Uvod

Pojam ljudskih prava odnosi se na koncept koji se bazira na

ideji da ljudska bia imaju univerzalna prirodna prava, ili
status, nezavisno od pravnejurisdikcije ili drugih odreujuih
faktora kao to su etnicitet, dravljanstvo i pol. Kao to je
vidljivo
iz Univerzalne
deklaracije
o
ljudskim
pravimaUjedinjenih nacija, ljudska prava (makar u periodu
posle Drugog svetskog rata) su konceptualno zasnovana na
uroenom ljudskom dostojanstvu i zadravaju svoj univerzalni
i neotuivi karakter.
Postojanje, validnost i sadraj ljudskih prava je i dalje predmet
rasprava u filozofiji, pravnim i politikim naukama. Pravno,
ljudska prava su definisana u meunarodnom pravu i u
unutranjem pravu velikog broja drava. Meutim, za veliki
broj ljudi doktrina ljudskih prava ima i vanpravni karakter i ini
fundamentalnu moralnu osnovu za regulisanje savremenog
geopolitikog poretka. Ljudska prava se tako prikazuju
kao demokratski ideali. Cilj koncepta prava oveka je
uspostavljanje zajednikih standarda u poloaju ljudi koji treba
da postignu svi narodi i sve nacije, kako bi svaki pojedinaci
svaki graanin drutva teio da doprinese potovanju
ustanovljenih prava i sloboda.
Ideja ljudskih prava razvila se iz ideje prirodnih prava; neki
teoretiari ne prave razliku izmeu ova dva pojma, dok ih drugi
razdvajaju kako bi se izbeglo asociranje na neke pojmove koji
se tradicionalno povezuju sa doktrinom prirodnih
prava. Zatita ljudskih prava obezbeuje
se
ratifikacijom
meunarodnih dokumenata, implementacijom u domae
zakonodavstvo i postojanjem institucija domaeg i
meunarodnog prava.
Pravo je neki zahtev kojim smo opravdani u injenju. Svi
imamo pravo na ishranu, izbor, elju itd. Na primer, graani
imaju pravo da izaberu predsednika, ako je ustavom njihove
zemlje to predvieno, dete ima pravo da bude odvedeno u
zooloki vrt ako su mu to roditelji obeali. Ovo su sve stvari
koje ljubi mogu imati pravo da oekuju, zbog datih obeanja ili
garancije koje mu je dala druga strana.
Meutim, ljudska prava su zahtevi kojim sa malom razlikom u
tome da ona ne zavise od obeanja ili garancija duge strane.
Neije pravo na zivot na zavisi od obeanja nekog drugog da
nee ubiti: njihov ivot moda zavisi, ali njihovo pravo na ivot
ne. njihovo pravo na ivot zavisi samo o jednoj stvari o tome
da su oni ljudi.
1

LJUDSKA PRAVA
Prihvatanje ljudskih prava znai prihvatanje da svako ima
pravo na zahteve. Zahtev je krajnje moralan zahtev i zasniva se
na moralnim vrednostima. ta moje pravo na ivot uistinu nai
jested a niko ne treba da oduzme moj ivot od mene, bilo bi
pogreno. Ovako postavljen zahtev treba malo podticati, jer svi
mi prepoznajemo, u naim sluajevima, da postoje aspekti
naeg ivota, naeg postojanja, koji treba da budu neprekrivi,
da niko ne bude u mogunosti da ih dira, jer su oni sutina i
nae ljudkosti i naeg ljudskog dostojanstva.
Postoje dve kljune vrednosti koje lee u sreditu ideje o
ljudskim pravima. Prva je ljudsko dostojanstvo, a druga
jednskost. Ljudska prava se, prema tome, mogu shvatiti kao
definisnje onih osnovnih standardakoji su neophodni za ivot u
dostojanstvu, a njihova univerzalnost je izvedena iz injenice
das u svi ljudi jednaki. Iz ovog proizilazi zakljuak da ne bismo
smeli praviti diskriminaciju medju ljudima.
Ove dve vrednosti su istinu sve to se zahteva za prihvatanje
ljudskih prava. Ova ideja dobija podrku od svake druge culture
u svetu, svake civilizovane vlade i regije. Mnoge druge
vrednosti se mogu izvesti iz ove dve osnove i mogu pomoi u
preciznijem definisanju kako bi u praksi ljudi i drutva
koegzistirali. Na primer: sloboda, potovanje drugih,
nediskriminacija, tolerancija, tolerancija, odgovornost.
Mnogi teoretiari raspravljaju o prirodi ljdskih prava, ali je
mouradno zajednica utvrdila set kljunih principa sa kojima su
se sloile drave i kojima se moraju povinovati. Prema ovim
principima:
1. Ljudska prava su neotuiva. Ovo znai da ih ne moete
izgubiti, zato to su povezana sa samom injenicom
ljudskog postojanja. U posebnim okolnostim neka
iako ne u svim mogu biti suspendovana ili ograniena.
Na primer, ako je neko proglaen krivim za zloina,
njena ili njegova sloboda se moe oduzeti, ili u vreme
gradjanskih nemira, vlada moe da nametne policijski
as i da ogranii slobodu kretanja.
2. Ona su neseljiva, meuzavisna i meusobno povezana.
To znai das u razliita ljudska prava sutinski povezana
2

i da se ne mogu posmatrati odvojeno, jedna od drugih.

Neije uivanje jednog prava zavisi od uivanja mnogih
drugih prava, i nijedno pravo noje vanije od ostalih.
3. Ona su univerzalna. to znai da se ona jednako
primenjuju na sve ljude u svetu i bez vremenskog
ogranienja. Svaki pojedinacima da ima prava da uiva
svoja ljudska prava bez obzira na rasu, boju, pol, jezik,
religiju, itd.
Ovde treba podvui da univerzalnost ljudskih prava ne
preti ni u kom smislu bogatstvu, razliitosti pojedinaca
ili razliitih kultura. Razliitost u svetu moe postojati
gde su svi jednaki i svi podjednako zasluuju
potovanje.

Ideja o zatiti prava ljudskih bia od vladajuih sila

postal je izrazito prihvaena. Zaviaj ozakonjavanja
ovih prava u pisanom obliku su ve prepoznale pojedine
drave i, u tom pravcu, su dokumenti gore opisani,
postal predhodnici mnogim dananjim ugovorima o
ljudskim pravima. Meutim dogaaji u Drugom
svetskom ratu su bili ti koji su stvarno izgurali ljudska
prava na meunarodnu scenu.
Meunarodna Liga naroda je bila meuvladina
organizacija osnovana posle Drugog svetskog rata, koja
je pokuala da zatiti osnovne standard ljutskih prava,
ali je to bilo odmah nakon stranih grozota poinjenih u
Drugom svetskom ratu i uveliko kao rezultat toga,
pojavilo se i ovo telo za meunarodno pravo.
Povelja ujedinjenih nacija potpisana je 26.juna1945.
godine. Povelja istie da je osnovni cilj Ujedinjenih
nacija da se spasu generacije naslednika od poasti
rata i da se ponovo afirmie vera u osnovna ljudska
prava u dostojanstvo i vrednost osobe i u jednaka prava
mukaraca i ena.
Univerzalanu deklaraciju o ljudskim pravima (UDHR),
sainila
je
Generalna
skuptina
10.decembra1948.godine. od tada je nastao niz kljunih
instrumenata oko kojih se dogovorila meunarodna
zajednica, za sigurnu zatiru njenih principa.
Ludska prava u svetu. Nekoliko regiona u svetu je
uspostavilo svoj vlastiti system zatite ljudskih prava,
koji postoji pored sistema UN. Do danas postoje
regionalne institucije u Evropi, amerikim, afrikim i
3

arapskim dravama, ali ih jo uvek nema u AzijskojPacifikoj regiji. Meutim veina zemalja u ovom delu
sveta je takoe ratifikovala glane UN ugovore i
konvencije oznaavajui time svoju saglasnost sa
glavnim UN ugovorima i izraavajui se predmetom
meunarodnog prava o ljudskim pravima.
Afriku povelju o pravima oveka i naroda ratifikovalo
je vie od 40 drava, ona je interesantna zbog razlika u
odnosu na ugovore koji su usvojenima u ostallim
delovima sveta:
- Ona pokriva socialna, ekonomska i kulturna prava,
kao i graanska i politika prava.
- Ide izvan prava pojedinca i takoe obezbeuje
kolektivna prava naroda.
- Povelja takoe priznaje da pojedinci imaju prava, ali
i listu obaveza prema svojoj porodici, drutvu,
dravi i meunarodnoj zajednici.
U arapskom svetu trenutno postoji regionalna Komisija
za ljudska prava sa ogranienim ovlaenjem. Oni su
takoe usvojili Arapsku povelju o ljudskim pravim, koje
e uspostaviti regionalni sistem. Ovaj dokument takoe
ima razlike poput Afrike povelje. Trebalo je da se
takav sistem uspostavi i u Azijsko-Pacifikom regionu,
ali jo uvek nisu uspostavljeni formalni sporazumi.
Sastanak
NVO-a
rezultirao
je
Bankokkom
deklaracijom o ljdskim pravima u kojoj se navodi:
Mi moemo uiti od razliitih kultura iz pluralistike
perspektive. . . univerzalna ljudska prava ukorenjena su
u mnogim kulturama. Mi potvrujemo osnovu
univerzalnosti ljutskih prava koja prua zatitu celom
ljudskom rodu. Sve dok se zalaemo za kulturni
pluralizam, ne smeju se tolerisati one kulturne prakse
koje omalovaavaju univerzalno prihvaeno ljudska
prava, ukljuujui i prava ena.
-

Postavlja se pitanje koje prava mi posedujemo? Mi

znamo da nam je dato pravo na potovanje svih
ljudskih prava. UDHR,ECHR i drugi meunarodni
ugovori, pokrivaju irok obim razliitih prava koja
su klasifikovana na prvu, drugu i treu generacij
prava. Ova klasifikacija prema nekima ima
ogranienu upotebu, a ponekad moe voditi u
pogrenom pravcu.
Prva generacija (graanska i politika prava). Ova su se
prava poela jevljati kao teorija tokom 17 i 18 veka i
4

bila su zasnovana uglavnom na politikim interesima.

Postojalo je prepoznatljivo da postoje odreene stvari
koje sve mgu drave nebi bile u stanju uraditi i da bi
ljudi trebalo da imaju nekog uticaja na politiku koja ih
pogaa.
Dve sredinje ideje su bile lina sloboda i zatita
pojedinca od prekraja drave.
- Graansa prava pruaju minimalnu garanciju
fizikog i moralnog integriteta i moguavaju
pojedincima njihovu vlastitu sveru savesti i
verovanja: na primer, prava na jednakost i slobodu,
religioznu slobodu ili na izraavanje vlastitog
miljenja i pravo na zatitu od muenja ili ubistva.
- Zakonska prava se takoe klasifukuju kao
graanska prava. Ona pruaju proceduralnu
zatitu osobama koje su u postupku sa pravnim i
politikim sistemom: Na primer, zatita od
proizvoljnog pritvora i hapenja, prava da se smatra
nevinim dok se ne dokae krivica na sudu i pravo na
albu.
- Politika prava su neophodna kako bi uestvovali u
ivotu zajednica i drutvo: na primer, prava glasa,
na pridruivanje politikim strankama, na slobodno
udruivanje i organizovanje sastanaka, na
izraavanje vlastitog miljenja i na pristup
informacijama.
Kategorije nisu jasno podeljenje, ali su jednostavan
nain meu mnogima klasifikacije razliitih prava.
Mnoga prava podpadaju pod vie od jedne kategorije.
Pravo na izraavanje vlastitog miljenja je i graansko i
politiko pravo. Ono je sutinsko za uee u
politikom ivotu, ali i osnovno za nau linu slobodu.
Graanska i politika prava su danas detaljno istaknuta
u Meunarodnoj povelji o graanskim i politikim
pravima (ICCPR) i u Evropskoj konvenciji za zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR).
Druga generacija prava (socijalna, ekonomska i
kulturna prava). Ova prava se odnose na to kako ljudi
ive i rade zajedno i na osnovu ivotne potrebe.
Zasnovana su na ideji jednakosti i garantovanom
pristupu osnovnim socijalnim i ekonomskim dobrima,
uslugama i mogunostima. Ona sve vie postaju
predmet meunarodnog priznanja, sa uesnicima rane
industjalizacije i buenja radnike klase. Ovo je vodilo
5

ka novim zahtevima i novim idejama o znaenju ivota

i dostojanstva. Ljudi su shvatili da ljudsko dostojanstvo
zahteva vie od minimalnog manjka reenja, koje je
predloeno graanskim i politikim pravima.

Socijalna prava su ona koja su neophodna za

potpuno uee u ivotu drutva. Ona obuhvataju,
najmanje, pravo na obrazovanje, i pravo na
osnivanje i odravanje porodice, ali takoe i mnoga
prava koja se esto smatraju graanskim pravima.
Na primer, pravo na rekreaciju, zdravstvenu brigu i
zatitu od diskriminacije.
- Za ekonomska prava se obino smatra da
obuhvataju pravo na rad, na adekvatan ivotni
standard na stabeno zbrinjavanje i pravo na penziju.
Ekonomska prava odreuju injenicu da je odreeni
minimalni nivo materijalne sigurnosti neophodan za
ljudsko dostojanstvo, a tokoe i injenicu da, na
primer, nedostatak zaposlenja i stambeno
zbrinjavanje moe imati psiholoke posledice.
- Kultorna prava se odnose na kulturni nain ivota
zajednica i esto im se pridaje manje panje nego
drugim vrstama prava. Ono obuhvataju pravo na
slobodno uee u u kulturrnom ivotu zajednice i,
mogue, isto tako i pravo na obrazovaje. Meutim,
mnoga druga prava, neslubeno klasifikovana kao
kulturna ce biti sutinska za manjinske zajednice
u drutvu ouvanju njihove specifine kulture: na
primer, pravo na nediskriminaciju i jednako pravo
pred zakonom.
Socijalna, ekonomska i kulturna prava su istaknuta u
Medjunarodnoj povelji o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima (ICESCR), a takoe i u Evropskoj
socijalnoj povelji. Socijalna i ekonomska prava su
prosla kroz teka vremena tako da nisu prihvaena na
podjednakom nivou sa graanskim i politikim
pravima, iz razloga koji su i ideoloski i politiki. Mada
se o obinim graanima ini oitim da si stvrai poput
minimalnog
ivotnog
standarda,
stambenog
zbrinjavanja i zaposlenja, svi podjednako neophodni za
ljudsko dostojanstvo, politiari nisu bili podjednako
spremni da to priznaju. Jedan razlog je nesumnjivo je to
to osiguravanje osnovnih socijalnih i ekonimskih prava
6

za sve u svetu zahteva masovnu raspodelu resursa.

Politiari su veoma svesni da to nije tip politike koji
osvaja glasove.
Prema tome, oni nude bezbroj opravdanja zasto su
ljudska prava druge generacija prava drugaijeg
poretka. Prva tvrdnja koja se esto navodi je da
socijalna i ekonomska prava nisu niti realistina niti
razumna, bar ne u kratkom vremenu, i da bismo se
trebali kretati prema njima samo postepeno. Ovo je
pristup koji je napravljen u ICESCR: vlade samo treba
da pokau da preduzimaju mere prema ostvarenju ovih
ciljeva budunosti. Ova tvrdnja je, medjutim, sigurno
otvorena za osporavanje, a ini se i da je zasnovana vie
na politikim razmatranjima, nego na bilo emu
drugom.
Druga tvrdnja je da postoji osnovna teorijska razlika
izmedju prve i druge generacije prava: da prva vrsta
prava zahteva da se vlade uzdre samo prve vrste
aktivnosti, ovo su negativna prava. Dok druga zahteva
pozitivne korake i ona su pozitivna prava.
Trea generacija prava (kolektivna prava). Lista
medjunarodno priznatih ljudskih prava nije stalna.
Premda ni jedno od prava navedenih u UDHR nije
dovedeno u pitanje u 50 godina njenog postojanja, novi
ugovori i dokumenti su pojasnili i nadalje razvili neke
od osnovnih koncepata koji su postavljeni u tom
originalnom dokumentu.
Ovi dodaci su rezutlat jednog broja faktora: oni su
delom nastali kao odgovor na menjanje ideja o
ljudskom dosojanstvu, delom kao rezultat tehnoloskih
promena i esto kao rezultat javljanja novih pretnji. U
sluaju specifine nove kategorije prava koja su
predloena kao trea generacija, oni su bili posledica
dubljeg razumevanja razliitih tipova prepreka koje se
mogu nai na putu shvatanja prve i druge generacije
prava.
Osnovna ideja tree generacije ljudskih prava je ideja
solidarnosti; i prava obuhvataju kolektivna prava
drutva ili ljudi kao to je pravo na odrivi razvoj, na
mir i na zdravu okolinu.

Zakljuak
Ljudska prava su nepresuan izvor rasprava i stvaranja
novih prvila, jer kao i zivot tako i pravo mora biti
promenljivo i u skaldu sa novonastalim situacijama.
Drustvo mora potovati i prouavati svoje nasledje u
okviru ljudskih prava kako bi dalji razvoj civilizacije
napredovao u odnosu na pretke i njihova dela. Bilo bi
neodgovorno zanemariti, i pred toga to e ljudi
odreena prava postavljati, drugi ih osporavati,
8

injenicu da moramo ispuniti zavete predaka i ostaviti

dovoljno dobar svet za budue narataje. Svet u kome
ce se potovati razlike, ceniti jednakosti i uspostaviti
takav rezim da vrhovno dobro, a samim tim i pravda,
uvek bude na vrhu lestvice ljudskih prava.