Filozofija ne sme vie ostati na nivou empirijske nauke i ne moe svoj predmet posmatrati kao

neto spoljanje dato emu se treba pristupiti odgovarajuim metodama. Prava metoda moe
proistei samo iz prirode predmeta koji prouavamo. To znai da se mora osloboditi svih
predrasuda i u ispitivanju krenuti od smaog predmeta. Zahtev da filozofija bude nauna
zasniva se na tome da njeno saznanje bude utemeljeno na evidenciji, i to onoj poslednjoj na
kojoj je tek mogue zasnivanje sveg ostalog znanja.
Filozofija zato ima drugaiju ulogu nego sve druge nauke ona trai ono najevidentnije,
apsolutno i utemeljujue. Do ovoga to vie niime drugim ne moe biti uzdrmano, dolazi se
fenomenolopkom redukcijom redukcijom sveta na fenomen sveta.
Zasnivanju filozofije kao stroge nauke mora prethoditi jedna radikalna kritika i na prvom
mestu oslobaanje svake vrste naturalizovanja i robovanja injenicama. injenica je po
svome biu neto sasvim sluajno. Svaka injenica ima svoju sutinu, a sutina jedne
injenice moe isto tako pripadati i veem broju injenica. Neka grupa injenica moe imati
istu sutinu te mogu pripadati toj sutini, a ova sutina pripada optim sutinama roda... npr.
geometrijski pojmovi (kvadrat, tougao...)
Sutine su nezavisne od injenica, ali injenice ne mogu postojati a da na njih ne moemo da
primenimo neku sutinu (neki specifini nain bivanja) Sutine su nepromenljive, ostaju iste
bez obzira na promene raznih vrsta predmeta ije su one sutine. Sutine ine da injenice
budu ono to jesu.
Sutine su uvek irealne, iako se sutinski (eidetiki) mogu saznati i realne i nerealne stvari.
Shvatanje sutina jeste fiksiranje osobina predmeta bez kojih oni ne bi mogli biti ono to jesu,
niti bi se mogli zamisliti.
Svako saznanje sutina je tvorevina istog uma, osloboenog svega empirijskog, iako nisu sve
sutine sasvim oiene od empirijskog. Tako imamo formalne i materijalne sutine tj.
formalne sutine koje su napr. predmeti iste logike, i materijalne sutine, kao pojedinane
sutine koje imaju jedan konkretno predmetno polje na koje se odnose.. kao npr. sutina tona
ili sutina boje.
Sve empirijske nauke imaju jedan deo koji se bavi istim sutinama i iz kojih one moraju da
crpu svoje osnovne principe (iako se ovo esto ostavlja neispitanim i podrazumeva se kao
neto unapred dato.. npr. u psihologiji). Cilj svake nauke je da svoje predrasude maksimalno
smanji i na koncu ih potpuno iskoreni. To e biti mogue kada za podlogu svih dokaza
budemo uzimali sudove koji neposredno vae, koji su evidentni, i koji mogu biti utemeljujua
taka za sva ostala saznanja.
Preko ove analize sutina, Huserl e dokazati objektivnost idealnih predmeta i prekinuti
tendenciju da se svest naturalizuje. Idealni predmeti su istotako dati u svesti kaoi
predredmeti na koje referiramo kao na realne tj. predmeti ulnog opaanja.
I realni i idealni predmeti imaju svoju prvobitnu, originarnu datost, u svesti. Ako fenomeni
kao takvi nisu priroda, oni imaju jednu u neposrednom gledanju shvatljivu i adekvatno
shvatljivu sutinu. Svi iskazi koji opisuju fenomene pomou direktnih pojmova, ine to
(ukoliko su vaei) pomou pojmovnih znaenja rei koja se moraju dati pretvoriti u
sagledanje sutine. Ovo je poslednji fundament svih psiholokih metoda.
Sutine se neosredno sagledavaju, a ovo gledanje nije ulno, ve je to gledanje kao svest koja
daje originarno pravi izvor svih naih tvrenja. Uvianje sutine je originarna svest sutine.
Sutine su takoe date objektivno, na isti nain kao to je u iskustvenom opaanju dat
predmet. Samo,r azlika je u tome to nam je u ejdetskom opaanju data jedna ista sutina.
Ovo uvianje sutine je opaanje, zrenje, i ono kao takvo ima svoj predmet koji je direktno
dat.

Ova ejdetska svest je spontana, i za uvianje sutine nije potrebno shvatanje ili postojanje
predmeta. Suptina se moe originarno shvatiti i preko stvarnih predmeta ali isto tako i preko
funkcija mate. ak, postojanje sutine nikada nee iziskivati neko stvarno postojanje, niti e
se iz sutinskih istina moi zakljuiti bilo ta injeniko. Sve to nam se originarno prua u
intuiciji treba uzeti onako kao to se prua ali ipak samo u granicama u kojima se tu prua.
Sutina moe biti veoma jasna, ali sam predmet nam uvek ostaje dat samo u fantaziji..
Shvatanje sutine je zapravo deskripcija bitnih momenata i njihovo odvajanje od svega na ta
se ta sutina odnosi.
Ogranienost naturalizma sastoji se i u tome to nam oteava da vidimo sutine ideje... tj. da
ih ostavimo da vae u njihovoj osobenosti umesto da ih besmisleno naturalizujemo. Ako mi
intuitivno zahvatamo boju u punoj jasnoi, onda je ono to je dato sutina. Dokle dosee
intuicija, opaajna svest, dotle dostie mogunost odgovarajue ideacije ili sagledanja sutine.
Ukoliko je intuicija ista i ne obuhvata nikakva prelazna saintendiranja, utoliko je sagledana
sutina neto adekvatno sagledano, apsolutno dato. Boja je za razliku od tona jedna tako
sigurna razlika da u celom svetu nema niega sigurnijeg.
Sagledanje sutine nije iskustvo u smislu opaaja, i nipoto nije empirijsko uoptavanje.
Intuicija shvata sutinu kao bie sutine i ni na koji nain ne postavlja egzistenciju.
Saznanje sutine nije injeniko. Sagledanje sutne je intuitivno kao zahvatanje sutine,
a to je drugaija intuicija nego to je iskustvo.
ista fenomenologija kao nauka, dokle god je ista i ne upotrebljava egzistencijalno
postavljanje prirode, moe da bude samo istraivanje sutine, a nikako egzistencijalno
istraivanje. Pojedinano, u svojoj imanenciji, moe da bude postavljeno samo kao ovo ovde!
kao protiui opaaj, seanje i sl.