SADRAJ

TERMODINAMIKI MODEL DVOFAZNOG

PROTOKA FLUIDA KROZ BUOTINU

PROMENA TEMPERATURE PRI UTISKIVANJU FLUIDA

PAD TEMPERATURE PRI PROTOKU GASA KROZ BUOTINU

Poznavanje promene temperature u kanalu buotine je od velikog

znaaja, kako u procesu proizvodnje, tako i pri utiskivanju vode i gasa.
Razmotrie se osnovni analitiki modeli i procedura za njihovo uklapanje u opti
model za proraun distribucije temperature. Ve je istaknuto da se
hidrodinamike i termodinamike promene fluida deavaju istovremeno, tako da
je za korienje modela promene temperature neophodno ukljuiti i odgovarajue
jednaine (modele) za promenu pritiska. Osnovni parametri od kojih zavisi
temperaturni reim rada buotine su: kapacitet protoka / injektiranja, tip fluida
(nafta, gas, smea) i intenzitet nestacionarne razmene izmeu fluida i zidova
buotine. U sluaju proizvodnje, vremenom se temperatura fluida poveava, to
je u analitikim modelima obuhvaeno vremenskom funkcijom rada buotine.
Suprotono, pri injektiranju fluida (voda, gas, CO2) vreme kontakta utisnutog
fluida i okoline (zid buotine) je znatno manje, brzine protoka zbog velikih
kapaciteta utiskivanja su vee nego pri proizvodnji, tako da je i temperatura na
dnu buotine gotovo uvek manja od temperature u leitu. Kada se radi o
sloenom nainu opremanja uz primenu pakera, velike temperaturne razlike
mogu dovesti do znaajnih temperaturnih dilatacija, u nekim sluajevima i do
mehanikih oteenja sistema zbog izazvanih dodatnih naprezanja. Zbog toga je
poznavanje temperature u buotini jedan od kljunih parametara.

TERMODINAMIKI MODEL DVOFAZNOG PROTOKA

FLUIDA KROZ BUOTINU
Model se bazira na zakonima ouvanja mase, ouvanja kinetike energije i
odravanja energije za diferencijalnu kontrolnu zapreminu cevovoda u obliku:

d m d m v m

0
dt
dL
d m d m v m2
dP
O

mFz

dt
dL
dL
At
vm2
d
d

qm Dit
P vm m vm g sin
m vm ue

dL
2
dL
At

Radijalni prenos toplote (qr) sa fluida, temperature tf, na okolne stene je izrazen
preko jednacine:

dQ KDit t f t r

dL
mm

Na osnovu prethodnih jednaina dobija se:

dvm KDit
di
t f t r
g sin v m

dL
dL
mm

Gradijent entalpije smee fluida moe se

napisati kao funkcija gradijenta
temperature i pritiska:

di
dt
dP
cpm
mcpm
dL
dL
dL
Kombinacijom prethodnih
jednaina dobija se:
KDit
di KDit
1

tf
tr
dL mmc pm
mmc pm
c pm

dvm
dP

g sin v m
mc pm

dL
dL

Definiuci sa a relaksaciono rastojanje i

bezdimenzioni korekcioni parametar Fc kao:

KDit
a
mm c pm
i zamnjujui u
prethodnu jednacinu

dP
dv

Fc m mc pm
mg sin m v m

dL
dL

dt
1 dP
at f at r
Fc
dL
mc pm dL

Pod pretpostavkom da je temperatura okolnih stena, tr, linearna

funkcija dubine,

t r t ri gTL sin
Dobija se:

dt
1 dP
at f at ri agTL sin
Fc
dL
mc pm dL
Ako se za odreeni segment buotine parametri k, cpm, m, gr, ,
vdv/dL i dP/dL mogu smatrati priblino konstantnim, interacijom,
dobija se eksplicitno reenje za proraun distribucije temperature u
bilo kojoj buotini vertikalna/kosa i za bilo koji tip protoka u obliku:

t f t ri gTL sin t i t ri e

aL

1 dP
gT a sin 1 a
Fc a 1 a aL
mcpm dL
aL

U cilju smanjenja greke koju prouzrokuje prethodna jednaine moe se primeniti

metoda Sagar-a.
U tom sluaju bezdimenzioni korekcioni faktor se moe napisati u obliku:

dP v mdvm
Fc m

a
dL
c pm
Tako da se dobija:

agT sin
dt
1
t f t r
Fc a
dL
a
c pm

Interacijom, se dobija eksplicitno reenje u obliku:

sin Fc gT sin aL
sin Fc gT sin
t f t ri gTL sin

e t i t ri

a cpm a
a
acpm a
a

Viestrukom regresionom analizom bezdimenzioni korekcioni faktor izraen je

kao funkcija est nezavisnih promenljivih u obliku:

Fc Co C1Pwh C2mm C3R sw C41 C5 s C6gT

Co=-7.2241 10-3
C1=1.45908

10-5

C2=4.37232

10-4

0.02
0.01
0
Fc
-0.01

C3=-5.87367 10-6

-0.02

C4=4.569

-0.03

C5=4.009

10-3

-0.04
Maseni protok, kg/s

C6=0.194822
Parametar Fc u funkciji masenog protoka

Odreivanje koeficijenta prelaza toplote

Opti izraz za odreivanje
koeficijenta prelaza toplote
je:

2
Ko
Dit

1 f t

K tr

Pwh twh

1
dL

tr
tr cem

t
Dit
Dot

Dic

4
0.29
f t ln

D
w
tr

r Cr

Doc
Dw

Pbh tb

dL

Ukupni koeficijent prolaza toplote u buotini (ko) jednak je:

1
Ko
Dit

1
Dot
Dic
1
1
D 2 ln D 2 ln D
1 it
tt
it
ta
it

Doc
Doc
1
1
1
ln

ln

2 tc Dic 2 tcem D w 2D w

Koeficijent prelaza toplote sa fluida na zid cevi definisan je jednainom:

tmNNu
1
Dit
i izraunava se na osnovu kriterijalnih jednaina za laminarni i turbulentni reim
strujanja fluida u obliku:
laminarno strujanje:
turbulentno strujanje:

0.33
0.43
NNu 0.17 NRe
NPr
N0Gr.1
0.8
0.33
NNu 0.027 NRe NPr

Reynolds-ov (Re), Prandtl-ov (Pr) i Grashof-ov (Gr) broj izraunavaju se na osnovu

sledeih relacija:

NRe

v mDit m
NRe

m c pm
tm

D g t
NGr
2
m
2
it

2
m

Koeficijent prelaza toplote sa cementne zone na okolne stene definie se

jednainom:

2 tr
2
D w f t

Pojednostavljena jednaina Willhite-a za izraunavanje ukupnog koeficijenta

prelaza toplote ima oblik:
1
D ic
ln
2 D ot
K
D it
ta

D
ln w

D oc
tcem

PROMENA TEMPERATURE PRI UTISKIVANJU FLUIDA

Za izraunavanje dinamike temperature prilikom utiskivanja fluida u buotinu
moe se primeniti model Juarez-a:

t f gTL t t wh gT A t wh gT A t fi e

L
t
A

Gde su:

A 1440 F i
Dit
0.281
Dic Dot

f (t) 10

1 f t
F 3.121

0.31333 log Y 0.06 log Y 2 0.006666 log Y 3

t
Y 0.0002473
D 2oc

PAD TEMPERATURE PRI PROTOKU

GASA KROZ BUOTINU
Specifinost jednofaznog protoka gasa je izraena preko
Joule-Thomson-ovog efekta

T1 A

I
B

Entalpija

T2
D
C D

B
T3
P1
T4

S
P2

P3

P4

P5

Entropija

P7

P6

Mollier-ov dijagram

P8

PAD TEMPERATURE PRI PROTOKU

GASA KROZ BUOTINU

Specifinost jednofaznog protoka gasa je izraena preko uticaja smanjenja

pritiska na pad temperature, odnosno Joule-Thompsonovog efekta. Kada je
prirodni gas relativno suv pad pritiska nema veeg uticaja na protok gasa kroz
buotinu. U ovom sluaju, nije neophodno, prilikom prorauna temperature
uzeti u obzir uticaj pada pritiska na pad temperature, odnosno u proraun
ukljuiti uticaj Joule-Thompsonovog efekta. Meutim, kada gas sadri
odreenu koliinu vode (vlage), to je najei sluaj u praksi, uticaj pada
pritska na pad temperature se mora uzeti u obzir. Usled pada pritiska dolazi do
dodatnog hlaenja gasa, koje moe uzrokovati njegovo hlaenje do temperature
rosita pri kojoj dolazi do pojave hidrata. Pojava hidrata uzrokuje probleme u
radu buotine (smanjenje protoka ili prekid), pa iz tog razloga tano
izraunavanje pada temperature pri protoku gasa kroz buotinu ima veliki
praktian znaaj. Kod gasnih buotina posebno se mora voditi rauna o mestu
ugradnje dizne, odnosno da li e biti dubinska ili povrinska. Ukoliko se
postavlja dubinska dizna, usled redukcije protoka doi e do hlaenja gasa na
dnu buotine (slika 1), pri emu e se razlika temperature nadoknaditi pri
protoku gasa kroz buotinu. Zagrevanje gasa pri protoku kroz buotinu obavlja
se putem prelaza toplote sa okolnih stena (geotermalne okoline) na gas u
buotini. Dubinska dizna se moe ugraditi ukoliko je temperatura na povrini
buotine vea od temperature pri kojoj dolazi do formiranja hidrata. Ukoliko
ovaj uslov nije ispunjen dizna se mora ugraditi na povrini, pri emu se
prethodno obavlja zagrevanje gasa kako bi se spreilo formiranje hidrata i
mogui problemi u transportu (slika 2). Treba napomenuti da se u daljem
transportu ovaj problem efikasno reava dehidracijom, odnosno suenjem gasa
do odreene dubine ili dodavanjem aditiva.

PAD TEMPERATURE PRI PROTOKU GASA KROZ BUOTINU

Buotina

P
bar
300

Greja

Dizna

T
C
80
70
50
60
50
40
30
20
10
0

Pritisak
200
Temperatura
100

Pad temperature i pritiska pri regulaciji protoka gasa na povrini

P
bar
300

Dizna

200

100

Pritisak

Temperatura

Buotina

T
C
80
70
50
60
50
40
30
20
10
0

Pad temperature i pritiska pri regulaciji protoka gasa na dnu buotine

Jednaina za izraunavanje pada temperature pri protoku gasa kroz

buotinu:

gT sin
g
sin

1
1
aL
T
P
t f t ri gTL sin

e t i t ri

a
cpga
a
c
a
pg

Jednaina za izraunavanje Joule-Thomson-ovog koeficijenta:

RT2

P cpgM Tc

dZ

dTr P

MODEL ZA IZRAUNAVANJE TEMPERATURE

DU STUBA BUOTINE
Model omoguava izraunavanje dinamike temperature u bilo kojoj taki buotine, odnosno
krive temperature du stuba buotine, kao i izbor eljenog smera prorauna, od usta buotine ka
dnu ili obratno Postupak prorauna se sastoji u tome da se na osnovu poznatih vrednosti pritiska i
temperature na dnu ili na ustima buotine (u zavisnosti od smera prorauna) pretpostavi pad
pritiska i temperature, na osnovu kojih se izraunavaju srednje vrednosti pritiska i temperature.
Ukoliko se eli tanije izraunavanje dinamike temperature neophodno je tubing podeliti na vie
intervala (i). Zatim se za svaki interval, poevi od dna ili vrha buotine (zavisno od smera
prorauna), izraunavaju gradijenti pritiska i temperature. Srednje vrednosti pritiska i temperature
za pojedine intervale se izraunavaju preko optih jednaina.

Nakon izraunavanja vrednosti dinamike temperature fluida u buotini obavlja se provera da li

je izraunata temperatura jednaka pretpostavljenoj. Uopte, mogua su dva sluaja. Prvi, kada je
izraunata vrednost dinamike temperature manja od pretpostavljene vrednosti, slika. U tom
sluaju iterativnim postupkom vrednost pretpostavljene temperature, odnosno gradijent
temperature ti, se smanjuje uz istovremeno preraunavanje fizikih i termofizikih
karakteristika fluida sve dok se izraunata vrednost dinamike temperature ne izjednai sa
pretpostavljenom.

Srednje vrednosti pritiska i temperature za ceo stub buotine

Pbh Pwh
2

t bh t wh
2

Srednje vrednosti pritiska i temperature za pojedine intervale

Pi Pi1
t i t i1
Pi
t
2
2
odnosno:

P1
Pi Pbh P1 i 1
2
t 1
t i t bh t 1 i 1
2

t bh t wh
t 1
i

tizraunato

tpretpostavljeno
ti

tizraunato

tpretpostavljeno
ti

Pbh Pwh
P1
i
a

tbh
a

b
tbh
b