Parasimpatikus,holinergicnu neurotransmisiju:

Sinteze Ach,u prisinapticke zavrsetke,osnovni prekurskor za sintezu Ach je holin

,
Holin preko transportera prolazi u presinptyicki zavrsetak I tako popmmocu enzim
a holinacetil-transferaza,konvertije u Ach.
Sintetisani Ach preko transporteza se prebacuje u vezikule,kada dodje do ulaska
Ca,
kao signal za egzocitozu,izaziva izbacivanje Ach iz vezikula,Ach se vezuje za po
st-sinapticki Rc,kratko se veze I brzo se odvaja od Rc.
U sinaptickoj pukotini ceka ga enzim Ach-esteraza koji ga razlaze na holin I sir
cetnu kiselinu.
Nema reuptake.
Holin se preuzima kroz presinapticke vezikule I koristi se kao supstrat za dalju
sintezu novih Ach.
2 blokatora transportera:
1.transporter na vezikuli: vezamikol,
2.transporter na presinaptickom zavrsetku blokira supstanca koja se zove: hemiho
lin.
Regulacija oslobadjanja Ach:
1.Autoregulacija
Imamo 2 grupe Rc koje su autoregulatorni inhibitorni M2-Rc I M4-Rc su autoregula
torni Rc, nikotinski Rc je autoregulatorni stimulatorni Rc.
Regulacija oslobadjanje:
Heteroregulaciju:
N-terminal Sy koji svojom bocnom grancicom deluje na N terminal Psy,isto termina
l Psy deluje svojom bocnom tgranom na N terminal Sy I deluje autoregulativno inh
ibitorno na terminal simpatikusa.
Sy:oslobadja NA smanjuje oslobadjanje Ach.
Psy:oslobadja Ach smanjuje opslobadjanje NA.
Kada se Ach oslobodi moze da se veze za 2 grupe Rc,M-Rc I N-Rc.
Kada se promenjuju male doze Ach uvek nastupaju M-efekti,dok N-efekti nastupaju
tek u velikm dozama Ach
Jedini nacin da dodje do ispoljavanja samo N-efekata je prethodnom blokadom M-ef
ekata Atropinom.
Dale-ov ogled:
Afinitet Ach je veci za M-Rc,
Efekat Ach na N-Rc se javlja tek u vecim dozama ili predhodnom blokadom M-Rc atr
opinom.
Zato Ach ispoljava M-efekte pre N-efekte.
Oslobadjanje Ach:
Ach se osobadja iz pre-ganglijskih vlakana,kod simpatiklusa I kod parasimpatikus
a.
Ach se oslobadja sa post-ganglijskih vlakana kod Psy.
Ach moze da se oslobadja iz post-ganglijskih vlakana kod Sy kada imamo izuzetke,
znojne zlezde dlanova I tabana,krmi sudovi obraza.
Ach se oslobadja iz srz nadbubrezne zlezde.
Ach se oslobadja na somatski nerv u neuro misicnoj spojnici.

N-Rc:
N-Rc su po gradju jonoropni Rc,izgradjeni od 5 subjedinica,postoji 5 klase N-Rc,
Nn-Rc su na ganglijama I u CNS,

Nm-Rc se nalaze iskljucivo na skeletnim misicima.

N-Rc ima 5 subjedinica (2alfa,beta,gama,delta)
N-Rc ima 2 vezivno mesto za Ach izmedju alfa I beta I afa I gama.
N-Rc ima centralni kanal koji pripada Na.
Za aktiviranje Na kanala potrebno da se oba mesta su zauzeta Ach.
N-Rc koji ima (alfa,alfa,beta,beta,beta)
M-Rc:
To su metabotropni Rc,Rc koji su vezani za G-proteine
G-proteini parni su inhibitorni,svi ostali q
qiqik
alfa-q,alfa-i,
kod neparnih subjedinica G proteina imaju IP3,DAG kao sekundarne glasnike.
Kod parnih subjedinica G-proteina G-proteina imamo inhibiciju adenilat ciklaza I
da se smanjuje cAMP.
Na istom organu moze da bude rasporedjeno vise tipova Rc,
kod Psy:
Bitno je da se zna efekte na organe.
Maja Tomic pita staru podelu M-Rc:
M1-Rc se nazivaju nervni M-Rc sto znaci da se nalaze u CNS I zelucu,
M2-Rc se nazivaju srcani M-Rc a ima ih svuda.
M3-Rc se nazivaju zlezdani M-Rc,nalaze se I na g.m.cells
Efekata Psy na oci:
Na radijalni misic oka gde se nalazi alfa-Rc,to je bisic koji sirio zenicu I iza
zivao midrijazu.koji se zvao musculus dilatator pupilae.
Medjutim,
Sem radialnih misica,oko ima cirkularne misice I na to misicu se nalazi M3-Rc.Gq
-Rc ima alfa-q,ciji su sekundarni glasnici IP3 I DAG.
Raste nivo IP3 ,raste nivo Ca,Ca se veze za kalmodulin I nastaje Ca-kalmodulin k
ompleks koji je aktivan komplex,koji aktivira kontrakciju cirkularni misic oko.k
oji se naziva musculus sphincter pupile.
Efekat Psy na oko,gde cirkularni misic oka se kontrakuje gede se nalazi M3-Rc ta
ko nastaje mioza.
Kada se gleda oko vidi se musculuus dilatator pupile I musculus sphincter pupile
a 3 misic oka se nevidi,mora da se napravi horizontalni presek oka.Tada se vidi
duzica,
Duzica je gradjena od misicnih vlakana,radialna vlakna duzice,lokanta misicne du
zice,otvor izmedju duzica je zenica,ipred duzice se nalazi prostir koji se naziv
a prednja ocna komora.
Rznjaca ili cornea.
Ugao koje cine roznjaca I duzica se nalazi jedan mali otvor,koji se zove slemov
kanal,sluzi za oticanje ocne vodice.
Iza duzice nalazi se ocno socivo,ocnim ligamentima,koji se zovu zonule,povezan s
a strukturom koja se zove ciljarno telo.Ciljarno tele ima svoj travicularni epit
el,ove epitelne cell su zaduzene za sintezu ocnu vodicu.
Ocna vodica se oslobadja iz travicurnog epitela u prostor iza duzice,ispred so
civa I cilijarnog tela.
Ocna vodica se oslobadja iz travicurnog epitela u zadnju ocnu komoru,pa iza zad
nje ocne komore korz zenicu prolazi u prednju ocnu komoru,iz prednje ocne komore
ide do ugla kroz koje otice.
Kroz Shlemov kanal otice oko 90% ocne vodice.
Preostali 10% ocne vodice protice difuzijom,kroz rupice koje se nalaze na cilija
rnom telu.
Aleksandra pita :cemu sluzi ocna vodica:
Ocna vodica sluzi na nahrani one strukture oka,koje nemaju spostvenu vaskulariza

ciju.
Cornea,ocno socivo,lens,staklato telo nemaju krvne sudove,dakle proteini dolaze
do ovih struktura zahvaljujuci ocnoj vodici.
Zasto ove strukture nemaju krvne sudove(Cornea,ocno socivo,lens,staklato telo )?
Zato sto treba da se omoguci svetlosnom zraku pa padne na retinu,zahvaljujuci st
apicima I cunicima nastaje impuls koji se pretvara u sliku gde nervus opticus pr
enese u centar za vid.
Glaucom
Osnovni uzrocnik glaukoma je poviseni intra-okularni pritisak,koji nastaje zbog
prevelike sinteze ocne vodice,koja nemoze tim intenzitetom da otice.
Imamo normalnu sintezu ocne vodice ali je problem u oticanju.
U oku nastaje veliki pritisak,Ocna vodica pritiska papillae nervi optici.
Normalno ppila je ispupcena ali kada je visok intra-okularni pritisak,ona je kon
kavna.
Ocni pritisak koji gura papilu,kompruimuje krvni sud koji mu je zadatak da ishra
ni ocni nerv I da ishrani mreznjacu.Tako se kompromituje cirkulacija oka I ocne
mreznjace.
U nedostatku ishrane ocni nerv propada,osoba sa glaukomom ostaje bez vida.
Aleksasndra pita podelu glaukoma:
Glaukom se deli na glaukom otvorenog ili zatvorenog ugla.
Ako je put za oticanje ocne vodice nema prepreka,
Medjutim,
Osoba sa glaukomom ima iskrivljenu duzicu,koja napravi barijeru na putu oticanja
ocne vodice,i to bi bio glaukom zatvorenog ugla.
Tezi je I opasnije glaukom zatvorenog ugla.
Ciljijarni misic
Ciljarni misic oka nalazi se u ciljijaernom telu,ad njega zavisi akomodacia oka.
Psy preko M3-Rc koji se nalaze na ciljarnom misicu,izaziva kontrakciju ciljarnog
misica,kada se cikljarni misic kontyrakuje,ligamenti (zonule) se opuste.
Zonule istezu socivo.
Ako se zonulem opuste socivo se ispupci,
Ako se ispupci socivo,to je prilagodjavanje za gledanje na brzinu,a to je akomod
acija.
Akomodacija oka je prolagodjavanje sociva za gledanje na blizinu,
Ciljarni misic je kontrahovan,da bi se zonule olabavile,socivo je ispupcano.
Kada je relaksiran ciljarni misic,zolule u istegnute ,istugnut je socivo I to je
gledanje na daljinu.

Efekti preko M3-Rc:

Na oko:
Mioza I akomodacija.
Mioza preko musculus cirkularnih vlakana,musculus cirkularis pupile.
Akomodacija;preko ciljarnog misica,musculus sphincter pupile.
Srce:
Srce ima Psy inervaciju,gde sa Psy vlakna se oslodadja Ach,
Psy vlakna vode poreklom iz kranijalnog dela kicmene mozdine, koja stizu do srce
pripadaju nervusu Vagusu.Na kraju ovuh vlakana se oslobadja Ach.Oslobodjeni Ach
se vezuje za M2-Rc.
Distribucija M2Rc u srcu:!!!!!!!!!!!!!!!!

Srce je poznato po M2-Rc,njihova distribucija,u predkomorama,predkomore su bogat

e sa M2RcObzirom da se AV-cvor I SA-cvor se nalaze u komorama,na njima se nalazi
M2Rc.
Komore nemaju Psy ionervaciju,na njima ima jako malo M2Rc,
Psy ima efekte samo na predkomore I na SA-cvor I na AV-cvor.
Na komore Psy skoro pa nema nikakvog uticaja zato sto nema M2RC.
Efekat Psy na srce:
(-)inotropno,(-)hromotropno,(-)dromotropno,(-)dromotropno.
M-Rc Gi,alfa-i,inhibira adenilat ciklazu ,smanji se cAMP,nema aktivnosti PKA,pro
teinkinaze A,
PKA u srcu fosforilise Ca kanale,popvecava kolicinu Ca u cells.
Nema dovoljno aktivne PKA,nema dovoljno Ca u cells,zato imamo 4 (-) dejstva na s
rcu:
(-)inotropno,(-)hromotropno,(-)dromotropno,(-)dromotropno.
Efekat koji se dobija preko alfa-i subjedinice,dobija se preko beta-gamma komple
ks.
Na srcu kod M2Rc ,beta-gamma kompleks,je zaduzen za otvaranje K-kanala.
Kada se otvore K-kanale,K+kao IC jon izlazi napolje,cell gubi svoje +pozitivno n
aelektrisanje,cell ulazi u stanje hiperpolarizacije,Stanje mirovanja.
Sve ovo zajedno izaziva sva 4 negativna efekta na srce:
(-)inotropno,(-)hromotropno,(-)dromotropno,(-)dromotropno.
Krvni sudovi:
Ima endotel,Tunika intima,Tunika mediaTunika adventicija
Krvni sudovi nemaju Psy inervamciju,
Krvni sudovi su inervisani samo Sy
Krvni sudovi imaju M3-Rc
M3-Rc se nalaze na endotelu I na g.m.cell na zidu krvnih sudova.
Kada imamo zdrav krvni sud:
Cirkulisuci Ach,aktivira M3Rc na endotel krvnog suda,
Obzirom da su M3Rc Gq,njihova subjedinica alfa-q,njihov sekundarni glasnih je IP
3,koji povecava kolicinu Ca u endotelnoj cell.

Ca u endotellnoj cell:
Aktivira Ca-zavisni enzim endotelna No-sintaza,koj potom sintetise NO.
NO je gas,nikad se ne deponuje,po automatizmu kada se sintetise gas admah izlazi
iz cell,difunduje.
NO moze da udje u lumenu endotela krvnog suda gde ce se brzo razgraditi.
NO difunduje u pravcu tunike media,dolazi do glatkih misicnih cell,g.m.cell prol
azi kroz njihovu membranu,pocinje da deluje na enzim gvanilat ciklaza.
Gvanilat ciklaza iza GTP sintetise cGMP,cGMP aktivira protein kinazu G,PKG fosfo
rilise lakih lanaca miozina,Usled cega dolazi do relaksacije glatkih misica,.
Tako da Ach preko M3Rc na endotelu izaziva relaksaciju g.m endotela krvnih sudov
a I dolazi do VD.
Da li je ovo znacajna VD?
Ach se vrlo lako se razgradjuje I postavlja se pitanje koliko ga ima u krvi I u
kojoj meri ova VD znacajna.
Koji je drugi efekat Ach na krvne sudove?
Kada imamo osteceni krvni sud sa ostecenim endotelom,,Ach ide na M3-Rc na g.m.
Oni su Gq.alfa-q,nastaje IP3 koji mobilise Ca,Ca kao tercijarni glasnih se veze

za kalmodulin,nastaje aktivan kompleks Ca-kalmodulin,

kalmodulin je Ca zavisni enzim g.m.cell
Ca-kalmodulin aktivira ,mioin kratkih lanaca I dolazi do kontrakcije,dakle preko
M3Rc ovih Rc moze doci do VK.
Ach moze da izazove VD I VK krvnih sudova.
Kod zdravih krvnih sudova Ach izaziva VD
kod ostecenog endotela krvnih sudova iozazira VK.
Bronhije:
Imaju epitel,imaju g.m.imaju tuniku adventiciju,imaju Psy ,inervaciju.vlakna na
cije pripadaju Psy na ciji kraju se oslobadja Ach,
M3Rc bronhija I lokalizovani su na g.m u zidu.
M3Rc su Gq,alfa-q,IP3 oslobadja Ca,Ca-kalmodulin koji izaziva kontrakciu lakih m
iozinskih lanaca g.m.bronhija I dolazi do BK bronhokonstrikciju.sto znaci da Ach
u bronhijala izaziva BK.
Bronhialne zlezde:
Na zlezdama se nalazi M3Rc,Ach-M3Rc koji su Gq,alfaq dolazi do oslobadjanje IP3
koji izaziva oslobadjanje Ca,Ca je signal za egzocitozu tako da Ca izaziva sekre
ciju bronhialnih zlezda.
GIT:
Psy je zaduzen za varenje I za odmaranje,
Za digestiju je potrebna peristaltika,Ach preko M3Rc koji su Gq,alfa-q dolazi do
oslobadja je IP3 I oslobadja se Ca koji je odgovoran za kontrakciju g.m.GIT-a,k
onstatujemo da Ach obezbedjuje perilstaltiku,
Ach u crevima treba da obezbedi varenje:
Za varenje je potrebna HCL iz zeluca,u zelucu se nalazi M1Rc I M3Rc preko kojih
se oslobadja HCL,
Medjutim,
U crevima se nalazi brojne zlezde koje imaju M3Rc koje su zaduzene za sekrrwecij
u digestivnih enzima,koji su zadezene za varenje,dolazi do sekreciju tih zlezda
u GIT,jer imaju Ach-M3Rc,kojki je Gq,alfa-q,IP3 Ca I dokazi do kontrakcije lakih
miozinskihlanaca g.m.zlezda I do kontrakcijei do sekrecije enzima koji su bitni
za varenjeju GIT.
U GIT imamo:
Efekat na creva,povecanje motilitet creva,
Efekat na zeludac,pojacane sekrecije HCL,
Efekat na zlezde koje se nalaze u GIT,
dolazi do oslobadjanje enzima koji su zaduzene za varenje.
Mokracna besika:
Ima musculus detrusor koji odgovoran za kontrakciju mokracne besike I do mokrenj
e,Psy kontrakuje m.detrusa,i tako se urin potiskuje u uretar,
Medjutim,
Ako te uretre se nalaze neki sfinkteri,musculus sphincter internus koji je kontr
olisan od strane Psy I ima nevoljni pokret ,nalazi se na pocetku uretre,a na kra
ju uretre se nalazi m.sphincter externus ,ima somatsku inervaciju,koji mozeo da
kontrolisemo I ima voljnu inervaciju.
Psy treba da kontrakuje m.detrusor I da relaksira m.sphincter internus da bi omo
gucio mokrenje.,
Psy relaksira Trigonum,,vrat mokracne besike.i relaksira m.sphincter internus da
bi omogucio mokrenje.
Pljuvacne,suzne,znojne zlezde.
Sadrze M3Rc kada se veze Ach dolazi do aktivacije Gq,alfa-q,IP3 I oslobadjanje C
a signal za aktivnost I imamo sekreciju zlezda.
Agonisti parasimpatikusa,:parasimatomimetici:

To su supstance koji imitiraju efekte Psy,dele na direktne I na indirektne.

Direktne:M-agonisti,N-agonisti.
Indiraktni:inhibitori Ach-esteraze.
Direktni Muskarinske agoniste:
Dele se na prirodne I sintetske,
Sintetski agonisti su:karbahol,betanehol I metanehol.
Prirodni agonisti su:muskarin,pilokarpin,arekolin.
Pilokarpin kao predstavnik prirodnih M-agonista.
Betanehol kao predstavnik sintetskih M-agonista.
Pilokarpin:
Prirodni M-agonist
Moze da se koristi kod glaukoma
Psy izaziva miozu,vuce duzicu da bi se zenica zatvorila,otvaranje duzice dolazi
do otvaranje shlemovih kanala,pravi se veci otvor za oticanje ocne vodice.
Pilokarpin se moze koristiti kod xerostomije(patoloska suvoca usta):
Xero suvo,stomija usta.
Xerostomija se javlja kod Sijegrenov sindrom:
Pacijenti boluju od smanjenje sekrecije pljuvacke I suvoca ustra,smanjenja sekre
cija suza pa oci suve,
Resenje:
Pravi se rastvor piolokarpina,koji se ispiraju usta I time se stimulira lucenje
pljuvacnih zlezda.
Pravi se kapi za oci kako bi se stimulisalo susenje u vlazenje oka.
Pilokarpin nesme se koristiti sistemski:
Ima tercijarnu strukturu,ima sposobnost da prodje HEB,pilokarpin mioze da izazio
ve nezeljena dejstva na CNS koji nezelimo.
Pilokarpin se koristi kod adhezije duzice I sociva:
Pilokarpin kao parasimpatomimetik forsica ocno socivo da menje svoj oblik,bezi o
d duzice,i odvlaci se.
celi misic se kontrakuje relaksiraju se zonuile I dolazi do ispupcenje sociva I
tine se odvaja od duzice.
.Efekti pilokarpina na Srce:
Izazvao bi 4 (-)dejstva-inotropno-hromotropno-batmotropno-dromotropno.
Usporvao bi srce.
Efekat na g.m GIT:
Efekat na g.m.zucne kese,pilokarpin bi mogao da izazove zucne kolike,usled kontr
akcije g.m zucne kese.
Betanehol:
Nekada se koristio kod patoloske retencije urina,danas se vise ne koristi jer se
stavljaju urinarni kateteri.
Koristi se kod poste operativna lenjost crevamjer ubrzava crevnu perilstaltiku.
Koristi se kod pacijenata sa atonijom zeluca.ili gastroparezu.pa se kod njih moz
e koristiti isto.
Isto kod Siegirerov sindrom,
moze da izazove braduikardiju,kolike,

***Nikotinski agonisti:
Ganglijski nikotinski Rc,
Glavni agonista N Rc je nikotin,nikotin aktiviora nikotinske Rc na skeletnim mis
icima,Nm,
na ganglijana Nn,

kod pusaca,
centralno dejstvo nikotonskih Rc je oslobadjanje dopamiona,koji je neurotrnsmite
r koji daje osecaj zadovoljstva,
Pun efekat nikotina se moze uociti kod predoziranje nikotinom,to se ranije desav
alo kada se nikotin koristio kao incekticid,danas se ne koristi u te svrhe,
danas se trovanje nikotinom desava kada pusas prepusi.
Trovanje nikotinom kod osobe koja nije pusac efekat prve cigarete.
Simptomi trovanje nikotinom:
obziron da se N-Rc se nalaze na Sy ganglijama I na Psy ganglijama,javljaju se ef
ekti na Sy I na Psy,
Sy deluje u KVS I nastaje tahikardia,osoba bleda.
Psy koji je dominantan u GIT,ubrzan motilitet creva ,grceva,dijareja,mucnina pov
racanje
Kada dodnje do aktivacije Nm Rc a skeletnim misicima,dolazi do jakih konttrakcij
a skeletnih misica I do grceva.
Kada dodje do aktivacije centralnih nikotinskih Rc,dolazi do efekta na ADH,raste
aktivnost ADH nastaje anurija.
Antidot se daje:samo je potreba svez vazduh jer se nikotin sam od sebe u organiz
mu razgradi,kod konvulzija daje se diazepam,
Nikotin je stetan za krvne sudove jker izaziva VK perifernih krvnih sudova I tak
o dolazi kod pusaca nastaju probl;emi sa perifernom cirkulacijom.
Nikoti unistava male krvne sudove koje se nalaze u velikim krvnih sudova.
Mali krvni sudovi se hrane difuzijom iz lumena k.s.i veliki krvni suh zahteva va
skularizaciju I zapada u sklerozu arteriosklerozu. Jer je krvni sud ostao bez va
skularizacije nastage trombangitis obliterans.
Nema vaskularizacije,pusacka stopala.
Gangrena na stopala.
Arterio-skleroza je indikacija za intermitenta klaudikacija:bolest izloga.
Sta je intermitentna klaudikacija?
Nastaje prilikom hodanja,kada je smanjen dotok krvi u misicina zbogm ostecenih k
rvnih sudova,aterosklerotican krvni sud nemoze dovoljno da ishranjuje misice,
Pusac kada krene u setnje dobija grceve u misicima,zbog nedovoljne ishranjenosti
misica.
Pacijent hoda pa stane pa opet koda pa mora da se odmara I to izgleda kao da pac
ijent razgleda izloge.
Osim nikotina u cigaretama e nalazi 250 kancerogenoznih supstanci koji su odgovo
ri za vecu ucestalost nastajanja kancera pluca,tumor usne duplje,tumor jezika,tu
mor mokracne besike.
Pusenje u trudnoci
je stetno za plod jer sprecava razvitak ploda I rodjene bebe imaju manju telesnu
masu,dolazi do prevremenog porodjaja,
Danas se smatra da postoji cvrsta veza izmedju pusenje majke I pojave leukemije
u decijem dobu.
Pusenje deluje anksioliticki usled oslobadjanje dopamina,ucenje kod pusaca je ol
aksano jer serotnon uklanja stress.
Pusenje deluje protektivno kod neuredegenerativne bolesti,pogotovo kod parkinson
ove bolesti,alchajmerove bolesti.
Uticaj pusenje na inflamatorne bolesti creva:
Ulcerozni kolitis,crhnova bolest.su inflamatorne bolesti creva.
Kod ulceroznog kolitisa pusenje je protektivni faktor,
Kod pusaca kod kojeg nasledio h=gene a cronu bolest,ispolice se crhonova bolest,
a da nije pusio nebi se ispolila crhonova bolest.pusenje je ovde promotivni fakt
or.

Kod oba slucajeva nastaje 10-20 stolica na dan,sluzave stolice,

1.Ako je pacijen prestao sa pusenje,izgubio se protektivni faktor I ako je pacij
ent sklon nastaje ulcerozni colitis,kada jednom dodje do ispoljavanje ulecerozno
kolitisa.
2.Ako pacijent pocne ponovo da pusi efekat ulcerozni colitis se ne povlaci.
Kod cronove bolesti,da pacijent nije pusio nebi nikad doslo do ispoljavanja bole
sti.
Kod pusaca ,doslo do ekspresiju gena za crhonovu bolest.
Nikotin kao agonista se razlikuje od svih ostalih,po tome sto je jedini kojio iz
aziva ushodnu regulaciju Rc sto je atipicno,

Pusenje izaziva psihicku I fizicku zavisnost,

Odvikavanje od pusenje nije nimalo lako zbog veliki broj Rc koji je napravljen I
trazi ligan da bi se aktivirao,
Odvikavanje od nikotina se koriaste nikotinski flasteri,to su trandermalni flast
eri jer u njima ima samo nikotin a nema ostalih stetnih supstanci koji mogu biti
kancerogeni.
Oslobadja se nikotin iz transdermalnih flastera,i smanjuje potrebu za cigaretama
,
U terapiji advikavanja ad cigareta koristi se antidepresiv bupropion (ziban)neef
ikasan.
Moze se davati jos anksiolitik,beta blikator,klonidin,ili benzodiazepin usled po
jave nervoze.