UVOD

ovekovu ivotnu sredinu predstavljaju svi uslovi koji utiu na njegov ivot.
Pod ovekovom ivotnom sredinom podrazmeva se i ovekova radna sredina
iji se inioci meusobno prepliu.
Na oveka deluju razni spoljni uticaji koji utiu na njegovo raspoloenje kako u
ivotnoj (makroklima) tako i u radnoj sredini (mikroklima).
Mikroklima radne sredine predstavlja skup meteorolokih elemenata:
temperatura vazduha, vlanost vazduha, vazduni pritisak, direktno i difuzno
Sunevo zraenje, odnosno skup svih elemenata koji imaju direktan uticaj na
ljudski organizam a time i uticaj na radnu sposobnost ovjeka. Razvojem
tehnologije dolo je do uvoenja novih sredstava za rad koja su u velikoj meri
poveala produktivnost proizvodnje , ali kao i uvek postoji i druga strana
uvoenja novih sredstava zarad.
Za rad na ovim novim sredstvima radnici moraju biti specijalizovani i obueni
za njihovo pravilno korienje, sa ciljem da ne doe do povreda na radu.
FAKTORI KOJI UTIU NA RADNIKE U RADNOJ SREDINI
Pod radnom sredinom podrazumevamo celokupnost materijalnih faktora i
drutvenih odnosa u kojim ljudi ostvaruju radnu i ostalu aktivnost.
Materijalni faktori obuhvataju fizike I tehnike uslove radne sredine, a
drutveni faktori obuhvataju odnose izmeu ljudi.
Najvaniji fiziki uslovi radne sredine su klimatski uslovi i uslovi koji deluju na
ula oveka.
Klimatski uslovi su: vazduh, temperatura i vlanost, te uslovi koji deluju na
ula oveka: osvetljenje, buka i vibracije. Karakter ovih faktora bitno utie na
kretanje produktivnosti rada, na radnu sposobnost, na stepen zamaranja, na
povrede na radu, itd.
VAZDUH
Vazduh kao neophodni uslov ivota, kao prirodni deo radnog ambijenta i
prirodni faktor radne sredine, trpi odreene promene u svome sastavu pod
dejstvom tehnikih i vetakihfaktora radne sredine. Te promene imaju svoje

posledice na oveka i njegovu radnusposobnost, pa time i na njegove radne

uinke.
Fizioloki sistem za odravanje temperature i oseanja prijatnosti jeste
mehanizam isparenja u koi. Ako se temperatura tela podigne u toku rada
iznad normalne temperature, hlaenje se vri znojenjem. Brzina isparivanja
zavisi od temperature vazduha, vlanosti vazduha I kretanja vazduha.Visoka
temperatura vazduha smanjuje brzinu isparivanja. Kako svaki fiziki rad stvara
toplotu, ovek e uspenije da radi ako postoje uslovi da se oslobodi suvine
toplote i odravanormalnu temperaturu tela.
Provetravanja poveavaju i produktivnost rada u radnoj prostoriji. Posebno je
vano da radna odea radnika u letnjim mesecima bude od lakog, tankog i
prozranog materijala, koja omoguava znojenje i prirodnu ventilaciju tela, jer
su ljudi sklonida se ee odmaraju kada su uslovi rada nepovoljni.
Oseanje nelagodnosti dolazi i zbog loe ventilacije, pri emu vanu ulogu
igra i nedostatak kiseonika, kao i poveanje koliine ugljendioksida. Smatra se
da je dobar takav sistem provetravanja koji pokree vazduh, filtrira strana tela
iz vazduha i koji kontrolie temperature (ako se zimi radi blizu vrata treba se
uvati promaje). Takvi uslovi ne samo da smanjuju sposobnost za rad nego
uslovljavaju mnoga bolovanja.
Zato je za organizatora, s obzirom da je vazduh neophodan uslov ivota, od
bitnog znaaja sledee: kakve se promene deavaju u sastavu vazduha pod
dejstvom tehnikih i bilo kojih drugih faktora radne sredine i ta te promene
izaziva, I kakvim se organizacionim merama obezbeuje normalan prirodni
sastav vazduha u radnoj sredini.