3.2.2. Vanparnicni Postupak

VANPARNINI POSTUPAK
3.2.2. VANPARNINI POSTUPAK
-1-
VANPARNINI POSTUPAK
OPTE ODREDBE
(lan 1. Zakona o vanparninom postupku)
1.
Prema utvrenom injeninom stanju, reenjem Optinskog suda u B.C. br. Dn. ... od 08.10.2001.
godine na osnovu hipotekarne izjave od 28.06.2001. godine dozvoljena je uknjiba zalonog prava za iznos od 210.000,00 DEM na nepokretnostima predlagaa u korist protivnika predlagaa. Ovo zalono
pravo na nepokretnosti zasnovano je kao sredstvo obezbeenja plaanja po ugovoru o kupoprodaji maina za proizvodnju drvenih gajbi koji je zakljuen 28.06.2001. godine izmeu protivnika predlagaa kao
prodavca i Preduzea ... iz R. kao kupca. Hipotekarni poverilac je isporuio maine u vrednosti od oko
70.000,00 DEM, meutim svoju ugovornu obavezu nije ispunio do kraja, te ga je kupac obavestio da
raskida ugovor dopisom od 02.12.2002. godine. Presudom Trgovinskog suda ... od 14.04.2005. godine
odbaena je tuba u delu kojim je traeno da se raskine ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu Preduzea ... iz R. i Preduzea M. iz N.S. 28.06.2001. godine zbog neispunjenja, kao nedozvoljena, smatrajui
da je taj ugovor ve raskinut.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno odbili predlog
predlagaa radi brisanja zalonog prava - hipoteke.
Odredbom lana 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slubeni list SFRJ" br.6/80,
36/90 i "Slubeni list SRJ" br.29/96), koja se primenjuje u ovoj pravnoj stvari propisano je da prestanak hipoteke moe se traiti kad hipotekarni dunik plati potraivanje obezbeeno hipotekom; kad
se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadlenog dravnog organa
koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka; kad je isto lice steklo pravo svojine i hipoteke na
istoj nepokretnosti i kad propadne nepokretnost optereena hipotekom, ako ne bude obnovljena.
Odredbom lana 44. Zakona o hipoteci ("Slubeni glasnik RS" br. 115/05) koji je stupio na pravnu
snagu 03.01.2006. godine, a primenjuje se od 25.02.2006. godine kada su prestale da vae odredbe iz
lana 36 - 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se ispis hipoteke na
zahtev vlasnika vri samo ako je dug isplaen u potpunosti. Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri: 1)
pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke; ili 2) pravnosnanu sudsku odluku kojom se utvruje da je potraivanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je duan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraivanje u celosti isplaeno. Poverilac je duan da izda duniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. Odredbe Zakona o hipoteci ne primenjuju se
na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukije
sporazumeju.
U konkretnom sluaju brisanje ovog zalonog prava u zemljinoj knjizi moe se zahtevati samo
ako se hipotekarni poverilac, protivnik predlagaa, odrekne hipoteke, na osnovu isprava sastavljenih
u obliku koji je propisan za njihovu valjanost, a to su javne isprave ili one privatne isprave na kojima
je potpise overio sud, kao u drugim sluajevima propisanim lanom 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, injenica to je raskinut ugovor o kupoprodaji, koji je bio
osnov za zasnivanje hipoteke, nema uticaja na prestanak ovog zalonog prava. U sluaju raskida
ugovora posledice su propisane odredbama l.124 - 138. Zakona o obligacionim odnosima. Raskid
ugovora nema za posledicu prestanak potraivanja, kao jedan od razloga za prestanak hipoteke u
skladu sa lanom 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
-2-
VANPARNINI POSTUPAK
Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da je raskidom ugovora o kupoprodaji, na osnovu kojeg je zasnovana hipoteka u cilju plaanja kupoprodajne cene, ispunjen uslov za prestanak hipoteke.
U tom sluaju dejstvo raskida ugovora nema pravne posledice prestanka obaveze u smislu lana 295.
Zakona o obligacionim odnosima, na koji se u reviziji neosnovano ukazuje. Zato je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zbog raskida ugovora odbijen predlog za brisanje zalonog prava na
nepokretnosti - hipoteke.
(Vrhovni kasacioni sud, Rev 1483/10 od 26.10.2010. godine)
2.
Postupak amortizacije hipoteke sprovodi se po pravilima Zakona o vanparninom postupku, a ne u izvrnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvrnom postupku.
Iz stanja u spisima proizilazi da je reenjem Optinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj
I.258/99 od 4.02.1999. godine odreena uknjiba zalonog prava na 1/3 dela nepokretnosti upisane u
zknj. ul. Broj 1717 KO Novi Sad 1, stambena zgrada broj 9, u ulici enejska u Novom Sadu, da je
uknjiba utvrena u korist zalonog poverioca DP "N", a radi obezbeenja potraivanja prema preduzeu "D P", a u iznosu od 40.000 DM. DP "N" je u postupku privatizacije prestao da postoji kao
pravno lice, pa je zaloni dunik podneo predlog za amortizaciju hipoteke od 04.09.2009. godine.
lanom 1. ZIP-a propisano je da se ovim zakonom ureuje postupak po kome sudovi sprovode
prinudno ostvarenje potraivanja na osnovu izvrne ili verodostojne isprave (postupak izvrenja) i
sprovode obezbeenje potraivanja (postupak obezbeenja), ako posebnim zakonom nije drugaije
odreeno, kao i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraivanja na osnovu strane izvrne isprave.
Odredbom lana 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da se ovim zakonom odreuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim
pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku. Odredbe
ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu
povreenog ili ugroenog prava niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o
parninom postupku.
Imajui u vidu navedene odredbe, ovaj sud je naao da se postupak amortizacije hipoteke mora
sprovesti po pravilima Zakona o vanparninom postupku, a ne u izvrnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvrnom postupku, pa je naloeno prvostepenom sudu da u ponovnom postupku na
potpuno i pravilno utvreno injenino stanje pravilno primeni odredbe Zakona o hipoteci, te donese
zakonitu i pravilnu odluku o predlogu zalonog dunika u postupku sprovedenom po pravilima vanparninog postupka.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu, G. 2022/10 od 17.06.2010. godine)
3.
O priznanju strane sudske odluke sud odluuje u dvostranakom vanparninom postupku,
pa donoenje reenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izjanjenje protivniku predlagaa predstavlja bitnu povredu postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. ZPP.
-3-
VANPARNINI POSTUPAK
Prema lanu 1. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. list SFRJ br.
43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadri izmeu ostalog pravila postupka i
pravila za priznanje i izvrenje stranih sudskih i arbitranih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepriznavanje stranih sudskih odluka su propisani lanovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i
izvrenja stranih sudskih i arbitranih odluka je regulisan samo lanom 101. istog zakona, koji ne sadri nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka e se odluivati o priznanju strane sudske odluke,
a takvu odredbu ne sadre ni drugi procesni zakoni kojima je ureen nain voenja sudskih postupaka u kojima se odluuje o graansko-pravnim odnosima.
Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije graanskopravni spor iz graanskopravnog odnosa, o kome sud odluuje po Zakonu o parninom postupku, prema lanu 1. tog zakona, te da se, prema l. 1. Zakona o vanparninom postupku tim zakonom odreuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu povreenog ili
ugroenog prava niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odluuje u vanparninom
postupku, po pravilima Zakona o vanparninom postupku, u kome se, prema lanu 30. stav 2. shodno primenjuju i odredbe Zakona o parninom postupku.
Prema lanu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom odreeno, ovlaen je da odlui o zahtevu
o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni, a lanom 88. ZRSZ propisano da e
sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena, utvrdi da to lice nije moglo uestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, to takoe
podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagaa odnosno licu protiv koga je ta odluka donesena,
dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, prui mogunost da uloi takav prigovor, to sve znai da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o predlogu za priznanje sud ne moe
odluiti pre nego to predlog sa odlukom ije se priznanje trai dostavi protivniku predlagaa i prui mu
mogunost da se izjasni o predlogu, a proputanjem ovog dostavljanja protivniku predlagaa se onemoguava raspravljanje o predlogu, to predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka iz lana
361. stav 2. taka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti.
Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom ije
se priznanje trai dostavi protivniku predlagaa, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za
izjanjenje o predlogu u smislu lana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu,
u kojoj e navesti odreene i logine razloge o postojanju uslova za priznanje.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu, posl. br. G. 9491/10 od 01.09.2010. godine)
4.
Protiv naloga za hitan povratak deteta donesenog u vanparninom postupku po odredbama Konvencije o graansko-pravnim aspektima meunarodne otmice dece, revizija nije dozvoljena, jer ovaj nalog kao privremena mera posebne vrste, po svojoj pravnoj prirodi nema
karakter meritorne odluke o pravu na staranje.
Reenjem Okrunog suda u..... odbijena je alba protivnika predlagaa i potvreno reenje
Optinskog suda u... kojim je usvojen predlog predlagaa i naloeno protivniku predlagaa da
predlagau vrati i preda decu mal. ... koji se nalaze kod protivnika predlagaa.
-4-
VANPARNINI POSTUPAK
Protiv ovog pravnosnanog drugostepenog reenja protivnik predlagaa je blagovremeno izjavila reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava.
Odluujui o reviziji protivnika predlagaa u smislu odredaba l. 403. i 404. u vezi l. 401. i
412. Zakona o parninom postupku ZPP ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04), koje se primenjuju na
osnovu lana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni
glasnik RS" br. 111/09), budui da je revizija protivnika predlagaa izjavljena pre 29.12.2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija protivnika predlagaa izjavljena protiv navedenog
drugostepenog reenja nije dozvoljena. Naime, ciljevi Konvencije o graansko-pravnim aspektima
meunarodne otmice dece ("Slubeni list SFRJ" , Meunarodni ugovori br. 7/91) u daljem tekstu
Konvencija, u smislu lana 1., su: a) da obezbedi to hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili
zadrane u nekoj dravi ugovornici; b) da se prava na staranje i vienje sa detetom po zakonu jedne
od drava ugovornica stvarno potuju u drugoj dravi ugovornici.
Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (lan 11. stav 1.
Konvencije), a posle est nedelja od dana pokretanja postupka lice iz lana 11. stav 2. ove konvencije ima pravo da trai obrazloenje zbog odlaganja.
Prema odredbama lana 12. stav 1. navedene konvencije, ako je dete nezakonito odveo ili zadrano u smislu lana 3. Konvencije, a na dan poetka postupka pred pred sudskim ili upravnim organom drave ugovornice u kojoj se dete nalazi je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog
odvoenja ili zadravanja deteta, odnosni nadleni organ e naloiti hitan povratak deteta.
Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu lana 19, u vezi sa povratkom deteta nee se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.
Kako posebnim propisima nisu ureena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o graansko-pravnim aspektima meunarodne otmice dece, na osnovu odredaba lana 1. stav
2. Zakona o vanparninom postupku ZVP, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se opte odredbe Zakona o vanparninom postupku, jer se ne radi o sporu za zatitu povreenog ili ugroenog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, obzirom na odredbe lana 19. ove Konvencije koja odreuje pravnu prirodu naloga o povratku
deteta, kao nemeritorne odluke.
Ocenjujui dozvoljenost revizije protivnika predlagaa protiv navedene drugostepene odluke u
smislu lan 412. u vezi lana 27. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je zakljuio da postupak izdavanja
naloga za povratak deteta u smislu l. 3. i 14. u vezi lana 19. navedene konvencije po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje ve hitnog izvrnog naloga za povratak deteta kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste), kojom se postupak odluivanja o pravu na staranje deteta ne zavrava i utvrdio da je revizija protivnika predlagaa u ovoj vanparninoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletne dece, dravljana Republike
... na osnovu sudske odluke Republike .... kao drave ugovornice i potpisnice ove konvencije, nedozvoljena.
(Sentenca iz reenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2239/10 od 24.02.2010. godine,
utvrena na sednici Graanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13.09.2010. godine)
5.
Reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana donosi optinski sud u vanparninom postupku, a ne privredni sud, bez obzira to je nad protivnikom predlagaa otvoren postupak
steaja.
-5-
VANPARNINI POSTUPAK
Vrhovni sud je naao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadlean Optinski sud u
P... Postupajui u vanparninom postupku po predlogu za donoenje reenja kojim se zamenjuje
ugovor o otkupu stana, Optinski sud se reenjem P.../98-80 od 12.02.1999. godine oglasio stvarno
nenadlenim i po pravosnanosti tog reenja dostavio spise Privrednom sudu. Privredni sud nije prihvatio svoju stvarnu nadlenost, te je uz dopis R.../99 od 31.03.1999. godine dostavio spise Vrhovnom sudu radi reavanja sukoba nadlenosti. Vrhovni sud je naao da je za postupanje po ovom
predmetu stvarno nadlean Optinski sud. Prema stanju u spisima, predlogom od 2.12.1998. godine
pred Optinskim sudom pokrenut je vanparnini postupak za donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. U vreme donoenja tog predloga nad protivnikom predlagaa je ve bio otvoren
steajni postupak po reenju Privrednog suda od 14.09. 1998. godine, a ovo preduzee je u samom
predlogu oznaeno kao preduzee u steaju. Polazei od stanovita da se radi o sporu nastalom u toku steajnog postupka, Optinski sud izveo je zakljuak da je u smislu lana 12. stav 2. u vezi sa lanom 15. stav 2. taka b) Zakona o sudovima za postupanje nadlean privredni sud. Meutim, ovakav
zakljuak se ne moe prihvatiti. Prema odredbi lana 12. stav 2. taka a) Zakona o sudovima optinski sud je nadlean u graanskim predmetima da u prvom stepenu sudi sporove o imovinskopravnim
zahtevima ako za to nije nadlean privredni sud. Odredbom lana 15. istog Zakona, kojom je odreena nadlenost privrednih sudova, u stavu 2. taka a) propisano je da privredni sud sudi sporove koji
su u toku, ili nastanu povodom sprovoenja postupka prinudnog poravnanja, steaja i likvidacije bez obzira na svojstvo druge strane i bez obzira na vreme pokretanja spora. Iz ovakve formulacije navedenih
odredbi jasno proizilazi da se one odnose na zasnivanje nadlenosti optinskog, odnosno privrednog suda povodom reavanja imovinskopravnih sporova, dakle, povodom zatite povreenog, ili ugroenog
imovinskog prava u parninom postupku, ija je sadrina blie odreena odredbom lana 1. ZPP.
Prema odredbi lana 1. stav 1. ZVP, tim zakonom se odreuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po
tom ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku. Sadrina ovog postupka blie je odreena u stavu 2. istog lana, i podrazumeva reavanje onih pravnih stvari koje se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava, dakle, kojima ne postoji spor u smislu lana 1. ZPP. Odredbom
lana 12. stav 4. a) Zakona o sudovima RS je propisano da ovakve predmete u prvom stepenu reava optinski sud. Iz navedenih odredbi proizlazi da za razliku od imovinskopravnih sporova, gde
pod odreenim uslovima moe doi do atrakcije stvarne nadlenosti privrednog suda, kod vanparninog postupka takve atrakcije ne moe biti, ve je na osnovu navedene odredbe lana 12. stav
4. taka a) Zakona o sudovima RS iskljuivo nadlean sud opte nadlenosti. Ostvarivanje prava
na otkup stana u smislu lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, iako pretpostavlja izvesno ugroavanje tog prava od strane davaoca stana na korienje, ne podrazumeva i postojanje spora u smislu lana 1. ZPP. Stoga se ovo pravo i ostvaruje u vanparninom, a ne u parninom postupku, to
je izriito propisano navedenom odredbom lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju. U tom smislu,
kako se u konkretnom sluaju ne radi o ostvarivanju, odnosno zatiti spornog prava u smislu lana 1. ZPP, ve o vanparninom postupku, to kod zasnivanja stvarne nadlenosti nema mesta primeni odredbe lana 12. stav 2. u vezi lana 15. stav 2. taka b) Zakona o sudovima, ve se ima
primeniti odredba lana 12. stav 4. taka a) istog zakona. Stoga je, bez obzira na okolnost da je
nad tuenim u toku steajni postupak pred Privrednim sudom, za postupanje u ovoj pravnoj stvari
nadlean Optinski sud. Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu lana 23. stav 2. ZPP odluio kao u izreci.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. 119/99 od 30.06.1999. godine)
-6-
VANPARNINI POSTUPAK
6.
Materija upisa i ispravke u matine knjige nije u nadlenosti vanparninog suda. - Prvostepenim reenjem donetim u vanparninom postupku sud je utvrdio da je predlaga roen 27.01.1935.
a ne 1.11.1940. godine, i odredio da se na osnovu tog reenja izvri ispravka pogrenog upisa datuma roenja predlagaa u matine knjige. Javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti,
nalazei da je prvostepeni sud odluivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadlenost, i time poinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 2. ta. 3. u vezi sa l. 16.
Zakona o parninom postupku. Prema odredbi l. 1. st. 1. Zakona o vanparninom postupku, sud
u vanparninom postupku odluuje o linim, porodinim, imovinskim i drugim stvarima samo
ako je tim ili drugim zakonom odreeno da se o tim stvarima odluuje u vanparninom postupku.
Materija upisa podataka u matine knjige ureena je Zakonom o matinim knjigama ("Slubeni
glasnik SRS", br. 15/90). Tim zakonom nije propisana nadlenost suda da u vanparninom postupku odluuje o ispravci pogrenih upisa u matine knjige. Naprotiv, odredbama l. 16. navedenog zakona propisano je da greke koje je primetio pre zakljuenja upisa u matine knjige, matiar moe ispraviti sam, a ispravke u matinim knjigama posle zakljuenog upisa, matiar moe
izvriti samo na osnovu reenja nadlenog organa uprave, po mestu voenja matinih knjiga. Pri
tome, ispravke u matinim knjigama mogu se vriti po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke,
odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Odluujui po zahtevu za zatitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloeno pravno shvatanje javnog tuioca, pobijeno pravnosnano reenje vanparninog suda ukinuo i predlog predlagaa odbacio zbog
nenadlenosti suda.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 123/95 od 24.01.1996. godine)
7.
Poto ni ZVP-u, niti drugim zakonom izriito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odluuje
vanparnini sud i poto se u ovom sluaju mogu primeniti odredbe ZPP-u, prvostepeni sud je pravilno naao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom sluaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti pravilima parninog postupka.
Meutim, niestepeni sudovi su pogreno nali da predlog predlagaa u ovom sluaju treba odbaciti kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, to je odredbom l. 16. ZVP-u propisano da e sud obustaviti
vanparnini postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2194/88)
8.
Kada je o zahtevu stranke odlueno u parninom postupku, a bio je nadlean da odluuje sud u
vanparninom postupku, time stranka nije uskraena u svojim pravima. Oba ta postupka u istoj meri
su garancija stranci da e se o njeninom zahtevu zakonito odluiti.
(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 185/87)
9.
Drugostepenim reenjem ukinuto je reenje optinskog suda kojim je usvojena predloena

privremena mera u vanparninom postupku zabranom dalje see ume protivniku predlagaa na
odreenim katastarskim parcelama. Utvrdivi da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim
parcelama, prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donoenje privremene mere zabranom see ume dok se ne okona postupak koji se izmeu stranaka vodi kod istog suda u pogledu
deobe suvlasnitva.
-7-
VANPARNINI POSTUPAK
Poto iz spisa proizilazi kao neosporno da se izmeu stranaka vodi spor u pogledu vlasnitva
i deobe imovine to po stanovitu drugostepenog suda u smislu lana 262. stav 2. Zakona o izvrnom postupku za odluivanje o privremenoj meri nadlean je sud pred kojim je postupak pokrenut. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode, u vanparninom postupku odluuje o privremenoj meri. Sa ovih razloga drugostepeni sud je reenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odluivanje.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 7250/86)
10.
Zahtev za uklanjanje prikljuka na ve postojeoj elektroenergetskoj mrei za koju je prvotueni
kao elektroprivredna organizacija na zahtev drugotuenog dala saglasnost i izvela potrebne radove reava se u upravnom postupku a ne u sudskom.
11.
U konkretnoj pravnoj stvari, predlaga je podneo predlog za pokuaj vanparninog poravnanja,
radi utvrenja prava svojine po osnovu kupovine, kojim je traio da se utvrdi prema protivniku predlagaa, kao jedinom pravnom sledbeniku pok. P.P., koji je upisan kao vlasnik kp.br. 10800/3, upisanoj u LN 1134 KO Lapovo, da je predlaga po osnovu prava odraja, koji izvire iz ugovora o kupovini, vlasnik navedene parcele, i da se na osnovu donetog reenja uknjii kao vlasnik iste.
Iz Lista nepokretnosti, privremeni broj 1134, KO Lapovo, koji je predlaga dostavio uz predlog,
utvreno je da je na kp.br. 10800/3, njiva druge klase, kao nosilac prava svojine, upisan P.P. iz Lapova.
Iz iskaza protivnika predlagaa, sa roita od 24.12.2010. godine, utvreno je, da je pok. P.P.,
brat njegovog pradede, da je isti preminuo oko 1939. godine i da iza njegove smrti nije raspravljena zaostavtina, da su nepokretnost navedenu u LN 1134 KO Lapovo drala druga lica, unazad pedesetak godina, a da ju je predlaga kupio 1996. godine, od izvesne S. ije mu prezime nije
poznato.
Polazei od ovakvog injeninog utvrenja, pravilno je, i po pravnom zakljuku Vieg suda,
postupio prvostepeni sud, kada je doneo reenje kojim je odbio predlog predlagaa za vanparnino poravnanje. Ovo stoga, to u postupku nije utvreno da je protivnik predlagaa vlasnik sporne
nepokretnosti, niti njen dralac, niti da je re o jedinom pravnom sledbeniku pok. nosioca prava
svojine na navedenoj nepokretnosti, budui da iza njegove smrti nije raspravljena zaostavtina,
tako da protivnik predlagaa nije ovlaen da prizna predlagau, da je po osnovu odraja, koji izvire iz ugovora o kupovini, imalac prava svojine na predmetnoj parceli, obzirom da je l. 3. st. 2.
Zakona o vanparninom postupku, propisano da je protivnik predlagaa lice prema kome se pravo ili pravni interes predlagaa ostvaruje.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Batoini R-73/10 od 24.12.2010. godine
i reenje Vieg suda u Kragujevcu G.2315/11 od 17.10.2011. godine)
-8-
VANPARNINI POSTUPAK
12.
Udruenje akcionara, iako pravno lice, ne moe biti stranka u vanparninom postupku
povodom zahteva za dozvolu, stavljanje na uvid i kopiranje poslovne dokumentacije akcionarskog drutva, budui da udruenje nije akcionar drutva, ve su to njegovi lanovi.
U prvostepenom postupku uinjena je bitna povreda postupka iz lana 361. stav 2. taka 9) Zakona
o parninom postupku (dalje: ZPP) gde je propisano da ako je u postupku uestvovalo lice koje ne moe
biti stranka u postupku, bitna povreda odredaba parninog postupka u takvoj situaciji uvek postoji. Navedeno znai da Udruenje akcionara, kao pravno lice, ne moe da bude stranka u predmetnom vanparninom postupku, jer je isto protivno odredbama Zakona o privrednim drutvima (dalje: Zakon).
Odredbom lana 342. Zakona propisano je koja dokumenta i akta uva akcionarsko drutvo. lanom 343. Zakona propisano je da je akcionarsko drutvo duno ako posebnim zakonom nije drukije
propisano, da akta iz lana 342. Zakona stavi na raspolaganje svakom akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je akcionar drutva, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida i to u radno vreme
drutva u prostorijama drutva. Akcionarsko drutvo moe odrediti da lice koje zahteva pristup aktima treba da se identifikuje, kao i da dokae status akcionara pre obezbeenja traene informacije.
Navedenom odredbom propisano je koja su lica aktivno legitimisana da se neposredno obrate akcionarskom drutvu radi ostvarivanja prava iz ovog lana. Dakle, aktivna legitimacija pripada akcionaru
ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar drutva. lan 344. Zakona odreuje procesnu
legitimaciju, to jest pristup aktima po odluci suda, ukoliko akcionarsko drutvo odbije da stavi na
raspolaganje akta u skladu sa lanom 343. Zakona u roku od pet dana od dana podnoenja pisanog
zahteva. Stavom 1. lana 344. propisano je da lice koje ima pravo na uvid moe traiti u vanparninom postupku od suda da mu omogui ostvarenje ovog prava. Dakle, u ovoj situaciji aktivna i procesna legitimacija se u potpunosti podudaraju, to znai da predlog ovakve vrste sudu moe da podnese
akcionar ili raniji akcionar za period u kome je bio akcionar drutva. U konkretnom sluaju proizilazi da Udruenje akcionara nije procesno legitimisano za podnoenje predloga sudu, iz razloga jer su
lanovi udruenja akcionari, ali ne i samo udruenje kao pravno lice. Akcionari kao vlasnici protivnika predlagaa upisani su u registarski list broj 2. kod nadlenog organa i kao takvi imaju pravo
uvida, pregleda i fotokopiranja poslovne dokumentacije protivnika predlagaa.
Kako Udruenje akcionara "S." iz N.S. ne poseduje svojstvo vlasnika protivnika predlagaa, stoga
ne poseduje ni svojstvo stranke u ovom postupku, pa e prvostepeni sud u nastavku postupka odluiti u
skladu sa iznetim o dozvoljenosti predloga predlagaa. Odredbom lana 46. Zakona propisano je da je
Trgovinski sud sedita privrednog drutva nadlean za reavanje sporova koji proizilaze iz ovog zakona,
osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno. U sluajevima utvrenim ovim zakonom ili ako to proizilazi iz ovog zakona nadleni sud odluuje u vanparninom postupku. U sluajevima iz stava 2. lana
46. postupak je hitan i sud prvog stepena je duan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, ako ovim zakonom nije drukije propisano. Rok za albu je osam dana. Sud drugog
stepena duan je da odlui po albi u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. alba protiv odluke suda
doneta u stvarima iz stava 2. lana 46. ne zadrava izvrenje odluke. Dakle, prvostepeni sud je pravilno
postupao kada je predmetni predlog uzeo u razmatranje jer iz citiranog propisa proizilazi nadlenost trgovinskih sudova za sve sporove koji proizilaze iz Zakona. Intencija zakonodavca je bila da postavi pravilo da su sporovi iz ovog zakona po svojoj prirodi vanparninog karaktera, te su stoga odreeni i rokovi
za postupanje suda u prvom i drugom stepenu. Iz iznetog proizilazi da su trgovinski sudovi nadleni za
reavanje ovakvih sporova po pravilima vanparninog postupka. alba je uvaena i prvostepeno reenje
ukinuto, te predmet vraen na ponovan postupak primenom odredbe lana 380. stav 1. taka 3) ZPP.
(Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, P. 3364/2005 od 21.04.2005. godine)
-9-
VANPARNINI POSTUPAK
13.
Zakljukom optinskog suda koji predstavlja reenje u sm. l. 18. st. 1. ZVP-u, odbijena
je molba podneta radi uknjibe prava korienja, kao i prava vlasnitva ma 1/9 zgrade.
Iz spisa proizilazi da je stranka traila uknjibu prava suvlasnitva, odnosno pravo trajnog korienja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasnikog udela u
nepokretnostima navedenim u ugovoru.
Prvostepeni sud je u zakljuku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa takvim postupanjem, odnosno neureenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloi pravni lek
protiv prvostepene odluke.
Drugostepeni sud s toga nije mogao da odluuje o albi protiv prvostepene odluke suda pre nego
to ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odluivano o molbi za
uknjibu, odnosno u zemljinoknjinom postupku.
Prema pravnim pravilima zemljinoknjinog prava, sadranom u p. 133. st. 1. Zakona o zemljinim knjigama, koja se primenjuju na osnovu l. 4. Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre
6.04.1941. godine, o reenjima izdatim po zemljino-knjinim molbama ima se, pored molioca, obavestiti po slubenoj dunosti naj na ijem se vlasnitvu stie koje koje knjino pravo ili ija se knjina prava ustupaju, optereuju, ograniavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvrena zemljino-knjina zabeleba. Pre tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka, bez
obzira na to to je molba za uknjibu poklonodavca odbijena, budui da je i poklonodavac imao interesa da se izvri promena zemljino-knjinog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu l.
3. st. 1. ZVP-u, smatra uesnikom u postupku.
(Vrhovni sud Srbije, Dn. 785/89)
14.
Zakljukom optinskog suda koji predstavlja reenje u sm. l. 18. st. 1. ZVP-u, odbijena je molba
podneta radi uknjibe prava korienja, kao i prava vlasnitva ma 1/9 zgrade.
Iz spisa proizilazi da je stranka traila uknjibu prava suvlasnitva, odnosno pravo trajnog korienja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasnikog udela u
nepokretnostima navedenim u ugovoru.
Prvostepeni sud je u zakljuku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa takvim postupanjem, odnosno neureenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloi pravni lek
protiv prvostepene odluke.
Drugostepeni sud s toga nije mogao da odluuje o albi protiv prvostepene odluke suda pre nego
to ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odluivano o molbi za
uknjibu, odnosno u zemljinoknjinom postupku.
Prema pravnim pravilima zemljinoknjinog prava, sadranom u p. 133. st. 1. Zakona o zemljinim knjigama, koja se primenjuju na osnovu l. 4. Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre
6.04.1941. godine, o reenjima izdatim po zemljino-knjinim molbama ima se, pored molioca, obavestiti po slubenoj dunosti taj na ijem se vlasnitvu stie koje knjino pravo ili ija se knjina prava ustupaju, optereuju, ograniavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvrena zemljino-knjina zabeleba. Pre tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka, bez obzira na
to to je molba za uknjibu poklonodavca odbijena, budui da je i poklonodavac imao interesa da se
izvri promena zemljino-knjinog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu l. 3. st. 1.
ZVP-u, smatra uesnikom u postupku.
(Vrhovni sud Srbije, Dn. 785/89)
- 10 -
VANPARNINI POSTUPAK
15.
Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. .K. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike, niti ugovor o doivotnom izdravanju, pa je sud pravilno postupio pozivajui javnog pravobranioca da uzme uee u postupku. Nesumnjivo je utvreno da je T.R. pastorka ostavilje, obavila sahranu i snosila trokove u iznosu od 25.986 dinara, to nije osporio ni javni
pravobranilac, ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase.
Pogreio je, meutim, prvostepeni sud kada SO Novi Beograd uputio na parnicu da kao tuilac
protiv tuene T.R. dokae da nema pravo izdvajanja iznosa utroenog za sahranu ostavilje. Jer T.R.
pastorka ostavilje nema svojstvo uesnika u postupku. Uesnik u postupku, shodno l. 3 Zakona je
lice koje je postupak pokrenulo, lice o ijem se pravima ili pravnim interesima odluuje u postupku,
kao i organ koji uestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlaenja da postupak pokree, bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. T.R., nije ni zakonski ni testamentalni naslednik, nema interesa da uestvuje u postupku, te prema tome nije ni legitimisana za voenje
ovog postupka. Ona se moe obratiti Skuptini optine za naknadu trokova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti ostavinski postupak.
(Okruni sud u Beogradu, G. 3451/84)
16.
Sportsko drutvo kao drutveni klub, moe biti stranka u postupku, mada nije registrovano kod
nadlenog privrednog suda.
(Viu privredni sud, P. 1382/80)
Kuni savet ne moe biti stranka u sporu.
17.
(Vrhovni sud Srbije, G. 1606/78)
18.
Viestambena zgrada u drutvenoj svojini ima svojstvo pravnog lica. U sluaju spora, jedino se
takva zgrada moe pojaviti kao stranka, a nikako kuni savet, koji samo stambenu zgradu samo zastupa u parnici.
19.
Kad Centar za socijalni rad uestvuje u postupku kao stranka duan je da plati trokove koji
nastanu po njegovom predlogu. Iz spisa predmeta proizilazi da je Centar za socijalni rad predlaga u
postupku lienja poslovne sposobnosti protivpredlagaa. Da je predlog podneo 01.12.2011.god., da
je nakon obavljenog vetaenja doneto reenje R2.br. 12/11 od 09.2.2012.god. kojim je protivpredlaga u potpunosti lien poslovene sposobnosti i da je to reenje postalo pravosnano 19.10.2012.god.
Oalbenim reenjem prvostepeni sud je odluio da trokove vetaenja plati predlaga Centar za socijalni rad. Prema odredbi l.28. Zakona o vanparninom postupku (Sl.glasnik SRS br.25/82 i 44/88
- 11 -
VANPARNINI POSTUPAK
i Sl.glasnik PC 85/2012 ) o trokovima postupka u statusnim stvarima sud odluuje slobodno vodei
rauna o okolnostima sluaja i o ishodu postupka s tim to u pogledu trokova postupka koji su prouzrokovani ueem organa starateljstva u postupku primenjuje odredbe l.162 ZPP. Prema vremenu
donoenja Zakona o vanparninom postupku iz 1982.god., u to vreme je vaio Zakon o parninom
postupku ("Sl. list SFR" 4/77) koji je u l.162. odreivao da kad drutveni pravobranilac samoupravljanja odnosno javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka on ima pravo na naknadu trokova ali
ne i pravo na nagradu a da trokovi koje oni imaju povodom uestvovanja u postupku na osnovu
l.204. i 205. ZPP padaju na njihov teret. To pravilo je razlikovalo dve situacije, jednu kada je javni
tuilac stranka i drugu kad u parnici uestvuje radi zatite optih interesa u kom sluaju nije stranka
niti se pridruuje strankama. Kad u takvoj poziciji javni tuilac predloi odreene dokaze trokovi
tih dokaza padaju na teret sredstava suda. Prema odredbi l.157. ZPP ("Sl. glasnik PS" 125/2004)
koji je vaio u vreme voenja ovog vanparninog postupka pravila su definisana na isti nain tako
da kad javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka ima pravo na naknadu trokova ali ne i pravo
na nagradu a kad on uestvuje u postupku na osnovu l.207. ZPP trokovi koje je imao povodom
svog uestvovanja padaju na teret sredstava javnog tuilatva. Prema l.207. ZPP javni tuilac moe da uestvuje u parninom postupku radi zatite javnog interesa ali nema poziciju stranke niti se
pridruuje bilo tuiocu bilo tuenom ve ima nezavisnu ulogu radi zatite javnog interesa. Organ
starateljstva u vanparninom postupku takoe moe da ima ulogu stranke ali moe i da uestvuje u
postupku u smislu l.5. ZVP radi zatite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom. Kada Centar za socijalni rad uestvuje u postupku kao stranka duan
je da plati trokove koji nastanu u postupku koji je inicirao a pored toga i kad uestvuje po posebnim pravilima iz l.5. ZVP analogno odredbi l.157. st.4. ZPP trokovi koje prouzrokuje padaju na
teret Centra za socijalni rad. Trokovi vetaenja bi pali na teret suda samo ako bi sud pokrenuo ili
vodio po slubenoj dunosti.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 2 G. br.856/12 od 20.11.2012. godine)
20.
Podnoenje tube za raskid ugovora o izdravanju je preduzimanje posla koji prelazi okvire redovnog poslovanja u upravljanja tienikovom imovinom, pa je za podnoenje ove tube staraocu
potrebno posebno odobrenje organa starateljstva.
21.
Pasivno ponaanje privremenog zastupnika tuenog i nepreduzimanje parninih radnji u
korist stranke ije interese zastupa predstavlja bitnu povredu postupka i povredu prava na
pravino suenje.
Iz stanja u spisima proizlazi da je tuenoj za privremenog zastupnika u smislu odredbe lana
79. stav 2. taka 4. Zakona o parninom postupku postavljen advokat koji je u prethodnom toku
postupka, pre otkaza punomoja, u istoj parnici zastupao tuioce, u ije ime je podneo i tubu.
Kako nijedna parnina stranka nije izjavila albu prvostepena presuda je postala pravnosnana.
- 12 -
VANPARNINI POSTUPAK
Naknadno angaovani punomonik tuene je podneo zahtev za ukidanje klauzule pravnosnanosti i izvrnosti, koji je sud uvaio i po istovremeno izjavljenoj albi predmet prosledio drugostepenom sudu.
alba je osnovana. Postavljanjem tuenoj za privremenog zastupnika advokata koji je u toj parnici u njenom prethodnom toku zastupao tuioce, sud je povredio pravo tuene na jednaku i pravinu
zatitu njenih prava iz lana 2. stav 1. Zakona o parninom postupku i time njeno pravo na pravino
suenje garantovano odredbom lana 6. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda.
Pored toga, cilj postavljanja privremenog zastupnika je izbegavanje tetnih posledica za obe stranke
u postupku, a ne samo za tuioca. Za privremenog zastupnika tuenom koji nema punomonika, a nepoznatog je prebivalita, odnosno boravita, ne moe se postaviti advokat ije se ponaanje odlikuje potpunom pasivnou i nepreduzimanjem parninih radnji u korist stranke ije interese zastupa. Postavljeni
privremeni zastupnik nije imao predloga za izvoenje dokaza, nije traio naknadu trokova parninog
postupka, a nije uloio ni albu protiv prvostepene presude donete na tetu tuene. Zbog takvog ponaanja prvostepeni sud je, na zahtev novoangaovanog punomonika tuene i ukinuo klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti prvobitno stavljenu na sada oalbenu presudu.
Kako je iz iznetih razloga u postupku koji je prethodio donoenju pobijane presude, sud raspravljao
faktiki samo sa jednom strankom, to je uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana
361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G.13276/10 od 21.12.2010. godine)
22.
Odluka o postavljanju privremenog zastupnika tuenom ije je prebivalite odnosno boravite

nepoznato, obavezno se objavljuje u u "Sl. glasniku RS" i preko oglasne table suda, a po potrebi i na
drugi prigodan nain, pa s obzirom na to da oglaavanje zahteva odreene trokove, uplaivanje
predujma tih trokova je neophodan uslov za postavljanje privremenog zastupnika.
23.
Kada postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika.
(Okruni sud u Novom Sadu, G. 2190/07 od 22.05.2008. godine)
24.
U situaciji kada je razveden brak stranaka, a tuenik napustio zajedniko domainstvo i zasnovao
vanbranu zajednicu, pa mu se poziv za raspravu na dosadanjoj adresi nije mogao uruiti, ne moe se
prihvatiti stav prvostepenog suda da je prebivalite nepoznato i da mu se postavlja privremeni zastupnik.
(Okruni sud u aku, G. 628/07 od 4.04. 2007. godine)
25.
Nemogunost stranke da sazna tanu adresu tuenog ne moe imati za posledicu odbaaj tube,
ve se u tom sluaju moraju primeniti odredba l. 79. st. 2. ta. 4 i 5. ZPP-u o postavljanju privremenog zastupnika, ako hitnost postupanja zahteva, a u svakom sluaju sud ima postaviti tuenom zakonskog zastupnika, odnosno staraoca preko nadlenog Centra za socijalni rad.
(Okruni sud u Beogradu, G. 6874/05 od 8.06.2005. godine)
- 13 -
VANPARNINI POSTUPAK
26.
Osnovni uslov za postavljanje privremenog zastupnika tuenom je potreba hitnog postupanja da bi

se spreile tetne posledice koje bi za jednu stranku mogle nastati, ako bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom due trajao.
27.
U branom sporu za ponitaj braka stranki koja je faktiki parnino nesposobna, zbog duevne
bolesti a nije pravnosnanom sudskom odlukom liena poslovne sposobnosti postavlja se staralac za
poseban sluaj.
28.
Privremenom zastupniku, odreenom od strane suda licu nepoznatog boravita pripada naknada
za zastupanje bez obzira na ishod spora u postupku u kome je postavljen za privremenog staraoca.
29.
Privremeni zastupnik parninoj stranci nepoznatog boravita u smislu odredaba st. 2. ta. 4. lana 84. ZPP moe se postaviti samo u sluaju ako je bilo od organa starateljstva, bilo od strane suda
na pouzdan nain utvreno da je boravite tuenog zaista nepoznato, a tueni nema punomonika.
(Vrhovni sud Vojvodine, G. 800/78)
30.
Kad u sporu odsutnu stranku zastupa postavljeni staralac, pa u toku parnice staralac prijavi
sudu adresu stranke u inostranstvu, tada sud postupak ne prekida, niti se staralac razreava dunosti, ve se postupak nastavlja uz uee staraoca sve dokle dok se odsutna stranka ili njen punomonik ne prijavi sudu.
(Vrhovni sud Srbije - odeljenje u Novom Sadu, G. 207/67)
31.
Odredba l. 3. ta. 3. ZPP primenjuje se i u vanparninom postupku.

(Okruni sud u Poarevcu, G. 1358/90)
32.
Prema odredbi lana 34. Zakona o stanovanju u sluaju smrti zakupca, zakupac na tom
stanu postaje lan porodinog domainstva koji je nastavio da koristi stan.
- 14 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prvostepenom presudom je odbijen tubeni zahtev tuilje kojim je traeno da se utvrdi da je prestao ugovor o korienju stana usled smrti zakupca i propasti stana, kao i supsidijarni tubeni zahtev
kojim tuilja otkazuje dalje korienje stana tuenima i trai da se isti isele iz stana. Drugostepeni
sud je naao da je u prvostepenoj presudi potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, na koje je
pravilno primenjeno materijalno pravo, pa je potvrdio prvostepenu presudu.
Prema odredbi lana 34. Zakona o stanovanju RS, u sluaju smrti zakupca, zakupac na tom
stanu postaje lan porodinog domainstva koji je nastavio da koristi stan po redosledu, brani
drug, dete roeno u braku, van braka, usvojeno i pastore. U konkretnom sluaju, nakon smrti supruga i oca tuenih, koji je bio nosilac stanarskog prava odnosno zakupac, stan su nastavili da
koriste tueni.
injenica da tueni nisu obavestili tuilju (vlasnicu stana) o smrti nosioca stanarskog prava u roku od 60 dana niti su sa njom zakljuili ugovor o zakupu stana u smislu lana 34. stav 4. i 5. Zakona
o stanovanju, ne daje pravo tuilji da moe uskratiti korienje istog tuenima po svojoj volji, ve samo ako tueni ne ispunjavaju uslove iz lana 34. stav 1. navedenog zakona. Iz injeninog utvrenja
jasno sledi da tueni 3 reda u stanu neprekidno ivi od roenja i da ne postoji niti jedan od zakonom
predvienih razloga za jednostrani otkaz ugovora od strane zakupodavca po odredbama lana 35.
stav 1 take 1-6. Zakona o stanovanju, pa je u tom sluaju tueni legitimisan na zakljuenje ugovora o zakupu sa tuiljom odnosno u njegovom odsustvu postoje uslovi da sud u vanparninom postupku po odredbi lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju prizna tuenoj 1. reda, kao supruzi pok.
zakupca u momentu njegove smrti svojstvo zakupca stana na neodreeno vreme. Takoe, tuilja je
istakla da su se tueni nesavesno ponaali, pa je dolo do propasti stana jer je stanu priinjena teta
koja premauje uobiajenu tetu, usled ega je predloila da se tuenima otkae dalje korienje
stana. Meutim, uslovi otkaznog roka iz lana 10. stav 1. taka 3. Zakona o stanovanju nisu ispunjeni, jer su nastalu tetu sanirali i otklonili tueni i trea lica iskljuivo svojim sredstvima, bez
uea tuilje, iako je od strane graevinske inspekcije bila pozvana da uestvuje u sanaciji, pa je
stan vraen u prvobitno stanje.
Pored toga tueni nemaju u svojini stan koji bi odgovarao potrebama njihovog domainstva,
a tuilja je odbila prijem zakupnine, pa tuena 1 reda plaa zakupninu po odluci suda u sudski depozit.
(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P.37/10 od 11.04.2011. godine i
presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj G. 1429/12 od 18.04.2012. godine)
33.
U sluaju da pred nadlenim organom nije zakljuen sporazum o naknadi za oduzeto pravo
korienja zajednike prostorije, to se ne moe odbiti predlog zbog nastupanja apsolutnog roka
zastarelosti, bez obzira to je od konkretnog dogaaja proteklo vie od 10 godina, s obzirom da
rok zastarelosti poinje da tee tek od momenta nastanka sporazuma, odnosno donoenja reenja
o naknadi.
(Iz Reenja Vieg suda u Beoradu, G. br. 4700/10 od 21.03.2012. godine)
34.
Predlaga koji je stekao stanarsko pravo u smislu l.11. Zakona o stambenim odnosima koji je vaio u vreme dodeljivanja stana ima pravo da taj stan otkupi ali pod uslovima iz Zakona
o stanovanju koji je stupio na snagu 04.1.2012.god. i koji vai u vreme donoenja odluke.
- 15 -
VANPARNINI POSTUPAK
Predlaga je stekao stanarsko pravo na stanu u smislu l.11. Zakona o stambenim odnosima koji
je vaio u vreme dodeljivanja stana. Navedenom odredbom je bilo propisano da stanarsko pravo graanin stie danom zakonskog useljenja u stan. Zakonitost useljenja je u sluaju predlagaa obezbeena odlukom nadlenog organa protivpredlagaa Komisije za reavanje stambenih potreba radnika
br.29/82 od 24.09.1982.god., reenjem direktora br.29/82 od 11.10.1982.god., jer je njemu u redovnom postupku raspodele stana na osnovu mesta koje je zauzeo na rang listi stan i dodeljen. U takvoj
situaciji predlaga je stekao stanarsko pravo imajui u vidu i da je zakljuio ugovor o korienju stana sa protivpredlagaem 01.11.1982.god. na neodreeno vreme i da se u stan uselio 1982.god. Tani
su navodi iz albe protivpredlagaa da se pod slubenim stanom smatraju stanovi ije je korienje
vezano za vrenje odreene slubene dunosti i funkcije i oni stanovi koji su po svom poloaju i prirodnoj nameni vezani za vrenje odreene funkcije. Zakon o stambenim odnosima koji je vaio u
vreme dodeljivanja stana na korienje predlagau je u l.7. upravo to i odreivao da se odredbe tog
zakona ne primenjuju na stanove za slubene potrebe pod kojima se podrazumevaju oni stanovi iji
je korienje vezano za vrenje odreene slubene dunosti i funkcije koji su kao uz uslov da su kao
takvi utvreni u optim aktima davaoca stana na korienje i da lica koja koriste takve stanove stiu
samo pravo na korienje stana u obimu utvrenom optim aktom ili ugovorom a ne stiu stanarko
pravo na tim stanovima. Meutim, u prvostepenom postupku je utvreno na osnovu nalaza i miljenja vetaka K.B. i S.. da zgrada u kojoj se nalazi stan predlagaa ne predstavlja infrastrukturu eleznike stanice to znai da se radi o stanu ije korienje nije vezano za obavljanje eleznike delatnosti. To to se stan vodi kao osnovno sredstvo kod protivpredlagaa i to se nalazi u zatitnom pojasu u kojem za gradnju treba posebna saglasnost protivpredlagaa ne znai da se radi o "slubenom
stanu" koji je vezan za funkcionisanje eleznice, jer je upravo suprotno. Zgrada postoji od pre
1982.god., sluila je kao odmorite za vozopratno osoblje i kad je za tim prestala potreba u njoj su
formirana tri stana. Pitanje eventualne rekonstrukcije pruge pored koje se zgrada nalazi ne utie na
svojstvo stana ve eventualno na druge imovinske odnose izmeu stranaka. S obzirom da predlaga
ima stanarsko pravo na stanu u smislu l.17. Zakona o stanovanju PC koji je vaio u vreme podnoenja predloga za otkup stana on je to pravo i stekao. Meutim, u meuvremenu je stupio na snagu Zakon o stanovanju ("Sl.glasnik PC" 99/2011 od 27.12.2011. godine kojim je odreeno u l.20. da se
stan otkupljuje pod uslovima koji su vaili na dan podnoenja pismenog zahteva za otkup stana a u
sluaju zahteva koji je podnet pre stupanja na snagu ovog zakona (zakon je stupio na snagu
04.01.2012. godine pod uslovima na dan stupanja na snagu ovog zakona. U ovom sluaju predlaga
je podneo zahtev za otkup stana 12.12.1994.god. i poto njegov zahtev nije reen on ima pravo na otkup stana pod uslovima odreenim u Zakonu o stanovanju od 04.01.2012.god. Odredbom l.20. i 21.
tog zakona propisano je na koji nain se utvruje cena za otkup stana a to nije cena odnosno vrednost koju procenjuje poreska uprava kao poresku osnovicu za porez na prihod od imovine.U ukidnom reenju ovog suda 1 G.br.1381/10 od 19.10.2010.god. naloeno je prvostepenom sudu da utvrdi otkupnu cenu stana bilo dopunskim vetaenjem bilo pribavljanjem odgovarajueg izvetaja nadlenog organa koji nije poreska uprava ve organ iz l.24. Zakona o stanovanju. Takoe predlaga
ima pravo da otkupnu cenu stana isplati i u ratama. U tom smislu je osnovana alba predlagaa da
prvostepeni sud nije pravilno utvrdio otkupnu cenu stana niti primenio materijalno pravo u pogledu
naina otplate. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e u skladu sa l. 20, 21. i 23. Zakona o
stanovanju utvrditi otkupnu cenu stana bilo dopunskim vetaenjem bilo pribavljanjem izvetaja organa ili organizacije optine koji u smislu l.24. Zakona o stanovanju vri proveru zakonitog utvrivanja otkupne cene stana u dravnoj odnosno drutvenoj svojini na teritoriji optine, i potom u smislu l. 16. st. 4. tog zakona doneti reenje koje e zameniti ugovor o otkupu.
(Iz Reenja Vieg suda Panevo G.br.775/12 od 27.11.2012. godine)
- 16 -
VANPARNINI POSTUPAK
35.
Status lana porodinog domainstva i korisnika stana od koga zavisi kasnije sticanje stanarskog
prava procenjuje se prema momentu kad stranarsko pravo ranijeg nosioca prestaje. Iz spisa predmeta
i utvrenja prvostepenog suda proizilazi sledee: sporni stan dobio je na korienje otac predlagaa
koji je bio ef stanice. Zgrada u kojoj se stan nalazi te 1960. godine bila je eleznika stanica. Posle
7-8 godina pruga na kojoj se ta zgrada nalazila je zatvorena pa je zgrada pretvorena u stambeni prostor tako to se u preostali deo zgrade nakon adaptacije u stan uselio takoe radnik kod protivpredlagaa. Posle smrti pok. njegova supruga je dana 08.02.1989. godine zakljuila sa protivpredlagaem
ugovor o korienju stana koji se nalazi u Vrcu. Ugovor je zakljuen na neodreeno vreme a u ugovoru nije bilo upisano ko su u to vreme bili njeni lanovi porodinog domainstva. Pok. je traila
zahtevom od 19.07.2000. godine da otkupi stan od protivpredlagaa i nakon dobijanja obavetenje
od 15.10.2000. godine da se njen predlog odbija ona je dana 14.02.2001. godine predloila da sud
donese reenje koje e zameniti Ugovor o otkupu stana. U toku ovog postupka je umrla 23.07.2008.
godine pa je predlaga njena erka traila da se postupak nastavi i da ona otkupi stan odnosno da sud
donese reenje koje e zameniti ugovor o otkupu stana u kome bi ona bila kupac. Roena je 1954.
godine (na zapisniku od 28.06.2012. godine izjavila je da ima 58 godina) i ona je sa 15 godina napustila porodino domainstvo svojih roditelja tako to je zapoela kolovanje u Beogradu a sa svojih
20 godina od 1974. godine ona ima prijavljeno prebivalite u Beogradu. Poto se udala i rodila erku
ona je svoje dete dovela kod majke pokojne pa je njena erka sa babom ivela do babine smrti u
spornom stanu. Kada je predlagau prestao radni odnos kao tehnolokom viku od 2002. godine ona
je boravila sa majkom u spornom stanu ali svoje prebivalite do danas iz Beograda nije odjavila. Na
ovako utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo i doneo reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana cenei da prema odredbi l.34. Zakona o stanovanju
predlaga spada u krug lica koja imaju pravo na otkup stana nakon smrti zakupca odnosno nosioca
stanarskog prava. Prvostepeni sud pogreno smatra da pored toga to je prestala da bude lan domainstva jo sa svojih 20 godina ona zbog faktikog ivota sa majkom ima pravo da otkupi stan. Upravo je suprotno. Predlaga sa protivpredlagaem nema zakljuen ugovor o zakupu na neodreeno vreme o korienju spornog stana pa nije ispunjen osnovni uslov iz l.16. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik PC" 99/2001) da ona trai da sud donese reenje koje e zameniti ugovor o otkupu stana. Tom
odredbom je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u drutvenoj odnosno dravnoj svojini duan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja
na snagu ovog zakona omogui otkup stana koji koristi. Predlaga nije zakupac stana. Pored ove injenice za ovu pravnu stvar je od prevashodnog znaaja status predlagaa koji se tie porodinog domainstva njene pokojne majke. Iz ugovora o korienju stana koji je zakljuila pok. 08.02.1989. godine proizilazi da je ona sama posle smrti supruga nastavila da koristi stan koji je on ranije dobio.
Status lana porodinog domainstva i korisnika stana od koga zavisi kasnije sticanje stanarskog
prava procenjuje se prema momentu kada stanarsko pravo ranijeg nosioca prestaje. Ranijem nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu na neodreeno vreme pok. to pravo je prestalo danom
njene smrti 23.07.2008. godine Prvostepeni sud pravilno citira odredbu l.34. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik PC" 101/2005) koji je vaio u vreme smrti nosioca stanarskog prava pok. ali ga
pogreno primenjuje zbog toga to predlaga nije lan porodinog domainstva njene pokojne
majke s obzirom da ima prijavljeno prebivalite u Beogradu i zbog toga to je naputanjem usled
zaposlenja i zasnivanja braka dotadanjeg porodinog domainstva njenih roditelja, njoj nepovratno prestalo svojstvo lana porodinog domainstva. Zbog toga ona nema pravo da otkupi stan
koji je do smrti koristila njena majka, kao nosilac stanarskog prava. Reenje je preinaeno na
osnovu l.387. st.1. ta.3. ZPP u vezi l.30. ZVP.
(Iz Reenja Vieg suda Panevo 2 G.br.802/12 od 18.12.2012. godine)
- 17 -
VANPARNINI POSTUPAK
36.
Predlaga koji ima status zakupca stana na neodreeno vreme aktivno je legitimisan da
trai od suda da reenjem zameni ugovor o otkupu stana
Prema odredbama Zakona o stanovanju pravo na otkup stana imaju u smislu l. 16 st. 1. ovog zakona nosioci stanarskog prava, odnosno zakupci koji su to pravo na stanu u drutvenoj ili dravnoj svojini
stekli do dana stupanja na snagu ovog zakona, 02.08.1992. godine. Pravo na otkup imaju i nosioci stanarskog prava koji su to pravo stekli do dana stupanja na snagu ovog zakona, s tim to nastavljaju
da koriste stanove kao zakupci na neodreeno vreme, ako do 31.12.1995. godine ne zakljue ugovor o otkupu stana (lan 31). To pravo (na otkup stana) imaju i ostali zakupci na neodreeno vreme,
u smislu l. 39. Zakona o stanovanju, jer se odredbe ovog zakona o korienju drutvenog stana po
osnovu ugovora o zakupu drutvenog stana primenjuju i na korienje stanova u dravnoj i drutvenoj svojini koji budu dati u zakup na neodreeno vreme i mogu taj stan da otkupe po odredbama
ovog zakona.
Poto predlaga nema svojstvo zakupca stana na neodreeno vreme, pravilno je prvostepeni sud
primenio navedene odredbe Zakona o stanovanju kada je odbio njegov predlog za donoenje reenja
koje zamenjuje ugovor o otkupu stana koji se nalazi u Panevu u ul. Karaoreva.
Vii sud je cenio i navode iz albe predlagaa da mu je predmetni stan dodeljen na trajno korienje od strane protivnika predlagaa, kao i da se nalazi u faktikom zakupu istog stana, pa je naao da su isti neosnovani.
U spisima predmeta istina postoji akt, priloen kao dokaz, za koji predlaga smatra da predstavlja odluku o dodeli stana na trajno korienje, ali se njegova pravna valjanost osnovano dovodi u
pitanje, obzirom na njegovu formu, sadrinu i nepostojanje osnovnih elemenata koje treba da sadri
odluka o dodeli stana.
U ostalom ta injenica i nije bitna za odluivanje o predlogu predlagaa. Bitno je jedino da sa
protivnikom predlagaa on nema zakljuen ugovor o zakupu stana na neodreeno vreme, a faktikim
zakupom, se suprotno albenim navodima, ne stie pravo na otkup stana.
(Vii sud u Panevu, G.br.2303/10 od 01.02.2011. godine)
37.
Pravo da u vanparninom postupku trai donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana ima lice koje dokae da je zakupac stana na neodreeno vreme.
Prema stanju u spisima predlaga je podneo predlog protiv protivnika predlagaa radi donoenja
reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana a koji se nalazi u Panevu u ul. Moe Pijade br.19. u
dvoritu u ukupnoj povrini od 66 m2. Predlaga nema zakljuen ugovor o zakupu stana sa protivnikom predlagaa iz l.7. Zakona o stanovanju, ali u predmetu prvostepenog suda P.939/11 vodi parnicu radi utvrenja da je na predmetnom stanu postao nosilac prava zakupa na neodreeno vreme.
Ovaj vanparnini postupak prvostepeni sud prekida smatrajui da odluka suda u predmetu P.939/11
predstavlja prethodno pitanje za odluivanje suda o predlogu predlagaa radi donoenja reenja koje
zamenjuje ugovor o otkupu stana.
Osnovano protivnik predlagaa albom ukazuje da je odluka o prekidu postupka doneta pogrenom primenom odredbe l.16. st.1. Zakona o stanovanju, kao i l. 215. ta.1. ZPPa u vezi sa l. 30.
st.2. ZOVPa. Ovo, zbog toga to je odredbom l.16. st.1. Zakona o stanovanju propisano da je nosi- 18 -
VANPARNINI POSTUPAK
lac prava raspolaganja na stanu u drutvenoj svojini i vlasnik stana u dravnoj svojini, duan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog
zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogui otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim ovim zakonom, a stavom 4. navedenog lana zakona da ako nosilac prava raspolaganja odbije
zahtev za otkup toga stana i ne zakljui ugovor o otkupu u roku od 30 dana od podnoenja zahteva,
lice iz stava 1. i 2. l. 16. Zakona, moe da podnese predlog nadlenom sudu da u vanparninom postupku donese reenje koje e zameniti ugovor o otkupu stana.
Zakon o stanovanju stupio je na snagu 02.08.1992.god. ali je odredba l. 39. ovog zakona kojom
je propisano da se odredbe Zakona o korienju drutvenog stana po osnovu ugovora o zakupu drutvenog stana primenjuju i na korienje stanova u drutvenoj i dravnoj svojini koji budu dati u zakup na neodreeno vreme menjana Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, tako da
se primena ove odredbe ne vezuje za dan kada je stupio na snagu Zakon o stanovanju 02.08.1992.
Naime, odredbom l.39. Zakona o stanovanju, propisano je da zakupac na neodreeno vreme moe
taj stan da otkupi po odredbama Zakona o stanovanju.
Iz odredbe l.16. st. 1. Zakona o stanovanju proizilazi da pravo na otkup stana u drutvenoj svojini ima samo zakupac stana na neodreeno vreme, to podrazumeva zakljuenje ugovora o zakupu
stana na neodreeno vreme u zakonskoj formi. Stoga, ako neko lice, kao to je ovde predlaga ne
dokae da je zakupac stana na neodreeno vreme, ne moe ostvariti pravo na otkup stana, zbog ega
se u tom sluaju predlog za donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana odbija, a ne
prekida postupak kao to je to pogreno uinio prvostepeni sud dok se ne utvrdi da li je predlaga zakupac stana ne neodreeno vreme.
Poto u konkretnom sluaju ne vai pravilo presuene stvari, predlaga e moi, ako izdejstvuje
odluku da je zakupac stana na neodreeno vreme, ponovo da podnese predlog radi donoenja reenja
koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.
Iz navedenih razloga reenje je ukinuto i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak, na osnovu odredbe l.387. ta. 3. ZPPa u vezi sa l.30. st.2. ZOVPa, koji e nastaviti vanparnini postupak i doneti odluku o osnovanosti predloga predlagaa.
(Vii sud u Panevu, G.br. 1114/11 od 14.11.2011. godine)
38.
Prema odredbi l. 34. Zakona o stanovanju ne moe se traiti u vanparninom postupku
da sud reenjem zameni Ugovor o zakupu stana.
Predlaga je protiv protivnika predlagaa podneo predlog za donoenje reenja koje zamenjuje
ugovor o zakupu stana, kojim predlogom je naveo da mu je reenjem Komisije za stambena pitanja
Vlade Republike Srbije dana 21.06.2002.g. dodeljen u zakup stan u Panevu u ul. Karaorevoj, te
da je takom 2 tog reenja dato pravo predlagau da predmetni stan koristi zajedno sa lanovima
svog domainstva, kao i da na osnovu tog reenja predlaga moe zakljuiti ugovor o zakupu na
neodreeno vreme sa Javnim preduzeem za stambene usluge. Istaknuto je i to da se predlaga u vie navrata obraao protivniku predlagaa sa zahtevom za zakljuenje ugovora o zakupu stana i da je
do toga nije dolo pa predlae da se donese reenje i utvrdi da isto zamenjuje ugovor o zakupu stana
na neodreeno vreme, utvrdi zakupnina kojom e se predlaga obavezati da plaa za predmetni stan.
Uz predlog predlaga je priloio reenje na koje se poziva u predlogu. Odluujui o ovakvom predlogu prvostepeni sud je isti odbacio iz razloga to pozitivnopravni propisi ne predviaju da se u vanparninom postupku mogu donositi reenja koja zamenjuju ugovor o zakupu stana koji je dat na korienje od strane dravnog organa.
- 19 -
VANPARNINI POSTUPAK
Pravilno je prvostepeni sud ovakav predlog predlagaa odbacio pozivajui se na odredbe Zakona
o vanparninom postupku, koje je i citirao, i odredbu l. 34. Zakona o stanovanju, da zainteresovano
lice nakon smrti ranijeg zakupca stana ili njegovog iseljenja moe podneti predlog sudu da u vanparninom postupku donese reenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana, to u konkretnom nije
sluaj.
Predlagau je reenjem protivnik predlagaa dao u zakup na neodreeno vreme predmetni stan
da ga koristi sa lanovima svog porodinog domainstva, te da e predlaga na osnovu tog reenja
zakljuiti ugovor o zakupu na neodreeno vreme sa Javnim preduzeem za stambene usluge, to proizilazi iz same izreke ovog reenja, a to bi bilo eventualno okolnost da se predlaga Javnom preduzeu za stambene usluge i obrati radi zakljuenja ugovora o zakupu, jer u vanparninom postupku ne
moe ostvariti ovo svoje pravo u skladu sa sada vaeim pozitivnopravnim propisima.
39.
injenica da je u ranijem vanparninom postupku odbijen prelog za fiziku deobu zajednikog

stana, te da stan nije podeljen shodno idealnim delovima zajedniara se ne smatra prethodnim pitanjem za odluivanje prilikom otkupa dela stana.
(Vrhovni kasacioni sud, Rev. 941/10 od 22.09.2010. godine)
40.
Pobijanom presudom usvojen je tubeni zahtev tuilaca i obavezana je tuena da im preda u posed,
slobodan od lica i stvari, stan u ulici u N.S., ukupne povrine 39 m2, te da im naknadi trokove parninog postupka u iznosu od 74.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
Protiv navedene presude albu je blagovremeno izjavila tuena pobijajui je iz svih zakonom predvienih razloga. Tuioci su dali odgovor na albu tuene. alba nije osnovana.
Ispitujui pobijanu presudu shodno odredbi lana 372. stav 2. ZPP-a, ovaj sud je ustanovio da
je ista doneta bez bitnih povreda odredaba parninog postupka, da je injenino stanje pravilno i
potpuno utvreno te da je materijalno pravo pravilno primenjeno.
U prvostepenom postupku, pored ostalog, utvreno je da je sada pokojni P.T. sa svojom majkom
i bakom, koja je bila nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, u istom stanovao od 1956. godine. Predmetni stan je bio u vlasnitvu M.B. Tuilja V.T. se, nakon zakljuenja braka sa P.T.1968.
godine, uselila u predmetni stan, a iste godine iz stana su se iselile majka i baka P.T. u stan koje su
one dobile na korienje. U predmetnom stanu rodila su se deca P.T. i V.T. i to tuilja S.N., roena
godine i T.T., roena godine. P.T. je dana 17.02.1978. godine zakljuio ugovor o korienju
predmetnog stana sa SIZ-om za urbanizam, graevinsko zemljite i stanovanje N.S., a brak izmeu
P.T. i tuilje V.T. je razveden sudskom presudom 1995. godine, s tim to je zajednica ivota prekinuta 1993. godine, a nakon razvoda braka nije postignut sporazum ko e od ranijih branih drugova
biti nosilac stanarskog prava, niti je pokrenut vanparnini postupak pred sudom povodom toga. Nakon razvoda braka tuilja V.T. je sa erkama nastavila da ivi u predmetnom stanu, a P.T. je jedno
vreme iveo u stanu svoje bake a zatim u podstanarskim stanovima. Nakon smrti svoje bake, P.T. je
kao jedini zakonski naslednik 1999. godine prodao njen stan i deo novca poklonio svojoj erki T.T.,
koja je od tog novca kupila garsonjeru, a preostali deo novca je zadrao za sebe i od istog plaao
podstanarske stanove u kojima je iveo do 2003. godine, kada se vratio u predmetni stan, jer vie nije bio u finansijskoj situaciji da plaa podstanarske stanove, a u kojem stanu su i dalje ivela njegova
biva supruga, ovde tuilja V.T. i njihova erka, tuilja S.N., a druga erka, T.T., se iste godine preselila u svoj stan. Zbog problema koji su bili uzrokovani stalnim konzumiranjem alkohola od strane
- 20 -
VANPARNINI POSTUPAK
P.T., dolazilo je do stalnih konfliktnih situacija, koje su kulminirale u novembru 2005. godine kada
su tuilje samo sa svojim linim stvarima napustile predmetni stan, i privremeno otile kod prijateljice tuilje S.N. na dva dana, jer nisu imale novca da plaaju podstanarski stan, a zatim su se preselile
u K. u kuu koju su dobile na besplatno korienje. erka tuilje S.N. se dana 21.11.2005. godine
upisala u VII razred kole "J." u K., ali se za drugo polugodite, poev od 16.01.2006. godine, vratila u kolu "V.S." u N.S., koju je i ranije pohaala. P.T. je ostao u predmetnom stanu. On je
01.12.2005. godine zakljuio brak sa tuenom, koju je upoznao u leto 2003. godine. P.T. je preminuo 04.12.2005. godine, a tuilje su za njegovu smrt saznale u januaru 2006. godine, kada su otile u
predmetni stan i zatekle promenjenu bravu na vratima i tada od kominice saznale da je P.T. zakljuio brak sa tuenom i da se ona nakon njegove smrti nalazi u posedu istog. erke P.T. su pokrenule
postupak pred ovim sudom radi ponitaja braka koji je zakljuio njihov otac sa tuenom, pa je iz tih
razloga prekinut ostavinski postupak iza P.T.
Pravilno je prvostepeni sud, a na osnovu pravilne i potpune ocene u postupku izvedenih dokaza,
utvrdio relevantne injenice i na iste pravilno primenio materijalno pravo kada je ustanovio da je tubeni zahtev tuilaca neosnovan. Naime, u konkretnom sluaju, iako se radi o predaji poseda, pravilno prvostepeni sud primenjuje Zakon o stambenim odnosima iz 1972. godine i sada vaei Zakon o
stanovanju, imajui u vidu da pravo na posed predmetnog stana tuioci zasnivaju na svom svojstvu
lana porodinog domainstva pokojnog P.T., koji je bio nosilac stanarskog prava na predmetnom
stanu, te se u konkretnom sluaju imaju primeniti propisi kojima je regulisano stanarsko pravo, pa su
suprotni navodi albe tuene kojima se istie da je prvostepeni sud u konkretnom sluaju trebao primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima neosnovani.
Pored toga, navedenim zakonima, odnosno odredbom lana 33. taka 3. Zakona o stanovanju
propisano je da ugovor o zakupu drutvenog stana prestaje iseljenjem zakupca iz stana, a odredbom
lana 34. stav 1. istog zakona propisano je da u sluaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana,
zakupac na tom stanu postaje lan porodinog domainstva koji je nastavio da koristi taj stan po sledeem redosledu: brani drug, dete roeno u braku, van braka, usvojeno i pastore, koje odredbe se,
shodno odredbi lana 40. stav 1. istog zakona, primenjuju i na korienje stana u svojini graana po
osnovu stanarskog prava. Dakle, kako je pokojni P.T. izaao iz predmetnog stana 1993. godine i otiao da ivi sa svojom bakom, te je nakon njene smrti, kao njen zakonski naslednik, nasledio njen
stan, isti je izgubio svojstvo nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu shodno odredbi lana
33. taka 3. Zakona o stanovanju, jer se u njegovom odlasku iz predmetnog stana manifestovala njegova volja da prestane da koristi predmetni stan i da se iz istog iseli, imajui u vidu da je u presudi o
razvodu braka izmeu njega i tuilje V.T. navedeno da je brak razveden usled poremeenih odnosa,
da je brana zajednica prekinuta 1993. godine (a tuilja V.T. je ostala u predmetnom stanu), da je
P.T. otiao da ivi sa bakom u njenom stanu, da je posle bakine smrti on taj stan prodao i iveo u
podstanarstvu dok je imao finansijskih sredstava za to, odnosno sve do 2005. godine kada vie nije
bio u mogunosti da plaa podstanarstvo pa se vratio u predmetni stan, ali tada vie nije mogao da
stekne svojstvo ni nosioca stanarskog prava ni lana porodinog domainstva nosioca stanarskog
prava na stanu u svojini graana, kakav je predmetni stan, shodno odredbi lana 2. Zakona o stambenim odnosima iz 1972. godine, odnosno on u tom momentu vie nije imao nikakav zakonski osnov
za korienje predmetnog stana, pa s tim u vezi ni tuena, koja je sa njim zakljuila brak 2005. godine, nema zakonski osnov za korienje predmetnog stana koji bi proizlazio iz nekog prava korienja
predmetnog stana P.T. u momentu njegove smrti (na primer kao lan njegovog porodinog domainstva), niti je tuena dokazala da ima neki drugi pravni osnov za korienje predmetnog stana, pa je
osnovan tubeni zahtev tuilaca kojim od tuene trae da im predmetni stan preda u posed slobodan
od lica i stvari, jer tuilje, u odnosu na tuenu, imaju zakonski osnov za korienje predmetnog stana, imajui u vidu da su one ostale u predmetnom stanu posle iseljenja nosioca stanarskog prava P.T.
- 21 -
VANPARNINI POSTUPAK
iz istog, a u smislu lana 34. stav 2. Zakona o stanovanju, te su suprotni navodi albe tuene neosnovani.
Pravilan je stav prvostepenog suda da brani drug koji se uselio u stan u svojini graana nakon
29.07.1973, godine ne moe stei stanarsko pravo odnosno pravo zakupa na neodreeno vreme u
smislu odredbe lana 2. Zakona o stambenim odnosima koji je stupio na snagu 29.07.1973. godine
kojim je propisano da se stanarsko pravo moe stei samo na stanu u drutvenoj svojini, a ne i na stanu u svojini graana. Stoga tuena udajom i useljenjem u predmetni stan 2005. godine ne moe stei
svojstvo korisnika stana kao lan porodinog domainstva svog pokojnog supruga, ak i da je on u
tom trenutku bio zakupac stana.
injenica to posle razvoda braka izmeu pokojnog P.T. i tuilje V.T. niko nije odreen za nosioca stanarskog prava, niti su se tuilje obraale vanparninom sudu radi odreivanja nosioca stanarskog prava nije od uticaja, imajui u vidu da je tuilja S.N. bila lan porodinog domainstva nosioca stanarskog prava, P.T., i po tom osnovu ima pravo da koristi stan, da je tuilja V.T. lan njenog
porodinog domainstva, kao i s obzirom na odredbu lana 35. stav 3. Zakona o stanovanju kojom je
propisano da u sluaju razvoda braka razvedeni suprunici se sporazumevaju o tome ko e nastaviti
sa korienjem stana u svojstvu zakupca, ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od suprunika,
nadleni sud e u vanparninom postupku doneti reenje o odreivanju suprunika koji nastavlja sa
korienjem stana u svojstvu zakupca, vodei rauna o stambenim potrebama razvedenih suprunika i
njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju suprunika i drugo, pa
pravo na korienje predmetnog stana od strane tuilja proizlazi iz Zakona o stanovanju, a kako tuena
nema nikakav osnov za korienje predmetnog stana, ni prema Zakonu o stanovanju neposredno niti
izvedeno pravo iz prava nosioca stanarskog prava, pravo tuiilaca na korienje predmetnog stana je
jae od prava tuene.
Takoe ni injenica to su tuilje bile napustile predmetni stan 2005. godine pa se u isti vratile nakon smrti P.T. nije od uticaja, jer one tim odlaskom nisu izgubile pravo na korienje predmetnog stana kao lanovi porodinog domainstva biveg nosioca stanarskog prava, s obzirom na
injenicu da su iz predmetnog stana otile zbog poremeenih odnosa uslovljenih konzumiranjem
alkohola od strane P.T., dakle ne svojom voljom, te da nisu imale na drugi nain reeno stambeno
pitanje, pa se njihov privremeni odlazak, uzrokovan poremeenim odnosima, ne moe tretirati
iseljenjem u smislu lana 33. taka 3. Zakona o stanovanju a ime bi im prestalo pravo na korienje predmetnog stana.
Shodno svemu navedenom, ovaj sud je naao da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno
pravo i ustanovio da je osnovan tubeni zahtev tuilaca kojim trae da im tuena preda u posed, slobodan od lica i stvari, predmetni stan, a albu tuene iz podneska od 10.03.2009. godine ocenio kao neosnovanu, dok navode tuene iz podneska od 26.05.2009. godine i navode tuilaca iz podneska od
28.10.2009. godine ovaj sud nije uzimao u obzir, imajui u vidu da su podneti nakon isteka zakonskog
roka za izjavljivanje albe odnosno za davanje odgovora na albu.
(Apelacioni sud u Novom Sadu, G. 3472/10)
41.
Presudom Prvog optinskog suda u Beogradu P.br.3531/03 od 22.05.2009. godine, stavom prvim
izreke utvruje se da je nitav ugovor o kupoprodaji stana aa, zakljuen dana 15.11.2002. godine izmeu tuenih BB, kao prodavca i VV kao kupca, overen pred Prvim optinskim sudom u Beogradu
I/I Ov.br.14992/02, pa se obavezuje drugotueni VV, da se sa svim licima i stvarima iseli iz ovog
stana i isti preda u dravinu tuilji u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke, obavezani su tueni da
tuilji naknade trokove parninog postupka u iznosu od 97.300,00 dinara. Treim stavom izreke,
odbijen je predlog tuilje za oslobaanje od obaveze plaanja sudskih taksi, kao neosnovan.
- 22 -
VANPARNINI POSTUPAK
Protiv navedene presude albe su blagovremeno izjavila oba tuena, a zbog bitne povrede odredaba parninog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene
materijalnog prava.
Tuilja je u odgovorima na albe tuenih predloila da se odbiju kao neosnovane.
Ispitujui pobijanu presudu u smislu lana 372. ZPP-a Apelacioni sud je naao da su albe tuenih neosnovane.
U postupku donoenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parninog postupka iz
lana 361. stav 2. ZPP-a, na koje ovaj sud pazi po slubenoj dunosti, a ni povrede iz take 7. ove
zakonske odredbe na koju se ukazuje u albi prvotuenog. Ovo iz razloga to je suprotno navodima
albe, a prema povratnici u spisima, prvotueni BB uredno pozvan za roite od 22.05.2009. godine i
to pozivom za sasluanje stranaka, na kom roitu je rasprava i zakljuena, a to ukazuje da tueni
svojom krivicom nije sasluan kao stranka, posebno to je na zahtev ovog tuenog odloeno roite
od 19.12.2008. godine na kome je trebalo izvesti ovaj dokaz. Nema povrede postupka iz lana 361.
stav 1. u vezi lana 3. ZPP-a na koju se ukazuje u albi drugotuenog, jer pobijanom presudom nije
prekoraen tubeni zahtev, odnosno prvostepeni sud je pobijanom presudom odluivao u granicama
postavljenog tubenog zahteva. Pobijana presuda sadri razloge o svim bitnim injenicama, saglasno
utvrenom injeninom stanju i izvedenim dokazima, tako da nisu ni osnovani navodi albe drugotuenog da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. ZPP-a.
U postupku pred prvostepenim sudom je utvreno da je prvotueni, kao ugovorni nosilac stanarskog prava na stanu broj 31, na treem spratu u ulici Ratnih vojnih invalida broj 36, zakljuio ugovor
o otkupu stana sa Ministarstvom finansija i ekonomije Republike Srbije, da je isti stan otuio zakljuenjem osporenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti dana 15.11.2002. godine i overenog pred Prvim optinskim sudom u Beogradu Ov.br.14992/02, sa drugotuenim kao prodavcem, da je oba ova
ugovora zakljuio posle 21.02.2002. godine, kada je njegov brak sa tuiljom pravnosnano razveden,
a u toku vanparninog postupka za odreivanje nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu posle
razvoda parninih stranaka, koji je pokrenut 16.05.2002. godine, a pravnosnano okonan pravnosnanim reenjem Prvog optinskog suda u Beogradu R.br.121/04 od 02.04.2005. godine, kojim je
tuiljin predlog usvojen i ona odreena da nastavi sa korienjem predmetnog stana.Uvidom u spise
Prvog optinskog suda u Beogradu Ki.br.1769/06 i K.br.660/06, prvostepeni sud je utvrdio da je protiv prvotuenog voen krivini postupak zbog krivinog dela prevare iz lana 171. stav 2. u vezi stava 2.
KZ RS, u kojim se nalazi predugovor o kupoprodaji ove nepokretnosti zakljuen 01.11.2002. godine izmeu tuenih, gde je u lanu 4. stav 2. i 3. konstatovano da je prodavac upoznao kupca sa injenicom da
je u toku vanparnin postupak za odreivanje nosioca stanarskog prava izmeu njega i njegove bive supruge, sa kojom se razveo i nakon razvoda otkupio stan, te da kupac i pored ove injenice eli da izvri
kupovinu stana, a prodavac se sa svoje strane obavezuje da ukoliko njegova supruga ostvari bilo kakvo
pravo vezano za ovaj stan da e joj isplatiti njen deo vrednosti stana. U spisima ovog predmeta takoe se
nalazi zapisnik o sasluanju drugotuenog u svojstvu svedoka pred istranim sudijom, potpisan od strane
drugotuenog, kada je izjavio da je bio upoznat sa injenicom da je u toku vanparnini postupak za odreivanje nosioca stanarskog prava izmeu prvotuenog i tuilje kao njegove bive supruge, te da je i pored te injenice eleo da zakljui ugovor o kupoprodaji stana sa prvotuenim.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je, reavajui kao prethodno pitanje iz lana 12. ZPP-a, utvrdio da je zakljueni ugovor o otkupu stana nitav na osnovu odredbi
lana 16. i 35. Zakona o stanovanju u vezi lana 103. Zakona o obligacionim odnosima, pa kako prvotueni nije mogao stei pravo svojine na osnovu nitavog ugovora o otkupu, to zakljuenjem ugovora o kpoprodaji sa drugotuenim nije mogao preneti na njega vie prava nego to sam ima, zbog
ega je sud zakljuio da je tako zakljueni ugovor o kupoprodaji suprotan prinudnim propisima i nitav prema odredbi lana 103. Zakona o obligacionim odnosima.
- 23 -
VANPARNINI POSTUPAK
Ocenjujui navode albi, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo, osnovano zakljuujui da je ugovor o
kupoprodaji predmetne nepokretnosti bez pravnog dejstva, dajui za takvu odluku razloge koje prihvata i ovaj sud.
Suprotno navodima albe tuenih, prvostepeni sud je mogao da kao prethodno pitanje, saglasno
lanu 12. Zakona o parninom postupku, utvrdi da je zakljueni ugovor o otkupu stana nitav, pa je u
situaciji kada je pokrenuta posebna parnica za reavanje tog pitanja, kako se to sada istie u albi,
posebno ako je ta parnica pokrenuta tubom od 02.04.2009. godine, dakle neposredno pre zakljuenja rasprave u ovoj parnici.
Suprotno navodima albe drugotuenog, prvostepeni sud je, s obzirom na utvrene injenice,
pravilno primenio materijalno pravo osnovano zakljuujui da je do zakljuenja ugovora o kupoprodaji izmeu tuenih dolo zloupotrebom prava propisanih u Zakonu o stanovanju za otkup stana od
strane prvotuenog, kao ugovornog nosioca stanarskog prava, a tueni su postupali suprotno naelu
savesnosti i potenja (lan 12. Zakona o obligacionim odnosima), jer su znali da je u toku vanparnini postupak za odreivanje nosioca stanarskog prava izmeu tuilje i prvotuenog kao razvedenih branih drugova. Odredbama lana 35. stav 4. Zakona o stanovanju propisano je da se u sluaju razvoda braka razvedeni suprunici mogu sporazumeti o tome ko e nastaviti sa korienjem stana u svojstvu zakupca, a da e, ukoliko sporazum ne postignu, na predlog jednog od suprunika nadleni sud u vanparninom postupku doneti reenje o odreivanju branog druga koji nastavlja sa korienjem strana u
svojstvu zakupca, vodei rauna o svim okolnostima na koje upuuje ova zakonska odredba. Kako sporazuma parninih stranaka nije bilo, po okonanu vanparninog postupka, doneto je pravnosnano reenje kojim je tuilja odreena za zakupca stana, pri emu ona nije izvrila otkup stana ve je to uinio prvotueni, kao ugovorni nosilac stanarskog prava, koji je u vreme zakljuenja ugovora o otkupu znao za
navedeni vanparnini postupak, jer je u njemu aktivno uestvovao. Suprotno navodima albe, reenje
vanparninog suda se zasniva na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka, pa je njegovo dejstvo eh tunc, a ne od momenta donoenja, te se reenjem vanparninog suda o tome ko e nastaviti sa
korienjem stana u sutini pokriva ceo period od razvoda barka pa nadalje, zbog ega vanparnini sud
odluuje o statusu razvedenih suprunika, kao da ugovor o otkupu nije zakljuen.
(Apelacioni sud u Beogradu, G.br.12920/10)
42.
Reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana donosi Optinski sud u vanparninom postupku a ne Privredni sud, bez obzira to je nad protivnikom predlagaa otvoren postupak steaja.
Vrhovni sud je naao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadlean Optinski sud u P.
Postupajui u vanparninom postupku po predlogu za donoenje reenja kojim se zamenjuje
ugovor o otkupu stana, Optinski sud se reenjem R. /98-80 od 12.02.1999. godine oglasio stvarno
nenadlenim i po pravosnanosti tog reenja dostavio spise Privrednom sudu.
Privredni sud nije prihvatio svoju stvarnu nadlenost, te je uz dopis R./99 od 31.03.1999. godine
dostavio spise Vrhovnom sudu radi reavanja sukoba nadlenosti.
Vrhovni sud je naao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadlean Optinski sud.
Prema stanju u spisima, predlogom od 2.12.1998. godine, pred Optinskim sudom pokrenut je
vanparnini postupak za donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.
U vreme donoenja tog predloga, nad protivnikom predlagaa ve je bio otvoren steajni postupak po reenju Privrednog suda od 14.09.1998. godine, a ovo preduzee je u samom predlogu oznaeno kao preduzee u steaju.
- 24 -
VANPARNINI POSTUPAK
Polazei od stanovita da se radi o sporu nastalom u toku steajnog postupka, Optinski sud je
izveo zakljuak da je, u smislu lana 12. stav 2. u vezi s lanom 15. stav 2. taka b) Zakona o sudovima, za postupanje nadlean Privredni sud.
Meutim, ovakav zakljuak se ne moe prihvatiti.
Prema odredbi lana 12. stav 2. taka a) Zakona o sudovima, Optinski sud je nadlean u graanskim predmetima da u prvom stepenu sudi sporove o imovinsko-pravnim zahtevima ako za to nije nadlean Privredni sud.
Odredbom lana 15. istog zakona, kojom je odreena nadlenost Privrednih sudova, u stavu 2.
taka a) propisano je da Privredni sud sudi sporove koji su u toku ili nastanu povodom sprovoenja
postupka prinudnog poravnanja, steaja i likvidacije, bez obzira na svojstvo druge strane i bez obzira
na vreme pokretanja spora.
Iz ovakve formulacije navedenih odredaba jasno proizlazi da se one odnose na zasnivanje nadlenosti Optinskog, odnosno Privrednog suda povodom reavanja imovinsko-pravnih sporova, dakle
povodom zatite povreenog ili ugroenog imovinskog prava u parninom postupku, ija je sadrina
blie odreena odredbom lana 1. ZPP.
Prema odredbi lana 1. stav 1. ZVP, tim zakonom se odreuju pravila po kojima redovni sudovi
postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po tom ili
drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku.
Sadrina ovog postupka blie je odreena u stavu 2. istog lana i podrazumeva reavanje onih
pravnih stvari koje se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava, dakle u kojima ne postoji spor u smislu lana 1. ZPP. Odredbom lana 12. stav 4. taka a) Zakona o sudovima RS propisano
je da ovakve predmete u prvom stepenu reava Optinski sud.
Iz navedenih odredaba proizlazi da za razliku od imovinsko-pravnih sporova, gde pod odreenim uslovima moe doi do atrakcije stvarne nadlenosti Privrednog suda, kod vanparninog postupka takve atrakcije ne moe biti, ve je na osnovu navedene odredbe lana 12. stav 4. taka a) Zakona
o sudovima RS iskljuivo nadlean sud opte nadlenosti.
Ostvarivanje prava na otkup stana u smislu lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, iako pretpostavlja izvesno ugroavanje tog prava od strane davaoca stana na korienje, ne podrazumeva i postojanje spora u smislu lana 1. ZPP. Stoga se ovo pravo i ostvaruje u vanparninom a ne u parninom postupku, to je izriito propisano navedenom odredbom lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju.
U tom smislu, kako se u konkretnom sluaju ne radi o ostvarivanju, odnosno zatiti spornog prava u smislu lana 1. ZPP, ve o vanparninom postupku, to kod zasnivanja stvarne nadlenosti nema
mesta primeni odredbe lana 12. stav 2. u vezi s lanom 15. stav 2. taka b) Zakona o sudovima, ve
se ima primeniti odredba lana 12. stav 4. taka a) istog zakona.
Stoga je, bez obzira na okolnost da je nad tuenim u toku steajni postupak pred Privrednim sudom, za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadlean Optinski sud.
Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu lana 23. stav 2. ZPP odluio kao u izreci.
Otkup stana i stvarna nadlenost suda (lan 12. stav 4. taka a) u vezi s lanom 12. stav 2. Zakona o sudovima Republike Srbije)
(Vrhovni sud Srbije, R.01.119/99)
43.
Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac na drutvenom odnosno dravnom stanu ima
pravo na otkup stana pod uslovima propisanim Zakonom o stanovanju i posle izvrene svojinske transformacije.
- 25 -
VANPARNINI POSTUPAK
U toku prvostepenog postupka je utvreno da je predlaga nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, koji je stekao na osnovu reenja o korienju stana protivnika predlagaa br. 245/1
od 14.8.1982. godine i Ugovorom o korienju stana od 24.1.1984. godine. Predlaga je 19.2.1993.
godine uputio zahtev protivniku predlagaa za otkup stana koji nije prihvaen iz razloga to je protivnik predlagaa reenjem Privrednog suda u Valjevu Fi. 15886/91, upisan u sudski registar kao
deoniarsko drutvo. Po reenju Privrednog suda u Valjevu Fi. 1024/99 protivnik predlagaa je organizovan kao akcionarsko drutvo sa 83,79% drutvenog kapitala i 16,30% akcijskog kapitala i
predmetni stan postao stan u meovitoj svojini i to u drutvenoj svojini u 83,70% i u svojini akcionara 16,30%.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi zakljuuju da predlaga moe po
odredbama Zakona o stanovanju otkupiti drutveni deo stana, a stan u celosti, dok preostali deo
stana, onaj koji se nalazi u svojini akcionara, moe otkupiti po trinim uslovima. Otkupnu cenu
drutvenog dela stana prvostepeni sud je utvrdio vetaenjem prema vetaku ekonomske struke u
iznosu od 263.185,00 dinara, s tim to je ovaj iznos umanjen za 23% po osnovu stambenog doprinosa i injenice da predlaga cenu isplauje odjednom, ija je konana cena drutvenog dela stana
utvrena na iznos od 162.122,00 dinara.
Izneto stanovite niestepenih suda ne moe se prihvatiti. Prema odredbi l. 16. st. 1. Zakona o
stanovanju nosilac prava raspolaganja na stanu udrutvenoj svojini - vlasnik stana u drav-noj svojini duan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona na njegov zahtev u pismenoj formi omogui otkup stana koji koristi, pod
uslovima propisanim ovim zakonom. Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac na drutvenom odnosno dravnom stanu ima pravo na otkup stana pod uslovima propisanim Zakonom o stanovanju i
posle izvre-ne svojinske transformacije preduzea. U konkretnom sluaju predlaga je stekao stanarsko pravo na drutvenom stanu pre stupanja na snagu Zakona o stanovanju i pre izvrene svojinske transformacije protivnika predlagaa, te kasnije izvrene svojinske transformacije protivnika
predlagaa ne mogu uticati na pravo predlagaa na otkup stana pod uslovima propisanim Zakonom o
stanovanju.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e primenom l. 16. st. 4. odluiti o predlogu predlagaa
za donoenje reenje koje e zameniti ugovor o otkupu stana, s tim to e istovremeno utvrditi otkupnu cenu stana primenom l. 20. i 21. Zakona o stanovanju.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 888/06 od 22.02.2007. godine)
44.
lan porodinog domainstva nema pravo svojine na otkupljenom stanu po osnovu sticanja svojine u porodinoj zajednici, ali ukoliko je angaovao lina sredstva i stavio ih na raspolaganje nosiocu stanarskog prava prilikom zakljuenja ugovora o otkupu, svoje novano potraivanje moe da ostvari samo u parnici
Prema utvrenom injeninom stanju, majka parninih stranaka bila je nosilac stanarskog prava
na stanu u drutvenoj svojini. U ugovoru o korienju stana koje je zakljuila 1969. godine, kao lanovi njenog porodinog domainstva bili su navedeni, pored ostalih, i tuilja i njen brat tueni u
ovoj parnici. Navedeni stan majka parninih stranaka je otkupila 1992. godine i tako stekla svojinu
na predmetnom stanu. U predmetnom stanu tuilja ivi sama. Ostavinski sud je reenjem od
24.05.2002. godine prekinuo raspravljanje zaostavtine iza smrti majke parninih stranaka i uputio
- 26 -
VANPARNINI POSTUPAK
na parnicu tuilju radi dokazivanja postojanja sporazuma sa tuenim da ona nasledi celokupnu imovinu pokojne majke.
U ovom sporu tuilja zahteva da se utvrdi da je stekla _____% idealnog dela spornog stana po
osnovu sticanja u porodinoj zajednici sa pokojnom majkom i da se isti izdvoji iz njene zaostavtine.
Po nalaenju Vrhovnog suda Srbije, pravilan je pravni zakljuek niestepenih sudova da je odredbama Zakona o stanovanju, kao specijalnog zakona koji regulie oblast stanovanja, iskljuena primena odredaba ranije vaeeg Zakona o braku i porodinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br.
22/80 i 11/88 i "Slubeni glasnik RS", 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01), koji je u to vreme regulisao imovinske odnose lanova porodie zajednice.
U lanu 16. stav 3. Zakona o stanovanju, regulisano je da lanovi porodinog domainstva
imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama tog zakona. Takva formulacija zakona oigledno na poseban nain regulie stambeni status lanova porodinog domainstva posle
otkupa stana i priznaje im pravo na stanu u svojini. Odnos vlasnika stana i lana porodinog domainstva posle otkupa stana nije svojinski, ve stambeni, sveden na pitanje prava lanova porodinog domainstva da korsite stan i ovlaenja vlasnika stana da zahteva njihovo iseljenje iz odreenih opravdanih razloga.
Iz svega izloenog, proizilazi da se tuilja poziva na svoje uee u sticanju stana prilikom otkupa po odredbama Zakona o stanovanju. Ukoliko je tuilja angaovala svoja sredstva tako to ih je
stavila na raspolaganje nosiocu stanarskog prava (svojoj majci) prilikom zakljuenja ugovora o otkupu stana, ima potraivanje koje moe da ostvari u parnici, ali joj ne pripada pravo da trai svojinski udeo po osnovu sticanja u porodinoj zajednici, jer sporni stan nije steen radom lanova porodinog domainstva ve otkupom po linom pravu nosioca stanarskog prava na stanu u drutvenoj svojini. Stoga tako otkupljeni stan ne predstavlja predmet zajednike imovine lanova porodinog domainstva koji su u stanu iveli u vreme njegovog otkupa.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 323/07 od 1.03.2007. godine)
45.
Stan koji pripada zadubini koja je obnovila svoj rad, odnosno otpoela sa ostvarivanjem
svojih ciljeva, predstavlja stan koji je po Zakonu o stanovanju izuzet od otkupa, pa se u vanparninom postupku ne moe osnovano traiti donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.
Odredbom lana 17. stav 1. taka 4) Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92,
76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95 i 49/95), propisano je da se od otkupa
po odredbama ovog zakona izuzima stan koji se nalazi u zadubini, odnosno koji je pripadao zadubini, s tim da je taj lan kasnije izmenjen lanom 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 33/93), tako to je propisano da se u lanu 17. stav 1. taka 4)
navedenog Zakona o stanovanju, posle rei: "pripadao zadubini", dodaju rei: "koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana".
lanom 13. stav 2. navedenog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, utvrena je
obaveza ministarstva nadlenog za poslove kulture da u roku d est meseci od dana stupanja na snagu tog zakona, utvrdi koji stanovi se nalaze u zadubini, a u roku od jedne godine, koji stanovi su
pripadali zadubini koja bi mogla obnoviti rad radi ostvarivanja ciljeva radi kojih je osnovana. Na
osnovu navedenog ovlaenja, donet je Pravilnik o utvrivanju stanova koji su izuzeti od otkupa u
zgradama zadubina koje bi mogle obnoviti rad ("Slubeni glasnik RS", br. 29/94, 41/94 i 63/94).
- 27 -
VANPARNINI POSTUPAK
lanom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", broj
16/97), pripisano je da zakupci na odreeno vreme stanova koji su pripadali zadubinama koje do isteka roka od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne obnove rad, dosnosno koje ne
otponu sa ostvarivanjem svojih ciljeva, imaju pravo da otkupe stanove pod uslovima utvrenim tim
zakonom, a da je Ministarstvo kulture ovlaeno da utvrdi zadubine koje do isteka roka od est meseci nisu obnovile rad, odnosno nisu otpoele sa ostvarivanjem svojih ciljeva. Na osnovu tog ovlaenja, Ministarstvo kulture Republike Srbije donelo je Pravilnik o zadubinama koje nisu obnovile
rad ("Slubeni glasnik RS", broj 48/97). Navedenim Pravilnikom o zadubinama koje nisu obnovile
rad, utvrene su zadubine koje do isteka roka navedenog u lanu 2. Zakona i izmenama i dopunama
Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 16/97), nisu obnovile rad, odnosno nisu otpoele
sa ostvarivanjem svojih ciljeva. Iz tog Pravilnika se vidi da predmetna zadubina, kojoj pripadaju
stanovi koji su predmet u ovoj pravnoj stvari, nije na spisku zadubina koje nisu obnovile rad, odnosno nisu otpoele sa ostvarivanjem svojih ciljeva, iz ega dalje proizilazi da je navedena zadubina
obnovila svoj rad i da je otpoela sa ostvarivanjem svojih ciljeva, pa je shodno tome, prvostpeni sud
pravilno zakljuio da se u konkretnom sluaju radi o nekretnini izuzetoj od otkupa i da nema osnova
da se u vanparninom postupku donese reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.
46.
Prema utvrenom injeninom stanju tuilja AA i tuena BB, kao radnice "GG", uestvovale su
u konkursu radi dodele stana na korienje. Dana 14.01.1997. godine Stambena komisija je donela
odluku da se stan dodeli tuenoj BB. Pismeni otpravak odluke o dodeli stana nije nikada dostavljen
uesnicima u konkursu. BB, kojoj je stan dodeljen, podnela je tubu prvostepenom sudu 12.12.1997.
godine protiv tuenog "GG", radi utvrenja da je komisija za stambena pitanja tuenog donela odluku 14.01.1997. godine o dodeli u zakup jednosobnog stana tuilji i da se obavee tueni da ovu odluku od 14.01.1997. godine izradi i dostavi zainteresovanim licima u roku od 15 dana, a u protivnom
istu odluku e u svemu zameniti presuda. Prvostepenom presudom P. br. 3962/98 u celosti usvojen
je tubeni zahtev. Odluujui o albi umeaa iz navedenog postupka AA Okruni sud u Novom Sadu je presudom G. br. 1999/02 od 02.10.2002. godine albu delimino usvojio, tako to je presudu
Optinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 od 01.02.2002. godine ukinuo u delu kojim je utvreno da je komisija za stambena pitanja tuenog dana 14.01.1997. godine donela odluku o utvrivanju
rang liste i odluku o dodeli u zakup jednosobnog stana tuilji i ovom delu tuba je odbaena, dok je
u ostalom delu alba umeaa odbijena a prvostepena pobijana presuda potvrena.
Tuena BB zakljuila je sa Javnim preduzeem "Informatika" Novi Sad ugovor o korienju
stana 03.01.2003. godine. U lanu 1. ugovora navedeno je da je ugovor zakljuen na osnovu presude
Optinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 od 01.02.2002. godine, i da je na osnovu ove presude
zakupcu dat na korienje stan koji je predmet ugovora. Na osnovu ugovora o korienju stana i presude Optinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 zakljuen je ugovor o otkupu stana izmeu tuenih BB i Grada Novog Sada. Oba ugovora su zakljuena na osnovu navedene presude Optinskog
suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 podnete u fotokopiji, na kojoj postoji reenje sa klauzulom pravnosnanosti dana 12.04.2002. godine.
Na utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Pravilan
je zakljuak prvostepenog suda da su zakljueni ugovor o korienju stana i ugovor o otkupu stana
shodno lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima nitavi, jer su protivni prinudnim propisima.
Oba ugovora su zakljuena na osnovu presude Optinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 od
01.02.2002. godine, koja je po albi umeaa ukinuta u delu koji bi predstavljao osnov za zakljuenje ugovora o korienju stana putem zakupa i za zakljuenje ugovora o otkupu stana. Kako je tue- 28 -
VANPARNINI POSTUPAK
na BB uz zahtev za zakljuenje ugovora o korienju i ugovora o otkupu stana priloila presudu prvostepenog suda P. br. 3962/98 sa klauzulom pravnosnanosti bez oznaenja da je presuda pravnosnana i izvrna samo u delu u kojem je obavezan tueni "GG" da odluku od 14.01.1997. godine izradi i dostavi zainteresovanim licima, a u protivnom istu odluku e u svemu zameniti presuda, to nije
postojao osnov za zakljuenje ugovora o korienju stana.
Pogrean je zakljuak drugostepenog suda da je u navedenom postupku pravnosnanom presudom odlueno da je tuena BB zakupac stana. Takav zakljuak bi bio osnovan da je presudom u postupku P. br. 3962/98 pravnosnano odlueno da je tuena BB na osnovu odluke od 14.01.1997. godine stekla pravo zakupa na neodreeno vreme na stanu koji je predmet odluke, a obavezivanjem
"GG" na izradu odluke o dodeli stana nije u sudskom postupku odlueno o pravu zakupa na stanu
koji je predmet dodele u postupku u kome su uestvovale tuilja i tuena, radnice "GG". Pogreno
drugostepeni sud u obrazloenju pobijane odluke navodi da je u postupku P. br. 3962/98 tueni
"GG" obavezan da odluku od 14.01.1997. godine, a kojom je predmetni stan dodeljen na korienje
putem zakupa tuenoj BB, izradi i dostavi strankama, jer je upravo u navedenom postupku presudom
drugostepenog suda ukinuta prvostepena presuda i odbaena tuba u delu da se utvrdi da je komisija
za stambena pitanja tuenog donela odluku 14.01.1997. godine o utvrivanju rang liste i odluku o
dodeli u zakup stana BB, pa je pravnosnano obavezan tueni da samo odluku od 14.01.1997. godine izradi i dostavi zainteresovanim licima.
Iz izloenog, a kako ne postoji konana odluka o dodeli stana, a u sudskom postupku pravnosnano nije utvreno da je tuena BB, kao jedan od uesnika u postupku o dodeli stana stekla pravo zakupa na neodreeno vreme na stanu, to ne postoji osnov za zakljuenje ugovora o zakupu stana u
smislu lana 7. Zakona o stanovanju. Kako tuena nije stekla pravo zakupa na neodreeno vreme, to
je i zakljueni ugovor o otkupu stana protivan odredbi lana 16. Zakona o stanovanju, zbog ega su
oba zakljuena ugovora nitava.
47.
Prema utvrenom injeninom stanju, prvotueni BB je po osnovu reenja Komande odbrane

Grada Beograda br.2030/77, ugovora o korienju stana od 24.12.1979. godine, zakljuenim sa Direkcijom za upravljanje i gazdovanje Vojnim stambenim fondom i useljenja u stan, postao nosilac
stanarskog prava na stanu DD. Kao lan njegovog porodinog domainstva, upisana je tuilja AA,
kao njegova tadanja supruga. Brak tuilje i prvotuenog je razveden __.1982. godine. Prvotueni je
dana 13.10.1982. godine pokrenuo postupak za odreivanje nosioca stanarskog prava nakon razvoda
braka. Za vreme trajanja ovog vanparninog postupka bilo je doneto est reenja na osnovu kojih je
prvotueni ostao nosilac stanarskog prava, meutim, sva ta reenja su ukinuta, a postupak je okonan
donoenjem reenja III R.1. 74/94 od 18.02.1997. godine, kojim se predlog predlagaa BB smatrao
povuenim, a usvojen je predlog protivnika predlagaa AA (ovde tuilje), koja je odreena za zakupca stana na neodreeno vreme. Prvotueni je kao nominalni nosilac stanarskog prava sa drugotuenim zakljuio ugovor o kupoprodaji - otkupu predmetnog stana, koji ugovor je overen pred Drugim
optinskim sudom u Beogradu pod Ov.II/5-7868/93 dana 15.07.1993. godine. Nakon toga, prvotueni je sa treetuenim zakljuio ugovor o kupoprodaji navedenog stana. Ugovor je overen pred Treim optinskim sudom u Beogradu dana 16.01.1995. godine pod Ov.br.213/95, to znai da je stan
prodat za vreme trajanja vanparninog postupka.
Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev tuilje smatrajui da je reenje o vanparninom postupku, kojim je tuilja oglaena za zakupca stana, doneto na osnovu primene imperativne odredbe
lana 35. stav 4. Zakona o stanovanju, koja odredba je kogentne prirode, te da doneto reenje vanparninog suda ima dejstvo ex tunc, to znai da se pokriva ceo period od razvoda braka pa nadalje.
- 29 -
VANPARNINI POSTUPAK
Zbog toga je prvostepeni sud smatrao da prvo i drugotueni nisu mogli zakljuiti ugovor o otkupu
stana te da je zakljueni ugovor apsolutno nitav, na osnovu l.103. Zakona o obligacionim odnosima. Sledstveno tome, i zakljueni ugovor o kupoprodaji stana izmeu prvo i treetuenog je takoe
nitav, shodno odredbi l.103. ZOO, s obzirom da je nastao na osnovu nitavog pravnog posla - ugovora o otkupu stana jer prvotueni nije mogao na treetuenog da prenese vie prava nego to ga i
sam ima, odnosno to ga je stekao.
Meutim, Okruni sud je preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev tuilje kao neosnovan, uz obrazloenje da je prvotueni u trenutku zakljuenja ugovora o otkupu stana bio nosilac
stanarskog prava na spornom stanu i da nije postojala nijedna zakonska zabrana koja bi spreavala
zakljuenje ugovora o otkupu stana.
Kako je, po shvatanju okrunog suda, prvotueni postao vlasnik spornog stana, to je shodno svojim
ovlaenjima iz l.3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa slobodno raspolagao svojim vlasnitvom - spornim stanom i zakljuio punovaan ugovor o kupoprodaji navedenog stana sa treetuenim.
Po oceni Vrhovnog suda Srbije, ovakvo stanovite okrunog suda je pogreno i tuilja u reviziji
osnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava.
U konkretnom sluaju je utvreno da je prvotueni BB, kao nominalni nosilac stanarskog prava,
posle razvoda braka sa tuiljom, zakljuio ugovor o otkupu stana sa drugotuenim, pre nego to je
vanparnini sud odluio ko e od suprunika nastaviti sa korienjem spornog stana u svojstvu nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca na neodreeno vreme. Pomenuti ugovor o otkupu je zakljuen na osnovu l.16. tada vaeeg Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS" br.50/92).
Meutim, pravilno je stanovite prvostepenog suda da je punovanost ovako zakljuenog ugovora uslovljena odredbom l. 35. stav 4. Zakona o stanovanju, koja je imperativne prirode, i kojom je
propisano da se u sluaju razvoda braka, razvedeni suprunici mogu sporazumeti o tome ko e od
njih nastaviti sa korienjem stana u svojstvu zakupca, a u sluaju da sporazum nije postignut, to je
u konkretnoj situaciji sluaj, na predlog jednog od njih nadleni sud e u vanparninom postupku doneti reenje o odreivanju branog druga koji nastavlja sa korienjem stana u svojstvu zakupca, vodei rauna o svim relevantnim okolnostima.
Dakle, navedena odredba je kogentne prirode i ista se ne moe iskljuiti ni u kom sluaju, izuzev
sporazumom suprunika, koga u konkretnom sluaju nije bilo, sve do pravnosnanog okonanja vanparninog postupka.
Takoe je pravilno stanovite prvostepenog suda da se reenje vanparninog suda o odreivanju
nosioca stanarskog prava zasniva na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka, a ne od
momenta donoenja reenja, to znai da reenje vanparninog suda o tome ko e nastaviti sa korienjem stana pokriva ceo period, od razvoda braka pa nadalje. Iz tih razloga, vanparnini sud je i
odluio o statusu razvedenih branih drugova, kao da ugovor o otkupu stana nije ni zakljuen. Do
donoenja reenja vanparninog suda, razvedeni brani drug koji nije izvrio otkup stana, nije legitimisan da trai ponitaj zakljuenog ugovora o otkupu. Iz tih razloga, tuilja je, nakon pravnosnanosti odluke kojom je oglaena za zakupca na neodreeno vreme i inicirala ovaj postupak za utvrenje
nitavosti ugovora o otkupu stana, zakljuenog izmeu prvo i drugotuenog, upravo iz razloga kako
bi sama mogla da realizuje svoje pravo na otkup. Samim tim, iz tih razloga, ugovor zakljuen izmeu prvotuenog koji nije zakupac stana na neodreeno vreme i drugotuenog kao nosioca prava raspolaganja je nitav, shodno odredbi l.103. Zakona o obligacionim odnosima, kao i kupoprodajni
ugovor na osnovu kojeg je prvotueni prodao stan treetuenom.
Prema tome, optinski sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev
tuilje i ponitio ugovor o otkupu stana koji su zakljuili prvo i drugotueni, kao i kupoprodajni ugovor koji je zakljuen izmeu prvo i treetuenog.
- 30 -
VANPARNINI POSTUPAK
48.
Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Optinskog suda u apcu P. 1123/94 od 25.05.1999.
godine ponitena kao nezakonita konana odluka Komisije za stambene odnose "BB" br. 1082 od
11.06.1993. godine o dodeli predmetnog stana u zakup GG, kao i Odluka upravnog odbora br. 1437
od 27.07.1993.godine pod II. Pravnosnanom presudom istog suda P.br. 2839/96 od 2.04.1997. godine po tubi predlagaa tj. tamo tuioca, obavezan je protivnik predlagaa tj. u tom sporu tueni, da
izvri ponovnu raspodelu predmetnog stana koji je bio dodeljen u zakup GG Odlukom komisije za
stambene odnose tuenog br. 1082 od 11.06.1993. godine i Odlukom upravnog odbora br. 1437 od
27.07. 1993. godine, ponitenih pravnosnanom presudom tog suda P. 1123/94 od 25.05.19995. godine, u roku od 30 dana od prijema presude. Presudom istog suda P.br. 2863/97 od 23. 09.1999. godine utvreno je da predlaga (tamo tuilac) ima pravo na dodelu stana, pa je protivniku predlagaa
(tamo tuenom) "BB" obavezan da donese odluku kojom e AA dodeliti predmetni stan u roku od 15
dana. Ukoliko tueni ne postupi po nalogu suda, stavom III izreke navedeno je da e ta presuda zameniti odluku o dodeli stana.
Iz obrazloenja presude P.br. 2863/94 od 23.09.1999. godine proizilazi da je tuioca (predlagaa) AA trebalo rangirati kao radnika bez stana i po kriterijumu "stambeno pitanje" i priznati mu po
tom osnovu 40 bodova, pored priznatih po osnovu radnog staa 240 bodova, po osnovu radnog doprinosa 30 bodova i po osnovu porodinog stanja 30 bodova, kada bi on imao 440 bodova i bio na
rang listi, a ispred GG kome je predmetni stan dodeljen. Zatita prava u toj parnici, zakljuuje sud,
neodvojivo je vezana za zatitu prava u sporu koji je pravnosnano okonan. U odsustvu odluke o
dodeli stana, ovo je jedini nain da radnik zatiti svoje pravo u smislu lana 83. stav 3. Zakona o
osnovnim pravima iz radnog odnosa, zbog ega je ovaj spor reen meritorno.
Kod takvog stanja stvari, a imajui u vidu sadrinu izreke i (obrazloenja) pravnosnane presude
Optinskog suda u apcu P.br. 2863/97 od 23.09.1999. godine i Vrhovni sud nalazi da su prvostepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su odbili predlog predlagaa, sa obrazloenjem
da ta pravnosnana presuda ne predstavlja pravni osnov za donoenje reenja koje zamenjuje ugovor
o zakupu predmetnog stana. U konkretnom sluaju navedena pravnosnana presuda je doneta posle
donoenja pravnosnanih presuda o ponitaju odluke o dodeli predmetnog stana i posle obvezivanja
protivnika predlagaa, u tom sporu tuenog, da izvri ponovnu raspodelu stana. Navedenom presudom sud je odluio punom juresdikcijom i obavezao protivnika predlagaa da predlagau dodeli
predmetni stan, tako da je sudska odluka zamenila odluku protivnika predlagaa o dodeli stana, koju
protivnik predlagaa nije doneo u razumnom roku, tj. nije pred svojim nadlenim organima sproveo i
okonao zapoeti postupak dodele stana.
Vrhovni sud nalazi da navedena pravnosnana presuda Optinskog suda u apcu po svojoj sadrini predstavlja pravni osnov da se u vanparninom postupku donese reenje koje zamenjuje ugovor
o zakupu predmetnog stana u smislu lana 34. stav 5. u vezi lana 7. Zakona o stanovanju.
Kako zbog pogrene primene materijalnog prava, niestepeni sudovi nisu utvrdili sve elemente
koje u smislu lana 7. stav 2. i 3. Zakona stanovanju, treba da sadri ugovor o zakupu stana, Vrhovni
sud je ukinuo oba reenja niestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e utvrditi bitne sastojke ugovora o zakupu predmetnog
stana navedene u lanu 7. stav 2. i 3. Zakona o stanovanju, a zatim e ponovo odluiti, imajui u vidu da pravnosnana presuda Optinskog suda u apcu P.br. 2863/97 od 23.09.1999. godine predstavlja valjan pravni osnov za donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana.
- 31 -
VANPARNINI POSTUPAK
49.
Kada u vreme zakljuenja ugovora o otkupu kupac nije imao u svojini drugi stan koji bi
bio odgovarajui za njegovo porodino domainstvo, tada naknadno posedovanje toga stana
ostaje bez znaaja.
Niestepeni sudovi su pravilno ocenili, u skladu sa odredbama l. 17. Zakona o stanovanju, imajui u vidu broj lanova domainstva tuenih (supruga, dve keri, sin i majka), da stan u B. R. br.
278. u B. povrine 74 m2 nije adekvatan za broj lanova porodinog domainstva tuenog i u sluaju
da je u trenutku zakljuivanja spornog ugovora o otkupu pripadao i bio u njegovom posedu, to ovde, kako je utvreno, nije bio sluaj.
Na pravilnost materijalnog prava nema uticaja, u postupku pred prvostepenim sudom utvrena
injenica, da je presudom Treeg optinskog suda u Beogradu koja je postala pravnosnana
24.02.1996. godine, tubeni zahtev tuioca S. P. (u ovom sporu tuenog) usvojen, te utvreno da
ugovor o izgradnji stana nadziivanjem od 4.12.1989. godine, sa navedenim aneksima tog ugovora
zakljuen sa tuenom Stambenom zadrugom B. iz B. proizvodi pravno dejstvo, a da ugovor zakljuen dana 2.07.1992. godine i ugovor o uvanju stana zakljuen dana 3.07.1992. godine izmeu tuenih S. Z. iz B. i R. I. ne proizvodi pravno dejstvo. Istom presudom obavezani su tueni da dvoiposoban stan povrine 74 m2, predaju tuiocu u posed.
Stoji injenica da tueni, niti lan njegovog porodinog domainstva u vreme otkupa predmetnog stana, nisu imali u svojini drugi stan koji je odgovarajui za estolano porodino domainstvo
tuenog, u kojem stanu bi broj soba bio jednak broju lanova porodinog domainstva. Stoga je bez
uticaja okolnost da je tueni u posedu novoizgraenog dvoiposobnog stana u mansardi povr. 74 m2,
uveden u posed po navedenoj pravnosnanoj sudskoj odluci 1997. godine i to je te godine u zemljine knjige upisan kao vlasnik tog stana. Pravilno je od strane niestepenih sudova primenjeno materijalno pravo, kod injenice da tueni u vreme zakljuenja ugovora o otkupu, kao to je ve reeno,
nije imao u svojini drugi stan koji bi bio odgovarajui za njegovo porodino domainstvo.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 443/06, od 21.06.2006. godine)
50.
U provedenom postupku utvreno je da su parnine stranke zakljuile brak 1976. godine i nakon toga ivele u predmetnom stanu zajedno sa majkom protivnika predlagaa, koja je bila nosilac
stanarskog prava na tom stanu po osnovu ugovora o korienu stana iz 1969. godine, zakljuenim
sa gradskim stambenim preduzeem. U ugovoru o korienju stana kao lanovi njenog porodinog
domainstva navedeni su protivnik predlagaa, kao sin, i ki GG. Brak stranaka je razveden 1985.
godine, a presudom o razvodu braka maloletna ki stranaka, roena godine, poverena je predlagau, kao majci, na uvanje i vaspitanje. Majka protivnika predlagaa umrla je 1989. godine, a nakon
njene smrti protivnik predlagaa je stekao svojstvo zakupca na neodreeno vreme na tom stanu kao
njen jedini preostali lan domainstva, te je taj stan otkupio po osnovu ugovora o otkupu stana koji
je zakljuio sa optinom Palilula 27.06.2001. godine, a zatim ga otuio treem licu.
Zbog poremeenih branih odnosa parninih stranaka predlaga se sa maloletnom erkom stranaka iselila iz spornog stana i pre razvoda braka stranaka, tanije 22.06.1985. godine, ali je protiv
protivnika predlagaa povela spor radi useljenja u predmetni stan i u tom sporu uspela. Pravnosnanom presudom Prvog optinskog suda u Beogradu od 19.11.1998. godine protivnik predlagaa obavezan da joj omogui useljenje u taj stan i da joj preda jedan primerak kljua od glavnih ulaznih vrata stana. Istom presudom odbijen je protivtubeni zahtev protivnika predlagaa kojim je traio da se
- 32 -
VANPARNINI POSTUPAK
utvrdi da je predlagau prestalo pravo korienja predmetnog stana. U meuvremenu, predlaga je
podnela predlog za izvrenje navedene presude, a to izvrenje nije sprovedeno do momenta otuenja
predmetnog stana od strane protivnika predlagaa treem licu, te nije nastavljala korienje predmetnog stana.
Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, koje se prema odredbi lana 385. stav 3. ZPP revizijom ne moe pobijati, niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili
da je predlog predlagaa da nakon razvoda braka stranaka bude odreena za zakupca na predmetnom
stanu na neodreeno vreme je neosnovan, pa su pravilno primenili materijalno pravo kad su takav
zahtev odbili. Naime, o zahtevu predlagaa u konkretnom sluaju ima se raspraviti prema okolnostima koje su postojale u vreme razvoda braka stranaka. Kako je brak stranaka razveden presudom od
25.09.1985. godine, na konkretan sluaju se imaju primeniti odredbe tada vaeeg Zakona o stambenim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", broj 9/85), a koji je predviao kao preduslov za odreivanje
nosioca stanarskog prava posle razvoda braka prethodno postojanje svojstva nosioca stanarskog prava ili sunosioca stanarskog prava kao branog druga. U ovom sluaju u vreme razvoda braka stranaka nosilac stanarskog prava bila je majka protivnika predlagaa a ne protivnik predlagaa, pa samim
tim ni predlaga nije bila sunosilac stanarskog prava na tom stanu sa njim, da bi imala pravo zahtevati da nakon razvoda braka bude odreena za zakupca stana na neodreeno vreme.
Bez znaaja je pozivanje u reviziji predlagaa na pravnosnanu presudu od 19.01.1998. godine kojom je obavezan protivnik predlagaa da predlagau omogui korienje predmetnog stana i
isticanje da predlaga nije izgubila svojstvo korisnika stana iseljenjem iz istog 1985. godine, budui da se iselila pod prinudom i protivno svojoj volji, jer predlaga u vreme smrti majke protivnika predlagaa, kao dotadanjeg nosioca stanarskog prava, prema odredbama Zakona o stambenim odnosima koji je bio na snazi u to vreme, nije se smatrala lanom njenog domainstva koji bi
posle smrti nosioca stanarskog prava mogao da nastavi korienje tog stana u svojstvu nosioca
stanarskog prava, a samim tim i zakupca na neodreeno vreme.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. Rev. 2818/05)
51.
Reenjem Optinskog suda u Boru R.br.57/97 od 13.02.1998. godine za zakupca stana VV, a koji se sastoji od jedne sobe, kuhinje, kupatila, ostave, predsoblja i loe, ukupne povrine 42 m2, odreuje se ostaje predlaga koja nastavlja sa korienjem ovog stana u svojstvu zakupca stana, a protivniku predlagaa prestaje svojstvo zakupca stana i obavezuje se da se iz ovog stana iseli sa svim licima i stvarima. Obavezan je protivnik predlagaa da predlagau na ime trokova postupka isplati
2.454,00 dinara.
Odluujui o albi protivnika predlagaa, Okruni sud u Zajearu je reenjem G.br.2155/99 od
26.11.1999. godine odbio kao neosnovanu albu protivnika predlagaa i prvostepeno reenje potvrdio.
Protiv navedenog reenja Okrunog suda u Zajearu protivnik predlagaa je blagovremeno je izjavio reviziju zbog pogrene primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijano reenje u smislu ovlaenja iz lana 386. ZPP, a u vezi lana
400. ZPP i naao da je revizija protivnika predlagaa nije osnovana.
U provedenom postupku nema bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2.
taka 11. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po slubenoj dunosti.
Navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
U pravnosnano okonanom postupku je utvreno, da su stranke razvedeni brani drugovi i da je
maloletna kerka stranaka GG, roena godine poverena na uvanje i vaspitanje majci predlagau.
Protivnik predlagaa obavezan je da plaa doprinos za izdravanje maloletnog deteta. Presuda o raz- 33 -
VANPARNINI POSTUPAK
vodu braka i poveravanju maloletnog deteta (P. br. 1724/91) doneta je 10.11.1992. godine, a postala
je pravnosnana 31.12.1992. godine. Obe stranke su u radnom odnosu, i to predlaga radi u DD kao
istaica, a protivnik je radnik . Primanja predlagaa su znatno manja od primanja protivnika
predlagaa. Sporni stan je jednosoban, konforan, a stranke nisu u mogunosti da ovaj stan zamene za
dve manje stambene jedinice. Za korisnika ovog stana u svojstvu zakupca stana odreen je predlaga.
Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su na spornom stanu odredili predlagaa u svojstvu zakupca stana, a protivnika
predlagaa obavezali da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana.
Zakonom o stanovanju lanom 35. stav 4. propisano je da u sluaju razvoda braka razvedeni suprunici se sporazumevaju o tome ko e od njih nastaviti sa korienjem stana u svojstvu zakupca, a
ako o tome sporazum ne postignu, na predlog jednog od suprunika nadleni sud e u vanparninom
postupku doneti reenje o odreivanju suprunika koji nastavlja sa korienjem stana u svojstvu zakupca stana, vodei rauna o stambenim potrebama razvedenih suprunika, njihove dece, materijalnim i zdravstvenim prilikama.
52.
Prema utvrenom injeninom stanju, predlaga je bio nosilac stanarskog prava na trosobnom
stanu VV, u ijem sastavu je i garaa povrine 18 m2; po ugovoru o korienju tog stana zakljuenim
dana 26.04.1973. godine. Taj stan ali bez garae, predlaga je otkupio ugovorom o kupoprodaji otkupu nepokretnosti zakljuenim sa protivnikom predlagaa i sudski overenim dana 26.07.1992. godine pod Ov. brojem 1059/92. Pismeni uredni zahtev za otkup navedene garae podneo je protivniku predlagaa dana 10.01.1992. godine, kojem ovaj nije udovoljio. Vetaenjem preko sudskog
vetaka graevinske struke utvreno je da je predmetna garaa povrine 18 m2 projektovana i da
predstavlja jedinstvenu graevinsku celinu sa otkupljenim stanom i njegov sastavni deo. Vetaenjem preko sudskog vetaka finansijske struke je pak utvrena visina otkupne cene predmetne
garae sa stanjem na dan 31.07.1993. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o imovini SRJ,
koji iznos je potom valorizovan zakljuno sa 31.01.2005. godine kao datuma koji je prethodio davanju poslednjeg dopunskog nalaza i miljenja sudskog vetaka, uz uvaavanje revalorizovane
uplate predlagaa od 15.03.2002. godine koju je on dobrovoljno izvrio po prethodno donetom
reenju prvostepenog suda u ovoj vanparninoj stvari R. broj 53/01 od 19.02.2002. godine; utvrdivi visinu otkupne cene predmetne garae na iznos od 22.018,75 dinara, odnosno neisplaene
razlike po tom osnovu od 595,81 dinara.
Na bazi utvrenog injeninog stanja, pravilno su i sa pravnog aspekta Vrhovnog suda niestepeni sudovi izveli pravni zakljuak o osnovanosti predloga za otkup predmetne garae, primenom
lana 25. Zakona o imovini SRJ ("Slubeni list SRJ" broj 41/93 od 23.07.1993. godine) i odredbi
lanova 16-25 Zakona o stanovanju Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS" broj 50/92 od
25.07.1992. godine, sa kasnijim izmenama i dopunama).
Ispravno utvrdivi i visinu njene valorizovane otkupne cene na dan 31.07.1993. godine kao datuma stupanja na snagu Zakona o imovini SRJ kako to decidirano propisuje njegov lan 52, iako je
predlaga svoj uredni zahtev za otkup podneo pre stupanja na snagu citiranog Zakona dana
10.01.1992. godine; a po metodologiji obrauna otkupne cene stanova shodno citiranim odredbama
Zakona o stanovanju RS.
Revizijskim navodom da je predmetna garaa naknadnom odlukom davaoca otkupljenog stana
izdvojena iz sastava tog stana i tako potpala pod reim iz domena zakupnih odnosa koje reguliu odredbe Zakona o obligacionim odnosima, protivnik predlagaa ne dovodi u sumnju pravilnost prime- 34 -
VANPARNINI POSTUPAK
njenog materijalnog prava. Stoga to predlaga pravo na korienje predmetne garae ima na osnovu
ugovora o korienju stana, pa ga navedena kasnija odluka o drugaijem tretmanu te garae ne moe
ex tunc liiti steenog prava po pravnom osnovu iz navedenog ugovora, iju realizaciju reguliu odredbe sada vaeeg Zakona o stanovanju RS i Zakona o imovini SRJ.
Neosnovan je i navod revizije protivnika predlagaa o pogrenoj primeni materijalnog prava jer
se promet predmetne garae moe vriti samo pod uslovima iz lana 14. vaeeg Zakona o prometu
nepokretnosti ("Slubeni glasnik RS", broj 42/98 od 18.11.1998. godine) na iju primenu i upuuje
lan 25. Zakona o imovini SRJ, a to je javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda, to
ovde nije uraeno. Obzirom da se po pravnom stanovitu Vrhovnog suda citirane zakonske odredbe
koje reguliu promet sticanje i promet svojine na nepokretnostima iz dravne i drutvene svojine, ne
mogu primeniti na konkretni posebni sluaj sticanja svojine iz otkupa, na bazi prava otkupioca izvedenog i steenog iz ugovora o korienju stana (koji je za predmet imao i navedenu garau kao njegov sastavni deo) kao posebnog "sui generis" pravnog osnova i naina sticanja svojine.
53.
Za donoenje odluke o pravu na dalje korienje stana posle razvoda braka i punovanost
ugovora o otkupu stana u sluaju smrti branog druga koji je bio raniji nosilac stanarskog
prava od znaaja je ko bi od razvedenih branih drugova ispunjavao uslove da ostane iskljuivi nosilac stanarskog prava (zakupac) na stanu da je vanparnini postupak okonan meritornom odlukom za ivota oba brana druga.
Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja i sada pokojni B.R, otac tuenog .R. zakljuili su
brak 8.2.1984. godine a pre toga iveli u vanbranoj zajednici od 1981. godine. Njihov brak razveden je pravnosnanom presudom 12. 02. 1987. godine. Stan koji je predmet spora sada pokojni B.R.
dobio je na korienje 1982. godine po osnovu radnog odnosa i u njega se uselio zajedno sa tuiljom.
Po razvodu braka tuilje i sada pokojnog B.R. voen je postupak za odreivanje nosioca stanarskog
prava na ovom stanu koji je obustavljen reenjem vanparninog suda 11.11.1992. godine jer je u toku postupka preminuo B.R. U toku trajanja vanparninog postupka sada pokojni B.R. sa prvotuenom Optinom kao davaocem stana na korienje u svojstvu nosioca stanarskog prava zakljuio je
ugovor o sticanju prava svojine na spornom stanu koji je overen pred sudom 16.5.1992. godine. Po
zakljuenju ovog ugovora on je u svojstvu poklonodavca sa tuenim .R, svojim sinom, zakljuio
ugovor o poklonu overen pred sudom 22.5.1992. godine, iji je predmet sporni stan.
Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je tubeni zahtev tuilje usvojio
smatrajui da je tuilja zakljuenjem braka i useljenjem u stan postala sunosilac stanarskog prava, a kako vanparnini postupak za odreivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka nije okonan donoenjem meritornog reenja i kako je u toku vanparninog postupka preminuo jedan od branih drugova, zakljuio je da je tuilja stekla svojstvo nosioca stanarskog prava jer na drugi nain nije imala reenu
stambenu potrebu, zbog ega je utvrdio da su nitavi kako ugovor o sticanju prava svojine na stanu zakljuen izmeu pokojnog B.R. i tuene Optine tako i ugovor o poklonu izmeu B.R. kao poklonodavca
i tuenog .R. kao poklonoprimca na osnovu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).
Okruni sud je preinaio prvostepenu presudu tako to je tubeni zahtev tuilje odbio kao neosnovan jer nisu ispunjeni uslovi iz lana 103. stav 1. ZOO za utvrivanje nitavosti ugovora.
I po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zakljuak Okrunog suda da ugovor o otkupu koji je zakljuio sada pokojni B.R. kao nominalni nosilac stanarskog prava sa davaocem stana na korienje
- 35 -
VANPARNINI POSTUPAK
kao i ugovor o poklonu koji je potom zakljuio sa tuenim sinom .R. nisu nitavi. Ovo zbog toga
to kako je u toku vanparninog postupka za odreivanje ko e da nastavi sa korienjem stana posle
razvoda braka, raniji brani drug nosilac stanarskog prava otkupio stan, poklonio ga svom detetu, a
kasnije umro, za dalje korienje stana i punovanost ugovora o otkupu i ugovora o poklonu, relevantno je ko bi od razvedenih branih drugova ispunjavao uslove da ostane iskljuivi nosilac
stanarskog prava na stanu da je vanparnini postupak okonan meritornom odlukom za ivota
oba razvedena brana druga. Reenje vanparninog suda kojim se odreuje ko e od razvedenih
branih drugova nastaviti sa korienjem stana posle razvoda braka je deklaratornog karaktera i
zasniva se na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka. Zbog toga je njegovo dejstvo
ex tunc, a ne od momenta donoenja, pa se tim reenjem vanparninog suda ko e da nastavi sa
korienjem stana posle razvoda braka pokriva ceo period od razvoda braka pa nadalje. Odredbom lana 17. Zakona o stambenim odnosima prema tekstu vaeem u vreme razvoda braka tuilje i sada pokojnog B.R, bilo je propisano da u sluaju razvoda braka raniji brani drugovi koji su
nosioci stanarskog prava sporazumno odreuju ko e od njih ostati nosilac stanarskog prava. Oni
se mogu sporazumeti da nastave korienje stana ili da stan zamene za dve manje stambene jedinice, a raniji brani drug je mogao predlogom Optinskom sudu na ijem je podruju stan da trai
da sud u vanparninom postupku odlui ko e ostati nosilac stanarskog prava vodei rauna o
stambenim potrebama ranijih branih drugova, njihove dece i drugih lanova porodinog domainstva, ko je dobio stan na korienje, da li je stan dobijen na korienje u braku ili pre braka,
mogunost dobijanja drugog stana, njihovom zdravstvenom stanju, materijalnim mogunostima i
ostalim okolnostima. U toku parnice bilo je nesporno da je sada pokojni B.R. po osnovu radnog
odnosa dobio na korienje sporni stan, samo za sebe a ne i tuilju, da je u trenutku zakljuenja
braka tuilja bila nosilac stanarskog prava na stanu koja se nalazi u , pa bi po oceni Vrhovnog
suda sada pokojni B.R. ispunjavao uslove da ostane iskljuivi nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu da je vanparnini postupak okonan meritornom odlukom za njegovog ivota. Kako bi on ispunjavao uslove da ostane iskljuivi nosilac stanarskog prava, to ugovor o otkupu koji
je zakljuio sa davaocem stana na korienje nije nitav u smislu lana 6. stav 1. Zakona o stambenim odnosima koji je stupio na snagu 27.3.1990. godine, pa nisu ispunjeni uslovi iz lana 103.
stav 1. ZOO za utvrivanje nitavosti ovog ugovora kao ni ugovora o poklonu koji je potom zakljuio sa tuenim .R, svojim sinom.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1198/2004 od 10.03.2005. godine)
54.
Izostanak pojedinih uesnika sa roita ne spreava sud da dalje postupa, ako u pojedinim
sluajevima zakonom nije drugaije odreeno.
Protivnik predlagaa albom ukazuje da je prvostepeni sud uinio bitnu povredu postupka kada je
roite odrao u odsustvu protivnika predlagaa. Prema odredbi l. 11. st. 2. Zakona o vanparninom postupku, izostanak pojedinih uesnika ne spreava sud da dalje postupa, ako u pojedinim sluajevima nije
drugaije odreeno. U konkretnom sluaju, protivnik predlagaa je izostao sa roita na koje je bio uredno pozvan, pa je oigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da odri roite i sprovede postupak. Bez znaaja je albena tvrdnja protivnika predlagaa da mu je poziv za roite uruen samo tri
dana pre njegovog odravanja. Ako je bio potreban dui rok protivniku predlagaa da se pripremi za raspravljanje, mogao je zatraiti odlaganje.
(Iz Reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 36 -
VANPARNINI POSTUPAK
55.
Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran, pa predlog predlagaa za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagaa na odgovor i omoguiti mu raspravljanje pred sudom.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, G. br. 110/96 od 22.01.1997. godine)
56.
Nema povrede naela neposrednosti u dokaznom postupku kad sud vri uvid u pismene dokaze
pa i onda kad su to pismene izjave odreenih osoba koje se tiu postojanja ili nepostojanja izvesnih
injenica ije je utvrenje znaajno za razjanjenje spornog odnosa. Te pismene izjave ne smatraju
se iskazima svedoka ve kao dokazna sredstva odnosno element procesne grae koja u svojoj celini
omoguuje izvoenje zakljuka o postojanju injenica relevantnih za razjanjenje parnice.
(Savezni sud, Gzs. 13/78)
57.
Pobijanim reenjem od 26.04.2013. godine utvreno je da se predlog predlagaa od 09.04.2013.

godine povuen.
Prema stanju u spisu, predlaga je dana 09.04.2013. godine putem tadanjeg punomonika
podnela predlog protiv protivnika predlagaa radi pokuaja zakljuenja sudskog poravnanja. Na
roitu odranom dana 26.04.2013. godine, nakon to je punomonik predlagaa istoj otkazala
punomoje, a protivnik predlagaa M.A. izjavila da ne eli da se postigne dogovor radi zakljuenja sudskog poravananja, predlaga je izjavila da odustaje od predloga radi zakljuenja sudskog
poravnanja. Na zapisniku je konstatovano da su A.M., P.J. i V.J. odbili da potpiu zapisnik na navedenom roitu ne navodei razloge za to.
Suprotno albenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe lana 12. stav 1.
ZVP-a utvrdio da je predlog predlagaa povuen. Ovo iz razloga to je prema zapisniku sa navedenog roitu predlaga izriito izjavila da odustaje od predloga, nakon to je protivnik predlagaa
M.A. izjavila da se protivi predlogu. Kako alioci nisu stavili primedbe na navedeni zapisnik, te su
odbili da isti potpiu bez navoenja razloga za to, ovaj sud je naao da su prema sadrini zapisnika
bili ispunjeni uslovi za donoenje pobijanog reenja iz lana 12. stav 1. ZVP-a.
Po stanovitu ovoga suda, svrha i cilj postupka zakljuenja sudskog poravnanja po predlogu stranaka, u vanparninom postupku, je da stranke koje su postigle saglasnost o sadrini poravnanja, zakljue
takvo poravnanje na brz i jednostavan nain. Ukoliko se na roitu utvrdi da ne postoji volja svih stranaka da se takvo poravnanje zakljui, nema ni uslova za dalje voenje postupka, niti ima mesta sprovoenju bilo kakvih daljih sudskih radnji.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu, poslovni broj G. 2640/2013 od 11.07.2013. godine)
58.
Prema odredbi l. 12. st. 4. Zakona o vanparninom postupku odreeno je da e se smatrati da je

predlog povuen kad predlaga ne doe na roite ili se ne odazove na poziv suda radi sasluanja
ako je bio uredno pozvan, a ne postoje opte poznate okolnosti koje su ga spreile da doe u sud. Da
- 37 -
VANPARNINI POSTUPAK
bi za predlagaa nastupila ova pravna posledica neophodno je da on od strane suda bude upozoren na
tu posledicu a posebno u procesnoj situaciji kad stranku ne zastupa advokat jer se svaka stranka koja
nema advokata smatra laikom odnosno neukom u pogledu pitanja primene procesnih zakona. Prema
odredbi l.30. ZVP u vanparninom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom
postupku kojim je u l.108. odreeno na koji nain sud odreuje roita, koga poziva i posebno odreena je obaveza suda da u pozivu za roite naroito upozori stranku odnosno lice koje poziva na zakonske posledice izostanka sa roita.
Iz spisa ovog predmeta proizilazi da predlaga nije upozorena u smislu l.108. ZPP a u vezi
l.12. i 30. ZVP na posledice njenog izostanka sa roita pa je time uinjena bitna povreda postupka
iz l. 361. st. 2. taka 7. ZPP jer je nezakonitim postupanjem, time to nije upozoren na posledice
proputanja roita, predlagau uskraena mogunost raspravljanja pred sudom.
(Vii sud u Panevu, G.br.213/11 22.02.2011. godine)
59.
Sud je odloio navedeno roite i sledee zakazao za 21.7.2010. godine, a punomonik tuioca je
poziv primio 17.06.2010. godine. Neposredno pred odravanje roita u prvostepeni sud je prispeo
podnesak kojim tuilac trai odlaganje zbog korienja godinjeg odmora. Oigledno tuilac smatra
da je za spreavanje nastupanja posledica u smislu lana 296. Zakona o parninom postupku (dalje:
ZPP) dovoljno da stranka obavesti sud da nee pristupiti i da navede razloge zbog kojih nee pristupiti, i da su samim tim ti razlozi opravdani.
To, meutim, iz odredbe zakona ne proizlazi, jer je u ovlaenjima suda da, kada primi obavetenje u kome su razlozi izostanka navedeni, oceni njihovu opravdanost. U konkretnom sluaju prvostepeni sud je dao razloge zbog ega smatra da korienje godinjeg odmora, za koje nisu ni dostavljeni
dokazi, ne predstavlja opravdani razlog da tuilac izostane sa roita zakazanog za 21.07.2010. godine. Za ovu ocenu razloga dao je obrazloenje i ovaj sud ga prihvata, posebno imajui u vidu obavezu
suda da u smislu lana 10. stav 2. ZPP nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i sa to
manje trokova. U ovoj pravnoj stvari prvostepeni sud je zakazivao roita i ve je tuilac u toku postupka traio odlaganje, nije dostavio dokaze o uplati predujma trokova vetaenja, a dva dana pre
zakazanog roita, o emu je primio poziv mesec dana ranije, obavetava sud da koristi godinji odmor. Naravno, pravo je punomonika tuioca da izabere vreme korienja godinjeg odmora kada
mu to najvie odgovara, ali to za sud nije opravdani razlog zbog koga bi se roite odloilo, pa proizlazi da je pravilno prvostepeni sud primenio lan 296. ZPP i konstatovao da se tuba smatra povuenom, odnosno da se protivtuba smatra povuenom.
(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 12235/2010 od 17.09.2010. godine)
60.
Kada na roite ne doe punomonik tuenika, a dostava je uredna, a na tom roitu prisutni tuilac izjavi "sudija, nemojte me zvati, idem na leenje, neu se vie odazvati na pozive", a potom napusti suenje, tada je prvostepeni sud pravilno uzeo da se tuba smatra povuenom.
(Vii sud u Uicu, G. 903/10)
61.
Kada obe uredno pozvane stranke izostanu sa roita za glavnu raspravu ispunjeni su uslovi da
se tuba smatra povuenom, a okolnost da je jedna stranaka po njenim navodima zbog guve u saobraaju zakasnila na roite je razlog za vraanje u preanje stanje i ne utie na pravilnost i zakonitost reenja kojim je utvreno da se tuba smatra povuenom.
(Okruni sud u Beogradu, G. I. 807/08)
- 38 -
VANPARNINI POSTUPAK
62.
Prvostepeni sud je na roitu za glavnu raspravu od 1.10.2006. godine, prisutnom punomoniku tuioca, umesto poziva saoptio dan i as odravanja narednog roita, koje je zakazano za 13. 11. 2006.
godine u 9,30 asova, da pri tome punomonika tuioca nije upozorio na zakonske posledice izostanka
sa tog roita to je u sm. odredbe l. 108. st. 2. ZPP. bio duan da uini, to nije bilo osnova za donoenje reenja kojim je utvreno da se tuba tuioca smatra povuenom, u sm. odredbe l. 296. st. 2. ZPP.,
obzirom da se saoptavanjem strankama dana i asa odravanja narednog roita, umesto poziva bez
upozorenja na posledice nedolaska na roite, ne moe smatrati da su stranke uredno pozvane sa kog
razloga je pobijano reenje ukinuto.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 607/07 od 25.01.2007. godine)
63.
Kada uredno pozvana stranka izostane sa roita za glavnu raspravu i kao posledica izostanka prvostepeni sud donese reenje kojim konstatuje da se tuba smatra povuenom, a razlog spreenosti je
alergijski ili asmatini napad, potrebno je da prilikom ocene razloga opravdanosti izostanka odnosno
odluivanja o predlogu o za vraanje u preanje stanje, prvostepeni sud ima u vidu prorodu bolesti.
Optepoznata injenica je da usled alergijskog ili asmatinog guenja nije uvek neophodno zatraiti
hitnu lekarsku pomo, jer bolesnici koji imaju takvu ili slinu dijagnozu imaju terapiju koju sami primene, ali su u svakom sluaju u trenucima napada spreeni da obavljaju zapoetu aktivnost (bez obzira na vrstu aktivnosti), a najmanje su u mogunosti da u tom trenutku, (a blagovremeno), angauju
lice koje koje bi ih zamenilo na raspravi pred sudom.
64.
Protivnik predlagaa ne moe se protiviti povlaenju predloga za deobu suvlasnike imovine u vanparninom postupku, ve moe samo predloiti da se postupak nastavi, u kom sluaju
stie poloaj predlagaa.
Prema odredbi lana 12. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, predlog za pokretanje vanparninog postupka moe se povui do donoenja prvostepene odluke. Predlog podnet od vie lica
povlai se njihovom saglasnom izjavom, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. Prema tome, za povlaenje predloga za deobu u vanparninom postupku prema svim, ili pojedinim uesnicima, nije neophodna saglasnost ostalih uesnika, ali prema odredbi lana 12. stav 5. navedenog
zakona u sluajevima iz lana 12. st. 1. i 4. drugi uesnici koji su zakonom ovlaeni da pokrenu postupak mogu predloiti da se postupak nastavi, a predlog za nastavljanje postupka moe se podneti u
roku od 15 dana od dana prijema obavetenja o povlaenju predloga. Protivnik predlagaa D.P. se u
albi protivi povlaenju predloga, meutim to nema znaaja za odluku o povlaenju predloga u odnosu na nju, jer nije istovremeno i predloila da se postupak nastavi, u kom sluaju bi u ovoj pravnoj
stvari imala poloaj predlagaa.
Isticanje u albi da posle povlaenja predloga u odnosu na protivnika predlagaa D.P, predlog za
deobu suvlasnike imovine nije uredan, poto sada predlogom nisu obuhvaeni svi suvlasnici, nije
od znaaja jer se ne tie interesa navedenog protivnika predlagaa kod injenice da nije predloila
nastavak postupka, ve samo moe imati znaaja za ostvarenje prava predlagaa na deobu zajednike
imovine i za dalje postupanje suda sa predlogom za deobu. U svakom sluaju, deoba izvrena bez uea svih suvlasnika ne proizvodi dejstvo.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 270/2006 od 2.03.2006. godine)
- 39 -
VANPARNINI POSTUPAK
65.
Tuba kojom se trai ponitaj izjave o povlaenju tube i odricanju od tubenog zahteva nije dozvoljena.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 883//06 od 13.07.2006. godine)
66.
Saoptavanje dana i asa odravanja roita tuiocu lino, koji ima punomonika u postupku, ne
moe se smatrati urednim obavetenjem bez poziva punomonika tuioca na roite za glavnu raspravu, pa nisu ispunjeni uslovi za donoenje reenja o povlaenju tube zbog nedolaska tuioca.
(Okruni sud u Niu, G. 1053/06 od 9.05.2006. godine)
67.
Ne moe se tuilac koji je angaovao advokata, pozivati na nezakonitost reenja suda kojim je
konstatovano da je tuba povuena, zbog toga to sud nije obavestio tuioce o roitu, kada je sud
dostavio uredan poziv za roite advokatu tuioca, bez obzira to advokat nije obavestio tuioca da
mu otkazuje pnomoje.
(Okruni sud u Novom Sadu, G. 4674/05)
68.
Reenjem Optinskog suda u Niu R. br. 801/03 od 13.11.2003. godine utvreno je da je predlog
predlagaa povuen i obavezan predlaga da protivniku predlagaa na ime trokova postupka naknadi iznos od 21.600,00 dinara.
Reenjem Okrunog suda u Niu G. 968/04 od 21.05.2004. godine, odbijena je kao neosnovana
alba predlagaa i potvreno prvostepeno reenje.
Protiv reenja Okrunog suda predlaga je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Ispitujui pobijano reenje u smislu odredbe lana 386. u vezi sa lanom 400. ZPP i lanom
30. Zakona o vanparninom postupku, Vrhovni sud je naao da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nije uinjena bitna povreda odredbe parninog postupka iz lana 354.
stav 2. taka 11. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po slubenoj dunosti, a ni druge bitne povrede postupka iz l. 354. st. 2. ta. 1. i 2. ZPP zbog kojih se revizija moe izjaviti.
Prema injeninom utvrenju u postupku u ovoj pravnoj stvari a po predlogu predlagaa za prijem novca u depozit u korist protivnika predlagaa, prvostepeni sud je zakazao roite za
13.11.2003. godine na koje uredno pozvani punomonik predlagaa nije doao niti je izostanak
opravdao.
Kod takvog utvrenja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu lana
12. stav 1. u vezi stava 4. Zakona o vanparninom postupku kada su odluili kao u izreci prvostepenog reenja, jer se u tom sluaju u smislu navedene odredbe predlog predlagaa smatra povuenim.
69.
Nema mesta donoenju reenja kojim se smatra da je tuilac povukao tubu, ako se parnine
stranke zajednikim podneskom obrate sudu sa predlogom da se zakazano roite odloi radi pokuaja zakljuenja sudskog poravnanja.
(Vii privredni sud, P. 3266/01)
- 40 -
VANPARNINI POSTUPAK
70.
Ne moe se doneti reenje da se tuba smatra povunom ako tuilac po nalogu suda, tubeni zahtev
nije usaglasio sa dopunskim nalazom i miljenjem vetaka. U tom sluaju sud je bio duan da postupi po
tubi i tubenom zahtevu kako je prethodno bio postavljen.
71.
Predlog za utvrivanje nosioca stanarskog prava smatrae se povuenim ukoliko punomonik predlagaa koji je uredno pozvan na roite ne pristupi, a svoj izostanak ne opravda,
niti to uini u postupku po predlogu za povraaj u preanje stanje.
Iz sadrine spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud dana 17. septembra 1993. godine doneo pobijeno reenje kojim se predlog smatra povuenim, jer uredno pozvani punomonik predlagaa nije pristupio na roite zakazano za taj dan. Ovo prvostepeno reenje predlaga pobija albom
kao nezakonito, iz razloga to njegov punomonik nije primio poziv za roite. Istovremeno je u albi podnet i predlog za povraaj u preanje stanje uz navod da se punomonik predlagaa u periodu
od 12. maja do 18. oktobra 1993. godine nalazio na bolovanju, o emu nije dostavljen nikakav dokaz
uz predlog. Postupajui po predlogu za povraaj u preanje stanje, prvostepeni sud je zakazao roite za 15. novembar 1994. godine na koje nije pristupio pozvani punomonik predlagaa, pa je sud
doneo reenje od istoga datuma kojim nije dozvolio povraaj u preanje stanje.
Izostanak punomonika predlagaa sa roita uredno pozvanog u smislu lana 138. stav 1. ZPP
proizvelo je posledicu da se predlog u ovoj vanparninoj stvari smatra povuenim na osnovu odredbe
lana 12. stav 4. Zakona o vanparninom postupku.
72.
Povlaenjem predloga od strane predlagaa u vanparninom postupku, postupak se okonava samom radnjom predlagaa. Nije potrebno da sud donosi reenje o obustavi postupka.
73.
Uverenje o prebivalitu nije jedini dokaz o mestu prebivalita odreenog lica, pa se postojanje ove
injenice moe utvrivati i drugim dokazima.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu G. 7297/10 od 4.11.2010. godine)
74.
Kad je republikim odnosno pokrajinskim zakonom o nasleivanju za raspravljanje zaostavtine

propisana mesna nadlenost suda prema prebivalitu odnosno boravitu ostavioca, onda se sud na ijem je podruju ostavilac imao prebivalite ne moe oglasiti mesno nenadlenim zato to je ostavilac
pred smrt boravio i umro na podruju drugog suda.
(Savezni sud, Grs. 64/81 od 27.07.1981. godine)
- 41 -
VANPARNINI POSTUPAK
75.
Za suenje u sporu o potraivanju tuioca prema nasledniku za naknadu trokova ostavioeve sahrane koje je tuilac isplatio, nadlean je sud opte mesno nadlean za tuenog, a ne ostavinski sud.
(Savezni sud, Grs. 107/77 od 28.03.1977. godine)
76.
Za sastavljanje isprave kojom se potvruje zakljuenje braka nadlean je redovni sud u vanparninom postupku. Prema stanju u spisima predlaga je lino podnela predlog za ponovni upis
u matinu knjigu venanih za brak koji je sklopila u Obrovcu, Republika Hrvatska. U predlogu je
navela da joj je lina karta izdata u MUP-u Kovin, da je istekla dana 25.10.2011.god. a da novu
linu kartu ne moe da izvadi jer je prema podacima Matinog ureda Obrovac, Republika Hrvatska, matina knjiga venanih za matino podruje Obrovac za godinu 1972 unitena, a da izvod
iz matine knjige venanih iz 1993.god. koji poseduje nadleni organ ne eli da uvai jer je u naslovu izvoda precrtano Hrvatska i upisano Srpska Krajina. Bez izvoda iz matine knjige venanih
ne moe da izvri upis u matinu knjigu roenih i izvadi novu linu kartu. Svoje navode iz preddoga potvruje i dokazima koji su podneti uz predlog a pored toga dokazuje da je postala dravljanin Republike Srbije reenjem SMUP broj 600-51382/97 od 20.10.1998.god. na osnovu koga
je upisana u matinu knjigu Jugoslovenskih dravljana dana 06.09.1999.god. kao i da je roena
18.01.1952.god. u mestu Deanovac, Optina Daruvar Republika Hrvatska. Predlaga je pravno
neuka stranka, a no zakonu je to ona stranka koju u postupku ne zastupa advokat. Iz sadrine
podnetog predloga proistie da tuilja zapravo predlogom nastoji da izdejstvuje ispravu o injenici zakljuenja braka koja e posluiti kao osnov za upis injenice sklapanja braka izmeu nje i
Dupor Jovana u matinu knjigu venanih. Na osnovu tog izvoda bila bi u mogunosti da izdejstvuje izvod iz matine knjige roenih a konano i linu kartu kao dokaz o svom identitetu. Odredbom l.76. st. 1 Zakona o matinim knjigama propisano je da ako injenice roenja, zakljuenja braka i smrti dravljana Republike Srbije nastale van njene teritorije nisu upisane u matine
knjige koje se vode u diplomatsko konzularnim predstavnitvima, upisuju se u matine knjige
koje se vode po ovom zakonu. St.2. navedenog lana zakona propisano je da se prijava za upis injenice iz st. 1 ovog lana podnosi preko diplomatsko-konzularnog predstavnitva na ijem podruju je ta injenica nastala ili neposredno nadlenom organu iz l.6. st.2. i 4. ovog zakona. St.3.
propisuje da se upis injenice iz st. 1 ovog lana vri na osnovu izvoda iz matine knjige inostranog organa, ako meunarodnim ugovorom nije drukije ureeno, a st.4. da ako se ne moe pribaviti izvod iz matine knjige inostranog organa, upis injenice iz st. 1 ovog lana vri se na osnovu
odluke nadlenog suda. Odredbom l.16. st.1. Zakona o vanparninom postupku je propisano da
e sud do donoenja odluke o glavnoj stvari posebnom odlukom obustaviti vanparnini postupak,
ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka. Postupak e se po
pravnosnanosti te odluke sprovesti po pravilima parninog postupka pred nadlenim sudom.
U situaciji kada predlaga nema naina da izdejstvuje pravo na izdavanje line karte kao javne
isprave kojom graani Republike Srbije dokazuju identitet, ime je onemoguena i u ostvarivanju
svih ostalih elementarnih linih prava, mora se pronai pravni put da joj se lina karta kao dokaz o
identitetu izda. Jedini mogui pravni put za to, za sada bi bio tuba za utvrenje iz l. 188. ZPPa, ko- 42 -
VANPARNINI POSTUPAK
jom bi tuilja traila utvrenje da je dana 30.12.1972.god. u Obrovcu zakljuila brak, te da je istinita
isprava, izvod iz matine knjige venanih Optina Obrovac za mesto Karin Gornji za upis broj 7 za
godinu 1972, na osnovu ega bi se naloilo nadlenom upravnom organu da izvri upis injenice zakljuenja braka u matinu knjigu venanih. Iz iznetog proistie da je alba predlagaa osnovana, te
da je oalbeno reenje doneto pogrenom primenom odredbe l.76. Zakona o matinim knjigama i
l.16. ZPPa u vezi sa l.30. st.2. ZOVPa, zbog ega je reenje ukinuto na osnovu l.387. ta.3. ZPPa
u vezi sa l.30. st.2. ZOVPa. U daljem toku postupka prvostepeni sud e postupiti u skladu sa odredbom l.16. Zakona o vanparninom postupku.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 1-G.223/12 od 27.03.2012. godine)
77.
O predlogu za odreivanje privremene mere ako je pokrenut parnini postupak u kome se
odluuje o osnovanosti potraivanja koje se obezbeuje predloenom privremenom merom vanparnini sud ne moe da odluuje.
Predlaga u samom predlogu navodi da se vode dva identina postupka povodom poveravanja
zajednikog deteta stranaka i da je u predmetu kod jedne sudske jedinice ve doneta privremena mera, a da se predlogom trai njena izmena. Imajui to u vidu, pravilno je prvostepeni sud naao da je
predlog za odreivanje privremene mere u vanparninom postupku predlagaa nedozvoljen i kao takvog ga odbacio.
Vanparnini sud ne moe da odluuje o predlogu za odreivanje privremene mere ako je pokrenut
parnini postupak u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja, pa predlaga ima mogunost da u pomenuta dva parnina predmeta podnese predlog za odreivanje privremene mere ili trai izmenu privremene mere u predmetu u kome je ona doneta.
(Iz Reenja Vieg suda u Valjevu, G. 624/2012 od 17.05.2012. godine)
78.
Pobijanim reenjem od 20.02.2006. godine, obustavljen je vanparnini postupak po predlogu

predlagaa RS iz Kucure, radi ureenja mea, pa je predlaga upuen na parnicu radi reavanja spornog pitanja po pravilima parninog postupka.
Iz stanja u spisu predmeta proizilazi da je predlaga dana 05.07.2004. godine podnela predlog za
ureenje mee u kom je navela da su stranke vlasnici susednih parcela u Kucuri, predlaga parcele
broj 287 i 288/2, a protivnici predlagaa su suvlasnici na parcelama 286 i 288/1. Stranke su 1991.
godine kupile navedene parcela od preduzea DUP "C" iz Vrbasa. Prilikom uvoenja u posed stranaka, prodavac nije izvrio premer parcela, stranke su znale povrinu istih, a koristio se deobni nacrt iz
1982. godine. Kada su zapoeli gradnju na parceli 1998. godine, predlaga i njen suprug su saznali
da je njihova parcela manja za oko 60 m2, a da parcele protivnika predlagaa imaju oko 60 m2 vie.
Navela je da su vie puta nudili protivnicima predlagaa da na miran nain ree problem, pomerajui
menu liniju, ali da su ponude odbijene.
Predlaga je uz predlog dostavila Ugovor o kupoprodaji spornih parcela, deobni nacrt iz 1982.
godine i izvetaj Slube za katastar nepokretnosti Vrbas od 12.08.1998. godine, vetaenje putem
geometra.
Odredbom lana 155. Zakona o vanparninom postupku propisano je da u postupku ureenja
mea sud utvruje granicu izmeu susednih nepokretnosti kad su meni znaci uniteni, oteeni ili
pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.
- 43 -
VANPARNINI POSTUPAK
lanom 157. Zakona o vanparninom postupku po prijemu predloga, sud moe zakazati roite
u sudu na koje e pozvati uesnike radi pokuaja sporazumnog ureenja mea. Ako se uesnici ne
sporazumeju, sud e zakazati roite na licu mesta na koje e, pored uesnika, pozvati vetaka geometra, a po potrebi i svedoke na koje su se uesnici u predlogu ili na roitu pred sudom pozvali. Uz
poziv za roite uesnicima se nalae da ponesu sve isprave i skice i druge dokaze od znaaja za ureenje mee, a po mogustvu da povedu i svedoke. U pozivu uesnici e se upozoriti na posledice nedolaska na roite.
Odredbom lana 16. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da e do donoenja odluke o glavnoj stvari sud posebnom odlukom obustaviti vanparnini postupak, ako utvrdi
da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka. Postupak e se po pravosnanosti te odluke sprovesti po pravilima parninog postupka pred nadlenim sudom.
Imajui u vidu navedene odredbe, te sadrinu spisa predmeta, ovaj sud je naao da je prvostepeni
sud propustio da sprovede postupak u smislu lana 157. Zakona o vanparninom postupku, na ta se
u albi protivnika predlagaa osnovano ukazuje, te da je imajui u vidu odredbu lana 16. ZVP upuivanje predlagaa na parnicu, kod ovakovog stanja stvari preuranjeno. Naime, postupak ureenja
mea se sprovodi po pravilima vanparninog postupka i na nain odreen lanom 157. ZVP. U konkretnom sluaju prvostepeni sud nije primenio navedenu odredbu, jer i kada bi prihvatili da iz iskaza
punomonika datih na roitu proizilazi da se stranke nisu sporazumele, prvostepeni sud je morao
zakazati roite na licu mesta, na koje je trebao da pozove uesnike, vetaka geometra i predloene
svedoke. Osim to nije zakazao roite na licu mesta, prvostepeni sud nikada nije sasluao ni stranke, niti je odredio vetaenje i utvrdio da li su postojali, odnosno da li i dalje postoje meni znaci, niti je izvodio bilo kakve dokaze.
Kod ovakvog stanja stvari, prema miljenju ovog suda nema mesta obustavi postupka, jer prvostepeni sud nije utvrdio sve injenice bitne za odluivanje, pa iz navedenog razloga sporno je i pitanje pravilne primene materijalnog prava.
Prvostepeni sud nije utvrdio ni o kolikoj meakoj povrinije re, pa sa tim u vezi ne moe se
ispitati ni da li je isti mogao primeniti odredbu lana 159. ZVP.
79.
Kada postoji spor o pravnom osnovu u pogledu izgubljenog korienja dela parcele radi se o
imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parninog a ne vanparninog postupka pa se u vanparninom postupku ne moe reiti pitanje prava na naknadu saglasno propisima o
eksproprijaciji.
Niestepeni sudovi nalaze da je katastarska parcela 322/2 katastarske optine . (sada katastarska
parcela 705) umanjena na raun katastarske parcele 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik
katastarske parcele 680/1 Preduzee za vodovod i kanalizaciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da
pravnim sledbenicima pokojnim LJ. i L, kao predlagaima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome
je izgubljeno pravo svojine, u smislu lana 140. Zakona o vanparninom postupku (dalje: Zakon).
Izraeno pravno stanovite niestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odluivanje u ovoj pravnoj stvari je pogreno. U vanparninom postupku, kada je u pitanju eksproprisana
nepokretnost, naknada se odreuje i u drugim sluajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka
drugih stvarnih prava za koje je bivim vlasnicima zakonom predvieno pravo na naknadu. To bi
znailo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljita, ukljuujui i
- 44 -
VANPARNINI POSTUPAK
pitanje naknade propisima eksproprijacije Zakona o poljoprivrednom zemljitu - lan 39. i kod arondacije uma Zakona o umama - lan 77. I ranijem vlasniku graevinskog zemljita kome se ono oduzima na osnovu odluke nadlenog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji,
to znai da ako se pitanje naknade ne rei sporazumom uesnika, o njoj odluuje vanparnini sud.
U sluaju kada je po Zakonu o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanja zemljita koje je
prelo u drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda, zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogunost vraanja istog ili drugog zemljita, njemu e se isplatiti novana naknada
u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odluuje optinski sud u vanparninom
postupku. Odredba lana 140. Zakona odnosi se i na odreivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takoe predviena nadlenost vanparninog suda - lan 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita iz 1958. godine.
Meutim, primenom lana 140. Zakona ne moe se razreiti pitanje prava na naknadu u konkretnom sluaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korienja dela sporne parcele, jer se
radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parninog postupka (lan 1. Zakona o parninom postupku).
U pogledu izvrenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrenje iskljuivo zasnovali na
izvetaju katastra, zanemarujui materijalne dokaze koje je priloio protivnik predlagaa, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i voenje evidencije koje se odnose na pravo
korienja cene navedene parcele.
U takvoj situaciji, radi se o sporu iz graansko-pravnog odnosa koji se ne moe raspraviti po pravilima vanparninog postupka. Stoga je primenom lana 16. Zakona, trebalo obustaviti ovaj postupak i po
pravnosnanosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parninog postupka pred nadlenim sudom.
80.
Odredba lana 19. st. 1. ZPP, kojoj se obustavlja parnini postupak u sluaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, odnosi se samo na vanparnini postupak.
Takav postupak (vanparnini) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u
sudski registar. Na ostale postupke (steajni, izvrni) ova odredba se ne odnosi.
(Sudska praksa privrednih sudova, 3/96)
81.
Sud je uinio bitnu povredu odredaba Zakona o parninom postupku kada je presudom okonao
parnicu iz istog injeninog i pravnog osnova, izmeu istih stranaka u predmetu o kome je ranije u
vanparninom postupku zakljueno sudsko poravnanje.
(Iz odluke Saveznog suda, Beograd, Gzs.12/95 od 29.06.1995. godine)
82.
Sporne injenice se ne mogu raspravljati u vanparinom postupku. - Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloenjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status
stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upuuje predlagaa da, ukoliko smatra da ima svojstvo
nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka, moe da se obrati sudu u
vanparninom postupku da donese reenje koje zamenjuje ugovor o korienju stana, kako bi se u
tom postupku utvrivalo da li su prostorije koje predlaga koristi stambene ili poslovne. Nije jasno zato je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjanjeno kakav je status prostorija koje koristi
- 45 -
VANPARNINI POSTUPAK
predlaga, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlaga koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlaga mogao stei svojstvo nosioca
stanarskog prava.
Kako se sporne injenice ne mogu raspravljati u vanparninom postupku, prvostepeni sud e,
ukoliko u postupku oceni da predlaga ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nae da je sporna
injenica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagaa da u pogledu utvrenja spornih
injenica pokrene parnicu.
83.
Ako je nesporno izmeu uesnika da je deoba suvlasnike imovine izvrena pre podnoenja predloga za deobu, vanparnini sud e predlog za deobu odbiti kao neosnovan.
Prvostepenim reenjem je na osnovu l. 16. ZVP-a, obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari i istim reenjem odlueno da se po njegovoj pravosnanosti spisi dostave parninom odeljenju
istog suda na suenje i odluivanje o pravilima parninog postupka, pri emu e se sa predlogom
za deobu postupati kao po tubi za utvrivanje prava svojine na odreenim delovima predmetne
nepokretnosti po osnovu ve ranije izvrene vansudske fizike deobe. Reavajui o albi protivnika predlagaa, Okruni sud je naao da je alba osnovana. U vanparninom postupku u smislu
l. 148. ZVP-a, sud odluuje o deobi i nainu deobe zajednike odnosno suvlasnike stvari i imovine, odnosno samo onda ako deoba zajednike odnosno suvlasnike stvari i imovine nije ve izvrena. Deoba zajednike stvari i imovine moe se izvriti odlukom suda ili sporazumom zajedniara odnosno suvlasnika, koji moe biti zakljuen i u usmenoj formi, i kao takav proizvodi
pravno dejstvo, ako je sporazum o deobi izvren (faktika deoba). Prema tome, u koliko je deoba
ve izvrena na bilo koji od zakonom propisanih naina, tu vie nema mesta deobi putem suda u
vanparninom postupku. Ako bi bila tana tvrdnja predlagaa kojoj se spisima pridruuje i protivnik predlagaa, fizika deoba predmetnih nepokretnosti izvrena je i sprovedena putem usmenog sporazuma pravnih predhodnika uesnika, to ako bi bilo nesporno meu uesnicima, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan, pri emu bi uesnicima ostala mogunost da ovo utvrde ili
pismenim sporazumom ili pak putem suda, ali u parninom postupku, po tubi nekog od uesnika. Ukoliko bi bilo sporno da li je deoba ve izvrena, postupanje parninog suda zavisilo bi od
toga ko od uesnika istie injenicu da je deoba ve izvrena. Ukoliko bi predlaga tvrdio da je
deoba izvrena, a to protivnik predlagaa osporavao, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan. U
suprotnom ako bi protivnik predlagaa utvrdio da je suvlasnika zajednica izvrenom deobom
prestala, onda bi predlaga ukoliko suprotno tvrdi, u smislu l. 150. ZVP-a, morao biti upuen na
parnicu.
84.
Vanparnini sud e obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima
parninog postupka. Sud, dakle, nee odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o
naknadi zakljueno poravnanje pred nadlenim upravnim organom kad iz sadrine predloga jasno
proizilazi da predlaga zapravo pobija pravovaljanost zakljuenog ugovora.
(Iz Reenja Okrunog suda u Subotici, G. 231/92)
- 46 -
VANPARNINI POSTUPAK
85.
Niestepeni sudovi su pogreno nali da predlog predlagaa u ovom sluaju treba odbaciti kao
nedozvoljen. Ovo zbog toga, to je odredbom l. 16. ZVP-u propisano da e sud obustaviti vanparnini postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2194/88)
86.
Kada se jedan od uesnika u ostavinskom postupku pred sudom nije prihvatio naslea, a postupak je vodio struni saradnik, a ne sudija, tada je takva naslednika izjava nitava, shodno l. 17.
ZVP-u.
(Okruni sud u aku, G. 11/04)
87.
Odluka suda doneta u vanparninom postupku, kojim je odreeno koji od ranijih branih drugova u sluaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvrne isprave podobne
za izvrenje, jer se istom ne nalae ispunjenje obaveze.
(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 186/82)
88.
Ukoliko meu etanim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomonih objekata
(garae, upe i sl.), sud e na predlog zainteresovanog vlasnika etanog odluiti u vanparninom postupku da li e se takvo podizanje pomonog objekta dozvoliti, vodei rauna da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Pri tom, sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa
graevinsko-tehnikim propisima, jer o tome odluuj nadleni upravni organ.
89.
Za otklanjanje povrede postupka uinjene datom izjavom o odricanju od naslea pred sudijskim pripravnikom pravni put je alba protiv reenja o nasleivanju kojim je na osnovu tako
date izjave zaostavtina raspravljena, a ne tuba za utvrenje njene nitavosti.
Tuilac je - prema utvrenom injeninom stanju - svoju nasledniku izjavu na roitu odranom
13.05.1971. Godine dao pred sudijskim pripravnikom, a ne pred sudijom. Niestepeni sudovi su stali
na stanovite da je takva izjava nitava i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer je data protivno odredbi
lana 179. stav 1. tada vaeeg Zakona o nasleivanju, kojim je predvieno da uzimanje izjave o odricanju od naslea vri sudija.
- 47 -
VANPARNINI POSTUPAK
Vrhovni sud nalazi da stanovite niestepenih sudova nije pravilno. Odredbe lana 179. pomenutog Zakona o nasleivanju su procesnog karaktera, i reguliu ovlaenja sudije i odreenih
slubenih lica u postupku za raspravljanje zaostavtine. Zbog znaaja koji ima izjava o odricanju
od naslea, propisano je da nju uzima sudija. Meutim, ako ju je uzeo sudijski pripravnik, a ne
sudija, to ne znai da je ona u pogledu svoje sadrine i iskazane volje naslednika nitava. Pravni
put za otklanjanje navedene povrede postupka uzimanja naslednike izjave je ulaganje pravnog
leka protiv reenja kojim je raspravljena zaostavtina na osnovu tako uzete naslednike izjave, a
ne utvrenje njene nitavosti. Naslednika izjava moe se pobijati samo iz razloga ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom ili je data usled prevare ili u zabludi.
90.
Zahtev za preinaenje samog reenja, kojim se vri izmena sadrine dispozitiva ne moe biti
predmet zahteva za ispravku reenja poto nisu uinjene pogreke u imenima i brojevima, niti druge
oigledne greke u pisanju i raunanju, u sm. l. 349. ZPP, koji se primenjuje u vanparninom postupku.
(Okruni sud u Niu, G. 573/06)
91.
Odluka sud doneta u vanparninom postupku, kojom je odreeno koji od ranijih branih drugova
u sluaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvrne isprave podobne za
izvrenje, jer se istom ne nalae ispunjenje obaveze (inidbe).
92.
Ako je podnesak upuen sudu telergrafskim putem (telegram) smatrae se da je dat u roku samo
ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od
3 dana od dana predaje telegrama poti.
(Okruni sud u Kraljevu, G. 1416/06 od 22.08.2006. godine)
93.
Isticanje naslednika u albi izjavljenoj protiv reenja o nasleivanju da neke od pokretnih stvari
koje su oznaene kao predmet zaostavtine ne pripadaju zaostavtini, ve su iskljuiva svojina alioca, predstavlja iznoenje novih injenica u albenom postupku u smislu l. 352. st. 1. Zakona o parninom postupku.
94.
Lice koje ne istie nikakvo pravo na zaostavtini nije uesnik u ostavinskom postupku.
- 48 -
VANPARNINI POSTUPAK
U prvostepenom postupku je utvreno da je ostavilac pok. . P. umro 10.09.1990 godine, da su
njegovi zakonski naslednici uesnice Radmila Radojii i Jela ivanovi i supruga sada pok. Z. .
Ostavilac Paun je testamentom izvrio raspodelu svoje imovine za ivota. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom, poravnanjem zakljuenim 27.11.1992. godine, u predmetu istog suda P.
br.711/92, raspravili zaostavtinu u potpunosti, a kako ostavilac druge imovine nije imao, osim one
navedene u poravnanju, to je prvostepeni sud pravilno odluio kada je dalji postupak rasprave zaostavtine iza pok. Pauna obustavio, pa je stoga Okruni sud odbio kao neosnovanu albu uesnice
Radmile u tom delu, na osnovu l. 380. ta. 2. ZPP. Pobijano reenje nema to pravno dejstvo da
spreava uesnicu Radmilu da poravnanje pobija u parninom postupku, koji se ve vodi, i da, zavisno od odluke u parnici, ishoduje i drugaiji raspored zaostavtine pok. Pauna. U prvostepenom postupku je utvreno da pok. Zorka nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a, nesporno
je, to nisu ni uesnice Radmila Radojii i Jela ivanovi, niti one istiu bilo kakav zahtev iz onoga
to predstavlja njenu zaostavtinu. Budui da Radmila u stvari i nije uesnik u nasleu iza pok. Zorke, u smislu l. 123. ZON-a, te da ona i nema pravnog interesa da pobija reenje o nasleivanju iza
pok. Zorke, sve i da Zorkina zaostavtina nije pravilno oznaena, Okruni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu albu kojom se prvostepeno reenje pobija u navedenom delu. Kako se ostavinski postupak pokree i vodi po slubenoj dunosti, prvostepeni sud je bio ovlaen da prekinuti postupak
nastavi donoenjem pobijanog reenja, koje takoe nije smetnja da se nastavi parnica za ponitaj poravnanja kojim je reeno pitanje nasleivanja iza pok. Pauna.
95.
Drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnesenoj albi,
ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.
Ocenjujui blagovremenost podnete albe u smislu lana 367. Zakona o parninom postupku i
lana 19. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud je naao da je alba neblagovremena, pa je
na osnovu lana 366. Zakona o parninom postupku, u vezi sa lanom 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku odluio kao u izreci. Naime, nasledni uesnik A.T. iz S... je za zastupanje u ovoj
pravnoj stvari ovlastila advokata S.M. iz B... shodno overenom punomoju priloenom uz predlog za
pokretanje ostavinskog postupka. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.M. pobijano
reenje primio dana 21.06.2001. godine. Kako je alba izjavljena 13.07.2001. godine, to se vidi iz
prijemnog tambilja prvostepenog suda, a rok za albu iz lana 19. Zakona o vanparninom postupku istekao je 6.07.2001. godine, to je alba podneta van zakonom predvienog roka. Ocenjujui u
smislu lana 21. stav 3. Zakona o vanparninom postupku da li postoje vani razlozi, to je, inae,
faktiko pitanje konkretnog sluaja, da li se odluuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se
time vreala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom reenju, Okruni sud je stao na stanovite da nema uslova predvienih citiranom zakonskom odredbom. Pored toga, pravnosnanost reenja
o nasleivanju ima za posledicu da se vie ne moe ponovo raspravljati ostavina, niti donositi novo
reenje o nasleivanju. Odredbom lana 128. Zakona o vanparninom postupku regulisano je da, ako
se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina za koju se u vreme donoenja reenja
nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e ovu imovinu novim reenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju. S obzirom da su u
ovom postupku uestvovali pravni sledbenici oglaenih naslednika u predmetu III Optinskog suda u B... O br. 844/56, i to u vezi sa pravom naslea kat. parc. br. 1481 upisanoj u zk. ul. br.
- 49 -
VANPARNINI POSTUPAK
1522, KO B... 7, koja nije bila predmet zaostavtine u pravnosnanom reenju O br. 844/56, od
4.12.1961. godine, izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog reenja vreala prava
ostalih uesnika u postupku zasnovana na tom reenju. Pri tom, tvrdnja alioca da je nasledniku
izjavu dao u zabludi moe biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za ponitaj te izjave,
ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.
96.
Odredba lana 19. st. 1. ZPP, kojoj se obustavlja parnini postupak u sluaju da sud utvrdi
da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, odnosi se samo na vanparnini postupak. Takav postupak (vanparnini) koji se primenjuje kod privrednog suda je
postupak po Zakonu za upis u sudski registar. Na ostale postupke (steajni, izvrni) ova odredba se ne odnosi. (Sudska praksa privrednih sudova, 3/96)
alba protiv prvestepenog reenja se moe izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Kad naslednici mogu zajedniku svojinu utvrenu prvostepenim reenjem o nasleivanju pretvoriti u susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazuma, onda nema vanih razloga da se u ostavinskom postupku odluuje o neblagovremeno podnesenoj albi.
Ostavinskim reenjem oglaeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvostepeno reenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili albu
9.03.1995. godine, dakle, po proteku roka vie od godine dana. alba je neblagovremena.
U smislu l. 19. Zakona o vanparninom postupku alba protiv reenja donesenog u prvom stepenu moe se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa reenja.
Po lanu 21. istog zakona drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno
podnesenoj albi, ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.
U konkretnom sluaju nisu se stekli uslovi da sud iz vanih razloga odlui i o neblagovremeno
podnesenoj albi s obzirom da naslednici ele da izvre raspored zaostavtine na drugaiji nain od
onoga koji je utvren reenjem o nasleivanju. To znai da se neki od naslednika odriu date naslednike izjave to je u suprotnosti sa lanom 115. Zakona o vanparninom postupku po kome je nepunovano odricanje u pogledu cele ili dela naslednike izjave.
Zajedniku svojinu utvrenu prvostepenim reenjem o nasleivanju naslednici mogu pretvoriti u
susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom meu ivima).
(Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu G. 333/95 od 20.03.1995. godine)
97.
Ako je podnesak kojim je izjavljen pravni lek upuen preko pote preporuenom poiljkom pri
oceni blagovremenosti izjavljenog pravnog leka ima se smatrati da je dan predaje podneska poti kao
dan predaje sudu kome je upuen, a ne dan kada je podnesak primljen u sudu.
(Okruni sud u Kraljevu, G. 1117/94 od 21.12.1994. godine)
98.
Osporenim reenjem priznaje se presuda Okrunog suda Vintertur broj FE 070013/U/bb od

15.04.2008. godine, koja je pravnosnana dana 20.05.2008. godine, u izreci pod jedan, brak stranaka
- 50 -
VANPARNINI POSTUPAK
se razvodi, u predmetu V. V. R., roene i S. V., roenog, dravljanina S., pa se ova
odluka ima upisati u matinu knjigu venanih kod nadlene optine.
U zakonski odreenom roku, albu na navedeno reenje uloio je protivnik predlagaa i isto
osporava iz svih zakonom predvienih razloga, s predlogom da se prvostepeno reenje preinai i odbije predlog predlagaa kao neosnovan ili pak ukine i predmet vrati na ponovno suenje. Protivnik
predlagaa je dostavio i dopunu albe uz dostavu dokaza o razvodu braka sa predlogom da se reenje
preinai ili ukine.
Ispitujui osporeno reenje u smislu odredbe l. 372. i l. 385. Zakona o parninom postupku,
Apelacioni sud je naao: alba protivnika predlagaa je osnovana.
Osnovano se u albi protivnika predlagaa ukazuje na bitnu povredu odredaba ZPP iz l. 361. st.
2. ta. 12, jer reenje nema razloga o odlunim injenicama, a ni injenino stanje nije u potpunosti
utvreno da bi mogla da se donese pravilna i zakonita odluka. Zbog toga je alba protivnika predlagaa usvojena i prvostepeno reenje ukinuto.
U razlozima osporenog reenja prvostepeni sud navodi da je naao da su ispunjeni svi uslovi iz
l. 87. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima, a ne
postoje ni smetnje predviene odredbama l. 88, 90, 91. i 92. istog Zakona. Dalje se navodi da iz priloene strane sudske odluke u prevodu se utvruje da su obe strane uestvovale pred stranim sudom
u postupku donoenja iste, da ova odluka nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, niti je u
istoj pravnoj stvari doneta sudska odluka u naoj zemlji. Meutim, po nalaenju drugostepenog
suda, za sada se ne moe prihvatiti kao osnovan ovakav zakljuak prvostepenog suda.
U odgovoru na predlog za priznanje strane sudske odluke protivnik predlagaa je istakao da je
brak izmeu njega i V. dva puta razveden, da je zadnji put brak razveden presudom Optinskog suda
u Jagodini P.br.694/06 od 26.10.2006. godine i protivnik predlagaa je priloio u fotokopiji navedenu presudu Optinskog suda u Jagodini. U daljem postupku prvostepeni sud je samo naloio dopisom advokatu I. J. da dostavi presudu Optinskog suda Jagodina P.br. 694/06 od 26.10.2006. godine,
a po proteku ostavljenog roka doneto je osporeno reenje bez razjanjenja sporne injenice da li je
oznaena presuda Optinskog suda u Jagodini pravnosnana ili ne.
Prema odredbi l. 90. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima, predvieno je da "strana sudska odluka nee se priznati ako je u istoj stvari sud ili
drugi organ Savezne Republike Jugoslavije doneo pravnosnanu odluku ili ako je u Saveznoj Republici Jugoslaviji priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari". Imajui u
vidu da je u toku prvostepenog postupka protivnik predlagaa priloio u fotokopiji presudu o razvodu braka Optinskog suda u Jagodini, prvostepeni sud je bio u obavezi da zatrai izvetaj od Osnovnog
suda u Jagodini da li je ova presuda pravnosnana, a radi utvrenja sporne injenice da li je brak izmeu
stranaka ve razveden presudom naeg suda. Prema odredbi l. 299. ZPP predvieno je: "sud e se postavljanjem pitanja i na drugi pogodan nain starati da se u toku rasprave daju objanjenja o svemu to je
potrebno da bi se utvrdilo injenino stanje vano za odluku, kao i da, izuzetno, odredi izvoenje dokaza
po slubenoj dunosti radi utvrivanja injenica bitnih za odluku". Saglasno ovoj odredbi prvostepeni
sud je bio u obavezi da pribavljanjem izvetaja i uvidom u spise Optinskog suda u Jagodini (sada
Osnovnog suda u Jagodini) P.694/06 utvrdi spornu injenicu da li je brak izmeu stranaka razveden ili
ne, koji je predmet strane sudske odluke, ili je tom presudom razveden raniji brak, obzirom da je protivnik predlagaa u odgovoru na predlog istakao da su se stranke dva puta razvodile.
Na osnovu gore navedenog, osnovano se u albi istie da reenje nema razloga o odlunim injenicama i da injenino stanje nije u potpunosti utvreno, pa je zbog toga alba usvojena i prvostepeno reenje ukinuto.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e postupiti po primedbama iz ovog reenja tako to e
utvrditi da li je presuda o razvodu braka Optinskog suda u Jagodini P.br.694/06 pravnosnana, te
- 51 -
VANPARNINI POSTUPAK
da li je tom presudom razveden brak koji je predmet razvoda strane sudske odluke, ili se radi o ranijem braku, pa e dati jasne razloge u vezi sa istaknutim prigovorom protivnika predlagaa da u
naoj zemlji postoji ve pravnosnana odluka o razvodu braka. Tek kad utvrdi te sporne injenice
bie u situaciji da odlui da li ima osnova za priznanje strane sudske odluke ili e se primeniti l.
90. gore navedenog zakona.
Na osnovu izloenog, a saglasno lanovima 373. st. 1. ta. 3, 376 i 387. st. 1. ta. 3. ZPP, Apelacioni sud je odluio kao u izreci reenja.
(Apelacioni sud u Kragujevcu, G. 2529/11 od 17.10.2011. godine)
99.
Prvostepenim reenjem izvrena je fizika deoba zajednike imovine uesnika, na nain
kao u izreci prvostepenog reenja uz obavezu deobniara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. Navedeno
reenje nije pobijano od strane uesnika u roku za albu. Protivnik predlagaa, po proteku
roka za albu, podneo je predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.
Prvostepeni sud je, posle sprovedenih potrebnih izviaja, spise dostavio Okrunom sudu na odluku o predlogu kao o neblagovremenoj albi izjavljenoj protiv prvostepenog reenja.
Na osnovu rezultata provedenih izviaja proizlazi da se na zemljitu koje je pripalo na deo predlagau nalaze zgrade, upa i tala, pri emu protivnik predlagaa tvrdi da su ove zgrade iskljuivo njegovo
vlasnitvo, dok predlaga tvrdi suprotno, odnosno da su ove zgrade iskljuivo njegove. Kod ovakvog
stanja stvari, Okruni sud nalazi da postoje vani razlozi da se, u smislu lana 21. stav 3. Zakona o vanparninom postupku, odlui kao o neblagovremenoj albi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe, i da je alba osnovana, poto navedene sporne injenice ukazuju na nepotpuno utvreno
injenino stanje. Naime, pravno nije mogua situacija da je jedno lice vlasnik graevinskih objekata a
da drugo lice ima pravo svojine na zemljitu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korienje tih objekata, i stoga, ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti iskljuivo vlasnitvo
protivnika predlagaa, ta injenica bi morala da ima znaaja prilikom utvrivanja naina deobe zemljita
na kojem se ti objekti nalaze i zemljita koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata, odnosno na
eventualnu obavezu protivnika predlagaa da te objekte premesti na svoje zemljite. S druge strane, ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima, tada bi dolazila u obzir primena lana 150. Zakona o
vanparninom postupku.
100.
Pravno nije mogua situacija da je jedno lice sopstvenik graevinskog objekta, a drugo da je
sopstvenik zemljita na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za za njihovo redovno korienje. injenica da je reenjem o deobi suvlasnike imovine vanparnini sud tako odluio, predstavlja vaan razlog u sm. l. 21. st. 3. ZVP-u, da se o predlogu za ponavljanje postupka, koji je zbog
toga podnet, odlui kao o neblagovremenoj albi.
(Okruni sud u Valjevu, G. 159/05)
101.
Drugostepeni sud moe samo iz vanih razloga odluiti i o neblagovremenoj albi jednog
uesnika vanparninog postupka deobe, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika koja se
zasnivaju na tom reenju.
- 52 -
VANPARNINI POSTUPAK
Reenjem Optinskog suda oglaeni su za naslednike na zaostavtini pokojnog i izvrena je delimina deoba na nain naveden u izreci reenja.
Protiv navedenog reenja albu je izjavio jedan od uesnika a u albi je naveo da drugostepeni
sud treba da ukine prvostepeno reenje jer njemu treba da pripadne vei deo sporne kue od one koja
je odreena prvostepenim reenjem.
Okruni sud je svojim reenjem odbacio albu uesnika izjavljenu na reenje Optinskog suda
kao neblagovremenu.
U obrazloenju drugostepenog reenja je navedeno sledee:
Prvostepenim reenjem je raspravljena zaostavtina pokojnog, utvreno je ko su naslednici i izvrena je delimina deoba tako da je podnosiocu albe utvreno koji deo sporne kue mu pripada u
svojinu i dravinu.
Povodom predloga u albi a koja je neblagovremena, Okruni sud nalazi da nema mesta odluivanju po neblagovremenoj albi, jer bi se time vreala prava ostalih uesnika deobe zasnovana na prvostepenom reenju. Delimina deoba je realizovana, ima snagu poravnanja, podnosilac
albe je potpisao zapisnik o deobi, pa nema osnova tvrenju podnosioca albe da je u deobi trebalo da dobije vei deo kue.
(Iz Reenja Okrunog suda u Uicu, G. 2497/2002 od 11.12.2002. godine)
102.
Primenom l. 21. ZVP-u podrazumeva da prvostepeni sud moe povodom albe na ostavinsko reenje sam novim reenjem preinaiti i ukinuti svoje reenje, a to znai da to reenje nije
pravnosnano.
(Okruni sud u aku, G. 170/2000. godine)
103.
Prvostepeni sud moe sam ukinuti ili preinaiti svoje ranije reenje, ako se time ne vreaju prava
drugih uesnika koja se zasnivaju na tom reenju.
104.
Kad naslednici mogu zajedniku svojinu utvrenu prvostepenim reenjem o nasleivanju
pretvoriti u susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazum, onda nema vanih razloga da se u
ostavinskom postupku odluuje o neblagovremeno podnesenoj albi.
Ostavinskim reenjem oglaeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvostepeno reenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili albu
9.03.1995. godine, dakle, po proteku roka vie od godine dana. alba je neblagovremena.
U smislu l. 19. Zakona o vanparninom postupku alba protiv reenja donesenog u prvom stepenu moe se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa reenja.
Po lanu 21. istog zakona drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno
podnesenoj albi, ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.
U konkretnom sluaju nisu se stekli uslovi da sud iz vanih razloga odlui i o neblagovremeno podnesenoj albi s obzirom da naslednici ele da izvre raspored zaostavtine na drugaiji nain od onoga koji je
utvren reenjem o nasleivanju. To znai da se neki od naslednika odriu date naslednike izjave to je u
- 53 -
VANPARNINI POSTUPAK
suprotnosti sa lanom 115. Zakona o vanparninom postupku po kome je nepunovano odricanje u pogledu cele ili dela naslednike izjave.
Zajedniku svojinu utvrenu prvostepenim reenjem o nasleivanju naslednici mogu pretvoriti u
susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom meu ivima).
(Iz Odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 333/95 od 20.03.1995. godine)
105.
Nasledni uesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za
koje je utvreno da ine zaostavtinu ostavioca moe ostvariti u posebnoj parnici, a prema
oglaenim zakonskim naslednicima ostavioca.
Prvostepenim reenjem na zaostavtini pok. M. M. iz P... oglaeni su za naslednike po osnovu
zakona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i erka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom isplate
eventualnih dugova ostavioca do visine nasleenog dela imovine.
Protiv ovog reenja blagovremeno je najavio albu nasledni uesnik M. A. zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene materijalnog propisa.
Ispitujui oalbeno reenje Iz reenja Okrunog suda je naao: da je alba naslednog uesnika
neosnovana.
Navod albe naslednog uesnika M. A. da u zaostavtinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizemne
kue, jer je suvlasnik na ovoj kui sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni uesnik M. A. S obzirom
na sredstva koja je uloio u nadgradnju kue kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti - kat. parcela koje ine njegovu zaostavtinu su, po nalaenju Okrunog suda bez
uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga to nasledni uesnik M. A. svoje eventualno pravo
svojine u nepokretnostima za koje je oalbenim reenjem utvreno da ine zaostavtinu pok. M. M.
moe ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglaenim zakonskim naslednicima pok. M. M.
Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Iz reenja Okrunog suda, pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog reenja na osnovu lana 380. taka 2. ZPP-a u vezi lana
381. i 365. ZPP-a i lana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparninom postupku.
106.
Prvostepeni sud moe povodom albe ukinuti ili preinaiti ranije reenje, samo ako se time ne
vreaju prava drugih uesnika koja se zasnivaju na tom reenju.
107.
parninog postupka.
Sud, dakle, nee odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zakljueno
poravnanje pred nadlenim upravnim organom kad iz sadrine predloga jasno proizilazi da predlaga
zapravo pobija pravovaljanost zakljuenog ugovora.
(Okruni sud u Subotici, G. 231/92)
108.
Prvostepeni sud kao vanparnini moe povodom albe, sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti
svoje ranije reenje, a ne moe doneti novo posebno reenje koje je kontradiktorno prethodnom.
(Okruni sud u Kraljevu, G. 101/90)
- 54 -
VANPARNINI POSTUPAK
109.
Sud nije ovlaen da ukida svoje reenje kojim je proglaen usmeni testament o ijoj sadrini su
se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu lana 21. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 4/90)
110.
Dopunskim reenjem oglaena je za naslednika na osnovu testamenta, supruga ostavioca na naknadno pronaenoj imovini koju ini pravo korienja grobnog mesta. Povodom blagovremene izjavljene albe na ovo reenje, sud je zakazao roite na kome je supruga ostavioca dala naslednu izjavu da se odrie od naslea na navedenoj imovini i to u korist sestre ostavioca. Kako je sestra ostavioca prihvatila naslee, to je sud primenom l. 21. st. 1. i l. 128. ZVP-u, imajui u vidu da se ne vreaju prava drugih lica, preinaio ranije reenje i sestru ostavioca oglasio za naslednika na novo pronaenoj imovini.
(etvrti ostavinski sud u Beogradu, O. 6190/84)
111.
Vanparnini sud e sam odluiti o postojanju spornih injenica procesnog karaktera od
kojih zavisi da li uopte ima mesta postupanju suda u vanparninom postupku a nee primeniti odredbu lana 23. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Nasuprot navodima albe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve injenice bitne za odluku u
konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom reenju naveo potpune i jasne razloge na koje upuuje i Okruni sud.
Reenjem Odeljenja za finansije tada nadlenog optinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagaa za nacionalizovano i izuzeto zemljite po naznaenim reenjima odreena je novana naknada.
Kako je prema odredbi lana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Optina na ijem se podruju ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave reenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi
visinu naknade, pa kako je predlaga tvrdio da reenje o odreivanju novane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno meu uesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnini sud imao ovlaenje i obavezu da utvruje kao spornu ovu injenicu procesnopravnog karaktera od koje zavisi da li uopte ima mesta postupanju suda u vanparninom postupku u ovoj pravnoj stvari.
Imajui u vidu spise predmeta u vezi odreivanja novane naknade, prvostepeni sud je pravilno
zakljuio da je reenje o odreivanju novane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagaa.
Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagaa za odreivanje novane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko graevinsko zemljite.
- 55 -
VANPARNINI POSTUPAK
112.
Tuilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parninom postupku presudom prizna pravnu vanost ugovora o otkupu stana kome nedostaje pisana forma, ve je vanparnini postupak propisan kao jedini nain da se otkloni protivljenje vlasnika da zakljui ugovor o otkupu.
Prema utvrenom injeninom stanju, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen
tubeni zahtev tuioca da se utvrdi da je tuilac na osnovu otkupa iskljuivi vlasnik stana br. 14. na
treem spratu u B... u ul. V...v... 2/P ulaz, povrine 31m2, jer je ugovor o otkupu stana strogo formalan ugovor i uslovi za njegovo zakljuivanje su odreeni odredbom l. 18. Zakona o stanovanju.
Kako nema pismenog ugovora o otkupu stana sa overenim potpisima kod suda, to navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Tuilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parninom postupku presudom prizna pravnu vanost ugovora, o otkupu stana kome nedostaje pisana forma. Ovo zato to je prema Zakonu o stanovanju vanparnini postupak propisan kao jedini nain da se otkloni protivljenje vlasnika da zakljui ugovor o otkupu, nezavisno od toga da li je odbijanje bilo neposredno po obraanju, ili kasnije kada su ve utvreni uslovi i ugovor potpisan odbijanjem da se pristupi overi potpisa kod suda. To stoga nije od
pravno relevantnog znaaja za ocenu osnovanosti tubenog zahteva injenica, da je tuena oglasom
pokazala volju za zakljuenje ugovora o otkupu, pa je tuilac odgovarajui na taj opti poziv podneo
potrebne dokaze tuenom i isplatio cenu.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1782/05, od 20.10.2005. godine)
113.
Ako odluka suda zavisi od reenja prethodnog pitanja a meu uesnicima su sporne injenice vane za reavanje ovog pitanja, sud e uputiti uesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim
organom.
114.
Ako odluka suda u vanparninoj stvari zavisi od utvrenja nekog prava ili pravnog odnosa, a o
tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje) sud moe sam da
rei to pitanje ukoliko je sporna primena prava.
115.
Vanparnini sud moe reiti prethodno pitanje samo ako meu strankama nema injenica koje su
sporne.
116.
Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je izmeu uesnika u ovom vanparninom postupku koji se vodi radi odreivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu nakon razvoda braka,
sporno da li su stranke nosioci stanarskog prava na spornom stanu ili su stan kupili od vlasnika D.R.
to predstavlja prethodno pitanje za reenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o korie- 56 -
VANPARNINI POSTUPAK
nje stana od 1.02.1973. godine, koji je protivnik predlagaa zakljuio sa D.R., sainjen u svemu saglasno odredbama l. 43. st. 3. Zakona o stanovanju, vaeeg u vreme zakljuenja ugovora, s tim to
su vlasnici stana u smislu ovog zakona bili istovreeno inosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje
prvostepeni sud u pobijanoj odluci, ne moe se zakljuiti koje su to injenice - od kojih zavisi reavanje prethodnoh pitanja o postojanju nekog praca ili pravnog odnosa sporne u smislu l. 23. st. 3.
u vezi sa l. 22. ZVP-u.
117.
Ako je kod prethodnog pitanja meu strankama dolo do spora samo u pogledu primene prava,
vanparnini sud je duan da sam o tome odlui.
118.
Vanparnini sud je vezan pravnosnanim reenjem nadlenog upravnog organa o izvrenom administrativnom prenosu prava korienja zemljita i poslovnih objekata na tom zemljitu u pogledu
nepokretnosti koje su obuhvaene tim reenjem, pa nije ovlaen da u postupku ceni zakonitost reenja
nadlenog upravnog organa. Zakonitost ovog reenja moe se osporavati u postupku u kome je to reenje doneto upotrebom redovnog pravnog ili vanrednog pravnog sredstva, a posle toga samo po zatevu
nadlenog javnog tuioca u postupku za ponitaj tog reenja po pravu nadzora u smislu Zakona o optem upravnom postupku.
119.
Ukoliko ishod spora u parninom postupku nije prethodno pitanje od ijeg reenja zavisi odluka
o glavnoj stvari u vanparninom postuku, tada nema mesta prekidu vanparninoh postupks do okonanja parninog postupka.
Kada se u vanparninom postupku raspravlja o tome ko e od branih drugova posle razvoda
braka, ostati nosilac stanarskog prava, pa jedan brani drug istakne da je onaj drugi trajno prestao da
koristi stan, onda se ovo prethodno pitanje ima raspraviti u parnici. U takvom sluaju na parnicu treba uputiti branog druga koji ovo tvrdi.
120.
Pobijanim reenjem upuen je predlaga da u roku od 30 dana od dana pravosnanosti ovog reenja pokrene parnini postupak radi dokazivanja sporne injenice da li predlaga odnosno lanovi
njegovog domainstva imaju u svojini drugi stan koji je odgovarajui za to porodino domainstvo u
smislu Zakona o stanovanju, kao i utvrenja stalnog mesta boravka, van mesta u kome se nalazi stan
koji je predmet ovog postupka u N.S. ul. .k. br.17. Ukoliko predlaga ne pokrene postupak u navedenom roku sud e dovriti postupak bez obzira na zahtev u pogledu koga je uesnik upuen u parnicu, a u suprotnom e se ovaj vanparnini postupak prekinuti do pravosnanog okonanja parninog
postupka.
- 57 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prvostepeni sud se u obrazloenju pobijane odluke pozvao na odredbe l. 16. i 19. Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 46/94, 47/94, 49/95, 16/97, 46/98,
26/2001 i 99/2011).
Odredbom lana 16. stav 1. pomenutog zakona predvieno je da je nosilac prava raspolaganja na
stanu u drutvenoj svojini i vlasnik stana u dravnoj svojini (u daljem tekstu: nosilac prava raspolaganja), duan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), na njegov zahtev u pismenoj formi omogui otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Stavom 4.
istog lana Zakona o stanovanju predvieno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zakljui ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, lice iz
st. 1. i 2. ovog lana moe da podnese predlog nadlenom sudu da u vanparninom postupku donese
reenje koje e zameniti ugovor o otkupu.
Odredbom lana 17. stav 1. taka 1. istog zakona predvieno je da se od otkupa po odredbama ovog
zakona izuzima stan iji nosilac stanarskog prava, odnosno lan njegovog porodinog domainstva ima
u svojini drugi stan koji je odgovarajui za to porodino domainstvo, u smislu ovog zakona. lan 17.
stav 1. taka 6. Zakona o stanovanju predvia da je od otkupa izuzet i stan iji nosilac stanarskog prava i
lanovi njegovog domainstva imaju stalno mesto boravka van mesta u kome se nalazi stan.
Protivno albenim navodima, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je predlagaa uputio na
parnicu, imajui u vidu citirane odredbe, te odredbu lana 23. stav 1. Zakona o vanparninom postupku koja propisuje da ako su meu uesnicima sporne injenice vane za reavanje prethodnog
pitanja, sud e ih uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom
radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. Kako je, dakle, meu strankama sporno da li
predlaga ima odgovarajui stan u smislu propisa o stanovanju i kako je sporno mesto stalnog boravka predlagaa i lanova njegove porodice, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu lana 23.
stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Neosnovano se albom predlagaa istie da je prvostepeni sud pogreio kada je predlagaa uputio na parnicu, jer je po navodima albe "odgovarajui stan" pravni standard ije je postojanje sud
morao utvrditi u vanparninom postupku. Ovaj sud je stanovita da je u konkretnom sluaju sporno
pravo na otkup stana u smislu Zakona o stanovanju, i u takvoj situaciji, protivno albenim navodima,
ima mesta upuivanju predlagaa u parnicu. Posedovanje odgovarajueg stana je razlog koji onemoguava predlagaa da predmetni stan otkupi po pravilima Zakona o stanovanju, pa se neosnovano
albom predlagaa osporava pravilnost i zakonitost pobijane odluke.
U konkretnom sluaju je pored posedovanja odgovarajueg stana, sporno i stalno mesto boravka
predlagaa i lanova porodice predlagaa. Iako iz linih dokumenata predlagaa i lanova njene porodice proizilazi da imaju prijavljeno prebivalite u Novom Sadu, ul. .k. br.17, protivnik predlagaa
je osporio ovu injenicu navodima da predlaga sa lanovima svoje porodice faktiki ivi u Vilovu,
da su deca predlagaa zavrila etiri razreda osnovne kole u Vilovu, a od 5. do 8. razreda kolovanje su nastavili u Titelu, da bi se kasnije kolovali u Novom Sadu, jer u Titelu nije bilo mogunosti
za dalje kolovanje, a ne zato to vie ne ive u Vilovu. Na taj nain, uinjeno je spornim da li predlaga i lanovi porodice zaista i ive na adresi na kojoj su prijavljeni, pa je stoga potrebno u parninom postupku utvrditi ovu injenicu od koje zavisi pravo predlagaa na otkup stana.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu G.1042/12 od 05.06.2012. godine)
121.
Nasuprot navodima albe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve injenice bitne za odluku u
konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom reenju naveo potpune i jasne razloge na koje upuuje i Okruni sud.
- 58 -
VANPARNINI POSTUPAK
Reenjem Odeljenja za finansije tada nadlenog optinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagaa za nacionalizovano i izuzeto zemljite po naznaenim reenima odreena je novana naknada.
Kako je prema odredbi lana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Optina na ijem se podruju ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave reenja o naknadi podneti zahtev da
sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlaga tvrdio da reenje o odreivanju novane naknade
iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno meu uesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnini sud imao ovlaenje i obavezu da utvruje kao spornu ovu injenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopte ima mesta postupanju suda u vanparninom postupku u ovoj pravnoj stvari.
Imajui u vidu spise predmeta u vezi odreivanja novane naknade, prvostepeni sud je pravilno
zakljuio da je reenje o odreivanju novane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagaa.
Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagaa za odreivanje novane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko graevinsko zemljite.
122.
Ako odluka suda zavisi od reenja prethodnog pitanja a meu uesnicima su sporne injenice vane za reavanje ovog pitanja, sud e uputiti uesnike da pokrenu parnicu ili postupak
pred upravnim organom.
Reenjem Optinskog suda u A., R. br. 68/02 od 16.05.2003. godine usvojen je predlog predlagaa i utvreno da prema protivniku ima pravo na otkup stana, zatim je utvrena otkupna cena stana,
kao i da reenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Reenjem Okrunog suda u U., G. br. 183/04 od
4.02.2004. godine, odbijena je kao neosnovana alba protivnika predlagaa i potvreno je prvostepeno reenje. Vrhovni sud Srbije je svojim reenjem, Rev. 1375/04 od 28.10.2004. godine, ukinuo reenje Optinskog suda u A. i Okrunog suda u U., i predmet vratio prvostepenom Optinskom sudu
u A. na ponovni postupak i odluku. Iz spisa proizilazi da je predlaga kao nosilac stanarskog prava
podneo predlog protiv protivnika predlagaa za otkup stana, da istovremeno plati otkupnu cenu i da
se donese reenje koje e da zameni ugovor o otkupu. Takoe je utvreno da je u prethodnom periodu pre podnoenja zahteva predlaga izgradio porodinu stambenu zgradu, a istu je otuio svojoj
kerki overenim ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparninog postupka. Ne moe se prihvatati
pravni stav oba niestepena suda da nema mesta primeni l. 17. st. 1. Zakona o stanovanju, u kojem
je regulisano da se od otkupa izuzima stan iji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili
stambeni objekat. Upravo meu strankama je sporna injenica prava na otkup stana, tj. da li nosilac
stanarskog prava ili lan porodinog domainstva ima stan u svojini koji je odgovarajui za to domainstvo. To dalje znai da ima mesta prekidu vanparninog postupka i upuivanju predlagaa na parnicu radi utvrivanja spornog prava.
123.
Vanparnini sud moe reiti prethodno pitanje samo ako meu strankama nema injenica koje su
sporne.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5325/97)
- 59 -
VANPARNINI POSTUPAK
124.
Ukoliko su meu strankama u vanparninom postupku sporne injenice vane za reavanje prethodnog pitanja, sud e ih uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu radi reenja spornog prava odnosno
pravnog odnosa.
125.
Sud prekida ostavinski postupak i upuuje uesnice na parnicu radi otklanjanja spornih
injenica oko svojih naslednih delova.
Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. T. K. preminuo bez poslednje izjave volje, a da je iza sebe od
zakonitih naslednika ostavio suprugu i erku iz prvog braka. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavtine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u branoj
zajednici. Nasledna uesnica, kerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. S obzirom da su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi veliina njihovih naslednih delova, to je sud doneo Reenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne uesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok.
T. K. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavtine.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu G. 8450/95 od 31.07.1995. godine)
126.
127.
Kako se sporne injenice ne mogu raspravljati u vanparninom postupku prvostepeni sud
e, ukoliko u postupku oceni da predlaga ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nae da
je sporna injenica da li su prostorije stambene ili poslovne uputitu predlagaa da u pogledu
utvrenja spornih injenica pokrene parnicu.
Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloenjnjm da prostorije koje su
predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upuuje predlagaa
da, ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka, moe da se obrati sudu u vanparninom postupku da donese reenje koje zamenjuje ugovor o korienju stana, kako bi se u tom postupku utvrivalo da li su prostorije koje predlaga
koristi stambene ili poslovne. Nije jasno zato je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjaeno kakav je status prostorija koje koristi predlaga, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da
li su prostorije koje predlaga koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlaga mogao stei svojstvo nosioca stanarskog prava.
Kako se sporne injenice ne mogu raspravljati u vanparninom postupku, prvostepeni sud e,
ukoliko u postupku oceni da predlaga ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nae da je sporna
injenica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagaa da u pogledu utvrenja spornih
injenica pokrene parnicu.
- 60 -
VANPARNINI POSTUPAK
128.
Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je izmeu uesnika u ovom vanparninom postupku,
koji se vodi radi odreivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu, ili su stan kupili od vlasnika
D.R., to predstavlja prethodno pitanje za reenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o korienju stana od 1. februara 1973. godine koji je protivnik predlagaa zakljuio sa D.R., sainjen u svemu
saglasno odredbama lana 43. stava 3. Zakona o stambenim odnosima vaeeg u vreme zakljuenja
ugovora, s tim to su vlasnici stana u smislu ovog stana bili istovremeno i nosioci stanarskog prava. Iz
razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj odluci ne moe se zakljuiti koje su te injenice od kojih
zavisi reavanje prethodnog pitanja o postojanju prava ili pravnog odnosa, sporne u smislu lana 23. u
vezi sa lanom 22. Zakona o vanparninom postupku.
129.
Rok koji odredi sud u vanparninom postupku je sudski, a ne zakonski prekluzivni rok.
130.
Kada su u vanparninom postupku za deobu suvlasnitva sporne injenice o tome da li su se suvlasnici sporazumeli o deobi stvari, sud upuuje predlagaa sa njegovim zahtevom za deobu na parnicu.
Razvrgnuu zajednice putem javne prodaje nema mesta ako su suvlasnici meusobno izvrili podelu nekretnina i tako je podeljenu koriste. U parnici se raspravlja o svim spornim pitanjima, kao i
konano o samoj deobi.
131.
Utvrivanje veliine suvlasnikog dela u parninom postupku predstavlja pretodno pitanje za

sprovoemnje postupka deobe u vanparninom postupku, pa u ovakvom sluaju postoji razlog iz l.
213. ZPP, za prekid vanparninog postupka.
132.
Kada se donese reenje o prekidu ostavinskog postupka i upuivanju uesnika na parnicu,
precizno se mora navesti ta se u toj parnici mora dokazati.
Reenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i uesnik je
upuen na parnicu "da dokae svoje tvrdnje".
Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno reenje i predmet vratio sudu na ponovno odluivanje.
U toku postupka i donoenja oalbenog reenja uinjena je bitna povreda odredaba parninog
postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. ZPP, jer reenje nema razloga o odlunim injenicama. Nai- 61 -
VANPARNINI POSTUPAK
me, nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od uesnika a da se ne konstatuje u izreci
reenja ta treba da se dokae u parnici, shodno lanu 24. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Time je nejasna izreka prvostepenog reenja, kada se navodi da se uesnik upuuje na parnicu da bi
dokazao svoje tvrdnje.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. br. 341/05 od 22.03.2005. godine)
133.
U postupku pred prvostepenim sudom, nesumnjivo je utvreno da je pravnosnanim reenjem optine

Vodovac iz 1972. godine pravnom prethodniku stranaka eksproprisana nepokretnost u Beogradu ija se
fizika deoba trai. S tim u vezi prvostepeni sud je prekinuo postupak za deobu dok se ne okona postupak
pred organom uprave za ponitaj reenja o eksproprijaciji, koji je pokrenuo protivnik predlagaa.
Meutim, po stanovitu ovog suda nije bilo mesta prekidu postupka, ve oceni dozvoljenosti predloga za fiziku deobu, poto isti moe biti podnet samo ako su stranke suvlasnici nepokretnosti. U ovom
sluaju pravnosnanim reenjem eksproprisani su stanovi ija se fizika deoba trai, tako da stranke nisu
vlasnici nepokretnosti. U sm. l. 4. Zakona o eksproprijaciji nepokretnost koja je eksproprisana postaje
drutvena svojina, pa je takav sluaj ovde sa imovinom pravnog prethodnika stranaka.
Odredbom l. 39. st. 4. Zakona o eksproprijaciji, predvieni su rokovi u kojima se moe traiti
ponitaj pravnosnang reenja kojim je izvrena eksproprijacija (5 godina).
134.
Kada istovremeno teku vanparnini postupak za odreivanje nosioca stanarskog prava nakon
razvoda braka i parnica sa tubenim zahtevom jednog od razvedenih branih drugova da se utvrdi da
je drugom prestalo svojstvo nosioca stanarskog prava, tada nema mesta prekidu parninog do okonanja vanparninog postupka.
135.
Stoji bitna povreda odredaba parninog postupka, kada reenje o prekidu postupka koji se vodi radi odreivanja nosioca stanarskog prava, ne sadri razloge zbog kojih je takva odluka doneta, ve samo konstatuje saglasnost stranaka za prekid vanparninog postupka do okonanja postupka za smetanje poseda koji se izmeu njih vodi.
(Okruni sud u Beogradu, 1002/82)
136.
Utvrivanje veliine suvlasnikog dela u parninom postupku predstavlja prethodno pitanje za

sprovoenje postupka deobe u vanparninom postupku, pa u ovakvom sluaju postoji razlog iz lana
213. stav 1. ZPP-a za prekid vanparninog postupka.
137.
Pravnosnanost reenja o deobi zajednike imovine predstavlja procesnu prepreku da se o
pitanjima vezanim za tu imovinu raspravlja u naknadnoj parnici.
- 62 -
VANPARNINI POSTUPAK
Spor izmeu suvlasnika u pogledu obima zajednike imovine, njihovih prava na toj imovini i veliini suvlasnikog udela u njoj, mora se razreiti pre donoenja reenja o deobi zajednike imovine
zato to ovo reenje ima ne samo formalnu nego i materijalnu pravosnanost koja predstavlja procesnu prepreku da se o tim pitanjima raspravlja u naknadnoj parnici.
Odluujui o predlogu za deobu zajednike imovine prvostepeni sud je postupak podelio u dva stadijuma. U prvom stadijumu postupka doneo je reenje kojim je odredio da se izvri fizika deoba zajednike imovine stranaka tako da svakoj pripadne po 1/2 dela od svake parcele, s tim da se po pravosnanosti tog reenja fizika deoba sprovede na licu mesta.
Na roitu na licu mesta za sprovoenje fizike deobe protivpredlaga je osporio da jedna od
parcela predstavlja zajedniku imovinu stranaka u celosti, tvrdei da je otac stranaka jo za ivota jedan deo ove parcele otuio treem licu. Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da
navodno otuenje nije sprovedeno, te je u drugom stadijumu postupka doneo reenje o fizikoj deobi
celokupne zajednike imovine, kojim je obuhvaen i sporni deo navedene parcele.
Po miljenju javnog tuioca, osporavanje prava na zajedniku imovinu, veliine suvlasnikih
udela u njoj, kao i osporavanje koje stvari ulaze u zajedniku imovinu, mogue je u svakom stadijumu vanparninog postupka do donoenja pravosnanog reenja o deobi zajednike imovine. Prvostepeni sud je nepotrebno postupak u ovoj pravnoj stvari delio na dva stadijuma i dosledno tome nepotrebno je u prvom stadijumu donosio reenje kojim j samo odredio da e se izvriti fizika deoba nepokretnosti koje predstavljaju zajedniku imovinu stranaka srazmerno njihovim suvlasnikim delovima. Ovo reenje po svojoj sadrini ne predstavlja reenje o deobi zajednike imovine, jer ne sadri
sve elemente propisane odredbom l. 154. Zakona o vanparninom postupku, a naroito ne sadri
podatke o fizikim delovima pojedinih parcela koje pripadaju svakoj od stranaka. Reenje takve sadrine nije ni moglo biti procesna prepreka protivpredlagau da na roitu na licu mesta za fiziku
deobu istakne prigovor u pogledu povrine sporne parcele koja ulazi u zajedniku imovinu.
Dosledno napred iznetom, pravilnom primenom odredbe l. 150. Zakona o vanparninom postupku, prvostepeni sud je morao da prekine postupak i da predlagaa uputi na parnicu radi razreenja nastalog spora, a tek po okonanju te parnice da donese reenje o deobi zajednike imovine
stranaka.
Mogunost voenja zasebne parnice po pravosnanom okonanju vanparninog postupka za deobu zajednike imovine nije propisana odredbama l. 148. do 154. Zakona o vanparninom postupku, kao to je to sluaj na primer kod ureenja naina upravljanja i korienja zajednike stvari (l.
146. ZVP). Poto, dakle, posebnim odredbama nije suspendovano generalno pravilo iz odredbe l.
26. Zakona o vanparninom postupku o dejstvu pravosnanosti reenja o deobi zajednike imovine,
ovo reenje ima ne samo formalnu nego i materijalnu pravosnanost.
Zbog pogrene primene citiranih odredaba Zakona o vanparninom postupku niestepeni sudovi su pobijanim reenjima podelili spornu parcelu izmeu stranaka, ostavljajui otvorenim spor
o njenoj veliini koji se morao reiti u parnici pre donoenja reenja o deobi zajednike imovine.
Takvim postupanjem niestepeni sudovi su onemoguili da se nastali spor izmeu stranaka rei,
te su zbog toga pobijana niestepena reenja nitava. Vrhovni sud Srbije je uvaio zahtev za zatitu zakonitosti.
(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 154/97 od 10.12.1997. godine)
138.
Sud je uinio bitnu povredu odredaba Zakona o parninom postupku kada je presudom okonao
parnicu iz istih injeninog i pravnog osnova, izmeu istih stranaka u predmetu o kome je ranije u
vanparninom postupku zakljueno sudsko poravnanje.
(Savezni sud u Beogradu, Gzs. 12/95)
- 63 -
VANPARNINI POSTUPAK
139.
Stranka se u parnici moe pozvati na ugovor o doivotnom izdravanju iako u ostavinskom postupku to nije uinila. Pogreno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tueni ne moe pozvati
na ugovor o doivotnom izdravanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije uinio jer reenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavtine i naslednog udela, a
stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleu u smislu lana 26. Zakona o vanparninom postupku, pa je prvostepeni sud bio duan da oceni prigovor tuenog da parcela 684/1 ne
predstavlja zaostavtinu pokojne, zbog toga to je otuena ugovorom o doivotnom izdravanju, u
korist davaoca izdravanja tuenog.
(Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 610/95)
140.
Nasledni uesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za
koje je utvreno da ine zaostavtinu ostavioca moe ostvariti u posebnoj parnici, a prema
oglaenim zakonskim naslednicima ostavioca.
Prvostepenim reenjem na zaostavtini pok. M. M. iz P. oglaeni su za naslednike po osnovu
zakona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i erka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleenog dela imovine.
Protiv ovog reenja blagovremeno je najavio albu nasledni uesnik M. A. zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene materijalnog propisa.
Ispitujui oalbeno reenje Okruni sud je naao: da je alba naslednog uesnika neosnovana.
Navod albe naslednog uesnika M. A. da u zaostavtinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizemne kue, jer je suvlasnik na ovoj kui sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni uesnik M. A. s
obzirom na sredstva koja je uloio u nadgradnju kue kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio
vlasnik i ostalih nepokretnosti - kat. parcela koje ine njegovu zaostavtinu su, po nalaenju
Okrunog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga to nasledni uesnik M. A.
svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je oalbenim reenjem utvreno da ine zaostavtinu pok. M. M. moe ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglaenim zakonskim naslednicima pok. M. M.
Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okruni sud, pa je
stoga doneta odluka kao u izreci ovog reenja na osnovu lana 380. taka 2. ZPP-a u vezi lana 381. i
365. ZPP-a i lana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparninom postupku.
141.
Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje uesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa.
Uesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nuni deo, pa im ni ostavinskim reenjem nije priznato pravo da taj
zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okonanju ostavinskog postupka.
- 64 -
VANPARNINI POSTUPAK
142.
Pravilno je prvostepeni sud doneo pobijanu odluku u smislu lana 151. stav 1. Zakona o vanparninom postupku SRS (ZVP), a ovo sa razloga da je protivnik po ovoj pravnoj stvari istakla da je
vlasnik na idealnoj 1/2 predmetne zaostavtine, i to po osnovu sticanja u branoj zajednici sa ostavi
ocem, pa je tako izmeu stranaka dolo do spora u odnosu na pravo svojine na predmetnoj imovini, a
takoe i u odnosu na udeo u istoj.
U albi se, u stvari, istie da je sve prednje ve raspravljeno pravnosnanim reenjem nadlenog
ostavinskog suda.
Meutim, po lanu 26. ZVP pravosnano reenje u vanparninom postupku ne spreava da se
po istom zahtevu odluuje u parnici, a naroito ako se radi o pravu svojine ili drugom pravnom
osnovu koji je nezavisan od prava na naslee. Zbog toga, u smislu lana 150. ZVP obavezno e
se prekinuti postupak po fizikoj deobi, iako se zahtev zasniva na pravosnanom reenju ostavinskog suda, ukoliko neko od uesnika istakne da ima pravo svojine na istoj stvari, ali po drugom
pravnom osnovu, jer to znai da je sporno pitanje predmeta deobe ili eventualno udela u toj imovini, a takoe se u tom sluaju predlaga obavezno upuuje na parnicu.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 1101/89)
143.
Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja zaostavtine u pogledu odluke o pravu nasleivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato
pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Meutim, svaki od uesnika u ostavinskom postupku moe
i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom traiti stvar koja je bila predmet zaostavtine,
ako se tubeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na naslee ili legat. Parnica e se, naprimer, moi voditi ako se pronae naknadno novi testament
- lan 129, pojavi novi naslednik - lan 130.
144.
Tubom u parninom postupku ne moe se pobijati pravnosnano reenje doneto u vanparninom

postupku.
145.
Revizija nije dozvoljena u postupku za rehabilitaciju.
Reenjem Vieg suda u Kraljevu odbijen je zahtev za rehabilitaciju predlagaa kojim je traio
da se utvrdi da ima in potpukovnika ranije JNA, a sada Vojske Srbije. Reenjem Apelacionog
suda u Kragujevcu odbijena je, kao neosnovana, alba predlagaa, pa je protiv tog reenja predlaga izjavio reviziju, koju je Vii sud odbacio kao nedozvoljenu.
- 65 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prema l. 394. Zakona o parninom postupku (ZPP) revizija nije dozvoljena o imovinsko pravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na utvrenje prava svojine na nepokretnostima, potraivanju u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela
ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
podnoenja tube. Stavom 3. istog lana je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to propisanim zakonom odreeno. U konkretnom sluaju je primenjen Zakon o rehabilitaciji, kao poseban
zakon, a istim nije predvieno pravo na izjavljivanje revizije. Osim toga, ni u Zakonu o vanparninom postupku, koji se, kao procesni zakon, primenjuje prilikom donoenja odluka o zahtevu za rehabilitaciju, nije predvieno pravo na izjavljivanje revizije, a ne radi se o postupku iz l. 27. Zakona o
vanparninom postupku, a u vezi sa l. 394. st. 2. ZPP, kod koga je revizija uvek dozvoljena.
Iz napred navedenih razloga, Vii sud je reviziju predlagaa odbacio, kao nedozvoljenu, a na
osnovu l. 401. ZPP.
(Iz Reenja Vieg suda u Kraljevu Rev. 2/10 od 30.6.2010. godine i
reenje Apelacionog suda u Kragujevcu Rev. 9/10 od 8.12.2010. godine)
146.
Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvreno na sednici od 26. maja
2003. godine prema kome: revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako
tuilac u tubi ili u toku prvostepenog postupka nije oznaio vrednost predmeta spora niti se ona moe utvrditi na osnovu odreene ili plaene sudske takse; primenjuje se shodno i na ocenu dozvoljenosti revizije u vanparninom postupku raspravljanja zaostavtine, u vanparninim predmetima deobe
suvlasnike stvari ili imovine i u zemljino-knjinom postupku.
(Zakljuak utvren na sednici Graanskog odeljenja
Vrhovnog suda Srbije od 15.11.2005. godine)
147.
Zakonom nije propisana mogunost da parnini sud svojom presudom stavlja van snage
pravosnano ostavinsko reenje.
Nakon sporovedenog dokaznog postupka, optinski sud je svojom presudom usvojio tubeni zahtev
tuilaca, pa je utvreno da su nitave naslednike izjave tuilaca o odricanju od naslednog dela na spornim parcelama i stavljeno je van snage sporno ostavinsko reenje istog suda. Okruni sud potvrdio je prvostepenu presudu. Vrhovni sud ukinuo je presude niestepenih sudova. Ovo sa razloga to zakonom nije propisana mogunost da parnini sud svojom presudom stavlja van snage pravnosnano ostavinsko
reenje, pa niestepeni sudovi nisu zakonito postupili kada su svojom odlukom stavili van snage sporno
pravosnano ostavinsko reenje.
148.
Revizija, kao vanredan pravni lek, koja je izjavljena protiv pravnosnano okonanog postupka za raskid ugovora o doivotnom izdravanju, nije razlog za prekid ostavinskog postupka, odnosno nije od uticaja za drugaije odluivanje u tom postupku.
- 66 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prema stanju u spisima proizlazi da je ostavilja umrla 29.09.1992. godine bez testamenta, te da
je od zakonskih naslednika pozvanih na naslee ostavila erke L. R. L. M. i sina M. P. Prvostepeni
sud je svojim reenjem O. broj 1257/92 od 9.11.1992. godine prekinuo raspravljanje zaostavtine iza
pokojne M. K. do okonanja parninog postupka P. broj 5225/92, radi raskida ugovora o doivotnom
izdravanju, koji je bio zakljuen izmeu ostavilje, a kao primaoca izdravanja i M. P. kao davaoca
izdravanja. Iz spisa dalje proizlazi da, poto je parnini postupak pravnosnano okonan, na predlog
zakonskih naslednika, prvostepeni sud je nastavio ostavinsku raspravu, pa je poto je utvrdio predmet zaostavtine i uzeo naslednike izjave svih zakonskih naslednika, primenom odredbe l. 6, 10,
130. i 140. Zakona o nasleivanju, pravilno postupio to je odbio predlog punomonika naslednog
uesnika M. P. za prekid ostavinskog postupka do okonanja postupka po reviziji u predmetu P. broj
5225/92, doneo reenje kojim je oglasio naslednike pokojne M. K. Navod albe zakonskog naslednika M. P. da je prvostepeni sud pogreio to nije usvojio njegov predlog za prekid postupka raspravljanja zaostavtine do okonanja postupka po reviziji u predmetu P. broj 5225/92, je neosnovan.
Naime, uloena revizija u pravnosnano okonanom predmetu P. broj 5225/92, kao vanrednom
pravnom sredstvu, nije razlog za prekid postupka, odnosno nije od uticaja za drugaije odluivanje u
postupku raspravljanja zaostavtine.
149.
Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavtine.
Merodavna vrednost vanparnine stvari u postupku raspravljanja zaostavtine za ocenu prava na
reviziju protiv pobijanog dela pravosnanog reenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost zaostavtine, koja je na osnovu propisa i procene u vanparninom postupku utvrena. Kada popis i procena nisu vreni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona
vrednost na koju je plaena sudska taksa.
Kad u postupku raspravljanja zaostavtine nije utvrena ista vrednost zaostavtine, a njena
vrednost se ne moe utvrditi na osnovu plaene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena.
alioci su u provedenom postupku tretirani kao uesnici ostavinskog postupka, pa se stoga njihova izjaljljena revizija ne moe uzeti kao nedozvoljena.
(Iz Reenja Okrunog suda Poarevac, G. 531/95)
150.
Nije dozvoljena revizija u vanparninim predmetima odreivanja novane naknade za zemljite u

smislu Zakona o nainu i uslovima priznavanja i vraanja zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu,
po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog
otkupa poljoprivrednih proizvoda, poto se ova naknada odreuje po Zakonu o eksproprijaciji.
(Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije
utvreno na sednici od 1.11.1994. godine)
151.
Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda, kojim je u vanparninom postupku odlueno

o naknadi za slubenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena.
- 67 -
VANPARNINI POSTUPAK
152.
U vanparninoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena.
(Vrhovni sud Srbije, Prev. 217/93)
153.
Protiv pravnosnane odluke drugostepenog suda donete u vanparninom postupku priznavanja strane sudske odluke, revizija nije dozvoljena.
Prema lanu 30. stav 1. Zakona o vanparninom postupku po optim odredbama prvog dela ovog
zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadranim u ovom zakonu nisu drukije
odreena, kao i u drugim vanparninim stvarima za koje posebnim zakonom nisu ureena pravila postupanja.
Pravila postupanja za priznanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o reavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima. Prema lanu 101. st. 3. i 4. tog zakona protiv reenja o priznavanju strane sudske odluke stranke mogu izjaviti albu u roku od 15 dana
od dana dostavljanja reenja o kojoj odluuje drugostepeni sud. Navedeni zakon ne predvia, meutim, mogunost izjavljivanja revizije protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda o priznanju
strane sudske odluke.
(Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije,
utvreno na sednici od 16.12.1991. godine)
154.
U vanparninom postupku o imovinsko-pravnim stvarima revizija nije dozvoljena ako vrednost

predmeta spora pobijanog drugostepenog reenja ne prelazi iznos propisan u Zakonu o parninom
postupku.
155.
Ispitujui pobijano drugostepeno reenje u smislu lana 400. stav 1. ZPP, u vezi sa l. 27. i
30. Zakona o vanparninom postupku, Vrhovni sud je naao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi lana 400. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv reenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnano zavrava. Meutim, reenje doneto u vanparninom
postupku o upuivanju uesnika na parnicu je procesno reenje kojim se postupak pravnosnano
ne zavrava. Naime, postupak se moe nastaviti kad nastupe propisani uslovi, kao to je nepokretanje parnice u odreenom roku (u kom sluaju sud dovrava postupak bez obzira na zahteve u
pogledu kojih je uesnik bio upuen na parnicu) ili po pravnosnanom okonanju parnice koju je
uesnik pokrenuo.
S obzirom na izloeno, protiv reenja o upuivanju na parnicu donetog u vanparninom postupku
revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud na osnovu lana 392. ZPP, odluio kao u izreci.
- 68 -
VANPARNINI POSTUPAK
156.
Revizija protiv reenja o prekidu postupka nije dozvoljena.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 704/89)
157.
U vanparninim predmetima deobe zajednike stvari i imovine nije dozvoljena revizija, kada je
vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP.
158.
U vanparninom postupku, u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima sudskog depozita,

revizija je dozvoljena pod uslovom da vrednost deponovanog novca ili drugog predmeta sudskog depozita prelazi iznos propisan lanom 382. st. 2. i 3. ZPP-a.
159.
Protiv reenja drugostepenog suda o potvrivanju reenja prvostepenog suda kojim je vanparnini postupak, za odreivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka stranaka, prekinut i jedna
od stranaka upuena da u odreenom roku pokrene parnicu radi utvrivanja da je drugoj stranci prestalo stanarsko pravo na predmetnom stanu, nije dozvoljena revizija, jer se tim reenjem postupak
pravnosnano ne zavrava.
160.
U vanparninim predmetima deobe zajednike imovine i imovine nije dozvoljena revizija, kada
je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenog revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP-a.
161.
Iz sadrine revizije moe se zakljuiti da se njime u stvari pobija reenje prvostepenog suda kojim se, pored ostalog, utvruje i povlaenje tube. Ovim reenjem je postupak u ovome predmetu
stvarno okonan, ali se revizija protiv ovoga reenja ne moe podneti, jer protiv toga reenja nije
podnesena alba, pa nema ni pravosnane odluke donesene u drugom stepenu (lan 382. stav 1. u vezi sa lanom 400. stav 4. ZPP), protiv koje se revizija jedino moe uloiti.
Iz navedenih razloga valjalo je reviziju tuioca odbaciti kao nedozvoljenu, primenom lana 400.
stav 4. u vezi sa lanom 389. stav 2. i lanom 392. ZPP.
162.
Revizija nije dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fiziku
deobu zajednikih stvari i da e se po pravosnanosti tog reenja izvriti civilna deoba stvari, jer se
tim reenjem postupak deobe pravosnano ne zavrava, ve reenjem o deobi.
- 69 -
VANPARNINI POSTUPAK
163.
Prema odredbi lana 27. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, u postupku u kome se odluuje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu
o parninom postupku moe izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim
zakonom nije drukije odreeno. U konkretnom sluaju, pokrenut je ostavinski postupak, pa se zahtev ne odnosi na novani iznos. Prema odredbi lana 40. stav 2. Zakona o parninom postupku, za
utvrivanje prava za izjavljivanje revizije, kada se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koji je oznaen u tubi.
Kako u toku raspravljanja zaostavtine nije odreena vrednost zaostavtine, njena vrednost se
odreuje prema Zakonu o sudskim taksama. U vanparninom postupku je, prema lanu 43. Zakona o
sudskim taksama, za plaanje takse merodavna vrednost zahteva. Radi utvrivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe l. 24. do 34. ovog zakona. lanom 24. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznaena u tubi niti se moe odrediti u smislu l. 24. do 33. istog zakona,
kao vrednost uzima se u sporovima u kojima reava optinski sud iznos od 2.000 dinara.
Vrednost zaostavtine u konkretnom sluaju, je prema citiranoj odredbi, 2.000 dinara. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena, poto prema lanu 382. stav 3. Zakona o parninom postupku revizija
nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje
u novcu, predaji stvari ili izvrenju neke druge inidbe ako vrednost predmeta spora koju je tuilac u
tubi naveo ne prelazi 50.000 dinara.
164.
Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparninom postupku odluujui je momenat vreme donoenja prvostepenog reenja kojim se postupak okonaava pred prvostepenim sudom , a ne vreme kada
je otpravak tog reenja dostavljen strankama.
165.
Uslovi za dozvoljenost revizije protiv reenja drugostepenog suda kojim je pravnosnano okonan vanparnini postupak propisani su u lanu 27. Zakona o vanparninom postupku i lanu 400. Zakona o parninom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije
cene se prema uslovima propisanim u lanu 382. Zakona o parninom postupku, to znai prema
vrednosti spora i prema pravnom osnovu.
Prema odredbi lana 35. stav 1. ZPP-a kada je za utvrivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.
S obzirom da je predlaga izjavio reviziju protiv pravnosnane odluke drugostepenog suda kojim je
odlueno o kamati koja ne ini glavni zahtev, to predlaga nema pravo na podnoenje revizije.
166.
Prema razlozima prvostepenog reenja, odluujui o trokovima postupka prvostepeni sud je

obavezao protivnika predlagaa da predlagau isplati iznos od 13.000,00 dinara i to 8.000,00 dinara
- 70 -
VANPARNINI POSTUPAK
na ime polovine trokova vetaenja od strane vetaka geodetske struke koji su iznosili 16.000,00 dinara i iznos od 5.000,00 dinara na ime polovine trokova vetaenja od strane vetaka graevinske
struke koji su iznosili 10.000,00 dinara, koje trokove je u toku postupka snosio predlaga, a isti su
bili nuni radi ureenja naina korienja nepokretnosti stranaka, dok je u odnosu na ostale trokove
sud stanovita da svaka strana treba da snosi svoje trokove postupka, jer je postupak u ovoj pravnoj
stvari voen u interesu svih uesnika postupka i obe strane su u smislu odredbe lan 28. stav 2. Zakona o vanparninom postupku (ZVP) imale podjednak interes da se uredi nain korienja nepokretnosti na kojima su sukorisnici, a s obzirom na to da vansudskim putem nisu mogle da postignu
dogovor o nainu korienja istih.
Prema oceni Vieg suda pogreno je prvostepeni sud tumaio odredbu materijalnog prava koja je
sadrana u ZVP, a koja se odnosi na trokove postupka, na ta se albom osnovano ukazuje.
Prema lanu 28. stavu 2. ZVP u vanparninim stvarima koje se odnose na imovinska prava uesnika, uesnici snose trokove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog
udela u imovinskom pravu o kome se odluuje sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e
deo trokova snositi svaki od uesnika. U konkretnom sluaju su oba uesnika imali podjednak interes da urede nain korienja zajednike stvari, tako da celokupne nune i korisne trokove postupka
treba podeliti na obe stranke. Ti trokovi se pored vetaenja od strane vetaka geodetske struke u iznosu od 16.000,00 dinara i vetaenja od strane vetaka graevinske struke u iznosu od 10.000,00 dinara, odnose i na sastav predloga za ureenje naina korienja zajednike stvari od strane advokata
u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i na zastupanje predlagaa od strane advokata na tri odrana roita
u iznosu od 18.750,00 dinara (6.250,00 dinara po jednom roitu), to ukupno iznosi 49.750,00 dinara. Prema tome, protivnik predlagaa je duan da predlagau, na ime trokova vanparninog postupka isplati polovinu navedenog iznosa, odnosno 24.875,00 dinara.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Kraljevu R1. 109/11 od 10.01.2012. i
reenje Vieg suda u Kraljevu 1G. 266/12 od 04.07.2012. godine)
167.
Shodno stavu 3. lana 28. ZVP-a u vanparninim stvarima iz stava 2. ovog lana sud moe
odluiti da sve trokove postupka snosi uesnik u ijem interesu se postupak vodi, odnosno uesnik koji je iskljuivo svojim ponaanjem dao povod za pokretanje postupka.
Pobijanim reenjem razvrgnuta je imovinska zajednica uesnika na stambenoj zgradi koja se nalazi u Novom Sadu, ulica Barska broj 1, koja je upisana u list nepokretnosti broj 16771 KO Novi Sad
1, sazidana na kat. parceli broj 1068 sa zemljitem od ukupno 0,5 ari i 13 m2, javnom prodajom iste
u sudskom izvrnom postupku i podelom dobijenog novanog iznosa B.S. u 1/3 dela, M.Z. u 1/3 dela i M.S. u 1/3 dela, a u skladu sa uknjienim suvlasnikim delovima. Stavom 2. pobijanog reenja
odreeno je da svaki uesnik snosi svoje trokove, dok su stavom 3. obavezane protivnice predlagaa da solidarno isplate predlagaici srazmeran deo trokova vetaenja u iznosu od 27.400,00 dinara
u roku od 8 dana pod pretnjom izvrenja.
Protiv navedenog reenja albu su blagovremeno izjavili protivnici predlagaa iz svih zakonom
predvienih razloga. Predloili su da ovaj sud albu usvoji, a pobijano reenje preinai.
Odredbom lana 28. stav 2. ZVP-a propisano je da u vanparninim stvarima koje se odnose
na imovinska prava uesnika, uesnici snose trokove na jednake delove, ali ako postoji znatna
razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odluuje sud e prema srazmeri
tog udela odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od uesnika.
- 71 -
VANPARNINI POSTUPAK
Shodno stavu 3. stog lana u vanparninim stvarima iz stava 2. ovog lana sud moe odluiti
da sve trokove postupka snosi uesnik u ijem interesu se postupak vodi, odnosno uesnik koji
je iskljuivo svojim ponaanjem dao povod za pokretanje postupka.
Imajui u vidu navedenu odredbu osnovano se u albi ukazuje da je prvostepeni sud pogreno
primenio stav 2. lana 28. ZVP-a, odnosno da je propustio da primeni stav 3. istog lana. Naime, prvostepeni sud je stavom 3. izreke pobijanog reenja obavezao protivnice predlagaa da solidarno isplate predlagau srazmeran deo trokova vetaenja u iznosu 27.400,00 dinara. Navedeni trokovi se
odnose na nalaz i miljenje vetaka dipl. gra. in. V.M., na osnovu kog je utvreno da fizika deoba
objekta shodno suvlasnikim delovima nije mogua. Protivnice predlagaa su, kako se u albi osnovano navodi, tokom celog postupka tvrdile da fizika deoba nije mogua, pa je shodno stavu 3. lana
28. ZVP-a, trokove vetaenja duna snositi stranka koja je dala povoda voenju postupka i u ijem
se interesu postupak vodi, u konkretnom sluaju predlaga.
168.
Posebne trokove, tj. trokove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane
snosi samo ta strana a zastupnike trokove snose stranke srazmerno.
Reenjem Optinskog suda u L., 1. R. br. 19/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlueno je da se javnom prodajom izvri deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici
sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagaa J. S. i M. J. da predlagau B. H. na
ime trokova ovog vanparninog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je
prilikom donoenja odluke o trokovima ovog postupka priznao sledee trokove koje je predlaga imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na etiri odrana roita po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime trokova uviaja i vetaka
geometra 7.109 din i trokova vetaka graevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i
odluku po 1.300 din, to sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3
predmeta deobe, primenjujui odredbu l. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagaa da
svaka plati po 1/3 tih trokova, odnosno po 15.436 dinara. Meutim, po nalaenju drugostepenog
suda, prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, odredbe l. 28. st. 2. i 3. ZVP,
prilikom donoenja odluke o trokovima ove vanparnine stvari. Naime, u vanparninom postupku vai princip da se naknauju samo oni trokovi koji su zajedniki za sve uesnike a da svaki
uesnik snosi svoje ostale trokove - posebni trokovi. Kao zajedniki trokovi smatraju se trokovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku, provedenom bilo po predlogu stranke, bilo po
slubenoj dunosti a radi se o provedenoj radnji u zajednikom interesu svih stranaka i te zajednike trokove stranke snose srazmerno. Posebni trokovi su oni trokovi za sudske radnje koje
su preduzete u interesu samo jedne stranke i te trokove snosi ta stranka. Takoe, u vanparninom postupku vai pravilo da se strankama sa suprotnim interesima, nadoknauju trokovi od
druge strane, samo ako su izazvani oigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Imajui u
vidu ta pravila vanparninog postupka, drugostepeni sud nalazi da su trokovi koje je imao predlaga a koji su zajedniki trokovi, sledei trokovi: sastav predloga od strane advokata - 5.400
dinara, trokovi uviaja i vetaenja u ukupnom iznosu od 13.109 dinara i trokovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2.600 dinara, to ukupno iznosi 21.109 dinara, jer su to trokovi koje
je predlaga imao u zajednikom interesu svih stranaka, i te trokove stranke treba srazmerno da
snose, srazmerno svojim suvlasnikim udelima, svaka sa po 1/3, odnosno svaka po 7.036 dinara,
- 72 -
VANPARNINI POSTUPAK
a da su trokovi koje je predlaga imao za svoje zastupanje od strane advokata na etiri roita u
ukupnom iznosu od 25.200 dinara njegovi posebni trokovi, jer su to trokovi koje je predlaga
imao radi svog interesa i da te trokove treba on sam da snosi.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1389/06 od 12.09.2006. godine)
169.
Trokove postupka u postupku odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi
korisnik ekspropijacije.
Odredbe Zakona o parninom postupku shodno se primenjuju i u vanparninom postupku, na
osnovu odredbe l. 30. st. 2. Zakona o vanparninom postupku, to se dakle odnosi i na trokove
vanparninog postupka. U konkretnoj stvari, radi se o odreivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti, tako da prema odredbi l. 139. ZVP-a, trokove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim trokova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. Po nalaenju
Okrunog suda, prilikom utvrivanja visine trokova postupka u vezi sa advokatskim uslugama
za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrene novane naknade, u funkciji vrednosti predmeta
spora, tako da su neosnovani navodi iz albe protivnika predlagaa da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike izmeu novane naknade koju je protivnik predlagaa priznao, odnosno
ponudio ranijem vlasniku i novanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.
(Vrhovni sud Okrunog suda u Valjevu, G. br. 619/06 od 23.03.2006. godine)
170.
Posebne trokove u vanparninim stvarima koji se odnose na imovinska prava uesnika, tj. trokove sudske radnje, preduzete samo u interesu jedne stranke, snosi samo ta stranka, a trokove vetaenja i taksene obaveze snose stranke srazmerno.
171.
U vanparninom postupku radi deobe zajednike imovine protivnik predlagaa nije u obavezi da snosi trokove koje je predlaga imao povodom zastupanja po advokatu na roitima.
Prema odredbi lana 28. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, u vanparninim stvarima
koje se odnose na imovinska prava uesnika, uesnici snose trokove na jednake delove, ali ako
postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odluuje, sud e
prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od uesnika.
U konkretnom sluaju, protivnik predlagaa nije u obavezi da snosi trokove predlagaa koje su
ovi imali povodom zastupanja po advokatu na roitima, jer je trokove po tom osnovu imala i protivnik predlagaa i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje trokove.
Meutim, trokovi vezani za pokretanje postupka i donoenje reenja o deobi (sastav predloga po
advokatu i takse za predlog i reenje o deobi), predstavljaju trokove koji su nastali radnjama u interesu
obe strane, pa je u smislu lana 28. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud naao da je
protivnik predlagaa u obavezi da predlagaima plati 1/2 ukupnih trokova po ovom osnovu (sastav
predloga po advokatu u iznosu od 8.250,00 dinara i taksa za predlog i reenje 2.000,00 dinara, ukupno
10.250,00 dinara), to iznosi 5.125,00 dinara.
- 73 -
VANPARNINI POSTUPAK
172.
Svaki uesnik u ostavinskom postupku snosi svoje trokove koje je imao povodom uea u
ostavinskom postupku.
Prema odredbi l. 89. ZVP-a, ostavinski postupak se pokree i vodi po slubenoj dunosti, ali
i u interesu uesnika u nasleu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti, tako da svaki uesnik u nasleu snosi svoje trokove povodom uea u postupku, te je iz tih razloga preinaeno
pobijano dopunsko ostavinsko reenje o trokovima postupka i odbijen zahtev uesnika za naknadu trokova postupka.
173.
Prvostepeni sud je bez bitnih povreda odredbi postupka na koje ovaj sud pazi po slubenoj
dunosti, pravilno odluio kada je odredio da svaka strana snosi svoje trokove postupka, pravilno obrazloivi takvu svoju odluku, time da ne postoji krivica supruga ostaviteljice, a u parninom postupku u kojem je tubeni zahtev naslednica (sestara ostaviteljice) delimino usvojen, suprug ostaviteljice, tamo tueni obavezan je da isplati trokove postupka. Sem toga trokovi stranke u ostavinskom postupku angaovanjem punomonika, su njeni lini trokovi, a ne ostalih sunaslednika, s obzirom da u tom postupku, ne postoji kontradiktornost poto sve sporne stvari se
reavaju u parninom postupku, pa i trokovi postupka.
(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 2918/02 od 22.01.2003. godine)
174.
S obzirom da su uesnici fizike deobe suvlasnici sa jednakim udelima, to se ukupni trokovi

imaju podeliti na jednaka etiri dela, pa zato protivnici predlagaa treba da predlagau isplate 1/4
ukupno uinjenih trokova, jer to odgovara njihovim suvlasnikim delovima. Neosnovano se u
albi navodi od strane protivnika predlagaa da oni nisu izazvali trokove i da je prilikom vrenja
uviaja izvreno cepanje parcele predlagaa, jer u ovom postupku je suvlasnika zajednica definitivno raskinuta izmeu stranaka, pa je postupak fizike deobe bio u interesu protivnika predlagaa.
(Iz Reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 348/95 od 16.04.1995. godine)
175.
Kada je predlaga podneo predlog za lienje poslovne sposobnosti iz ikanozni razloga pa se

ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagaa ima pravo na naknadu trokova.
176.
Protivpredlaga koji je svojim ponaanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilaku docnju duan je da predlagau naknadi trokove spora i u sluaju kada predlaga povue
predlog za donoenje reenja o polaganju stanarine u sudski depozit.
(Iz Reenja Optinskog suda u Kraljevu, R.br. 1448/89)
- 74 -
VANPARNINI POSTUPAK
177.
Uesnik (protivnik predlagaa) u postupku odreivanja nosioca stanarskog prava nakon
razvoda braka duan je da snosi sve trokove postupka s obzirom na svoje ponaanje u postupku, bez obzira na to to se izriito nije protivio predlogu.
Reenjem prvostepenog suda predlaga je ostala nosilac stanarskog prava na stanu koji je koristila sa protivnikom predlagaa - ranijim branim drugom, a protivnik predlagaa je prestao da bude
nosilac stanarskog prava i obavezan je da se iz stana iseli, te naknadi predlagau trokove postupka u
iznosu od 9.200 dinara.
albu protivnika predlagaa na deo reenja koji se odnosi na trokove, drugostepeni sud je odbio
kao neosnovanu.
Neosnovani su navodi u albi protivnika predlagaa da nije duan da snosi trokove postupka
poto se ni pismeno, ni usmeno, nije protivio predlogu da predlaga bude odreena za nosioca stanarskog prava na stanu koji e nastaviti da koristi sa decom, te da je svojim nedolascima na zakazana
roita omoguio sudu da efikasno i ekonomino donese odgovarajuu odluku. Ovo stoga to je protivnik predlagaa neopravdanim neodazivanjem pozivima suda, bez pismenog priznanja zahteva,
manifestovao u stvari svoje protivljenje predlogu i primorao predlagaa na prikupljanje dokaza i na
izdatke koji su s tim u vezi bili nuni radi donoenja odluke. Prvostepeni sud je stoga pravilno primenom l. 154. i 155. ZPP, u vezi sa lanom 30. stav 2. i lanom 28. Zakona o vanparninom postupku Srbije - doneo odluku o trokovima postupka prema stvarnim izdacima predlagaa za voenje
postupka, a koji su odmereni prema advokatskoj tarifi i taksenoj tarifi.
178.
Trokovi postupka ureenja mee padaju na teret oba uesnika na jednake delove, bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u sluaju postojanje manjeg zauzea koje nije
prouzrokovano namernim postupanjem jednog uesnika.
Prvostepenim reenjem ureena je mea izmeu parcela predlagaa i protivnika predlagaa i
konstatovano zauzee, dodue manje, od strane protivnika predlagaa, pa je protivnik predlagaa
obavezan da predlagau naknadi sve trokove spora u iznosu od 6.000 dinara.
Po albi protivnika predlagaa okruni sud je ukinuo reenje prvostepenog suda u delu o trokovima postupka.
Postupajui po primedbama iz reenja okrunog suda, sud je doneo novo reenje o trokovima
postupka ureenja mee obavezavi uesnike da trokove postupka snose na jednake delove u smislu
lana 28. st. 2. i 3. Zakona o vanparninom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazloio injenicom
da je u pitanju vanparnina stvar koja se odnosi na imovinska prava uesnika, na ureenje mee izmeu njihovih parcela koje je izvreno u interesu oba uesnika, da postoji zauzee koje nije veliko
niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagaa ve grekom geometra.
(Iz Reenja etvrtog optinskog suda u Beogradu, R. 4808/83)
179.
Kad je reenjem obustavljen parnini postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparninog

postupka, nema mesta istovremenom donoenju odluke o parninim trokovima. Prema odredbi la- 75 -
VANPARNINI POSTUPAK
na 19. ZPP, do donoenja odluke o glavnoj stvari sud e reenjem obustaviti parnini postupak ako
utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, pa e se postupak po
pravosnanosti takvog reenja nastaviti po pravilima vanparninog postupka pred nadlenim sudom.
Radnje koje je proveo parnini sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez vanosti samo zbog
toga to su preduzete u parninom postupku. Kako je zakonom predvieno da radnje koje je sproveo
parnini sud nisu bez vanosti samo zbog toga to su preduzete u parninom postupku, to nije bilo
mesta da se u tom postupku odluuje o trokovima parninog postupka.
180.
Ako je alba ve bila izjavljena, po predlogu za ponavljanje postupka u vanparninom postupku ne moe se prethodno postupiti kao po neblagovremeno podnesenoj albi.
Postupajui u smislu lana 29. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, Vii sud u Valjevu nalazi da u konkretnom sluaju ne postoje uslovi da se postupa po neblagovremenoj albi tj. da u konkretnom sluaju, nema zakonske konverzije da se po predlogu za ponavljanje postupka postupa kao
po neblagovremeno podnesenoj albi.
Ovo zbog toga to je protivnik predlagaa ve koristio albu u ovoj pravnoj stvari i u takvoj situaciji protivniku predlagaa nije doputeno da izjavi neblagovremenu albu.
(Iz Reenja Vieg suda u Valjevu, G2. 23/2011 od 14.09.2012. godine)
181.
Osporenim reenjem, predlog protivnika predlagaa H. R. iz S., da se dozvoli ponavljanje postupka priznanja strane sudske odluke, da se ukine reenje Okrunog suda u Uicu R. 35/08 od
04.04.2008. godine i donese nova odluka, se odbacuje.
Protiv ovog reenja albu je uloio protivnik predlagaa i reenje osporava zbog pogreno utvrenog injeninog stanja, zbog pogrene primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda odredaba postupka, s predlogom da se prvostepeno reenje ukine i predmet vrati sudu na ponovno suenje.
Ispitujui osporeno reenje i navode albe u smislu odredbe l. 372. i 385. Zakona o parninom
postupku, Apelacioni sud je naao: alba protivnika predlagaa je osnovana.
U razlozima osporenog reenja se navodi da je reenjem Okrunog suda u Uicu R.br.35/08 od
04.04.2008. godine, na koje je istog dana stavljena klauzula pravnosnanosti, priznata pravnosnana
presuda Optinskog suda u Tuzli od 10.12.2004. godine P.br.1939/03 kojom je odlueno o razvodu
braka stranaka O. H. E. roene u P. i H. R. roenog u S., da je odlueno da zajedniki sin stranaka
maloletni H. O. E. se poverava na odgoj i zatitu majci E. iz T. i da je otac R. duan da doprinosi izdravanju mal. E. meseno u iznosu od 200 KM i to poev od 12.08.2003. godine pa ubudue. U
predlogu za ponavljanje postupka protivnik predlagaa je dostavio presudu Optinskog suda u Sjenici P.br.425/02 od 20.12.2002. godine sa klauzulom pravnosnanosti od 22.01.2003. godine, iz koje
proizilazi da je razveden brak izmeu istih stranaka i da je maloletni sin E. poveren na negu, uvanje, vaspitanje i izdravanje majci E. poev od dana pravnosnanosti presude, te da je reenjem Op- 76 -
VANPARNINI POSTUPAK
tinskog suda u Sjenici I.br.424/07 od 24.10.2007. godine pokrenut postupak izvrenja na osnovu
priznate strane sudske odluke, odnosno presude Optinskog suda u Tuzli radi izdravanja maloletnog
deteta.
Prvostepeni, Vii sud se poziva na odredbu lana 30. st. 1. Zakona o vanparninom postupku navodei da po optim odredbama prvog dela ovog Zakona se postupa u svim pitanjima koja posebnim
propisima sadranim u ovom Zakonu nisu drukije odreena, kao i u drugim vanparninim stvarima
za koje posebnim zakonom nisu ureena pravila postupanja. Dalje se navodi da pravila postupka za
priznavanje stranih sudskih odluka su propisana Zakonom o reavanju sukoba zakona sa propisima
drugih zemalja, pa prema l. 101. st. 3. i 4. tog Zakona je predvieno da protiv reenja o priznavanju
strane sudske odluke stranke mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja o
kojoj odluuje drugostepeni sud. Istie se da navedeni zakon ne predvia mogunost ulaganja predloga za ponavljanje postupka protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda o priznavanju strane
sudske odluke. Stoga prvostepeni sud zakljuuje da u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljeno ponavljanje
postupka, pa sa tih razloga predlog odbacuje.
Meutim, po nalaenju Apelacionog suda za sada se ovakav zakljuak prvostepenog suda ne
moe prihvatiti kao osnovan. Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima u lanu 101. st. 3. i 4. govori samo o postupku po albi na odluku o priznanju strane
sudske odluke, ali ovim Zakonom nema posebnih odredbi o vanrednom pravnom leku. U tom sluaju se ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je ovo pitanje regulisano posebnim zakonom, jer imajui u vidu da u posebnom zakonu nisu predviene odredbe o vanrednom pravnom leku,
to saglasno l. 30. st. 1. imaju se primeniti odredbe Zakona o vanparninom postupku. Prema l. 29.
Zakona o vanparninom postupku predvieno je da po predlogu za ponavljanje postupka prethodno
e se postupiti kao po neblagovremeno podnesenoj albi ako postoje uslovi iz l. 21. ovog zakona da
drugostepeni sud odlui i o osnovanosti neblagovremeno podnesene albe. Ukoliko drugostepeni sud
nae da ti uslovi ne postoje vratie predmet prvostepenom sudu radi postupanja po predlogu. lanom 2.1 Zakona o vanparninom postupku predvieno je da prvostepeni sud moe povodom albe
sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti svoje ranije reenje ako se time ne vreaju prava drugih
uesnika koja se zasnivaju na tom reenju. Ako prvostepeni sud ne preinai, odnosno ne ukine svoje
reenje, albu zajedno sa spisima dostavie drugostepenom sudu na reavanje bez obzira da li je alba podnesena u zakonom odreenom roku. Drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o
neblagovremeno podneenoj albi, ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na
tom reenju. U konkretnom sluaju reenje R.br.35/08 od 04.04.2008. godine je doneto bez zakazivanja rasprave pred prvostepenim sudom i bez pozivanja suprotne strane da se izjasni o predlogu za priznanje strane sudske odluke. Reenje o priznanju presude nije dostavljeno suprotnoj
strani, i u predlogu on nije ni oznaen kao protivnik predlagaa, pa se postavlja pitanje da li je reenje postalo pravnosnano. Iz navoda u predlogu za ponavljanje postupka se utvruje da je protivnik predlagaa saznao za reenje Okrunog suda u Uicu o priznavanju strane sudske odluke
pred Optinskim sudom u Sjenici tek 10.12.2010. godine jer mu je reenje urueno u postupku izvrenja, to saglasno l. 422. st. 1. ta. 6. ZPP je podneo predlog za ponavljanje postupka, jer je u
mogunosti da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja je ranije meu istim strankama doneta u
istom zahtevu.
Sa svih gore navedenih razloga se za sada ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je
predlog za ponavljanje postupka nedozvoljen, pa e u ponovnom postupku prvostepeni sud imati u
vidu odredbe l. 29. i 21. Zakona o vanparninom postupku, i tek onda biti u situaciji da donese pravilnu i zakonitu odluku. U ponovnom postupku imae u vidu i ostale navode albe ukoliko nae da
su od znaaja za reenje ove pravne stvari.
- 77 -
VANPARNINI POSTUPAK
182.
U vanparninom postupku ne moe se podneti predlog za ponavljanje postupka.
lanom 29. stav 2. Zakona o vanparninom postupku propisano je da se protiv reenja kojim je postupak pravnosnano zavren, predlog za ponavljanje postupka ne moe podneti ako je uesniku ovim ili
drugim zakonom priznato pravo da usvoji zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruje u parnici ili u
postupku pred Upravnim organom. Odredbom l.131. istog zakona odreeno je da kada je raspravljanje
zaostavtine zavreno pravosnanim reenjem o nasleivanju a postoje uslovi za ponavljanje postupka
po pravilima parninog postupka nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine ve stranke
svoja prava mogu ostvariti u parninom postupku. To znai da pravosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja zaostavtine u pogledu odluke o pravu nasleivanja. Vanredno pravno sredstvo, ponavljanje postupka nakon okonanog raspravljanja zaostavtine nije
dozvoljeno jer ukoliko se zahtevi naslednika zasnivaju na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na naslee takvi zahtevi uvek mogu biti predmet parninog postupka.
183.
Stranka ijom krivicom predloeni dokaz nije izveden u pravnosnano okonanom postupku, ne
moe taj razlog da koristi kao osnov za ponavljanje postupka.
184.
alba naslednika koji se odrekao prava na albu je nedozvoljena. Iz spisa ovog predmeta proizilazi
da je na roitu za raspravljanje zaostavtine od 30.03.2012. utvreno ta ini zaostavtinu pokojnog, da
su njegovi naslednici sinovi i erka, a naslednici su dali naslednike izjave po kojima su se svi prihvatili
svog naslednog dela i istovremeno ga ustupili bratu koji se prihvatio naslea i ustupljenih delova od brae i sestre. Podnosilac albe - naslednik je dao nasledniku izjavu da se prihvata svog naslednog dela i
da isti ustupa, a on se kao i ostali naslednici na tom roitu odrekao prava na albu. S obzirom da se naslednik odrekao prava na albu, njegova alba koja je izjavljena po pravosnanosti reenja je odbaena
kao nedozvoljena na osnovu l. 30. ZVP a u vezi l. 373. st. 1. ta. 1. ZPP. Sutina albe naslednika je u
tvrdnji da on nije dao nasledniku izjavu onako kako je navedeno u zapisniku o raspravljanju zaostavtine, da on nije svoj nasledni deo ustupio bratu ve da je dao nasledniku izjavu da se prihvata naslea koje mu po zakonu pripada. Pravila o datoj naslednikoj izjavi iz l. 220. Zakona o nasleivanju odreuju
da jednom data pozitivna naslednika izjava (o prihvatu naslea) ili negativna naslednika izjava (o odricanju od naslea) smatra se konanom i vai kako u odnosu na zaostavtinu koja je predmet ostavinskog postupka tako po pravilu i u odnosu na zaostavtinu koja bi se eventualno kasnije pronala. Prema
odredbi l. 220. st. 4. Zakona o nasleivanju naslednik koji se primio naslea moe zahtevati ponitaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude a to znai da za sluaj da naslednik smatra da je njegova naslednika izjava manljiva iz ovih razloga moe zatitu svog prava ostvariti
samo u parninom postupku a ne i albom po pravosnanosti reenja o nasleivanju.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 2-G.br. 464/12 od 26.06.2012. godine)
- 78 -
VANPARNINI POSTUPAK
185.
Prvostepenim reenjem obavezan je predlaga da protivnicima predlagaa na ime trokova postupka plati iznos od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana.
Reenjem prvostepenog suda R1. br. 55/10 od 16.11.2010. godine konstatovano je da se predlog
za deobu nepokretnosti smatra povuenim. Protivnici predlagaa su traili trokove postupka na ime
sastava 3. podneska sa uveanjem od 50% na ime zastupanja dve stranke od strane advokata, kao i
trokove na ime takse. Odluujui o tom zahtevu sud je protivnicima predlagaa dosudio iznos od
22.500,00 dinara na osnovu l. 153. st. 1. Zakona o parninom postupku u vezi sa l. 30. st. 2.
Zakona o vanparninom postupku, koji se odnose na ime sastava jednog obrazloenog podneska
sa uveanjem od 50% u iznosu od 11.250,00 dinara, i na ime sastava jo dva podneska u iznosu
od po 5.625,00 dinara.
Prema oceni Vieg suda, prvostepeni sud je pravilno primenio l.153. Zakona o parninom postpku
u vezi sa l. 30. st. 2. ZVP, i pravilno je postupio kada je obavezao predlagaa da protivnoj strani isplati
trokove postupka, imajui u vidu da je utvreno povlaenje predloga, ali je pogreno obraunao trokove kada je dosudio trokove na ime sastava tri podneska, zbog ega je reenje moralo biti preinaeno.
Naime, lanom 153. ZPP je propisano da je tuilac koji povue tubu duan da protivnoj stranci naknadi
parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog. U ovom konkretnom sluaju, povlaenje predloga je utvreno zbog nedolaska na roite uesnika
postupka, i ova procesna situacija, kada se utvrdi povlaenje inicijalnog akta zbog nedolaska predlagaa,
po oceni ovog suda, ima isti znaaj kao i situacija kada inicijalni akt izjavom volje povue predlaga,
odnosno, postoji obaveza predlagaa da u smislu l. 153. ZPP protivnicima predlagaa nadoknadi trokove postupka.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Kraljevu R1. 55/10 od 16.05.2011. i
reenje Vieg suda u Kraljevu 2G. 1405/11 od 15.09.2011. godine)
186.
Roditelji mogu raspolagati nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti koja se nalazi u vlasnitvu maloletnog deteta samo uz saglasnost organa starateljstva. Saglasnost organa starateljstva se moe pribaviti i naknadno. Ukoliko se promena na nepokretnoj
imovini treba upisati u zemljinim knjigama, uz zahtev se mora dostaviti i saglasnost organa
starateljstva, obzirom da se radi o strogo formalnom postupku, u kom je za odluivanje o
predlogu merodavan trenutak kad je predlog podnet nadlenom sudu.
Odredbom l. 193. stav 3. Porodinog zakona propisano je da raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva.
Raspolaganje imovinom podrazumeva sve radnje odnosno pravne poslove koji imaju za cilj otuenje i optereenje kako pokretne tako i nepokretne imovine i odnose se kako na raspolaganje glavnicom tako i na raspolaganje prihodima od imovine deteta. Neosnovani su albeni navodi predlagaa
da upisom prava plodouivanja ne bi otuila niti opteretila predmetna nepokretnosti, imajui u vidu
da plodouivanje predstavlja pravo najpotpunijeg iskoriavanja tue pokretne ili nepokretne stvari,
bez povrede njene sutine, a plodouivalac ima pravo da stvar dri, da je upotrebljava i da pribira
plodove. Plodouivanje je lina slubenost koja se konstituie u korist tano odreenog lica, koje
ima ovlaenje da ekonomski u celini ili delimino iskoriava tuu pokretnu ili nepokretnu stvar, pa
samim tim predstavlja teret na toj nepokretnosti. Obzirom da je predmetna nepokretnost vlasnitvo
- 79 -
VANPARNINI POSTUPAK
maloletnog deteta, predlagai nisu mogli raspolagati ovom nepokretnom imovinom bez saglasnosti
organa starateljstva, koji ima pravo korektivnog nadzora nad vrenjem prava i dunosti roditelja da
upravljaju i raspolau imovinom deteta u cilju zatite imovinskih prava i interesa deteta.
Tano je da se saglasnost organa starateljstva moe pribaviti i naknadno, ali ovi albeni navodi nisu
od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke, obzirom da se u konkretnom predmetu primenjuju
pravila zemljinoknjinog prava, u strogo formalnom postupku, u kom je za odluivanje o predlogu merodavan trenutak kad je predlog podnet nadlenom sudu, kao i da e zemljinoknjini sud tano ispitati
molbu i njene priloge, a zemljinoknjini upis moe dozvoliti samo onda: kad iz zemljine knjige u pogledu zemljita ili prava ne proizlazi nikakva zapreka zahtevanom upisu; kad nema osnovane sumnje o
tome da li su uesnici, kojih se upis tie, sposobni raspolagati predmetom, na koji se upis odnosi, ili o tome da li su molioci ovlaeni podneti molbu; kad je traenje osnovano sadrinom podnesenih isprava;
kad isprave imaju onaj oblik, koji se zahteva za dozvolu uknjibe, predbelebe ili zabelebe (paragraf
104). Imajui sve navedeno u vidu, obzirom da u momentu kad je podnet predlog nisu bili ispunjeni svi
uslovi za upis, odnosno nije priloeno reenje nadlenog Centra za socijalni rad kojim se odobrava upis
prava doivotnog plodouivanja u korist OM, pravilno je prvostepeni sud odluio kao u pobijanoj odluci, pa je ovaj sud, primenom odredbe l. 387. taka 2. ZPP-a u vezi odredbe l. 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, odluio kao u izreci reenja.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu posl. br. G. 795/10 od 18.02.2011. godine)
187.
Kada stranka ne uini verovatnim svoj zahtev za osporavanje suvlasnikih udela a iz isprava proizilazi da je ono steeno nasleivanjem daljih srodnika, postupak deobe se nee prekinuti jer bi se u suprotnom radilo o zloupotrebi prava.
Iz isprava se moe zakljuiti da su i predlaga i protivpredlaga suvlasnitvo na stanu stekle nasleivanjem odnosno naslednim ugovorima. Kod ovakvog stanja u pogledu suvlasnitva stranaka na stanu nije bilo mesta da se postupak za deobu prekine. Prema odredbi l.150. Zakona o vanparninom postupku
ako sud postupajui po predlogu utvrdi da je meu zajedniarima sporno pravo na stvari koje su predmet
deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima odnosno imovini ili je sporno koje stvari odnosno prava ulaze u zajedniku imovinu, prekinue postupak i uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu. Prema odredbi l. 9. st. 1. ZPP koji se primenjuje shodno l.30. Zakona o vanparninom
postupku, stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom a prema stavu 3. sud
je duan da sprei svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku i da prema l.10. ZPP nastoji
da se postupak sprovede bez odugovlaenja. To znai da osporavanje prava na udeo u zajednikoj stvari
ne moe da bude paualno i proizvoljno ve mora da bude potkrepljeno dokazima do stepena verovatnosti. U suprotnom to bi znailo zloupotrebu procesnog prava koje bi imalo za cilj prekid postupka, izlaganje stranaka posebnim trokovima i odugovlaenju reavanja imovinskih odnosa. Pored toga s obzirom
da proizilazi iz pismenih isprava udeli predlagaa i protivpredlagaa na stanu steeni su nasleem pa nema mesta primeni odredbe l.150. st.1. Zakona o vanparninom postupku i upuivanja na parnicu radi
dokazivanja suvlasnikog dela na nasleenoj imovini posebno imajui u vidu da protivpredlaga niim
nije dovela u sumnju nasleene suvlasnike delove.
188.
Reenjem Okrunog suda u Niu Reh. 4/08 od 25.09.2009. godine, odbijen je zahtev predlagaa
N.P. iz N., za rehabilitaciju R.P., zvanog K. biveg iz G.K.
- 80 -
VANPARNINI POSTUPAK
Apelacioni sud u Novom Sadu je reenjem G. br. 1/10 od 14.04.2010. godine odbio kao neosnovanu albu i potvrdio presudu Okrunog suda u Niu Reh. 4/08 od 25.9.2009. godine.
Protiv ovog drugostepenog reenja predlaga je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede
odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano reenje u smislu lana 37. stav 1, 38, 40. i 55. stav 1.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 111/09),
i naao da revizija nije dozvoljena.
Predlaga je izjavio reviziju protiv reenja Apelacionog suda u Niu, kojim je potvreno prvostepeno reenje u postupku rehabilitacije.
Prema lanu 30. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, u vanparninom postupku shodno se
primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno. Prema lanu 27. stav 1. istog Zakona u postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima i o
vanparninim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno. Stavom drugim istog lana predvieno je da u postupku u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parninom postupku moe izjaviti revizija o imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno. lanom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku kojim je izmenjen lan 394.
ZPP, odreeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu, a lanom 40. ovog Zakona kojim je izmenjen lan 412. stav 2. ZPP propisano je da revizija
protiv reenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnano zavren nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnane presude.
Budui da je postupak rehabilitacije vanparnini postupak u kome se shodno primenjuju odredbe
Zakona o parninom postupku, te da Zakon o rehabilitaciji ne predvia dozvoljenost revizije protiv
drugostepenog reenja, to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o izmenama i dopunama ZPP. Budui da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u
smislu citiranih odredbi, revizija protiv drugostepenog reenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluio kao u izreci na osnovu lana 404. ZPP.
(Iz Reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev 2803/10 od 08.07.2010. godine)
189.
Nema mesta prekidu vanparninog postupka do okonanja parninog postupka ukoliko se
izmeu stranaka vodi parnica radi utvrivanja doprinosa u sticanju zajednike imovine brane tekovine, a istovremeno i vanparnini postupak privremenog ureenja naina njenog
korienja.
U albi protivnika predlagaa se istie da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije
izneo ni jedan dokaz na planu utvrivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno ureenje korienja sporne imovine. Ovi navodi albe se ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom sluaju radi o ureenju privremenog naina korienja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedniku svojinu stranaka, a imajui u vidu nespornu injenicu da su predlaga i protivnik predlagaa bili u vanbranoj zajednici koja je
prema odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima izjednaena sa branom zajednicom u
pogledu imovinskih odnosa suprunika a da je drugi protivnik predlagaa - otac ovde protivniku
predlagaa na koga se vodi sporna nepokretnost.
- 81 -
VANPARNINI POSTUPAK
injenica da se vodi parnini postupak u naznaenom predmetu radi utvrivanja doprinosa predlagaa i protivnika predlagaa u sticanju te zajednike imovine ne spreava privremeno ureenje naina korienja predmetne nepokretnosti. Dakle, u postupku nisu uinjene bitne povrede iz lana
361. Zakona o parninom postupku na koje upuuje lan 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, pa ni one na koje se albom ukazuje.
Stoga je prvostepena odluka potvrena.
(Iz Reenje Okrunog suda u aku, G. 1359/05 od 14.10.2005. godine)
190.
Kada je pun. advokat napisao i predao sudu predlog za ureenje mea, isto potpisao, a nije
priloeno punomoje od stranke, tada takva radnja punomonika nema pravnog dejstva i ima se
odbaciti shodno l. 92. ZPP i l. 30. Zakona o vanparninom postupku.
Reenjem Optinskog suda u G..M...., R. br. 145/05 od 20.06.2005, odbaen je predlog predlagaa kao neuredan. Reenjem Okrunog suda u ..., G. br. 984/05 od 19.07.2005, odbija se alba
predlagaa kao neosnovana i potvruje reenje Optinskog suda u G...M... Po nalaenju Okrunog
suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci reenja dajui razloge
koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagaa pojavljuje izraen i potpisan od advokata, a bez priloenog punomoja, to je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagaa, to pravilno zakljuuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi l. 92. st. 1. i 103. st. 6.
ZPP-a u vezi sa l. 30. Zakona o vanparninom postupku. Svi navodi u albi punomonika predlagaa pojavljuju se u svemu kao neosnovani, te je iste valjalo odbiti.
191.
Nadlenost domaeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavtine jugoslovenskog dravljanina

koja se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu drave u kojoj se nalazi nepokretnost, nije
nadlean njen organ. U sluaju postojanja iskljuive nadlenosti suda drave na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavtine, prvostepeni sud bi bio duan da u pogledu imovine koja se
nalazi u inostranstvu primeni odredbe l. 16. st. 3. ZPP-a u vezi l. 30 st. 2. ZVP-a, i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Dravne
zajednice Srbije i Crne Gore.
Ostavinskim reenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavtine pok.
B.P. biveg iz B... i nasledna uesnica - vanbrana erka ostavioca upuena je na parnini postupak
radi dokazivanja nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju koji je overen pred Osnovnim
sudom u S... 18.05.2001. godine izmeu ostavioca kao primaoca izdravanja i B.P. kao davaoca izdravanja, s tim to je obavezana nasledna uesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadlenim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tube sa prijemnim peatom suda. Okruni sud je pozivajui se na odredbe l. 354. st. 2. taka 5. u vezi l. 16. st. 3.
ZPP-a pobijano reenje ukinuo, jer prvostepeni sud nije vodio rauna da se u konkretnom sluaju radi o naslednom odnosu sa meunarodnim elementom, s obzirom da se deo imovine ostavioca, koji
je jugoslovenski dravljanin, nalazi u Makedoniji. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno
primenio odredbe l. 71. st. 1. i 2. Zakona o reavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Sl. list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Sl. list SRJ" br. 46/96) u pogledu ocene nadlenosti jugoslovenskog suda. Naime l. 71. st. 1. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepo- 82 -
VANPARNINI POSTUPAK
kretne zaostavtine jugoslovenskih dravljana iskljuivo nadlean sud SRJ ako se ta zaostavtina
nalazi u SRJ, a stavom 2. istog zakona da nadlenost suda SRJ za raspravljanje zaostavtine jugoslovenskog dravljanina koji se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu drave u kojoj
se nalaze nepokretnosti nije nadlean njen organ. Iz ovoga proizilazi da je u sluaju postojanja iskljuive nadlenosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavtine koju predstavlja
nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije, prvostepeni sud bi bio duan
da u pogledu te imovine primeni l. 16. st. 3. ZPP-a u vezi l. 30. st. 2. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji dravne
zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka reava
u granicama nadlenosti jugoslovenskog suda. Stoga je Okruni sud naloio prvostepenom sudu
da u ponovnom postupku pribavi obavetenje od saveznog organa nadlenog za poslove pravde
da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o iskljuivoj nadlenosti suda
u Makedoniji ili postoji mogunost da ta zaostavtina bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom, kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadlenost u smislu l. 71. st. 2. navedenog zakona u
vezi l. 16. ZPP-a.
192.
Sud ne moe obustaviti postupak razvrgnua suvlasnike zajednice zbog toga to je predlaga na
uviaju izjavio da ga postupak fizike deobe vie ne interesuje, ve sud mora od predlagaa da zatrai razjanjenje navedene izjave.
193.
Odredba l. 3. st. 3. ZPP-u primenjije se i u vanparninom postupku.

194.
Reenje o upuivanju na parnicu je procesno reenje kojim se vanparnini postupak ne zavrava

pravnosnano, pa protiv toga reenja nije dozvoljena revizija.
195.
Tubom u parninom postupku ne moe se pobijati pravnosnano reenje doneto u vanparninom postupku deobe imovine.
Prema pravnim pravilima vanparninog postupka (paragraf 18. i 21.), protiv pravnosnanih odluka donetih u vanparninom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila
parninog postupka, te nema uslova da se tako podnetoj tubi raspravlja u parninom postupku.
196.
Glavnu raspravu koja je jednom zakljuena moe ponovo otvoriti iskljuivo vee koje je tu raspravu zakljuilo. Nije ovlaen da to uini predsednik vea ili drugo vee.
(Okruni sud u Vranju, G. 1229/78)
- 83 -
VANPARNINI POSTUPAK
197.
Kada stranka ima u parnici punomonika presuda se mora njemu dostaviti, a rok za izjavu albe
rauna se samo od dana je njemu dostavljenje izvreno. To znai, da dostavljanje stranci koja ima
punomonika nema uticaja na rok za ulaganje albe, jer je takvo dostavljanje neuredno.
LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

198.
Sud je duan da otkloni protivurenosti izmeu nalaza vetaka i medicinske dokumentacije koji
se razlikuju u pogledu mentalnog stanja zdravlja lica za koje se trai lienje poslovne sposobnosti
pored toga to je prvostepeni sud izveo dokaz itanjem nalaza i miljenja navedenih vetaka kao i sasluanjem istih, kao dokaz su proitani i izvetaji lekara specijaliste dr. S.D., takoe neuropsihijatra
od 23.11.2009.god. i 05.03.2010. god. U izvetaju ovog lekara specijaliste od 23.11.2009.god. konstatuje se da protivnik predlagaa ne pokazuje znake privremene duevne poremeenosti kao ni znake trajne duevne bolesti ili poremeenosti, psihiki je zdrava osoba, sposobna za rasuivanje, slobodne volje i sposoban da zastupa svoje interese i prava u sudskom procesu. U izvetaju od
05.03.2010.god. konstatuje se da je njegov psihiki status uredan i da je ouvanog pamenja za starije i novije dogaaje.
Navedeni izvetaji u potpunoj su suprotnosti sa nalazima i miljenjima vetaka u pogledu psihikog statusa i stanja psihikog zdravlja protivnika predlagaa, protivrenosti otkloni, kako bi se definitivno i na pouzdan nain utvrdilo da li protivnik predlagaa zbog bolesti odnosno smetnji u psihofizikom razvoju nije sposoban za samostalno rasuivanje i nije u stanju da se sam stara o sebi i zatiti svojih prava i interesa, te da ga treba potpuno liiti poslovne sposobnosti u smislu l.146. st. 1.
Porodinog zakona. Tim pre to je drugi izvetaj lekara specijaliste dr. S.D. dat 05.03.2010.god., a
nalaz i miljenje vetaka dr. N.D.M. i dr.V.J. 04.06.2010.god. dakle samo posle tri meseca, dok je
nalaz dr. LJ.M. i dr. B.. dat 31.03.2011.god. dakle godinu dana nakon ovog izvetaja dr. S.D.,
zbog ega se potpuno opravdano postavlja pitanje kako je mogue da su nalazi lekara iste specijalnosti u pogledu zdravstvenog stanja istog pacijenta a ovde protivnika predlagaa dijametralno suprotni.
Iz navedenih razloga reenje je ukinuto na osnovu l. 376. st.1. ZPPa u vezi sa l.30. st. 2. ZVPa.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e upotpuniti injenino stanje, tako to e otkloniti nesaglasnost u pogledu stanja zdravlja protivnika predlagaa, utvrenog vetaenjem i utvrenog u izvetajima lekara specijaliste dr. S.D. u skladu sa naelom dispozicije stranaka, nakon ega e doneti novu i zakonitu odluku.
(Vii sud u Panevu, G.br. 1209/11 06.12.2011. godine)
199.
Reenjem Optinskog suda u Vrbasu I R 4/02 od 22.02.2005. godine liava se poslovne sposobnosti, delimino, protivnik predlagaa BB. Drugim stavom izreke odreeno je da se poslovna sposobnost ograniava za uestvovanje u pravnim radnjama, odluivanje o sopstvenom leenju i raspolaganje veim novanim sredstvima.
- 84 -
VANPARNINI POSTUPAK
Reenjem Okrunog suda u Novom Sadu G. 2159/05 od 12.05.2005. godine alba protivnika
predlagaa je odbijena i navedeno reenje prvostepenog suda je potvreno.
Protiv pravnosnane odluke donete u drugom stepenu, protivnik predlagaa je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava.
Ispitujui pobijanu odluku na osnovu lana 386. ranije vaeeg ZPP, koji se primenjuje na osnovu lana 491. stav 4. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04 od
22.11.2004. godine), Vrhovni sud je naao da revizija nije osnovana.
U postupku nema bitne povrede na koju ovaj sud pazi po slubenoj dunosti, a ni povrede postupka na koju se ukazuje u reviziji.
Postupak za lienje poslovne sposobnosti protivnika predlagaa pokrenut je po slubenoj dunosti u smislu lana 32. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, a ne na predlog lica ili organa odreenih ovom zakonskom odredbom u kom sluaju takav predlog mora sadrati sve ono to odreuju
odredbe lana 33. istog zakona. Poto je postupak pokrenuo i vodio po slubenoj dunosti, sud u formalnom i materijalno-pravnom smislu, nema poloaj predlagaa, da bi kako se to u reviziji navodi
postupak pokretao inicijalnim aktom. Bitno je da je sud u ovom postupku vodio rauna i preduzeo
sve mere radi zatite prava i pravnih interesa protivnika predlagaa obavetavajui organ starateljstva o pokretanju postupka, koji mu je postavio i posebnog staraoca, omoguujui takoe aktivno
uee protivniku predlagaa u ovom postupku, u skladu sa zakonom.
Odreivanjem smetaja protivnika predlagaa u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu, bilo je neophodno za utvrivanje njegovog duevnog stanja i procesne sposobnosti, saglasno odredbi lana 38.
stav 3. ZVP, koje nije ni izvreno, jer su potrebne injenice neophodne za davanje sudsko-psihijatrijskog nalaza i miljenja utvrene na osnovu postojee pismene dokumentacije i pregleda protivnika
predlagaa izvrenog dana 7.12.2004. godine u Institutu za psihijatriju, nakon ega je obavljeno i kliniko-psiholoko ispitivanje. Ocenom sudsko-psihijatrijskog nalaza i miljenja tima vetaka koje je
sud angaovao sa Instituta za psihijatriju Novi Sad utvreno je da su se kod protivnika predlagaa
stekli dijagnostiki kriterijumi po Meunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremeaja i poremeaja
ponaanja ICD 10 za dijagnostifikovanje duevne bolesti sa nazivom Paranoia querulans, sa
glavnim psihopatolokim sadrajem u vidu sumanutih ideja, koji poremeaj je dijagnostikovan i kod
protivnika predlagaa, gde sumanute ideje kod paranoiara nepriznatog prava dovode do doivljaja
da prava i vrednosti paranoiara ne dolaze do izraaja, jer su stalno na udaru drugih ljudi koji ih proganjaju i tako spreavaju realizaciju njihovih prava. Ovaj oblik paranoje je iz grupe revandikacionih
sumanutosti koja se karakterie sklonou za parnienjem, to proizilazi iz stava bolesnika o nepriznatim pravima, zaslugama, vrednostima i sl. Ukoliko doive neuspeh ova lica postaju jo ubeenija
u ispravnost svojih stavova, a kada iskoriste sve zakonske mogunosti i pri tome ne dobiju traenu
pomo i zatitu, bolest pokazuje progresiju i paranoiari esto trae izlaz u obraunavanju ili agresiji.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su pobijanim reenjem protivnika predlagaa delimino liili poslovne sposobnosti
u granicama odreenim izrekom ovog reenja. Naime, odredbama lana 274. Zakona o braku i porodinim odnosima RS koji se u konkretnom sluaju ima primeniti propisano je da se potpuno liava
poslovne sposobnosti punoletno lice koje nije sposobno za normalno rasuivanje, te zbog toga nije u
stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. S druge strane, punoletno lice koje svojim postupcima ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti ili drugih razloga, delimino se liava poslovne sposobnosti. Utvrujui postojanje napred opisanog duevnog poremeaja kod protivnika predlagaa, a primenjujui odredbe lana 31-40.
ZVP, kojima je ureen postupak lienja poslovne sposobnosti, odnosno njeno ogranienje, niestepeni sudovi su po oceni ovoga suda, doneli zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.
- 85 -
VANPARNINI POSTUPAK
200.
Reenjem etvrtog Optinskog suda u Beogradu R.II 59/99 od 11.11.2002. godine delimino je
lien poslovne sposobnosti AA, zbog postojanja paranoidne psihoze i to u domenu zastupanja pred
sudom, staranja o zdravlju kao i poslovima vezanim za raspolaganje imovinom i velikim sumama
novca, te je naloeno Centru za socijalni rad Odeljenje BB da po pravnosnanosti reenja odredi
staraoca za poslove zastupanja pred sudom, staranja o zdravlju i poslove vezane za raspolaganje
imovinom i velikim sumama novca.
Odluujui o albi punomonika Okruni sud u Beogradu je reenjem G. 1807/05 od
28.06.2005. godine odbio albu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno reenje.
Protiv navedenog drugostepenog reenja punomonik AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog
bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Ispitujui pobijano reenje u smislu l. 386. u vezi l. 400. ZPP, a u vezi l.30. st. 2. ZVP, Vrhovni sud je naao da je revizija punomonika neosnovana.
U provedenom postupku nije uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz l. 354. st.
2. ta. 11. ZPP, na koju revizijski sud pazi po slubenoj dunosti, a na druge bitne povrede odredaba
parninog postupka revizijom se odreeno i ne ukazuje.
U pravnosnano okonanom postupku utvreno je da je pred etvrtim optinskim sudom po slubenoj dunosti pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti ovde AA i to predlogom Krivinog odeljenja istog suda K.1537/98 od 10.9.1999. godine, jer je protiv okr. Milana AA zbog krivinog dela ugroavanja sigurnosti iz l.67. st.2. u vezi st.1. Krivinog zakona Republike Srbije, predloeno izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi.
Nalazom i miljenjem vetaka neuropsihijatra doktora SS i doktora SS1 utvreno je da AA zbog
svoje bolesti (paranoidne psihoze), nije sposoban da pravilno rasuuje, da samostalno odluuje o pitanjima svog zdravlja kao i da raspolae veim sumama novca, imovine vee vrednosti, pa su predloili
da se isti delimino lii poslovne sposobnosti navodei da je sposoban da raspolae manjim sumama
novca do iznosa penzije, da se stara o svojim svakodnevnim potrebama kao to su odravanje higijene,
kupovine i spremanje hrane i drugi kuni poslovi.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su AA delimino liili poslovne sposobnosti, u smislu l.274. st.2. Zakona o braku i
porodinim odnosima.
Odredbom l.274. st.2. Zakona o braku i porodinim odnosima propisano je da punoletno lice koje
svojim postupcima ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duevne bolesti,
duevne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starake iznemoglosti i drugih linih razloga delimino se liava poslovne sposobnosti.
Imajui u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i da je u postupku utvreno da AA zbog svoje
duevne bolesti nije u stanju da pravilno rasuuje, da samostalno odluuje o pitanjima svoga
zdravlja kao i da raspolae veim sumama novca i imovinom vee vrednosti, to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.
201.
Prema lanu 31. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, u postupku lienja poslovne
sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odluuje o potpunom ili deliminom lienju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predvienih u lanu
274. Zakona o braku i porodinim odnosima.
- 86 -
VANPARNINI POSTUPAK
U konkretnom sluaju niestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima vetaenja sa sigurnou
utvrdili da kod protivnika predlagaa nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu
duevnu bolest niti oteenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost
rasuivanja i slobodno izraavanje volje. I po oceni Vrhovnog suda Srbije, protivnik predlagaa
je sposoban da titi svoja prava i interese i da raspolae svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti ouvana, pa iz navedenih razloga revizija predlagaa nije osnovana.
202.
Svaka duevna bolest ne predstavlja razlog za lienje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Nuan uslov za lienje poslovne sposobnosti u smislu lana 274. Zakona o braku i porodinim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, zbog postojanja duevne bolesti. U konkretnom sluaju te uzrone veze nema. Naprotiv, tuilac se brine o svojim pravima i interesima. U toku postupka sve do zakljuenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima, jer lekar specijalista,
neuropsihijatar u svojstvu vetaka tu odlunu injenicu nije utvrdio, pa su niestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lienje tuioca njegove poslovne sposobnosti.
203.
Samo postojanje hroninog alkoholizma nije dovoljan razlog da se neko lice lii poslovne sposobnosti, pa ni delimino, ve je potrebno da se po lanu 274. stav 2. Zakona o braku i porodinim
odnosima Srbije utvrdi da lice prema kome se vodi postupak zbog zloupotrebe alkohola, kakav je
ovde sluaj ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica.
(Iz Reenja Okrunog suda u Niu, G. br. 808/93)
204.
Ne moe se prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je duevno stanje protivnika predlagaa, koje
je okarakterisano kao paranoidno stanje, po zakonu predvien razlog za delimino liavanje poslovne
sposobnosti. Prema lanu 31. stav 1. Zakona o vanparninom postupku u postupku lienja poslovne sposobnosti, sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuivanje u stanju
da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odluuje o potpunom ili deliminom lienju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predvienih u lanu 274. Zakona o braku i porodinim
odnosima. Kako u prvostepenom postupku nije sa sigurnou utvreno duevno stanje protivnika predlagaa, to e sud u ponovnom postupku odrediti vetaenje od strane komisije vetaka, radi utvrivanja
duevnog stanja protivnika predlagaa, a naroito stepena njegove sposobnosti za normalno rasuivanje,
te ocene da li je sposoban da titi svoja prava i interese, pa u skladu sa rezultatima vetaenja, po potrebi
odrediti vrste poslova, koje isti moe preduzimati samostalno, pored poslova na koje je zakonom ovlaen, shodno lanu 40. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, u vezi sa lanom 274. stav 2. i 3. Zakona o braku i porodinim odnosima.
- 87 -
VANPARNINI POSTUPAK
205.
Poto je postupak pokrenuo i vodio po slubenoj dunosti, sud u formalnom i materijalno-pravnom smislu, nema poloaj predlagaa, da bi kako se u reviziji navodi postupak pokretao inicijalnim aktom. Bitno je da je sud u ovom postupku vodio rauna i preduzeo sve
mere radi zatite prava i pravnog interesa protivnika predlagaa obavetavajui organ starateljstva o pokretanju postupka koji mu je postavio i posebnog staraoca, omoguujui takoe aktivno uee protivniku predlagaa u ovom postupku, u skladu sa zakonom.
Odreivanjem smetaja protivnika predlagaa u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu, bilo je
neophodno za utvrivanje njegovog duevnog stanja i procesne sposobnosti, saglasno odredbi l.
38. st. 2. ZVP, koje nije izvreno, jer su potrebne injenice neophodne za davanje sudsko-psihitrajskoo nalaza i miljenja utvrene na osnovu postojee medicinske dokumentacije i pregleda
protivnika predlagaa izvrenog dana 7.12.2004. godine u Institutu za psihijatriju, nakon ega je
obavljeno i klinikopsiholoko ispiivanje.
Ocenom sudsko-psihijatrijskog nalaza i miljenja tima vetaka koje je sud angaovao sa Instituta
za psihijatriju Novi Sad utvreno je da su se kod protivnika predlagaa stekli dijagnostiki kriterijumi po Meunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremeaja ponaanja ICD 10- za dijagnostifikovanje
duevne bolesti sa naznakom Paranoia ljuerulans, sa sa glavnim psihopatolokim sadrajem u vidu
sumanutih ideja, koji poremeaj je dijagnostikovan i kod protivnika predlagaa, gde sumanute ideje
kod poranoiara nepriznatog prava dovode do doivljaja da prava i vrednosti paranoiara ne dolaze
do izraaja , jer su stalno na udaru drugih ljudi koji ih proganjaju i tako spreavaju realizaciju njihovih prava. Ovaj oblik paranoje je iz grupe revandikacionih sumanutosti koja se karakterie skloniu
za parnienjem, to prozilazi iz stava bolesnika o nepriznatim pravima, zaslugama, vednostima i slino. Ukoliko doive neuspeh ova lica postaju jo ubeeniji u ispravnost svojih stavova, a kada iskoriste sve zakonske mogunosti i pri tome ne dobiju traenu pomo i zatitu, bolest pokazuje progresiju
i paranoiari esto trae izlaz u obraunavanju ili agresiji.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su pobijanim reenjem protivnika predlagaa delimino liili poslovne sposobnosti u granicama odreenim izrekom ovog reenja.
206.
Postupak za lienje poslovne sposobnosti moe da se pokrene i po predlogu brata, odnosno sestre samo ako oni ive u porodinoj zajednici sa licem protiv koga se postupak pokree.
Pobijanim reenjem odbaen je predlog predlagaa da se lii poslovne sposobnosti njen brat.
Protiv ovog reenja predlaga je blagovremeno izjavila albu.
Poto je ispitao pobijano reenje u smislu l. 381. i 365. Zakona o parninom postupku u vezi
lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud je naao da je alba neosnovana.
- 88 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prvostepeni sud je pravilno utvrdio, to se inae ni u albi ne osporava da predlaga i njen brat,
za koga se zahteva lienje poslovne sposobnosti, ne ive u porodinoj zajednici, to je neophodan
uslov da bi predlaga kao sestra mogla pokrenuti postupak lienja poslovne sposobnosti, u smislu
lana 32. Zakona o vanparninom postupku.
Obzirom na navedene injenice, prvostepeni sud je pravilno odluio kada je predlog odbacio kao
nedozvoljen.
207.
Kada je predlaga podneo predlog radi lienja poslovne sposobnosti iz ikanoznih razloga pa se
ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagaa ima pravo na naknadu trokova.
208.
Ne moe se odbaciti predlog za lienje poslovne sposobnosti kada je postupak ve zapoet, iako
predlaga ne spada u krug lica iz lana 32. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
209.
Nezavisno od vremena nastupanja mentalne zaostalosti, sudska odluka o liavanju poslovne sposobnosti nema retroaktivno dejstvo, ve ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke.
(Vii sud u Subotici, G. 825/87)
210.
Specijalna bolnica za psihijatrijska oboljenja u kojoj se lice nalazi na leenju ne moe imati
svojstvo predlagaa u postupku lienja poslovne sposobnosti. lan 32. ZVP-u, taksativno nabraja
ko sve moe pokrenuti postupak sud po predlogu organa starateljstva, branog druga, deteta ili
roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lienje odnosno ogranienje poslovne sposobnosti ili sam po slubenoj dunosti. Postupak se pokree i po predlogu dede, babe, brata, sestre i unuka pod uslovom da ive s tim licem u porodinoj zajednici. Konano, predlog moe da
stavi i samo lice koje treba liiti poslovne sposobnosti, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice svoh predloga.
211.
Ne moe se odbaciti predlog za lienje poslovne sposobnosti kada je postupak ve zapoet, iako
predlaga ne spada u krug lica iz l. 32. ZVP-u.
- 89 -
VANPARNINI POSTUPAK
212.
Dejstvo zabelebe pokretanja postupka za lienje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti

prestaje danom pravnosnanosti odluke kojom je odbijen predlog, bez obzira to zabeleba nije brisana posle pravnosnanosti navedene odluke.
213.
U postupku lienja poslovne sposobnosti sud je duan da lino saslua lice prema kome se postupak vodi, jer u suprotnom ini bitnu povredu postupka.
(Vii sud u Beogradu, G. 2597/10 od 15.12.2010. godine)
214.
U vanparninom postupku lienja poslovne sposobnosti lica koje se nalazi na leenju postupak se mora sprovesti uz uee organa starateljstva, lica prema kome se postupak vodi ako
to mogunosti dozvoljavaju, njegovog staraoca, odnosno privremenog zastupnika.
Naime, odredbom lana 149. stav 1. Porodinog zakona predvieno je da odluku o lienju poslovne sposobnosti i odluku o vraanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparninom postupku,
a odredbom lana 35. Zakona o vanparninom postupku (dalje: Zakon) predvieno je da se u ovom
postupku odluuje na osnovu rasprave na roitu i da se na roite pozivaju, pored organa starateljstva i lica prema kome se postupak vodi, njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik i predlaga,
a lanom 36. stav 2. Zakona predvieno je da sud moe odustati od sasluavanja lica prema kome se
vodi postupak samo ako bi to moglo da bude tetno po njegovo zdravlje, ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica.
U konkretnom sluaju prvostepeni sud sprovodi postupak i donosi odluku ne vodei rauna o
obavezi iz lana 35. Zakona da omogui uee u postupku licu prema kome se postupak vodi, a ne
daje ni razloge da su postojale okolnosti iz lana 36. stav 2. Zakona da se odustane od sasluanja lica
prema kome se postupak vodi.
Osim toga u ovom postupku prvostepeni sud ne vodi rauna da za sluaj da ovo lice ne moe da
uestvuje u postupku njegove interese mora zastupati ili staralac ili privremeni zastupnik to u konkretnom sluaju nije uinjeno.
Na napred navedeni nain uinjena je bitna povreda postupka iz lana 361. stav 2. taka 7) Zakona o parninom postupku usled ega je osporeno reenje moralo biti ukinuto.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. 1108/2006 od 27.09.2006. godine)
- 90 -
VANPARNINI POSTUPAK
215.
Povodom predstavke Slavka Salontaji-Drobnjaka Evropski sud za ljudska prava 13. oktobra
2009. godine objavio je presudu kojom je utvrdio dve povrede lana 6 stav 1 Evropske konvencije o
ljudskim pravima (pravinost postupka za delimino lienje poslovne sposobnosti i pravo na pristup
sudu u vezi sa vraanjem potpune poslovne sposobnosti) i povredu lan 8 Konvencije (pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota).
Podnosiocu predstavke Sud je zbog uinjenih povreda dosudio 12.000 evra na ime pravine naknade za nematerijaln tetu i 3000 evra na ime trokova postupka, dok je odbio ostatak zahteva za
pravinu naknadu (traeno 20.000 evra) i naknadu trokova postupka (traeno 3.360 evra).
Takoe, Sud je smatrao da nije potrebno da posebno ispituje postojanje povrede lana 13 Konvencije (pravo na delotvorno pravno sredstvo), jer se navodi predstavke u tom delu svode na povredu
lana 6 stav 1 Konvencije.
Prikaz injenica predmeta
Prvi krivini postupak
U junu 1996. godine podnosilac je pretio generalnom direktoru firme u kojoj je bio zaposlen lovakim noem i granatom rune izrade, ali je doborovoljno odustao od pretnji. Zbog toga je kasnije
optuen za krivino delo ugroavanje sigurnosti.
Tokom ovog postupka podnosilac je ispitivan od strane dva vetaka medicinske struke koji su
utvrdili da on ima granine poremeaje linosti, ali da nije agresivan.
Optinski sud u Vrbasu je povodom navedene optube oglasio podnosioca krivim za ugroavanje sigurnosti i izrekao mu meru bezbednosti obavezno psihijatrijskog leenja na slobodi.
U periodu od 22. novembra 1996. godine do 16. novembra 1998. godine podnosilac se redovno
javljao na tretman, a 16. novembra 1998. godine osloboen je ove obaveze.
Postupak za lienje poslovne sposobnosti
Postupak za lienje poslovne sposobnosti podnosioca predstavke pokrenut je po slubenoj dunosti u martu 2002. godine pred Optinskim sudom u Vrbasu (detalje o nainu pokretanja postupka
videti u stavu 19 presude).
Sud je u ovom predmetu odredio psihijatrijsko vetaenje podnosioca navodei da je podnosilac
involviran u niz sudskih predmeta, te da je broj ovakvih predmeta u velikom porastu, zbog ega je
interes suda da mu se ispita poslovna sposobnost, a na tu injenicu ukazivali su i Okruni sud u Novom Sadu i Vrhovni sud Srbije.
O pokretanju ovog postupka podnosilac je obaveten na taj nain to ga je Sudsko-medicinski odbor
Medicinskog fakulteta u Novom Sadu obavestio da treba da bude ispitivan.
Podnosilac je tada postavio sledee uslove da bi bio ispitivan: 1. da bude unapred obaveten o
identitetu vetaka koji e ga ispitivati; 2. da mu bude data mogunost da se izjasni da li prihvata vetaka ili ne; 3. njegovo ispitivanje trebalo bi da se obavi javno, u sudnici; 4. celo ispitivanje bi trebalo da bude snimano.
Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu obavestio je sud da su ovi uslovi neprihvatljivi.
- 91 -
VANPARNINI POSTUPAK
Dva druga vetaka naknadno odreena od strane suda iznela su isto miljenje, dok druga dvojica
nisu bili sudu na raspolaganju tj. nisu bili voljni da ispituju podnosioca.
Optinski sud je 28. juna 2004. godine odredio da podnosilac bude podvrgnut obaveznom psihijatrijskom ispitivanju i bude smeten u psihijatrijsku ustanovu ne due od tri meseca.
Podnosilac i advokat Z.P., imenovan od strane Centra za socijalni rad kao privremeni staralac
podnosioca, podneli su obojica albu protiv ove odluke.
Okruni sud je odbio ove albe i potvrdio prvostepenu odluku.
Z. P. se prituivao u vezi sa tim predsednicima Optinskog suda u Vrbasu i Vrhovnog suda, kao
i Centru za socijalni rad, navodei da je postupak nezakonit, dugotrajan i da ima uticaja na porodicu
podnosioca, da bi 20. oktobra 2004. godine obavestio Centar za socijalni rad da je odluio da ne bude vie privremeni staralac podnosiocu.
Centar za socijalni rad je 25. novembra 2004. godine obavestio Optinski sud da e podnosilac
istupati samostalno u postupku.
Optinski sud u Vrbasu je odredio privoenje podnosioca i njegov smetaj u psihijatrijsku ustanovu radi ispitivanja.
Podnosilac je prihvatio da bude ispitivan u prostorijama Instituta za psihijatriju KC u Novom Sadu,
a po njegovom zahtevu, sudija koji postupa u ovom predmetu bio je prisutan njegovom ispitivanju.
Institut je 24. decembra 2004. godine zakljuio da podnosilac pati od paranoje i preporuio je
ogranienje njegove poslovne sposobnosti.
U januaru 2005. godine je dao pisano punomoje svom susedu S.N. da ga predstavlja u postupku, zbog ega je on pozvan na sledee roite kao punomonik podnosioca predstavke.
Suenje zakazano za 7. februar 2005. godine odloeno je na zahtev podnosioca.
Na roitu odranom 22. februara 2005. godine predsedavao je drugi sudija. Podnosilac takoe
nije bio prisutan, jer se nalazio u pritvoru povodom jednog drugog postupka koji je voen protiv njega (videti u nastavku). Punomoniku podnosioca nije bilo doputeno da prisustvuje raspravi. Podnosilac je bio zastupan od M.G., pravnika iz Centra za socijalni rad, koga je imenovao sud za punomonika podnosioca. Podnosilac nikada nije sreo M.G. i nije bio upoznat sa njegovim imenovanjem.
Na ovom roitu sud je odluio da se podnosiocu ograniava poslovna sposobnost za uestvovanje u
pravnim radnjama, odluivanju o sopstvenom leenju i raspolaganju veim novanim sredstvima.
Podnosilac je 24. marta 2005. godine izjavio albu protiv ove odluke navodei da je postupak
sproveden nezakonito, da mu je punomonik odreen bez njegovog znanja, a da licu koga je on izabrao nije bilo doputeno da ga zastupa, te da on nije bio prisutan na roitu na kome mu je ograniena poslovna sposobnost.
Okruni sud u Novom Sadu je odbio njegovu albu 12. maja 2005. godine, a podnosilac je ovu
odluku primio 24. maja 2005. godine.
Podnosilac je 31. maja 2005. godine izjavio reviziju, ali je Vrhovni sud Srbije reviziju odbio 28.
februara 2006. godine.
Drugi krivini postupak
Po pritubama dvoje sudija koji su postupali u predmetu podnosioca, zbog ugroavanja sigurnosti, podnosilac je lien slobode 9. februara 2005. godine, nakon ispitivanja od strane istranog sudije
Okrunog suda u Vrbasu.
Istrani postupak protiv podnosioca pokrenut je 14. februara 2005. godine, da bi istrani sudija
dana 23. marta 2005. godine odredio da podnosilac bude podvrgnut psihijatrijskom vetaenju.
U izvetaju lekara KPD bolnice od 26. aprila 2005. godine, izmeu ostalog, se navodi "da je oigledno da je u vreme kada je delo izvreno podnosilac imao ideje preterivanja u odnosu na sud, sudi- 92 -
VANPARNINI POSTUPAK
je i druga lica involvirana u postupak. Imajui u vidu poremeenu linost podnosioca njegova sposobnost da shvati znaaj svojih postupaka i da upravlja njima bila je bitno smanjena (mada ne i iskljuena)."
Podnosilac je 9. maja 2005. godine puten iz pritvora.
Optinski sud u Bakoj Palanci osudio ga je 16. maja 2006. godine 6 meseci uslovno na tri godine, a izgleda da su albe podnosioca i njegovog punomonika podnete 30. maja 2006. godine odnosno 31. maja 2006. godine odbijene od strane Okrunog suda u Novom Sadu.
Pokuaji podnosioca da vrati poslovnu sposobnost
Podnosilac je 7. juna 2005. godine pokuao da pokrene postupak za vraanje poslovne sposobnosti u potpunosti, ali su u Optinskom sudu u Vrbasu odbili da prime njegov podnesak sa obrazloenjem da takvu njegovu radnju treba da odbori Centar za socijalni rad, sve dok mu se ne imenuje
staralac.
Centar za socijalni rad je naknadno imenovao I.S., sina podnosioca za njegovog staraoca, pa je
on 25. avgusta 2005. godine podneo Optinskom sudu u Vrbasu predlog za vraanje poslovne sposobnosti podnosiocu.
Sud je ovaj predlog odbio 25. septembra 2005. godine navodei da nije postojala saglasnost Centra za socijalni rad za preduzimanje takve radnje, a Okruni sud u Novom Sadu je 25. januara 2006.
godine potvrdio ovu odluku po albi.
Podnosilac je 3. aprila 2006. godine podneo zahtev Centru za socijalni rad traei pokretanje postupka za vraanje poslovne sposobnosti. Centar je 20. aprila 2006. godine odbio ovaj zahtev sa
obrazloenjem da zbog ograniene poslovne sposobnosti podnosilac navedeni zahtev nije mogao da
podnese lino. Protiv ove odluke podnosilac je izjavo albu Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo
i socijalnu politiku, ali je 5. juna 2006. godine njegova alba odbaena sa obrazloenjem da podnosilac nije mogao lino da izjavljuje albu. Podnosilac je 14. juna 2006. godine podneo novu albu.
I.S. je 8. juna 2006. godine Centru za socijalni rad podneo novi zahtev za vraanje poslovne sposobnosti podnosiocu, a sledeeg dana isti takav zahtev podneo je i sudu.
Izgleda da su oba zahteva bila ignorisana.
Centar za socijalni rad je 10. juna 2006. godine je razmotrio status podnosioca, ali je doao do
zakljuka da je sadraj njegovih podnesak isti, osim to ih sada potpisuje I.S.
Kasniji zahtevi podnosioca podneti tokom 2007. i 2008. godine su odbacivani sa istim obrazloenjem (videti presudu, stavovi od 76. do 83.)
Inae, Centar za socijalni rad je 18. marta 2008. godine imenovao T.M. za staraoca podnosioca,
ali je 11. avgusta 2008. godine T.M. razreen ove dunosti i ponovo je za staraoca imenovan sin
podnosioca I.S.
Relevantne odredbe
Evropski sud je ukazao na relevantne odredbe iz Zakona o braku i porodinim odnosima (15 i
274 stav 2), Porodinog zakona (12 st. 1, 64, 125 st. 3, 137, 138, 140, 147) i Zakona o vanparninom
postupku (31-44), Krivinog zakonika i Zakona o parninom postupku, a ukazao je i na relevantnu
preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope dravama lanicama od 23. februara 1999. godine.
Prigovor vremenske nadlenosti Suda
Republika Srbija je istakla da su se mnoge okolnosti predmetnog sluaja dogodile pre 3. marta
2004. godine tj. momenta kada je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju.
- 93 -
VANPARNINI POSTUPAK
Sud se naelno sloio sa tim, ali je istakao da se radi sagledavanja konteksta itavog dogaaja
moraju uzeti u obzir sve okolnosti, pa i okolnosti koje su se dogodile pre momenta ratifikacije, zbog
ega je ovaj prigovor odbijen.
Povreda lana 6 (pravinost postupka za lienje poslovne sposobnosti)
Sutina pritubi podnosioca na pravinost postupka za lienje poslovne sposobnosti svodila se na
to da on nije prisustvovao roitu odranom 22. februara 2005. godine, kada je delimino lien poslovne sposobnosti, da on tom prilikom nije imao zastupnika, koji bi na delotvoran nain titio njegove interese i da odluka nacionalnog suda da se on delimino lii poslovne sposobnosti nije bila na
dovoljan nain obrazloena.
Sud nije prihvatio argumentaciju Republike Srbije da je podnosilac ve ranije u nekoliko navrata
bio sasluavan pred sudom, da su pisani dokazi omoguavali sudu da odluku donese u odsustvu podnosioca, da i u sluaju da je bio prisutan ne bi bilo mogue da bude na valjan nain sasluan zbog
stanja u kome se nalazio, da bi njegovo sasluanje nakodilo njegovom zdravlju i da, u svakom sluaju, i da je bio sasluan, sud ne bi doao do drugaijeg zakljuka.
Takoe, Sud se nije sloio sa argumentacijom da je imenovanje privremenog staraoca koji je zastupao interese podnosioca na roitu odranom 22. februara 2005. godine bilo u najboljem interesu
podnosioca, jer se radilo o profesionalcu koji je bio potpuno posveen zatiti interesa podnosioca.
Najzad, Sud nije prihvatio ni argumentaciju da je Optinski sud u Vrbasu briljivo i potpuno prikupio i ocenio dokaze, donosei razumnu odluku o deliminom lienju poslovne sposobnosti podnosioca, a sve u skladu sa lanom 36. stav 2. Zakona o vanparninom postupku.
Sud je priznajui dravi izvesno polje slobodne procene u ovoj situaciji naao: 1) da je podnosilac bio iskljuen sa roita na kome je lien poslovne sposobnosti, ime je bio onemoguen da ospori
nalaz vetaka kojim je preporueno da bude delimino lien poslovne sposobnosti; 2) da je u odluci
Optinskog suda u Vrbasu, kojom je podnosilac delimino lien poslovne sposobnosti, samo reeno
da prisustvo podnosioca ne bi bilo "svsishodno", bez ikakvog dodatnog obrazloenja sa pozivom na
lan 36. stav 2. Zakona o vanparninom postupku na krajnje neodreeni nain; 3) prisustvo podnosioca nije moglo biti iskljueno na bazi arbitrernog predvianja o njegovoj hipotetikoj beskorisnosti;
4) mada je podnosiocu za pomenuto roite obezbeena pravnica imenovana od strane drave, on nije bio u prilici da se sretne sa njom, niti da joj da instrukcije kako bi trebalo da zastupa njegove interese. Stoga je Sud zakljuio da postupak, uzet u celosti, nije zadovoljio zahteve pravinosti, zbog ega je dolo do povrede lana 6 stav 1 Konvencije u vezi sa pravom na pravino suenje.
Sud nije prihvatio argumentaciju Republike Srbije u vezi sa valjanom primenom nacionalnog zakonodavstva od strane domaih organa u konkretnoj situaciji, kao i argumentaciju da je domae zakonodavstvo u potpunosti usklaeno sa Konvencijom.
Naime, Sud nalazi izvesnu nesrazmeru izmeu nacionalnog zakonodavstva i njegove primene
u odnosu na ograniavanje prava podnosioca na pristup Sudu. U tom smislu, Sud najpre primeuje da podnosiocu poslovna sposobnost nije vraena pune etiri godine od trenutka od kada je dolo do njenog deliminog oduzimanja. U tom periodu izostao je sveobuhvatni psihijatrijski pregled podnosioca. Umesto toga, Centar za socijalni rad je obavio u dva navrata prilino povran
pregled podnosioca. Najzad, Sud konstatuje i nedostatak domaeg zakonodavstva u vezi sa tim,
jer njime nije predvieno periodino sudsko razmatranje stanja podnosioca, s obzirom da je i
principom 14 Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope od 23. februara 1999. godine, predvieno da bi lienje poslovne sposobnosti trebalo biti vremenski ogranieno, uz periodino preispitivanje. Nasuprot takvom reenju, srpsko zakonodastvo u toj oblasti kljuna, gotovo diskreciona
ovlaenja daje Centru za socijalni rad.
- 94 -
VANPARNINI POSTUPAK
Stoga, Sud je naao da je lan 6 stav 1 Konvencije povreen i u vezi sa pravom na pristup sudu.
Povreda lana 8 (pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota)
Sud je istakao da polje slobodne procene drave u vezi sa lanom 8 Konvencije zavisi od kvaliteta procesa donoenja odluka. Ako je postupak odluivanja imao ozbiljnih nedostataka, zakljuci do
kojih su doli nacionalni organi su vie podloni kritici.
Uz konstataciju da delimino liavanje poslovne sposobnosti bez sumnje potpada pod meanje u privatni ivot u smislu lana 8 Konvencije, Sud smatra da je potrebno utvrditi da li je takvo meanje bilo
srazmerno cilju koji se eleo postii (zatita drave od preteranog parnienja od strane podnosioca).
U vezi sa tim Sud smatra da dok je ogranienje poslovne sposobnosti podnosioca bilo veoma
ozbiljno, postupak na kome je zasnovana takva odluka imao je brojne manjkavosti. Nakon etiri godine od deliminog lienja poslovne sposobnosti podnosilac, uprkos brojnim zahtevima, eka da pitanje vraanja poslovne sposobnosti bude razmotreno od suda. Sud priznaje potrebu drave da se zatiti
od nesnosnih parniara, ali smatra da je potrebno ustanoviti efikasni sudski mehanizam koji bi se izborio sa takvim zahtevima, bez potrebe pribegavanju dodatnih mera koje bi se odrazile na poslovnu
sposobnost takvih lica.
Stoga je utvrena i povreda lana 8 Konvencije.
Komentar
Povrede pravila procedure u jednom tako vanom postupku, kakav je postupak za liavanje poslovne sposobnosti, nisu mogle rezultirati drugaijom presudom od ove. Pogotovo to u praksi Suda
ve postoji slian sluaj (Shtukaturov v. Russia, presuda od 27. marta 2008. godine).
Sud je shodno lanu 36. stav 2. Zakona o vanparninom postupku imao mogunost da odustane
od sasluanja podnosioca, ali samo ukoliko bi to bilo tetno po njegovo zdravlje ili ako sasluanje nije bilo mogue zbog duevnog ili fizikog stanja podnosica. Za roite odrano 22. februara 2005.
godine sud o tome je trebalo da daju nadleni vetaci, ali tako nije postupljeno. Umesto toga sud je
odluio da ne saslua podnosioca koji je bio u pritvoru, ocenjujui da to ne bi bilo "svrsishodno". U
takvim okolnostima i uz odsustvo zastupnika koga je podnosilac sam izabrao mogunosti za odbranu
drave svedene su na uzaludan posao.
Ako zanemarimo pitanje pravine naknade i trokova postupka, koji nisu mali, pred srpskim vlastima mogu stajati obaveze u pogledu preduzimanja individualnih i generalnih mera. Individualne
mere bi se odnosile na postupak za vraanje potpune poslovne sposobnosti podnosiocu koji se u smislu l. 42. stav 1. Zakona o vanparninom postupku moe pokrenuti po slubenoj dunosti, ba kao
to je pokrenut i postupak za delimino liavanje poslovne sposobnosti. Generalne mere bi se, shodno sugestiji iz ove presude, ali i shodno preporuci Komiteta ministara od 23. februara 1999. godine,
odnosile na obavezno preispitivanje postojanja razloga za lienje poslovne sposobnosti od strane suda. Takoe, generalne mere bi se odnosile, kako se takoe kae u presudi Suda, na "ustanovljenju
efikasnog sudskog mehanizma koji bi sud zatitio od nesnosnih parniara", ali koji istovremeno ne bi
predstavljao uskraivanje prava na sud i koji se ne bi svodio na liavanje poslovne sposobnosti, pogotovo ne u domenu brige o zdravlju, to je takoe bilo u suprotnosti sa pomenutom preporukom
Komiteta ministara.
U postupku radi lienja poslovne sposobnosti sud je duan da, shodno lanu 36. Zakona o vanparninom postupku, obavezno saslua lice prema kome se postupak vodi, izuzev u posebnim zakonom propisanim sluajevima.
lanom 36. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da e sud lino sasluati lice prema kome se postupak vodi, a ako se ono nalazi u zdravstvenoj organizaciji, bie sasluano po pravilu u
toj organizaciji, gde e i roite biti odrano, dok je stavom 2. istog lana propisano da sud moe odusta- 95 -
VANPARNINI POSTUPAK
ti od sasluanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude tetno po njegovo
zdravlje ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica.
Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi obaveza suda da u postupku radi lienja poslovne
sposobnosti obavezno saslua lice prema kome se postupak vodi, izuzev u posebnim zakonom propisanim sluajevima.
Kako u provedenom postupku prvostepeni sud nije sasluao protivnika predlagaa, niti je izvodio dokaze na okolnost njene sposobnosti da bude sasluana u postupku, to je protivnik predlagaa
ovakvim nezakonitim postupanjem suda onemoguen da raspravlja, zbog ega je pobijano reenje
moralo biti ukinuto.
(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu G br. 11297/13 i
reenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R2 br. 350/13)
216.
U postupku lienja poslovne sposobnosti sud moe da odustane od sasluanja lica protiv
koga se vodi postupak ako bi to bilo tetno po njegovo zdravlje ili ako to uopte ne bi bilo mogue.
Privremeni staralac lica protiv koga se vodi postupak radi lienja poslovne sposobnosti ne
mora da bude pravnik. Odredbom l.36. st.2. ZVP je propisano da sud moe odustati od sasluanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude tetno po njegovo zdravlje
ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica. Prvostepeni
sud je pravilno primenjujui odredbu l.36. st.2. odustao od sasluanja protivnika predlagaa i
imajui u vidu nalaz i miljenje vetaka odnosno komisije vetaka da ista nije sposobna da da relevantan iskaz pred sudom i da bi tetno bilo po njeno zdravlje da pristupi sudu i bude sasluavana. Prvostepeni sud je u pogledu zdravstvenog stanja i ponaanja protivnika predlaga sasluao
njenu sestru od strica i naelnika Optinske uprave Bela Crkva gde je protivnik predlagaa zaposlena koji su imali relevantne podatke u pogledu njenog zdravstvenog stanja i ponaanja.
Ovaj sud je cenio i navod albe predlagaa da mu nije postavljen adekvatan staralac i to privremeni staralac jer se radi o licu koje je po struci pedagog i nije pravnik i nije na adekvatan nain mogla da zastupa protivnika predlagaa pa je naao da su ovakvi navodi albe neosnovani.
Naime, odredbom l. 132. Porodinog zakona je propisano da organ starateljstva moe odluiti
da postavi privremenog staratelja tieniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zatite linosti prava ili
interesa tih lica a odredbom l.126. istog zakona je propisano da se za staratelja postavlja lice koje ima lino svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dunosti staratelja i pristalo je da bude
staratelj. Dakle, zakonom nije propisano da kao staralac mora da se postavi lice koje je pravnik
po zanimanju da bi zastupalo prava i interese lica kojem je postavljen privremeni staralac pa je s
toga ovakav navod albe neosnovan.
217.
U vanparninom postupku lienja poslovne sposobnosti lica koje se nalazi na leenju postupak se mora sprovesti uz uee organa starateljstva, lica prema kome se postupak vodi
(ako to mogunosti dozvoljavaju), njegovog staraoca, odn. privremenog zastupnika.
- 96 -
VANPARNINI POSTUPAK
Odluku o lienju poslovne sposobnosti i odluku o vraanju poslovne sposobnosti - prema lanu
stav 1. Porodinog zakona - donosi sud u vanparninom postupku. Odredbom lana 35. Zakona o
vanparninom postupku predvieno je da se u ovom postupku odluuje na osnovu rasprave na roitu, na koje se pozivaju ( pored organa starateljstva i lica prema kome se postupak vodi ) njegov staralac, odn. privremeni zastupnik i predlaga. lanom 36. stav 2. ovog Zakona predvieno je da sud
moe odustati od sasluavanja lica prema kome se vodi postupak samo ako bi to moglo da bude tetno po njegovo zdravlje ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na njegovo duevno ili fiziko stanje.
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud sprovodi postupak i donosi odluku ne vodei rauna o
obavezi iz lana 35. Zakona o vanparninom postupku - da omogui uee u postupku licu prema
kome se postupak vodi, a ne daje ni razloge da su postojale okolnosti iz lana 36. stav 2. Zakona da
se od toga odustane.
U ovom postupku - osim toga - prvostepeni sud ne vodi rauna da za sluaj da ovo lice ne moe da uestvuje u postupku njegove interese mora zastupati ili staralac ili privremeni zastupnik, to
u konkretnom sluaju nije uinjeno.
Na napred navedeni nain uinjena je bitna povreda postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku, usled ega je osporeno reenje moralo biti ukinuto.
218.
U postupku radi produenja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I, drugog
dela Zakona o vanparninom postupku (dalje: Zakon) o lienju i vraanju poslovne sposobnosti.
Odredbom lana 36. stav 1. Zakona propisano je da e sud lino sasluati lice prema kome se postupak vodi. Saglasno odredbi lana 36. stav 2. Zakona sud moe odustati od sasluanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude tetno po njegovo zdravlje, ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica. Osim toga, a shodno
odredbi lana 37. Zakona sud je duan da saslua i staraoca, odnosno privremenog zastupnika,
predlagaa i druga lica koja mogu da daju potrebna obavetenja o ivotu i o ponaanju lica prema
kome se postupak vodi. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lino sasluati N.R,
kao i njenog privremenog staraoca N.P, odreenog reenjem Centra za socijalni rad . 03-57-184
od 1.11.2002. godine. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio, a nije dao ni razloge
zbog kojih sasluanje N.R, eventualno, nije mogue. Osim toga, da lino sasluanje N.R. nije mogue ne upuuje ni nalaz i miljenje vetaka doktora M.S. i doktora S.M. Naprotiv, iz njihovih
nalaza se vidi da je N. zaostala u svom kalendarskom uzrastu, odnosno da se njen umni razvoj
nalazi na nivou deteta od 14 godina. S tim u vezi, u nalazu se konstatuje i da je N. zavrila kolu
za psihofiziki retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu
zatitnih radionica. Iz reenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati
od linog sasluanja N.R. Iz tog razloga se i odluka o produenju roditeljskog prava nad N.R. nije
mogla doneti bez njenog linog sasluanja. Osim toga, a shodno odredbi lana 37. Zakona u tom
postupku se mora sasluati i privremeni staralac N.R, to nije uinjeno.
219.
Kada je u vanparninom postupku doneto reenje o lienju poslovne sposobnosti punoletnog lica, mada mu prethodno nije data mogunost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na roite niti
sasluano u smislu lana 36. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, iako je s obzirom na duevno
- 97 -
VANPARNINI POSTUPAK
i fiziko stanje tog lica njegovo sasluanje bilo mogue bez tete po zdravlje, time je uinjena bitna
povreda odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 115/89)
220.
Bez obzira na obaveznost sasluanja lica prema kome se vodi postupak za lienje poslovne sposobnosti, sud nee sasluati lice prema kome se vodi postupak ako je to tetno po njegovo zdravlje.
Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa vetakom nadoknaujui ovo sasluanje prikupljanjem obavetenja i drugih okolnosti i sasluavanjem drugih lica.
221.
U postupku lienja poslovne sposobnosti stanje zdravlja protivpredlagaa mora da bude utvreno na osnovu pregleda komisije vetaka. Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 12.09.2011.god.
podneo predlog da se njegov otac, lii poslovne sposobnosti jer je dugogodinji zavisnik od alkohola zbog ega se rasipniki odnosi prema imovini. Reenjem od 25.11.2011.god. odreeno je vetaenje poslovne sposobnosti protivpredlagaa koje su obavili lekari na osnovu medicinske dokumentacije koja postoji u neuropsihijatrijskoj bolnici u Vrcu za 10 leenja u periodu od 1999.god.
do 2005.god. na osnovu ega su dali svoje miljenje, a da nisu pregledali protivpredlagaa. Sud je
odrao dva roita na kojima nije sasluan protivpredlaga i doneo odluku. Donosei oalbeno reenje prvostepeni sud je nainio bitnu povredu postupka iz l.361. st.2. taka 9. ZPP u vezi l.30.
ZVP a injenino stanje je nepotpuno utvreno u smislu odredaba l.31. do 44. Zakona o vanparninom postupku. Odredbom l.31,32,33. i 34. ZVP ureeno je na koji nain se pokree postupak
za lienje poslovne sposobnosti punoletnog lica, ko je ovlaen da pokrene postupak i ta predlog
treba da sadri, a odredbom l.35. ZVP da se u postupku lienja poslovne sposobnosti odluuje na
osnovu rasprave na koju se pozivaju pored organa starateljstva, lica koje je podnelo predlog i lice
prema kome se postupak vodi odnosno njegov staralac ili privremeni zastupnik. Prema odredbi
l.36. ZVP sud je obavezan da lino saslua lice o ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja osim
izuzetno ako bi to bilo tetno po njegovo zdravlje ili njegovo sasluanje s obzirom na duevno stanje nije mogue. To sve znai da je uesnik ovog postupka uvek lice o ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja koje moe da prisustvuje roitima, da predlae dokaze i da izjavi albu na odluku
i to bez obzira na stanje svog duevnog zdravlja. Odredbom l.38. ZVP izriito je odreeno da lice
prema kome se postupak za lienje poslovne sposobnosti vodi mora biti pregledano od najmanje
dva lekara odgovarajue specijalnosti koji e dati nalaz i miljenje o duevnom stanju i sposobnosti
tog lica za rasuivanje. Prema toj imperativnoj normi nuno je da se stanje zdravlja protivpredlagaa utvrdi pregledom i da se o tome saini medicinska ekspertiza a ne da se vrlo olako o tome odlui
na osnovu medicinske dokumentacije koja je stara vie od 7 godina.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 2 G.br.312/12 od 24.04.2012. godine)
222.
Lice za koje je nalazom i miljenjem vetaka neupsihijatra utvreno da zbog svoje bolesti nije
(paranoidne psihoze) nije sposobno da pravilno rasuuje, da samostalno odluuje o pitanjima svog
- 98 -
VANPARNINI POSTUPAK
zdravlja kao i da raspolae veim sumama novca, delimino e se liiti poslovne sposobnosti, kao
punoletno lice, koje zbog duevne bolesti svojim postupcima moe da ugroava svoja prava ili intrese i interese drugih lica.
223.
Lice prema kome se vodi postupak za liavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od
najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti koji e dati nalaz i miljenje o duevnom stanju i
sposobnosti tog lica za rasuivanje.
Vetaenje u postupku za lienje poslovne sposobnosti vri se u prisustvu sudije osim u sluajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji.
224.
Protiv reenja o lienju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku, lice koje je
lieno poslovne sposobnosti moe izjaviti albu, bez obzira na svoje duevno stanje.
225.
Punovana je izjava volje data od lica ija je sposobnost shvatanja znaaja svojih radnji, odluivanja
i upravljanja svojim postupcima bila znatno smanjena, ako mu u vreme davanja izjave volje nije bila oduzeta poslovna sposobnost odlukom nadlenog organa, niti je u to vreme voen postupak za lienje njegove poslovne sposobnosti, a u isto vreme je protiv njega voen i okonan krivini postupak, koji se
moe voditi samo prema uraunljivom licu.
(Presuda Okrunog suda u Beogradu, G. br. 2294/08 od 8.10.2009. godine)
226.
Punoletno lice koje svojim postupcima ugroava svoja prava i interese ili prava i interese
drugih lica zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti ili drugih razloga, delimino se liava poslovne sposobnosti.
Polazei od utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno
pravo kada su pobijanim reenjem protivnika predlagaa delimino liili poslovne sposobnosti u granicama odreenim izrekom ovog reenja.
- 99 -
VANPARNINI POSTUPAK
Naime, odredbama lana 274. Zakona o braku i porodinim odnosima RS, koji se u konkretnom
sluaju ima primeniti, propisano je da se potpuno liava poslovne sposobnosti punoletno lice koje nije sposobno za normalno rasuivanje, te zbog toga nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i
interesima. S druge strane, punoletno lice koje svojim postupcima ugroava svoja prava i interese ili
prava i interese drugih lica zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti ili drugih razloga, delimino se
liava poslovne sposobnosti. Utvrujui postojanje napred opisanog duevnog poremeaja kod protivnika predlagaa, a primenjujui odredbe lana 31 - 40. Zakona o vanparninom postupku, kojima
je ureen postupak lienja poslovne sposobnosti, odnosno njeno ogranienje, niestepeni sudovi su,
po oceni ovog suda, doneli zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.
227.
Po Meunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja ICD 10 za dijagnostifikovanje duevne bolesti pod nazivom Paranoia ljuerulans, sa glavnim psihopatolokim sadrajem u vidu sumanutih ideja, koji poremeaj je dijagnostifikovan i kod protivnika predlagaa, gde
sumanute ideje kod paranoiara nepriznatog prava dovode do doivljaja da prava i vrednosti paranoiara ne dolaze do izraaja, jer su stalno na udaru drugih ljudi koji ih proganjaju i tako spreavaju realizaciju njihovih prava. Ovaj oblik paranoje je iz grupe revandikacionih sumanutosti koja se karakterie sklonou za parnienjem, to proizilazi iz stava bolesnika o nepriznatim pravima, zaslugama,
vrednostima isl. Ukoliko doive neuspeh ova lica postaju jo ubeenija u ispravnost svojih stavova, a
kada iskoriste sve zakonske mogunosti i pri tome ne dobiju traenu pomo i zatitu, bolest pokazuje
progresiju i paranoiari esto trae izlaz u obraunavanju ili agresiji. Polazei od ovako utvrenog
injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su pobijanim reenjem protivnika predlagaa delimino liili poslovne sposobnosti u granicama odreenim izrekom
ovog reenja.
228.
Lice koje svojim postupcima ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica
zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starake
iznemoglosti i drugih linih razloga, delimino se liava poslovne sposobnosti.
U pravosnano okonanom postupku utvreno je da je pred optinskim sudom po slubenoj dunosti pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti ovde A.A. i to predlogom krivinog odelenja istog suda, jer je protiv okrivljenog A.A. zbog krivinog dela ugroavanja sigurnosti iz lana 67.
stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, predloeno izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi. Nalazom i miljenjem vetaka neuropsihijatra utvreno je da
A.A. zbog svoje bolesti ( paranoidne psihoze ) nije sposoban da pravilno rasuuje, da samostalno odluuje o pitanjima svog zdravlja, kao i da raspolae imovinom vee vrednosti, pa su predloili da se
isti delimino lii poslovne sposobnosti, navodei da je sposoban da raspolae manjim sumama novca, da se stara o svojim svakodnevnim potrebama, kao to su odravanje higijene, kupovine i spremanje hrane i drugi kuni poslovi.
Polazei od ovakvog utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A.A. delimino liili poslovne sposobnosti, u smislu lana 274. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima. Naime, ovim lanom je propisano da punoletno lice koje svojim
- 100 -
VANPARNINI POSTUPAK
postupcima ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starake iznemoglosti i drugih linih
razloga delimino se liava poslovne sposobnosti. Imajui u vidu ovu zakonsku odredbu, kao i to da
je u postupku utvreno da A.A. zbog svoje duevne bolesti nije u stanju da pravilno rasuuje, da samostalno odluuje o pitanjima svoga zdravlja, kao i da raspolae imovinom vee vrednosti, to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.
229.
Postoji bitna povreda parninog postupka ako sud u sluaju sumnje pouzdano ne utvrdi da li postoji parnina sposobnost stranke u postupku.
(Vrhovni sud Republike Srbije, Rev. 3196/05 od 6.04.2006. godine)
230.
Nuan uslov za lienje poslovne sposobnosti jeste da to lice nije u stanju da se brine o svijim
pravima i interesima zbog svoje duevne bolesti i/ili da svojim postupcima ugroava prava i interese
drugih lica.
231.
Neosnovan je zahtev da se punoletno lice lii poslovne sposobnosti ako se vetaenjem dokae da razlozi izneti u zahtevu ne utiu na sposobnost rasuivanja i slobodnog izraavanja
volje lica za koje se trai utvrivanje poslovne nesposobnosti.
Prema lanu 31. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, u postupku lienja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuivanje u stanju
da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odluuje o potpunom ili deliminom lienju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predvienih u lanu 274. Zakona o braku i
porodinim odnosima.
U konkretnom sluaju niestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima vetaenja sa sigurnou
utvrdili da kod protivnika predlagaa nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duevnu bolest niti oteenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuivanja i slobodno izraavanje volje. I po oceni Vrhovnog suda Srbije, protivnik predlagaa je sposoban da titi svoja prava i interese i da raspolae svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti ouvana, pa iz navedenih razloga revizija predlagaa nije osnovana.
232.
Protiv reenja o lienju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku, lice koje je
lieno poslovne sposobnosti moe izjaviti albu, bez obzira na svoje duevno stanje.
233.
Postojanje hroninog alkoholizma nije dovoljan razlog dase neko lice lii poslovne sposobnosti,
ve je potrebno da se ispune razlozi iz l. 274. Zakona o braku i porodinim odnosima.
- 101 -
VANPARNINI POSTUPAK
234.
Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo reenje na osnovu kojeg se liava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagaa, za kojeg je u toku postupka utvreno da je
od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. Drugostepeni sud je albu predlagaa
kao neosnovanu, odbio i prvostepeno reenje u celosti potvrdio.
Neosnovani su navodi albe da je u interesu protivnika predlagaa da liavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donoenje odluke. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagaa, prema
pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. predratnog Zakona o vanparninom postupku, a
koja se primenjuju na podruju SAPV na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih
pre 6. aprila 1941. godine, odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraa, ili potpuno
lienje poslovne sposobnosti, ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka, s tim
da sud moe u odluci odloiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnana.
(Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 825/87)
235.
Staralac lica lienog poslovne sposobnosti koji nije podneo predlog za vraanje poslovne
sposobnosti, nema pravo na podnoenje albe protiv reenja kojim je njegovom tieniku vraena poslovna sposobnost u postupku u kome ga je je zastupao staralac za poseban sluaj.
Po lanu 42. Zakona o vanparninom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lieno poslovne sposobnosti, sud e po slubenoj dunosti, kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz lana
32. istog zakona, doneti reenje o vraanju poslovne sposobnosti.
Reenjem Optinskog suda u potpunosti je vraena poslovna sposobnost predlagau u vanparninom postupku.
Supruga, koja je po reenju o stavljanju pod starateljstvo predlagaa postavljena za njegovog staraoca, je podnela albu. Optinski sud je odbacio ovu albu smatrajui da je ona nedozvoljena, jer je
reenjem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagau u postupku vraanja poslovne sposobnosti. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagaa u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o linosti, pravima i interesima svog tienika, ali da nije
ovlaena da uestvuje u postupku vraanja poslovne sposobnosti.
Drugostepeni sud je potvrdio ovo reenje smatrajui da je sud trebalo da pozove staraoca, ali ne i
suprugu predlagaa, jer se radi o zahtevu za vraanje poslovne sposobnosti koja je predlagau privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge, to znai da su im interesi bili suprotni. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad traio postavljanje
privremenog staraoca, staralac predlagaa gubi pravo na izjavljivanje albe protiv reenja kojim se
predlagau vraa poslovna sposobnost.
- 102 -
VANPARNINI POSTUPAK
Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju albe. Meutim,
razlozi za odbacivanje albe nalaze se u odredbama lana 42. stav 1. i lana 32. Zakona o vanparninom postupku.
Lica koja u smislu odredaba lana 32. istog zakona imaju pravo na podnoenje predloga radi
vraanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva, brani drug, dete ili roditelj lica koje je lieno poslovne sposobnosti.
U konkretnom sluaju za liavanje predlagaa podnela je njegova supruga, koja je posle donoenja reenja o liavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. Ona je, shodno navedenim zakonskim odredbama, imala pravo i da podnese predlog za vraanje poslovne
sposobnosti predlagaa, odnosno svog tienika. Meutim, kako ona ovaj predlog nije podnela,
ve je to uinio sam predlaga, ona nema pravo da se podnoenjem albe naknadno ukljui u ovaj
vanparnini postupak.
PROGLAENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I

DOKAZIVANJE SMRTI
236.
Ako postoji isprava inostranog organa o upisu injenica smrti iskljuuje se mogunost
utvrivanja ove injenice u vanparninom postupku.
Prema injenicama na kojima su zasnovana niestepena reenja, M.D. roen 1943. godine, koji
je bio u braku sa predlagaem od 17.05.1984. godine, umro je u svom stanu u Berlinu na dan
3.05.1993. godine.
Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o emu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.06.1993. godine. Ovaj izvod je izdao matiar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i peatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matinog ureda pandau u Berlinu.
U prisustvu tako utvrenih injenica niestepeni sudovi zakljuili su da zahtev predlagaa nije osnovan.
Naime, prema lanu 70. Zakona o vanparninom postupku ako smrt nekog lica ne moe da se dokae ispravom predvienom Zakonom o matinim knjigama, svako lice koje ima neposredan pravni interes kao
i javni tuilac, mogu podneti predlog sudu da reenjem utvrdi smrt tog lica.
Meutim, prema lanu 22. stav 2. Zakona o matinim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90)
upis se vri na osnovu izvoda iz matine knjige umrlih inostranog organa. Prema tome, sudovi ispravno zakljuuju da postoji isprava predviena Zakonom o matinim knjigama na osnovu koje se
moe izvriti upis smrti, pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz lana 70. Zakona o vanparninom postupku da se smrt lica utvruje reenjem suda u vanparninom postupku.
Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matine knjige umrlih na meunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugaiju odluku, jer kako je reeno postoji isprava inostranog organa o upisu injenica smrti to iskljuuje mogunost da se u vanparninom postupku ova injenica utvruje.
- 103 -
VANPARNINI POSTUPAK
237.
Kada je lice koje treba da se proglasi za umrlo nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim dogaajima,
potrebno je da o tom licu nije bilo nikakvih vesti u periodu od jedne godine od dana prestanka neprijateljstva, kao i da se isto lice nije odazvalo sudu niti da bilo ko drugi zna neto o njegovom ivotu.
(Iz Reenja Osnovnog sud u Beogradu, R. 117/10 od 28.09.2010. godine)
238.
Nisu ispunjeni uslovi za donoenje reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom trai da se za umrlo proglasi lice roeno 1922. godine kao nestalo u toku rata, odnosno u vezi sa
ratnim dogaajima, poto se o njegovom ivotu, tj. da je iv, saznalo 5. jula 1945. godine ako u ivotu A. J. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti, jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u lanu
57. Zakona o vanparninom postupku SR Srbije.
(Iz presude etvrtog optinskog suda u Beogradu, P. 3881/83)
239.
Uinjena bitna povreda postupka najpre se ogleda u tome to iz izvedenih dokaza ne proistie da
su predlagai lica koja imaju neposredni pravni interes da u skladu sa l. 58. Zakona o vanparninom
postupku podnesu predlog za proglaenje protivnika predlagaa nestalim. Na roitu odranom
11.11.2005. godine punomonik predlagaa izjavio je da je Ramnjanc Irina ro.Mikleu baba tetka
predlagaima, meutim ta injenica ne proistie ni iz jednog izvedenog dokaza, niti su je uesnici
postupka uinili nespornom. Zbog toga predlagai injenicu srodstva, pa samim tim i neposredni pravni
interes za voenje ovog vanparninog postupka mogu dokazati jedino svojim izvodima iz matinih knjiga roenih, izvodima iz matinih knjiga roenih protivnika predlagaa, kao i izvodima iz matinih knjiga roenih svojih pravnih prethodnika i pravnih prethodnika protivnika predlagaa, iji sled treba da dokae da li su u srodstvu sa protivnicima predlagaa i da li su obzirom na srodstvo njihovi zakonski naslednici, u kom sluaju bi imali neophodan neposredan pravni interes iz navedene odredbe Zakona o
vanparninom postupku za podnoenje predloga.
240.
Predlog za dokazivanje smrti u vanparninom postupku, dozvoljen je samo u sluaju kada
smrt ne moe da se dokae ispravom, predvienom Zakonom o matinim knjigama, i kad
predlaga ima pravni interes za pokretanje postupka za dokazivanje smrti nekog lica.
- 104 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog reenja, predlogom je traeno da se utvrdi da je
smrt pokojne D.T. iz B. roene 12.06.1962. godine u B. od oca H.D. i majke N.D. nastupila
6.04.2004. godine. Predlaga je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazloio
tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbranoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak, ali da injenica smrti nije upisana u matine knjige umrlih. Spisima je zdruen orginalan izvod
iz matine knjige umrlih koja se vodi za matino podruje Optine O. Pod tekuim brojem 16 za
2004. godinu, a u koji je upisano da je pokojna D.T. roena 12.6.1962. godine u B. od oca H. i majke N. D. preminula u P. 6.4.2004. godine u 22,45 asova, te da je u vreme smrti bila udata za V.V.
Kod takvog stanja spisa, pravilno je zakljuio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagaa za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Ovo stoga to je predlog za dokazivanje smrti odreenog lica, u smislu odredbe lana 70. Zakona o vanparninom postupku, dozvoljen
samo u sluaju kada smrt ne moe da se dokae ispravom predvienom Zakonom o matinim knjigama. U konkretnom sluaju, injenica smrti imenovane je ve upisana u matine knjige umrlih i to
sa istim datumom sa kojim se trai dokazivanje njene smrti.
Pored toga, predlaga nije opravdao pravni interes, s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog
podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava kao vanbrani suprug pokojne, stoga to u
izvodu iz matine knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V.V. pa je na osnovu lana 16. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima u takvoj situaciji iskljuena primena pravila o imovinsko-pravnim odnosima u vanbranoj zajednici.
241.
Nisu ispunjeni uslovi za donoenje reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom trai da se za umrlo proglasi lice roeno 1922. godine kao nestalo u toku rata, odnosno u vezi sa
ratnim dogaajima, poto se o njegovom ivotu, tj. da je iv, saznalo 5. jula 1945. godine ako u ivotu . J. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti, jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u lanu
57. Zakona o vanparninom postupku SR Srbije.
242.
Predlog za dokazivanje smrti odreenog lica u smislu odredbe 70. ZVP-a, dozvoljen je samo u sluaju kada smrt ne moe da se dokae ispravom predvienom Zakonom o matinim knjigama.
243.
Ako postoji isprava inostranog organa o upisu injenica smrti iskljuuje se mogunost
utvrivanja ove injenice u vanparninom postupku.
Prema injenicama na kojima su zasnovana niestepena reenja, M.D. roen 1943. godine, koji
je bio u braku sa predlagaem od 17.05.1984. godine, umro je u svom stanu u Berlinu na dan
- 105 -
VANPARNINI POSTUPAK
3.05.1993. godine. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o
emu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.06.1993. godine.
Ovaj izvod je izdao matiar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i peatom da je prepis podudaran sa upisom u knjugu umrlih Matinog ureda pandau u Berlinu.
U prisustvu tako utvrenih injenica niestepeni sudovi zakljuili su da zahtev predlagaa nije
osnovan. Naime, prema lanu 70. Zakona o vanparninom postupku ako smrt nekog lica ne moe da
se dokae ispravom predvienom Zakonom o matinim knjigama, svako lice koje ima neposredan
pravni interes kao i javni tuilac, mogu podneti predlog sudu da reenjem utvrdi smrt tog lica.
Meutim, prema lanu 22. stav 2. Zakona o matinim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90) upis
se vri na osnovu izvoda iz matine knjige umrlih inostranog organa. Prema tome, sudovi ispravno
zakljuuju da postoji isprava predviena Zakonom o matinim knjigama na osnovu koje se moe izvriti upis smrti, pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz lana 70. Zakona o vanparninom postupku da se
smrt lica utvruje reenjem suda u vanparninom postupku.
Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matine knjige umrlih na meunarodnom
obrascu nisu od uticaja na drugaiju odluku, jer kako je reeno postoji isprava inostranog organa o upisu injenica smrti to iskljuuje mogunost da se u vanparninom postupku ova injenica utvruje.
PRODUENJE RODITELJSKOG PRAVA

244.
Za donoenje reenja o prestanku produenog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima koja se utvruju u zakonom propisanom
postupku, a ne vreme proteklo od momenta donoenja reenja o produenju roditeljskog prava (koje u
konkretnom sluaju iznosi samo est meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produeno roditeljsko pravo posle punoletstva).
245.
Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraenu govornu manu, da nije zavilo osnovnu kolu te
da je u dva navrata bealo od kue, ne predstavljaju dovoljan razlog za donoenje reenja o produenju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva.
246.
Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraenu govornu manu, da nije zavrilo osnovnu kolu te da
je u dva navrata bealo od kue, ne predstavljaju dovoljan razlog za donoenje reenja o produenju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva.
(etvrti optinski sid u Beogradu, P. 4101/82)
- 106 -
VANPARNINI POSTUPAK
247.
Za donoenje reenja o prestanku produenog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima koja se utvruju u zakonom propisanom postupku, a ne vreme preteklo od momenta donoenja reenja o produenju roditeljskog
prava (koje u konkretnom sluaju iznosi samo est meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome
je produeno roditeljsko pravo posle punoletstva).
(Iz Reenja etvrtog optinskog suda u Beogradu, P. 846/83)
DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK

248.
Bez obzirana saglasnost roditelja i pozitivno miljenje nadlenog centra za socijalni rad o telesnoj i duevnoj zrelosti predlagaa mal. V.V. sud je odbacio predlog za donoenje reenja kojim se dozvoljava zakljuenje braka, poto je naknadnom proverom utvrdio da predlaga ne ispunjava zakonom propisani uslov za zakljuenje braka, tj. nema navrenih 16 godina ivota.
(etvrti optinski sud u Beogradu, R. 2537/82)
249.
Samo protivljenje oba roditelja da se maloletnom enskom licu koje je navrilo 16 godina ivota
dozvoli stupanje u brak pre punoletstva, nije razlog za odbijanje zahteva, pa e sud izdati dozvolu
ako nae da se radi o maloletnom licu koje je dostiglo telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje
prava i dunosti u braku i ako to odgovara interesima maloletnika.
(Okruni sud u Kragujevcu, G. 388/78)
250.
Bez obzira na saglasnost roditelja i pozitivno miljenje Centra za socijalni rad o telesnoj i duevnoj zrelosti predlagaa mal. V.V. sud je odbacio predlog za donoenje reenja kojim se dozvoljava
zakljuenje braka poto je naknadnom proverom utvrdio da predlaga ne ispunjava zakonom propisani uslov za zakljuenje braka tj. nema navrenih 16 godina ivota.
- 107 -
VANPARNINI POSTUPAK
251.
Protiv reenja o suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zakljuenje
braka albu moe da podneti samo to maloletno lice.
Maloletna S.V. i punoletni R.K. podneli su zajedniki predlog da se maloletnoj S.V. dozvoli zakljuenje braka. Nakon sprovedenog postupka svojim reenjem, sud je odbio predlog poto je vetaenjem utvrdio nedostatak duevne zrelosti mal. S.V. za vrenje prava i dunosti u braku.
Protiv reenja suda albu je blagovremeno podneo punoletni R.K. kako je l. 84. ZVP-u izriito
predvieno da albu protiv reenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u
brak moe da izjavi samo to maloletno lice, sud je primenom Zakona o parninom postupku i u vezi
sa l. 30. st. 2. ZVP-u odbacio albu R.K. kao nedozvoljenu.
(etvrti optinski sud u Beogradu, R. 2537/82)
RASPRAVLJANJE ZAOSTAVTINE
- O P T E O DR E D B E
252.
Iskljuiva nadlenost domaeg suda postoji ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Republike
Srbije M.. predloio je da sud Republike Srbije raspravi zaostavtinu pok. M.S. Iz izvoda iz matine knjige umrlih koji je izdao matiar u Potkozarju pod brojem 11 za 1997.godinu Optina Banja
Luka utvruje se da je M.S. umro 26.04.1997.god, da je njegovo prebivalite bilo u Potkozarju i da
je dravljanin Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.
Pravilno je sud odbacio predlog za raspravljanje njegove zaostavtine jer prema Zakonu o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za raspravljanje nepokretne zaostavtine stranog
dravljanina domai sud je nadlean iskljuivo samo kada se nepokretnost nalazi u Republici Srbiji i
u situaciji ako je lice bez dravljanstva, lice ije se dravljanstvo ne moe utvrditi ili lice ima status
izbeglice iskljuiva nadlenost domaeg suda postoji ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Republike Srbije. Sve to prema odredbi l.72. i 73. citiranog zakona koji takoe u stavu 5. odreuje da u sluaju kada ostavilac nema prebivalite u Republici Srbiji shodno se primenjuju odredbe koje vae za
raspravljanje zaostavtine stranog dravljanina podrazumevajui pod stranom dravom dravu u kojoj je ostavilac u vreme smrti imao prebivalite.
Poto je ostavilac bio dravljanin BiH i RS, imao je prebivalite u RS a nepokretna imovina koja
bi inila njegovu zaostavtinu se nalazi na teritoriji druge drave za raspravljanje zaostavtine pok.
MS nije nadlean sud u Republici Srbiji ve sud drave iji je on dravljanin prema mestu njegovog
prebivalita.
- 108 -
VANPARNINI POSTUPAK
253.
Raspravljajui zaostavtinu u vanparninom postupku sud utvuje samo naslednike umrlog
lica, imovinu koja sainjava njegovu zaostavtinu i prava koja iz zaostavtine pripadaju naslednicima. Sporne injenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovanosti odredaba
ugovora o doivotnom izdravanju) raspravie se pred parninim sudom.
Ostavilja je umrla dana 10.06.2002. godine, a predmet zaostavtine sud je utvrdio uvidom u list
nepokretnosti. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. godine (proglaen pred
ostavinskim sudom 02.09.2002. godine). Za ivota je zakljuila i Ugovor o doivotnom izdravanju i
dvorbi (overen pred sudom dana 15.12.1999. godine), kojim su obuhvaene dinarske i devizne tedne knjiice, hartije od vrednosti, potraivanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kui a za ta je
bilo predvieno da za sluaj njene smrti preu u imovinu davalaca dvorbe i izdravanja.
Naslednici, a meu njima i revidenti, su Reenjem ostavinskog suda od 05.04.2004. godine upueni na parnicu - da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdravanja pokrenu tubu radi ponitaja testamenta i tubu radi ponitaja ugovora o doivotnom izdravanju. Meutim,
ova parnica od strane upuenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti reenja o upuivanja na parnicu.
S tim u vezi, u reviziji se neosnovano istie da je pogreno primenjeno materijalno pravo jer
ugovor o doivotnom izdravanju koji je ostavilja zakljuila sa davaocima izdravanja sadri u sebi
nitave odredbe.
Relevantne odredbe:
U postupku raspravljanja zaostavtine sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim
licima - lan 87. Zakona o vanparninom postupku.
U postupku za raspravljanje zaostavtine sud e raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, a naroito o pravu na naslee, veliini naslednog dela i o pravu na legat - lan 117. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred
organom uprave ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo - lan
119. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Predmet vanparninog postupka ne moe biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o
doivotnom izdravanju.
Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi ponitaja testamenta i ugovora
o doivotnom izdravanju u roku od 30 dana od pravnosnanosti prvostepenog reenja kojim su upueni na parnicu - ne mogu u postupku raspravljanja zaostavtine isticati da su nitave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari, jer pokretne stvari koje su obuhvaene ugovorom nisu navedene po
oznakama kojim se obeleavaju individualno odreene stvari.
Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnini ne moe takve odredbe ugovora tretirati kao nitave.
254.
Lice koje po zakonu ne moe da bude uesnik u postupku raspravljanja zaostavtine, odnosno
koje ne moe da pretenduje na ostvarenje nekog prava iz zaostavtine posle smrti ostavioca, nije
ovlaeno da podnese albu protiv reenja o nasleivanju.
- 109 -
VANPARNINI POSTUPAK
255.
Reenjem Okrunog suda u Panevu G. br. 650/05 od 13.05.2005. godine alba A.A. izjavljena
protiv reenja o nasleivanju Optinskog suda u Panevu O. br. 1312/04 od 21.02.2005. godine odbaena je kao nedozvoljena.
Protiv reenja drugostepenog suda uesnik u postupku AA blagovremeno je izjavila reviziju
zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijano reenje u smislu l. 386., u vezi l. 400. Zakona o parninom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77... i "Slubeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, sa kasnijim izmenama i dopunama), koji se primenjuje na osnovu l. 491. st. 4. Zakona o parninom postupku
("Slubeni glasnik RS", br. 125/2004), i naao da je revizija osnovana.
Ostavilac PP, preminuo je 24.08.2004. godine, bez zavetanja. Njegovi zakonski naslednici su
sestra V.V. i braa G.G. i D.D., a u postupku raspravljanja zaostavtine, iji predmet je utvren, uestvuje i A.A. vanbrana supruga umrlog, koja je protiv reenja o nasleivanju Optinskog suda u
Panevu O. br. 1312/04 od 21.02.2005. godine blagovremeno izjavila albu. Drugostepeni sud je
albu odbacio kao nedozvoljenu, smatrajui da je podneta od neovlaenog lica.
Osnovano se istie u reviziji da je pobijano reenje zahvaeno bitnom povredom odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 1. ZPP, jer je Okruni sud nepravilno primenio odredbe l. 358. st. 3.,
l. 380. ta. 1. u vezi l. 381. ZPP, a to je bilo od uticaja na donoenje zakonite i pravilne odluke.
lanom 87. Zakona o vanparninom postupku regulisano je da u postupku za raspravljanje zaostavtine sud utvruje ko su nasledinici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz
zaostavtine pripadaju naslednicima, legatirima i drugim licima. Dakle, u smislu ove zakonske odredbe
stranke u ostavinskom postupku nisu samo naslednici i legatari, nego i druga lica koja pretenduju na
ostvarivanje kakvog prava iz zaostavtine.
Kako je albu protiv prvostepenog reenja podnela vanbrana supruga ostavioca, kojoj je Optinski sud ispravno omoguio uee u postupku, ne moe se uzeti da je alba A.A.izjavljena od lica
koje nije ovlaeno za njeno podnoenje, tako da e drugostepeni sud, u ponovnom postupku, odluiti da li je alba osnovana ili ne.
256.
Naslednik stie svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca, bez obzira kada je reenje o nasleivanju doneto. Prema lanu 206. Zakona o nasleivanju, naslee se otvara smru ostavioca, tako
da naslednik stie pravo od tog momenta, a ne od momenta donoenja reenja. Otuda je bez znaaja
navod u reviziji da je ostavinsko reenje doneto posle objavljivanja feljtona. Onaj ko hoe da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potraiti naslednike i pre no to u ostavinskom postupku
bude doneto reenje o nasleivanju.
257.
U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimino reenje o
nasleivanju.
Reenjem o nasleivanju oglaen je naslednik na delu zaostavtine. Uesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio, da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. Okruni
sud je odluku ukinuo.
- 110 -
VANPARNINI POSTUPAK
U smislu lana 87. Zakona o vanparninom postupku u postupku za raspravljanje zaostavtine
sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz
zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Po lanu 89. istog zakona ostavinski postupak pokree se i vodi po slubenoj dunosti.
Iz navedenih odredbi se moe zakljuiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud moe takav sporazum prihvatiti) da se donese delimino reenje o nasleivanju i da se
ostatak zaostavtine utvruje drugim reenjem.
S obzirom da se ostavinski postupak vodi po slubenoj dunosti to se uesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavtine, koji e biti raspravljen.
(Iz Reenja Okrunog suda Poarevac, G. 25/95)
258.
Kada u parnici, na koju je upuen jedan od uesnika ostavinskog postupka imovina izmeu naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem ostavinski postupak e se obustaviti.
259.
Rok koji odredi sud u vanparninom postupku je sudski, a ne i zakonski prekliuzivni rok.
260.
Ako je kod prethodnog pitanja meu strankama dolo do spora samo u pogledu primene prava ,
261.
Na naslea otvorena pre 11. maja 1955. godine, mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleivanju samo ako o tim nasleima nije doneta pravnosnana odluka ili naslee nije sporazumom, deobom ili na drugi nain ureeno.
262.
Dete zaeto u trenutku otvaranja naslea smatra se kao dete roeno ako se rodi ivo, pa izjava
oca deteta o odricanju od naslea data u vreme kada je dete bilo zaeto moe proizvoditi pravno
dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. Ostavinski sud je duan obavestiti organ starateljstva
ukoliko se oekuje roenje a u cilju zatite deteta.
263.
Vanparnini sud e obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po prailima
vanparninog postupka.
264.
Zaostavtina lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (lan 130. Zakona o
nasleivanju). Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (lan 123. Zakona o naslei- 111 -
VANPARNINI POSTUPAK
vanju), od kog trenutka poinju tei rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih naslednopravnih ovlaenja.
Poto je ostavilac umro 1981. godine, dakle u vreme vaenja saveznog Zakona o nasleivanju,
to se na ovaj sluaj imaju primeniti odredbe tog zakona, shodno lanu 232. Zakona o nasleivanju
SR Srbije, kojim je izriito propisano da se na naslea otvorena pre stupanja na snagu republikog
zakona, po kojima nije doneta pravnosnana odluka, kao to je ovde sluaj, imaju primeniti odredbe
saveznog Zakona o nasleivanju. U konkretnom sluaju to znai, da e se na ovaj sluaj primeniti
odredba lana 144. saveznog Zakona o nasleivanju, kojom su propisani rokovi u kojima zastareva
pravo na zahtevanje zaostavtine, zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti draoca zaostavtine.
265.
Za raspravljanje nepokretne zaostavtine stranog dravljanina domai sud je nadlean samo kada se
nepokretnost nalazi u Republici Srbiji.
(Vii sud u Panevu, G. 849/10)
266.
Za raspravljanje zaostavtine mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u vreme smrti imao prebivalite, odnosno boravite.
267.
Postoji nadlenost naeg suda za raspravljanje zaostavtine ostavioca ukoliko je u momentu
smrti imao prebivalite u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi.
Treba imati u vidu odredbu lana 226. Zakona o nasleivanju RS, koja izriito predvia da ukoliko
je ostavilac na dravljanin i imao prebivalite u Republici Srbiji, da se imaju primeniti odredbe naeg
Zakona o nasleivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. To znai da bi
pod ovim uslovima postojala nadlenost naeg suda za raspravljanje zaostavtine ostavioca.
268.
U ostavinskom postupku tuilja je upuena na parnicu radi dokazivanja povreenog prava
na nuni deo na zaostavtini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasnitva na delu ove
nepokretnosti po osnovu brane tekovine.
U tako pokrenutoj parnici Okruni sud nalazi da je pravilan zakljuak prvostepenog suda da je
za postupanje iskljuivo mesno nadlean optinski sud na ijem podruju se nalazi predmetna nepo- 112 -
VANPARNINI POSTUPAK
kretnost u smislu lana 56. ZPP, budui da se predmetni postupak vodi povodom utvrenja svojine
na nepokretnosti.
U konkretnom sluaju ostavinski postupak nije pravnosnano okonan ali se parnica vodi za utvrenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu brane tekovine, usled ega nema mesta primene lana 62. ZPP, ve primeni propisa o iskljuivoj nadlenosti suda prema mestu nalaenja
sporne nepokretnosti.
269.
Kada je republikim zakonom o nasleivanju za raspravljanje zaostavtine propisana mesna nadlenost suda prema prebivalitu, odnosno boravitu ostavioca, onda sud na ijem je podruju ostavilac
imao prebivalite ne moe oglasiti mesno nenadlenim zato to je ostavilac pred svoju smrt boravio i
umro na podruju drugog suda.
(Savezni sud, Grs. 64/81)
270.
Ostavinski postupak se sm. l. 89. ZVP-u, pokree se vodi po slubenoj dunsti, pa je zato ostavinski sud duan da od Zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja zatrai izvetaj da li je sporni
stan otkupljen od strane ostavioca, a po potrebi moe zatraiti i primerak ugovora na uvid.
271.
Kada u parnici, na koju je upuen jedan od uesnika ostavinskog postupka, imovina izmeu naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem, ostavinski postupak e se obustaviti.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kragujevcu, G. br. 431/94 od 20.04.1994. godine)
272.
Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke,
a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je duan da ispita u svakom sluaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka
donese reenje o nastavku prekinutog postupka.
Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tuioca, to se postupak moe nastaviti u smislu lana 215. stav 1. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog
protivne strane pozove da to uine.
Ukoliko se utvrdi da je i V. M., sin umrlog tuioca njegov naslednik a on, kako se vidi odbija da
stupi u parnicu, sud je duan da u svakom sluaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da
su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog donee reenje o nastavku prekinutog
postupka, a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. Naravno,
- 113 -
VANPARNINI POSTUPAK
ukoliko V. M. Nije naslednik umrlog tuioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne eli da stupi u parnicu, onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za voenje spora, odnosno ne bi ni mogao da stupi u
parnicu, jer bi to mogli uiniti samo naslednici umrlog tuioca.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 1518/91 od 13.01.1992. godine)
273.
Sve izjave i predlozi uesnika u postupku za raspravu zaostavtine mogu uzimati na zapisnik i
struni saradnici osim izjave o odricanju od naslea.
Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio injenino stanje, pa je tako na osnovu iskaza svedoka V.M. i uvidom u spise istog suda O br. 128/98 utvrdio da su u postupku rasprave
zaostavtine iza smrti pok. V.J. na naslee pozvani njen suprug i deca i da su se svo troje dece ostavilje odrekli naslea, a da se tueni naslea prihvatio, ali da je na roitu od 27.03.1998. godine, kada su naslednike izjave date, postupala struni saradnik tog suda a sada sudija V.M.
S obzirom na ovako utvreno injenino stanje i na odredbu lana 90. ZVP-a da u postupku za
raspravu zaostavtine sve izjave i predloge uesnika, izuzev izjava o odricanju naslea mogu uzimati
na zapisnik i struni saradnici, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ponitio
negativne naslednike izjave tuilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu, odnosno preko strunog saradnika.
(Iz presude Okrunog suda Valjevo, G. br. 1067/00 od 11.10.2000. godine)
274.
Izjava o odricanju od naslea uzeta na zapisnik od strane strunog saradnika ili zapisniara nitavna je.
275.
U postupku za raspravljanje zaostavtine naslednike izjave, izuzev izjave o odricanju od naslea, mogu uzimati na zapisnik i struni saradnici.
276.
Po lanu 90. Zakona o vanparninom postupku sve izjave uesnika u postupku raspravljanja zaostavtine mogu na zapisnik uzimati struni saradnici, osim izjave o odricanju od naslea koju uzima
sudija, a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se, i to iz samog zapisnika, da li je izjave o odricanju od naslea uzeo sudija ili struni saradnik prvostepenog suda, dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni
sudija ni struni saradnik, koji su inae obojica oznaeni u uvodu istog zapisnika, ve je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisniara, pa su ovakve izjave o odricanju od naslea nitave.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kragujevcu, G. 861/86)
- 114 -
VANPARNINI POSTUPAK
277.
Struni saradnik moe osim izjave o odricanju od naslea, uzimati na zapisnik ostale izjave i
predloge stranaka. Poto su se stranke - naslednici, u ostavinskom postupku prihvatili naslea, to je i
struni saradnik bio ovlaen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika.
278.
Kada jedan od sanaslednika ima nameru da izvodi graevinske radove na objektu koji ini zaostavtinu usled kojih bi dolo do promene na istom stiu se zakonski uslovi u sm. l. 91. ZVP-u, za
odreivanje privremene mere radi obezbeenja zaostavtine zabranom izvoenja bilo kakvih graevinskig radova na objektu do okonanja ostavinskog postupka.
PRETHODNE RADNJE
279.
Prema razlozima datim u obrazloenju reenja, prvostepeni sud je utvrdio da se od svih naslednika pokojne N. T. jedino A. K. nalazi u gradu, dok se ostali nalaze na teritoriji Republike Srpske, te je
nju odredio kao privremenog staraoca zaostavtine.
Ali, prema zapisniku o popisu imovine pokojne N. T. konstatovano je da je u stanu pokojne njen
brat, kome su nakon izvrenog popisa stvari dati kljuevi od stana.
Izloeno ukazuje da je prvostepeni sud bio u mogunosti da zatrai miljenje naslednika - brata u
pogledu linosti staraoca.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 8428/95, od 4.10.1995. godine)
280.
Popis i procenu stvari sud e izvriti kada to zahtevaju naslednici, legatori i poverioci umrlog,
pri emu sud nije ovlaen da ceni opravdanost zahteva nekog od navedenih lica.
- 115 -
VANPARNINI POSTUPAK
281.
Protiv reenja kojim se nalae popis imovine ostavioca, nije dozvoljena alba
Prema odredbi l.96. do 101. Zakona o vanparninom postupku odreeno je kada i pod kojim
uslovima se nareuje popisivanje zaostavtine da je to prema odredbi l.96. st.2. situacija kada su naslednici nepoznati ili im se ne zna boravite, kada su naslednici lica koja ne mogu da se staraju o
svojim pravima i interesima, kada zaostavtina treba da pripadne dravi, zadubini, crkvi i dr., kad to
zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci i u drugim opravdanim sluajevima. Popisom zaostavtine
se ne utvruju sporne injenice i da li ta imovina ini ili ne ini zaostavtinu ukoliko je to meu naslednicima sporno. Naredba suda da se popie imovina ima procesni karakter i poto to nije meritorna odluka ve odluka suda kojom se upravlja ostavinskim postupkom protiv takve odluke nije dozvoljena alba u smislu l.385. st.2. ZPP u vezi l.30 ZVP.
(Vii sud u Panevu, G. br. 1347/11 23.11.2011. godine)
282.
Ostavinski sud po slubenoj dunosti utvruje ta ini zaostavtinu ostavioca.

283.
Trokovi sahrane ne ulaze u vrednost zaostavtine. Ovi trokovi prethodno se izuzimaju iz zaostavtine.
284.
U sprovedenom postupku uinjena je bitna povreda parninog postupka iz l.361. st.2. taka 12.
ZPP, jer je reenje nerazumljivo i nejasno a i u suprotnosti sa izvedenim dokazima. Prvostepeni sud
je po slubenoj dunosti utvrivao ta ini zaostavtinu pokojnog pa se tako u spisima nalaze izvodi
iz zemljine knjige koja je bila na snazi u toku ovog postupka, reenje Komisije za vraanje zemlje
od 19.02.1992.god. i list nepokretnosti za katastarsku optinu Vojvodinci MKR da se on zove Panovan Kornel Jonel, u zemljinoj knjizi i katastru je upisano drugo ime. Prema ovakvom stanju spisa
predmeta i prikupljenim podacima o zaostavini ne moe da se ispita valjanost reenja jer je ono
konfuzno i bez valjanog obrazloenja a delim i u suprotnosti sa izvedenim dokazima pa su osnovani
albeni navodi da reenje ima nedostatke zbog kojih ne moe da se ispita. Javni registar nekretnina
je katastar nepokretnosti pa je dokaz o svojini ostavioca na nepokretnoj imovini list nepokretnosti u
kojem je upisana svojina na nepokretnoj imovini. Tano je da se postupak vodi po slubenoj duno- 116 -
VANPARNINI POSTUPAK
sti i da sud treba da pribavi te podatke ali je takoe i obaveza svih naslednika da sudu dostave podatke o imovini koja treba da bude raspravljena. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e otkloniti
navedenu bitnu povredu parninog postupka tako to e prema stanju u katastru nepokretnosti utvrditi ta ini zaostavtinu pokojnog, zatraie od naslednika takoe da dostave sve podatke o zaostavtini i u skladu sa tim doneti reenje.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 2 G.br. 596/12 od 11.09.2012. godine)
285.
Prema razlozima datim u obrazloenju reenja, prvostepeni sud je utvrdio da se od svih naslednika pok. N.T. jedino A.K. nalazi u gradu, dok se ostali nalaze na teritoriji Republike Srpske, te je nju
odredio kao privremenog staraoca zaostavtine.
Ali, prema zapisniku o popisu pok. N.T. konstatovano je da u stanju pokojne njen brat, kome
su nakon izvrenog popisa stvari dati kljuevi od stana.
Izloeno, ukazuje da je prvostepeni sud bio u mogunosti da zatrai miljenje naslednika-brata u
pogledu linosti staraoca.
286.
Mere obezbeenja zaostavtine sud moe odrediti u toku celog postupka. U postupku za raspravljanje zaostavtine prema odredbi l.87. Zakona o vanparninom postupku sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. To znai da je cilj rasprave zaostavtine da se utvrdi i sauva
imovine umrlog lica, da se pronau njegovi naslednici i da im se ta imovine preda. Osnovne pretpostavke za prelazak imovine jednog lica na njegove naslednike su: smrt ostavioca, postojanje zaostavtine, postojanje naslednika i postojanje punovanog osnova za nasleivanje. Kada su utvrdi kojim licima pripada pravo na naslee na osnovu l.122. donosi reenje o nasleivanju. U tom kontekstu ne
postoji procesna mogunost da sud pre meritorne odluke reenja o nasleivanju u ostavinskom postupku donosi deklarativna reenja u smislu da odreenim licima priznaje odnosno ne priznaje pravo i
svojstvo zakonskog naslednika. To moe da se odlui samo u reenju o nasleivanju.
Druga pretpostavka za sprovoenje postupka raspravljanja zaostavtine je da postoji imovina koja
ini zaostavtinu. Prema odredbi l.113. Zakona o vanparninom postupku ako prema podacima iz
smrtovnice umrli nije ostavio imovinu ostavinski sud e obustaviti raspravljanje zaostavtine a tako e
postupiti i u sluaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu a ni jedno od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava.
Prema odredbi l.104. Zakona o vanparninom postupku mere za obezbeenje zaostavtine moe odrediti ostavinski sud u toku celog postupka.
- 117 -
VANPARNINI POSTUPAK
U ostavinskog postupku iza pok. .LJ. nema zakonskih naslednika. Prema sadrini ugovora o
doivotnom izdravanju i aneksa tog ugovora proizilazi da je ona znaajnom imovinom raspolagala
za ivota. Ukoliko ima imovine koja bi mogla biti predmet raspravljanja zaostavtine njen zakonski
naslednik bi bila Republika Srbija.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud e prvenstveno da utvrdi da li ima imovine koja ini zaostavtinu, a to bi bila imovine koja nije obuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju i ukoliko te
imovine nema postupak treba da se obustavi. Ukoliko ima imovine odredie mere obezbeenja prvenstveno popisa imovine i pored objavljenog oglasa i postavljanja privremenog zastupnika takvu imovinu
po proteku odreenog roka predae u naslee Republici Srbiji sve pod uslovom da se u roku od godinu
dana sudu ne prijave zakonski naslednici. Po tako sprovedenom postupku drugi uesnici bi eventualno
imali pravo albe a koji pretenduju na ovu imovinu.
POSTUPAK SA TESTAMENTOM
287.
Na punovanost sudskog testamenta ne utie injenica to testator nije potpisao oba lista na kojima je sainjen testament, ve samo poslednji list.
288.
Punovanost zavetanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zavetajna

svedoka u trenutku kada zavetalac izjavljuje da je je sainjeno pismeno proitao i da je to njegova
posledja volja, kao i u trenutku kada se zavetalac potpisuje.
289.
Testament moe biti sainjen i pod psihikom prinudom ako je sainjen u strahu od naputenosti, u vreme najozbiljnije ugroenosti i svesti o nemogunosti ozdravljenja i smrtne opasnosti.
290.
Pismeno zavetanje pred svedocima nije punovano ako je popisano samo od strane jednog testamentalnog svedoka.
291.
Ako je u toku postupka utvreno da je zavetalac pred svedocima potpisao testament izjavljujui
da je to njegov testament nema znaaja to ta njegova izjava nije upisana u tekst testamenta.
292.
Za punovanost pismenog testamenta pred svedocima nije nuno da zavetalac pred svedocima ita
zavetanje, ve je dovoljno da ga pred svedocima prizna za svoje i da ga pred njim potpie.
- 118 -
VANPARNINI POSTUPAK
293.
Na znaenje svojstva svedoka na samom testamentu, ili izostavljanjem takvog naznaenja ne utie na punovanost ovog testamenta, a testamentalni svedok moe biti i lice koje je taj testament saunilo (npr. advokat, ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih radnji od strane testatora, i ako je
tom prilikom testament takoe potpisalo.
294.
Pismeni testament testatora sastavljen latininim pismo (za koje je utvreno da testator nije znao
da ita i pie), je nitav, zbog nedostatka propisanog oblika.
295.
Punovaan je testament u kome ostavljene zemljine parcele nisu odreene po njihovim katastarskim brojevima i sa tanim merama i granicom ve su samo opisane po svom nazivu.
(Pravno shvatanje Gra. odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 18.10.1979. godine)
296.
Kada je testament pronaen nakon to je postalo pravosnano reenje o nasleivanju ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu
lanom 106. st. 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da kad sud utvrdi da je
umrlo lice koje je ostavilo testament ili da je proglaeno za umrlog, otvorie njegov testament
bez povrede peata, proitae ga i o tome sastaviti zapisnik. Stavom 2. ovako e se postupiti bez
obzira da li je testament po zakonu punovaan i bez obzira da li ima vie testamenata, a lanom
129. istog zakona propisano je da ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o
legatu pronae testament sud e ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadrae njegov
prepis, a ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e obavestiti zainteresovana lica o proglaenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u
parninom postupku.
Imajui u vidu da reenje o nasleivanju doneto dana 20.05.2008. godine nije postalo pravosnano a da je zavetanje pred svedocima koje je sainio ostavilac sainjeno 30.08.2000. godine i isto
deponovano u Optinski sud u Vrcu, to se u ovakvoj situaciji mora ukinuti reenje o nasleivanju
kako bi prvostepeni sud postupio u skladu sa gore navedenim odredbama.
Zbog svega gore navedenog, alba naslednika G.I. je kao osnovana usvojena a prvostepeno reenje o nasleivanju ukinuto i predmet vraen na ponovni postupak u smislu odredaba l. 387. ta. 3.
ZPP u vezi l. 30. st. 2. ZOVP.
(Vii sud u Panevu G.br. 698/10 (2008) od 19.04.2010. godine)
- 119 -
VANPARNINI POSTUPAK
297.
Punovano je svojeruno zavetanje koje je proglaeno u fotokopiji, ako je do okonanja
ostavinskog postupka ostavinskom sudu dostavljen original zavetanja i ako je sud konstatovao da je proglaena fotokopija verna originalu.
Iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na roitu od 09.09.2008. godine
proglasio svojeruno zavetanje ostavioca M.P. od 13.04.2005. godine u fotokopiji. Zavetajni naslednici su priznali zavetanje i prihvatili se naslea po zavetanju, dok je zakonski naslednik M.D.
izjavio da ne priznaje zavetanje. Prvostepeni sud je reenjem poslovni broj O-3063/08 od
04.11.2008. godine odredio prekid postupka i uputio zakonskog naslednika M.D. da u roku od 30
dana od dana pravnosnanosti reenja o prekidu ostavinskog postupka pokrene parnicu protiv zavetajnih naslednika radi dokazivanja da proglaeno svojeruno zavetanje ostavioca nije punovano. Zakonski naslednik M.D. u zakonskom roku od 30 dana nije pokrenuo parnini postupak,
te je na roitu od 22.04.2009. godine odreen nastavak postupka i doneto pobijano reenje o nasleivanju. Na roitu od 15.05.2009. godine sudu je dostavljen original zavetanja, te je sud na
roitu konstatovao da je proglaena fotokopija zavetanja verna originalu.
Nisu osnovani albeni navodi zakonskog naslednika da proglaeno zavetanje nije moglo biti
proglaeno u fotokopiji, obzirom da je odredbom lana 106. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano da kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglaeno za
umrlo, otvorie njegov testament bez povrede peata, proitati ga i o tome sastaviti zapisnik, dok je
stavom 2. istog lana propisano da e se ovako postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovaan i bez obzira da li ima vie testamenata. Imajui u vidu da je nakon proglaenja zavetanja u
fotokopiji sudu naknadno dostavljen i originalan primerak zavetanja, te da je sud konstatovao da je
proglaena fotokopija verna originalu, ispunjeni su svi zakonski uslovi za punovanost ovog zavetanja iz odredbe lana 84. Zakona o nasleivanju.
298.
Svako docnije raspolaganje od strane zavetaoca odreenom stvari koju je nekom zavetao ima
za posledicu opozivanje testamenta koji je ranije sainjen.
299.
U odnosu na poetak roka za pobiijanje testamenta od znaaja je momenat saznanja za postojanje testamenta, a ne momenat saznanja za nedostatke oblika testamenta.
300.
Za punovanost usmenog zavetanja kumulativno moraju biti ispunjena tri uslova: postojanje izuzetnih prilika, nemogunost zavetaoca da usled toga sastavi pismeno zavetanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojim je zavetalac dao izjavu poslednje volje.
- 120 -
VANPARNINI POSTUPAK
301.
Ne moe se smatrati da je ostavilja bila u izuzetnoj prilici koja bi opravdavala sainjavanje

usmenog testamenta jer, iako se nije oseala dobro, ona se kretala, posluivala goste i niim nije ispoljavala posebnu nemo da napravi pismeni testament.
302.
Posle smrti testatora moe se dokazivati postojanje nestalog testamenta, ali ako je testator znao
za nestanak onda se testament smatra opozvanim.
303.
Pre donoenja odluke o prekidu postupka radi utvrivanja punovanosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome, sud je duan da zapisnik o sasluanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglaenju pismenog testamenta.
Optinski sud je reenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavtine ostavioca bez zakonskih
naslednika, poto je u toku sasluanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament, javni pravobranilac optine osporio punovanost testamenta.
Po albi lica koje je upueno da pokrene parnicu, okruni sud je ukinuo reenje optinskog suda
i predmet vratio na ponovno odluivanje.
Kod nespornih injenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sainio pismeni testament, a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, optinski sud je pravilno postupio sasluanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovanost testamenta i o njegovoj sadrini, poto nije sainjena isprava sa svojerunim potpisima svedoka.
Pogreio je, meutim, optinski sud to je u smislu lana 108. stav 2. Zakona o vanparninom postupku Srbije, nije proglasio zapisnik o sasluanju svedoka, po odredbama koje vae za proglaenje pismenog testamenta, ve je lice koje je oznaeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik, uputio na parnicu kao lice ije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglaenju zapisnika o sasluanju
svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament, sud je mogao odluivati o predlogu javnog
pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne injenice od koje zavisi pravo na naslee,
punovanost testamenta - u smislu lana 119. Zakona o vanparninom postupku Srbije. Pri tome sud je
bio duan da ceni i injenicu da je punovanost testamenta osporio javni pravobranilac.
304.
Kada je pokojni M. pre svoje smrti pocepao svoj sudski testament, to predstavlja akt manifestovanja njegove volje za opozivom svog testamenta i njegov testamentalni naslednik nema vie nikakva prava po tom osnovu.
(Optinski sud u Kraljevu, P. 382/93)
- 121 -
VANPARNINI POSTUPAK
305.
Posle smrti testatora moe se dokazivati postojanje nestalog testamenta, ali ako je testator znao
za nestanak, onda se testament smatra opozvanim.
306.
Punovano je svojeruno zavetanje koje je proglaeno u fotokopiji, ako je do okonanja
ostavinskog postupka ostavinskom sudu dostavljen original zavetanja i ako je sud konstatovao da je proglaena fotokopija verna originalu.
Iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na roitu od 09.09.2008. godine
proglasio svojeruno zavetanje ostavioca M.P. od 13.04.2005. godine u fotokopiji. Zavetajni
naslednici su priznali zavetanje i prihvatili se naslea po zavetanju, dok je zakonski naslednik
M.D. izjavio da ne priznaje zavetanje. Prvostepeni sud je reenjem poslovni broj O-3063/08 od
04.11.2008. godine odredio prekid postupka i uputio zakonskog naslednika M.D. da u roku od 30
dana od dana pravnosnanosti reenja o prekidu ostavinskog postupka pokrene parnicu protiv zavetajnih naslednika radi dokazivanja da proglaeno svojeruno zavetanje ostavioca nije punovano. Zakonski naslednik M.D. u zakonskom roku od 30 dana nije pokrenuo parnini postupak,
te je na roitu od 22.04.2009. godine odreen nastavak postupka i doneto pobijano reenje o nasleivanju. Na roitu od 15.05.2009. godine sudu je dostavljen original zavetanja, te je sud na
roitu konstatovao da je proglaena fotokopija zavetanja verna originalu.
Nisu osnovani albeni navodi zakonskog naslednika da proglaeno zavetanje nije moglo biti
proglaeno u fotokopiji, obzirom da je odredbom lana 106. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano da kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglaeno za
umrlo, otvorie njegov testament bez povrede peata, proitati ga i o tome sastaviti zapisnik, dok je
stavom 2. istog lana propisano da e se ovako postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovaan i bez obzira da li ima vie testamenata. Imajui u vidu da je nakon proglaenja zavetanja u
fotokopiji sudu naknadno dostavljen i originalan primerak zavetanja, te da je sud konstatovao da je
proglaena fotokopija verna originalu, ispunjeni su svi zakonski uslovi za punovanost ovog zavetanja iz odredbe lana 84. Zakona o nasleivanju.
307.
Rok za podnoenje tube za ponitaj testamenta zbog zavetajne nesposobnosti i povrede
oblika je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja vae za rokove zastarelosti.
Reenjem Optinskog suda u Beeju posl. br. P-124/08. od 03.02.2009 godine, odbaena je kao neblagovremena tuba tuioca B.I. iz Beeja i obavezan tuilac da tuenima od 1. do 5. reda nadoknadi
trokove u iznosu od 260.750,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.
- 122 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prema stanju u spisima predmeta tuilac je dana 23.02.2000. godine putem svog punomonika
podneo tubu radi utvrenja nitavosti zavetanja protiv tuenih, kojom je naveo da je reenjem istog
suda br. O-616/97. od 09.02.1998. odreen prekid ostavinskog postupka i upuen zakonski i zavetajni naslednik B.I., ovde tuilac na parnicu radi dokazivanja nitavosti zavetanja pok. B.S. zbog
zavetajne nesposobnosti i povrede oblika zavetanja. Podneskom od 23.09.2002. godine punomonik tuenih je predloio da se tuba tuioca kao neblagovremena i nedozvoljena odbaci i da se obavee tuilac da tuenima nadoknadi prouzrokovane trokove.
Odredbom lana 169. Zakona o nasleivanju propisano je da se ponitaj zavetanja ruljivog
zbog zavetajne nesposobnosti i mana zavetaoeve volje moe zahtevati u roku od jedne godine od
dana saznanja za postojanje uzroka ruljivosti, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglaenja
zavetanja. Rok od 1 godine ne moe poeti da tee pre proglaenja zavetanja. Ponitaj zavetanja
prema nesavesnom licu moe se zahtevati u roku od 20 godina od dana proglaenja zavetanja. Prema odredbi l. 170. istog zakona, ponitaj zavetanja ruljivog zbog povre de oblika i nepotovanja
uslova odreenim zakonom moe se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zavetanje, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglaenja zavetanja. Rok od jedne godine ne moe
poeti da tee pre proglaenja zavetanja.
Imajui u vidu citirane odredbe zakona, te injenicu da je zavetanje pok. B.S. proglaeno reenjem Optinskog suda u Beeju, br. O-616/97. dana 09.02.1998. godine i da je tuilac tog dana,
odnosno 09.02.1998. godine saznao za zavetanje jer je bio prisutan proglaenju istog i dao izjavu da osporava zavetanje jer smatra da ne predstavlja pravu volju ostaviteljke, a da je tubu kojom trai da se utvrdi da je zavetanje nitavo zbog zavetajne nesposobnosti i povrede oblika zavetanja podneo dana 23.02.2000. godine, to pravilno prvostepeni sud nalazi da je tuilac tubu
podneo nakon proteka zakonom odreenog roka u kome se moe zahtevati ponitaj zavetanja iz
razloga navedenih u njegovoj tubi.
Ne mogu se prihvatiti navodi albe da je pobijanim reenjem pogreno primenjeno materijalno pravo iz razloga to su rokovi navedeni u l. 169. i 170. Zakona o nasleivanju zastarni rokovi, a ne prekluzivnii to za njih vae sva pravila o prekidu i zastoju zastarelosti, odnosno deluju
svi uzroci spreavanja i prekida zastarevanja. Ovo stoga to surokovi navedeni odredbama l.
169. i 170. materijalno pravni rokovi prekluzivne prirode, ijim protekom se gubi pravo za traenje ponitaja testamenta zbog zavetajne nesposobnosti i zbog povrede oblika i to je s obzirom
na takvu njihovu prirodu iskljuena mogunost prekida i zastoja koji vae za zastarne rokove, pa
su albeni navodi o pogrenoj primeni materijalnog prava neosnovani. Meutim, imajui u vidu
da se radi o materijalno pravnom roku, a ne procesnom, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud tubeni zahtev tuioca trebao odbiti kao neosnovan, a injenica da je prvostepeni sud pobijanom
odlukom tubu odbacio ne predstavlja takvu bitnu povredu odredaba parninog postupka koja je
bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke, obzirom da je posledica za tuioca ista,
jer zbog proteka navedenih zakonskih rokova, tuilac nema pravo da trai sudsku zatitu.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu, posl. br. G. 1389/10 od 22.09.2010. godine)
POSTUPAK OSTAVINSKOG SUDA PO PRIJEMU SMRTOVNICE
308.
Iz spisa prvostepenog suda proizilazi da je za pok. dostavljena smrtovnica sa podacima onih koji
bi mogli biti pozvani na naslee, a to su deca ostavioca, te ta ini nepokretnu imovinu, a da pokret- 123 -
VANPARNINI POSTUPAK
ne imovine, gotovog novca i hartije od vrednosti nema. Smrtovnicom je konstatovano postojanje
ugovora o doivotnom izdravanju izmeu ostavioca i overenog pred prvostepenim sudom. Iz obrazloenja prvostepenog reenja proizilazi da je prvostepeni sud izvrio uvid u smrtovnicu, pa da je
imovinom ostavilac raspolagao za ivota koja je prijavljena u smrtovnici i da su se stekli uslovi primene odredbe l. 113. stav 1. Zakona o vanparninom postupku na osnovu ega je reenjem obustavljen postupak raspravljanja zaostavtine. Odredbom l. 113. stavom 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud
e obustaviti raspravljanje zaostavtine, stavom 2. sud e tako postupiti i u sluaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a ni jedno od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava,
a prema stavu 3. da ako je sud obustavio postupak zbog toga to se zaostavtina sastoji samo iz pokretne imovine, lica pozvana na naslee zadravaju pravo da trae raspravljanje zaostavtine. Propust prvostepenog suda da pravilno primeni odredbu l. 113. Zakona o vanparninom postupku sastojao se u tome to nisu pozvani ostali nasledni uesnici, odnosno sin ostavioca da se izjasni u pogledu zahteva da se sprovede rasprava, jer kako se podaci iz smrtovnice odnose na nepokretne stvari,
sud moe obustaviti postupak i u sluaju za pokretnu imovinu, ali pod navedenim uslovom. U ovom
postupku preuranjeno je postupanje suda donetim reenjem kojim je na osnovu smrtovnice, ugovora
o doivotnom izdravanju, prepisa posedovnog lista za nepokretnosti, odmah doneo reenje o obustavi postupka.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 3-G.br. 50/12 od 24.1.2012. godine)
309.
Kada je ugovorom o doivotnom izdravanju ostavilac raspolagao celokupnom svojom
imovinom ostavinski postupak se obustavlja.
Iz spisa predmeta proizilazi da iza smrti pok. nema imovine koja bi bila predmet raspravljanja zaostavtine jer je on celokupnom svojom imovinom raspolagao za ivota ugovorom o doivotnom izdravanju koji je zakljui sa suprugom. Pravilno je prvostepeni sud u takvoj situaciji
primenio odredbe l.113. Zakona o vanparninom postupku i obustavio postupak raspravljanja
zaostavtine. Odredbom l. 11. st.1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da ako prema
podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud e obustaviti raspravljanje zaostavtine, stavom 2. sud e tako postupiti i u sluaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a ni jedan od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava, a prema stavu 3. da
ako je sud obustavio postupak zbog toga to se zaostavtina sastoji samo iz pokretne imovine, lica pozvana na naslee zadravaju pravo da trae raspravljanje zaostavtine. Odredbom l.120.
ZVP odreeno je da kad meu strankama postoji spor o pravu iz zaostavtine sud nee prekidati
raspravljanje zaostavtine ve e stranku uputiti da povede parnicu ili postupak pred upravnim
organom. Ugovor o doivotnom izdravanju koji su zakljuili ostavilac i njegova supruga kojim
je obuhvaena celokupna imovina ostavioca proizvodi pravno dejstvo u pogledu prenosa prava
svojine na imovinu danom smrti primaoca izdravanja. Zakonski naslednici ostavioca imaju pravo da povedu parnicu u kojoj mogu da dokau valjanost takvog ugovora i da istovremeno za sebe
trae odreeni efekat po pravu naslea ukoliko uspeju da dokau da ugovor ima nedostatke. To je
njihovo pojedinano pravo i zbog toga s obzirom da se radi o pravnom pitanju, ne utie na odluku suda u ostavinskom postupku za koji je jedina bitna injenica pored smrti ostavioca i da li ima
imovine koja ini njegovu zaostavtinu.
- 124 -
VANPARNINI POSTUPAK
310.
Prema stanju u spisima predmeta, ostavilja je od lica koja se po zakonu pozivaju na naslee ostavila sina i tri keri, nije ostavila testament, ali je za ivota sainila ugovor o doivotnom izdravanju,
koji je zakljuen i overen pred sudijom Optinskog suda u Kragujevcu, kojim je kao primalac izdravanja, pod uslovima izdravanja, celokupnu svoju imovinu ostavila davaocima izdravanja, koji su u
ostavinskom postupku priznali zakonsku vanost ugovora i prihvatili se imovine po istom, kao i da
drugu imovinu, koja bi inila zaostavtinu, ostavilja nije imala.
Proizilaze i injenice, da su uesnice u postupku, dve od ukupno tri keri ostavilje, priznale zakonsku vanost ugovora o doivotnom izdravanju, da je sin ostavilje bio uredno pozvan na roite
za ostavinsku raspravu, da se pozivu suda nije odazvao, niti je do okonanja postupka svoj izostanak
opravdao, da trea kerka nije bila uredno pozvana, pa je sud o pravima uesnika sina i tree kerke, odluio u smislu odredaba l. 115. st. 3. i l. 117. st. 3. ZVP-a.
Kod ovakvog injeninog utvrenja, pravilno je postupio prvostepeni sud, kada je primenom odredbe l. 113. st. 1. ZVP-a, u vezi l. 194. Zakona o nasleivanju RS, obustavio postupak raspravljanja zaostavtine iza smrti pok. ostavilje, sa pravilnim pravnim zakljukom da je celokupna imovina
ostavilje, koja bi mogla biti predmet zaostavtine, obuhvaena teretnim pravnim poslom - ugovorom
o doivotnom izdravanju, overenim od strane sudije Optinskog suda u Kragujevcu, kao i da ne postoji imovina, koja bi eventualno mogla biti predmet nasleivanja po osnovu zakona, jer momentom
smrti ostavilje, vlasnik imovine obuhvaene ugovorom o doivotnom izdravanju, postaje davalac
izdravanja po ugovoru. Kako navedena imovina ne ulazi u zaostavtinu ostavilje, njome se ne mogu
namiriti ni nuni naslednici, shodno l. 195. ZON RS.
U albenom postupku, alilja-trea kerka je isticala da nije dobila nikakav poziv za ostavinsku
raspravu, tako da se na istu nije ni mogla odazvati, ukazujui da je sud poinio apsolutno bitnu povredu postupka iz l. 361. st. 2. ta. 7. ZPP, tako to je proputanjem dostavljanja onemoguio uesnicu da raspravlja pred sudom. Meutim, ove albene navode Vii sud je ocenio bez uticaja na pravilnost i zakonitost oalbenog reenja, iz razloga to sud nije duan da poziva zakonske naslednike
radi davanja izjave da li priznaju zakonsku vanost navedenog ugovora, jer se postupak u ovom sluaju obustavlja po sili zakona, a naslednici, koji osporavaju punovanost ovog ugovora, svoja prava
mogu da ostvaruju u parninom postupku i nakon pravnosnanosti reenja o obustavi postupka.
Takoe, Vii sud nije cenio ni albene navode alilje, kojima osporava punovanost predmetnog
ugovora o doivotnom izdravanju, jer se sporne injenice ne utvruju u ostavinskom postupku, koji
je vrsta vanparninog postupka i iste bi mogle biti od uticaja u odgovarajuem parninom postupku,
koji alilja moe pokrenuti radi ostvarivanja svojih prava, a po pravnosnanosti reenja o obustavi
postupka.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Kragujevcu O-6554/10 od 26.04.2011. godine i
Reenje Vieg suda u Kragujevcu G-1176/11 od 04.07.2011. godine)
311.
Sud e reenjem obustaviti postupak raspravljanja zaostavtine, ukoliko u toku postupka
utvrdi da je celokupna imovina ostavioca obuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju,
kao i da ostavilac drugu imovinu, koja bi mogla biti predmet raspravljanja zaostavtine, nema.
U konkretnoj pravnoj stvari, ostavilja je od lica koja se po zakonu pozivaju na naslee, ostavila
erku, nije ostavila testament, ali je ostavila ugovor o doivotnom izdravanju, overen u Optinskom
sudu u Kragujevcu, kojim je kao primalac izdravanja, pod uslovima izdravanja, celokupnu svoju
- 125 -
VANPARNINI POSTUPAK
imovinu ostavila davaocu izdravanja, koji je u ostavinskom postupku priznao zakonsku vanost ugovora i prihvatio se imovine po istom. Uesnica u postupku, erka ostavilje, nije priznala zakonsku vanost ugovora o doivotnom izdravanju, ve je sudu podnela tubu za raskid navedenog ugovora
zbog neispunjenja ugovornih obaveza od strane davaoca izdravanja, ali je pravnosnanom presudom
Optinskog suda u Kragujevcu odbijen njen tubeni zahtev za raskid predmetnog ugovora i isti ostao
na snazi.
Ostavinski sud je, iz priloenog lista nepokretnosti, utvrdio da je ostavilja bila dralac porodine
stambene zgrade postojee na predmetnoj parceli, da je navedeni objekat izgraen bez graevinske
dozvole, kao i da je isti obuhvaen ugovorom o doivotnom izdravanju, overenim kod Optinskog
suda u Kragujevcu.
Kod ovakvog injeninog utvrenja, pravilno je i po pravnom zakljuku Vieg suda, postupio
prvostepeni sud, kada je primenom odredbe l. 113. st. 1. ZVP-a, u vezi l. 194. Zakona o nasleivanju RS, obustavio postupak raspravljanja zaostavtine iza smrti ostavilje, sa pravilnim pravnim zakljukom da je celokupna imovina ostavilje, koja bi mogla biti predmet zaostavtine, obuhvaena
ugovorom o doivotnom izdravanju, kao i da ostavilja drugu imovinu nema.
Isticanje u albi, da je predmetna kua u svojini treih lica sa pravnim interesom, koja su podnela tubu radi utvrivanja nitavosti dela ugovora o doivotnom izdravanju u pogledu sporne kue,
bez ikakvog je uticaja na pravilnost i zakonitost oalbenog reenja. Ovo iz razloga, jer se sporne injenice ne utvruju u ostavinskom postupku, koji je vrsta vanparninog postupka, ve u odgovarajuem parninom postupku, a ostavilja je, prema priloenom izvodu iz lista nepokretnosti, dralac
sporne kue, dok je sud obustavio postupak raspravljanja zaostavtine zbog nepostojanja druge imovine, koja bi mogla biti predmet zaostavtine ostavilje, pa utvrivanje nitavosti dela ugovora u pogledu sporne kue u odgovarajuem sudskom postupku, ne bi dovelo do drugaije odluke suda u
konkretnoj pravnoj stvari.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Kragujevcu O-96/10 od 03.02.2011. godine, i
Reenje Vieg suda u Kragujevcu G. 535/11 od 21.03.2011. godine)
312.
Ako se utvrdi da je ostavilja za ivota raspolagala celokupnom svojim imovinom ugovorom o doivotnom izdravanju, ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno l. 113. ZVP-u, a ne prekidu
ostavinskog postupka shodno l. 119-121. citiranog zakona.
313.
Nema mesta usvajanju privremene mere zabtane otuenja pokretnih stvari ostavioca, koje su obuhvaene zakljuenim i overenim ugovorom o doivotnom izdravanju.
314.
Kada je ostavilac ugovorom o poklonu raspolagao celokupnom svojom imovinom, pravilno je
prvostepeni sud obustavio postupak rasprave zaostavtine pokojnog, a alba uesnika postupka kojim ukazuje na povredu njenog nunog dela koji je okrnjen zakljuenjem ugovora o poklonu neosnovana je.
- 126 -
VANPARNINI POSTUPAK
315.
Ugovor o doivotnom izdravanju iskljuuje pravo zakonskih naslednika na nuni deo, pa imovina koja je obuhvaena tim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavtine ostavioca iz koje se nuni naslednici mogu namiriti.
316.
Ostavinski sud po slubenoj dunosti utvruje ta ini zaostavtinu ostavioca. - Prvostepeni sud
je obustavio ostavinski postupak nalazei da ostavilja nije imala druge imovine osim one koju je
ugovorom o doivotnom izdravanju ostavila uesniku B.P. Meutim, uesnik B. je jo u toku ostavinskog postupka isticao da je ostavilja bila vlasnik i nepokretnosti - zemljita u pov. od oko 1 ha,
koja nije obuhvaena ugovorom, to se istie sada i u albi, uz pozivanje na presudu istog suda P.br.
147/79 od 11.10.1979. godine, pa je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku na pouzdan
nain utvrdi da li je ostavilja imala i druge imovine osim one koja je obuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju.
317.
Kada je najpre obustavljen postupak rasprave zaostavtine pokojnog, jer je pokojnik celom svojom imovinom raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju, pa je u parninom postupku poniten taj ugovor, pravilno je reenje prvostepenog suda kojim je raspravljena zaostavtina pokojnog na osnovu zakona. U takvoj pravnoj situaciji nema mesta prekidu ostavinskog postupka radi utvrivanja da je primalac izdravanja - pokojnik hteo svoj stan da pokloni kerki, inae davaocu izdravanja.
Reenjem Optinskog suda u aku O. br. 100/05, od 24.06.2005. godine, raspravljena je zaostavtina pokojne na osnovu zakona.
Okruni sud u aku je svojim reenjem G. br. 1399/05, od 23.11.2005. godine odbio kao neosnovanu albu uesnika postupka i pomenuto reenje potvrdio.
U toku postupka nisu uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka na koje sud pazi po
slubenoj dunosti, pa ni one kojom se albom ukazuju. Neosnovano se u albi ukazuje na pogrenu
primenu materijalnog prava, odnosno na l. 121. Zakona o vanparninom postupku, po kome izmeu
naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavtinu.
Iz izvedenih dokaza, a pre svega na osnovu spisa P. br. 1290/03, prvostepeni sud je pravilno
utvrdio da je poniten ugovor o doivotnom izdravanju, zakljuen sada izmeu pokojne kao primaoca izdravanja, i tuene kao davaoca izdravanja.
Pozivanje punomonika uesnika postupka na obrazloenje presude P. br. 1290/03, od
7.06.2004. godine u kojoj je navedeno da je namera pokojnog bila da sporni stan ustupi u svojinu tuenoj i to bez naknade, s obzirom da nije postojala potreba za izdravanjem, niti je cilj spornog ugovora bilo izdravanje, te da je namera stranaka bila da zakljui ugovor o poklonu i da su ispunjeni
uslovi iz l. 105. Zakona o obligacionim odnosima za konverziju ugovora s obzirom da je to bila
pravna volja ostavilje i tuene, pa da zbog toga treba prekinuti ostavinski postupak i uputiti na parnicu, a s obzirom da za sada postoji pravosnana sudska odluka da je poniten ugovor o doivotnom
izdravanju, odnosno da zaostavtinu pokojne ini sporni stan. Pravilno takoe prvostepeni sud za- 127 -
VANPARNINI POSTUPAK
kljuuje da nezavisno od okonanja ostavinske rasprave stranke mogu pokrenuti parnicu i utvrditi da
li ima osnova za konverziju ugovora, odnosno da li je u konkretnom sluaju zakljuen ugovor o poklonu ili ne. Stoga su svi navodi albe neosnovani, pa je prvostepeno reenje potvreno.
(Iz Reenja Optinskog suda u aku O. br. 100/05, od 24.6.2005. i
Reenje Okrunog suda u aku G. br. 1399/05, od 23.11.2005. godine)
318.
Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavtine, pokojnog vodi pred optinskim sudom I doe do prekida postupka, tada se zahtev za raspravu naknadno pronaene imovine ne
moe zavesti kao poseban sudski predmet, i isti se ne moe obustaviti pozivajui se na l. 113.
Zakona o vanparninom postupku.
Reenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavtine pokojnog. Povodom
albe uesnika ostavinskog postupka, drugostepeni sud je prvostepeno reenje ukinuo i predmet vratio
prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. Dokazima je utvreno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavtine i postupak je reenjem prekinut. Postupajui po sadanjem zahtevu uesnika - naslednika, radi se o naknadno pronaenoj imovini pokojnog, a povodom te
imovine sud je odluio oalbenim reenjem pozivajui se na odredbu l. 113. Zakona o vanparninom
postupku. Radi se o pogrenoj primeni materijalnog prava, i nije imalo mesta primeni l. 113. Zakona o
vanparninom postupku koji govori o obustavi u sluaju nepostojanja imovine pokojnog. U datoj situaciji nije imalo mesta zavoenju novog sudskog predmeta, a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno
pronaene imovine, nego je trebalo da se rei po odredbama Zakona o vanparninom postupku koji regulie postupak za raspravu naknadno pronaene imovine.
319.
Isticanje nepunovanosti zavetanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upuivanje na parnicu, dok postojanje ugovora o doivotnom izdravanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogunost i ovlaenje da se podnese samostalna tuba, a radi
dokazivanja eventualne nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju, kao i drugih okolnosti bitnih za izvravanje tog ugovora.
U sutini, albom se pobija ugovor o doivotnom izdravanju i istie da su zakonski naslednici
na raspravi odranoj dana 14.09.2001. godine osporili njegovu punovanost. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke na parnicu.
Za ocenu pravilnosti pobijanog reenja bitno je da li je ostavinski sud bio duan da ostavinski
postupak prekine ili ne.
Okruni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom sluaju nije ispunjen ni jedan uslov predvien odredbama l. 119. i 121. Zakona o vanparninom postupku te da je prvostepeni sud pravilno
doneo reenje primenjujui odredbe lana 113. Zakona o vanparninom postupku - poto je utvrdio da
ostavilac nije ostavio imovinu kojom je ve raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju.
Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviena eventualna nepunovanost ugovora o
doivotnom izdravanju koji je ostavilac zakljuio, za razliku od eventualne nepunovanosti testa- 128 -
VANPARNINI POSTUPAK
menta (zavetanja). Kod postojanja testamenta odn. zavetanja ostavinskim reenjem se oglaavaju
naslednici po osnovu tog zavetanja, zbog ega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi - u sluaju
postojanja takve sumnje - da li je testament punovaan ili ne.
Meutim, u situaciji u kojoj postoji ugovor o doivotnom izdravanju kojim je obuhvaena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni sluaj), ostavinskim reenjem se ne oglaavaju naslednici po osnovu takvog ugovora, ve se postupak obustavlja.
Zakonskom nasledniku kao aliocu ostaje mogunost i ovlaenje da podnese samostalnu tubu kako bi eventualno dokazao nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvrenje.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 388/02 od 24.01.2002. godine)
320.
Reenjem prvostepenog suda obustavljen je ostavinski postupak iza pokojnog B.B. sa R.B. i
na taj nain raspolagao celokupnom svojom imovinom koja, ako je obuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju, iz razloga to iza njega nije ostala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. Prema razlozima pobijanog reenja i stanja u spisima predmeta prvostepeni sud je doneo
ovakvu odluku iz razloga to je pokojni B.B. zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju sa R.B.
i na taj nain raspolagao celokupnom svojom imovinom koja, ako je obuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju, ne moe biti predmet raspravljanja, a nasledni uesnici su izjavili da ostavilac nije imao druge imovine. Neosnovani su navodi albe naslednog uesnika L.B. da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo jer ga nije uputio na parnicu radi ponitaja predmetnog ugovora o doivotnom izdravanju i radi utvrenja prava svojine na delu strana, s obzirom na to da donoenjem oalbenog reenja nasledni uesnik nije spreen da zatitu svojih prava
ostvari u posebnom postupku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 7457/01)
321.
Pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o doivotnom izdravanju, davalac izdravanja je stekao u momentu smrti primaoca izdravanja, pa zbog toga nije od znaaja to to u ostavinskom postupku iza smrti primaoca izdravanja davalac izdravanja, kao jedan od zakonskih naslednika, nije istakao svoje pravo iz ugovora.
U ostavinskom postupku iza smrti pok. M. P. nisu uestvovali tuioci kao njegovi zakonski naslednici iz drugog naslednog reda, a njegova supruga pok. R. P., pravni prethodnik tuenika, ostavinskom sudu nije predoila ugovor o doivotnom izdravanju, koji je u svojstvu davaoca izdravanja zakljuila sa pok. M. P., ve je oglaena za iskljuivog naslednika na njegovoj zaostavtini koja se sastoji iz jednog stana, koji je bio i predmet ugovora o doivotnom izdravanju. Prvostepeni sud je pravilno
primenio materijalno pravo kada je kao neosnovan odbio tubeni zahtev tuilaca za utvrenje prava
svojine na predmetnom stanu po osnovu naslea iza pok. M. P. Naime, davalac izdravanja po ugovoru o doivotnom izdravanju koji je zakljuen u svemu saglasno odredbama lana 117. do 122. Zakona o nasleivanju ("Slubeni glasnik SRS", broj 52/74), shodno odredbi lana 117. istog zakona, postaje vlasnik imovine koja je bila predmet ugovora momentom smrti primaoca izdravanja. Po shvatanju Okrunog suda, davalac izdravanja, takoe i njegov pravni sledbenik, uvek se moe osnovano pozvati na to da je davalac izdravanja na osnovu punovanog ugovora o doivotnom izdravanju stekao
pravo svojine na imovini koja je bila predmet ugovora, bez obzira to ugovor o doivotnom izdrava- 129 -
VANPARNINI POSTUPAK
nju nije bio predoen ostavinskom sudu u postupku rasprave zaostavtine iza smrti primaoca izdravanja. U konkretnom sluaju, pok. R. P. je postala vlasnik predmetnog stana u momentu smrti njenog supruga kao primaoca izdravanja i na ovo njeno pravo svojine nema nikakvog uticaja to to je u ostavinskom postupku iza primaoca izdravanja na istom stanu oglaena na osnovu zakona kao iskljuivi
naslednik, jer kako je primalac izdravanja jo za ivota celokupnom svojom imovinom, predmetnim
stanom, raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju kao teretnim pravnim poslom, on nije ni
imao imovine koja bi mogla biti predmet rasprave u ostavinskom postupku.
(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1179/01 od 24.10.2001. godine)
322.
Kako je prvostepeni sud utvrdio da je ostavilja celokupnom svojom imovinom raspolagala ugovorom o doivotnom izdravanju, to je, po miljenju Okrunog suda, pravilno prvostepeni sud, primenom lana 113. Zakona o vanparninom postupku, obustavio postupak za raspravljanje zaostavtine iz razloga koje u svemu, kao pravilne, prihvata i Okruni sud. Okruni sud je cenio navode albe zakonskih naslednika da njima nije data mogunost da raspravljaju, a priloeni ugovor o doivotnom izdravanju nije punovaan, zbog ega je ostavinski postupak trebalo prekinuti. Meutim, imajui u vidu to da je odredbom lana 113. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano da e,
ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud obustaviti raspravljanje zaostavtine, znai da je prvostepeni sud primenom navedene zakonske odredbe obustavio postupak za raspravljanje zaostavtine jer nije bila ispunjena osnovna pretpostavka za to raspravljanje, a
to je postojanje imovine umrlog lica. Sa druge strane, postojanje ugovora o doivotnom izdravanju
nije razlog za prekid postupka shodno lanovima 119. i 121. u vezi sa lanom 23 Zakona o vanparninom postupku, s tim to uesnicima u postupku ostaje mogunost da svoja eventualna prava
ostvaruju u posebnoj parnici.
323.
Postupak raspravljanja zaostavtine bie obustavljen ukoliko je ugovorom o doivotnom izdravanju stranka raspolagala celokupnom imovinom.
324.
Pre nego to odlui o obustavi postupka u sluaju kada je umrli ostavio imovinu, potrebno je da
se ostavi mogunost naslednicima da se o tome izjasne.
(Okruni sudu Beogradu, G. 10201/96)
325.
U ostavinskom postupku se ne moe raspravljati o pitanju vanosti ugovora o doivotnom izdravanju, ve eventualno u parnici.
326.
Ostavinski e obustaviti postupak za raspravljanje zaostavtine ako je ostavilac za vreme ivota

zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju, kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu.
- 130 -
VANPARNINI POSTUPAK
327.
Iz stanja u spisima proizlazi da je predlog za pokretanje ostavinskog postupka iza smrti umrlog podnelo lice koje nije njegov naslednik i koje je pokrenulo postupak jer mu je umrli dugovao
novac po priznanici koju je priloio. Takoe, po nalogu suda lice koje je pokrenulo postupak nije
pruilo dokaze da je umrli imao imovinu koja bi bila predmet nasleivanja. Imajui ovo u vidu,
prvostepeni sud je obustavio ostavinski postupak. Naime, prema l. 201. Zakona o nasleivanju,
ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud e odluiti da se ne
raspravlja zaostavtina. S obzirom da u pokrenutom ostavinskom postupku nisu prueni dokazi
da je umrli imao imovinu, pravilno je prvostepeni sud na osnovu gore navedene odredbe odluio
da obustavi ostavinski postupak za raspravljanje zaostavtine.
328.
parninog postupka.
(Iz Reenja Okrunog suda u Subotici, G. br. 231/92 od 20.02.1992. godine)
329.
Prvostepenim reenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari.
Takva prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po
ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine, zbog ega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu lana 113. stav 1. Zakona o vanparninom postupku. Nisu osnovani navodi albe da se pobijana odluka zasniva na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju i na pogrenoj primeni
materijalnog prava.
U albi se u stvari ponovo istie da je ostavilja bila vlasnik porodine stambene zgrade, to je u toku
postupka po ovoj pravnoj stvari drugi uesnik osporio, jer istie da je to njegova svojina, te da ostavilja
nema bilo kakvu imovinu, pa u vezi prednjeg uesnicima ostaje mogunost da u posebnoj parnici pred
redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje, a ovo posebno sa
razloga da pravnosnanost pobijane odluke ne spreava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini
ostavioca pokrenut parnicu.
330.
Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doivotnom izdravanju, onda nema zaostavtine koja se moe raspravljati u ostavinskom postupku, pa se takav postupak ima obustaviti.
Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke, upoznavati ih sa takvim ugovorom i u sluaju
spora, upuivati ih na parnicu, jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici moe pobijati
pravnu valjanost takvih ugovora.
- 131 -
VANPARNINI POSTUPAK
331.
Naslednici ne mogu tubom za utvrenje traiti ponitenje reenja o nasleivanju u delu gde se
jedna nekretnina izdvaja iz zaostavtine, jer se sudska odluka moe pobijati samo redovnim pravnim
lekovima.
RASPRAVLJANJE ZAOSTAVTINE
332.
Priznavanje valjanosti testamenta ne moe imati znaaj odricanja od naslea.

Prvostepeni sud je utvrdio da je u ostavinskom postupku posl. br. O. 268/87 koji se vodio pred
Optinskim sudom u R. iza pok. M.T. utvreno ta ini zaostavtinu ostaviteljice, da su njeni zakonski naslednici sestra B.D., po pravu predstavljanja iza pok. brata M. B. njegova deca LJ.B, S.B. i
LJ.D. i brat N.B., te da je ostaviteljica dana 21.08.1985. godine sainila testament koji je proglaen
na roitu 24.09.1985. godine. Pravnu valjanost testamenta je osporio punomonik B.D, sestre ostaviteljice iz razloga to pok. M.T. zbog svoje bolesti nije bila sposobna da ga saini. Na poziv suda da
se izjasni da li priznaje testament ostaviteljice pravnovaljanim N.B, ovde tuilac, s obzirom da se nalazio u Nemakoj, je dostavio sudu izjavu i to tako to je svojom rukom napisao da na nasledstvo
svoje sestre nije raunao i da eli da se poslednja volja njegove sestre ispotuje. Nadalje je prvostepeni sud utvrdio da je Reenjem od 16.02.1987. godine B.D, sestra ostaviteljice upuena na parnicu radi
utvrenja da testament ostaviteljice nije pravnovaljan i punovaan protiv S.B, LJ.B. i LJ.D, bratanaca
ostaviteljice. U parninom postupku koji se vodio pred Optinskim sudom u R. utvrena je nitavost testamenta ostaviteljice. Nakon toga u ostavinskom postupku na roitu 11.05.1987. godine naslednici
B.D, LJ.B, S.B. i LJ.D. sainili su meusobni nasledniki sporazum kojim nije obuhvaen N. B, a koji
nije ni dao nasledniku izjavu nakon ponitaja testamenta svoje pok. sestre. U obrazloenju Reenja o
nasleivanju od 13.05.1987. godine je navedeno da je N.B, brat ostaviteljice dao pismenu izjavu da se
ne prihvata naslea po osnovu zakona. Naime, propustom ostavinskog suda nije traena naslednika izjava tuioca iako je to sud bio duan da uini jer se tuilac izjasnio samo u vezi testamenta. Dana
26.10.2005. godine S.B, ovde tueni je u parninom postupku koji se vodio kod Optinskog suda u R.
podneo predlog za ponavljanje postupka jer je B. D, sestri ostaviteljice, koja je i pokrenula parnini postupak za ponitaj testamenta ostaviteljice, oduzeta poslovna sposobnost 1957. godine, a o kom predlogu
nije odlueno.
Pravilno je prvostepeni sud, suprotno neosnovanim navodima albe tuenih S.B. i LJ.D, utvrdio
da je tuilac dao izjavu samo povodom testamenta svoje pok. sestre izjanjavajui se na pravnu valjanost istog u pravcu da li isti priznaje ili ne, te da je tuilac, nakon ponitaja testamenta ostaviteljice, pred ostavinskim sudom trebao da da novu nasledniku izjavu kojom e se izjasniti da li se prihvata zakonskog naslednog dela iza svoje pok. sestre, a to tuilac nije uradio s obzirom da nije imao
- 132 -
VANPARNINI POSTUPAK
saznanja da je testament ostaviteljice poniten. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je ostavinski sud u
obrazloenju Reenja o nasleivanju kojim tuioca nije oglasio za naslednika na zaostavtini pok. sestre,
pogreno naveo da je tuilac dao pismenu izjavu da se ne prihvata naslea po osnovu zakona, a ovo iz
razloga to nakon ponitaja testamenta tuilac nikada nije pozivan od strane ostavinskog suda radi davanja nove naslednike izjave povodom zaostavtine ostaviteljice koja se raspravlja po zakonu, pa se nije
ni mogao odrei naslea koje mu po zakonu pripada.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj G 58/10 od 21.04.2010. godine)
333.
U ostavinskom postupku, prigovor naslednika tuioca u odnosu na prava ostalih sanaslednika

se ne moe smatrati naslednikom izjavom, pa je tubeni zahtev tuioca za ponitaj takve naslednike izjave neosnovan.
334.
Donoenje reenja o nasleivanju ne spreava uesnika ostavinskog postupka da u parnici
istie zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavtine koji ne proizilazi iz nasledno-pravnog odnosa, ve iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa
ostaviocem nezavisno od prava na naslee
Pobijanim reenjem o nasleivanju, prvostepeni sud je utvrdio ta ini zaostavtinu iza pokojne
S. D, ko su zakonski naslednici i u kom delu ovi zakonski naslednici nasleuju nekretnine.
Protiv navedenog reenja, blagovremenu albu je uloio zakonski naslednik S. M. pobijajui ga
sa svih zakonskih razloga predvienih Zakonom o parninom postupku.
Okruni sud u Novom Sadu nalazi da alba nije osnovana. Ispitujui pobijano reenje u smislu lana 372. a u vezi lana 388. Zakona o parninom postupku, pravilno je prvostepeni sud bez
bitnih povreda odredaba parninog postupka na koje ovaj sud pazi po slubenoj dunosti utvrdio
sve bitrne injenice i na tako utvrene injenice pravilno primenio materijalno pravo, kada je doneo osporeno reenje. Naime, iz prvostepenog spisa proizilazi da je ostavinski postupak iza pokojne S. D. pokrenut 09.07.2004. godine, te da je uvidom u spise predmeta i izjave zakonskih naslednika, sud utvrdio podatke o ostavilji, zaostavtini i krug zakonskih naslednika. Kako su u
ostavinskom postupku erke ostavilje dale pozitivne naslednike izjave i prihvatile se naslea koje im po Zakonu o nasleivanju pripada, a sin ostavilje S. M. nije pristupio na roite koje je odrano 30.03.2005. godine, na koje je bio uredno pozvan, sud je u odnosu na njega pravilno odluio
primenom odredbe lana 115. Zakona o vanparninom postupku, te mu je dodelio nasledni deo
koji mu po zakonu pripada.
Suprotno albenim navodima, pravilno je prostepeni sud utvrdio zaostavtinu ostavioca, posebno imajui u vidu injenicu da zakonski naslednik sin se nije odazvao pozivu suda iako je
uredno pozvan, niti je osporio obim zaostavtine iza pokojne majke. Naime, reenjem o nasleivanju se oglaavaju naslednici umrlog i utvruje koja prava pripadaju naslednicima. Donoenjem
reenja o nasleivanju ne spreava uesnika ostavinskog postupka da u parnici istie zahtev da se
izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavtine koji ne proizilazi iz naslednopravnog odnosa ve iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno
od prava na naslee.
- 133 -
VANPARNINI POSTUPAK
335.
Uz poziv zainteresovanim licima, sud e ih upozoriti da mogu do okonanja postupka dati
izjavu da li se primaju naslea ili ga se odriu, a ako na roite ne dou ili ne daju izjavu pretpostavlja se da se prihvataju naslea te e sud o njihovim pravima odluiti prema raspoloivim
podacima.
Prema lanu 115. stav 3. Zakona o vanparninom postupku, sud e, uz poziv, upozoriti zainteresovana lica da mogu do okonanja postupka dati izjavu da li se primaju naslea ili ga se odriu, a
ako na roite ne dou ili ne daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju naslea i da e sud o
njihovim pravima odluiti prema raspoloivim podacima. U ovom sluaju imenovani uesnik nije
eleo dati nasledniku izjavu dogod se po njegovom - ne utvrdi obim zaostavtine, pa kako je uskratio davanje izjave to je prvostepeni sud pravilno odluio kada je i u odnosu na njega raspravio zaostavtinu po zakonu.
(Iz Reenja Okrunog suda u Niu, G. 4252/06 od 13.12.2006. godine)
336.
Donoenje reenja o nasleivanju ne spreava uesnika ostavinskog postupka da u parnici
istie zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavtine koji ne proizilazi iz nasledno-pravnog odnosa, ve iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa
ostaviocem nezavisno od prava na naslee
Pobijanim reenjem o nasleivanju, prvostepeni sud je utvrdio ta ini zaostavtinu iza pokojne
S. D, ko su zakonski naslednici i u kom delu ovi zakonski naslednici nasleuju nekretnine.
Protiv navedenog reenja, blagovremenu albu je uloio zakonski naslednik S. M. pobijajui ga
sa svih zakonskih razloga predvienih Zakonom o parninom postupku.
Okruni sud u Novom Sadu nalazi da alba nije osnovana. Ispitujui pobijano reenje u smislu
lana 372. a u vezi lana 388. Zakona o parninom postupku, pravilno je prvostepeni sud bez bitnih
povreda odredaba parninog postupka na koje ovaj sud pazi po slubenoj dunosti utvrdio sve bitrne
injenice i na tako utvrene injenice pravilno primenio materijalno pravo, kada je doneo osporeno
reenje. Naime, iz prvostepenog spisa proizilazi da je ostavinski postupak iza pokojne S. D. pokrenut
09.07.2004. godine, te da je uvidom u spise predmeta i izjave zakonskih naslednika, sud utvrdio podatke o ostavilji, zaostavtini i krugu zakonskih naslednika. Kako su u ostavinskom postupku erke
ostavilje dale pozitivne naslednike izjave i prihvatile se naslea koje im po Zakonu o nasleivanju
pripada, a sin ostavilje S. M. nije pristupio na roite koje je odrano 30.03.2005. godine, na koje je
bio uredno pozvan, sud je u odnosu na njega pravilno odluio primenom odredbe lana 115. Zakona
o vanparninom postupku, te mu je dodelio nasledni deo koji mu po zakonu pripada.
Suprotno albenim navodima, pravilno je prostepeni sud utvrdio zaostavtinu ostavioca, posebno
imajui u vidu injenicu da zakonski naslednik sin se nije odazvao pozivu suda iako je uredno pozvan, niti je osporio obim zaostavtine iza pokojne majke. Naime, reenjem o nasleivanju se oglaavaju naslednici umrlog i utvruje koja prava pripadaju naslednicima. Donoenjem reenja o nasleivanju ne spreava uesnika ostavinskog postupka da u parnici istie zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavtine koji ne proizilazi iz nasledno-pravnog odnosa ve iz
prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na naslee.
- 134 -
VANPARNINI POSTUPAK
337.
Da bi se raspravila zaostavtina ostavioca potrebno je da sud zakae roite shodno lanu
115. Zakona o vanparninom postupku), a prema lanu 1. istog zakona nuno je da tada raspravi sva pitanja od uticaja na zostavtinu, pravo na naslee, veliinu naslednog dela, pravo na
legat i drugo. Shodno navedenom, ako se jedan od naslednika proglasi naslednikom, ali bez
uzimanja naslednike izjave, takvo reenje nema pravnu vanost.
Reenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavtina pokojnog i proglaeni su naslednici deca ostavoca i utvrena je veliina naslednih delova.
Povodom albe jedne od naslednika-uesnika drugostepeni sud je prvostepeno reenje ukinuo i
predmet vratio sudu na ponovno odluivanje.
Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kerku, sastav zaostavtine nije sporan, a samo jedan naslednik - sin je dao naslednku izjavu. Prvostepeno reenje je doneto van roita, a prethodno
nisu uzete naslednike izjave od kerke - podnosioca albe. U konkretnom sluaju povreene su odredbe l. 115. Zakona o vanparnnom postupku kojom je regulisano da za rasrpavu zaostavtine mora da se odredi roite prema l. 117. istog zakona, kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na
zaostavtinu, veliinu naslednog dela, legat i drugo. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakae i donese odgovarajue reenje.
338.
Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu doli na raspravu zaostavtine sud moe doneti odluku o proglaenju istih zakonskim naslednicima.
Reenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavtina pokojnog i proglaeni su zakonski naslednici supruga i dvoje dece. Protiv navedenog reenja albu su izjavili svi uesnici ukazujui da
su postigli sporazum o deobi predmetne imovine.
Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu uesnika i potvrdio prvostepeno reenje. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavtine pokojnog nisu doli zakonski naslednici, a poziv
su uredno primili.
Pravilno je prvostepeni sud doneo oalbeno reenje tako to je utvrdio sastav zaostavtine, pa uesnike proglasio zakonskim naslednicima. Neosnovana je alba uesnika, a navedeni pregled u albi je
bez uticaja na pomenuto reenje, jer e se deoba imovine reiti u posebnom postupku deobe.
339.
Prema stanju u spisima, pravnosnanim reenjem Optinskog suda u Trsteniku O. 197/92 od

19.07.2004. godine raspravljena je, kao naknadno pronaena zaostavtina pok. VV, pravo korienja
kat. parc. br., K.O. blie opisane u izreci tog reenja. Ova naknadno pronaena zaostavtina pok. VV
raspravljena je na osnovu pravnosnanog reenja istog suda O. 365/85 od 13.03.1986. godine, kojim
je za jedinog naslednika na osnovu zakona proglaen njen sin, sada pok. AA. Pravo korienja kat.
parc. br. K.O. nije obuhvaeno tim reenjem o nasleivanju. Pobijanim reenjem utvreno je da zaostavtinu pok. AA sainjava odreena nepokretna imovina, opisana u izreci tog reenja, pravo kori- 135 -
VANPARNINI POSTUPAK
enja kat. parc. br.K.O., kao i pokretna imovina. U ostavinskom postupku je utvreno da je ostavilac raspolagao za ivota svojom imovinom sudskim testamentom, koji je sainjen pred Optinskim
sudom u Trsteniku dana 8.03.1991. godine pod R. br. 93/91. Ovaj testament proglaen je pred istim
sudom dana 26.05.1992. godine u predmetu O. 197/92. Celokupnu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu sada pok. AA, izuzev kat. parc. br. K.O., ostavio je svom sinu DD, a pomenutu parcelu ostavio
je erki iz prvog braka, BB. U toku tog postupka osporena je punovanost pomenutog sudskog testamenta i predmet zaostavtine. Uesnica BB upuena je na parnicu da dokae da je sudski testament
sada pok. AA nitav ili da joj je ovim raspolaganjem povreen nuni deo, kao i da je vlasnik 1/3 pokretne imovine (predmeta domainstva iz zapisnika o popisu od 2.07.1992. godine i putnikog vozila
i motocikla). Ova parnica pravnosnano je okonana prvo deliminom presudom P. 1413/93-95 od
15.01.1996. godine, a potom presudom pod istim brojem od 21.05.2003. godine. U toj parnici uesnica AA i njena majka , prva supruga ostavioca, prethodno su traile da se utvrdi da je brak zakljuen izmeu ostavioca i EE, druge supruge ostavioca, nitav. Meutim, deliminom presudom
pod navedenim brojem od 15.01.1996. godine takav tubeni zahtev je odbijen i ova presuda potvrena presudom Okrunog suda u Kruevcu G. 459/96 od 7.03.1996. godine. Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 4879/96 od 28.01.1997. godine odbijena je i revizija tuilja u tom sporu, izjavljena
protiv navedene drugostepene presude. Presudom od 21.05.2003. godine odbijen je tubeni zahtev
, da se prema tuenim EE i DD utvrdi da je ona vlasnik po osnovu sticanja u branoj zajednici sa
sada pok. AA, na delu od stambene i stambeno-ekonomske zgrade, postojeih na kat. parc. br.
K.O. Odbijen je i tubeni zahtev da se utvrdi da je testament pok. AA nitav i da se prema tuenim
utvrdi da su tuilje vlasnici po osnovu naslea od sada pok. AA na po 1/6 (nuni deo) odreene nepokretne i pokretne imovine. Tubeni zahtev BB prema tuenim EE i DD, kojim je traila da se utvrdi da je vlasnik po osnovu naslea od sada pok. AA na delu od 1/6 kat. parc. br. K.O. je usvojen. Dakle, sve sporne injenice reene su u parnici.
Kod ovakvog stanja stvari, pravilno je u ostavinskom postupku utvreno ta predstavlja zaostavtinu pok. AA, a pravilno su i za testamentalne naslednike na osnovu sudskog testamenta, proglaeni
sin ostavioca DD i erka ostavioca BB. Kako je u parnici P. 1413/93 utvreno da je uesnica BB vlasnik po osnovu naslea od svog oca na 1/6 kat. parce. br. K.O, na osnovu sudskog testamenta, ova
uesnica proglaena je naslednikom i na preostalih 5/6 ove parcele, kojom je ostavilac testamentom
raspolagao u njenu korist.
Pravilno su primenjeni lan 79. Zakona o nasleivanju ("Slubeni glasnik SRS" br. 52/74, 1/80),
koji je vaio u trenutku smrti ostavioca, kojim je regulisano odreivanje naslednika, i l. 115. Zakona o vanparninom postupku, koji propisuje nain odluivanja suda o pravima uesnika u ostavinskom postupku.
340.
Sud mora zakazati roite radi raspravljanja zaostavtine, odnosno raspraviti sva pitanja vezana
za pravo naslea, veliinu nasleenog dela i legat.
341.
Prilikom raspravljanja zaostavtine u vanparninom postupku sud utvruje sastav i obim
zaostavtine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova.
Reenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavtina pokojnog, utvren je sastav zaostavtine koja je taksativno navedena u izreci, po sporazumu naslednika je izvrena deoba zaostavtine, a
naslednici su postali na osnovu zakona.
- 136 -
VANPARNINI POSTUPAK
Povodom albe uesnika postupka sina pokojnog, drugostepeni sud je albu odbio kao neosnovanu, a prvostepeno reenje je potvreno.
Neosnovano je isticanje u albi da je sud pogreno utvrdio sastav zaostavtine, naroito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova, a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.
S obzirom da se u ostavinskom postupku reava faktiko stanje, to je pravilno sud utvrdio sastav
zaostavtine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava, a ne na osnovu kopije planova. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, koje prihvata i
drugostepeni sud.
342.
Kada je postojao sporazum uesnika o sadrini naslednikih izjava, ponitaj naslednike izjave zbog zablude da e sporazum biti ispotovan zavisi od sadrine sporazuma.
Tuilac je tvrdio da su se on i njegov brat i sestre, zajedno sa majkom sporazumeli pre rasprave
zaostavtine iza smrti njihovog oca pok. D. da se deca ne prihvate naslea, ve da se naslea prihvati
samo majka, a da se zaostavtina u stvari podeli tek nakon majine smrti na jednake delove, te da je
bio u uverenju da e se ovakav sporazum potovati, meutim, tuilac je u stvari izigran time to je
ubrzo po okonanju ostavinskog postupka njegova majka tuena V. zakljuila ugovor o doivotnom
izdravanju sa tuenim M. Ovo su injenice na kojima tuilac zasniva tubeni zahtev za ponitaj naslednike izjave. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud je bio duan da do kraja razjasni i utvrdi
sadrinu sporazuma postignutog izmeu naslednika pok. D. u vezi sa davanjem naslednikih izjava i
daljom sudbinom te imovine. Prvostepeni sud to ini samo delimino utvrujui da je zaista bilo
sporazuma izmeu uesnika u nasleu iza smrti pok. D. samo u pogledu sadrine naslednikih izjava, a o tome ta je bio cilj i svrha ovog sporazuma, o tome u prvostepenoj presudi nema ni rei, iako
su to odlune injenice. Naime, od tih injenica kao i od injenice da je tuena V. po zavrenom
ostavinskom postupku iza pok. D. kao jedini njegov naslednik, a time i iskljuivi vlasnik cele imovine zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju sa svojim sinom tuenim M., zavisi ocena o tome da
li je tuilac nasledniku izjavu dao u zabludi da e svi uesnici potovati sporazum u svim elementima, i najzad ukoliko je u vezi sa tim bio u zabludi da li je takva zabluda pravno relevantna.
343.
Kada su se tuioci odrekli naslea na oevu zaostavtin, a na delu imovine, u korist svog brata tuenika, pod uslovom da se na preostaloj imovini zaostavtini, izvri deoba po njihovom zajednikom
dogovoru, a koji dogovor je tuenik kasnije izmenio, tada se radi o davanju izjave o odricanju od naslea, date od tuilaca pod uslovom i delimino, pa one ne proizvode pravno dejstvo. Kako je dokazima
utvreno da su naslednike izjave tuilaca date usled zablude, to mogu traiti ponitaj izjave o odricanju.
344.
Naslednika izjava o ustupanju naslednog dela drugom nasledniku, moe biti ponitena
ako taj naslednik ne postupi u skladu sa sporazumom koji je prethodio davanju takve izjave.
- 137 -
VANPARNINI POSTUPAK
Nije sporno da je tuilja dala nasledniku izjavu o ustupanju svog naslednog dela tuenom poto se
tueni obavezao da e prodati garsonjeru i dobijenu cenu isplatiti tuilji na ime njenog naslednog dela.
Kako tueni nije postupio u skladu sa ovom obavezom, u reviziji se neosnovano navodi da su niestepeni sudovi pogreili to su nasledniku izjavu tuilje ponitili. Okolnost da je zakupac predmetne garsonjere u odreenom periodu isplaivao zakupninu tuilji nema znaaja, jer je i do ove isplate dolo uz saglasnost tuioca, kojom nije ugaena njegova obaveza u pogledu cene za prodatu garsonjeru.
345.
Naslednika izjava drukijeg sadraja moe izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove injenice ili ako se saznalo za postojanje injenica za koje se u asu davanja naslednike izjave nije znalo.
346.
Rok za podnoenje tube radi smanjenja testamentalnih raspolaganja vraanjem poklona zbog povrede nunog dela je prekluzivni a ne zastarni, pa se na njega pazi po slubenoj
dunosti a u sluaju isteka roka tuba odbacuje. Ovaj rok se odrava ne samo podnoenjem
tube, nego i postavljanjem zahteva za redukciju testamenta u ostavinskom postupku.
Predmet tubenog zahteva je smanjenje raspolaganja testamentom vraanjem poklona zbog povrede nunog dela. Niestepeni sudovi su ovaj zahtev odbili smatrajui da je dolo do zastarelosti tube, u
smislu lana 41. Zakona o nasleivanju. Prema ovoj odredbi, smanjenje raspolaganja testamentom
moe se traiti u roku od tri godine od proglaenja testamenta a vraanje poklona u roku od tri godine
od smrti ostavioca, odnosno od dana pravosnanosti reenja o njegovom proglaenju za umrlog, odnosno utvrenju njegove smrti. Kako je ovde re o zastarelosti tube a ne potraivanja, navedeni rok ima
karakter materijalnog prekluzivnog roka a ne roka zastarelosti. Stoga se njegovim proputanjem gubi
pravo na tubu kao i pravo koje je trebalo da bude predmet zatite. Prekluzivni rok je stroi od zastarnog, jer se na njega pazi po slubenoj dunosti, a ne po prigovoru tuenog. S obzirom na ovakav karakter roka o kome je re, u sluaju prekluzije sud ne odluuje meritorno ve po lanu 282. stav 1.
ZPP, reenjem odbacuje tubu. U ovom sluaju, donesena je presuda o odbijanju zahteva, ime su sudovi povredili lan 41. Zakona o nasleivanju ako su ve nali da treba primeniti tu zakonsku odredbu.
Ali revizija osnovano ukazuje da rok u kome se moe traiti redukcija testamenta nije istakao. Odredba lana 41. Zakona o nasleivanju ne odnosi se samo na parnini postupak, tako da se ne moe ignorisati zahtev istaknut u ostavinskom postupku na roitu 10. aprila 1990. godine. Ovaj zahtev ima karakter tube u materijalnom smislu, jer se njime postie isti cilj: ostvarivanje prava na smanjenje raspolaganja testamentom, vraanje poklona zbog povrede nunog dela. S obzirom na reeno, ovaj sud je,
u smislu lana 295. stav 2. u vezi sa lanom 415. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio na ponovno suenje. Pravilna primena materijalnog prava zahteva da prvostepeni sud pristupi meritornom odluivanju, poto je rok iz lana 41. Zakona o nasleivanju ouvan podnoenjem zahteva za
redukciju testamenta u ostavinskom postupku, koji je i doveo do upuivanja tuioca na principu. Prekluzivni rok tee u kontinuitetu pa tu nema prekida ili zastoja kao kod rokova zastarelosti. Rok se
"hvata" radnjom koja ima znaaj inicijalnog akta za ostvarivanje prava a takva radnja je ovde preduzeta blagovremeno, s obzirom da je ostavilac umro 7. maja 1987. godine a da je tuilac postavio zahtev
za redukciju testamenta na roitu u ostavinskom postupku 10. aprila 1990. godine.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz.115/94 od 31.08.1994. godine)
- 138 -
VANPARNINI POSTUPAK
347.
Dete zaeto u trenutku otvaranja naslea smatra se kao roeno ako se rodi ivo, pa izjava oca
deteta o odricanju od naslea data u vreme kada je dete bilo zaeto moe proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. Ostavinski sud je duan obavestiti organ starateljstva ukoliko se oekuje roenje a u cilju zatite deteta.
348.
U postupku raspravljanja zaostavtine naslednike izjave izuzev izjave o odricanju od naslea,

mogu uzimati na zapisnik i struni saradnici.
(Okruni sud u Kraljevu, g. 1257/91)
349.
Smatrae se da ostavilac opozvao pismeni testament time to je isti pocepao, bez potpunog unitenja, ukoliko se utvrdi da je to cepanje izvreno u cilju odustajanja od volje, izraene u testamentu.
350.
Ako se ne zna da li umrli ima naslednike sud e oglasom pozvati lica koja polau pravo na
naslee da se prijave u roku od godinu dana.
Iza smrti pok. J.B. umrle 14.03.1991.god. na osnovu smrtovnice od 18.04.2008. god. pokrenut je
ostavinski postupak. U postupku raspravljanja zaostavtine je utvreno da ostavilja nema zakonskih
naslednika jer uesnik V.., kome je ostavilja bila ujna, ne poseduje dokumentaciju o usvojenju pa
je imovina predata u naslee Republici Srbiji.
U postupku za raspravljanje zaostavtine prema odredbi l.87. Zakona o vanparninom postupku sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja
prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. To znai da je cilj rasprave zaostavtine da se utvrdi i sauva imovine umrlog lica, da se pronau njegovi naslednici i
da im se ta imovina preda. Osnovne pretpostavke za prelazak imovine jednog lica na njegove naslednike su: smrt ostavioca, postojanje zaostavtine, postojanje naslednika i postojanje punovanog osnova za nasleivanje. Kada su utvrdi kojim licima pripada pravo na naslee na osnovu
l.122. donosi reenje o nasleivanju.
Prema odredbi l.116. Zakona o vanparninom postupku ako se ne zna da li umrli ima naslednike sud e oglasom pozvati lica koja polau pravo na naslee da se prijave sudu u roku od
godinu dana od objavljivanja oglasa. Samo na osnovu izjave lica V.. prvostepeni sud nije mogao da konstatuje da ostavilja nema zakonskih naslednika ve je bio u obavezi da pozove oglasom naslednike da se prijave sudu i ostavi zakonom odreeni rok da se eventualno ukoliko ima
takvih lica oni prijave.
- 139 -
VANPARNINI POSTUPAK
Poto protekne rok od godinu dana kao obavezna procedura prvostepeni sud moe ukoliko se ne
prijave zakonski naslednici da donese reenje i zaostavtinu preda u naslee Republici Srbiji kao poslednjem univerzalnom sukcesoru na imovini fizikog lica koje nema svojih zakonskih naslednika.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud e postupiti po odredbi l.116. Zakona o vanparninom postupku. Takoe se ukazuje da prvostepeni sud moe u skladu sa odredbom 104. Zakona o
vanparninom postupku odrediti mere za obezbeenje zaostavtine (popis, postavljanje privremenog
staraoca i dr).
(Vii sud u Panevu G.br. 734/10 od 19.04.2010. godine)
351.
Lana izjava naslednika u ostavinskom postupku da je on jedini ostavioev potomak koji stie pravo
na naslee ne moe se teretiti kao krivino delo davanja lanog iskaza iz l. 206. KZS, ako nije sasluan
u svojstvu svedoka.
(Okruni sud u Beogradu, K. 2718/85)
352.
Odredbom l. 117. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da u postupku za

raspravljanje zaostavtine sud e raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, a naroito
o pravu na naslee, o veliini nasleenog dela, i o pravu na legat, stavom 2. da o ovim pravima
odluuje sud, po pravilu, poto od zainteresovanih lica uzme potrebne izjave, stavom 3. o pravima lica koja nisu dola na roite, a uredno su pozvana sud e odluiti prema podacima kojima
raspolae, uzimajui u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donoenja odluke, a stavom 4.
da prilikom raspravljanja zaostavtine zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom sluaju tim licima daje prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica.
Imajui u vidu citiranu zakonsku odredbu, pravilno je prvostepeni sud odluio kao u pobijanoj odluci, a na osnovu izjava zakonskih i testamentalnih naslednika. Neosnovani su albeni navodi zakonskih naslednica u kojima istiu da je prvostepeni sud bez potrebe odrao dva roita,
te odvojeno uzeo nasledniku izjavu od testamentalne naslednice I.K., pa tek na sledeem roitu
od njih, obzirom da je prvostepeni postupak pokrenut po prijemu smrtovnice iz koje je prvostepeni sud utvrdio da je I.K. srodnik pok. D.M. koji bi mogao biti pozvan na naslee, a tek na osnovu
njene izjave je saznao ko su ostali zakonski naslednici iza pok. ostavitelja. Obzirom da prilikom
raspravljanja zaostavtine zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica, prvostepeni sud nije nainio povredu odredaba Zakona o vanparninom postupku, kada je na dva roita uzeo naslednike izjave od zakonskih i testamentalnih naslednika. Zakonske
naslednice su nakon to ih prvostepeni sudu upoznao o znaaju i karakteru naslednike izjave,
dale naslednike izjave i svojeruno ih potpisale, na zapisnik sastavljen dana 31.01.2007. godine,
bez primedbi, pa su neosnovani albeni navodi da su naslednike izjave date pod pritiskom i uz
pourivanje sudije. Zakonske naslednice M.LJ. i K.D. su dale nasledniku izjavu da priznaju punovanim ugovor o doivotnom izdravanju i zavetanje. Jednom datanaslednika izjava u ostavinskom postupku je neopoziva u odnosu na onu imovinu koja je u asu davanja naslednike iz- 140 -
VANPARNINI POSTUPAK
jave bila predmet raspravljanja. Naknadno osporavanje imovine i prava naslednika, nakon date
naslednike izjave, u ostavinskom postupku nije dozvoljeno, pa su bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke, albeni navodi zakonskih naslednica u kojima osporavaju zavetanje i
ugovor o doivotnom izdravanju.
353.
U konkretnom sluaju iz sadrine zapisnika proizilazi da ni na jednoj raspravi nije sproveden

dokazni postupak uvidom u priloenu dokumentaciju; ve je samo na raspravi od ... doneto reenje po kome uesnike ... proglaava zakonskim naslednicima na zaostavtinu pokojnog, a u obrazloenju se konstatuje da je sud proglasio navedena lica zakonskim naslednicima shodno l. 104.
st. 3. Zakona o vanparninom postupku. Nisu dati razlozi na osnovu kojih dokaza je utvren sastav zaostavtine. Ovakav navod u obrazloenju je protivrean sa stanjem u spisima, pa iz navedenih razloga alba uesnika se uvaava i prvostepeno reenje se ukida.
(Iz Reenja Optinskog suda u Gui O. br. 114/07, od 2.10.2007. i
Reenje Okrunog suda u aku G. 2087/07, od 23.01.2008. godine)
354.
Pravo na nuni deo moe se sticati sve do pravnosnanog okonanja ostavinskog postupka,
pa i u albenom postupku, osim u sluaju izriitog odricanja od ovog prava u prvostepenom
Na ostavinskoj raspravi uesnici Stanojka kao zak. zastupnik mal. Dragane i ivane izjavila
je da priznaje u njihovo ime zavetanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava naslea koje im pripada po zavetanju, meutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjanjavala i o pravu na nuni deo mal. uesnika, o emu je sud bio duan da od uesnice Stanojke uzme
potpunu i jasnu izjavu, a kako ostavinski sud o pravu na nuni deo moe odluivati sve do okonanja ostavinskog postupka, jer se ovo pravo moe isticati svedo pravnosnanog okonanja ostavinskog postupka, pa i u albenom postupku, osim u sluaju kada su se uesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku, a kako to ovde nije sluaj, i kako prvostepeni sud nije
pravilno postupio utoliko to uesnike nije upoznao o njihovom pravu na nuni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu Okruni sud je naao da je alba osnovana, pa e u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati uesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu G. br. 541/06, od 13.04.2006. godine)
355.
Sud mora zakazati roite radi raspravljanja zaostavtine, odnosno raspraviti sva pitanja
vezana za pravo na naslee, veliinu nasleenog dela i legat.
Reenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavtina pokojnog i proglaeni su naslednici
deca ostavioca i utvrena je veliina naslednih delova. Povodom albe jednog od naslednikauesnika drugostepeni sud je prvostepeno reenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odluivanje. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kerku, sastav zaostavtine nije sporan, a
- 141 -
VANPARNINI POSTUPAK
samo jedan naslednik - sin je dao nasledniku izjavu. Prvostepeno reenje je doneto van roita, a prethodno nisu uzete naslednike izjave od kerke - podnosioca albe. U konkretnom sluaju povreene su
odredbe l. 115. Zakona o vanparninom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavtine mora da se odredi roite prema l. 117. istog zakona, kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, veliinu naslednog dela, legat i drugo. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku
zakae roite, uzme nasledniku izjavu podnosioca albe i donese odgovarajue reenje.
356.
Nema uslova za ponitaj naslednike izjave koja je data u ostavinskom postupku od strane
naslednika supruge pokojnog, a ovde tuilje, kada se N. u ostavinskom postupku upoznala sa
celokupnim sastavom zaostavtine i njenom vrednou, a nije prigovorila, a ca druge strane
kada je ista sa ostalim naslednicima postigla sporazum o deobi koji je unet u nasledno reenje,
primenom odredbe l. 220. Zakona o nasleivanju.
Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev tuilje kojim je traila da
se poniti izjava o nasleivanju data od strane tuilje na zapisnik kod Optinskog suda u G. Milanovcu 21.05.2002. godine, u predmetu rasprave zaostavtine pokojnog O. br. 299/02. Drugostepeni sud je odbio tuiljinu albu kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je
utvreno da je Optinski sud u G. Milanovcu u predmetu O. br, 299/02 dana 22.05.2002. godine
raspravio zaostavtinu pokojnog, proglaeni su zakonski naslednici i istovremeno je u reenje
unet sporazum naslednika o deobi imovine pokojnog. Iz spisa proizilazi da je tuilja brani drug
pokojnog, upoznata sa sadrinom opisa imovine pokojnog kako pokretne tako i nepokretne, kao i
sa vrednou imovine i na zapisniku je konstatovao da nema prigovora. Takoe, po zapisniku, tuilji kao i ostalim naslednicima tuenici su izdiktirali potpuni sporazum o deobi imovine pokojnog i takav sporazum su svi potpisali bez prigovora. Dakle, tuilja se ne moe pozivati na zabludu i nema uslova za ponitaj naslednike izjave.
(Presuda Okrunog suda u aku, G. 30/04 od 19.05.2004. godine)
357.
Ukoliko se parniari od istog pretka, ija zaostavtina nije raspravljena i ukoliko svi polau pravo svojine na spornim nepokretnostima po osnovu prava nasleivanja u tom sluaju redovni postupak za raspravljanje zaostavtine bio bi ostavinski postupak, a ne parnini, pabi prvostepeni sud obustavio parnini postupak.
(Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 29/96)
358.
Nakon isticanja zahteva uesnice udove ostavioca da je testamentom obuhvaena i njena imovina, koju je stekla za vreme trajanja braka sa ostaviocem, pre donoenja reenja o prekidu postupka
raspravljanja zaostavtine potrebno je da se o toj bitnoj injenici izjasne testamentalni naslednici.
359.
Uesnici koji su se prihvatili naslea u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim
uesnicima, ne mogu albom isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavtine.
- 142 -
VANPARNINI POSTUPAK
360.
Naslednik koji u ostavinskom postupku u kome je bio uesnik nije postavio zahtev za nuni
nasledni deo, ne moe ostvariti zatitu i ispunjenje nunog dela tubom u parninom postupku.
Tuilje su tubom traile da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu koji je ostavilac kao poklonodavac, zakljuio sa jednim od tuenih kao poklonoprimcem, povreeno pravo na nuni nasledni
deo i da se obaveu tueni da tuiljama na ime novane vrednosti njihovog nunog naslednog dela
solidarno isplate odreeni novani iznos.
Prvostepeni sud je utvrdio da je posle smrti pravnog prethodnika tuilja sproveden ostavinski postupak u kome su sve tuilje bile uesnice i doneto ostavinsko reenje kojim je utvren obim zaostavtine
ostavioca, a tuilje su se prihvatile naslea koje im po zakonu pripada. U ostavinskom postupku tuilje
prilikom davanja naslednike izjave nisu istakle zahtev za priznavanje prava na nuni nasledni deo.
Reenje o nasleivanju je postalo pravnosnano pre podnoenja tube. Polazei od utvrenih injenica, drugostepeni sud je zakljuio da je odluka prvostepenog suda kojom je odbijen tubeni zahtev tuilja pravilna, pa je albu tuilja odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, dajui
pravnu argumentaciju da tuilje nemaju pravo da potrauju nuni nasledni deo u parninom postupku obzirom da nisu zahtevale nuni nasledni deo u postupku raspravljanja zaostavtine.
Odluujui o reviziji tuilja izjavljenoj protiv odluke drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud
je prihvatio kao pravilan pravni zakljuak drugostepenog suda.
Nuni naslednik je duan da u ostavinskom postupku postavi zahtev za nuni deo, shodno odredbi
l.118. st.3. Zakona o vanparninom postupku, a onaj koji takav zahtev ne postavi, ima poloaj naslednika koji je preutno primio zakonski nasledni deo, shodno l.219. st.1. i l.220. Zakona o nasleivanju.
Tubi za zatitu i ispunjenje nunog dela kao obligacionog prava, tzv. supletornoj tubi, ima mesta
samo pod uslovom da su nuni naslednici postavili zahtev za nuni deo. Kako tuilje u ostavinskom
postupku u kojem su uestvovale nisu postavile zahtev za nuni deo, to one ne mogu ostvariti zatitu i
ispunjenje nunog dela u parninom postupku, zbog subjektivnog i objektivnog dejstva materijalne
pravnosnanosti reenja o nasleivanju.
(Presuda Osnovnog suda u Kraljevu - Sudska jedinica u Vrnjakoj Banji, P.83/10 od
13.09.2010.godine, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, G.br.457/11 od 15.12.2011. godine i
presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 275/12 od 09.05.2012. godine)
361.
Izjava o odricanju od naslea je neopoziva i moe biti ponitena samo u parninom postupku.
Iz spisa predmeta proizilazi da su iza smrti pok. na naslee pozvani njeni zakonski naslednici
drugog naslednog reda, potomci njenih roenih sestara i brata. Naslednici su se odrekli od naslea
koje im po zakonu pripada a svojih naslednika nemaju. Prema tako datim naslednikim izjavama
pravilno je prvostepeni sud naslednicu oglasio za naslednika u 2/3 dela a L.R. u 1/3 dela s obzirom
- 143 -
VANPARNINI POSTUPAK
na pravnu posledicu izjave o odricanju od naslea M.L. i I.S. i I.S. jer njihovi delovi po pravilu prirataja pripadaju naslednici L.R. kao srodniku iste linije zajednikog rodonaelnika ostaviljine sestre
I.S. Neosnovani su albeni navodi da u zapisniku nije uzeta prava volja naslednika i da se radi o pogrenom tumaenju datih naslednikih izjava jer su naslednici M.L. i I.S i I.S. dali jasne i nedvosmislene izjave da se odriu od naslea. Prema odredbi l.214. ZOO izjava o odricanju od naslea je
neopoziva ali ona kao i to je to opte pravili kada je jednom data ako postoje mane u volji davaoca
moe biti ponitena to moe da se ostvari u parninom postupku. Reenje je potvreno na osnovu
l. 30. ZVP u vezi l. 387. st. 1. ta. 3. ZPP.
362.
Po nalaenju drugostepenog suda, prvostepeno reenje je valjalo ukinuti s obzirom da je prilikom davanja naslednike izjave uesnica... koje su izjavile da se odriu naslea na zaostavtini koja
im po zakonu pripada, postupao struni saradnik umesto sudije. Kako se radi o negativnoj naslednikoj izjavi, u kom sluaju je morao postupati sudija a ne samo struni saradnik, prema odredbama Zakona o vanparninom postupku i Zakona o nasleivanju, valjalo je udovoljiti navodima albe uesnica, pa je doneta odluka kao u izreci reenja.
(Iz Reenja Optinskog suda u aku 0.536/07, od 24.07.2007. i
Reenje Okrunog suda u aku G. 396/08, od 27.02.2008. godine)
363.
Reenjem optinskog suda raspravljena je zaostavtina iza smrti ostavioca, tako to je reenjem o nasleivanju ostavinski sud utvrdio ta predstavlja ostavinu ostavioca. U zaostavtinu
ostavioca nisu ule nekretnine koje su navedene u predlogu za raspravljanje zaostavtine, a koje su bile predmet raspolaganja poklonom zakljuenim izmeu ostavioca kao poklonodavca i
jednog njegovog sina, kao poklonoprimca, ovde tuenog.
U ostavinskom postupku za zakonske naslednike iza smrti ostavioca oglaeni su svi zakonski naslednicina na jednake delova, a meu njima i tuilac i tueni.
Svi zakonski naslednici, pa i tuilac su u ostavinskom postupku dali naslednike izjave kojima
su se prihvatili naslea koje im po zakonu pripada. U tom ostavinskom postupku tuilac kao zakonski naslednik nije istakao zahtev za priznanje prava na nuni nasledni deo, niti je u tom smislu dao
svoju nasledniku izjavu.
U odnosu na nepokretne stvari koje ine zaostavtinu ostavinski postupak je zavren. Tokom
ostavinskog postupka tuilac ni na koji nain nije bio onemoguen da u istom uestvuje. Ostavinski
postupak u odnosu na pokretne stvari koje ine zaostavtinu ostavioca, a predstavljaju naknadno pronaenu imovinu, jo nije okonan, jer je prekinut do okonanja parninog postupka na koji je upuen
ovde tuilac kao zakonski naslednik u cilju utvrivanja vlasnitva nad ovim stvarima kao predmetom
zaostavtine.
Tuilac u ovom postupku radi namirenja svog prava na nuni deo iz zaostavtine svog pokojnog
oca, zahteva ponitaj ugovora o poklonu kojim je ostavilac raspolagao odreenim nepokretnostima,
tako to je iste poklonio svom drugom sinu, ovde tuenom.
Meutim, imajui u vidu da je reenje o nasleivanju postalo pravnosnano pre podnoenja tube u ovom postupku i da je tuuilac propustio da svoje pravo na nuni deo potrauje u ostavinskom
postupku prilikom davanja naslednike izjave kojom se prihvata naslea koje mu po zakonu pripada,
- 144 -
VANPARNINI POSTUPAK
isti ne moe naknadno zahtevati ponitaj poklona radi namirenja nunog naslednog dela u posebnoj
parnici. Ovo stoga to je pravo na nuni deo nasleno-pravni zahtev koji se moe potraivati samo u
Uesnik u ostavinskom postupku, a to je tuilac bez sumnje bio u ovom sluaju, svoja nasledna
prava mogao je ostvarivati samo u tom postupku, a ne i u parnici, budui da bi se u suprotnom negiralo svojstvo pravnosnanosti reenja o nasleivanju kojim je utvren obim i sastav zaostavtine.
Pravnosnanim reenjem o nasleivanju su raspravljena sva nasledna prava u odnosu na uesnike ostavinskog postupka i zaostavtinu ostavioca u odnosu na imovinu koja je ostavinskom sudu u
tom momentu bila poznata, pa time i nasledno-pravni poloaj tuioca. Meutim, kako je tuilac propustio da nuni deo potrauje u ostavinskom postupku, sve do parvnosnanosti reenja o nasleivanju, to je on onemoguen da ovakav zahtev naknadno postavi u drugom postupku.
Rok propisan odredbom lana 59. Zakona o nasleivanju, u kome zastareva potraivanje na nuni deo, na koji tuilac ukazuje svojom albom navodei da isti nije protekao i da sve do proteka
ovog roka ima mogunosti postavljanja ovakvog zahteva, primenjuje se samo ukoliko nije prethodno
nastupila pravnosnanost reenja o nasleivanju i, izuzetno, i nakon toga, u sluaju kada nuni naslednik nije bio uopte uesnik ostavinskog postupka.
364.
Izjavu o primanju naslea ili o odricanju od naslea naslednik mora potpisati lino ili e to
uiniti njegov zastupnik. Potpis na punomoju, koje mora da sadri izriitu pismenu izjavu o
primanju ili odricanju od naslea, mora biti overen.
Polazite prvostepenog suda u pobijanom reenju je da su zakonski naslednici sada pokojnih V. i
Lj, uesnici S, keri J. i P, s tim to je uesnicu P. zastupala njena ki D.L, koja je naknadno deo
uesnice P. ustupila uesniku S, koji se primio naslea i na ovom ustupljenom delu. Na osnovu toga
donosi reenje kojim kao zakonskog naslednika oglaava S. na 2/3 zaostavtine i uesnicu J. na 1/3.
Okruni sud ovakvu odluku prvostepenog suda ne moe prihvatiti kao pravilnu, poto se osnovano u albi uesnika S. istie da u toku ostavinskog postupka uesnica P. nasledniku izjavu nije dala
lino, ve njena erka L.D, za ta nije bila izriito ovlaena. Naime, lanom 118. stav 1. Zakona o
vanparninom postupku je propisano da - ako se naslednik prima naslea ili se odrie naslea - mora
izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. U stavu 3. istog lana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odrie dela koji mu pripada po zakonu, ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nuni deo.
U konkretnom sluaju, uesnica P. je dala pismeno punomoje svojoj erki D.L, da moe da je
zastupa pred Optinskim sudom. Ovo znai, da navedeno pismeno punomoje ne sadri izjavu naslednice P. da se odrie svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela uesniku S.
Za davanje izjave o odricanju od naslea i ustupanju od naslednog dela, punomonik uesnice
P., morao je biti izriito ovlaen za ovakvu izjavu - to ovde nije sluaj.
365.
Prema stanju u spisima, kako to konstatuje i drugostepeni sud, na roitu za raspravljanje zaostavtine iza smrti pokojne AA, odrano je roite za raspravljanje zaostavtine dana 31.07.2002. godine. Izmeu ostalih uesnika, uesnice u postupku BB i VV su, poto su prethodno upozorene na
- 145 -
VANPARNINI POSTUPAK
odredbe lana 212. i 220. Zakona o nasleivanju, dale naslednike izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriu u korist brae G.G. i D.D.,
kao i naslednika iza pokojne II, erke ostavilje. Zapisnik su uesnici u postupku potpisali, a takoe i
punomonik uesnica podnosilac albe advokat JJ.
Na osnovu tako utvrenih injenica niestepeni sudovi su odluili kao u pobijanim reenjima.
Cenei navode albe da uesnice u postupku nisu dale ovakve izjave, drugostepeni sud smatra da
bi one mogle u eventualnom parninom postupku da dokazuju valjanost tih naslednikih izjava, jer je
iskljueno da se njihova valjanost utvruje u ostavinskom postupku.
Prema odredbi lana 216. Zakona o nasleivanju, odricanje u korist odreenog naslednika smatra se izjavom o prijemu naslea uz istovremeno ustupanje naslednog dela, a po prijemu ustupljenog
dela na odnose izmeu ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Odredbom lana 220.
stav 4. istog Zakona propisano je da naslednik koji se primio naslea moe zahtevati ponitaj te izjave ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Odredbom lana 118. stav 1. Zakona o
vanparninom postupku propisano je da ako se naslednik primio naslea ili se odrekao naslea mora
izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik.
albom i u reviziji uesnice B.B. i V.V. su istakle da one i naslednik G.G. nisu potpisali zapisnik
sa roita odranog dana 31.07.2002. godine na kome je raspravljena zaostavtina ostavilje-pok. A.A.,
kada su prema sadrini tog zapisnika svi naslednici-lino ili preko punomonika dali izjave o nasleivanju. Uesnica V.V. tvrdi da tom roitu nije uopte prisustvovala. Iz navedenog zapisnika proizilazi
da ga svi naslednici, odnosno sva lica za koja je konstatovano da su prisutna, nisu potpisala.
Prema tome nejasan je, nepotpun i preuranjen zakljuak u pobijanom reenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleivanju nije valjana treba da istu pobija u parninom
postupku. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleivanju, odnosno
da li su uopte bili prisutni na roitu za raspravljanje zaostavtine iza smrti ostavioca, odnosno ostavilje u konkretnom sluaju, a sadrina zapisnika sa tog roita ukazuje suprotno, bez pouzdanog razjanjenja ovih bitnih injenica ne moe se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleivanju na osnovu
kojih su mogu doneti pravilna reenja o nasleivanju.
Ovakvim postupanjem drugostepeni sud je uinio bitnu povredu odredbe lana 354. stav 2.
taka 14. ZPP, jer pobijana drugostepena presuda ne sadri sve to je potrebno da bi se mogla ispitati, pa je ista u smislu lana 394. stav 1. ZPP, ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na
ponovno odluivanje.
Stoga e drugostepeni sud u ponovnom postupku ponovo oceniti albene navode B.B. i V.V.,
poto prethodno vrati predmet prvostepenom sudu radi razjanjenja napred navedenih bitnih injenica sprovoenjem odreenih izviajnih radnji a radi donoenja zakonite odluke. Utvrdie da li su napred navedeni naslednici dali izjave o nasleivanju i da li su te izjave dali na zakonom propisani nain. Izmeu ostalog imae u vidu sadrinu citiranih odredbi lana 216. ZON-a i odredbu lana 118.
stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
366.
Kada se jedan od naslednika odrekao naslea preko punomonika, izdato i potpisano punomojje nije overen u sudu, takva naslednika izjava je nitava.
367.
U sluaju naknadno pronaene imovine iza smrti pokojnog, treba uzeti izjave od naslednika, i u skladu sa istim odluiti.
- 146 -
VANPARNINI POSTUPAK
Optinski sud u Gui je dopunskim reenjem O. br. 102/80, od 16. septembra 1999. godine, utvrdio naknadno pronaenu imovinu iza smrti pokojnog, a za naslednike te imovine po Zakonu je proglasio dve erke ostavioca. Isto je doneto bez uzimanja izjava uesnika postupka. Protiv navedenog
reenja jedan uesnik je izjavio albu, a u albi je ukazao da je ona iskljuivi vlasnik te imovine, a ne
pok. otac. Okruni sud u aku je svojim reenjem G. br. 1197/99, od 16. decembra 1999. godine,
ukinuo dopunsko reenje Optinskog suda u Gui i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni
postupak i odluku. U drugostepenoj odluci je ukazano sledee: U novom postupku e sud "pozvati
uesnike, te od njih uzeti izjave u pravcu da li je navedena imovina naknadno pronaena imovina
pokojnog ili je vlasnitvo uesnika podnosioca albe, to je u odnosu na tu injenicu, ako budu ispunjeni uslovi iz lana 121. Zakona o vanparninom postupku, doneti reenje o prekidu postupka i
uputiti stranku da povede parnicu.
368.
Naslednika izjava o ustupanju naslednog dela drugom nasledniku, moe biti ponitena ako taj
naslednik ne postupi u skladu sa sporazumom koji je prethodio davanju takve izjave.
369.
Naslednik koji je dao izjavu o primanju naslea ili o odricanju od naslea moe zahtevati ponitaj izjave, ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.
370.
Nasledniku izjavu moe pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, moe je pobijati i svako iji je nuni nasledni deo povreen.
371.
Naslednik koji je dao izjavu, moe traiti ponitenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom, ili je data usled prevare ili u zabludi.
372.
Oduzeto zemljite se vraa pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleivanju pri emu ranija odricanja od naslea nemaju pravni znaaj u odnosu na imovinu koja se vraa.
Nakon donoenja Zakona o povraaju zemljita oduzetog po PZF, tuilac je pred nadlenim organom uprave pokrenuo postupak za povraaj oduzetog zemljita. Zahtevu su se pridruili i potomci erki
pokojnog sopstvenika. Poto je tuilac osporavao pravo na deo povraenog zemljita potomcima erki
pokojnog sopstvenika to je zakljukom komisije za vraanje oduzetog zemljita upuen na parnicu.
Pravilno je stanovite niestepenih sudova, po nahoenju Vrhovnog suda, da se oduzeto zemljite
vraa ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku, dakle svim zakonskim naslednici- 147 -
VANPARNINI POSTUPAK
ma odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donoenja odluke o vraanju oduzetog zemljita pred Komisijom za vraanje zemlljita i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleivanju Republike
Srbije. Pri tome sva ranija odricanja od naslea nemaju nikakav pravni znaaj u odnosu na imovinu
koja se vraa.
(Vrhovni sud Srbije Rev. 978/94)
373.
Naslednikom izjavom u smislu Zakona o nasleivanju, zakonski naslednik se moe odrei naslea
samo u svoje ime. Ako se naslednik odrekne naslea na naslee se pozivaju njegovi potomci.
374.
Jednom data naslednika izjava u ostavinskom postupku je neopoziva u odnosu na onu imovinu
koja je u asu davanja naslednike izjave bila predmet raspravljanja. Naknadno osporavanje imovine
i prava naslednika, nakon date naslednike izjave, u ostavinskom postupku nije dozvoljeno.
375.
Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronae punovaan ugovor o odricanju od naslea
koji je zakljuio drugi naslednik, ima pravo da u parnici trai ostvarivanje svog naslednog prava.
376.
Razlogom ponitenja naslednike izjave ne moe biti zabluda o motivu, odnosno to to vie ne
postoji motiv zbog koga je takva naslednika izjava data.
377.
Izjava naslednika o priznavanju punovanosti testamenta, te da nita ne trai od zaostavtine, data

pre ponitenja testamenta, ne predstavlja i odricanje od naslea po osnovu zakonskog nasleivanja.
378.
Sporazum naslednika o nainu raspodele zaostavtine ne moe se upodobiti naslednikoj izjavi.

(Vrhovni sud Srbije 1406/84)
379.
U skladu sa l. 232. Zakona o nasleivanju SR Srbije, koji se primenjuje od 1. januara
1975. godine, odredbe ovog zakona primenjuju se na naslea otvorena posle njegovog stupanja
na snagu.
Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od naslea pre njegovog otvaranja,
tj. pre smrti ostavioca, onda u skladu sa l. 135. Zakona o nasleivanju odricanje od naslea koje je uinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 21/84)
- 148 -
VANPARNINI POSTUPAK
380.
Stranka nije ograniena reenjem ostavinskog suda kojim je upuena na parnicu, pa parnicu moe voditi i po osnovima koji se ne spominju u reenju ostavinskog suda kojim je upuena na parnicu.
Pobijanim reenjem prekinuto je raspravljanje zaostavtine iza pok. .J. Upueni su na parnicu zakonski naslednici i to .S. - sin ostavitelja i S.Z. - kerka ostavitelja radi ponitaja zavetanja. Istim reenjem odreeno je da su upueni zakonski naslednici duni da parnicu pokrenu u roku od 15 dana od dana urednog dostavljanja ovog reenja i da o tome obaveste sud dostavljanjem
primerka tube sa prijemnim peatom suda, te da e u protivnom sud odrediti nastavak postupka i
zaostavtinu raspraviti prema stanju u spisima.
Iz spisa predmeta prvostepenog suda proizilazi da je ostavilac .J. preminula 04.03.2010. godine, da su na naslee pozvani zakonski naslednici 1. naslednog reda i to .S. - sin ostaviteljice i S.Z.
erka ostaviteljice i testamentalni naslednik . B.- sin ostaviteljice i da je ostaviteljica za ivota sainila zavetanje kojim je svoj suvlasniki udeo na predmetnim nekretninama ostavila u naslee
svom sinu .B. Ovo zavetanje je proglaeno na ostavinskoj raspravi odranoj 20.05.2010. godine,
zakonski naslednici .S. i S.Z. su na ostavinskoj raspravi 08.06.2010. godine izjavili da ne priznaju
zavetanje ostaviteljice, nakon ega je prvostepeni sud doneo pobijano reenje.
U konkretnom sluaju zakonski naslednici, ovde alioci su na ostavinskoj raspravi odranoj
08.06.2010. godine osporili zavetanje ostavioca, kao i imovinu koja je obuhvaena istim, pa je imajui u vidu da se te sporne injenice ne mogu raspravljati u vanparninom postupku, pravilno prvostepeni sud odredio prekid postupka i uputio zakonske naslednike, ovde alioce na parnicu, u smislu l.
119. i 124. Zakona o vanparninom postupku.
Navodi albe da su zakonski naslednici upueni na parnicu radi ponitaja zavetanja, umesto radi
utvrenja prava na nuni nasledni deo, nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog reenja
budui da stranka nije ograniena reenjem ostavinskog suda kojim je upuena na parnicu, ve parnicu moe voditi i po osnovima koji se ne spomi nju u reenju suda kojim je upuena na parnicu, a
to znai radi utvrenja prava na nuni nasledni deo.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu poslovni broj G. 305/11 od 23.05.2012. godine)
381.
Pobijanim reenjem o nasleivanju Optinskog suda u Bakoj Palanci poslovni broj O. 236/08
od 23.04.2009. godine u taki 3. izreke odreeno je da imovinu ostavioca opisanu u taki. 1 izreke
ovog reenja nasleuje s pravom vlasnitva po pravnom osnovu Zakona i testamenta P.I. u celosti.
Naslednike O.S., B.L. i B.M. koji su osporavali punovanost zavetanja sud je prethodno, postupajui u smislu odredbe lana 119. Zakona o vanparninom postupku, uputio na parnicu radi dokazivanja nitavosti zavetanja, u ostavljenom roku od 30 dana sudu nisu dostavili dokaz da su pokrenuli
parnicu radi dokazivanja nitavosti zavetanja, na koju ih je prvostepeni sud uputio u smislu odredbe
lana 119. u vezi lana 24. Zakona o vanparninom postupku, to je prvostepeni sud pravilno smatrao
da su isti odustali od parnice, te da su priznali punovanost zavetanja.
- 149 -
VANPARNINI POSTUPAK
382.
Ostavinski sud nije ovlaen da poziva naslednike da se izjasne da li priznaju ili ne priznaju valjanost ugovora o doivotnom izdravanju.
Ostavinski postupak iza pok. RB pokrenut je na osnovu smrtovnice koju je sainio matiar optinske uprave u Alibunaru a koja je predata sudu 24.01.2008.god. U smrtovnici je navedeno da zaostavtinu ini stan u Vladimirovcu, jedan lanac zemlje u Mramorku i traktor, te da postoji ugovor o
Potom je sainjen zapisnik 14.02.2008.godine na kome je davalac izdravanja priloio ugovor.
Prema ugovoru o doivotnom izdravanju koji je zakljuen 04.01.2008. god. izmeu RB kao primaoca izdravanja i AA kao davaoca izdravanja pok. RB je svojoj nevenanoj supruzi ostavio u naslee dvosoban stan od 34,5 m2 u Vladimirovcu, parcelu br.6579/2 njivu u potezu "Orlovatski rit" od
57a 55m2 i traktor marke IMT tip 539.
Prema odredbi l. 113. Zakona o vanparninom postupku ostavinski sud e obustaviti raspravljanje
zaostavtine ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu.
Raspravljanje zaostavtine ima mesta samo onda kada ostavilac ima imovine pod kojom se podrazumeva sva imovina koja je bila u njegovom vlasnitvu. U ostavinskom postupku se ne pozivaju zakonski
naslednici da se izjanjavaju da li priznaju ili ne priznaju valjanost ugovora o doivotnom izdravanju,
jer taj pravni posao, nasledno pravni ugovor kojim je ostavilac za ivota raspolagao imovinom moe biti
osporen samo u parninom postupku.
Poto je podnosilac albe izvestio sud da je i pokrenuo spor zakonski naslednici e svoja prava
na koja pretenduju ostvariti u parnici, jer prema odredbi l.120. Zakona o vanparninom postupku
kada meu strankama postoji spor o pravu iz zaostavtine postupak se ne prekida ve se stranke upuuju da povedu parnicu, to je naslednik ve i uinio.
(Vii sud u Panevu G.br. 678/10 od 19.04.2010. godine)
383.
Vanparnini postupak se moe prekinuti samo ako su meu strankama sporne injenice Reenje o prekidu postupka ne sadri jasne razloge zbog ega je sud prekinuo raspravljanje
zaostavtine tako da se to reenje uopte ne moe ispitati a i u suprotnosti je sa navodima iz
smrtovnice i javnom ispravom slube za katastar nepokretnosti.
Ostavinski postupak se prema odredbi l.119. Zakona o vanparninom postupku moe prekinuti samo ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi njihovo pravo na naslee a naroito punovanost ili sadrina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca, injenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadivelog branog druga i potomaka koji su iveli sa ostaviocem u istom domainstvu da im se iz
zaostavtine izdvoje predmeti, injenice od kojih zavisi veliina naslednog dela, osnovanost iskljuenja
nunih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost i dr. S tim da ako u navedenim sluajevima ne
postoji spor o injenicama ve se stranke spore o primeni prava ostavinski sud e raspraviti pravna pitanja. Takoe prema odredbi l.120. ako meu strankama postoji spor o pravu iz zaostavtine ostavinski
postupak se nee prekidati jer u tom sluaju u parninom postupku se reavaju sporna pravna pitanja.
Donosei reenje o prekidu postupka bez da je za to dao razloge prvostepeni sud je nainio bitnu
povredu postupka jer takvo reenje ne moe da se ispita.
- 150 -
VANPARNINI POSTUPAK
S obzirom da je ve na prvom roitu za raspravljanje zaostavtine navedeno da je ostavilja predala sudu testament, odnosno zavetanje, ostavinski sud je bio u obavezi prema odredbi l. 106. Zakona o vanparninom postupku, da taj testament proglasi.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud e ukoliko je deponovan testament isti proglasiti, utvrditi
da li se parnica vodi o postojanju prava iz zaostavtine i ukoliko se utvrdi da se radi o spornom pravnom
odnosu tada nema razloga za prekid ve zakonski naslednici stupaju u tu parnicu u kojoj mogu u celini
da ree sporni pravni odnos nevezano za postupak raspravljanja zaostavtine.
384.
Ostavinski sud je na osnovu odredbe lana 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparninom postupku duan da stranku koja osporava proglaeno zavetanje uputi na parnicu radi utvrenja punovanosti zavetanja, te u ovom sluaju ostavinski sud ne moe bez upuivanja na parnicu da
raspravi ovo pitanje u smislu odredbe lana 119. stav 3. ZVP-a.
Prema stanju u spisima, na roitu od 18.04.2008. godine proglaeno je zavetanje ostavioca kojim je isti svoju zaostavtinu u celosti ostavio u naslee zavetajnom nasledniku S.N, a zakonski naslednici ostavioca U.M. i LJ.M. su osporili proglaeno zavetanje. Pobijanim reenjem Optinskog
suda u Bakoj Palanci poslovni broj O.509/08 od 05.11.2008. godine prekinut je ostavinski postupak
iza pokojnog U.J., te su zakonski naslednici upueni na parnicu protiv zavetajnog naslednika S.N.
radi utvrenja punovanosti zavetanja.
Suprotno albenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba lana 23, lana
24. i lana 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparninom postupku doneo pobijano reenje kojim je uputio
zakonske naslednike na parnicu radi utvrivanja punovanosti zavetanja koje su isti osporili. Odredbom lana 119. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da e sud prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su meu strankama sporne injenice od
kojih zavisi neko njihovo pravo. Stavom 2. istog lana odreeno je da e ovako sud postupiti ako su
sporne injenice od kojih zavisi pravo na naslee, a naroito punovanost ili sadrina testamenta.
Stavom 3. istog lana propisano je da e ostavinski sud, ako u navedenim sluajevima ne postoji
spor o injenicama, ve se stranke spore o primeni prava, raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavtine. albeni navod zakonskih naslednika da spor o punovanosti testamenta ne
predstavlja spor o injenicama ve da se radi o pravnom pitanju, te da je ostavinski sud mogao bez
upuivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje u smislu odredbe lana 119. stav 3. ZVP-a, nije osnovan
jer je odredbom lana 119. stav 2. ZVP-a izriito predvieno da e u situaciji kada su sporne injenice
od kojih zavisi punovanost zavetanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe lana 119. stav 1. ZVP-a.
385.
Pravo zavetajnog naslednika da nasledi celokupnu zaostavtinu manje je verovatno od
prava zakonskih naslednika na nuni deo, jer postoji zakonska pretpostavka da im ovo pravo
pripada, osim ako se suprotno ne dokae, te je ostavinski sud shodno odredbi lana 119. st. 1. i
2. Zakona o vanparninom postupku duan da zavetajnog naslednika uputi na parnicu radi
dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nunom naslednom delu.
- 151 -
VANPARNINI POSTUPAK
Pobijanim reenjem Optinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj O.4366/08 od 19.12.2008.
godine odreen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnog .A., te je zavetajni naslednik K.V.
upuena na parnicu protiv zakonskih naslednika R.B., S.G. i D.R., kerki ostavioca, radi dokazivanja
injenica od kojih zavisi pravo na nuni deo kerki ostama stanju u spisima, na roitu odranom dana 23.04.2007. godine proglaeno je zavetanje ostavioca od 24.07.2003. godine, kojim je zavetalac
svoju zaostavtinu ostavio u naslee zavetajnom nasledniku K.V.
Zakonski naslednici su postavili zahtev za nuni deo, navodei da je isti povreen zavetajnim raspolaganjem, jer za ivota ostavioca nisu dobile nikakve poklone od njega i nisu namirene u nunom delu.
Odredbom lana 23. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da e sud, ako su meu
uesnicima sporne injenice vane za reavanje prethodnog pitanja, iste uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. Stavom 2. istog lana odreeno je
da e sud uputiti na parnicu onog uesnika ije pravo smatra manje verovatnim, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. Odredbom lana 119. stav 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da e sud prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su meu
strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.
Suprotno albenim navodima, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba lana 23, lana
24. i lana 119. Zakona o vanparninom postupku uputio zavetajnog naslednika. na parnicu radi dokazivanja injenica od kojih zavisi pravo na nuni deo zakonskih naslednika, odnosno da su isti namireni u svom nunom naslednom delu, pravilno zakljuujui da je pravo zavetajnog naslednika da
nasledi celokupnu zaostavtinu manje verovatno od prava zakonskih naslednika na nuni deo, jer postoji zakonska pretpostavka da im ovo pravo pripada, osim ako se suprotno ne dokae.
386.
Reenjem Osnovnog suda u Poegi, prekinut je postupak raspravljanja zaostavtine pok.P .B., a
uesnici K.S. i K.M . upueni su na parnini postupak protiv uesnice P.B., da dokau da ugovor o
doivotnom izdravanju, kojim je ostavilja raspolagla delom svoje imovine, nije punovaan.
Protiv navedenog reenja uesnici K.S. i K.M blagovremeno su izjavili albu zbog bitnih povreda postupka, u kojoj su izmeu ostalog naveli da nema mesta prekidu postupka, jer je ostavilja pored
imovine navedene u ugovoru o doivotnom izdravanju, posedovala i novana sredstva koja su predmet zakonskog nasleivanja.
Reenjem drugostepenog suda alba je odbijena kao neosnovana, a pobijano reenje je potvreno. U drugostepenoj odluci se navodi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je prekinuo postupak i uputio nasledne uesnike K.S. i K.M. na parnini postupak.
Naime, lanom 119. taka 1. i 2. Zakona o vanparninom postupku je propisano da e se prekinuti
postupak raspravljanja zaostavtine i uputiti stranke na parnini postupak ili postupak pred drugim organom, ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, kao to je punovanost ili sadrina testamenta i ugovora kojim je ostavilac raspolagao svojom imovinom.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Poegi O-1864/10)
387.
Raspravljajui zaostavtinu u vanparninom postupku sud utvruje samo naslednike umrlog lica, imovinu koja sainjava njegovu zaostavtinu i prava koja iz zaostavtine pripadaju
naslednicima. Sporne injenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovanostiodredaba ugovora o doivotnom izdravanju) raspravie se pred parninim sudom.
- 152 -
VANPARNINI POSTUPAK
Ostavilja je umrla dana 10.06.2002. godine, a predmet zaostavtine sud je utvrdio uvidom u list
nepokretnosti.
Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. godine (proglaen pred ostavinskim sudom 02.09.2002. godine). Za ivota je zakljuila i Ugovor o doivotnom izdravanju i dvorbi
(overen pred sudom dana 15.12.1999. godine), kojim su obuhvaene dinarske i devizne tedne knjiice, hartije od vrednosti, potraivanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kui a za ta je bilo
predvieno da za sluaj njene smrti preu u imovinu davalaca dvorbe i izdravanja.
Naslednici, a meu njima i revidenti, su Reenjem ostavinskog suda od 05.04.2004. godine upueni
na parnicu - da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdravanja pokrenu tubu radi
ponitaja testamenta i tubu radi ponitaja ugovora o doivotnom izdravanju. Meutim, ova parnica od
strane upuenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti reenja o upuivanja na
parnicu. S tim u vezi, u reviziji se neosnovano istie da je pogreno primenjeno materijalno pravo jer
ugovor o doivotnom izdravanju koji je ostavilja zakljuila sa davaocima izdravanja sadri u sebi nitave odredbe.
Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavtine sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima - lan 87. Zakona o vanparninom postupku.
U postupku za raspravljanje zaostavtine sud e raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, a naroito o pravu na naslee, veliini naslednog dela i o pravu na legat - lan 117. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred
organom uprave ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo - lan
119. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.
Predmet vanparninog postupka ne moe biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o
Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi ponitaja testamenta i ugovora
o doivotnom izdravanju u roku od 30 dana od pravnosnanosti prvostepenog reenja kojim su upueni na parnicu - ne mogu u postupku raspravljanja zaostavtine isticati da su nitave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari, jer pokretne stvari koje su obuhvaene ugovorom nisu navedene po
oznakama kojim se obeleavaju individualno odreene stvari. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnini ne moe takve odredbe ugovora tretirati kao nitave.
388.
Prvostepeni sud je duan da prekine postupak raspravljanja zaostavtine i uputi naslednog
uesnika na parnicu, ukoliko nasledni uesnik ospori punovanost zavetanja, bez obzira da li
je nasledni uesnik naveo razloge za osporavanje.
Prema stanju u spisima, ostavilac je delom svoje imovine raspolagao putem zavetanja u korist svojih sinova. Sin ostavioca MN je priznao zavetanje za punovano i prihvatio se naslea po istom, dok je
sin ostavioca GN osporio punovanost zavetanja iz razloga to se njegovo zdravstveno i materijalno
stanje pogoralo, pa je predloio da sud celokupnu zaostavtinu raspravi po zakonu. Kako nasledni uesnik GN nije naveo razloge koji bi uticali na punovanost zavetanja, ve je samo naveo da se njegova
zdravstvena situacija promenila, prvostepeni sud je naao da on nije ni osporio punovanost zavetanja,
ve da se, u smislu lana 219. Zakona o nasleivanju i lana 177. stav 3. Zakona o vanparninom postupku, prihvatio naslea po zavetanju, pa je odluio kao u izreci pobijanog reenja.
- 153 -
VANPARNINI POSTUPAK
Vii sud nalazi da se ovakvo reenje prvostepenog suda ne moe prihvatiti. Naime, u smislu lana 119. ZVP, prvostepeni sud je duan da prekine postupak raspravljanja zaostavtine i uputi stranke
da pokrenu parnicu ukoliko su sporne injenice od kojih zavisi njihovo pravo na naslee, a naroito
punovanost ili sadrina testamenta. Kako je nasledni uesnik osporio punovanost zavetanja, to je,
po nalaenju Vieg suda, prvostepeni sud bio duan da prekine postupak raspravljanja zaostavtine i
uputi naslednog uesnika na parnicu. Razlozi koje je nasledni uesnik naveo kao osnov za osporavanje zavetanja ne mogu, po miljenju ovog suda, biti predmet ocene vanparninog suda, ve se osnovanost tih tvrdnji moe utvrivati samo u parninom postupku.
(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu G br. 2229/10 od 05.05.2010. godine i
Reenje Prvog optinskog suda u Beogradu O br. 2709/05 od 12.04.2007. godine)
389.
Reenje kojim je raspravljena zaostavtina pokojnog ima deklarativni znaaj, shodno lanu
122. Zakona o vanparninom postupku.
Samo se u parninom postupku moe utvrivati drugaiji udeo naslednika u imovini pokojnog, kada
su supruga i erka pokojnog proglaeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine, to je isticanje
u albi naslednika-supruge, da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine
po osnovu brane tekovine - neosnovan, ve se to ima isticati u novom parninom postupku.
(Iz Reenja Optinskog suda u aku O. br. 532/05 od 19.04.2005. i
Reenje Okrunog suda u aku G. 365/06 od 15.03.2006. godine)
390.
Kada se raspravlja zaostavtina pokojnog u ostavinskom postupku, pa se pojavi sporna okolnost u

pogledu sastava zaostavtine, ne moe se doneti reenje o prekidu ostavinskog postupka sa sadrinom
izreke: "da se utvrdi sastav zaostavtine pokojnog, po presudi Optinskog suda u aku P. br. .. ", shodno lanu 119. Zakona o vanparninom postupku.
Predmet zaostavtine nekog lica ne moe da bude sudska odluka, ve samo pravo koje je utvreno sudskom odlukom, pa se mora precizno definisati pravo utvreno navedenom presudom.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku G. 1418/06 od 18.10.2006. godine)
391.
Ako naslednik u zakonskom roku nije zahtevao zaostavtinu prestalo je i njegovo pravo na
naslee.
Prvostepenom presudom usvojen je tubeni zahtev tuilaca pa je utvreno da su tuioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke Radmile Nedeljkovi naslednici sada pok. Milivoja
Obrenovia iz Ravnja, sa naslednim udelom od 1/3 imovini blie oznaenoj u izreci prvostepene presude. U ovoj pravnoj stvari tuioci zahtevaju zaostavtinu ostavioca pok.Milivoja Obrenovia iz
Ravnja njihovog dede po majci Radmili, s obzirom na okolnost da se njihova majka Radmila u ostavinskom postupku iza pok. Milivoja odrekla naslea, a tuioci nisu pozivani na naslee po pravu
predstavljanja njihove majke. Pok. Milivoje umro je 12.02.1996. godine, pa kako se ima smatrati da
je naslee otvoreno danom smrti ostavioca, u konkretnom sluaju, prema odredbi lana 237. vaeeg
- 154 -
VANPARNINI POSTUPAK
Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/03) primenjuje se Zakon o nasleivanju ("Sl.
glasnik RS", br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji je vaio u vreme otvaranja naslea (u daljem tekstu: ZON).
U pogledu blagovremenosti tube, prvostepeni sud pogreno nalazi da se imaju primeniti pravila o
ponavljanju postupka. Naime, prema odredbi l. 46. st. 1. ZON-a, svakom zakonskom nasledniku
uraunava se u nasledni deo sve to je dobio na poklon od ostavioca ma na koji nain. Stoga, po
nalaenju Okrunog suda, kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom uinjenim od ostavioca, u celini izmiren u pravu naslea, i da zaostavtinu ne potrauje, ne radi se o
izjavi o odricanju od naslea i ne primenjuje se pravilo iz l.11. i 131. st. 3ON-a. Dakle, u konkretnom sluaju, ostavinski sud nije ni bio duan da po pravu predstavljanja njihove majke na naslee poziva tuioce, koji nisu ni morali da uestvuju u postupku, pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka, ve o naslednikoj tubi. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu l. 139. ZON-a,
po kojoj pravo zahtevati zaostavtinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom draocu
za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za draoca stvari zaostavtine; a
najdalje za 10 godina raunajui za zakonskog naslednika od smrti ostavioeve a za testamentalnog naslednika od proglaenja testamenta (st. 1) dok prema nesavesnom draocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. 2). Prema tome, protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na
zaostavtinu prestaje i samo pravo na zakonsko naslee. Kako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno, Okruni sud je na osnovu l. 377. st. 2.
ZPP-a, ukinuo prvostepenu presudu.
392.
Na parnicu se upuuje testamentalni naslednik ije je pravo manje verovatno tj. Upuuje
se onaj zakonski naslednik koji smatra da je raspolaganjem za ivota ostavioca, povreeno
njegovo pravo na nuni deo.
Prvostepeni sud utvruje ko su zakonski naslednici i obim zaostavtine. Na roitu za raspravljanje zaostavtine odranom dana 19.09.2002. godine sud je utvrdio da je ostavilac za ivota raspolagao svojom imovinom tojest da je sainio Darovni ugovor 22.10.1993. godine u N.S. Ovim darovnim ugovorom je ostavilac poklonio svom sinu V.D. nekretninu upisanu u zknj.ul. br. 5871/5
K.O. N.S. I, parc. br. 10268/2 u prirodi ini jednosoban stan povrine 41 m2 u Ulici O.P. br. 3 u
N.S. na kome su V.S. sada pokojni i V.D. bili suvlasnici u po dela. V.D. je takoe poklonila svoju polovinu vlasnitva sinu a za sebe zadrala pravo doivotnog plodouivanja kao i V.S. Prisutna
naslednica Z.L. je izjavila da osporava sainjeni Ugovor navodei da je takvom pravnom radnjom
povreen njen nuni deo. V. D. (sin ostavioca) i V.D. (supruga ostavioca) su se protivili navodima
Z.L. i nisu priznali zahtev za izdvajanje nunog dela, jer su naveli da smatraju da nije povreen nuni deo Z.L. jer je ona dobila imovinu dede i babe, odnosno ostavioevih roditelja. Polazei od
ovako utvrenih injenica, a s obzirom da su se pojavile sporne injenice, sud je prekinuo postupak
i uputio na parnicu zakonske naslednike V.D. (sina ostavioca) i V.D. (suprugu ostavioca) smatrajui da je njihovo pravo manje verovatno. Meutim osnovano se u albi ukazuje da je prvostepeni
sud pogreno primenio odredbe Zakona o nasleivanju u vezi sa nunim delom i redukcijom poklona. Naime, nuni naslednik koji osporava raspolaganje ostavioca koje je uinjeno darovnim
ugovorom za svog ivota i tvrdi da je time povreen njegov nuni deo je slabiji u pravu i na njemu
je teret dokazivanja istinitosti te tvrdnje radi ostvarenja svog subjektivnog prava, te se on upuuje
na parnicu. U suprotnom, kako je to uinio prvostepeni sud svojim reenjem, zakonski naslednici
- 155 -
VANPARNINI POSTUPAK
V.D. (sin ost.) i V.D. (supruga ost.) bi morali da dokazuju negativne injenice da darovnim ugovorom nije povreen nuni deo L.Z. to u parninom postupku nije prisutno, jer se u parnici po pravilu dokazuju pozitivne injenice, a u tom smislu se i postavlja tubeni zahtev da se utvrdi da je uinjenim poklonom ostavilac povredio nuni deo zakonskog nunog naslednika, te da se ima izvriti
redukcija poklona u delu sa kojim treba da se namiri nuni naslednik.
(Presuda Okrunog suda u Novom Sadu, G. 4556/02 od 16.01.2003. godine)
393.
dokazivanja eventualne nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju, kao i drugih okolnosti merodavnih za izvravanje tog ugovora.
alba ukazuje da se u sutini pobija ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen izmeu davaoca
izdravanja i primaoca izdravanja i u tom smislu istie da su zakonski naslednici na raspravi odranoj dana 14.09.2001. godine osporili punovanost zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju,
nalazei da je u tom smislu prvostepeni sud trebao prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke na parnicu.
U tom kontekstu za ocenu pravilnosti pobijanog reenja bitno je da li je ostavinski sud bio duan
da ostavinski postupak prekine ili ne, pa obzirom da u konkretnom sluaju nije ispunjen ni jedan
uslov predvien odredbama l. 119. i 121. Zakona o vanparninom postupku za prekid postupka,
Okruni sud nalazi i da je pravilno prvostepeni sud doneo reenje primenjujui odredbe lana 113.
Zakona o vanparninom postupku, a poto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu, s obzirom da
je svojom imovinom ve raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju.
Eventualna nepunovanost ugovora o doivotnom izdravanju, koji je ostavilac zakljuio, nije
predviena kao razlog za prekid ostavinskog postupka, za razliku od eventualne nepunovanosti testamenta (zavetanja), a iz razloga to se kod postojanja testamenta odnosno zavetanja oglaavaju
naslednici po osnovu tog zavetanja ostavinskim reenjem, zbog ega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi da li testament punovaan ili ne, u sluaju postojanja takve sumnje. Meutim, u situacijama u kojim postoji ugovor o doivotnom izdravanju, kojim je obuhvaena celokupna imovina ostavioca, kao to je u konkretnom sluaju u pitanju, ne dolazi do oglaavanja naslednika ostavinskim
reenjem po osnovu takvog ugovora o doivotnom izdravanju, ve se postupak obustavlja. aliocu,
kao zakonskom nasledniku ostaje mogunost i ovlaenja da podnese samostalnu tubu, a radi dokazivanja eventualne nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju, kao i druge okolnosti merodavne za izvravanje tog ugovora.
394.
Ako izmeu uesnika ostavinskog postupka nastane spor o tome da li neka imovina ulazi u
zaostavtinu, sud je duan da prekine postupak i uputi na parnicu uesnika ije pravo smatra
manje verovatnim.
Prema odredbama lana 117. Zakona o vanparninom postupku, sud e raspraviti sva pitanja koja se
odnose na zaostavtinu, a naroito o pravu na naslee, o veliini nasleenog dela, o pravu na legat. Ako
- 156 -
VANPARNINI POSTUPAK
se naslednici spore, bilo o injenicama, bilo o primeni prava, sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i
uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organima u sledeim sluajevima: ako izmeu naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavtinu, ako izmeu naslednika postoji spor povodom zahteva potomaka ostavioevih koji su sa njim iveli u zajednici, da im se iz zaostavtine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u poveanju vrednosti ostavioeve imovine
(lan 121. ZVP). U konkretnom sluaju, meu naslednicima je sporno ta ini predmet zaostavtine, kao
i koja imovina je obuhvaena testamentom, koje injenice do okonanja ovog postupka nisu u potpunosti raspravljene. U nedostatku sporazuma stranaka oko navedenih injeninih pitanja, prvostepeni
sud je bio duan, u smislu lana 121. ZVP, da prekine postupak raspravljanja zaostavtine i na
parnicu uputi naslednika ije pravo smatra manje verovatnim u smislu lana 23. i 24. ZVP. Sud je
dva puta prekidao postupak i upuivao naslednike na parnicu u pogledu punovanosti testamenta,
iako je u konkretnom sluaju bilo sporno i ta ini predmet zaostavtine, to je do okonanja
ovog postupka ostalo nerazjanjeno.
395.
dokazivanja eventualne nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju, kao i drugih okolnosti bitnih za izvravanje tog ugovora.
U sutini, albom se pobija ugovor o doivotnom izdravanju i istie da su zakonski naslednici
na raspravi odranoj dana 14.09.2001. godine osporili njegovu punovanost. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke na parnicu.
Za ocenu pravilnosti pobijanog reenja bitno je da li je ostavinski sud bio duan da ostavinski
postupak prekine ili ne.
Okruni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom sluaju nije ispunjen ni jedan uslov
predvien odredbama l. 119. i 121. Zakona o vanparninom postupku te da je prvostepeni sud
pravilno doneo reenje primenjujui odredbe lana 113. Zakona o vanparninom postupku - poto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je ve raspolagao ugovorom o doivotnom
izdravanju.
Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviena eventualna nepunovanost ugovora o
doivotnom izdravanju koji je ostavilac zakljuio, za razliku od eventualne nepunovanosti testamenta (zavetanja). Kod postojanja testamenta odn. zavetanja ostavinskim reenjem se oglaavaju
naslednici po osnovu tog zavetanja, zbog ega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi - u sluaju
postojanja takve sumnje - da li je testament punovaan ili ne.
Meutim, u situaciji u kojoj postoji ugovor o doivotnom izdravanju kojim je obuhvaena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni sluaj), ostavinskim reenjem se ne oglaavaju naslednici
po osnovu takvog ugovora, ve se postupak obustavlja.
Zakonskom nasledniku kao aliocu ostaje mogunost i ovlaenje da podnese samostalnu tubu
kako bi eventualno dokazao nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju i druge okolnosti
merodavne za njegovo izvrenje.
- 157 -
VANPARNINI POSTUPAK
396.
Kada jedan od naslednika u ostavinskom postupku ospori punovanost pismenog zavetanja ostavioca tada se ostavinski postupak prekida i pomenuti uesnik se upuuje na parnicu.
397.
Stavom prvim pobijanog reenja prekinut je postupak za raspravljanje zaostavtine pokojnog

AM, stavom drugim upueni su na parnicu, sestriina i sestri ostavioca, da u istoj, kao tuioci, protiv tuene, testamentalne naslednice, utvrde nepunovanost testamenta pokojnog AM, a stavom treim izreke ovog reenja nasledni uesnici koji su upueni na parnicu obavezani su da je pokrenu u
roku od 30 dana od dana prijema pismenog otpravka reenja o prekidu postupka i da o tome obaveste ostavinski sud dostavljanjem primerka tube, snabdevene prijemnim peatom nadlenog suda, a
u protivnom odreeno je da e ostavinski postupak biti nastavljen bez obzira na zahtev u pogledu koga su nasledni uesnici upueni na parnicu. Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je prekinuo postupak u ovom ostavinskom predmetu, shodno odredbi lana 119. Zakona o vanparninom postupku,
a iz razloga to je, sada pokojni, ostavio usmeni testament iju valjanost njegovi zakonski naslednici
osporavaju. U takvoj pravnoj situaciji ostavinski postupak se, shodno odredbi lana 119. Zakona o
vanparninom postupku, prekida, jer su izmeu naslednika sporne injenice od kojih zavisi punovanost i sadrina predmetnog testamenta. Prvostepeni sud je pravilno postupio i kada je na parnicu
uputio nasledne uesnike, koji su zakonski naslednici ostavioca, zasnovavi svoju odluku na odredbi
lana 23. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, koji predvia da e sud na parnicu uputiti onog
naslednog uesnika ije pravo smatra manje verovatnim. Pravilna je i odluka prvostepenog suda kojom je naslednim uesnicima naloeno da parnini postupak pokrenu u roku od 30 dana od dana prijema prepisa oalbenog reenja. Postupajui na ovaj nain ostavinski sud je pravilno primenio pravo
kreui se, prilikom odreivanja roka za pokretanje parnice, u granicama predvienim lanom 24.
stav 1. Zakona o vanparninom postupku, koji predvia da rok, u kome je uesnik koji je upuen na
parnicu duan da je i pokrene, ne moe biti dui od 30 dana, pri emu zakonodavac nije odredio raunanje roka, odnosno nije odredio od kog dana poinje tei rok koji ne moe biti dui od 30 dana.
Okruni sud, imajui u vidu odredbu lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, kojom je
predvieno da se u vanparninom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako tim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno, smatra da, prilikom odreivanja momenta
od kog poinje tei rok u kome je nasledni uesnik duan da pokrene parnini postupak, ima mesta
analognoj primeni odredbe lana 328. Zakona o parninom postupku koja u stavu treem odreuje
momenat kada poinje da tee rok za izvrenje inidbe i taj momenat odreuje kao prvi dan posle dostavljanja prepisa odluke, a ne kao momenat njene pravnosnanosti. Stoga, kako odredba lana 24. stav 1.
Zakona o vanparninom postupku rok u kome je uesnik u postupku duan da pokrene parnini postupak odreuje kao rok iji je samo maksimum propisan zakonom i koji ne moe biti dui od 30 dana, dok
minimum tog roka zakonom nije propisan, kao ni momenat kada on poinje tei, to znai da je sudu dato ovlaenje da, u granicama roka od 30 dana, odredi rok u kome je uesnik duan da pokrene
parnicu, kao i da odredi momenat od kada poenje tei taj rok, te kako, shodno odredbi lana 30.
stav 2. Zakona o parninom postupku, ima mesto primeni lana 328. Zakona o parninom postupku prilikom odreivanja roka, pravilno je prvostepeni sud u stavu treem izreke oalbenog reenja odredio rok u kome su nasledni uesnici, koji su upueni na parnicu, duni da je i pokrenu. Iz
ovih razloga, neosnovani su albeni navodi u ovom delu i tvrdnja da je rok koji je trebalo da bude
ostavljen naslednim uesnicima imao da tee od dana pravnosnanosti pobijanog reenja, a ne od
dana njegovog uruenja uesnicima koji su upueni na parnicu.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu G.br. 7674/01)
- 158 -
VANPARNINI POSTUPAK
398.
Kada jedan od naslednika ospori sastav zaostavtine, isti se ima uputiti na parnicu tako da
se ostavinski postupak prekida.
U konkretnom sluaju, raspravljena je zaostavtina pokojnog T. Od etvoro dece pokojnog
troje je priznalo sastav zaostavtine, a jedan naslednik je osporio taj sastav istiui da jedna od
kua - stambena zgrada ne ini zaostavtinu pokojnog, jer ju je on napravio linim radom i sredstvima. Sud je reenjem uputio na parnicu pomenutog uesnika, odnosno da u parnici dokae da
su tani njegovi navodi da je on spornu kuu gradio sopstvenim sredstvima, te da ta kua ne moe ulaziti u sastav zaostavtine. Zbog toga je sud prekinuo ostavinski postupak.
399.
Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da je pravnosnanim reenjem prvostepenog suda prekinut ostavinski postupak na zaostavtini pokojnog P.. i da je nasledna uesnica J.S., erka ostavioca,
upuena na parnicu da, kao tuilja, protiv tuene nasledne uesnice N.., supruge ostavioca, utvrdi
nepunovanost svojerunog testamenta i povredu svog nunog naslednog dela. Dalje, proizilazi da je
pred prvostepenim sudom u toku parnica za utvrenje nitavosti testamenta i nitavosti ugovora o
poklonu koji je zakljuio pokojni P.. Nasledna uesnica N.., supruga ostavioca, je svojim podneskom traila donoenje dopunskog reenja o nasleivanju kojim bi bila oglaena za naslednika porodine grobnice. Kod ovakvog stanja stvari pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe Zakona o
vanparninom postupku donevi reenje kojim je ovaj predlog nasledne uesnice N. odbio kao nedozvoljen. Neosnovano sa albom nasledne uesnice N. osporava prvostepeno reenje isticanjem da nije bilo osnova za prekid ostavinskog postupka, jer zaostavtinu ostavioca predstavlja iskljuivo porodina grobnica koju treba raspraviti. Kod injenice da se ostavinski postupak nalazi u prekidu po pravnosnanom reenju ostavinskog suda, da nasledna uesnica N. nije koristila pravo na ulaganje albe na
odluku o prekidu postupka i da, u konkretnom sluaju, reenje o nasleivanju nikada nije doneto, niti
su za njegovo donoenje, s obzirom na fazu postupka, ispunjeni zakonski uslovi, ne postoje zakonske
mogunosti za dopunu nepostojee odluke, usled ega je pravilno stanovite provostepenog suda da je
podneti predlog za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju nedozvoljen. Osim toga, sporna pitanja izneta u albi u vezi sa sadrinom zaostavtine mogu biti reena iskljuivo u parnici.
400.
Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavtine znale za postojanje zavetanja i njegovu sadrinu, ali ga namerno nisu predale sudu, ne mogu se koristiti pravom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev.
Imajui u vidu utvrene injenice, ovaj sud smatra da je osnovan zakljuak niestepenih sudova,
budui da su stranke znale u vreme raspravljanja zaostavtine da je zavetalac ostavio zavetanje i
gde se nalazi, znale su i njegovu sadrinu, ali ga namerno nisu predale sudu, da se u takvim okolnostima tuilja ne moe koristiti pravom da u posebnoj parnici ostvaruje svoj zahtev. Ovo sa razloga
to je ovlaenje iz lana 129. stav 1. Zakona o vanparninom postupku predvieno za sluaj da je
- 159 -
VANPARNINI POSTUPAK
zavetanje pronaeno nakon pravosnanosti reenja o nasleivanju, to znai da se takvim ne smatra
zavetanje za koje su stranke znale, ali iz nekih razloga nisu ga prikazale sudu, ve su postigle sporazum da ne nasleuju po osnovu tog zavetanja.
401.
Uesnici u ostavinskom postupku nisu iskljuivo vezani za nalog suda o razlozima uputa na parnicu, ve u parnici mogu raspraviti i ostala sporna pitanja, ako ih ima u vezi zaostavtine.
402.
Vanparnini sud ne moe protivnika upuivati na parnicu.

403.
Kada pre okonanja ostavinskog postupka postane sporan obim zaos-tavtine, kao i pravo na zakonsko nasleivanje zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca, bez uticaja su izjave o nasleivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih injenica od kojih zavisi pravo na naslee.
404.
Ukoliko nasledni uesnik smatra da je njegovo pravo zbog pvrede nunog dela ili tumaenja prave volje ostavioca ugroeno, moe pokrenuti samostalnu parnicu radi ostvarenja tog prava.
405.
Naslednik koji nije u toku osttavinskog postupka zahtevao izdvajanje zaostavtine iz imovine po
osnovu sticanja u braku, moe svoja prava ostvariti u posebnoj parnici.
406.
Kada su sporne injenice vane za reavanje prethodnog pitanja, a odluka zavisi od reenja prethodnog pitanja ostavinski postupak bie prekinut.
407.
Ako meu naslednicima nije sporno da u zaostavtinu ulazi stan koji je ostavilac kupio od treeg
lica, iako je ovo tree lice pokrenulo postupak za ponitaj prodajnog ugoovora za ivota ostavilje
ostavinski postupak se nee prekinuti. U ovom sluaju treba prekinuti postupak u parnici za ponitaj
prodajnog ugovora do okonanja ostavinskog postupk, koji e se nastaviti po preuzimanju parnice od
strane naslednika.
408.
Preuranjeno je reenje o prekidu postupka raspravljanja zaostavtine kojim je uesnica, udovica ostavioca, upuena na parnicu protiv testamentalnih naslednika da tim putem dokae da je
- 160 -
VANPARNINI POSTUPAK
testamentom ostavioca okrnjen njen nuni deo naslea i da je ostavilac raspolagao testamentom
imovinom koja nije u celini bila njegovo vlasnitvo, ve da na toj imovini i ona ima pravo po
osnovu sticanja u braku sa ostaviocem. Prvostepeni sud je propustio da se o toj bitnoj injenici
izjasne testamentalni naslednici, pa stoga nije sa sigurnou utvreno koje su injenice sporne
meu uesnicima i u kojem obimu. Od ove injenice zavisi ko e biti upuen na parnicu i u vezi
sa kojom imovinom. U ponovnom postupku, prvostepeni sud treba testamentalne naslednike da
upozna sa izjavom udovice ostavioca, pa tek nakon toga e sud odluiti o prekidu postupka i upuivanju na parnicu.
409.
Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno, uputie
ga da postojanje ovog prava ili injenice od kojih zavisi pravo na naslee, dokae u parninom
postupku.
Okruni sud e naloiti prvostepenom da u ponovnom postupku - s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna injenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. M. kerke
S. M. i N. M. i sin B. M, te da erke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je
proglaen na zapisnik od 13.02.1995. godine, a da postojanje takvog testamenta osporava zak.
naslednik pokojne ostavilje - potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. naslednika koje tvrde da
postoji usmeni testament, da bi nakon toga, onog uesnika u postupku ije pravo smatra manje
verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili injenica od kojih zavisi pravo na naslee,
dokae u parninom postupku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 7640/95)
410.
411.
Lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleivanja bila pozvana na
naslee kad ne bi bilo testamenta, niti bi mu usled ponitenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavtine, nije aktivno legitimisano za voenje parnice za ponitaj testamenta.
U postupku je utvreno da je sada pok. R.M. dana 17.09.1990. godine, ostavila sudski testament
pod R. br. 861/90, po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuenoj S. Testator
je bila maeha tuioeva. Imovina sa kojom je sada pok. R. raspolagala testamentom je bila ranije
vlasnitvo tuioevog oca V. koji je ugovorom o doivotnom izdravanju istu ostavio sada pok. R. u
naknadu za izdravanje, to znai da je sada pok. R. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja
- 161 -
VANPARNINI POSTUPAK
testamentom. Meutim, tuilac smatra da ima pravnog interesa da trai ponitaj tog testamenta, jer je
njime obuhvaena imovina njegovog oca koju on, kako smatra, kao zakonski naslednik ima pravo da
nasledi, a ponitaj testamenta trai zbog zavetaoeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta.
Pravilno zakljuivi da tuilac nije aktivno legitimisan za voenje ove parnice u kojoj trai ponitaj
testamenta sa razloga propisanim l. 61. Zakona o nasleivanju, poto ne spada u krug lica koja bi po
zakonskom redu nasleivanja bila pozvana na naslee kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled ponitenja testamenta pripala neka korist iz zaostavtine, sudovi su odbili tubeni zahtev.
412.
Kad je ostavinski sud raspravio zaostavtinu po testamentu, ija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje, to je podrazumevalo upuivanje stranaka na parnicu,
pravosnanost odluke ostavinskog suda, ipak ne spreava da se o zahtevu o pravu na naslee pokrene parnica, u kojoj bi se pitanje vaanosti testamenta razmatralo, kao prethodno pitanje.
(Iz Reenja Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici, G. 113/92)
413.
Smatra se slabijim u pravu i upuuje na parnicu nadiveli brani drug, koji u ostavinskom postupku tvrdi da steena imovina u braku nadivelog branog druga i ostavioca ne predstavlja ostavioevu zaostavtinu, jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika.
414.
Naslednici imaju pravo da trae utvrivanje prava svojine po osnovu sticanja u braku njihovih
pokojnih roditelja. Okolnost to se nepokretnost steena u branoj zajednici vodi u zemljinim knjigama samo na jednog branog druga ne iskljuuje pravo drugog branog druga odnosno njegovih
naslednika da trai da se utvrdi doprinos branog druga na ije ime se vodi.
415.
Da bi bi se utvrdila osnovanost zahteva kojim se trai izdvajanje iz zaostavtine nepokretnosti

koja predstavlja imovinu prve ene pokojnik, potrebno je utvrditi njen doprinos u sticanju nepokretnosti koje su predmet tubenog zahteva.
416.
Umea koja je u toku ostavinskog postupka istakla da je bila vanbrana supruga ostavioca, svoja prava moe ostvariti u parnici.
- 162 -
VANPARNINI POSTUPAK
417.
Ako se ostavinski postupak radi rasprave zaotavtine prekine i uesnik uputi na parnicu
radi utvrenja sastava zaostavtine pokojne shodno l. 121. ZVP-u, onda je takva izreka reenja jasna i precizna.
Reenjem prvostepenog suda, prekinut je ostavinski postupak... pa je uesnik... upuen na parnicu radi utvrenja sastava zaostavtine. Nije osnovan navod iz albe uesnika da izreka reenja nije
jasna, tj. da nije navedeno zbog ega se upuuje na parnicu i ta treba da dokae u parnici.
U izreci oalbenog reenja je navedeno da se pomenuti uesnik upuuje na parnicu radi utvrivanja zaostavtine pokojne... iz ega sledi da je jasno zbog ega je uesnik upuen na parnicu, ta treba
da dokae u parnici, a to je svakako dokazivanje da odreene stvari i prava predstavljaju zaostavtinu pokojne, ukoliko ostali uesnici tu injenicu osporavaju.
(Iz Reenja Osnovnog suda u aku Sudska jedinica Gua O broj 2464/11 od 2.11.2011. i
Reenje Vieg suda u aku G 120/12 od 7.03.2012. godine)
418.
U razlozima oalbenog reenja se navodi da je u ostavinskom postupku utvreno da je ostavilac, sada pokojni N.M, bivi iz D. preminuo 23.12.1982. godine, ostavio ugovor o doivotnom izdravanju overen pred Optinskim sudom u G. pod R. br. 44/74 od 14.3.1974. godine, zakljuen
izmeu ostavioca, kao primaoca izdravanja, i R.M, kao davaoca izdravanja, te da je na osnovu
uvida u isti ugovor i prepis lista nepokretnosti br. 86 za KO. D. utvreno da parcele Kp. br. 536/1
i 549/3 KO. D. nisu obuhvaene ugovorom o doivotnom izdravanju, tako da ine zaostavtinu
pokojnog N, uz obrazloenje da ovaj zakljuak proizilazi na osnovu injenice da je poreenjem
popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i povrina istih parcela prema listu nepokretnosti
utvreno da ne postoji saglasnost, tako da se ne moe smatrati da su ove parcele predmet ugovora
o doivotnom izdravanju.
U albi se istie da su sporne parcele obuhvaene navedenim ugovorom, te da ne predstavljaju
zaostavtinu ostavioca.
Odredbom lana 121. Zakona o vanparninom postupku propisano je da ako se naslednici spore
bilo o injenicama bilo o primeni prava, sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke
da povedu parnicu, pored ostalih sluajeva, i ako izmeu naslednika postoji spor o tome da li neka
imovina ulazi u zaostavtinu.
Imajui u vidu navode iz albe jasno je da se u ostavinskom postupku pojavljuje sporno pitanje
da li su navedene parcele zaostavtina ostavioca ili su predmet ugovora o doivotnom izdravanju,
pa je prvostepeni sud bio u obavezi da u skladu sa navedenom odredbom uesnika R.M. uputi na
parnicu radi dokazivanja da navedene parcele ne predstavljaju zaostavtinu, ve da su predmet ugovora o doivotnom izdravanju.
Predlog iz albe da podnosilac albe bude oglaen za jedinog naslednika navedenih parcela po
osnovu ugovora o doivotnom izdravanju nema zakonski osnov, jer ukoliko je neka imovina obu- 163 -
VANPARNINI POSTUPAK
hvaena ugovorom o doivotnom izdravanju, tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik
po osnovu tog ugovora, a ne po osnovu nasleivanja, jer ista imovina u tom sluaju ne predstavlja
zaostavtinu ostavioca.
419.
Kada je najpre obustavljen postupak rasprave zaostavtine pokojnog, jer je pokojnik
celom svojom imovinom raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju, pa je u parninom postupku poniten ugovor o doivotnom izdravanju, pravilno je reenje prvostepenog
suda kojim je raspravljena zaostavtina pokojnika na osnovu zakona. U takvoj pravnoj situaciji nema mesta prekidu ostavinskog postupka radi utvrivanja da je primalac izdravanja-pokojnik hteo svoj stan da pokloni kerki inae davaocu izdravanja.
U toku postupka nisu uinjene bitne povrede iz odredbe lana 361. stav 2. Zakona o parninom
postupku, na koje sud pazi po slubenoj dunosti, pa ni one na koje se albom ukazuje. Takoe se
neosnovano u albi ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava odnosno na lan 121. Zakona o
vanparninom postupku, po kome ako izmeu naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavtinu raspravljanje e se prekinuti i stranke uputiti da povedu parnicu. Iz izvedenih dokaza, a pre svega na osnovu uvida u spise P. 1290/03 prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je presudom od 7.6.2004. godine, poniten ugovor o doivotnom izdravanju overen pred Optinskim sudom
u . pod oznakom R. 653/92 od 12.10.1992. godine zakljuen izmeu sada pokojne M.O. biv. iz ,
kao primaoca izdravanja i tuene M.M. kao davaoca izdravanja, pa je na osnovu ovoga prvostepeni sud pravilno opozvao reenje O. 146/96 od 16.10.1996. godine.
Pozivanje punomonika uesnika postupka M. na obrazloenje presude P. 1290/03 od 7.06.2004
godine, gde je navedeno da je namera pokojne M. bila da sporni stan ustupi u svojinu tuenoj M. i to
bez naknade, s obzirom da nije postojala potreba za izdravanjem niti je cilj spornog ugovora bilo izdravanje, te da je namera stranaka bila da zakljue ugovor o poklonu i da su ispunjeni uslovi iz lana 106. Zakona o obligacionim odnosima za konverziju ugovora, obzirom da je to bila prava volja
ostavilje i uesnice M, te da zbog toga treba prekinuti ostavinski postupak i uputiti na parnicu stranke, je bez osnova u ovoj fazi postupka, obzirom da za sada postoji pravnosnana sudska odluka da je
poniten ugovor o doivotnom izdravanju odnosno da zaostavtinu pokojne M. ini sporni stan.
Pravilno prvostepeni sud zakljuuje da, nezavisno od okonanja ostavinske rasprave, stranke mogu
pokrenuti parnicu i dokazati odnosno utvrditi da li ima osnova za konverziju ugovora, odnosno da li
je u konkretnom sluaju zakljuen ugovor o poklonu izmeu sada pokojne M. i njene unuke M. Stoga su svi navodi albe neosnovani, pa je prvostepeno reenje potvreno.
420.
utanje jednog od naslednika, a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavtine
izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne moe se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva.
Prvostepeni sud je pismenim putem vie puta pozivao naslednog uesnika da se izjasni o zahtevu supruge ostavioca za izdvajanje njene brane tekovine iz zaostavtine pokojnika, a poslednji
- 164 -
VANPARNINI POSTUPAK
put ga je dopisom upozorio da, ukoliko se u ostavljenom roku od 8 dana ne izjasni o ovoj injenici, e se smatrati da prihvata ovakav zahtev supruge ostavioca i da joj priznaje pravo na izdvajanje jedne polovine idealnih delova predmetnog stana u svojinu, a po osnovu brane tekovine. Kako se nasledni uesnik ni tada nije izjasnio o postavljenom zahtevu supruge ostavilje to je prvostepeni sud zakljuio da je on time preutno prihvatio da se iz zaostavtine pokojnika izdvoji jedna polovina predmetnog stana u korist supruge ostavioca.
Meutim, iz reenja Okrunog suda nalazi da je ovakvo stanovite prvostepenog suda pogreno.
U konkretnom sluaju utanje jednog od naslednika da se iz zaostavtine izdvoji neka imovina kao
njegova svojina, ne moe se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. Naprotiv, o takvom
zahtevu svi naslednici uesnici moraju se izriito izjasniti, i izriito ga prihvatiti, a u protivnom se
ima smatrati da postoji spor oko toga ta ini zaostavtinu umrlog lica.
Zbog toga nasledni uesnik osnovano napada prvostepeno reenje navodei da nije dao traenu
saglasnost.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e utvrditi na pouzdan nain ta ini zaostavtinu pokojnika i potom istu rasporediti na naslednike u skladu sa Zakonom, a povodom zahteva supruge ostavioca da se izdvoji njena brana tekovina, pribavie izjave svih naslednika uesnika i ceniti ima li mesta primeni lana 121. Zakona o vanparninom postupku.
421.
Prvostepeni sud je - u smislu lana 121. Zakona o vanparninom postupku Srbije - duan da prekine raspravljanje zaostavtine i uputi stranke da pokrenu parnicu poto prethodno utvrdi ta je predmet zaostavtine, tj. ta sve ulazi u zaostavtinu ostavioca, te ta je izmeu naslednika sporno. U
konkretnom sluaju, nesumnjivo je utvreno da je izmeu naslednika sporno.
Iz naslednih izjava uesnika ove pravne stvari ne vidi se zbog ega se isti odriu nasla niti su
poueni o posledicama odricanja, a ne vidi se ni to dovoljno jasno da li se radi o sporazumu naslednika da celokupna zaostavtina ostane samo jednom uesniku kao nasledniku da bi se eventualno
moglo doneti reenje o nasleivanju na osnovu sporazuma u smislu lana 122. stav 3. Zakona o vanparninom postupku, kako se to pledira albom.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 861/92 od 25.08.1992. godine)
422.
Brani drug ostavioca je ovlaen da i nakon pravnosnano zavrenog ostavinskog postupka, u kome je uestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu brane tekovine iz zaostavtine, trai priznanje prava vlasnitva na celoj ili delu zaostavtine po osnovu brane tekovine. Ovo
pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva.
Pravnosnano ostavinsko reenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu
na naslednopravne, a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavtini.
423.
Prvostepeni sud je u smislu l. 121. ZVP-u duan da prekine raspravljanje zaostavtine i

uputi stranke da pokrenu parnicu poto prethodno utvrdi ta je predmet zaostavrine, tj. ta sve
ulazi u zaostavtinu ostavioca, te ta je izmeu naslednika sporno. U konkretnom sluaju, nesumnjivo je utvreno da je izmeu naslednika sporno da li u zaostavtinu ulaze dinarska sredstva. Na
roitu se naslednici, meutim nisu izjanjavali ta jo pored dinarskih sredstava ini masu zao- 165 -
VANPARNINI POSTUPAK
stavtine. Kako iz albi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavtine ulaze i devizna sredstva na knjiici ostavioca u neitvrenom iznosu i predmeti njegovog domaintva, prvostepeni sud je duan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi ta ini zaostavtinu ostavioca, te u sluaju spora izmeu naslednika prekine raspravljanje zaostavtine i
uputi stranke da povedu parnicu kojom e reiti sva sporna pitanja.
REENJE O NASLEIVANJU
424.
U vanparninom postupku pokrenutom na osnovu lana 47. stav 7. Zakona o vraanju oduzete imovine i obeteenju, prvostepeni sud, shodnom primenom pravila po kojima se raspravlja zaostavtina, utvruje zakonske naslednike biveg vlasnika i njihove udele u pravu na povraaj oduzete imovine ili na obeteenje, pri emu se sud ne uputa u to da li ta lica ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.
Reenje doneto u tom postupku, u skladu sa l. 47. st. 9. Zakona o vraanju oduzete
imovine i obeteenju, proizvodi pravno dejstvo samo u postupku pred Agencijom za restituciju.
Pobijanim reenjem odbaen je predlog predlagaa M.P. za donoenje reenja o utvrivanju zakonskih naslednika iz pok. M.M., biv. iz Novog Sada, podnet dana 13.06.2013. godine, kao nedozvoljen.
Prema stanju u spisu, predlaga M.P je podnela predlog za donoenje reenja o utvrivanju zakonskih naslednika. Prvostepeni sud je navedeni predlog odbacio kao nedozvoljen, smatrajui takav
predlog predlogom za raspravljanje zaostavtine iza pok. M.M.,, ija zaostavtina je ranije pravnosnano raspravljena reenjem posl. broj O. 1320/61, kojim je utvreno da je jedini zakonski naslednik iza pok. njena erka O.M.
Osnovani su albeni navodi predlagaa kojima se pobija zakonitost i pravilnost pobijanog reenja. Naime, odredbom l. 47. st. 1. i 5. Zakona o vraanju oduzete imovine i obeteenju propisano
je da Agencija utvruje sve injenice i okolnosti od znaaja za odluivanje o zahtevu i donosi reenje
kojim, izmeu ostalog, utvruje korisnika, pri emu kao korisnici, shodno 5. stavu, mogu da se jave
1) bivi vlasnik - ako je u ivotu; 2) zakonski naslednici biveg vlasnika - na osnovu pravnosnanog
reenja o nasleivanju biveg vlasnika, ako takvo reenje postoji, a ako takvog reenja nema, reenjem e se odrediti korisnici samo u sluaju kad je iz dostavljene dokumentacije mogue nesporno
utvrditi sve zakonske naslednike. Odredbom stava 7. istog lana propisano je da ako se korisnici i
njihovi udeli ne mogu utvrditi primenom odredaba st. 5. i 6. ovog lana, prvostepeni organ e podnosioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu, saglasno lanu 45. ovog zakona, uputiti da ova
pitanja, kao prethodna, ree pred nadlenim sudom, dok je stavom 8. propisano da u postupku iz stava 7. tog lana, nadleni sud u vanparninom postupku, shodnom primenom pravila po kojima se
raspravlja zaostavtina, utvruje zakonske naslednike biveg vlasnika i njihove udele u pravu na povraaj oduzete imovine ili na obeteenje, pri emu se sud ne uputa u to da li ta lica ispunjavaju
propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.
- 166 -
VANPARNINI POSTUPAK
Iz navedenog zakonskog lana proizlazi da se u konkretnom sluaju ne radi o postupku za raspravljanje zaostavtine iza pok. M.M., tim pre to je takav ostavinski postupak okonan pre vie od
pedeset godina i nije ga mogue opet voditi. Naprotiv, re je o jednom zasebnom postupku, koji ima
za cilj da se utvrde korisnici vraene imovine ili obeteenja, na koji stranke upuuje Agencija za restituciju, u sluaju da se korisnici i njihovi udeli ne mogu odrediti u postupku pred Agencijom.
Kako je od momenta oduzimanja imovine prolo vie decenija, te kako svi bivi vlasnici oduzete
imovine nisu u ivotu, Zakon o vraanju oduzete imovine i obeteenju predvia da se u postupku
pred Agencijom, kao korisnici vraene imovine ili obeteenja, javljaju zakonski naslednici biveg
vlasnika, u sluaju da postoji pravnosnano reenje o nasleivanju, a ako takvog reenja nema,
Agencija donosi reenje kojim se odreuju korisnici ako se iz dostavljene dokumentacije mogu nesporno utvrditi svi zakonski naslednici.
U suprotnom, ukoliko navedena dokumentacija ne prua dovoljno mogunosti za utvrivanje korisnika i njihovih udela, o emu je u konkretnom sluaju re, ova lica e biti upuena da, pred nadlenim vanparninim sudom pokrenu postupak, u kome e se, shodnom primenom pravila po kojima
se raspravlja zaostavtina, utvrditi ko su zakonski naslednici biveg vlasnika i njihovi udele (u pravu
na povraaj oduzete imovine ili na obeteenje). Reenje doneto u tom postupku, u skladu sa l. 47.
st. 9. Zakon o vraanju oduzete imovine i obeteenju, proizvodi pravno dejstvo samo u postupku
pred Agencijom za restituciju.
Iz navedenog nedvosmisleno proizilazi da se ne radi se o ostavinskom postupku, ve o posebnom
vanparninom postupku, u kome se po pravilima za raspravljanje zaostavtine, reenjem utvruju napred
navedene injenice, i koje reenje proizvodi pravno dejstvo samo u postupku pred Agencijom za restituciju, dok reenje o nasleivanju, po pravnosnanosti, deluje u svim drugim postupcima i prema svim
drugim licima, neovisno od organa pred kojim se postupak vodi i vrste postupka.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu, poslovni br. G. 3104/2013 od 05.09.2013. godine)
425.
Odredbom l. 3. Zakona o nasleivanju odreena je sposobnost za nasleivanje tako da naslediti

moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti. Pri tome su osnovne pretpostavke za prelazak
imovine sa jednog lica na njegove naslednike: smrt ostavioca, postojanje zaostavtine, postojanje naslednika i postojanje punovanog osnova za nasleivanje. Fiziko lice je sposobno da nasledi ako je u ivotu
a sposobnost za nasleivanje i pravna sposobnost fizikog lica koja se stie roenjem a prestaje smru,
poklapaju se. Vreme smrti ostavioca i njegovih naslednika je od znaaja za raspravljanje zaostavtine i
utvrivanje kruga zakonskih naslednika koji se pozivaju na naslee. Prema odredbi l. 212. Zakona o
nasleivanju zaostavtina prelazi po sili zakona na ostavioeve naslednike u trenutku njegove smrti.
Ostavilja je umrla 08.09.1992. godine a njen suprug je preminuo 15.08.2006. godine. U trenutku njene
smrti njeni zakonski naslednici koji su je nadiveli su suprug i erke a u trenutku smrti supruga njegovi
zakonski naslednici su njihove dve navedene erke i njegova erka iz prethodnog braka. Obzirom da je
suprug preminuo 18.08.2006.godine a da je ostavinski postupak iza ostavilje pokrenut 28.09.2007. godine jasno je da on nije mogao biti oglaen za naslednika i da nije mogao dati nasledniku izjavu jer je izgubio pravni subjektivitet te je stoga prvostepeni sud morao spojiti ostavinske postupke, koji su se vodili
iza njih, raspraviti njihovu zaostavtinu i pozvati zakonske naslednike supruga po pravu predstavljanja.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 1-G. br.477/12 od 26.06.2012. godine)
426.
Tubom za utvrenje nitavosti ugovora o deobi nepokretnosti do pravnosnanosti reenja
o nasleivanju moraju biti obuhvaeni svi zakonski naslednici preminule ugovorne strane.
- 167 -
VANPARNINI POSTUPAK
Tuilja tubom trai da se utvrdi da je nitav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o deobi nepokretnosti steene u branoj zajednici koji su zakljuili otac tuilje, a mu tuene, sada pok. M. L. I
ovde tueni, iji potpisi su overeni 28. jula 2010. godine pred Osnovnim sudom u V. Sada pok. M.L.
je iza sebe ostavio zakonske naslednike suprugu, ovde tuenu i tri kerke, ovde tuilju i LJ.R. i R.V.
Polazei od stanja u spisima i to da se tubom trai utvrenje nitavosti predmetnog ugovora,
pravilno je prvostepeni sud zakljuio da su u konkretnom sluaju morali kao nuni i jedinstveni suparniari uestvovati svi zakonski naslednici sada pok. M. L, tj. Kao stranke u postupku moraju biti
obuhvaene i LJ.R. i R.V, kerke sada pok. M. L, to je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je
odbijen kao neosnovan zahtev tuilje za utvrenje nitavosti ugovora o deobi nepokretnosti steene u
branoj zajednici, jer kao tueni nisu oznaeni svi zakonski naslednici pok. M.L. Naime, u sporu radi
utvrenja nitavosti ugovora moraju uestvovati obe ugovorne strane, odnosno svi zakonski naslednici ugovornih strana, s obzirom na pravno dejstvo utvrenja nitavosti shodno odredbi lana 104.
Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju jedna od ugovornih strana je u meuvremenu preminula (sada pok. M.L.), pa kako je odredbom lana 8. stav 1. Zakona o nasleivanju odreen
krug moguih potencijalnih zakonskih naslednika i propisano da ostavioca, izmeu ostalih, nasleuju njegovi potomci i njegov brani drug, te kako je sada pok. M.L. iza sebe od zakonskih naslednika
ostavio suprugu, ovde tuenu, i tri kerke, tuilju G.L, LJ.R. i R.V, to pravilno zakljuuje prvostepeni sud da su ista lica, s obzirom na predmet spora, nuni i jedinstveni suparniari i da su sva lica, kao
potencijalni naslednici, morala biti obuhvaena tubom. S tim u vezi neosnovani su navodi albe kojima se ukazuje da ostavinska rasprava jo nije gotova i da se ne zna da li e se LJ.R. i R.V, kao
kerke ostavioca, prihvatiti naslea i biti oglaene za naslednike iza sada pok. M.L, s obzirom na to
da po nalaenju Apelacionog suda za procesnu legitimaciju stranke u postupku nije bitno postojanje
pravnosnanog reenja o nasleivanju u kojem je navedeno ko su naslednici ostavioca i u kojim udelima je raspravljena zaostavtina ostavioca.
(Predsuda Apelacionog suda u Beogradu G. br. 4490/11 od 16.12.2011. godine)
427.
Prema utvrenom injeninom stanju zakljukom Sreskog suda u N.P. O.br.296/48 od
18.11.1948. godine, raspravljena je zaostavtina sada pok. D.., pa su za njegove naslednike oglaena njegova deca, s tim to je ustanovljeno pravo udovikog uivanja u korist D.R. supruge ostavioca
i to do njene smrti. Nakon smrti supruge ostavioca D.R. dana 21.11.2000. godine, prekinut je ostavinski postupak koji se vodi u predmetu O.br.28/03. kod istog Suda, budui da je meu zakonskim
naslednicima nastao spor ta predstavlja predmet zaostavtine sada pokojne D.R. Naime, sporno je
da li je pok. D.R. bila naslednik iza smrti supruga sada pok. G.. na udelu od 1/6 zaostavtine, te da
li je mogla ugovorom o poklonu, koji je overen kod istog Suda pod Ov. br. 413/71, katastarsku parcelu br. 1496/2 KO N. P. Da prenese na poklonprimce D.M. i D.D.
Prvostepeni sud nalazi da sada pok. D.R. nije bila vlasnik iza smrti supruga D.. i da nije bila
vlasnik katastarskih parcela br. 1496/1, br. 1496/3 i br. 1496/2 KO N.P., koja je bila predmet ugovora o poklonu, te da pokojna D.R. nije mogla preneti na poklonoprimce ovu nepokretnost, jer nije
predstavljala njenu svojinu. Proizilazi da su, u konkretnom sluaju, ispunjeni uslovi iz l. 103. ZOO,
pa je prvostepeni sud ponitio ugovor o poklonu, budui da poklonodavac nije bila vlasnik imovine
koja je bila predmet ugovora.
Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje, te je
pravilno primenio materijalno pravo. Naime, pravni prethodnik stranaka, sada pok. D.. je umro
08.11.1941. godine. Prema l. 2. Zakona o nevanosti pravnih propisa, donetih pre 6.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije ("Slubeni list FNRJ", br. 86/46 br. 105/46 i br. 96/47) pravni
- 168 -
VANPARNINI POSTUPAK
propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr.) koji su bili na snazi na dan 06.04.1941. godine, izgubili su pravnu snagu. U konkretnom sluaju, nije se mogao primeniti Srpski graanski zakonik,
koji lanom 413. regulie da supruge imaju samo "pravo uivanja dobara muevljevih". Naime, donoenjem Ustava FNRJ ("Slubeni list FNRJ", br.10/46) zajemuje se nasleivanje supruge, budui
da su lanom 21. stavom 1. Ustava, svi graani jedanki pred zakonom i ravnopravni su bez obzira na
narodnost i veroispovest.
Proizilazi da je pok. D.R. mogla da nasledi svog supruga pok. D.., shodno napred navedenoj ustavnoj odredbi. Meutim, sada pok. D.R. kao jedan od zakonskih naslednika pok. D.. se sporazumela sa
ostalim naslednicima da ima pravo doivotnog plodouivanja, na celoj zaostavtini to predstavlja sporazum o deobi zaostavtine, a ne uslovno odricanje od naslea koje bi bilo protivno zakonu. S obzirom
da D.R. nije bila vlasnik nepokretnosti u momentu zakljuenja ugovora o poklonu, to je prvostepeni sud
pravilno odluio kada je utvrdio da je ugovor nitav, a shodno l. 103. ZOO.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu G.br.625/10 od 09.04.2010. godine)
428.
Smru poreskog dunika iza koga je reenjem ostavinskog suda obustavljen ostavinski
postupak zbog nepostojanja zaostavtine, ne gasi se obaveza njegovog zakonskog naslednika kao hipotekarnog dunika za neizmireni dug obezbeen hipotekarnom imovinom.
Revident u revizijskim razlozima ponavlja sve ono to je isticao do zakljuenja glavne rasprave
pred prvostepenim sudom i u albenim razlozima. Ustrajava na pravnom stavu da su niestepeni sudovi pogreno primenili lan 22. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
kojom zakonskom normom je propisano da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici,
u okviru vrednosti nasleene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika u momentu prihvatanja nasledstva, a ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvata nasledstva, ostavioeva poreska obaveza se otpisuje.
Na osnovu pomenutog zakonskog propisa i injenice da iza sada pokojnog poreskog obveznika nije
ostalo imovine koju bi naslednici nasledili, revident smatra da kao naslednik poreskog dunika nije u
smislu pomenute zakonske norme u obavezi da plati poreski dug. Taan je revizijski razlog da revident
ne odgovara za poreski dug svoje sada pokojne supruge na osnovu lana 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Meutim, njegova odgovornost zasnovana je na drugom pravnom propisu
na Zakonu o hipoteci.
Revident je svojom nepokretnou obezbedio isplatu poreskog duga dozvolom da se na njegovoj
nepokretnosti upie, odnosno konstituie hipoteka, kao zalono pravo u korist tuenog kao zalonog
hipotekarnog poverioca. Hipoteka kao zalono pravo nije prestala. Ona prestaje na nain propisan l.
43. do 52. Zakona o hipoteci. Naime, hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila
upisana u skladu sa zakonom. Ispis hipoteke vri se na zahtev dunika, vlasnika ili poverioca, ako
obezbeeno potraivanje prestane na nain dozvoljen zakonom. Ispis hipoteke na zahtev vlasnika vri se samo ako je dug isplaen u potpunosti. Vri se na osnovu zahteva koji podnose pomenuta ovlaena lica, a koji sadri pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili pravnosnane sudske odluke kojom se utvruje da je potraivanje hipotekarnog poverioca prestalo.
Poverilac je duan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraivanje u celosti isplaeno.
Takoe, duan je i da izda duniku i vlasniku hipotekarne nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu
bez odlaganja, nakon izmirenja duga i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. Hipotekarni poverilac se moe jednostranom pismenom izjavom volje sa potpisom overenim u sudu odree hipoteke
kada ona po zakonu prestaje.
- 169 -
VANPARNINI POSTUPAK
Sa svega napred reenog, jasno proizilazi da hipoteka po zakonu nije prestala. Ona po zakonu
moe prestati i isplatom poreskog duga za koji je dato hipotekarno obezbeenje ili otpisom poreskog duga. Meutim, otpis poreskog duga vri nadlena poreska uprava koja je i utvrdila poreski
dug poreskim reenjem.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2313/07 od 8.11.2007. godine)
429.
Kada je reenjem prvostepenog suda raspravljena zaostavtina pokojnog i kao zakonski naslednik proglaena majka pokojnog, tada je alba izjavljena protiv reenja o nasleivanju od strane vanbrane supruge pokojnog nedozvoljena, jer se odredbe Porodinog zakona kojim je propisano da je vanbrana supruga izjednaena u pravima i dunostima odnose na izjednaenost u pravima i obavezama vanbrane supruge u pogledu izdravanja i u pogledu zajednike imovine ali
ne i u pogledu prava na nasleivanje.
430.
Reenje o nasleivanju ima deklarativan karakter. - Samo se u parninom postupku moe utvrivati
drugaiji udeo naslednica u imovini pokojnog, kada su supruga i erka pokojnog proglaeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine, to je isticanje u albi naslednika - supruge, da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu brane tekovine - neosnovan, ve
se to ima isticati u novom parninom postupku.
431.
I posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom se moe traiti priznanje prava vlasnitva
na delu imovine steene tokom trajanja brane zajednice.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev - 1406/05 od 1.03.2006. godine)
432.
Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavtine, a to je stambena zgrada, zatim su proglaeni zakonski naslednici u odreenim delovima, a takoe je sud izvrio uvid u tapiju, a uz albu je
priloen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane treih lica.
Neosnovani su navodi u albi jer priloen predugovor ne utie na drugaiji injenini zakljuak.
To moe biti samo overen ugovor o kupoprodaji injnjegov upis u javnim knjigama.
433.
Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavtine pokojnog - naslednici predaju u sudu
overen sporazum o raspodeli imovine za ivota zakljuen izmeu ostavioca i njegove dece, tada je preuranjena odluka suda o proglaenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi ta je sastav zaostavtine
ostavioca. Jer, ista imovina obuhvaena je i sporazumom o raspodeli imovine za ivota pokojnog.
Zaostavtina pokojnog je utvrena, raspravljena i zakonski naslednici su proglaeni reenjem prvostepenog suda.
Drugostepeni sud je - povodom albe jednog od uesnika - ukinuo prvostepeno reenje i predmet
vratio prvostepenom sudu na ponovno odluivanje.
- 170 -
VANPARNINI POSTUPAK
Iz spisa se moe videti da je priloen posedovni list na ime pokojnog, sporazum o raspodeli imovine
pokojnog za ivota, te da je osporenim reenjem raspravljena zaostavtina pokojnog.
U situaciji kada je kao dokaz priloen overen ugovor - sporazum o raspodeli imovine za ivota
pokojnog, trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovaan i ta ini zaostavtinu pokojnog. Jer, deo njegove zaostavtine iz ostavinskog reenja obuhvaen je i sporazumom o deobi.
434.
Da bi se ostavinskim reenjem konstituisalo pravo plodouivanja u korist testamentalnog naslednika na bunaru koji se nalazi na navedenoj nepokretnosti, tada sud mora pouzdano utvrditi da
li je parcela na kojj se nalazi bunar i ostavioeva zaostavtina.
435.
Smatrae se da se legatar primio legata konkludentnom radnjom, ako se s obzirom na okolnosti u
kojima je radnja preduzeta moe sa izvesnou zakljuiti o postojanju volje da se legat prihvati.
436.
Ako legatar nije izriito izjavo da prihvata legat, ili ako ve nije primio ono to mu je legatom
ostavljeno, ima pravo da se legata odrekne do okonanja ostavinskog postupka.
437.
Ne vri se ispravka pravnosnanog ostavinskog reenja ako do promene broja katastarske
parcele (koja je predmet reenja) doe zbog snimanja te parcele od nadlene katastarske slube.
Reenjem prvostepenog suda odbijen je predlog uesnika ostavinskog postupka za ispravku
pravnosnanog ostavinskog reenja. Drugostepeni sud je svojim reenjem odbio kao neosnovanu
albu uesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko reenje. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavtinu pokojnog i utvrdio ta je ini, a to su nabrojane katastarske
parcele u izreci meu kojima je i kp. br. 678/2 KO aak. U predlogu uesnika ostavinskog postupka se trai da se izvri ispravka navedenog reenja. tako da se taj broj promeni u kp. br. 1059
KO aak, jer je sluba za katastar nepokretnosti u meuvremenu formirala novi broj pomenute
parcele. Pravilna je odluka prvostepenog suda, pa nema uslova za vrenje ispravke pravnosnanog ostavinskog reenja, jer se ne radi o oiglednim grekama u broju parcela, ve naprotiv, broj
parcele - 678/2 je taan, a kasnije snimanje od nadlene slube i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vrenje ispravke reenja, shodno lanu 342. ZPP.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. br. 86/05, od 20.01.2005. godine)
438.
Reenje optinskog suda doneto u ostavinskom postupku ne moe da bude osnov za promenu
promenu u katastru ukoliko ne sadri podatke premera i katastra zemljita u pogledu upisanih korisnika.
(Vrhovni sud Srbije, U. 6744/05)
- 171 -
VANPARNINI POSTUPAK
439.
Proglaenje testamenta posle donoenja reenja o nasleivanju, a pre njegove pravnosnanosti predstavlja novu injenicu koja se sa uspehom moe isticati u albi izjavljenoj protiv reenja o nasleivanju.
Iz spisa se vidi da je ostavilac ostavio testament koji je proglaen posle donoenja pobijanog
reenja, te tako proizlazi da prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio injenino stanje u
pogledu osnova za nasleivanje. Proglaenje testamenta posle donoenja pobijanog reenja, kojim je zaostavtina ostavioca raspravljena na osnovu zakona, a pre njegove pravnosnanosti predstavlja novu injenicu i razlog za ukidanje pobijanog reenja zbog nepotpuno i pogreno utvrenog injeninog stanja.
440.
Ostavinsko reenje ima deklarativni karakter, pa zato naslednici pravo vlasnitva po osnovu nasle a u veem delu to pravo mogu ostvarivati u parnici.
Ostavinski sud je na osnovu l. 1. Zakona o nasleivanju, na osnovu zemljino knjinih podataka
utvrdio predmet zaostavtine ostavioca u idealnom delu u odnosu celu kuu, a ne u odnosu na odreeni realni deo kue stana. Na osnovu tako utvrenog predmeta zaostavtine, pravilno su na osnovu l. 2,
8. i 9. istog zakona za naslednike oglaeni potomci ostavioca. Stoga se zakonitost pobijanog reenja ne
moe dovesti u pitanje. U svakom sluaju, ostavinsko reenje je deklaratorne prirode. To znai da naslednici, ukoliko smatraju da im pripada pravo vlasnitva po osnovu naslea u veem delu, to pravo
mogu ostvarivati u parnici.
441.
Prilikom raspravljanja zaostavtine u vanparninom postupku sud utvruje sastav i obim
zaostavtine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova.
Reenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavtina pokojnog, utvren je sastav zaostavtine koja je taksativno navedena u izreci, po sporazumu naslednika je izvrena deoba zaostavtine, a
naslednici su postali na osnovu zakona.
Povodom albe uesnika postupka sina pokojnog, drugostepeni sud je albu odbio kao neosnovanu, a prvostepeno reenje je potvreno.
Neosnovano je isticanje u albi da je sud pogreno utvrdio sastav zaostavtine, naroito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova, a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.
S obzirom da se u ostavinskom postupku reava faktiko stanje, to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavtine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava, a ne na osnovu kopije planova.
Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, koje prihvata i
drugostepeni sud.
- 172 -
VANPARNINI POSTUPAK
442.
Proglaenje testamenta posle donoenja reenja o nasleivanju, a pre njegove pravnosnanosti,

predstavlja novu injenicu koja se sa uspehom moe isticati u albi izjavljenoj protiv reenja o nasleivanju.
443.
Nema uslova za ponitaj naslednike izjave date usled zablude, kada naslednik prihvata sastav zaostavtine pokojnog, prihvata se naslea i potpie sporazum o deobi koji je unet u u reenje o nasleivanju, shodno l. 220. ZON-u.
444.
Kada vanparnini sud u ostavinskom postupku proglasi testament, ali ga ne prihvati i ne raspodeli zaostavtinu pokojnog po njemu ve na osnovu zakonskog naslednog reda, s obzirom da brojevi
parcela u testmentu ne odgovaraju brojevima parcela u katastru, tada je bio duan da utvrdi pravo
stanje parcela na terenu ili da prekine ostavinski postupak u uputi predlagaa na parnicu.
445.
Izjava poklonoprimca o vraanju zaostavtine poklonjene mi stvari data u parnici radi uraunavanja
poklona u nasledni deo, ima karakter naslednike izjave i stoga se ne moe opozvati, ali se moe pobijati
zbog mana u volji.
446.
Kada se u postupku rasprave zaostavtine naslednici sporazumeju u pogledu deobe, i sporazum se unosi u reenje o nasleivanju.
Reenjem Optinskog suda Gua O. br. 84/2002 od 16.04.2002. godine raspravljena je zaostavtina pok. .A. iz Kotrae i utvreno je u stavu 1. izreke ta ini tu zaostavtinu. U stavu 2. izreke je
navedeno da se oglaavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog, dva sina i uesnik
.P. unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je blie opredeljena u izreci renjenja, s tim to se naslednik .P. (unuk ostavioca), oglaava na 1/4 na k.p. 105/1 KO Kotraa.
Protiv navedenog reenja albu je izjavio uesnik .P. unuk ostavioca. U albi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglaen samo na 1/4 na kp. 105/1 KO Kotraa, "s obzirom da nikakav sporazum nije dao".
Okruni sud u aku je svojim reenjem G. 872/2002 od 10.09.2002. godine odbio kao neosnovanu albu uesnika .P., pa se reenje Optinskog suda Gua O. br. 84/2002 od 16.04.2002. godine
potvruje.
U obrazloenju reenja drugostepenog suda je navedeno sledee:Navodi iz albe uesnika . P.
se ne mogu prihvatiti, jer se iz raspravnog zapisnika od 10.04.2002. godine jasno utvruje da su naslednici dali naslednike izjave, s tim to je jedan naslednik dao izjavu pred Optinskim sudom u
aku, a pred Optinskim sudom u Gui etiri naslednika raunajui i podnosioca albe, izjavilo je
na tom roitu da postie meusobni deobni sporazum i to na nain koji je blie opredeljen u izreci
- 173 -
VANPARNINI POSTUPAK
reenja. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu albe pripada deo od 1/4 kp. 105/1 KO Kotraa,
a taj zapisnik je naslednik podnosilac albe, potpisao. Stoga, ne mogu se prihvatiti navodi albe da
izmeu stranaka nije postignut meusobni deobni sporazum, s obzirom na saglasnost izmeu raspravnog zapisnika od 10.4.2002. godine i izreke osporenog reenja. Sa tih razloga alba je odbijena
kao neosnovana i prvostepeno reenje potvreno.
447.
Naslednik koji je za ivota ostavioca dobio poklon u nepokretnosti, moe sporazumom o
deobi nasledstva ustupiti dobijene nepokretnosti drugom nasledniku, ako je zemljino-knjino
stanje ostalo neizmenjeno.
Parnine stranke su braa. Njihov otac je za ivota inio poklone u nepokretnostima i tuiocu i
tuenom. Sporne parcele br. 601/2 i 866/3 KO S. poklonjene su tuiocu ugovorom Ov. br. 652/86 od
4.03.1986. godine, ali nije dolo do promene u zemljinim knjigama, tako da su one u momentu smrti oca (29.7.1990. godine) bile u njegovom zemljino-knjinom vlasnitvu. U ostavinskom postupku
parnine stranke, kao jedini naslednici, zakljuili su sporazum po kome sav oev novac pripada tuiocu a sporne parcele - tuenom. Na osnovu tog sporazuma doneto je i ostavinsko reenje Ov. 301/70
od 26.12.1990. godine, koje je postalo pravnosnano, jer ga stranke nisu pobijale.
Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno postupili to su
odbili zahtev tuioca da se utvrdi njegovo vlasnitvo na spornim parcelama. Te parcele jesu pripale
njemu po ugovoru o poklonu od 4.03.1986. godine, ali je svojina na njima i dalje pripadala ocu T.
zbog toga to se, po lanu 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine na nepokretnosti stie tek upisom u javnu knjigu. Ovakvo pravno stanje doputalo je strankama da zakljue
sporazum o nainu deobe zaostavtine, pa kako su tim sporazumom (26.12.1990. godine) sporne
parcele pripale tuenom (zato to je sav novac ostavioca pripao tuiocu), tuilac se ne moe pozivati
na raniji ugovor o poklonu traei za sebe svojinu na tim parcelama.
Bez uticaja su navodi revizije da sporazum stranaka o spornim parcelama nije mogao biti zakljuen. Pobijanje tog sporazuma nije predmet ovog spora a sud, po lanu 2. stav 1. ZPP, odluuje u granicama zahteva. O vanosti sporazuma ne moe se odluivati kao o prethodnom pitanju, zato to je
na osnovu tog sporazuma doneto ostavinsko reenje koje je postalo pravnosnano. Prema lanu 12.
stav 2. ZPP, odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u predmetu u kome je to pitanje reeno, to znai da ono ne deluje u predmetu u kome je doneto ostavinsko reenje. Zato su niestepeni sudovi pravilno postupili to se o validnosti sporazuma nisu izjanjavali.
Sporazum stranaka je postignut u ostavinskom predmetu, pa poto je opredelio i sadrinu ostavinskog reenja, revident ga ne moe tretirati kao produkt obine greke. Utoliko pre, to je na osnovu tog
istog sporazuma novac ostavioca pripao iskljuivo tuiocu, koji ga u tom delu ne osporava.
448.
Kada pre okonanja ostavinskog postupka postane sporan obim zaostavtine, kao i pravo
na zakonsko nasleivanje zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca, bez uticaja su izjave
o nasleivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih injenica od kojih zavisi pravo na naslee.
- 174 -
VANPARNINI POSTUPAK
U konkretnom sluaju, glavna rasprava u ostavinskom postupku, koja je bila zakljuena, ponovo
je otvorena u smislu odredbe lana 305. ZPP u vezi lana 30. taka 2. Zakona o vanparninom postupku. Parnine stranke dale su izjavu o nasleivanju, ali ostavinski postupak jo uvek nije bio
okonan, jer nije bilo doneto reenje o nasleivanju. Prema tome, sve do donoenja reenja o nasleivanju, u smislu odredbe lana 122. Zakona o vanparninom postupku, ostavinski postupak je jo
uvek bio u toku. U toj fazi postupka sud je prekinuo raspravljanje zaostavtine, jer su bile sporne injenice od kojih zavisi pravo na naslee, naroito punovanost usmenog testamenta, zbog ega je
sud tuioce uputio da pokrenu parnicu. U situaciji kada je pre okonanja ostavinskog postupka postao sporan obim zaostavtine, kao i pravo na zakonsko nasleivanje zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca, bez uticaja su izjave o nasleivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre
isticanja spornih injenica od kojih zavisi pravo na naslee.
449.
Pravosnano reenje o nasleivanju ne vezuje tuilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za
utvrivanje prava svojine na imovini koja ini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnjenja nunog
dela.
(Iz Reenja Okruog suda u Kraljevu, G. 111/97)
450.
U postupku za raspravljanje zaostavtine sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju vlasnicima, legatorima i drugim
licima.
451.
Ne moe se doneti delimino reenje o nasleivanju.

452.
Nisu ispunjeni uslovi za donoenje odluke u drugostepenom postupku, ako je reenje o nasleivanju dostavljeno samo oglaenim zakonskim naslednicima, a ne i svim ostalim naslednicima
koji su uestvovali u postupku.
(Iz odluke Okrunog suda u Beogradu, G. 9675/95 od 20.11.1995. godine)
453.
Kad naslednici mogu zajedniku svojinu utvrenu prvostepenim reenjem o nasleivanju pretvoriti u susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazuma, onda nema vanih razloga da se u ostavinskom postupku odluuje o neblagovremeno podnesenoj albi.
(Iz Reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. br. 333/95 od 20.03.1995. godine)
454.
Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izraene brojano u veliini njihovih idealnih
delova.
- 175 -
VANPARNINI POSTUPAK
455.
S obzirom da postoji mogunost, da se savesnim draocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu
bet reenja o nasleivanju, kao i da se nesavesnim draocem smatra ono lice koje koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnanog reenja o nasleivanju, postojanje reenja o nasleivanju nije uvek
odluno kod procenjivanja da li se radi o savesnom ili nesavesnom draocu.
(Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 385/94)
456.
Naslednik ne moe u posebnoj parnici po pravnosnano okonanom ostavinskom postupku traiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu, jer pravnosnano ostavinsko reenje kojim je raspravljena zaostavtina ostavioca vezuje sve uesnike ostavinskog postupka u
pogledu odluke o pravu naslea.
457.
Pravo da trai stvar koja je bila predmet zaostavtine ne pripada i svakom drugom licu
koje na nju poloe pravo svojine po bilo kom osnovu. Kako pravo svojine ne zastareva tuba za zatitu svojine moe se podii uvek.
Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja zaostavtine u pogledu odluke o pravu nasleivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato
pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Meutim, svaki od uesnika u ostavinskom postupku moe
i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom traiti stvar koja je bila predmet zaostavtine,
ako se tubeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na
naslee ili legat. Pravo da trai stvar koja je bila predmet zaostavtine pripada i svakom drugom licu
koje na nju polae pravo svojine po bilo kom osnovu. Pravo svojine ne zastareva, pa se tuba za zatitu svojine moe podii uvek.
Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog reenja da se stranke upuuju
da u parnici ostvare svoja prava bez navoenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka, jer stranke
mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu, a to nema uticaja na ve okonan ostavinski postupak, to je alba kao neosnovana odbijena, a pobijano reenje na osnovu lana 380. taka 2. ZPP potvreno.
(Iz Reenja Okrunog suda u Pritini, G. 871/93 od 09.12.1993. godine)
458.
Iz naslednij izjava uesnika ove pravne stvari ne vidi se zbog ega se isti odriu naslea niti su poueni o posledicama odricanja, a ne vidi se ni to dovoljno jasno da li se radi o sporazumu naslednika da
celokupna zaostavtina ostane samo jednom uesniku kao nasledniku da bi se eventualno moglo doneti
reenje o nasleivanju na osnovu sporazuma u sm. l. 122. st. 3. ZVP-u, kako se to pledira albom.
459.
Osim sporazuma o nainu deobe ostavine, u reenje o nasleivanju unosi se I izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika, ukoliko je on ustupanje prihvatio.
- 176 -
VANPARNINI POSTUPAK
Uesnici koji su se prihvatili naslea u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim uesnicima, ne mogu albom na ostavinsko reenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavtine.
460.
Pravnosnano reenje o nasleivanju, kojim su za zakonske naslednike oglaena lica, koja u konkretnom sluaju nisu po zakonu pozvana na naslee, odnosno lica koja uopte na spadaju u krug zakonskih naslednika, ne vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja zaostavtine.
Pravnosnano reenje ima deklaratoran, a ne konstitutivan karakter.
461.
Reenje vanparninog suda kao ostavinskog, kojim se uesnici samo oglaavaju za naslednike na odreenoj zaostavtini, ne moe postati izvrno ve samo pravosnano.
462.
Kada vie lica nasleuju istog ostavioca oni mogu iz zajednike svojine, kao sanaslednici,
neposredno prei u reim iskljuive svojine jednom jedinom deobom.
Ali, mogua je i deoba sanaslednika kroz tzv. kaskadnu deobu u kom sluaju sanaslednici vre najpre prvu deobu, na osnovu koje iz zajednike svojine prelaze u reim susvojine, pa kasnije vre drugu fiziku deobu, na osnovu koje iz ranijeg suvlasnitva prelaze konano u reim iskljuive svojine.
Prvostepena presuda je nejasna jer se ne moe ustanoviti da li je tuena suvlasnik ili ima zajedniku svojinu kao sanaslednik sa svojom braom. Razlika koja postoji izmu pravnog poloaja sanaslednika i suvlasnika je znatna.
Dok ugovor koji zakljui sanaslednik sa licem koje nije naslednik proizvodi prema l. 144. st. 3.
Zakona o nasleivanju samo obligaciono-pravno dejstvo, te sanaslednikov saugovornik do deobe ne
moe stei nikakvo drugo pravo, suvlasnik moe ne samo prodati (obligaciono - pravno se obavezati), nego i preneti svoje pravo na suvlasniki udeo na svog saugovornika.
463.
Kada je ostavinski postupak okonan pravnosnanim reenjem o uruenju zaostavtine i ako su

sanaslednici postali zemljino-knjini naslednici ostavine u idealnim delovima, svaki od sanaslednika ima pravo raspolaganja svojim idealnim delom zaostavtine.
464.
Kada tuilac, kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doivotnom izdravanju sa pokojnim ostaviocem, ali da ne eli da koristi prava iz ugovora, pa predloi
da se zaostavtina raspravi po zakonu, posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju, ne moe u parnici da utvruje svoje jae pravo nasleivanja, ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu
drugih naslednika.
- 177 -
VANPARNINI POSTUPAK
465.
Pravo korienja grobnice pripada licu koje je oglaeno za naslednika na osnovu po osnovu
testamenta ili zakonskog nasleivanja.
466.
Sporazumni predlog naslednika za deobu zaostavtine iz l. 122. st. 3. ZVP-u, predstavlja deobu
zajednike stvari ili imovine, pa predlog za deobu mora da sadri sve podatke iz l. 149. st. 2. ZVP-u
da bi po istom moglo da se postupa.
467.
Donoenjem ostavinskog reenja o nasleivanju naslednici postaju suvlasnici i prestaje nasledno

pravna zajednica.
468.
Kad svi naslednici sporazumno predloe deobu i nain deobe, sud je duan da da ovaj sporazum
unese u reenje o nasleivanju, proputanjem ovoga ini bitnu povredu odredaba parninog postupka, to predstavlja razlog za ukidanje reenja.
469.
U deobi nasledstva moraju istovremeno uestvovati svi naslednici lino, ili preko punomonika,
a ukoliko neko izostane takva deoba moe biti pravno valjana samo ako je taj, odsutni naslednik kasnije prizna. Deoba koja je vrena pojedinano i po delovima imovine, bez uea svih naslednika
zajedno, nije punovana.
(Vrhovni sud Srbije, Gzz.237/81)
470.
Ukoliko predmet zaostavtine ine nepokretnosti upisane u zemljinoj knjizi, u ostavinskom reenju moraju biti navedeni brojevi svih katastarskih parcela, pa navoenje samo broja zemljinoknjinog uloka u kome je nepokretnost upisana predstavlja bitnu povredu odredaba parninog postupkas, jer se ovako reenje ne moe izvriti.
471.
Pobijanom presudom izrekom pod 1. utvreno je da ugovor o poklonu Ov.br.1275/84 od

24.07.1984. godine zakljuen izmeu prvotuenog D. S. iz G. M. kao poklonodavca i sada pok.
Z. S. biv. iz G. M., kao poklonoprimca, ne proizvodi pravno dejstvo.
- 178 -
VANPARNINI POSTUPAK
Izrekom pod 2. utvreno je da reenje Optinskog suda u Gornjem Milanovcu O.br.881/07 od
30.01. 2008. godine u delu gde je drugotuena M. S. iz G. M. oglaena za naslednika dvosobnog stana pov. 54 m2, koji predstavlja poseban deo br. 1, ulaz br.1, u prizemlju porodine stambene zgrade,
br. 1, izgraene na kp.br. 11142/4 KO G. M., ne proizvodi pravno dejstvo, to su tueni S. D. iz G.
M., S. M. iz G. M. i S. J. sa boravitem u B. duni priznati i dozvoliti da se u Katastru nepokretnosti
upie zajednika svojina tuilje S. R. iz G. M. i prvotuenog S. D. iz G. M. na navedenoj porodinoj
stambenoj zgradi i dvosobnom stanu kao posebnom delu zgrade kao i zajedniko korienje
kp.11142/4 KO G. M. na kojoj je zgrada izgraena u roku od 15 dana po prijemu presude pod prtnjom prinudnog izvrenja.
Izrekom pod 3. obavezani su tueni da tuilji na ime trokova parninog postupka solidarno plate iznos od 41.400,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvrenja.
Protiv ove presude tuene M. S. i J. S. blagovremeno su izjavile albe pobijajui je zbog bitnih
povreda odredaba parninog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene materijalnog prava.
Ispitujui pobijanu presudu u smislu l. 372. ZPP, Apelacioni sud je utvrdio da su albe osnovane.
Pobijana presuda doneta je uz bitnu povredu postupka iz l. 361. st.2. ta. 12. ZPP i na osnovu
pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Navedena bitna povreda postupka iz l.361. st.2. ta.12. ZPP, ogleda se u tome to obrazloenje
pobijane presude ne sadri jasne razloge o bitnim injenicama i to dati razlozi protivuree stanju u
spisima predmeta, to se albama osnovano ukazuje
Iz navoda u obrazloenju pobijane presude proizilazi da je prvostepeni sud utvrdio da je predmet
ugovora o poklonu Ov.br. 1275/84 od 24.07.1984. godine, koji je tueni D. S., mu tuilje R. S., kao
poklonodavac, zakljuio sa njihovim zajednikim sinom Z. S., dvosoban stan povrine 54 m2 koji se
nalazi u prizemlju porodine stambene zgrade br.1. izgraene na kp.br. 11142/4, KO G. M., na kojoj
je kao korisnik bio upisan poklonodavac, tueni D. S. Prema obrazloenju pobijane presude "iz izjave tuilje R. S. i prvotuenog D. S. kojima je sud poverovao, utvreno je da tuilja nije znala da je
zakljuen ugovor o poklonu izmeu sina pok. Z. S. i prvotuenog, jer je prvotueni zaboravio da kae tuilji za ugovor i smatrao je da je to nevano".
Ocenu dokaza na osnovu koje je doao do utvrenja navedenih bitnih injenica prvostepeni sud
nije savesno i briljivo obrazloio polazei od sleda stvari i imajui u vidu da je sada pok. Z. S. bio
sin jedinac tuilje i poklonodavca D. S., da su iveli u istom domainstvu i da je namera roditelja bila da se sin nakon to se 1981. godine oenio izdvoji u posebno domainstvo, te da je to bio motiv
poklonodavca za zakljuenje ugovora o poklonu. Zakljuenje ovog ugovora, po oceni Apelacionog
suda, a to se i albom osnovano ukazuje, nikako nije moglo predstavljati nevanu stvar za tuilju i
poklonodavca. Teko je poverovati, s obzirom da su u to vreme svi bili u dobrim odnosima da tuilja
R. S., kao brani drug poklonodavca i majka poklonoprimca, nije dala usmenu saglasnost za zakljuenje predmetnog ugovora o poklonu. O navedenim injenicama izjanjavali su se svedok B. M. i tuilja S. M. kao parnina stranka, a prvostepeni sud je propustio da njihove iskaze oceni, to se albom tuenih osnovano ukazuje. Sud takoe nije imao u vidu da je poklonjeni deo kue bio je nedovren, da su isti dovravali sada pok. Z. S. i njegova supruga M. S. podizanjem kredita to takoe tuilji koja je sa poklonodavcem ivela na spratnom delu iste kue nije moglo ostati nepoznato, kao ni
injenica da je poreske obaveze za ovaj deo kue plaao njihov sin Z. S.
Napred navedeni propusti, na koje se albama osnovano ukazuje, uticali su da injenino stanje u pogledu utvrenja bitnih injenica nije moglo biti pravilno i potpuno utvreno.
albama se osnovano ukazuje i da nije jasno kako je sud utvrdio da je ugovor o poklonu nitav u
celosti kad se kp.br.11142/4, KO G. M. na kojoj je izgraen stambeni objekat iji prizemni deo je
poklonjen vodila na tuenog D. S. kao korisnika.
- 179 -
VANPARNINI POSTUPAK
Iz obrazloenja pobijane presude ne moe se zakljuiti ni na osnovu koje odredbe zakona je
sud odluio kao u izreci pod 2, s obzirom da se pravosnane odluke suda mogu pobijati samo
vanrednim pravnim sredstvima. Ovo tim pre to je nakon zakljuenja ugovora o poklonu dvosoban stan u prizemlju kue postojee u G. M. upisan kao vlasnitvo S. Z. i to je Z. bio u savesnoj
dravini predmetnog stana od 1984. godine i u istom nesmetano iveo do svoje smrti 2007. godine, te da je i po osnovu odraja mogao stei pravo svojine na spornom stanu, koji je nasledila tuena M. S., to se albama osnovano ukazuje.
Zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja ni materijalno pravo nije moglo biti
pravilno primenjeno.
U pogledu primene materijalnog prava ne mogu se prihvatiti razlozi pobijane presude koji se odnose na nitavost ugovora zbog predmeta u smislu l. 47. ZOO i nitavost u smislu l. 103. ZOO s
pozivom na odredbe sada vaeeg Porodinog zakona, mada se pravna vanost ugovora ispituje s
obzirom na vreme zakljuenje istog 24.07.1984. godine, a da je tada bio na snazi Zakon o braku i porodinim odnosima SR Srbije, koji se primenjivao od 01.01.1981. godine.
Svi napred navedeni propusti na koje se albama osnovano ukazuje, uticali su na pravilnost i zakonitost pobijane presude zbog ega je ista morala biti ukinuta.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e postupiti po primedbama iz ovog reenja, imajui u
vidu i ostale albene navode. S vie panje e oceniti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuene J. S., s obzirom da ista prema pravosnanom ostavinskom reenju Optinskog suda u G. Milanovcu O-881/07, od 30.01.2008. godine nije nasledila sporni stan, ve samo tuena M. S., koja je po katastru i upisana kao vlasnik istog.
Tek kada u ponovnom postupku, primenjujui pravilo o teretu dokazivanja, pravilno i potpuno
utvrdi injenino stanje, prvostepeni sud e pravilnom primenom materijalnog prava, na ije odredbe
je duan da se pozove, doneti zakonitu i pravilnu odluku.
472.
Nisu ispunjeni uslovi za donoenje odluke u drugostepenom postupku, ako je reenje o nasleivanju
dostavljeno samo oglaenim zakonskim naslednicima, a ne i svim ostalim naslednicima koji su uestvovali u postupku.
(Okruni sud u Beogradu,G. 9675/95)
NASLEDNO-PRAVNI ZAHTEV POSLE

PRAVNOSNANOSTI REENJA O NASLEIVANJU
473.
U sluaju kada se po pravosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina, za koju se u
vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud e ovu imovinu rasporediti na
osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
Uvidom u predmetne spise utvreno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana
25.03.2010. godine podneskom predloili da sud donese dopunsko reenje o nasleivanju s obzirom
- 180 -
VANPARNINI POSTUPAK
da je pronaena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaena prilikom donoenja ranijeg
reenja o nasleivanju. Prvostepeni sud je shodno l. 128. stav 3. Zakona o vanparninom postupku
raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju posl.br. O 436/97 od
05.10.1998. godine.
Odredbom l. 128. Zakona o vanparninom postupku propisano je da ako se po pravnosnanosti
reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, te da postoji ranije reenje o nasleivanju, pravilno je
prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odluio kao u pobijanoj odluci, te je naknadno pronaenu imovinu rasporedio izmeu naslednika prema obimu i veliini nasleenih delova i odgovarajueg nasledno-pravnog ovlaenja utvrenog pravosnanim reenjem o nasleivanju.
injenica da je zakonski naslednik J.S. preminuo tokom 2008. godine, nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom l. 3. stav 1. Zakona o nasleivanju propisano da
naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti. Obzirom da je zakonski naslednik
J.S. bio iv u momentu smrti ostavioca J.M. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronaenu imovinu na osnovu ranije donetog reenja o nasleivanju.
474.
Pravo na voenje parnice nije podobno da se o njemu raspravlja kao o naknadno pronaenoj imovini.
Pobijanim reenjem je odbijen predlog naslednika N.M. iz N.S. od 03.11.2009. godine, kojim je
traio da se kao naknadno pronaena imovina, raspravi pravo na nastavak parnice, koja se vodi pred
Optinskim sudom u Novom Sadu pod posl. br. P.6640/95.
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo iz l. 1. st. 2. ZON,
kada je odbio ovakav predlog naslednika N.M. iz N.S. Naime, u smislu navedene zakonske odrebe, nasleivati se mogu stvari, potraivanja i dugovanja, a pravo na voenje (nastavak) postupka nije nijedno
od ta tri. Nasleivanju bi bilo podobno tek potraivanje ostavioca koje bi mu bilo priznato pravnosnanom sudskom odlukom, to ovde nije sluaj.
Meutim, naslednik na ovaj nain nije oteen. Naime, u smislu odredbe l. 214. ta. 1. ZPP, postupak se prekida kada stranka umre, a odredbom l. 217. st. 1. ZPP je propisano da se u takvom sluaju postupak nastavlja kada naslednik preuzme postupak ili kada ga sud, na predlog protivne strane,
pozove da to uini. Iz izloenog proizilazi da su naslednici pok. N.R., biveg iz Novog Sada, ovlaeni da preuzmu postupak koji se pred Optinskim sudom u Novom Sadu vodi pod posl. br.
P.6640/95, te im za tako neto nije potrebna dopunska odluka suda, koji je jednom ve raspravio zaostavtinu i utvrdio ko su naslednici, a samim tim i ko je legitimisan da nastavi voenje pomenutog
parninog postupka.
475.
Reenjem prvostepenog suda odbijen je kao neosnovan predlog naslednih uesnika za donoenje
dopunskog reenja o nasleivanju u pogledu novopronaene imovine ostavioca.lanom 128. taka 1.
Zakona o vanparninom postupku, propisano je da ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju
- 181 -
VANPARNINI POSTUPAK
ili reenja o legatu pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti
na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
U skladu sa citiranim lanom, sud je utvrdio da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za
donoenje dopunskog reenja o nasleivanju, jer ostavilac u trenutku smrti nije bio vlasnik imovine
navedene u predlogu za dopunu, ve mu je ista vraena reenjem Republikog sekreterijata za finansije SR Srbije koje je doneto nekoliko godina nakon njegove smrti.
(Iz Reenja Optinskog suda u Poegi O-36/08)
476.
Ukoliko je utvreno da neka imovina pripada zaostavtini ostavioca, a o toj imovini nije
odlueno ostavinskim reenjem, ne radi se o novopronaenoj imovini i nema uslova za primenu lana 128. Zakona o vanparninom postupku.
Dopunskim reenjem Drugog optinskog suda u Beogradu O br. 649/95 od 08.10.2007. godine
dopunjeno je pravnosnano reenje o nasleivanju tog suda O br. 649/95 od 08.04.1996. godine, kojim je raspravljena zaostavtina pok. R, i imovina ostavioca, koja se sastoji od svih prava po osnovu reenja Optine Vodovac br. 461-27/91 od 17.12.1991. godine, rasporeena njegovima zakonskim naslednicima.
Prema stanju u spisima, reenjem prvostepenog suda od 08.04.1996. godine utvreno je da zaostavtinu ostavioca, pored ostalog, ini vanknjino pravo vlasnitva na parceli br. 1237 KO Zuce, na
osnovu reenja Optine Vodovac br. 461-27/91 od 17.12.1991. godine. Ovim reenjem Optine Vodovac utvreno je pravo svojine ostavioca i na katastarskim parcelama 210/1 i 211/2 KO Zuce, za
koje je podnet predlog za donoenje dopunskog reenja. Na roitu 01.09.1995. godine utvreno je
da predmet zaostavtine ini, izmeu ostalog, pravo svojine na nepokretnostima iz reenja Optine
Vodovac od 17.12.1991. godine.
Stoga se, u konkretnom sluaju, ne radi o novopronaenoj imovini, budui da se za ovu imovinu
znalo u vreme sprovoenja ostavinskog postupka i da je utvreno da pripada zaostavtini ostavioca, te
nije bilo uslova za primenu lana 128. Zakona o vanparninom postupku. Prvostepeni sud u konkretnom
sluaju moe ceniti da li su ispunjeni uslovi iz lana 349. Zakona o parninom postupku za ispravku reenja, s obzirom da je imovina, za koju se tvrdi da je novopronaena, ve ula u sastav zaostavtine.
Reenje Drugog optinskog suda u Beogradu O br. 649/95 od 08.10.2007. godine)
477.
Prilikom donoenja reenja o nasleivanju, na osnovu lana 128. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, ne podrazumeva se odricanje od naslea u korist drugog naslednika i na novopronaenoj imovini.
Optinski sud u V. doneo je pravnosnano reenje O. 566/04 od 4.10.2004. godine kojim je raspravljena zaostavtina iza pokojnog J.D. bivi iz V. Navedenim reenjem ovde alilac, uesnik M.J,
erka ostavioca, oglaena je za naslednika na osnovu punovanog testamenta, dok su na ostatku zaostavtine, oglaeni na osnovu zakona za naslednike, supruga ostavioca J.M. sa 1/3 i erka N.K. sa
2/3, poto se uesnica M. svog zakonskog naslednog dela odrekla u korist uesnice K.
- 182 -
VANPARNINI POSTUPAK
Postupajui po predlogu uesnice K. od 8.12.2005. godine, za donoenje dopunskog reenja, u
pogledu naknadno pronaene imovine, navedene u stavu prvom izreke pobijanog reenja, prvostepeni sud je na osnovu lana 128. stav 1. Zakona o vanparninom postupku doneo pobijano reenje.
lan 128. stav 1. Zakona o vanparninom postupku predvia da ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti
na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
Izjava uesnice M.J. u ostavinskom postupku, da se svog zakonskog naslednog dela odrie u korist uesnice K, u smislu lana 216. stav 1. Zakona o nasleivanju, smatra se izjavom o prijemu naslea, uz istovremeno ustupanje naslednog dela.
U praksi, u izreci reenja o nasleivanju, uobiajeno je da se kao naslednik ne imenuje lice koje se, u
smislu lana 216. Zakona o nasleivanju, odrie naslea (iako je i to lice naslednik), niti se u izreci reenja konstatuje odricanje od naslea, ve da se to ini samo u obrazloenju reenja, i ako bi pravilno postupanje nalagalo da se u izreci reenja o nasleivanju kao naslednik imenuje lice koje se odrie naslea
i zatim da se konstatuje, takoe, u izreci reenja, odricanje od naslea u korist odreenog naslednika, jer
to, kao pravna injenica, moe biti znaajno kod eventualnog raskida ugovora o poklonu, utvrivanju
poreskih obaveza, odgovornosti za dugove i u drugim sluajevima. Dakle, naknadno pronaena imovina
raspodelie se meu naslednicima prema obimu i veliini nasleenih delova na osnovu pravnosnanog
reenja o nasleivanju. Kako je u konkretnom sluaju uesnica M. dala pozitivnu nasledniku izjavu,
ona se smatra zakonskim naslednikom i na naknadno pronaenoj imovini.
Ostaje mogunost odricanja naslednog dela i na novopronaenoj imovini u korist drugog naslednika. Meutim, ne vai pretpostavka o odricanju naslednog dela i na novopronaenoj imovini u korist drugog naslednika, jer se tu radi o aktu raspolaganja besteretnim pravnim poslom.
478.
Da bi se donelo dopunsko reenje o nasleivanju, u smislu l. 128. ZVP-a potrebno je da
naslednici prue dokaze o imovini ostavioca.
Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnanim reenjem O. br. 1097/99 od 12.07.2001. godine
raspravljena zaostavtina iza pok. M. i N. B. i da su za zakonske naslednike oglaeni J. R., A. B. i J.
K. Nasledne uesnice J. R. i A. B. su se naknadno obratile predlogom za donoenje dopunskog reenja dana 6.5.2003. godine, a kao predmet naknadno pronaene imovine su navele tedne knjiice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji. Predlagai nisu pruili dokaze o tome da
je pok. N. B. bio vlasnik tednog uloga na ovim tednim knjiicama i da izdavanje informacija za
iste nije mogue dobiti bez ugovorene lozinke istih. Prema ovom utvrenom injeninom stanju koje
se revizijom ne moe pobijati, pravilno su niestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagaa za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju, jer nisu ispunjeni uslovi iz lana 128. Zakona o
vanparninom postupku, tj. predlagai nisu pruili dokaz da je pok. N. B. bio vlasnik tednog uloga
na tednim knjiicama kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji.
(Vrhovni sud Srbije Rev. 3596/04 od 2.02.2005. godine)
479.
Ako se koji od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae nova imovina, sud ga mora pozvati radi davanja naslednike izjave koja se odnosi na novu imovinu.
- 183 -
VANPARNINI POSTUPAK
Imajui u vidu da je predlogom podnosilaca albe prethodno traeno raspravljanje naknadno
pronaene imovine iza sada pok. J... i da su se prilikom raspravljanja zaostavtine navedeni nasledni uesnici na roitu odranom dana 11.06.1986. g. izjasnili da se ne prihvataju dela naslea koje im
po zakonu pripada, prvostepeni sud je bio duan da prema odredbi l. 130. Zakona o vanparninom
postupku prethodno pozove sve nasledne uesnike koji su se na navedenom roitu izjasnili da se ne
prihvataju naslea koje im po zakonu pripada, radi davanja naslednikih izjava i nakon toga, ukoliko
bi dali izjavu da se primaju naslea na novo pronaenoj imovini, reenjem uputiti pomenute nasledne uesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parninom postupku.
U okviru izloenih razloga, prvostepeni sud je pogreno odluio donosei pobijano dopunsko reenje, pozivajui se na odredbe l. 128. Zakona o vanparninom postupku zasnivajui odluku o naknadno pronaenoj imovini na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
480.
Neosnovani su navodi albe da u ostavinskom postupku nije raspravljeno ko e biti naslednik

pokretnih stvari ostavilje AM. Nasledni uesnici zahtev za raspravljanje zaostavtine u delu koji ine
pokretne stvari mogu istai bilo u ostavinskom postupku, bilo u parninom postupku, a postojanje takvog zahteva je neophodno da bi se raspravilo nasleivanje pokretnih stvari, s obzirom na to da je
odredbom lana 113. stav 2. Zakona o vanparninom postupku propisano da se o pokretnim stvarima, kao predmetu zaostavtine, ne raspravlja po slubenoj dunosti, ve samo kad to raspravljanje
trai neko od lica pozvanih na naslee.
481.
Dopunsko reenje o nasleivanju sud ne moe doneti u vanparninom postupku u sluaju
kada se radi o nasleivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovoenja ostavinskog postupka, ve u smislu lana 339. ZPP-a, i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog reenja.
Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavtina ostavioca raspravljena pravosnanim reenjem o nasleivanju iz 1959. godine, kojim su za naslednike njegove zaostavtine koja se sastojala iz
nepokretnosti zemljita oglaeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga, deca i unuci, ukupno njih estoro, svi na realnim delovima zaostavtine. Uesnik u ovom postupku, unuk ostavioca
podneo je predlog za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju u pogledu jedne stare kue sa nametajem u toj kui, da sud oglasi njega i drugog uesnika, takoe unuka ostavioca i naslednika po
prvobitnom naslednom reenju, za naslednike sa jednakim udelima, jer je takva sadrina testamenta
u pogledu gore navedene kue, a to je inae proputeno da se uini prvobitnim reenjem o nasleivanju. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev uesnika pobijanim reenjem u
celini usvojio. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog reenja poziva na odredbu lana 342. ZPP,
koja bi ukazivala na to da je pobijanim reenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto reenje o nasleivanju. Meutim, iz stanja u spisima je oigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. Reenjem o nasleivanju iz 1959. godine proputeno je da se odlui o pravu naslea na jednoj staroj kui
sa nametajem koji se nalazio u istoj. Ovo je moglo da se otkloni donoenjem dopunskog reenja, ali
samo pod uslovima iz lana 339. stav 1. ZPP, to znai po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od
dana prijema reenja o nasleivanju. Takoe, ne dolazi u obzir ni primena lana 128. stav 1. ZPP, jer
- 184 -
VANPARNINI POSTUPAK
se ne radi o novopronaenoj imovini, budui da se za istu znalo u vreme sprovoenja ostavinskog
postupka da postoji i da pripada zaostavtini ostavioca. Prema tome, prvostepeni sud je bio duan
da oceni da li je u pitanju predlog za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju, a ukoliko jeste,
da u smislu lana 339. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u sluaju da nae da je predlog neblagovremen da uesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je re.
482.
Odredbom lana 128 stav 1 Zakona o vanparninom postupku propisano je da, ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu, pronae imovina za koju se u vreme donoenja
reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e ovu imovinu, novim reenjem, raspodeliti na osnovu ranije donetog reenja. Ostavinski postupak je, u konkretnom sluaju, okonan donoenjem pravnosnanog reenja kojim su za naslednike oglaeni sinovi
ostavioca, naslednici prvog naslednog reda, po zakonskom osnovu nasleivanja i po sporazumu o
deobi zaostavtine koji su potpisali. Kako su se oba naslednika prihvatila naslea i sporazumno podelila zaostavtinu, nema smetnji da se naknadno pronaena imovina, u nedostatku ponovnog sporazuma naslednika o njenoj deobi, rasporedi po zakonskom osnovu nasleivanja, na idealne delove.
Naslednici mogu sva ostala prava na naslee ostvarivati u redovnoj parnici.
483.
Kada postoji pravnosnano ostavinsko reenje kojim je raspravljena zaostavtina pokojnog, tada
za naknadno pronaenu imovinu, sud ne raspravlja ponovo zaostavtinu, nego novim reenjem raspodeljuje na osnovu ranijeg donetog reenja, a bez zakazivanja rasprave i pozivanje naslednika.
484.
Ostavinsko dopunsko reenje e biti ukinuto ako je oigledno da se radi o novpronaenoj imovini, ve o imovini koja je postojala u u momentu donoenja osnovnog reenja.
(Okruni sud u Beogrdu, G. 85/97)
485.
Ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu
imovinu novim reenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
486.
Odricanje od naslea u korist drugog naslednika i na novopronaenoj imovini se ne podrazumeva.
Nadleni optinski sud doneo je naznaeno pravnosnano reenje od 04.10.2004. godine kojim
je raspravljena zaostavtina iza imenovanog pokojnog. Tim reenjem ovde alilac imenovana uesnica, erka ostavioca, oglaena je za naslednika na osnovu punovanog testamenta, dok su na ostatku zaostavtine, oglaeni na osnovu zakona za naslednike supruga ostavioca sa 1/3 i druga erka sa
2/3, poto se uesnica M. svog zakonskog naslednog dela odrekla u korist uesnice K.
- 185 -
VANPARNINI POSTUPAK
Postupajui po predlogu uesnice K. od 08.12.2005. godine za donoenje dopunskog reenja, u
pogledu naknadno pronaene imovine, navedene u stavu prvom izreke pobijanog reenja, prvostepeni sud je na osnovu lana 128. stav 1. Zakona o vanparninom postupku doneo pobijano reenje.
lan 128. stav 1. Zakona o vanparninom postupku predvia da - ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju - pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada
zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti na osnovu ranije donetog reenja o nasleivanju.
Izjava uesnice - prve erke ostavioca u ostavinskom postupku, da se svog zakonskog naslednog dela odrie u korist uesnice K, u smislu lana 216. stav 1. Zakona o nasleivanju, smatra se izjavom o prijemu naslea, uz istovremeno ustupanje naslednog dela.
U praksi, u izreci reenja o nasleivanju, uobiajeno je da se kao naslednik ne imenuje lice koje
se, u smislu lana 216. Zakona o nasleivanju, odrie naslea (iako je i to lice naslednik), niti se u
izreci reenja konstatuje odricanje od naslea, ve da se to ini samo u obrazloenju reenja, i ako bi
pravilno postupanje nalagalo da se u izreci reenja o nasleivanju kao naslednik imenuje lice koje se
odrie naslea i zatim da se konstatuje, takoe, u izreci reenja, odricanje od naslea u korist odreenog naslednika, jer to, kao pravna injenica, moe biti znaajno kod eventualnog raskida ugovora o
poklonu, utvrivanju poreskih obaveza, odgovornosti za dugove i u drugim sluajevima. Dakle, naknadno pronaena imovina raspodelie se meu naslednicima prema obimu i veliini nasleenih delova na osnovu pravnosnanog reenja o nasleivanju. Kako je u konkretnom sluaju pomenuta uesnica dala pozitivnu nasledniku izjavu, ona se smatra zakonskim naslednikom i na naknadno pronaenoj imovini.
Ostaje mogunost odricanja naslednog dela i na novopronaenoj imovini u korist drugog naslednika. Meutim, ne vai pretpostavka o odricanju naslednog dela i na novopronaenoj imovini u korist drugog naslednika, jer se tu radi o aktu raspolaganja besteretnim pravnim poslom.
487.
Ukoliko se raspravlja o naknadno pronaenoj imovini o kojoj je odlueno reenjem, ona e
dopunskim reenjem biti rasporeena na istog naslednika.
Polazei od utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da nisu ispunjeni uslovi za donoenje dopunskog reenja u smislu odredbe l. 128. Zakona o vanparninom
postupku, a imajui u vidu da se u konkretnom sluaju ne radi o naknadno pronaenoj imovini o
kojoj je ve odlueno prvostepenim reenjem i koja je rasporeena na oglaenog naslednika - oca
ostavioca.
488.
Ako se koji od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae nova imovina, sud ga mora pozvati radi davanja naslednike izjave koja se odnosi na novu imovinu.
Imajui u vidu da je predlogom podnosilaca albe prethodno traeno raspravljanje naknadno
pronaene imovine iza sada pok. J... i da su se prilikom raspravljanja zaostavtine navedeni nasled- 186 -
VANPARNINI POSTUPAK
ni uesnici na roitu odranom dana 11. 6. 1986. g. izjasnili da se ne prihvataju dela naslea koje im
po zakonu pripada, prvostepeni sud je bio duan da prema odredbi l. 130. Zakona o vanparninom
postupku prethodno pozove sve nasledne uesnike koji su se na navedenom roitu izjasnili da se ne
prihvataju naslea koje im po zakonu pripada, radi davanja naslednikih izjava i nakon toga, ukoliko
bi dali izjavu da se primaju naslea na novo pronaenoj imovini, reenjem uputiti pomenute nasledne uesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parninom postupku.
U okviru izloenih razloga, prvostepeni sud je pogreno odluio donosei pobijano dopunsko reenje, pozivajui se na odredbe l. 128. Zakona o vanparninom postupku zasnivajui odluku o naknadno pronaenoj imovini na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju.
489.
Posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici
vei nasledni deo.
(Vii sud u Subotici, G. 1520/87)
490.
Nisu ispunjeni uslovi za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju naknadno pronaene imovine u sluaju kada ostavilac nije uknjien kao vlasnik nepokretnosti.
491.
Ako se naslednici jou toku postupka za raspravljanje zaostavtine postigli sporazum o deobi i
nainu deobe nasleene imovine (l. 122. st. 3. ZVP), raspored naknadno pronaene imovine (l.
128. ZVP) izvrie se ponovo, bez obzira na ovaj sporazum , ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi i o nainu deobe naknadno pronaene imovine.
492.
Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja

zaostavtine, ukoliko im nije priznato pravo da svoj nasledni deo ostvaruju u parnici, samo u pogledu
odluke o pravima na nasleivanje. Meutim, uesnik u ovom postupku moe i po pravnosnanosti reenja o nasleivanju isticati u parnici zahteve za utvrenje svojine po drugim osnovima, nezavisno od prava na naslee, jer se reenjem o nasleivanju utvruje samo pravo svojine po osnovu naslea.
493.
Testamentalni naslednik moe traiti naslee na osnovu naknadno pronaenog testamenta

iako je u ostavinskom postupku, znajui za postojanje testamenta i njegovu sadrinu, izjavio da
pristaje da se naslee raspravi na osnovu zakona, ako je tu izjavu dao zato to tada testament nije
mogao pronai.
- 187 -
VANPARNINI POSTUPAK
494.
Izjava o neprihvatanju naslea na nepokretnosti koja je tuiocu bila poznata u momentu davanja naslednike izjave, ne moe se odnosditi i na nakdano pronaenu imovinu, a shodno l. 214. ZON-u. u sluaju naknadno pronaene imovine ostavioca u vidu akcija, a tuilac podnese tubu protiv tuenika
drugog naslednika, tada se ima smatrati da se prihvatio naslea na naknadno pronaenoj imovini pa ima
mesta preinaenju prvopstepene presude, a kojom je odbijen tubeni zahtev tuioca tako da se utvruje
da tuilac ima pravo svojine po osnovu naslea na akcijama.
495.
Naslednici koji nisu uestvovali u ostavinskom postupku, a koji polau pravo na zaostavtinu, nakon pravnosnanosti reenja o nasleivanju, ne mogu svoje pravo na naslee ostvarivati
u ostavinskom postupku koji je ve zavren.
Prema utvrenom injeninom stanju, tuena je oglaena kao testamentalni naslednik po reenju
O. 909/99 od 28.09.1999. godine na zaostavtini kako je to navedeno u testamentu. U ovom postupku ona nije prijavila tuioce kao naslednike sada pokojnog C.A. Zbog toga je presudom Optinskog
suda u N, K. 582/02 odgovarala za krivino delo navoenje na overavanje neistinitog sadraja, jer je
u ostavinskom postupku izjavila da pokojnik nema zakonske naslednike.
Prema lanu 130. Zakona o vanparninom postupku, koji regulie ostavinski postupak je propisano ako po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu, neko lice koje nije uestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavtine polae pravo na zaostavtini kao naslednik, ostavinski
sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e to lice uputiti da svoje pravo moe ostvariti u parninom postupku.
U obrazloenju pobijane presude prvostepeni sud polazi od toga da parcela br. 187, 189 i 6210
nisu obuhvaene testamentom i nisu bile predmet raspravljanja zaostavtine reenjem O. 909/99, pa
tuba nije pasivno legitimisana u ovoj stvari, a zakonski naslednici svoje pravo nasleivanja mogu
ostvariti u ostavinskom postupku.
Tuioci kao naslednici, kao lica koja nisu uestvovala u prvostepenom postupku i koji polau pravo
na zaostavtinu nakon pravnosnanosti reenja o nasleivanju ne mogu svoje pravo na naslee ostvarivati u ostavinskom postupku koji je ve zavren, ve tubeni zahtev kod ovakve naslednike tube treba
usmeriti protiv lica koje je ve pravnosnanim reenjem o nasleivanju proglaeno za naslednika.
496.
Ako je ostavinski postupak okonan pravnosnanim reenjem, sud e odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavtine i uputie predlagaa (koji nije uestvovao u ve sprovedenom
ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parninom postupku.
- 188 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prema utvrenom injeninom stnju iza smrti pok. LJ. J. u predmetu Optinskog suda u L., O. br.
78/05, sproveden je ostavinski postupak koji je okonan pravnosnanim reenjem od 7.04.2005. godine
kojim su za naslednike sada pok. LJ. oglaeni M. J. iz Valjeva sa udelom od 14/15 i M. M. iz B. sa udelom od 1/15. Meutim, prema navodima predlagaa u ostavinskom postupku nisu uestvovali svi zakonski naslednici pok. LJ. J. Imajui to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako
to je odbacio predlog T. H. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. LJ. J. Ovo iz razloga to je lanom 130. ZVP predvieno da ukoliko se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju pojavi lice koje polae pravo na zaostavtinu kao naslednik, ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu. U takvom sluaju to lice svoje pravo moe da ostvari u parninom postupku.
497.
Ostavinski postupak se ne moe via puta voditi samo zbog toga to neko od zakonskih naslednika nije uestvovao u postupku. Takvo lice sud e uputiti na parnicu pod uslovima iz l.
130. ZVP-a.
Pobijano reenje u delu kojim je odbijen predlog za donoenje dopunskog reenja ne sadri
bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 2. ZPP-a, a injenino stanje je u ovom
delu potpuno i pravilno utvreno. Naime, iza smrti pokojnog ostavioca M.M. doneto je nasledno
reenje O. br. 180/81-83 od 20. 03. 1986. godine, kojim je zaostavtina raspravljena u pogledu
nepokretnosti za koju se trai donoenje dopunskog reenja, a pored toga tim reenjem uesnik
M. i nije oglaen za naslednika, pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donoenje dopunskog reenja, poto se zaostavtina ne moe vie puta raspravljati. Isticanje alioca u albi da mu reenje o nasleivanju iz
1986. godine nije nikada dostavljeno, nije od znaaja u ovom postupku, jer ako neko lice nije
uestvovalo u postupku rasprave zaostavtine, kao to bi se to moglo zakljuiti iz spisa O. br.
180/81-83 za uesnika Mijata, isti u smislu l. 130. ZVP-a svoja prava moe ostvarivati u parnici,
pa je stoga Okruni sud kao u izreci pod 1. odluio na osnovu l. 380. ta. 2. ZPP-a. Meutim,
osnovana je alba uesnika M. kojim se pobija reenje u pogledu odluke o trokovima postupka.
Naime, prema odredbi l. 89. ZVP-a ostavinski postupak se pokree i vodi po slubenoj dunosti,
ali i u interesu uesnika u nasleu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti, tako da svaki
uesnik u nasleu snosi svoje trokove povodom uea u ostavinskom postupku, te je iz tih razloga Okruni sud preinaio pobijano reenje i zahtev uesnice M G. za naknadu trokova postupka odbio kao neosnovan, primenom l. 380. ta. 3. ZPP-a.
498.
Naslednik koji nije uestvovao u postupku donoenja reenja o raspravljanju zaostavtine svoja
nasledna prava moe ostvariti samo u vanparninom postupku.
499.
Uesnik u ostavinskom postupku koji na predmetu zaostavtine istie pravo svojine, ne po
osnovu naslea, ve po nekom drugom pravnom osnovu, ovo pravo moe ostvarivati u parninom postupku i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju.
- 189 -
VANPARNINI POSTUPAK
Na osnovu pismenih dokaza i nespornih navoda uesnika prvostepeni sud je pravilno utvrdio
da je ostavilac umro 12. marta 1994. bez izjave poslednje volje - testamenta, da je delom svoje
imovine raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju, da njegovu zaostavtinu sainjavaju
nepokretnosti blie oznaene u izreci pobijanog reenja i da su njegovi zakonski naslednici supruga i etvoro dece, pa je na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja pravilno primenio materijalno pravo kada je uesnike oglasio za naslednike zaostavtine ostavioca sa jednakim udelima. Navodi iz albe uesnika S. da je ostavilac celokupnom svojom imovinom jo za ivota raspolagao ugovorom o deobi koji je zakljuio sa svojim naslednicima nisu od znaaja za drugaiju
odluku suda u ovoj stvari jer uesnik u ostavinskom postupku koji na predmetu zaostavtine istie pravo svojine, ne po osnovu naslea, ve po nekom drugom pravnom osnovu, u ovom sluaju
po pismenom i od suda neoverenom ugovoru o deobi, koji bi ustvari predstavljao ugovor o poklonu, to svoje pravo moe ostvarivati u parninom postupku i nezavisno od ostavinskog postupka.
(Iz Reenja Okrunog suda Valjevo, G. 541/00 od 16.06.2000. godine)
500.
Pravosnano ostavinsko reenje obavezuje u ostavinskom postupku samo u odnosu na nasledno

pravne, a ne u odnosima stvarno pravne zahteve predmetne zaostavtine.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 3838/98 od 14.04.1999. godine)
501.
Pravosnano reenje o nasleivanju ne vezuje tuilju u pogledu prava da u parnici istakne

zahtev za utvrivanje prava svojine na imovini koja ini predmet ugovora o poklonu, po osnovu
okrnjenja nunog dela.
(Iz Reenja Okruog suda u Kraljevu, G. 111/97)
502.
Ako se koji od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae nova imovina, sud ga mora pozvati radi davanja izjave koja se odnosi na novu imovinu.
503.
Naslednik ne moe u posebnoj parnici po pravnosnano okonanom ostavinskom postupku traiti

da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu, jer pravnosnano ostavinsko reenje kojim je raspravljena zaostavtina ostavioca vezuje sve uesnike ostavinskog postupka u pogledu
odluke o pravu naslea.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. br. 207/93 od 23.02.1993. godine)
504.
Pravosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja zaostavtine u pogledu odluke o pravu nasleivanja i legatu ukoliko im zakonom nije
priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.
Meutim, svaki uesnik u ostavinskom postupku moe i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom traiti stvar koja je bila predmet zaostavtine ako se tubeni zahtev zasniva na pravu
svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na naslee ili legat.
- 190 -
VANPARNINI POSTUPAK
"Iz sadrine odredbe lana 26. Zakona o vanparninom postupku proizilazi pravilo da pravnosnano reenje doneto u vanparninom postupku, u koji spada i postupak raspravljanja zaostavtine,
vezuje stranke, koje su uestvovale u tom postupku, ukoliko im ovim ili drugim zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Izuzetak od navedenog pravila su odreene situacije
kada je i pored pravnosnanosti reenja o nasleivanju mogue ostvarivati u parnici neko pravo po
osnovu naslea ili legata. To e npr. biti mogue ako se posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju pronae novi testament (lan 129. ZVP), ako se posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju pojavi novi naslednik (lan 130. ZVP), ako postoje uslovi za ponavljanje pravnosnano okonanog postupka (lan 131. ZVP), kao i u drugim sluajevima odreenim zakonom.
Osim toga, i uz navedene izuzetke, reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u
postupku raspravljanja zaostatine samo u pogledu odluke o pravu naslea i o legatu, pa svaki uesnik moe i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom traiti stvar koja je bila predmet
zaostavtine ako se tubeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom odnosu nezavisno od prava na naslee ili legat".
505.
Shodno l. 218. Zakona o nasleivanju, pravosnano reenje o nasleivanju ne vezuje naslednike

koji nije uestvovao u postupku raspravljanja zaostavtine, pa on moe, u skladu sa l. 221. Zakona o
nasleivanju i l. 130. Zakona o vanparninom postupku, ostvarivati svoja nasledna prava u parnici.
506.
Uraunavanje poklona u nasledni deo, po pravosnano okonanom ostavinskom postupku,
moe se zahtevati u parnici, samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka po
l. 131. Zakona o vanparninom postupku.
Prema injeninom utvrenju tuilja L.O. je pastorka tuene M.S., odnosno erka iz prvog braka
supruga tuene M.S. pok. M.. koji je preminuo 06.03.1986. godine. Prilikom komasacije pokojni
. Daruje svojoj supruzi, ovde tuenoj M.S. 1/3 dela nekretnina upisanih u posedovni list br. 446
k.o. imanovci. Iza smrti pokojnog . voen je ostavinski postupak pred Optinskim sudom u Peincima pa je dana 09.06.1986. godine doneto ostavinsko reenje kojim se tuilja L.O. i tuena M.S.
oglaavaju naslednicima u po 2/6 dela upisanih nekretnina u zknj. ul. Br. 1008 k.o. imanovci, a iji
je vlasnik pok. . u 1/3 dela i to na jednake delove. Poklon koji je u postupku komasacije pokojni .
uinio svojoj supruzi M.S. nije uao u ostavinsku masu. Tuilja je na raspravi u ostavinskom postupku iza pok. . saznala za poklon uinjen tuenoj M.S. ali ista u ostavinskom postupku nije istakla
zahtev za uraunavanje poklona.
Prvostepeni sud usvaja tubeni zahtev tuilje kojim je utvreno da 1/3 dela nepokretnosti upisan u zknj. ul. br. 1008 k.o. imanovci i to parcele detaljno opisane u stavu 3. izreke pobijane
presude predstavljaju poklon uinjen tuenoj M.S. kao poklonoprimcu od strane poklonodavca
- 191 -
VANPARNINI POSTUPAK
sada pokojnog . i taj poklon se ima uraunati u nasledni deo to je M.S. i duna da prizna i trpi
da se navedena 1/3 dela blie opisanih nepokretnosti urauna u njen nasledni deo u ostavinskom
postupku koji je voen kod Optinskog suda u Peincima pod br. O 69/06 iza smrti ostavioca pokojnog . tako da se od ostavine utvrene u ovom ostavinskom postupku navedene ostavinskim
reenjem tuena M.S. nasledi 1/6 delova, a tuilja L.O. 3/6 delova to je tuena duna ovo priznati tuilji i trpeti da se tuilja na osnovu ove presude uknjii sa 3/6 dela prava vlasnitva na napred navedenoj parceli, a tuena sa 1/6 dela prava vlasnitva u zemljinim i drugim javnom knjigama sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Osnovani su albeni navodi da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo kada je
odluio kao u izreci pobijane presude.
U konkretnom sluaju radi se o uraunavanju poklona jednom od zakonskih naslednika. Ali uraunavanje poklona u nasledni deo po pravosnanom okonanju ostavinskog postupka moe se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu l. 131. Zakona
o vanparninom postupku.
Odredbom l. 131. Zakona o vanparninom postupku je propisano da kada je raspravljene zaostavtine zavreno pravosnanim reenjem o nasleivanju ili reenjem o legatu, a postoje uslovi
za ponavljanje postupka po pravilima parninog postupka nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine ve stranke mogu svoja prava ostvarivati u parninom postupku. Dakle, nema sumnje da se uraunavanje u nasledni deo poklona uinjenih drugom nasledniku od strane
ostavioca moe zahtevati u ostavinskom postupku do donoenja pravosnanog reenja o nasleivanju. Meutim, ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka naslednik je ovlaen da u
smislu navedene zakonske odredbe ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici.
Tuilja je za uinjeni poklon saznala u ostavinskom postupku te stoga nema mesta primeni l.
422. ta. 9. i l. 424. ta. 6. ZPP-a, dakle nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka prema
pravilima parninog postupka, pa se ovakav zahtev ne moe postaviti u posebnoj parnici iz ve
reenih razloga.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, G. 11058/10 od 05.09.2011. godine)
507.
Kada je raspravljanje zaostavtine okonano pravnosnanim reenjem o nasleivanju,
podneti predlog za ponavljanje postupka, i pored postojanja uslova za ponavljanje, nee dovesti do obnavljanja postupka za raspravljanje zaostavtine, ve tada stranke mogu svoja prava
ostvariti u parninom postupku.
U konkretnoj pravnoj stvari, zakonski naslednici ostavilje su, po pravnosnanosti reenja prvostepenog suda, kojim je raspravljena zaostavtina ostavilje, podneli predlog za ponavljanje postupka, kojim su
traili da se obnovi postupak raspravljanja zaostavtine radi brisanja iz dispozitiva pravnosnanog reenja o nasleivanju, pogreno navedenog prava korienja na parcelama, blie oznaenim u predlogu, navodei da su nakon pravnosnanosti reenja, od strane organa Poreske uprave, doli do saznanja da su
po pravnosnanom ostavinskom reenju upisane u zaostavtinu i katastarske parcele, koje vie ne ine
zaostavtinu ostavilje, jer je u odnosu na te parcele izvrena eksproprijacija, a podnosioci predloga za
ponavljanje postupka se i za te parcele zaduuju porezom i isti moraju da plaaju.
Kod ovakvog injeninog utvrenja, pravilno je postupio prvostepeni sud, kada je primenom l.
131. Zakona o vanparninom postupku, odbacio predlog za ponavljanje postupka, sa pravilnim pravnim zakljukom da u situaciji kada je raspravljanje zaostavtine zavreno pravnosnanim reenjem o
- 192 -
VANPARNINI POSTUPAK
nasleivanju, a postoje uslovi za ponavljanje postupka, po pravilima parninog postupka, nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine, ve stranke svoja prava mogu ostvariti u parninom
postupku.
albeni navodi, da je uinjena bitna povreda odredaba vanparniog postupka, jer su ispunjeni
uslovi iz l. 29. Zakona o vanparninom postupku za ponavljanje postupka, bez ikakvog su uticaja
na pravilnost i zakonitost oalbenog reenja. Ovo stoga, to iz l. 29. st. 2. Zakona o vanaprninom
postupku, proizilazi da se protiv reenja, kojim je postupak pravnosnano zavren, predlog za ponavljanje postupka ne moe podneti, ako je uesniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo, da svoj
zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruje u parnici ili u postupku pred upravnim organom, a saglasno kome je i prvostepeni sud postupio, donosei osporeno reenje u smislu l. 131. Zakona o
vanparninom postupku, kojim je stranke uputio da svoj zahtev mogu ostvariti u parnici.
(Iz Reenja Osnovnog suda u Kragujevcu O-2342/08 od 14.02.2011. godine i
Reenje Vieg suda u Kragujevcu G-657/11 od 11.04.2011. godine)
508.
Ne moe se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavtine zavreno pravnosnanim reenjem o nasleivanju.
Prema utvrenom injeninom stanju, pravnosnanim reenjem Sreskog suda u Kraljevu
R.br.82/56 od 26.08.1956. godine, raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K..
biveg iz Samaila na taj nain to je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina,
blie opisana u tom reenju. Meutim, prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka, u tom postupku kao uesnik izostavljen je zakonski naslednik, sada pok. V. N. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi l. 422. stav 1. ta. 1. ZPP, jer je nezakonitim i nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraeno pravo da uestvuje u postupku.
Na ovako utvreno injenino stanje, pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio
predlog za ponavljanje postupka u smislu l. 426. stav 1. ZPP u vezi l. 130. i 131. ZVP.
Prema odredbi l. 422. stav 1. ta. 1. ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije bila data mogunost da raspravlja pred sudom. Meutim, ova mogunost iskljuena je u ostavinskom postupku prema odredbama l. 130. i 131. ZVP. Odredbom l. 130. stav 1.
Zakona o vanparninom postupku predvieno je da ako po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu neko lice koje nije uestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavtine, polae pravo na
zaostavtinu kao naslednik, ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e to lice uputiti da
svoje pravo moe da ostvari u parninom postupku. Prema l. 131. istog zakona kada je raspravljanje zaostavtine zavreno pravnosnanim reenjem o nasleivanju, a postoje uslovi za ponavljanje postupka
po pravilima parninog postupka, nee se obnoviti postupak raspravljanja zaostavtine, ve stranke svoja
prava mogu ostvarivati u parninom postupku. Kako je postupak raspravljanja zaostavtine pravnosnano okonan i kako je iskljuena mogunost ponavljanja postupka, to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbaen u smislu citiranih zakonskih odredbi.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G. br. 11/08 od 20.02.2008. godine)
509.
Protiv ostavinskog reenja kojim je postupak pravosnano zavren predlog za ponavljanje postupka se ne moe podneti.
- 193 -
VANPARNINI POSTUPAK
510.
Naslednici u parnici mogu traiti ostvarivanje svojih prava nakon pravnosnanosti reenja o nasleivanju kada postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parninog postupka, odnosno kada bez
svoje krivice nisu mogli u ostavinskom postupku da iznesu okolnosti na osnovu kojih bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka, pa budui da su tuioci imali saznanje o svim okolnostima pod kojim
smrt porodice (u pogledu naina i utvrivanja vremena smrti) ne moe se smatrati da je sporazum o nainu nasleivanja zaostavtine nitav zbog nepostojanja ili nedoputenosti osnova, odnosno zbog toga
to zbog redosleda nastupanja smrti lanova porodice tuena nije zakonski naslednik.
511.
Kada je ostavinskim reenjem raspravljena zaostavtina pokojnog i proglaeni zakonski naslednici na stambenoj zgradi, tada je bez uticaja ulaganje uz albu predugovor o kupoprodaji stambene
zgrade.
512.
U ostavinskom postupku je iskljuena mogunost podnoenja predloga za ponavljanje
ostavinskog postupka, a ako se predlog podnese isti se ima odbaciti.
U sprovedenom postupku prvostepeni sud je utvrdio da je pravosnanim ostavinskim reenjem
okonan postupak raspravljanja zaostavtine, a sada jedan od naslednika podnosi predlog za ponavljanje tog postupka. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je predmetni predlog za ponavljanje ostavinskog postupka odbacio kao nedozvoljen. Naime, odredbama lana 130. i
131. Zakona o vanparninom postupku je regulisano da ukoliko postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parninog postupka, nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine, ve
stranka svoje pravo moe ostvarivati u parninom postupku. Shodno tome, nesumljivo je da je pravni institut ponavljanja postupka iskljuen u ostavinskom poistupku, pa je prvostepeni sud pravilno
dluio kada je predlog za ponavljanje postupka dbacio kao nedozvoljen, a pri tom upozorio naslednika da svoje pravo moe ostvariti u parninom postupku.
513.
Naslednik koji nije uestvovao u postupku do donoenja reenja o raspravljanju zaostavtine svoja nasledna prava moe ostvariti samo u parninom postupku.
Prvostepenim reenjem pravnosnano je raspravljena zaostavtina pok. D. i za naslednike po
osnovu zavetanja i zakona oglaeni sin i unuk ostavioca. Revident je srodnik sada pok. supruge
ostavioca LJ. P. koja je nadivela ostavioca. Kod takvog injeninog stanja pravilno je prvostepeni
sud odbacio albu zakonskog naslednika (po pravu predstavljanja) kao nedozvoljenu, jer zakon o
vanparninom postupku ne dozvoljava uee lica koje polae pravo na zaostavtinu kao naslednik
posle pravnosnanosi reenja o nasleivanju. Naime, po lanu 130. Zakona o vanparninom postupku, ako po pravnosnanosti reenja o nasleivanju, ili reenja o legatu neko lice koje nije uestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavtine (kao u ovom sluaju) polae pravo na zaostavtinu kao
- 194 -
VANPARNINI POSTUPAK
naslednik, ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e to lice uputiti da svoje pravo
ostvari u parninom postupku. S obzirom da revidenta ranije pravnosnano reenje o raspravljanju zaostavtine ne vezuje niti u odnosu na nju proizvodi dejstvo, jer u ostavinskom postupku nije uestvovala,
a imajui u vidu citirano pravilo o ostvarenju naslednih prava u parninom postupku. to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je albu odbacio i ovde revidentu nije dozvolio uee u pravnosnano
okonanom ostavinskom postupku.
514.
Neosnovani su navodi albe naslednog uesnika RJ da je prvostepeni sud pogreio to je doneo pobijano reenje, jer nije uzeo u obzir navode iz podneska ovog naslednog uesnika od
18.10.2000. godine kojim je on traio izdvajanje iz zaostavtine 1/2 dela vlasnitva na stanu i kui koji su predmet zaostavtine, a na ime njegovog doprinosa u sticanju ovih nepokretnosti koje
su steene u toku trajanja njegovog braka sa ostaviljom, pokojnom DJ Ovo iz razloga to nasledni uesnik RJ ovaj zahtev nije istakao do zavretka ostavinskog postupka pred prvostepenim sudom, tj. do zakljuenja rasprave na roitu odranom dana 11.10.2000. godine, pri emu pravnosnano reenje o nasleivanju ne spreava naslednog uesnika RJ da svoj zahtev ostvari u parnici, shodno odredbi lana 26 Zakona o vanparninom postupku.
515.
Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev tuioca kojim je traio
da se utvrdi da je tuena, poklonom uinjenim od strane ostavioca, u celini izmirena u pravu
naslea, nalazei da ovakav zahtev stranka moe istai samo do pravnosnanog okonanja
ostavinskog postupka.
Okruni sud je ukinuo prvostepenu presudu iz sledeih razloga:
Zahtev za uraunavanje poklona u nasledni deo moe se sa uspehom isticati samo do pravnosnanog okonanja ostavinskog postupka.
Meutim, po odredbi lana 131. Zakona o vanparninom postupku, kada je raspravljanje zaostavtine zavreno pravnosnanim reenjem o nasleivanju ili reenjem o legatu, a postoje uslovi
za ponavljanje postupka po pravilima parninog postupka, nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine, ve stranke mogu ostvariti svoja prava u parninom postupku.
Kako je tuilac u tubi i tokom celog postupka tvrdio da je tek po pravnosnanom okonanju
ostavinskog postupka iza smrti ostavioca saznao da je isti tuenoj za ivota uinio poklon i da je
tek tada o tome pribavio odgovarajue dokaze, proizlazi da se zahtev tuioca zasniva ne samo na
materijalnopravnim odredbama propisa o nasleivanju ve i na odredbama Zakona o parninom
postupku koji se tiu ponavljanja postupka i ve citiranoj odredbi Zakona o vanparninom postupku, pa je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku pouzdano utvrdi kada je tuilac
saznao za poklon uinjen tuenoj od strane ostavioca radi pravilne primene lana 421. taka 9) i
lana 423. stav 1. taka 6) i stav 2. Zakona o paninom postupku. Dalje, postupanje prvostepenog
suda zavisie od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parninog postupka.
- 195 -
VANPARNINI POSTUPAK
516.
Uraunavanje poklona u nasledni deo po pravosnanom okonanju ostavinskog postupka,
moe se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u
smislu lana 131. Zakona o vanparninom postupku.
Prvostepeni sud je miljenja da se po pravosnanom okonnjanju ostavinskog postupka po tubi
jednog od naslednika u parninom postupku, uopte ne moe osnovano zahtevati uraunavanje u nasledni deo poklona uinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tubeni zahtev tuioca kojim je traio da se utvrdi da je tuena poklonom uinjenim od strane ostavioca, njihovog oca pok. V., u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti, budui da je tuilac
ovakav zahtev istakao po pravosnanom okonanju ostavinskog postupka iza pok. V. Meutim, odredba lana 131. Zakona o vanparninom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavtine
zavreno pravosnanim reenjem o nasleivanju ili reenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parninog postupka, nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine, ve stranke mogu svoja prava ostvariti u parninom postupku. Dakle, nesumnjivo je da se uraunavanje u nasledni deo poklona uinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca moe zahtevati u
ostavinskom postupku do donoenja pravosnanog reenja o nasleivanju. Meutim, ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, naslednik je ovlaen u smislu navedene zakonske odredbe
da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. S obzirom na navode tuioca u prvostepenom postupku i sada u albi da tubeni zahtev zasniva, pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uraunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi lana 131. ZVP, odnosno na injenicama da je tuilac
tek po pravosnanom okonanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvruje da je
ostavilac pok. V. tuenoj za ivota uinio poklon, te da iz ovoga proizilazi da tueni insistira na primeni odredbe lana 421. taka 9. ZPP, u ponovnom postupku prvostepeni sud e o osnovanosti tubenog zahteva odluivati tako to e najpre ispitati i utvrditi kada je tueni saznao za poklon uinjen od strane ostavioca, a sve radi primene lana 421. taka 9. i lana 423. stav 1. taka 6. i stav 2.
ZPP. Dalje, postupanje prvostepenog suda potom e zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parninog postupka.
(Iz presude Optinskog suda u Lajkovcu, P. 121/97, od 3.11.1999. godine)
517.
Naslednici ne mogu tubom za utvrenje traiti ponitenje reenja o nasleivanju u delu gde se
jedna nepokretnost izdvaja iz zaostavtine, jer se sudska odluka moe pobijati samo redovnim pravnim lekovima.
518.
Pravnosnano reenje o nasleivanju ne vezuje tuilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrenje prava svojine na imovini koja ini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnjenja
nunog dela.
519.
Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parninog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u branoj zajednici.
- 196 -
VANPARNINI POSTUPAK
520.
Sud e odbaciti albu kao nedozvoljenu ukoliko alilac nije naslednik lica ija je zaostavtina
raspravljena, odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca.
521.
Posle pravnosnanosti reenja donetog u ostavinkom postupku, lice koje ima zakljuen
ugovor o doivotnom izdravanju sa ostaviocem, a nije uestvovalo u ostavinskom postupku, svoja prava povodom zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju moe ostvarivati
u parnici.
Kod pravilno utvrene injenice u postupku kod prvostepenog suda da je reenjem Optinskog suda u Kragujevcu raspravljena zaostavtina iza smrti sada pok. . D. biv. iz Kragujevca,
kojim reenjem su za naslednike oglaeni njegovi sinovac i sinovica, kao jedini uesnici u ovom
postupku, te da je navedeno reenje postalo pravnosnano dana 6.02.1993. godine, pravilno je naao prvostepeni sud da albu alioca izjavljenu protiv ovog reenja treba odbaciti, budui da ona
nije bila uesnik u navedenom ostavinskom postupku koji je pravnosnano okonan, pa kako alilac istie da je ona sa sada pok. ostaviocem, za vreme njegovog ivota, zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju, koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleivanja po pravnosnanom reenju prvostepenog suda, od 24.11.1992. godine, to sva svoja prava povodom navedenog
zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju moe ostvarivati u parnici u smislu odredbe lan
131. Zakona o vanparninom postupku.
(Iz odluke Okrunog suda u Kragujevcu, G. 650/93 od 18.06.1993. godine)
522.
Univerzalni naslednici parnine stranke su legitimisani za podnoenje predloga za ponavljanje

pravnosnano zavrenog parninog postupka.
(Iz Reenja Okrunog suda u Subotici, G. 1897/93)
523.
Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje uesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa.
Uesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu
istakli zahtev za priznavanje prava na nuni deo, pa im ni ostavinskim reenjem nije priznato pravo
da taj zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okonanju ostavinskog
postupka.
524.
Po pravnosnanosti reenja o nasleivanju naslednik koji nije uestvovao u ostavinskom postupku, sva svoja prava povodom naslea moe ostvarivati u parnici.
- 197 -
VANPARNINI POSTUPAK
525.
Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravljanja zaostavtine u pogledu odluke o pravu nasleivanja i legatu, ukoliko im zakonom
nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.
Meutim, svaki uesnik u ostavinskom postupku moe i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom traiti stvar, koja je bila predmet zaostavtine, ako se tubeni zahtev zasniva na pravu
svojine ili nekom drugom pravnom osnovu, nezavisno od prava na naslee ili legat.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 338/88)
526.
Kada je raspravljanje o zastavtini zavreno pravnosnanim reenjem o nasleivanju, a postoje

uslovi za ponavljanje postupka, onda se nee obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine ve e
se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici.
527.
Kada je ostavinski postupak okonan pravnosnanim reenjem o nasleivanju i o uruenju zaostavtine, a sanaslednici su postali zemljino-knjini suvlasnici u idealnim delovima, tada svaki naslednik,
kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavtini. Smisao navedene zakonske odredbe (lan 144. Zakona o nasleivanju), ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasnikim udelom
sanaslednika fizikom deobom, ve donoenjem reenja o nasleivanju i uknjibom suvlasnikog dela
u zemljinim knjigama na podrujima gde su one ustanovljene.
528.
Shodno lanu 144. Zakona o nasleivanju, mogue je zakljuenje ugovora o prenosu izmeu naslednika zaostavtine i lica koje nije naslednik. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter
i obavezuje naslednika da po izvrenoj deobi nasledni deo, koji je prodao, preda saugovorau. Meutim, do izvrene deobe nasledstva kupac ne moe ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora.
ODREIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU
NEPOKRETNOST
529.
Pobijanom drugostepenom presudom potvrena je prvostepena presuda kojom je tuena
optina obavezana da tuiocima na ime naknade za oduzetu kp.br. 615/1 u povrini od 79,88
ari isplati 8.686.095,00 dinara sa zateznom kamatom poev od 06.02.2007. godine pa do isplate,
kao i da im na ime trokova spora isplati 910.600,00 dinara.
- 198 -
VANPARNINI POSTUPAK
Protiv pravnosnane drugostepene presude tuena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrene primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu lana 399. ranije vaeeg ZPP (''Sl.
glasnik RS'' 125/04...), pa je naao da je revizija osnovana.
Ako je ranijem vlasniku eksproprisana nepokretnost i naknada mu za eksproprisanu imovinu nije
plaena niti mu je dato drugo zemljite, pa je u toku 1993. godine doneto reenje o deeksproprijaciji
(ponitaj eksproprijacije), a posle toga organ lokalne samouprave izvri dodelu tog istog zemljita treem licu koje se uknjii kao vlasnik u javnim knjigama, postoje uslovi za odgovornost tuene zbog nezakonitog ili nepravilnog rada po lanu 25. ranije vaeeg Ustava RS (''Sl. glasnik RS'' 1/90) i lana
172. ZOO. Naime, organ uprave (komisija za komasaciju) koja dodeli zemljite treem licu znala je ili
mogla znati da je drugi upravni organ u sastavu iste lokalne samouprave doneo reenje o deeksproprijaciji, pa raspodela zemljita koje treba da se vrati ranijem vlasniku predstavlja protivpravno postupanje i povredu prava na imovinu. Zbog toga tuena treba da naknadi tetu u visini trine vrednosti nepokretnosti prema cenama u vreme presuenja (lan 189. ZOO).
Meutim, niestepeni sudovi pogreno primenjuju materijalno pravo (lan 189. ZOO) jer trinu
vrednost nepokretnosti ne odreuju u vreme presuenja (2010. godina), ve je odreuju na osnovu
nalaza i miljenja vetaka po cenama od 2007. godine. Vremenski rok od oko tri godine izmeu vetaenja i presuenja ne moe se upodobiti ''momentu presuenja''.
Osim izloenog, u vreme presuenja stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona
o eksproprijaciji (''Sl. glasnik RS'' br. 20/2009) po kome trinu procenu cene u vezi naknade za eksproprisano poljoprivredno zemljite i graevinsko zemljite vri organ nadlean za utvrivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (izmenjeni lan 42. Zakona o eksproprijaciji).
Eksproprijacija (zadiranje u privatnu imovinsku sferu zbog postojanja opteg interesa), deeksproprijacija (lan 36. Zakona o eksproprijaciji) i odreivanje naknade za zakonom dozvoljeno oduzimanje nepokretnosti predstavljaju oblast koju detaljno regulie poseban zakon (Zakon o eksproprijaciji). Zbog toga se u konkretnom sluaju, i na parnice u toku ne primenjuju opta pravila u pogledu
slobode dokaznih sredstava radi utvrivanja visine naknade ve se moraju primeniti pravila iz Zakona o eksproprijaciji koji u lanu 42. propisuje nain utvrivanja vrednosti (trine vrednosti).
530.
Ne moe se ponititi pravosnano reenje o eksproprijaciji nepokretnosti ukoliko je utvreno da
je korisnik ekproprijacije pre pravosnanosti odluke o naknadi izvrio prema prirodi objekta znatnije
radove na objektu koji je bio premet ekproprijacije.
(Presuda Upravnog suda u Beogradu, 7 U-2485/10, od 12.05.2011. godine)
531.
Vlasnik zemljita kome je reenjem nadlenog organa odobrena parcelacija zemljita na graevinske placeve koje je potom prodao duan je da svakoj parceli obezbedi prilaz, pa mu ne pripada naknada za zemljite koje je planom parcelacije odreeno za ulicu.
Prvostepenom presudom obavezani su tueni Republika Srbija, Optina ... i drugi, da solidarno tuiocu M.R. na ime naknade za zauzeto zemljite isplate iznos od 4.630.029,oo dinara, a tuiocu M.J. iznos
od 4.261.971,oo dinara, kao i trokove parninog postupka u iznosu od 856.225,00 dinara.
- 199 -
VANPARNINI POSTUPAK
Drugostepenom presudom odbijene su kao neosnovane albe tuenih i potvrena prvostepena
presuda. Vrhovni kasacioni sud odluujui po izjavljenoj reviziji Republike Srbije i Optine ... preinauje presude drugostepenog i prvostepenog suda i presuuje tako to odbija tubeni zahtev tuilaca i obavezuje ih na naknadu parninih trokova tuenima.
Predmet tubenog zahteva u ovoj parnici je naknada za zemljite koje u prirodi predstavlja ulice.
Niestepeni sudovi zakljuuju da tuioci imaju pravo na naknadu za ulino zemljite u dosuenom iznosu, s obrazloenjem da tueni nisu dokazali injenicu da je dolo do otputanja zemljita tuilaca. Pravo svojine na spornom zemljitu nije preneto sa tuilaca na tuenu Republiku Srbiju. Kako
povraaj zemljita koje je predvieno za ulicu nije mogu, a zemljite je privedeno nameni, po izraenom stavu niestepenih sudova vlasnici imaju pravo na naknadu za ulino zemljite. Sudovi dosuuju naknadu tuiocima u iznosima blie navedenim u izreci prvostepene presude.
Revizijski sud ne prihvata pravne stavove niestepenih sudova, i smatra da je zahtev za isplatu
ove naknade neosnovan.
Reenjem Optinskog sekretarijata za urbanizam, graevinske i komunalno-stambene poslove
odobrena je tuiocu M.R. parcelacija kat. parcele broj 1281, ali je vlasnik korisnik planiranih graevinskih parcela obavezan da pre izvrene parcelacije na terenu rei imovinskopravne odnose, planirane ulice koja prolazi preko predmetne parcele, i tako obezbedi pristup novoformiranim parcelama sa javnog puta, odnosno ulice. Nesporna je injenica da je i tuiocu M.J. odobrena parcelacija.
Tuioci su prodajom svojih parcela morali kupcima obezbediti prilaz do prodatih delova parcela,
to znai da se isparcelisano zemljite ne bi moglo prodavati za izgradnju stambenih zgrada bez
obezbeenog prilaza za svaku parcelu (plac). Radi se o zemljitu koje je nakon parcelacije sprovedene na zahtev tuilaca ostavljeno na korienje novim vlasnicima, kupcima parcela, radi obezbeenja
prilaza novoformiranim parcelama. Sami tuioci su, dakle, prilikom parcelacije ostavili jedan deo
zemljita da bi novi vlasnici mogli da koriste parcele koje su im prodali tuioci. Samim tim, nisu ispunjeni uslovi za usvajanje tubenog zahteva i obavezivanje tuenih za isplatu naknade za ulino zemljite ni po odredbama Zakona o eksproprijaciji, kao ni po odredbama Zakona o obligacionim odnosima kojima je propisano pravno na naknadu tete. Niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuene da tuiocima isplate naknadu za ulino zemljite u dosuenom iznosu na ta se revizijom osnovano ukazuje.
injenica da sporni deo zemljita koji je obuhvaen ulicama nije izuzet od tuilaca u postupku
eksproprijacije, te da im nije dosuena naknada za oduzeto zemljite, sama po sebi ne daje pravo tuiocima na naknadu za to zemljite. Izvrenom parcelizacijom tuena Optina ... nije stekla pravo
upravljanja i raspolaganja parcelama tuilaca. Parcelizacija je sprovedena na zahtev tuilaca i ona
predstavlja tehniki postupak kojim je omogueno tuiocima raspolaganje novoformiranim parcelama i kojima je bilo u interesu da se formira ulica radi obezbeivanja prilaza kupcima novoformiranih
parcela. Parcelizacijom zemljita ostvarena je vea vrednost parcela od one koja bi bila dobijena da
nije izvrena parcelizacija. Isparcelisano zemljite se oigledno moglo prodavati za izradnju stambenih zgrada samo pod uslovom da je za svaku parcelu obezbeen prilaz. Tuioca su kupcima dozvolili
korienje ovog zemljita kao puta, zato to su morali ostaviti put onome ko kupuje parcelu radi ulaska na samu parcelu. Na taj nain tuioci su prodali kupcima pravo na korienje prilaznog puta. Tuena Optina ... je prihvatajui postojee faktiko stanje, navedeni prilazni put, korien ve od strane vlasnika parcela koje su im prodali tuioci, sa pravom korienja prilaznog puta, samo uredili ovo
zemljite opremajui ga infrastrukturom.
S obzirom da je materijalno pravo pogreno primenjeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio reviziju
tuenih, preinaio niestepene presude tako to je odbio zahtev tuilaca u celini kao i zahtev za naknadu
trokova i odluio kao u izreci pod 1. U smislu lana 407. stav 1. Zakona o parninom postupku.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1140/10 od 14.10.2010. godine)
- 200 -
VANPARNINI POSTUPAK
532.
Ukoliko je od zemljita u privatnoj svojini ostavljenog za put prilikom prodaje placeva, optina formirala ulicu kao javno dobro, tako to je izgradila komunalnu infastrukturu, vodovod, kanalizaciju, uvela telefon i postavila asfalt, izvrena je faktika eksproprijacija, pa je stoga optina u obavezi da plati naknadu ranijem vlasniku u visini trine vrednosti zemljita.
(Okruni sud u Valjevu, G. 844/08 od 7.08.2008. godine)
533.
Odredbom lana 20. stav 2. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se opti interes za
eksproprijaciju moe utvrditi ako je, u skladu sa zakonom, donet odgovarajui planski akt,
kojim je na odreenom zemljitu predviena izgradnja objekata iz stava 1. ovog lana.
U konkretnom sluaju osporenim reenjem je utvren opti interes za eksproprijaciju predmetnih nepokretnosti na osnovu izvoda iz DUP-a kopije izvoda iz zemljino knjinih uloaka,
kopija katastarskog plana i Izvetaja RGZ br. 952-01-17-625/2004 od 22.07.2005. godine, o formiranju graevinske parcele radi izgradnje ulice, ali bez pri tom, navoenja i broja "Slubenog lista" u kome je isti objavljen. Ovo je od uticaja jer se navodima tube ukazuje da u reenju o utvrivanju opteg interesa za eksproprijaciju, nije naveden naziv i oznaka planskog akta na osnovu
koga je osporeno reenje doneto i "Slubeni glasnik" u kome je akt objavljen. Takoe, prema
pravnom stavu Vrhovnog suda Srbije, organ koji vodi postupak utvrivanja opteg interesa za
eksproprijaciju u smislu lana 20. Zakona o eksproprijaciji ini povredu pravila postupka iz lana
9. u vezi lana 132. Zakona o optem upravnom postupku, ukoliko sopstveniku nepokretnosti ne
omogui da se izjasni o svim injenicama i okolnostima znaajnim za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Sa navedenog, prilikom donoenja osporenog reenja povreeno je jedno od
osnovnih naela Zakona o optem upravnom postupku - naelo sasluanja stranke."
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 8647/2007 od 9.04.2008. godine)
534.
Bez uticaja su na zakonitost osporenog reenja navodi tubi da je opti interes utvren samo na
deo nepokretnosti, to ima za posledicu da korienje preostalog dela nepokretnosti bude ekonomski
neisplativo kao i da postoji neslaganje izmeu faktikog stanja u pogledu prava svojine na nepokretnosti i stanja u zemljinim knjigama, jer se vlasnik nije upisao u zemljine knjige, kao i zahtevi tuilaca za odgovarajuu naknadu za nepokretnosti u odnosu na koje je utvren opti interes. Ovo stoga,
jer odredbom lana 20. Zakona o eksproprijaciji (dalje: Zakon), primenom koje odredbe je doneto
osporeno reenje to nije propisano kao dokumentacija koja se dostavlja, kao i bankarska garancija da
su obezbeena sredstva na ime isplate nepokretnosti u odnosu na koje je utvren opti interes. Takoe i iz razloga to se, shodno odredbama Zakona, tek u postupku po predlogu za eksproprijaciju nepokretnosti u odnosu na koje nije utvren opti interes osporenim reenjem, i to ako korisnik eksproprijacije, u ovom upravnom sporu zainteresovano lice podnese ovaj predlog, moe eventualno isticati zahtev (lan 30. Zakona) da se eksproprie i preostali deo nepokretnosti, dakle onaj deo u odnosu
na koji nje utvren opti interes, te se tek u tom postupku, izmeu ostalog, utvruje i faktiko vlasnitvo na eksproprisanim nepokretnostima (lan 31. Zakona). Pitanje naknade za eksproprisane nepokretnosti se reava u posebnom postupku, a poto se nepokretnosti ekspropriu. Cenjeni su i ostali
navodi, ali su po stanovitu Vrhovnog suda Srbije neosnovani.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 1649/05 od 29.01.2007.)
- 201 -
VANPARNINI POSTUPAK
535.
Ispitujui zakonitost osporenog reenja, Vrhovni sud Srbije je naao da tuba nije osnovana. Ovo
stoga, jer je odredbom lana 5. stav 1. Zakona o eksproprijaciji (dalje: Zakon) propisano da eksproprijacijom moe da se ustanovi i slubenost na nepokretnosti ili zakup na zemljitu na odreeno vreme (nepotpuna eksproprijacija), a lanom 8. stav 1. Zakona propisano je da se eksproprijacija moe
vriti za potrebe federacije, Republike, pokrajine, grada, optine, drutvenih i dravnih fondova i javnih preduzea, ako zakonom nije drugaije odreeno. U lanu 25. stav 1. Zakona propisano je da
predlog za eksproprijaciju moe podneti korisnik eksproprijacije tek poto je u skladu sa Zakonom
utvren opti interes za eksproprijaciju nepokretnosti, u lanu 25. stav 3. Zakona propisano je da u
ime pokrajine, grada, odnosno optine predlog za eksproprijaciju podnosi nadleni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa pokrajinu, grad, odnosno optinu, a po lanu 25. stav 4. Zakona
predlog za eksproprijaciju podnosi se optinskoj upravi optine na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predloena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrivanja opteg interesa za
eksproprijaciju. lan 65. stav 1. Zakona propisuje da na zemljitu u dravnoj i drutvenoj svojini
mogu se ustanoviti prava slubenosti prolaza, prevoza, crpljenja vode, postavljanja objekata za prenos elektrine energije i druge slubenosti u korist pravnih lica.
Iz napred iznetog proizlazi da se neosnovano u tubi navodi da je osporeno reenje doneo nenadleni organ, po zahtevu neovlaenog lica i da je pogreno primenjen Zakon, jer je upravo Zakonom regulisan postupak ustanovljenja slubenosti na nepokretnosti na odreeno vreme (nepotpuna
eksproprijacija), koji je prvostepeni organ pravilno primenio, pa je tueni organ pravilno odbio albu
kao neosnovanu.
536.
Prilikom utvrivanja injenica bitnih za odluivanje o obliku i obimu naknade za eksproprisanue nepokretnosti, vanparnini sud je duan da postupa po slubenoj dunosti i u tom pravcu nije vezan, niti
ograien procesnim aktivnostima uesnika u postupku, i stoga sud nije mogao da odustane od izvoenja
dokaza, samo zato to raniji vlasnici nisu poloili iznos potreban za podmirenje trokova, bez obzira to
je sud odluio da dokaze izvede po predlogu ranijih vlasnika.
537.
Sopstvenik nepokretnosti moe zahtevati da mu se eksproprie preostali deo nepokretnosti
samo u postupku eksproprijacije dela te nepokretnosti.
Po oceni Vrhovnog suda Srbije osporeno reenje je nezakonito jer je prilikom njegovog donoenja
pogreno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredba lana 10. Zakona o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95) kojom je propisano da, ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti
utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je
zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemoguena ili bitno oteana njegova egzistencija, eksproprisae se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti. Sopstvenik nepokretnosti, u smislu navedene odredbe Zakona moe podneti zahtev da mu se eksproprie preostali deo nepokretnosti, samo u zakonito pokrenutom postupku eksproprijacije dela nepokretnosti, pa je njegovo pravo uslovljeno pokretanjem postupka eksproprijacije koji se odnosi upravo na tu nepokretnost, odnosno njen deo.
- 202 -
VANPARNINI POSTUPAK
Kako iz spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da su sopstvenici nepokretnosti, u postupku
eksproprijacije katastarske parcele broj 916/2 u KO C., podneli zahtev za eksproprijaciju katastarske
parcele broj 139 u KO S, odnosno cele katastarske parcele, a ne preostalog dela, i to u sasvim drugoj
katastarskoj optini, po oceni Vrhovnog suda Srbije nisu bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe
lana 10. Zakona o eksproprijaciji. Ova odredba Zakona se prema stavu Vrhovnog suda Srbije moe
primeniti samo u sluaju ako se u postupku eksproprijacije jednog dela katastarske parcele, koja se
oznaava brojem, klasom, kulturom, povrinom i nazivom katastarske optine, utvrdi da sopstvenik
nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, pri emu se pod preostalim delom
podrazumeva upravo preostali deo one katastarske parcele od koje se jedan deo eksproprie, a ne i
bilo koja druga parcela u drugoj katastarskoj optini.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije U. br. 4200/04 od 5.10.2005. godine)
538.
Reenjem Optinskog suda u K.1R18/01 od 8.05.2001. godine, odreena je naknada za eksproprisane nepokretnosti blie odreene u izreci prvostepenog reenja, u iznosu od 12.665.800,00
dinara i obavezan protivnik predlagaa da predlagau ovaj iznos isplati sa zakonskom zateznom
kamatom od dana presuenja do konane isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Odluujui po izjavljenoj albi, Okruni sud u P. ukinuo je prvostepeno reenje i odbacio predlog za odreivanje naknade za eksproprisano zemljite, s obrazloenjem da je prilikom donoenja
oalbenog reenja poinjena apsolutno bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 354. stav
2. taka 3) Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), na ije postojanje povodom albe drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, a koja se ogleda u tome to je postupak sproveo i odluku doneo
vanparnini sud, a protivno odredbi lana 132. Zakona o vanparninom postupku i lana 36. stav 7.
Zakona o eksproprijaciji. Naime, pretpostavka za pokretanje i voenje postupka za naknadu za eksproprisanu nepokretnost, kao vanparninog postupka jeste da raniji sopstvenik i korisnik eksproprijacije nisu pred nadlenim optinskim organom uprave zakljuili punovaan sporazum o naknadi za
eksproprisanu nepokretnost. Pretpostavka za pokretanje i voenje ovog vanparninog postupka je
postojanje reenja o eksproprijaciji. U konkretnom sluaju, reenje o eksproprijaciji Sreske eksproprijacione komisije broj 9/48 od 25.05.1948. godine, poniteno je reenjem Optinske uprave
K. Odeljenja za privredu, finansije i stambeno-komunalne poslove i jedan deo eksproprisane
imovine i to k. p. br. 5502/1 i 552/5 vraeni su u svojinu predlagau, a ostatak eksproprisane
imovine ne moe se vratiti i za isti ima biti odreena naknada. Kako izmeu predlagaa koji sebe
oznaava kao pravnog sledbenika vlasnika eksproprisane imovine i Optine K, kao krajnjeg korisnika, nije postignut sporazum o naknadi za eksproprisano zemljite, to je optinska uprava K.
spise predmeta prosledila pogreno vanparninom odeljenju Optinskog suda u K. lanom 36.
stav 7. Zakona o eksproprijaciji, predvieno je da imovinskopravne odnose izmeu korisnika
eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u sluaju spora reava redovan sud. Poto je reenje o
eksproprijaciji poniteno, smatra se da isto nije bilo doneto, pa predlaga svoja imovinska prava
u odnosu na zemljite iz reenja od 18.07.1997. godine Optine K, a koje nije moglo biti vraeno,
moe reavati pred parninim sudom podnoenjem odgovarajue tube.
Zbog navedene povrede postupka, Okruni sud u K. je podnetu tubu usvojio, oalbeno reenje ukinuo i odbacio predlog za utvrivanje naknade, a na osnovu lana 369. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud Srbije u svojoj revizionoj odluci prihvatio je date razloge Okrunog suda u P, ali
nalazi da se predmet procesno ima reiti obustavom vanparninog postupka, a ne odbacivanjem
predloga.
- 203 -
VANPARNINI POSTUPAK
539.
Dispozitiv prvostepenog reenja o eksproprijaciji mora da sadri i svrhu zbog kojeg se eksproprijacija vri.
Neosnovano se tubom tuioca ukazuje na nezakonitost reenja tuenog organa. Pravilno je postupio tueni organ kada je po albi sopstvenika nepokretnosti u postupku po predlogu tuioca za
eksproprijaciju, ponitio prvostepeno reenje, jer se i po oceni ovoga suda, prvostepeno reenje zasniva na nepotpuno utvrenom injeninom stanju, zbog ega se ne moe proveriti pravilnost primene materijalnog prava u postupku kod tog organa. Dispozitiv prvostepenog reenja ne sadri svrhu
zbog koje se eksproprijacija vri, a ovo je znaajno zbog primene odredbe lana 72. stav 1. Zakona o
eksproprijaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 53/95), kako bi se ocenilo po kome e se zakonu okonati
postupak, a takoe u spisima ne postoji valjan izvod iz detaljnog urbanistikog plana koji ureuje
podruje na kome se nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, sa odgovarajuim grafikim prilozima iz kojih se mogu jasno videti mere i granice katastarskih graevinskih parcela kao i
namena povrina, uz odluku o usvajanju tog plana sa naznakom gde je odluka objavljena. Navedeni
nedostaci oigledno ukazuju na nezakonitost prvostepenog reenja pa je pravilno uvaavanjem albe
u upravnom postupku poniteno prvostepeno reenje.
(Vrhovni sud Srbije, U. 7110/96 od 1.10.1997. godine)
540.
Kada je u upravnom postupku donet sporazum o naknadi za nepotpuno eksproprisane nepokretnosti i utvreno pravo slubenosti korist tuenika u vidu postavljanja cevovoda preko parcele tuioca, a prilikom izvoenja radova je dolo do imetanja trase gasovoda tada se shodno l. 57. Zakona o
ekspropijaciji takva novonastala situacija ima reiti pred upravnim organom u smislu izmene sporazuma ili pak u vanparninom sudskom postupku.
(Okruni sud u Uicu, G. 1696/08)
541.
Ne moe se jednostranom izjavom, naknadno, opozvati saglasnost nadlenog organa, koja je data na sporazum o odreivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost, pa u takvom sluaju ima mesta voenju postupka pred sudom radi odravanja ove naknade.
542.
Pravnosnano reenje o eksproprijaciji predstavlja izvrni naslov za ispranjenje poslovne prostorije, pa je organ uprave nadlean za imovinskopravne poslove ovlaen da na osnovu tog reenja
korisniku eksproprijacije preda u posed eksproprisanu nepokretnost. Za tu predaju nije potrebna izvrna odluka suda.
- 204 -
VANPARNINI POSTUPAK
543.
Ako u zapisniku sainjenom pred optinskim organom uprave nadlenim za imovinskopravne

poslove, u sporazumu izmeu ranijeg sopstvenika nepokretnosti i korisnika eksproprijacije o davanju
u svojinu druge nepokretnosti na ime naknade nije odreeno da li su stranke postigle sporazum o
potpunoj naknadi ili delu naknade, onda se na osnovu injenice da je optinski organ uprave pravnosnano reenje o eksproprijaciji sa svim spisima dostavio nadlenom optinskom sudu radi odreivanje naknade ima smatrati da nije postignut sporazum o naknadi u celini.
544.
Kada je pred organom uprave zakljuen sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, u

vanparninom postupku ne moe se odliivati o naknadnom zahtevu za uveanje naknade po l. 51.
Zakona o eksproprijaciji.
545.
Kada je za odreenu nepokretnost donet plan regulacije graevinske linije i nivelacije
shodno l. 38. Zakona o planiranju i izgradnji, kada je ista nepokretnost planirana kao ulica, kada je ulica i formirana to tuilac ima pravo na naknadu za faktiki izuzeto zemljite.
Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je korisnik kp.br. 3568/22 KO N.P. koja se nalazi u
mestu koje je predvieno i namenjeno za stanovanje - porodini objekti i ista parcela je namenjena
kao prilazni put za susedne parcele. Prema l.36. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik
RS", br. 47/03) koji se ima primeniti, u konkretnom sluaju Generalnim planom odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja, a isti se odnosi na Grad Beograd, s tim to se
moe doneti za gradska i ostala naselja. Generalnim planom se ureuju i utvruju naroito graevinski reoni, namene povrine koje su preteno planirane u graevinskom reonu, gradski koridori i
kapaciteti za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu i zone ili
celine za koje e se radi urbanistiki planovi i zone ili celine za koje Generalni plan sadri ista
pravila grada. Prema izvodu iz urbanistikog plana za grad N.P. od 24.03.2008. godine, proizilazi
da za kp.br.3568 KO N.P. koja se nalazi u okviru Generalnog plana grada N.P. do 2010. godine
doneta su ista pravila o ureenju i pravilima graenja iste parcele. Prema izvodu iz urbanistikog
plana za kp.br.3568 KO N.P. donet je plan regulacije, te po istom planu formirana je
kp.br.3568/22 koja je namenjena kao Ulica Peterska. Prema l.38. istog zakona, plan generalne
regulacije odnosi se na naselja za koja se ne donosi Generalni plan, kao i za manja naselja i sela
za koje se ne donosi plan opteg ureenja. Planom generalne regulacije za celo naselje odreuje
se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja kao i pravila regulacije ureenja i
graenja. Plan iz stava 1. ovog lana, moe da se donese za deo naselja, a koje je tako odreeno
Generalnim planom. Plan generalne regulacije blie razrauje i to podelu graevinskih reona, na
- 205 -
VANPARNINI POSTUPAK
javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite, trase koridora i kapacitete za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu, visinske kote, raskrsnica
ulica (nivelacioni plan), namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom reonu, podelu na zone ili linije sa istim pravilima graevine i lokacije za javne objekte. Za kp.br.3568 KO
N.P. donet je plan regulacije graevinske linije i nivelacije shodno navedenoj zakonskoj odredbi,
pa je kp.br.3568/22 KO N.P. planirana kao ulica i formirana je Ulica Peterska, te tuilac ima
pravo na naknadu za faktiki izuzeto zemljite, shodno l. 42 Zakona o eksproprijaciji. Naime,
sporna parcela spada u regulacione linije ulica, te je tueni u obavezi da naknadi tetu tuiocu.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu G-1867/11 od 23.09.2011. godine)
546.
Ukoliko je od zemljita u privatnoj svojini ostavljenog za put prilikom prodaje placeva, optina formirala ulicu kao javno dobro tako to je izgradila komunalnu infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju, uvela telefon i postavila asfalt, izvrena je faktika eksproprijacija, pa je stoga optina u obavezi da plati naknadu ranijem vlasniku u visini trine vrednosti zemljita.
alba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz l. 361. st. 2. ta. 12. ZPP-a, jer pobijana presuda
sadri razloge o odlunim injenicama, tako da nema nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, jer
alba osim zakonske formulacije konkretno ne ukazuje o kojim odlunim injenicama pobijana presuda ne sadri razloge. Ukazivanje albe da je nejasno zbog ega prvostepeni sud tuiljama dosuuje
solidarnu isplatu naknade kada su one suvlasnici na predmetnoj parceli sa po jednom polovinom, po
nalaenju prvostepenog suda ne predstavlja bitnu povredu iz ta. 12. ve predstavlja primenu materijalnog prava o emu e biti rei kasnije.
Tako je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da su tuilje suvlasnici sa
po jednom polovinom na kp. br. 114/1 i pov. 0.08.93 ha KO L., da je tuena na toj parceli izgradila
komunalnu infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju, telefon i postavila asfalt, tako da predmetna parcela predstavlja ulice "N. A." i deo ulice "D. T.", i ta parcela je u katastru upisana kao put na zemljitu
u svojini graana.
Prvostepeni sud pravilnom ocenom iskaza tuilje N. M. i svedoka P. P. i D. R. utvruje da su
predmetne parcele kao i okolne parcele bile vlasnitvo oca tuilje, koje su najveim delom prodate
kao placevi, a da je predmetna parcela ostavljena kao put, da predmetnu parcelu koriste i tuilje za
svoje placeve, da prilikom prodaje ostalih placeva otac tuilja nije naplaivao naknadu za put, a preko vetaka graevinske struke utvrdio sadanju trinu vrednost predmetne parcele u iznosu od
2.100,00 dinara po metru kvadratnom, odnosno za ukupnu povrinu iznos od 1.875.300,00 dinara.
To injenino stanje alba ne dovodi u osnovanu sumnju, jer prvostepeni sud pravilno nalazi da
tuena nije pruila dokaze o tome da je naknada za predmetnu parcelu isplaena kroz cenu placeva,
jer ona i u odgovoru na tubu i sada u albi samo istie da se osnovano moe pretpostaviti da je
vrednost spornog zemljita morala biti uraunata u cenu svakog pojedinanog placa, bez obzira to
nije posebno iskazana. Njene navode prvostepeni sud nije mogao da prihvati, jer su ba sasluani
kupci, pomenuti svedoci P. P. i D. R. izriito rekli da su prilikom kupovine placeva platili samo cenu
za plac, a ne i za put. U tom smislu i drugostepeni sud nalazi da su napred navedeni navodi albe
neosnovani, jer je pravilno utvrdio da u cenu placeva nije uraunata i vrednost predmetne parcele.
Prvostepeni sud je, izvoenjem dokaza utvrdio suprotno pretpostavci, da je vrednost predmetne parcele uraunata u vrednost svakog pojedinanog placa, bez obzira da li je to posebno iskazano u ugovorima o kupoprodaji, jer je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da ta pretpostavka ne postoji, poto
su kupci plaali cenu samo za plac i u tu cenu nije uraunata vrednost putne parcele.
- 206 -
VANPARNINI POSTUPAK
alba takoe neosnovano ukazuje da je tuiljama shodno l. 46. st. 2. ZOSPO prestalo pravo
svojine usled naputanja, a ovo iz razloga to tuilje i sada koriste predmetnu parcelu kao ulicu
za dolazak u svoje placeve koje tu imaju, jer je oigledno da korienjem predmetne parcele od
strane tuilje, kod njih ne postoji volja da tu stvar vie ne dre.
alba neosnovano ukazuje i da je naknada previsoko utvrena, a ovo iz razloga to se ovde trai
naknada za izvrenu takozvanu "faktiku eksproprijaciju", kada se naknada odreuje prema trinoj
ceni nepokretnosti u vreme donoenja sudske odluke i u njegovom faktikom stanju u tom momentu,
a prvostepeni suda je pravilnom ocenom iskaza vetaka graevinske struke koji je koristio sve raspoloive podatke pravilno utvrdio trinu cenu predmetne nepokretnosti, u smislu l. 42. Zakona o eksproprijaciji, jer je izmeu ostalog imao u vidu i podatke iz Poreske uprave.
Na takvo utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno utvrdio da tuilje imaju pravo na
naknadu tete zbog izvrene "faktike eksproprijacije" jer je tom prilikom tuiljama oduzeto pravo
svojine i da zbog toga tuilje imaju pravo na naknadu prema Zakonu o eksproprijaciji.
Naime tuena optina je parcelu tuilja privela nameni i od nje formirala ulicu kao javno dobro i
time je pravo svojine tuilja na predmetnoj parceli prestalo. Tuiljama nije plaena zbog toga nikakva naknada. Odgovornost tuene se ogleda u tome to je bez eksproprijacije parcelu tuilja pretvorila u ulicu, u smislu l. 2. Zakona o putevima. Izgradnja, odravanje, upravljanje i korienje lokalnih puteva je u nadlenosti tuene, kako je to predvieno odredbom l. 4. ta. 7. Zakona o lokalnoj
samoupravi, a odredbe l. 69. i 70. Zakona o planiranju i izgradnji upuuju da je optina ta koja donosi akt o izuzimanju graevinskog zemljita iz poseda dosadanjeg korisnika i isplauje naknadu,
tako da se na taj nain zemljite pribavlja u dravnu svojinu. Dakle, tuena je ta koja naknadu duguje
poto je tuena liila tuilju prava svojine na predmetnoj parceli.
alba osnovano ukazuje da prvostepeni sud u stvari nije pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuenu da solidarno plati tuiljama naknadu, a ovo iz razloga to su tuilje suvlasnici
na predmetnoj parceli sa po jednom polovinom i u tom smislu nisu solidarni poverioci, ve svakoj
pripada po polovina ukupnog novanog iznosa. Takoe alba osnovano ukazuje da zakonska zatezna
kamata ne treba da tee od 30.11. 2007. godine kada je vetak dao svoj pismeni nalaz i miljenje, ve
od 10.01.2008. godine kada je vetak sasluan na glavnoj raspravi, kojom prilikom je ostao pri utvrenoj visini naknade iz svog pismenog nalazai miljenja, pa kako se u tom periodu visina naknade
nije promenila, to tuiljama zakonska zatezna kamata pripada od 10.01.2008. godine.
(Presuda Okrunog suda u Valjevu G. 844/08, od 7.08.2008. godine)
547.
Prema odredbi lana 134. stav 1. Zakona o vanparninom postupku (dalje: ZVP), postupak
odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokree se i vodi po slubenoj dunosti.
Prema sadrini navedene zakonske odredbe, i prilikom utvrivanja injenica bitnih za odluivanje o obliku i obimu naknade, vanparnini sud je duan da postupa po slubenoj dunosti i u tom
pravcu nije vezan, niti ogranien procesnim aktivnostima uesnika u postupku.
Prema tome, prvostepeni sud nije mogao da odustane od izvoenja dokaza dopunskim uviajem
i vetaenjem radi utvrivanja bitnih injenica, samo zbog toga to raniji vlasnici nisu uplatili predujam trokova za izvoenje tih dokaza, bez obzira to je sud odluio da dokaze izvede po predlogu ranijih vlasnika.
Korisno je, mada nije i neophodno, da u reenju o eksproprijaciji budu navedeni svi pripatci nepokretnosti koje se ekspropriu, kao to su voni zasadi i dr, to drugim reima znai da samo zbog
- 207 -
VANPARNINI POSTUPAK
toga to pripatci nisu navedeni u reenju o eksproprijaciji, vanparnini sud nee odbiti da odlui o
naknadi i za pripatke, ali pod uslovom da su oni zaista postojali u vreme eksproprijacije, naravno, i
pod uslovom da nije u pitanju zloupotreba prava svojine, o emu e biti rei kasnije.
Prvostepeni sud e u ponovnom postupku na pouzdan nain raspraviti pitanja vezana za primedbe ranijih vlasnika na nalaze vetaka, pa e uviajem, ili bez uviaja, ali svakako sasluanjem vetaka, po prethodnom izjanjenju ranijih vlasnika i korisnika eksproprijacije, utvrditi
vrednost jedne ljive, jedne trenje i jedne jabuke i drvne mase u obali.
Da li deo eksproprisanog zemljita po karakteru predstavlja graevinsko zemljite, to je pravno
pitanje o kome treba da reava prvostepeni sud, kao o prethodnom pitanju.
Kada je re o objektima, mladim vonim zasadima i detelini, prvostepeni sud, po slubenoj dunosti, treba da utvrdi o kakvim se objektima, zasadima i detelini radi, odnosno nisu li eventualno, obzirom na stanje u spisima, raniji vlasnici posadili voe, posejali detelinu i izgradili objekte, ne u cilju sticanja dozvoljene ekonomske dobiti, ve iskljuivo u cilju prividnog uveanja vrednosti nepokretnosti,
to bi predstavljalo zloupotrebu prava svojine i bilo suprotno lanu 4. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, o emu vanparnini sud, s obzirom na odredbe lana 137. stav 1. ZVP i lana 3.
stav 3. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) vodi rauna po slubenoj dunosti.
Zbog bitne povrede postupka iz lana 361. stav 1. ZPP, u vezi sa lanom 134. stav 1. ZVP i zbog
pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, koje je rezultiralo i pogrenom primenom materijalnog prava, prvostepeno reenje je moralo biti ukinuto.
548.
Naknada za oduzeto zemljite se odreuje prema statusu i stanju zemljita koje ono ima u vreme
odreivanja naknade, a ne u vreme oduzimanja.
549.
Prilikom odluivanja o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, vanparnini sud je duan,
po slubenoj dunosti, da vodi rauna i o moguoj zloupotrebi prava svojine, koja se moe sastojati i u radnjama ranijeg vlasnika preduzetim na eksproprisanim nepokretnostima u cilju
samo prividnog uveanja vrednosti nepokretnosti.
Pobijanim reenjem obavezan je protivnik predlagaa da predlagau na ime naknade za nepokretnosti, eksproprisane reenjem Odeljenja za privredu i imovinsko pravne poslove Optine L. br.
465-129/2004-03 od 12.05.2005. godine, za vone zasade plati iznos od 2.766.160,00 dinara u roku
od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja, a ukoliko naknadu ne plati u ostavljenom roku, duan
je da plati zakonsku zateznu kamatu raunajui istu od prvog dana nakon isteka ostavljenog roka pa
do konane isplate, i obavezan je protivnik predlagaa da na ime trokova postupka predlagau plati
iznos od 63.900,00 dinara u roku od 15 dana.
Protiv ovog reenja, protivnik predlagaa je blagovremeno izjavio albu pobijajui reenje zbog
pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene materijalnog prava.
Poto je postupio u smislu l. 372. i 388. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) u vezi sa
lanom 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku (dalje: ZVP), Okruni sud je naao da je alba
osnovana.
Prema odredbi lana 134. stav 1. ZVP, postupak odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokree se i vodi po slubenoj dunosti.
- 208 -
VANPARNINI POSTUPAK
Vanparnini sud, prilikom donoenja reenja kojim odreuju oblik i obim, odnosno visinu naknade, prema sadrini odredbe lana 137. ZVP i lana 3. stav 3. ZPP, vodi rauna i o nedozvoljenim
raspolaganjima uesnika.
Odredbom lana 4. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zabranjeno je vrenje
prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato.
Prema tome, imajui u vidu navedene zakonske odredbe, prilikom odluivanja o obliku i obimu
naknade za eksproprisane nepokretnosti, vanparnini sud je duan, po slubenoj dunosti, da vodi rauna i o moguoj zloupotrebi prava svojine.
U vezi sa tim, u konkretnom sluaju, prvostepeni sud nije utvrivao relevantne injenice, pa stoga pobijano reenje i ne sadri razloge, nije li eventualno, a s obzirom na stanje u spisima, predlaga
izvrio sadnju voa i rua, ne u cilju sticanja dozvoljene ekonomske dobiti, ve iskljuivo u cilju samo prividnog uveanja vrednosti nepokretnosti (koje e uskoro nesumnjivo biti eksproprisane).
Naime, prema stanju injenica u spisima (nalaz i miljenje vetaka L., diplomiranog inenjera
poljoprivrede, koji je angaovan od strane upravnog organa u postupku obezbeenja dokaza) na eksproprisanom zemljitu ranijeg vlasnika, na povrini od oko 4 ha, nalazi se 7.456 komada sadnica raznog voa i 2.460 komada sadnica rua.
Po nalazu i miljenju ovog vetaka, sam pristup proizvodnji voa i rua (ukoliko je to bio motiv
predlagaa za sadnju), klimatske prilike za odreenu vrstu voa, sam teren za uzgoj i svojstvo zemljita, priprema zemljita za uzgoj, uzgojni oblici voa, sadnja i ubrenje, ukazuju da se ne radi o
ozbiljnoj proizvodnji voa. Naime, radi se o gustoj sadnji, sadnice su zasaene na ledini bez ikakvih
agrotehnikih mera, ak nije ispotovano ni kopanje jamia, ve su rupe za sadnju buene burgijama
veoma malog prenika i dubine u koje korenov sistem nije mogao stati, pa je dolo i do padanja jednog broja sadnica, sadnice nisu zatiene, pa je izvestan broj sadnica oteen od strane glodara. Vetak je utvrdio da se radi o jako loim jednogodinjim sadnicama voa, a kada je re o sadnicama rua, one su takoe saene u rupe buene burgijama malog prenika, izmeu redova voa, stanje sadnica
rua je jako loe jer se radi o nekultivisanom zemljitu, a s obzirom da se sadnice rua nalaze izmeu
voa, nemogue je primeniti bilo kakvu agrotehniku meru. Podatak da je gustina sadnje oraha 1,5 x 8
m, govori da to nema nikakve veze sa planskom sadnjom voa, a ovo pogotovo kada je u pitanju zasad
jabuka, koje su zasaene u stari vonjak ljiva u razmaku od 1,5 x 0,8 m.
Sve ovo kao i okolnost da su prilikom sadnje voa izmeane vrste, da nije voeno rauna o sortimentu, ukazuje da nije jasno da li se uopte radi o zasadu koji ima bilo kakvu ekonomsku vrednost,
koja se moe izraziti u novanom obliku.
Kada je re o oceni nalaza i miljenja vetaka D.S, napred izloeno injenino stanje, koje,
objektivno, nije moglo ostati nepoznato ovom vetaku, potpuno diskredituje i dovodi u sumnju
pravilnost njegovog nalaza i miljenja u pogledu vrednosti sadnica.
Pri tom, vetak se nije potrudio, to je potpuno nedoputeno u ovakvim stvarima, ni da izbroji
sadnice, jednu po jednu, i da tako na potpuno egzaktan nain utvrdi broj i kvalitet sadnica, pa e prvostepeni sud u ponovnom postupku razmotriti i mogunost primene lana 259. stav 3. ZPP, pri emu nema smetnji da se kao vetak saslua L., iji nalaz i miljenje u predmetu ve postoji.
Stoga e prvostepeni sud u ponovnom postupku, saglasno navedenim primedbama, na potpuno pouzdan nain reiti prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari: ima li predlaga uopte pravo na naknadu za
sporne sadnice, vodei pre svega rauna o tome da je sud duan da sprei svaku zloupotrebu prava.
U tom cilju sud e utvrditi: kada je izvrena sporna sadnja, da li je predlaga mogao imati saznanja o predstojeoj eksproprijaciji njegovih nepokretnosti i da li je sadnja izvrena u cilju sticanja
ekonomske dobiti ili pak u nekom drugom nedozvoljenom cilju, o kojem je napred bilo rei.
Sud e takoe, na pouzdan nain, utvrditi o kakvoj se sadnji radi i da li se u budunosti, za sluaj
da nije bilo eksproprijacije, mogla oekivati bilo kakva ekonomska dobit od sporne sadnje, ili se radi
samo o prividnom uveanju vrednosti eksproprisanih nepokretnosti.
- 209 -
VANPARNINI POSTUPAK
550.
Postupak odreivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokree i vodi po slubenoj dunosti.
Prvostepeni sud utvruje trinu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu vetaka, iz razloga to ni predlagai ni protivnici predlagaa nisu predloili druge dokaze kojima bi se utvrdila
eventualno drugaija trina vrednost, dok prema izjavi predlagaa nije bilo prometa u neposrednoj
blizini. Kako se radi o postupku, gde sud postupa po slubenoj dunosti, to je prvostepeni sud morao po slubenoj dunosti da utvrdi injenicu da li je u okruenju predmetnih nepokretnosti bilo
prometa ili ne, a ne da se samo osloni na navode uesnika u postupku. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku, po slubenoj dunosti, pribavi izvetaj Poreske uprave na
okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne, kao i eventualno po kojoj ceni, i da, u vezi i s tim, oceni nalaz vetaka koji se izjanjavao u pogledu trine vrednosti predmetnih nepokretnosti.
551.
Sporazum zakljuen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadlenim organom optine je u

stvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvrnog naslova.
Takvo poravnanje ne moe se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba lana 133. ZOO, a moe se pobijati samo zbog prevare, prinude i zablude.
552.
Kada predlagai u sm. l. 279. st. 2. ZOO trae kamatu na ve ranije dosuenu a neisplaenu
kamatu na naknadu za ekspropisanu nepokretnost, o ovom zahtevu nije nadlean da odluuje sud
u vanparninom postupku. U skladu sa tim drugostepeni sud je na osnovu l. 16. ZPP. preinaio
odluku optinskog suda obustavivi vanparnini postupak, i prredmet dostavio parninom odejenju na suenje i odluivanje.
553.
Prvostepenom presudom u prvom stavu izreke usvojen je tubeni zahtev tuioca te je obavezana
tuena da plati tuiocu iznos od 37.930,00 dinara sa pripadajuom kamatom. U drugom stavu izreke
obavezana je tuena da plati tuiocu na ime trokova parninog postupka iznos od 58.067,00 dinara.
Protiv navedene presude tuena je blagovremeno izjavila albu zbog bitnih povreda parninog
postupka i pogrene primene materijalnog prava, sa predlogom da se presuda ukine i predmet vrati
prvostepenom sudu na ponovno suenje ili da se ista preinai u smislu navoda albe.
Vii sud je u smislu lana 372. i l.478. ZPP ispitao pobijanu presudu pa je naao da je alba tuioca osnovana.
- 210 -
VANPARNINI POSTUPAK
U postupku prvostepenog suda i pobijanoj presudi nema bitnih povreda odredaba parninog postupka iz l.361. st.2. ta.1, 2, 5, 7, i 9. ZPP-a, na koje ovaj sud kao drugostepeni uvek pazi po slubenoj dunosti, a na osnovu l. 372. st.2. ZPP.
Meutim, pobijana presuda zahvaena je bitnom povredom odredaba parninog postupka iz
l. 361. st.2. ta.12. ZPP-a, jer u njoj nisu dati jasni i potpuni razlozi o injenicama bitnim za presuenje u ovoj pravnoj stvari, na ta se osnovano ukazuje u podnetoj albi. Naime, iz stanja u
spisima proizilazi da je od kat.parc.br.3571 i 357/2 KO K. izvreno izdvajanje kat.parc.br. 357/3 i
357/4 KO K., obe po kulturi reka, neplodno zemljite, a radi regulacije korita reke Toplice. Navedena promena izvrena je 1987. g. Ove parcele su, dakle, pretvorene u vodno zemljite dok su bile u vlasnitvu tuievog pravnog prethodnika, a kasnije su po osnovu nasleivanja prele u svojinu tuioca, jer nisu upisane u Katastru zemljita kao svojina Republike Srbije a tuiocu niti njegovom pravnom prethodniku nije isplaena naknada za oduzete parcele, jer nije doneto reenje o
eksproprijaciji.
lanom 11. st.1. Zakona o eksproprijaciji, vaeeg u vreme izvrene regulacije renog korita,
propisano je da za eksproprisanu nepokretnost sopstvenik ima pravo na pravinu naknadu a prema
l.5. istog zakona naknadu za eksproprijaciju nepokretnosti plaa korisnik eksproprijacije.
Dalje, l. 1. st.1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije propisano je da su prirodna bogatstva sredstva u dravnoj svojini, u koja spadaju i vode i vodotoci, te su na osnovu navedenog i oduzete parcele tuioca prele u svojinu Republike Srbije.
Na osnovu navedenog prvostepeni sud pravilno nalazi da tuiocu pripada novana naknada u visini trine vrednosti parcela koje sada predstavljaju vodno zemljite i u tom delu sud daje jasne i
dovoljne razloge, meutim, prvostepeni sud proputa da da razloge o svom zakljuku da obveznik
novane naknade u ovom sluaju treba da bude Republika Srbija, te se ne moe utvrditi na osnovu
ega je sud zakljuio da je tuena korisnik predmetnog oduzetog zemljita, da li je eventualno tuena
gazdovala predmetnim zemljitem ili tome slino.
Po razlozima prvostepenog suda, injenica da je oduzeto vodno zemljite prelo u dravnu svojinu
legitimie tuenu kao korisnika faktiki eksproprisanog zemljita te sledstveno i kao obveznika novane
naknade, bez obzira to je Zakonom o vodama ureeno postojanje javnog preduzea ija je delatnost gazdovanje vodnim resursima, odravanje i izgradnja vodoprivrednih objekata i tome slino, pa su takvi
razlozi prvostepenog suda nejasni i nepotpuni ime je uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz l.361. st.2. ta.12. ZPP.
Ovde treba imati u vidu da je Javno preduzee "Srbijavode" osnovano Zakonom o izmenama
i dopunama Zakona o vodama ("Sl.glasnik SRS" 54/96) te da je poelo sa radom 01.01.1997.g.,
odnosno znatno posle oduzimanja predmetnih parcela od tuioca. Meutim, l. 20. Zakona o vodama ("Sl. glasnik SRS" 33/75) propisana je obaveza osnivanja vodoprivrednih interesnih zajednica vodnih podruja za svako vodno podruje a u l. 24. istog zakona predviena je mogunost
obrazovanja osnovnih jedinica ovih zajednica po optinama koji bi, izmeu ostalog, vrile i ureenje i odravanje mree vodotokova na vodnom podruju. Zakonom o izmenama i dopunama
Zakona o vodama ("Sl. glasnik SRS" 14/77) u l. 3 predvieno je obavezno osnivanje regionalne
vodoprivredne zajednice, koja bi se, prema odredabama l. 4. tog zakona bavila i obezbeivanjem izgradnje, rekonstrukcije i odravanja zatitnih i drugih vodoprivrednih objekata. Dalje je
Zakonom o vodama ("Sl. glasnik SRS" 49/89) predvieno osnivanje javnih vodoprivrednih preduzea za vodna podruja, koja e obavljati poslove u vezi sa izgradnjom i odravanjem vodoprivrednih objekata, koja e poeti sa radom 01.01.1990.g. a postojee vodoprivredne zajednice i regionalna vodoprivredna zajednica prestaju sa radom 31.12.1989.godine.
Iz navedenih zakonskih propisa proizilazi da su uvek postojale organizacije u ijoj nadlenosti je
bilo upravljanje vodnim resurima i izgradnja i odravanje vodne mree i vodotokova, te da to ni u
- 211 -
VANPARNINI POSTUPAK
jednom trenutku nije bila Republika Srbija, pri emu su prava i obaveze tih organizacija prelazile na
njihove pravne sledbenike, u skladu sa izmenama Zakona o vodama.
Na osnovu iznetog, prvostepeni sud e u ponovnom postupku otkloniti nedostatak na koji je ukazano ovim reenjem tako to e o bitnim injenicama za presuenje dati jasne i potpune razloge.
S obzirom da je ukinuta odluka o glavnoj stvari, to je morala biti ukinuta i odluka o trokovima
postupka.
(Vii sud u Valjevu, G. br.995/11 od 13.10.2011. godine)
554.
Sud nalazi da je pravilno postupio tueni organ kada je stavom 2. osporenog reenja odbio kao
neosnovanu albu tuilaca, podnetu protiv prvostepenog reenja kojim je oglaeno nitavnim reenje
o eksproprijaciji. Naime, eksproprijacija je izvrena radi izgradnje pruge, koja nikada nije izgraena,
planskim aktom je planirana izgradnja magistralnog puta na predmetnom zemljitu, a magistralni put
M22 Raka Novi Pazar je izgraen na parcelama koje su predmet eksproprijacije. Na osnovu iznetog ne postoji ni pravna ni faktika mogunost izvrenja reenja o eksproprijaciji donetog
20.05.1960. godine.
(Presuda Upravnog suda, U. 1141/10 od 22.04.2010. godine)
555.
Nakon sprovedenog postupka organa Optinske uprave Optine V. dana 12.02.2010. godine doneto je reenje broj 465-2/2010-IV/05 kojim je usvojen predlog Republike Srbije - korisnika JP "Putevi Srbije" i kojim je u potpunosti eksproprisana nepokretnost upisana u list nepokretnosti broj 325
k.o. Zmajevo, katastarska parcela broj 2467/2, magistralni put u povrini od 07a i 54mvlasnika H.A.
iz Z., u korist korisnika eksproprijacije Republike Srbije korisnika JP "Putevi Srbije" radi izgradnje
infrastrukturnog koridora na trasi puta Horgo-Poega. Nakon donoenja reenja o eksproprijaciji
korisnik eksproprijacije je u upravnom postupku dostavio ponudu od 16.03.2010. godine za isplatu
naknade za navedenu eksproprisanu nepokretnost u iznosu od 22.620,00 dinara, a prema podacima o
trinoj vrednosti procenjene od strane Poreske Uprave Filijale V. od 16.02.2010. godine, to je ovde
predlaga na usmenoj raspravi odranoj dana 25.03.2010. godine odbio, pa je reenje o eksproprijaciji koje je steklo svojstvo pravosnanosti dana 02.03.2010. godine, uz predmetni spis dana
26.03.2010. godine dostavljeno vanparninom sudu radi utvrivanja novane naknade.
Pobijanim reenjem Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu, poslovni broj VI
R1. 8/10 od 25.06.2010. godine odreena je naknada za eksproprisanu nepokretnost u iznosu od
52.780,00 dinara.
Prema nalazu i miljenju vetaka, trina vrednost poljoprivredne nepokretnosti u okolini predmetne nepokretnosti u navedenom potezu iznosi 70 dinara po kvm., odnosno 700.000,00 dinara po
hektaru, te trina cena poljoprivrednog zemljita u povrini od 754 kvm. Na tom podruju iznosi
52.780,00 dinara.
Poreska uprava - Filijala Vrbas je procenila trinu vrednost te nepokretnosti u iznosu od 30 dinara po kvm. i to na osnovu cene zemljita utvrenih na osnovu pravnosnanih reenja za utvrivanje poreza na prenos apsolutnih prava na poljoprivrednom zemljitu prve katastarske klase.
- 212 -
VANPARNINI POSTUPAK
Nisu osnovani albeni navodi protivnika predlagaa kojima isti ukazuje da je prvostepeni sud
pogrenom primenom materijalnogprava naknadu za eksproprisanu nepokretnost odredio na
osnovu nalaza i miljenja vetaka, a ne na osnovu procene Poreske uprave. Naime, odredbama
lana 132-140. Zakona o vanparninom postupku je regulisan postupak za odreivanje naknade
za eksproprisanu nepokretnost, u kojem sud shodno odredbi lana 132. ZVP-a odreuje naknadu
za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadlenim optinskim organom uprave nisu zakljuili punovaan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Odredbama lanova 56-62. Zakona o eksproprijaciji ureen je postupak odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost u postupku koji se sprovodi pred nadlenim organom uprave koji je sproveo i sam postupak eksproprijacije, te se visina naknade odreuje sporazumom.
Ukoliko do sporazuma ne doe, u skladu sa lanom 61. Zakona optinska uprava dostavlja pravosnano reenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadlenom optinskom sudu radi odreivanja
naknade. Iz navedenog proizilazi da se odredbe Zakona o eksproprijaciji prvenstveno odnose na
postupak sporazumnog odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Ukoliko do sporazuma ne doe, visina naknade se odreuje u sudskom postupku.
Odredbom lana 42. stav 1. vaeeg Zakona o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 53/95,
"Slubeni list SRJ", br. 16/2001, "Slubeni glasnik RS", br. 23/2001, 20/2009) propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljite i graevinsko zemljite odreuje u novcu prema trinoj ceni takvog zemljita, ako zakonom nije drukije propisano. Stavom 2. istog lana odreeno
je da procenu trine cene iz stava 1. vri organ nadlean za utvrivanje poreza na promet apsolutnih
prava na nepokretnostima. Iz navedenih razloga se albom protivnika predlagaa neosnovano ukazuje da je nejasno zbog ega je prvostepeni sud odredio vetaenje u ovoj pravnoj stvari. Prema odredbi lana 136. stav 1. ZVP-a sud je duan da odredi roite da bi korisniku eksproprijacije i ranijem
sopstveniku dao mogunost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazima o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po slubenoj dunosti, kao i stavu 2. istog lana kojim je odreeno da e sud na roitu izvesti i druge dokaze koje uesnici predloe, ako nae da su od
znaaja za odreivanje naknade, te da e po potrebi odrediti i vetaenje. Cilj i svrha voenja sudskog postupka radi odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u sluaju kada prethodno nije dolo do sporazuma stranaka o visini naknade, je da se putem naela usmenosti, neposrednosti i
kontradiktornosti obezbedi ravnopravnost stranaka u postupku eksproprijacije. Prema miljenju ovog
suda procena trine cene eksproprisanih nepokretnosti koju utvruje Poreska uprave u skladu cenom m2 zemljita koja slui za utvrivanje poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima
predstavlja samo polaznu osnovu za utvrivanje trine vrednosti eksproprisane nepokretnosti, te
stranke imaju mogunost da u skladu sa odredbom lana 136. ZVP-a predloe vetaenje, te da se na
isto izjanjavaju i trae objanjenja i dopune, a sve u cilju utvrivanja trine cene eksproprisanih nepokretnosti i visine naknade za iste prema tako utvrenoj vrednosti.
556.
Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku, kome je dodeljen na korienje odgovarajui stan, odreuje se tako to se utvrena trina vrednost eksproprisane
nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korienje. Vrednost stana datog na korienje utvruje se na osnovu trine vrednosti tog stana, umanjene za otkupnu cenu navedenog stana, valorizovanu do momenta kad se trina vrednost odreuje.
- 213 -
VANPARNINI POSTUPAK
lanom 16. stav 1. Zakona o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS" br. 53/95 sa svim izmenama i
dopunama), koji se u konkretnom sluaju primenjuje na osnovu lana 72. istog zakona, propisano
je da je ranijem sopstveniku zgrade ili stana, odnosno poslovne prostorije, korisnik eksproprijacije duan da, na njegov zahtev, da u svojinu ili susvojinu drugu stambenu zgradu ili stan, odnosno
poslovnu prostoriju na istom mestu ili blioj okolini, koja po strukturi i povrini odgovara uslovima stanovanja, odnosno obavljanja delatnosti, koju je raniji sopstvenik imao pre eksproprijacije.
lanom 17. istog zakona propisano je da je, u sluaju kada se vrednost eksproprisanog objekta i
objekta koji se daje na ime naknade u svojinu ili u susvojinu razlikuje - korisnik eksproprijacije,
odnosno raniji sopstvenik, duan da drugoj strani isplati razliku u ceni. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku kome je dodeljen na korienje odgovarajui stan, odreuje
se tako to se utvrena trina vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana
datog na korienje. Vrednost stana datog na korienje utvruje se na osnovu trine vrednosti
tog stana, umanjene za otkupnu cenu navedenog stana, valorizovanu do momenta kad se trina
vrednost odreuje.
Radi pravilne primene citiranih zakonskih odredaba potrebno je prethodno utvrditi razliku
vrednosti izmeu eksproprisane nepokretnosti i dela stana koji je predlagau dat na korienje u
momentu eksproprijacije. Ukoliko bi tako dobijena vrednost stana datog na korienje predlagau
bila nia od vrednosti eksproprisane nepokretnosti, onda bi bilo neophodno utvrditi procenat razlike vrednosti izmeu te dve nepokretnosti i tako dobijeni procenat dosuditi predlagau, prema trinim cenama u momentu donoenja odluke.
(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu G br. 7282/12 i
Reenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 br. 441/11)
557.
Republika Srbija i JVP "Srbija - Vode", solidarno odgovaraju za plaanje novane naknade za izvrenu faktiku eksproprijaciju izgradnjom brane i formiranjem akumulacionog jezera.
558.
Uesnik eksproprijacije koji nije u zakonskom roku traio naplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost odreenu zakljuenim poravnanjem nema pravo da ponovo trai utvrenje
i naplatu te naknade.
Prema utvrenom injeninom stanju, reenjem Optinske uprave za geodetske i imovinskopravne poslove B.P. br. 07-11/465-708/75 od 11.03.1975. godine, u korist korisnika eksproprijacije Industrijskog kombinata iz B.P, preneta je u drutvenu svojinu, radi izgradnje zdravstvene
stanice eksproprisana nekretnina u KO B.P. - grad, izmeu ostalog i k.p. br. 4342/3 od 7,65 ari,
vlasnitvo B.P. iz B.P. i k.p. br. 4344/3 od 5,44 ara, vlasnitvo J.P. iz B.P. Do sporazumnog utvrivanja naknade za eksproprisanu imovinu nije dolo pred optinskim organom nadlenim za
imovinsko pravne poslove, pa je u vanparninom postupku pred Optinskim sudom u B.P. u
predmetu R. br. 26/76 dana 28.2.1979. godine izmeu ranijih vlasnika i korisnika eksproprijacije
zakljueno poravnanje kojim je utvrena naknada za eksproprisanu nepokretnost. U zakljuenju
ovog poravnanja uestvovali su J.P. kao raniji vlasnik i zajedno sa A.P. kao naslednici ranijeg
vlasnika B.P. Predmet poravnanja bile su upravo parcele koje su eksproprisane oznaenim reenjem. Tuioci su pravni sledbenici ranijih vlasnika, a tueni je pravni sledbenik korisnika ekspro- 214 -
VANPARNINI POSTUPAK
prijacije i protivnika predlagaa u postupku zakljuenja poravnanja. Naknada utvrena poravnanjem nikada nije isplaena. Pravni prethodnik tuenog je odmah stupio u posed eksproprisane nepokretnosti, ali i nepokretne imovine koja je u vlasnitvu tuilaca, a nije bila predmet eksproprijacije, tako da dri povrinu od ukupno 30 ari. Vrednost ovog zemljita, prema utvrenju prvostepenog suda, iznosi 500,00 dinara po 1 m2.
Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je bio miljenja da su pravni prethodnici tuilaca bili u zabludi prilikom zakljuenja poravnanja, jer prethodnik tuenog nije isplatio
naknadu u cilju realizacije sudskog poravnanja, a naknadno je nezakonito prisvojio veu povrinu od
eksproprisane, pa su se zbog toga, saglasno lanu 65. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO), stekli uslovi za ponitaj poravnanja i za obavezivanje tuenog da plati naknadu tuiocima
za celokupno zauzeto zemljite od 30 ari, u ukupnom iznosu od 1.500.000,00 dinara.
Drugostepeni sud je bio suprotnog miljenja, smatrajui da utvreno injenino stanje upuuje
na neosnovanost tubenog zahteva. Stav drugostepenog suda pravilan je.
Iz sadrine osporenog poravnanja nesumnjivo proizilazi da su prethodnici tuilaca znali povodom koje imovine se vodi vanparnini postupak za odreivanje naknade (koje katastarske parcele i
sa kojom povrinom), pa zato nema uslova za ponitaj poravnanja po lanu 65. st. 1. i 2, kao i lanu
61. ZOO. Okolnost to je pravni prethodnik tuenog zauzeo veu povrinu od eksproprisane, nije
razlog za ponitaj poravnanja, niti se moe smatrati da su time pravni prethodnici tuilaca pri zakljuenju poravnanja bili u zabludi ili prevareni od suprotne strane.
Stoga je drugostepeni sud pravilno preinaio prvostepenu presudu utoliko to je odbio zahtev tuilaca za ponitaj poravnanja.
Kako je u tom delu pobijana presuda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava, a ne postoje razlozi na koje Vrhovni sud pazi po slubenoj dunosti, jer u sprovedenom postupku nije
uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 11) Zakona o parninom postupku, odlueno je kao u stavu prvom izreke ove presude primenom lana 393. Zakona o parninom postupku. U ostalom delu revizija tuilaca je osnovana.
Tano je stanovite drugostepenog suda o neosnovanosti tubenog zahteva kojim se potrauje
naknada za eksproprisanu nepokretnost. Ta naknada je odreena sudskim poravnanjem i tuioci, odnosno njihovi pravni prethodnici su bili ovlaeni da trae njegovo izvrenje, to jest naplatu potraivanja prinudnim putem u roku iz lana 379. ZOO. Okolnost to to nisu uinili ne daje im pravo da ponovo trae utvrenje i naplatu te naknade.
559.
Prema utvrenom injeninom stanju, pravnom prethodniku tuioca izuzeto je iz poseda neizgraeno gradsko graevinsko zemljite u korist Optine Bor, za potrebe SIZ-a za stambeno komunalnu
oblast, pravnog prethodnika tuenog JP "Direkcije za izgradnju" Bor, osim sporne parcele, reenjem
SO Bor od 13.03.1986. godine. Ovim reenjem, po albi pravnog prethodnika tuioca, zamenjeno je
ranije reenje od 20.09.1985. godine kojim je istom izuzeta iz poseda i predmetna parcela kp. aa na kojoj se nalaze graevinski objekti. Utvreno je da ova parcela nije eksproprisana. Predmetna parcela nalazi se u kompleksu nepokretnosti na kojima je postojalo pravo svojine u korist pravnog prethodnika
tuioca, a koje su uz pravinu naknadu eksproprisane. Sporna parcela, kao to je ve reeno, nije eksproprisana ve je ostala na korienju kod pravnog prethodnika tuioca, obzirom da je predmetno zemljite gradsko graevinsko zemljite. Na toj parceli nalaze se objekti izgraeni iskljuivo za dranje
stoke, ija je ukupna vrednost 512.247,60 dinara. Zbog urbanizacije okruenja korienje ovih objekata za stoarsku namenu nije mogue.
- 215 -
VANPARNINI POSTUPAK
Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su tubeni zahtev tuioca odbili kao neosnovan.
Na osnovu lana 24. Zakona o graevinskom zemljitu ("Slubeni glasnik SR Srbije", broj 20/79
i 38/84), a u skladu sa Detaljnim urbanistikim planom stambenog naselja "Bor II" ("Slubeni list
Optine", broj 11/79) izuzeto je iz poseda ranijeg korisnika gradsko graansko zemljite, osim sporne parcele broj aa koja se prema planu nalazi na graevinskoj parceli broj bbb. Naknada za izuzeto
gradsko graevinsko zemljite odreena je u postupu eksproprijacije u predmetu R. 820/88, u skladu
sa Zakonom o eksproprijaciji (objavljen u "Slubenom glasniku SRS", broj 40/84 i 53/87) i na osnovu zakljuenog sudskog poravnanja u tom postupku.
Prema lanu 2. Zakona o eksproprijaciji, nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju se
zemljita, zgrade i drugi graevinski objekti. Nije sporno da pravnom prethodniku tuilaca ni jednim pravnim aktom nije oduzeto pravo svojine na objektima sagraenim za stoarsku namenu,
niti je to pravo svojine u smislu lana 3. navedenog zakona, ogranieno. Naprotiv, po albi ranijeg vlasnika ovi objekti, sa zemljitem, ostali su u svojini i nisu izuzeti iz poseda pravnom prethodniku tuioca. Nemogunost korienja objekata nastupila je na osnovu opteg akta, poto je
ovo zemljite na kome se sporni objekti nalaze proglaeno kao gradsko graevinsko zemljite odlukom SO Bor ("Slubeni list Optina", broj 11/84) i usvajanjem GUP-a Bora uvanje stoke u
Boru je zabranjeno. Proglaenjem zemljita na kome se sporni objekti nalaze gradskim graevinskim zemljitem, to je postao deo Bora.
Prema odredbama lana 10. Zakona o eksproprijaciji, ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema privrednog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemoguena ili bitno oteana njegova egzistencija, eksproprisae se na njegov zahtev i taj deo nepokretnosti. Pravni prethodnik tuioca u postupku eksproprijacije nije traio da mu se i ti objekti oduzmu iz poseda, u kom sluaju bi za
njih imao pravo na pravinu naknadu. On to nije inio, ve je traio da mu se sporna parcela, na kojoj se ti objekti nalaze, ostavi na korienje. Stoga, i po oceni revizijskog suda, neosnovano tuilac
nalazi da samo proglaenje izuzetog zemljita za gradsko graevinsko predstavlja radnju tuenih iz
koje, kako se navodi, proizilazi krivica zbog nemogunosti da se na parceli koja nije izuzeta, spornoj
parceli, gaji stoka. Zabrana dranja stoke nije nastala donoenjem reenja o eksproprijaciji kompleksa zemljita tuioevom pravnom prethodniku. Iz svega izloenog proizlazi, da na strani tuenih ne
postoji odgovornost, tj. nema pravnog osnova da se tueni solidarno obaveu da tuiocu na ime naknade tete zbog nemogunosti korienja spornih objekata isplate njihovu utvrenu vrednost.
Nije osnovan navod u reviziji da su tueni odgovorni za nastalu tetu jer su znali da izgradnjom
naselja dela grada, ti objekti vie nee moi da se koriste ni na koji nain, osim kue. U smislu Zakona o graevinskom zemljitu ("Slubeni glasnik SRS" broj 20/79 i 38/84), gradsko graevinsko zemljite moe se odrediti u postojeim gradovima i naseljima gradskog karaktera i u naseljenim mestima koja se proglase gradom ili naseljem gradskog karaktera i drugim podrujima predvienim za
stambenu i drugu kompleksnu izgradnju ako je to zemljite ve izgraeno ili ako je obuhvaeno odgovarajuim urbanistikim planom prema kome e se izgradnja u celini ili veim delom izvriti. Zemljite u graevinskom podruju na kome postoji pravo svojine, sopstvenici mogu koristiti u skladu
sa namenom zemljita u odreenom podruju, pod uslovima odreenim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. U pogledu eksproprijacije graevinskog zemljita na kome postoji pravo svojine, primenjuju se propisi o eksproprijaciji. Namena zemljita je stambena izgradnja, a ne za stoarsku delatnost.
Neosnovano tuilac u svojoj reviziji navodi da su tueni odgovorni za naknadu tete tuiocu
zbog nemogunosti tuioca da koristi sporne objekte. Nije sporno da je tuioevom pravnom prethodniku eksproprisan kompleks imovine 1985. i 1988. godine, a u okviru koje imovine se nalazi i
- 216 -
VANPARNINI POSTUPAK
kp. broj aa u MZV BB KO VV, koja nije eksproprisana, ve je ostala u svojini tuioca, kao i objekti
na istoj koji se sada nalaze u naselju Gradskog karaktera. Ne postoji pravni osnov odgovornosti jer
tuiocu od strane tuenih ni jednim pravnim aktom nije oduzeto pravo svojine na spornim objektima,
niti ogranieno pravo svojine i pravo korienja na navedenoj parceli. Kako predmetni objekti nisu
eksproprisani, a nije eksproprisana ni parcela na kojoj se nalaze ti objekti, ve su i objekti i parcela
ostali i dalje u svojini najpre pravnog prethodnika tuioca, a potom i samog tuioca, neosnovano tuilac smatra da ima pravo na naknadu zbog nemogunosti korienja predmetnih objekata za gajenje
stoke.
Tuba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.09.2000. godine, nakon donoenja drugostepenog reenja kojim je ukinuto delimino reenje Optinskog suda u Boru R. 820/88 od 18.02.1999. godine.
Navedenim prvostepenim reenjem obavezana je Optina Bor da pravnog prethodniku tuioca, u tom
postupku predlagau, plati naknadu zbog nemogunosti korienja opisanih nepokretnosti u dosuenoj visini. Po stanovitu drugostepenog suda, radi se o imovinsko-pravnom sporu, odnosno naknadi
tete, a o takvom zahtevu redovni sud raspravlja i odluuje u parninom postupku. Zahtev za isplatu
naknade zbog nemogunosti korienja ovih objekata podnet je u vanparninom postupku 11. marta
1998. godine. U smislu lana 390. stav 2. ZOO, predlog za ostvarivanje prava na naknadu zbog nemogunosti korienja predmetnih objekata u vanparninom postupku prekida zastarelost obzirom
da je vanparnini sud uputio predlagaa da svoje potraivanje ostvaruje u parninom postupku. Drugostepeno reenje predlaga je primio 6. septembra 2000. godine, a predmetnu tubu je podneo
14.09.2000. godine, pa proizilazi da u smislu l. 376. ZOO, tuioevo potraivanje nije zastarelo.
Navodi u reviziji da je u vanparninom predmetu provedeno vetaenje od strane vetaka odgovarajue struke radi utvrivanja vrednosti spornih objekata, bez znaaja je u ovom sporu jer je delimino reenje vanparninog suda kojim je ta naknada utvrena, ukinuto.
560.
Ne smatra se da je predlog predlagaa za odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povuen ukoliko punomonik predlagaa ne doe na raspravu.
Reenjem prvostepenog suda predlog predlagaa smatra se povuenim.
Drugostepeni sud je usvojio albu predlagaa, ukinuo prvostepeno reenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.
U konkretnom sluaju radi se o vanparninom postupku odreivanja naknade za eksproprisanu
nepokretnost, a na raspravu od 11.05.2004. godine, punomonik predlagaa nije doao.
Sud je pogreno primenio odredbe Zakona o vanparninom postupku, posebno l. 134. i l. 11.
koje reguliu da se pomenuti postupak vodi po slubenoj dunosti, da je hitan, da ak nema ni prekida postupka usled smrti stranke, a takoe je regulisano da izostanak stranke ne spreava sud da i dalje postupa. To znai da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagaa povuen.
561.
Prema Zakonu o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 53/95), najpre se vri eksproprijacija a potom odreuje naknada za eksproprisanu imovinu. U ovom sluaju, odreena je naknada
za eksproprisanu nepokretnost, odnosno zasade i objekt na nepokretnosti, iako postupak eksproprijacije jo nije okonan. Predlaga, kao raniji vlasnik, pokrenuo je upravni spor pred Vrhovnim
- 217 -
VANPARNINI POSTUPAK
sudom Srbije u kome je poniteno konano reenje Ministarstva finansija o eksproprijaciji, tako
da predstoji donoenje nove odluke. Dok ona ne bude doneta, odnosno dok ne postane pravnosnana, uputno je prekinuti postupak odreivanja naknade za eksproprisanu imovinu, jer ishod
postupka eksproprijacije moe biti i takav da do ostvarivanja prava na naknadu uopte ne doe.
Kako o ovome niestepeni sudovi nisu vodili rauna, u reviziji se osnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. To je i bio razlog to je ovaj sud u smislu lana 395. stav 2.
Zakona o parninom postupku ukinuo niestepene presude i predmet vratio na ponovno suenje,
pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se o visini naknade za eksproprisanu imovinu
odluuje tek po okonanju postupka o eksproprijaciji, to proizlazi iz lana 41. stav 3. u vezi sa
lanom 35. Zakona o eksproprijaciji. Stoga e prvostepeni sud ispitati da li je novo reenje o eksproprijaciji doneto i da li je postalo pravnosnano, da bi tek potom doneo odluku o visini naknade za eksproprijaciju. Dok postupak eksproprijacije ne bude okonan valjalo bi da postupak odreivanja naknade bude prekinut.
562.
Ukoliko je eksproprisana nepokretnost optereena plodouivanjem, onda samo vlasniku pripada naknada za eksproprisanu nepokretnost.
563.
Najzad, kada je procesnopravni odnos sazreo za meritorno odluivanje, prvostepeni sud je na

pravilno utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo tj. odredbe lana 1, 15. i
lana 43-a Zakona o eksproprijaciji RS i zakljuio da je zahtev tuilaca osnovan. Sa pravnim zakljukom prvostepenog suda slae se i ovaj sud, jer su za isti dati razlozi kojima se pravilno objanjava kako su tuioci stekli pravo na novanu naknadu i zato su tueni duni da istu plate. U pitanju je tzv. faktika eksproprijacija kod koje se po logici stvari ne trai da je optina formalno eksproprisala zemljite da bi vlasnik ili korisnik oduzetog zemljita stekao pravo na novanu naknadu. Odnos faktike eksproprijacije nastaje kada se na zemljitu grade putevi, infrastrukturni ili drugi objekti
od javnog i opteg interesa, iako ne postoji odluka reenje o oduzimanju zemljita. Dakle, do faktike eksproprijacije dolazi usled propusta optine koja dozvoljava izgradnju objekata od javnog interesa na zemljitu koje nije formalno eksproprisano. Takva praksa dovodi do ugroavanja i povrede
subjektivnih graanskih prava fizikih i pravnih lica na zemljitu i drugim nepokretnostima. Kroz institut faktike eksproprijacije tite se vlasnici ili korisnici zemljita u odnosu na optinu i druge dravne organe koji sami ili preko treih lica (krajnih korisnika) organizuju izgradnju javnih i drugih
dobara na zemljitu koje nije formalno eksproprisano. Upravo iz ovih razloga prvostepeni sud je
obavezao tuene da tuiocima plate naknadu za faktiki oduzete katastarske parcele. Naime, izgradnjom ulice sa potrebnom komunalnom infrastrukturom promenjen je karakter zemljita preko koga
prelazi ta ulica. Vie se ne radi o privatnom dobru, tj. privatnom putu ve o javnom dobru o kome
vodi rauna drava preko svojih organa i javnih preduzea. U isto vreme optina i krajnji korisnik
snose odgovornost vlasniku ili korisniku zemljita jer su to njihovo zemljite priveli odgovarajuoj
- 218 -
VANPARNINI POSTUPAK
nameni, a da ga prethodno nisu oduzeli. to se tie visine dosuene nadoknade, ovaj sud nalazi da je
pravilno prvostepeni sud u skladu sa odredbom lana 43-a Zakona o eksproprijaciji RS zakljuio da
su tueni duni da plate tuiocima ukupan iznos od 1.324.750,00 dinara.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, G br. 14159/10 od 11.04.2011. godine)
564.
Vlasnik eksproprisane nepokretnosti nema pravo na naknadu tete iz tog osnova kada se
iz eksproprisanog objekta dobrovoljno iselio, a potom ga poruio, a vrednost stana koji je dobio u tom postupku vea je od vrednosti tog objekta.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj presudi pravilno je primenjeno materijalno
pravo, lan 12. Zakona o eksproprijaciji, kada je odbijen tubeni zahtev tuilje za isplatu naknade za
oduzete nepokretnosti i ruenje zgrade i pomonih objekata. Naime, utvreno je da se tuilja dobrovoljno iselila iz spornih nepokretnosti po osnovu ugovora sa tuenom povodom raseljavanja sa lokacije i prihvatila je stan na drugoj lokaciji. Stoga tuilja nije protivpravno iseljena iz spornih nepokretnosti i one nisu nezakonito poruene, odnosno vlasnici su sami poruili objekte na lokaciji za raseljavanje. Takoe, utvreno je da je ukupna vrednost nepokretnosti oduzeta tuilji manja od vrednosti
stana koji je tuilja dobila i otkupila od tuenog, pa je stoga tubeni zahtev tuilje neosnovan, a revizijom se neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 811/10 od 8.06.2010. godine)
565.
Za odreivanje naknade za oduzeto zemljite sud je vezan reenjem komisije za vraanje
oduzetog zemljita.
Vanparnini sud u postupku odreivanja naknade za oduzetu nepokretnost nije ovlaen da vri
drugaiju kategorizaciju naknade oduzetog zemljita bez obzira na faktiko stanje u vreme donenja
odluke.
566.
Samo iskljuivom vlasniku pripada potraivanje naknade za trajno zauzimanje dela nepokretnosti
bez sprovoenja odgovarajueg postupka, odnosno za faktiku izvrenu eksproprijaciju, koja ne zastareva, jer ova naknada nije odreena niti zakljuenim sporazumom, niti reenjem nadlenog organa u
upravnom postupku, niti odlukom suda. Ureivanje izmeu suvlasnika naina upravljanja i korienja
zajednike stvari nije osnov za sticanje iskljuivog vlasnitva na realnom delute stvari. Isplatom potpune
vrednosti zauzetog dela nepokretnosti priznaje se izvreni in faktike eksproprijacije, zbog ega njegovom vlasniku ne pripada pravo na izmaklu korist zbog nekorienja zauzetog dela nepokretnosti.
567.
Pravnosnano reenje o eksproprijaciji graevinskog zemljita i savesnost korisnika eksproprijacije su smetnja ranijem vlasniku odnosno njegovom zakonskom nasledniku, da po prestanku prava
korienja graevinskog zemljita od strane korisnika eksproprijacije u smislu l. 86. Zakona o planiranju, ostvari pravo na naknadu izmakle koristi u sm. l. 15. u vezi l. 189. ZOO.
- 219 -
VANPARNINI POSTUPAK
568.
Visina kamate kod novane naknade za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena
na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate.
Meutim, pogreio je prvostepeni sud kada je na iznos pravine novane naknade protivniku
predlagaa dosudio zakonsku zateznu kamatu poev od donoenja prvostepenog reenja. Zakonska
zatezna kamata je kazna duniku koji nije na vreme ispunio svoju novanu obavezu. Ovde se ne radi
o tome, ve cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, ouva novana supstanca, to se postie kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinaeno prvostepeno reenje u pogledu kamate i na utvren iznos pravine novane naknade za eksproprisane nepokretnosti
predlagau dosuena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu G. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
569.
Prema utvrenom injeninom stanju, pravosnanim reenjem nadlenog optinskog organa

uprave od 13.03.1979. godine ocu tuenog, kao vlasniku, eksproprisana je uz pravinu novanu naknadu stambena zgrada bez proirenja i pomonih objekata izgraena na parceli 354/1 starog premera koja odgovara katastarskoj parceli 363 novog premera, upisana u ZKUL 1093 KO K., a za potrebe
Zavoda za izgradnju grada Beograda i radi izgradnje stambenog naselja. Pravosnanim sudskim reenjem Re.753/81 od 17.02.1982. godine utvrena je naknada za eksproprisanu porodinu stambenu
zgradu sa postojeim objektima i protivnik predlagaa obavezan da preko umeaa Zavoda za izgradnju i rekonstrukciju Beograda isplati ranijem vlasniku, pravnom prethodniku tuenog, iznos od
1.360.824, 00 dinara uz umanjenje od 4%, odnosno isplati iznos od 1.306.391,04 dinara. Nije sporno
da je 21.07.1982. godine ova naknada isplaena. Na osnovu zahteva tuenog za ponitaj navedenog
reenja o eksproprijaciji, poto je od eksproprijacije prolo 15. godina a krajnji korisnik nije izvrio
nikakve radove na privoenju zemljita nameni radi koje je i izvrena eksproprijacija, nadleni optinski organ uprave je reenjem od 06.12.1994. godine ponitio reenje o eksproprijaciji od
13.03.1979. godine. Po pravosnanosti reenja od 06.12.1994. godine navedena nepokretnost preneta
je u svojinu pravnog sledbenika pokojnog P.I., ovde tuenog. Nije sporno da se imovinsko pravni
odnosi izmeu korisnika eksproprijacije i tuenog nisu reili sporazumom, pa je stoga predmet ovog
spora vraanje isplaene naknade jer je ponitajem reenja o eksproprijaciji otpao pravni osnov za
primljenu naknadu. Nalazom i miljenjem vetaka utvreno je da isplaena naknada pravnom prethodniku tuenog, valorizovana na dan davanja nalaza, 30.11.2001. godine, iznosi 1.013.759,45 dinara za koji iznos je tubeni zahtev tuioca usvojen. Meutim, Vrhovni sud nalazi da se u reviziji osnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. Naime, u sluaju deeksproprijacije, vrednost
naknade koju vlasnik treba da vrati mora da bude odreena u istoj srazmeri prema sadanjoj vrednosti te eksproprisane nepokretnosti, u kojoj je pri njenoj isplati, bila odreena i visina naknade prema
ondanjoj trinoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Ovo zato to tuilac shodno odredbi lana
190. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo na potpunu naknadu prilikom povraaja ranije plaenog iznosa na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost. Isplaena naknada pravnom prethodniku tuenog u odreenom novanom iznosu, utvrena je na osnovu lanova 45. i 52. tada vaeeg Zakona o eksproprijaciji, tako to je ukupna graevinska vrednost eksproprisanog objekta koja je obuhvatala vrednost materijala, vrednost radne snage potrebne za izgradnju objekta, trokove transporta
i materijalne trokove kao i trokove izgrade tehnike dokumentacije, s tim da je iznos ove naknade
- 220 -
VANPARNINI POSTUPAK
umanjen zavisno od trajanja objekta u momentu odreivanja naknade ili mogunosti njegovog korienja. Tako utvrena ukupna graevinska vrednost umanjena je i za procenat od 4% radi dodele stana. Otuda, da ne bi bio povreen princip ekvivalentnosti naknade koju je pravni prethodnik tuenog
nekad primio i naknade koju sada tueni treba da vrati, trebalo je utvrditi graevinsku vrednost eksproprisanih nepokretnosti u ovom momentu umanjenu za 4%, da bi se u istoj srazmeri prema sadanjoj graevinskoj vrednosti deeksproprisanog objekta odredila visina naknade koja treba da se vrati.
Poto na taj nain nije utvrena visina vrednosti isplaene naknade za eksproprijaciju koju, posle deeksproprijacije tueni treba da vrati tuiocu, to je bilo nuno ukinuti niestepene presude i predmet
vratiti prvostepenom sudu na ponovno suenje.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2600/05 od 14.11.2006. godine)
570.
Odluka o visini novane naknade za oduzeto zemljite treba da sadri i odredbe koje se
odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donoenja odluke do dospelosti da bi se ouvala i zatitila od inflacije vrednost novane naknade utvrena odlukom.
Predlagau je utvrena pravina novana naknada za oduzeto zemljite koje nije moglo da se
vrati, uz obavezu protivnika predlagaa da na utvreni iznos novane naknade plati i kamatu u visini
stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata poev od dospelosti svake pojedinane rate pa do
konane isplate. Prema odredbi l. 12b st. 1. Zakona o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik
RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u sluaju kada je visinu novane naknade utvrdio nadleni sud, naknada se plaa u jednakim tromesenim ratama u roku od 10 godina, poev od isteka godine dana od dana pravosnanosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1. ovog lana
plaa se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republikog
organa nadlenog za poslove statistike.
Po nalaenju Okrunog suda, na dospele obaveze novane naknade utvrene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo poev od
donoenja odluke suda u vanparninom postupku o utvrivanju visine naknade pa do dospelosti, ime
se postie da se ouva i zatiti od inflacije vrednost novane supstance utvrene reenjem o novanoj
naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom,
novana naknada u periodu od donoenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izloena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi l. 9. st. 3. navedenog zakona naknada e se odrediti na nain i
po propisima za utvrivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. l. 134. Zakona o vanparninom
postupku propisuje da se postupak za odreivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokree i
vodi po slubenoj dunosti, to dalje znai da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po slubenoj dunosti bio duan da odlui i o kamati o kojoj je re, poev od donoenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud reenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odluio o kamati i za sporni period, zahvaljujui delom i procesnoj neaktivnosti predlagaa (izostanak albe u tom delu), Okruni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim reenjem
odluio i o obavezi protivnika predlagaa na plaanje kamate i za period od donoenja reenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrenoj formi, kao reenje o ispravci. Takvo reenje ima karakter dopunske odluke po slubenoj dunosti i na zakonitost reenja nema znaaja to je reenje oznaeno kao reenje o ispravci jer je vana sutina, a ne forma.
- 221 -
VANPARNINI POSTUPAK
571.
Pravo na naknadu tete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice, u smislu lana 154.
stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu, u smislu
lana 154. st. 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom sluaju ne postoji ni jedan od moguih osnova odgovornosti. O veini naknade za eksproprisanu nepokretnost voen je vanparnini postupak, a poto je re o sudskom postupku, na njegovo trajanje tueni nije mogao da utie. Zato i ne
moe biti deliktno odgovoran. Samim tim, neosnovano se u reviziji tuioca navodi da su niestepeni
sudovi pogreili to su zahtev za naknadu tete odbili. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo
svojine. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnano reenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. Kako tuilac u periodu za koji trai naknadu tete, nije bio vlasnik
eksproprisane nepokretnosti, nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. Samim tim, ne moe traiti ni naknadu tete zbog nekorienja nepokretnosti.
(Presuda Vrhovnog sud Srbije, Rev. 4161/01 od 18.10.2001. godine)
572.
Odredbom l. 42. Zakona o eksproprijaciji, propisano je se naknada za eksproprisano poljoprivredno i graevinsko zemljite odreuje u novcu prema trinoj ceni takvog zemljita. Prvostepeni
sud je nesumnjivo utvrdio da je oduzeto zemljite sada po prirodi graevinsko zemljite van graevinskog podruja, pa je, s obzirom na trinu vrednost tog zemljita i suvlasnike delove predlagaa
na tom zemljitu, pravilno obavezao protivnika predlagaa na isplatu novane naknade, koju je pravilno utvrdio.
573.
Otuenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije.
574.
U vanparninom postupku radi pravine naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je u albu

osnovano izjavio samo raniji vlasnik, koji do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom nije
opredelio visinu svog zahteva, a nema osnova za preinaenje prvostepenog reenja, drugostepeni sud
e svojim reenjem albu usvojiti. Prvostepeno reenje ukinuti u delu preko prvostepenim reenjem
dosuenog oiznosa i predmet vratiti prvostepenm sudu na ponovno suenje u tom delu.
(Zakljuak savetovanja u Saveznom sudu od 26.12.1991. godine)
575.
Korisnik eksproprijacije se reenjem o eksproprijaciji obavezuje da ranijem sopstveniku zemljoradniku obezbedi drugo odgovarajue poljoprivredno zemljite u naknadu za zemljite
koje mu se eksproprie ukoliko je predhodno u provedenom postupku utvreno da korisnik
eksproprijacije ima ili moe da pribavi takvo zemljite.
Iz spisa predmeta proizilazi da je tuilac zemljoradnik kome je prihod od zemljita uslov egzistencije. Stoga su po shvatanju suda upravni organi bili duni da u smislu lana 17. stav 3. Zakona o
eksproprijaciji, u postupku eksproprijacije predhodno ispituju da li postoji mogunost da korisnik
- 222 -
VANPARNINI POSTUPAK
eksproprijacije tuiocu u zamenu za zemljite koje mu se eksproprie da drugo odgovarajue zemljite. U sluaju da takva mogunost postoji reenjem o eksproprijaciji treba obavezati korisnika eksproprijacije da ranijem sopstveniku zemljita - zemljoradniku obezbedi drugo odgovarajue poljoprivredno zemljite, u naknadu za zemljite koje se eksproprie.
576.
Prilikom utvrivanja naknade za eksproprisani graevinski objekat, pored trokova odreenih u

Zakonu o eksproprijaciji, u graevinsku vrednost objekta ulaze i trokovi ureenja graevinskog zemljita i trokovi prikupljanja tehnike dokumentacije, koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta.
577.
Prilikom dosuivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost, sud odluuje po slubenoj dunosti, a ne po zahtevu stranke. Sud je duan da odlui o kamati bez obzira da li je zajtev za kamatu stavljen ili nije.
578.
Visina naknade u postupku eksproprijacije odreuje se prema cenama u vreme donoenja prvostepene odlke, koje vreme obuhvata i krai period vremena od izvrenog vetaenja do dana donoenja odluke suda.
579.
Za graevinski objekat bespravno podignut, iako je obuhvaen pravnosnanim reenjem o eksproprijaciji ne moe se ostvariti naknada.
580.
Visina naknade za eksproprisanu nepokretnost, u smislu Zakona o eksproprijacij, utvruje se

prema okolnostima u momentu donoenja prvostepene odluke o naknadi, a kasnija izmena okolnosti,
prema kojima se odreuje naknada, nema uticaja na visinu naknade. Na takvu izmenu nema uticaja
ni okolnost to je visina naknade odreena po sporazumu stranaka.
581.
Poto je pravnosnanim reenjem o eksproprijaciji ugaeno pravo plodouivaoca, kojim su bile

optetreene nepokretnosti izuzete iz poseda predlagaa, korisnik eksproprijacije ne sme da isplati
iznos odreene naknade predlagaima kao bivim vlasnicima. U takvom sluaju on je duan da iznos dosuene naknade poloi na poseban raun kod banke, koja moe izvriti isplatu bivim vlasnicima samo na osnovu sporazuma predlagaa i nosilaca drugih stvarnih prava ili na osnovu sudske odluke.
- 223 -
VANPARNINI POSTUPAK
582.
Prema utvrenom injeninom stanju sporna nepokretnost eksproprisana je 5.07.1985. godine

reenjem Sekretarijata za privredu i finansije i inspekcijske poslove SO G. U donoenju tog reenja
izvren je upis drutvene svojine u zemljinoj knjizi, a 30.08.1985. godine optina je drugotuenom
dala to zemljite na trajno korienje u cilju izgradnje ekonomskih objekata. Drugotueni je
uknjiio svojinu na spornom zemljitu (Dn. ...). Isti optinski organ je 10.9.1985. godine drugotuenom izdao odobrenje za gradnju objekta (ekonomske zgrade na spornom zemljitu). Reenjem
Republikog sekretarijata za finansije od 28.12.1990. godine, poniteno je reenje o eksproprijaciji 5.07.1985. godine. Drugotueni je izgradio ekonomski objekat u skladu sa urbanistikim
uslovima i nalazi se u dravini spornog zemljita. Iza nitave eksproprijacije koja je izvrena u
privatnom interesu postojao je sporazum stranaka u ovoj parnici da se u stvarnosti zakljui ugovor o prodaji izmeu tuioca kao prodavca i drugotuenog kao kupca u cilju reavanja imovinskih potreba drugotuenog zbog podizanja nivoa Dunava. Drugotueni je optini isplatio naknadu
za eksproprijaciju (prodajnu cenu). Naknada za eksproprijaciju (cena) isplaana je tuiocu.
Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen
pravnosnano tubeni zahtev radi utvrenja svojine na spornom zemljitu i kada je odbijen drugi tubeni zahtev za predaju izgraenog zemljita u dravinu.
Eksproprijacija dela parcele tuioca jeste nitava, ali restitucija u sudskom postupku nije moguna zato to je drugotueni kao savestan graditelj u smislu lana 24. Zakona o osnovama svojinsko
pravnih odnosa stekao pravo svojine na zemljitu na kome je izgraen graevinski objekat i koje je
neophodno za njegovu redovnu upotrebu jer nije znao niti mogao znati da gradi na tuem zemljitu,
a vlasnik zemljita (tuilac) koji je znao za izgradnju nije se odmah usprotivio. Tueni je dobio zemljite od strane prvotuene optine, uknjiio se i dobio dozvolu za gradnju objekta. Tuilac je znao
za gradnju, sporazumeo se sa takvim nainom regulisanja imovinskih odnosa i primio je cenu koja je
isplaena u formi naknade za eksproprijaciju. Graenjem na tuem zemljitu, u situaciji kada je
prvotueni savestan gradilac i kada se tuilac izgradnji nije odmah usprotivio, prestalo je pravo
svojine tuioca, a nastalo pravo svojine drugotuenog. Vlasnik zemljita po lanu 24. stav 2. Zakona imao je pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za zavrenu izgradnju, ali najkasnije za vreme od 10 godina od zavrene izgradnje trai da mu graditelj naknadi vrednost zemljita u visini prometne cene u vreme donoenja sudske odluke pod uslovom da cena nije isplaena
u trinoj visini i rokovi prekluzivnog karaktera nisu istekli. U ovom sluaju oigledno je da je
tuilac prekludiran u zahtevu za naknadu, bez obzira na injenicu da li je isplaena trina cena u
vreme sporazuma, jer je od momenta izgradnje protekao rok od 10 godina.
Imajui u vidu izloeno, neosnovani su revizijski navodi u kojima se istie da je zbog posledica ponitaja odluke o eksproprijaciji sud bio duan da izvri restituciju (vraanje u preanje stanje) i da su
optinski organi zloupotrebivi slubeni poloaj uz nesavesnost tuenog, tuioca liili prava svojine na
zemljitu. Kao to je istaknuto, tueni (koji je upisao pravo svojine) postao je vlasnik po osnovu gradnje
na tuem zemljitu.
Napominje se da u pogledu razloga iz niestepenih odluka revizijski sud nije vezan, pa je zato bez
znaaja injenica da je presuda po protivtubi postala pravnosnana i izvrna, jer je tueni (koji se na
prvostepenu presudu nije alio) odbijen u pogledu zahteva za utvrenje prava svojine po osnovu gradnje zato to je upisan u zemljine knjige kao vlasnik po drugom pravnom osnovu.
- 224 -
VANPARNINI POSTUPAK
583.
Kada se naknada za eksproprisanu imovinu odreuje tako da se bivem blasniku daje u svojinu druga nepokretnost (stan), a delom u novcu, onda se kod odluivanja o visini naknade za eksproprisanu nepokretnost, imaju primeniti ista merila kao i kod utvrenja vrednosti stanova shodno Zakonu o eksproprijaciji. U takvom sluaju stan koji se daje ranijem vlasniku kao deo naknade iu drugom obliku ima se
proceniti prema njegovoj graevinskoh vrednosti u vreme donoenja odluke o naknadi za eksproprijaciju, a ne prema vrednosti u viini cene po kojoj je eksproprisani stan bio kupljen.
584.
Naslednici umrle stranke koja je za ivota oidnela zahtev za ponitaj reenja o eksproprijaciji
imaju pravo da nastave taj postupak i posle smrti stranke.
(Vrhovni sud Srbije, U. br. 3445/75)
585.
Pravo da pod uslovima iz Zakona o eksproprijaciji trai pnitaj reenja o eksproprijaciji odreene nepokretnosti pripada ne samo ranijem sopstveniku te nepokretnosti ve i njegovim naslednicima.
(Vrhovni sud Srbije, U. br. 8164/74)
586.
Presudom Okrunog suda u Novom Sadu G. 5914/07 od 27.03.2008. godine odbijena je alba
tuilaca i potvrena presuda Optinskog suda u Novom Sadu P. 5242/05 od 10.5.2007. godine, kojom je: odbijen tubeni zahtev kojim su tuioci traili da se 1) obavee prvotueni da tuiocima isplati za povrinu od 1ha 28 ari i 97m2 ukupno 8.238.345,00 dinara u jednakim tromesenim ratama,
u roku od deset godina, poev od isteka godinu dana od pravnosnanosti reenja Optinskog suda u
Novom Sadu R. ... raunajui od 5.05.2003. godine, sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema
poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, poev od
14.11.2002. godine na glavnicu od 8.238.345,00 dinara do isplate, svake tromesene rate, a sve do
isplate poslednje 40-te rate, koja dospeva dana 6.05.2013. godine, a dospele obaveze na ime razlike
za etvrtu dospelu ratu iznos od 58.628,79 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom poev od
9.02.2005. godine do isplate, za petu dospelu ratu iznos od 66.416,37 dinara sa zakonskom zateznom
kamatom poev od 11.05.2005. godine do isplate, za estu dospelu ratu iznos od 75.968,28 dinara sa
zakonskom zateznom kamatom poev od 5.08.2005. godine do isplate, za sedmu dospelu ratu iznos
od 85.598,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 7.11.2005. godine do isplate, 2)
utvrdi da je drugotuena duna da isplauje tuiocima za povrinu od 1ha ukupan iznos od
6.387.800,00 dinara u jednakim novanim iznosima od po 159.695,00 dinara, u jednakim tromesenim ratama u roku od 10 godina, poev od isteka godinu dana od pravnosnanosti reenja Optinskog suda u Novom Sadu R. ... raunajui od 5.05.2003. godine, sa kamatom u visini rasta cena na
malo prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike,
poev od 14.11.2002. godine, na glavnicu od 6.387.800,00 dinara do isplate svake tromesene rate, a
sve do isplate poslednje 40-te rate koja dospeva 6.05.2013. godine, 3) obavee treetueni da tuio- 225 -
VANPARNINI POSTUPAK
cima isplati za povrinu od 12 ari ukupan iznos od 766.536,00 dinara u jednakim novanim iznosima
od po 19.163,40 dinara poev od isteka godinu dana od pravnosnanosti reenja Optinskog suda u
Novom Sadu R. ... raunajui od 5.05.2003. godine, sa kamatom, u visini rasta cena na malo, prema
posednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike poev od
14.11.2002. godine na glavnicu od 766.536,00 dinara do isplate svake tromesene rate do isplate poslednje 40-te rate koja dospeva dana 6.5.2013. godine, a dospela obaveza na ime razlike za prvu dospelu ratu u iznosu od 3.735,71 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom poev od 6.09.2004. godine
pa do isplate, za drugu dospelu ratu iznos od 3.416,45 dinara,sa zakonskom zateznom kamatom od
6.09.2004. godine do isplate, za treu dospelu ratu iznos od 7.117,53 dinara sa zakonskom zateznom
kamatom poev od 27.05.2005. godine do isplate, za etvrtu dospelu ratu iznos 6.788,79 dinara sa
zakonskom zateznom kamatom poev od 27.05.2005. godine do isplate, za petu dospelu ratu iznos
od 6.388,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 27.05.2005. godine do isplate, za estu dospelu ratu iznos od 6.910,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 15.08.2005.
godine do isplate, za sedmu dospelu ratu iznos od 7.653,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom
poev od 8.11.2005. godine do isplate; obavezani su tuioci da prvo i drugotuenima solidarno naknade trokove postupka u iznosu od 48.240,00 dinara.
Protiv ove drugostepene presude tuioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrene primene materijalnog prava.
Tuena E.b. a.d. N.S. je dostavila odgovor na reviziju tuilaca.
Odluujui o reviziji tuilaca Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. ... od 10.09.2008. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuilaca.
Ustavni sud je, u postupku po ustavnoj albi B.K. iz ., odlukom U. ... od 15.07.2010. godine:
1) usvojio ustavnu albu B.K. i utvrdio da je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. ... od 10.09.2008.
godine povreeno pravo podnosioca ustavne albe na imovinu zajemeno odredbom lana 58. stav
2. Ustava RS; 2) ponitio presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. ... od 10.09.2008. godine i odredio da
Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji koju je podnosilac ustavne albe izjavio protiv
presude Okrunog suda u Novom Sadu G. 5914/07 od 27.03.2008. godine i 3) odluio da se odluka
objavi u "Slubenom glasnku RS".
U ponovnom postupku po reviziji tuioca B.K., ije se pravno dejstvo protee i na ostale jedinstvene suparniare na tuilakoj strani, u smislu lana 204. u vezi lana 399. Zakona o parninom
postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04), koji se primenjuju na osnovu lana 55. stav 2. Zakona
o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 111/09), obzirom da je revizija tuilaca izjavljena protiv navedene drugostepene presude pre 29.12.2009. godine,
Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.
Naime, reenjem Optinskog suda u Novom Sadu R. ... od 14.11.2002. godine, donetom u vanparninom postupku, utvrena je naknada predlagaima K.K., D.K. i B.K. za vraeno ranije prinudno otkupljeno zemljite od ranijeg sopstvenika B.K., suvlasnitvo predlagaa u jednakim delovima i
to: za povrinu od 1ha 28 ari i 97m2 u ukupnom iznosu od 8.238.345,60 dinara, na dan 14.11.2002.
godine u jednakim novanim iznosima, pa je obavezan protivnik predlagaa B. a.d. N.S. da navedeni
iznos isplati predlagaima putem isplatne blagajne u jednakim tromesenim ratama u roku od 10 godina, poev od isteka godinu dana od pravnosnanosti ove odluke, sa kamatom u visini rasta cena na
malo, prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, a
od dana dospelosti do isplate, za povrinu od 12 ari ukupan iznos od 766.536,00 dinara, predlagaima na jednake novane iznose, a na dan 14.11.2002. godine, pa je obavezan protivnik predlagaa JP
"..." da putem isplatne blagajne isplati navedeni iznos predlagaima u jednakim tromesenim ratama
u roku od 10 godina, poev od isteka godinu dana od dana pravnosnanosti ove odluke, sa kamatom
u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog
- 226 -
VANPARNINI POSTUPAK
za poslove statistike, a od dana dospelosti do isplate, za povrinu od 1ha i 1m2 ukupni iznos od
6.387.800,00 dinara predlagaima, a na dan 14.11.2002. godine, pa je obavezan protivnik predlagaa
N.b. a.d. N.S., da putem isplatne blagajne isplati navedeni iznos predlagaima u jednakim tromesenim ratama u roku od 10 godina, poev od isteka godinu dana od dana pravnosnanosti ove odluke,
sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, a od dana dospelosti do isplate; kao i da protivnici predlagaa
predlagaima solidarno naknade trokove postupka u iznosu od 1.109.500,00 dinara.
Tuioci A.K. i O.V. su zakonski naslednici predlagaa, sada pok. D.K. biv. iz N.S., a drugotuena E.b. a.d. N.S. je pravni sledbenik protivnika predlagaa N.b. a.d. N.S.
Tubenim zahtevom u ovoj parnici tuioci zahtevaju ponovno utvrenje obaveza tuenih na isplatu naknade u rokovima i na nain propisan zakonom uz drugaiji obraun kamate, jer im je zbog
pogrene interpretacije zakonskih odredaba u vanparninom reenju: "a od dana dospelosti do isplate" u izvrnom postupku kamata obraunata u visini rasta cena na malo samo za period za vreme docnje u plaanju pojedinanih rata i to od dana docnje do isplate, umesto od pravnosnanosti
odluke o naknadi za pojedinanu ratu.
Odluujui o ovako postavljenom zahtevu tuilaca prvostepeni sud je zahtev tuilaca odbio kao
neosnovan, a drugostepeni sud je odbio albu tuilaca i potvrdio navedenu prvostepenu presudu o
odbijanju zahteva tuilaca, navodei da je citiranim reenjima vanparninog suda Optinskog suda
u Novom Sadu R. ... od 14.11.2002. godine, kamata na dosuene iznose odreena u svemu u skladu
sa posebnim zakonima, u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, a od dospelosti svake rate do isplate, da su tueni redovno isplaivali tromesene rate tuiocima prema navedenom reenju, zbog ega nema osnova za
primenu zakonske zatezne kamate na navedene iznose, posebno imajui u vidu da obaveza tuenih
prema tuiocu nije dospela u celosti jer poslednja isplatna rata dospeva 2013. godine.
Revizijom tuilaca se osnovano ukazuje da su niestepeni sudovi odluujui o zahtevima tuilaca
pogreno primenili materijalno pravo i da je zbog toga injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno.
Prema odredbama lana 9. Zakona o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita
koje je prelo u drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog
neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br.
18/91, 20/92, 42/98), naknada za zemljite oduzeto po navedenim osnovima, odreuje se na nain i
po propisima za utvrivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.
U sluaju kad je visinu novane naknade utvrdio nadleni sud u smislu odredaba lan 12-b) stav
1. navedenog Zakona, naknada se plaa u jednakim tromesenim ratama, u roku od 10 godina poev
od isteka godine dana od dana pravnosnanosti sudske odluke. Na dospele obaveze iz stava 1. ovog
lana plaa se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike (stav 3. lana 12-b).
Imajui u vidu zatitnu i antiinflatornu funkciju kamate koja se plaa na iznose tromesenih rata
u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republikog organa nadlenog
za poslove statistike, ova kamata se obraunava i plaa na svaku utvrenu isplatnu ratu, poev od
pravnosnanosti sudske odluke pa do dospelosti rate utvrene zakonom, a ne samo u sluaju docnje
u isplati tromesene rate. Na ovu revalorizacionu kamatu ima prvo svaki od uesnika kome je po navedenom propisu naknada za oduzetu imovinu utvrena sudskom odlukom, kada je nain plaanja
odreen u okviru roka od deset godina. U suprotnom bilo bi povreeno pravo tuilaca na imovinu
zajemeno odredbom lana 58. stav 2. Ustava i lanom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju
za zatitu ljudskih prva i osnovnih sloboda.
Kako su niestepeni sudovi propustili da zahteve tuioca ocene saglasno navedenim propisima i
utvrde da li je na isplatne rate tuiocima obraunata i kamata u visini rasta cena na malo saglasno
- 227 -
VANPARNINI POSTUPAK
stavu 3. lana 12-b) navedenog zakona, od pravnosnanosti sudske odluke do dospelosti svake pojedinane rate utvrene zakonom, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe niestepene presude na osnovu
ovlaenja iz lana 407. stav 2. ZPP i odluio kao u izreci.
Vrhovni kasacioni sud je ovaj predmet ustupio Osnovnom sudu u Novom Sadu, obzirom na
zahteve opredeljene u tubi u novanim iznosima kojima se zahteva isplata iznosa od
8.238.345,00 dinara od prvotuenog, 6.387.800,00 dinara od drgotuenog i 766.536,00 dinara od
treetuenog, ne raunajui pripisane i obraunate kamate na pojedinane rate, to prema kursu
eura u odnosu na dinar u vreme podnoenja tube od 83,600 dinara za jedan evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 98.544,7966 evra - za 8.238.345,00 dinara u vreme podnoenja tube, na
osnovu odredaba lana 22. Zakona o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08,
104/09) i lana 3. stav 1. taka 20. Zakona o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava
("Slubeni glasnik RS", br. 116/08)
U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti reene nedostatke i doneti zakonitu i pravilnu odluku.
(Vrhovni kasacioni sud, Rev.1 br. 12/10 20.01.2011. godine)
587.
Naknada za nacionalizovanu nepokretnost se utvruje u visini trine vrednosti nepokretnosti

prema stanju u vreme nacionalizacije, prema sadanjim cenama a zastarelost potraivanja naknade
poinje da tee od momenta utvrivanja vrednosti nacionalizovane nepokretnosti.
(Vii sud u Kraljevu, 3 G. 439/10)
588.
Za odreivanje naknade za oduzeto zemljite sud je vezan reenjem komisija za vraanje
zemljita.
Prema stanju u spisima u postupku sprovedenom pred komisijom za vraanje oduzetog zemljita
je identifikovano i ustanovljeno je da je u jednom delu poljoprivredno zemljite pogodno za intenzivnu proizvodnju a u drugom delu neplodno zemljite. Obzirom na ove injenice vanparnini sud u
postupku odreivanja naknade za oduzetu nepokretnost, nije ovlaen da vri drugaiju kategorizaciju oduzetog zemljita bez obzira na faktiko stanje u vreme donoenja odluke.
589.
U vanparninom postupku za odreivanje naknade za oduzeto zemljite koje je prelo u
drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda, Republika Srbija nema status
jedinstvenog suparniara sa korisnikom zemljita koji je u upravnom postupku obavezan na
plaanje naknade za konfiskovano zemljite zbog neizmirenja obaveza po osnovu obaveznog
otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Prema utvrenim injenicama reenjem Komisije za voenje postupka i donoenja reenja po
zahtevima za vraanje zemljita utvreno je da je pravnom prethodniku predlagaa oduzeto zemljite, koje je sada pod umom, te je utvreno da naknada pada na teret protivnika predlagaa koji koristi zemljite.
- 228 -
VANPARNINI POSTUPAK
Vetaenjem je utvrena visina naknade za oduzeto zemljite.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili odredbu lana 9. Zakona o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita koje je prelo u
drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih
obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odredbu lana 12b koja je doneta Zakonom o izmenama i dopunama navedenog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 42/98), i lana 42 Zakona
o eksproprijaciji, kada su utvrdili novanu naknadu za oduzeto zemljite u navedenom iznosu, te
obavezali protivnika predlagaa da predlagaima isplati tu naknadu na nain opisan u izreci prvostepenog reenja.
Neosnovano je isticanje u reviziji da je pobijano reenje zasnovano na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, iz razloga to protivnik nije mogao samostalno da uestvuje u postupku utvrivanja naknade za oduzeto zemljite, ve da je reenjem morala biti obuhvaena i Republika Srbija, budui da
o otuenju nepokretnosti koje koriste javna preduzea odluuje Vlada Republike Srbije.
Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (dalje: Zakon), izvrena je transformacija drutvene u dravnu svojinu. Republika je kao drava, postala iskljuivi vlasnik imovine taksativno navedene u lanu 1. koja je ranije imala tretman drutvene svojine.
Drava kao titular prava svojine na osnovu ovog zakona ima pravo raspolaganja tim sredstvima
koje u smislu lana 5. stav 2. Zakona, predstavlja otuenje iz dravne svojine, pribavljanje u dravnu
svojinu i davanje na korienje, odnosno u zakup, kao i stavljanje hipoteke na nepokretnosti u dravnoj svojini, o emu saglasno lanu 8. Zakona odluuje Vlada Republike Srbije. Iz navedenih odredaba proizlazi da dravni organi ili organizacije, organi teritorijalnih jedinica i drugih organizacija iz
lana 1 taka 2) Zakona, imaju samo pravo pod uslovima iz lana 47. Zakona da koriste imovinu koja je prela u dravnu svojinu, da njom raspolau i u smislu lana 7. Zakona imaju pravo upravljanja
tim sredstvima. Republika Srbija je stvarno legitimisana u svim sporovima koji nastanu iz poslova
koji imaju za posledicu promenu reima prava svojine uspostavljenog ovim zakonom, odnosno promenu njenog titulara ili uspostavljanje i ukidanje drugih stvarnih prava na imovini koja je u dravnoj
svojini. U sporovima koji nastanu u vezi sa pravom korienja ili upravljanja sredstvima u dravnoj
svojini, stvarna legitimacija pripadala bi njenim titularima, odnosno korisnicima, bilo da je pravo korienja steeno na osnovu odredbe lana 5 stav 3 ili pod uslovima iz lana 47. Zakona.
Reenjem Komisije za vraanje oduzetog zemljita u skladu sa odredbom lana 12 Zakona o
nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita, koje je prelo u drutvenu svojinu po
osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda utvrena je obaveza protivnika predlagaa kao korisnika
zemljita za isplatu naknade, pa je pravilno niestepenim odlukama protivnik obavezan da naknadu ija je visina utvrena u vanparninom postupku isplati predlagaima. S obzirom na to da se u
vanparninom postupku odluuje o obliku i visini naknade kojom se ne zadire u prava svojine,
zbog ega uee Republike Srbije nije nuno radi okonanja vanparninog postupka izmeu
predlagaa i protivnika predlagaa kao korisnika spornog zemljita.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 64/2004/2 od 17.03.2004. godine)
UREENJE UPRAVLJANJA I KORIENJA
ZAJEDNIKE STVARI
590.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e u okviru stavljenog predloga oceniti izvedene dokaze u sm. l. 8. ZPP-a, i to sve zajedno i svaki posebno pri tom imajui u vidu zakljueno porav- 229 -
VANPARNINI POSTUPAK
nanje izmeu stranaka 1R.41/05, pa ukoliko nae da su stranke ovim poravnanjem izvrile fiziku deobu kp. br.. 2697 u KO.., onda ne bi bilo mesta voenju postupka ureenja naina korienja, ve bi ovaj postupak trebalo obustaviti. Naime, u tom sluaju predlaga bi svoje zahteve mogao da istakne samo u spornom, parninom postupku. U suprotnom prvostepeni sud e postupajui po predlogu primeniti odredbe glave 9. ZVP-u, i po eventualnom predlogu stranaka izvesti dokaz vetaenjem od strane vetaka odgovarajue struke koji bi dao predlog ureenja naina korienja nakon ega e doneti ponovnu odluku u ovoj pravnoj stvari, pri tom dajui jasne i iscrpne
razloge koje je injenice utvrdio, na osnovu kog dokaza ih smatra utvrenim, a nastojei da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedniara.
(Vii sud u Poarevu, 2G. 479/12 od 21.06.2012. godine)
591.
Prema odredbi l.141. Zakona o vanparninom postupku, sud ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari, a prema odredbi
l.142. postupak moe da pokrene svaki zajedniar koji smatra da je povreen u pravu upravljanja ili
korienja zajednikom stvari te da predlogom mora da obuhvati sve zajedniare, da u predlogu navede potrebne podatke o zajednikoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokree. Predlaga je u
svemu postupio po odredi l.142. ZVP i u svom predlogu dao podatke o zajednikoj stvari parcelama 1386/1 i 1386/4, naveo razloge zbog kojih postupak pokree i predloio nain ureenja korienja izmeu njega i ostalih suvlasnika na ostalim parcelama. Prvostepeni sud je pogreno protumaio
odredbu l.141. ZVP i pogreno u smislu l.30. ZVP u vezi l. 220. ZPP smatrao da zbog toga to
predlaga nije dokazao da predloeni nain korienja zajednikom stvari odgovara njegovom suvlasnikom delu takav predlog treba odbiti. Tano je da se prema odredbi l.30. ZVP u vanparninoj
proceduri primenjuju opta pravila parninog postupka ali samo u sluaju kada ovaj posebni zakon
ne ureuje proceduru.
Odredbom l.141. ZVP iziriito je odreeno da e sud urediti nain upravljanja i korienja zajednikom stvari kad se stranke o tome ne sporazumeju a to znai da je sud duan da preduzme sve radnje
da doe do konanog reenja o nainu upravljanja i korienja zajednikom stvari izmeu suvlasnika,
sukorisnika i drugih sudralaca. Zbog toga se ne moe u ovoj situaciji primenjivati l.220. ZPP u vezi sa
l. 30. ZVP jer se o zahtevu za ureenje upravljanja i korienja zajednikom stvari ne primenjuje princip tereta dokazivanja ve sud ima eksoficio obavezu da te odnose meu strankama uredi. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je potrebno da se struno lice izjasni da li predloeni nain korienja odgovara suvlasnikom udelu predlagaa na nekretninama onda je trebao da taj dokazni predlog odredi i da naloi predlagau da taj dokazni predlog plati a odluku je mogao da donese i sasluanjem stranaka i uvidom u priloene skice. U svakom sluaju sud mora da donese odluku na koji e se nain koristiti nekretnina i ne moe da je odbije zbog toga to nije obavljeno vetaenje koje nije ni odreivano.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 2G.br. 633/12 od 30.10.2012. godine)
592.
Kad se trai ureenje naina korienja zajednikom stvari nuni jedinstveni suparniari su svi zajedniari. Prema l.141. Zakona o vanparninom postupku u postupku ureenja upravljanja i korienja
zajednike stvari sud ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i
drugih sudralaca iste stvari (zajedniari), a prema odredbi l.142. st.2. istog zakona predlog mora da
obuhvati sve zajedniare, da sadri potrebne podatke o zajednikoj stvari koja je predmet postupka, kao
i razloge zbog kojih se postupak pokree. Imajui u vidu utvreno injenino stanje i navedene zakonske odredbe pravilno je prvostepeni sud odbio predlog predlagaa da uredi nain korienja odnosno
- 230 -
VANPARNINI POSTUPAK
upravljanja zajednikim ulazom i dvoritem na parceli br.5385 KO Panevo i ulinoj stambenoj zgradi
sagraenoj na ovoj parceli, jer predlogom kao zajedniar nije obuhvaen Grad Panevo, koji je nosilac
javne svojine na navedenoj parceli u 29/401 dela i korisnik porodine stambene zgrade broj 3 i pomone
zgrade broj 4 sagraenih na parceli broj 5385 KO Panevo.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 1-G. br.307/12 od 12.06.2012. godine)
593.
Prema utvrenom injeninom stanju parnine stranke su suvlasnici na bunaru sa po 1/3. Tuena je bez saglasnosti tuilje kao jednog od suvlasnika na zajednikoj stvari bunaru postavila
poklopac od lima i katanac, tako da se bunar zakljuava, a takoe je sa bunara skinula vito sa kofom. Polazei od ovakvog utvrenog injeninog stanja, radove koje je tuena preduzela bez saglasnosti tuilje, prelaze okvir redovnog upravljanja stvar. Naime, kako je l. 15. ZOSPO propisano da za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja na stvari, u ta ulazi i
vea popravka, potrebna saglasnost svih suvlasnika, a kako se u konkretnom sluaju, radi o preduzetim radovima na zajednikoj stvari koji ne mogu spadati u poslove neophodne za redovno
odravanje stvari, to je za preduzimanje tih poslova potrebna saglasnost svih suvlasnika stvari.
Kako se tuilja nije saglasila sa izvedenim radovima na zajednikoj stvari bunaru, i tuena je
imala saglasnost samo jednog suvlasnika, a s obzirom da poslove koje je tuena preduzela, prelaze okvire redovnog odravanja stvari, to je za preduzimanje tih poslova, odnosno radova na zajednikoj stvari potrebna saglasnost svih zajedniara u sm l. 15. st. 4. ZOSPO.
Na roitu na kome je zakljuena glavna rasprava, prvostepeni sud je na zapisniku konstatovao da je tuena ostavila klju tuilji na sto ispred tuilje i da je tuilja isti uzela, a da li se radi o
kljuu od katanca koji se nalazi na bunaru ili ne, prvostepeni sud nije utvrdio, te je tubeni zahtev
tuilje usvojen u delu u kome je traila da se obavee tuena da otkljua bunar.
(Presuda Okrunog suda u Poarevcu, G. 327/08 od 28.05.2009. godine)
594.
Zakljuak provostepenog suda se ne moe prihvatiti kao pravilan bez obzira to usmeni ugovor o
deobi zajednike imovine - nepokretnosti ima pravno dejstvo. Ovo sa razloga to usmeni ugovor o
deobi ne predstavlja osnov za uknjibu prava svojine, ve se usmenim ugovorom samo ureuju odnosi meu zajedniarima i odreuje se ko je vlasnik na odreenim delovima nepokretnosi. Da bi zajedniari mogli da izvre upis prava svojine na odreenim delovima po usmenom dogovoru u zemljinim i dugim javnim knjigama mora se sprovesti postupak deobe zajednike imovine u vanparninom postupku u smislu odredaba l. 148 154. ZVP ili sporazumom svih zajedniara takoe u sudskom postupku.
(Iz Reenja Optinskog suda u Kragujevcu R. 110/06 od 13.10.2006. godine i
Reenje Okrunog suda u Kragujevcu G. 749/07 od 01.06.2007. godine)
595.
Pogreno je zakljuio prvostepeni sud da se ureenje naina korienja ne moe vriti na nepokretnostima na kojima su bespravno izgraeni objekti i vlasnici objekata nisu upisani kao sukorisnici
predmetnih parcela. Ovo s toga to je odredbom l. 141. Zakona o vanparninom postupku propisano da se u postupku ureenja upravljanja i korienja zajednike stvari ureuje nain upravljanja i
korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kragujevcu G. 900/07 od 03.07.2007. godine)
- 231 -
VANPARNINI POSTUPAK
596.
Prema l. 141. Zakona o vanparninom postupku, sud ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca istih stvari. Prema tome, ne moe se podneti predlog za ureenje naina korienja neke stvari protiv suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca, ukoliko oni nisu u faktikoj dravini te stvari. To znai da predlaga nije bio u obavezi da predlog podnese protiv svih zemljinoknjinih sukorisnika, obzirom da oni nisu u faktikoj dravini
parcele povodom koje je podnet predlog za ureenje naina korienja.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kragujevcu, G. 1420/07 od 13.07.2007. godine)
597.
Za donoenje odluke o ureenju naina korienja zajednike stvari nije od znaaja da li je
predlaga u (su)dravini zajednike stvari.
Prvostepeni sud je odbio predlog da se uredi nain korienja zajednike stvari, obzirom da ureenje
naina upravljanja i korienja zajednike stvari u vanparninom postupku mogu traiti samo suvlasnici
koji i faktiki koriste zajedniku stvar, pa kako predlaga nije dralac predmetnih nepokretnosti koje
protivnici predlagaa iskljuivo koriste, prvostepeni sud smatra da se nisu stekli uslovi iz lana 141. Zakona o vanparninom postupku (dalje: Zakon) za ureenje naina korienja zajednike stvari.
Ovakav zakljuak prvostepenog suda nije pravilan.
Prema odredbi lana 141. Zakona u postupku radi ureenja upravljanja i korienja zajednike
stvari, sud ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih
sudralaca iste stvari (zajedniari), dok prema odredbi lana 142. stav 1. istog zakona, postupak moe da pokrene svaki zajedniar koji smatra da je povreen u pravu upravljanja ili korienja zajednike stvari.
Iz sadrine navedenih zakonskih odredbi ne proizilazi da je uslov da sud uredi nain korienja zajednike stvari, da zajedniar koji inicira ovaj postupak, bude istovremeno i dralac zajednike stvari. Smisao navedenih zakonskih odredbi, izmeu ostalog, jeste u tome da se sprei samovolja onih zajedniara koji iskljuivo koriste zajedniku stvar na tetu drugih zajedniara i
omogui suvlasniku pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno
svom delu, ne povreujui pravo ostalih suvlasnika (lan 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).
Prema tome, po nalaenju Okrunog suda, okolnost to nema sporazuma izmeu zajedniara
u pogledu korienja zajednike stvari, omoguuje vanparninom sudu donoenje odluke u pogledu ureenja upravljanja i korienja zajednike stvari, pri emu je irelevantno da li je onaj zajedniar koji pokree postupak i faktiki u dravini, odnosno u sudravini zajednike stvari.
598.
Ako pored predloga tuioca za ureenje korienja odreene katastarske parcele postoji i
zahtev da se utvrdi da je tuilac nosilac prava korienja na spornoj parceli, tada ne postoje
uslovi za obustavu parninog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparninog postupka a zbog toga to se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava - reava prema
pravilima parninog postupka.
- 232 -
VANPARNINI POSTUPAK
U vanparninom postupku se ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari (zajedniari); postupak moe pokrenuti svaki od njih ako smatra
da je povreen u pravu upravljanja ili korienja zajednike stvari; predlog mora obuhvatiti sve zajedniare, sadrati podatke o zajednikoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokree, a po zakazanom roitu zajedniarima e se ukazati na mogunost da sporazumno urede nain upravljanja odn. koripenja
zajednike stvari. Ukoliko se zajedniari ne sporazumeju sud e izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti reenje kojim e urediti nain korienja ili upravnjanja zajednikom stvari prema odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodei rauna o njihovim
posebnim i zajednikim interesima - lan 141. Zakona o vanparninom postupku.
Ukoliko je, meutim, meu zajedniarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je
sporan obim prava, sud e uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu ili postupak pred
upravnim organom radi reenja spornog prava odn. pravnog odnosa - lan 145. Zakona o vanparninom postupku.
Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom sluaju u postupku nije podnet samo predlog za
ureenje naina korienja oznaene katastarske parcele od strane tuioca. Da jeste, bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparninog postupka, i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tueni) slae sa podnetim predlogom, jer se u
odsustvu sporazuma zajedniara i prema odredbama vanparninog postupka odlukom suda moe
urediti nain korienja zajednike stvari.
Tuilac je, meutim, u ovoj parnici traio da se utvrdi i da je on nosilac prava korienja na spornoj katastarskoj parceli. Iz toga sledi da je u smislu lana 145. Zakona o vanparninom postupku meu strankama sporno pravo na stvar, to se ne reava u vanparninom postupku ve prema odredbama Zakona o parninom postupku.
(Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, VIII P. 2973/06 od 31.08.2006. godine)
599.
Lice koje nije iskljuivi vlasnik stvari, ima pravo da istu koristi srazmerno svom suvlasnikom udelu.
600.
Kada su tuioci vlasnici spratnog dela objekta veliine trosobnog stana, a tuenik je vlasnik poslovnog dela u prizemlju zgrade, onda se radi o vlasnitvu na posebnim delovima zgrade, a ne o suvlasnitvu, pa je tuenik ovlaen da raspolae svojim delom pa i zakljuenjem ugovora o zakupu.
(Presuda Okrunog suda u aku, G. br. 302/03 od 31.03.2003. godine)
601.
Suvlasnik poslunog dobra moe podii tubu za utvrenje nitavosti ugovora o kojim je bez
njegove saglasnosti zasnovana stvarna slubenost ugovorom zakljuenim izmeu drugog uvlasnika
poslunog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povreen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu lana 109. ZOO.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2002. godine)
602.
Suvlasnik ima ovlaenja vlasnika stvari samo na svojoj idealnoj kvoti, jer stvar nije realno podeljena.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 345/02 od 9.05.2002. godine)
- 233 -
VANPARNINI POSTUPAK
603.
Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja suvlasnikom nepokretnou,

u koje spadaju i izdavanje cele stvari u zakup, potrebna je saglasnost svih suvlasnika.
(Presuda Okrunog suda u apcu, G. br. 200/01 od 06.02.2001. godine)
604.
Suvlasnik nepokretnosti u ijem se posedu iskljuivo nalazi drugi suvlasnik ima pravo da zahteva predaju suposeda na osnovu l. 14. stav 1. i l. 70. stav. 4. ZOSPO.
(Presuda Okrunog suda u Zrenjaninu, G. br. 895/00, od 31.10.2000. godine)
605.
Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi, zajedno sa ostalim suvlasnicima
srazmerno svom delu, nepovreujui pravo ostalih suvlasnika.
Prema lanu 14. ZOSPO suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi, zajedno sa
ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, nepovreujui pravo ostalih suvlasnika, a prema odredbi l. 73. istog Zakona, naslednik postaje dralac u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to
kada je stekao faktiku vlast na stvari. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je
zakljuio prvostepeni sud da je tueni u obavezi da tuiocu omogui da se useli i da sa njim koristi
dvosoban stan u Beogradu, a u skladu sa odredbom l. 14. u vezi l. 73. ZOSPO. Cenjeni su albeni navodi tuenog da je prvostepeni sud u konkretnom sluaju trebalo da primeni odredbe Srpskog
graanskog zakonika jer je tueni stekao linu slubenost stanovanja, s obzirom da je bio lan porodinog domainstva svog oca u momentu otkupa stana i da ima pravo da doivotno i nesmetano
koristi stan, meutim, po nalaenju Okrunog suda ovaj navod albe nije od uticaja na drugaiju
odluku u ovom sporu, s obzirom da je u konkretnom sluaju u pitanju susvojina na otkupljenom
stanu na kojem se ne moe ustanoviti lina slubenost.
(Odluka Okrunog suda u Beogradu, G. br. 7535/2000. godine)
606.
Tuilac je kao suvlasnik ovlaen da trai iseljenje iz pomone prostorije i zato mu nije potrebna
saglasnost drugih suvlasnika.
(Presuda Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici, G. br. 695/2000 od 24.05.2000. godine)
607.
Vrenje rekonstrukcije i sanacije dela zgrade, kao i izgradnja aneksa stana prelaze okvire
redovnog odravanja stvari u susvojini, pa je za preuzimanje takvih poslova potrebna saglasnost svih suvlasnika. Odbijanje jednog suvlasnika da da saglasnost za obavljanje ovih poslova
ne daje pravo ostalim suvlasnicima da od suda trae da naloi davanje saglasnosti, ve im daje
za pravo samo da trae fiziku deobu suvlasnike stvari.
Kako je lanom 15. st. 4. ZOSPO, propisano, da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir
redovnog upravljanja na stvari u ta ulaze i vee popravke, potrebna saglasnost svih suvlasnika, a ka- 234 -
VANPARNINI POSTUPAK
ko se u konkretnom sluaju radi o davanju saglasnosti za vrenje rekonstrukcije i sanacije dela zgrade, kao i izgradnji aneksa stana, to ni u kom sluaju ne moe spadati u poslove neophodne za redovno odravanje stvari, to odbijanje tuene da da saglasnost za obavljanje ovih poslova, ne daje pravo
tuiocima da od suda trae da naloi tuenoj davanje saglasnosti, ve im daje pravo samo da, shodno
lanu 16. navedenog zakona trae fiziku deobu suvlasnike stvari.
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 4141/99 od 21.12.1999. godine)
608.
Suvlasnici mogu izvriti ne samo fiziku nego i civilnu deobu sporazumom.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1505/97 od 02.04.1997. godine)
609.
Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (izdavanje cele stvari u zakup,
zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti, vee popravke i slino) potrebna
je saglasnost svih suvlasnika.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5646/96, od 11.02.1997. godine)
610.
Kada tuena kao jedan od suvlasnika bez znanja i odobrenja ostalih suvlasnika iz zajednike parcele koja je po kulturi uma posee vie stabala, bez znaaja je u pogledu njene obaveze na naknadu
tete prema ostalim suvlasnicima kao tuiocima da li je ona ta stabla prodala ili je ista upotrebila za
sopstvene potrebe.
(Presuda Okrunog suda u Beogradu, G. br. 229/96, od 05.06.1996. godine)
611.
Suvlasnik moe traiti da mu drugi suvlasnik preda u sudravinu suvlasniku stvar.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 2376/91, od 10.02.1993. godine)
612.
Kada od dva suvlasnika samo jedan dri celu nepokretnost onda taj suvlasnik ima jai osnov za dravinu. Drugi suvlasnik moe svoje pravo na dravinu ostvariti samo poto prethodno izdvoji svoj realni
deo u spornoj nepokretnosti i potom trai predaju tog realnog dela nepokretnosti u dravinu.
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 2138/91, od 30.10.1991. godine)
613.
Usled ruenja dela nekretnine na kojoj postoji suvlasnitvo, jedina pravna posledica je prestanak prava vlasnitva na poruenom delu, dok u preostalom delu suvlasnici zadravaju svoja suvlasnika prava u neizmenjenim delovima.
(Presuda Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. br. 982/89, od 20.12.1989. godine)
614.
Kada je jedan suvlasnik zgrade izriito ili preutno dozvolio da drugi suvlasnik vri investiciona ulaganja u zgradu, koja su bila nuna i kojima se znatno poveava vrednost zgra- 235 -
VANPARNINI POSTUPAK
de, investitor ima pravo da zahteva utvrenje srazmerno veeg suvlanikog dela na osnovu
sporazuma.
injenica da je tuilac ulaganjem linih sredstava izvrio ulaganja na zgradi, koja su bila nuna, jer je pretila opasnost da se zgrada usled dotrajalosti srui. Zatim je sagradio kupatilo, WC,
uveo struju. Izriiti sporazum stranaka o tome da e tuilac ovim radovima poveati svoj suvlasniki deo na zgradi nije postojao. Meutim, postojanje takvog sporazuma se iz ponaanja stranaka moe zakljuiti. Naime, tueni u ovoj zgradi nikada nije stanovao niti je uestvovao u trokovima odravanja zgrade, radi se o dugom vremenskom periodu od 1946. godine. Meutim, tueni
je dolazio i video u kakvom se stanju dotrajalosti zgrada nalazi i nije se usprotivio kada je tuilac
navedene radove na zgradi obavio, pa se ima smatrati da je preutno pristao saglasio se da tuilac
navedene radove na zgradi obavi. U takvim okolnostima pravilno nalaze niestepeni sudovi da su
ispunjeni uslovi po pravnim pravilima imovinskog prava, te odredbama sada vaeeg ZOSPO-a,
da tuilac adaptacijom, dogradnjom stekne suvlasnitvo na objektu, prema obimu svog uea, pa
su pravilno primenili zakon kada su tubeni zahtev usvojili.
615.
Sporazum izmeu suvlasnika postignut u vanparninom postupku o nainu korienja suvlasnike stvari vezuje i pravne sledbenike-kasnije sticaoce suvlasnikih delova i ne moe se jednostranom
voljom menjati.
616.
Kad suvlasnik stvari izvri radove koji su nuni radi odravanja stvari u susvojini, ima pravo na
naknadu izdataka od drugog suvlasnika srazmerno suvlasnikom udelu na stvari. Odluujui o ureenju suvlasnikih odnosa (nainu korienja stambene zgrade izmeu suvlasnika sud u vanparninom postupku moe odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korienja zajednike stvari.
(Presuda Vrhovnog suda Vojvodine, Gzz. br. 38/87, od 23.12.1987. godine)
617.
Sporni odnos izmeu suvlasnika za predaju na raspolaganje, zajedniku upotrebu i upravljanje stambenom zgradom ne raspravlja se u parnici ve se ureuje odredbama l. 141. do 147. Zakona o vanparninom postupku.
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Gzz. br. 136/86)
618.
Imajui u vidu da su ovde predlaga i protivnik pred prvostepenim sudom vodili vanparnini postupak radi fizike deobe navedene nepokretnosti, te se u pogledu iste zakljuili
- 236 -
VANPARNINI POSTUPAK
navedeno poravnanje, to pravilno prvostepeni sud nalazi da nema mesta ureenju naina
upravljanja i korienja zajednike stvari imajui u vidu da je fizika deoba izvrena.
U ovom predmetu stranke su spornu nepokretnost stekle nasleivanjem o emu je doneto reenje, pa su se potom podelile i postigle poravnanje u spisima. Dakle, njihova sanaslednika zajednica
je prestala zakljuenjem tog poravnanja, a onaj ko istim nije zadovoljan moe ga osporavati u parnici. Dok se poravnanje ne poniti ono proizvodi pravno dejstvo i vie nema pravne zajednice predlagaa i protivnika. Zato i nema uslova za ureenje, upravljanje ili korienja stvari kako to predlaga
trai u vanparninom potupku. Zakon o nasleivanju u l. 229. st. 1. predvia da do deobe naslednici
zajedniki upravljaju i raspolau nasledstvom. Ovde se deoba dogodila i vie nema zajednitva pa
osnovano prvostepeni sud obustavlja postupak.
albeni navodi koji istiu da prvostepeno reenje ne sadri obrazloenje kako su vanparnine
stranke izvrile fiziku deobu na osnovu navedenog sudskog poravnanja, budui da nisu postali vlasnici na istoj nego suvlasnici sa udelom od po , te da nema razloga zato prvostepeni sud nije odluio o predlogu predlagaa za ureenje upravljanja i korienja hodnika i predsoblja kao zajednikih
delova kue, jer su navedenim poravnanjem vanparnine stranke izvrile deliminu fiziku deobu
kue i postali vlasnici samo na po jednoj sobi, dok su na drugim prostorijama suvlasnici sa udelom
na kp. br. 2697 dvorite plac nisu osnovani.
Naime, vanparnini postupak, jeste nesporan postupak i u istom sud nije ovlaen da ceni punovanost poravnanja u materijalnom smislu, ve samo u formalnom smislu. U konkretnom sluaju,
nema zajednike stvari imajui u vidu da je zakljueno gore navedeno poravnanje o fizikoj deobi,
pa nema ni ureenja naina korienja.
(Vii sud u Poarevcu, 1G. 251/13 od 11.04.2013. godine)
619.
Iz sadrine odredbe l. 141. Zakona o vanparninom postupku, ne proizilazi da je uslov da sud

uredi nain korienja zajednike stvari, da zajedniar koji inicira ovaj postupak bude istovremeno i
dralac te stvari. Smisao navedenih zakonskih odredbi izmeu ostalog, jeste u tome da se sprei samovolja onih zajedniara, koji iskljuivo koriste zajedniku stvar na tetu drugih zajedniara i omogui suvlasniku pravo da da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno
svom delu, ne povreujui pravo ostalih suvlasnika. Prema tome, po nalaenju Okrunog suda okolnost to nema sporazuma izmeu zajedniara pogledu korienja zajednike stvari, omoguuje vanparninom sudu donoenje odluke u pogledu ureenja, upravljanja i korienja zajednike stvari, pri
emu je irelevantno da li je onaj zajedniar koji pokree postupak i faktiki u dravini, odnosno u sudravini zajednike stvari.
620.
Pravila postupka o ureenju naina upravljanja i korienja zajednike stvari od strane
suvlasnika primenjuju se i na sluajeve kada vie lica ima pravo svojine, pravo korienja ili
dravine na stvarima.
Odredbom lana 141-147. Zakona o vanparninom postupku, propisana su pravila na osnovu kojih nadleni sud u sluajevima odreenim posebnim zakonima, na zahtev zainteresovanih uesnika,
- 237 -
VANPARNINI POSTUPAK
svojom odlukom ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari. Pravila ovog postupka o ureenju naina upravljanja i korienja zajednike stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na sluajeve kada vie lica ima pravo svojine, pravo korienja ili dravine na stvarima. Prema odredbi lana
142. Zakona o vanparninom postupku, svaki zajedniar je ovlaen da pokrene ovaj postupak samom
injenicom da lino smatra da je od strane drugog zajedniara povreen u pravima koja ima u odnosu
na upravljanje i korienje na zajednikoj stvari.
Kako ni jednom odredbom koja regulie navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije
ogranieno na lica koja kao zajedniari moraju da budu i draoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju ureenja upravljanja i naina korienja, niestepeni sudovi su pogreno
primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagai nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato to nisu draoci spornih parcela. Potreba da se saglasnost oko korienja raspolaganja zajednikom stvari uredi posredstvom suda u najveem broju sluajeva i pretpostavlja
povredu neijih dravinskih ili drugih prava. Odredbe navedenih lanova Zakona o vanparninom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedniari zbog gubitka dravine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedniarima oko upravljanja, ureenja i korienja zajednike stvari bili lieni
mogunosti da se obrate nadlenom sudu predlogom u smislu odredbi lana 141-147. Zakona o
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gzz. br. 464/03 od 8.10.2003. godine)
621.
Ukoliko predlaga smatra da je povreeno pravo upravljanja ili korienja zajednike
stvari pokree se postupak za ureenje korienja te stvari.
Reenjem Optinskog suda u aku P. br. 325/00 od 21.3.2000. godine, odbijen je predlog predlagaa prema protivnicima da se privremeno uredi nain korienja stambenog objekta kao zajednike stvari. Protiv navedenog reenja albu je izjavio predlaga.
Okruni sud u aku je svojim reenjem G. br. 139/03 od 10.02.2003. godine ukinuo reenje
Optinskog suda u aku R. br. 325/00 od 21.03.2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu
na ponovni postupak i odluku.
U obrazloenju drugostepenog reenja je navedeno sledee:
Ne moe se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom sluaju nema zakonskih
uslova za privremeno ureenje naina korienja zajednike stvari, zbog poremeenih odnosa izmeu stranaka i to je predlaga napustio kunu zajednicu. Naime, u lanu 142. Zakona o vanparninom postupku je predvieno da se pokree postupak za ureenje korienja zajednike stvari, kad
predlaga smatra da je povreeno pravo upravljanja ili korienja te stvari, a sud na osnovu rezultata
celokupnog postupka donosi reenje kojim e urediti nain korienja i upravljanje zajednike stvari.
Drugim reima razloge koje je naao prvostepeni sud da u konkretnom sluaju postoje, nemaju zakonskih osnova.
622.
Ureenje naina upravljanja u korienju zajednike stvari u vanparninom postupku mogu traiti samo suvlasnici koji i faktiki koriste tu stvar.
- 238 -
VANPARNINI POSTUPAK
Kod pravilno utvrenog injeninog stanja, da uesnici u ovom postupku ureenja upravljanja i
korienja zajednike stvari suvlasnici na nepokretnosti ije se ureenje upravljanja i korienja trai, te da predlagai ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost, koju iskljuivo dri protivnik predlagaa, pravilno je naao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz l. 141. ZVP da se uredi nain
upravljanja i korienja navedene nepokretnosti.
623.
Nosioci prava korienja izgraenog gradskog graevinskog zemljita mogu traiti od suda da se
u vanparninom postupku uredi nain korienja takvog zemljita i obim prava sukorienja pojedinih etanih vlsasnika tog zemljita.
624.
Konana fizika deoba zajednike kue moe biti izvrena tek posle utvrenih svojinskih
udela stranaka u njenom sticanju.
Sporazum o deobi kue, izvren izmeu sticalaca pre konano utvrenih udela u sticanju, ne moe se smatrati konanom deobom, ve samo kao privremeno ureenje naina korienja.
625.
Pobijanim prvostepenim reenjem odbijen je kao neosnovan predlog predlagaa kojim je traeno da sud uredi nain upravljanja i korienja zajednike stvari nepokretnosti.
Pravilno prvostepeni sud u pobijanoj odluci citira materijalno pravo, odnosno odredbe l. 141-147.
ZVP, koje propisuju ureenje naina upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i
drugih sudralaca iste stvari (zajedniara), ali te odredbe zakona ne primenjuje u konkretnom sluaju.
Kako je nesporno utvreno da su predlaga i protivnik predlagaa u faktikoj sudravini predmetnih
parcela i da ne postoji dogovor izmeu njih o nainu korienja istih, ovaj sud nalazi da osnovano predlaga trai da sud u smislu odredbe l. 142. i 144. ZVP uredi nain korienja predmetnih parcela, a da
prvostepeni sud pogreno nalazi da je predlog predlagaa neosnovan i to posebno sa razloga to bi predloeni nain korienja zemljita bio nepravian u odnosu na protivnika predlagaa.
- 239 -
VANPARNINI POSTUPAK
Osnovani su navodi albe da sud nije utvrdio kako je parcela korienja pre pokretanja predmetnog postupka, da nema utvrenja o stanju na licu mesta, te da u smislu odredbe lana 144. ZVP nije
utvren nain korienja koji je najpraviniji za stranke i kojim se obezbeuje da zajedniari na najbolji mogui nain koriste zajedniku stvar predmetne parcele.
Takoe, osnovano se u albi predlagaa navodi da meu strankama nikada nije postojao usmeni ili
pismeni sporazum o nainu korienja i upravljanju zajednikom stvari, da odnos zajedniara nije reen pred nadlenim sudom, zbog ega prvostepeni sud i nije mogao utvrditi da je dolo do ureenja
naina korienja i upravljanja zajednikom stvari na nain to je protivnik predlagaa samoinicijativno uredio odnos zajedniara u pogledu upravljanja odnosno korienja zajednike stvari sa ime je
predlaga bio upoznat. Ovaj sud nalazi da injenica da je protivnik predlagaa samoinicijativno, bez
dogovora sa predlagaem, izmenio povrinu predmetnog zemljita i odredio deo zemljita za koje je
smatrao da odgovara njemu, kao i deo zemljita koje e pripasti predlagau na ime njenog suvlasnikog dela a zatim i otpoeo sa korienjem povrine zemljita koji je namenio sebi, ne moe uticati na
pravo zajedniara da ako smatra da je povreen u pravu upravljanja ili korienja zajednike stvari pokrene postupak u smislu odredbe lana 142. ZVP.
Imajui u vidu odredbu lana 141. stav 1. ZVP prvostepeni su pobijanim reenjem ne razjanjava da
li je dotadanjim nainom korienja predmetnih parcela na bilo koji nain povreeno pravo predlagaa
u nainu njihovog korienja, jer reenje kojim se ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari ima privremeni karakter, uvek se moe menjati u zavisnosti od promene faktikog stanja odnosno
okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja reenja, s tim da izmena faktikog stanja mora biti
takvog karaktera da se moe zakljuiti da je drugi zajedniar - sudralac povreen u svojim pravima.
Imajui u vidu navedeno, ovaj sud je primenom odredbe lana 387. stav 1. taka 3. ZPP u vezi sa
lanom 388. istog zakona i lanom 30. stav 2. ZVP odluio kao u stavu 1. izreke ovog reenja, a prvostepeni sud e u ponovnom postupku upotpuniti injenino stanje i pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odluiti o osnovanosti predloga predlagaa.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu poslovni broj G 3118/11 od 30.11.2011. godine)
626.
Kada ureuje nain korienja zemljita u drutvenoj svojini, te kada odvoji odreene povrine
u korist jedne ili druge strane, sud je u obavezi da te povrine tako ogranii i detaljno upie u izreku reenja da se takvo reenje moe i izvriti.
627.
Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki sa po idealnih delova na porodinoj kui
ija fizika deoba prema nalazu i miljenju vetaka nije mogua. Meutim, s obzirom na poloaj i
veliinu prostorija mogue je izvriti razgranienje u pogledu njihovog korienja. Prvostepeni sud
pobijanim reenjem ureuje meu strankama nain korienja suvlasnike nepokretnosti tako to
e predlaga na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. 2. u pov. od 15,50
kvm, a protivnik predlagaa sobu br. 1. povrine 11,23 kvm i prostoriju br. 3 pov. 10,50 kvm.
Predlaga albom pobija reenje smatrajui da protivniku pripala na korienje vea povrina radi ega predlae vetaenje.
Drugostepeni sud odbija albu predlagaa kao neosnovanu smatrajui da je u konkretnom sluaju
razlika u povrini prostorija neznatna. Po stanovitu drugostepenog suda bitno je da je u sluaju nemogunosti fizike deobe zgrade, s obzirom na poloaj i veliinu prostorija mogue izvriti razgranienje u
pogledu njihovog korienja, s tim da svaki od suvlasnika dobije istu, odnosno priblino istu povrinu.
(Okruni sudu Beogradu, G. 7369/84)
- 240 -
VANPARNINI POSTUPAK
628.
Ukoliko meu etanim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomonih objekata (garae, upe i sl.), sud en a predlog zainteresovanog vlasnika etanog dela odluiti u vanparninom postupku da li e takvo podizanje pomonog objekta dozvoliti, vodei rauna da li je podizanje takvog objekta
celishodno i opravdano. Pri tom, sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa graevinsko-tehnikim i urbanistikim propisim, jer o tome odluuje nadleni upravni organ.
629.
Ne postoje uslovi za obustavu parninog postupka i nastavak istog prema pravilima vanparninog postupka, kada pored predloga tuioca za ureenje korienja odreene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tuilac nosilac prava korienja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, reava prema pravilima parninog postupka.
Prema lanu 141. Zakona o vanparninom postupku (dalje: Zakon), u ovom postupku se ureuje
nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari
(zajedniari). Postupak moe pokrenuti svaki zajedniar koji smatra da je povreen u pravu upravljanja ili korienja zajednike stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedniare, sadrati podatke o zajednikoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokree, a po zakazanom roitu zajedniarima e
se ukazati na mogunost da sporazumno urede nain upravljanja, odnosno korienja zajednike
stvari. Ukoliko se zajedniari ne sporazumeju sud e izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata
celokupnog postupka doneti reenje kojim e urediti nain korienja ili upravljanja zajednikom
stvari prema odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodei rauna o njihovim
posebnim i zajednikim interesima.
Meutim, kada je meu zajedniarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je
sporan obim prava, sud e uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu ili postupak
pred upravnim organom radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu lana 145.
Zakona.
U konkretnom sluaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za ureenje naina
korienja kat. parcele broj 4717 od strane tuioca, u kom sluaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparninog postupka, nezavisno od
toga da li se protivna strana, u konkretnom sluaju tueni, slae sa podnetim predlogom, jer se u
odsustvu sporazuma zajedniara i prema odredbama vanparninog postupka odlukom suda moe
urediti nain korienja zajednikom stvarju. Meutim u ovoj parnici tuilac je traio da se utvrdi
da je on nosilac prava korienja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno lanu
145. Zakona meu strankama sporno pravo na stvar a isto se ne reava u vanparninom postupku
i prema odredbama Zakona, ve Zakona o parninom postupku.
(Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, VIII P. 2973/2006 od 31.08.2006. godine)
- 241 -
VANPARNINI POSTUPAK
630.
U postupku nisu uinjene bitne povrede iz lana 361. Zakona o parninom postupku na koje
upuuje lan 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku pa ni one na koje se albom ukazuje. U
albi protivnika predlagaa se istie da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni
jedan dokaz radi utvrivanja da li postoje okolnosti koje bi zahtevale privremeno ureivanje korienja sporne imovine. Ovi navodi albe se ne mogu prihvatiti kao osnovani, jer pravilno prvostepeni
sud navodi da se u konkretnom sluaju radi o ureenju privremenog naina korienja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedniku svojinu stranaka, obzirom na nespornu injenicu da su predlaga i protivnik predlagaa S. bili u vanbranoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku
i porodinim odnosima izjednaena sa branom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa suprunika a da je protivnik predlagaa M, otac ovde protivniku S. a na koga se vodi sporna nepokretnost i to
Kp. br. 796/11 KO. T.
injenica da se vodi parnini postupak u predmetu P. 2152/03 radi utvrivanja doprinosa
predlagaa i protivnika predlagaa u sticanju te zajednike imovine ne spreava privremeno ureenje naina korienja nepokretnosti. Stoga su svi navodi albe neosnovani pa je prvostepeno
reenje potvreno.
631.
Ukoliko je meu zajedniarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj, sud e uputiti predlagaa da pokrene parnicu radi reavanja spornog prava, odnosno
pravnog odnosa.
Pobijanim reenjem prvostepeni sud je uputio predlagaa da kao tuilac pokrene parnini postupak protiv protivnika predlagaa u roku od 30 dana, radi predaje katastarske parcele u suposed. U
navedenom reenju je navedeno i da e prvostepeni sud, ukoliko predlaga pokrene postupak, prekinuti postupak po predlogu za ureenje naina korienja predmetne parcele, sa obrazloenjem da nisu ispunjeni uslovi iz lanova 141-145. Zakona o vanparninom postupku, jer predlaga nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u iskljuivom posedu protivnika predlagaa. Polazei od odredbi lanova 141-145. Zakona o vanparninom postupku, drugostepeni sud je pobijano
reenje ukinuo zbog poinjene bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka
14. Zakona o parninom postupku, sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz lanova 141-145. Zakona o vanparninom postupku za ureenje naina korienja predmetne parcele, jer predlaga nije i faktiki sukorisnik parcele, oceni osnovanost
predmetnog predloga.
632.
Lice koje smatra da je povreeno u pogledu prava korienja zajednike stvari, jer mu sukorisnik to
pravo osporava, moe traiti zatitu u postupku pred sudom opte nadlenosti, pri emu je sud ogranien
samo na raspravljanje imovinskopravnih odnosa meu strankama, a ne moe odluivati o graevinskim
uslovima iz nadlenosti organa uprave.
(Savezni sud, Gzz. 20/83)
- 242 -
VANPARNINI POSTUPAK
633.
Odluka doneta u vanparninom postupku ureenja, upravljanja i korienja zajednikom
stvari ne spreava uesnike da podnesu tubu radi svojine na toj istoj stvari.
Odredbom lana 146. Zakona o vanparninom postupku je predvieno da pravosnanost reenja
donetog u vanparninom postupku ureenja upravljanja i korienja zajednike stvari, ne spreava
uesnike da u parnici ili u postupku pred upravnim organom ostvaruju zahteve u odnosu na stvar o
ijem upravljanju, odnosno korienju je reenjem odlueno.
U konkretnom sluaju nije bilo uslova za primenu odredbe lana 279. stav 1. taka 4. ZPP, jer iz
svega napred navedenog proizilazi da o tubenom zahtevu tuilje nije pravnosnano reeno, ve je samo
u vanparninom postupku pravnosnanim reenjem ureen nain korienja zajednike stvari, to na
osnovu izriite zakonske odredbe lana 146. ZVP ne predstavlja smetnju za voenje ovog postupka.
634.
Nema mesta prekidu postupka ureenja upravljanja i korienja zajednikog stana
zbog pokrenute parnice za ponitaj ugovora o korienju stana.
Prvostepeni sud je svojim reenjem prekinuo postupak ureenja naina korienja zajednikog
stana zbog toga to je jedan od uesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi ponitaja ugovora o
korienju stana.
Drugostepeni sud je po albi ukinuo ovo reenje.
Za ureenje korienja zajednikog stana bez znaaja je ko je od stranaka sukorisnika nosilac
stanarskog prava. Svrha ureenja je da se izbegnu sukobi stranaka, nastupanje tete po njih, samovlae stranaka, kao i oita nepravda za jednog od njih. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi ponitaja ugovora o korienju stana, s toga nema mesta. Ovo tim pre to ni pravnosnano reenje
doneto u ovom (vanparninom) potupku, u sm. l. 146. st. 1. ZVP, ne spreaava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o ijem korieju se u ovom postupku odluuje.
635.
Presudom Prvog optinskog suda u Beogradu usvojen je tubeni zahtev i utvreno da je nitav
ugovor o prodaji nepokretnosti overen pred Prvim optinskim sudom u Beogradu, u delu koji se od- 243 -
VANPARNINI POSTUPAK
nosi na pravo korienja podruma iz lana 1. ovog ugovora i obavezan prvotueni da tuilji preda u
posed predmetni podrum, prazan od lica i stvari, na slobodno raspolaganje i korienje.
Presudom Okrunog suda u Beogradu odbijena je alba tuenih kao neosnovana i potvrena navedena presuda Prvog optinskog suda u Beogradu.
Protiv drugostepene presude tueni su preko punomonika blagovremeno izjavili reviziju, pobijajui
je zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu i na osnovu odredbe lana 399. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04), koja se primenjuje na osnovu lana 55. stav
2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj
111/09), budui da je revizija protiv navedene niestepene odluke izjavljena pre 29.12.2009. godine,
pa je naao da je revizija neosnovana.
U sprovedenom postupku nije uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361.
stav 2. taka 9) ZPP, na koje se u revizijskom postupku pazi po slubenoj dunosti. Revizijom se
neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12)
ZPP, budui da pobijana presuda nema nikakvih nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati te da su
razlozi presude jasni i neprotivureni, a ne postoji ni protivurenost izmeu onoga to se u razlozima
presude navodi o sadrini isprava i samih tih isprava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijanom presudom, na osnovu pravilne primene odredbe
lana 103. stav 1. i lana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi sa lanom 19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravilno je potvrena prvostpena presuda, kojom je utvreno da je nitav ugovor o prodaji nepokretnosti i to u delu koji se odnosi na pravo korienja podruma iz lana 1. predmetnog ugovora.
Pravo korienja podruma u stambenoj zgradi, saglasno odredbi lana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa ne moe biti predmet raspolaganja u smislu prenoenja prava njegovog korienja, budui da su podrumi u stamnenim zgradama zajedniki delovi zgrade na kojima
vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo nedeljive zajednike svojine. Stoga je ugovor o prenosu
prava korienja na podrumu protivan prinudnim propisima i kao takav u smislu lana 103. stav 1.
Zakona o obligacionim odnosima nitav, ak i u sluaju da je prenosilac prava korienja imao pravo
korienja podruma, a to drugotuena u momentu zakljuenja predmetnog ugovora nije ni imala.
Pravilno je prvotueni obavezan da tuilji preda u posed sporni podrum, budui da je utvreno
da isti pripada stanu tuilje, a ne stanu drugotuene, koja ga je pobijanim Ugovorom o prodaji nepokretnosti prenela na prvotuenog.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluio kao u izreci na osnovu alana 405. stav
1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu lana 405. stav 2. ZPP, budui da se u
reviziji ponavljaju albeni razlozi koje je drugostpeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo ni novo tumaenje prava. Ovo posebno kod injenice da se navodima revizije kojim se ukazuje na pogrenu primenu prava osporava ocena izvedenih dokaza i utvreno injenino stanje, a zbog ega se revizija u smislu lana 398. stav 2. ZPP, ne moe izjaviti.
(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, Rev. 7/10 od 4.02.2010. godine)
636.
Prvostepenom presudom je utvreno da je tuilja vlasnik podruma koji pripada uz jednosoban

stan u ul. 28. novembra br. 46. u NP. Nalazom vetaka graevinske struke je utvreno da su svi stanovi u spornoj zgradi numerisani od prizemlja sa drugim spratom zakljuno sa brojem od 1. do 9, da
se u podrumu iste zgrade nalazi 10 boksova koji nisu numerisani i da svakom stanu pripada po jedan
boks. Prema l. 19. st. 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, na zajednikim delovima
zgrade i ureajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednike nedeljive svoji- 244 -
VANPARNINI POSTUPAK
ne. Proizilazi da podrumske prostorije predstavljaju zajednike delove zgrade, a vlasnici posebnih
delova zgrada - stanova imaju pravo zajedniki nedeljive svojine. S obzirom da je tuilja vlasnik stana u predmetnoj zgradi to ima pravo svojine na podrumskom prostoru u istoj zgradi. Tuenici se
obavezuju da tuilji ovo pravo priznaju i oslobode podrumske prostorije od stvari i lica i isti predaju
tuilji na slobodno korienje i raspolaganje. Pri tome, prvostepeni sud nalazi da je injenica, da podrumi nisu numerisani zbog propusta projektanta i investitora, tako da se ne moe pouzdano utvrditi
koji podrum kom stanu pripada, ali nalazi da je tubeni zahtev tuilje osnovan. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje, ali je pogreno primenio materijalno pravo, zbog ega je odluka preinaena. lan 19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine na posebnom delu zgrade moe postojati na stanu, poslovnoj zgradi ili garai,
odnosno garanom mestu, dok na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi, vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednike nedeljive svojine. Pod zajednikim delovima zgrade podrazumeva se, pored ostalog, i podrum. Pravo zajednike svojine nije posebno prenosivo ve samo
kao akcesorno pravo uz pravo svojine na posebnom delu zgrade. Proizilazi da tuilja ima pravni interes da se utvrdi da ima pravo zajednike nedeljive svojine na podrumu, a kao akcesorno pravo budui da je vlasnik stana u predmetnoj zgradi gde se podrum nalazi, jer je nasleem stekla pravo zajednike nedeljive svojine na podrumu. Meutim, neosnovan je deo tubenog zahteva tuilje kojim je
traila da je iskljuivi vlasnik podruma koji pripada uz jednosoban stan povrine 49 m2, budui da
tuilja ima pravo zajedniki nedeljive svojine na istom u celini. Osim toga, neosnovan je deo zahteva
tuilje kojim je traila da tuioci oslobode podrumske prostorije i da joj predaju na slobodno korienje i raspolaganje, budui da i tuenici imaju pravo zajedniki nedeljive svojine na istom, kao i pravo korienja, dok je raspolaganje ogranieno i mogue je jedino u sluaju prodaje glavne stvari
stana. injenica je da podrumski deo nije numerisan zbog propusta projektanta, tako da se ne moe
utvrditi koji podrum kojem stanu pripada. Meutim, u sluaju nemogunosti identifikacije podruma,
vlasnici stanova e podneti predlog u vanparninom postupku radi ureenja naina upravljanja i korienja zajednike stvari, a shodno l. 141. do 143. Zakona o vanparninom postupku.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, G. br.2341/10 od 27.04.2010. godine)
637.
Visinu naknade za oduzeto pravo korienja zajednike prostorije smeare, koja je reenjem organa uprave dodeljena protivniku predlagaa radi pretvaranja u poslovnu prostoriju,
sud moe odrediti srazmerno delu graevinske vrednosti te prostorije, prema kvadraturi stana
predlagaa, a na osnovu nalaza i miljenja vetaka odgovarajue struke.
Reenjem Prvog optinskog suda u Beogradu, stavom prvim izreke odlueno je da se odreuje naknada za oduzeto pravo korienja zajednike prostorije smeare, koja je pravnosnanim reenjem organa uprave Gradske optine Palilula u Beogradu dodeljena protivnuiku predlagaa radi pretvaranja u
poslovnu prostoriju. Stavom drugim izreke obavezan je protivnik predlagaa da prdlagau isplati naknadu u iznosu od 26.223,57 dinara, u roku od 15 dana. Stavom treim izreke, odlueno je da ukoliko protivnik predlagaa u navedenom roku ne plati utvrenu nakanadu predlagau, duan je da predlagau plati zakonsku zateznu kamatu po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dana dospelosti pa do isplate.
Stavom etvrtim izreke obavezan je protivnik predlagaa da predlagau naknadi trokove vanparninog
postupka u iznosu od 51.700,00 dinara, u roku od 15 dana.
Blagovremenom albom predlaga je ovo reenje pobijao iz svih zakonskih razloga.
Blagovremenom albom protivnik predlagaa je pobijao reenje o trokovima iz svih zakonskih
razloga.
- 245 -
VANPARNINI POSTUPAK
Odgovorom na albu predlagaa, protivnik predlagaa je predloio da se alba odbije.
Ispitujui pravilnost oalbenog reenja u smislu odredbe lana 388. u vezi lana 372. Zakona o
parninom postupku i lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud je naao da
alba predlagaa nije osnovana, a alba protivnika predlagaa je osnovana.
U prvostepenom postupku nisu uinjene apsolutno bitne povrede odredaba postupka na koje ovaj
sud, kao drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, a navodima albe predlagaa neosnovano se
ukazuje na bitnu povredu iz odredbe lana 361. stav 2. taka 12) Zakona o parninom postupku, jer
je prvostepeni sud o bitnim injenicama dao razloge koji su jasni i neprotivreni, to znai da oalbeno reenje nema nedostataka zbog kojih se ne bi moglo ispitati.
Iz stanja u predmetu sledi da je prvostepeni sud visinu naknade za oduzeto pravo korienja
smeare koja odgovara srazmernom delu graevinske vrednosti te prostorije, a prema kvadraturi stana predlagaa, utvrdio vetaenjem od strane vetaka Gradskog zavoda za vetaenje. Kod takvog
stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud protivnika predlagaa obavezao da predlagau isplati navedeni iznos, sa razloga koje u svemu, kao pravilne, prihvata i ovaj sud kao drugostepeni.
Bez znaaja su navodi albe predlagaa o tome da nalaz vetaka nije uraen u skladu sa pravilima struke ve proizvoljno jer vetak nije koristio zvanine podatke o visini trine niti graevinske vrednosti zajednike prostorije pa je nejasno na osnovu kojih parametara i dokumentacije
je utvrdio visinu naknade. Iz spisa u predmetu sledi da je prvostepeni sud reenjem donetim na
roitu 22.05.2006. godine predlagau ostavio naknadni rok od 15 dana da sudu dostavi podnesak
sa primedbama na nalaz vetaka Gradskog zavoda za vetaenje od 22.02.2006. godine. Po tom
predlogu predlaga nije postupio kako u ostavljenom roku tako ni do dana kada je rasprava zakljuena 10.10.2006. godine pa je zato prvostepeni sud reenjem donetim na navedenom roitu
odbio predlog predlagaa da se vetaenje izvri preko drugog vetaka, to je u skladu sa naelom ekonominosti propisanim u odredbi lama 10. stav 2. Zakona o parninom postupku, koja
obavezuje sud da je duan da nastoji da se postupak sprovede bez odlugovlaenja i sa to manje
trokova. Zbog toga isticanje primedbi na nalaz vetaka u albi nije od znaaja.
Kako ni ostalim navodima albe predlagaa pravilnost oalbenog reenja u delu odluke o glavnoj
stvari nije dovedena u sumnju, to je alba predlagaa odbijena kao neosnovana a oalbeno reenje, u delu odluke o glavnoj stvari potvreno kao pravilno i na zakonu zasnovano, primenom odredbe lana 387.
stav 1. taka 2) Zakona o parninom postupku.
Pri odluivanju o naknadi trokova postupka prvostepeni sud nije imao u vidu da, iako je protivnik predlagaa duan da predlagau naknadi trokove u smislu odredbe lana 149. stav 1. Zakona o
parninom postupku, predlaga je bio duan da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai
naknadu u smislu odredbe lana 159. stav 2. Zakona o parninom postupku, iz stanja u predmetu sledi da predlaga trokove nije opredelio ve se samo izjasnio da trokove trai. Poto u smislu odredbe lana 159. stav 1. Zakona o parninom postupku o naknadi trokova odluuje sud na odreeni
zahtev stranke bez raspravljanja, a kako predlaga trokove za koje trai naknadu nije opredelio, to
je ovaj sud kao drugostepeni, odbio zahtev predlagaa za naknadu trokova.
(Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 16456/07 od 15.01.2008. godine)
638.
Stanari (ili suvlasnici stanova, odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajednikog i nedeljivog prava korienja izgraenog gradskog graevinskog zemljita (dvorita) urede nain
korienja meusobnim sporazumom ili preko suda u vanparninom postupku.
- 246 -
VANPARNINI POSTUPAK
639.
Svaki sukorisnik kao nosilac prava korienja izgraene graevinske parcele moe zahtevati da
sud u vanparninom postuku odredi nain korienja takve parcele, kao i obim prava pojedinih sukorisnika.
640.
Lice koje smatra da je povreeno upogledu prava korienja zajednike stvari, jer mu sukorisnik to pravo osporava, moe traiti zatitu u postupku pred sudom opte nadlenosti, pri emu je
sud ogranien samo naraspravljanje imovinsko-pravnih odnosa meu strankama, a ne moe odluivati o graevinskim uslovima iz nadlenosti organa uprave.
(Savezni sud Gzz. 20/83)
641.
Ukoliko meu etanim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomonih objekata
(garae, upe i sl.), sud e na predlog zainteresovanog vlasnika etanog dela odluiti u vanparninom postupku da li e se takvo podizanje pomonog objekta dozvoliti, vodei rauna da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Pri tom sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u
skladu sa graevinsko-tehnikim i urbanistikim propisima, jer o tome odluuje nadleni upravni
organ.
DEOBA ZAJEDNIKIH STVARI ILI IMOVINE

642.
Predlog za deobu zajednike stvari u smislu l.149. ZVP mora da sadri podatke o nekretnini i dokaz o suvlasnitvu koju ispravu izdaje nadleni javni registar nekretnina.
Iz spisa predmeta proizilazi da je za predlagaa predlog za deobu nepokretnosti podneo advokat.
Predlogom se trai da se nekretnina podeli fiziki ili civilno prodajom u zavisnosti od nalaza vetaka
graevinske struke. Uz predlog je kao dokaz da je predlaga suvlasnik nekretnine podneto reenje
Osnovnog suda u Panevu 2 I.br.2870/2010 od 31.03.2011.god. kojim je dosuena nekretnina iz
zknj.ul.br. 10947 k.o.Panevo parcela 2368/1, 2369 sa pravom korienja i stambena zgrada sagraena na parceli 2369 u Panevu u ul. Stevana upljikca br. 18. u suvlasnikom delu od 8/54 u tom
predmetu dunika. Pored tog reenja priloen je i zakljuak o predaji te nekretnine predlagau i izvodi iz zemljine knjige zknj.ul.br. 10947 k.o. Panevo koji je izdat 29.11.2006.god. i u kojem su kao
suvlasnici nekretnine upisani protivpredlagai. Predlaga nije upisani suvlasnik nekretnine. Pravilno
je prvostepeni sud takav predlog odbacio pa je reenje potvreno ali iz drugih razloga. Meutim,
predlog treba odbaciti zbog toga to je neuredan jer ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu
postupilo u smislu l.149. ZVP. Tim lanom propisano je da predlog za deobu zajednike stvari mora da sadri podatke o predmetu deobe i udelima zajedniara kao i o drugim licima koja na predmetu
deobe imaju neka stvarna prava, da se za nepokretnost moraju navesti zemljino knjini podaci i pri- 247 -
VANPARNINI POSTUPAK
loiti odgovarajui pismeni dokazi o pravu svojine, pravu slubenosti i drugim stvarnim pravima. Izvod iz zemljine knjige koji je priloen uz predlog i koji datira od 29.11.2006.god. nije odgovarajui dokaz o pravu svojine niti o podacima o nekretnini jer je nakon vremena izdavanja tog izvoda a pre podnoenja ovog predloga za k.o. Panevo stupio na snagu katastar nepokretnosti kao jedinstvena evidencija o nekretninama odnosno kao javni registar u koji se upisuju svi podaci o nekretninama na osnovu kojih se vre upisi. Prema tome odgovarajui dokaz o suvlasnitvu predlagaa na zajednikoj nekretnini je jedino list nepokretnosti u kojem su uknjiene sporne nekretnine. Kako predlaga to nije dostavio uz svoj predlog, po njemu ne moe da se postupi. S obzirom
da je za njega predlog sainio advokat procesna sankcija za neuredan predlog odreena u l.101.
st.5. ZPP je da se predlog odbacuje.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 2 G br.669/12 od 30.10.2012. godine)
643.
Kada su u predlogu za deobu zajednike stvari kao protivnici predlagaa oznaeni supruga, kerka i sin umrlog zemljino-knjinog suvlasnika na 1/2 nepokretnosti iza ije smrti nije voen ostavinski postupak, ovakav predlog je u smislu lana 149. ZVP-a uredan ukoliko sadri i ostale potrebne
podatke, jer su ostavioevi naslednici na koje zaostavtina prela po sili zakona u trenutku ostavioeve smrti (l. 212. ZON-a) nalaze u naslednikoj zajednici i imaju zajedniku svojinu na zaostavtini
(l. 18. ZOSPO) i u naslednikoj zajednici e biti sve dok ne pokrenu postupak deobe, odnosno ostavinski postupak.
Kao zajedniari oni ine jednu stranku i kao jedna stranka imaju zajedniku svojinu na suvlasnikom udelu zemljino-knjinih suvlasnika.
644.
Zemljino-knjini suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljita mogu traiti fiziku deobu
istih u vanparninom postupku, ali ne mogu tubom zahtevati ustupanje u dravinu realnog, a neopredeljenog suvlasnikog udela.
645.
Prema stanju u spisima podneti predlog ne sadri sve ove podatke - posebno pismene dokaze o
pravu svojine niti je prvostepeni sud naloio predlagau da predlog u smislu odredbe l. 140. ZVP
uredi (to je bio duan da uini), a da potom ceni osnovanost predloga. Pri tom je sud duan da ima u
vidu da u nedostatku zemljinoknjinih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine,
deoba nepokretnosti javnom prodajom u sm. l. 149. ZVP ne bi bila dozvoljena, je ne bi omoguavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.
646.
Ako je deoba zajednike imovine izvrena meu suvlasnicima, onda nema mesta novoj deobi,
bez obzira to se suvlasnici u javnim knjigama vode sa idealnim udelima i bez obzira na to to je prilikom deobe jedan od suvlasnika dobio manji deo.
- 248 -
VANPARNINI POSTUPAK
647.
U postupku deobe nekretnine sud treba da utvrdi da li su suvlasnici raskinuli imovinsku zajednicu imajui u vidu da 40 godina na isti nain koriste fizike delove nekretnine. Prilikom odluivanja o
deobi prvostepeni sud nije cenio da li su ispunjeni uslovi iz odredbe l.16. st.4. Zakona o osnovama
svojinsko pravnih odnosa da se deoba izvri. Naime, iz spisa predmeta i utvrenja suda proistie da
stranke dugi niz godina, tanije od 1966.god. sporne nekretnine koriste na identina nain, tako to
svaka od njih ima svoj stan i to prema nalazu vetaka stan povrine 68,28 m2 koristi protivnik predlagaa a stan povrine 84,46 m2 koristi predlaga, dok je ulaz zajedniki. S tim u vezi postojala je obaveza suda da utvrdi da li su stranke ve izvrile faktiku deobu nepokretnosti. Faktika deoba oznaava pravnu situaciju gde je deoba suvlasnike imovine izvrena ili izriitim usmenim sporazumom
stranaka, koji je u celini izvren ili kada se na osnovu samog fakta korienja realnih delova suvlasnike nepokretnosti od strane suvlasnika u duem vremenskom periodu i na osnovu ponaanja suvlasnika moe zakljuiti da postoji preutna saglasnost suvlasnika da se deoba izvri upravo na nain
na koji ukazuje faktiko stanje. Prema odredbi l. 16. st.4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa suvlasnici sporazumno odreuju nain deobe, a tek u sluaju da se ne moe postii sporazum, o
deobi odluuje sud. Sporazumna deoba moe se izvriti na bilo koji fiziki mogu i pravno doputen
nain. Stoga je trebalo ispitati sporazum stranaka u pogledu faktike deobe nepokretnosti i utvrditi
njihovu pravu volju u tom pravcu.
648.
U postupku radi deobe nekretnine sud treba da ispita interes zajedniara za odreeni nain fizike deobe zajednike stvari. Prema stanju u spisima predlaga ne stanuje u kui za koju trai da se izvri deoba poslednjih 35 godina i oigledno je da on nema interes da finansira fiziku deobu ve da
je njegov interes da se kua na kojoj je suvlasnik dela proda i on dobije novac od prodaje. Meutim,
njegov brat protivpredlaga ivi u jednom delu kue koji je mogue fiziki izdvojiti pa je i njegov
interes da se izvri fizika deoba, da njemu pripadne manji deo nekretnine ali u cilju da sebi obezbedi "mesto za ivot" oigledan. Protivpredlaga zbog toga i pristaje da finansira fiziku deobu i da dobije manje vredan deo fiziki podeljene nekretnine. U pogledu deobe parcele treba primeniti odredbu
l.65. Zakona o planiranju i izgradnji koji imperativno ureuje nain preparcelacije i ta je za to potrebno. To znai da bi se izvrila fizika deoba parcela neophodno je utvrditi u upravnom postupku
da li je to mogue, a trokove tog postupka je logino da plati onaj ko trai fiziku deobu jer je to
njemu u interesu. Ukoliko protivpredlaga trai fiziku deobu on ne moe da kalkulie sa vrednostima delova nekretnina koja bi pripala protivpredlagau i da trai da i on plati trokove deobe ve bi
morao sam, jer je to iskljuivo u njegovom interesu da u skladu sa odredbom l.65. Zakona o planiranju i izgradnji izdejstvuje projekat preparcelacije za parcele 881 i 882 i da sam snosi trokove koji
su nuni za formiranje posebne stambene jedinice za postavljanje meraa za vodu, struju i gas.
649.
Kad predlaga ne pokrene parnicu na koju je upuen smatra se da je njegov predlog podnet u
vanparninom postupku povuen. Prema stanju u spisima predlaga je protiv protivnika predlagaa
- 249 -
VANPARNINI POSTUPAK
podneo predlog radi deobe nepokretnosti. Na roitu odranom dana 17.01.2012. godine protivnik
predlagaa predloio je da se postupak prekine i on uputi na parnicu radi dokazivanja sebi pripadajuih suvlasnikih udela na nepokretnostima koje su predmet deobe, obzirom da je u te nepokretnosti
savesno vrio ulaganja. Odredbom l. 150. Zakona o vanparninom postupku je propisano da ako
sud, postupajui po predlogu, utvrdi da je meu zajedniarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje
stvari, odnosno prava ulaze u zajedniku imovinu, prekinue postupak i uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu. Ako on to ne uini, smatrae se da je predlog povukao. Neosnovano
predlaga albom ukazuje da je protivnik predlagaa trebao biti upuen na parnicu poto je on
osporio visinu suvlasnikih udela uesnika postupka obzirom da iz navedene zakonske odredbe
proistie da se na parnicu uvek upuuje predlaga bez obzira na injenicu koji od uesnika postupka je osporio visinu postojeih suvlasnikih delova. Ova zakonska odredba ima svoje opravdanje i pravnu i loginu potporu, koja se ogleda u tome to je zakonodavac ovakvom regulativom
nastojao da zatiti predlagaa od nesavesnog ponaanja protivnika predlagaa koji bi, da se on
upuuje na parnicu uvek mogao da nepokretanjem parnice, a potom ponovnim osporavanjem visine suvlasnikih udela, sprei predlagaa u njegovom pravu na deobu odnosno takav postupak
odugovlai.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu 1-G br.405/12 od 05.06.2012.godine)
650.
Primeni odredbe lana 150. Zakona o vanparninom postupku nema mesta ako je sporno
pitanje pravnosnano reeno.
U prvostepenom postupku je utvreno da je pravnosnanom presudom utvren svojinski udeo
predlagaa na predmetnim nepokretnostima, sa udelom od 1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim muem pok. P, to uz utvreni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog mua, ini udeo predlagaa od 3/4, pri emu su suvlasniki udeli ostalih uesnika po osnovu naslea iza pok. P. utvreni
naslednim reenjem istog suda.
Neosnovani su navodi iz albe da je u smislu lana 150. stav 1. Zakona o vanparninom postupku (dalje: ZVP), prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagaa na parnicu s obzirom
na isticanje protivnika predlagaa da su oni vlasnici kp. br. 3271/2, koja je takoe predmet deobe, po
osnovu ugovora o doivotnom izdravanju koji su kao davaoci izdravanja zakljuili sa pok. S, a
ovo zbog toga to su u parnici P. br. 81/94 uestovali i pok. S. (pravni prethodnik pok. P. i protivnika
predlagaa) ali i ostali protivnici predlagaa, te da je u toj parnici izmeu uesnika ovo sporno pitanje pravnosnano reeno.
Naime, po shvatanju Okrunog suda, primeni odredbe lana 150. ZVP, ima mesta samo onda
ako o onome to je, kao prethodno pitanje sporno, nije pravnosnano reeno. Kako je o spornom pitanju parnini sud doneo pravnosnanu odluku, isticanje protivnika predlagaa da je to i dalje sporno
je bez znaaja.
Pored toga, Okruni sud nalazi da je prvostepeni sud, na pravilno utvrene relevantne injenice
pravilno primenio materijalno pravo kada je, na nain kao u izreci pobijanog reenja, izvrio deobu
suvlasnike imovine, o emu je u svom reenju naveo potpune i jasne razloge, na koje upuuje i
Okruni sud da se ne bi bez potrebe ponavljali.
- 250 -
VANPARNINI POSTUPAK
651.
Posle punovanog poravnanja suvlasniki udeli su definitivni te se o ovom vie ne moe voditi spor.
652.
Kada je u postupku razvrgnua imovinske zajednice utvren razmer suvlasnikih delova stranaka, ne moe se kasnije u parnici traiti izmena veliine ovih suvlasnikih delova.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. br. 575/87 od 01.07.1987. godine)
653.
Kad je u vanparninom postupku radi deobe zajednike stvari ili imovine meu zajedniarima
nesporno da je ve izvrena vansudska fizika deoba nepokretnosti u susvojini, da je ta deoba provedena u katastru i da zajedniari dre pripadajue delove nepokretnosti, a da je posle te deobe nastao
spor o pravu svojine, odnosno dravine na odreenim fizikim delovima nepokretnosti, o emu se
odluuje u parnici, onda e sud u sm. l. 16. st. 1. ZVP posebnom odlukom obustaviti vanparnini
postupak, jer e se po pravnosnanosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parninog postupka
pred nadlenim sudom.
U ovakvom sluaju sud ne moe, u sm. l. 150. st. 1. istog zakona prekinuti postupak i uputiti
predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu, jer meu zajedniarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima, odnosno imovine, niti je
sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedniku imovinu.
Kad je pravnosnanim reenjem donetim u ostavinskom postupku m, utvren obim maslednog
dela naslednika, onda u postupku povodom fizike deobe naslea nema mesta donoenju reenja o
upuivanju naslednika na parnicu radi dokazivanja suvlasnikog udela na nasleenoj imovini.
654.
Vanparnini sud ne moe doneti meritornu odluku o predlogu za deobu zajednike stvari ili
imovine bez odranog roita, osim ako su sporna samo pitanja primene materijalnog prava.
Prvostepenim reenjem odbijen je predlog predlagaa da se izvri deoba nepokretnosti - objekta dimenzija 10 x 5,5 metara i kp. br. 462/33 upisane u zk.ul. 505 KO B. na kom objektu su predlaga i protivnik predlagaa suvlasnici sa udelima od po 1/2, po osnovu poravnanja zakljuenog pred
Optinskim sudom u O. 23.11.1999. godine pod 3R. br. 568/99 javnom prodajom kao i da se izvri
deoba pokretnih stvari - sredstava za rad za obavljanje pekarske delatnosti i to pei na naftu i veknerice, na kojima su predlagai suvlasnici, sa po 1, po osnovu istog poravnanja takoe javnom prodajom, kao neosnovan.
- 251 -
VANPARNINI POSTUPAK
Prema sadrini poravnanja zakljuenog 23.11.1999. godine pred Optinskim sudom u O. IIIR. br. 568/99, uesnici su suvlasnici sa udelima od po 1/2 na jednom objektu dimenzija 10 x 5,5
metara sa uvedenom trofaznom strujom, vodom i odvodom u septiku jamu, pri emu je dovod
reen pomou kunog bunara koji se nalazi na placu gde se objekat nalazi, kao i na sredstvima za
rad za bavljenje pekarske delatnosti sa istim udelom i to: pe na naftu i veknerica.
Istim poravnanjem protivnik predlagaa, kao vlasnik zemljita na kome se objekat nalazi, priznao je i dozvolio da se na osnovu poravnanja uesnici mogu knjiiti kao suvlasnici sa po 1/2 na navedenom objektu.
Na osnovu ovog poravnanja predlaga je podnela predlog za deobu, koji je ureen podneskom
od 29.05.2006. godine i trai da se izvri deoba javnom prodajom, kako nepokretnosti, predmetnog
spornog objekta, tako i kp. br. 462/33 upisane u zk.ul. 505 KO B. (ne navodei povrinu parcele) kao
i pokretnih stvari: sredstava za rad za obavljanje pekarske delatnosti, pei na naftu i veknerice.
Pobijanim reenjem, prvostepeni sud je bez odravanja roita odbio predlog za deobu, nalazei
da kada je u pitanju deoba graevinskih objekata isti ne mogu biti predmet deobe bez zemljita na
kome se nalaze i koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta. Kako je predlaga zahtevao i deobu parcele na kojoj se sporni graevinski objekat - pekara nalazi, ali da se ta parcela kp. br. 462/33 u
povrini od 0.05,81 ha, zk.ul. 505 KO B. vodi kao iskljuivo vlasnitvo protivnika predlagaa a sudskim poravnanjem kojim je utvreno suvlasniki udeo uesnika od po 1 na pekari i pekarskoj opremi, nije utvren i suvlasniki udeo predlagaa i na parceli na kojoj se objekat nalazi, te kako vai
pravilo da graevinski objekat zajedno za zemljitem kojim se nalazi i zemljitem koje je neophodno
za redovnu upotrebu objekta predstavlja jedinstvenu stvar, predlog za deobu je neosnovan jer se ne
moe traiti deoba zemljita na kojem predlaga nema svoj suvlasniki udeo, dok sredstva za rad pekare predstavljaju sporednu stvar u odnosu na objekat-pekaru i dele pravnu sudbinu glavne stvari, to
je prvostepeni sud predlog za deobu odbio kao neosnovan.
Postupajui na opisan nain, odnosno donosei meritornu odluku o predlogu za deobu bez odranog roita, prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav
2. taka 7) Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj
dunosti, a na koju je inae ukazano albom predlagaa.
Naime, raspravno naelo je jedno od osnovnih naela pravinog suenja, sadranih u lanu 4.
stav 1. i lanu 5. stav 1. ZPP i lanu 6. stav 1. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo naelo se potvruje i odredbom lana 151. stav 1. Zakona o vanparninom postupku, koja propisuje da e sud po prijemu predloga za deobu zakazati roite na koje e pozvati sve zajedniare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, dok prema odredbi lana 153. stav
1. istog zakona, ako uesnici ne postignu sporazum o nainu deobe, sud e ih sasluati pa e po izvoenju potrebnih dokaza i na osnovu rezultata celokupnog postupka u skladu sa odgovarajuim propisima materijalnog prava doneti reenje o deobi i nainu deobe zajednike stvari ili imovine.
Usmeno roite ne bi bilo neophodno ako bi bila sporna samo pitanja primene materijalnog prava, to bi bio izuzetak od pravila da se meritorna odluka donosi na osnovu usmenog i neposrednog
raspravljanja, ali ovde to nije sluaj.
U konkretnoj stvari nije jasno da li je predlaga na osnovu sudskog poravnanja, obzirom na sadrinu poravnanja, stekao svojinu sa udelom od 1/2 ne samo na spornom objektu ve i na celoj kp. br.
462/33 u povrini od 0.05,81 ha na kojoj se objekat nalazi ili samo na delu te parcele koji je neophodan za redovnu upotrebu objekta, o emu uesnici treba da se izjasne, pa e stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud zakazati roite po predlogu za deobu i zatraiti od uesnika u deobi da se izjasne ta tano predstavlja predmet deobe, posebno u pogledu zemljita na kome se objekat nalazi i
koje slui za redovnu upotrebu objekta, a ako predmet deobe bude bio sporan, da postupi na nain
predvien lanom 150. Zakona o vanparninom postupku.
- 252 -
VANPARNINI POSTUPAK
Kada su u pitanju pokretne stvari potrebno je raspraviti da li se po prirodi navedenih pokretnih stvari, pei na naftu i veknerice moe izvriti samostalna deoba nezavisno od deobe objekta u kojem se te
pokretne stvari nalaze.
655.
Predlog za odreivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagaa iz objekta

koji je predmet fizike deobe, o emu prvostepeni sud nije nadlean da odluuje u vanparninom postupku, te samim tim ni da odreuje privremenu meru.
Ukoliko predlaga smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagaa, ima mogunost da to
svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici.
656.
Kad se odluuje o deobi suvlasnike parcele u vanparninom postupku moraju uestvovati svi
suvlasnici, o emu sud vodi rauna o po slubenoj dunosti.
657.
Ne moe se prihvatiti pravni stav prvostepnog suda koji odbija tubeni zahtev tuioca i kada nalazi
da usmena deoba nepokretnosti izmeu pravnih prethodnika stranaka izvrena u celosti u toku 1948. godine, ne proizvodi pravno dejstvo i nije zakonit osnov sticanja svojine. U ponovnom postupku prvostepeni sud treba da ima u vidu vaea pravna pravila imovinskog prava, u vreme usmene deobe izmeu
stranaka, a to je da je tek zakonom o prometu nepokretnosti iz 1974. godine odreena obavezna pismena
forma kod prometa nepokretnosti uz istovremenu overu ugovora kod suda.
(Presuda Okrunog suda u aku, G. br. 577/06 od 18.04.2006. godine)
658.
Prvostepeni sud, na osnovu faktikog stanja, odnosno da se predmetna nepokretnost kua sastoji iz dva zasebna stana, od kojih svaki ima zaseban ulaz, pri emu je manji stan bio predmet sporne prodaje, zakljuuje da je faktika deoba suvlasnike kue izvrena davno, jo pre mnogo godina, i
to tako to je tuilac kao suvlasnik postao iskljuivi vlasnik veeg stana, i da prema tome spornom
prodajom nije povreeno pravo pree kupovine, jer se ovde i ne radi o suvlasnitvu, pri emu predmet ugovora nije bio suvlasniki deo, ve stan, kao realni deo nepokretnosti. Inae, izraz "faktika
deoba" upotrebljava se za one pravne situacije gde je deoba suvlasnike imovine izvrena, ili izriitim usmenim sporazumom suvlasnika, ali koji je u celini izvren, ili kada se na osnovu samog fakta
korienja realnih delova suvlasnike nepokretnosti od strane suvlasnika u duem vremenskom periodu moe izvui zakljuak o preutnoj saglasnosti suvlasnika, gde se deoba izvri upravo na ovaj nain, kako to ukazuje faktiko stanje.
(Odluka Okrunog suda u Valjevu, G. br. 5588/05, od 1.04.2005. godine)
- 253 -
VANPARNINI POSTUPAK
659.
Suvlasnik ne moe otuiti ni jedan realni deo suvlasnike nepokretnosti bez ovlaenja ostalih
suvlasnika.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 869/89 od 03.04.1991. godine)
660.
Sporazum stranaka o nainu deobe zajednike stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnini postupak deobe okonan predstavlja dvostranu materijalnopravnu izjavu volje-ugovor
sa procesnopravnim dejstvom, a ne parninu radnju, pa se moe pobijati u parnici zbog zablude, prevare ili prinude.
Predmet tubenog zahteva u ovoj parnici je ponitaj, zbog zablude, izjave kojom se tuilja kao
predlaga saglasila sa nainom deobe nepokretnosti u pravnosnano okonanom predmetu deobe
kod optinskog suda.
Polazei od toga da za ponitaj takve izjave nije doputen redovan pravni lek, optinski i okruni
sud su tubu kao nedozvoljenu odbacili.
Ovakvo pravno stanovite optinskog i okrunog suda je pogreno.
Pre svega, deoba nepokretnosti izmeu stranaka i pravnosnano okonanom predmetu istog suda
izvrena je na osnovu njihovog sporazuma.
Radi se dakle, o dvostranoj materijalno pravnoj izjavi volje-ugovoru sa procesno pravnim
dejstvom, jer su njegovim zakljuenjem stranke ostvarile cilj koji su eleli postii pokretanjem
postupka fizike deobe-izvriti deobu nepokretnosti na kojima su bile suvlasnici.
Takva dvostrana materijalnopravna izjava volje sa procesnim dejstvom ne predstavlja parninu
radnju, pa se moe pobijati zbog zablude, prevare ili prinude.
Zato nije bilo mesto odbaaju tube kao nedozvoljene, radi ega je napadnuta reenja valjalo
ukinuti.
Zato e optinski sud u ponovljenom postupku izvoenjem potrebnih dokaza raspraviti i utvrditi
sve odlune injenice o tome da li je tuilja u smislu lana 61. Zakona o obligacionim odnosima bila
u bitnoj zabludi prilikom zakljuenja sporazuma ili ne a posebno da li je u smislu l. 117. istog zakona prestalo pravo tuilji da zahteva ponitaj ugovorne izjave zbog proteka roka, i ponovo odluiti o
tubenom zahtevu.
661.
Pod odreenim okolnostima pravno je valjana i preutna saglasnost suvlasnika na otuenje njegovog suvlasnikog dela od strane drugog suvlasnika.
(Presuda Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. br. 518/90 od 05.12.1990. godine)
662.
Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade, na osnovu koga bi deoba bila izvrena tako da oni
postaju sopstvenici delova stana, u protivnosti je sa propisima o tanoj svojini i nema pravno dejstvo
jer u sm. l. 1. Zakona o svjini na delovima zgrade predmet etane svojine mogu biti samo pojedini
stanovi.
- 254 -
VANPARNINI POSTUPAK
663.
Fizika deoba nekretnine koji zahteva odreena ulaganja stranaka, moe se odrediti samo
ukoliko su stranke prihvatile da izvre ulaganja.
Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud usvojio predlog predlagaa, raskinuo imovinsku zajednicu i to etanom deobom tako da stan broj 2 u povrini od 29,10m2 sa pomonim prostorijama pripada predlagau I a stan broj 1 u povrini od 31,34m2 je pripao protivniku predlagaa FE.
Iz nalaza i miljenja sudskog vetaka proizilazi da je i deoba mogua uz odreene uslove a to su
odreena ulaganja i graevinski radovi u toj kui odvajanje svih komunalija za vodu, kanalizaciju,
struju, postavljanje odvojenih mernih grupa.
Vetak je prilikom sainjavanja nalaza imao u vidu vrednost stana broj 1 i stana 2 iz toga predloio da stanu broj 2 pripadnu obe pomone prostorije jer je stan broj 2 u loijem stanju i manje vrednosti. Prvostepeni sud je na osnovu ovakvog nalaza i miljenja doneo odluku da se raskine imovinska zajednica na nain kako je navedeno u izreci reenja.
Meutim, ovakav stav prvostepenog suda se ne moe prihvatiti. Protivnik predlagaa nije prihvatila
da pomone prostorije pripadnu stanu broj 2, ona eli u skladu sa svojim suvlasnikim udelom koji je
isti kao suvlasniki udeo predlagaa da dobije pomone prostorije, a pored toga ne postoji jasan dogovor
stranaka oko toga ko e snositi trokove radova za koje je vetak rekao da ih je neophodno izvriti da bi
se napravile dve celine odnosno da bi se izvrila etana deoba. Dakle stambenu zgradu nije mogue fiziki podeliti na dve celine shodno suvlasnikim udelima bez ulaganja i dogovora stranaka oko ulaganja
i podele zajednikih prostorija to prvostepeni sud nije mogao da izvri ovakvu vrstu deobe u smislu odredbe l.148. l.153. Zakona o vanparninom postupku, jer dogovora stranaka nema, pa je s toga odluka
prvostepenog suda morala biti ukinuta i vraena na ponovni postupak.
Prvostepeni sud e u ponovnom postupku imati u vidu sve gore navedene primedbe iste otkloniti
i doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.
664.
Tek po pravnosnanosti reenja o prodaji nepokretnosti kupcu, sud odreuje roite za deobu iznosa
dobijenog prodajom, kada se na roite pored, stranaka, pozivaju i lica koja prema stanju u spisima i prema podacima iz javne knjige, polau pravo da se namire iz iznosa dobijenog prodajom i kada se raspravlja o o namirenju izvrnih poverioca u drugih lica, koja postavljaju zahtev za namirenje.
665.
Kada susvojina postoji na vie stvari, a zbog veliine suvlasnikih delova , ili drugih okolnosti
ne bi bilo ekonomski opravdano ili Zakonom dozvoljeno deliti stvar, sud moe svakom suvlasniku
dodeliti deo pojedine cele stvari, koji odgovara vrednosti njegovom suvlanikom delu vodei rauna
o opravdanim interesima svakog suvlasnika, njihovimpotrebama s obzirom na zanimanje oi ostale
prilike, nastojei da zadovolji opravdane zahteve i intrese suvlasnika.
- 255 -
VANPARNINI POSTUPAK
666.
U prvostepenom postupku je utvreno da je predmetna kua izgraena na placu tuenikovog oca, u toku trajanja braka stranaka, izmeu ostalog, i njihovim zajednikim sredstvima
steenim u braku.
Prvostepeni sud odbija tubeni zahtev tuilje za utvrenje suvlasnikog udela po osnovu brane
tekovine, s obzirom na sadrinu izjave (u fotokopiji) tuene:
Tano je da ja M.R. imam iza sebe jedan propao brak i u njemu roenu erku T. Sada sam u drugom braku od 8. 08. 1981. godine sa V.R. Postoji sumnja u odrivost i istrajnost mog drugog braka,
pa stoga svekru V.R. dajem ovu izjavu koju lino potpisujem. Ukoliko doe do razvoda braka izmeu mene M.R. i mog mua V.R. neu traiti nikakav udeo od budue kue, koje je vlasnik i investitor moj svekar V.R. Priznajem da samo pod ovim uslovom mogu se useliti sa erkom T. i muem V.
u nedovrenu kuu na kat. parceli 1089/1 u K.O. V.V. 5.05.1982. godine. Izjavu dala R.M. (potpis)
l.k. 66859 SUP B."
Prvostepeni sud nalazi da se na ovaj nain tuilja odrekla prava na branu tekovinu, a osim toga tubeni zahtev odbija i zbog toga to nalazi da su tuilja i tueni izvrili deobu brane tekovine, na taj nain to su pokretne stvari vee vrednosti pripale tuilji a tuenom kua. Ovakvi razlozi prvostepenog suda za sada nisu prihvatljivi iz sledeih razloga:
Pre svega, navedena izjava sudu dostavljena u fotokopiji kao pismeni dokaz, na kojem se zasniva pobijana presuda, a ija je sadrina i autentinost osporena od strane tuilje koja navodi da na izjavi jeste njen potpis, ali da ona ne zna da je dala izjavu takve sadrine, nije validan najpre dokaz u
formalnom smislu, poto je onaj ko se na ovu ispravu pozvao bio duan da je dostavi u izvornom obliku. Kad izvorni primerak sudu nije dostavljen, sud treba da ceni od kakvog je to znaaja za ocenu o
prigovoru autentinosti isprave. Pored toga, inae sa sutinske strane radi se o izjavi kojom se njen
izdavalac odrie nekog budueg prava, obzirom da je tek posle sastavljanja izjave, prema onome to
u spisima stoji, dolo do zavretka izgradnje kue, pa se i iz tog razloga pravna vanost navedene izjave dovodi u pitanje. Dalje, prema lanu 327. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji je
bio na snazi u vreme razvoda braka stranaka i kada su oni navodno izvrili deobu zajednike imovine, brani drugovi mogu u svako doba sporazumno izvriti deobu zajednike imovine, a prema stavu
2. deoba zajednike imovine moe se izvriti i na taj nain da brani drugovi odrede ili trae da im se
odrede delovi u zajednikoj imovini, tako da u toj imovini postanu suvlasnici na odreene delove, a
sporazum iz lana 327. st. 1. i 2. Zakona o braku i porodinim odnosima mora biti sainjen u pismenoj formi. Prema tome, sve i da je postojao sporazum stranaka o deobi brane imovine sa sadrinom
kao to to utvruje prvostepeni sud, on ne bi proizvodio pravno dejstvo, jer nije zakljuen u pismenoj formi.
Kako prvostepeni sud nije utvrdio bitne injenice za donoenje odluke po zahtevu tube, to
e uiniti u ponovnom postupku, imajui u vidu i navedene primedbe.
667.
Prilikom deobe nepokretnosti objekata, u vrednost dodeljenog dela mora se uzeti u obzir i
vrednost zemljita pod objektom i po pravilu prednost dati deobi po vertikali i mora se voditi rauna
o da vezano za razliku u vrednosti dobijenih delova deobom novana doplata bude to manja.
- 256 -
VANPARNINI POSTUPAK
668.
U konkretnom sluaju iz sadrine zapisnika sa roita evidentno je da nema konstatacije da su

stranke sporazum o deobi proitale, niti da je to, bar, uinio sud, jer je tuilac slep tako da se osnovano navodi u reviziji da je imalo mesta usvajanju tubenog zahteva.
669.
Prilikom deobe nepokretnosti iz zaostavtine potrebno je utvrditi da li zaostavtina u odreenom

svojinskom udelu predstavlja imovinu ostavioca ili predstavlja posebnu imovinu sina i njegove supruge. Neophodno je utvrditi postojanje sporazuma ili namere da je kupovina i gradnja predmetne
nepokretnosti vrena za odreenog lana porodine zajednice ili da to bude zajednika svojina.
670.
Razlog za pobijanje odluke sadrane u poravnanju i stavljanje sudskog poravnanja van snage je i
nedostatak konstatacije u zapisniku da je poravnanje proitano.
U konkretnom sluaju iz sadrine zapisnika sa roita, evidentno je da nema konstatacije da su
stranke sporazum o deobi proitale, niti da je bar, to uinio sud, jer je tuilac slep, tako da se osnovano navodi u reviziji da je imalo mesta usvajanju tubenog zahteva.
671.
Pobijanim reenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlaga je upuen da u
roku od 30 dana pokrene parnini postupak radi utvrivanja udela na nepokretnostima koje
su predmet deobe, uz upozorenje da e se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne
pokrene.
Prema odredbi lana 150. stav 1. Zakona o vanparninom postupku (dalje: ZVP), ako sud, postupajui po predlogu, utvrdi da je meu zajedniarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili
pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno
prava ulaze u zajedniku imovinu, prekinue postupak i uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu.
Primena navedene zakonske odredbe u praksi dovodila je neretko do toga da uesnik (protivnik
predlagaa), kome nije u interesu da se postupak deobe zajednike imovine okona, najee u postupcima deobe naslea, prostom izjavom pred vanparninim sudom ospori udeo predlagaa utvren
naslednim reenjem, istiui da je njegov udeo utvren naslednim reenjem vei po osnovu posebnog sticanja, ne navodei pri tom injenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrene nasledne udele i
predmet deobe, pa su sudovi prekidali postupak deobe i upuivali predlagaa na parnicu na osnovu
lana 150. stav 1. ZVP, tako da se u nemalom broju sluajeva radilo o zloupotrebi navedene zakonske odredbe od strane protivnika predlagaa.
Prema odredbi lana 9. stav 1. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), stranke su dune da
savesno koriste prava koja su im priznata zakonom, a prema stavu 3. sud je duan da sprei svaku
zloupotrebu prava koju imaju stranke u postupku, pa je u vezi sa tim vanparnini sud uvek duan da
sprei zloupotrebu procesne odredbe iz lana 150. stav 1. ZVP, naravno ukoliko na pouzdan nain
utvrdi da se o zloupotrebi radi.
- 257 -
VANPARNINI POSTUPAK
U konkretnom sluaju, predmet deobe je naslee iza pravnog prethodnika uesnika po naslednom reenju Drugog Optinskog suda u B, O. 1209/01 od 23.11.1991. godine. Predlog za deobu u
ovoj pravnoj stvari podnet je 4.02.2003. godine. Protivnik predlagaa LJ.M. nije osporavao suvlasnike udele predlagau i drugim uesnicima u postupku deobe, ta vie imao je i konkretan predlog
kako da se deoba izvri, sadran u podnesku od 21.03.2005. godine, oznaenom kao protivpredlog,
da se predlagau isplati novana protivvrednost njenog suvlasnikog udela od 1/6, da bi na roitu
od 5.12.2005. godine predlagau osporio udeo u parcelama koje su predmet deobe, istiui da je: "...
uestvovao u kupovini i uopte unapreenju stvari koje su predmet deobe, te smatra da ima vei udeo,
odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne moe
biti predmet deobe... da je on pozajmio novac bratu P. pod uslovom da ovaj taj novac ne vraa njemu
ve da da njihovom ocu i majci, i da je na taj nain ustvari taj novac uloen u zavretak gradnje kue,
te na taj nain LJ. navodi da on lino ima vei udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu."
Imajui u vidu i odredbu lana 7. stav 1. ZPP da su stranke dune da iznesu sve injenice na
kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice, te da u vezi sa
navedenom zakonskom odredbom protivnik predlagaa citiranom izjavom koja ne sadri potpune
injenice koje bi ukazivale na mogunost da je po osnovu sticanja u zajednici sa protivnikom predlagaa LJ. sticao u zajednici sa njegovim roditeljima, zatim da ovu injenicu nije isticao u ostavinskom postupku niti u predmetu deobe sve do roita od 5.12.2005. godine, niti je podnosio tubu
parninom sudu da se njegov eventualno vei deo utvrdi, bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita
ima li zloupotrebe procesnih prava na strani predlagaa i da li uopte ima mesta primeni odredbe
lana 150. stav 1. ZVP, ime je prvostepeni sud povredio napred navedenu odredbu lana 9. stav 3.
ZPP i uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. ZPP. U ponovnom
postupku prvostepeni sud e zatraiti od protivnika predlagaa da svoje navode potkrepi injenicama i dokazima, kako bi pravilno primenio odredbu lana 150. stav 1. ZVP, vodei rauna o moguoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. Ukoliko nae da postoji zloupotreba nastavie postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagaa.
672.
Sud je ovlaen da u postupku deobe zajednikih nepokretnosti uvai posebne stambene
potrebe protivnika predlagaa i njemu dodeli celu stambenu zgradu u vlasnitvo, a predlagau
preostale nekretnine i odgovarajui iznos novane protivvrednosti njegovog suvlasnikog udela na stanu i kada je isti veinski suvlasnik tih nekretnina.
Prema utvrenom injeninom stanju, predlaga je suvlasnik na 2/3, a protivnik predlagaa na
1/3 dela nepokretne imovine koju ini stambena zgrada sa garaom postojea na katastarske parceli
4424 KO T, katastarske parcele 3156/1 KO B. sa vikendicom na toj parceli, katastarska parcela
522/2 i 521, obe u KO O. i katastarska parcela 2961, 8730 i 8731, sve u KO M. Stambena zgrada i
garaa ine jednu graevinsku celinu. Stambena zgrada nije fiziki deljiva u skladu sa suvlasnikim
udelima stranaka. Predlaga ima u vlasnitvu drugu stambenu zgradu, koja zadovoljava stambene
potrebe njenog porodinog domainstva, dok protivnik predlagaa sa majkom stanuje kao podstanar.
Uesnici nisu postigli sporazum o nainu deobe, a nisu se ni saglasili da se stambena zgrada dogradi
i rekonstruie u cilju osposobljavanja za fiziku deobu.
Kod takvog stanja stvari, pravilno su niestepeni sudovi nali da deobu treba izvriti tako da protivniku predlagaa na ime njenog suvlasnikog udela pripadne u iskljuivu svojinu stambena zgrada
- 258 -
VANPARNINI POSTUPAK
sa garaom, sa odgovarajuim pravom korienja katastarske parcele na kojoj se ona nalazi, a da sva
ostala nepokretna imovina pripadne predlagau u iskljuivu svojinu, uz obavezu protivnika predlagaa da predlagau na ime vee protivvrednosti imovine koja joj je pripala u deobi, isplati iznos od
165.101,00 dinar. Ovako izvrena deoba u skladu je sa odredbama l. 148. do 154. Zakona o vanparninom postupku (dalje: Zakon) i sa lanom 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa su
revizijski navodi o pogrenoj primeni materijalnog prava neosnovani.
Prema lanu 153. stav 2. Zakona, prilikom odluivanja kome treba da pripadne odreena stvar,
sud e naroito imati u vidu posebne potrebe odreenog uesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu. U skladu sa tim, pravilno je odlueno da stambena zgrada pripadne protivniku
predlagaa u celosti, obzirom na njene posebne potrebe za reenjem svog stambenog pitanja. Okolnost to je predlaga veinski vlasnik, bez uticaja je, jer je ona namirena u drugoj imovini srazmerno
svom suvlasnikom udelu, a postoji i obaveza protivnika predlagaa da joj isplati odreeni novani
iznos.
Pitanje ureenja naina korienja zajednike katastarske parcele na kojoj je podignuta stambena
zgrada koja je predmet deobe, a na kojoj predlaga ve ima svoju kuu, stranke mogu reiti u posebnom postupku u skladu sa odredbama l. 141. do 147. Zakona, pa su revizijski razlozi vezani za ove
okolnosti takoe neosnovani.
673.
Kada su u predlogu za deobu zajednike stvari kao protivnici predlagaa oznaeni supruga, kerka i sin umrlog zemljino-knjinog suvlasnika na 1/2 nepokretnosti iza ije smrti nije voen ostavinski postupak, ovakav predlog je u smislu lana 149. ZVP-a uredan ukoliko sadri i ostale potrebne
podatke, jer se ostavioevi naslednici na koje je zaostavtina prela po sili zakona u trenutku ostavioeve smrti (l. 212. ZON-a) nalaze se u naslednikoj zajednici i imaju zajedniku svojinu na zaostavtini (l. 18. ZOSPO) i u naslednikoj zajednici e biti sve dok ne pokrenu postupak deobe, odnosno ostavinski postupak. Kao zajedniari oni ine jednu stranku i kao jedna stranka imaju zajedniku svojinu na suvlasnikom udelu zemljino-knjinog suvlasnika.
674.
Postojanje pismenog sporazuma o deobi mogue je utvrditi ne samo uvidom u pismeni sporazum, nego svim dokaznim sredstvima.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1114/99 od 9.12.1999. godine)
675.
Prema pravnim pravilima imovinskog prava kad suvlasnici ne postignu sporazum o nainu fizike deobe te nepokretnosti onda o nainu deobe odluuje sud, to je sadrano u l. 16. ZOSPO, kao i
u l. 153. st. 1. ZVP. O samoj deobi od strane suda mogue je odluiti na jedan od vie naina. Kao
prvo kad deobu zahteva suvlasnik iji je udeo neznatan sud moe odluiti da ostali suvlasnici isplate
njegov deo. Zatim, sud e, kad god je to mogue odrediti da se fizika deoba stvari izvri tako da
svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veliini, odnosno vrednosti njegovog suvlasnikog udela. To praktino znai da nije pravina deoba prema alikvotnim udelima suvlasnika ako
njihova vrednost nije srazmerna. Ako je pak to nemogue sud moe odrediti da suvlasnici dobiju
udeo koji ne odgovara njihovom suvlasnikom udelu. Sud e odrediti da suvlasnik kojije dobio veu
- 259 -
VANPARNINI POSTUPAK
vrednost od pripadajue isplati ostalim razliku u novcu. Kad fizika deoba stvari nije mogua ili bi
se deobom osetno smanjila njena vrednost, sud e na zahtev pojedinih suvlasnika, ukoliko okolnosti
sluaja to opravdavaju, vodei rauna o veliini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za
tom stvari, odluiti da stvar pripadne jednom suvlasniku poto drugim suvlasnicima isplati vrednost
njihovih udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. Meutim, ako sud utvrdi da fizika deoba
nije mogua ili bi znatno smanjila vrednost stvari i ako ne odlui da stvar pripadne jednom od suvlasnika odredie da se stvar izloi javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli izmeu suvlasnika
srazmerno veliini njihovih udela.
676.
U postupku deobe nepokretnosti, isticanje jedne stranke da druga stranka ivi i radi u Australiji i
da tamo ima kuu, bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari.
677.
Ako fizika deoba zgrade nije mogua, sud e na zahtev suvlasnika ukoliko to okolnosti sluaja
opravdavaju, odluiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, poto drugim suvlasnicima isplati vrednost
njihovih delova u roku koji sud odredi. Na predlog suvlasnika deoba fiziki nedeljive zgrade moe se izvriti prodajom, ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnost iz sluaja ne opravdavaju da se odlui da zgrada pripadne jednom suvlasniku.
(Odluka Okrunog suda u Niu, G. br. 2335/94)
678.
Reenjem prvostepenog suda odbijen je predlog za dozvolu uknjibe zajednike imovine na nekretnini upisanoj u zk. ul. br. 1471 ko. K. stambenoj zgradi u K. u ul. M.O. u neopredeljenom delu u korist
dosadanjeg vlasnika i predlagaa, a na osnovu overene pismene izjave o regulisanju imovinskih prava
na oznaenoj nepokretnosti. Okruni sud je preinaio prvostepeno reenje tako to je dozvolio traenu
uknjibu. Ovo iz razloga to overena pismena izjava regulisanju zajednike imovine u sutini predstavlja sporazum branih drugova u sm. odredbe l. 327. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji ispunjava sve propisane uslove po pravnim pravilima zemljinoknjinog prava sadrabnim u paragrafima 26. i 39. Zakona o zemljinim knjigama, prema kojima se uknjiba zemljinoknjinih prava moe
vriti na osnovu javnih i privatnih pismenih isprava, na kojima je potpis overio sud i koje sadre tanu
oznaku zemljita, oznaenje osobe koja uestvuje u poslu, prava u pogledu koga se uknjiba ima izvriti i izriitu izjavu onog ije se pravo ograniava, optereuje, ukida ili prenosi na drugu osobu da pristaje na uknjienje.
(Okruni sud u Zrenjaninu, G. 369/94)
679.
Odlukom o deobi sud ne moe dosuditi zajedniku stvar u svojinu jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasnikih delova, ako se svi suvlasnici nisu o tome sporazmeli.
- 260 -
VANPARNINI POSTUPAK
680.
Okruni sud nalazi da kada je stvar fiziki nedeljiva, onda se takva konstatacija navodi u izreci
prvostepenog reenja, te da e po pravnosnanosti takvog reenja nastaviti civilna deoba stvari prodajom stvari, pa je pogreio prvostepeni sud kada je utvrujui da je porodina stambena zgrada stranaka nedeljiva, istovremeno i obustavio i postupak deobe.
681.
Vrednost zajednike stvari u postupku njene deobe se odreuje prema njenoj trinoj vrednosti. Na
trinu vrednost stvari ne utie injenica da jedan od zajedniara odreeno vreme nije koristio stvar, s
obzirom da se u ovom sluaju radi o trabenom pravu, koje se za sluaj spora ostvaruje u parnici.
682.
Pravno je valjan ugovor izmeu branih drugova o deobi zajednike imovine kada je zakljuen
za vreme trajanja braka.
(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. br. 24/91)
683.
Fizika deoba i deoba prodajom stvari su razliiti naini deobe koji se ne mogu vriti istovremeno. Sud e odluiti da se deoba izvri prodajom stvari u sluaju kada je nemogua fizika deoba i to
ne samo prema veliini suvlasnikih udela, ve uopte - bez obzira na veliinu tih udela.
684.
Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati, predlog mora da obuhvati sve suvlasnike nepokretnosti (ako ih ima vie) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne.
685.
Kada susvojina postoji na vie stvari, a zbog veliine suvlasnikih delova ili drugih okolnosti ne
bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar, sud moe svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara vrednosti njegovom suvlasnikom delu, vodei
rauna o opravdanim interesima svakog suvlasnika, njihovim potrebama s obzirom na zanimanje i
ostale prilike, nastojei da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika.
686.
U postupku razvrgnua imovinske zajednice prodajom na javnoj drabi fiziki nedeljivog stana, odnosno porodine stambene zgrade, sud e priznati pravo korienja stana suvlasniku, koji je
i do tada u tom stanu, odnosno zgradi stanovao, samo ako taj stan odnosno zgrada nisu fiziki deljivi bez obzira na veliinu njegovog dela.
(Vii sud u Novom Sadu, G. 3112/84)
- 261 -
VANPARNINI POSTUPAK
687.
Ako izmeu suvlasnika ne postoji sporazum o nainu deobe sud e na osnovu rezultata celokupnog postupka odluiti o deobi zajednike stvari, s tim to i za fiziku deobu stambene zgrade nije
smetnja zemljino-knjino stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljinoknjino telo.
688.
Fizika deoba stvari vri se tako da svaki suvlasnik dobja u prirodi onaj deo koji ofgovara veliini odnosno vrednosti njegovog naslednikog dela. Deobu zrade ili stana na dve ili vie stambenij
jedinica mogue je izvriti samo u skladu sa posebnim propisima uz odobrenje nadlenog organa
uprave, tako da izdvojeni posebni delovi zgrade mogu biti predmet etane svojine.
689.
Zahtev za predaju stvari u dravinu i svojinu prema ostalim suvlasnicima, suvlasnik idealnog dela moe postaviti tek poto bude izvrena fizika deoba zajednike stvari u vanparninom postupku.
(Okruni sud u Beogadu, G. 3817/83)
690.
U odsustvu stranaka o nainu deobe ne moe se izvriti prinudna javna prodaja suvlasnikog stana, odnosno porodine stambene zgrade, sud e priznato pravo korienja stana suvlasniku, koji je i
do tada u tom stanu, odnosno zgradi stanovao , samo ako taj stan, odnosno zgrada nisu fiziki deljivi
bez obzira n veliinu njegovog dela.
691.
Ne moe se odbiti predlog za deobu zajednike stvari njenom prodajom, zbog toga to poravnanjem, na osnovu koga se trai deoba, nije utvreno da stranke imaju pravo na deobu prodajom.
692.
Niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su u odsustvu sporazuma

stranaka o nainu deobe odluili da se deoba ima izvriti prinudnom javnom prodajom suvlasnikog stana, ne utvrujui prethodno da li je bila mogua fizika deoba. Pri tome je bez znaaja injenica da nijedna stranka nije stavila predlog za fiziku deobu a protivnici predlagaa su se protivili provoenju deobe.
693.
U postupku po predlogu za deobu nepokretnosti sud mora, pre nego to odlui da deobu
treba izvriti javnom prodajom, na pouzdan nain utvrditi, nastojei da se zadovolje opravda- 262 -
VANPARNINI POSTUPAK
ni zahtevi i interesi suvlasnika, da li je fizika deoba nemogua ili bi znatno umanjila vrednost
stvari, odnosno da li bi fizikom deobom svaki od suvlasnika dobio u prirodi onaj deo koji odgovara veliini i vrednosti suvlasnikog udela.
Sud na pouzdan nain, polazei od odredbi lana 153. ZVP i lana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, izvoenjem potrebnih dokaza, mora utvrditi da li je u konkretnom sluaju mogua fizika deoba bez znatnog umanjenja vrednosti stvari, te, nakon razjanjenja ove injenice, doneti reenje o deobi, nastojei da se zadovolje opravdani zahtevi i interesi suvlasnika. Prilikom donoenja odluke sud e imati u vidu da se o samoj deobi moe odluiti na vie naina. Prvo tako da svaki suvlasnik
dobije udeo koji odgovara veliini i vrednosti suvlasnikog udela. Ako to nije mogue, sud moe odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasnikom udelu, uz obavezu suvlasnika koji
je dobio veu vrednost od pripadajue da ostalima isplati razliku u novcu. Kada fizika deoba stvari nije
mogua ili bi se deobom osetno smanjila vrednost stvari, sud e na zahtev pojedinih suvlasnika, ukoliko
okolnosti sluaja to opravdavaju, odluiti da stvar pripadne jednom od suvlasnika, poto drugim suvlasnicima isplati vrednost udela u roku koji sud odredi. Ako sud utvrdi da fizika deoba nije mogua ili bi
znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odlui da stvar pripadne jednom od suvlasnika, sud e odrediti
da se deoba izvri javnom prodajom i dobijeni iznos podeli izmeu suvlasnika, srazmerno veliini njihovih udela.
Reenje Drugog optinskog suda u Beogradu 1R br. 298/08 od 02.06.2009. godine)
694.
Za fiziku deobu kue formiranjem dva stana razliite vrednosti, od kojih bi jedan bio u
prizemlju, a drugi na spratu kue, uz izvoenje odgovarajuih radova radi razdvajanja zajednikih instalacija i dr. i doplatu razlike u vrednostima, neophodna je saglasnost svih dobara. U
suprotnom deoba e se izvriti javnom prodajom.
Pobijanim prvostepenim reenjem odreeno je da e se deoba nepokretnosti: kue br. 40/37 upisane u z.k. ul. br. 4188 k.o. V, kao zemljino knjino telo pod 2. u ul. P.p, sve postojee na kp. br.
2202/48 (stari premer), odnosno 3105/24 (novi premer) k.o. V, sa pravom korienja navedene parcele izvriti javnom prodajom, a da e se iznos novca ostvaren prodajom ove nepokretnosti isplatiti
predlagau i protivniku predlagaa sa jednakim udelima.
Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku u z.k. ul. br. 4188 k.o. V. uknjieno je pravo vlasnitva na nekretninama u A- listu: kua kp. br. 40/37b opisana kao ZK. telo II u ul.
P.p. od jednog jednosobnog i jednog trosobnog stana sa ostavom i garaom postojeom na kp. br.
2202/48, u drutvenoj svojini pov. od 0.05,76 ha, na ime predlagaa S.D, iz V, sa jednom polovinom
i protivnika predlagaa S.M, iz V, takoe sa jednom polovinom, sa pravom korienja parcele na kojoj se ova zgrada nalazi a sve dok na tom zemljitu ista postoji.
Uesnici su postali suvlasnici na navedenoj nepokretnosti po osnovu naslea iza smrti njihovih
roditelja.
Na osnovu nalaza i miljenja vetaka D.I. i uviaja na licu mesta, utvreno je da se predmetni
stambeni objekat sastoji od prizemlja i sprata. U prizemlju se nalazi jedno predsoblje, trpezarija,
jedna soba, kupatilo, ostava i garaa u ukupnoj povrini 92,14 m2, a na spratu se nalaze sledee
prostorije: jedno predsoblje, trepezarija, kupatilo, dve sobe i dnevni boravak u povrini od 92,14
m2. Na objektu postoje samo jedna ulazna vrata i unutranje stepenice za dolazak na sprat. Vodo- 263 -
VANPARNINI POSTUPAK
vod i kanalizacija su zajedniki i za prizemlje i za sprat kao i instalacija za parno grajanje dok je
elektroinstalacija odvojena.
Na osnovu ovako utvrenih injenica i na osnovu miljenja navedenog vetaka, kao i na
osnovu zajednikog nalaza i miljenja ovog vetaka i vetaka I.M, prvostepeni sud je pravilno
utvrdio da po tehnikim karakteristikama objekta, navedena kua predstavlja jednu graevinsku i
stambenu celinu. Kua je i graena tako da predstavlja jednu stambenu celinu. Na ovo ukazuje
raspored prostorija.
Neosnovano je isticanje u albi da se na osnovu konstatacije u z.k. ul. br. 4188 k.o. V, predmetna
kua sastoji iz dva stana, od kojih je jedan na prizemlju a drugi na spratu, moe zakljuiti da se kua
sastoji od dve posebne stambene jedinice. Naime, etairanje predmetne kue u zemljinim knjigama
nije izvreno, a faktiki, kao to je napred reeno, kua predstavlja jednu graevinsku i stambenu celinu.
Prvostepeni sud je, prema tome, pravilno utvrdio da nije mogua fizika deoba kue prema suvlasnikim udelima.
Fiziko razdvajanje u vidu formiranja dve stambene jedinice, odnosno dva stana od kojih bi jedan bio u prizemlju, a drugi na spratu, zahtevalo bi izvoenje odreenih radova radi razdvajanja
zajednikih instalacija i dr., pri emu bi se mogle dobiti dve stambene jedinice, ali kako bi se pojavila u tom sluaju razlika u njihovim vrednostima i kako protivnik predlagaa nije bio saglasan, nije prihvatio predlog predlagaa da njoj pripadne tako formiran stan na spratu, a njemu stan u prizemlju, uz doplatu razlike u vrednostima, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da fizika deoba nije
mogua i na osnovu lana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravilno odluio da se
deoba kue izvri javnom prodajom.
695.
Izreka reenja o deobi nije razumljiva kada je sud odredio deobu javnom prodajom
zgrada sa zemljitem koje je potrebno za redovnu upotrebu zgrada, a da pri tom nije odredio ni tanu povrinu niti mere i granice zemljita na kojem se zgrade nalaze i koje slui za
njihovu redovnu upotrebu.
Pobijanim reenjem sud je odredio da e se deoba suvlasnike imovine izvriti javnom prodajom
i podelom prodajne cene prema suvlasnikim udelima uesnika.
Istim reenjem odlueno je i o trokovima postupka.
Protiv ovog reenja, protivnik predlagaa V.. izjavila je albu zbog svih zakonskih razloga.
Poto je postupio u smislu lana 365. u vezi sa lanom 381. Zakona o parninom postupku
(dalje: ZPP) koji je vaio u vreme donoenja pobijanog reenja i lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud je naao da je alba osnovana jer je izreka pobijanog reenja
nerazumljiva to predstavlja bitnu povredu parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14)
ZPP.
Predmet deobe nije potpuno i jasno odreen u situaciji kada je sud odluio da izloi javnoj prodaji stambeni objekat i druge pomone zgrade sa zemljitem u povrini koja je potrebna za redovnu
upotrebu tih objekata, a da pri tom nije odredio ni tanu povrinu niti mere i granice zemljita na kojem se objekti nalaze i koje slui za redovnu upotrebu tih objekata, o emu e voditi rauna u ponovnom postupku.
- 264 -
VANPARNINI POSTUPAK
696.
Vanparnini sud ne moe da donese reenje koje zamenjuje saglasnost suvlasnika (protivnika predlagaa) za dogradnju stambene zgrade jer to nije predvieno ni jednim zakonskim propisom.
697.
Postojanje stvarnih tereta na zajednikoj stvari nije smetnja za raskid suvlasnik zajednice fizikom ili civilnom deobom.
698.
Kada fiziku deobu zajednike nepokretnosti stranaka-stambene zgrade-nije mogue izvriti u
postojeem suvlasnikom srazmeru bez velikih graevinskih ulaganja i adaptiranja i visokih trokova koje ti radovi iziskuju, sud je postupio u skladu sa odredbom l. 16. stav 5. ZOSPO, kada je odredio da se deoba izvri prodajom nepokretnosti.
(Iz Reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. br. 1729/95 od 30.09.1996. godine)
699.
Pravnosnano reenje o deobi u vanparninom postupku vezuje stranke te ni jedna od stranaka ne moe voditi parnicu radi ponovne deobe.
700.
U sluaju da predlaga povue predlog za fiziku deobu i ureenje mee sud e ga obavezati da
protivniku predlagaa naknadi uinjene nune trokove, ukoliko to protivnik predlagaa zahteva.
UREENJE MEA
701.
Ako mea koja je obeleena ogradom nije poremeena na licu mesta (pri emu nije od znaaja to pravno stanje nije u saglasnosti sa faktikim) - nema mesta voenju postupka radi
ureenja mea.
Prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio, i to kao nesporno izmeu stranaka, da izmeu parcela
predlagaa i parcela protivnika predlagaa na licu mesta postoji drvena ograda na kojoj se nalazi
kapija, da je izmeu stranaka u toku spor i da je vetaenjem utvreno da postoji neslaganje izmeu faktike mee, koja je obeleena navedenom ogradom, i katastarske mee.
- 265 -
VANPARNINI POSTUPAK
Imajui to u vidu, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da, u skladu sa odredbom lana 155.
Zakona o vanparninom postupku, nema mesta ureenju mee, jer mea koja je obeleena ogradom nije poremeena na licu mesta. Za postupak ureenja mee u takvoj situaciji nije od znaaja
to pravno stanje nije u saglasnosti sa faktikim.
702.
Nereeni imovinski odnosi meu strankama povodom prava svojine ne predstavljaju osnovane razloge ni zakonske uslove za odreivanje privremene mere u vanparninom postupku, dok se,
kao prethodno pitanje, ti odnosi ne ree u parninom postupku, tim pre to se odreenom privremenom merom nalae uklanjanje objekta na kome e se u sudskom postupku utvrditi pravo vlasnitva.
(Vii sud u Kraljevu, G. 1464/10 od 22.12.2010. godine)
703.
Odluujui o samom pravu tuioca, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da tueni nije uznemirio tuioca u vrenju prava svojine na predmetnom stambeno-poslovnom objektu. Naime, kada je tuilac gradio stambeno-poslovni objekat, on je morao i mogao znati da e gradnjom objekta uz samu
meu sa placem tuenog stvoriti situaciju koja e se neminovno negativno odraziti na obe strane
ukoliko tueni odlui da na isti nain gradi kuu tj. uz meu sa tuiocem. U sukobu dva jednaka prava, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da u konkretnom sluaju nema mesta pruanju zatite tuiocu u situaciji kada je on sam iskoristio mogunost gradnje uz meu i kome sada smeta to se na isti
nain ponaa tueni. Obe strane u ovom sporu su gradile nepokretnosti u granicama svojih katastarsih parcela ne vodei pri tome rauna da e takvom gradnjom neminovno jedni drugima zatvoriti
prozore odnosno zakloniti sunce i normalni vidik. Prekomernim vrenjem zakonom priznatih prava
parnine stranke su same sebi umanjile upo trebnu vrednost sagraenih nepokretnosti. Da su se tuilac i tueni rukovodili naelom savesnosti i potenja u vrenju zakonom priznatog prava gradnje, oni
bi se uzdrali od zidanja nepokretnosti uz samu meu i time bi spreili umanjenje upotrebne vrednosti svojih objekata. To to je tuilac pre tuenog sagradio stambeno/poslovni objekat ne daje za pravo tuiocu da oekuje sudsku zatitu u skladu sa principom "prvi u vremenu, prvi u pravu". tavie
tuilac je prvi zapoeo gradnju koja je konano dovela do sporne situacije, tako da je neosnovan njegov zahtev za obustavu radova i restituciju. Kada je u pitanju eventualni zahtev za naknadu tete, isti
je neosnovan kako zbog navedenih razloga tako i zbog injenice da u radnjama tuenog nema elemenata protivpravnosti tj. tueni je dobio graevinsku dozvolu da gradi kuu na kat.parcelama ... i
....KO Smederevska Palanka.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu G. br.3682/10 od 28.10.2010. godine)
704.
Niestepeni sudovi odbii su tubeni zahtev, tuioca nakon to je u postupku utvreno: da je pravnosnanom presudom razvrgnuta zajednica nekretnina stranaka, tako da je svakoj stranci pripala posebna katastarska parcela, da je tom presudom pravnosnano odreena deoba kue po pregradnom
zidu prizemlja u kojeg je ve bio uzidan dimnjak u proizemlju, time, da je pregradni zid i dimnjak,
kao i zajedniki delovi zgrade ostali u suvlasnitvu stranaka, a radi normalnog stanovanja i gospodarenja zgradom, da je svaka stranka stupila u posed pripalih nekretnina, da je reenjem suda ureena
mea nekretnina stranaka, tako da meu ini crta koja prolazi sredinom pregradnom zida stambene
- 266 -
VANPARNINI POSTUPAK
jedinice kua stranaka, te se nastavlja na gornjoj etai odnosno tavanu zamiljenom crtom u nastavku sadanjeg zida u prizemlju, te dvoritem s june strane po takama A, D, junog dela. Na dimnjaku koji predstavlja zajednike delove zgrade ne moe polagati vea prava od onih kojih koja mu pripadaju kao suvlasniku.
705.
Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je naao da nisu ispunjeni uslovi za ureenje mee kada se na spornoj mei nalazi ograda u funkciji mee, poto prema odredbi l. 155. ZVP.-a, sud utvruje granice izmeu susednih nepokretnosti kada su meni znaci uniteni, oteeni ili pomereni, a
susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.
706.
Draoci susednih zemljita u privatnoj svojini, koji istovremeno nisu i sopstvenici, nemaju
aktivnu odnosno pasivnu legitimaciju za uee u postupku za ureenje mea.
Prema odredbi lana 156. Zakona o vanparninom postupku, predlog za ureenje mea izmeu
susednih zemljita moe podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom odreeno i ovlaeni organ (stav 1), predlog mora da sadri podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljinim parcelama izmeu kojih se mea ureuje, sa oznakama tih parcela iz zemljinih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokree
(stav 2).
Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za uee u ovom postupku na strani
sopstvenika susednih zemljita, kada se radi o zemljitu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljita, tamo gde se radi o pravu korienja na zemljitu u dravnoj odnosno privatnoj svojini,
pa je shodno tome prvostepeni sud bio duan da na pouzdan nain utvrdi ko je od protivnika predlagaa vlasnik katastarske parcele br. 809, jer, s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagaa LJ. prodala protivniku predlagaa R. katastarsku parcelu br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u dravinu zemljita koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparninog postupka, bio duan najpre da raspravi kao prethodno
pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu lana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagaa R. stekao svojinu na katastarskoj parceli br. 809, ili pak nije, te u vezi
s tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer oigledno da to ne mogu biti oba protivnika predlagaa.
Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog reenja da se pobijano reenje ima odnositi,
na protivnika predlagaa LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagaa R.
kao faktikog vlasnika i faktikog posednika kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime,
razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati iskljuivo pravo svojine na istoj nepokretnosti.
- 267 -
VANPARNINI POSTUPAK
707.
Pravilna primena odredbe l. 156. ZVP, podrazumeva, da se moe voditi postupak za ureenje mea izmeu parcela stranaka kada su meni znaci uniteni ili znatno oteeni, a susedi ne
mogu sporazumno da utvrde granicu. To dalje znai da, ako navedeni uslov nije ispunjen, predlog za ureenje mea bi bi odbaen kao nedozvoljen, a ne da se donese reenje o obustavi postupka.
708.
Prema pravnim pravilima vanparninog postupka pored zemljinoknjinog vlasnika i korisnici - faktiki draoci meanih parcela imaju pravo da trae da se njihova zajednika mea uredi u
709.
Kada je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je u vanparninom postupku izvreno ureenje mee izmeu tuioevih parcela i parcela tuenika, da su tuiocuod strane suda navedene parcele predate u posed - onda je tuilac kao faktiki dralac navedenih parcela imao pravo da postavlja ogradu na
menoj liniji tuenik je izvrio smetanje time to je ovu ogradu uklonio.
710.
Kada je punomonik advokat napisao i predao sudu predlog za ureenje mea, isti potpisao, a nije priloeno punomoje od stranke, tada takva radnja punomonika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno lanu 92. Zakona o parninom postupku i lanu 30.
Zakona o vanparninom postupku.
Reenjem Optinskog suda u G.M, R. 145/05 od 20.06.2005. godine odbaen je predlog predlagaa kao neuredan.
Reenjem Okrunog suda u , G. 984/05 od 19.07.2005. godine odbija se alba predlagaa kao
neosnovana i potvruje se reenje Optinskog suda u G.M, R. 145/05 od 20.06.2005. godine.
Po nalaenju Okrunog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci
reenja dajui razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagaa pojavljuje izraen
od advokata i potpisan od advokata a bez priloenog punomoja to je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagaa, to pravilno zakljuuje prvostepeni sud da ima mesta primeni odredbe lana 92. stav 1. i lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku a u vezi lana 30. Zakona o
vanparninom postupku. Svi navodi u albi punomonika predlagaa se pojavljuju u svemu kao neosnovani, te je iste valjalo odbiti.
- 268 -
VANPARNINI POSTUPAK
711.
Kad predlaga povue predlog za ureenje mee, protivnik se ne moe protiviti i zahtevati da
se postupak za ureenje mee nastavi, ve to moe traiti podnoenjem posebnog predloga.
712.
Ispitajui predlog za ureenje mea, sud je pre svega duan da razjasni da li se zaista radi o
predlogu za obnavljanje odnosno ispravljanje mee ili o svojinskom zahtevu za predaju odreenog
zemljita. Ukoliko se radi o svojinskom zahtevu, vanparnini postupak se obustavlja i predlaga
upuuje na redovnu parnicu.
U postupku ureenja mea pravilno je uzeti prometnu vrednost meake povrine u iznosu od
1.000,00 dinara (koji odgovara vrednosti zahteva u sporovima male vrednosti kao relevantnu za postupanje i odluivanje vanparninog suda.
713.
Vanparnini sud nije ovlaen da meu uredi prema podacima iz katastarskog premera ve ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne meake povrine ne prelazi zakonom utvreni iznos, na osnovu jaeg prava, a ako to nije mogue na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne moe ni na ovaj nain, da podeli spornu meaku povrinu, onda po pravinosti. U protivnom sud e
obustavoti vanparnini postupak i uputiti predlagaa na parnicu.
714.
Ureenje mee se vri po odreenom zakonskom redosledu, a ne po potpuno slobodnoj oceni suda.
715.
Kada prilikom ureenja mee postoji spor o meakoj povrini ija vrednost ne prelazi vrednost spora male vrednosti u parninom postupku, a stranke ne postignu sporazum da se o tome
reava u vanparninom postupku, onda e sud uputiti predlagaa na parnicu i obustaviti vanpanini postupak.
- 269 -
VANPARNINI POSTUPAK
716.
Pobijajui pravilnu primenu materijalnog prava, protivnik u albi navodi da nisu opredeljeni trokovi u zavrnoj rei kada je rasprava zavrena, a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa
smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu.
Okruni sud je cenio ove albene navode pa je naao da nisi osnovani jer se radi o donoenju odluke
bez prethodnog raspravljanja, pa je stranka podneskom o povlaenju preostalog dela predloga ove trokove mogla opredeliti, poto je na to ovlaena zakonskom odredbom iz l. 159. st. 3. i l. 150. st. 1. i
2. ZPP.
717.
Nema mesta voenju postupka za ureenje mea, ako izmeu susednih parcela postoji ograda
koja ranije nije pomerana.
718.
Draoci susednih zemljita u privatnoj svojini, koji istovremeno nisu i sopstvenici, nemaju aktivnu odnosno pasivnu legitimaciju za uee u postupku za ureenje mee.
719.
Kada je isto lice u dravini obe susedne parcele, nema mesta voenju postupka za ureenje
mea po zahtevu druge strane koja pretenduje na dravinu i svojinu jedne od parcela.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 370/05)
720.
Predlog za ureenje mee mora da sadri razloge zbog kojih se postupak pokree.
721.
Postupku ureenja mea ima mesta samo onda kada ako su meni znaci uniteni, oteeni ili pomereni (l.155. ZVP), a ne i kada granina linija izmeu parcela nije obeleena klasinim geodetskim znacima.
(Iz Reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1007/00 od 28.10.2000. godine)
722.
Nije bilo mesta obavezivanju protivnika predlagaa da preda zauzeto zemljite jer je ovo u suprotnosti sa odredbom l. 162. ZVP., kojim je predvieno da u reenju o ureenju mee sud opisuje
graninu liniju parcela stranaka, pozivajui se na skicu uspostavljenog stanja koja je sastavni deo reenja, a ne i da se uesnici obavezuju na predaju zemljita.
(Okruni sud u Beogradu, G. 1126/96 od 17.04.1996. godine)
- 270 -
VANPARNINI POSTUPAK
723.
Reenjem kojim se ureuje mea izmeu susednih nepokretnoti stranke se ne mogu obavezivati
na predaju zauzetog zemljita.
724.
Vanparnini sud nije ovlaen da meu uredi prema podacima iz katastarskog premera, ve ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne meake povrine ne prelazi zakonom utvreni iznos, na osnovu jaeg prava, a ako to nije mogue na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne moe ni na ovaj nain da podeli spornu meaku povrinu po pravinosti. U protivnom e obustaviti
vanparnini postupak i uputiti predlagaa na parnicu.
(Okruni sud u Kraljevu, G. 898/02 od 21. 02.1992. godine)
725.
Obzirom da protivnik istie da sporni prostor odnosno spornu meaku povrinu dri skoro 50
godina i za to se poziva na dokaze, to proizilazi da on istie da je odrajem stekao pravo svojine na
spornoj meakoj povrini i da trai da se mea uredi po osnovu jaeg prava.
(Iz Reenja Okrunog suda u Zajearu, G. 1414/86 od 24.09.1986. godine)
726.
Po pravnom shvatanju drugostepenog suda, u postupku ureenja mea ne moe se utvrivati pravo svojine na spornim povrinama, s obzirom da se radi o specifinom vanparninom postupku, u
okviru koga i to propisima od l. 155. do 163. ZVP nije predvieno da se moe utvrivati takvo pravo, pa je prvostepeni sud pogreio kada je pobijanom odlukom odluivao o pravu svojine stranaka na
odreenim meakim povrinama. Meutim, u ovakvom vanparninom postupku moe se reavati,
odnosno odluivati o takvoj meakoj povrini i to po osnovima iz l. 159. ZVP, ali se u meritornoj
odluci i to u reenju o ureenju mee ima opisati samo granina linija izmeu predmetnih parcela
uesnika i smislu l. 162. ZVP.
Sa druge strane, takoe po pravnom shvatanju ovog suda: ne moe se ureivati mea ukoliko
u konkretnom sluaju meni znaci nisu pomerani, oteeni ili uniteni u sm. l. 155. ZVP, a u
konkretnom sluaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako neeg u ovom sluaju ve tvrde
da postoji na licu mesta ograda i to dugi niz godina unazad, a postojanje te ograde je utvrdio na
licu mesta i prvostepeni sud prilikom izvrenog uviaja. S obzirom na prednje, prvostepeni sud
e oceniti da li je uopte osnovan predmetni zahtev stranaka za ureenje mee po ovoj pravnoj
stvari, pa tek ako eventualno nae da postoji uslovi za sprovoenje postupka ove vrste, onda e
prei na meritorno raspravljanje, ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba, te samo uspostaviti graninu liniju u sm. l. 162. ZVP i samim tim u stvari indirektno podeliti eventualnu spornu povrinu u sm. l. 159. ZVP.
727.
Pravnosnanost reenja vanparninog suda kojim je ureena mena linija izmeu suseda po
osnovu jaeg prava, spreava suenje u parninom postupku o istom pravu na podlozi istih injenica
(presuena stvar).
- 271 -
VANPARNINI POSTUPAK
728.
Trokovi postupka ureenja mee padaju na jednake delove, bez obzira na to ko je od njih
pokrenuo postupak i u sluaju postojanja manjeg zauzea koje nije prouzrokovano namernim
ponaanjem jednog uesnika.
Prvostepenim reenjem ureena je mea izmeu parcela predlagaa i protivnika predlagaa i
konstatovano zauzee, dodue manje od strane protivnika predlagaa, pa je protivnik predlagaa
obavezan da predlagau naknadi sve trokove spora.
Postupajui po primedbama iz reenja okrunog suda, sud je doneo novo reenje o trokovima
postupka ureenja mee obavezavi uesnike da trokove postupka snose na jednake delove u sm. l.
38. st. 2. ZVP-u. Ovakvu odluku sud je obrazloio injenicom da je u pitanju vanparnina stvar koja
se odnosi na imovinska prava uesnika, na ureenje mee izmeu njihovih parcela, koje je izvreno
u interesu oba uesnika da postoji zauzee koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagaa, ve grekom geometra.
(etvrti Optinski sud u Beogradu, P. 408/83)
729.
Prvostepeni sud je zakljuio da trokove vanparninog postupka ureenja mea treba da snosi
predlaga jer da do poremeaja mene linije nije dolo krivicom protivnika predlagaa. Meutim, po
stanovitu drugostepenog suda prema pravnim pravilima vanparninog postupka predlaga je duan
da snosi predujam trokova u vezi sa ureenjem mea, to je u ovom sluaju i uinio, ali zavisno od
konanog ishoda postupka, pravinosti i celishodnosti podnetog zahteva, mogu se obavezati obe
strane da svaka snosi polovinu nunih trokova postupka, jer se postupak vodi kako u interesu predlagaa tako i u interesu protivnika predlagaa.
Kako iz spisa proizilazi da postoji sporna meaka povrina jer je utvrdio da postoji odstupanje mee
po katastarskom planu u odnosu na faktiku dravinu stranaka i to u korist protivnika predlagaa u odreenoj povrini, a na tetu parcele predlagaa, to drugostepeni sud nalazi da je i protivnik duan da snosi polovinu nunih trokova postupka za ureenje mee, jer je ureenje izvreno i u njegovom interesu.
730.
Sud nije ovlaen da ukida svojereenje kojim je proglae usmeni testament o ijoj sadrini su se
testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu l. 21. st. 1. ZVP-u.
PONITAVANJE ISPRAVE
731.
Diploma nije takva isprava koja se sudskim putem moe ponitavati prema pravilima vanparning postupka, jer ne spada u isprave predviene l. 195. ZVP-u.
(Vii sud u Beogradu, G. 2149/10 od 21.07.2010. godine)
- 272 -
VANPARNINI POSTUPAK
732.
Izgubljena hartija od vrednosti na donosioca ne moe se amortizovati. Pravilno je, po oceni
Vrhovnog suda Srbije, odluio tueni organ kada je utvrdio visinu potraivanja tuioca po
osnovu uplate deviznih sredstava zajma za privredni razvoj samo za kupone deviznih obveznica zajma koje tuilac poseduje.
Kako je u postupku kontrole podataka iz prijave potraivanja i priloene dokumentacije utvreno
da tuilac ne poseduje kupone 3 i 4 deviznih obveznica zajma, pravilno je zakljuio tueni organ da
ne postoji osnov za priznavanje potraivanja iz tih hartija od vrednosti koje glase na donosioca, s obzirom da je odredbom lana 239. Zakona o obligacionim odnosima propisano da je potraivanje iz
hartija od vrednosti vezano za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu, odnosno donosiocu.
Ne moe se prihvatiti kao osnovan navod tuioca da je tueni organ bio duan da mu prizna
pravo iz ukradenih hartija od vrednosti jer je pokrenuo postupak amortizacije, s obzirom da je,
odredbom lana 260. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se izgubljena hartija od
vrednosti moe amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi, a u ovom sluaju se radi o hartiji od vrednosti na donosioca za koju zakonom nije propisana mogunost amortizovanja.
733.
Ne moe se odbaciti predlog za ponitenje menice zbog toga to predlaga nije u predlogu naveo
dokaz, niti na pismeno traenje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao, te kako ju
je i na koji nain izgubio. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparninom
postupku ni u Zakonu o menici koji trae samo iznoenje injenica da postoji verovatnoa da je
predlaga menicu posedovao i da je ona izgubljena ili unitena.
734.
Ne moe se odbaciti predlog za ponitenje menace zbog toga to predlaga nije u predlogu naveo dokaz, niti na pismeno traenje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao, te kako
ju je i na koji nain izgubio. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u ZVP-u, ni u Zakonu o
menici koji trae samo iznosenje injenica da postoji verovatnoa da je predlaga menicu posedovao
i da je ona izgubljena ili unitena.
SUDSKI DEPOZIT
735.
Preinauje se reenje Osnovnog suda u Valjevu 21. R3. br.85/11 od 29.09.2011. godine, tako
to se predlog predlagaa A.A. kojim je traeno da se primio u sudski depozit novac u iznosu od
- 273 -
VANPARNINI POSTUPAK
1.000,00 dinara na ime zakupnine za 2010. godinu za stan u zgradi u ulici Suvoborskoj, a u korist
protivnika predlagaa B.B. i to tako to bi predlaga navedeni iznos uplatio na raun Osnovnog suda
u Valjevu odbacuje a predlaga obavezuje da protivniku predlagaa na ime trokova postupka isplati
iznos od 94.215,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog reenja.
Prvostepenim reenjem u stavu I izreke odlueno je da se u sudski depozit prima novac u iznosu od 1.000,00 dinara na ime zakupnine za 2010. godinu za stan u zgradu u ulici Suvoborskoj u korist protivnika predlagaa i to tako to e ovaj iznos predlaga uplatiti na tekui raun Osnovnog suda u Valjevu.
U stavu II izreke pozvan je protivnik predlagaa da deponovani iznos podigne u roku od 15 dana od dana prijema reenja, ili da u istom roku podnese izjavu da novac ne prima u kom sluaju e
sud pozvati predlagaa da deponovani novac preuzme.
U izreci pod III obavezan je protivnik predlagaa da predlagau na ime trokova plati 80.405,00
dinara.
Protiv ovog reenja blagovremeno je izjavio albu protivnik predlagaa pobijajui isto iz svih
razloga iz l.360. st.1. ZPP i sa predlogom da se prvostepeno reenje preinai u smislu navoda u albi uz obavezu predlagaa da protivniku naknadi trokove postupka.
Vii sud je ispitao pobijano reenje u smislu l.372. u vezi l.388. ZPP u vezi sa l.30. st.2.
ZVP-a pa je naao da je alba osnovana.
Iz utvrenog injeninog stanja proizlazi da je presudom Optinskog suda u Valjevu
P.br.1934/94 od 4.02.1995. godine utvreno da je predlaga nosilac stanarskog prava na trosobnom
stanu koji se nalazi u ulici Suvoborskoj u Valjevu.
Presudom Optinskog suda u Valjevu P.br.267/06 od 19.07.2006. godine odbijen je tubeni zahtev, tamo tuioca, a ovde predlagaa kojim je traeno da se utvrdi da predmetni stan predstavlja
stambeni prostor i da nema svojstvo slubenog stana.
Prvostepeni sud utvruje i to da je predlaga do 2010. godine uplaivao na raun protivnika na
ime stanarine po 1.000,00 dinara i to godinje a da je protivnik predlagaa u januaru mesecu 2010.
godine odbio da primi iznos od 1.000,00 dinara na ime godinje zakupnine za stan.
Nije sporno da predlaga i protivnik predlagaa nemaju zakljuen ugovor o zakupu stana a od
strane protivnika predlagaa kao vlasnika stana nije zakljuena zakupna za isti jer nema ni ugovora.
Pravilno prvostepeni sud zakljuuje da je predlaga po navedenoj presudi P.br.1934/94 od
14.02.1995. godine postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu iako se radi o slubenom
stanu. To dalje znai da je predlaga u smislu odredaba l.30. st.2. Zakona o stanovanju, posle stupanja na snagu tog zakona, nastavio sa korienjem tog stana i to sa pravima i obavezama utvrenim
tim zakonom odnosno pod uslovima iz l.31. do 39. Zakona o stanovanju.
Poto nije sporno da stranke nemaju zakljuen ugovor o zakupu onda bi se zakupnina plaala u
skladu sa odredbom l.8. st.2. Zakona o stanovanju, a koja odredba predvia da se zakupnina plaa
za protekli mesec najkasnije do 15-tog dana u tekuem mesecu. Naravno da ovo ne spreava zakupca da ovu uplatu izvri i pre nastupanja 15-tog u tekuem mesecu ali zakupac moe izvriti ovu isplatu samo za protekli mesec, ali ne i zakupninu za celu godinu unapred.
U konkretnom sluaju predlaga je u januaru mesecu 2010. godine pokuao da plati protivniku
zakupninu za celu godinu unapred u iznosu od 1.000,00 dinara, iako to nije u skladu sa odredbom
l.8. st.2. Zakona o stanovanju a ugovora o zakupu nema.
Prvostepeni sud iako sve ovo utvruje, zakljuuje ipak da je protivnik pao u poverilaku docnju
u smislu l.325. ZOO a razlog tome pronalazi u motivima protivnika predlagaa da na ovaj nain izbaci iz predmetnog stana predlagaa zbog neplaanja zakupnine, pri emu za ovakav zakljuak prvostepeni sud nema ni jedan dokaz.
Po nalaenju ovog suda protivnik predlagaa nije pao u poverilaku docnju jer on nije bez osnovanog razloga odbio da primi zakupninu za celu godinu u iznosu od 1.000,00 dinara. Ovo zbog toga
- 274 -
VANPARNINI POSTUPAK
to pre svega zakupnina nije ni ugovorena u navedenom iznosu od 1.000,0 dinara za celu godinu, nema zakljuenog ugovora o zakupu predmetnog stana a i obzirom na odredbu l.8. st.2. Zakona o stanovanju. Prema tome nema mesta ni primeni l.327. st.1. ZOO pa samim tim ni odredbe l.211.
ZVP. Dakle, poto je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu l.325. st.1. ZOO to je samim tim
pogreno primenio i odredbu l.327. st.1. ZOO te i odredbu l.211. ZVP, zbog ega je prvostepeno
reenje moralo biti preinaeno te je ovaj sud primenom odredaba l.214. ZVP, a nalazei da nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u depozit predlog odbacio.
Primenom odredaba l.149. st.1. i l.150. ZPP a u vezi sa l.30. st.2. ZPP dosueni su protivniku predlagaa trokovi i to: za pisanje tri albe po advokatu iznos od po 15.000,00 dinara, za takse
na albe i drugostepene odluke po 780,00 dinara, za pisanje obrazloenog podneska od strane advokata i to od 31.08.2011. godine 7.500,00 dinara, za zastupanje od strane advokata a na etiri roita
koja su odrana po 8.750,00 dinara i za jedno neodrano roite 4.375,00 dinara. Protivniku predlagaa nisu priznati trokovi pisanja predloga za vraanje u preanje stanje i trokovi zastupanja na
dva roita koja su odrana u vezi sa ovim predlogom budui da su ti trokovi nastali sluajem koji
se desio protivniku predlagaa, a koje predlagaa nije izazvao.
Iz ovih razloga a primenjujui odredbe l.387. ta.3. ZPP, Vii sud je odluio kao u izreci ovog
reenja.
(Vii sud u Valjevu, G.br.17 /12 od 12.01.2012. godine)
736.
Ako za polaganje stvari nisu ispunjeni zakonski uslovi, sud e odbaciti predlog za polaganje dugovane stvari kod suda za poverioca.
Sud je duan da primi u depozit i druge predmete, sem onih koji su navedeni u stavu 1. ovoga
lana, kada je zakonom odreeno da dunik moe poloiti stvar koju duguje kod suda za poverioca lan 211. stav 2. Zakona o vanparninom postupku.
U konkretnom sluaju predlagai bi mogli poloiti u depozit sporne kljueve samo ako su na to
ovlaeni zakonom, a to je pod uslovima koje predviaju odredbe lana 327. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Meutim, kako je prvostepeni sud nesumnjivo razjasnio da protivnici predlagaa nisu pali u poverilaku docnju, to nisu ni ispunjeni uslovi za prijem kljueva u sudski deposit. U takvoj situaciji, pravilnom primenom odredaba lana 214. Zakona o vanparninom postupku, trebalo je predlog odbaciti, a ne
odbiti - kako je to pogreno uinio prvostepeni sud.
737.
Prvostepeni sud je duan da u svakom konkretnom sluaju utvrdi da li su ispunjeni uslovi
za prijem stvari u sudski depozit.
Pobijanim reenjem predlog predlagaa je usvojen i primljen je u sudski depozit Osnovnog suda
u Novom Sadu predmet tri komada kljueva poslovnog prostora u Novom Sadu u ul. A.. br. 68,
marke Fenster BKS u korist protivnika predlagaa K.N. Predlaga e navedeni predmet predati vodiocu depozita ovog suda u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti ovog reenja. Pozvan je protiv- 275 -
VANPARNINI POSTUPAK
nik predlagaa da navedeni predmet podigne u roku od 15 dana od dana deponovanja, a ukoliko tako
ne postupi predlaga moe u daljem roku od tri godine deponovani predmet da preuzme, a u suprotnom e se smatrati dravnom svojinom. Svaka strana snosi svoje trokove.
Odredbom l. 211. st. 1. Zakona o vanparninom postupku propisano je da se u sudski depozit
mogu predati novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unoviti, plemeniti metali,
dragocenosti i drugi predmeti izraeni od plemenitih metala, kad je to zakonom ili drugim propisom
predvieno. Prema stavu 2. istog lana ZVP, sud je duan da primi u depozit i druge predmete kad je
zakonom odreeno da dunik moe poloiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Odredbom lana 213. ZVP-a propisano je da e u predlogu predlaga naroito navesti razloge zbog kojih se deponuju predmeti, opisati predmete i oznaiti njihovu vrednost, navesti lice u iju korist se oni predaju,
uslove pod kojima e se predmeti predati, a po potrebi e priloiti odgovarajue dokaze. Shodno odredbi lana 214. ZVP sud e reenjem odbaciti predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem
predmeta u depozit ili ako predlaga u odreenom roku ne predujmi trokove uvanja. Ako sud ne
odbaci predlog, shodno odredbi lana 215. ZVP-a donee reenje o prijemu predmeta, odnosno novca u sudski depozit i odrediti nain uvanja. lanom 216. istog zakona predvieno je da ako je deponovanje izvreno u korist odreenog lica, sud e pozvati to lice da u odreenom roku primi predmet
iz depozita ako ispuni odreeni uslov za predaju. lanom 327. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima predvieno je da kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac
ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika, dunik moe poloiti
dugovanu stvar kod suda za poverioca.
Osnovano se albom protivnika predlagaa pobija odluka prvostepenog suda, jer je sud pogrenom primenom citiranih odredaba Zakona o vanparninom postupku, doneo odluku kojom je predlog za prijem stvari u sudski depozit usvojio. U situaciji kada je predmet sudskog depozita stvar koja
nije izraena od plemenitih metala, ima se primeniti odredba stava 2. lana 211. ZVP, koja predvia
da je sud duan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom odreeno da dunik moe poloiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Prema stanovitu ovog suda, a imajui u vidu odredbu
lana 7. ugovora o zakupu poslovnog prostora, predlog za prijem kljueva spornog lokala u sudski
depozit je neosnovan. Naime, odredbom lana 7. Ugovora o zakupu predvieno je da ovaj ugovor
prestaje: istekom roka od 12 godina na koji se ugovor zakljuuje; saglasnou ugovornih strana; ukoliko nastupe nepredviene okolnosti mimo volje ugovornih strana. Jednostranim otkazom ugovora
od stane zakupca, nije nastao obligacionopravni odnos u kojem bi postojalo bilo kakvo potraivanje
zakupodavca kao poverioca, prema zakupcu kao duniku. Do momenta donoenja pravosnane odluke suda kojom bi se eventualno ugovor raskinuo, on proizvodi pravna dejstva, jer predmetni ugovor
ne predvia mogunost jednostranog otkaza pre isteka vremena na koji je zakljuen, osim u sluaju
nastupanja nepredvienih okolnosti. Predlaga nije uz predlog priloio bilo kakve dokaze koji bi
ukazivali da su mimo volje ugovornih strana nastupile nepredviene okolnosti, pa stoga i nema mesta primeni odredbi lana 211. stav 2. ZVP, niti odredbi lana 327. stav 1. Zakona o obligacionim
odnosima. Naime, kako ugovor o zakupu predvia mogunost raskida ugovora samo u izuzetnim
okolnostima jednostranim otkazom, ovaj se ugovor ne smatra raskinutim, pa ni zakupodavac ne pada
u poverilaku docnju odbijanjem prijema kljueva, ve bi poverilaka docnja mogla nastupiti jedino
u situaciji kada bi ugovor bio raskinut pravosnanom sudskom odlukom, a zakupodavac ne bi u paricionom roku pristao da primi kljueve predmetnog lokala. Tek tada bi nastupile posledice poverilake docnje u smislu lana 327. stav 1. ZOO i bili bi ispunjeni uslovi za prijem kljueva u sudski depozit, saglasno lanu 211. stav 2. ZVP.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu, posl. br. G. 2598/2012 od 31.10.2012. godine)
- 276 -
VANPARNINI POSTUPAK
738.
Reenjem Osnovnog suda u Panevu RZ.br.190/10 od 07.06.2010.god, usvojen je predlog .Z.

da se primi u sudski depozit novac u iznosu od 2.000 evra u korist protivpredlagaa Z.I. (stav 1) i odbijen je predlog protivpredlagaa da se ovaj postupak prekine.
Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu l.211. st. 1. Zakona o vanparninom postupku i
l.327. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima i dozvolio da predlaga .Z. deponuje u sudski depozit na ime isplate dela kupoprodajne cene od 2.000 evra u korist provipredlagaa Z.I.
Prema odredbi l.327. st.1. Zakona o obligacionim odnosima kada je poverilac u docnji ili
nepoznat ili kada je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika dunik moe poloiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Predlaga Z.. kao dunik iz kupoprodajnog odnosa za isplatu ugovorene cene ne samo da je duan da
ispuni svoju obavezu nego ima i pravo na njeno ispunjenje i interes da je uredno ispuni. S obzirom da je njegov poverilac umro deca pokojnog I.M. kao njegovi univerzalni sukcesori stupaju u
njegova prava i obaveze momentom smrti prema optem pravilu iz l.212. Zakona o nasleivanju. To znai da su sin i erka pokojnog I.M. stupili i u prava i obaveze iz ugovora o kupoprodaji
koji je njihov otac zakljuio sa predlagaem. S obzirom da je protivpredlaga Z.I. odbio da primi
kupoprodajnu cenu on je pao u docnju pa predlaga kao dunik kupoprodajne cene ima pravo da
taj novac poloi kod suda.
Neosnovani su albeni navodi da je sud dao znaaj nitavom pravnom poslu jer to ne proizilazi
iz spisa s obzirom da je o kupoprodaji formalno zakljuen i valjan ugovor u skladu sa l.4. Zakona o
prometu nepokretnosti a pored toga u pisanom obliku dogovoren je i nain isplate cene koji ima dejstvo i na zakonske naslednike prodavca.
Takoe je neosnovan i predlog da se ovaj postupak prekine do okonanja spora koji je pokrenuo
protivpredlaga za ponitaj ugovora jer pravno dejstvo polaganja dugovane stvari nije u vezi sa uspehom protivpredlagaa u parnici koju vodi.
(Vii sud u Panevu, G.br.2201/10 18.01.2011.godine)
739.
Predlaga ima pravo da odreeni novani iznos na ime zakupnine stana, a koju zakupodavac nee da primi, poloi u depozit suda i da se to reenjem prvostepenog suda dozvoli, a bez
obzira to se vodi parnica izmeu predlagaa i vlasnika stana oko iseljenja.
Na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu lana 8. Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje koje je od odlunog znaaja u ovoj
pravnoj stvari, na koje je pravilno primenio materijalno pravo.
Pri nespornoj injenici, naime, da predlaga stanuje u stanu protivnika predlagaa, da iznos koji
je poloen u depozit suda predstavlja neplaenu zakupninu za sporni stan, da je protivnik predlagaa
odbila da primi ponueni iznos, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odluio kao u izreci
osporenog reenja, dajui o tome potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Ukazivanje u albi protivnika predlagaa da je izmeu stranaka u toku spor povodom iseljenja iz
spornog stana, nije od znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, a da li iznos koji je poloen u sudski
depozit predstavlja spornu stanarinu, da li je blagovremeno plaena ili ne, bie od znaaja i ocenjivae se u toku tog postupka.
- 277 -
VANPARNINI POSTUPAK
740.
Zakupac stana u svojini graana ima pravo da ishoduje reenje kojim mu se dozvoljava
uplata novanog iznosa na ime zakupnine za predmetni stan u sudski depozit, ukoliko vlasnik
stana odbija da primi zakupninu.
U prvostepenom postupku je utvreno da je dana 13.2.1987. godine pokojna B.M. zakljuila
ugovor o korienju stana u ulici N. br. 6 sa Samoupravnom interesnom zajednicom stanovanja grada N.S. Reenjem R. 670/97 od 18.3.1998. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagau B.M, a u korist protivnika predlagaa F.E. na nepoznatom
mestu boravita. Predlaga je pravni sledbenik svoje majke pokojne B.M. koja je preminula
9.10.2003. godine. Protivnik predlagaa je zemljino-knjini vlasnik predmetnog stana, nasledivi
biveg vlasnika, svoju majku, pokojnu F.E. Izmeu uesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagaa vodi vanparnini postupak R. 47/04 radi odreivanja zakupca i donoenja reenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana. Predlaga se putem svog punomonika obraala pismenim putem lino
protivniku predlagaa sa ponudom za dalje uplate zakupnine, ali je od strane protivnika predlagaa
obavetena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoniku u zemlji. Postupajui po tome, predlaga se pismeno obratila punomoniku protivnika predlagaa ali
nikakav pismeni odgovor nije dobila. Obavetavanjem o visini zakupnine od 30.6.2005. godine
JP "I." izvestila je protivnika predlagaa da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.635,00
dinara meseno za period od januara do juna meseca 2005. godine.
Na ovako pravilno i potpuno utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom
materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagaa u celosti usvojio.
Naime, odredbom lana 211. Zakona o vanparninom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac, hartije od vrednosti, kao i druge isprave koje se mogu unoviti kada je to
zakonom ili drugim propisom predvieno, a lanom 215. istog zakona propisano je da e sud ukoliko ne odbaci predlog predlagaa doneti reenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit.
Odredbom lana 327. Zakona o obligacionim odnosima regulisano je da u situaciji kada je poverilac
u docnji, kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, dunik moe
poloiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Kako u konkretnom sluaju predlaga koristi predmetni stan, u obavezi je da za isti plaa i zakupninu, a kako nema mogunosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagaa odbija da dalje prima zakupnine, to su se stekli svi zakonom propisani
razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit.
741.
Dunik mora priloiti dokaze o tome da je poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ponueni novac da bi se stekli uslovi za za njegovo polaganje u sudski depozit.
742.
Dunik e poloiti dugovanu stvar u depozit suda u sluaju da je poverilac u docnji i da odbija da primi ispunjenje obaveze, a o izvrenom polaganju dunik je duan da izvesti poverioca.
- 278 -
VANPARNINI POSTUPAK
743.
Prvostepeni sud je morao da ima u vidu odredbu l. 211. ZVP-u, koja regulie da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti moe predati i novac, ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predvieno.
U konkretnom sluaju predlaga eli da se oslobodi obaveze predajom odreenog novanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagaa. Meutim, polaganje kod suda je predvieno
kad su ispunjeni odreeni uslovi u sm. l. 327. ZOO, a naime, kad je poverilac u dosnji, ili je nepoznat ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi, ili kada je poverilac potpuno nesposoban, a
nema zastupnika i tada dunik moe poloiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi neispunjenje od strane dunika, tada bi doao u docnju shodno l. 235. st. 1. navedenog zakona. Stoga je prvostepeni sud, imajui u vidu navedene zakonske odredbe, morao prilikom odluivanja o predlogu predlagaa za deponovanje odreenog
novanog iznosa u korist protivnika predlagaa prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski
uslovi za polaganje oznaenog novanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagaa. U sluaju da oceni da isu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita, duan je da reenjem odbaci
predlog u smislu l. 214. ZVP, a u protivnom da donese reenje o prijemu novca u sudski depozit,
u sm. l. 215. istog zakona. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita, sud mora imati u vidu
u daljem postupku odredbu l. 218. navedenog zakona koja regulie situaciju ukoliko lice u iju
korist je deponovan novac, izjavi da isti ne prima kao i odredbu l. 224. ovog zakona koja predvia
da se prijem u depozit, uvanje i predaja predmeta blie odreuje sudskim poslovnikom.
744.
Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na trokove ishrane koje bi predlaga kao davalac izdravanja imao po ugovoru o doivotnom izdravanju da primalac nije odbio da izdravanje prima.
Protivnik predlagaa inae primalac izdravanja po ugovoru odbija da primi bilo koji iznos od
predlagaa poto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doivotnom izdravanju, pred sudom.
Osnovan je navod albe protivnika predlagaa da stranke u ugovoru o doivotnom izdravanju
nisu ugovorile obavezu predlagaa kao davaoca izdravanja da protivniku predlagaa kao primaocu izdravanja plaa novane iznose. Naprotiv, iz sadrine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednic ivota, brigu, negu i uvanje protivnika predlagaa od strane predlagaa.
ta vie, protivnik predlagaa u zjednicu ivota unosi svoju penziju kao zajedniki prihod. Prema
tome, pogreio je prvostepeni sud kada je naao da iz sadrine ugovora o doivotnom izdravanju
postoji obaveza predlagaa na plaanje novanog iznosa protivniku predlagaa.
745.
Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i
tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost uesnika.
- 279 -
VANPARNINI POSTUPAK
Pobijanim reenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagaa. U sudski depozit primljen je iznos od 3.500 dinara na ime alimentacije poev od 1.
marta 1984. godine pa ubudue, dok postoje zakonski uslovi.
Protiv reenja prvostepenog suda protivnik predlagaa je uloio albu. Po nalaenju drugostepenog suda alba je osnovana.
Prema odredbi lana 327. Zakona o obligacionim odnosima dunik moe poloiti dugovanu
stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. U konkretnom sluaju, kao razlog za otvaranje depozita u predlogu - i tokom postupka - navedeno je samo
neslaganje i netrpeljivost stranaka, dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje.
746.
Pre nego to primi novac u sudski depozit, sud je duan da utvrdi opravdanost polaganja, a
potom u svemu da postupi po odredbama ZVP-u.
747.
Da bi se stekli uslovi za polaganje novca u sudski depozit, potrebno je da dunik priloi
dokaze o tome da je poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ponueni novac.
Pri nespornoj injenici da su stranke zakljuile ugovor o otkupu stana, da predlaga nije uplatila
65 mesenih dospelih rata, postavlja se pitanje da li ima pravo zahtevati polaganje novca u sudski
depozit.
Naime, prema lanu 327. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) dunik moe ispuniti svoju obavezu putem suda polaganjem stvari u sudski depozit, ako su za to ispunjeni uslovi.
Prema navedenoj odredbi, kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, moe dunik
poloiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.
Zato, pri oceni osnovanosti predloga prvostepeni sud je duan pored ostalog, imati u vidu i odredbu lana 325. ZOO, iz koje proizlazi, da bi se stekli uslovi za polaganje novca u sudski depozit
potrebno je da dunik priloi dokaze o tome da je poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi
ponueni novac.
748.
Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost uesnika.
- 280 -
VANPARNINI POSTUPAK
749.
Predlaga ima pravo da odreeni novani iznos na ime zakupnine stana koju zakupodavac
nee da primi, poloi u depozit suda i da se to reenjem prvostepenog suda dozvoli, a shodno l.
121. Zakona o vanparninom postupku, bez obzira to se vodi parnica izmeu predlagaa i
vlasnika stana oko iseljenja.
Reenjem Optinskog suda u aku R. 30/07 od 5. marta 2007. usvojen je predlog predlagaa pa
je primljen u sudski depozit Optinskog suda u aku novani iznos od.....na ime zakupnine stanarine u korist protivnika predlagaa..... Reenjem Okrunog suda u aku G - 1021/07 od 27. juna
2007. odbija se kao neosnovana alba protivnika predlagaa, a Reenje Optinskog suda u aku R.
br. 30/07 od 5. marta 2007. se potvruje. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza pravilno
utvrdio injenino stanje koje je od odlunog znaaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio
materijalno pravo. Pri nespornoj injenici da predlaga stanuje u stanu protivnika predlagaa, da sporni
novani iznos predstavlja neplaenu zakupninu za sporni stan, da je protivnik predlagaa odbio da primi
ponueni iznos, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja dajui o tome potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ukazivanje u albi protivnika
predlagaa da je izmeu stranaka u toku spor povodom iseljenja iz spornog stana, nije od znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, a da li iznos koji je poloen u sudski depozit predstavlja spornu stanarinu, da
li je blagovremeno plaena ili ne, bie od znaaja i ocenjivae se u toku postupka.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G - 1021/07 od 27.06.2007. godine)
750.
Zakupac stana u svojini graana ima pravo da ishoduje reenje kojim mu se dozvoljava
uplata u sudski depozit novanog iznosa na ime zakupnine za predmetni stan, ukoliko vlasnik
stana odbija da primi zakupninu.
Na ovako pravilno i potpuno utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom
materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagaa u celosti usvojio.
Naime, odredbom l. 211. Zakona o vanparninom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac, hartije od vrednosti, kao i druge isprave koje se mogu unoviti kada je
to zakonom ili drugim propisima predvieno, a l. 215. istog zakona propisano je da e sud ukoliko ne odbaci predlog predlagaa doneti reenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. Odredbom l. 327. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji, kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, dunik moe poloiti stvar koju
duguje kod suda za poverioca. Kako u konkretnom sluaju predlaga koristi predmetni stan, u
obavezi je da za isti plaa i zakupninu, a kako nema mogunosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagaa odbija da dalje primi zakupnine, to su se stekli svi zakonom propisani razlozi
gore citirani za polaganje novca u sudski depozit.
- 281 -
VANPARNINI POSTUPAK
751.
Reenjem Optinskog suda u Novom Sadu R.br.523/04 od 21.10.2004. godine, odreeno je da se
prima u sudski depozit iznos od 670.389,50 dinara na ime protivnika predlagaa GG, iznos od
670.389,50 dinara na ime DD, iznos od 335.195,70 dinara na ime VV, koji je duan predlaga uplatiti u roku od tri dana po pravnosnanosti reenja na iro raun depozita suda i o tome pruiti dokaz
sudu da je novac uplaen. Stavom drugim izreke obavezani su protivpredlagai da nakon prijema
novca u sudski depozit, po zakonskom zastupniku advokatu BA pristupe u sud radi podizanja novca.
Stavom treim izreke reenja obavezan je predlaga da privremenom zastupniku protivnika predlagaa na ime trokova postupka isplati 145.260,00 dinara.
Protiv navedenog reenja predlaga je izjavio albu kojom trai da se ukine oalbeno reenje u
stavu drugom izreke. Optinski sud u Novom Sadu je reenjem R.br.523/04 od 14.12.2004. godine,
albu odbacio kao neblagovremenu.
Okruni sud u Novom Sadu, odluujui o albama predlagaa protiv reenja Optinskog suda u
Novom Sadu R.br.523/04 od 14.12.1994. godine i reenja R.br.523/04 od 21.10.2004. godine, je reenjem od 14.07.2005. godine u stavu prvom izreke albu predlagaa od 22.12.2004. godine, usvojio
i reenje Optinskog suda u Novom Sadu R.br.523/04 od 14.12.2004. godine ukinuo, stavom drugim
izreke albu predlagaa od 21.12.1994. godine, odbio i reenje Optinskog suda u Novom Sadu
R.br.523/04 od 21.10.1994. godine, potvrdio, dok je stavom treim izreke uputio prvostepeni sud da
stavi van snage reenje od 26.11.1994. godine kojim je utvrena pravnosnanost reenja tog suda
R.br.523/04 od 21.10.2004. godine.
Predlaga pobija blagovremenom revizijom reenje Okrunog suda u Novom Sadu u stavu drugom izreke, zbog bitnih povreda odredaba Zakona o vanparninom postupku.
Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijanog reenja u smislu lana 386. u vezi lana 400. Zakona
o parninom postupku i naao da je revizija predlagaa osnovana.
Prema stanju u spisu predlaga je obavezan reenjem Optinskog suda u Novom Sadu
R.br.524/03 od 22.01.2004. godine, da isplati naknadu za eksproprisani jednosoban stan u Novom
Sadu u ukupnom iznosu od 1.750.510,40 dinara GG, DD, BB i VV. Protivnici predlagaa se nalaze
na nepoznatom mestu boravka i s toga je predlaga primoran da utvrenu naknadu uplati u depozit
prvostepenog suda.
S toga predlae za donoenje reenja kojim bi se dozvolila uplata navedenog iznosa sa zakonskom zateznom kamatom od presuenja do uplate.
Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je primio u sudski depozit deponovani iznos u smislu lana 215. Zakona o vanparninom postupku ali nije pravilno primenjen isti zakon u pogledu
izdavanja novca. Ovo iz razloga to predmeti primljeni u depozit, u smislu lana 220. se izdaju
na osnovu reenja suda kojim se odreuje izdavanje predmeta iz depozita po prethodnoj izjavi da
se prima, to je u konkretnom sluaju nemogue u odnosu na protivnike predlagaa. Privremeni
zastupnik, odreen u predmetu istog suda R.br.524/03 u postupku utvrenja isplate naknade za
eksproprisanu nepokretnost protivnika predlagaa, nije dao takvu izjavu niti je predlaga deponovao novac u tom smislu pa je odreivanje navedenog lica za podizanje novca protivno dispoziciji
predlagaa.
Prema reenom odluka da novac podigne privremeni zastupnik protivnika predlagaa je doneta
uz povrede Zakona o vanparninom postupku, zbog ega je Vrhovni sud u smislu lana 394. u vezi
lanova 400. i 380. Zakona o parninom postupku odluio kao u izreci.
- 282 -
VANPARNINI POSTUPAK
752.
Kada je pravnosnanom parninom presudom predlaga obavezan da plati protivniku predlagaa utvreni novani iznos a protivnik odbije prijem, predlaga ima pravo da poloi novac u
depozit suda primenom lana 211. Zakona o vanparninom postupku, a tada nema mesta primeni
lana 348-362. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita.
Reenjem prvostepenog suda primljen je na iro raun suda u depozit novac predlagaa, a namenjen za protivnika predlagaa.
Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu protivnika predlagaa i potvrdio je prvostepeno
reenje.
Neosnovano je isticanje u albi da je sud pogreno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u
obzir odluke l. 348-362. Sudskog poslovnika.
Na bazi pravilno utvrenog injeninog stanja, sud je pravilno primenio materijalno pravo, nalazei da ima mesta primeni l. 211. Zakona o vanparninom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit, uz ispunjenje zakonskih uslova. Odredbe l. 348-362. Sudskog poslovnika, govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda, pa se ne radi o pogrenoj primeni
materijalnog prava u konkretnom sluaju.
(Iz Reenja Optinskog suda u aku R. br. 68/04, od 8.09.2004. i
Reenje Okrunog suda u aku G. br. 1381/04, od 21.12.2004. godine)
753.
Reenjem prvostepenog suda, predlog predlagaa da se otvori u korist protivnika predlagaa

sudski depozit, odbaen je. Postupajui po albi predlagaa drugostepeni sud je pobijano reenje preinaio i odredio da se primi u sudski depozit u korist protivnika predlagaa novani iznos od
19.255,27 dinara na ime ispunjenja obaveza predlagaa po sudskom poravnanju broj P. 2907/97, od
28. januara 2000. godine, prema protivniku predlagaa. Ovako je drugostepeni sud postupio iz sledeih razloga: Prvostepeni sud je utvrdio da su predlagai i protivnik predlagaa zakljuili poravnanje
pred prvostepenim sudom pod brojem P. 2907/97, dana 28. januara 1999. godine, prema kojem su
predlagai obavezani da protivniku predlagaa isplate iznos od 4.000 DEM u cilju regulisanja njihovih meusobnih odnosa. Od ovog iznosa predlagai su isplatili protivniku predlagaa iznos od 1.500
DEM dana 2. avgusta 1999. godine i iznos od 700 DEM dana 26. oktobra 1999. Dana 1. juna 2000.
godine predlagai su protivniku predlagaa na ime isplate preostalog dugujueg iznosa do 4.000
DEM, kao i kamate, putem telegrafa poslali iznos od 19.255,27 dinara, a protivnik predlagaa je prijem novca odbio. Polazei od ovako utvrenih injenica, prvostepeni sud je zakljuio da se nisu stekli uslovi da se primi novac u depozit suda kako to predlagai svojim predlogom zahtevaju u smislu
lana 327. Zakona o obligacionim odnosima, poto predlagai kao dunici ne nude dugovanu stvar
protivniku predlagaa nemake marke, kako je zakljuenim poravnanjem predvieno, ve odreeni
novani dinarski iznos. Meutim, ovaj sud se ne slae sa ovakvim rezonovanjem prvostepenog suda.
Naime, predlog predlagaa da predaju u depozit suda novac u iznosu od 19.255,27 dinara u korist
protivnika predlagaa po osnovu sudskog poravnanja broj P. 2907/97, od 28. januara 1999. godine,
ispunjava sve uslove propisane odredbom lana 211. i 216. Zakona o vanparninom postupku, odnosno sadri razloge zbog kojih se novac deponuje, iznos novca koji se deponuje i naznaenje lica
u iju korist se deponovanje vri, a uz predlog su priloeni i odgovarajui dokazi. Takoe, u konkretnom sluaju su se stekli i uslovi propisani odredbom lana 327. Zakona o obligacionim odnosima jer je protivnik predlagaa bez osnova odbio da primi novani iznos koji su mu predlagai tele- 283 -
VANPARNINI POSTUPAK
grafski uputili i time je pao u poverilaku docnju. injenica da su predlagai po poravnanju bili u
obavezi da protivniku predlagaa isplate 4.000 DEM, a da su radi ispunjenja te obaveze ponudili
isplatu odreenog dinarskog novanog iznosa ne znai, kako to pogreno zakljuuje prvostepeni
sud, da predlagai nisu ponudili dugovanu stvar s obzirom na odredbu lana 395. Zakona o obligacionim odnosima. Citiranom odredbom je propisano da ako novana obaveza, pa i kada je ona odreena sudskim poravnanjem, glasi na plaanje u stranoj valuti, njeno ispunjenje se moe zahtevati
u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Navedeni propis je prinudno pravnog karaktera, to znai da je poverilac duan da zahteva, odnosno primi ispunjenje novane obaveze koja glasi na plaanje u stranoj valuti u domaem novcu, a da se dunik te svoje obaveze plaanja deviza oslobaa plaanjem dinarske protivvrednosti. Kako poverilac, ovde protivnik
predlagaa, takvo ispunjenje nije prihvatio, bez osnovanog razloga pao je u poverilaku docnju u
smislu lana 325. Zakona o obligacionim odnosima, pa su se stekli uslovi propisani lanom 327.
citiranog Zakona za prijem novca u sudski depozit. Pri tome, za otvaranje depozita nije od znaaja
da li se ponuenim novanim iznosom ispunjava u celosti ili samo delimino obaveza koju po poravnanju predlagai imaju prema protivniku predlagaa. Prema reenom, ispunjeni su svi materijalno-pravni i procesno-pravni uslovi za prijem novanog iznosa u sudski depozit, pa prvostepeni sud
nije imao osnova da ovaj predlog odbaci.
(Iz Reenja Okrunog suda u Zrenjaninu broj G. 1087/00, od 20.06.2000. godine)
754.
Banka ima pravo samo na stvarne trokove koji su nastali iz kreditnog odnosa, i to u onom
iznosu koliko su oni stvarno nastali.
Tueni je posle nalaza vetaka uloio protivtubu kojom je traio da se ponite aneksi u delu kojim
je izmeu stranaka ugovorena stopa od 3,5% na ime trokova kredita, nalazei da se banke finansiraju
od kamate, te da su ti trokovi nezakonito obraunati u mesenom iznosu uz kamatu. Prvostepeni sud je
odbio protivtubeni zahtev. Vrhovni sud nalazi da je osnovan zahtev za ponitaj odredbe o trokovima
ugovorenim u procentualnom iznosu koji se naplauje uz kamatu. Osnovano se u reviziji istie da nije
zakonito da se ugovaraju trokovi u procentu u odnosu na kredit, koji se obraunavaju uz kamatu. Klauzula u aneksima: "kamatna stopa iznosi 15% meseno plus 3,5% meseni trokovi" podrazumeva da se
procenat od 3,4% na visinu kredita dodaje kamati i uz kamatu obraunava, to nije dozvoljeno. Prema
odredbi lana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, iz ugovora o kreditu banka ima pravo na ugovorenu kamatu i povraaj datog iznosa. Prema tome, banka nema pravo na naknadu trokova u procentualnom odnosu od iznosa kredita (3,5%), koji procenat naplauje meseno uz kamatu. Prema napred citiranoj odredbi i iz ugovora o kreditu, banka ima pravo samo na stvarne trokove koji su nastali iz tog kreditnog odnosa, i to u onom iznosu koliki su oni stvarno nastali.
755.
Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita, sa obrazloenjem da se u
konkretnom sluaju sud ne uputa u raspravljanje spornih injenica, a to je: da li je povree- 284 -
VANPARNINI POSTUPAK
no pravo pree kupovine ovde predlagaa, jer je to predmet posebnog parninog postupka
koji se meu strankama vodi, da li je za donoenje odluke dovoljno da je protivnik predlagaa bio poverilac predlagaa, da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova
injenica sporna opravdano je da predlaga vri uplatu u sudski depozit.
Izloeno pravno stanovite kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud
kao drugostepeni. Naime, neosnovani su albeni navodi da je izreka osporenog reenja nejasna, i
da predmetno reenje ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati jer isto ne sadri oznaenje
lica u iju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice moe preuzeti deponovana
sredstva imajui u vidu da je upravo ta sporna okolnost meu strankama, zbog ega je i predlaga
traio otvaranje sudskog depozita, a pri emu je odredbom lana 216 Zakona o vanparninom postupku propisano da e sud po deponovanju sredstva pozvati posebnim reenjem lice u iju korist
je deponovanje izvreno da u odreenom roku primi iz depozita predmete za predaju, tako da e
nakon konanog razjanjenja ko je novi poverilac, istome biti predata sredstva iz depozita.
Takoe su neosnovani navodi da je injenino stanje pogreno i nepotpuno utvreno, da je
pogreno primenjeno materijalno pravo, jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje
uslovi predvieni zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. Naime, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je meu strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da
zahteva isplatu zakupnine, zbog ega je upravo i pokrenut parnini postupak meu istim strankama, a injenice koje protivnik predlagaa istie u albi mogue je utvrditi samo u parninom postupku kao kontradiktornom, jer upravo injenice koje navodi alilac predlaga osporava, i predmet su ocene parninog suda.
S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita, dajui pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni.
756.
757.
Trokovi uvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagaa jer protivnik predlagaa, u iju je korist primljen predmet u depozit, nije predmet podigao u roku odreenom reenjem
niti se u ostavljenom roku izjasnio da li e primiti predlog. Predlaga, pozvan u smislu l. 218. ZVPu da predmet preuzme, duan je i da snosi trokove koji se odnose na trokove prevoza.
(Optinski sud u Beogradu, P. 2311/84)
- 285 -
VANPARNINI POSTUPAK
758.
(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 2938/90)
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

759.
Postupak odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na snaguovog zakona nije zakljuen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravosnana sudska odluka,
okonae se po odredbama ovog (novog) Zakona.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 31/97 od 08.01.1998. godine)
- 286 -

3.2.2. Vanparnicni Postupak

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3.2.2. Vanparnicni Postupak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VANPARNINI POSTUPAK

3.2.2. VANPARNINI POSTUPAK

Drugostepenim reenjem ukinuto je reenje optinskog suda kojim je usvojena predloena

(lan 3. Zakona o vanparninom postupku)

Kuni savet ne moe biti stranka u sporu.

(lan 5. Zakona o vanparninom postupku)

Odluka o postavljanju privremenog zastupnika tuenom ije je prebivalite odnosno boravite

Osnovni uslov za postavljanje privremenog zastupnika tuenom je potreba hitnog postupanja da bi

Odredba l. 3. ta. 3. ZPP primenjuje se i u vanparninom postupku.

injenica da je u ranijem vanparninom postupku odbijen prelog za fiziku deobu zajednikog

Prema utvrenom injeninom stanju, prvotueni BB je po osnovu reenja Komande odbrane

Pobijanim reenjem od 26.04.2013. godine utvreno je da se predlog predlagaa od 09.04.2013.

Prema odredbi l. 12. st. 4. Zakona o vanparninom postupku odreeno je da e se smatrati da je

Kad je republikim odnosno pokrajinskim zakonom o nasleivanju za raspravljanje zaostavtine

(lan 16. Zakona o vanparninom postupku)

Pobijanim reenjem od 20.02.2006. godine, obustavljen je vanparnini postupak po predlogu

(lan 18. Zakona o vanparninom postupku)

Osporenim reenjem priznaje se presuda Okrunog suda Vintertur broj FE 070013/U/bb od

Utvrivanje veliine suvlasnikog dela u parninom postupku predstavlja pretodno pitanje za

U postupku pred prvostepenim sudom, nesumnjivo je utvreno da je pravnosnanim reenjem optine

Utvrivanje veliine suvlasnikog dela u parninom postupku predstavlja prethodno pitanje za

Tubom u parninom postupku ne moe se pobijati pravnosnano reenje doneto u vanparninom

Nije dozvoljena revizija u vanparninim predmetima odreivanja novane naknade za zemljite u

Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda, kojim je u vanparninom postupku odlueno

U vanparninom postupku o imovinsko-pravnim stvarima revizija nije dozvoljena ako vrednost

Revizija protiv reenja o prekidu postupka nije dozvoljena.

U vanparninom postupku, u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima sudskog depozita,

(lan 28. Zakona o vanparninom postupku)

Prema razlozima prvostepenog reenja, odluujui o trokovima postupka prvostepeni sud je

S obzirom da su uesnici fizike deobe suvlasnici sa jednakim udelima, to se ukupni trokovi

Kada je predlaga podneo predlog za lienje poslovne sposobnosti iz ikanozni razloga pa se

Kad je reenjem obustavljen parnini postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparninog

(lan 29. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 30. Zakona o vanparninom postupku)

Nadlenost domaeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavtine jugoslovenskog dravljanina

Odredba l. 3. st. 3. ZPP-u primenjije se i u vanparninom postupku.

Reenje o upuivanju na parnicu je procesno reenje kojim se vanparnini postupak ne zavrava

LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

(lan 32. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 33. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 34. Zakona o vanparninom postupku)

Dejstvo zabelebe pokretanja postupka za lienje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti

(lan 35. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 36. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 38. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 39. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 42. Zakona o vanparninom postupku)

PROGLAENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I

(lan 57. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 58. Zakona o vanparninom postupku)

PRODUENJE RODITELJSKOG PRAVA

(lan 74. Zakona o vanparninom postupku)

DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK

(lan 82. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 84. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 88. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 89. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 90. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 91. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 96. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 97. Zakona o vanparninom postupku)

Ostavinski sud po slubenoj dunosti utvruje ta ini zaostavtinu ostavioca.

(lan 98. Zakona o vanparninom postupku)

(lan 103. Zakona o vanparninom postupku)