekonomska klasifikacija 414 Naknade za zaposlene, izvor finansirawa 01, iznos od 550.000 dinara
zamewuje se iznosom od 750.000 dinara;
u razdelu 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, pozicija 74, ekonomska klasifikacija 421 Stalni tro{kovi,
pozicije 74, dodaje se pozicija 74/a, ekonomska klasifikacija 422 Tro{kovi putovawa, izvor finansirawa 01, planiraju se rashodi u iznosu od 200.000 dinara;
u razdelu 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, pozicija 75, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru,
u razdelu 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, pozicija 76, ekonomska klasifikacija 424 Specijalizovane usluge,
izvor finansirawa 01, iznos od 64.525.883 dinara zamewuje
se iznosom od 65.125.883 dinara, tako da se ukupan iznos od
pozicije 78, dodaje se pozicija 78/a, ekonomska klasifikacija 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta, izvor finansirawa 01, planiraju se rashodi u iznosu od 150.000 dinara;
u razdelu 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, pozicija 79, ekonomska klasifikacija 481 Dotacije neprofitnim
institucijama, izvor finansirawa 01, iznos od 3.650.000
izvor finansirawa za razdeo 4 Fond za za{titu ìvotne sredine, 01 Prihodi iz buxeta iznos od 25.000.000
dinara zamewuje se iznosom od 29.000.000 dinara, tako da
se ukupan iznos od 27.000.000 zamewuje iznosom od
31.000.000 dinara;
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 85, ekonomska klasifikacija 414 Socijalna davawa zaposlenima, planira se na izvoru finansirawa 04, iznos od 184.000 dinara;
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 86, ekonomska klasifikacija 421 Stalni tro{kovi, izvor finansirawa 04, iznos od 684.000 dinara zamewuje se iznosom od 300.000 dinara, tako da se ukupan iznos od
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 87, ekonomska klasifikacija 422 Tro{kovi putovawa, planira
se na izvoru finansirawa 04, iznos od 80.000 dinara;
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 88, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, izvor finansirawa 04, iznos od 600.000 dinara, zamewuje se iznosom od
300.000 dinara, tako da se ukupan iznos od 2.461.000.00
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 89, ekonomska klasifikacija 424 Specijalizovane usluge, izvor
finansirawa 04, iznos od 300.000 dinara, zamewuje se iznosom od 600.000 dinara, tako da se ukupan iznos od
575.000 dinara zamewuje iznosom od 875.000 dinara;
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 90, ekonomska klasifikacija 425 Teku}e popravke i odràvawe,
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 92, ekonomska klasifikacija 482 Porezi, obavezne takse, kazne
i PDV, izvor finansirawa 01, iznos od 7.460.000dinara
zamewuje se iznosom od 8.460.000 dinara;
14. novembar 2007.
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, pozicija 93, ekonomska klasifikacija 512 Ma{ine i oprema, izvor finansirawa 01, iznos od 1.195.200 dinara zamewuje se iznosom od 2.195.200 dinara i dodaje izvor finansirawa
04 u iznosu od 100.000 dinara, tako da se ukupan iznos od
u razdelu 5 JP Poslovni prostor, posle pozicije 93,
dodaje se pozicija 94 ekonomska klasifikacija 530 Dragocenosti, planira se na izvoru finansirawa 04, iznos od
20.000 dinara;
izvor finansirawa za razdeo 5 JP Poslovni prostor,
01 Prihodi iz buxeta iznos od 25.000.000 dinara zamewuje se iznosom od 29.000.000 dinara, tako da se ukupan iznos
od 27.000.000 zamewuje iznosom od 31.000.000 dinara;
Izmenama u strukturi izvora finansirawa za razdeo
15 mewa se i ukupna struktura izvora finansirawa za razdele 15 na slede}i na~in:
01 Prihodi iz buxeta iznos od 1.422.877.364 dinara, zamewuje se iznosom od 1.462.007.459 dinara;
03 Socijalni doprinosi iznos od 2.500.000 dinara zamewuje se iznosom od 2.700.000 dinara;
04 Sopstveni prihodi iznos od 44.546.873 dinara
zamewuje se iznosom od 44.545.954 dinara;
07 Donacije od ostalih nivoa vlasti iznos od
332.601.541 dinara, zamewuje se iznosom od 358.601.541
dinara;
Ukupan iznos od 1.956.045.778 dinara se zamewuje
iznosom od 2.021.374.954 dinara.
^lan 4.
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac
-13 br. 400-4, 30. oktobra 2007. godine
Predsednik
Neboj{a ]eran, s. r.
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~l. 30. i 57. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02,
33/04, 135/04 i 62/06) i ~l. 21. i 49. Odluke o organizaciji i
radu organa gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list
grada Beograda, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), donela je
ODLUKU
O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O OP[TINSKOJ
UPRAVI OP[TINE OBRENOVAC
^lan 1.
U Odluci o Op{tinskoj upravi op{tine Obrenovac
(Slu`beni list grada Beograda, br. 10/05 pre~i{}en
tekst i 8/07), ~lan 8. mewa se i glasi:
U Op{tinskoj upravi kao osnovne organizacione jedinice obrazuju se odeqewa, stru~ne slu`be i kabinet
predsednika gradske op{tine.
^lan 2.
Iza ~lana 16. dodaje se novi ~lan 16a i glasi:
Kabinet predsednika gradske op{tine obavqa stru~ne,
operativne, organizacione i administrativno-tehni~ke poslove za potrebe predsednika i zamenika predsednika gradske op{tine, koji se odnose na: neposredno izvr{avawe i
starawe o izvr{avawu politike izvr{ne vlasti op{tine;
sazivawe, pripremawe i odràvawe kolegijuma i drugih sastanaka predsednika i zamenika predsednika gradske op{tine, pripremu materijala o kojima odlu~uje predsednik i
zamenik predsednika gradske op{tine; pripremawe programa rada predsednika i zamenika predsednika gradske op{tine; evidentirawe i pra}ewe izvr{avawa donetih akata;
poslove protokola; poslove komunikacije sa javno{}u predsednika i zamenika predsednika gradske op{tine; interno
informisawe; organizaciju konferencija za {tampu i druge organizacione i administrativno tehni~ke poslove.
Dosada{wi ~lan 16a postaje ~lan 16b.
14. novembar 2007.
^lan 3.
U ~lanu 25. stavu 1. Odluke na kraju re~enice bri{e se
ta~ka i dodaju re~i: a kabinetom predsednika gradske op{tine, {ef kabineta.
U istom ~lanu u stavu 2. iza re~i Na~elnike odeqewa
i stru~ne slu`be dodaju se re~i: kao i {efa kabineta.
^lan 4.
Broj 37 61
tako {to se na kraju re~enice bri{e ta~ka i dodaju re~i odnosno od dana isteka mandata ~lanu Saveta ili Savetu mesne
zajednice.
U istom ~lanu, u stavu 5. bri{u se re~i a najduè godinu dana.
^lan 2.
Predsednik
Predsednik
odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 32/04, 7/05,
32/05 i 29/07), donela je
ODLUKU
O DOPUNI ODLUKE O NAKNADAMA I DRUGIM PRIMAWIMA ODBORNIKA I PLATAMA LICA KOJE BIRA, IMENUJE I POSTAVQA SKUP[TINA GRADSKE
OP[TINE OBRENOVAC
^lan 1.
U Odluci o naknadama i drugim primawima odbornika
i platama lica koje bira, imenuje i postavqa Skup{tina
gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, broj 9/06) u ~lanu 3. vr{i se dopuna tako {to se iza
stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:
Pravo na naknadu u visini iz stava 1. ovog ~lana pripada i ~lanu radnog tela koje je obrazovao nadle`ni organ
republike ili grada, koji nije odbornik i nije na stalnom
radu u op{tini, a koja tela obavqaju poslove gradske op{tine Obrenovac, kao izvorne ili poverene iz odre|ene
oblasti, ukoliko ovo pravo nije regulisano na druga~iji
na~in ili aktom organa koji je radno telo obrazovao.
^lan 2.
Predsednik
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 30. Zakona
o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02,
33/04, 135/04 i 62/06) i ~lana 21. Odluke o organizaciji i
RE[EWE
O IZMENI RE[EWA O DOPUNI RE[EWA O IZBORU
^LANOVA OP[TINSKOG VE]A GRADSKE OP[TINE
OBRENOVAC
1. U ta~ki 1. Re{ewa o dopuni re{ewa o izboru ~lanova Op{tinskog ve}a gradske op{tine Obrenovac -13
broj 020-56 od 10. decembra 2004. godine vr{i se izmena tako {to se re~i preostala tri ~lana zamewuju re~ima
preostala dva ~lana.
Predsednik

1. ta~ka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06), ~lana 27. Zakona o
javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02, 107/05 i
108/05), ~lana 21. ta~ka 18. Odluke o organizaciji i radu
organa gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), i ~lana 19. Odluke o organizovawu JKP Obrenovac iz Obrenovca br.
-13 br. 020-106 od 1. decembra 2006. godine (Slu`beni
list grada Beograda, broj 26/06), donela je
RE[EWE
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 30. Zakona
o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02,
33/04, 135/04 i 62/06) i ~lana 21. Odluke o organizaciji i
ODLUKU
O IZMENI ODLUKE O MESNIM ZAJEDNICAMA
^lan 1.
U Odluci o mesnim zajednicama (Slu`beni list grada
Beograda, br. 3/01 i 1/05) u ~lanu 50. stavu 1. vr{i se dopuna
O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENI

I DOPUNI STATUTA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A OBRENOVAC IZ OBRENOVCA
1. Daje se saglasnost na Odluku o izmeni i dopuni Statuta Javnog komunalnog preduze}a Obrenovac iz Obrenovca koju je doneo Upravni odbor preduze}a UO br. 178/2007 od 9. oktobra 2007. godine.
Predsednik
Broj 37 62
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 14. stav 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg
interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02 ,107/05 i
108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samoupravi
(Slu`beni glasnik RS, br. 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06 ), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine
Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 32/04, 7/05,
32/05 i 29/07) i ~lana 26. Odluke o osnivawu Javnog radiodifuznog preduze}a Radio Obrenovac u Obrenovcu
(Slu`beni list grada Beograda broj 16/06), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG RADIODIFUZNOG PREDUZE]A RADIO OBRENOVAC U OBRENOVCU
1. Imenuje se Miodrag Vukovi}, dipl. politikolog iz
Obrenovca za direktora Javnog radiodifuznog preduze}a
Radio Obrenovac u Obrenovcu.
2. Mandat direktora iz ta~ke 1. ovog re{ewa traje ~etiri godine, ra~unaju}i od 1. novembra 2007. godine.
Predsednik
1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od
op{teg interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02,
107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02, 33/04, 135/04 i
62/06), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda,
br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 14. Odluke o osnivawu
Javnog preduze}a Poslovni prostor Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, broj 23/06), donela je
2. Mandat direktora iz ta~ke 1. ovog re{ewa traje ~etiri godine ra~unaju}i od 1. novembra 2007. godine.
Predsednik
1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od
op{teg interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02,
JKP Vodovod i kanalizacija Obrenovac (Slu`beni
list grada Beograda, broj 26/06), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOG
PREDUZE]A VODOVOD I KANALIZACIJA,
OBRENOVAC
1. Imenuje se Milan Maro{anin, dipl. ma{inski inèwer iz Obrenovca, za direktora Javnog komunalnog
preduze}a Vodovod i kanalizacija, Obrenovac.
RE[EWE
Predsednik
O IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG PREDUZE]A

POSLOVNI PROSTOR, OBRENOVAC
1. Imenuje se Milan Stanojevi}, dipl. pravnik iz
Obrenovca, za direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor, Obrenovac.
Predsednik
Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 14. stav 1.
Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02,
JKP Toplovod, Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, broj 26/06), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOG
PREDUZE]A TOPLOVOD, OBRENOVAC
1. Imenuje se Qubi{a Stanojevi}, dipl. ma{inski inèwer iz Obrenovca, za direktora Javnog komunalnog
preduze}a Toplovod, Obrenovac.
14. novembar 2007.

odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 12. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02,
62/06 ), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa
gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 17. Odluke o
osnivawu Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine
Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, broj 23/06,)
donela je
RE[EWE
O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU UPRAVNOG
ODBORA FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
OP[TINE OBRENOVAC
1. U Re{ewu o imenovawu Upravnog odbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac -13 br. 020116 od 1. decembra 2006. godine, vr{i se izmena tako {to
se razre{ava du`nosti ~lana Upravnog odbora Fonda za
za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac Sneàna
Zvijer, predstavnik osniva~a, sa 30. oktobrom 2007. godine,
a imenuje za ~lana Upravnog odbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac Goran Aleksi}, hemijski tehni~ar iz Velikog Poqa, kao predstavnik osniva~a,
sa 30. oktobrom 2007. godine.
Mandat novoimenovanog ~lana Upravnog odbora traje
14. novembar 2007.
~etiri godine, odnosno do isteka mandata Upravnog odbora.

Predsednik

odrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 15. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa (Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02,
107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, br. 9/02,33/04, 135/04 i
62/06 ), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa
gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 21. Odluke o
osnivawu Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine
Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, broj 23/06),
donela je
RE[EWE
O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU NADZORNOG
ODBORA FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
OP[TINE OBRENOVAC
1. U Re{ewu o imenovawu Nadzornog odbora Fonda za
za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac -13 br.
020-117 od 1. decembra 2007. godine, vr{i se izmena tako
{to se razre{ava du`nosti ~lana Nadzornog odbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac Ana
Kari} iz Obrenovca, predstavnik osniva~a, sa 30. oktobrom 2007. godine, a imenuje za ~lana Nadzornog odbora
Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac
Miodrag Kuzmanovi}, RTV mehani~ar iz Belog Poqa, kao
predstavnik osniva~a, sa 30. oktobrom 2007. godine.
Mandat ~lana Nadzornog odbora imenovanog ovim re{ewem traje ~etiri godine, odnosno do isteka mandata
Nadzornog odbora.
Predsednik
Predsednik gradske op{tine Obrenovac, 6. novembra

2007. godine, po pribavqenom mi{qewu Op{tinskog ve}a
na sednici odrànoj 6. novembra 2007. godine, na osnovu
~lana 32. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Obrenovac (Slu`beni list grada Beograda, br.
32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 3. Odluke o uslovima i na~inu postavqawa privremenih objekata na javnim povr{inama u Beogradu (Slu`beni list grada Beograda, br.
31/02 pre~i{}en tekst, 11/05 i 29/07), donosi
PRAVILNIK
O VELIÎNI, IZGLEDU I DRUGIM USLOVIMA ZA
POSTAVQAWE BA[TA UGOSTITEQSKIH OBJEKATA
NA JAVNIM POVR[INAMA NA TERITORIJI
OP[TINE OBRENOVAC
^lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se veli~ina, izgled i drugi uslovi za postavqawe ba{ta na javnim povr{inama ispred ugostiteqskih objekata na teritoriji op{tine Obrenovac.
Broj 37 63
^lan 2.
Ba{ta je monta`no-demonta`ni objekat otvorenog ili
zatvorenog tipa u funkciji ugostiteqske delatnosti koja
se obavqa u tom objektu.
^lan 3.
Javne povr{ine na kojima se mogu postavqati ba{te su:
trgovi, trotoari, autobuske stanice, sportski, zabavni tereni i prostor oko wih, javna kupali{ta, povr{ine namewene
za javno kori{}ewe u otvorenim tr`nim centrima, neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te nameweno za javno kori{}ewe i
drugo gra|evinsko zemqi{te nameweno za javno kori{}ewe.
Ba{ta se moè postaviti na trotoaru ukoliko je trotoar dovoqno {irok da je na wemu mogu}e obezbediti potrebnu {irinu prolaza za pe{ake .
Minimalna {irina prolaza za pe{ake je 1,60 m.
Prilikom postavqawa ba{ta ne sme se ometati funkcija kolskog i pe{a~kog saobra}aja.
^lan 4.
Ba{te se ne mogu postavqati na slede}im javnim povr{inama:
u zoni raskrsnice ukoliko ometaju preglednost raskrsnice;
u {irini kolskog i pe{a~kog ulaza u zgradu ili dvori{te;
na povr{inama za parkirawe;
na povr{inama koje ometaju pristup komunalnim, protivpoàrnim i drugim slu`benim vozilima;
na javnim zelenim povr{inama, osim na ure|enim stazama i platoima.
Ba{ta se ne moè postaviti u funkciji ugostiteqske
delatnosti koja se obavqa u privremenom objektu.
^lan 5.
U okviru ba{te nije dozvoqeno zidawe bilo kakvih zidova, betonirawe podnih platoa, postavqawe {anka i ro{tiqa.
Postavqawem ba{te ne sme se mewati i o{tetiti postoje}a podloga.
^lan 6.
U ba{ti ne smeju da se emituju sna`ni izvori svetla i
zvuka.
^lan 7.
Ba{ta se postavqa tako da wena duìna bude u duìni
ugostiteqskog objekta ili maksimalno u duìni zgrade,
pod uslovom da nema stanova u prizemqu i da postoji saglasnost korisnika poslovnog prostora prizemqa zgrade.
^lan 8.
Ba{ta otvorenog tipa sadrì slede}e elemente: stolove, stolice, suncobrane, posude sa biqnom dekoracijom,
monta`no-demonta`ne ograde, podne platoe i rasvetu.
Ba{ta otvorenog tipa moè da sadrì tende.
Tende moraju biti izra|ene od lake konstrukcije prekrivene flaksibilnim materijalom. Mogu se postavqati
na tlo kao slobodnostoje}e ili na fasadi objekta konzolno fiksirane.
Tende koje se postavqaju na tlo po pravilu su tipa suncobran ili tenda na slobodnostoje}em ramu.
^lan 9.
Ba{ta otvorenog tipa moè se postaviti u toku cele godine.
^lan 10.
Ba{ta zatvorenog tipa pored elemenata iz stava 1. ~lana 8. ovog pravilnika sadrì konstrukciju i zastor.
Konstrukcija zatvorene ba{te je monta`no-demonta`na, izra|ena od ner|aju}eg metala, metala obojenog postojanim bojama ili plastificirana.
Broj 37 64
Zastor mora biti od: stakla, klirita, PVC materijala,

ostalih transparentnih nepropusnih materijala otpornih
na atmosferske uticaje i pogodnih za odràvawe.
^lan 11.
Ba{ta zatvorenog tipa moè se postaviti u periodu od
1. novembra do 1. marta.
^lan 12.
Odobrewe za postavqawe ba{te na zahtev pravnog lica,
odnosno preduzetnika koji obavqaju ugostiteqsku delatnost u ~ijoj je funkciji ba{ta, izdaje Odeqewe za urbanizam i komunalno-gra|evinske poslove Op{tinske uprave
gradske op{tine Obrenovac.
Uz zahtev za postavqawe ba{te podnosi se dokaz o pravu kori{}ewa poslovnog objekta, skica ba{te i odobrewe
za obavqawe ugostiteqske delatnosti.
Saglasnost na izgled ba{te daje organ nadleàn za poslove urbanizma, a saglasnost za mesto za postavqawe ba{te daje organ nadleàn za poslove saobra}aja.
14. novembar 2007.
Odobrewe se izdaje u formi re{ewa i sadrì naro~ito: mesto, povr{inu koja se zauzima, tip ba{te otvorena
ili zatvorena, elemente koji ~ine ba{tu, vreme na koje se
postavqa i obavezu uklawawa po isteku va`nosti.
^lan 13.
Stupawem na snagu ovog pravilnika prestaje da vaì
Pravilnik o veli~ini, izgledu i drugim uslovima za postavqawe letwih ba{ta u Obrenovcu (Slu`beni list grada Beograda, broj 10/04).
^lan 14.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik gradske op{tine Obrenovac
-15 br. 353-333/07, 6. novembra 2007. godine
Predsednik
SADR@AJ
Strana
Plan detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac
Re{ewe o posebnom reìmu saobra}aja na podru~ju grada Beograda u periodu od 15. novembra 2007.
do 15. marta 2008. godine (u zimskim uslovima)
52
Akti skup{tina gradskih op{tina

i drugih organa gradskih op{tina
LAZAREVAC
Odluka o izmenama i dopunama Odluke o buxetu
gradske op{tine Lazarevac za 2007. godinu
Odluka o snabdevawu toplotnom energijom u Lazarevcu
Odluka o postavqawu skulpture Paradigma
Re{ewe o davawu saglasnosti DP Inos sirovina, Lazarevac da moè u po slovnom imenu koristiti ime Lazarevac
OBRENOVAC
Odluka o drugoj izmeni Odluke o buxetu gradske
op{tine Obrenovac za 2007. godinu
Odluka o izmeni i dopuni Odluke o Op{tinskoj
upravi op{tine Obrenovac
Odluka o dopuni Odluke o naknadama i drugim
primawima odbornika i platama lica koje bira,
imenuje i postavqa Skup{tina gradske op{tine
Obrenovac
53
54
57
57
57
60
61
Odluka o izmeni Odluke o mesnim zajednicama

Re{ewe o izmeni Re{ewa o dopuni Re{ewa o
izboru ~lanova Op{tinskog ve}a gradske op{tine
Obrenovac
Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o izmeni i dopuni Statuta Javnog komunalnog preduze}a
Obrenovac iz Obrenovca
Re{ewe o imenovawu direktora Javnog radiodifuznog preduze}a Radio Obrenovac u Obrenovcu
Re{ewe o imenovawu direktora Javnog preduze}a
Poslovni prostor, Obrenovac
Re{ewe o imenovawu direktora Javnog komunalnog preduze}a Toplovod, Obrenovac
Re{ewe o imenovawu direktora Javnog komunalnog preduze}a Vodovod i kanalizacija, Obrenovac
Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Upravnog
odbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine
Obrenovac
Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Nadzornog
odbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine
Obrenovac
Pravilnik o veli~ini, izgledu i drugim uslovima za postavqawe ba{ta ugostiteqskih objekata na javnim povr{inama na teritoriji op{tine
Obrenovac
Strana
61
61
61
62
62
62
62
62
63
63
SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe
BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259
Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688
Izdava~ Grad Beograd Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik
RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:
JP Slu`beni glasnik, [tamparija Glasnik, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Sluzbeni List Grada Beopgrada - Plan Detaljne Regulacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Sluzbeni List Grada Beopgrada - Plan Detaljne Regulacije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sluzbeni List Grada Beopgrada - Plan Detaljne Regulacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0350-4727

14. novembar 2007. godine

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 10.

PLAN DETAQNE REGULACIJE

Cena 180 dinara

za{titu postoje}ih i afirmaciju novih vizura na

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

umetni~ke galerije i ateqea), ambasadama (Francuske i

14. novembar 2007.

Zakonu o za{titi `ivotne sredine (Slu`beni glasnik RS, broj 135/04);

A.3. Pravni i planski osnov

Glavni gradski centar i Centralna zona

14. novembar 2007.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru

Indeks izgra|enosti (I)

Stepen zauzetosti (Z)

Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk)

Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe

Parcela poslovawa mo`e biti izgra|ena i 100% pod

Za pozori{ta, bioskope i koncertne dvorane treba

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

8. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg interesa,

14. novembar 2007.

Planirani broj stanovnika u granicama plana je 2.759,

1. Za javne saobra}ajnice ulice izdvajaju se slede}e parcele:

Broj bloka Naziv ulice

Bulevar vojvode Bojovi}a

Kneza Sime Markovi}a

Kneza Sime Markovi}a

14. novembar 2007.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Broj bloka Naziv ulice

2. Za javne kolsko-pe{a~ke pristupe izdvajaju se slede}e parcele:

Broj bloka Naziv ulice

* blokovi izme|u kojih se nalazi kolsko-pe{a~ki pristup

Broj bloka Sadr`aj

* blokovi izme|u ili pored kojih se nalazi javna pe{a~ka komunikacija

Broj bloka Sadr`aj gra|evinske parcele Broj kat. parcele

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

14. novembar 2007.

Broj bloka Sadr`aj gra|evinske parcele Broj kat. parcele

5. Za javnu povr{inu tramvajske okretnice izdvajaju se slede}e parcele:

Broj bloka Sadr`aj

6. Za javnu povr{inu za objekat u funkciji re~nog saobra}aja (Kapetanija)

Broj bloka Sadr`aj

14. novembar 2007.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

7. Za komplekse javnih objekata izdvajaju se slede}e parcele:

Broj bloka Detaqna namena

Broj bloka Detaqna namena

Broj bloka Detaqna namena

* blokovi izme|u kojih se nalazi parcela tehni~ke infrastrukture

Broj bloka Detaqna namena

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

14. novembar 2007.

Na slede}im parcelama prepli}u se javno i ostalo zemqi{te po vertikali:

2. stanovawe sa poslovawem u Kara|or|evoj ulici, sa