Serbian (Latin)

Droge: prave injenice

EKSTAZI

Kako deluje:

(E, Ex, E n C, eccy, MDMA, XTC, eggs, pingers, disco

biscuits, pills)

Stimulans u ekstazi ubrzava centralni nervni

sistem, dok istovremeno halucinogeni sastojci
utiu na svest. MDMA smanjuje inhibicije
i korisnika dovodi u stanje vee budnosti,
oseajnosti i energinosti. Ekstazi poinje da deluje
u roku od 20 minuta od uzimanja, izazivajui
euforiju koja dostie vrhunac nakon nekih sat
vremena. Uticaji droge mogu da traju i do osam
sati posle ega sledi faza oslobaanja organizma
od droge koju mogu da prate umor i razdraenost.
Ti uticaji su jo jai ako se ekstazi kombinuje sa
drugim drogama, ukljuujui alkohol.

Kratkorone posledice:

Ekstazi je najei ulini naziv za

metilendioksimetamfetamin (MDMA). Uosnovi je
to stimulans sa halucinogenim karakteristikama,
najee u obliku pilula (zbog ega je ta droga
dobila kreativni nadimak pilule) u razliitim
bojama koje se razlikuju po utisnutom peatu.
Obinose uzimaju oralno, ali ekstazi moe ida se
izmrvi ili mre.

Ekstazi povisuje krvni pritisak i ubrzava puls,

atakoe povisuje i temperaturu tela. Korisnikgubi
apetit i mnogo se znoji, a moe i da povraa.
Kod nekih korisnika dolazi do pregrejavanja,
a uobiajene nuspojave ukljuuju nenamerno
stezanje vilica, krgutanje zubima i proirene
zenice, kao i anksioznost inesanicu tokom perioda
oslobaanja organizma od droge. Ako se pilula
uzme uvruoj, vlanoj sredini (kao na rejv parti
ili na koncertima) moe da doe do dehidracije,
pa ak i srane insuficijencije i smrti, iako se to
retko dogaa. Poznati su i sluajevi ukojima su
korisnici uneli suvie tenosti u organizam, to
je prouzrokovalo trovanje vodom i dovelo do
oticanjamozga.

Uticaj i toksinost svake pilule su nepredvidivi,

zato je rizik od prevelike doze vrlo realan.

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

Dugorone posledice:
Iako postojei dokazi jo nisu ubedljivi, ima ih sve
vie i vie koji ukazuju na to da redovna upotreba
ekstazija deluje kao neurotoksin na mozak.
Tekikorisnici govore o simptomima depresije
(kao to su letarginost i promene raspoloenja),
smanjenoj koncentraciji ioteenju pamenja.
Tose dogaa zbog toga to ekstazi smanjuje
koliinu serotonina u mozgu. Eksperimenti na
ivotinjama pokazuju da to smanjenje serotonina
moe da bude dugorono (i do tri godine),
pa ak i trajno.

Ono najvanije:
Kao to to vai i za sve druge nezakonite droge koje
se proizvode u prostim dvorinim laboratorijama,
kontrola kvaliteta ne postoji. Iako aktivni sastojak
ekstazija treba da je MDMA, veina pilula ga u
stvari ne sadri. Zato? Zato to je teko doi do

osnovnih hemikalija koje su potrebne za njegovu

proizvodnju, a hemijski ih je teko sintetizovati.
Veinaproizvoaa pilula koristi jednostavnu
opremu i ne zazire od tednje na svakom koraku.
Ne zaboravite da bez obzira na to ta misli ili ta
vam kae diler ili drugar koji vam prodaje tablete,
vrlo je sumnjivo da li i on ili ona zaista zna odakle
ta roba potie, a naroito nije u mogunosti da
garantuje njen kvalitet. Ti preprodavci obino
samo ponavljaju ono to im je rekla ona osoba od
koje su oni dobili tablete. To sve zajedno znai da
ne kupujete MDMA nego najverovatnije uzimate
kombinaciju metamfetamina i drugih sintetikih
halucinogena, ukljuujui parametoksiamfetamine
(PMA). Drugi jeftini sastojci kojima se dopunjavaju
tablete ekstazija mogu da ukljuuju kofein,
ketamin(sredstvo za smirenje konja),
paracetamol iibuprofen.

Kada se uzima ekstazi, mora se paziti na unos vode u organizam previe

vode moe da bude isto toliko opasno kao i premalo vode

n PMA je droga tipa amfetamina sa svojstvima stimulansa i halucinogene droge koja se ponekad
prodaje kao ekstazi ili se nalazi u ekstaziju. Deluje sporije, ali je jaa od MDMA, pa ljudi esto misle da
su im prodali lou robu (duds), i zato uzmu jo jednu, a to je ve prevelika doza. Zabeleeno je ve
vie smrtnih sluajeva usled toga.
n Ulje koje se zove safrol, a koje se dobija iz korenja, kore i ploda sasafrasa se koristi za proizvodnju
MDMA. Poznato je da upotreba sasafrasa kod ljudi izaziva trajno oteenje jetreirak.
n U periodu od 2000-2004. godine, Nacionalni sistem za informacije islednika (National Coronial
Information System) je zabeleio 112 smrtnih sluajeva povezanih sa uzimanjem ekstazija, od kojih
jeu 46 posto sluajeva sama droga bila glavni uzrok smrti.
n Serotonski sindrom moe da nastane usled korienja ekstazija dok se uzimaju lekovi za depresiju,
iliod prevelike doze. Simptomi ukljuuju uznemirenost, glavobolju, zbunjenost, sranu aritmiju,
trzanje miia i, u ekstremnim sluajevima, komu i smrt.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

ICE

Kratkorone posledice:

(meth, crystal meth, d-meth, shabu, tina, glass)

Povean broj otkucaja srca i ubrzano disanje,

povien krvni pritisak, problemi sa cirkulacijom
i srcem. Ice pojaava libido, takoda su korisnici
skloniji rizinom seksualnom ponaanju, to
poveava rizik odpolnih bolesti (STI).

Dugorone posledice:

Ice je ulini naziv za kristalni metamfetamin

hidrohlorid, koji od sredine90-tih godina ini
90 posto od ukupne koliine metamfetamina
zaplenjenih od strane policije u Australiji.
Obinose prodaje kao kristalni praak ili kao
bezbojno grumenje. Moe da se pui, mre ili
ubrizgava.

Kako deluje:
Intenzivni oseaj euforije (high ili rush) koji se
osea nakon uzimanja ice-a moe da traje ido
12 sati, zavisno od toga koliko puta se uzme.
Korisnici se oseaju veseli i uzbueni. Drogadeluje
na receptore mozga tako to ih zapljuskuje
monoaminima. Redovnom upotrebom se ti
receptori unite, tako da korisnik vie uopte ne
moe da osea zadovoljstvo ako ne uzme ice.
Zbogtoga ice dovodi do velike fizioloke
ipsiholoke zavisnosti.

Vremenom korisnici bukvalno ostare od ice-a.

Ubrizgavanje stvara oiljke, apscese, oteenje
vena i poveava rizik od zaraze mikroorganizmima
koji se prenose preko krvi. Kod tekih
korisnika dolazi do oteenja zuba, lezija koe,
neuhranjenosti, smanjene funkcije plua i optih
bolova i greva. Osimrizika od modanog udara,
dokazano je da utie i na mentalno zdravlje
ikognitivnu funkciju zavisnici pate od paranoje,
halucinacija, gubitka pamenja, nesanice ipsihoze.

Ono najvanije:
Ice je jedna od najgorih droga koja postoji.
Usmislu drutvenog uticaja, za zavisnike od te
droge pristup drogi ima preovlaujui inajvaniji
prioritet, pa usled toga oni esto postanu
agresivni i nasilni, otuujui tako lanove porodice
iprijatelje od sebe.
n Toksina isparenja koja se stvaraju za vreme
proizvodnje ukljuuju hidrogen hlorid, sonu
kiselinu, amoniju i fosfin hemikalije koje su
sve vrlo otrovne za ljude.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

MARIHUANA (KANABIS)
(pot, grass, weed, dope, reefer, joint, spliff, ya(r)ndi,
rope, mull, cone, skunk, bhang, ganja, hash, chronic)

Kako deluje:
THC se apsorbuje preko plua (ili stomaka)
ukrvotok i dospeva do mozga gde zapljuskuje
receptore hemikalijama mozga koje nagrauju.
Uopte uzev, puenje kanabisa stvara oseaj
oputenosti kod korisnika. Takoe poveava apetit,
to se kolokvijalno kae getting themunchies.

Kratkorone posledice:
Tekoe sa koncentracijom, poremeena
koordinacija, zakrvavljene oi i suva usta.

Dugorone posledice:

Od biljke kanabis se proizvode tri razliita

proizvoda. Marihuana je list icvet enske biljke
koja sadri psihoaktivnu supstancu delta-9
tetrahidrokanabinol (THC). Od biljke kanabis
takoe se proizvodi hai koji se prodaje u malim
obojenim tablama (od ute do crne boje) i kao ulje.
Najei nain konzumiranja droge u Australiji
je puenje suvih listova i pupoljaka cveta biljke
udointu (joint) ili u lulicama (bongs).

Oboljenja disajnih organa, vrste raka povezane

sa puenjem i mali broj spermatozoida, pa ak
i slaba elja za seksom. Psiholoka zavisnost od
droge dovodi do poveane razdraenosti, gubitka
pamenja, emotivne nestabilnosti, nedostatka
motivacije, paranoje i napada anksioznosti,
apostoji veza i sa psihozom iizofrenijom kod
tekih puaa marihuane. Mogu da se jave
idrutveni problemi kao to su problemi
uvezama sa lanovima porodice i prijateljima.
Nezaposlenost je takoe dovedena u direktnu
vezusa zloupotrebom marihuane.

Ono najvanije:
Kao i svaki drugi vid udisanja ugljenika koji gori,
puenje marihuane u sutini nije dobro za vas.
I zato to se veina gande u dananje vreme
proizvodi hidroponiki, postoje anegdotski dokazi
da ona sadri visoku koncentraciju toksinih
hemikalija koje su jouvek prisutne kada se pui.

Istraivanja su pokazala da mukarci koji konzumiraju velike koliine

kanabisa imaju problema u krevetu i mnogi od njih
nisu u stanju da dostignu vrhunac.*
*Izvor: Anthony Smith Studija La Trobe univerziteta.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

n Fiziki uticaji
Puai koji dugorono pue marihuanu mogu
da obole od astme, bronhitisa, raka usta, grla
i plua, da imaju lou koncentraciju, oteeno
pamenje, tekoe sa uenjem, amogue
imentalna oboljenja.
n Drutveni uticaji
Kod puaa koji dugorono pue marihuanu
takoe postoji vea verovatnoa da nee
zavriti kolu, TAFE ili fakultet, anezaposlenost
je direktno povezana sa zloupotrebom
marihuane. Dugoroni korisnici takoe
mogu da imaju probleme u svojim vezama sa
lanovima porodice iprijateljima.

n Trava i vonja
Rezultati nedavnih istraivanja koja je objavio
Nacionalni centar za spreavanje upotrebe
kanabisa i informacije (National Cannabis
Prevention and Information Centre - NCPIC)
pokazuju da vonja pod uticajem droge moe
da povea rizik od saobraajne nesree za
300procenata.
n Marihuana i zakon
Da li sanjate o odmoru u tropskom Puketu?
Upozorenje: osuda zbog posedovanja
marihuane ili bilo koje druge droge vae
planove za odmor moe neogranieno da
odloi. Ako vas osude zbog posedovanja
kanabisa, neete moi da putujete u mnoge
zemlje, kae Dennis Young, Izvrni direktor
DRUG ARM-a u Brizbenu. Takva osuda
takoe moe da utie na vae budue opcije
studiranja i zapoljavanja. Mnogi jednostavno
ne razumeju ili ne razmiljaju o dugoronim
zakonskim posledicama.

Uprkos injenici da mnogi veruju da svi tinejderi duvaju, etiri od pet

mladih Australijanaca (14-19) NIKADA nije probalo marihuanu**.
**Izvor: Nacionalna strategija o drogama anketa domainstava 2007. godine
(2007 National Drug Strategy Household Survey - NDSHS).

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

KOKAIN

Kratkorone posledice:

(koka - coke, snow, Charlie) (krek kokain: krek, rock,

base, sugar block, freebase)

Povean broj otkucaja srca, uznemirenost,

paranoja i halucinacije, grevi miia ipovraanje.
Upotreba kokaina tokom vie sati ili dana dovodi
do kraha (tj. depresije iletargije).

Dugorone posledice:
Psihoza izazvana kokainom karakterie je
nasilniko, agresivno ponaanje i paranoine
deluzije kao i poremeaji sna, poremeena
seksualna sposobnost, modani udari, konvulzije
i insuficijencija bubrega. Takoe,mrkanje droge
oteuje membrane unosu to konano moe da
dovede do kolapsa nosne pregrade. Ubrizgavanje
dovodi do oteenja tkiva.

Ono najvanije:

Kokain je stimulans u vidu belog praka.

Obinosemre, ali se i ubrizgava,
uzima oralno ili trlja udesni.

tagod tvrdio va dobavlja, istoa kokaina

uAustraliji je vrlo loa u poreenju sa njegovom
istoom u nekim drugim zemljama, tako da se
na lokalnom tritu kokain uvek mea sa drugim
drogama, kao to su praak spid, met i ekstazi.

Kako deluje:
Zavisno od njegovog kvaliteta i istoe, sva tri
oblika kokaina pruaju intenzivan, kratkotrajan
oseaj ushienosti zbog luenja neurohemikalije
koja se zove dopamin. Osimuobiajenog oseanja
uzbuenosti, korisnici takoe stiu preveliko
samopouzdanje i postaju preterano priljivi.

Kombinacijom kokaina i alkohola se dobija hemikalija kokaetilen koja je

toksinija za organizam nego uzimanje samo jedne od te dve droge.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

SPID

Kratkorone posledice:

(whiz, point, zip, go-ee, snow, gas, pure, eve, gogo)

Prekomerno znojenje, pregrevanje, zamuen vid,

glavobolje, krgutanje zubima, stezanje vilica,
munina i proliv.

Dugorone posledice:

Spid je amfetamin, obino u vidu praka sivobele/

ukaste boje, ali moe da bude i roze ili ak
ibraon boje od vrlo finog do vrlo grubog
praka ili kao viskozna tenost u kapsulama.
Tadroga moe da se uzme oralno, da se pui,
mre, ubrizgava ilikoristi rektalno.

Kako deluje:
Kao i kod svih amfetamina, spid izaziva oseaj
ushienosti nakon uzimanja. Poveanje energije,
suzbijanje apetita i budnosti su normalne reakcije
uglavnom zato to droga ubrzava poruke izmeu
mozga i tela. Kao posledica toga, ubrzavaju se
disanje i srani ritam, a povisuje se i krvni pritisak.

Kao i ice, dugorona upotreba spida doprinosi

prevremenom starenju korisnika i dovodi do
propadanja zuba, sranih problema, gubitka na
teini, mogueg modanog udara i velikog rizika
od sticanja zavisnosti. Kod zavisnih korisnika je
umanjena sposobnost kontrole nad emocijama
i dolazi do paranoinih ideja i kompulsivnog
ponaanja. Oni takoe mogu da se ponaaju
nasilniki i uvredljivo. Ta droga je odgovorna za
rasturanje mnogih porodica i prijateljstava.

Ono najvanije:
Spid je veoma prljava droga koja se mea sa
vie vrsta drugih droga, pa ak i sa deterdentima
da bi se ostvario to vei profit. Ako je koristite
due vreme, izgledaete oronulo, koa e vam
loe izgledati, zubi e vam propasti, a moete
da postanete i iracionalni, agresivni i da se
ponaatenasilniki.

Psihoza izazvana spidom je uobiajena kada se uzme prevelika doza

amfetamina i veoma lii na paranoidnu izofreniju.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

GHB

Kako deluje:

(G, fantasy, liquid E, grievous bodily harm (GBH))

Ova droga se prvobitno koristila za optu

anesteziju, pa uglavnom oputa. Kod korisnika
dolazi do smanjenja inhibicija i opte pospanosti.
Ako se uzme prevelika doza, moe da se izgubi
svest, mogu da nastanu konvulzije i da se povraa,
a ako se pomea sa alkoholom, naroito je opasna
i moe da dovede do potpunog prestanka disanja
i rada srca, kao i do smrti. to je jo gore, ta droga
moe da stvori fiziku i psiholoku zavisnost
a utoku odvikavanja dolazi do nesanice,
anksioznosti, osetljivosti na svetlost i buku,
kao i do otupljivanja mentalnih reakcija.

Ono najvanije:

Gamahidroksibutirat ili GHB je droga koja se

obino uzima u disko klubovima i ponekad se
zove teni ekstazi zbog dejstva koje stimulie,
stvaraeuforiju i navodno deluje kao afrodizijak.
Hemisjki, meutim, ta droga nema nikakve veze
sa MDMA. Ukus joj je slankast, ali je bezbojna
ibezmirisa.

Glavni rizik korisnicima GHB-a predstavlja uzimanje

prevelike doze to dovodi do smrti. Uprkos
uveravanjima dobavljaa, nikad nemate pojma
koliko je jak ili razreen svaki pojedini kontingent,
tako da je vrlo teko odrediti bezbednu dozu.
Tonije vredno rizika.

Kada se mea sa alkoholom, GHB moe brzo da opije

iz tog razloga se koristi za podmetanje u pia (drink-spiking).

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

SREDSTVA ZA SMIRENJE
(benzos, tranks, serries, mandies, sleepers)

Takoe su poznata pod nazivom downers

(sedativi). Sredstva za smirenje usporavaju ili
smanjuju funkciju mozga i organizma. Obino
su to lekovi na recept koji su postali popularni
ikao nezakoniti lekovi (illicits) ilisupstance
koje menjaju raspoloenje. Onimogu da
izazovurazliiteoseaje, od oputenosti
iblagogoseaja zadovoljstva do potpunog
umirenja i gubitka svesti.

Kratkorone posledice:
Vrtoglavica, zbunjenost, nerazgovetan govor,
plitko disanje, loa koordinacija imo prosuivanja
i nizak krvni pritisak. Uzimanjesredstava za
smirenje na svoju ruku dok se nalazite pod
uticajem drugih droga je opasno i moe da dovede
do prestanka disanja, pa ak i do smrti.

Dugorone posledice:
Mnoga sredstva za smirenje ili barbiturati takoe
stvaraju zavisnost ako se uzimaju redovno,
aodvikavanje od njih izaziva simptome kao to
sunesanica, panini napadii anksioznost.

Ono najvanije:

Kako deluju:
Sredstva za smirenje mogu da deluju kao
anestezija na centralni nervni sistem, smanjujui
oseaj anksioznosti, stresa ili paranoje. Oni takoe
pomau protiv nesanice i oputaju miie tela.
Korisnici esto kau da im se od njih pobolja
raspoloenje i da postaju drutveniji. U krugovima
u kojima se koristi droga, sredstva za smirenje
mogu da se koriste kao prosti protivotrov za
pomo u prevazilaenju simptoma oslobaanja
organizma od zavisnosti od nekog drugog
protivzakonitog stimulansa.

Sredstva za smirenje treba da prepie lekar za

odreena stanja, a ne za oslobaanje od dejstava
drugih droga. Ako koristite sedative samo da biste
se oslobodili dejstva neke druge droge, bolje je da
se samo naspavate. Ako ih uzmete previe ili ako
uzmete pogrenu kombinaciju droga, rizikujete
komu ili smrt.

Ako se meaju sa alkoholom, sredstva za smirenje usporavaju disanje

do te mere da moe da doe ak i do prestanka disanja.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

DA LI VAM TREBA
POMO?

TURNING POINT
1800 888 236 (besplatan poziv)
www.turningpoint.org.au

Dole navedene organizacije mogu da imaju usluge

i materijale samo na engleskom.

Turning Point nastoji da promovie ipobolja

zdravlje i dobrobit pojedinaca idrutvenih
zajednica u kojima su prisutni alkohol idroge i koje
trpe tetne posledice alkoholaidrugihdroga.

NATIONAL DRUGS CAMPAIGN

(NACIONALNA KAMPANJA PROTIV DROGE)
1800 250 015 (besplatan poziv)
www.australia.gov.au/drugs
Za informacije o kampanji ili da saznate koje slube
za pruanje informacija i usluga postoje u vaoj
dravi/teritoriji.
ALCOHOL INFORMATION
(INFORMACIE O ALKOHOLU)

AUSTRALIAN DRUG FOUNDATION - ADF

(AUSTRALISKA FONDACIA ZA DROGE)
www.adf.org.au
Prua sveobuhvatne informacije odrogama,
ukljuujui najnovija istraivanja, informativne
listove, najnovije informacije o konferencijama
ivesti, vladinoj politici ijo mnogo vie.

Nacionalni sajt australijske vlade za informacije

o alkoholu koji je izradilo Ministarstvo zdravlja
ipitanja starijih osoba(Department of Health
andAgeing).

AUSTRALIAN DRUG INFORMATION NETWORK ADIN

(AUSTRALISKA MREA
ZA INFORMACIE O DROGAMA)
www.adin.com.au

THE NATIONAL CANNABIS PREVENTION AND

INFORMATION CENTRE - NCPIC
(NACIONALNI CENTAR ZA SPREAVANJE
UPOTREBE KANABISA I INFORMACIE)

ADIN omoguava lak pristup za vie od 1200

profesioinalno pregledanih vebsajtova ilinkova
za agencije koje se bave problemima droge
i alkohola od malih regionalnih grupa do
nacionalnih organizacija.

www.alcohol.gov.au

1800 304 050 (besplatan poziv)

www.ncpic.org.au
Nacionalni centar za spreavanje upotrebe
kanabisa i informacije ima za cilj da smanji
upotrebu kanabisa u Australiji tako to spreava
navikavanje i to drutvenoj zajednici prua
informacije zasnovane na dokazima o njegovoj
tetnosti, kao iintervencije.
TED NOFFS FOUNDATION
(FONDACIA TED NOFFS)
1800 151 045 (besplatan poziv)
www.noffs.org.au
Prua osnovne usluge mladim osobama injihovim
porodicama koje imaju problemasadrogom
ialkoholom isnjimapovezanim traumama.

DRUG ARM
1300 656 800
www.drugarm.com.au
DRUG ARM Australasia je nevladina ineprofitna
organizacija posveena promovisanju zdravog
naina ivota bez upotrebe protivzakonitih droga.
FAMILY DRUG SUPPORT (PODRKA
PORODICAMA U KOIMA SE KORISTI DROGA)
1300 368 186 (po ceni lokalnog poziva)
www.fds.org.au
Organizacija za one koji ele da pomognu nekome
koga vole. Organizacija zapoljava volontere koji su
lino doiveli traume zbog lana porodice koji ima
problema sa drogom.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

10

BEACON FOUNDATION
(FONDACIA BEACON)
www.beaconfoundation.net

MOODGYM
(VEBAONICA ZA RASPOLOENJE)
www.moodgym.anu.edu.au

Fondacija Beacon je nacionalna neprofitna

organizacija koja je sebi postavila zadatak da utie
na stavove i kulturu Australijanaca da bi svaka
mlada osoba stekla nezavisnu volju da postigne
lini uspeh za svoje dobro i za dobro svoje
drutvene zajednice.

MoodGym je inovativni, interaktivni internet

program kojem je cilj da sprei i smanji jainu
simptoma depresije. Program je napravljen
za mlae osobe, ali je od pomoi ljudima svih
starosnih doba.

KIDSHELP LINE
(TELEFONSKA SLUBA ZA POMO DECI)
1800 551 800 (besplatan poziv)
www.kidshelp.com.au
Nacionalna sluba za savetovanje preko telefona
i interneta za mlade osobe od 5 do 25 godina
starosti. Usluge te slube su besplatne,
anonimne i potpuno poverljive.
LIFELINE
13 11 14 (po ceni lokalnog poziva)
www.lifeline.org.au
Nacionalna telefonska sluba za savetovanje koja
radi 24 sata na dan i koja je tu da vam pomogne u
vezi bilo kog problema, bio on maliili velik.
OXYGEN
www.oxygen.org.au
OxyGen podstie zdrav nain ivota i prua
interaktivne aktivnosti i informacije outicaju
duvana na mlade.
REACH OUT
www.reachout.com
Sajt na internetu na kome moete da naete
informacije o mentalnom zdravlju i mesto na kome
moete da se opustite. Pruite ruku, nauite neto
ikrenite dalje.

BEYONDBLUE
www.beyondblue.org.au
Nacionalna inicijativa za suzbijanje depresije.
Cilj joj je da nam otvori oi za depresiju
iromAustralije.
HEADSPACE
www.headspace.org.au
Headspace prua podrku za odranje mentalnog
i fizikog zdravlja, informacije i usluge mladim
osoba i njihovim porodicama irom Australije.
NATIONAL RELAY SERVICE
(NACIONALNA RELENA SLUBA)
24-asovna sluba za pozive preko teleprintera
TTY/Voice 13 36 77,
Govor i sluanje
(Speak and Listen - SSR) 1300 555 727
Nacionalna relejna sluba omoguava telefonski
pristup irom Australije za osobe koje su gluve ili
imaju oteen sluh ili govornu manu.

Ne zaboravite da ako gornje brojeve zovete

sa mobilnog telefona, naplatie vam se cena
poziva koja vai za mobilne telefone.

Serbian (Latin)

Za informacije, nazovite 1800 250 015 vbsajt www.australia.gov.au/drugs

11