1.

REDOVI

1. Numerički redovi.

Neka je a  (a1 , a2 , a3 , ..., ak , ...) niz elemenata nekog skupa u kome je definisana operacija
sabiranja.

Def 1. Zbir prvih n član ova niza a

n

(1) Sn   ak  a1  a2  a3  ...  an ,
k 1
naziva se red a Sn je suma reda. Ako su članovi niza a brojevi, red (1) se zove numerički red.

Primer 1. (Zbir aritmeticke progresije) Realan niz a1 , a2 , a2 , ..., ak , ... koji zadovoljava uslov
 ak  ak 1  ak  h (h je realna konstanta) naziva se aritmeticka progresija sa korakom h. Suma
prvih n članova ove progresije je aritmetički red

Sn  a1  a2  a3  ...  an  a1  (a1  h)  (a1  2h)  ...  (a1  (n  1)h) 

(n  1)n
na1  h(1  2  ...  (n  1))  na1  h jer
2

   ... 
n
n (n  1)    
(2) 1  2  ...  n   k  
k 1 2    
n  1

  

  
  

n 1 n 1

Dakle,

( n  1)n
(3) Sn  na1  h .
2

Primer 2. (Zbir geometrijske progresije) Realan niz b1 , b2 , b2 , ..., bk , ... koji zadovoljava uslov
bk 1 / bk  q (q je realna konstanta) naziva se geometrijska progresija sa količnikom q. Suma
geometrijske progresije je geometrijski red

S n  b1  b2  ...  bn  b1  qb1  q 2b1  ...  q n 1b1  (1  q  ...  q n 1 )b1  snb1

1
 sn  1  q  ...  q n 1
q  1, sn  1
 1  1  n;
 ... 
n

q  1, (1  q ) sn  (1  q )(1  q  ...  q n 1 )  1  q n
 n, q  1,
1  qn 
 sn  ; dakle sn  1  q n
1 q  1 q , q  1


(4)  Sn  b1sn .

Def 2. Ukoliko postoji, zbir beskonačnog niza a1 , a2 , a2 , ..., ak , ... ,


(5) S   ak  a1  a2  a3  ...  ak  ...
k 1

naziva se beskonačni red a suma prvih n članova, S n   k 1ak je n-ta parcijalna suma reda (5).
n

Def 3. Ako postoji, granična vrednost S  lim Sn kaze se da beskonačni red

n0
 k 1ak konvergira
i ima zbir S. U protivnom, red divergira.

Primeri:
1 1 1 1
Suma niza 1, , , , ..., k ,... je
2 4 8 2
geometrijski red
1 1 1 1
S  1  2  3  ...  k  ...
2 2 2 2
Ova suma se moze izračunati uz pomoć
Slike1, i iznosi S = 2.
Sl. 1. Geometrijski red Takodje, na osnovu formule (4), pošto je
količnik progresije q=1/2, n-ta parcijalna suma je

1 1 1 1  (1/ 2) n 1
Sn  1   2  ...  n 1   2(1  n ).
2 2 2 1  1/ 2 2

1 1
Prema Definiciji 3, S  lim S n  lim 2(1  n
)  2(1  lim n )  2. Lako se proverava da za
n  n  2 n  2

proizvoljno q važi

2
  1/(1  q ), | q | 1,
 k 1  qn 
n
(6)  k  0 q  1  q  ...  q  ...  nlim
 1  q
   , q  1,
ne postoji, q  1.



1. Aritmetički red S  1  2  3  4  ...   k 1
k divergira, jer, na osnovu formule (2)
n(n  1)
S  lim S n  lim   . Za ovakav red se kaze da odredjeno divergira.
n  n  2


2. Red  k 0
(1)k  1  1  1  1  1  ... divergira iz razloga sto ne postoji granica
parcijalnih suma. Naime, niz parcijalnih suma ima dve tačke nagomilavanja, 0 i 1:
S1  1, S2  0, S3  1, S4  0,... . Ovakva divergencija se zove neodređena.


3. I red  k 0
(1)k (k  1)  1  2  3  4  5  ... takodje neodređeno divergira jer niz
parcijalnih suma divergira po apsolutnoj vrednosti.

Def 4. Za red


S   ak  a1  a2  a3  ...  an  an 1  an  2  ... ,
k 1
 
Sn Rn

veličina Rn  an 1  an  2  ...  a
k  n 1
k , se naziva ostatak n-tog reda. Očito, Rn = S – Sn iz čega

sleduje da ako S konvergira tada je Rn nula-niz (tj. Rn  0, n   ).

2. Osobine beskonačnih redova

 

Teorema 1. Ako red a

k 1
k konvergira ka S, tada red  a
k 1
k konvergira ka  S .

Dokaz. Na osnovu osobine homogenosti granične vrednosti lim(un )   lim un .

n  n 

  

Teorema 2. Ako su redovi A  a

k 1
k i B b
k 1
k konvergentni tada je i red  (a
k 1
k  bk )
takođe konvergentan sa sumom A+B.

Dokaz. Na osnovu osobine aditivnosti granične vrednosti. 

3
 

Teorema 3. Ako red S   ak konvergira, istu osobinu ima i red S* , dobijen izostavljanjem
k 1
prvih n članova reda S . Takodje, ako S divergira, i S* divergira.

Dokaz. Na osnovu pretpostavke je S  S *  S n , gde je Sn parcijalna suma reda S. Dakle

S  Sn  S * pa kako su S i Sn konačni brojevi, i S* je konačan. I obrnuto, ako je S   , i
S* je takodje beskonačno. 

3. Redovi sa pozitivnim član ovima


Def 5. Za red S   ak se kaze da je red sa pozitivnim članovima (pozitivan red), ako je
k 1

ak  0 za svako k.

Teorema 4. Parcijalne sume reda sa pozitivnim članovima obrazuju neopadajući niz.

Dokaz. S n  S n1  an  0 dakle S n  S n1 za svako n. 

Kod konačnih suma važe zakoni komutacije i asocijacije. Ovi zakoni se prenose i na redove sa
pozitivnim članovima. Vaze sledeće teoreme:

Teorema 5. (Dirihle) Zbir reda sa pozitivnim članovima ne menja se ako sabirci promene mesto.

Dokaz. Neka je A  a1  a2  a3  ... konvergentan red sa poz. čl. Zamenom mesta

proizvoljnom broju članova dobija se novi red B  b1  b2  b3  ... . Posmatrajmo
parcijalnu sumu Bm reda B. Tada se moze naći n takvo n-ta da parcijalna suma reda An
sadrzi sve članove sume Bm. Tom prilikom je očigledno Bm  An , a na osnovu Teoreme 4,
An  A , dakle Bm  A , odakle sleduje da B  A . Ako se sada ponovi postupak sa
zamenjenim ulogama redova A i B, dobija se A  B . Ove dve nejednakosti daju A = B.
Neka je sada red A divergentan, i neka je An njegova parcijalna suma. Tada se može naći m
takvo da parcijalna suma Bm sadrži sve članove sume An. Tada je Bm  An , pa kad n   ,
sleduje Bm   kad m   . 
Teorema 6. (Asocijativnost) Ako proizvoljno grupišemo članove reda sa pozitivnim članovima
njegov zbir ostaje nepromenjen.

4
 
1
Primer. Sumirati red  k (k  1) .
k 1

1 1 1
Rešenje: Kako je   , imamo
k (k  1) k k  1
n n
1 1 1  n 1 n 1 n
1 n 1 1 n
1 n
1 1 1
Sn               1 k  k   1 ,
n 1 k ( k  1) n 1  k k  1  n 1 k n 1 k  1 n 1 k n 2 k n 2 n2 n 1 n 1

pa je S  lim S n  lim 1  n11   1 .

n  n 

4. Kriterijumi konvergencije


1
U poslednjem primeru pokazano je da je  k (k  1)  1. Nalaženjem sume reda utvrdjena je i
k 1
njegova konvergencija. Neki redovi se lako sumiraju iako im se konvergencija teško ili čak
uopste ne može utvrditi. S druge strane, postoje redovi kod kojih se konvergencija lako da

1
ustanoviti ali se njihova suma ne može naći. Takav je slučaj na primer, sa redom  n .
n 1 n


Skup uslova koje treba da zadovolji opsti član ak reda a
k 1
k da bi red konvergirao naziva se

kriterijum konvergencije.

Jedan od jednostavnijih kriterijuma konvergencije je kriterijum poredjenja.

Teorema 7. (Kriterijum poredjenja) Neka su a k i b k dva pozitivna reda i neka je ak  bk .

Tada, ako red b k konvergira, i a k takođe konvergira. S druge strane, ako red a k

 b takođe divergira. U slučaju konvergencije,  b

divergira, i k k se zove majorantni red za
 a , dok se  a zove minorantni za  b .
k k k

Teorema 8. (Kosijev kriterijum) Ako za dovoljno veliko n postoji konstanta q takva da važi
k a  q  1 , tada pozitivan red
k  ak konvergira, dok ako je k ak  q  1 , red  ak divergira.
Dokaz. Neka je k ak  q i q  1 . Tada, ak  q k odakle se sumiranjem leve i desne strane
k k
dobija a  q
k , pri čemu je q suma geometrijskog reda sa količnikom 0  q  1 ,
koji na osnovu formule (6) konvergira, pa i a k takođe konvergira na osnovu Teoreme 7.

5
 k k
S druge strane, ako k ak  q  1 , tada a  q
k a q   , pa opet na osnovu
Teoreme 7, a k divergira. 

Teorema 9. (Dalamberov kriterijum) Pozitivan red  a konvergira ako za dovoljno veliko n

k

an1 a
postoji konstanta q tako da važi  q  1 , tada red  a konvergira, a ako
k  q  1 , red n 1

an a n
divergira.

an1
Dokaz. Neka je  q . Tada, množenjem levih i desnih strana niza nejednakosti
an
a1 a a a
 q, 2  q, ..., n 1  q dobija n1  q n , ili an1  a1 q n , pri čemu je a1>0 (red je
a2 a3 an a1
pozitivan) pa a k  a1  q k , red konvergira. U slučaju inverzne nejednakosti dobija se

a k  a1  q k za q  1 , pa red divergira. 

Teorema 10. (Košijev integralni kriterijum) Ako je f ( x ) neprekidna, pozitivna i monotono


opadajuća funkcija za x  1 , tada pozitivan red  n 1
f (n) konvergira ili divergira ako integral


 f ( x)dx konvergira ili divergira.

1

5. Alternativni redovi

n (1)n 1 
Neka je an>0. Tada je red  (1) an naizmeničan (alternativan). Na primer, red  n1 ,
n
1 1 1
tj. 1     ... je alternativan. Ovaj red je poznat kao Lajbnicov red. Proučavajuci ovaj red
2 3 4
Lajbnic je dosao do kriterijuma konvergencije alternativnih redova.

Teorema 11. (Lajbnicov kriterijum) Alternativni red b n konvergira, ako je {| bn |} monotono

opadajuci nula-niz. Ostatak konvergentnog reda zadovoljava nejednakost | Rn |  | an1 | i ima isti
znak kao an 1 .

n
Dokaz. Neka je  b   (1)
n an , tada je an | bn | opadajući nula-niz. Formirajmo niz
parcijalnih suma parnog reda S 2 , S 4 , S6 , ..., S2 n , ... reda b
n . Kako je

6
 S 2 n  a1  a2  a3  a4  ...  a2n 1  a2n
 (a1  a2 )  (a3  a4 )  ...( a2 n 1  a2n )  0
      
0 0 0

niz {S 2 n } je pozitivan, S 2 n  0 . Sem toga, {S 2 n } je i monotono rastući jer je

S 2n 2  S 2 n  S2 n 2  a2 n1  a2 n  0 . S druge strane, S2n se može napisati i u obliku

S 2 n  a1  [( a2  a3 )  (a4  a5 )  ...  (a2n 2  a2 n1 )  a2 n ]

      
0 0 0

odakle sleduje S 2 n  a1 . Budući da je {S 2 n } monoton i ogranicen 0  S 2n  a1 , on je

konvergentan, dakle b n konvergira ka sumi S. Za parcijalnu sumu neparnog reda S2n-1
važi S2n-1 = S2n+a2n = S2n+|b2n|, a kako je {|b2n|} nula-niz to je lim S2 n 2  lim S2 n  S .
n  n 


n
Def 6. Alternativni konvergentan red (1) a n se naziva apsolutno konvergentan ako je
 a konvergentan a semikonvergentan ako je  a
n n divergentan.

Primeri
1 n 1 1 1 1 1
1. Red  (1)
n 2
 1   
4 9 16 25
 ... je apsolutno konvergentan, jer je red

1 2 n 1 2
 n2 6 konvergentan. Njegova suma je  (  1) 
n 2 12
.
1 1
2. Lajbnicov red  (1)n 1 je semikonvergentan, jer je red  divergentan. Suma
n n
1 1 1 1
Lajbnicovog reda je 1      ...  ln 2 .
2 3 4 5

Teorema 12. Ako je | b n | konvergentan, tada je i b n takođe konvergentan.

Dokaz. Formirajmo dva pozitivna reda u i vn n pri čemu je

1 1
un  (| bn | bn ) , vn  (| bn | bn ) i bn  un  vn .
2 2

Ako je bn  0 tada un  bn , vn  0 , dakle ako  bn konvergira  u n konvergira;

Ako je bn  0 tada un  0, vn | bn | , pa ako v n konvergira  b n konvergira.

7
Teorema 13. Redovi obrazovani posebno od pozitivnih i negativnih članova jednog
semikonvergentnog reda su divergentni.

Teorema 14. (Riman-Dini) Zbir semikonvergentnog reda zavisi od poretka njegovih članova.

1 1 1 1
Primer. Ako se Lajbnicov red 1      ...  ln 2 preuredi tako da iza dva pozitivna
2 3 4 5
1 1 1 1 1 3
sabirka dođe jedan negativan, zbir mu se menja i postaje 1       ...  ln 2 .
3 2 5 7 4 2
Moze se pokazati da u opstem slučaju, kada blok od p pozitivnih članova smenjuje blok od q
1 p
negativnih, suma reda postaje ln 2  ln .
2 q

6. Funkcionalni redovi

Def 7. Ako je opsti član fn konacnog ili beskonačnog reda f n funkcija jedne (ili vise)
promenljivih, reč je o funkcionalanom redu  f ( x)
n i ukoliko postoji, njegova suma s(x) je
funkcija te (ili tih) promenljivih.

sin nx xn 1
Primeri:  xn (geometrijski red),  n2 ,  n! ,  xn 2
, itd.

Analogno sa numeričkim redovima, n-ta parcijalna suma funkcionalnog reda se definise kao

n
sn ( x)  f1 ( x )  ...  f n ( x)   f k ( x ), x  [a, b] , a njegov ostatak je Rn ( x)  s ( x)  sn ( x ) .
k 1

Def 8. Ako lim Rn ( x)  0 , za svako x iz intervala [a, b], kažemo da red

n 
 f ( x)
n tačkasto
konvergira na [a, b].

U slučaju tačkaste konvergencije, za svako   0 , uvek postoji broj N ( , x ) takav da

| Rn ( x) |    n  N ( , x) .

Def 9. Ako za funkcionalni red f n ( x), x  [a, b] , za svako   0 , uvek postoji broj N ( ) (koji
ne zavisi od x) takav da je nejednakost | Rn ( x ) |  ispunjena za svako n  N ( ) kaze se da red
uniformno konvergira ka funkciji s ( x)   f n ( x ) koja je definisana na [a, b].

8
Ocigledno, svaki uniformno konvergentan red je i tačkasto konvergentan, dok obrnuto ne važi .

Teorema 15. (Vajerstrasov kriterijum) Ako za x  [a, b] i svako n važi | f n ( x) | M n a pritom

numerički red M n konvergira, tada je red  f ( x) , uniformno konvergentan na [a, b].
n


Dokaz. Ako označimo M
k 0
k  m, mn  M 1  ...  M n , tada je

| m  mn |    | m  mn | M n 1  M n  2  ...   , za  n  N ( )

S druge strane, | Rn ( x) |  | f n 1 ( x)  f n  2 ( x )  ... | 

 | f n 1 ( x ) |  | f n  2 ( x) | ...  M n 1  M n  2  ...   ,  n  N ( ). 


xn xn 1
Primer 1. Posmatrajmo funkcionalni red 
n 1 n
2
za x  [ 1, 1] . Kako je
n 2
 2 za svako
n
1 2
x  [1, 1] , i kako red  n2  6 konvergira, to funkcionalni red uniformno konvergira.

sin nx sin nx 1
Primer 2. Red  n
uniformno konvergira za svako x   jer n
 n ,    x   .
n 1 2 2 2

Primer 3. Kako je (vidi Sliku 2)

1 1
2 2
 , za x   , a
( x  n)( x  n  1) n(n  1)

1
ranije je pokazano da 
n 1 n( n  1)
 1 , to

funkcionalni red

 
1
 f ( x)   ( x
n 1
n
n 1
2
 n)( x 2  n  1)

uniformno konvergira za svako x.

Sl. 2

7. Osobine uniformno konvergentnih redova

Teorema 16. Ako su funkcije f1 ( x ), f 2 ( x ),..., f n ( x),... neprekidne na intervalu [a, b] i red

 n 1
f n ( x) uniformno konvergentan na [a, b], njegova suma s(x) je takođe neprekidna na [a, b].

9
 
Teorema 17. Ako je red  n 1
f n ( x) uniformno konvergentan na [a, b] i f n ( x)  C[a, b],  n
tada se on može integraliti član po član

b b
   
a  n1 n
f ( x ) dx   n1   f n ( x) dx  .
a 

Dokaz.

 R ( x) dx   [ s( x)  s ( x)] dx   | s( x)  s ( x) | dx    dx  (b  a) . 
b b b b

n n n
a a a a

Teorema 18. Ako je red  f ( x)n uniformno konvergentan na [a, b], f n ( x)  C1[a, b],  n , i
ako  f 'n ( x) takođe uniformno konvergira na [a, b] tada se on moze diferencirati član po
član

  f ( x)  '   f ' ( x), x  [a, b] .

n n

x
Dokaz. Integraljenjem jednakosti  (t )   f 'n (t )  dobija se
a

x     x
x
a  (t )dt  
a
 f 'n (t ) dt  
n 1 n 1
 a
f ' n (t)
x
dt   
n 1 

f n (t )  
a

f1 ( x)  f1 (a )  f 2 ( x)  f 2 (a)  ...  [ f1 ( x )  f 2 ( x )  ...]  [ f1 (a )  f 2 (a )  ...] 

 s ( x )  s ( a)

x
dakle, s ( x)  s (a )    (t )dt
d
 s '( x )   ( x ) . 
a dx

8. Stepeni redovi


Def 10. Stepeni red je funkcionalni red oblika  a (x  x ) ,
n 0
n
an , x0   .
n0

10
 
n
Teorema 19. (Abel) Ako stepeni red a x
n0
n konvergira za x   ( 0) , tada on apsolutno

konvergira i za sve  |  |  x  |  | , a ako divergira za x   , tada on divergira za sve

| |  x  | |.


n
Dokaz. Kako red a  n konvergira, njegov opsti član je ogranicen s gornje strane | an n |  M ,
n0
pa je

n n n
   
n  x x x
| a x n | an     | an n |
n
 M
n0 n0   n0  n0 

sto je geometrijski red za q  x /  , a on konvergira za |q| < 1, dakle za | x /  |  1 , ili | x |  |  | .


n
Obrnuto, ako a  n divergira, tada je opsti član ogranicen s donje strane | an n |  M , pa
n0
n n n
   
n n x n x x
slicno, sleduje  |a x n | an     |a n |  M
n0 n 0   n0  n0 
sto je ponovo geometrijski red za q  x / 
koji divergira za |q| > 1, dakle za | x /  |  1 ,
ili | x |  |  | . 
Očigledno, posledica Abelove teoreme je da
 ne može biti veće a  manje od nekog
pozitivnog broja R. Tada, potencijalni red
Sl. 3 
n
a x
n0
n apsolutno konvergira za svako

x  ( R,  R) a divergira van tog intervala. Broj R zove se poluprečnik konvergencije reda


n
a x
n0
n .

Poluprečnik konvergencije se može dobiti iz, na pr. Dalamberovog kriterijuma, tj. iz

nejednakosti

f n 1 ( x ) a x n 1 a
lim  1  lim n 1 n | x | lim n 1  1
n  fn ( x) n  an x n  a
n

11
 1 a
odakle sleduje | x|   R  R  lim n .
a n  a
n 1
lim n 1
n  a
n

1
Košijev kriterijum daje istu vrednost izračunavanjem drugačijeg linesa R  .
lim n an
n 

Ponašanje potencijalnog reda na krajevima intervala konvergencije, tj. za x   R posebno se

ispituje u svakom pojedinačnom slučaju.

Teorema 20. Stepeni red poluprečnika konvergencije R je neprekidna funkcija na svakom

zatvorenom intervalu [a, b]  ( R, R) . Na [a, b] je dopušteno diferenciranje i integraljenje
stepenog reda proizvoljan broj puta, pri čemu se poluprešnik konvergencije ne menja.

Ako je funkcija f beskonačno puta diferencijabilna na [a, b], tada se može na jedinstven način

f ( n) ( x0 )
predstaviti stepenim redom f ( x )   an ( x  x0 )n gde je x0  [a, b] , an  . Taj red je
n 0 n!
Tajlorov stepeni red.

Primeri. Sledeći razvoji u okolini x0 = 0 su od važnosti:

x x 2 x3 xn 
xn
ex  1     ...  ...   , ( R  ) ;
1! 2! 3! n! n  0 n!

x ln a x 2 (ln a )2 x 3 (ln a )3 x n (ln a )n

ax  1     ...  ..., ( R  ) ;
1! 2! 3! n!
x 2 x4 x6 
(1) n x 2 n
cos x  1     ...   , ( R  ) ;
2! 4! 6! n 0 (2n)!

x 3 x5 x 7 
(1)n x 2 n 1
sin x  x     ...   , ( R  ) ;
3! 5! 7! n  0 (2 n  1)!

x 2 x4 x6 
x2n
cosh x  1     ...   , ( R  ) ;
2! 4! 6! n  0 (2 n)!

x 3 x5 x 7 
x 2 n 1
sinh x  x     ...   , ( R  ) ;
3! 5! 7! n  0 (2 n  1)!

12
 x2 x3 
(1)n 1 x n
ln(1  x)  x    ...   , ( R  1,  1  x  1) ;
2 3 n 1 n

Napomena. Postoje stepeni redovi koji uniformno konvergiraju ali se ne mogu izraziti konačnom
kombinacijom elementarnih funkcija. Takvi su na pr. redovi

x2 x3 
xn
f ( x)  x  
22 33
 ...  
n 1 n
n
;

x2 x3 xn
g ( x)    ...   ... ;
ln 2 2 ln 3 3 ln n 3

x2 x3 xn
h ( x)  x    ...   ... .
24 36 n2 n

9. Binomni redovi


a a
Def 11. Stepeni red oblika  n x n
, a   gde je   binomni koeficijent definisan sa
n0    n

a  a  a(a  1)...(a  n  1)

   1,    , n  1 , naziva se binomni red.
0  n n!

Teorema 21. Poluprečnik konvergencije binomnog reda je R = 1.

Dokaz.
 a
 
an n (n  1)! a (a  1)...(a  n  1)
R  lim  lim    lim
n  an  1 n   a  n  n! a(a  1)...(a  n)
 n  1
 
n 1
 lim  | 1|  1.
n  an


Dakle, binomni red apsolutno konvergira za svako x  (1,  1) i svako a. Međutim, ponašanje
na krajevima intervala x  1 zavisi od a, prema tablici

13
 a0 apsolutno konvergentan
x 1 1  a  0 semikonvergentan
a  1 divergentan

a0 apsolutno konvergentan

x  1
a0 divergentan


a
Teorema 22. Suma binomnog reda je  n x n
 (1  x )a , a   .
n0  

Dokaz. I binomni red kao i funkcija (1  x )a za svako a   zadovoljavaju istu

diferencijalnu jednačinu (1  x ) f '( x)  a f ( x) , uz početni uslov f (0)  1 , tako da su to
identične funkcije. 
Primeri.


1. (1  x ) 1   ( 1) n x n , apsolutno konvergira za x  ( 1,  1) . U razvijenom obliku:
n0
1
 1  x  x 2  ...  (1)n x n  ... ;
1 x

 1/ 2  n x  (2 n  3)!! n
2. (1  x )1/ 2     x  1    ( 1) n 1 x , x  [  1,  1] .
 n  2 n2 (2 n )!!

x x 2 x3 5x 4 7 x5 21x 6 33x5
1 x  1        ... ;
2 8 16 128 256 1024 2048

 1/ 2  n 
(2n  1)!! n
3. (1  x ) 1 / 2     x  1   (1)n x , x  (1,  1] .
 n  n 1 (2n)!!

1 x 3x 2 5 x3 35 x 4 63x 5 231x 6 429 x6

1        ... ;
1 x 2 8 16 128 256 1024 2048

14
10. Furijeovi redovi

Def 12. Ako su funkcije f i g integrabilne na [a, b], operacija skalarnog proizvoda se definiše
b
sa ( f , g )   f ( x ) g ( x) dx . Funkcije f i g su ortogonalne ako (f , g) = 0.
a

2 b
Na bazi skalarnog proizvoda uvodi se norma integrabilne funkcije sa f  ( f , f )   f ( x )2 dx .
a
1/ 2
Dakle, f   a
b
f ( x )2 dx  .

Def 13. Skup funkcija F  { f n ( x)} n  0  { f 0 ( x ), f1 ( x ), f 2 ( x ),...} je ortogonalan na [a, b] ako je

na tom intervalu ( fi , f j )  0, i  j .

Def 14. Neka je funkcija f integrabilna na [a, b], takva da f   . Beskonačni red


c
k 0
k f k ( x ) , je Furijeov red funkcije f po ortogonalnom sistemu F ako lim f  Fn  0 , gde su
n 

n
Fn parcijalne sume Fn ( x )   ck f k ( x ), x  [a, b] . U tom slučaju,
k 0


(7) f ( x )   cn f n ( x), x  [a, b] .
n 0

Teorema 23. Koeficijenti ck Furijeovog reda (7) su dati sa

b
( f , fk )  f ( x) f k ( x) dx
a
(8) ck  2  b , k  0,1, 2,...
fk 2
f k ( x) dx
 a

Dokaz. Za k  0,1, 2,... formirajmo skalarni proizvod

b b  b
( f , f k )   f ( x ) f k ( x ) dx  
a a
c
n0
n n f ( x) f k ( x) dx  c0  f0 ( x ) f k ( x ) dx  ... 

a

0

b b b
 ck 1  f k 1 ( x) f k ( x) dx  ck  f k ( x) 2 dx  ck 1  f k 1 ( x ) f k ( x ) dx  ...

a
  a

a
 
0 0

tako da dobijamo jednakost ( f , f k )  ck  f k ( x)2 dx , odakle sleduje (8).

b

a


15
11. Razvoj funkcija u trigonometrijski Furijeov red

Jedan od najvažnijih ortogonalnih sistema funkcija je trigonometrijski sistem

T  {1, cos x, sin x, cos 2 x, sin 2 x,..., cos nx, sin nx,...}

i on je ortogonalan na svakom intevalu dužine 2 , na primer na [ ,   2 ],    , što se vidi

iz sledećih jednakosti

  2  0, m  n
 
  cos mx cos nx dx  2 , m  n  0
   , m  n  0


  2  0, m  n
 
(9)   sin mx sin nx dx   0, m  n  0
  
  , m  n  0
  2
  sin mx cos nx dx 0, m, n
 



Na osnovu ovih jednakosti takođe se dobija norma funkcija koje sačinjavaju sisem T

2 2 2
1  2 , cos nx , sin nx  .

Na osnovu Teoreme 23, možemo razviti funkciju f u trigonometrijski Furijeov red i tada je

a0 
(10) f ( x)    (an cos nx  bn sin nx) ,
2 n 1

 
( f , 1) 1 ( f , cos nx) 1
(11) a0  2   f ( x) dx , an  2
  f ( x)cos nx dx
1   cos nx  

( f , sin nx) 1
bn  2
  f ( x )sin nx dx
sin nx  

Uslove konvergencije reda (9) daje Dirihleova teorema.

Teorema 24. (Dirihle) Neka funkcija f na [ ,   ] zadovoljava sledeće uslove:

i) f je na [ ,   ] ili neprekidna ili ima konačan broj prekida prve vrste u intervalu
( ,   ) ;

16
 ii) na [ ,   ] funkcija f ima konačan broj ekstrema;

Tada red (9) konvergira za sve vrednosti x iz [ ,   ] i njegov zbir je:

a) funkcija f(x) u svim tačkama njene neprekidnosti;

f ( x  0)  f ( x  0)
b) za sve tačke prekida prve vrste;
2
f (  0)  f (  0)
c) za krajeve intervala [ ,   ] .
2

Furijeov red na proizvoljnom intervalu Ukoliko se traži razvoj funkcije f na proizvoljnom

intervalu [a, b] , formule (10) i (11) se svode na

a0  2n x 2n x
(12) f ( x)    (an cos  bn sin )
2 n 1 ba ba
b b 
2 2 2n x 2 2n x
(13) a0   f ( x) dx, an   f ( x)cos dx, bn   f ( x)sin dx ,
ba a ba a ba b  a  ba

pri čemu n  1, 2,3,... .

1, x  0,
Primer 1. Funkciju sgn( x)   (Sl. 4)
1, x  0,
razviti u trigonometrijski red na intervalu [ ,   ] .

Rešenje. Kako je funkcija neparna,


1
a0   f ( x ) dx  0, kao i
 

Sl. 4
1
an   f ( x) cos nx dx  0, dok je
 

 0 
1 1 
bn   f ( x ) sin nx dx     sin nx dx   sin nx dx  
     0 
 
1  1 
   sin n( x ) d ( x)   sin nx dx   2  sin nx dx 
0 0   0
 4
2 0 2  , n  2k  1,
 cos nx  (1  (1)n )   n
n  n  0 , n  2k .

17
Tako, trigonometrijski Furijeov red za funkciju sgn (x) na intervalu [ ,   ] je


4 sin(2n  1) x
F ( x) 


n 1 2n  1
i on se poklapa sa funkcijom sgn (x) u tačkama neprekidnosti intervala

sgn( x  0)  sgn( x  0) 1  1
[ ,   ] . U tački prekida, x = 0, F (0)    0 , dok je u
2 2
sgn(  0)  sgn(  0) 1  1
krajevima intervala takođe F ( )  F ( )    0.
2 2

Na Slikama 5 i 6 prikazane su parcijalne sume Furijeovog reda, a na Slici 6 zbir beskonačnog

reda.

Sl. 5.

Sl. 6.

18
 Sl. 7.

Primer 2. Funkciju f ( x )  x razviti u Furijeov red na intervalu [0,  ] .

Rešenje. Dakle, a  0, b   , pa se formule (12) i (13) svode na

b  
2 2 2 x2 2 2
a0  f ( x ) dx  x dx    ,
b  a a  0  2 0
 2

b  
2 2n x 2 2 x  1 
an  f ( x )cos dx  x cos  2nx  dx  sin  2 nx   sin  2 nx  dx
b  a a  0 2n 0
 
ba   2n 0

2 1   2 1
2 
  0  2 cos  2nx  0   cos  2n   cos  0    0 ,
 4n   4n

  
2 2n x 2 2 x  1 
bn  f ( x )sin dx  x sin  2 nx  dx   cos  2nx   cos  2 nx  dx
b  a   0 2n 0
 
ba   2n 0

2  1   1
   2 sin  2nx     ; Na osnovu toga, Furijeov red glasi
  2n 4n 0 0 
n


 1
f ( x)    sin  2nx , x   2k , (2k  1)  , k   (Sl.8).
2 n 1 n

Sl. 8

19