XXVIII

12/2013

:
: XXVIII
: 12
:
: . ,

:
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.

:
. ,
. ,

: , 6
:
: - .
: .

CIP-
,
378.9(497.113)(082)
62
/
. . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-.
: , 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (:
)

ISSN 0350-428X
COBISS.SR-ID 58627591

,

.
1960. ,
, , 1965. .
,
,
1974. 9 (VII ).
, , -,
-,
. 17 (1986. .), Publications of the School of Engineering.

/
21/22, 1990/1991. .
.
, .
,
,
, , , ,
.
, ,
, .
- - , 2008. .
, 2009. . , - -
. - ,
,
-.
w - (www.ftn.uns.ac.rs)
, . e
-.
, ,
01.09.2013. 30.09.2013. ., 12.10.2013. .
.

.
.
I


.
, 12. :
,
,

.
11, :
,

.
13. :
,

.
-

.
.
, ,
--
,
:

II

SADRAJ

Strana

Radoviizoblasti:Saobraaj

1. JelenaIvanovi,Draganaarac,
RAZVOJELEKTRONSKOGTRITAUSRBIJIIJAVNIPOTANSKIOPERATOR....................... 2159
2. ,

........................................................................................... 2163
3. NenadKrsti,
FORENZIKAANALIZASAOBRAAJNIHNEZGODASAUEEMMOTOCIKALA................ 2167
4. DraganBjeljac,
VREDNOVANJEREKONSTRUKCIJEPUTAR120NADEONICIODNOVOGSADADO
NADALJA.............................................................................................................................. 2171
5. VladimirKlecin,
FUNKCIONALNOVREDNOVANjEPREDLOGAZAPOBOLjANjENIVOAUSLUGEUULICI
PARTIZANSKEAVIJACIJEUBEOGRADU................................................................................ 2175
6. NenadMartinovi,
UNAPREENJEUPRAVLJANJADOSTAVNIMPODRUJEMPOTE...................................... 2179
7. IvanMilinkovi,
PRIMENAITSUZONIRADOVANAPUTU........................................................................... 2183
8. ,
.................... 2187
9. MiloRadoevi,
UNAPREENJEELEKTRONSKETRGOVINEKROZPRIMENUMODELAZAIZBOR
TRANSPORTNIHSREDSTAVAUPROCESUDISTRIBUCIJEROBEIPOILJAKA...................... 2191
10. BojanMii,
VREDNOVANJEVARIJANTNIHREENJANARASKRSNICIBULEVARKRALJAPETRAI
KISAKAUNOVOMSADU.................................................................................................. 2195

Radoviizoblasti:Grafikoinenjerstvoidizajn

1. MarijaVeljkovi,IgorKarlovi,IvanaTomi,
DISTORZIJAIKONTROLAPERSPEKTIVEKODULTRAIROKOUGAONIHOBJEKTIVA........... 2199
2. BojanMalinovi,IvanPinjer,
DIZAJNNASLOVNESTRANICEVEBSAJTANABAZINALAZAIZSTUDIJAPRAENJA
POGLEDA............................................................................................................................ 2203

III

3. arkoJovi,UroNedeljkovi,
ELEMENTIITALAKOGKOMFORAINJIHOVAPRIMENANAPRELOMUNAUNOG
ASOPISAJGED................................................................................................................... 2207
4. JelenaMedenica,GojkoVladi,
UTICAJOBLIKAPROIZVODANASUBJEKTIVNUOCENUKARAKTERISTIKADIZAJNA
PROIZVODA......................................................................................................................... 2211

Radoviizoblasti:Arhitektura

1. ,,
..................... 2215
2. PredragPetkovi,BojanTepavevi,
ARHITEKTONSKOURBANISTIKASTUDIJAAPARTMANSKOGNASELJANA
DIVIBARAMA.................................................................................................................... 2219
3. MinaRadi,
PROJEKTOVANJESTAMBENOPOSLOVNOGKOMPLEKSAUSKLADUSAPRINCIPIMA
ODRIVOGRAZVOJA........................................................................................................... 2223
4. SanjaBrakovi,JelenaAtanackoviJelii,
IDEJNIPROJEKATOBDANITAUBEOGRADU..................................................................... 2227
5. AleksandraGrbi,JelenaAtanackoviJelii,
PROJEKATSOCIJALNOGSTANOVANJAUNOVOMSADU................................................... 2231
6. KatarinaSpasi,JelenaAtanackoviJelii,
PROJEKATTRNOGCENTRABEOGRAD........................................................................... 2235
7. ,,,

.......................................................................................................................... 2239
8. JovanaZelenovi,IvanaMikeljin,JelenaAtanackoviJelii,
UNIVERZITETSKABIBLIOTEKAUNOVOMSADU................................................................. 2243
9. MilicaNovitovi,RadivojeDinulovi,KarlMikei,
IDEJNIARHITEKTONSKIPROJEKATISTRAIVAKOGCENTRAZAMLADE........................... 2247
10. SlobodanArsenovi,Predragianin,
IDEJNOARHITEKTONSKOREENJEFABRIKEOKOLADEUNOVOMSADU........................ 2251
11. MinaKoalo,KsenijaHiel,
KUAODBALIRANESLAME................................................................................................. 2255
12. OliveraUskokovi,
ULOGA,ZNAAJIPOTENCIJALKANALADTDUVRBASU.................................................... 2259
13. VladimirSavi,Vinjaugi,RadivojeDinulovi,
NOVOMESTOZAKULTURUNOVISAD............................................................................... 2262
14. BojanaSalati,
KUAZAODMORNAPOPOVICI......................................................................................... 2267
15. anaJoki,
MUZEJSAVREMENEUMETNOSTI....................................................................................... 2271
16. MilenkoRadovi,IvanaMikeljin,JelenaAtanackoviJelii,
SPAKOMPLEKSNAJEZERURUSANDA................................................................................ 2275
17. KristinaLalovi,KarlMikei,
IDEJNIARHITEKTONSKIPROJEKATCENTRAZADIGITALNEUMETNOSTI.......................... 2279
18. MilicaLugonja,MarkoTodorov,JelenaAtanackoviJelii,
WELLNESSSPACENTAR...................................................................................................... 2283
19. NikolaStjelja,BojanTepavevi,
ARHITEKTONSKOURBANISTIKASTUDIJAPIJACEPOREDROKOVOGPOTOKAU
PETROVARADINU................................................................................................................ 2287
20. KrstoRadovanovi,MilenaKrklje,
KREATIVNIPROSTORIUENJA:UTICAJSAVREMENIHEDUKATIVNIHPRAKSINA
ARHITEKTONSKOOBRAZOVANJE....................................................................................... 2291

IV

21. JelenaIli,MarinaCarevi,DarkoReba,
DOMKULTUREUBUDISAVI................................................................................................ 2295
22. OliveraJovanovi,DarkoReba,
URBANISTIKASTUDIJATRANSFORMACIJEDELACENTRALNEZONEAPATINASA
POSEBNIMOSVRTOMNAPIJACU...................................................................................... 2298

Radoviizoblasti:Inenjerstvoivotnesredine

1. StanislavKrajcer,
POARINAFRUKOJGORI.................................................................................................. 2302
2. KristinaSimeonovi,
UTICAJINDUSTRIJSKIHAKCIDENATANAPODZEMNEVODEPROSTORNIOKVIR............ 2306
3. MinaBjeleti,JelenaRadoni,
KONTAMINACIJAVELIKOGBAKOGKANALAKAOPOSLEDICAISPUTANJAURBANIH
OTPADNIHVODA................................................................................................................ 2310
4. RuicaKovaevi,
PROCENARIZIKAODELEMENTARNIHNEPOGODAIDRUGIHNESREAU
POLJOPRIVREDI................................................................................................................... 2314

VI

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.8

RAZVOJ ELEKTRONSKOG TRITA U SRBIJI I JAVNI POTANSKI OPERATOR

E-MARKET DEVELOPEMENT IN SERBIA AND PUBLIC POSTAL OPERATOR
Jelena Ivanovi, Dragana arac, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Elektronska trgovina je savremeni
koncept trgovine koji je zasnovan na informacionim
tehnologijama, a posebno platnim sistemima preko
interneta. Razvoj elektronskog trita uslovljen je
upotrebom internet tehnologija, regulisanjem pravnog
okvira, kao i poverenju korisnika. Implementacija etrgovine u poslovanje JP Pota omoguava mnogobrojne
prednosti koje e doprineti brem i efikasnijem razvoju
ovog preduzea u Srbiji i elektronskog trita u Srbiji.
Abstract E-commerce is a modern concept of trade
based on inforation technologies, esspecially online
payment systems. E-market is influenced by internet
technologies, regulatory framework, as well as public
trust. Implementation of e-commerce in business of Post
of Serbia has many advantages which can be used for
further development of the company and Serbian emarket.
Kljune rei: elektronsko trite, pota
1. UVOD
Kao poseban oblik elektronskog poslovanja izdvaja se
elektronska trgovina (engl. E-commerce). Elektronska
trgovina predstavlja proces kupovine, prodaje ili razmene
proizvoda,
usluga
i/ili
informacija
putem
telekomunikacionih mrea, posebno interneta. Trgovina
preko interneta trenutno je najbri i najjeftiniji oblik
trgovine i zbog toga se smatra trenutno najprofitabilnijim.

Vano je uoiti da brz rast i promene koje su se dogodile

u prvih desetak godina od nastanka e-trgovine
predstavljaju samo poetak njene ekspanzije. Postoje
procene da e celokupna svetska trgovina do 2050. godine
biti iskljuivo e-trgovina.
2.2. Elektronsko trite
Elektronsko trite (engl. E-market) oznaava mesto
obavljanja e-trgovine, odnosno predstavlja mreu
meudejstva i veza gde se informacije, proizvodi, usluge,
i plaanja razmenjuju. Danas elektronsko trite dobija
sve vei znaaj u savremenom poslovanju.
Elektronsko trite predstavlja mreu poslovanja koju
ine lokacije na kojima se nalaze kupci, prodavci i ostali
partneri, i oni se elektronskim putem pronalaze i posluju
(slika 3.a). To znai da se poslovanje preduzea ne
obavlja na fizikom mestu (zgradi, prodavnici, itd.). Osim
toga, partneri se nalaze na razliitim udaljenim mestima, i
ak oni retko znaju jedni druge. Nain obavljanja
komunikacije izmeu partnera se razlikuje od sluaja do
sluaja i moe se menjati, ak i izmeu istih strana. Na
elektronskom tritu obavljaju se sve neophodne
transakcije, ukljuujui i prenos novanih sredstava.
2.3. Modeli elektronske trgovine
Postoji veliki broj razliitih oblika elektronske trgovine
koje se mogu kategorisati na razliite naine. Meutim,
sve one predstavljaju kombinaciju 5 najeih oblika etrgovine koji su klasifikovani prema prirodi trinog
odnosa (slika 1).

Za zemlje u razvoju, meu kojima je i Srbija, online

trgovina predstavlja jedan od naina da se pomogne privrednom razvoju tih zemalja. Meutim, u Srbiji korisnici
jo uvek nisu stekli poverenje u ovakav nain trgovine, pri
emu je najvei problem sigurnost plaanja preko
interneta. Sa tim na umu, cilj ovog rada jeste istraivanje
elektronskog trita Srbije, kao i uloge Pote Srbije u
njegovom razvoju.
2. ELEKTRONSKA TRGOVINA
2.1. Koncept e-trgovine
Prema jednoj od definicija, elektronska trgovina predstavlja obavljanje poslovnih transakcija elektronskim
putem. Pri tom je obuhvaeno obavljanje poslovnih
transakcija putem komunikacionih mrea, pre svega
Interneta. Na svetskom nivou u 2012. godini je 1,97
milijardi ljudi kupovalo online, to predstavlja porast od
oko 40% u poslednje dve godine.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila doc. dr Dragana arac.

Slika 1. Modeli elektronske trgovine

2.4. Prednosti i ogranienja
Danas e-trgovina ima mnoge prednosti u odnosu na
tradicionalno obavljanje trgovinskih transakcija. Ove

2159

prednosti su mnogobrojne, kako za preduzea, tako i za

kupce i drutvo u celini, a one ukljuuju:
Pristup tritu velikog broja trgovaca i kupaca iz svih
delova sveta sa vrlo niskim finansijskim i operacionim
trokovima;
Preduzea mogu da koriste materijale i servise drugih
preduzea i da na taj nain da smanje trokove za 5 do
20% u odnosu na druge vidove trgovine;
E-trgovina omoguava nove poslovne modele koji
uveavaju konkurentnost i profitabilnost;
E-trgovina obezbeuje kupcima vie izbora;
E-trgovina potpomae razvoj digitalne ekonomije.
Meutim, do vee primene e-trgovine u preduzeima nije
dolo zbog odreenih ogranienja koja mogu biti svrstana
u tehnika i netehnika ogranienja. Najvanija ogranienja e-trgovine su:
Nedostatak opteprihvaenih standarda za kvalitet,
bezbednost i pouzdanost;
Tekoe u integrisanju Internet softvera i softvera za
e-trgovinu;
Dodatni trokovi za specijalne Web servere, pored
mrenih servera;
Skup i/ili neodgovarajui pristup Internetu za pojedine
korisnike;
Mnoga zakonska pitanja su jo uvek nereena,
ukljuujui pitanje poreza;
Oseanje da je e-trgovina skupa i nesigurna; stoga
mnogi ak ne ele da probaju e-trgovinu.
3. ORGANIZACIONI, PRAVNI I ETIKI ASPEKTI
ELEKTRONSKE TRGOVINE
3.1. Uvoenje, organizacija i sigurnost e-trgovine
Devedesete godine prethodnog veka susrele su se sa
poslovanjem elektronske trgovine pri emu je kupac
odluio da plati robu preko interneta ili preko
odgovarajue mree. Meutim, elektronsko plaanje je
uinilo nunim razvoj sistema i procedura za prenos
finansija elektronskim putem, a njihovo postojanje je
preduslov za uspeh i dalje unapreenje elektronske
trgovine.
Digitalni novac i nizak stepen primene tehnologije stvara
problem u zemljama u razvoju, pre svega zbog nedostatka
poverenja u on-line transakcije zajedno sa pitanjem
njihove sigurnosti. Ove kljune prepreke je neophodno
ukloniti kako bi se ovaj sistem mogao nesmetano
razvijati.
Faktori koji utiu na stepen poverenja u savremene
sisteme e-plaanja su:
Mesto i nain zakljuenja plaanja (realno ili
virtuelno),
Vreme zakljuenja plaanja (pre, u toku ili posle
transakcije),
Uesnici u zakljuenju plaanja (potovanje svojih
dunosti ili pristup novim uesnicima),
Tip transakcije (transakcija sa preduzea na preduzee
ili preduzea na korisnika uz manje formalnosti),
Proveravanje i praenje zakljuenja plaanja.
Meutim, mnogo vanije je da je odgovarajua infrastruktura dostupna kako bi mogla da podri sve navedene

faktore elektronskog plaanja. Mnoge organizacije iz

oblasti informacionih tehnologija i njihovog razvoja
preporuuju da se sve vie koriste virtuelni sistemi
plaanja, a za korisnika to znai bezbrinost oko plaanja
i posedovanja dovoljne koliine novca kod sebe. Pored
toga, oni tvrde da e se ove tehnologije i dalje
unapreivati i da e zahvatiti svaki segment ovekovog
svakodnevnog ivota.
3.2. Zatita potroaa i prodavaca
Budui da sistemi zatite nisu bili dovoljno razvijeni, u
poetku uvoenja e-trgovine bile su izvrene mnoge
kriminalne radnje: od kreiranja virtuelnih banaka koje su
nestajale zajedno sa depozitima investitora, do velikih
manipulacija akcijama na internetu.
Kupci se mogu zatiti od prevara u e-trgovini na nekoliko
naina. Navedeno je nekoliko saveta za bezbednu
elektronsku kupovinu :
traiti pouzdana trgovaka imena poput Wal-Mart
Online, Disney Online i Amazon.com. Treba biti
siguran da su web strane autentine najbolje je otii
direktno na odgovarajuu web adresu;
ako je prodajna web strana nepoznata, treba pronai
adresu kompanije i broj telefona i faksa, a potom
pozvati i ispitati slubenike o kompaniji;
proveriti politiku vraanja novca, garancije i druge
servisne dogovore;
uporediti cene sa onim u regularnim prodavnicama
suvie niske cene obino su suvie dobre da bi bile
istinite;
otkriti koje su opcije u sluaju spora;
potroa treba da bude svestan da ima svoja prava kao
kupac.
Osim potroaa, potrebno je zatiti i prodavce. Prodavce
je potrebno zatititi od kupaca koji odbijaju da plate ili
koji plaaju nevaeim ekovima ili platnim karticama.
Takoe, treba ih zatiti od lanih izjava kupaca da nisu
primili robu.
3.3. Pravna regulativa elektronske trgovine
Neophodno je da se kod korisnika i drugih uesnika na
tritu stvori poverenje kako bi se odluili na upotrebu
sistema e-trgovine. Ovo se ne postie samo instalacijom
adekvatne tehnologije, ve i strategijskim inicijativama
kojima je cilj da promene perspektivu iz koje potroai
vide
informacione
tehnologije
u
trgovinskim
transakcijama. Razvoj zakona i pravnih regulative su
jedan od preduslova graenja poverenja i uspene
primene ove tehnologije.
Inicijalni korak u priznavanju elektronskih sredstava kao
validna i pravnosnana u trgovinskim transakcijama
podrazumeva izriito njihovo prihvatanje kao bilo koje
drugo legalno sredstvo u trgovini. S obzirom da se
transakcije vre preko elektronskih i informacionih
sistema, neophodno je definisati pravni okvir kojim e se
regulisati ove digitalne procedure na nain da je njihov
krajnji efekat praktian, legalan i funkcionalan.
Dakle, prelazak sa papirnih na digitalne procedure, iz
pravne perspektive, zavisi od toga da li e zakonski sistem
drave prepoznati digitalne procedure i na njih primeniti
sve one pravne norme koje vae za klasine procedure
trgovine.

2160

3.4. Pitanja etike u elektronskoj trgovini

Graenje poverenja je preduslov primene e-trgovine u
zemljama u razvoju, poput Srbije. Meutim, promocija
poverenja zavisi od velikog broja faktora. Strunjaci
smatraju da elektronska trgovina zahteva uvoenje
zakonskih normi i standarda, na primer obaveza
sprovoenja ugovora, zatita potroaa, zatita privatnosti,
sporazum
o
poverljivosti
informacija,
zatita
intelektualnih prava, sprovoenje tehnikih i procesnih
standarda. Pri tome, poverenje je potrebno izgraditi na
nekoliko nivoa, ukljuujui hardversku i softverski
sigurnost, regulatorni reim, stav potroaa i dr.
Uobiajene sigurnosne kontrole u elektronskoj trgovini
podrazumevaju
autentinost,
kontrolu
pristupa,
enkripciju, detekciju provale, antivirusnu zatitu i sisteme
zatite podataka.
Meutim, steeno poverenje nije dovoljan preduslov za
sprovoenje i efikasno funkcionisanje internet kupovine.
Drugi bitan faktor predstavlja razvoj i investiranje u
neophodnu infrastrukturu kojom e se podrati
funkcionisanje ovog savremenog tehnolokog naina
poslovanja.
4. RAZVOJ ELEKTRONSKOG TRITA U SRBIJI
I ULOGA JP POTA SRBIJE
Budui da je elektronska trgovina vaan element digitalne
ekonomije, hipoteze na kojima se temelji istraivanje
ovog master rada su:
Osnova razvoja elektronske trgovine jeste formiranje
elektronskog trite.
Za formiranje elektronskog trita neophodna je
razvijena tehnika infrastruktura i pravna regulativa.
U kupovini preko interneta presudan znaaj uspeha jeste
izgradnja poverenja i sigurnosti kod potroaa i
prodavaca.
JP Pota Srbije ima kljunu ulogu u razvoju
elektronskog trita Srbije.
4.1. Istraivanje potencijala razvoja e-trgovine u Srbiji
Istraivanje elektronskog trita je neophodno kako bi se
razumeli sadanji i pronali potencijalni kupci u
elektronskog trgovini. Ova istraivanja pokuavaju da
ustanove demografske podatke o internet korisnicima i
aktivnosti kupaca u e-trgovini.
Prvi parametar razvijenosti elektronske trgovine jeste
irina upotrebe internet tehnologije na odreenom tritu.
Istraivanje trita je pokazalo da je u periodu od 2006.
do 2012. godine, broj raunara u domainstvima je
udvostruen, sa 26% na 55% stanovnitva, dok je broj
preduzea koji u svom poslovanju koriste raunar
dostigao 98,7%. Znaajan podatak za razvoj internet
tehnologija jeste veliki porast broja domainstava koja su
se prikljuila na internet sa 18,5% na 47,5%, dok 97,7%
preduzea ve koristi ove tehnologije u svom poslovanju.
Oko 15% korisnika upotrebljava internet radi prodaje
roba ili usluga, dok preko 70% trai robu ili usluge preko
istog medija. Veoma je bitan podatak da se broj ljudi koji
nikad nisu koristili internet za poruivanje ili kupovinu
robe ili usluga putem interneta sve vie smanjuje, dok je
broj onih koji to rade bar jednom u godinu dana povean

za 220.000 u odnosu na 2011. godinu to ini ukupno

preko 600.000 lica u 2012. godini.
Prema dobijenim rezultatima, moe se zakljuiti da
elektronsko trite Srbije ima dobar potencijal razvoja
B2B trgovine (preduzee ka preduzeu), dok je za B2C
trgovinu (preduzee ka potroau) trite delimino
spremno.
4.2. Pravno regulisanje elektronske trgovine u Srbiji
Republika Srbija je zapoela proces formiranja pravnoregulatornog okvira donoenjem Zakona o elektronskom
potpisu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004). Kasnije,
unapreenje Zakona o elektronskog trgovini (Sl. glasnik
RS, br. 41/2009) stvorene su pravne osnove za
izjednaavanje elektronskih oblika trgovine sa klasinim
neposrednim oblikom ime e se unaprediti
konkurentnost privrednika, ali i organa dravne uprave.
Pravnim regulisanjem ovog oblika privreivanja
uklonjene su velike prepreke u razvoju elektronske
trgovine, kao i opteg privrednog razvoja Srbije.
Najobuhvatniji pokuaj da se pravno uredi borba protiv
visoko tehnolokog kriminala na meunarodnom nivou, a
koji ima uticaja i na Srbiju, predstavlja Konvencija Saveta
Evrope iz 2001. godine. U narednom periodu potrebno je
usvojiti nova i unaprediti ve postojea reenja u naem
zakonodavstvu, kako bi se omoguila vea usklaenost, a
samim tim i omoguilo postizanje optimalnih rezultata u
ovoj oblasti.
4.3.Ispitivanje poverenja javnosti u e-trgovinu u Srbiji
U cilju ispitivanja poverenja javnosti u upotrebu
elektronske trgovine sprovedena je anketa nad 57 osoba
odabranih nasuminim izborom. Rezultati ovi ankete
pokazae kakav odnos graani Srbije imaju prema
savremenim sistemima kupo-prodaje.
Rezultati ankete pokazuju da 51% ispitanika smatra
plaanje preko interneta delimino pouzdanim, dok 19%
ga opisuje kao potpuno nepouzdan nain plaanja. Oko
45% i dalje veruje da je najsigurnije plaanje gotovinom.
Iako je u Srbiji relativno nov Zakon o elektronskoj
trgovini, kao i Zakon o zatiti potroaa, mali broj
potroaa, svega 25%, u potpunosti poznaje svoja prava
kao kupca. Najvei broj ispitanika, 47%, je izjavilo da su
im ta prava delimino poznata, dok 28% ispitanika uopte
ne poznaje svoja prava u e-trgovini. Pored toga, ak 65%
ispitanika smatra da novi zakoni ne pruaju adekvatnu
zatitu ili se ta zatite adekvatno ne sprovodi
Ovakvi podaci ukazuju na negativan stav kupaca i da je
njihovo poverenje u trgovinu preko interneta u Srbiji na
veoma niskom nivou.
4.4. Elektronsko trite i JP Pota Srbije
Potanska mrea je, shodno globalnim promenama na
tritu, pod velikim pritiskom koji od nje zahteva
modernizaciju i proirivanje. Njena osnova svrha, da
obavlja tradicionalne potanske usluge, se stavlja u drugi
plan, a njeno egzistiranje poinje da zavisi od mogunosti
da zadovolji neke sasvim nove i drugaije potrebe trita.
Inovacije u oblasti informacionih i internet tehnologija su
samo jedan od vanih faktora ovih promena.

2161

Iz rog razloga, nastupajui period je kljuan u

transformaciji Pote i njene prvobitne namene. Tako,
pored pruanja usluga novanog poslovanja, potanska
mrea sve vie koristi za aktivnosti poput upisa akcija,
sprovoenja postupka restitucije, izdavanja razliitih
javnih isprava kao dela projekta e-uprave i sl.

prilike u zemlji, unapreenje zakonske regulative, pristup

stranim investicijama i dr.
Tabela 1. Procena potrebnih finansijskih sredstava za
razvoj e-trgovine u Poti Srbije
Plan razvoja elektronskih usluga:
Planiranje uvoenja novih e-usluga;

Meutim, i pored velike posveenosti da se javni

potanski operateri prilagode novim trinim prilikama,
postoje i ogranienja sa kojim se suoila veina zemalja
na putu ka ostvarenju ovih ciljeva. To se, prevashodno,
odnosi na izuzetno rigidan koncept univerzalne potanske
usluge koji podrazumeva iskljuivo slanje potanskih
poiljaka kao uslugu koja donosi najvie profita. Pored
toga, veliki uticaj imaju praktina i formalno-pravna
ogranienja koja se nalaze na putu ouvanja i daljeg
razvijanja potanske mree kao dela dravne
infrastrukture.

32.000.000

Planiranje i obuka kadrova.

Implementacija plana razvoja:
Izgradnja online prodavnice;
Automatizacija poslovnih procesa;

66.000.000

Razvoj novih servisnih linija;

Promocija i marketing e-trgovine.
Raunarska i internet oprema:
Raunarske konfiguracije u potanskim upravama;
Javni pristup internet konekciji.
Geografski informacioni sistem:
Izgradnja platforme za elektronsko praenje
poiljki;

41.000.000
3.500.000

Razvoj potanske mree i kapaciteta:

Izgradnja i opremanje Glavnog potanskog centra;
Razvoj logistike mree za potrebe potanskih
operatora;

5. PERSPEKTIVA POTE U IZGRADNJI ETRITA SRBIJE

320.000.000

Izgradnja i opremanje regionalnih kapaciteta.

Razvoj elektronskog sistema plaanja:

Praktine aktivnosti Pote Srbije sa ponudom razliitih

vrsta proizvoda iskazuju sve veu posveenost javnog
potanskog operatora razvoju elektronskih potanskih
usluga. Preporuuje se da se potanska reforma sprovode
sa sledeim ciljevima:
Revitalizovati celokupan potanski sektor;
Unapreivati kvalitet potanskih usluga;
Nastaviti ispunjavati drutvene obaveze;
Spremiti se za budue poslove i takmienje sa
konkurencijom;
Poboljati imovinsko stanje pote;
Osposobljavati potanski sektor da sopstvenim
sredstvima obezbeuje stabilan rast i razvoj;
Razviti trite novih potanskih usluga koje e
predstavljati spoj logistikih i telekomunikacionih
servisa.
Kao odgovor na nove uslove na tritu, brojni potanski
operatori su lansirali servisnu platformu zvanu EPost.
Koncepcija ePost servisa ne predstavlja negaciju
tradicionalnog potanskog servisa ve, naprotiv, opciju za
napredovanje potanskog sektora, zasnovanu na
povezanosti nove digitalne infrastrukture sa pomenutom
fizikom infrastrukturom. U cilju sprovoenja E-Post
platforme u Poti Srbije za razvoj elektronske trgovine
neophodno je investiranje u organizacionu i tehnoloku
reformu sa posebnim naglaskom na materijalne,
informacione i kadrovske resurse. U sledeoj tabeli dat je
saet prikaz etapa razvoja e-trgovine u Poti Srbije, kao i
grube procene neophodnih finansijskih sredstava za
njihovu realizaciju.
Miljenja smo da profit ostvaren od elektronske trgovine
u narednih 5 godina nee zadovoljiti visinu ove investicije, te je neophodno pronai dodatne izvore finansijskih
sredstava kojima e se investicija ovog sistema sprovesti
u kraem roku i ubrzati razvoj elektronskog trita. Na taj
nain, mogu je bri povraaj sredstava koji su namenjeni
za razvoj e-trgovine u Poti Srbije.
Vano je napomenuti da budui razvoj e-trgovine zavisi
ne samo od brzine i kvaliteta sprovoenja ove strategije,
ve i od drugih eksternih faktora na koje Pota ne moe
direktno da utie. Tu spadaju ekonomske i politike

Sprovoenje tarifne politike;

Usluga online plaanje;

20.000.000

Upravljanje korisnikim raunima.

Sigurnost i bezbednost:
Primena standarda u oblasti sigurnosti potanskih
poiljaka, bezbednosti korisnika i zaposlenih;
Izgradnja sistema zatite novanih transakcija i
poverljivosti podataka;

450.000.000

Razvoj mehanizama reklamacije.

UKUPNO

932.500.000 din

6. ZAKLJUAK
Rezultati su pokazali da iako je Republika Srbija jo uvek
znaajno tehnoloki i informatiki zaostala od razvijenih
evropskih zemalja, prethodnih nekoliko godina dolo je
do znaajnog razvoja aktivnosti elektronske trgovine. Ovu
injenicu opravdaju podaci o rastu broja raunara po
domainstvu, o rastu Internet korisnika u zemlji, kao i
podaci o rastuoj zastupljenosti informacionokomunikacionih sredstava u preduzeima.
Dalji razvoj ove delatnosti, kroz pojavu sve veeg broja
elektronskih prodavnica, kao i kroz strategije ulaska
javnog potanskog operatora na globalno trite
elektronske trgovine podstie praenje globalnih
trendova, omoguavanje novih sistema plaanja putem
Interneta, usvajanje novih pravnih propisa i dopunu ve
postojeih zakona. Efikasan nain donoenja i izmene
srpskih zakona u oblasti e-trgovine jeste usklaivanje
propisa sa direktivama Evropske unije.
7. LITERATURA
[1] Petrovi, V., Elektronska trgovina u poti Srbije
Stanje i perspektiva, XXVIII Simpozijum PosTel
2010, Beograd, 2010.
[2] Grgurovi, B., trbac, S., Velikovi, S., Razlozi
potranje na tritu potanskih usluga, XXVII
Simpozijum PosTel 2009, Beograd, 2009.
Kratka biografija:
Jelena Ivanovi roena je u Leskovcu 19.12.1985. godine.
Diplomirala je 2013. godine na Fakultetu tehnikih nauka na
smeru za potanski saobraaj i telekomunikacije.

2162

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 614.86:519.246.8

FORECAST THE NUMBER OF FATALITIES IN ROAD ACCIDENTS USING TIME
SERIES MODEL
, ,



.

.


.

.
Abstract Traffic accidents around the world each year,
causing great human and material damage. Therefore,
the collection and analysis of crash data are fundamental
steps in an effort to minimize the damage. Time series are
the complex mathematical models which monitor trends
of accidents and predict the volume of traffic accidents in
the future. This paper analyzes the possibility of using the
time series of traffic safety.
: , ,
.
1.


.


,
.


.



.
,

,

.
___________________________________________
:

, . .

, ,
,
,


.

- .




.
2.

(1997)
.

.

.

: , ,
.
, .

600
95%
560, 640
.
50%
600 50%
600 .
(1997)
.


.
.

.
() .

. : , , ,
, ,

2163

 ,
, .
,
.
. ,
:
,
,
,
.


. ,

X 1 , X 2 , X 3 ,

25-4, >64 50-64

51%, 44% 38%.

1. ,
, 1993-2010.

. X t
t, t=1,2,3...
3.


3.1

,

.
:
.
(. )
(. Frank
Bijelveld) 2008. ,
.
,
,
.

:
= (1)
= (2)

2.
, , 1994-2010.
3.
R stastistics

.


,
.

,

2010.
2015. .

,
R
stastistics.
5.
3.2
( 1. 2.) 2010.
, 1991. ,
81%
<15,
5,06%

. 69%
15-17.
18-24 55% ,

3,25%,
, . ,

3.

,
( ),
(2009-2015)

2164


30,3%,
5,05%.
2015. 402 ,
55,4 %.
2015. 982 ,
9% 2010. (
4.).

3.3

2010-2015.

24%, 607 460 .
309
, 49%.
686 ,
13% 2010. ( 5).

4.

5.
2010-2015

3.3

2015.
6 (62% ). ,
2010-2015.
,
.
, 2015. 4 ,
10 .
15-17, ,
16 .
10 , 25
2015. .
18-24,
35% (81 2015.
2010. 125 ).
2015.
62%,
138,
11%.
25-49
329 237,
28%.
159 , 355
, 8%
2010. .
50-64
58%,

2007-2010. .
34 ,
104 .
2015.
32%.
101 (41%),
137 (20% 2010.
).

6.
2010-2015.
, 2015. 126
,
29%.
91 ( 49%),
175
( 6).
2010. 3,43
, 2015.
3,65.
147, 51.
4.


,

.

2010.
2020.

50% ( 7).

2165

 7.

2010. 31.000
,
2020. 50%
15.500 .
, 2011.
.
,
,


2010-2015.
2009-2015. .
2015. ,

,
,

2010-2015.
2009-2015. , 29,45%
37,07%.
4/5
.
15-17 25-49
5% 28%
.

, ,
62%, 35%, 58%, 32%.

59%, 29.
5.

,
.

.


,
,
.


.



.

,
,



.
,

.
,


,


.
6.
[1] .: ,
, 2002.
[2] ., .:
, , 2008.
[3] ., - .:
:
, , 2009.
[4] .: , , 2004.
[5] .: , , 2008.
[6] .:
, , ,
2011.
[7] Bijleveld F.: Time series analysis in road safety
research using state space methods, 2008.
[8] Hermans E.: rediction of traffic fatalities for six
countries, 2012
[9] ., ., ., .:
mpact of the new road traffic safety law on the number
of traffic casualties in serbia, Scientific research and
essay, 2012.
[10] ., ., .:

1980. 2009. , 2010.
:

2166

1987.
.

2013. .

1974.
2005. ., 2011.
.
.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1:614.86

FORENZIKA ANALIZA SAOBRAAJNIH NEZGODA SA UEEM MOTOCIKALA

FORENSIC ANALYSIS OF TRAFFIC ACCIDENTS WITH PARTICIPATION OF
MOTORCYCLES
Nenad Krsti, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U okviru rada izvreno je istraivanje
i sistematizacija podataka koji su znaajni za forenziku
analizu saobraajnih nezgoda sa ueem motocikala.
Dat je prikaz mogunosti primene specijalizovanih
raunarskih programa za simulaciju saobraajnih
nezgoda sa ueem motocikala. Na realnom primeru
prikazana je simulacija uz pomo softvera Virtual Crash
koji realno oslikava rekonstrukciju saobraajne nezgode.
Abstract This project includes research and
systematization of data that are important for the forensic
analysis of traffic accidents with the participation of
motorcycles. Features and usage of specialized computer
programs for the simulation of traffic accidents with the
participation of motorcycles. It is presented realistic
simulation and reconstruction of traffic accident made in
software Virtual Crash.
Kljune rei: Motociki, saobraajne nezgode, forenzika
analiza, oteenja, tragovi, Virtual Crash.
1. UVOD
Pokazatelji bezbednosti saobraaja ukazuju na izraeno
uee motocikala u saobraajnim nezgodama koje se
dogaaju na putevima, sa veoma tekim i opasnim
posledicama. Forenzika analiza saobraajnih nezgoda sa
ueem motocikala zahteva posebnu panju jer se
kretanje motocikla sa dinamikog aspekta tee
rekonstruie. Osnovni cilj analize saobraajnih nezgoda je
utvrivanje okolnosti u kojima je dolo do nezgode u cilju
utvrivanja odgovornosti uesnika za njihov nastanak.
Pored tradicionalnih metoda u postupku ekspertiza, a u
skladu sa permanentnim razvojem nauke i raunarske
tehnologije, u sve veoj meri su u primeni savremene
metode, zasnovane na korienju specijalizovanih
raunarskih programa.
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MOTOCIKALA

Meutim, ako se smatra da je motocikl vozilo sa dva

toka i pogonjeno parom onda su prvi motocikl napravili
Amerikanci.
2.2. Pojam i klasifikacija motocikala
Pod motociklom se podrazumeva vozilo na motorni
pogon koje ima dva ili tri toka, a po mnogim tehnikokonstruktivnim karakteristikama je specifian u odnosu na
druge kategorije motornih vozila.
U osnovi, svi dvotokai na motorni pogon se mogu
podeliti na:
bicikl sa pomonim motorom (mopedi)
motocikli
Motocikli se dalje mogu klasifikovati: prema radnoj
zapremini pogonskog motora izraenoj u (cm3), prema
broju tragova koje ostavljaju tokovi motocikla, prema
nameni, teini motocikla, broju obrtaja motora, u odnosu
na konstruktivno reenje itd.
2.3. Vozno dinamike karakteristike motociklala

-Stabilnost motocikla
Da bi se bezbedno kretali u saobraaju vozai motocikla
moraju da izvravaju i usklaju dve osnovne aktivnosti, a
to su odravanje ravnotee i stabilnosti kao i odravanje
eljenog pravca vozila. Stabilnost motocikla je
neposredno povezana sa brzinom vozila pri emu se
mogu razlikovati tri podruja stabilnosti: pri brzinama do
15 km/h, pri brzinama od 15 do 40 km/h i pri brzinama
iznad 40 km/h.
-Vonja motocikla kroz krivinu
Sloenija i delikatnija radnja od pravolinijskog kretanja je
upravljanje motociklom u krivinama, (slika 1). Posebnu
panju pri vonji u krivinama treba obratiti na veliinu
ugla zaokretanja upravljaa jer do postizanja maksimalne
vrednosti ugla zaokretanja reakcija podloge po kojoj se
vozilo kree vraa toak u neutralni poloaj, ali ako se
predje granica zaokretanja tada je upravlja vozila
nestabilan i tei da se okrene u stranu zaokretanja pri
emu se naruava stabilnost vozila [1].

2.1. Istorija motocikla

Prvi motocikl je bio dizajniran i napravljen od strane
nemakih pronalazaa Gottlieb Daimler i Wilhelm
Maybach u Bad Cannstatt (predgrae Stuttgarta) 1885.
godine, prvo vozilo koje je bilo pogonjeno na benzin u
osnovi je bio motocikl, iako su ga njegovi pronalazai
nazvali Reitwagen(vonja automobila).
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master rada iji
mentor je bio Dr Zoran Papi, docent.
2167

Slika 1. Vonja motocikla kroz krivinu

3. KARAKTERISTIKE SAOBRAAJNIH
NEZGODA SA UEEM MOTOCIKALA
3.1. Povrede motociklista
U dosadanjim analizama saobraajnih nezgoda u kojima
su uestvovali motociklisti utvreno je da su povrede
motociklista neminovne u svim konfliktnim situacijama i
da su najee sa tekim posledicama. Povrede tela
motociklista se mogu podeliti prema fazama toka nezgode
na primarne, sekundarne, tercijalne, kvartalne. Ispitivanje
koje je vreno na osnovu lekarskog pregleda sluajnog
uzorka od 123 vozaa motocikla koji su uestvovali u
saobraajnim nezgodama pokazalo je da su od navedenog
broja, 72 lica su imala komplikacije na povreenim
delovima tela. Procentualno izraeno, povreivanje
pojedinih delova tela pri nezgodi je sledee:glava 36%,
vrat 2%, gornji ekstremiteti 38%, grudni ko 28%,
povrede trupa 14% i povrede donjih ekstremiteta 87%.
Dobijeni rezultati povreda i nastalih komplikacija su
procentualno izraeni na slici 2.

Slika 2. Povrede delova tela i nastale komplikacije kao

posledica povrede motociklista u saobraajnoj nezgodi
Analiza povreda je od izuzetne vanosti kod saobraajnih
nezgoda u kojima su uestvovali motocikli. Kod ovih
saobraajnih nezgoda adekvatnom analizom povreda
moe se doi do najvanijeg podatka, a to je poloaj tela u
odnosu na vozilo u trenutku sudara. Ovakvom analizom
moe se utvrditi kojom stranom tela je voza motocikla
bio okrenut ka vozilu, u kom se nalazio poloaju i slino
[2].
-Primer analize povreda vozaa motocikla:
U predmetnoj nezgodi, motociklista xxxx je zadobio teke
telesne povrede razorenje za ivot vanih modanih
centara, prelomi kostiju, glave, karlice, leve podlaktice,
rastava preponskih kostiju usled kojih je preminuo istog
dana to je konstatovano od strane dr xxxx xxxx. Smrt
xxxxxx je nasilna i nastupila je usled razaranja za ivot
vanih modanih centara. Detaljan opis povreda dat je u
obdukcionom nalazu koji je dat u spisima.
3.2. Analiza oteenja motocikala
Po izvrenoj analizi povreda uesnika saobraajne
nezgode potrebno je izvriti analizu stepena i lokacije
oteenja nastalih na vozilima. Analiza oteenja vozila je
obino najvanija u saobraajno-tehnikom vetaenju,
jer se na osnovu nje utvruje nain nastanka oteenja na
vozilima, to je osnov za utvrivanje sudarnog poloaja.
Primer na realnim saobraajnim nezgodama:
- Motocikl Suzuki RGV 250
Detaljnom analizom fotografija iz fotodokumentacije
nalazimo da je prednji deo Suzuki-ja deformisan (maska,
prednji toak, upravlja i sedite). Naplatak prednjeg

toka je deformisan potisnut ka unutra. Leva ruica

upravljaa je potisnuta ka zadnjem delu Suzuki-ja (slika
3). Ostala oteenja Suzuki-ja su vidljiva na fotografijama
iz fotodokumentacije.

Slika 3. Izgled oteenja motocikla Suzuki RGV 250

-Motocikl Kawasaki ZX 6R
Prednji deo motocikla je potpuno oteen, iskrivljena i
potpuno deformisana viljuka prednjeg toka sa
amortizerima i osovinom upravljaa, rerezervoar za
gorivo je ispao iz leita, iskrivljen je upravlja, a levi
krak je odlomljen sa polomljenim komandnim polugama
spojnice i prednje konice, hladnjak rashladne tenosti,
glava motora i motor sa svojom opremom su teko
oteeni, oteena oba retrovizora i instrument tabla,
iskrivljen je naplatak prednjeg toka, svetlosno signalni
ureaji na vozilu su oteeni na prednjoj strani vozila dok
su na zadnjoj strani bili kompletni, (slika 4). Sva
oteenja na prethodno pomenutim ureajima i svim
ostalim sklopovima na vozilu nastala su kao posledica
saobraajne nezgode [1].

Slika 4. Izgled oteenja motocikla Kawasaki ZX 6R

3.3. Klasifikacija saobraajnih nezgoda sa ueem
motocikala
Sve nezgode u kojima su uestvovali motocikli mogu se
klasifikovati prema zoni sudara i oblliku naletnog
poloaja pri sudaru, uslovima vidljivosti i preglednosti,
reimu kretanja vozila u trenutku sudara, teini posledica,
karakteru kretanja motocikla do mesta kontakta,...
3.4. Tipovi naletnih poloaja
-Potpuni eoni nalet
Potpuni eoni nalet je takav nalet koji se ostvaruje izmeu
motocikala i ostalih motornih vozila, kada se motocikl u
trenutku primarnog kontakta nalazi ispred prednjeg dela
motornog vozila. U ovakvom poloaju vozila se pre
kontakta mogu kretati u istom ili suprotnom smeru, pri

2168

emu se mogu razlikovati tri osnovna poloaja motocikla

u odnosu na vozilo:
poduna osa motocikla je normalna na poprenu
osu motornog vozila;
poduna osa motocikla zaklapa neki otar ugao
sa poprenom osom vozila;
poduna osa motocikla je paralelna sa podunom
osom motornog vozila.
U sluajevima kada se i jedno i drugo vozilo kreu u
istom smeru, do primarnog kontakta uvek dolazi izmeu
prednjeg dela motornog vozila i zadnjeg dela motocikla,
dok pri kretanju vozila u suprotnom smeru primarni
kontakt se ostvaruje izmeu prednjih eonih delova
vozila.
-Delimini eoni nalet
Delimini eoni nalet moe se podeliti na delimini eoni
nalet u pravcu i eoni ulazno-izlazni nalet. Za delimino
eoni nalet u pravcu karakteristino je da su podune ose
vozila paralelene, a do primarnog kontakta najee
dolazi izmeu tela motocikliste i prednjeg dela vozila.
-Bono okrznue
Bono okrznue se ostvaruje izmeu bonih strana
motornih vozila i motocikla pri emu u najveem broju
sluajeva kod primarnog kontakta dolazi do uljanja tela
motocikliste o bonu stranu vozila.
Postoje dva osnovna sluaja bonog okrznua:
okrznue u pravcu, kada su podune ose oba
vozila paralelne;
okrznue pod uglom, kada osa motocikla
zauzima neki otar ugao u odnosu na podunu
osu motornog vozila.
-Boni nalet
Kod bonog naleta motociklista nalee na motorno vozilo
koje moe da bude u stanju mirovanja ili u pokretu, pri
emu poduna osa motocikla u odnosu na podunu osu
motornog vozila moe zauzimati otar ili prav ugao. U
primarnom kontaktu su bona strana motornog vozila i
prednji toak motocikla.
Pri ekspertizi saobraajnih nezgoda posebno se mora
posvetiti panja utvrivanju i tanom definisanju naletnog
poloja izmeu motocikla i ostalih motornih vozila, jer se
samo tanom pretpostavkom primarnog kontakta moe
doi do verodostojne rekonstrukcije toka saobraajne
nezgode [2].
3.5. Daljina odbaaja motocikla i vozaa motocikla
Put odbaaja motocikla, odnosno tela vozaa, predstavlja
rastojanje izmeu mesta sudara i krajnjeg poloaja
odbaenog motocikla, odnosno tela vozaa. Krajnji
poloaj vozaa najee opredeljuje lokva krvi, a
motocikla, trag formiran od izlivenog ulja ili benzina. U
toku sudara telo vozaa se odvaja od motocikla, pa se
nakon sudara telo vozaa i motocikl kreu nezavisno
jedno od drugog. Posle sudara i okonanja faze sudara i
leta, kod ovih vrsta nezgoda dolazi do pada i klizanja
vozila i tela vozaa po podlozi.
Odbaaj motocikla i njegovog vozaa zavisi od
mehanizma i kinematike sudara na koju utie vie faktora:
forma prednjeg dela automobila, njegove dimenzije, oblik
i tip motocikla, masa i brzina kretanja, visina i teina
vozaa, poloaj teita vozaa i motocikla, sudarni ugao,
mesto udara u vozilo i karakteristike podloge na koju su
odbaeni voza i vozilo.

4. TRAGOVI KOD SAOBRAAJNIH NEZGODA

SA UEEM MOTOCIKALA
Lica koja vre uviaj na mestu saobraajne nezgode, treba
da posvete dodatno vreme za traenje i otkrivanja tragova
na licu mesta saobraajne nezgode, ukljuujui podruje
na kome je motocikl bio polegnut. Ovi detalji treba da
ukljuuju tragove od klizanja tokova, udubljenja,
ogrebotine od pneumatika kao i razne mahanike ostatke
od motocikla kao to su: tragovi od uljanog filtera,
tragovi od draa za noge, tragovi od auspuha, upravljaa,
instrument table), ako je motocikl bio polegnut i klizao
do trenutka udara. Analiza tragova saobraajne nezgode
spada u analizu materijalnih elemenata iz spisa na osnovu
koje vetaci saobraajno-tehnike struke mogu doneti
zakljuke vane za utvrivanje uzroka i okolnosti pod
kojima se saobraajna nezgoda dogodila.
4.1. Klasifikacija tragova
Tragovi se mogu podeliti i prema fazi u kojoj su nastali, i
to na: tragove nastale pre saobraajne nezgode, tragove
nastale u fazi nezgode i tragove nastale nakon nezgode
Od posebnog znaaja za analizu saobraajnih nezgoda je i
podela tragova prema saobraajnoj situaciji i to na: tipine
tragove i netipine tragove.
4.2. Tragovi na motociklu
Detaljnom analizom motocikla se utvruje da li tragovi na
putu pripadaju motociklu, da li se motocikl prevrtao i da li
je u tom prevrtanju uestvovala jedna i druga strana
motora. vri materijal na motociklu, kao to su
upravlja ili dra za noge, ostavlja dublja udubljenja na
putu. Ogrebotine na putu su esto zadobijene od mekih
materijala kao to su filter za ulje ili od udaraca lanca.
Tragovi na motoru motocikla i njihov pravac pruanja
ukazuju na pravac kretanja motocikla od trenutka
polaganja na put, do trenutka zaustavljanja.
4.3. Ostali tragovi
Ako je motocikl bio poloen na kolovoz, na njemu mogu
ostati tragovi ulja ili izlivenog benzina, koji se pruaju od
mesta polaganja, do konanog zaustavljanja, to ukazuje
na putanju kretanja motocikla. Ako je voza motocikla na
sebi imao zatitno odelo (pantalone od koe ili teksasa),
na kolovozu mogu ostati tragovi ovih materija, odnosno
tragovi tkanine, koe ili boje od jakne. Pored toga, na
kolovozu se mogu zatei i tragovi krvi, u vidu kapljica ili
lokve [3].
5. PRIMENA SPECIJALIZOVANIH
RAUNARSKIH PROGRAMA U POSTUPKU
EKSPERTIZA SAOBRAAJNIH NEZGODA SA
UEEM MOTOCIKALA
Prvi specijalizovani programski paketi namenjeni
ekspertizama saobraajnih nezgoda, Carat (Computer
Aided Reconstruction of Accident in Traffic), PC Crash,
Virtual Crash, Analyzer Pro, itd., u Evropi su se pojavili
devedesetih godina prolog veka. Od pomenutih
programa Virtual Crash je najnoviji i najnapredniji softver
za simulaciju saobraajnih nezgoda. Virtual Crash ima
nekoliko verzija od svog nastanka pa do sada. Napravljen
je od strane tima strunjaka sa fakulteta iz Budimpete,
koji su do tada radili na stvaranju softvera PC Crash i koji
su poznavajui taj, radili na otklanjanju nedostataka i
unapreenju novog programa za simulaciju saobraajnih

2169

nezgoda. Virtual Crash je u upotrebi od 2004. godine,

kada se prvo pojavila verzija 1.0 kao nova generacija
programa za simulaciju saobraajnih nezgoda.Verzija je
zatim unapreena u 2.0 a nakon nje u 2.1 gde su dodata
nova vozila i omoguena je kinematika simulacije unazad.
Zatim je napravljena naprednija verzija Virtual Crash 2.2
ije e osnove korienja biti prikazane u radu.

se sastoji u tome da se naine sluajni pokuaji kako bi se

dobili to taniji rezultati. Pogreni pokuaji se koriguju
ili odbacuju, a dobri se dalje razrauju. Pri tom je
potrebno esto izvriti veliki broj iteracija dok se ne
dobiju to precizniji zavrni poloaji vozila[4].

5.1. Rad u Virtual Crash-u

Prema tome kada se pristupa izradi simulacije, mora se
nacrtati taan situacioni plan. Program nudi mogunost
oitavanja skica sa mesta nezgode kako bi se skratilo
vreme potrebno za unoenje svih sitnih detalja. Tako
uneena skica ini podlogu za simulaciju, odnosno radno
okruenje na koje se unose ostali parametri sudara.

Forenzika analiza saobraajnih nezgoda sa ueem

motocikala ne predstavlja samostalnu aktivnost ve je
samo jedan deo multidisciplinarnog pristupa utvrivanju
stvarnih uzroka nezgode. Saobraajni vetak pri analizi
koristi rezultate i zakljuke vetaka ostalih struka. Moe
se zakljuiti da se temeljno i savesno obavljeni poslovi
koji prethode forenzikoj analizi znatno odraavaju na
kvalitet rezultata nalaza i miljenja. Postojee metode
koje se zasnivaju na zastarelim teoretskim osnovama,
prevazienim normativima, izvedenim eksperimentalnim
i laboratorijskim istraivanjima, treba modifikovati ili
zameniti novim savremenim metodama zasnovanim na
najnovijim naunim i strunim saznanjima iz ove oblasti.
Ovakav
multidisciplinarni
pristup
ekspertizama
saobraajnih nezgoda sa ueem motocikala svakako
moe dati tanije rezultate i pouzdanu osnovu za dalju
analizu toka nezgode.

Slika 5. Izgled podloge za simulaciju-Skica lica mesta

Poto vec postoji skica mesta saobraajne nezgode (slika
5.), pristupa se odabiru vozila iz baze podataka. Program
sadri veliki broj modela vozila koja su zastupljena u
saobraaju. Ova baza podataka je data u vidu opcije
Toolbar. Unutar njega, vozila su razvrstana prema
kategorijama, marki i tipu i omoguen je prikaz njihovih
tehniko-eksploatacionih karakteristika (slika 6).

6. ZAKLJUAK

7. LITERATURA
[1] Pages from Handbuch: Verkehrsunfallrekonstruktion
Unfallaufnahme Fahrdynamik Simulation
[2] http://www.gobookee.net/motorcycle-accident
reconstruction.com
[3] Zbornik radova: Savetovanje sa meunarodnim
ueem na temu saobraajne nezgode, Zlatibor, 2011.
[4] Vujani, M., Milutinovi, N. Primena savremenih
softverskih alata za analizu saobraajnih nezgoda, XI
Simpozijum: Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i
prevare u osiguranju, Zlatibor, 2012.
Kratka biografija:

Slika 6. Odabir i postavljanje vozila

Vozila se nakon odabira postavljaju u sudarnu poziciju,
na osnovu zaustavnih pozicija iz uviajne dokumentacije i
u zavisnosti od oteenja registrovanih na vozilima.
Nakon toga, za svako vozilo se definiu pretpostavljene
sudarne brzine kao i usporenja nakon sudara. Za davanje
Inputa desnim klikom mia na vozilo pojavljuje se prozor
u kom se mogu podeavati parametri kretanja vozila.
Potrebno je definisati brzine, translatornu i ugaonu, kao i
pravac brzine u odnosu na uzdunu osu vozila (vni).
Zatim, treba definisati poloaj upravljakih tokova
(opcija sterring-upravljanje) i definisati usporenje vozila
(opcija acceleration), ukljuujui koeficient prijanjanja
(adhesion) i intenzitet sile koenja na tokovima Nakon
definisanja parametara kretanja prvog vozila, na isti nain
se postavljaju i drugi uesnici saobraajne nezgode.
Postavljanjem kursora mia na taku sudara pojavie se
prozor sa svim parametrima sudara: brzina pre i posle
kontakta, EES parametri, veliina deformacije,
koeficijenti restitucije i trenja. Kada se pristupi procesu
kompjuterske analize sudarnog procesa vre se potrebne
korekcije na osnovu metode pokuaja i pogreke. Metoda
2170

Nenad Krsti roen je u

Leskovcu 1985. god. Diplomskimaster
rad
na
Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti
Forenziko
inenjerstvo
u
saobraaju odbranio je 2013.
god.

Zoran Papi roen je u Novom

Sadu 1965. god. Doktorirao je na
Fakultetu tehnikih nauka 2010.
god., d 2011. god u zvanju
docenta. Oblast interesovanja je
Forenziko
inenjerstvo
u
saobraaju.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1.02

VREDNOVANJE REKONSTRUKCIJE PUTA R-120 NA DEONICI OD NOVOG SADA DO

NADALJA
EVALUATION OF RECONSTRUCTION OF THE ROAD R-120 IN THE SECTION FROM
NOVI SAD TO NADALJ
Dragan Bjeljac, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu analizirano je saobraajno optereenje na regionalnom putu (R-120). Uraena
je prognoza saobraaja do 2039. godine, za deonice
analiziranog puta koje nisu podjednako optereene.
Prognoza ukazuje da e zahtevi za protokom nadmaiti
kapacitete postojee saobraajnice u skorijoj budunosti.
Postavljene su etiri polazne varijante koje su analizirane
funkcionalnim i ekonomskim vrednovanjem i dobijeno je
optimalno reenje koje je sa funkcionalne i ekonomske
take gledita apsolutno opravdano.

Postoje etiri osnovne vrste vrednovanja projekata:

funkcionalno vrednovanje, investiciono vrednovanje,
ekoloko vrednovanje i ekonomsko vrednovanje.
3. OPIS POSTOJEEG STANJA PUTA (R-120)
Put R-120 je regionalni put koji se prostire od Novog
Sada, preko Bakog Jarka, Temerina, Nadalja i zavrava
se u Bakom Graditu spajanjem sa regionalnim putem R122. Prostiranje ovog puta prikazano je na Slici 1.

Abstract - This paper analyzes the traffic load on the

regional road (R 120). Traffic forecast has been made til
2039. year for the sections of the analyzed road that are
not equally loaded. The forecast is showing that flow
requirements will exceed capacity of the existing roads in
the near future. Four starting options which are analyzed
in the functional and economic evaluation has been set
and optimal solution with the functional and economic
point of view which is absolutely justified, has been
obtained.
Kljune rei: saobraajno optereenje, kapacitet, protok
vozila, nivo usluge, vrednovanje
1. UVOD
Putna mrea je jedna od najveih kapitalnih vrednosti
svake drave. Kroz poboljanje stanja putne mree
smanjuju se trokovi transporta kao i vreme putovanja.
Treba pomenuti da je osnovni vid prevoza u Srbiji upravo
drumski saobraaj, tako da se danas putevima preveze
oko 90% putnika i robe. Vrednovanje projekata je
procedura ocenjivanja i odluivanja u smislu
osmiljavanja optimalnog razvoja i korienja, putne
mree, puteva i putnih objekata kao i ostalih objekata
saobraajne infrastrukture.
2. ULOGA VREDNOVANJA PROJEKATA
Uloga vrednovanja je da omogui izbor optimalne
varijante kod svakog konkrektnog projekta po meri
funkcionalnih zahteva saobraaja i ekolokih ogranienja
sa maksimalnom ekonomskom opravdanou zasnovanoj
na realnim materijalnim mogunostima investitora i
drutva.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji je mentor dr
Vuk Bogdanovi, vanr. prof.

Slika 1. Put R-120

Posmatrani put je najoptereeniji na deonici od Novog
Sada do Bakog Jarka dok je najmanja frekvencija
saobraaja na deonici od Temerina do Nadalja. Prosean
godinji dnevni saobraaj na deonici od Novog Sada do
Bakog Jarka iznosi 12 108 vozila na dan, dok je na
deonici od Temerina do Nadalja proseni godinji dnevni
saobraaj 4 356 vozila na dan (ove vrednosti su date za
2013. godinu).
Ograniavajui faktor pri proraunu kapaciteta je stanje
kolovoza koje ima ocenu 3. Kapacitet analiziranog puta
izraunat po novoklasinom postupku iznosi 1882 pa/h. U
baznoj godini (2013.) merodavni protok vozila iznosi
1453 pa/h na deonici od Novog Sada do Bakog Jarka,
dok na deonici od Temerina do Nadalja iznosi 523 pa/h.
Vidi se da su zahtevi za protokom na deonici od Novog
Sada do Bakog Jarka blizu kapaciteta, te je iz tog razloga
neophodno uraditi prognozu saobraaja i ponuditi reenja.
Nivo usluge se kategorie ocenama od A (koja predstavlja
najbolji nivo usluge) do F (koji predstavlja najloiji nivo
usluge). Ovakav nain ocenjivanja preuzet je iz

2171

obrazovnog sistema SAD-a. Nivo usluge na deonici od

Novog Sada do Bakog Jarka ima ocenu E dok deonica
od Temerina do Nadalja ima ocenuC.

Zbog nepostojanja prostora u poprenom profilu puta za

izgradnjom jo dve trake, razmatrana je i varijanta 3,
izgradnja obilaznice, to je prikazano na Slici 3.

4. FUNKCIONALNO VREDNOVANJE PUTA R-120

I PREDLOG REENJA
Prvi korak pri funkcionalnom vrednovanju je da se
postave varijante za put koje e se analizirati, a zatim da
se odrede kljune godine eksploatacije za te varijante.
Kljune godine eksploatacije prestavljaju: baznu godinu
(godina u kojoj se radi istraivanje), prvu godinu
eksploatacije i ciljnu godinu eksploatacije (zadnju godinu
u predvienom eksploatacionom perioda). Nakon
utvrivanja kljunih godina eksploatacije, odreuje se
prognoza saobraaja u eksploatacionom periodu na
sledei nain:
PGDSi=PGDSbaz*Frn
1

Gde je: PGDSi prosean godinji dnevni saobraaj za i-tu

godinu, PGDS baz predstavlja prosean godinji saobraaj
za baznu godinu, Fr factor rasta, n broj godina, e
elaticitet, RBDP rast bruto domaeg proizvoda.
Prognozom saobraa je konstatovano da e u 2018. godini
zahtevi za protokom nadmaiti kapacitet na deonici od
Novog Sada do Bakog Jarka, dok na deonici od
Temerina do Nadalja zahtevi za protokom nee nadmaiti
kapacitet do 2038. godine. Postavljene su dve polazne
varijante: varijanta 1 - rekonstrukcija postojeeg
dvotranog puta i varijanta 2 - izgradnja auto-puta.
Kapacitet rekonstruisanog puta iznosi 2617 pa/h.
Rekonstruisani put takoe ne zadovoljava uslove za
period eksploatacije od dvadeset godina iz razloga to e
u 2025. godini zahtevi za protokom nadmaiti kapacitet
rekonstruisanog puta. Kapacitet auto-puta iznosi 4012
pa/h po smeru i on ne bi bio nadmaen za period
eksploatacije od dvadeset godina. Na Slici 2. je prikazan
odnos zahteva za protokom i kapaciteta analiziranih
varijanti.

Slika 3. Izgled obilaznice oko Bakog Jarka i Temerina

5. TROKOVI NA POSTOJEEM PUTU I
TROKOVI ZA VARIJANTE DEFINISANE
FUNKCIONALNIM VREDNOVANJEM
Neophodno je pored funkcionalnog vrednovanja uporediti
trokove na postojeem putu i trokove za varijante
dobijene funkcionalnim vrednovanjem. Trokovi koji se
uzimaju u obzir su sledei: trokovi eksploatacije
motornih vozila, trokovi vremena putovanje, trokovi
gradnje i trokovi saobraajnih nezgoda. Udeo u
trokovima eksploatacije prikazan je na slici 4.
Trokovi goriva
4%

5%
Trokovi ulja

14%
77%

Trokovi
pneumatika

Trokovi
odravanja i
opravki

2013 .
2015 .
2017 .
2019 .
2021 .
2023 .
2025 .
2027 .
2029 .
2031 .
2033 .
2035 .
2037 .

5000

Slika 4. Udeo u ukupnim trokovima eksploatacije

Slika 2. Odnos zahteva za protokom i kapaciteta

Saobraajnica R-120 koja prolazi kroz mesta Baki Jarak
i Temerin bie preoptereena od 2026. godine, dok bi u
sluaju rekonstrukcije saobraajnice na ovom delu zahtevi
za protokom nadmaili kapacitet u 2034. Godini, to nije
dopustivo.

Za period eksploatacije obilaznice ostvaruju se znaajne

utede u trokovima eksploatacije motornih vozila. Dok
kada se urade analize trokova za postojei put i auto-put
na deonici od Novog Sada do Bakog Jarka, na auto-putu
se javljaju znaajno vei trokovi eksploatacije motornih
vozila u odnosu na postojei put. Vei trokovi se javljaju
iz razloga veih eksploatacionih brzina koje su u
direktnom odnosu sa trokovima. Razmatrana je i
varijanta 4, koja umesto izgradnje auto-puta razmatra
izgradnju super puta. Super put ima kapacitet da primi
zahteve za protokom za celokupan period eksploatacije, a

2172

takoe ima i manje eksploatacione brzine to e smanjiti

trokove. Na slici 5, prikazani su trokovi (u eurima) na
deonici od Novog Sada do Bakog Jarka za sve varijante.

340.000.000
320.000.000
300.000.000
280.000.000

OCK=Ut*Skn=Ut*(1+k)n

260.000.000
240.000.000

Gde je: OCK-oportuna cena kapitala, ut-ukupni trokovi

za period eksploatacije puta, sk-sloena kamata, k-kamata
na oroenje (u radu 3,14% godinje), dok je n broj
godina.
Nakon utvrivanja oportune cene kapitala izraunava se
interesna kamatna stopa koja se poredi sa kamatom na
oroenje koje banke nude. Interesna kamatna stopa se
rauna na sledei nain:

- -

Slika 5. Trokovi eksploatacije motornih vozila u evrima

za period eksploatacije puta na deonici Novi Sad-Baki
Jarak.
Trokovi saobraajnih nezgoda e biti neto vei na super
putu nego na postojeem putu, razlog za to su vee brzine
na super putu, dok e se na trokovima saobraajnih
nezgoda utedeti prilikom izgradnje obilaznice.
Najvee utede e se ostvariti u trokovima vremena
putovanja u sluaju izgradnje super puta i obilaznice. to
je u direktnoj vezi sa poveanjem eksploatacione brzine, a
time i manjim vremenom putovanja. Za period
eksploatacije super puta i obilaznice od 20 godina, na
trokovima vremena putovanja trokovi bi se umanjili za
109 346 789 eura.
Trokovi gradnje (u eurima) obilaznice i super puta su
predstavljeni na slici 6.

4.043.200
5.000.000
4.000.000
3.000.000
2.000.000
1.000.000
0

vrednovanjem i za koje su utvreni svi neophodni

trokovi, vri se ekonomsko vrednovanje.
Utvruje se oportuna cena kapitala koja predstavlja
njegovu vrednost koja bi se ostvarila, ukoliko bi kapital
bio najpovoljnije uloen.
Prema preporukama Svetske banke, oportuna cena
kapitala treba da se kree od 6% do 15%, s tim da je
najmanja preporuena vrednost 8%. Oportuna cena
kapitala se rauna na sledei nain:

2.695.000

Slika 6. Trokovi gradnje puta

Treba napomenuti da u sluaju izgradnje obilaznice i
super puta, rastu i trokovi odravanja puta. Ovi trokovi
bi se uveali za 540 243 eura za period eksploatacije
obilaznice i super puta.
6. EKONOMSKO VREDNOVANJE
Ekonomsko vrednovanje projekata izmeu ostalog
odgovara na pitanje: Da li je isplativo ulagati u odreeni
projekat?. Za varijante koje su odreene funkcionalnim

Za izgradnju super puta oportuna cena kapitala iznosi

7.906.349 eura, dok je interesna kamatna stopa za isti put
14,94%.
Za izgradnju obilaznice oportuna cena kapitala iznosi
5.269.988 eura, dok je interesna kamatna stopa 14,93%.
7. ZAKLJUAK
Detaljnom analizom, polazna pretpostavka da je put R120 preoptereen i da e u narednih nekoliko godina
zahtevi za protokom nadmaiti kapacitet, pokazala se kao
tana. Nakon dobijenih rezultata prognoze saobraaja
postavljene su dve polazne varijante (varijanta 1 i
varijanta 2), dok su se posle, funkcionalnim
vrednovanjem i proraunom trokova, pokazale kao bolje
varijanta 3 i varijanta 4, za koje je izvreno ekonomsko
vrednovanje.
Analiza je pokazala da bi se izgradnjom super puta i
obilaznice najznaajnije utede ostvarile na vremenu
putovanja.
Ukupna poetna investicija za izgradnju super puta i
obilaznice na posmatranim deonicama iznosi 6.738.200
eura. Period izgradnje obilaznice bi iznosio dve godine,
dok bi period izgradnje super puta iznosio pet godina.
Period eksploatacije za obe saobraajnice iznosi 20
godina.
Izvrenom analizom funkcionalnog i ekonomskog
vrednovanja, izgradnja super puta i obilaznice na
analiziranim deonicama puta R-120 pokazala se kao
apsolutno opravdana.
ZAHVALNOST
Autor ovog rada se zahvaljuje mentor profesoru dr. Vuku
Bogdanoviu i asistentu Nenadu Rukiu na smernicama i
sugestijama koje su ovaj rad uinile znatno kvalitetnijim.

2173

LITERATURA
[1] Bogdanovi, V., Podloge za predavanje iz predmeta
Vrednovanje projekata, Fakultet tehnikih nauka,
Departman za saobraaj
[2] Bogdanovi, V. Podloge za predavanje iz predmeta
Kapaciteti drumskih saobraajnica, Fakultet tehnikih
nauka, Departman za saobraaj
[3] Kuzovi, Lj., Bogdanovi, V., Teorija saobraajnog
toka, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2004.
[4] Internet:
www.putevi-srbije.rs
www.worldbank.org
http://www.erstebank.rs/
Kratka biografija:
Dragan Bjeljac roen je u Novom Sadu
1987. god. Diplomski-master rad odbranio
je 2013. godine na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Saobraaj i transport
Vrednovanje projekata

2174

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.08

FUNKCIONALNO VREDNOVANjE PREDLOGA ZA POBOLjANjE NIVOA USLUGE U

ULICI PARTIZANSKE AVIJACIJEU BEOGRADU
FUNCIONAL EVALUATION OF SOLUTIONS FOR UPGRADING LEVEL OF SERVICE
AT PARTIZANSKE AVIJACIJE STREET IN BELGRADE
Vladimir Klecin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu analizirani su uslovi
odvijanja saobraja na raskrsnici ulica Partizanske
avijacije i Buevara Arsenija arnojevia u Beogradu u
postojeem stanju. Na osnovu izmerenih i prognoziranih
saobraajnih optereenja primenom metoda iz HCM
(Highway Capacity Manual) izvrena je analiza nivoa
usluge. Analizom je ustanovljeno da se saobraaj na
raskrsnici u postojeem stanju ne odvija na zadovoljavajuem nivou usluge i da e se on pogoravati iz godine
u godinu ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere.
Shodno tome predloena su tri reenja (varijante) za
poboljanje nivoa usluge na raskrsnici. Za svako
predloeno reenje izvrena je analiza nivoa usluge za
budui period, a zatim su izraunati trokovi realizacije u
cilju izbora optimalnog reenja.
Abstract This paper analyzed the traffic conditions at
intersection off two streets, Partizanske avijacije street
and Bulevara Arsenija arnojevia street in Belgrade.
Using methodology from Highway Capacity Manual the
level of services was determined. The results showed that
the traffic conditions on this intersection do not satisfy
functional demands. Therefore this study presented three
optional solutions. Each solution was analyzed for
current traffic volumes and for forecasted future traffic
volumes. Goal of each solution is to increase a level of
service. Study also contains realization costs for each
solution.
Kljune rei: Saobraajni tok, kapacitet, nivo usluge,
vrednovanje projekata
1. UVOD
Predmet ovog rada je juna raskrsnica na petlji Nacional (u daljem tekstu raskrsnica 1). Ova raskrsnica se
ukrta sa ulicom Partizanske avijacije i june rampe sa
Bulevara Arsenija arnojevia. Ova raskrsnica nije
signalisana.
Druga raskrsnica koja e biti predmet analize jeste
raskrsnica ulice Partizanske avijacije i ulice. Blagoja
Marijanovia Moe (u daljem tekstu raskrsnica 2). Druga
raskrsnica nije primarni predmet istraivanja. Ona je
ukljuena u analizu jer je predmet projekta kordinacije
rada svetlosnih signala sa prethodnom raskrsnicom.
Cilj rada jeste identifikacija potojeeg problema na junoj
raskrsnici petlje Nacional. Nakon identifikacije proble____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji je mentor dr
Vuk Bogdanovi, vanr. prof.

ma cilj je da se predloe odgovarajua reenja. Ovu oblast

saobraajnog inenjerstva ine dva osnovna tematska i
problemska segmenta signalizacija raskrsnice i
koordinisana svetlosna signalizacija [1].
2. ANALIZA POSTOJEEG STANJA
Poloaj prve raskrsnice nalazi se u zapadnom delu
Beograda pored samog auto-puta E-75, a druga raskrsnica
nalazi se oko 200m junije od prve raskrsnice. Na slici 1.
je crvenim poljima prikazan meusobni poloaj prve
(gornji kvadrat) i druge raskrsnice (donji kvadrat).

Slika 1. Meusobni poloaj raskrsnice 1 i raskrsnice 2

(izvor: Google maps)
Karakteristika toka je utvrena snimanjem toka i
naknadnim brojanjem istog. Saobraajni tok na raskrsnici
1 je snimljen 11.10.2012. godine u periodu od 15-17h.
Raskrsnica 2 je snimljena 12.10.2012.godine takoe u
periodu od 15-17h. Snimanje je vreno video kamerom a
naknadno prebrojavanje uz pomo brojakih listia.
Intenzitet saobraajnog toka na raskrsnici 1 i raskrsnici 2
u periodu 16-17h prikazan je na slici 2.
Protok (voz/h)

Oblast SAOBRAAJ

640
590
540
490

597
501

595

454

591

574

519

520

612 622

613

624

535

526

532

493

440

Slika 2. Veliina toka na raskrsnici 1(plava boja) i

raskrsnici 2(crvena boja) u periodu od 15 do 17h
3. PROGNOZA BUDUEG SAOBRAAJNOG
OPTEREENJA
Prognoza saobraaja je veoma vana prilikom odabira
budue varijante nekog projekta. Ukoliko se predvianje

2175

saobraaja ne obavi na pravi nain, tj. ako se desi da

prognozirani saobraaj ne odgovara saobraaju koji se
pojavi u narednom vremenskom periodu, izgraeni
saobraajni objekat nee moi da zadovolji potebe za
zahtevanim kapacitetom ili e biti predimenzionisan [2].
U tabeli 1 prikazane su prognozirane vrednosti saobraajnog toka za period do 2023. godine raskrsnice 1 i 2.
Takoe u tabeli su prikazane prognozirane vrednosti rasta
bruto domaeg prihoda u buduem periodu.
Tabela 1. Prognoza saobraaja za prvu i drugu
raskrsnicu kao veliina faktora rasta BDP-a
Godina

Faktor rasta
BDP-a %

2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023

5,820805
6,124322
5,717614
5,582278
5,287442
4,92663
4,814289
4,740339
4,749093
4,475112
4,309338
4,231103

Veliina
saobraaja na
raskrsnici 1
(voz/h)
2471
2615
2775
2934
3097
3261
3422
3587
3757
3935
4111
4288

Veliina
saobraaja na
raskrsnici 2
(voz/h)
2086
2207
2343
2477
2615
2753
2889
3028
3171
3322
3471
3620

Varijantno reenje podrazumeva ugradnju svetlosne

signalizacije na raskrsnicu 1. Fazni plan koji konstruisan
za ovu raskrsnicu prikazan je na slici 4.
F1.

1/A
6,83 / A

2/B
A

F2.A

F2.B

c1
C

c2
c2
a1

4. PRORAUN KAPACITETA I NIVOA USLUGE

NESEMAFORISANE RASKRSNICE
Vremenski gubici na raskrsnici 1 dobijeni su uz pomo
HCM obrazaca i prikazani su u tabeli 2. Procedura koja je
data HCM metodom se u stvari zasniva na modelu
prihvatljivog intervala sleenja [3].
Tabela 2.Vremenski gubici raskrsnice 1
Prilaz
Vremenski gubitak (s) / nivo usluge

5. PREDLOZI REENJA ZA POBOLJANJE

NIVOA USLUGE
Iz razloga pre svega funkcionalne prirode, a pri tome i
vodei rauna o trokovima, potrebno je utvrditi
optimalno reenje kojim e se unaprediti i poboljati
stanje saobraaja na raskrsnici. U tom cilju predloeno je
vie razliitih varijanti (idejnih reenja) ijom analizom i
uporednom analizom e se izabrati odgovarajue.
Sagledavajui realne uslove, predloene su tri vraijantna
reenja
5.1. Varijanta 1 Ugradnja svetlosne saobraajne
signalizacije na raskrsnicu 1

a2

a1

A
A

Slika 4. Fazni plan za raskrsnicu 1(varijanta 1)

U varijantnom reenju 1 raskrsnice 1 vremenski gubici su
drastino smanjeni. Sada raskrsnica 1 u 2012. godini ima
nivo usluge B i vremenske gubitke od 15,73s.

3/C
6935,56 / F

Rezultat nivoa usluge ove raskrsnice je veoma lo - poraavaju. Razlog ovako velikih vremenskih gubitaka jeste
manevar 7. Manevar 7 (levo kretanje sa prilaza 3) ima pre
/.
svega veliki konfliktni tok , = 1852

Slika 3.Formiranje redova na prilazu 3 (raskrsnica 1)

S obzirom na ovako veliki konfliktni vrednost stvarnog
kapaciteta iznosi samo
, = 25,31voz/h. Ovakav mali
kapacitet rezultovao je velikim vremenskim gubicima, to
se posle odrazilo na kompletan prilaz 3 a zatim na celu
raskrsnicu. Produkt ovakvih loih rezultata je formiranje
velikih redova na prilazu 3 (slika 3). Tokovi sa prilaza 3 u
praksi prolaze kroz raskrsnicu tako to ih vozai koji se
kreu pravo iz prilaza 2 i 3 proputaju.

Slika 5.Vremenski gubici (rskrsnica 1; varijanta 1)

Na dijagramu (slika 5) prikazani su vremenski gubici
ove varijante po prilazima u periodu od 2012 do 2018
godine. Sa dijagrama na slici 4 moe da se ustanovi
drastian porast vremenskih gubitaka prilaza A od 2015
godine. Ovakav porast je rezultat vrednosti X za leva
skretanja na prilazu A koja poinju da prelaze vrednost
1.0. Ovaj porast se dalje odraava na vremenske gubitke
kompletne raskrsnice. U 2017 raskrsnica prelazi u nivo
usluge F i od tog trenutka postaje nezadovoljavajua sa
funkcionalnog aspekta.
5.2. Varijanta 2 Ugradnja svetlosne saobraajne
signalizacije na raskrsnicu 1 i koordinacija njenog
rada sa svetlosnim signalima raskrsnice 2
Varijantno reenje 2 podrazumeva ugradnju svetlosne saobraajne signalizacije na raskrsnicu 1 i kordinaciju rada
sa radom svetlosne signalizacija na raskrsnici 2.
Koordinacija rada svetlosnih signala du poteza (niz
raskrsnica na potezu) treba da obezbedi kvalitetnije
odvijanje saobraajnog procesa u odnosu na nezavisan rad
signala [4].

2176

Na raskrsnici 2 izvrena je promena pojedinih elemenata

signalizacije i konstrusina je fazni plan prikazan na slici 6.
Fazni plan raskrsnice 1 ostaje isti kao i u prethodnoj
varijanti.
F1.

F2

b1

b2

B2
D2

d1

c1

C
C2
A2

sluaju grupa traka koja se koristi za manevar pravo na

prilazu 1 biva veoma malo iskoriena u pogledu
kapaciteta. Vrednost X za ovu grupu traka iznosi 0,279
dok vrednost X kretanja levo sa istog prilaza iznose u
proseku 0,8. Iz toga razloga izvrena je modifikacija
namene traka, te sada jedna od traka za manevar pravo
biva promenjena u traku za manevar pravo i levo. Na
prilazu 1 postoje dve trake sa kojih e se vriti manevar
levo. Iz tih razloga potrebno je takoe proiriti prilaz 3 za
jo jednu traku.

Slika 6. Fazni plan raskrsnice 2

Nakon ugradnje signalne opreme, na raskrsnicu 1 izvrena
je signalna koordinacija sa raskrsnicom 2 (varijanta 2). U
tom sluaju vremenski gubici su neto smanjeni u odnosu
na nekoordinisani sluaj. Vremenski gubici su prikazani
na slici 7.

Slika 7. Vremenski gubici (rskrsnica 1; varijanta 2)

Sa dijagrama (slika 7) i moe da se ustanovi da su
vremenski gubici smanjeni za vrlo mali procenat. Razlog
toga je to se platun samo pojavljuje na prilazu A
raskrsnice 1, dok ostali prilazi nisu obuhvaeni. I u ovom
sluaju dominira problem levih skretanja sa prilaza A
posle 2015 godine.

Slika 9. ematski prikaz raskrsnice 1(postojee stanje)

Ovo proirenje je izvreno delimino na raun
horizontalne signalizacije na prilazu 3 a jednim delom je i
izvrena rekonstrukcija i dodatna ugradnja potrebne
povrine kolovoza. ematski prikaza raskrsnice 1 pre
promene geometrijskih elemenata prikazan je na slici 9.
prilaz 2

V3

V2

V15

2%
V7
prilaz 3

V9

V14
V13

V4 V5+ V4
2
2

prilaz 1

Slika 8.Vremenski gubici (raskrsnica 2; sluaju a)

Na slici 8 prikazan je dijagram vremenskih gubitaka
raskrsnice dva u sluaju a. Ovaj sluaj podrazumeva kada
je rad svetlosnih saobraajnih znakova koordinisan sa
radom svetlosnih znakova prve raskrsnice (varijanta 2).
Sa dijagrama moe da se utvrrdi da ova raskrsnica
zadovoljavaju funkcionalne zahteve sa najboljim nivoom
usluge (A). Period posle 2018. godine nije obuhvaen u
analizu jer nakon tog perioda raskrsnica 1 ne zadovoljava
funkcionalne norme.
5.2. Varijanta 3 - Ugradnja svetlosne saobraajne
signalizacije na raskrsnicu 1 i koordinacija njenog
rada sa svetlosnim signalima raskrsnice 2 kao i
promena geometrijskih elemenata raskrsnice 1
U predlogu varijantog reenja tri izvrena je odreena
modifikacija u pogledu namene traka. U prethodnom

Slika 10. ematski prikaz raskrsnice 1 (varijanta 3)

Naredni problem koji se pojavljivao u prethodnim
sluajevima jeste to red ekanja na prilazu 3 za manevar
levo u veini sluajeva blokira prolaz vozilima za
manevar desno. Iz tog razloga izvreno je dodatno
proirenje na prilazu 3 za desna skretanja. Na taj nain je
u potpunosti kanalisano desno skretanje sa prilaza 3.
ematski prikaz raskrsnice 1 nakon promene
geometrijskih elemenata prikazan je na slici 10.
I pored ovih izmena raskrsnica jedan je takoe i u ovoj
varijanti u koordinisanom potezu sa drugom raskrsnicom.
Plan tempiranja u odnosu na prethodni sluaj je
promenjen samo za kretanje desno na piralzu 3(C) (slika
11).
U varijantnom reenju tri prve raskrsnice promenom
odreenih geometrijskih elemenata dobijeni su vremenski
gubici koji su prikazani na slici 12.

2177

F1.

F2.A

F2.B

a2

c1

c2

c2
a1

godine mora da se isplanira neko novo reenje koje e biti

odrivo u narednom periodu. Na slici 14 je prikazan
dijagram vremenskig gubitaka u odnosu na predloenu
varijante reenja. Na slici 15 je prikazan dijagram
uporednih vremenskig gubitaka u sluaju a i u sluaju b

a1

A
A

Slika 11. Fazni plan (raskrsnica 1; varijanta 3)

Slika 14. Vremenski gubici predloenih varijantuh

reenja raskrsnice 1
Slika 12. Vremenski gubici (raskrsnica 1; varijanti 3)
Na slici 13 je prikazan dijagram vremenskih gubitaka
raskrsnice dva u sluaju b. Ovaj sluaj podrazumeva rad
svetlosnih saobraajnih znakova koordinisan sa radom
svetlosnih znakova prve raskrsnice (varijanta 3). Sa
dijagrama moe da se utvrrdi da ova raskrsnica
zadovoljavaju funkcionalne zahteve sa najboljim nivoom
usluge (A)..

Slika 13. Vremenski gubici (raskrsnica 2; sluaju b)

6. TROKOVI GRADNJE I VREDNOVANJE
PREDLOENIH VARIJNTI ZA POBOLJANJE
POSTOJEEG STANJA NA RASKRSNICAMA 1 I 2
Pod pojmom vrednovanje u upravljanju razvojem i
eksploatacijom putne mree podrazumeva se procedura
ocenjivanja i odluivanja u sistemu osmiljavanja
optimalnog razvoja i korienja putne mree ukljuujui
postupke definisanja pokazatelja i kriterijuma relevantnih
za ocenjivanje i odluivanje. [5]
Na osnovu utvrenih trokova realizacije projekata
pojedinih varijanti, uoava se da je najjeftinija izgradnja
varijante 1 (20526 ), a da je najskuplja izgradnja
varijante 3 (32070,7) dok trokovi varijante 2 iznose
24322,9 (tabela 3).
Tabela 3. Trokovi gradnje pojedinih varijanti
Varijantno reenje
Trokovi

Varijanta 1
20526

Varijanta 2
24322,9

Varijanta 3
32070,1

Slika 15.Vremenski gubici raskrsnice 2 u sluaju a i b

. Sa slike moe da se vidi da sluaj b ima neto nie
vremenske gubitke od sluaja a. Ali takoe oba sluaja
imaju veoma dobre vrednosti vremenskih gubitaka. Sluaj
b ima vremenske gubitke tokom perioda od 10 godina
vrednosti ak manje od 10 sekundi to odgovara nivou
usluge A.
7. ZAKLJUAK
Svakako je ugradnja varijante 3 najrazumnije reenje jer
daje sa funkcionalnog aspekta najbolje rezultate. Troak
od 32070,7 je u skladu sa ekonomskim mogunostima
drutva. Za period nakon 2022 godine potrebno je
isplanirati neko novo reenje koje e biti odrivo u
narednom periodu.
8. LITERATURA
[1] Tihomir orevi, Regulisanje saobraajnih tokova
svetlosnom signalizacijom, Saobraajni fakultet,
Beograd, 1997.
[2] Ratomir Vraarevi, Osnove planiranja saobraaja,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2002.
[3] Ljubia Kuzovi, Kapacitet i nivo usluge drumskih
saobraajnica, Saobraajni fakultet, Beograd, 2000.
[4] Branimir Stani, Smiljan Vukanovi, Miroslav
Osoba, Upravljanje saobraajem pomou svetlosnih
signala, Saobraajni fakultet Beograd, 1999.
[5] Ljubia Kuzovi, Vrednovanje u upravljanju
razvojem i eksploatacijom putne mree, Saobraajni
fakultet, Beograd, 1994.
Kratka biografija:

Sa slike 14 se vidi da varijanta 3 daje veoma

povoljnije rezultate od varijante 1 i 2. Ova raskrsnice
moe da zadovoljava funkcionalne zahteve sve do 2022
godine to je period od 9 godina. Za period nakon 2021
2178

Vladimir Klecin roen je u Somboru 1988.

god. Master rad na Fakultetu tehnikih nauka
iz oblasti Saobraaja - Vrednovanje projekata
odbranio je 2013.god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.8

UNAPREENJE UPRAVLJANJA DOSTAVNIM PODRUJEM POTE

IMPROVED MANAGEMENT OF POSTAL DELIVERY AREA
Nenad Martinovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu prikazan je proces upravljanja dostavnim podrujem pote, uopteno i na konkretnom primeru pote 21113 Novi Sad. Cilj je da se postojei problemi u organizaciji dostavnog podruja otklone
i da se povea kvalitet pruanja potanskih usluga
korisnicima. Fokus rada je na kontroli dostavnog
podruja, jer se kontrolom mogu otkloniti postojei
problemi i nedostaci. Predloen je novi model za utvrivanje produktivnosti potonoe, baziran na primeni potanskog adresnog koda (PAK) i novog naina za merenje
preenog puta potonoe, radi adekvatne pripreme za
prelazak na automatsu preradu poiljaka.
Abstract This paper describes the process of mail
delivery area in general and in the specific case of post
21113 Novi Sad. The aim is that the existing problems in
the organization and delivery area removed to increase
the quality of the postal service. The focus of this paper is
to control the delivery area, because the control can
eliminate existing problems and deficiencies. A new
model for determining the productivity of postmen, based
on the use of postal address code (PAK) and new ways to
measure the distance traveled postmen, in order to
adequately prepare for the transition to the Automats
processing of shipments.
Kljune rei: Upravljanje, Dostavno podruje pote,
Model

Kontrola je sloen i dugotrajan proces koji obuhvata

veliki broj aktivnosti usmerenih na analiziranje i proveru
da li se izvravanje odvija kako je planirano, odnosno da
li se u toku izvravanja postiu planirani ciljevi i rezultati.
2. UPRAVLJANJE DOSTAVNIM PODRUJEM
POTE 21113 NOVI SAD
Upravljanje se vezuje za dostizanje ciljeva, pa se u tom
smislu i definie kao kontinualan proces koji je usmeren
ka realizaciji tih ciljeva. To je proces koji nam pomae
kako bi dostigli definisane ciljeve. Da bi se dostigli
postavljeni ciljevi, poslovni sistem se mora usmeravati i
voditi ka ciljevima, to i predstavlja upravljanje.
Upravljanje dostavnim podrujem pote 21113 Novi Sad
se sastoji iz pet faza: planiranje, organizovanje,
kadrovanje, voenje i kontrola.
Na slici 1, sivom bojom, prikazano je dostavno podruje
pote 21113 Novi Sad.

1. UVOD
Proces upravljanja dostavnim podrujem pote se sastoji
od pet osnovnih podprocesa ili faza: planiranje,
organizovanje, kadrovanje, voenje i kontrola. Svi ovi
podprocesi su povezani i meuuslovljeni i ine celinu
procesa upravljanja.
Planiranje predstavlja poetnu fazu procesa upravljanja u
kojoj se definiu ciljevi i odreuju mere i akcije za
dostizanje ovih ciljeva.
U okviru faze organizovanja vri se definisanje dostavnih
podruja, odnosno celokupnog procesa rada, koji
obezbeuje realizaciju planiranih ciljeva i zadataka.
Kadrovanje uvodi ljude, kadrove, u prve dve faze, ime ih
oivotvoruje i omoguava njihovu realizaciju.
etvrta faza procesa upravljanja je voenje, faza u kojoj
rukovodioci, u tenji da se ljudski resursi iskoriste na
najefikasniji nain, vre usmeravanje i koordinaciju
kadrova u izvrenju postavljenih zadataka.
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Dragana arac, docent.

Slika 1. Prikaz tematske mape Dostavno podruje

pote 21113 Novi Sad
2.1 Planiranje poetna faza procesa upravljanja na
dostavnom podruju pote 21113 Novi Sad
Kada je izvrena decentralizacija dostave u Novom Sadu,
celokupno dostavno podruje Detelinara, pripalo je dostavnoj poti 21137 na Novom Naselju u Novom Sadu. U
cilju poboljanja kvaliteta pruanja usluga zahtevanih od
strane korisnika, smanjenja neproduktivnog preenog puta dostavljaa, poveanja dostupnosti potanskih usluga i
da bi se rasteretila pota 21137, u strunim slubama RJ
Novi Sad, doli su do zakljuka da se odreeni broj dostavnih rejona, prebaci u potu 21113, koja se nalazi na
staroj Detelinari u ulici ,,Brae Mogin broj 2.
Ovim postupkom, izvrena je dalja decentralizacija
dostave na podruju RJ Novi Sad. Decentralizovanom
dostavom se smanjuje neproduktivno radno vreme
potonoe, proces zaduenja i razduenja potonoe je

2179

krai, mogue je organizovanje veeg broja izlazaka

dostavljaa na rejon itd.
2.2 Organizovanje dostavnog podruja pote 21113
Novi Sad
Dostavno podruje pote 21113 Novi Sad ima est
dostavnih rejona. Obuhvata ,,staru Detelinaru i naselje
Sajlovo. Na severo - zapadu se nalazi esti rejon, Sajlovo,
koji je ujedno i najvei dostavni rejon po povrini na
ovom dostavnom podruju, ali ima najmanje kunih
koveia. Najmanji dostavni rejon na ovom dostavnom
podruju je rejon broj 2.
Dostavno podruje pote 21113 Novi Sad je iskljuivo
ue dostavno podruje. Prema mestu vrenja dostave, ovo
dostavno podruje spada u urbano dostavno podruje. Na
ovom dostavnom podruju, zastupljena su tri tipa gradnje:
visokogradnja, niskogradnja i meovita gradnja. Teren je
iskljuivo ravniarski. Na svim dostavnim rejonima, nain
kretanja potonoe je peke, osim na rejonu broj est, gde
potonoa koristi moped i bicikl.

Pote. Procedure koje se obavljaju prilikom kontrole

dostavnog podruja su metode ijom se primenom
procenjuje kvalitet organizacije dostavnog podruja i
ovakvu metodu nazivamo analitikom dostavnih rejona.
Analitika dostavnih rejona je nain da se proveri i ponovo
analizira organizacija dostavnog podruja kako bi se
iskljuile mogue greke u postojeoj organizaciji.
3. STATISTIKA OBRADA PODATAKA
Utvreno vreme potrebno za izvrenje svakog konkretnog
dela procesa rada iskazano preko ostvarenih norma
minuta predstavlja radni uinak odreene vrste i koliine
uloenog rada za vrenje usluga ili delova procesa rada u
potama. Broj izvrenih usluga i uloenog rada na dostavi
potanskih poiljaka potari upisuju u obrazac Line
evidencije potara za svaki konkretan dan.
Merenje radnog uinka, odnosno adekvatan unos
podataka u Line evidencije potara, vri se logikom
kontrolom pomenutih podataka ne gubei iz vida i
kontrolu unosa statistikih ifara koje se odnose iskljuivo
na dostavu.

2.3 Kadrovanje
3.1 Prosena produktivnost rejona
U dostavnoj poti 21113 Novi Sad, ima dvanaest stalno
zaposlenih radnika a pet radnika se povremeno angauju.
Od dvanaest stalno zaposlenih radnika u poti, tri radnika
su zaduena za rad na alteru i est dostavljaa. Preostala
tri radnika su upravnik pote i dva kontrolora. Od toga,
jedan kontrolor je zaduen za kontrolu platnog prometa, a
drugi za kontrolu dostave potanskih poiljaka. Pet
radnika na dodatnom spisku slue kao podrka alterskim
radnicima, u sluajevima poveanog obima poslovanja i
plaenog odsustva sa posla stalno zaposlenih radnika
(godinji odmori i bolovanje).
2.4 Voenje
Upravnik, odnosno kontrolori usmeravaju radnike da to
bolje i efikasnije obavljaju poslove. Meutim, nije
dovoljno da upravnik samo usmerava radnika, daje mu
naloge i zadatke, ve je neophodno i da ume da uvai
njegovo miljenje i sugestije. Od izuzetnog znaaja je
valjana i efikasna komunikacija sa radnicima i njihova
motivacija. U poti 21113 Novi Sad upravnik, kontrolori i
zaposleni izuzetno dobro komuniciraju, to je veoma
znaajno kada se radi o motivaciji radnika na radnom
mestu. Upravnik i kontrolori su uvek spremni da ponude
svoju pomo i reenje radnicima, za odreeni poslovni
problem, ukoliko se pojavi.
2.5 Kontrola organizacije dostavnog podruja pote
21113 Novi Sad
Kontrola predstavlja uporeivanje ostvarenih rezultata sa
planiranim. Kontrolom organizacije dostavnog podruja,
ureuju se procedure obavljanja kontrole na nivou
dostavne pote, procedure kontrole u slubama radnih
jedinica i organizacionom delu Javnog preduzea PTT
saobraaja Srbija koji je zaduen za organizaciju
uruenja. Na ovaj nain se, korienjem pomonih alata u
kontroli, doprinosi kvalitetnijoj organizaciji dostave u
cilju zadovoljenja potreba korisnika i zatite interesa

Prosena produktivnost rejona u jednoj dostavnoj poti je

podatak koji se odnosi na teritoriju rejona i koliinu
poiljaka koje prispevaju na dostavu, a ne na zaposlenog
koji na tom rejonu vri poslove dostave potanskih
poiljaka. Prosena produktivnost rejona dostavne pote
predstavlja zbir svih norma minuta ostvarenih na
poslovima dostave, koji se deli sa brojem rejona i radnih
dana u posmatranom periodu. Moramo imati u vidu
injenicu da se moe desiti da jedan dostavlja pokriva
vie rejona ireg i najireg dostavnog podruja.
Prosena produktivnost rejona, trenutno u poti se
obraunava na sledei nain:
=

100%

(1)

480 - norma minuta je vrednost koja se dobija kada se

osmoasovno dnevno radno vreme potara iskae u
minutama.
Prilikom kontrole dostavnog podruja ustanovio sam da
se u izraunavanju prosene produktivnosti, rauna da
dostavlja radi punih 8 sati (480 norma minuta), dakle bez
pauze od 30 minuta, koja je zakonom propisana i vremena
potrebnog za pripremu zaduenja i razduenja. Obzirom
da se na ovaj nain nerealno, umanjeno, prikazuje
produktivnost dostavljaa, to dovodi u pitanje kvalitet
procesa dostave, za potrebe ovog rada bie koriena
norma od 400 norma minuta:
=

100%

(2)

400 objektivno radno vreme potonoe

U ovih 400 minuta radnog vremena potonoe, u toku
jednog dana, ne ulazi: pauza od 30 minuta, priprema za
dostavu u trajanju od 30 minuta i priprema za razduenje
potonoe (20 minuta).

2180

3.2 Prosena produktivnost potara

Za razliku od prosene produktivnosti rejona, prosena
produktivnost potara u jednoj dostavnoj poti je podatak
koji se odnosi na ukupne norma minute koje ostvaruju
potari vrei poslove dostave potanskih poiljaka.
Prosena produktivnost potara, trenutno u poti se
obraunava na sledei nain:
=

100% (3)

gde:
*broj potara predstavlja prosan broj potara na radu
u posmatranom priodu.
Iz ove formule vidimo da i ovde dolazi do odstupanja, pa
je zbog toga potrebno primeniti sledeu formulu:
=

100%

(4)

3.3 Putni list potara

Svaki dostavni ron trba s dfini Putnim listom
potara koji sadri podatk o svim PAK-ovima na kojima
potar vri dostavu u toku radn ndlj, bilo da su u
pitanju ua, ira ili najira dostavna podruja. Kao jdan
od najvanijih lmnta za organizaciju dostavnog
podruja, prni put na ronu, odnosno krtanj potara
po ronu mora biti u skladu sa optimalno odrnim
itinrrom prikazanim u Putnom listu. Pravilno formiran
itinrr omoguava utdu vrmna krtanja po ronu,
utdu pogonskog goriva i smanjnj nproduktivnog
radnog vrmna.

prelazak na automatizovanu preradu poiljaka predlaem

uvoenje ovog modela zasnovanog na primeni potanskog
adresnog koda (PAK) i novog naina za merenje preenog puta potonoe.
Potanski adresni kod ima est numerikih i est alfanumerikih karaktera. Polaznu osnovu, odnosno prvi hijerarhijski nivo (dva numerika karaktera), ine teritorije
regije ili gravitacione zone. Drugi hijerarhijski nivo je
dostavna teritorija, koja se formira po matematikoj
metodi u zavisnosti od ekonomskih, funkcionalnih,
prostornih, demografskih i kulturnih kriterijuma. Trei
hijerarhijski nivo ine dva numerika karaktera koja
oznaavaju segment ulice, ili bezimenog kolskog puta.
Vie ovih segmenata ine dostavni rejon. etvrti
hijerarhijski nivo definie kuni broj, broj ulaza i broj
stana (est numerikih ili alfanumerikih karaktera).
Pri izraunavanju preenog puta potonoe koristi se
nekoliko parametara. Izraunavanje preenog puta
generie aplikacija. Parametri koji se koriste pri
izraunavanju preenog puta potonoe su: preeni put po
PAK - u, preeni put izmeu PAK - ova, neproduktivan
preeni put potonoe (pota-rejon-pota), tip gradnje,
konfiguracija terena i nain kretanja potonoe.
Aplikacija za izraunavanje preenog puta ima svojih
nedostataka. Pored navedenih parametara, potrebno je
ubaciti jo neke, kako bi se preeni put potonoe
preciznije i realnije izraunavao. Zbog navedenih
nedostataka, a uzimajui u obzir parametre koji ulaze u
odreivanje preenog puta potonoe, predstavljam model
za realnije prikazivanje preenog puta. Model se zasniva
na izraunavanju norma minuta, kada dostavlja prelazi
put izmeu PAK ova, po samom PAK u, norma
minuta za izvrenu uslugu i neproduktivan preeni put
potonoe.

3.4 Ostale metode kontrole korektnosti voenja

statistike u poti
Analizirajui Line evidencije potara i intervjuiui
potare sa ovog dostavnog podruja, a i sa drugih
dostavnih podruja RJ Novi Sad, doao sam do saznanja
da se pojedini poslovi koje rade potari ne evidentiraju.
Potari nesumnjivo ulau odreeni rad i potrebno vreme
prilikom izvravanja ovih poslova, pa iz tog razloga ti
poslovi koji se ne evidentiraju treba da uu u Linu
evidenciju potara, a samim tim e se reflektovati i na
produktivnost.
Prema ,,Pravilniku o statistici i normama, koji se nalazi
u Slubenom PTT glasniku od 2006. godine, strana 37,
skupna dostava predstavlja uruenje dve i vie poiljaka
za istog primaoca. Istraivanjem sam zakljuio, da postoji
vie problema u vezi voenja statistike skupne dostave za
fizika lica. Najvei problemi su struktura PAK-a koja se
koristi u naoj zemlji i nedostatak maine za automatsko
sortiranje poiljaka. Uvoenjem maine za automatsko
sortiranje i etvrtog hijerarhijskog nivoa PAK-a, dobie se
tani podaci o broju pojedinane i skupne dostave.
4. PREDLOG NOVOG MODELA ZA
UTVRIVANJE PRODUKTIVNOSTI POTONOE
U cilju prevazilaenja nedostataka postojee organizacije
dostavnog podruja pote i adekvatne pripreme za

=
+
+
+

( )

( )

( )



( )

Prva stavka, preeni put izmeu PAK ova podrazumeva

vreme, koje je potrebno dostavljau da pree iz jednog
PAK-a na drugi PAK. Ovo vreme e zavisiti od
konfiguracije terena, vrste puta, naina kretanja
dostavljaa po rejonu kao i udaljenosti izmeu PAK-ova
na dostavnom rejonu. Preeni put izmeu PAK ova se
mnoi sa odgovarajuom normom za preeni put,
definisanu u ,,Pravilniku o statistici i normama i sa
korektivnim faktorom kl. Vrednost korektivnog faktora kl
zavisi od konfiguracije terena i vrste puta.
=

(5)

li* - Stvarni put koji potonoa pree izmeu PAK ova

NM Norma minuta za preeni put
kl Korektivni faktor za preeni put izmeu PAK ova
Sabiranjem preenog puta izmeu PAK ova na jednom
dostavnom rejonu, dobijamo ukupan preeni put izmeu
PAK ova za dati rejon. Ovo se moe prikazati i
formulom:

2181

++

(6)

Druga stavka u Modelu je preeni put po PAK-u.

Izmereni preeni put dostavljaa po PAK u se mnoi sa
odgovarajuom normom za preeni put definisanu u
,,Pravilniku o statistici i normama i sa korektivnim
faktorom kp, ija vrednost zavisi od tipa gradnje i
enterijera stambene zgrade, konfiguracije terena i vrste
puta.

(7)

pi* - Stvarni put koji potonoa pree po PAK u

NM Norma minuta za preeni put
kp Korektivni faktor za preeni put po PAK u
Sabiranjem preenog puta po svakom PAK - u na
odreenom dostavnom rejonu, dobijamo ukupan preeni
put za posmatrani dostavni rejon. Navedeno se moe
iskazati sledeom formulom:

+ +

(8)

Trei deo Modela predvia odreivanje norme za

obavljanje dostave neregistrovanih poiljaka u kune
koveie. Norma za ovaj deo modela se dobija tako to
se, broj uruenih poiljaka pomnoi sa korektivnim
faktorom kn i normom za neregistrovane poiljke
(pojedinana i skupna dostava), definisanom u
,,Pravilniku o statistici i normama. Vrednost
korektivnog faktora kn zavisi od ureenosti kunih
koveia u domainstvima i stambenim zgradama.
=

(9)

ni* - Broj poiljaka koje dostavlja isporui po jednom

PAK - u
NM Norma minuta za izvrenu uslugu
kn Korektivni faktor za dostavu poiljaka

Neproduktivan preeni put predstavlja put koji potonoa

u toku svog radnog vremena pree od dostavne pote do
svog rejona i obratno. Norma za ovaj deo modela dobija
se tako to se neproduktivan preeni put pomnoi sa
normom koja odgovara nainu kretanja potonoe od
pote do svog dostavnog rejona i obratno.
5. ZAKLJUAK
Upravljanje dostavnim podrujem pote treba da obezbedi
optimalno iskorienje postojeih kadrova, poveanje
efikasnosti i rentabilnosti dostave. Optimalna organizacija
dostavnog podruja pote, preduslov je za kvalitetno
pruanje potanskih usluga korisnicima. Optereenost
potonoa koja je vea od optimalne dovodi do zastoja u
radu, nieg kvaliteta usluga, veeg broja izvetenih
poiljaka i poveanja trokova uruenja. U ovom radu
posebno je analiziran uticaj razliitih faktora na
produktivnost potonoa. Novi model za utvrivanje
produktivnosti potonoa, koji je u radu predloen
obuhvata sve posmatrane faktore i parametre i odreuje
njihov meusobni uticaj. Model je primenjiv u praksi.
Primena modela mogua je u uslovima automatizovane
prerade poiljaka u potanskom centrima.
6. LITERATURA
[1] arac D, ,,Modeli upravljanja potanskom mreom,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2010.
[2] Veovi V, ,,Strateki menadment u saobraaju,
Berane, 2009.
[3] Sindikat PTT radnika Srbije, http://www.sindikatpttsrbije.org.rs/izvrsniodbor/arhiva_IO/
[4] JP PTT saobraaja Srbija, Slubeni PTT glasnik,
Beograd, 2006.
Kratka biografija:

Sabiranjem normi za ostvarenu uslugu po svakom PAK

u, dobijamo ukupan broj norma minuta za ostvarenu
uslugu na odreenom dostavnom rejonu:

+ +

(10)

etvrti deo modela se odnosi na neproduktivan preeni

put potonoe.

2182

Nenad Martinovi roen je u Novom Sadu

1989. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj Modeli
upravljanja potanskom mreom odbranio je
2013. god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.12

PRIMENA ITS U ZONI RADOVA NA PUTU

APPLICATION OF ITS AT ROAD WORK ZONES
Ivan Milinkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Zone radova predstavljaju saobraajne
situacije koje su redovna pratea pojava saobraajnog
procesa, za koje korisnicu ne znaju uvek unapred gde e
na njih naii. Zbog toga zone radova na putu znaajno
utiu na pojavu zastoja u saobraaju.
Abstract Zone works represent traffic situations that
are a regular occurrence associated traffic process, in
which users do not always know in advance where it will
come to them. Because of this zone road works
significantly affect the occurrence of traffic jams.
Kljune rei: Bezbednost saobraaja, uesnici, zone
radova na putu, brzina.
1. UVOD
Eksploatacijom putne infrastrukture poveava se potreba
za njenom rehabilitacijom, kao i za redovnim
odravanjem. Sa druge strane, suoeni smo sa
konstantnim poveanjem broja vozila koja te iste puteve
koriste. Kao rezultat oba ova procesa javljaju se
neminovni zastoji na putu.
Bezbednost na putu u zoni obavljanja radova je deo
politike o bezbednosti na putevima kojoj je potrebno
poboljanje i posveenost. Na globalnom nivou praenje
saobraajnih nezgoda u zoni radova na putu je gotovo
neprepoznatljivo. Naime, u najznaajnijim bazama
podataka ne postoje posebni podaci o broju i posledicama
saobraajnih nezgoda u zoni radova na putu.
Tek u pojedinim radovima javljaju se pojedina
istraivanja koja se bave ovom problematikom. Zone
radova predstavljaju saobraajne situacije koje su redovna
pratea pojava saobraajnog procesa, za koje korisnicu ne
znaju uvek unapred gde e na njih naii. Zbog toga zone
radova na putu znaajno utiu na pojavu zastoja u
saobraaju.
Teko je identifikovati prave uzroke nezgoda, jer vie
faktora moe uticati da se desi nezgoda. Zbog toga nismo
sigurni da li su radovi na putu ili pored puta uvek uzrok
pojave nezgoda na toj lokaciji.
Predmet ovog rada je bezbednost i prevencija
saobraajnih nezgoda i povreda radnika u zoni radova na
putu. Ovaj rad se bavi poboljanjem bezbednosti kako
zaposlenih tako i korisnika puta u zonama u kojima se
izvode radovi. U radu se daje odreeni prikaz razliitih
faza izvoenja radova kao to je planiranje, izvoenje,
instalacija i zavretak radova.
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Dragan Jovanovi, vanr. prof.

2. UPOTREBA ITS-a U INFORMISANJU VOZAA

Infrastruktura za vozila (Infrastructure to Vehicles ITS)
pomae u obavetavanju vozaa o predstojeim radovima
na putu i o ogranienju brzine. Znaci na kojima se poruke
menjaju (CMS/ DMS/ VMS) su table za poruke koje se
postavljaju du puta i koje obavetavaju vozae o
incidentima, pruaju podatke o vremenu potrebnom za
putovanje, o zatvaranju puta zbog radova i o drugim
opasnostima koje ih mogu zatei u blizini zone rada.
Ovakva vrsta znakova se danas mnogo ee
upotrebljava. Na primer, ako je saobraaj veoma spor u
zoni rada, moe se postaviti znak koji e upozoriti vozae
da im predstoji zastoj od 10 minuta, zatim znak koji e ih
upozoriti da smanje brzinu na 55 km/h.
Ako brzina saobraaja bude i dalje veoma spora to
dovodi do jo veeg zakrenja, sistem e automatski
promeniti obavetenje na znaku, da predstoji jo dui
zastoj i savetovae vozae da dodatno smanje brzinu. Na
znaku se mogu nalaziti predlozi za alternativne pravce ili
mogu predloiti vozau da ukljue radio stanicu na kojoj
mogu uti obavetenja i savete ta dalje initi.
Kako bi poruke bile u skladu sa vremenom kada se
deavaju promene na putu i kako bi vozai to znali, na
njima moe da se napie i vreme kada su postavljene.
Vozai sa unapred dobijenim informacijama o saobraaju
ispred njih, bolje su pripremljeni za promenjene uslove u
saobraaju i zbog toga e bezbednije putovati.
Ekonomska korist od smanjenja zastoja i poboljanja
bezbednosti u zoni rada moe biti vanija od trokova
sistema kada se postavlja est ili vie ovakvih znakova.
Osim ITS sistema, za obavetavanje vozaa o stanju na
putevima koriste se i navigacioni ureaji. ITS se moe
koristiti i za obavetavanje vozaa da se niz put obavljaju
radovi.
ITS ukljuuje korienje elektronske, kompjuterske i
komunikacijske opreme u cilju prikupljanja informacija,
njihove obrade i preduzimanja odgovarajuih mera.
U radu su prikazana svetska iskustva u korienju
inteligentnih transportnih sistema u zonama radova na
putu. Rezultati primene ITS-a u zonama radova su
pozitivni.
Korienjem ove tehnologije smanjuje se broj
saobraajnih nezgoda, skrauju se zastoji na putu i
umanjuju trokoviradova.
3. PRIMENA ITS-a
ITS se u zonama radova koriste za:
Nadgledanje i upravljanje saobraajem,
Informisanje vozaa,
Upravljanje saobraajnim nezgodama,
Poveanje bezbednosti uesnika u saobraaju i radnika u

2183

zonama radova,
Poveanje propusne moi puta,
Procenu uinka izvoaa radova,
Planiranje zona radova.

interneta, ili prosleena putem pejdera, odnosno

mobilnog telefona.
Prikazivanjem informacija o stvarnom vremenu putovanja, vozaima se omoguava da, na osnovu informacija
koje su dosad primili, odlue kojim e se putem kretati.
Ukoliko je vreme putovanja autoputem veliko, ili se
dogodila neka saobraajna nezgoda na toj deonici,
vozai mogu da iskoriste alternativne putanje.
Takoe, ovim sistemom se obavetavaju vozai o stanju
saobraaja na deonici, to u svakom sluaju smanjuje
stres, i nervozu, koja moe biti prouzrokovana guvama,
i kolapsom.
Ako se stvarno vreme putovanja prikazuje na internetu,
istorijat baze moe da prikae vozaima podatke i informacije o prosenom vremenu putovanja na toj deonici, za
odreeno vreme u toku dana.

Slika 2. Prikaz saobraajnih znakova sa promenljivim

sadrajem, u funkciji obavetenja o stvarnom vremenu
putovanja.

Slika 1. Struktura ITS-a koja se primenjuje u zonama radova

na putu.

Sistem se sastoji od ureaja za prikupljanje podataka koji

su elektronski povezani sa centralnim serverom. Server
obrauje podatke prikupljene sistemom senzora, a zatim
odailje odgovarajue informacije vozaima i osoblju u
saobraajno-operativnom centru. Sama struktura ITS-a
prikazana je na Slici 1.
Saobraaj na putu se konstantno nadzire pomou
saobraajnih senzora koji su postavljeni na svakih 5001000 m puta.
Zatvoreni sistem kamera, koje su postavljene na
priblino svakom kilometru puta, alje saobraajnooperativnom centru snimke puta u realnom vremenu.
Podaci o brzini kretanja vozila, nagomilavanju vozila,
duini toka i eventualnim incidentima se informacionim
sistemom za prikupljanje podataka alje saobraajno
operativnom centru, inim ili beinim sistemom
prenosa informacija.
Centralni server obrauje pristigle podatke i na osnovu
serije predefinisanih scenarija odabira poruku koja e biti
emitovana. Ona moe biti odabrana automatski ili
manualno, a takoe, osoblje moe kreirati potpuno novu
poruku.
Identifikacija incidentnih situacija se vri manualno,
nadzorom pristiglih snimaka od strane strunog osoblja u
saobraajno operativnom centru.
Operater tada na osnovu realnih slika aktivira adekvatne
slube (policija, auto-moto savez, hitna pomo) ime se
izbegavaju preobimne akcije u sluajevima kada za njima
nema potrebe.
Trajanje stvarnog vremena putovanja predstavlja stvarno
ili realno vreme putovanja, gde se kompjuterski softver
koristi da predvidi sadanje vreme putovanja na
odreenoj deonici autoputa. Informacije mogu kasnije
biti prikazane vozaima preko saobraajnih znakova sa
promenljivim sadrajem (semafor tabli), prikazana putem

Slika 3. Stvarno vreme putovanja u toku dana

Na slici 3. prikazano je vreme putovanja u sekundama u

odnosu na odreeno vreme u toku dana. Moe se uoiti
da je najvee vreme putovanja, oko 800s u periodu od
6h do 9h, zatim vreme putovanja od oko 500s u periodu
od 2h do 3h, a u ostalim asovima je vreme putovanja
delimino isto, i to oko 400s.
Ove studije vrednuju koristi razvijenog ITS-a u zonama
radova na putu, i takoe dokumentuju kljueve lekcija
nauenih na osnovu prethodnih iskustva. Zastupnitva
zainteresovana za razvijanje slinih sistema mogu imati
koristi na osnovu rezultata ovih studija. Zastupnitva
mogu i da koriste steena iskustva i greke od razvijenih
zastupnitva kako bi unapredili svoje znanje i pomogli u
planiranju, dizajniranju i funkcionisanju zona pomou
ITS-a.
Ovakve iste studije odraivane su i u Miigenu,
Arkansasu, kao i u Severnoj Karolini i svuda su ITS
sistemi bili korisni.
U Arkansasu je 82% anketiranih vozaa reklo da je ITS

2184

omoguio sposobnost da reaguju na spor ili zaustavljen

saobraaj. Oko 50% anketiranih vozaa se sloilo da su
se oseali sigurnije tokom vonje kroz zone radova na
putu, zbog elektronskih poruka, njih 17% je imalo
neutralan stav, 32% se nije sloilo, a 2% anketiranih
vozaa nije odgovorilo.
Na primer, u Miigenu, ustanovljeno je znaajno
smanjenje prinudnih i opasnih skretanja kada su
saobraajni znakovi promenljivog saobraaja bili upaljeni,
kao i potencijalno smanjenje nezgoda.
Tri osnovne prednosti koje nam korienje ITS-a u
zonama radova pruaju su: poveanje propusne moi
saobraajnice, poveanje bezbednosti saobraaja i
smanjenje trokova pri rekonstrukciji i rehabilitaciji
puteva. U pozitivne efekte njegovog korienja ubrajaju
se i unapreenje komunikacije sa javnou i sa strunim
slubama na putu.
Poveanje propusne moi se postie prenoenjem
informacija vozaima o trenutnim uslovima na putu, tako
da oni mogu izabrati vreme i putanju svog kretanja. Ovaj
efekat se ITS-om takoe moe postii usporavanjem
saobraajnog toka kroz zonu radova.
Poveanje bezbednosti se postie tako to se vozai
pravovremeno obavetavaju o postojanju zona sa
radovima i uslovima puta (da li je usporen ili zaustavljen
saobraaj). Smanjenje broja nezgoda u odnosu na
oekivane u zonama radova, kao i smanjenje posledica
nezgoda su pokazatelj poveane bezbednosti.
Uteda trokova se postie automatizacijom procesa
koji su bili izvoeni manualno, ili su bili skupi, ili su
oduzimali mnogo vremena. Manji broj potrebnog osoblja
za upravljanje zonama radova je pokazatelj ove utede. Od
izuzetne je vanosti da celokupan sistem ima pouzdane
komunikacijske podsisteme jer njihov prekid ili loe
funkcionisanje onemoguavaju sve druge elemente ITS-a
da kvalitetno obavljaju svoju funkciju.
Vano je da se u poetku korienja sistema obezbedi
probni period u kome e svi njegovi elementi biti
testirani.
Potrebno je u sam proces planiranja uvoenja ITS-a
ukljuiti sve interesne strane i sistem prilagoditi
postojeim procedurama. Koordinacija je osnovni nain
razvoja i uvoenja ITS-a u primenu u zonama radova.
4. UPRAVLJANJE BRZINOM
Kada se obavljaju radovi na putu, upravljanje brzinom bi
trebalo da bude jedna od najvanijih stvari. Istraivanja su
pokazala da je brzina vozila u zoni radova u vezi sa
brzinom ulaska vozila u zonu radova.
Ogranienje brzine mora imati svoj kredibilitet. Ako
uesnik u saobraaju prolazi kroz zonu radova, a ne vidi
da se tu neto radilo u proteklih par dana, bie u iskuenju
da zanemari ogranienje brzine (NAVB- CNAC Belgijska
Bela Knjiga). U Holandiji su imali pozitivna iskustva sa
postavljanjem znakova obavetenja koji uesnicima u
saobraaju objanjavaju zato je put zatvoren iako se
moda trenutno na njemu nita ne radi. Takvi znaci su
doprineli da vozai lake prihvate ogranienje brzine.
Holandsko Ministarstvo Saobraaja uvelo je novo,
uverljivije, ogranienje brzine u zonama radova na
autoputevima. Ogranienje brzine se moe razlikovati od
jedne do druge kolovozne trake i u razliitim periodima u
toku dana.

Prema istraivanju sprovedenom na vozaima, brzina

kojom se kreu uglavnom zavisi od postavljenih znakova
i raznih poruka na gradilitu (VMS) sa kojima se susreu.
Takoe: verovatnoa da e vozai usporiti kada
prepoznaju znak raste kada je znak postao jo
specifiniji. Postoji potreba za boljom kontrolom i
postavljanjem poruka za ogranienja brzine, a ne samo
postavljanje uobiajenih znakova upozorenja. Druga mera
koja se moe sprovesti je informisanje javnosti o promeni
ogranienja brzine putem medija, kao to je na primer
radio, i tako smanjiti zakonska ogranienja. Sam izgled i
povrina kolovoza takoe utiu na smanjenje brzine. U
Nemakoj je Vlada 2010. poela da informie javnost
putem CB radio stanice, na sledei nain: upozorenje,
nailazite na opasnu deonicu puta. Sistem je uglavnom bio
usmeren na HGV vozae, a poruke su emitovane na
sedam razliitih jezika. CB radio jo uvek najvie sluaju
HGV vozai.
Jo jedna mera koja bi trebala da se sprovodi paralelno sa
informisanjem javnosti o smanjenju brzine, je prisustvo
saobraajne policije koja e kontrolisati da li se
ogranienje brzine potuje. Zbog posebne prirode zone
rada (ogranien prostor, otean ili nemogu pristup),
saobraajce treba obuiti i dati im instrukcije kako i gde
sprovoditi mere zbog nepotovanja saobraajnih propisa u
zoni rada. U Italiji Autostrade per IItalia S.p.A. radi na
smanjenju nezgoda na putu koristei razliite mere, kao
na primer, koriste mobilne telefone sa laserskom
kontrolom brzine kretanja vozila (autovelox). Oni
sarauju sa saobraajnom policijom.
Brzina se moe kontrolisati i postavljanjem fiksnih
automatizovanih kamera. Kamere se mogu koristiti i samo
na odreenim deonicama. Postavlja se niz kamera na
deonicu puta koja se smatra rizinom. Svako vozilo se
snima dok ulazi i izlazi sa tog dela puta. Slika i podaci se
uvaju u memoriji kamere. Kontrola deonica puta je
jedan efikasan sistem za kontrolisanje brzine vozila.
Ona dovodi do smanjenja brzine kretanja vozila du cele
deonice puta, a samim tim i do smanjenja broja nezgoda i
rtava nezgoda.
Kontrola brzine od strane saobraajaca i kontrola
kamerama su jedne od najefikasnijih mera za smanjenje
brzine kretanja vozila i postizanje cilja smanjenja brzine u
Velikoj Britaniji.
U zonama radova se efikasno koriste obine kamere koje
snimaju vozila radi kontrole brzine na glavnim putevima
(i dugoronim radovima). Agencija za autoputeve je
sprovela istraivanje o korienju kamera za kratkorone
radove (i tokom noi) pokazuje da je njihovo korienje
veoma praktino, jer je njihovo prisustvo znaajno
smanjilo brzinu kretanja vozila.
Drugo sredstvo koje se koristi za smanjenje brzine su
stroge kazne za prekoraenje u zoni rada. U Holandiji i
SAD se ve primenjuju, a u Velikoj Britaniji se
razmatraju.
Jo jedan nain za informisanje vozaa je trenutna
povratna informacija koju dobijaju o brzini kojom su
vozili. Moe se koristiti radar za posmatranje kretanja
vozila koji meri brzinu. To je portabl sistem koji se moe
montirati na saobraajni znak ili se moe postaviti tako da
vozai vide displej i da odmah znaju koliko su brzo vozili.
Holandsko Ministarstvo saobraaja je 2006. zapoelo
primenu novog probnog sistema za smanjenje brzine na

2185

putevima. Uesnici u saobraaju su odmah dobijali

povratnu informaciju o brzini kojom su se kretali, a
pokazivao im se i njihov registarski broj. Ova direktna
povratna informacija je dovela do smanjenja brzine.
Nerazumno veliko ogranienje brzine, tj. sporo kretanje
vozila, uvek treba izbegavati.
Glavni ishodi upravljanja saobraajem i kontrolisanja
brzine su:
Ako je ikako mogue, zadrati isti broj kolovoznih
traka, korienjem pomone trake, suenih traka,
prolaenjem kroz sredinu ili dodavanjem traka. Ako se
traka mora zatvoriti, uraditi to to je manje mogue,
ostaviti barem po jednu slobodnu traku u oba pravca,
koristiti uske trake ili pomone trake to je due mogue
kako bi se izbeglo ogranienje kretanja i razne smetnje.
Ako se mora zatvoriti traka na autoputu ili putu sa etiri
kolovozne trake, najbolje bi bilo zatvoriti brzu traku i
usmeriti saobraaj da se kree sporim trakama.
Ako se radovi obavljaju kratkorono, a saobraaj na toj
deonici nije prometan, mogu se korititi trake u jednom
pravcu naizmenino, samo se odredi prioritet. Poeljnije
je postaviti semafor nego koristiti zastavice.
Ako je potreban ogranien ekstra kapacitet, vozila se
mogu usmeriti ka alternativnim pravcima, pod uslovom
da taj put moe da iznese saobraaj koji je na njega
upuen i on se mora takoe kontrolisati.
Osmisliti plan za kontrolu saobraaja tako da vozai
imaju dovoljno vremena da se odlue na sledei potez,
naglasiti kljune informacije, upozoriti vozae na
opasnosti, ali bez preterivanja, biti uverljiv i izbegavati
konfuzne informacije. Sistem upravljanja saobraajem
treba da prati evaluaciju izvoenja radova u odreenom
vremenu i na odreenom prostoru, a konstrukciju ukloniti
to je pre mogue.
Odvojiti mesta za blagovremeno donoenje odluka za
vozae.
Minimizovati smanjenu vidljivost kada vozai ve dou
u takvu situaciju da ne mogu izbei konflikt. Na vreme
staviti znak upozorenja. Koristiti znakove, obeleja i
bezbednosne ureaje koji su u skladu sa postojeim
pravcem kretanja. Kada se obavljaju dugoroni radovi,
znake pokriti ili zameniti, takoe zameniti ostale objekte
koji nisu u skladu sa novonastalom situacijom na putu.
Kada se obavljaju kratkoroni radovi, koristiti ureaje
koji odgovaraju toj deonici puta.
Napraviti realnu procenu brzine kretanja vozila kada se
pribliavaju zoni rada, pa odrediti opravdanu i realnu
brzinu kretanja koja e biti u skladu sa ostalim
primenjenim bezbednosnim merama (smanjena irina
puta, prisustvo saobraajne policije).

koriste da fiziki zatite radnike u fazi postavljanja i

sklanjanja pribora za rad.
Za sve drave je vano da ne zaborave da pristup ovom
problemu treba da bude sveobuhvatan i jasan i da usklade
dokumenta i pravilnike ako ih ima vie. Oni moraju biti
logini i dosledni.
Jedan od ciljeva upravljanja bezbednou u zoni radova,
je sklanjanje radnika od tekueg saobraaja. To ukljuuje
ozbiljno planiranje svih procesa rada.
Glavni zadatak upravljanja zonom rada je postizanje
takvog stanja u kojem uopte nee biti smrtnih ishoda niti
povreda na radu. Od velike vanosti je odreivanje
vremena za izvoenje radova, jer su rokovi uglavnom
dosta kratki, a ako se izvoau produi vreme za
zavretak radova to moe dovesti do poveanja
bezbednosnih rizika.
Najrizinija oblast u zoni radova na putu je sama radna
oblast. Ovde se dogodi najvei broj nezgoda, kao i najvei
broj nezgoda sa fatalnim posledicama. Iz toga proizilazi,
da sve mere koje se budu preduzimale u ovoj oblasti
moraju biti usmerene na unapreenje regulisanja
saobraaja i obezbeenje radilita.
Poto je najdominantnija vrsta nezgode naletanje na
vozilo, namee se zakljuak da je osnovni uzrok tome
neprilagoena brzina. Vozila u saobraajnom toku imaju
razliite brzine. Poto je evidentan veliki broj nezgoda u
kojima je ukljueno vie vozila, to podrazumeva da
postoji velika interakcija meu vozilima, to je
prouzrokovano razliitostima izmeu brzina ovih vozila u
samom toku. Potrebno je definisati takve mere kako bi se
ove razliitosti smanjile.
6. LITERATURA
[1] ARROWS (1998). Advanced Research on RWZ
Safety Standards in Europe RWZ Safety Practical
Handbook.
[2] Berclaz, J., F. Fleuret, P. Fua (2006). Robust people
tracking with global trajectory optimization.
IEEE
Computer Society Conference on Computer Vision and
Pattern Recognition, New York, USA.
[3] ASFiNAG (2010) Road Safety Programme 2020.
[4] Directive 89/391/EEC on the introduction of measures
to encourage improvements in the safety and health of
workers at work.
[5] European Agency for Safety and Health at Work (EU
OSHA) Factsheet 96.
[6] Highways Agency UK (2007) Smart Operator
Spring/Summer 2007..
Kratka biografija:

5. ZAKLJUAK
Jo uvek ima dosta posla u odreivanju sveobuhvatnog
pristupa u problematici bezbednosti za poslove koji su
vezani za radove na putu ili u blizini puta. Akcenat treba
dati na upotrebi zatitne opreme kako bi se smanjili rizici
to nije uvek dovoljno kada se uzme u obzir i zdravstvena
zatita radnika.
Potrebno je obezbediti na dravnom nivou obavezne
vodie koji imaju pristup zasnovan na procesima za
bezbedan rad na putu ili u blizini puta i koji stavlja ljude
na prvo mest u procesu rada. Prioritet treba da bude na
preprekama i drugim zatitnim sredstvima, kada se oni
2186

Ivan Milinkovi roen je u Beogradu 1989.

god. Diplomski-master rad n na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
Bezbednost saobraaja odbranio 2013. god.
Dragan Jovanovi roen je u Zrenjaninu 1974
god. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka
2005. god., d 2011. je u zvanju vanredni
profesor. Oblast interesovanja bezbednost
saobraaja.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1.07

SYSTEMS FOR IMPROVING ROAD SAFETY IN THE WORK ZONE
, ,

.
,

,

.
,
.
Summary This research focused on portable and
innovative traffic control devices that could be considered
beneficial for any type of work zones where the duration
is one day or less. Because of its temporary nature,
drivers might be surprised by the presence of the work
zone which has not been there in the past few days, and
therefore, before approacging the work zone, drivers
should be adequately alerted about its presence. There
are various devices for alerting the ddrivers about shortterm work zones, and one of them are portable rumble
strips.
: ,
, .
1.

,

.
,
, ,
.

,

.



.

,
,


.
______________________________________________
:

, . .

, ,


,
,
.

, ,
, ,
.


,
,


.
.
2.

,
,

.


.

.
,
:
;
.
3.
3.1
0,25 inch,
, ,

(Advance Traffic Markings).
4 inch,
50 ft. ,
: , ,
.
, .
1.


,
.

2187

 1.

,
0,125 inch
. , 0,25 inch

.
0,25 inch
.
c, (Meyer, 2001),
,
65 mile/h,
30
mile/h. 0,125 inch
4 inch,
, 12 inch.


, ,
, 2,2 2,3 mile/h.

. ,
,
.
, ,
,
.


.
,
,
,

.
,
,
.
,
.

.

10 mile/h.

,
.

,
(
).
,

,


.
(Fontaine and Carlson, 2001)

,
70 mile/h.
0,25 inch, a
104 inch, 18
inch .

,
7,2 mile/h.
2 mile/h.


.
,
,

.
.

.

,
0,25 inch
.

,

. ,

.

,
, 55
mile/h,
40 mile/h.
3 ft
,
,
.
3.2
Swarco
4 6 inch
, 4 6 ft 0,15 0,25 inch
.

.

2188


,
2.
80 dB
, 30 55 mile/h.

2.

,
,
. ,


.

,
,
.
0,75 inch

,
, .
.
,
.
,
,
.

, ,
.

,

.
,
. ,


.

5.500 ft
. 600 ft
8 mile/h,
.


.

3.3

(Recycled Technology) (2009)
0,75 inch, 6 inch ,
5 ft 45
.


.



10 40 mile/h.
. ,



.
,

,
.
3.4
2 inch
1,25 inch , ,
.
24 ,
,
4 ft.
,
,
.
3.5

,

(Plastic Safety
Systems Industries).
11 ft , 12 inch
, 13/16 inch 105 ib.

.

. 2009.


(American Traffic Safety Services
Association).
(Schrock)

,
, .


, ,
.

,
.

2189




60 mile/h.

,

, .

5 10 mile/h.
,
,
. ,



.
4.

,
, , ,
,
.

, ,

,

.

8 mile/h,
,
,
.



.
,
.

.
,

.

,


. ,
36 inch ,


. 5%
,

.

5.
[1] Advance Traffic Markings (ATM). (2010). Orange
ATM Removable Rumble Strips.
[2] Benekohal, R. F. and J. Shu. (1992). Speed
Reduction Effects of Changeable Message Signs in a
Construction Zone. Illinois Cooperative Highway
Research Program Series No. 239.
[3] Fontaine, M. D. and P. J. Carlson. (2001).
Evaluation of Speed Displays and Rumble Strips at
Rural Maintenance Work Zones. Journal of the
Transportation Research Board. Transportation Research
Record No. 1745: 2738.
[4] Fontaine, M., P. Carlson, and H. G. Hawkins, Jr.
(2001). Use of Innovative Traffic Control Devices to
Improve Safety at Short-Term Rural Work Zones. Report
TTI 0-1879-S. College Station, Texas: Texas
Transportation Institute, Texas A&M University
[5] Heaslip, K. P., S. D. Schrock, M.-H. Wang, R.
Rescot, Y. Bai, and B. Brady. (2010). A Closed Course
Feasibility Analysis of Temporary Rumble Strips for Use
in Short-Term Work Zones. Journal of Transportation
Safety & Security 2, no. 4: 299311.
[6] Kansas Department of Transportation. (2009).
(revised). Kansas Highway Sign Manual.
[7] Manjunath, D., M. R. Virkler, and K. L Sanford
Bernhardt. Preformed Rumble Strips Effectiveness of
Swarco Rumblers on US 65 in Springfield, Missouri.
Lincoln, Nebraska: Midwest Smart Work Zone
Deployment Initiative, Mid-America Transportation
Center.
[8] Meyer, E. (2006). Design of Portable Rumble Strips:
Phase 1. Lincoln, Nebraska: Midwest Smart Work Zone
Deployment Initiative, Mid-America Transportation
Center. www.intrans.iastate.edu/smartwz/reports/2005meyer-portable-rumble.pdf
Accessed
August
1,
2010.Transportation, Final Report FHWA-IL-UI-235.
Urbana, Illinois: University of Illinois.

2190

1987. .

2013.
.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 004

UNAPREENJE ELEKTRONSKE TRGOVINE KROZ PRIMENU MODELA ZA IZBOR

TRANSPORTNIH SREDSTAVA U PROCESU DISTRIBUCIJE ROBE I POILJAKA
E-COMMERCE IMPROVEMENT THROUGHOUT APPLICATION MODEL FOR
SELECTION MEANS OF TRANSPORT IN DISTRIBUTION PROCESS OF GOODS AND
SHIPMENTS
Milo Radoevi, Fakutet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu definisani su pojmovi
elektronskog poslovanja i elektronske trgovine, ukazano
je na znaaj i prednosti elektronske trgovine sa posebnim
osvrtom na ulogu i mesto pote u razvoju elektronske
trgovine. Osnovni cilj rada je da se ukae na doprinos
pote razvoju elektronske trgovine. Predloen je novi
model za upravljanje logistikim procesima u distribuciji
robe kupljene putem Interneta kako bi se smanjili trokovi
transporta paketa izmeu potanskih centara izborom
optimalnog transportnog sredstva za distribuciju
poiljaka, a samim tim se i poveao prihod pote od
paketskih usluga.
Abstract This work defines the terms of electronic
commerce and electronic business, it pinpoints the
advantages and significance of electronic commerce with
special attention to the role and position of the post office.
The basic aim of this paper is show the contribution of the
post office in development of electronic commerce.
Moreover, it offers a new model for managemenent of
logistical processes in distribution of merchandise bought
over the Internet so as to reduce costs of transport
between postal centers when choosing the optimal means
of transport for distribution of shipments, and therefore
increasing the income of the post office concerning
packages and parcels.
Kljune rei: Elektronsko poslovanje, elektronska
trgovina, model distribucije
1. UVOD
Elektronska trgovina je bitan segment elektronskog
poslovanja i predstavlja savremeni nain obavljanja
trgovinskih aktivnosti (kupovina i prodaja proizvoda i
usluga) i zasniva se na korienju informacionih i
komunikacionih tehnologija.
U ovom radu obraeni su pojmovi elektronskog
poslovanja i elektronske trgovine, segmenti i modeli
elektronske trgovine, vrste i osnovni sistemi elektronskog
plaanja, kao i prednosti i ogranienja elektronske
trgovine.
Razmatrane su perspektive razvoja elektronskog
poslovanja i elektronske trgovine u Srbiji, kao i kupovina
putem Interneta u Srbiji.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Dragana arac, docent.

Analizirana je mogunost implementacije elektronske

trgovine u potanski sistem kao i znaaj elektronske
trgovine za dravu, privredu i graane sa posebnim
osvrtom na ulogu i znaaj Pote Srbije na razvoj
elektronske trgovine u Srbiji.
Izraen je model za izbor transportnih sredstava u procesu
distribucije robe i poiljaka.
2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE I
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Promene krajem XX i poetkom XXI veka, pre svega
pojava Interneta, dovode do promena celokupnih odnosa
u drutvu. Internet tehnologija je podstakla razvoj novih
naina organizovanja i upravljanja koji su iz korena
promenili poslovanje i omoguili razvoj novih naina
poslovanja elektronsko poslovanje.
2.1 Elektronsko poslovanje
Elektronsko poslovanje (en:E-business) podrazumeva
voenje poslova na Internetu, koje pored kupovine i
prodaje obuhvata i organizaciju poslovanja firme u
mrenom
okruenju,
organizovanje
poslovne
komunikacije sa kupcima, kao i voenje brige o njima.
Kljuni poslovni procesi se transformiu korienjem
elektronsko komunikacionih tehnologija u cilju
automatizacije poslovnih transakcija i tokova poslovanja.
Odnosi se na sve procedure i tehnologije koje
automatizuju poslovne transakcije putem elektronskih
sredstava.
2.2 Elektronska trgovina
Elektronska trgovina (en: electronic commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga
(kupovina i prodaja) preko mree i raunara, kao i prenos
kapitala i korienje digitalnih komunikacija. Pored toga,
ona ukljuuje i ostale poslovne funkcije preduzea kao to
su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine.
E-trgovina obuhvata sve transakcije sa kupcima, dobavljaima i drugim poslovnim partnerima kako bi se prikupile potrebne informacije za obavljanje poslova trgovine.
Kupovina preko Interneta se smatra najprofitabilnijim
oblikom trgovine iz nekoliko razloga. esto je najbri i
najjeftiniji nain kupovine proizvoda, kupovina je
mogua u bilo koje doba dana ili noi, ne postoje
geografska ogranienja za kupce, ne plaa se zakup

2191

poslovnog prostora. Bez obzira na lokaciju, prodavac

oglaavajui svoj proizvod na Internetu omoguuje svim
korisnicima globalne mree da vide njegov proizvod, ak
i ako su hiljadama kilometara udaljeni. Da bi se bavio
klasinom maloprodajom, prodavac najpre mora uloiti u
infrastrukturu, prostor, zaposlene i prateu opremu. To su
ogromna ulaganja ako se prodajom eli pokriti veliko
podruje, kao to je na primer cela drava. Nasuprot tome,
organizovanje Internet maloprodaje je mnogo jeftinije, s
obzirom da sve fizike komponente trgovine zamenjuje
jedan Internet sajt.
2.3 Segmenti elektronske trgovine
Osnovni poslovi kojima se bavi elektronska trgovina su
prodaja i kupovina roba, kapitala, usluga i radne snage
putem Interneta. Ona se, pored Web stranice firme na
kojoj je omoguena kupoprodaja, pojavljuje i u tzv.
online bankama, Internet aukcijama, Internet
berzama, kao i na stranicama na kojima je radna snaga
predmet angaovanja.
Primarni segmenti elektronske trgovine su:
Web prodavnice
Internet bankarstvo
Internet berze
Internet aukcije
Internet inteligencija
2.4 Modeli e-trgovine
Postoji mnotvo poslovnih modela elektronske trgovine, a
kao osnovni se izdvajaju sledei modeli:
B2B (Business-to-Business) model
B2C (Business-to-Costumer) model
C2C (Costumer-to-Costumer) model
trgovina unutar kompanije
e-vlada
mobilna trgovina
B2B model elektronske trgovine obuhvata prodaju
proizvoda i usluga izmeu organizacija u sklopu razliitih
kompanija i korporacija u koju su ukljueni proizvoai,
distributeri, veletrgovina, transporteri, maloprodavci.
B2C model elektronske trgovine ukljuuje sve poslovne
transakcije izmeu privrednih subjekata i potroaa,
usmeren je na marketing prodaju proizvoda i usluga i
odlikuje ga veliki broj relativno malih transakcija.
C2C model elektronske trgovine je model u kojem
potroai vre prodaju proizvoda i usluga jedni drugima
uz pomo online kompanije koja kreira trite,
obezbeuje pretragu i plaanje.
Trgovina unutar kompanije je model elektronske trgovine
koji karakterie saradnja, kupovina i prodaja izmeu
razliitih poslovnih jedinica u okviru jedne kompanije,
kao i saradnja, kupovina i prodaja izmeu zaposlenih u
kompaniji korienjem intraneta i korporacijskih portala.
E-vlada je model elektronske trgovine koji predstavlja
servis graana i u kojem se Internet i druge informacione i
komunikacione tehnologije koriste kako bi se
pojednostavilo i olakalo komuniciranje sa dravnom
upravom.
Mobilna trgovina predstavlja novi i savremeni nain
pristupa i korienja servisa za poslovanje i odnosi se na

voenje e-trgovine putem beinih ureaja. Podrazumeva

korienje mobilnog aparata i odgovarajuih protokola za
prenos podataka koji omoguavaju kupovinu razliitih
proizvoda ili usluga, realizaciju bankovnih transakcija i
pristup plaenim sadrajima i informacijama.
2.5 Prednosti i ogranienja elektronske trgovine
Elektronska trgovina ima mnogobrojne prednosti, kako za
preduzea, tako i za kupce i za drutvo u celini u odnosu
na klasian nain trgovine.
Najbitnije prednosti uvoenja elektronske trgovine za
preduzea su:
uz vrlo niska kapitalna ulaganja i operacione
trokove omoguava prodavcu da bude dostupan
velikom broju kupaca iz svih krajeva sveta
smanjuju se zalihe
koristi se sistem isporuke just in time
prua mogunost korienja poslovnih modela
kojima
se
poveava
profitabilnost
i
konkurentnost preduzea
Najbitnije prednosti koje kupci imaju uvoenjem
elektronske trgovine u preduzea su:
proizvodi i usluge su jeftiniji
postojanje mogunosti kupovine na mnogim
mestima
postojanje velikog izbora proizvoda i usluga
u svakom momentu tokom itave godine, bez
obzira na lokaciju, omogueno je obavljanje
kupovine ili neke druge transakcije
mogunost brzog online uporeivanja cena
Najbitnije prednosti koje drutvo ima od uvoenja
elektronske trgovine su:
razvoj digitalne ekonomije
utie na poveanje ivotnog standarda ljudi jer
omoguava prodaju odreenih proizvoda po
niim cenama
omoguava veem broju pojedinaca rad kod
kue
Pored navedenih prednosti, elektronska trgovina ima i
svoja ogranienja, koja mogu biti tehnika i netehnika.
Tehnika ogranienja e-trgovine ogledaju se u nedostatku
opte prihvaenih standarda za kvalitet, bezbednost i
pouzdanost, nedovoljnoj irini frekvencijskog opsega u
oblasti telekomunikacija, postojanju problema u
integrisanju Internet softvera, kao i problema u
integrisanju softvera za elektronsku trgovinu.
Netehnika ogranienja e-trgovine su otpor kupaca,
nedostatak kritine mase i nacionalna i meunarodna
zakonska regulacija.
Iako postoje ova ogranienja, vremenom e njihov uticaj,
a posebno uticaj tehnikih ogranienja biti smanjen ili ak
prevazien to e dovesti do jo veeg prihvatanja
elektronske trgovine. Akumuliranjem iskustava primene i
unapreenjem tehnologije, prednosti e-trgovine e doi
jo vie do izraaja.
3. ELEKTRONSKO POSLOVANJE I
ELEKTRONSKA TRGOVINA U SRBIJI
Kao svuda u svetu, razvoj Internet tehnologije prua
mogunost i naoj zemlji da se integrie u ve postojee

2192

ili novostvorene sisteme elektronskog poslovanja. Proces

integrisanja je veoma sloen proces i zahteve velika
novana ulaganja i angaovanje stunjaka iz razliitih
oblasti.

sistem jer se tim promenama ukidaju fizike granice do

tada ogranienih nacionalnih trita, a od potanskog
sistema se zahteva prilagoavanje novonastaloj situaciji
na tritu.

3.1 Perspektive razvoja elektronskog poslovanja i

elektronske trgovine u Srbiji

4.1 Implementacija elektronske trgovine u sistem

pote

Uslov za dalji razvoj elektronskog poslovanja podrazumeva raspolaganje informatikom infrastrukturom

odgovarajuih kapaciteta. Neophodno je standardizovati
sve aspekte rada mree od standarda video distribucije,
protokola za rad u mrei i pruanja mrenih usluga do
kompresije raznih oblika multimedijalnih dokumenata
kako bi se osigurala kompaktibilnost ureaja i metoda
koje se koriste u elektronskom poslovanju. Za nesmetan
razvoj elektronskog poslovanja, pored navedenih
tehnolokih preduslova, potrebno je unaprediti i zakonske
pretpostavke u oblasti zatite autorskih prava i privatnosti.
Takoe, neophodno je i omoguiti univerzalni pristup
mrei kao i osigurati adekvatnu politiku cena za pristup
mrei i korienje informacija. Brz razvoj tehnologije,
razvoj novih servisa i poslovnih modela, kao i razvoj
nacionalnih i meunarodnih standarda elektronskog
poslovanja predstavljaju osnovne razloge za optimistika
predvianja brzog razvoja ovakvog vida poslovanja.
Iako postoji tendencija rasta broja raunara po
domainstvu, broja Internet korisnika i zastupljenosti
informaciono komunikacionih sredstava u preduzeima,
Republika Srbija i dalje u velikoj meri zaostaje u oblasti
tehnologije i informatike u odnosu na razvijene evropske
zemlje. U poslednjih nekoliko godina evidentan je
znaajan razvoj aktivnosti elektronske trgovine u
Republici Srbiji.

Pote nude irok spektar usluga, kako tradicionalnih, tako

i novih i ne povlae se pred novim tehnologijama koje iz
dana u dan menjaju koncepciju komunikacija ve se i
same menjaju i pokazuju da mogu da budu inovativne
kako bi zadovoljile svakodnevne komunikacijske potrebe
ogromnog broja ljudi i preduzea. Ekspanzijom
elektronske trgovine dolazi do razvijanja novih usluga od
strane potanskih operatora kako bi se zadovoljile
promenljive potrebe korisnika. Svaki fiziki proizvod
naruen elektronskim putem se u najveem broju
sluajeva dostavlja naruiocu posredstvom potanskog
operatora jer potanski operator obezbeuje fleksibilna
reenja, tako da kupci dobijaju naruene proizvode u
predvienom vremenskom roku na naznaenoj adresi.
Uloga potanskog sektora u elektronskoj trgovini se
najee povezuje iskljuivo sa dostavom. Meutim,
daleko od toga da je to jedina uloga pote, s obzirom da
potanski operatori mogu da imaju i ulogu u finansijskoj
transakciji koja je povezana sa online razmenom roba i
usluga. Potanski operatori nude reenje u obliku ponovo
punjive prepaid kartice ili pruanju elektronske usluge
plaanja uz maksimalnu sigurnost. Takoe, veina
potanskih operatora prua mogunost praenja i lociranja
poiljaka to znaajno utie na poveanje pouzdanosti
prilikom transakcija u elektronskoj trgovini.
4.2 Elektronska trgovina i Pota Srbije

3.2 Kupovina putem Interneta u Srbiji

Perspektiva elektronske trgovine u Srbiji u velikoj meri
zavisi od dravnih institucija i privrednih subjekata koji
jo uvek nisu organizovani na pravi nain kako bi
omoguili pruanje svojih usluga putem Interneta. Kljuni
problemi kada je u pitanju kupovina putem Interneta u
Srbiji su elementarna informatika nepismenost
stanovnitva, kao i nepoverenje korisnika, s obzirom na
injenicu da samo 10% korisnika platnih kartica, koji
koriste Internet, i kupuju putem Interneta, dok u zemljama
Evropske Unije ti problemi ne postoje i u njima se preko
60% trgovine obavlja elektronskim putem. I pored svih
potekoa sa kojima se susree u Srbiji, elektronska
trgovina u naoj zemlji belei konstantan rast broja
korisnika usluga koje ona prua. Prema podacima
Republikog zavoda za statistiku, u Srbiji je preko
600.000 lica kupovalo ili poruivalo robu i usluge putem
Interneta 2012. godine to je 220.000 lica vie u odnosu
na 2011. godinu i predstavlja porast broja korisnika od
preko 50% u odnosu na 2011. godinu.
4. ULOGA POTE U RAZVOJU ELEKTRONSKE
TRGOVINE
Promene u oblasti informaciono komunikacionih
tehnologija koje omoguavaju elektronsku komunikaciju i
elektronsku trgovinu su od izuzetnog znaaja za potanski

Osnovni cilj Pote Srbije je da iskoristi elektronsku

trgovinu kako bi poveala obim paketskih usluga tj. da se
nametne na tritu dostave i da ona preuzme ulogu
nevidljive ruke, koja treba da transformie porudbine
korisnika putem Interneta u pakete i pakovanja u rukama
kupaca. Kljune prednosti Pote Srbije u odnosu na
kurirske slube i druge slube koje vre dostavu su:
potanska mrea i potanski kapaciteti
iskustvo zaposlenih i duga tradicija
garantovani rokovi uruenja
dokazan kvalitet
visok nivo bezbednosti
CePP
5. MODEL ZA IZBOR TRANSPORTNOG
SREDSTVA U PROCESU DISTRIBUCIJE ROBE
KUPLJENE PUTEM INTERNETA
Fizika distribucija se sastoji od planiranja, sprovoenja i
kontrole fizikog protoka materijala, gotovih proizvoda i
sa njima povezanih informacija od poetne take (taka
izvora) do krajnje take (taka potronje), kako bi se
zadovoljili zahtevi potroaa i time ostvario profit. Kako
bi poveala prihode od paketskih usluga, tj usluga
distribucije robe kupljene putem Interneta, Pota Srbije
mora da smanji trokove transporta izmeu potanskih

2193

centara. Ovo zahteva izradu modela za izbor optimalnog

transportnog sredstva u procesu distribucije.
Kod izrade modela bitno je obratiti panju na izbor
transportnog sredstva kojim e se obavljati distribucija,
vodei rauna da se paketi i roba moraju uruiti u
propisanim rokovima za prenos poiljaka.
Prilikom izbora transportnog sredstva koje e se koristiti
za transport poiljaka izmeu potanskih centara mora se
voditi rauna o karakteristikama i vrstama robe i
poiljaka, obimu prevoza na pojedinim relacijama,
zahtevima u pogledu rokova prevoza i vrednosti
pojedinanih kriterijuma za organizaciju transporta robe i
poiljaka.
Model koji se izrauje ima za osnovni cilj
zadovoljavanje potreba korisnika elektronske trgovine i
potanskog operatora tako to e smanjiti trokove
distribucije naruenih proizvoda i realizuje se u 5 faza:
odreivanje karakteristika relacije;
kategorizacija poiljaka koje se transportuju i
odreivanje prioriteta u prenosu;
odreivanje
kriterijuma
za
rangiranje
alternativnih transportnih sredstava;
utvrivanje znaaja pojedinanih kriterijuma za
relaciju koja se razmatra;
rangiranje alternativnih transportnih sredstava.
Prilikom izbora transportnog sredstva koje e se koristiti
za distribuciju poiljaka izmeu potanskih centara vodi
se rauna o karakteristikama vozila (cena, maksimalna
brzina, snaga motora, korisna nosivost, zapremina
tovarnog prostora, potronja goriva, prenik okretanja,
zapremina rezervoara, kvalitet, trokovi odravanja,
estetski izgled i mogunost nabavke rezernih delova) i u
zavisnosti od zahteva koje vozilo treba da ispuni vri se
optimizacija i bira se najpovoljnija kombinacija cene i
kvaliteta usluge transporta. Optimizacija se vri pomou
programa Promethee.
Na primeru transporta poiljaka na podruju GPC
Beograd, testiramo primenu modela.
Relaciju Beograd-Beograd karakterie gradska vonja,
guva u saobraaju, esti zastoji u saobraaju, relativno
mala udaljenost izmeu potanskih centara, izuzetno
veliki broj pismonosnih poiljaka svih kategorija koje se
otpremaju izmeu PC i GPC (9.343.639 to predstavlja
16.264 vree mase 306.032,99 kg na mesenom nivou),
kao i veliki broj i velika masa paketa primljenih u radnim
jedinicima (470 paketa ukupne mase od 2.328,02 kg) i
paketa primljenih u potanskim centrima (15.580 paketa
ukupne mase od 50.406,14 kg).
Na ovoj relaciji distribuiraju se pismonosne i paketske
poiljke i prioritet pri prenosu imaju pismonosne poiljke.
Samo paketi poslati Post Express-om imaju istu vanost
prilikom distribucije kao i preporuene pismonosne
poiljke.
Vanost kriterijumi koji se koriste prilikom izbora
optimalnog transportnog sredstva za distribuciju poiljaka
dati su u tabeli 1.

Tabela 1. Vanost kriterijuma

Karakteristike vozila

Ocena vanosti

Cena vozila

Maksimalna brzina

Snaga motora

Korisna nosivost

Zapremina tovarnog prostora

Potronja goriva

Prenik okretanja vozila

Zapremina rezervoara

Kvalitet vozila

Trokovi odravanja vozila

Estetski izgled vozila

Nabavka rezernih delova

Kao
optimalno
vozilo,
korienjem
programa
Promethee, kojim je izvrena optimizacija, za relaciju
Beograd Beograd izdvaja se vozilo Fiat ducato.
6. ZAKLJUAK
Ekspanzijom elektronske trgovine potanski sektor razvija
niz novih usluga kako bi zadovoljio potrebe ogromnog
broja korisnika. Radi ostvarivanja postavljenih stratekih
ciljeva u razvoju e-trgovine, pota pre svega treba da
ponudi kvalitetan osnovni potanski servis, koji
podrazumeva brz i siguran transport robe i poiljaka. To
se postie izradom modela za izbor optimalnog
transportnog sredstva u distribuciji robe kupljene putem
Interneta.
7. LITERATURA
[1] Momilo Kujai, Potanski saobraaj, FTN
izdavalatvo, Novi Sad, 2005.
[2] Jelena Konar, Elektronska trgovina, Ekonomski
fakultet, Subotica, 2008.
[3] Milan Gaovi, Menadment prodaje, Institut
Ekonomskih Nauka, Beograd, 2010.
[4] Vesna Babi Hodovi, Anto Domazet, Emir Kurtovi,
Osnovi marketinga, Ekonomski fakultet, Sarajevo,
2012.
[5] www.posta.rs
Kratka biografija:

2194

Milo Radoevi roen je u Zrenjaninu 1989.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj Modeli
upravljanja potanskom mreom odbranio je
2013. god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 625

VREDNOVANJE VARIJANTNIH REENJA NA RASKRSNICI BULEVAR KRALJA

PETRA I KISAKA U NOVOM SADU
EVALUTION OF ALTERNATIVE SOLUTIONS OF CROSSROAD BOULEVARD
KRALJA PETRA I KISAKA IN NOVI SAD
Bojan Mii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu izvrena je analiza
uslova odvijanja saobraaja na raskrsnici Bulevar kralja
Petra I Kisaka u Novom Sadu. Nakon izvrene analize
postojeeg stanja, u cilju poboljanja nivoa usluge dat je
prijedlog razliitih varijantnih rjeenja u skladu sa
prostornim mogunostima lokacije. U cilju izbora
optimalnog reenja izvreno je funkcionalno i ekonomsko
vrijednovanje
prema
standardnim
ininjerskim
postupcima u ovoj oblasti.
Abstract This paper presents traffic analyses at the
crossroads Boulevard kralja Petra I Kisaka in Novi
Sad. After the analyses, in order to improve the level of
service, the proposition of different solutions is given
according to the posibilities of given locality. In order to
select the optimal solution has been functionally and
economically amounts under standard engineering
procedures in this area.
Kljune rei: analiza saobraaja, raskrsnica, prijedlozi
rjeenja, vrednovanje projekata.
.
1. UVOD
Sa stanovita uslova odvijanja saobraaja, raskrsnice po
pravilu predstavljaju kritina mesta na mrei drumskih
saobraajnica. Iz tog razloga, prilikom izgradnje ili
rekonstrukcije saobraajnica veoma je vano pravilno
dimenzionisati raskrsnice i u skladu sa potrebama
definisati adekvatan tip regulisanja saobraaja [1].
Pored geometrijskih karakteristika i karakteristika tokova
vozila i peaka, za izbor optimalnog reenja su veoma
vane i funkcionalne karakteristike raskrsnice, odnosno
veliina zasienog toka i kapaciteta. Na osnovu veliine i
karakteristika zahtjeva za protokom i kapacitivnih
karakteristika raskrsnice, mogu se definisati parametri na
osnovu kojih se definiu uslovi odvijanja saobraaja i
nivo usluge [2].
Raskrsnica Bulevar kralja Petra I Kisaka se nalazi u
centralnoj zoni grada Novog Sada. Radi se o
etverokrakoj asimetrinoj nesemaforisanoj raskrsnici.
Ulica Bulevar kralja Petra I predstavlja sporedni prilaz u
odnosu na Kisaku ulicu koja vodi ka centru grada i koja
ima jako intenzivan tok. S toga, vozila se oteano
ukljuuju u saobraaj sa ovog prilaza [8].
__________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio Prof. dr Vuk Bogdanovi.

Nakon prognoze budueg saobraajnog optereenja, dolo

se do zakljuka da izgraeni saobraajni objekat nee
moi da zadovolji potrebe za zahtjevanim kapacitetom ili
e biti predimenzionisan, to je prikazano na slici 1 [5].

Slika 1: Prognoza budueg saobraajnog optereenja

Cilj ovog rada je dati prijedloge poboljanja kapaciteta i
nivoa usluge za razliite varijante rjeenja a zatim
odabrati najbolju varijantu kao rjeenje datog problema.
2. ANALIZA USLOVA ODVIJANJA SAOBRAAJA
NA POSTOJEOJ MREI UZ POMO HCM METODE
U ovom dijelu rada bie prikazani parametri kvaliteta
odvijanja saobraaja na predmetnoj raskrsnici u 2013
oj, 2018 oj i 2023 oj godini. Pod pojmom parametri
kvaliteta odvijanja saobraaja podrazumijeva se kapacitet
i nivo usluge. Za proraun predhodno navedenih
parametara primjenjivana je metodologija HCM 2000.
U postojeem stanju raskrsnica Bulevar kralja Petra I
Kisaka funkcionie na principu da vozila u Kisakoj ulici
imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na prilaze ulica
Bulevar kralja Petra i Dositejeve ulice. Vertikalna i
horizontalna signalizacija je izvedena u skladu sa
standardom [7].
Takoe, da bi izraunali kapacitet i nivo usluge na
ulivnom grlu 4, morali smo da dupliramo mjerodavni
kapacitet jer postoje dvije saobraajne trake a manevri
koji se vre u ovim trakama su polukruno okretanje,
lijevo skretanje i nastavljanje kretanja pravo. Zbog
predhodno navedenih razloga imamo najvee vremenske
gubitke na ovom ulivnom grlu. Prilikom izraunavanja
kapaciteta i nivoa usluge za 2018. godinu i 2023. godinu
dolo se do zakljuka da veliina protoka za ove dvije
godine premauje vrednosti kapaciteta raskrsnice.

2195

Varijanta 2. etvorokraka semaforisana raskrsnica,

slika 4: mijenja se geometrija raskrsnice. Na prilazu 2
izvrie se ruenje postojeeg objekta. Umjesto jedne
ulivne i jedne izlivne saobraajne trake dobijaju se po
dvije ulivne i jedna izlivna saobraajna traka. I u ovom
sluaju, na raskrsnici je predvieno uvoenje svjetlosne
signalizacije.

Slika 2: Postojee stanje raskrsnice

Nakon analiziranog trenutnog stanja moe se uoiti
sledee: Ukupan nivo usluge raskrsnice u postojeem
stanju je ,,F . Na ulivnim grlima 1 i 3 nivo usluge je
veoma visok ,,A, meutim na ulivnim grlima 2 i 4 nivo
usluge je ,,F. Neprihvatljiv nivo usluge na ovim ulivnim
grlima je zbog intenzivnog toka sa ulivnog grla 4, zbog
ega se javlja oteano izvrenje manevara polukrunog
okretanja i kretanja pravo, lijevo i desno. Takoe prilaz 2
je pomjeren u odnosu na sredite raskrsnice to vozaima
znatno oteava izvoenje manevara. Iz tih razloga se
javljaju redovi koji prevazilaze normalne granice ekanja
Takoe, poveavanjem redova ekanja poveavaju se i
vremenski gubici na raskrsnici.
Na osnovu izvrene analize uslova odvijanja saobraaja
na pomenutoj raskrsnici moe se zakljuiti da ova
raskrsnica ima neprihvatljiv nivo usluge i da e se ve u
narednih pet godina na njoj pojaviti velika zaguenja.
Zbog toga se za ovu raskrsnicu mora pronai
odgovarajue idejno reenje za budui period [1].

Slika 4: etvorokraka semaforisana raskrsnica

Varijanta 3. Kruna raskrsnica: mijenja se geometrija
raskrsnice. etvorokraka raskrsnica je rekonstruisana i
umjesto nje se projektuje kruna. Postavlja se nova
horizontalna i vertikalna signalizacija, to se vidi na slici
5.

3. PRIJEDLOG RJEENJA
Kljuni dio ovog rada je provjera i testiranje varijantnih
rjeenja. Cilj je da se na osnovu postojeih geometrijskih
ogranienja i mogunosti razviju i testiraju varijante radi
odabira najboljeg rjeenja za postojei problem [3]. U
cilju poboljanja nepovoljnih uslova odvijanja
saobraajna analizirane su tri mogue varijante
rekonstrukcije raskrnsice.
Varijanta 1. etvorokraka semaforisana raskrsnica:
podrazumjeva zadravanje postojeeg stanja, s tim to se
uvodi svijetlosna signalizacija na postojee geometrijsko
stanje raskrsnice, prikazano na slici 3.

Slika 3: etvorokraka semaforisana raskrsnica

Slika 5: : Kruna raskrsnica

Testiranje varijanti raskrsnice sprovedeno je za tri
vremenska presjeka: baznu godinu 2013. godinu i za
prognozirane godine 2018. i 2023. godinu. Osnovni
rezultat testiranja varijanti jeste utvrivanje nivoa usluge,
kao pokazatelja uslova odvijanja saobraaja. Rezultati
utvrenog nivoa usluge mogu se analizirati posebno za
svaku varijantu u baznoj i prognoziranim godinama, kao i
da se varijante meusobno porede u godinama preseka
stanja u cilju traenja najboljeg reenja. U sledeim
tabelama su prikazani vremenski gubici i nivo usluge za
sve predloene varijante.
Tabela 1. Vremenski gubici i nivo usluge (Varijanta 1)
Varijanta
Vremenski
Nivo usluge Godina
gubici
raskrsnice
raskrsnice
(s/voz)
18
B
2013
1
34
C
2018
81
F
2023

2196

Analizom ove tabele vidi se da varijanta 1 daje dobre

rezultate u baznoj godini, meutim u prognoziranoj 2018.
godini stanje nastavlja da se pogorava tako da se dobija
nivo usluge C. U 2023. godini povean je broj vozila, a
nivo usluge je neprihvatljiv F. Iz predhodno navedenih
razloga, moraju se traiti nova rjeenja koja e zadovoljiti
kapacitetom prognozirani obim saobraaja
Tabela 2. Vremenski gubici i nivo usluge (Varijanta 2)
Varijanta
Vremenski
Nivo usluge Godina
gubici
raskrsnice
raskrsnice
(s/voz)
16
B
2013
2
32
C
2018
77
E
2023
Varijanta 2 pokazuje odline rezultate za trenutno stanje
raskrsnice gdje je nivo usluge B. Ova varijanta
omoguava malo bolje rezultate u odnosu na varijantu 1.
Meutim u 2018. i 2023. godini prognoza ne pokazuje
dobre rezultate, pa je tako na prvom presjeku NU C, a
na drugom NU E, to je neprihvatljivo.
Tabela 3. Vremenski gubici i nivo usluge (Varijanta 3)
Varijanta
Vremenski
Nivo
Godina
gubici
usluge
raskrsnice
raskrsnice
(s/voz)
3
A
2013
3
6
A
2018
12
B
2023
Analizirajui navedenu tabelu vidi se da varijanta 3
pokazuje odline rezultate za sva tri vremenska presjeka i
samim tim mogla bi da bude optimalno rjeenje ove
raskrsnice. Nivo usluge u 2013. godini i 2018. godini je
odlian A. Prognozom za budue stanje primjeuje se rast
vozila ali je nivo usluge i dalje odlian u 2023. godini.
Primarna uloga u cilju traenja najboljeg rjeenja za
predstavljeni problem je data u odravanju nivoa usluge
na to je mogue viem nivou. Iz predloenih varijanti
vidi se da je problem ove raskrsnice na irem nivou i da
ga treba posmatrati ire, odnosno, problem se moe rjeiti
samo trenutno, ali u budunosti e se opet javiti problem.
S toga, ovom problemu treba pristupiti na drugi nain.
4. VREDNOVANJE PRIJEDLOGA RJEENJA
TROKOVI GRADNJE I POTRONJA GORIVA I
ZAGAENJE VAZDUHA OKOLINE
Vrednovanje projekta je veoma vano i koristi se u
sluajevima kada se razmatra vie varijanti. Moe se
sprovoditi u razliitim fazama projekta. Postupak
vrednovanja je najee vezan za prethodnu studiju
izvodljivosti i studiju izvodljivosti koji su sastavni dio
generalnog projekta.
Uloga vrednovanja je da omogui izbor optimalne
varijante kod svakog konkretnog projekta po mjeri
funkcionalnih zahteva saobraaja i ekolokih ogranienja

sa maksimalnom ekonomskom opravdanou zasnovanim

na realnim materijalnim mogunostima drutva i
investitora [5].
Trokovi gradnje su razliiti jer iskljuivo zavise od
geometrije raskrsnice., to je prikazano na slici 6.
U varijanti 1 trokovi gradnje se svode na semaforizaciju
raskrsnice. Prema tome, geometrija raskrsnice ostaje ista,
kao i horizontalna i vertikalna signalizacija, gdje su
izbjegnuti ogromni trokovi. Trokovi za varijantu 1
iznose 25564,00$ [5].
Varijanta 2, pored semaforizacije ima i malu promjenu
geometrije, koja podrazumjeva proirenje prilaza tj.
Dobija se jo jedna saobraajna traka za lijeva skretanja.
Horizontalna signalizacija se mora ponovo iscrtati u
odnosu na postojee stanje dok vertikalna signalizacija
ostaje ista kao i u prvoj varijanti. Trokovi gradnje za
varijantu 2 iznose 58204,00$. Druga varijanta je znatno
skuplja od prve jer se pored semaforizacije javljaju i
trokovi gradnje prilaza [5].
Varijanta 3 u odnosu na varijantu 1 i 2 predstavlja
rjeenje u kojem se mjenja geometrija raskrsnice. Zbog
promjene geometrije raskrsnice, ovdje su prisutni troskovi
horizontalne i vertikalne signalizacije, jer sada imamo
krunu raskrsnicu, kao i trokovi graevinskih i zavrnih
radova, pa je ukupna cijena varijante 3, 102256,00$ [4].

Slika 6: Prikaz trokova gradnje

Vaan faktor za izbor najoptimalnijeg reenja je i
zagaenje vazduha, s toga, izbor najoptimalnijeg rjeenja
vrie se kada se utvrde i trokovi zagaenja vazduha. Cilj
je izbei nepotrebne trokove gradnje.
Poznato je da drumski transport znaajno utie na
atmosfersko zagaenje. Da bi se procjenili trokovi
zagaenja za konkretan putni projekat, analiza obino
obuhvata novane vrednosti sledeih efekata: ljudsko
zdravlje, materijalna teta, teta na biljkama i teta naneta
ekosistemima.
U projektima vezanim za drumski saobraaj nivo ovih
trokova zavisi od standardne emisije vozila, godine
proizvodnje, brzine, vrste goriva, tehnologije sagorevanja,
faktora optereenja, veliine vozila, itd.
Potronja goriva varira u zavisnosti od predloene
varijante, a time i zagaenje okoline.
S toga, nakon prorauna se dolazi do zakljuka da
Varijanta 3 ima optimalnu potronju goriva, kao i ukupnu
vrijednost zagaenja u odnosu na ostale varijante.

2197

5. ZAKLJUAK

Kratka biografija:

Analiza koja je izvrena u ovom radu treba da da odgovor

da li je postojee stanje funkcionalno i da li postoji bolje
reenje. Nakon obavljene analize postojeeg stanja
predloena su tri prijedloga za rjeavanje utvrenog
problema. Pored uslova odvijanja saobraaja utvreni su i
trokovi gradnje s ciljem da se pronae rjeenje koje bi
bilo izvodljivo i u skladu sa ekonomskim mogunostima.
Da bi se na najbolji mogui nain opisali uslovi odvijanja
saobraaja u pojedinim varijantama, izvrena je analiza
potronje goriva i zagaenja vazduha da bi se vremenski
gubici mogli iskazati novano.
Uslovi odvijanja saobraaja na predmetnoj raskrsnici u
Novom Sadu u postojeem stanju su takvi da zahtevaju
promenu postojeeg stanja. Ova raskrsnica funkcionie
tako to vozila koja joj prilaze sa ulivnih grla 1 i 3 imaju
prednost u odnosu na vozila na ulivnim grlima 2 i 4.
Ovakav nain regulisanja saobraaja pokazao je dosta
nedostataka, formiranje redova ekanja na sporednim
prilazima i oteano izvavanje svih manevara na njima.
Na osnovu izvrene analize odvijanja saobraaja u
postojeim uslovima i prognoze saobraaja, trokova
gradnje i trokova zagaenja vazduha, zakljuak je ovog
rada da raskrsnica u narednih pet godina treba da
funkcionie na principu varijante 1, a nakon toga treba da
se usvoji varijanta 3 koja e u buduem periodu biti
najbolje rjeenje na posmatranoj raskrsnici.
6. LITERATURA
[1] Kuzovi, LJ., Kapacitet i nivo usluge drumskih
saobraajnica, Sluba za izdavaku delatnost
Saobraajnog fakulteta, Beograd, 2000.
[2] Kuzovi, LJ., Bogdanovi, V., Teorija saobraajnog
toka, FTN Izdavatvo, Novi Sad, 2004.
[3] Stani, B., Zdravkovi, P., Vukanovi, S.,
Milosavljevi, S., Elementi saobraajnog projektovanja horizontalna signalizacija, Saobraajni fakultet, Beograd,
1994.
[4] Miti, D., Vukanovi, S., Krune raskrsnice,
Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet, Beograd,
1994.;
[5] Kuzovi, Lj., Vrednovanje u upravljanju razvojem i
eksploatacijom putne mree, Univerzitet u Beogradu,
Saobraajni fakultet, Beograd, 1994.
[6] orevi, T., Regulisanje saobraajnih tokova
svetlosnom signalizacijom, Institut za puteve, Beograd
1997.
[7] Highway Capacity Manual 2000, National Research
Council, Washington, D.C. 2000.

2198

Bojan Mii roen je u Bijeljini 1987.

godine. Zvanje diplomirani inenjer
saobraaja stekao je po zavretku
osnovnih studija na departmanu za
Saobraaj i transport Fakulteta tehnikih
nauka u Novom Sadu 2011. godine.

Vuk Bogdanovi roen je 1966. godine

u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu, studijski program Saobraaja
1991. godine, a postdiplomske studije
upisao 1994. godine. Magistrirao je
1998. godine, studijski program:
Planiranje i upravljanje saobraajnim i
transportnim sistemima. Doktorirao
2005. godine na temu Prilog
prouavanju kapaciteta i nivoa usluge na
trokrakim i krunim prioritetnim
raskrsnicama po novom konceptu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.2.027:778.8

DISTORZIJA I KONTROLA PERSPEKTIVE KOD ULTRA IROKOUGAONIH

OBJEKTIVA
DISTORTION AND PERSPECTIVE CONTROL IN ULTRA-WIDE ANGLE LENS
Marija Veljkovi, Igor Karlovi, Ivana Tomi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U ovom radu predstavljeni su aspekti
koji utiu na pojavu distorzije kod ultra irokougaonih
objektiva za DSLR fotoaparate. Kroz teorijski deo uraen
je pregled sastavnih komponenti objektiva kao i
specifinih osobina koje utiu na krajnji rezultat.
Ispitivanje distorzije, hromatske aberacije i vinjetiranja
izvreno je u istazivakom delu kod ultra-irokougaonog
objektiva Canon 10-22 mm i makro objektiva Canon 60
mm.
Kljune rei: Distorzija, ultra iroko-ugaoni objektiv,
kontrola perspektive.
Abstract In this paper are presened the aspects that
influence the occurrence of distortion in ultra wide-angle
lenses for DSLR cameras. The theoretical part covers the
overview of the integral parts of the lens, as well as the
specific characteristics that affect the final result. The
experimental part includes distortion testing, chromatic
aberration and vignetting in ultra wide-angle lens Canon
10-22 mm and in Canon macro lens 60 mm.
Keywords: Distortion, ultra-wide-angle lens, perspective
control.
1. UVOD
Razvojem digitalnih tehnologija stvoreni su uslovi za
masovnu uptrebu irokougaonih objektiva koji su
podjednako interesantni kako profesionalcima tako i
amaterima. Oni omoguavaju slikanje u zatvorenim
prostorima kao i primenu najee korienih inih
daljina. Potreba za ovom vrstom objektiva, dovela je do
razvitka potpuno nove generacije projektovanih za
digitalna tela jer
omoguavaju da vidimo svet u
sveobuhvatnijem prikazu.
2. OSNOVNE KOMPONENTE FOTOGRAFSKOG
SISTEMA
Svaki fotoaparat sastoji se od nekoliko osnovnih delova
kao to su zatvara, trailo, okida, senzor i displej kod
digitalnih fotoaparata, objektiv sa blendom i nizom soiva
koji omoguavaju da prilagodi sliku koju treba zabeleiti.
3. OPTIKA I OSNOVNI POJMOVI
Konstrukcija optikih ureaja se oslanja na primeni
geometrijske optike. Svetlost koja prolazi kroz prozirno
sredstvo poput stakla lomi se dva puta, jednom na ulasku
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Igor Karlovi, docent.

u medij, a drugi put na izlasku iz njega, u suprotnom

smeru. Prelamanje svetlosti, prema fizikalnoj optici,
posledica je razliite brzine svetla u vakuumu i nekom
prozirnom mediju.
3.1Greke objektiva
Optike aberacije predstavljaju nedostatak optikog
sistema da proizvede besprekornu sliku. Ova odstupanja
prouzrokovana su svojstvima materijala od kojih je
soivo napravljeno ili samom geometrijskom formom
povrine soiva. Podela aberacija izvrena je po Ludwig
von Seidelu iz 1857. Razlikujemo sledee optike
aberacije:
sferna,
hromatska
aberacija,
koma,
astigmatisam, polje zakrivljenosti i distorzija [1].
4. ULTRA - IROKOUGAONI OBJEKTIVI
Ultra irokougaoni objektiv je objektiv ija ina daljina
je kraa od krae strane filma ili senzora.Ovaj termin
oznaava razliite vrste soiva , u zavisnosti od veliine
senzora koji se nalazi u kameri.
Za APS-C bilo koji objektiv krai od 15 mm se smatra
izuzetno irokougaonim. Za 35 mm film ili senzor punog
formata bilo koje soivo manje od 24 mm.
Ultra-irokougaoni objektivi mogu da dovedu do
distorzije predmeta. Ono to se smatra distorzijom je
zapravo preuveliavanje perspektive. To postaje naroito
primetno kada koristitimo ultra-iroki objektiv i kada ga
nagnemo nagore ili nadole. Prave, paralelne linije e
izgledati kao da jako konvergiraju. Ovi objektivi
preuveliavaju elemente u kadru inei perspektivu
dramatinijom a detalji u pozadini izgledaju udaljenije
nego to jesu [2].
4.1Optiki dizajn ultra irokougaonih objektiva
Ultra irokougaoni objektivi dolaze u dve varijante : riblje
oko (eng. fisheye) objektivi sa krivolinijskom barel
distorzijorzijom i pravolinijska soiva koje su dizajnirana
tako da
prave linije u sceni izgledaju pravo
(neiskrivljeno) na slici. to je manja ina daljina to je
tee je da se dobije pravolinijska korektnost. Kod
objektiva riblje oko vizuelni ugao je blizu ili vie od 180
stepeni u jednom pravcu. Dok kruni objektiv riblje oko
bi predstavljao sliku u obliku kruga.
4.2 Asferina soiva
Ovi elementi pomau jer smanjuju nivo distorzije kao i u
eliminaciji sferne aberacije kod soiva sa maksimalnim
otvorima blende. U osnovi, asferini elementi mogu da
optimizuju fokus centralnih i ivinih zraka svetlosti [3].
Postoje tri vrste asferinih soiva: brueni, oblikovani i
hibridni.

2199

5. PERSPEKTIVA I UGAO VIDLJIVOSTI

Perspektiva predstavlja odnos objekata prikazanih na
fotografiji, odnosno njihove pozicije, veliinu i distancu.
Ugao vidljivosti odreuje koliki deo scene e biti
zabeleen na filmu (senzoru), a odreen je dijagonalom
filma.
5.1 Asimetrija soiva i uticaj na vidno polje
Ulazna pupila je otvor koji se vidi kada soivo
pogledamo sa prednje strane a izlazna pupila je fiziki isti
otvor samo posmatrano sa zadnje strane. Za savreno
simetrina soiva ove pupile imaju iste vrednosti, P=1.
Asimetrina soiva pojavljuju se kod tele objektiva gde je
p<1 i irokougaonih objektiva gde je P>1. P je faktor
uveanja zenice (pupile) i definie se kao odnos prenika
izlazne i ulazne pupile:

6. DISTORZIJA
Distorzija je oblik optike aberacije koju je najlake
prepoznati zbog oiglednog deformisanja slike. Nastaje
kao posedica asimetrinosti u konstrukciji objektiva i
upotrebe dijafragme za kontrolu otvora objektiva. Idealna
bi situacija bila kad bi dijafragma proputala celi snop
svetlosnih zraka na isti nain kao i centralni zrak.
6.1 Poreklo distorzije
est uzrok distorzije je uvoenje dijafragme u sistemu
(tankih) soiva. Pozicija proreza utvruje veliinu i znak
distorzije, kao to je prikazano na slici 1. na primeru
pozitivnih soiva [4].

Veliina otvora blende nema uticaja na distorziju, poto

glavni zrak ne menja svoj put kada je otvor vei ili manji.
7. KONTROLA PERSPEKTIVE
Kontrola perspektive je postupak za ureivanje fotografija
kako bi bolje odgovarale obino prihvatljivoj distorziji
konstruisane perspektive. Digitalna fotografija je dosta
toga promenila kao i softveri za ureivanje slika koji
pruaju nove mogunosti. Jedna od njih upravo se odnosi
na korekciju konvergovanih vertikala
(keystone
distorzije) zbog ega slike imaju trapezoidan oblik.
Softveri i specijalna soiva predstavljaju dva naina
korekcije koja primenjujemo kako bi pravilno predstavili
perspektivu na fotografijama[5].

Slika 2. Slika levo - paralelno postavljena kamera

slika desno - kamera podignuta na gore
Konvergovane vertikale se mogu uspeno izbei ako
ravan slike (senzor) drimo paralelno sa vertikalnim
linijama zgrade, meutim na ovaj nain beleimo samo
jedan njen deo (slika 2 levo). Ukoliko se kamera
podigneme na gore dobijamo ceo plan zgrade ali sa
naruenim paralelizmom u konanom izgledu fotografije.

Slika 3. Kamera sa TS pomerljivim objektivom

Slika 1. Uticaj pozicije blende na distorziju

Pomou thilt-shift objektiva, umesto pomeranja aparata

nagore, on se dri ravno i takav se usmeri ka subjektu. Da
bi obuhvatili gornje delove visoke zgrade ili drugog
subjekta, objektiv se pomera na taj nain linije ostaju
prave.

Prave linije e biti iskrivljene kada je uveanje h/y

funkcija rastojanja od ose y. Gornja konfiguracija dovodi
do situacije u kojoj se h/y smanjuje ka uglovima slike burasta distorzija. Donja konfiguracija dovodi do situacije
u kojoj h/y raste ka uglovima slike - jastuasta distorzija.

8. EKSPERIMENTALNI DEO
Eksperimentalna merenja su imala za cilj istraivanje
osnovnih parametara kvaliteta (distorzija, hromatska
aberacija i vinjetiranje) dva objektiva (slika 4.) Canon 1022 mm i canon 60 mm na telu aparata Canon 550D. Na

2200

osnovu dobijenih rezultata izvrena je ocena svakog

objektiva njihovo meusobno poreenje, sve u cilju
utvrivanja zavisnosti kvaliteta objektiva od njegove
ine daljine odnosno kvaliteta izrade.

Slika 6. Grafiki prikaz poreenih rezultata distorzije

Slika 4. Levo Canon 60 mm. desno canon 10-22 mm
Generisanje
test
karti
izvreno
je
pomou
specijalizovanog Imatest softvera. Za potrebe
eksperimenta korieni su moduli SFR, Distortion i
Light Falloff.
8.1 Ispitivanje distorzije
Razlikujemo dva tipa distorzije: burasta i jastuasta.
Aberacija ove vrste najekstremnija je kod irokougaonih,
telefoto i zum objektiva i to na tangencijalnim linijama
blizu krajnjih ivica slike. Kod dobro centriranih objektiva
distorzija je simetrina dok decentriranost moe biti
uzrokovano loim proizvodnim kvalitetom ili zbog
mehanikog otereenja.
SMIA TV distorzija proraunava koeficiente koje
dobijamo iz jednaina: treeg reda (k1), jednaine petog
reda (h1, h2).

8.2 Testiranje hromatske aberacije

Hromatska aberacija je jedna od nekoliko aberacija koje
degradiraju performanse objektiva. Nastaje zbog
razliitog indeksa prelamanja svetlosti razliitih talasnih
duina. Kombinovanjem elemenata stakla sa razliitim
osobinama disperzije postie se minimiziranje hromatske
aberzcije to predstavlja jedan od glavnih ciljeva prilikom
dizajna soiva. Rezultati analize fotografije regiona test
karte nainjene pomou objektiva Canon 10- (region u
blizini desne stranice test- mete) prikazani sun a slici 7.

Slika 7. Rezultati analize lateralne hromatske aberacije

na inoj daljini 10mm za objektiv Canon 10-22 mm

Slika 5.Proraun distorzije za inu daljinu

10 mm objektiva
Ultrairoki objektivi mogu da imaju izrazitu distorziju
meutim Canon 10-22 mm pokazao je zadovoljavajue
rezultate na tom polju.
Na inoj daljini 10 mm distorzija se kree ka burastoj (2.93%) to je najvea izmerena vrednost. ina daljina
22mm ima znatno manji procenat izoblienja od svega 1.56%.
Objektiv Canon 60 mm je imao odline rezultate sa samo
-0.156% buraste distorzije.

Na osnovu analize rezultata testiranja hromatske aberacije

utvreno je da su najmanje vrednosti kod objektiva Canon
60mm f/2.8 gde je povrina aberacije samo 0.449 piksela.
Hromatska aberacija ovog objektiva je beznaajna, pa se
fotografije dobijene njegovim korienjem mogu tampati
i na supstratima velikih formata bez bojazni da e biti
vidljiva.
Objektiv Canon 10-22mm na obe ine daljine karakterie
se umerenom hromatskom aberacijom, na 10mm zahvata
1.33 piksela dok na 22mm 1.08 piksela. Fotografije
dobijene pomou njih su pogodne za tampu malog i
srednjeg formata. Ukoliko se tampaju na supstratima
velikih formata hromatska aberacija moe biti donekle
vidljiva.

2201

vrednostima distorzije a samim tim smanjuje potrebu za

dodatnom programskom korekcijom.

Slika 8. Grafiki prikaz poreenih rezultata lateralne

hromatske aberacije
8.3 Testiranje vinjetiranja kod objektiva
Vinjetiranje je pojava karakteristina za objektive slabijeg
kvaliteta, ali se javlja i na kvalitetnijim, naroito kod
objektiva sa irokim uglom.

Slika 10. Grafiki prikaz poreenih rezultata vinjetiranja

10. LITERATURA
[1] Masters B. (2005.) Confocal Microscopy and
Multiphoton
Exsitation
Microscopy:
Optical
Aberrations, Spie Press, WA, ISBN: 0-8194-6118-0
[2] Norton B. (2001.) The Art of Outdoor Photography:
Lenses form images,Voyageur Press, ISBN 0-89658459-3, Canada
[3] Photozone (n.d.) Special Lens Elements: Aspherical
Elements,http://www.photozone.de/special-lenselements/
[4] Walree P. (2012.) Distortion,
http://toothwalker.org/optics/distortion.html#practice/
[5] Rodenstock (n.d.) Perspective control with lens shift
or with your computer,http://www.rodenstockphoto.com/en/main/download/professionalphotography/

Slika 9. Konture osvetljenosti za inu daljinu 10 mm

Grafiki prikaz vinjetiranja objektiva izveden je
postavkom najtamnijih vrednosti. Maksimalna vrednost 1
predtavlja potpunu osvetljenost. Na inoj daljini 10mm
najtamnije polje od 0.156 referie izrazit nivo vinjetiranja
na uglovima fotografije. Objektiv Canon 10-22 mm na
veoj inoj daljini ima vrednost zatamljenosti od 0.340
na okovima.
I u ovom pogledu makro objektiv Canon 60 mm zadrava
najbolje rezultate (slika 10.) sa zatamljenjem 0.593.
9. ZAKLJUAK
Detaljna ispitivanja i analize dale su rezultate o kvalitetu
dva objektiva razliitih namena. One pokazuju da oba
objektiva imaju zadovoljavajue karakteristike. Podruje
neto vee distorzije i vinjetiranja predstavljeno je kod
ultra irokougaonog objektiva Canon 10-22 mm, zbog
daleko veeg vidnog ugla nego kod makro objektiva
Canon 60 mm ije su vrednosti u pogledu svih aberacija
minimalne. Sve vea ukljuenost visokokvalitetnih
asferinih soiva u dizajn objektiva doprinosi manjim

2202

Adresa autora za kontakt:

Marija Veljkovi
marijagraf@gmail.com
dr Igor Karlovi
karlovic@uns.ac.rs
Grafiko inenjerstvo i dizajn
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655

DIZAJN NASLOVNE STRANICE VEB SAJTA NA BAZI NALAZA IZ STUDIJA

PRAENJA POGLEDA
HOMEPAGE DESIGN OF WEBSITE BASED ON EYE-TRACKING
RESEARCH FINDINGS
Bojan Malinovi, Ivan Pinjer, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U ovom radu predstavljena je istraivaka i nauna metoda eyetraking-a. Od njenog nastanka
pa do dananjih dana. Prezentovane su teorijske osnove
eyetraking-a, kao i same metode i instrumenti za njihovo
pravilno i precizno izvoenje i merenje. Akcenat je stavljen na analizu glavnih parametara metode eyetraking-a i
uspene implementacije dobijenih podataka iz studija
eyetracking-a u dizajnu naslovne stranice veb sajta
Digitalna Biografija. Zbog svoje realne primene,
dobijeni podaci mogu biti iskorieni za dalju analizu i
pomo prilikom planiranja i dizajniranja buduih veb
projekata.
Abstract This thesis presents research and scientific
method of eye-tracking from its first beginnings until
nowdays. Theoretical basis of eye-tracking is presented
as well as methods and instruments for their precise
measurement and performance. Accent is on analysis of
main parameters of eye-tracking method and successful
implementation of obtained data from eye-tracking study
in homepage design of Digital Biography website.
Because of its real usage, obtained date can be used for
further analysis and help in planning and designing
future web projects.
Kljune rei: Praenje pogleda (Eye tracking), web
dizajn.
1. UVOD
Eye-tracking je tehnika koja omoguava da se utvrde
obrasci osobe pri kretanju oiju, kao i one fiksacije i
sakade. Jednostavnije reeno termin Eye Tracking je
merenje onih aktivnosti. Gde gledamo, ta ignoriemo,
kada trepemo, kakav sadraj ili objekat preskaemo
prilikom pregledanja, kako zenica reaguje na razliite
stimulacije itd. Eye tracking tehnike i metode veoma
pomau dizajnerima raunarskog softvera da procene
upotrebljivost rasporeda elemenata na ekranu gde ureaji
za praenje jednostavno prate one aktivnosti za kasnije
studije i analize. Realni podaci iz eye-tracking studija
takoe pomau i veb dizajnerima, koji uz pomo njih
imaju uvid u to kako treba da planiraju i dizajniraju
odreene elemente i sekcije na veb sajtu u cilju postizanja
najbolje mogue upotrebljivosti [1].
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio mr Uro Nedeljkovi, docent.

Brojne studije praenja oiju prilikom itanja veb strana

[2, 3] dale su dizajnerima vredne informacije i podatke o
nainu pregledanja veb stranica, italakom komforu,
ustaljenim navikama samih ispitanika-test subjekata i
pruile im veoma vredne realne podatke uz pomo kojih
su mogua precizna planiranja, analize i sama implementacija tih podataka u realnim projektima.
Cilj ovog rada jeste takoe da nalaze i iskustva iz brojnih
studija na najbolji mogui nain iskoristi za planiranje,
projektovanje i dizajn naslovne stranice sajta Digitalna
Biografija.
2. VIZUELNA PERCEPCIJA
Vizuelna percepcija je sposobnost da se interpretira
okruenje obradom informacija koje se nalaze u vidljivom
svetlu. Rezultat percepcija je takoe poznat kao vid ili
vizija.
2.1. Fovealni i periferni vid
Ljudski vid ima dva dela: mali centralni deo veoma
visoke rezolucije, koji se naziva fovealni vid, i ogromnu
veinu vidnog polja slabe rezolucije koje se naziva
periferni vid. Pravo polje visoke rezolucije pokriva samo
oko 2 stepena vidnog polja-veliine sliice na duinu ruke
ili jedne do dve rei na kompjuterskom ekranu pod
najboljim uslovima. Ovo je najvie to moemo da
vidimo jasno. Sve ostalo je zamagljeno jer spada vie pod
periferni nego pod fovealni vid.
2.2. Fiksacije i sakade
Kada se oi odmaraju na nekom objektu, to se naziva
fiksacijom. Brzi oni pokreti od jedne fiksacije do druge
se nazivaju sakadama. S obzirom da se oi pokreu jako
brzo, svaka sakada traje svega izmeu jedne stotinke i
jedne desetine sekunde. Fiksacije obino traju izmeu
jedne desetine i jedne polovine sekunde, tako da su i one
poprilino brze [3].
3. METODE PRAENJA ONIH POKRETA
Postoje tri razliite metode praenja onih pokreta.
Najdirektniji metod je fiksacija senzora za oko. Fiksacija
malih poluga za one jabuice pripada ovoj kategoriji, ali
nije preporuljiva zbog visokog rizika od povreda. Sigurni
nain postavljanja senzora na oi jeste upotreba
kontaktnih soiva (slika 1).
Jo
jedna
metoda
koja
se
primenjuje
je
elektrookulografija (EOG) gde su senzori prikaeni za
kou u okolini oiju i mere elektrino polje.

2203

upotrebljivosti moe da posmatra poglede test korisnika, u

kombinaciji sa ekranom u koji test osoba gleda. Uivo
gledanje ini praenje pogleda visokokorisnim
instrumentom posmatranja. Moderator moe momentalno
da reaguje na ponaanje test osobe. Npr. kada test osoba
ispituje objekat sa ponavljanjem moderator moe direktno
da pita test osobu ta misli o tom objektu (slika 3).

Slika 1. Oni kalemovi orijentacije u magnetnom polju

Velika prednost ove metode je njena sposobnost da
detektuje one pokrete ak i kad su oi zatvorene, npr.
tokom spavanja. Trea metoda je metoda refleksije
ronjae. Zasnovana je na video zapisu refleksije ronjae
oka. Centralni deo ove metode podrazumeva video
kameru povezanu za kompjuter za realnu obradu slike.
Obrada slike podrazumeva uzimanje slike iz kamere i
detekciju oka i zenica radi izraunavanja pravca pogleda.
Velika prednost praenja oka zasnovano na video zapisu
je njena nenametljivost.
Ureaj za praenje oka (Erica) ima infracrvenu kameru sa
infracrvenim LED postavljenim unutar kamere da osvetli
oko. Pozadina oka, retina, reflektuje infracrveno svetlo.
Budui da osvetljenje ima isti pravac kao i optika osa
kamere, kamera vidi reflektovan svetlost i zenica poprima
belu boju (slika 2).

Slika 3. Posmatranje uivo pokazuje mapiran trag na

sajtu, test subjekta i korisnikove zenice.
4.2. Skeniranje putanje-grafiki prikaz pogleda
Rezultujue serije fiksacija i sakada se nazivaju
skeniranom putanjom. Plave take obeleavaju fiksacije
numerikim redom, dok plave linije predstavljaju one
sakade (slika 4).

Slika 2. Vektor iz odsjaja do centra zenice i pozicije

devet taaka za kalibraciju

Slika 4. Skenirana putanja i one fiksacije

Bela zenica obezbeuje veliki contrast nezavisno od boje

oiju (iris) i lako ga je detektovati softverom za obradu
slika [4].
4. METRIKA PRAENJA OKA I VIZUELNI
PODACI
Za vizuelno merenje panje ljudi, najee se koriste
sistemi praenja oka-eye tracker-i. Izlazna informacija u
istraivanjima i merenjima je esto predstavljena u obliku
toplotne karte koja pokazuje, koji objekat je dobio najvie
panje. Kroz praenje oka, metriku i vizuelizaciju, kao to
su skeniranje putanja, toplotnih mapa i ponovljenih
pogleda, rezultati se mogu lako tumaiti i biti
predstavljeni na ubedljiv nain.
4.1. Uivo posmatranje i video
Moderni sistemi za praenje pogleda dozvoljavaju
posmatranje uivo pokrete oiju objekta. Moderator testa

4.3. Vrue take

Vrue take (hot spots) prikazuju skup fiksacija oka i
posmatranja ekrana. One sumiraju poziciju pogleda
primljenog iz vie sesija i korisnika i stvaraju mapu
pristupanih taaka koja se zasniva na ovim podacima.
Zavisno od tipa softvera za praenje pogleda koji se
koristi, vizualizacije vruih taaka se mogu primeniti za
prikaz slajdova i internet stranica ili ak za scene unutar
ekrana.
4.4. Oblast interesovanja
Analize oblasti intresovanja dozvoljavaju definisanje
oblasti unutar stranice i poreenje podataka praenja
pogleda za te oblasti, npr. broj fiksacija, njihovo trajanje
itd. pokazuje definiciju oblasti na internet stranici. Te
oblasti mogu biti meniji, slike, mogunosti pretrage,
sadraj ili druge interesne take [5].

2204

5. PRIORITETNE TAKE I OBLASTI NA

NASLOVNOJ STRANICI

prethodno prilagoavanje svih elemenata i njihovih

pozicija strukturi i svrsi same stranice.

Ljudi oekuju da se informacije koje su najvanije,

najosnovnije ili najvie vezane za naslov stranice ili teme
na stranici pojavljuju u prioritetnim takama.
To su oblasti vizuelnih prioriteta na stranici. Svaki dizajn
stranice determinie koje oblasti su prioritetne take.
5.1. Lokacija
U veini sluajeva, u gornjem delu sadraja, ispod
globalne navigacije nalazi se visoko prioritetna oblast,
dok su ostale oblasti sadraja ispod manje vane. Oblast
sa apsolutno najviim prioritetom je na vrhu stranice
odmah posle menija.
5.2. Veliina i naglaavanje
Vei ili deblji font, podvuen ili u boji. Fina je linija
izmeu privlaenja korisnikove panje i gubljenja iste.
Dizajneri moraju da nau balans izmeu isticanja vanih
informacija i pravljenja da lie na promocije ili neki drugi
objekat koji korisnici mogu ignorisati.
5.3. Izgled u odnosu na ostatak stranice
ak i nisko prioritetna oblast moe izgledati kao visoko
prioritetna, ako je ostatak stranice jo nieg prioriteta.
Namenske vizuelne smernice kao to su izduene sekcije
belog prostora sa atraktivnim elementom na dnu, takoe
mogu usmeriti panju korisnika na mesto gde se eli
zadrati pogled korisnika, ak i pored ostalih dodataka na
stranici.
Kada se usklauje visoko prioritetni sadraj na stranici,
po pravilu gde ljudi najee gledaju je gore levo u
odnosu na sadraj na stranici. To je oblast sa najviim
prioritetom kod najee dizajniranih stranica koje imaju
navigaciju na vrhu i sa leve strane, dok je boni bar sa
desne strane (slika 7).

6.1. Stil dizajna naslovne stranice

Dizajn naslovne stranice je stilski reduciran i osnova za
razvoj sekcija i preglednost sadraja na stranici, ali je
takoe i dodato nekoliko komponenata koje su taj
minimalizam malo uinile manje umerenim,
zanimljivijim i pre svega prilagoenijim potrebama sajta.

Slika 7. Najee korien raspored na stranici. Slika

desno pokazuje prioritetne take na stranici.
Sve ovo moe da varira jer zavisi od kompletne postavke
stranice [3].
6. DIZAJN NASLOVNE STRANICE SAJTA
DIGITALNA BIOGRAFIJA
Postavka, planiranje i dizajn elemenata na naslovnoj
stranici je uraena po uzoru na podatke iz studije opisane
u teorijskom delu ovog rada. Delovi i elementi sajta koji
su najee bili pregledani od strane korisnika tj.
posetioca sajtova su uvrteni u dizajn naslovne stranice uz

6.2. Primenjena tipografija na stranici

Za tipografsko reenje na sajtu Digitalna Biografija
koriena su 2 sans serifna fonta: TeX Gyre Heros i
Colaborate. Za glavne naslove na stranici je korien
Colaborate font sa svojim varijacijama (laki, tanki,
podebljani, srednje podebljani). Za tekst sadraja,
podnaslova i kolona je korien TeX Gyre Heros.
6.3. Zaglavlje-header
Dizajn naslovne strance je zapoeo prvom sekcijom zaglavljem. Zaglavlje sajta Digitalna biografija se
sastoji od: logotipa, glavne navigacije (glavnog menija) i
podnavigacije za kretanje po naslovnoj stranici (slika 8).
6.4. Sekcija - slajder
Najvanija sekcija na stranici posle glavne navigacije.
Upravo na ovu sekciju se najvie rauna da skrene panju
svojim izgledom i funkcionalnou. Ovo je sekcija koja
koristi 2 kolone, ve kreirane pomonim linijama pri
poetnim postavkama. Takoe ova sekcija sadri u sebi
dva glavna elementa: glavnu sliku i tekst boks sa glavnim
naslovom i 2 dugmeta.
6.5. Sekcija karakteristike
Druga po vanosti sekcija sadraja je sekcija sa
karakteristikama ablona biografija. Ova sekcija se nalazi
ispod prevoja (below the fold), to znai da nije vidljiva
korisnicima bez listanja stranice prema dole.
6.6. Sekcija skorije biografije
Kod ove sekcije se javlja jedna specifinost, a to je pojava
pozadine u boji i prisutvo slika ablona digitalnih
biografija. U njoj se nalaze prikazana 4 poslednja
objavljena ablona u vidu mini galerije i blok teksta koji
sainjavaju: naslov, tekst i akcijsko dugme. Sve 4 slike
ablona su rasporeene u 2 kolone i 2 reda sa vertikalnim
i horizontalnim rastojanjem od 42 piksela.
6.7. Sekcija promo
Ova sekcija slui da bi promovisala proizvod, grupu
proizvoda ili neku uslugu na sajtu. Takoe moe da slui i
kao zadirkiva (teaser) na stranici kako bi posetiocu
skrenula panju na proizvod ili uslugu u najavi. Ova
sekcija pokazuje korisniku da se na sajtu neto deava, da
postoji dinamika i da svojim ulanjivanjem na sajt dobija
priliku za neke nove proizvode, usluge u bliskoj
budunosti.
6.8. Sekcija budimo u kontaktu
Ova sekcija je podeljena na 2 dela. Jedan deo ine
socijalne mree, a drugi ini prijava korisnika na bilten
sajta (newsletter).
6.9. Podnoje-footer
Uzevi u obzir sve aspekte dizajna i sadraja na stranici,
dolo se do eljenih sekcija koje e initi podnoje
stranice i samog sajta. Da bi sav eljeni sadraj mogao da
se smesti u podnoje, potrebno je bilo da se podeli u 4
kolone. irina svake kolone pojedinano je 225 piksela, sa

2205

meusobnim rastojanjem od 20 piksela. U prvoj koloni se

nalazi mini sekcija poslednja biografija. Ona sadri
naziv poslednjeg objavljenog ablona digitalne biografije,
sliku ablona i njegov kratak opis. U drugoj koloni je
odlueno da stoje poruke sa tviter (twitter) socijalne
mree. Postavljeno je da se prikazuju poslednje 3 poruke
sa tviter naloga sajta digitalne biografije. U treoj koloni
primenjuje pravilo da bi u podnoju trebalo da se nae sve
ono to nije nalo svoje mesto u gornjem delu stranice i
postavlja se mini sekcija poslednja vest. U podnoju se
nalazi samo poslednja vest, koja slui kao link ka
unutranjoj stranici vesti. U etvrtoj koloni se nalaze 2
mini sekcije: uskoro i pratite nas na. Mini sekcija
uskoro je namenjena korisnicima koji ele da vide na
kojoj digitalnoj biografiji dizajneri i programeri trenutno
rade i kada e se taj ablon digitalne biografije nai na
sajtu. U najmanjoj sekciji pratite nas na nalaze se
ikonice socijalnih mrea sajta na fejsbuku i tviteru kao i
ikonica za RSS. U globalnu navigaciju su smeteni svi
bitni linkovi ka unutranjim stranicama sajta koji nisu
stali u glavnu navigaciju na vrhu stranice u zaglavlju.
Kompletan izgled naslovne stranice sajta Digitalna
Biografija moe da se vidi na slici 6.

[5] D. C. Richardson and M. J. Spivey, "Eye-Tracking:

Characteristics and Methods," in Encyclopedia of
biomaterials and biomedical engineering, 2004, pp.
568-572.

7. ZAKLJUAK
Opti zakljuak u vezi primene eye tracking metoda za
komercijalne veb sajt projekte je da je u veini sluajeva
preterana, pa ak i nepotrebna. Dobar, efektivan dizajn
veb strana moe se preduprediti prouavanjem do sada
objavljenih nalaza iz razliitih ili sabranih studija to je i
sluaj u ovom radu.
Meutim, korienje eye tracking-a moe biti dobra
strategija ako je u kombinaciji sa tradicionalnim
tehnikama i u veoma specifinim sluajevima. Dosta je
kvantitativnih argumenta koji idu u prilog eye trackingu,
izmeu ostalog u eye tracking studije i istraivanja je
vredno ulagati u sluaju veoma velikih budeta u
studijama testiranja upotrebljivosti, kod sajtova kod kojih
prihodi zavise u velikoj meri od postavljanja reklama i
drugih vrsta oglaavanja, kao i kod sistema koji
omoguavaju (ili zavise) velike transakcije.
U takvim sluajevima, malo poboljanje upotrebljivosti e
sauvati kompaniji mnogo novca.
Takoe tu je i injenica da ispitiva upotrebljivosti dobija
dodatne informacije kada koristi metodu eye trackinga,
to ne bi bio sluaj da se koriste ograniavajue
tradicionalne metode testiranja
8. LITERATURA
[1] H. Drewes, Eye Gaze Tracking for Human Computer
Interaction, 2010.
[2] A. Bojko, "Using Eye Tracking to Compare Web Page
Designs: A Case Study," Journal of Usability Studies,
vol. 1, no. 3, pp. 112-120, 2006.
[3] J. Nielsen and K. Pernice, Eyetracking Web Usability,
New Riders, 2009.
[4] A. T. Duchowski, Eye tracking methodology: Theory
and practice, vol. 373, Springer, 2007.

Slika 6. Izgled zavrene naslovne stranice

Adrese autora za kontakt:
Bojan Malinovi
info@bokche.com
Ivan Pinjer
pintier@uns.ac.rs

2206

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.15

ELEMENTI ITALAKOG KOMFORA I NJIHOVA PRIMENA NA PRELOMU

NAUNOG ASOPISA JGED
ELEMENTS OF READING COMFORT AND ITS APPLICATION ON SCIENTIFIC
JOURNAL JGED
arko Jovi, Uro Nedeljkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj Ovaj rad bavi se istraivanjem komfora u nauno-strunim publikacijama. Publikacije
ovakvog karaktera veoma su vane, kako za informisanje
o novim saznanjima tako i za promociju institucije koja ih
izdaje. Stoga se mora voditi briga o komforu i uopte o
upotrebljivosti. Iako postoje starija istraivanja od 1920.
do 1950., koja su se bavila ovom tematikom, posmatrana
su novija istraivanja, s obzirom na nalet novih
tehnologija koja utiu na doivljaj komfora. Dolo se do
saznanja da je dinamika u tekstu bitna, da je strukturna
organizacija veoma bitna, kao i da je poravnanje sa obe
strane samo navika koja nema nauno uporite u
tvrdnjama da je tako bolje. Na kraju, nakon navoda
mnogih relevantnih pravila za ovu oblast usledie pokuaj
da se daju realni predlozi za prelom naunog izdanja
JGED koji bi bili zapravo produkt svih analiza i u skladu
sa rezultatima iz navedenih istraivanja.
Abstract This paper is researching reading comfort in
scientific journals. Publications with such properties are
very important for informing community about new
scientific advance and for promoting publisher. That is
why is important to take care about reading comfort and
usability. Although there are some researcher conducted
from 1920s trough 1950s, only newer researches has
been opted regarding the fact that new technologies could
have impact on perception of comfort. It was concluded
that text dynamic is very important, that structural
organization is also very important and that is justified
alignment only a habit that has no scientific evidence in
claims that thats proper alignment. Finally, numerous
allegations of relevant policies in this area will be
followed by an attempt to provide realistic proposals that
will actually be the product itself in accordance with all
the best results from these studies.
Kljune rei: tipografija, itkost, itljivost, prelom
1. UVOD
Kada govorimo o kvalitetu materijala i nainu na koji on
prenosi informacije, problem koji se predstavlja, a koji je
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio mr Uro Nedeljkovi, docent.

zaista sloen je prenoenje naunih informacija. Naime,

poznato je da naune publikacije u svojim redovima kriju
izuzetno vane informacije koje moraju biti razumljive,
jasne i nedvosmislene. Za mnoge od ovih zahteva
zaduen je sam izgled grafikog proizvoda i pravila koja
su ve godinama dokazivana.
Kako bi neka organizacija gradila svoj imid u nauno
istraivakom svetu, mora da se posveti i pravilnom
prenoenju informacija o rezultatima istraivanja koje
sprovodi, a pogotovo ogranak studijske grupe koja je
vezana za samu grafiku struku. Od takve institucije se
oekuje besprekoran kvalitet koji bi samom pojavom
reprezentovao istraivake domete.
Recimo, organizacija koja stoji iza izdavanja naunog
rada, na primer FTN u Novom Sadu, se predstavlja i
stvara imid tehnolokog lidera i zato se smatra da bi sav
prelom teksta, sve ilustracije, pa i nain distribucije
morali da budu besprekorni.
2. ELEMENTI ITALAKOG KOMFORA
Akademski asopis (urnal) je periodino izdanje,
nauno-strunog sadraja, recenzirano od strane ljudi
slinih kompetencija, a odnosi se na odreenu akademsku
disciplinu. Akademski asopisi slue kao forumi za
saoptavanje i prezentaciju rezultata novih, kao i kritiku
postojeih istraivanja.
Sadraj je obino u obliku lanaka koji predstavljaju
originalna istraivanja, recenzije ranijih istraivanja i
recenzije raznih knjiga.
3.1 itkost
itkost je osobina jezikih znakova koja odreuje kako
se svaki znak identifikuje i razlikuje od drugih, a u
zavisnosti je od osobina kao to su irina poteza ili oblik
znakova i prostora izmeu znakova [1]. Tako da, kada se
oblici razliitih slova u okviru jednog pisma mogu
razlikovati jedni od drugih veoma brzo, kaemo da je to
pismo veoma itko.
Razlika se mora napraviti izmeu itkosti pojedinanog
znaka i itkosti tampanog teksta. itkost samog znaka je
zapravo lakoa kojom osoba moe identifikovati
individualni znak u pismu, dok se itljivost teksta odnosi
na lakou sa kojom se grupa znakova ispravno
identifikuje kao re, sa rezultatom da italac doivljava
tekst kao smislene reenice.

2207

Veoma je vano ovde naglasiti da se termin istraivanje

itkosti esto koristi da izrazi ne samo itkost, ve i ostale
faktore koji podravaju tipografsku praksu. Stoga je
veoma bitno dobro prouiti istraivanje pre usvajanja
objavljenih rezultata.
Naime, itkost u tampanom tekstu je istraivana u
prolosti i to ne retko. Meutim, rezultati koji su dobijeni
u prolosti, nikako ne mogu odraavati sadanjost,
naroito nakon uvoenja mnogih tehnologija koje su
promenile sam nain itanja. Tako, uvoenjem sve veih
formata novina i korienjem ostalih digitalnih medija, je
dolo do promene sveopteg modela prepoznavanja
znakova. Iz tog razloga je bitno da se u daljim
istraivanjima tipografije obraamo to novijim izvorima,
koji su pored promenjenih razumevanja o shvatanju teksta
primenjivali i veoma savremenu tehniku i metode za
dobijanje rezultata istraivanja.
3.2 itljivost
itljivost je kvalitativna odlika koja ini moguim
prepoznavanje informacionog sadraja materijala kada je
predstavljen jezikim simbolima u smisaone grupacije
kao to su rei, reenice ili sintagme. itljivost zavisi
mnogo vie od razmaka izmeu znakova i grupa znakova,
njihovih kombinacijama u reenicama i ostalim oblicima,
razmaka izmeu linija i margina, nego od specifinih
odlika znakova [1].
Za visok stepen itljivosti, kompozicija teksta mora da
prui lak pristup informacijama koje su sadrane u samom
tekstu, ali takoe i u tabelama, fusnotama i ostalim
specijalnim formatima teksta. Dakle, dok za odreena
pisma moemo da kaemo da su itka, po definiciji ne
smemo ih nazvati i itljivima; tipografski dizajn, pak, kao
celina, se moe nazvati itljivim ukoliko ispunjava te
kriterijume.
Za razliku od kompozicije, itljivost takoe pokriva i
probleme u vokabularu, strukturama reenica i misaonosti
odnosa izraenih reima. Takvi aspekti su uslovljeni
preciznim izraavanjem na nedvosmislen (nesumnjiv)
nain. To zapravo spada u domen odgovornosti autora, ne
slovoslagaa.

rei u tekstu zahtevaju vie panje od ostalih, oni se esto

tampaju tako da bi se istakle, koristei se drugim stilom
ili rezom pisma, koji omoguavaju vei kontrast u odnosu
na okolni, tekst. Naravno, mora se voditi rauna da je i taj
tekst kojem poveavamo kontrastnost, itljiv i itak.
Tipografska istraivanja o uoljivosti su se esto bavila
efektom podvlaenja, promenom veliine likova i tako
dalje, koristei se merenjima o pomeranju oiju i
razumnosti/ razumljivosti.
itljivosti i uoljivost su veoma bitni. Za udbenike i
naune radove je, opet nasuprot svemu, bitna visoka
itkost i itljivost, ali je uoljivost ne tako potrebna
osobina. Treba napomenuti, da, tipografsko pismo ne
treba da zadovolji samo ergonomske kriterijume. Takoe,
ono mora da bude u skladu sa njegovom primenom.
4. KLASIFIKACIJA TIPOGRAFSKIH PISAMA U
SLUBI ERGONOMIJE
Postoje razni sistemi klasifikacije koji mogu da nam
pomognu pri grupisanju velikog izbora pisama. Poto
razliite drave mogu koristiti razliite zvanine sisteme,
od koristi bi bilo da razgovaramo o jednom sistemu i da
zaboravimo ostale. Radije emo se osvrnuti na sistem koji
ukljuuje osobine najee korienje u svetskim
sistemima klasifikacije. Mnoge od ovih osobina imaju i
vie od jednog imena. Ovo moe stvoriti i malu konfuziju
kada uporeujemo razliite publikacije o pismima.
Razlika od etiri klasifikacije slova slui svrsi veini
istraivaa. Ove klase su:
Roman,
Gothic,
Script i
Black
Klasa Roman ukljuuje sva pisma sa serifima; male
kukice na krajevima svakog slova ili znaka. Ilustracija1
prikazuje klase pisama. Grotesk pisma nemaju serife. Iako
odsustvo serifa nije jedina osobina ove grupe, ona je po
tome dobila ime i Sans Serif. Script grupa je simulirani,
teni rukopis, dok Black pisma jesu derivat Nemakog
runog pisanja iz XV veka.

Kao i itkost, itljivost se meri na nekoliko naina. Pored

razvoja ocene (indeksa) lakoe itanja, koja po prirodi
nisu u vezi sa prelomom, studije brzine itanja, zamora
oiju, i razumljivosti su esto sprovoene. Meutim,
veina istraivanja i literatura ne navodi da li je njegova
tema itkost ili merenje itljivosti. Zapravo, termin itkost
i itljivost izazivaju zabunu zato to su to dva koncepta
definisana na mnogo naina.
3.3 Vidljivost (uoljivost)
to se vie linija teksta izdvaja od ostalih informacija koje
su prikazane, kaemo da onda ima veu uoljivost.
Tekstovima koji su veoma uoljivi se pridaje mnogo vie
panje, nego ostalim vizuelnim objektima, bilo kakve
strukture, a kojima nedostaje uoljivosti. To je osnovni
kvalitet koji se trai u dizajnu, na primer, znakova
opasnosti, saobraajnih informacija, reklamnim posterima
velikog formata (bilbordi) itd.
Tekst u udbenicima i ostalim naunim publikacijama, sa
druge strane, ne treba da bude uoljiv. Ali, kada odreene

Ilustracija 1. etiri osnovna tipa pisma, Roman, Gothic,

Script i Black, respektivno.
Iako ove etiri klasifikacije mogu biti korisne za odreene
svrhe, previe su elementarne da bi bile od velike koristi
dizajnerima.
esto se prave i klasifikacije kao to su book type i
display type. Ova razlika, je jo i manja, ali se ove
klasifikacije jo uvek sreu.

2208

Tipografsko pismo (typeface) ili font?

Iako su se ova dva termina koristila za dve razliite stvari,
esto se meaju, pa se tako ini da su sada sinonimi. Dok
tipografsko pismo slui da opie dizajn koji je dostupan
u razliitim veliinama i rezovima, font se odnosi na
jedan rez (stil), u jednoj veliini. Tako onda kaemo da je
Helvetica pismo, dok je 10pt Helvetica Bold font.
4.1 Uticaj serifa
Moda je jedan od najspornijih elemenata tipografskog
zanata serif, mali detalj na terminalu koji formira slovo.
Odbaeni od tipografa Bauhaus i Konstruktivistikog
doba na poetku XX veka, vratili su se kao vaan element
u tamparstvu u kasnijem periodu.
Roman tip pisma ima serife, dok Gothic nema. esto se
pretpostavlja da serifi ine Roman pisma vie itkim, ali
ovo je opasna generalizacija. Mnogo istraivanja je
sprovedeno kako bi se odgovorilo na to pitanje. Meutim,
jasni odgovori nisu pronaeni. Problem je to svako
istraivanje prua uporeivanje ogranienog izbora
pisama, to rezultira razliitim ishodima. Aernout de
Beaufort Wijnholds [2] u svom radu navodi da se
istraivanja: Phillips (1977), Brachfeld (1964), Crossland
i Johnson (1928), Pyke (1926) i Kerr (1926), slau da su
pisma sa serifima itkija nego pisma bez serifa kada se
posmatraju iz daleka. Tinker i Paterson (1928) nisu nali
znaajnije razlike, dok je Ovink (1938) zakljuio da
postoje i neki bezserifni likovi koji su itkiji iz daleka.
Istraivanje koje su sproveli Morris et al. [3] govori o
tome da su autori koristili set specijalno dizajniranih
likova iz familije Lucida, sa time da se dva reza razlikuju
samo po postojanju serifa.
Autori zakljuuju da se tekst sa slovima bez serifa ita
20% bre od onog sa serifima, ali pri veoma malim
veliinama slova, toliko malim da su na granicama
kritinim za tampu. Meutim, pri veim veliinama
slova razlika je bila zanemarljiva. Uporeivanje je raeno
koristei metodu brze uzastopne vizuelne prezentacije.
Meutim, pitanje uticaja serifa na italake performanse
ostaje otvoreno.

odvojeno od glavnog (regular) pisma. Iako nema

istraivanja koja su radila na njihovim meusobnim
odlikama, moe se rei da raunarski generisan kurziv
odraava mnogo bolje originalno pismo i manje je
rukom pisan, za razliku od pravog kurziva.
5. PRELAMANJE TEKSTA
Stono izdavatvo (DTP) dozvoljava da se koriste brojna
pisma u razliitim veliinama i stilovima, ali to ne znai
da ih treba sve koristiti ili koristiti to vie njih.
Korienje specijalnih efekata moe biti pogodno za
pozivnice za neku neozbiljnu urku, ali kada je izvetaj,
prezentacija ili nauni rad u pitanju, tada je potrebno
obratiti panju na samu komunikaciju i na efektnost
prenoenja informacije sa papira (medijuma) do itaoca.
Nijedno istraivanje nije objavljeno o razmacima izmeu
rei, a da je razmak bio samostalna varijabla istraivanja.
Sve tvrdnje o optimalnom razmaku izmeu rei su
zapravo proizvod eksperimentisanja ljudi irom sveta.
U sluaju naunih radova, najvei kompliment dizajnu je
da ukoliko ga niko ne primeti, to znai da nije bilo niega
da ometa itaoca od primarne uloge teksta, da informie.
Dobar tipografski dizajn je u dobrim navikama: initi
tekst to itkijim, praviti naslove lakim za uoavanje,
tabele lakim za praenje. Ukratko, biti paljiv prema
itaocima.
5.1 Poravnanje na levo
Kada je tekst poravnat samo na levo, sve linije teksta
poinju od iste udaljenosti sa leve strane, tj. leva margina
je fiksirana, a desna margina u svakom redu varira,
rezultirajui krzavou sa desne strane, kada se posmatra
ceo paragraf.
6. PRIMENA OSNOVA ERGONOMIJE NA
NAUNU PUBLIKACIJU JGED
Methods and procedures
Before conducting measurements of printed textile
materials, the performance of two used instruments
with different measuring geometries was firstly evaluated in terms of precision and accuracy according to
standard ASTM E2214-08 (2008).

4.2 Kurziv
Uopteno je miljenje da je kurziv slab u itkosti, za
razliku od normalnog stila. U poreenju sa normalnim
znakovima, kurzivi su ui i zbijeni. A po ergonomskim
standardima, osnovni oblik kurziva nije slian obinim
znakovima. Ali svakako kurziv i dan danas ima veliku
privlanu mo zbog svoje elegancije.
Zbog toga to kurziv nije toliko itak ovaj stil je najbolje
koristiti povremeno (mestimino). Trenutna praksa i
korespondira sa ovim jer se kurziv koristi da naglasi
specijalne ili novouvedene izraze i koristi se jo za
naslove, ali ne i za dugake tekstove. iroko je poznato da
su kurzivi veoma korisni da naglase individualne rei u
tekstu (uoljivost) i da dobro prenose poruku (uoljivost).
Razlika izmeu pravog kurziva i elektronski generisanog
treba da se poznaje. Elektronski generisani kurziv je
zapravo obino pismo koje je zakoeno raunarski kako bi
simuliralo efekat tradiocionalnog kurziva, dok je pravi
kurziv zapravo pismo koje je dizajnirano posebno i

Ilustracija 2. Predlog preloma teksta u JGED-u

Prelom u publikaciji JGED, ilustracija 2, e se raditi u
pismu Calibri Light, veliine 9, poravnat na levo u irini
preloma od 7,3cm. Mnogi autori ovakav tipografski slog
istiu kao najpovoljniji tip preloma koji omoguava dobru
itljivost [vidi 1, 4, 5]. Prored je podeen uz pomo
osnovne linije (baseline) u razmaku od 12 taaka (12pt).
Ilustracija 3 prikazuje na koji nain je organizovana
unutranjost JGED-a. Dvostubani prelom omoguava
idealan odnos izmeu duine preloma, koji po svim
istraivaima u ovoj oblasti treba da iznosi izmeu 50 do
70 znakova u redu, i zauzetog prostora.

2209

Pre svega postignuto je raspoznavanje izdanja, dat je

odreeni peat vizuelnim identitetom, pa se javlja i nada
veem uspehu publikacije u meunarodnoj strunoj
javnosti.
Pored vizuelnih prednosti, postoji oekivanje da e se
ovakav empirijski pristup vizuelnim komunijikacijama
sve vie koristiti i da e se koristiti nauni i dokazivi
argumenti za odreene naine araniranja i slaganja
teksta.
Takoe, mora se dati preporuka za sprovoenje istraivanja o italakom komforu na naem prostoru, s obzirom
na specifinu osobinu stanovnitva koji upotrebljava i
latinino i irilino pismo. Ovo istraivanje bi trebalo
podeliti u nekoliko starosnih grupa zbog drugaijeg
davanja prednosti jednom pismu kroz istoriju. Kao
relevantna institucija, FTN i odsek Grafikog inenjerstva
i dizajna bi trebali da poseduju podatke o kvalitetu i
kvantitetu italake sposobnosti, s obzirom da su to
inenjerski (empirijski) podaci koji u mnogome mogu
koristiti razvoju vizuelne komunikacije.

Ilustracija 3. Aranman preloma u JGED-u

8. LITERATURA
[1] Ernest James McCormick, Mark S. Sanders (1993).
Human factors in engineering and design. McGrawHill.

Ilustracija 4. Naslovna strana i znak publikacije JGED

Pored itkosti i itljivosti, neophodno je bilo napraviti i
prepoznatljivi identitet publikacije. To je uraeno uz
pomo knjige grafikih standarda, koja je raena za
departman GRID-a. Ilustracija 4 prikazuje naslovnu
stranu i logo JGED-a.
Kako je veliki znaaj u vizualnom aspektu imaju i
ilustracije predloena je standardizacija grafikona i tabela,
koristei principe prikazane na ilustraciji 5. Kako bi
publikacija imala jo vei uticaj na vizuelni identitet
poeljno je uniformisati sve grafikone u publikaciji.

[2] Aernout de Beaufort Wijnholds (1997). Using Type:

The Typographers Craftsmanship and the
Ergonomists Research. Utrecht, NL: Psychonomics
Department, Utrecht University, The Netherlands
[3] Morris, R. A., Aquilante, K., Yager, D., Bigelow, C.,
2002. Serifs slow RSVP reading at very small sizes
but dont matter at larger sizes. In: SID 2002, San
Jose, CA: Digest of Technical Papers. The Society for
Information Display, pp. 244247.
[4] Sofie Beier (2009). Typeface Legibility: Towards
defining familiarity. A thesis submitted in partial
fulfilment of the requirements of the Royal College of
Art for the degree of Doctor of Philosophy.
[5] James Felici (2012). The Complete Manual of
Typography: A Guide to Setting Perfect Type,
Second Edition. Berkeley, CA, USA: Adobe Press
books.
[6] Slobodan, N., Miodrag N., (1998). Grafiko
oblikovanje i pismo: elementi za formiranje grafikih
komunikacija. Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Adrese autora za kontakt:

Ilustracija 5. ablon grafikona

joviczarko@gmail.com
urosned@uns.ac.rs

7. ZAKLJUAK
Govorei o samom praktinom delu, tj. same upotrebe
elemenata italakog komfora na naunu publikaciju
JGED, moe se zakljuiti da je napravljen pomak u
odnosu na dosadanji nain rada.
2210

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 347.77

UTICAJ OBLIKA PROIZVODA NA SUBJEKTIVNU OCENU KARAKTERISTIKA

DIZAJNA PROIZVODA
THE INFLUENCE OF PRODUCTS SHAPE ON THE SUBJECTIVE
JUDGEMENT OF PRODUCT DESIGN
Jelena Medenica, Gojko Vladi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj - U radu su prikazani rezultati istraivanja
koje je imalo za cilj da ispita i utvrdi uticaj oblika,
kao elementa kompozicije, na subjektivnu ocenu
k a r a k t e r i s t i k a p r o i z v o d a . Runi sat je korien kao
reprezentativan proizvod. Varijacije oblika runog sata
ispitanici su ocenjivali na bipolarnim skalama procene,
prema pet deskriptora. Istraivanje je pokazalo da oblik,
kao element kompozicije, ima veliki uticaj na ocenu
karakteristika dizajna. Dobijeni rezultati istraivanja se
mogu koristiti kao smernice u procesu dizajniranja
runog sata.
Abstract - This paper presents the results of the research
aimed to investigate and establish the importance of
shape, as element of composition, on the subjective
assessment of the watch shape. Representational forms of
the wrist watch re-spondents assess on a seven-member
bipolar scales depending on the five descriptors.
Research has shown that shape, as a element of
composition, has big influence on respondents opinion.
The obtained results can be used as directions in watch
designing process.
Kljune rei: oblik, kompozicija, industrijski dizajn,
runi sat.
1. UVOD
Industrijski dizajn je primenjena umetnost koja se odnosi
na celokupan izgled i funkciju krajnjeg proizvoda.
Dizajniranje ili industrijsko oblikovanje proizvoda
podrazumeva razradu estetskih odlika proizvoda, tako da
se vizuelni atributi dizajniranih proizvoda prilagoavaju
ukusu buduih korisnika [1].
Industrijski dizajn se primenjuje na irok spektar
industrijskih proizvoda, modnih predmeta i runih radova,
tehnikih i medicinskih instrumenata do satova, nakita i
drugih luksuznih predmeta; od proizvoda za domainstvo,
igraaka i elektrinih aparata do vozila i graevinskih
struktura; od dezena tekstila do sportske opreme, kao i u
proizvodnji pakovanja, ambalae i posebne opreme
proizvoda [2].
Po pravilu, industrijski dizajn se sastoji od [2]:
trodimenzionalnih karakteristika kao to je oblik,
proizvoda,
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Sinia Kuzmanovi, red. prof.

dvodimenzionalnih karakterikstika, kao to su, ukrasi,

uzorci, linije ili boja proizvoda,
ili kombinacija jedne ili vie ovih karakteristika.
Oblik, kao element kompozicije, predstavlja jedan od
najbitnih faktora koji utie na izbor potencijalnog kupca.
Ovaj element esto moe biti presudan pri izboru velikog
broja iste vrste proizvoda. Razliitim oblicima
proizvoai pokuavaju da skrenu panju na svoj
proizvod i njegovim zanimljivim idejnim reenjima
postave prednost i konkurenciju u odnosu na ostale
proizvode i nateraju potroaa da se odlui za ba taj
proizvod [3]. U ovom radu panja je usmerena na oblik
proizvoda, odnosno konkretno na oblik runog sata.
2. CILJEVI I ZADACI ISTRAIVANJA
Polje istraivanja ovog rada jeste istraivanje
dopadljivosti proizvoda na osnovu jednog od osnovnih
elemenata kompozicije - oblika. U radu e biti prikazano
istraivanje iji je osnovni cilj bio da se utvrdi da li oblici
runih satova imaju uticaj na estetske preferencije
ispitanika. U istraivanju je potrebno odrediti znaaj
uticaja i meusobnih korelacija karakteristika prilikom
ocenjivanja reprezentativnih oblika runih satova kako bi
se mogle odrediti smernice za proces dizajniranja
odgovarajueg modela runog sata. Ciljna grupa ovog
istraivanja su poslovni mladi ljudi.
3. METOD
3.1. Ispitanici
U eksperimentu je uestvovalo etrdeset sluajno
odabranih osoba, od toga 20 mukog a 20 enskog pola. S
obzirom da se istraivanje sprovodi sa ciljem dobijanja
smernica za optimalan dizajn runog sata koji je
namenjen poslovnim mladim ljudima, ispitanici su
starosne dobi od 23 do 33 godina.
3.2. Stimulusi
U cilju izbora stimulusa za eksperiment izvreno je
predistraivanje, gde je ispitanicima prikazano 30
razliitih oblika sata, koji su modelovani u programu
Adobe Illustrator. Na osnovu rezultata su eliminisani
slini i neprimereni oblici. Ispitanici su na osnovu
ponuenih deskriptora karakteristika dizajna: lepota,
praktinost, skladnost, zanimljivost i prijatnost oblika sata
ocenjivali ponuene modele. Svaka od ovih pet
karakteristika je prikazana na skali od negativnih do
pozitivnih vrednosti. Na skali lepote vrednosti idu od
runog, to predstavlja potpuno negativnu, do lepog to

2211

predstavlja potpuno pozitivnu vrednost. Na skali

praktinosti vrednosti se kreu od nepraktinog to
predstavlja negativnu, do praktinog, to predstavlja
pozitivnu vrednost. Na skali skladnosti vrednosti se kreu
od neskladnog do skladnog. Na skali zanimljivosti i
prijatnosti, vrednosti se kreu od dosadnog i neprijatnog
koje predstavljaju krajnje negativne, do zanimljivog i
prijatnog, koje predstavljaju potpuno pozitivne vrednosti.
Broj stimulusa je prvenstveno sveden na 16 oblika na
osnovu ocena koje su najbolje odraavale karakteristike
oblika sata, a zatim na konanih 5 oblika, iji rezultati su
korieni za dalje analize.
Svi oblici satova spadaju u geometrijske oblike i mogu se
podeliti u tri grupe: obli, rogljasti i trouglasti oblici.
Prema tipu oblika postoji podela na oblike sa elementima
zaobljenja i oblike bez elemenata zaobljenja.
Svi oblici su predstavljeni u trodimenzionalnom pogledu,
na istim podlogama (gradijent sive i bele). Svaki od njih
je sive, odnosno neutralne boje kako ne bi postojao uticaj
boje na procenu karakteristika. Poto se ocenjuje oblik
sata, to je jedini element u kompoziciji koji se razlikuje,
dok svi ostali delovi sata ostaju isti (narukvica, navija
itd.), da bi se izbegao uticaj ostalih elemenata na ocenu
oblika sata. Slika 1. prikazuje oblike koji su korieni u
ispitivanju, a koje su po njihovim karakteristikama
ispitanici izdvojili od originalnih 30 oblika.

runo
nepraktino
neskladno
dosadno
neprijatno

-3
-3
-3
-3
-3

-2
-2
-2
-2
-2

-1
-1
-1
-1
-1

0
0
0
0
0

1
1
1
1
1

2
2
2
2
2

3
3
3
3
3

lepo
praktino
skladno
zanimljivo
prijatno

Slika 2. Skale procene za ocenjivanje karakteristika

prema ponuenom deskriptoru
Ispitanici su imali mogunost da ocene sve oblike sata na
osnovu 5 postavljenih karakteristika suprotnog znaenja.
Karakteristike su birane tako to je u predistraivanju svakom ispitaniku traeno da opiu date oblike sata sa par
rei, za koje smatraju da najvie odgovaraju datom obliku.
Od dobijenih opisa izdvojeni su sledei parovi koji su
korieni kao deskriptori: runo - lepo, nepraktino praktino, neskladno - skladno, dosadno - zanimljivo i
neprijatno - prijatno. Za ocenu oblika sata smatra se da je
najbitniji estetski kriterijum, runo - lepo, jer predstavlja
presudni faktor pri izboru kupca.
3.4. Procedura
Ispitanicima je predstavljena anketa u PDF formatu koju
su popunjavali putem raunara. Pre popunjavanja ankete
je objanjeno znaenje ocena, nain popunjavanja i
ocenjivanja oblika. Ispitanici su za svaki od 16 oblika
ocenjivali 5 karakteristika na bipolarnim skalama procene.
Pre svakog ocenjivanja je objanjeno da se ocenjuju oblici
sata kao elementa kompozicije, da je sat namenjen mladim
poslovnim ljudima, ciljna grupa kojoj svi ispitanici i
pripadaju, i da na osnovu linog shvatanja ocene koji im
se oblik najvie svia kao korisnicima sata, koliko je
odreeni oblik pogodan za korienje, lak za rukovanje i
upotrebu. Nije postojalo ogranieno vreme za ocenjivanje
oblika. Ispitanici nisu imali nikakvu komunikaciju meu
sobom, niti bilo kakve konsultacije u pogledu
ocenjivanja.
4. REZULTATI I DISKUSIJA
Podaci dobijeni u anketi su pripremljeni tako da
formiraju matricu pogodnu za dalju obradu, u programu
MS Excel, a potom statistiki obraeni u programu
Statistical Package for the Social Sciences (SPSS).
Bipolarna skala je prebaena u unipolarnu skalu radi
lake obrade podataka:
-3 -2 -1 0 1 2 3
1 2 3 4 5 6 7

Slika 1. Stimulusi koji su korieni u istraivanju

3.3. Instrument
Istraivanje je izvreno koristei prikaz oblika runog sata
i sedmolane bipolarne skale procene uz svaki ponueni
oblik sata, na ijim krajevima se nalaze karakteristike
suprotnog znaenja (slika 2.).
Ocena -3 podrazumeva potpuno negativan stav prema
datom obliku, dok ocena +3 ukazuje na potpuno
pozitivan stav prema datom obliku.

Ocena za svaki oblik je dobijena raunanjem srednje

vrednosti ocena svih 5 skala, a zatim raunanjem
ukupnog proseka svih uesnika, da bi se dobila
jedinstvena ocena za svaki oblik sata. Na taj nain je
dobijeno 16 ocena sortiranih po veliini, od kojih je 5
sa najviim vrednostima izdvojeno radi daljeg ispitivanja.
Na slici 3. je prikazano prvih 5 oblika sata koji su dobili
najbolje ocene, poreani od oblika sa najveom ocenom
na prvom mestu, do oblika sa najmanjom ocenom na
poslednjem mestu.

2212

Slika 3. Oblici sata koji su dobili najvie ocene

Najbolje ocene su dobili rogljasti i obli (zaobljeni) oblici,
dok su trouglasti oblici dobijali znatno nie ocene, to
ukazuje da se ljudi preteno opredeljuju za klasine
oblike. Iako po obliku razliiti, zajedniko za sve
izdvojene oblike satova je zaobljenost. Na primer, oblik
2 je kockast, ali ima zaobljene ivice, dok oblik 10 ima
otre ivice, ali ipak reprezentuje krug. Oblici koji imaju
zaobljenja se smatraju elegantnijim, lepim i praktinijim
od oblika koji nemaju zaobljenja.
Najbolju ocenu je dobio oblik 1, a to je sat krunog
oblika. Ovaj rezultat je i oekivan, jer je krug
najzastupljeniji i najire prihvaen oblik sata zbog
svojih dobrih karakteristika. Krug kao savrena
geometrijska figura sa najveom simetrijom predstavlja
omiljen geometrijski oblik kod ljudi i osnovu velikog
broja dizajna [4].
Uraene su sledee analize:
- Opisne statistike (proseci, standardne devijacije),
- Analiza varijanse ANOVA sa ponovljenim merenjima da bi se utvrdilo da li postoji statistiki znaajan efekat
izmeu pet najbolje ocenjenih oblika na ukupnu
subjektivnu ocenu uesnika,
- Analiza varijanse ANOVA sa ponovljenim merenjima da bi se utvrdilo da li postoje znaajne razlike izmeu pet
najbolje ocenjenih oblika na njihove pojedinane
karakteristike
(lepota,
praktinost,
skladnost,
zanimljivost, prijatnost).
Prvu analizu predstavljaju opisne statistike. Tabela 1. pokazuje prosene ocene za svaku od kategorija (lepota,
praktinost, skladnost, zanimljivost i prijatnost), kao i
krajnju ocenu za 5 najbolje ocenjenih oblika. Ovi
oblici su podeljeni u dve generalne klase na osnovu
njihovog izgleda: obli i rogljasti oblici (u tabeli oznaeni
kao O - obli i R - rogljasti oblik).
Tabela 1. Prosene ocene kriterijuma za ocenjivanje
oblika
klasa

oblik

lep. prak. sklad. z a nim.

prijat. ocena

5.9

6.4

6.45

4.6

6.15

5.9

13

5.4

5.85

5.925

4.65

5.6

5.48

10

5.17

5.4

5.375

5.6

5.42

5.39

5.12 5.45

5.675

5.15

5.47

5.37

14

4.6

4.875

4.27

4.52

4.63

4.87

Slika 4 . pokazuje grafiki prikaz prosene ocene za pet

najbolje ocenjenih oblika, gde vertikalne linije na svakom
grafikonu pokazuju standardne devijacije proseka.

Slika 4. Grafiki prikaz standardnih devijacija proseka

Statistikom obradom rezultata u programu Statistical
Package for the Social Sciences (SPSS) je utvreno da li
postoji statistiki znaajan uticaj oblika sata na krajnju
ocenu. Kako su svi uesnici ocenili sve oblike,
primenjena je analiza varijanse sa ponovljenim
merenjima. U ovoj analizi nezavisna promenljiva je bila
oblik sata sa 5 nivoa (oblici 1, 2, 10, 13, 14), a zavisna
promenljiva je krajnja ocena. U svim analizama, rezultati
su uzeti kao znaajni ako je p - vrednost manja od 0.05 (p
- vrednost pokazuje da li je razlika statistiki znaajna).
Kao rezultat, analiza je pokazala statistiki znaajan
efekat oblika sata na krajnju ocenu (F(4,156)=7.777,
p<0.0001).
Poznato je da su razlike izmeu polova dosta este. Da bi
se ispitalo da li je to sluaj i u ovom istraivanju, uraene
su analize kojima e se utvrditi da li postoji razlika u
ocenjivanju oblika sata izmeu mukog i enskog pola.
Da bi se utvrdilo da li postoji znaajna razlika u krajnjoj
oceni, uvrten je pol kao promenljiva izmeu subjekata
u prethodnu analizu varijanse. Analiza je pokazala da
uticaj pola nije statistiki znaajan (F(1,38)=1.073,
p=0.307), kao ni interakcija izmeu pola i oblika sata
(F(4,152)=1.062, p=0.377).
Izvrena je i analiza kojom e se pokazati kako se ovih 5
oblika razlikuje po pojedinanim karakteristikama (lepota,
praktinost, skladnost, zanimljivost i prijatnost). U tu
svrhu su uraene zasebne analize varijanse sa
ponovljenim merenjima, pri emu je oblik i dalje bila
nezavisna promenljiva, a pojedinane karakteristike su
bile zavisne promenljive. Pokazalo se da oblik ima
znaajan efekat na svaku od pojedinanih karakteristika,
to se moe videti na tabeli 2.
Tabela 2. Uticaj oblika na svaku od karakteristika sata

Statistiko poreenje parova oblika prema njihovoj

zanimljivosti je ukazalo na znaajne razlike izmeu
oblika 10 i svih ostalih (p<0.01) osim oblika broj 2

2213

(p=0.133). Oblik 10 (a takoe i oblik 2) pri poreenju

sa ostalim oblicima sadri najvie detalja koji doprinose
zanimljivosti njegovog izgleda. Oblik 1 iako ocenjen kao
najlepi se nije pokazao i kao najzanimljiviji. Da
zanimljivost nije presudna karakteristika pri izboru oblika
sata se pokazalo kao tano u datim ispitivanjima, sa
obzirom da je oblik 10 rangiran kao trei. Slika 5.
pokazuje grafiki prikaz prosene ocene za zanimljivost
svakog od oblika.

kvalitet proizvoda. Na slici 7. je prikazano reenje

dobijeno kao rezultat istraivanja.

Slika 7. Reenje sata dobijeno direktnom primenom

rezultata istraivanja

Slika 5. Grafiki prikaz prosene ocene za zanimljivost

Svi prethodno analizirani oblici s mogu podeliti na
rogljaste i oble oblike. Zbog toga je izvreno uporeivanje koje e pokazati da li postoje razlike u oceni
izmeu ove dve generalne grupe. Na slici 6. su prikazani
proseci.

Slika 6. Grafiki prikaz poreenja prosene ocene

rogljastih i oblih oblika
Izvren je test kako bi se utvrdilo da li postoje razlike u
oceni izmeu oblih i rogljastih oblika, kao najbolje
ocenjenih grupa oblika. One-sample t-test je pokazao
statistiki znaajnu razliku izmeu ove dve grupe:
t(198)=3.604, p=0.0004. Obli oblici su rangirani bolje u
odnosu na rogljaste oblike. Ovaj rezultat se takoe mogao
oekivati i na osnovu rezultata prikazanih na slici 1, gde
se moe videti da tri najbolje rangirana oblika upravo
pripadaju grupi oblih, a poslednja dva grupi rogljastih
oblika.
Na osnovu rezultata koji su dobijeni u datom istraivanju
je modelovan sat. Da bi proizvod odavao utisak skladne
kompozicije, u izradi reenja dizajna je veoma bitna
umerena zastupljenost svake od karakteristika koje se
ispituju. Modelovano reenje predstavlja rezultat direktne
primene rezultata istraivanja. Ispunivi uslove ankete i
pravila komponovanja dobijeno je prilino jednostavno
reenje, koje je potrebno oplemeniti atributima koji bi ga
izdvojili od konkurencije i uticali na celokupan estetski

5. ZAKLJUAK
Na osnovu sprovedenog istraivanja, dolo se do
saznanja koji oblici satova najvie odgovaraju ciljnog
grupi kojoj je sat namenjen. Istraivanja su pokazala da
u kompoziciji sata, oblik ima bitnu ulogu i moe
znaajno uticati na odluku kupca o kupovini datog
proizvoda. Rezultati ovog istraivanja mogu posluiti kao
parametar koji treba uzeti u obzir pri dizajnu runog sata,
obzirom da je zadatak kompozicije da objedini sve
elemente koji ine neki proizvod tako da omoguavaju
ostvarenje estetske i funkcionalne uloge. Ovde se
pokazalo da oblik, kao jedan od elemenata kompozicije,
ima veliku ulogu pri oblikovanju runog sata i da ini bitan
deo kompozicije proizvoda.
6. LITERATURA
[1] M. Fruht, Industrijski dizajn, Privredni pregled,
Beograd, 1981.
[2] S. Kuzmanovi, Industrijski dizajn, Novi Sad, 2008.
[3] D. Cvetkovi, D. Markovi, Dizajn pakovanja,
Beograd, 2010.
[4] R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opaanje,
Univerzitet umetnosti, Beograd, 1987.
[5] D. Norman, The Design of Everyday Things, USA,
1988.
Kratka biografija:

2214

Jelena Medenica je roena u Novom Sadu

1986. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Grafiko inenjerstvo i dizajn Industrijski
dizajn odbranila je 2013. godine.
email: yelena.medenica@gmail.com

MSc Gojko Vladi.

email: vladicg@uns.ac.rs

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012

CONCEPTUAL DESIGN OF AMERICAN FOOTBALL STADIUM IN NOVI SAD
, , ,

:

()

()

.

,
, .
,
.
,


.
Abstract : Stadium for supporters is a kind of stadium
that has physical (material) and symbolic (non-material)
properties and is designed on such principles which will
enable it to contribute to positive experience of the game
of American football, as well as to lift the spirits of
supporters. That, of course, does not mean that such
structures should ignore basic demands such as view of
the field, functionality, evacuation routes. To the
contrary, every stadium must confrm to standards of
functionality and safety for all visitors. The aim of this
master thesis is to after a careful analysis of selected
location, examples from the practice, architectural
analysis typology of stadium, propose a conceptual
design for the stadium at the selected location.
: , ,
1.
,
.

.
, ,
,
[1].


,

.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Radivoje Dinulovi, red.prof.

,
,

. ,
,

. je
,

,
.

, .
2.

.
2.1.

.
,

.
,
.
IV ,
,

[2].
2.2.
XVI ,
.
,
.
1896. .

.
2.3.
XXI ,
,

(),
.
.
3. 20.
,
,
.

2215

 19.
.


.

, .

,

.
1896.
.
,
(1908)
(1913), ,
.

.
.




. II
.

,

. ,
1972.
1974.

.

- .

,
,

.

. ,
. [3]


.

,
,

.
4.
4.1. , ,

, .
,
.
,
,

(
1.). 22 ,
133 m
.

.

1.
, ,
7m
315m.
.
,
.
, 50 000m,


15 .
, ,

.
.



.

,

,
, ,
, .
4.2. ,
,
-
.
,
( 2.).
,
21 .
,
, ,
,
.

2216



.
5.2.

2.
,
, 450 $

. ,

.

.
.
1988. ,

, ,
, . ,

.
. 63.000
10.000
,
.
,
,
11 m
. 40%
.

-

.



.

, ,
,
.
4 - ,
.

,
.
,


, / ,
.
,
,
,
.

,

.

,
. ,
.

5.
5.1.

, .

,

.

.

,

.
. e

,

3.

.
( 3.) ,

.
,
- ,

, .

2217

6.
, ,
(,
).
,
,
,
.
7.
[1] Geraint John, Rod Sheard, Ben Vickery, Stadia:
Design and Development Guides, Oxford 2000.
[2] www.wikipedia.org
[3] : DETAIL/stadien, Serie 2005, 9
:

1982. .

,

2013.
.

(1957)

,
,

2218

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 728.94(497)

ARHITEKTONSKO - URBANISTIKA STUDIJA APARTMANSKOG NASELJA NA

DIVIBARAMA
ARCHITECTURAL URBAN STUDY OF APARTMENT HOUSING IN DIVCIBARE
Predrag Petkovi, Bojan Tepavevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM

2.2. Razvoj naselja na teritoriji Srbije

Kratak sadraj U radu je predstavljen projekat

apartmanskog naselja. Nastao je kao rezultat analiza
tipologija stanovanja i njihovog razvoja,tradicionalne
gradnje, neposrednog okruenja i razvoja odrivog
turizma.
Abstract Study presents the project of apartment
complex. It is created as a result of analysis such as
housing typology and development, traditional
construction, close environment and sustainable tourism.
Kljune rei: Arhitektura, stanovanje, narodno
graditeljstvo, prirodno okruenje

Kao jedno od najznaajnijih naselja iz perioda paleolita je

Lepenski Vir. To je bilo gusto izgraeno naselje uz obalu
Dunava, povrine oko 1500m2, sa nekoliko stotina
stanovnika. Poredak u izgradnji i grupisanju kua ukazuje
na protourban karakter naselja. Prisutan je jedan te isti tip
kua, kosouglog oblika u osnovi (uglovi od 45-60
stepeni), iste orijentacije, okrenute proeljem ka istoku i
Dunavu [slika 1].

1. UVOD
Apartmanska naselja su relativno nova urbanistikoarhitektonska tipologija stanovanja proizala iz ovekove
potrebe za ivotom u prirodnom okruenju. Ta potreba se
kroz istoriju i civilizacijski razvoj sutinski nije menjala.
Menjala su se samo izraajna sredstva.
Arhitektonska studija apartmanskog naselja bavi se
potrebama modernog drutva i trita a predstavlja
pokuaj nastanka arhitekture po meri oveka.
2. TIPOLOGIJE STANOVANJA, ISTORIJSKI
RAZVOJ NASELJA, NARODNO
GRADITELJSTVO I ODRIVI TURIZAM
Sa razvojem prvih privrednih grana poljoprivredom i
stoarstvom, razvijale su se i prve ljudske nastambe. Prva
naselja najee su bila organizovana u zavisnosti od
konfiguracije terena i samog stanja kolektivne svesti
zajednice.
2.1. Stanovanje
Osnovna podela stanovanja je na jednoporodino i
vieporodino. Prvi tip je svakako i najstariji, dok je drugi
tip stanovanja razvijen sa razvojem urbanih struktura.
Jednoporodino stanovanje je upravo ona tipologija koja
je ouvala ognjite kao smisao porodice, a ujedno sa
razvojem civilizacije i tehnike i tehnologije pogotovo u
XX veku postala je i znak stalea, u nekim sluajevima
luksuza pogotovo u urbanim sredinama.
Zapravo, taj odnos koji postoji izmeu jednoporodinog i
vieporodinog krucijalno nije promenjen od vremena
antike.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Bojan Tepavevi, docent.

Slika 1. Skica naselja Lepenski Vir

Transformacija naselja od ruralne ka urbanoj sredini su
donele jednu novu izgraenu sredinu i dokaz kontrole
oveka nad prirodom. Dva osnovna tipa naselja koja
razlikujemo na ovim prostorima su razbijeni starovlaki i
zbijeni vojvoanski tip, a dva osnovna tipa kue su
dinarska brvnara i moravska kua. U zavisnosti od
lokalnih uslova i jedan i drugi tip kue je bio modifikovan
i prilagoavan.
2.3. Narodno graditeljstvo
Tipina seoska planinska kua [slika 2] u osnovi je bila
pravougaona, esto dvodelna. Bazis kue, se koristio kao
ostavni, podrumski prostor jer je pad terena to
dozvoljavao. Krovovi su vievodni i izuzetno strmi zbog
klimatskih uslova.

2219

Slika 2. Planinska seoska kua levo i magaza desno

Shodno ivotnim potrebama toga vremena seosko domainstvo u svom sastavu osim seoske kue broji vie
zasebnih objekata od kojih su najznaajniji vajati, magaze
i kaare, koevi i ambari.

karakteristinim, isto oblikovanim objektima

doprinose identitetu fragmenta pejzaa [slika4].

koji

2.3. Odrivi turizam

Odrivi turizam u svom najistijem smislu, podrazumeva
privrednu granu koja vri minimalan uticaj na ivotnu
sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno pomaui sticanje
zarade, nova radna mesta i zatitu lokalnih ekosistema.
Naime, to je odgovoran turizam koji se prijateljski odnosi
prema prirodnoj i kulturnoj batini.
Najjednostavnija definicija jeste da se pod odrivim
turizmom podrazumeva svaki vid turizma koji doprinosi
zatiti ivotne sredine, socijalnog i ekonomskog
integriteta i unapreivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih
vrednosti na trajnoj osnovi.
Istraivanje tradicionalne gradnje, razvoja naselja, tipova i
oblika seoskih i planinskih kuca na teritoriji Srbije veoma
je bitno za projekat apartmanskog naselja. Poznavanje
tradicionalne gradnje kao i njen razvoj gradi svest o
okruenju u kom je naselje smeteno. Seoska kua sa
kraja 18. veka kao i ostali objekti koji su inili jedno
domainstvo imaju veliki uticaj na oblikovno estetsku
dimenziju projekta.
3. PRIMERI PLANINSKIH NASELJA
3.1. Kraljevi konaci, Zlatibor
Apartmansko naselje izvedeno 1994. godine je u
vlasnitvu turistikog preduzea ''Zlatibor turist'' sastoji i
iz 23 luksuzno opremljenih apartmana. Arhitektura
naselja je spoj tradicionalne zlatiborske brvnare i moderne
dvojne autonomne graevine sa viestrukim dupleks
sistemom [slika 3].

Slika 4. Nirvana Mountains apartments, JVA, Norveka

3.3. Bebia Luka, Okolina Valjeva
Bebia Luka, zaseok sela Vujinovaa, je zatiena etno
celina udaljena 25 km jugozapadno od Valjeva. Staro
seosko naselje spontano je nastajalo na junoj padini
planine Jablanik, uz reicu Jablanicu, u drugoj polovini
19. veka. Nastala na rodbinskoj osnovi, predstavlja model
u organizaciji sela ovog dela Srbije 19. veka. Brojnost
starih sauvanih stambenih i ekonomskih zgrada i
pokretnih predmeta u njima, kao i njihova sraslost sa
prirodnim ambijentom, ine ovu ruralnu celinu
jedinstvenom u Srbiji [slika 5]. Bebia Luka zajedno sa
manastirom Pustinja (16. vek) predstavlja etno turistiku
celinu Valjevske regije.

Slika 3. Kraljevi konaci, Zlatibor

Slika 5. Bebia Luka, okolina Valjeva

3.2. Nirvana Mountains, JVA, Norveka

Kompleks apartmana na padinama Gundbrandsdalena
prati pad terena. U pitanju su objekti sa po 4 apartmana u
svakom, od prefabrikovanih drvenih elemenata.
Razliitom grupacijom objekata formirani su drugaciji
medjuprostorni odnosi koji formiraju jednu jedinstvenu
celinu, na taj nain obrazujui deo naselja sa

4. PROJEKAT APARTMANSKOG NASELJA

Projekat podrazumeva arhitektonsko urbanistiku analizu
apartmanskog naselja smetenog na planini Maljen u
irem centru turistikog centra Divibara. Apartmansko
naselje podrazumeva planiranje 26 nezavisnih apartmana i

2220

restorana kao centralnog sadraja. Uz restoran je planiran

i jedan poslovni apartman. Parcela koju projekat pokriva
je u nagibu i povezana je sa kolskom saobraajnicom
itavom svojom junom stranom. Takoe parcela pripada
zoni predvienoj za izgradnju vikend naselja kao i
turistikih objekata. Apartmani su projektovani kao
nezavisni jednoporodini objekti prosene kvadrature
95m2. Do svakog apartmana je omoguena kolska
komunikacija.

4.3. Tipska apartmanska jedinica

Tipske jedinice su spratnosti P+Pot. I prosene kvadrature
oko 95m2. Svaka jedinica ima zaseban kolski pristup.
Apartmanske jedinice raspolau sa dnevnim boravkom sa
kuhinjom i trpezarijom, toaletom, kupatilom i odeljkom
za spavanje kao i pomonim prostorijama. Dnevna zona
je organizovana u prizemlju jedinice, smaknute visinske
razlike poda u odnosu na ulazni deo, organizovana oko
kamina(ognjita) i velikim i brojnim fasadnim otvorima u
direktnom je meuodnosu sa okruenjem [slika 8].

4.1. Lokacija
Divibare je gradsko naselje u optini Valjevo u Kolubarskom okrugu na planini Maljen. Nalazi se na visini od
980-1000 metara nadmorske visine. U ovoj oblasti takoe
postoje etiri stroga rezervata prirode: Crna reka, alaki
potok, Zabalac i Vraji vir.
Apartmansko naselje se nalazi u oblasti Golubac i od
turistikog centra Divibara je putem udaljeno oko 1,9km.
Sa glavnim sadrajima Divibara je povezano ve
formiranim kolskim saobraajnicama kao i raznovrsnim
peakim stazama.
4.2. Prostorna organizacija apartmanskog komleksa
Kompleks apartmana je organizovan u dva zasebna dela
objekata u nizu na pokrenutom terenu [slika 7]. Prvi deo
objekata sadri 9 apartmana koji su u otvorenom
poloaju u odnosu na parcelu tj. zajedno ine
slobodnostojei niz. Drugi niz ini 17 povezanih
apartmana na nain da organizuju jednu zatvorenu
urbanu strukturu tj. unutranje dvorite[slika 6]. Na spoju
dva niza nalazi se restoran kao sredinja i najvanija
funkcija kompleksa. Uz restoran ka unutranjem dvoritu
formiran je mali trg koji moemo nazvati centar
kompleksa. U sklopu restorana i u njegovoj funkciji
nalazi se jo jedan apartman. Ovakvo prostorno planiranje
je uslovljeno samim oblikom parcele kao i vaeim
urbanistiko tehnikim propisima Divibara.

Slika 8. Perspektivni prikaz apartmanskih jedinica

4.4. Restoran
Restoran je planiran kao proizvod potreba velikog broja
apartmana. Iako u neposrednoj blizini postoji veliki broj
hotela i ugostiteljskih objekata slinog tipa apartmanskom
kompleksu je bilo potrebno mesto okupljanja, sredite
deavanja i prepoznatljivost. Restoran je spratnosti
Po+Pr+Pot i okvirne je ukupne neto kvadrature 240m2. U
svom sklopu sa posebnim ulazom nalazi se dvoetani
apartman ukupne neto kvadrature od 40m2. Apartman je
u funkciji restorana. U strukturalnom smislu restoran je sa
apartmanskim jedinicama gornjeg niza povezan preko
natkrivenih pasarela[slika9]. U gabaritu restorana nalazi
se i tehnika prostorija rezervisana za smetaj elektrinih
instalacija.Restoran je funkcionalno podeljen u tri celine
po etaama a one izmeu sebe povezane dvokrakim
stepenitem.

Slika 6. Perspektivni prikaz centra kompleksa

Slika 9. Perspektivni prikaz restorana

Slika 7. ema prostorne organizacije
2221

4.5. Oblikovanje apartmanskog kompleksa

Prilikom oblikovanja projekta cilj je bio da se odri
tradicionalan izgled planinske kue. Po uzoru na dinarsku
brvnaru i uz potovanje planinskih klimatskih uslova
formirana je jednostavna geometrija elementa sa dve
vode. Naizmeninim ponavljanjem tog elementa,
dodavanjem novog istog ili manjeg, pomeranjem u
odnosu na teren i poziciju gradi se jedna dinamina
urbana celina [slika 10]. Prvo nastaje tipska jedinica,
apartman odnosno kua u svom potpuno nezavisnom
obliku. Zatim tipska jedinica, iako jednostavna u svojoj
jednini, organizovanom repeticijom formira kompleksnu
geometriju naselja [slika 11].

4.7. Uticaj objekata na ivotnu sredinu

Apartmani su smeteni u planinskom naselju Divibare u
ijoj neposrednoj blizini se nalaze strogi rezevati prirode
(Crna reka, alaki potok, Zabalac i Vraji vir).
Kompleks apartmana je oblikovan tako da svojom
spratnou ne naruavaju vizuelni identitet naselja.
Korieni su ekoloki prihvatljivi materijali. Jedna od
prednosti organizacije apartmana jeste upravo raspored
objekata u nizu koji podstie energetsku efikasnost
objekata i procenat gubitka toplotne energije je znatno
nii nego u sluaju slobodnostojeih objekata. Povoljna
arijentacija grupisanih objekata omoguila je primenu
solarnih kolektora za dobijanje tople vode i solarnih
panela za dobijanje dela elektrine energije.
5. ZAKLJUAK
Arhitektonskom studijom dat je predlog projekta
apartmanskog naselja baziran na principima narodnog
graditeljstva, odrivog turizma i odnosa oveka sa
prirodnim okruenjem. Projekat apartmanskog naselja u
najveem delu koristi metod oponaanja tradicionalne
gradnje upotrebom karakteristinih oblika i materijala.
Srpska sela su preivela velike migracije mladih i dobar
ali ne i jedini nain da se ona ponovo oive jeste seoski
turizam. Na sreu on je zaista u procvatu jer sve su vea
interesovanja za boravak u seoskim domainstvima.
Projekat Apartmanskog naselja je upravo i posledica tog
interesovanja.

Slika 10. ema ponavljanja elemenata

6. LITERATURA
[1] Radovi, Ranko: Novi vrt stari kavez, Stilos, Novi
Sad, 2005.
[2] Deroko, leksandar: Narodno neimarstvo, Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1968.
[3] Findrik, Ranko: Narodno neimarstvo-stanovanje,
Beograd, 1994.
Kratka biografija:

Slika 11. Perspektivni prikaz unutranjeg dvorita

4.6. Materijalizacija-konstrukcija apartmana
Konstrukcija apartmana kao i restorana je skeletni sistem
sainjen od AB stubova i greda na trakastim temeljima.
Spoljni zidovi su raeni od termo blokova u podunom
malteru debljine 25cm sa spoljanjom oblogom od
rendisane daske ili termoizolacione fasade u debljini od
10cm. Spajanjem objekata postignuta je velika uteda u
materijalu i izvoenju. Birani materijali kao i nain
gradnje su posledica ekonomskog uticaja, tradicionalne
gradnje, klimatskih uslova i dostupnosti.

2222

Predrag Petkovi roen je u Valjevu 1980.

god. Diplomski-master rad odbranio je na
Fakultetu tehnikih nauka na Departmanu
za arhitekturu i urbanizam, septembra 2013.
god.
Bojan Tepavevi magistrirao i doktorirao
na
Fakultetu tehnikih nauka
na
Departmanu za arhitekturu i urbanizam.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.5:502.15

PROJEKTOVANJE STAMBENO-POSLOVNOG KOMPLEKSA U SKLADU SA

PRINCIPIMA ODRIVOG RAZVOJA
DESIGN OF RESIDENTIAL AND COMERCIAL COMPLEX IN ACCORDANCE WITH
PRINCIPLES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT
Mina Radi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Odrivi razvoj zahteva visok nivo svesti
o razliitim mogunostima ouvanja kvaliteta ivotne
sredine. U arhitekturi ta svest se ogleda u svim fazama
projektovanja: od orijentacije i poloaja objekta, preko
primene odrivih sistema do odabira ekolokih materijala
i njegovog transporta. U referatu su najpre objanjene
glavne
osnove
savremenog
pristupa
odrivom
projektovanju, a potom je dato konkretno idejno reenje
stambeno-poslovnog kompleksa na Novom Beogradu
proisteklo iz studije sluaja. Ono je primer kako se i na
naem podneblju mogu iskoristiti potencijali obnovljivih
izvora energije i kako mali urbanistiki poduhvati mogu
da doprinesu prekinutoj integraciji ljudi i prirode.
Abstract - Sustainable development requires high level of
awareness about the different possibilities of preserving
environmental quality. In architecture, this awareness is
reflected in all design stages: the orientation and position
of an object, through the implementation of sustainable
systems to the selection of eco-friendly materials and its
transport. The paper explains the main fundamentals of
the modern approach to sustainable design first, and then
it is given conceptual design solution of residential and
commercial complex in Belgrade as a result of case
studies. It is an example of taking advantages of
renewable energy resources in our environment, and how
small urban ventures can contribute to the discontinued
integration of the people and nature.
Kljune rei: odrivost, studija sluaja, proces
projektovanja, stambeno-poslovni kompleks
1. UVOD
Ubrzanim tehnolokim razvojem u XX veku naruen je
balans izmeu prirode i oveka. Posledice toga najvie se
oseaju u urbanim sredinama, zbog ega je neophodno
ba u njima stvoriti najozbiljnije poduhvate sjedinjavanja
oveka i prirodnih sadraja. Taj cilj pred urbaniste i
arhitekte postavlja izazove osmiljavanja savremenih
metoda izgradnje pejzano-urbanih struktura na
slobodnim gradskim povrinama, krovovima i fasadama.
Potreba za novim pristupom i drugaijim odrivim
arhitektonskim reenjima od dosadanjih, uslovljena je
zagaenjima koji su na upozoravajuem nivou.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi Jelii, vanr. prof.

2. ODRIVA ARHITEKTURA
Terminoloki problem rei ,,odrivost'' lei u tome to je
njena upotreba iroko rasprostranjena. Izveden je iz pojma
odrivog ekonomskog razvoja, razvoja koji se moe
odravati prirodnim resursima i koji predstavlja brigu
dananjeg drutva o buduim generacijama. Pojam
odrive arhitekture ima sveobuhvatno znaenje koje se
svodi na pitanja ekonomskih, politikih i ekolokih
aspekata u graenju.
Glavni cilj odrive arhitekture je da smanji negativan
uticaj objekata na ivotnu sredinu, to postavlja nove i
velike izazove. Svako budue planiranje i projektovanje
mora da ima racionalan i odgovoran pristup korienju
energije i upotrebe obnovljivih izvora energije. Odriva
arhitektura ukljuuje i korienje recikliranih ili polovnih
materijala jer se smanjenjem korienja novih materijala
direktno smanjuje energija koja se koristi za njihovu
proizvodnju. Zato je njihova upotreba danas apsolutna
nunost.
Odriva arhitektura takoe podrazumeva integrisanje
zgrada u ukupan ekoloki sistem kroz delove naselja i
gradova to zahteva analize na urbanistikom nivou, ali i
na arhitektonskom u smislu konstrukcije i oblikovanja.
Ekoloki objekti podrazumevaju sve naine izgradnje koji
koriste obnovljive izvore energije i upotrebu energetski
efikasnih tehnologija i metoda u projektovanju i graenju.
Pritom, oni potuju odrivost i tradicionalan pristup
graenju i korienje prirodnih, nezagaujuih i recikliranih materijala kao i odnosa prema pejzano-urbanim
strukturama, spoljnom i unutranjem vazduhu, vodi, upotrebi kinice, termalnoj udobnosti unutranjeg prostora,
medicini stanovanja i drugim aspektima stanovanja koji
nam omoguavaju komfor.
Glavni cilj pri projektovanju takvih objekata jeste njihova
integracija sa prirodom poput ivog organizma, ime se
istovremeno osigurava nenaruavanje okruenja i budi
ekoloka svest koja obavezuje na razmiljanje o ivotu u
skladu sa prirodom.
3. ZAKLJUAK STUDIJE SLUAJA
Protekle decenije u prvi plan je stavljen razvoj ekolokog
i odrivog naina graenja, uvoenje standarda energetske efikasnosti, kao i razvoj solarnih sistema i tehnologija,
ime su potvreni znaaj i primena metoda pasivnih
solarnih sistema u arhitekturi kao nezaobilaznog pristupa
projektovanju zgrada bilo koje namene. Posebnu
pogodnost predstavlja injenica da za hvatanje suneve
energije nisu potrebni posebni ureaji, ve se sama zgrada
koristi kao prijemnik, odnosno njene velike zastakljene
povrine orijentisane prema jugu.

2223

Pored upotrebe pasivnih i aktivnih odrivih sistema,

brojni izvedeni projekti su primeri postojanja drugih
naina postizanja odrivosti kao to je to korienje
recikliranih materijala za izgradnju. Nadoknaivanje
gradskih pejzano-urbanih struktura i poveavanje
biodiverziteta razliitih flora i fauna za ta su primer
CaixaForum u Madridu i Prefectural Internacional Hall u
Japanu, pored brojih prednosti bude ljudsku svest o
vanosti ovakvih arhitektonsko-urbanistikih poduhvata.
Prefectural Internacional Hall predstavlja jedan od
najznaajnijih projekata iji je cilj razvoj teme vetaki
stvorene povrine i vertikalne bate, pristup
arhitektonskim projektima koji je postao iroko
rasprostranjen danas. Glavni cilj pri projektovanju
vertikalnih bati jeste nadoknaivanje gradskih pejzanourbanih struktura na ijem su mestu izgraeni objekti.
Prednost ove vrste fasade je u tome to moe da se
postavi na bilo koji tip zida i da pobolja njegovu estetiku.
Projekat Bed ZED u Londonu primer je kako se moe
ograniiti korienje vozila, pa se ovaj kompleks upravo
iz tog razloga smatra bitnim s' obzirom da istovremeno
reava problem okruenja i arhitektonskog kvaliteta
kompleksa. Projektant Yeang je godinama pokuavao da
dokae tvrdnju da visoke zgrade ne mogu biti tetne za
okruenje zato to su oblakoderi neophodni za reavanje
problema porasta populacije i dostupnih povrina. I
najzad, jedan od najpoznatijih dobitnika Prickerove
nagrade, arhitekta Renco Pijano sa itavim svojim timom
koji je zapoljen u njegovoj radionici, u okviru svakog
projekta radi na kvalitetnom uklapanju objekta u kontekst
njegove okoline razmiljanjem da mora postojati simbioza
izmeu potreba javnosti, pojedinca, zgrade i njene
okoline.
4. PROJEKTOVANJE STAMBENO-POSLOVNOG
KOMPLEKSA U SKLADU SA PRINCIPIMA
ODIVOG RAZVOJA
4.1 RASPORED OBJEKATA NA PARCELI
Uticaj urbanistikog planiranja naselja je od velikog
znaaja za optimalno funkcionisanje solarnih sistema, jer
od izbora lokacije i dispozicije objekata zavisi mogunost
pravilne orijentacije velikih zastakljenih povrina i
solarnih elemenata, odnosno stepen njihove izloenosti
prema promenljivim godinjim putanjama sunca.
Jedno od prvih solarnih naselja na naoj planeti je
neolitsko naselje Lepenski Vir locirano uz obalu Dunava.
Formirano je od objekata trapezoidne osnove ija je ua
strana
izloena
pravcu
dominantnih
hladnih
severozapadnih vetrova, a ira u pravcu istoka. Ove kue
predstavljaju ideju vodilju pri projektovanju savremeno
dizajniranih pasivnih solarnih objekata.
Da bi se koristila suneva energija, neophodno je pre
svega uvaiti uslove lokacije i pozicioniranja same zgrade
na osnovu intenziteta i upadnih uglova zraenja, broja
sunanih dana i duine insolacije, to e u znaajnoj meri
odrediti njenu buduu arhitektonsku i energetsku
koncepciju. Visine objekata i razmak izmeu zgrada, kao
i visine staklenih povrina na fasadama i postojanje
zastora ili nadstrenica diktiraju upadni uglovi sunevih
zraka koji se odreuju na osnovu geografske irine
lokacije predviene za projektovanje.Objekti ije su
bone fasade orijentisane u pravcu istok zapad

obezbeuju veliku povrinu orijentisanu prema jugu, to

je idealan poloaj za maksimalnu insolaciju.
Potujui uslove okruenja pri urbanistikom planiranju,
stvaraju se preduslovi za odrivo funkcionisanje objekata.
U suprotnom, primena pasivnih i aktivnih sistema ne
moe biti u potpunosti produktivna. Primeri studije
sluaja potvruju potrebu za analizama odnosa u
okruenju jer one ograniavaju proces projektovanja i
odreuju odabir odrivih sistema.
4.2 UTICAJ OBLIKA
Kako energetska efikasnost objekta zavisi od odnosa
povrina njenog spoljnog omotaa i korisne povrine
unutranjeg prostora, veoma je znaajno postizanje
minimalne povrine spoljnog omotaa. Kod viespratnih
stambenih zgrada mogue je znatno smanjiti faktor oblika
jer je u tom sluaju odnos povrine spoljnih zidova i
volumena znatno manji.
Faktor oblika utie na koliinu zahvaene suneve
energije, zbog ega zgrade sa kvadratnom osnovom
nemaju idealan oblik, ve su to zgrade ija je forma
izduena i orijentisane su u pravcu istok zapad.
Horizontalni upadni uglovi i putanja Sunca odreuju
idealan oblik graevine - krug ili polukrug izloen junoj
strani sveta. Zaobljenom formom objekta eliminiu se
hladni mostovi i smanjuje se ukupna povrina fasadnih
zidova.
Simboliko znaenje forme objekta dovodi u pitanje
smisao prostora. Kako prirodne forme odlikuje bogatstvo
razliitosti, u prirodi ne postoji vidljivo ponavljanje
jednoobraznih formi i jednolinosti, dok urbanistiki
blokovi najee predstavljaju suprotno. Poto forma
ovakvih objekata treba da predstavlja olienje prirode i da
ujedno bude u skladu sa okolnim objektima, reenje jeste
upotreba prirodnih materijala i planiranje pejzanourbanih struktura u to veoj meri.
4.3 PROCES PROJEKTOVANJA
Proces projektovanja u skladu sa principima odrivog
razvoja podrazumeva da razmiljanje o utedi energije i
zatiti ivotne sredine ne moe poeti tek onda kada je
objekat isplaniran i doveden do zavrne faze izvoakog
projekta. On poinje u fazi planiranja stvaranja prirodnih
uslova u gradskim blokovima kroz ostvarivanje razliitih
pejzanih (travnjaka, parkova, drvoreda) i vodenih
struktura koje treba da hlade i preiavaju vazduh. Tako
se na ekoloki nain amortizuju zagrevanja od asfalta,
betona i saobraaja, to mikroklimu ini ugodnijom.
Tokom procesa projektovanja, kako bi se unapredila
odrivost samog objekta potrebno je obratiti posebnu
panju na poloaj pojedinih elemenata. Jedan od takvih je
vetrobran koji slui kao zatita od izloenosti
preovladavajuim vetrovima. Njegov poloaj zavisi od
orijentacije ulaznih vrata. Termoprekid, odnosno
predsoblje formira termiki tampon izmeu spoljanje i
komforne temperature unutranjeg prostora. Izolacija
zidova i krovova moe biti standardna (korienjem
razliitih vrsta vetaki proizvedenih izolacionih
materijala), dinamika (ventilacija putem duple opne ili
ventilacionih zidova), pojaana (berme), a moe se postii
i korienjem svetlih boja zavrnih slojeva (ili tamnih ako
je zagrevanje vanije). Posebni oblici izolacije koji uz to
imaju i brojne druge funkcije (estetsku, akustiku,

2224

funkciju proizvodnje kiseonika i dr.) jesu zeleni krov i

vertikalne bate. Oni podrazumevaju konstruktivne
slojeve, odgovarajue vrste biljaka, navodnjavanje i
drenau. Prilikom projektovanja za sve transparentne
otvore potrebno je predvideti materijal koji nema veliki
koeficijent toplotne provodljivosti (U [kW/m2]). Staklo sa
low-e coating premazom spreava prodor toplotnih i UV
zraenja. Na prozorima i balkonskim vratima neophodno
je predvideti trostruko staklo sa argonom ili vakuumom
izmeu.
4.4 RASPORED PROSTORIJA
Raspored prostorija odreen je stranama sveta. Kako je
najpogodnije da najvei deo objekta bude orijentisan
prema jugu i direktnim sunevim zracima, pogodno je na
toj strani projektovati prostorije u kojima se provodi
najvie vremena. One imaju dobro dnevno osvetljenje i
tokom itave godine dobitke od sunevog zraenja.
Savetuje se saenje listopadnog drvea u prostoru ispred
koje e leti tititi od pregrevanja, a zimi kada lie opadne
dozovljavae prodor sunevih zraka. Severna strana sveta
predstavlja nepovoljnu termiku orijentaciju, zbog ega je
ona pogodna za smetaj pomonih prostorija, ulazne zone,
stepenita i liftova. Tako orijentisane prostorije nemaju
dovoljno dnevnog svetla tokom itave godine, pa su
toplotni dobici zanemarljivo mali. U prostoru ispred
savetuje se sadnja zimzelenog drvea koje e tititi od
hladnih vetrova. Zapadna strana je izloena direktnim
sunevim zracima u popodnevnim asovima, zbog ega je
prema toj strani sveta najbolje orijentisati kuhinjski i
trpezarijski prostor, hodnike i stepenita. Kako bi se
izbeglo eventualno pregrevanje u letnjem periodu,
mogue je predvideti vertikalno senenje. Istona strana
sveta je izloena direktnim sunevim zracima u jutarnjim
asovima, zbog ega bi na toj strani sveta bilo
najpogodnije predvideti spavae sobe.
5. IDEJNI PROJEKAT STAMBENO-POSLOVNOG
KOMPLEKSA NA NOVOM BEOGRADU
5.1 LOKACIJA
Blok se nalazi na Novom Beogradu u neposrednoj blizini
oping centra ,,Delta City, a ogranien je Ulicama Jurija
Gagarina na junoj, Dr Agostina Neta na istonoj, Uroa
Martinovia na severnoj i Omladinskih brigada na
zapadnoj strani. Ukupna povrina parcele je 64 080m2,
dok je planirana izgraena povrina 6 600m2. Indeks
zauzetosti na parceli je 10,3.

Slika 1. Satelitski snimak lokacije sa okolinom

Kolski pristupi kompleksu su iz Ulica Omladinskih
brigada i Dr Agostina Neta, peaki su iz Ulica Jurija
Gagarina i Uroa Martinovia, dok je servisni pristup iz

Ulice Uroa Martinovia. Ulazi u stambene delove

objekta su sa severne strane, dok su ulazi u prizemlja ija
je namena javna, sa june strane. Linije gradskog prevoza
koje povezuju blok sa ostalim delovima grada su
autobuske (95, 68 i 60, minibus E1 i E6) i tramvajske (7,
7L, 9 i 11).

Slika 2. Situacija novoprojektovanog kompleksa

5.2 FORMA OBJEKTA
Neposredna blizina stambeno-poslovnog kompleksa
,,Belville direktno je uticala na oblik i visinu planiranog
kompleksa. Objekti su rasporeeni u dva polukruna niza
prvenstveno radi najefikasnije insolacije, dok sam radijus
proistie od oblika poslovnog objekta naselja ,,Belville.
U okviru kompleksa razlikuju se dve spratnosti kako
objekti koji su u drugom nizu ne bi bili u senci. Spratnost
tri objekta koji ine prvi niz okrenut ka Ulici Jurija
Gagarina je Po+P+5, i ona je odreena na osnovu
upadnog ugla sunevih zraka za 21. decembar u 9h i 15h,
dok je spratnost drugog niza sainjenog od pet identinih
objekata Po+P+11 to je u skladu sa spratnou objekata
naselja ,,Belville i visinom susednog objekta ,,Delta
City.
Prilikom projektovanja nastojalo se na tome da blok
ostane prirodna celina, zbog ega se posebno vodilo
rauna o zadravanju to veeg broja vegetacija, pa je i
forma objekta delimino proistekla odatle. Zadrane
vegetacije predstavljaju tampon zonu kao vid akustikog
reenja buke koju proizvodi saobraaj visoko frekventne
Ulice Jurija Gagarina, a ujedno i zatitu od pregrevanja.
5.3 FUNKCIJA
Svih osam objekata u okviru bloka imaju prizemlja javnih
namena. U duem nizu objekata sastavljenog od pet
zgrada planirani su sadraji koji zadovoljavaju veinu
svakodnevnih potreba stanara: market, apoteka, obdanite,
teretana, velnes centar, razliite zanatske delatnosti, kafii
i restorani. U prizemljima kraeg niza koga ine tri
identina objekta planirani su poslovni prostori kako se
ova namena ne bi meala sa stanovanjem i to: banka,
pota, sale za sastanke i konferencije i lokali predvieni
za kancelarije.
Objekti dueg niza imaju po etiri stana na svakom spratu
od kojih su tri dvoiposobna i jedan garsonjera to je
ukupno 220, dok objekti kraeg niza imaju pet stanova po
spratu od kojih su dva dvoiposobna i tri garsonjere,
ukupno 75 stanova. Ukupan broj stanova u kompleksu je
295. Na svakom spratu se nalaze veernice namenjene
iskljuivo stanarima tog sprata.

2225

Parking prostor za stanare kompleksa obezbeen je u

podrumima objekata, dok se parking za posetioce
poslovnog dela nalazi u okviru parcele na nivou kote
terena, a pristupa mu se iz Ulice Dr Agostina Neta I Uroa
Martinovia. Kako je u okviru bloka predvieno
postojanje vertikalne farme, poseban parking ispred
samog objekta namenjen je zaposlenima.
5.4 KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA
Konstruktivni sistem je skeletni sa stubovima dimenzija
30x30cm postavljenim na rasponima od 6,6m. Spoljni zid
na severnoj fasadi na kom je postavljena vertikalna bata
je armirano betonski, dok su ostali spoljni zidovi termiki
od Ytong blokova debljine 30cm i termoizolacijom
debljine 8cm. Na objektima su predvieni ravni krovovi
iji je pad 2%. Oni su prohodni zato to se na njihovim
delovima nalaze bate i fotonaponski paneli.
Na objektima se nalaze velike staklene povrine radi
postizanja efekta staklene bate u vidu zid zavese, ali i
zbog osvetljenja stepeninog prostora i mogunosti
prirodne ventilacije.
5.5 INSTALACIJE
Objekti su prikljueni na postojeu elektrinu i
vodovodno-kanalizacionu infrastrukturnu mreu. Na
krovovima objekata previeno je po 105 fotonaponskih
panela, dok su za zagrevanje vode predviene
geotermalne vertikalne sonde.
Prilikom projektovanja posebna panja posveena je
prirodnoj ventilaciji objekta koja je omoguena
postojanjem otvora na zid zavesi na severnoj fasadi i
otvora iznad ulaznih vrata svakog stana. U sluajevima
gde nije bilo uslova za sprovoenje prirodne ventilacije
kupatila i kuhinja, postavljeni su ventilacioni kanali.
Ventilacione cevi sa ventilatorima potrebne snage
predviene su u kupatilima teretane, velnes centra I
restorana.
5.6 ODRIVOST I UTICAJ OBJEKTA NA IVOTNU
SREDINU
Prilikom projektovanja i planiranja rasporeda objekata na
parceli, uzeta je u obzir forma i meusobna udaljenost
objekata koja je proraunata na osnovu horizontalnih i
vertikalnih upadnih uglova sunca. Od pasivnih odrivih
sistema planirano je korienje staklene bate ija je
unutranja povrina tamne boje jer kao takva ima svojstvo
termalne mase.
Na krovovima objekata predvieni su fotonaponski paneli
kojima bi se obezbeivala struja za ureaje niskog
napona.
Kako je velika povrina objekta pod staklom, predvieni
su brisoleji koji bi funkcionisali pomou inteligentnog
sistema. Oni imaju delove sa mogunou pomeranja oko
svojih vertikalnih osa i ujedno mogu da se sklapaju i klize
u pravcu horizontalne ose. Napravljeni su od drveta kako
bi se uklapali u prirodnu sredinu bloka ija je povrina
najveim delom pod razliitim vegetacijama.
Na severnim fasadama objekata predvieni su vertikalni
vrtovi, a na krovovima pejzane strukture koje imaju
brojne pogodnosti po pitanju odrivosti.
Sistemom za sakupljanje kinice obezbeuje se voda koja
se prerauje i skladiti na svakom spratu kako bi se
koristila za ispiranje toaleta, za zalivanje trave i

vertikalnih vrtova sistemom kap po kap, kao i za

protivpoarni splinker sistem instalacija. Sakupljanje
kinice ograniava korienje vode iz lokalnog sistema
samo na vodu za pie.
Grejanje i hlaenje prostora postizalo bi se pomou
geotermalnih vertikalnih sondi koje bi zagrevale vodu
potrebnu za podno grejanje i sanitarnu upotrebu. Okvirna
dubina postavljanja je 4m, dok je meusobna udaljenost
2m.
U okviru kompleksa predviena je vertikalna farma koja
bi pored svojih brojnih funkcija predstavljala simbol
odrivosti i gradski reper.
6. ZAKLJUAK
Projekat je zasnovan na studiji sluaja i predstavlja primer
kako se razliite odrive tehnologije mogu primeniti i na
nasem podneblju koje ima odline klimatske
predispozicije (nadproseni broj sunanih dana na
evropskom nivou). Izgradnja kompleksa za stanovanje sa
niskom potronjom energije irom sveta ve je postala
svakodnevna praksa. Meutim, iskustvo u primeni
razliitih naina kombinovanja aktivnih i pasivnih sistema
nije jedini preduslov za ovakve arhitektonskourbanistike poduhvate. Takoe je potrebna i spremnost
za drugaijim nainom ivota voenim visokim nivoom
ekoloke svesti, to je velika promena u odnosu na
dananje standarde ivljenja.
7. LITERATURA
1. Jodidio, Philip, Green Architecture Now, Tachen,
London, 2009.
2. Jodidio, Philip, Architecture Now 6, Tachen,
London, 2009.
3. Terranova, Antonino, Spirito, Gianpaola, Leone,
Sabrina, Leone, Spita, Ecostructures, forms of
sustainable architecture, White star publisher,
Vercelli, 2009.
4. Odriva gradnja i urbane oaze, Ecoist, Beograd,
2012.
5. ,
01, , 2011.
Kratka biografija:

2226

Mina Radi je roena 1989. godine u

Kragujevcu,
Republika
Srbija.
Diplomirala je na Fakultetu za
graditeljski menadment, departman
za
Arhitekturu
i
urbanizam
Univerziteta Union Nikola Tesla
2012. godine. Master rad brani na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektonsko
projektovanje
kompleksnih programa u septembru
2013. godine.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 727.373.23

IDEJNI PROJEKAT OBDANITA U BEOGRADU

CONCEPTUAL DESIGN OF KINDERGARTEN IN BELGRADE
Sanja Brakovi, Jelena Atanackovi-Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tma ovog rada jst novo idejno
reenje obdanita, u naselju ukarika Padina. Cilj j da
lokacija, koja je godinama namenjena obrazovnoj
ustanovi, zadovolji potrebe dece i roditelja iz ovog
naselja. Objekat svojom jedinstvenou i raznolikim
sadrajem treba da zadovolji potrebe korisnika.
Abstract This study is the conceptual design of a new
kindergarten in the settlement ukarika Padina. The aim
is that the site, which for years has meant an educational
institution, satisfy the needs of children and parents in
this neighborhood. Object with its uniqueness and variety
of content to meet the needs of the user.
Kljune rei: Obdanite, deca, mobilijar, modernizacija
1. UVOD
Zabavite (od nemakog Kindergarten, to u bukvalnom
prevodu znai "deiji vrt") je obrazovna predkolska
ustanova za decu. Pojam je kreirao Fridrih Frobel za
Institut za igru i aktivnost dece koji je kreiran 1837.
godine u Bad Blankenburgu, kao drutveno iskustvo za
decu za njihov prelaz od kue do kole. Njegov cilj je bio
da deca treba da budu zbrinuti i negovana u "deijem
vrtu" kao biljke u bati.
Vrti je termin koji se koristi irom sveta da opie itav
niz razliitih institucija koje su razvijene za decu, uzrasta
od dve do sedam godina, u zavisnosti od zemlje. Mnoge
aktivnosti razvijene od strane Frobela se koriste irom
sveta pod drugim imenima. Pevanje i uzgajanje biljka su
postali sastavni deo ivotnog uenja. Igranje, aktivnosti,
iskustva i socijalne interakcije su sada iroko prihvaena
kao sutinski aspekt razvoja vetina i znanja.
U veini zemalja, obdanita su deo predkolskog sistema
u ranom obrazovanju dece.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama, kao i u delovima
Australije, kao to su Novi Juni Vels, Tasmanija i
Austalijska centralna oblast, vrti je re esto usmerena
da opie prve godine obrazovanja u osnovnoj ili srednjoj
koli. U nekim od tih zemalja je obavezno da roditelji
alju decu u vrti (generalno, u uzrastu od pete godine do
1. septembra kolske godine). U drugim delovima
Australije, izraz 'sprema' se koristi za obavezno predkolsko i obdanite (ili "Kinder") odnosi se na regulisani
dnevni boravak za trogodinju i etvorogodinju decu.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi-Jelii, docent.

U Sjedinjenim Dravama, mnoge drave imaju u irokoj

ponudi besplatan jednogodinji vrti za decu od pet do
est godina, ali nije obavezan, dok druge drave zahtevaju
da deca pohadjaju vrti svih pet godina. Izraz
predkolsko, ili ree "Pre-K", (ranije, jaslice) se koristi da
se odnosi na decu koja nisu dovoljno stara da idu u
obdanite. Takoe, neka amerika kolska podruja su
obezbedila poludnevni i celovdnevni vrti, po izboru
roditelja.
U britanskom engleskom, obdanite ili jaslice su uobiajeni termin za predkolsko vaspitanje i obrazovanje, a
vrti se retko koristi, osim u kontekstu posebnih pristupa
obrazovanju, kao to je tajner-Valdorf obrazovanje
(obrazovni filozofija koju je osnovao Rudolf tajner).
2. ISTRAIVANJE
Fridrih Frobel je stvorio ime vrti u nemakom jeziku
1840. godine.U doba kada je kola bila je ograniena na
decu koja su uila da itaju i piu kod kue, bilo je mnogo
pokuaja da se kola postane dostupnija deci ena koji su
radile u fabrikama. U kotskoj 1816. godine, Robert
Oven, filozof i pedagog, otvorio je prvu kolu odojadi u
Nev Lanarku. U vezi sa njegovim preduzeem zadrunih
mlinova, Robert Oven je eleo da deca treba dobiju dobru
moralno obrazovanje, i na taj nain budu spremna za rad
u mlinovima u Nju Lanarcku. Sistem koji je postavljen
bio uspean za proizvodnju poslune i usaglaene dece
koja su bila opismenjena i nauena numerikoj vetini.
Drugu kolu je otvorio Samuel Vilderspin u Londonu
1819. godine. Njegov rad je obezbedio model za kolu za
odojad irom Engleska.1823. godine on je objavio rad
pod nazivom Znaaj edukacije siromane dece, na
osnovu svog iskustva u koli. On je poeo da radi za
Udruenje
drutva
zabavita
sledee
godine,
informisajue druge o svojim stavovima o obrazovanju.
On je takoe napisao "Sistem za odojad, za razvoj
fizikih, intelektualnih i moralnih snaga dece od prve do
sedme godine". Igra je bila vaan deo sistema Vilderspin
za obrazovanje, i on je zasluan za pronalazak igralita.
Grofica Tereza Brunszvik (1775-1861) uticala da se ovaj
primer implementira na Angialkertu (Angel Garden) 27.
maja 1828. godine, u njenoj rezidenciji u Budimu. Ovaj
koncept je postao popularan meu plemstvom i srednjom
klasom i bio je kopiran irom Ugarskog kraljevstva.
Fridrih Frobel (1782-1852) je otvorio Institut igre i
aktivnosti 1837. godine u selu Bad Blankenburg u
kneevini Schvarzburg-Rudolstadt, Tiringija, koji je
preimenovan u vrti 28. juna 1840, povodom
obeleavanja etiristogodinjicu od Gutenbergovog
izuma. ene obuene od strane Frobela otvorile su vrtie
irom Evrope i sveta.

2227

Prvi vrti u SAD osnovan je u Vatertaunu, u Viskonsinu,

od strane Margarete Meier-Schurz 1856. I obrazovanje je
sprovedeno na nemakom. Njena sestra je osnovala prvo
obdanite u Londonu, Engleskoj. U nekim sistemima
vrtiu se zove nivo 0, koji je takoe ponekad klasifikovan
kao "meavina izmeu vrtia i kolskog reima".
1860. godine, Elizabet Pibodi je osnovala prvo obdanite
na engleskom jeziku u Americi u Bostonu, nakon posete
Vatertounu i putovanju u Evropu. Prvi besplatan vrti u
Americi osnovao je 1870. godine Konrad Poppenhusen,
nemaki industrijalac i filantrop koji je naselio u College
Point, NI, gde je osnovao Institut Poppenhusen, koji
postoji i danas. Prvo javno finansirano obdanite u SAD
je osnovano u Sent Luisu 1873. godine od strane Suzan
Blou.
Prvi privatni vrti u Kanadi je otvorila Vesleian Methodist
crkva u arlottaun, na ostrvu Princ Edvard 1870. godine,
a do kraja decenije, bili su uobiajni u velikim kanadskim
gradovima. Prve u zemlji Javne- kolske ustanove i vrtii
su osnovane u Berlinu, Ontariju 1882. godine (Centralna
kola), i u Torontu 1883. Godine. Godine 1885. Toronto
Normalna kola otvorila je odeljenje za obdanitnu
nastavu.
3. PRINCIPI PROJEKOVANJA VRTIA
Dudek, govori o arhitektonskom programu i prostorima
neophodnim za savremeno obdanite. On govori da su
sledei prostori u enterijeru apsolutno neophodni:
- 1 soba za svaku grupu (to vea mogua, ali u svakom
sluaju vei od minimalnog standarda i eventualno sa
drugom nivou ili galeriji da prui utoite za decu) - i
svakako jedan poseban dodatni prostor koji pripada
grupui, po mogustvu povezan sa grupnom sobom;
- 1 velika sala koja prima svu decu (koja takodje treba da
bude prostrana sa svetlim hodnikom); idealno 1 soba po
grupi za odmor i spavanje, naroito u celodnevnim
vrtiima u kojima idu mala deca;
- 1 soba za gimnastiku, ritmiku itd (dele sve grupa);
- 1 kupatilo za svaku grupu (razmotriti njihovu poziciju,
kao i njegove veliine, prikljuak vode i poziciju
elemenata koja olakavaju ienje) i odvojene toalete (po
propisima) za svaku grupu;
- Kuhinja prilagodjena deci (razmotriti da li postoji
potreba da se u potpunosti opremi kuhinja za svaku
grupu);
- Soba za posebne aktivnosti kao to su uenje jezika i
razvoj;
- Administrativna kancelarija (ako je mogue sa
pogledom na ulaz, igralita i unutranjost);
- 1 prostorija za relaksaciju, diskusiju, konsultacije, radnu
priprema i obeleavanje;
- Toaleti za odrasle (ako je mogue, odvojene toalete za
osoblje i druge odrasle).
- Spolja: prostor za skladitenje i odravanje opreme za
decu (skuteri, bicikli, itd).
Sve sobe i postrojenja (unutra i spolja) treba da budu
dizajnirana i opremljena prema savremenim standardima
i u cilju adekvatne vidljivosti (osvetljenja, dnevne
svetlosti kad god je to mogue), a ujnost (akustika;
efikasna zvuna izolacija na plafonima i zidovima i
odgovarajue podne obloge). Sva deija ula treba reiti u

pogledu materijala koji se koriste i prostorne strukture,

odnosno mirisa i ukusa, dodira i orijentacije. Takoe, ovoj
vrsti zgrade je potrebno mnogo prostora za predstavljanje
deijih "Umetnikih dela" i prostora koje koriste roditelji i
javnosti (oglasne table, zidovi od plute, prozori i displej
vitrine, reklamni stubovi, itd.)
Spoljni tereni se ponekad opisuju kao otvoreni prostori,
bate ili igralita. Ono na ta se zapravo misli je zemljite
na kojoj zgrada stoji i koja je sutinski predvidjena za
decu, ako ne ak i vie nego unutranji prostori.
3.1.Pejza
Arhitekte pridaju znaaj projektovanju jer smatraju da na
taj nain mogu znatno pomoi ili ometati zadovoljavajue
iskustvo uenja. Oni treba da misle du pedagokih linija i
pedagokog plana u vezi ivotnog pristupa. Iznad svega,
to znai da osnov treba da bude podsticanje dece da
steknu prva iskustva i idealno bi bilo da igralita sadre:
brda, planine, "blato", jamu, igraonicu, travnjak, livadu,
gnezda, iglo ili tunel, peskovit prostora, terasu.
Kao to se vidi, postoji mnogo opcija i svi imaju neke
veze sa prostorom i arhitekturom. Vrti treba da bude
projektovan tako da podstakne kognitivni, socijalni,
emocionalni i motoriki razvoj deteta. Posebno kako je
detinjstvo esto potisnuto u mnogim delovima drutva
danas, deci treba dati priliku da se igraju: npr da usaglese,
vide, grade, eksperimentiu, prskaju se, penju, tre, guraju
se, kriju se, klizaju itd.
4. ZGRADE VRTIA U SRBIJI
U okviru pomenutog naunog projekta koji finansijski
podravaja Ministarstvo za nauku i prosvetu Republike
Srbije , osnovni podaci i brojni tehniki podaci su
prikupljeni s obzirom na veliki broj vrtia u Srbiji ,
uglavnom u jugoistonom i centralnom regionu zemlje .
Sledea tabela 1. pokazuje preliminarne podatke koji se
ovde smatraju znaajnim za dalju analizu moguih
procesa renoviranja obdanita.

Tabela 1 pokazuje da su zgrade obdanita u Srbiji

preteno stare, vie od 30 godina je prosena starost
zgrade . Veina njih je izgradjena u periodu od '70 i '80
XX veka koji se moe smatrati kao najplodniji period
graevinske aktivnosti u Srbiji. Ovo je bilo pre raspada
Jugoslavije i kasnije je imalo uticaja na veliku politiku i
ekonomsku krizu u Srbiji . Pre krize, bilo je dobro
okruenje za velike investicije u oblasti socijalne zatite i
objekte za decu . Kasnije ,situacija se promenila posle
2000. godine, ali jo uvek ne postoji veliki napredak u

2228

oblasti drutvenih institucija koje su u potpunosti

orijentisane ka vladi, dravi i lokalnoj finansijskoj
podrci. Dalje u sprovedenoj anketi, moglo se zakljuiti
da su postojei objekti kvalitetno izgraeni i sa dobrom
praksom gradjenja tog vremena , ali kao mnogo vei
problem je javlja kada je u pitanju onsnovno redovno
odravanje zgrada. U periodu od vie od 30 godina , kao
to je prikazano na slici 1, zgrada bi trebalo da je ve
prosla kroz brojne cikluse rekonstrukcije. Na primer ,
trebala bi da bude revitalizovana fasada bar jednom do
sada , usluge i intalacije takodje, dok je unutranjost
trebala da se zameni do sada najmanje pet puta. Ipak ,
utvrdjeno je da veina zgrada jo nije obnovljena , osim
nekim dodatnim nametajem i drugom opremom ( deije
igrake,itd) koji se uglavnom dobijaju putem
humanitarnih donacija.
5. ANALIZA PREDLOENOG REENJA
5.1. Lokacija obdanita
Novoprojektovani vrti nalazi se u naselju ukarika
Padina u Beogradu. Parcela vrtia je sa dve strane
ograniena ulicama Mladena Mitria i Nikole Vuete, dok
sa june strane postoji tampon zona peake staze i
zelenog pojasa iza kojeg se nalazi Radnika ulica. Objekti
koji se nalaze u blizini pacele su uglavnom poluotvoreni
blokovi, sa unutranjim dvoritem, stambenog karaktera.
Zgrade su izgradjene 90-ih godina, u braon opeci i
pikovanoj fasadi. Teren parcele je ravan.

prirodna svetlost u okviru objekta tokom celog dana. Na

taj nain se smanjuje grejanje prostorija u toku letnjeg
perioda, a spreava gubitak toplote u zimskom periodu.
Odnosno u letnom periodu se smanjuje isijavanje toplote
u okolinu koja je prijatnija za boravak, a takoe uva
vlagu u zemlji koja se tom prilikom polako isputa.
5.2.1. Koncept objekta
Ideja za projektovanje ovakve vrste objekta proistekla je
iz postojee lokacije, i ali teilo se da objekat izbegne
postojeu blokovsku strukturu, i da njenim korisnicima
vizuelnu asocijaciju na namenu objekta.
5.2.2 Prostorna organizacija
Objekat je projektovan u skladu sa gravitacionim
podrujem od 6000 stanovnika, ime je predvien broj
dece u vrtiu od 200 do 240. U odnosu na taj broj,
formirano je 12 grupa, od toga 4 grupa su jaslice (2 grupe
za decu do 12 meseci, a 2 grupe za decu do 3 godine), dok
je 8 grupa predvidjeno za stariju decu, od 3 do 7 godina.
Prema ovom broju, u obdanitu je zaposleno 16
vaspitaica i 8 medicinskih sestara. U objektu su jo
zaposleni i upravnik, priholog, pedagog, sekretarica, 3
osobe koje rade u raunovodstvu i administraciji, 6 koji
rade u kuhinji i 2 spremaice.
1. Vrti, za boravak dece od 3 do 7 godina..
2. Ekonomski deo i uprava koje imaju zajedniku ulaznu
partiju sa vezom za kuhinju. U okviru ovog dela objekta
nalazi se uprava i administracija, sanitarije i garderoba
osoblja i dvojna kuhinja.
3. Igralite i zelene povrine, nalaze se u sklopu objekta i
van njega.

Slika 2. Lokacija novoprojektovanog vrtia

5.2. Podaci o objektu
Dobrim geografskim poloajem, objekat je zatien sa
severne strane od hladnih vetrova a otvoren prema jugu,
to poboljava higijenske uslove objekta. Objekat treba da
se lako i jeftino odrava to se obezbeuje pravilnim
rasporedom prostorija, gde se obezbjeuje kontinuirano i
kontrolisano strujanje vazduha ime se smanjuje upotreba
jedinica za hlaenje i tako smanjuju trokovi za
odravanje. Objekat je svojom formom i organizacijom
prilagodjen potrebama dece. Objekat se sastoji iz dva
bloka, sa natkrivenim unutranjim dvoritem ija je
kontrukcija od prirodnih materijala, drveta i zelenila.
Planirano je da novo obdanite bude pokriveno staklenim
krovom sa brisolejima koji bi se pomerali u odnosu na
upadni ugao sunevih zraka kako bi se omoguila

Slika 3. Skica novoprojektovanog vrtia

5.2.3 Tehniki opis
Objekat obdanita je po svom konstruktivnom sistemu
skeletni.
Temelji samci su izbegnuti iz razloga to je tlo u toj zoni
bloka slabije nosivosti. U blizini se nalazi movarno tlo.
Iz tog razloga postavljene su temeljne trake radi veeg
sprezanja konstrukcije.Normalno,u pitanju je plitko
fundiranje. Kopa se temeljna jama, zatim se postavlja sloj
ljunka u visini od 20cm. Na ovaj sloj se izliva mravi

2229

beton.U sledecoj fazi postavlja se oplata za temeljne

trake, naknadno se lije temeljni zid. U prostor izmeu
temeljnog zida i prirodnog tla se nabija prethodno
iskopana zemlja. U daljoj fazi stavlja se sloj ljunka i sloj
mravog betona. Na kraju se postavlja armatura i u nju
uliva beton MB40.

Slika 4. Pogled na novoprojektovani vrti

5.2.4 Primenjeni materijali
Moe se reci ukratko da objekat po spoljanjosti pripada
beloj arhitekturi ime je vezan za objekte u okolini,dok je
u unutranjosti vezan za prirodu.
Fasada obdanita je dvostruka. Sastoji se od betonskog
zida sa i staklenih povrina od trostrukog termoizolirajueg stakla. Postoje dve varijante:
Materijalizacija spoljne fasade (pored forme objekta) bila
je glavni most pri uklapanju u dato okruenje. Beli paneli
od mlenog stakla koji se mogu sagledati samo sa ulice
ine objekat transparentnijim i lake prihvatljivim za
okolni kontekst. Pri tome se vodilo rauna o zakonskim
normama o minimalnoj koliini svetlosti u prostorijama
za odravanje nastave (povrsina dela zida koji proputa
svetlost u uionicu mora da bude najmanje 1/5 povrine
poda uionice).
Materijalizacija zidova okrenutih ka dvoritu je takoe u
kombinaciji betonskog zida i staklenih panela od mlenog
stakla. Deo objekta koji pripada dvoritu, odnosno
igraonica koja se koristi i za vreme loijih vremenskih
uslova je od drveta koji imaju puzavice na sebi koje
spraavaju prokinjavanje za vreme kinih dana. Ovi
paneli svojom teksturom i bojom imaju za svrhu da stvore
utisak intimnosti i zatienosti uenika koji se tu nalaze.
Glavni cilj je bio da se postigne kontrast unutra-spolja.
Veliku ulogu u materijalnom definisanju prostora ini
zelenilo.

6. ZAKLJUAK
Prilikom projektovanja jedan od kljunih stavova bila je
bezbednost dece u vrtiu. Imalo se na umu da prilikom
neposredne opasnosti, ljudsko bie esto ne reaguje
trezveno. Da mu se sposobnosti za pravilno razluivanje
mogu smanjiti, pogotovo za decu u tom uzrastu. Tu je i
fiziki uticaj opasnosti. Guenje usled nedostatka
kiseonika izaziva padanje u nesvest. Nastaje panika. Zbog
svega ovoga, proizile su sledee odluke koje su
implementirane u projekat:
1. Najudaljenija taka od izlaza za evakuaciju ne sme biti
dalja od 30m.
2. Hodnici moraju biti to svedeniji ili da se sa velie
udaljenosti mogu lako sagledati izlazi.
3. Postavljanje protivpoarnih zona da vatrogasna sluba
ima vremena da stigne pre nego to se poar proiri na
celu zgradu.
4. Pojedine staklene povrine u sebi sadre tenost
izmedju slojeva, to usporava zagrevanje prostorije sa
druge strane.
7. LITERATURA
[1] Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje
objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih,
hendikepiranih i invalidnih lica, Sl. Glasnik RS, br
18/97
[2] Ernst Noufert Bauntwurfslehre, Gradjevinska knjiga
AD, Beograd
[3] Samuel Lorenzo Knapp (1846), Female biography:
containing
notices
of
distinguished
women
Philadelphia: Thomas Wardle
Kratka biografija:

Slika 5. Pogled na novoprojektovani vrti

2230

Sanja Brakovi roena je u Pei 1989. godine.

Master rad brani 2013. godine na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu iz oblasti
Arhitektonsko projektovanje.
Jelena Atanackovi-Jelii roena je 1977.
godine. Doktorirala je na Fakultetu tehnikih
nauka 2007. godine i vanredni profesor je na
ovom fakultetu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 364.682.4

PROJEKAT SOCIJALNOG STANOVANJA U NOVOM SADU

THE PROJECT OF SOCIAL HOUSING IN NOVI SAD
Aleksandra Grbi, Jelena Atanackovi-Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SOCIJALNO STANOVANJE

Oblast ARHITEKTURA

2.

Kratak sadraj Cilj studije socijalnog stanovanja u

Novom Sadu je reavanje problema zbrinjavanja
najugroenijih grupa stanovnitva. Pod ovim bi trebalo
da se podrazumeva ne samo krov nad glavom, nego i
obezbeivanje svih uslova za kvalitetan ivot. Istovremeno
je glavna ideja bila integracija ove vrste stanovanja u
ivotnu sredinu, tanije razbijanje predrasuda kada su u
pitanju njegovi korisnici. Sve ovo bi bilo postignuto
primenom savremenih naina izgradnje, bez ikakvih
negativnih posledica na okolinu, koji bi kako svojim
korisnicima, tako i posetiocima omoguilo prijatan
boravak.

2.1. Definicija socijalnog stanovanja

Abstract The purpose of social housing in Novi Sad is

to solve the problem of taking care of the most vulnerable
groups of the population. This could mean not only the
roof over the head, but providing all necesarry
conditions for life of good quality. At the same time the
main idea was to integrate this kind of housing to the
enviroment, precisely to break all prejudice of their users.
This could be achived by using modern methods of
construction, without negative effects on the enviroment,
in order to make plesant life and stay to the both - its
users and visitors.
Kljune rei: socijalno stanovanje, ugroene grupe,
modularnost, odrivost, socijalizacija.
1.

Iako se pojam socijalnog stanovanja definie razliito od

strane mnogobrojnih autora, kao i u regulativama vie
drava, ono to je zajedniko u svim tumaenjima jeste da
je to vrsta stanovanja odreenog standarda, koja se
obezbeuje uz podrku drave. Domainstvima koja, iz
razliitih, a prvenstveno ekonomskih i socijalnih razloga,
nisu u mogunosti da sebi obezbede stambeni prostor po
trinim uslovima, pomae drava. U Evropi je
meunarodno prihvaen termin social housing i
oznaava najire poimanje dravne podrke u stanovanju.
2.2. Funkcije socijalnog stanovanja
Osim to zadovoljava stambene potrebe ugroenih grupa,
funkcije socijalnog stanovanja su i da podstakne razvoj
nerazvijenih podruja, da smanji loe uslove stanovanja u
gradskim naseljima, kao i da povea ponudu stanova sa
niim zakupninama.
2.3. Ciljne grupe korisnika
Najee ugroene grupe su: staraka domainstva sa
niskim prihodima, mladi koji trae prvo zaposlenje,
samohrani roditelji, siromane porodice u kojima
privreuje samo jedan lan ili su svi lanovi nezaposleni,
imigranti i izbeglice, pripadnici razliitih etnikih grupa
(romi), specifine grupe (beskunici, rtve nasilja u
porodici, osobe sa invaliditetom i dr.).
2.4. Socijalna kohezija

UVOD

Stanovanje se kao ljudsko pravo navodi u mnogim

meunarodnim dokumentima. Kao takvo ono zadovoljava
jednu od osnovnih ljudskih potreba, tj. potrebu za
opstankom, fizikom zatitom i sigurnou. Zadovoljava,
takoe, i mnoge druge ovekove psiholoke, socijalne,
ekonomske i kulturne potrebe. Tako se npr. u HABITAT
Agendi (Istambul 1996), istie da: Pristojan smetaj
znai i vie od krova nad glavom. Ako je tako, zbog ega
se onda postavlja pitanje, zato su neki ljudi lieni ovog
prava ili su ona samo delimino zadovoljena? Krivica se
moe traiti u politikim, ekonomskim i drutvenim
prilikama dravnih sistema. Prema tome, ova studija
socijalnog stanovanja, kao jedini oblik pristupanog
stanovanja, ima za cilj buenje dravne, ali i svesti
svakog pojedinca o vanosti zbrinjavanja ugroenih grupa
stanovnitva zbog dobrobiti celokupnog drutva.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi-Jelii, vanr. prof.

Pod ovim pojmom se podrazumeva sposobnost jednog

drutva da osigura dobrobit svih svojih lanova, a da pri
tom izbegne bilo kakve podele, nejednakosti i
diskriminaciju. Socijalna kohezija razvija solidarnost,
obavezu pruanja pomoi osetljivim grupama. Prema
ovome su socijalno stanovanje i socijalna kohezija
nerazdvojni, jer je za normalno stanovanje osnovni
preduslov postignuta socijalna kohezija u jednom drutvu.
2.5. Klasifikacija socijalnog stanovanja
Socijalno stanovanje moe se klasifikovati prema
mnogim kriterijumima, a neki od njih su: pojavni oblici
stanovanja, izvori finansiranja, organizacioni oblici, ciljne
grupe, svojinski status, arhitektonske i urbanistike
norme.
3. KONCEPTI SOCIJALNOG STANOVANJA
Poznata su dva koncepta socijalnog stanovanja zasnovana
na kontekstu. Prvi model je primenjen u SAD-u i pokazao
se veoma loe u praksi, jer su ta naselja postala stecite
kriminala, droge, i prostitucije... Zbog toga je i usledilo
ruenje grupacija socijalnog stanovanja u SAD-u.

2231

Drugi model razvija se u Evropskim dravama. Pokazao

se mnogo uspenijim, jer se zasnivao na grekama prvog
koncepta, a u nastojanju da ih prevazie. Osim to se u
ovom modelu vodilo rauna o stambenom zbrinjavanju,
istovremeno se poboljavao kvalitet ivota i u drugim
aspektima. Ovaj koncept je usvojen i koristi se i danas.
Uz pomo njega se pojam socijalnog stanovanja razvio,
tako to je poveao broj korisnikih grupa i pospeio
promociju ve opisanog pojma socijalne kohezije.
4.

ISTORIJA SOCIJALNOG STANOVANJA

4.1. Socijalno stanovanje u Evropi

Masovna izgradnja socijalnih stanova u Evropi zapoinje
nakon Drugog svetskog rata. Uzrok ove pojave jesu
velika ratna razaranja, osiromaenje stambenog fonda,
kao i masovna pojava beskunitva. Najvea prekratnica,
u razvoju socijalnog stanovanja, bila je privatizacija
stanova na tritu, koja je zapoeta u Velikoj Britaniji
krajem sedamdesetih godina 20-og veka. U toku
privatizacije je broj stambenih jedinica u javnom sektoru
smanjen sa 34% na 24%. Meutim, privatizacija je
pokazala svoje loe strane, naroito u pogledu poveanja
broja beskunika i pogoranja uslova stanovanja
ugroenih grupa. Danas se moe rei da je do najveih
promena u konceptu socijalnog stanovanja pojedinih
evropskih drava dolo njihovim prikljuivanjem EU. O
tome govore i brojni primeri ovakvog stanovanja sa
unapreenim tehnikim i ekolokim svojstvima, kao i
postojanje neprekidne tenje ka poboljanjima i
reformama u ovoj sferi.
4.2. Socijalno stanovanje u Srbiji
Slino se desilo i u Srbiji, nakon 1990. godine.
Pokrenutom privatizacijom drutvenog stambenog fonda
zapoinje i razvoj socijalnog stanovanja iz istih razloga
kao i u drugim evropskim zemljama. Meutim, sve ovo je
stagniralo dugi niz godina, da bi se konano, stupanjem
na snagu zakona o socijalnom stanovanju 2009. godine
ovo razvilo samo u pojedinim gradovima. Trenutno se
oekuje da se u narednom periodu razvije praksa
zakonskog delovanja i u drugim optinama i prema tome
se osmiljavaju novi ciljevi, koncepti i modeli politike
socijalnog stanovanja u slubi poboljanja trenutne
situacije u dravi na ovom polju [2].
5.

URBANISTIKI I ARHITEKTONSKI
ASPEKTI SOCIJALNOG STANOVANJA

Uloga urbanistikog i arhitektonskog projektovanja

obuhvata fiziko oblikovanje stanovanja. Tanije, njihov
osnovni zadatak je da oblikuju sklopove i zgrade tako da
oni omogue odreen i ekonomian nivo bezbednosti,
zatiene privatnosti, vitaliteta i stambenog komfora.

etvrti), stambenih naselja i zona. Na osnovu ove podele

je postavljena polazna tipologija stambenih objekata, u
jedanaest obrazaca: super-blok, interpolacija, galerijski
sistem, kolonija, partajski model, niz, kooperativa,
porodino, montano, adicija i reciklaa [1].
5.2. Arhitektonski aspekti
Kada su ispotovani svi aspekti urbanistikog
projektovanja, neophodno je da arhitekta sve to povee sa
daljim razvojem idejnog reenja, tanije arhitektonskog
oblikovanja. Postoji niz aspekata koje treba sagledati
prilikom toga, ali su meu njima najznaajniji sledei:
poloaj objekta na parceli, funkcionalna organizacija,
orijentacija, fleksibilnost, identitet i dr.
6.

PRIMENA MODULARNIH - ODRIVIH

SISTEMA U PROJEKTOVANJU SOCIJALNOG
STANOVANJA
Savremena istraivanja i iskustva graditeljske prakse u
razvijenim zemljama, ukazuju na viestruki znaaj i
odrivi potencijal modularne stambene izgradnje.
Posebno se njena velika uloga istie u zbrinjavanju
socijalno ugroenih kategorija drutva. Pod odrivim
socijalnim stanovanjem se podrazumeva aktivno uee
ugroenih grupa u socioekonomskom ivotu zajednice.
On bi ujedno odgovarao na sve klimatske promene
prilagoavanjem. Zbog toga se kao jedan od osnovnih
preduslova odrivog socijalnog stanovanja smatra
adaptilnost. Ideja adaptilnog stanovanja je da prui
mogunost efikasnijeg i dugoronijeg korienja, tako da
ispuni irok dijapazon promenljivih potreba korisnika. U
arhitekturi se pojam modularnosti definie kao stvaranje
fleksibilnih i funkcionalnih reenja uz pomo samostalnih
identinih jedinica (modula). Ovaj pristup projektovanja
zapravo podrazumeva upotrebu najsavremenijih saznanja
o
energetski
efikasnoj
gradnji,
fleksibilnim
konstruktivnim sistemima, racionalnoj organizaciji
prostora, brzoj i jeftinoj gradnji, kao i visok stepen
slobode oblikovanja i kreativnog izraza. Prema ovome,
razlikuju se etri aspekta modularnosti koji u sebi sadre
kapacitet adaptacije - prefabrikacija, transformabilnost,
fleksibilnost i raznovrsnost. Na osnovu oblika i stepena
zadovoljenja ovih kriterijuma, modularni sistemi se dalje
mogu podeliti na dinamine i statine, pri emu su se
dinamini sistemi pokazali kao veoma praktini.
Odrivost se u domenu arhitektonskog projektovanja
socijalnog stanovanja definie kroz ekonomsku, socijalnu
i ekoloku dobit. Prema ovome, primenom ovih sistema,
osim to se postie znaajna redukcija tetnih materija,
smanjuju se i energetski trokovi domainstva,
unapreuje stambeni komfor i poveavaju se dugorone
vrednosti stambenog fonda.
7.

5.1. Urbanistiki aspekti

Na poetku projektovanja, neophodno je ispitati sve
postojee faktore same lokacije. Moe se rei da u sluaju
stanovanja, a prema tome i socijalnog, postoje tri vrste
prostornih nivoa u pogledu lokacije: tipologije stambenih
jedinica (stanova), stambenih sklopova (zgrada i
urbanistikih grupacija poput blokova, ulica i manjih

PROJEKAT SOCIJALNOG STANOVANJA U

NOVOM SADU

7.1. Lokacija
Lokacija predvienog projekta socijalnog stanovanja u
Novom Sadu je naselje Bistrica (Sl. 1). Parcela pripada
veem skupu blokova, koji je oivien saobraajnicama I
reda (Bulevar Evrope, Bulevar Vojvode Stepe, Bulevar
Slobodana Janjia i ul. Radomira Radujkovia-Rae).

2232

Prilikom projektovanja iskoriene su ve planirane

transformacije tog dela grada. Odabrana parcela je
trenutno neizgraena, kvadratnog je oblika dimenzija
100m x 100m i ograniena je ulicama sa po dve
kolovozne trake (maksimalne irine do 6m).

Slika 1. Planirana transformacija, ira situacija

Prednosti ove lokacije su svakako dobra povezanost sa
centrom grada, kao i njen ubrzani razvoj poslednjih
godina. Osim ovoga, potrebno je napomenuti i blizinu
objekata obrazovne i verske namene, prisustvo zelenila,
parking povrina, kao i infrastrukturnu opremljenost.
Svakako bi se, na osnovu okruujueg konteksta, moglo
rei da je ova lokacija predviena za izgradnju stambenih
sklopova, koji su se naroito, u praksi, pokazali povoljnim
za izgradnju socijalnog stanovanja. Konkretno, u ovom
sluaju bi to prvenstveno bilo iz razloga njegove
integracije u postojee obino stanovanje, pri emu bi
se izbegla diskriminacija korisnikih grupa. Samim tim bi
bio ostvaren i obrnuti proces, u kojem bi formirane
ureene slobodne povrine novog kompleksa, osim to bi
zadovoljavale potrebe svojih korisnika, istovremeno
ponudile i prijatan boravak posetiocima. U skladu sa
ovom idejom i analizama, novoformirani kompleks je
projektovan u obliku otvorene kolonije sa povoljnom
orijentacijom i meusobnim vezama lamela unutar nje
(Sl. 2).

skeletnog sistema, koji se smatra najpogodnijim prilikom

izgradnje. Da bi se ostvarila dinaminost na fasadi,
poetni modul je dalje podeljen na etiri jednaka dela.
Izvlaenjem i uvlaenjem pojedinih modula formirani su
arhitektonski elementi, loe i terase. Njihova dominantnost bi svakako bila naglaena razliitim bojama, pri
emu bi se spreila mogua monotonija. Razliita
struktura stanova bi se ogledala i na fasadi. Ostatak
modula bi imao otvore u obliku razliitih veliina
prozora.
Celokupna struktura bi bila saglediva na vie naina,
zahvaljujui predvienim polutransparentnim, pokretnim
panelima, koji bi pruali adekvatnu zatitu prostorijama
kako leti, tako i zimi.
Uzimajui u obzir kontekst, poloaj lamela na parceli i
primenjeni modularni sistem, moe se rei da su na svakoj
lameli prepoznatljive dve vrste fasada. Jedna, koja je
okrenuta ka unutranjosti kompleksa i koja ostvaruje
autentinost (Sl. 3) i druga, jednostavnija, koja
korespondira sa okolinom u smislu uklapanja u
neposredno okruenje (Sl. 4). Meutim, one nikako ne bi
trebalo da uine bone fasade manje interesantnim. One
se svakako istiu nesvakidanjim rasporedom prozora,
kao i ulaznim partijama.
Ovako formiranih 6 lamela nude 218 stambenih jedinica
razliitih struktura. Bez obzira da li se kree od najmanjih
ili najveih modula, kompleks je svakako rasklopiv.
Ovakav koncept bi se najvie mogao poistovetiti sa
primerima statike dinaminosti, koja se ostvaruje u
vizuelnom smislu. Meutim, pomenuto razlaganje
definitivno moe da ponudi i drugaije vidove
funkcionalnosti, fleksibilnosti i estetike.

Slika 3. Fasada okrenuta ka unutranjosti kompleksa

Slika 2. Ua situacija
7.2. Koncept
U razvoju koncepta upotrebljene su opisane prednosti
modularnih odrivih sistema. Za poetak je iskorien
modul 6m x 6m x3m. Njegovom podelom na pola i
meusobnim reanjem u osnovi, dobijene su razliite
strukture stambenih jedinica. Ovo je podstaklo i primenu

Slika 4. Ulina fasada

7.3. Funkcija
Formirane su razliite kvadrature stanova (Sl. 5) po
ugledu na standardne strukture (garsonjera, jednosoban,
jednoiposoban, dvoiposoban stan). Stanovi su dvostrano

2233

orijentisani, u skladu sa povoljnom orijentacijom i ve

opisanim izgledima fasada. Zbog primenjenog
modularnog sistema, mogue je praviti drugaije
rasporede unutar samih jedinica, zatim je mogue
organizovati vee i manje strukture, kao i njihove
meusobne rasporede ime bi se omoguile i razliite
varijacije fasade. U ovome se ogleda fleksibilnost
projektovanih jedinica i njihovo prilagoavanje
potrebama korisnika, kao i vizuelnog poimanja
celokupnog kompleksa.
Slika 6. Ureene slobodne povrine, plato
sa vodenim povrinama

Slika 5. Osnova prizemlja

Odrivost ovog projekta je dodatno postignuta primenom
odrivih sistema i ekolokih materijala prilikom
oblikovanja. (Sl. 6 i 7).
8.

Slika 7. Ureene slobodne povrine, deje igralite

9. LITERATURA:

ZAKLJUAK

Predloeni projekat socijalnog stanovanja nudi jedno od

moguih reenja problema za zbrinjavanje ugroenog
stanovnitva. Konkretno se misli na omoguavanje
komfornog ivota, kao i zadovoljavanje svih potreba
potencijalnih korisnika.
Ovo bi moglo da se postigne primenom modularnih
sistema ije se prednosti ogledaju u brzini izgradnje,
efikasnosti i kontrolisanim mogunostima transformacije,
rastavljanja i reciklae, varijabilnosti i fizike
pokretljivosti.
Meutim, nedostatak finansija i neupuenost u kvalitet
ovakvih sistema predstavljaju glavnu prepreku u njihovoj
primeni. To se prvenstveno ogleda u dogoronoj
perspektivi odrivosti, kada bi trokovi trebalo da se
smatraju zanemarljivim u poreenju sa postignutim
efektima i znaajnim utedama u budunosti. Zbog ovoga
je svakako neophodna promocija svih socijalnih,
ekonomskih i ekolokih prednosti ovakve izgradnje.
Ovim bi se prvenstveno dokazala njihova isplativost, u
pogledu finansijske pristupanosti za budue korisnike,
ali istovremeno i druge pogodnosti ovakvog savremenog
naina stanovanja.
Korist od svega ovoga bi svakako imali i ljudi, koji nisu
korisnici ovakvih sistema, naroito u pogledu ouvanja
ivotne sredine, kao i mogunosti korienja nekih
sadraja.
Ovim bi se spreila sve prisutnija marginalizacija
siromanih uticaja u ivotnoj sredini. Moglo bi se
zakljuiti da je izgradnja neadaptilnih, neatraktivnih i
neodrivih objekata socijalnog stanovanja, kao i drugih
namena, tetna kako za korisnike i ceo dravni sistem,
tako i za prirodno okruenje.

[1] K. Petovar, Socijalno stanovanje, Arhitektonski

fakultet Univerziteta u Beogradu.
[2] D. Damjanovi, . Gligorijevi, Socijalno stanovanje:
Prikaz stambenih politika Srbije i odabranih zemalja
Evrope, PALGO Centar, Beograd, 2010.
[3] V. Mili, Urbanistiki aspekti socijalnog stanovanja,
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2006.
[4] T. Baji, K. Pantovi, Mogunost primene modularnih
sistema u projektovanju odrivog i klimatski svesnog
socijalnog stanovanja, APA - Prirunik za publikovanje,
2011.
Kratka biografija:

2234

Aleksandra Grbi roena je u Loznici

1987. godine. Master rad brani 2013.
godine na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu iz oblasti Arhitektonskog
projektovanja.

Jelena Atanackovi-Jelii roena je

1977. godine. Doktorirala je na Fakultetu
tehnikih nauka 2007. godine i profesor
je na ovom fakultetu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.452

PROJEKAT TRNOG CENTRA - BEOGRAD

THE PROJECT OF SHOPPING MALL - BEOGRAD
Katarina Spasi, Jelena Atanackovi-Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA

2. ULOGA I ZNAAJ TRNOG CENTRA

Kratak sadraj Tma ovog rada jst novo idejno

reenje trnog centra, na mestu Beogradskog bazara, u
Beogradu. Cilj j da lokacija, koja je dugi niz godina
namenjena trnici, oivi pozicioniranjem novog objekta,
koji e svojim raznolikim sadrajem i ponudom zadovoljiti
potrebe savremenih korisnika. Nakon analize trenutnog
stanja na pomenutoj lokaciji, utvreno je da prirodni
potencijal, koji Beogradski sajam nudi, nije dovoljno
iskorien. S tim u vezi, uvoenje multifunkcionalnog
trnog centra, koji e posetiocima omoguiti kupovinu
proizvoda irokog asortimana, zabavu, i druge uslune
delatnosti, bi modernizovalo nekada glavno mesto
kupovine Beograana. Na taj nain, ostvarila bi se veza
izmeu trgovine i kulture (u halama Beogradskog sajma)
u okviru jednog urbanog fragmenta, a fiziki bi ostale
zasebne strukture, to bi uticalo na kvalitetniji kulturni i
drutveni ivot grada.

Osnovna koncepcija trnog centra ogleda se u stvaranju

jedne fleksibilne, funkcionalno-sloene, urbane celine,
koja je jasno definisana i prostorno ograniena. Kompleksnost prostora nastaje preklapanjem jednostavnih formi,
stvarajui specifinu prostornu strukturu koja daje posebnost u korienju prostora, ogledajui se u atmosferi,
senkama, svetlosti, otvorenosti, prozranosti, fleksibilnosti, prilagodljivosti, inspirativnosti
Trni centri svojom multifunkcionalnou nude veliki
izbor brendova, razliitih uslunih delatnosti, kulturnih
sadaja i slino. Prednost ovakvih objekata je to
korisnicima istog tede vreme pruajui im mogunost
obavljanja najrazliitijih radnji u okviru jednog prostora.
Takoe, meusobno povezane staze, u okviru trnog
centra, omoguavaju posetiocima laki prelazak iz jednog
dela u drugi.

Abstract This study is the conceptual design of a new

shopping center instead of Belgrades bazaar, in city of
Belgrade. The goal is that the location, which has for
many years designed market, revive the positioning of the
new facility, which will satisfy current users needs with
diverse content and different offers. After analyzing the
current situation in the mentioned location, it was found
that the natural potential that Belgrade fair offers not
used enough. In this regard, the introduction of
multifunctional shopping mall which offers a wide range
of products, entertainment, and other service industries,
will modernize the former principal place of purchase in
Belgrade. In this way, relationship between trade and
within an urban fragment could be made in halls of
Belgrade Fair, but physically still separated structures,
which influents to better cultural and social life of the
city.
Kljune rei: trni centar,
potencijal, modernizacija

multifunkcionalnost,

1. UVOD
Trni Centar je moderna adaptacija istorijskog trita, koji
sadri jedan ili vie maloprodajnih objekata, koji ine
kompleks prodavnica, predstavljajui robnu marku.
Takoe, mogu da sadre restorane, banke, pozorita,
poslovne kancelarije, servisne stanice itd.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi-Jelii, vanr. prof.

3. ISTORIJAT TRNOG CENTRA

Jedan od najranijih primera javnih trnih centara dolaze iz
Starog Rima, na trgovima, gde se nalazio veliki broj
prodavnica. Jedan od prvih trnih centara je Trajanova
prodavnica u Rimu, smetena na Trajanovom trgu.
Pretpostavlja se da je izgraena oko 100-110. god.nove
ere i smatra se najstarijim trnim centrom u svetu, kao i
preteom shopping-mall-a. Brojne pokrivene trne
arkade, kao to je u 19.veku Al Hamidiyah Souq u
Damasku, u Siriji, mogu se smatrati preteama dananjeg
trnog centra. Veliki Bazaar u Istambulu je sagraen u
15.veku i jo uvek je jedan od najveih pokrivenih trnih
centara u svetu, sa vie od 58 ulica i 4000 radnji. Zatim,
Gostiny Dvor u Sankt Peterburgu, koji je otvoren
1785.godine moe se smatrati za jedan od prvih namenski
izgraenih trnih kompleksa, koji je sadrao vie od 100
radnji koje pokrivaju povrinu od preko 53 000 m2.
Takoe, postoje primeri trnih centara iz 17. i 18. veka
koji i danas rade. Jedan od njih je The Marche des
Enfants-Rouges u Parizu, otvoren 1628.godine, zatim
Oxford Covered Market u Oksfordu, u Engleskoj koji je
otvoren 1774. godine i mnogi drugi.
Sa razvojem nauke i tehnologije dolazi do promena,
izmeu ostalog, i na planu drutvenog i politikog ivota,
ekonomskih i socijalnih prilika. Potrebe savremenog
oveka su sve zahtevnije, te se i razvoj trnih centara u
velikoj meri primetio.
U novijoj istoriji 20.veka prvi trni centar je bio Country
Club Plaza, iji je osniva J.C. Nichols kompanija,
otvoren u Kansas City, Misuri 1922.godine. Prvi zatvoren
mol se zvao Southdale u Edini, izgraen 1956.godine. U
1980. godini razvijeni su dinovski megamolovi. The
West Edmonton u Alberti, u Kanadi, otvoren je 1981.

2235

godine sa vie od 800 prodavnica i hotela, zabavnim

parkom, minijaturnim golf terenima, crkvom, vodenim
parkom za sunanje i surfovanje, zoolokim vrtom i 438m
dugim jezerom.

dostupnost lokaciji u odnosu na pojedina znaajna mesta,

obeleena u legendi.

4. TIPOVI TRNIH CENTARA

Meunarodni savet trnih centara klasifikuje 8 osnovnih
tipova:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Komijski centar
Centar zajednice
Regionalni centar
Superregionalni centar
Modno-specijalizovani centar
Moni centar
Festivalski / Tematski centar
Autlet centar

Slika br. 2 Urbanistika dispozicija i dostupnost

Beogradskog sajma
5.2. Kontekst

Tipovi trnih centara su klasifikovani po sadraju koji

poseduju, urbanoj sredini kojoj pripadaju, kao i kvadraturi
kojom raspolau (Slika br. 1).

Novoprojektovani objekat je smeten na parceli

nekadanje tri hale Beogradskog bazara. Parcela je
oiviena Bulevarom vojvode Miia, halama beogradskog
sajma i Savskim kejom (Slika br. 3).

Slika br. 3 Prikaz dispozicije parcele u odnosu na

okruujue elemente lokacije

Slika br. 1 Dijagram kvadratne povrine kojom raspolau

tipovi trnih centara, klasifikovanih od strane
Meunarodnog saveta trnih centara
5. NOVOPROJEKTOVANO REENJE TRNOG
CENTRA
5.1. Lokacija
Beogradski Sajam predstavlja simbol brojnih kulturnih
dogaaja, festivala i manifestacija. U sklopu sajamskih
hala velikih raspona, predodreene za odravanje
najrazliitijih promocija svetskih proizvoaa iz razliitih
oblasti i privrednih grana, nalazi se i beogradski Bazar.
Nekada glavno mesto kupovine Beograana, Bazar je
danas slabo poseen. Sadri 6 hala, s tim da su tri
pasarelama spojene hale fiziki odvojene od preostale tri
hale, koje su takoe povezane. Predstavlja manju trnicu
u kojoj je preteno izloena odea i obua.
Urbanistika dispozicija i dostupnost - lokacija pripada
irem centru grada, delom izlazi na reku Savu, na optini
Savski Venac. Na slici broj 2 je prikazan poloaj
Beogradskog sajma u odnosu na celovito naselje, kao i

Postojea parcela sadri trnicu manjeg kapaciteta sa

jednom etaom, tj. beogradski bazar, koja ne zadovoljava
potrebe savremenog oveka. Danas su potrebniji
multifunkcionalni objekti, koji e svojim raznolikim
sadrajem okupiti veliki broj ljudi, svih starosnih doba,
odnosno potencijalnih potroaa. S toga je parcela sa tri
postojee bazarske hale iskoriena za novo idejno
reenje trnog centra. Parkiranje vozila koje je,
postojeim stanjem predvieno ispred objekta odnosno u
ravni sa terenom, je zadrano na istom mestu s tim da je
povean broj parking prostora.
U neposrednoj blizini novoprojektovanog trnog centra su
hale
beogradskog sajma sa razliitim kulturnim
deavanjima u odreenim vremenskim periodima u
godini. Tako je nastala kombinacija razliitih sadraja kao
i spajanje kulture i trgovine u okviru jednog fragmenta, a
opet fiziki odvojene celine koje meusobno
korenspodiraju. Blizina reke Save je, takoe, veliki
potencijal za privlaenje potencijalnih kupaca.
5.3. Koncept
Trni centar svojom namenom iziskuje prometnu i
atraktivnu
lokaciju,
sa
dobrom
saobraajnom
povezanou sa svim delovima grada. Namena
beogradskog bazara je ostala nepromenjena s obzirom da

2236

je u pitanju trnica, meutim, novi trni centar je znatno

veeg kapaciteta, sa vie sadraja, asortimana robnih
marki itd.
Koncept idejnog reenja se preteno zasniva na
povezivanju spoljanjosti i unutranjosti, s obzirom da
lokacija poseduje prirodni i drutveni potencijal za takav
tip objekta. Ideja je da se poveu kultura i trgovina, s
obzirom da je novoprojektovani objekat pozicioniran
neposredno uz beogradski sajam, a da fiziki ostanu
zasebne celine. Veza je omoguena staklenim povrinama
u prizemlju, terasama na spratovima. Pored konekcije
objekta sa okolinom, nasuprot dananjim shopping mallovima 1projektovanim bez otvora odnosno prirodne
svetlosti, ideja je, takoe, da se u sam objekat unese vie
prirodnih elemenata, to je postignuto prirodnim
osvetljenjem putem staklenih povrina, atriuma sa niskim
rastinjem, terasama itd.
Kljuni elementi kocepta ( Slika br. 4): atrium, pokretni
paneli, staklene povrine

sadri i druge uslune delatnosti kao to su kafe-bar,

menjanica itd. Buticima nije omoguen pristup spolja,
ve iskljuivo horizontalnom komunikacijom-hodnikom,
irine preteno 7m, koji je jasno prikazan u centralnom
delu objekta. Kvadratura prodavnica/butika preteno
zavisi od sadraja, asortimana robne marke. Svaki butik
sadri sanitarni vor namenjen za zaposlene, ostavu,
magacin i garderober. U prizemlju se, takoe, nalaze dva
toaleta namenjena korisnicima trnog centra. Vertikalne
komunikacije su reene uvoenjem eskalatora, liftova za
posetioce, teretnih liftova za prenos robe unutar objekta.
Prvi sprat nivo na 5.10m iznad kote terena. Obuhvata
povrinu od 5630m2 . Sadri butike, kafe bar i igraonicu
za decu koja obuhvata i terasu. Svaki butik, kao i u
prizemlju, sadri sanitarni vor za zaposlene, ostavu,
magacin i garderober.
Drugi sprat nivo na koti +10.20m iznad kote terena.
Obuhvata povrinu od 5730m2. Namenjen je preteno
zabavi u vidu bioskopa, bilijarskog kluba i kluba za stoni
tenis, kao i ugostiteljskim sadrajima kao to su restorani
brze hrane i druge pratee prostorije.

Slika br. 4 (S leva na desno) Atrium, pokretni paneli i

staklene povrine
5.4. Funkcija
Trni centar je multifunkcionalnog karaktera koji, pored
prodaje obue i odee, obuhvata i uslune delatnosti u
vidu ugostiteljstva, potanske usluge, usluge turistike
agencije, menjanice itd. Takoe, korisnicima su
dostupne i usluge za zabavu u vidu bioskopa, bilijar kluba
i kluba za stoni tenis (Slika br. 5). Objekat zauzima
povrinu od 21 600 m2.
Objekat se sastoji iz tri nadzemne i jedne podzemne etae,
koja je namenjen parkiranju vozila. Sve funkcije objekta
su skoncentrisane po obodu istog, dok je centar iskorien
za horizontalnu komunikaciju/hodnik i atriume.
Podrum garani prostor, na koti 5.10m, namenjen
stacionarnom saobraaju iskljuivo za korisnike trnog
centra. Obuhvata povrinu od 4680m2, sa 92 garana
mesta za parkiranje vozila. Pristup je omoguen iz
Bulevara vojvode Miia do zadnje strane fasade, gde je
pozicionirana rampa sa nagibom od 18%. Povezivanje sa
viim etaama se vri putem vertikalnih komunikacija
odnosno eskalatora, stepenita i liftova. Pored parking
prostora i komunikacija, garaa sadri magacine i druge
pratee prostorije kao to su agregat, toplotna podstanica i
hidrovod.
Prizemlje nivo namenjen prodaji razliitih robnih marki.
Obuhvata povrinu od 5560 m2. Pored butika, prizemlje
1
Eng. Shopping mall Trnica; trni centar velikih razmera,
najee multifunkcionalnog karaktera

Slika br. 5 Dijagram odnosa povrina po sektorima2

5.5. Konstrukcija i materijali
Projektom se predvia skeletni konstruktivni sistem.
Rasteri izmeu stubova od armiranog betona iznose
preteno 7m.
Temelji su reeni u vidu temelja samca, postavljenih
ispod stubova, koji primaju sve statike i dinamike
uticaje koji deluju na njih. Meuspratnu konstrukciju ini
armirano-betonska ploa, debljine 40cm. Vertikalne
komunikacije, koje ine liftovi, eskalatori i stepenite su
postavljeni prema propisima na najduoj razdaljini od
30m.3
Krov je ravan i neprohodan. Sadri elinu konstrukciju
sa ispunom od stakla, koja se po potrebi otvaraju. U
trenutku kada su stakla otvorena, objekat dobija atrium,
dok se zenitalno osvetljenje ostvaruje sa zatvorenim
krovnim otvorom
2

Dijagram se odnosi na kvadraturu celog novoprojektovanog

objekta
3
Prema propisima za zatitu od poara: Najdui put iz neke
prostorije u jednom poarnom sektoru do stepenita ne sme biti
dui od 30 m za objekte visine do 75 m
2237

Spoljanji zidovi u prizemlju su od termoizolacionog

stakla debljine 2cm, koje je elinim okvirima prikaeno
za stubove. Spoljani zidovi na spratovima zapravo
predstavljaju ispunu izmeu armirano-betonskih stubova i
sastoje se od giter bloka, termoizolacije i aluminijumskih
panela od 2 cm, kao zavrne fasadne obloge. Unutranji
zidovi su od opeke, debljine 12cm. Zidovi koji ograuju
liftove i poarno stepenite su od armiranog betona,
debljine 40cm.
Terase - predstavljaju glavnu vezu izmeu unutranjosti
objekta i spoljanjosti, zbog ega ine glavni element
koncepta idejnog reenja. Naime, sadre brisoleje koji
ograuju terase, ija je namena oputanje i zabava (Slika
br. 6). Time je postignuta ugodna atmosfera u prirodnom
ambijentu, koje obiluje zelenilom (Slika br. 7).

To se posebno odnosi na trne centre koji u svojoj ponudi

sadre i stanovanje, hotele itd. Samim tim, pored
mogunosti kupovine, smetaja, ugostiteljskih usluga,
zabave, ulepavanja u kozmetikim salonima, rekreacije,
kulturnog uzdizanja, ovakvi tipovi objekata pospeuju
socijalizaciju meu korisnicima. Raznolikost sadraja u
okviru takvog arhitektonskog reenja, gde je primarna
delatnost
trgovina,
poveava
zainteresovanost,
atraktivnost, popularnost kako meu populacijom mesta
kome zgrada pripada, tako i meu turistima. Zbog velike
poseenosti i atraktivnosti objekata multifunkcionalnog
karaktera, veoma je bitna reprezentativnost istog, u smislu
arhitektonskog
oblikovanja,
estetskih
elemenata,
oblikovanja unutranjeg prostora, funkcionalnosti,
osvetljenosti, bezbednosti, atraktivnosti itd.
7. LITERATURA
[1] W. Hosquel, Architecture for the Retail Trade,
1996
[2] E. Nojfert,
Arhitektonsko projektovanje,
Katalogizacija i publikacija Narodna biblioteka
Srbije, Beograd
[3] M. Stoji, Arhitekton (asopis), izdanje 14, maj
/ jun / jul 2012, Europan architect doo, Beograd,
Srbija
Kratka biografija:

Slika br. 6 Brisoleji na terasi novoprojektovanog trnog

centra

Katarina Spasi roena je u Beogradu

1987. godine. Master rad brani 2013.
godine na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu iz oblasti Arhitektonsko
projektovanje.

Slika br. 7 Terase na novoprojektovanom objektu

ostvaruju vezu sa okolinom
Plato ispred glavnog ulaza u trni centar, je uvoenjem
pet stepenika sa po 15cm visine podignut do nivoa
prizemlja za 75cm. S obzirom da nivelacija terena nije
ujednaena, uvedene su dve vertikalne komunikacije u
vidu stepenita i rampe za invalide, koje e premostiti
visinsku razliku terena koji vodi do prizemnog nivoa.
Plato je poploan kamenim ploama dimenzija 50x50cm.
6. ZAKLJUAK
Trni centri su u pojedinim zemljama glavno mesto
zbivanja, susretanja i obavljanja skoro svih dnevnih
obaveza. Naime, ponudom najrazliitijih usluga,
predstavljaju grad u gradu.

2238

Jelena Atanackovi-Jelii roena je

1977. godine. Doktorirala je na
Fakultetu tehnikih nauka 2007. godine i
profesor je na ovom fakultetu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711:902

PRELIMINARY PROJECT OF THE VISITOR CENTER AT THE SITE ANINE NEAR

LAJKOVAC
, , , ,
-
-

.

III IV ,
. ,
, ,
.

.
: , ,
, , ,

Abstract The Site Anine is one of the most important

and largest archaeological site from the Roman age in
Western Serbia. The site contains material traces of villa
rustica from III and IV century, and it has great
significance to science and culture. Through the work, it
points to the quality, characteristics, potential of the site
for further development, as well as justification of the
project. By organizing different programs visitor center
should provide funding for further research and
development of future archaeological park.
Key words: architecture, visitor center, the
archaeological site Anine, Lajkovac villa rustica, roman
age
1.


.

.
,
.

.
2005.
.
, .


______________________________________________
:

-, . .

.
2020.
,
.
, ,
,
.

,


.
( ,,
.),

.
2. -
2.1.

,

,

(III - IV ).

: (),
.
III ...
. II ..

,
I ..
.[1]
IV
.
,
- : , .

.
,
(limes) ,
,

(refugijumi) .
,

, ,
, ,
.

, , , .

2239

 ,
( )
.
,
;

. [2]
.


.
.


. III
,
(,
, , ).
2.2. -

. ,
(
, ,
, , , ,
, ).

,
.
-
:
, ,
,
,
, .
-
,
, . [3]

, ,
,
. ,

.
,

,
. [4]
3.
3.1. 1943.
,
XX . 1996.

,
.

, .

2005.
. .

2005.
2006,
.
2008. ,

1 ( 202),
( .1).

. 1 -

1
3.2. -
,
,
. 1 km ,

.
:
, ,
, .
,
50 ha.
3.3. -
,
III IV .
,
, ,
.
1, 2008. ,
IV
. ,
,
380. . [5]

.

.
3.4.
3.4.1. -

.

,
.

2240

, , -
,
200 m ,
100

3.4.2.
1 , .
( . 19).
- .
40 m, - 70
m,
.
200 m2.
- .

. 2 - 1
, ,
4 m.

,

.
2 3 - 2 200 m
1
. ,
.
30m
3.

- .
1000
m2.
- 100 m 1,
.
-
, ,
, , .
3.4.3.

1, 5.
.

,
, .

4.
4.1.


.

.

,
,
,
,
,

.
, .

,
.

,
.
4.2. -
,

(
1972.
1985., ).

,

.

,

,

.

.
(Visitors
Center in Atapuerca)
(Volubilis Visitor Cente ) .


.


.

.
:
,
,

.
,
.
,

( ),

2241

 .
,
.

,
,
.
,

.

.
, ,
,
, .
:
, ( , ,
,
),
, , ( , , -
,
, , .),
- , ,
.

,

.

,

.
,
, ,

.


.

,
.

,
.
6.
[1], [2] . , ,

I , ,
1981, . 66 82
[3] M. Traktenberg, I. Hajman, -
, ,
, 2006, .154
[4] .-, , 1978, . 152
[5] . ,
- 2008. ,
33, . 90
:

1988. .
,

, 2013. .

. 3 -

-
1947. . .
,

. 2007.



.
. 4 -

. 5 -

5.

,
, .

.
, , ,
,
.
,

2242

1980.
. 2006. .

, 2007.

"Carlo Bo" , .

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 727:02

UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA U NOVOM SADU

UNIVERSITY LIBRARY IN NOVI SAD
Jovana Zelenovi, Ivana Mikeljin, Jelena Atanackovi - Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Rad se bavi istraivanjem fenomena
biblioteke, njenim nastankom i pravcima budueg
razvoja. Kroz istoriju prostorna organizacija biblioteke se
menjala u skladu sa kulturnim, socijalnim i politikim
prilikama, ali je povrh svega predsatvljala mesto na kome
se znanje uva i predaje dalje. Pojavom internet
revolucije budunost biblioteke bila je neizvesna, ali je
dovela do neoekivanog razvoja savremene biblioteke kao
centra socijalizacije. Obnovljen interes uoljiv je kroz
nove trendove, ali ne predstavlja dovoljan uslov za njen
opstanak u savremenom svetu. Opstanak biblioteke zavisi
od buduih inovacija koje e pored svih promena
izdvajati biblioteku kao simbol neizmerne vrednosti.
Kljune rei: Arhitektura, Univerzitet, knjiga, biblioteka,,
informacija, objketi kulture
Abstract The paper provides the analysis of the library
phenomenon, its formation and directions for future
development. Throughout the history, the spatial
organization of libraries has changed in accordance with
cultural, social and political situation, but its above all
going to represent place where knowledge is stored and
passed on. Appearance of Internet revolution the future
of the library was uncertain, but led to an unexpected
development of the modern library as a center of
socialization. Renewed interest is visible through the new
trend, but does not include a sufficient condition for its
survival in the modern world. The survival of the library
depends on future innovations that will change despite all
the separate library as a symbol of enormous value.
Key words Architecture, Univesrity, book, library,
information, object culture.
1. UVOD
Biblioteka predstavlja kolekciju razliitih izvora i nosaa
informacija koji su po utvrenim pravilima, sortirani,
klasifikovani i organizovani za upotrebu u cilju
istraivanja, obrazovanja i informisanja. Danas se sasvim
opravdano smatra da civilizacija poinje sa nastankom
pisma. Nakon razvoja govora kao svoje bioloke
karakteristike ovek je na poetku svog kulturnog
razvitka stvorio pismo. Sa pismom kao sredstvom
komunikacije u relativno kratkom roku ovek je
organizovao prve arhive i biblioteke u svrhu uvanja
zabeleenog ljudskog iskustva.
______________________________________________

Vremenom biblioteke su se po zadacima i profilima

odvajale od arhiva.
Danas ne postoji tipina biblioteka, kao to ne postoje ni
tipini korisnici biblioteke: na delu su principi jednakosti
u pristupu informacijama, demokratinosti itanja i
obrazovanja, garantovanje intelektualnih sloboda, zatite
privatnosti i upravljanja znanjem kao neprolazne
vrednosti biblioteka. Zahvatajui pojedine epohe duboko i
veoma svestrano istorija biblioteka osvetljava razvoj
ovekove potrebe za beleenje prvo praktinih, svakodnevnih potreba, pa zatim trajnih intelektualnih i estetskih
vrednosti [1].
Biblioteka spada u najstarije arhitektonske programe i
kroz istoriju je pretrpela znatne promene u pogledu
strukture i organizacije. Vremenom bivala je sve
kompleksnija i kao ustanova od velikog znaaja
oslikavala je kulturni nivo drutva svakog vremena.
2. BIBLIOTEKA DANAS
Pojava digitalnog doba, potreba modernog korisnika i
okolnosti u kojima se danas ivi i stvara u velikoj meri
utiu na biblioteke kako u funkcionalnom tako i u
oblikovnom smislu. Razvoj digitalnih tehnologija uticao
je na nain uvanja prenosioca informacija, oprema u
bibliotekama je automatizovana, a njena arhitektura je
postala interaktivnija.
Ubrzani razvoj i distribucija informacionih tehnologija i
globalne mree od sredine 90-tih godina prolog veka
dovelo je do razvoja digitalnih biblioteka i time je stvorio
veliku brigu za fizike biblioteke. Digitalne biblioteke su
nastale sa istim ciljem kao i tradicionalne, da sakupljaju i
uvaju pisanu re. Fizika biblioteka koja je postojala
vekovima polako se pretvarala u sajber prostor. [2]
Ueni ljudi prolog veka su sumnjali u razvoj biblioteka,
bili su uvereni da e u jednom momentu ona nestati,
upravo zbog dostupnosti informacija.
Nesigurna budunost biblioteka karakteristina je za
devedesete godine prolog veka, danas je ona zamenjena
novim verovanjem u vanost fizike biblioteke.
Obnovljen interes ogleda se u novim trendovima i
izazovima prilikom planiranja i gradnje savremene
biblioteke.
Uloga biblioteke se ne umanjuje, ali se menja. Dananji
razvoj i sadraj fizikih biblioteka obogaen je mnogim
mogunostima koje se baziraju na upotrebi interneta.
Ljudi i dalje koriste fiziku biblioteku, ali na drugaiji
nain. Grade se savremeni objekti, spektakularni projekti
koji pruaju mnogo vie od uvanja i korienja
bibliotekog materijala.

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bilo dr Jelena Atanackovi - Jelii, van. prof.
2243

3. ARHITEKTURA BIBLIOTEKE
Biblioteka predstavlja tip zgrade ija je predstava
ustanovljena od davnina u kolektivnoj svesti drutva.
Forma biblioteke na kojoj se zasniva lina i opta
percepcija, poiva na tri isprepletena konstrukta:
geometrijski prostor, opseg masa i povrina i efekat
svetlosti.
U pogledu forme, funkcije i znaenja, biblioteka je kao
funkcionalna celina imala predvidljiv arhitektonski sklop.
Pojavom informaciono tehnoloke revolucije, kao i
novom paradigmom u arhitekturi dolazi do degradacije
jednoznanih tipova zgrada. Arhitektura ima zadatak da
unapredi tipologiju biblioteka, kako bi ova dragocena
ustanova opstala.
Dizajn biblioteka treba da bude posledica istraivanja
kulturnih vrednosti i potreba korisnika. Prostor koji je
namenjen uvanju knjiga u velikoj meri utie na na
odnos prema njima, kao i prostor u kome itamo. Ne
ostavljaju jednak doivljaj kruni i etvorougaoni prostor
ili niska i visoka tavanica. Zamiljeni prostor koji stvaraju
itaoci zadubljeni u knjigu moe biti u skladu, a moe biti
i suprotan stvarnom prostoru biblioteke. Na korisnike
utie udaljenost polica, zgusnut ili razreen raspored
knjiga, ono to primaju ulom mirisa i dodira kao i odnos
svetlosti i senke. U bibliotekama funkcija igra znaajnu
ulogu, ona prua zatitu bibliotekog materijala,
obezbeuje unutranje prostore koji ine socijalno i
intelektualno zajednitvo. [3]
Nova paradigma u arhitekturi nudi vieznano kodiranu
biblioteku koja poseduje raznovrsne prostore, jasne
komunikacije, prirodno osvetljenje. Kompjuteri i knjige
se funkcionalno integriu, tako da korisnik moe
ravnopravno da ih koristi. Nametaj i police treba da
omogue identifikaciju oblasti i da ine zonu bez zidova.
Na taj nain biblioteka postaje mali grad, sa ulicama u
ulozi komunikacija, sa trgovima u ulozi itaonica, sa
mestima za osveenje, sa mestima na suncu u hladu
Fleksibilnost je jedan od najvanijih kvaliteta biblioteka
budunosti, i zbog toga e one biti izloene stalnim
promenama.
Konstruisanje veih poetnih volumena prua mogunost
da se biblioteka proiri u budunosti. Takoe i osnove sa
otvorenim
planom
ostavljaju
mogunost
za
prekompoziciju. Iako trebaju da se prilagode novim
nainima uvanja bibliotekog materijala i pristupa
informacijama, biblioteke su mnogo vie od funkcije,
koju prevazilazi samo znaenje. Poseban dizajn pomae
da se biblioteka prikae kao poseban prostor, ne osvrui
se samo na funkciju. Koncept na kome se zasniva zgrada
treba da reprezentuje novi model sa novim nainima
pristupa informacijama i ekolokim imperativima. U
sloenoj funkciji jasnoa moe vrlo lako da nestane.
Neophodno je ukomponovati sve potrebno u jasan i itljiv
sklop, kako bi aktivnost jedne biblioteke bila shvaena i
lako dostupna posetiocima.
5. PROJEKAT UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE
5.1. Analiza lokacije
Najpogodnija lokacija za Univerzitetsku biblioteku je
svakako sam Univerzitetski kampus koji se nalazi na
prostoru obuhvaenom izmeu Bulevara Cara Lazara,

kojim se protee jedna od znaajnih gradskih

saobraajnica i ulica: Dr Zorana inia, Jiriekova,
Veljka Petrovia, Dr Ilije uriia i Frukogorske. Izbor
lokacije je proistekao iz namere da se pored
novoizgraene Centralne zgrade Univerzitet upotpuni
bibliotekom koja je planirana od njegovog osnivanja.
Lokacija objketa Univerzitetske biblioteke predviena je
na mestu gde se zavravaju ulice Dr Ilije uriia i Dr
Zorana inia, u parku koji predsatvlja severistonu
granicu Univerzitetskog kampusa i povezuje ga sa
gradskim etalitem i obalom Dunava. Glavni trg
Univerzitetskog kampusa, trg Dositeja Obradovia, nalazi
se na svega nekoliko stotina metara od parkovske
povrine koja ini neodvojivi deo projekta.
Odabrana lokacija nalazi se na mestu najmanje gustine
visokog listopadnog rastinja, to omoguava izgradnju
objekta sa minimalnom seom parka. Na ovom lokalitetu
nalazi se parking prostor koji e biti nadometen javnom
garaom Univerzitetske biblioteke. Prostorni sklop
Univerzitetskog kampusa i Dunava kao najznaajnije
evropske reke izmeu kojih se nalazi neureena
poumnjena zelena povrina koja je gotovo zanemarena. S
toga novoprojektovani objekat svojom pozicijom i
oblikovanjem ima za cilj da povee i objedini ova dva
znaajna urbana repera.

Slika 1. ira situacija lokacije

5.2. Prirodni uslovi
Lokacija namenjena objketu Univerzitetske biblioteke
nalazi s ena ravnom terenu. Tlo je glinovito-peskovito, u
zoni tetnih uticaja od podzmenih voda, tako da je ovaj
teren srednje pogodan za gradnju. Zbog toga se
preporuuje gradnja objketa uobiajenog konstrukcijskog
reenja sa pojaanom hidroizolacijom u donjim etaama i
spratnosti ne vioj od etiri etae. Teren s enalazi na
nadmorskoj visini od 76.30 do 80.20 m, pada od zapada
ka istoku. Planirane nivelete izgraenog terena kreu se
od 79.00 do 80.00 metara nadmorske visine.
Merodavni nivoi podzemnih voda su: maksimalni nivo
podzemnih voda od oko 76.80 m n.v. i minimalni nivo
podzemnih voda od oko 72.70 m n.v. Pravac pada vodnog
ogledala prosenog nivoa podzemnih voda je
severozapad-jugoistok sa smerom pada prema jugoistoku. [4]
Poduna osa objekta postavljena je paralelno u odnosu na
ulicu Dr Zorana inia u pravcu severo-zapad jugo-

2244

zapad. Prilaz objketu omoguen je iz ulice Dr Zorana

inia (peaki i kolski), gde se nalazi rampa preko koje
se pristupa javnoj garai i peaki prilaz sa Sunanog
keja.
5.3. Prostorno oblikovni koncept
Polaznu osnovu projekta ini svest o nedostatku
institucije koja ima vanu ulogu u Univerzitetskom centru
i koja je veoma bitna za kulturni i obrazovni prosperitet
naroda. Izabrana lokacija nalazi se u okviru
Univerzitetskog parka ija struktura omoguava izgradnju
slobodnostojeeg objekta. Jednostavna kubina forma
smetena meu stablima predstavlja zasebnu klimatsku
kutiju koja poseduje znanje i prirodu, u njoj i oko nje.
Objekat je u potpunosti prilagoen posetiocima, njegova
linearna funkciona ema razvijala se u pogledu potreba
korisnika. Uskraeni deo parkovske povrine delimino je
nadometen drvoredima koji se pruaju du hodnika
biblioteke, koji sa spoljanjim prostorom ini celinu
meusobno odvojenu staklenim zidom.
Drvorede sainjavaju stabla mediteranske magnolije koja
se oblikuje kako ne bi prerasla visinu veu od 10 m i
kako joj irina kronje ne bi bila vea od 5 m. Ovo drvo
spada u grupu listopadnog trajnozelenog rastinja, tokom
cele godine ova biljka prua uivanje u svojoj zelenoj boji
i cvetovima iji oblik varira od doba godine.
Transparentna fasada daje visoko vizuelnu propustljivost,
to omoguava korisniku da prati eksterijer i da ima jaku
vatu sa prirodom koja ga okruuje. Tokom toplijeg
perioda u godini mogue je otvoriti pojedine delove
fasade tako da u potpunosti nestane granica koja razdvaja
unutranji i spoljanji prostor.
Prirodni ambijent koji zajedno ine Univerzitetski park,
blizina reke i prijatne vizure na Petrovaradinsku tvravu,
pozitivno utiu na svakog pojedinca, tako da njihov
boravak i rad u biblioteci predstavlja pravo uivanje.

Slika 2. Prostorni koncept

Slika 3. Konceptualni prikaz

6. PROGRAMSKO PROSTORNA ORGANIZACIJA

Programsko prostorn aorganizacija objekta obuhvata vie
funkcionalnih celina koje predstavljaju kompleksan
sistem koji je u odreenom smislu fleksibilnog karaktera i
koji u odreenim merama dozvoljava izvesna preklapanja
i dopunjavanja.
Javni prostori Univerzitetske biblioteke sadre programe
koji dopunjuju osnovne sadraje i doprinose njenoj
popularizaciji. Namenjeni su posetiocima koji ne moraju
biti korisnici biblioteke i nezavisni su od centralnih
bibliotekih prostora.
Korisnici biblioteke uglavnom koriste prostore biblioteke
u cilju rada sa sopstvenim materijalom. Iz tog razloga
najvei deo prostora namenjen korisnicima zauzimaju
itaonice i mesta za itanje u javnim prostorima.
Prostori namenjeni zaposlenima dele se prema prirodi
posla i aktivnostima koje zaposleni obavljaju.
Biblioteki materijal skladiti se u depoe koji su
zastupljeni na svakom etanom nivou objekta. U sklopu
svakog depoa gde se uva tampani materijal, nalazi se
izdvojen prostor gde se u posebnim kasetama uvaju hard
diskovi sa knjigama u digitalnoj formi.
Pored tehnikih i pomonih prosotija koje su neophodne
za opstanak jedne kompleksne graevine, u objketu se
nalazi pet komunikacijskih vertikala koje povezuju sve
etae.
7. AKUSTIKA I OSVETLJENJE U BIBLIOTECI
Zvuna izolacija prostora itaonica i sala za predavanje je
izuzetno vana za biblioteku. Za izolaciju se koriste
materijali koji absorbuju zvuk. Ovi materijali se mogu
prekriti
takozvanim
akustinim
transparentnim
materijalima koji proputaju zvuk do materijala koji ga
absorbuje i ine zavrnu obradu zidova. Akustiki
transprarentni materijali predstavljaju najee perforirane
tanke slojeve od metala. Bitna karakteristika kod ovi
materijala jeste da prenik otvora bude to manji, ali da
gustina i samim tim broj otvora bude to vei. Gusti
porozni materijali obezbeuju dobru absorbciju zvuka i
mogu se koristiti u formi sputenih plafona.
Pregradni zidovi su izgraeni od dvostrukih panela
izmeu kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom to
predstavljaekonominije reenje zvune izolacije od zida
vee debljine.
Kvalitet osvetljenja predstavlja odgovor na ljudske
potrebe, potrebe prostora i potrebe predmeta, povrina ili
objekata koji se osvetljavaju - na odreenom mestu i u
odreenom trenutku.
Osvetljenje je od izuzetne vanosti za biblioteke, gde je
itanje osnovna radnja koja se obavlja unutar objekta.
Jedna od osnovnih stvari koje trebaizbei prilikom
projektovanja osvetljenja u biblioteci jeste izbegavanja
odsjaja. Papir predsatvlja materijal koji je izuzetno
osetljiv na svetlost, zbog ega je indirektno osvetljenje
najpogodnije za osvetljenje knjiga. Linijsko ili povrinsko
osvetljnje, zbog ravnomerne osvetljenosti i ujednaene
sjajnosti povrina na kojima se nalaze knjige, predsatvlja
adekvatno reenje. U ovom sluaju neophodno je
eleminisati pojave direktnog i reflektovanog bljetavila u
vidnom polju korsnika. Odnos osvetljenja izmeu objekta
sa kojeg se ita, povrine na kojoj stoji taj objekat i
okoline treba da iznosi 10:3:1 da bi osvetljenje u itaonici

2245

bilo adekvatno. Preporuena jaina svetlosti u itaonica

iznosi 300 lx [5].
Osvetljenje u prostorima gde se nalaze police sa knjigama
je izuzetno vano jer je potrebno da korisnici lako nau
eljenu biblioteku jedinicu i da bi okruenje bilo prijatno
za rad zaposlenima koji se bave slaganjem grae. U
bibliotekim depoima i prostorima gde se nalazi graa u
slobodnom pristupu, osvetljenje je reeno kombinovanim
sistemom indirektnog osvetljenja i ortogonalno organizovanog direktnog osvetljenja.
Indirektno osvetljenje postavljeno je na gornjim povrinama polica i usmereno je ka plafonu odakle se difuzno
odbija u prostor.
Sistem osvetljenja u itaonicama predstavlja kombinaciju
direktnog i indirektnog osvetljenja. Indirektno osvetljenje
ine fluorescentne lampe koje su usmerene ka belo
obojenom plafonu odakle se svetlost odbija i rasipa
difuzno. Difuzno osvetljenje je meko i ima minimalni
odsjaj. Svaka radna povrina poseduje direktno
osvetljenje koje je usmereno na dole ka radnim stolovima.
Potrebno je da direktno osvetljenje jednako osvetljava
celokupnu povrinu stola.
Prirodna svetlost je jedinstvena po svojoj sposobnosti promene inteziteta i spektra (boje). Bioloki procesi zahtevaju izlaganje prirodnoj svetlosti i zbog toga je vano
obezbediti njeno prisustvo u unutranjim prostorijama.
Svetlost je posebno bitna za objekat biblioteke, ona
pozitivno utie na korisnike, na njihovu koncentraciju i
celokupnu atmosferu unutar arhitektonskog prostora.

Ova injenica opovrgnula je miljenje o nestanku

biblioteke kakvu danas pozanjemo. Biblioteka da bi
opstala od nje se oekuje da prihvati i predvidi promene.
Ovaj projekat predstavlja napor da se i kod nas napravi
korak napred, da se iskoriste neka od znanja i principa
svetskih poznatih objekata biblioteka i drugih srodnih
tipologija, da se unesu nove i kreativne ideje koje bi
omoguile razvoj i koje bi podstakle mlade akademske
graane ove zemlje da se usavravaju i unapreuju.
9. LITERATURA
[1] Gordana Stoki Simoni, Knjiga i biblioteke kod
Srba u Srednjem veku, Gradska biblioteka Panevo,
Panevo, 2008. godina
[2] Casper Hvenegaard Rasmussen/ Henrik Jochumsen,
The Fall and Rise of the Physical Library, Chopenhagen,
Denmark, 2009. godina
[3] Alberto Mangel, Biblioteka
Beograd, 2008. godina

nou,

Geopoetika,

[4] nsurbanizam.rs/
[5] Lidija oki, Osvetljenje u arhitekturi, Arhitektonski
fakultet Univerziteta u beogradu, Beograd, 2007.
godina
Kratka biografija:
Jovana Zelenovi roena je u Novom
Sadu 1988. godine. Osnovnu kolu
zavrila je u Sirigu, a gimnaziju u
Novom Sadu gde je 2007. godine
upisala Arhitekturu i urbanizam. Master
rad odbranila je 2013. godine na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektura i urbanizam- Arhitektonsko
projektovanje.

Slika 4. Model Univerzitetske biblioteke

Dr Jelena Atanackovi - Jelii roena j

8. ZAKLJUAK
Ustanove biblioteke veoma su bitne u naem drutvu jer
podstiu obrazovni, intelektualni i akademski razvoj jedne
zemlje i njenih stanovnika i na taj nain neposredno
oblikuju nau sadanjost i budunost, a uvaju od
zaborava nau prolost. U protekle dve decenije, kada je
status knjige ugroen od strane elektronskih medija, u
svetu su izgraene neke od najfascinantnijih bibilioteka.

2246

u Novom Sadu 1977. godine. Doktorirala j

2007. godine na Fakultetu tehnikih nauk
u Novom Sadu gde je zaposlena u yvanj
vanrednog profesora.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 727:378.6

IDEJNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT ISTRAIVAKOG CENTRA ZA MLADE

ARCHITECTURAL PROJECT: RESEARCH CENTER FOR YOUTH
Milica Novitovi, Radivoje Dinulovi, Karl Mikei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tema ovog master rada jeste projekat
Istraivakog centra za mlade u ruralnoj sredini.
Primenom principa odrivog razvoja Centar koristi
prirodne resurse u svrhu istraivanja i edukacije, a
zauzvrat inicira razvoj lokalne zajednice.
Abstract The theme of this master thesis is a project of
the Research center for youth, situated in rural area. The
main idea is sustainable use of nature for research and
education, and development of the local community.
Kljune rei: nauka, istraivanje, edukacija, prirodni
resursi, pejza, zatita, turizam, razvoj
1. UVOD
Regularni nastavni program osnovne kole u Srbiji ne
predvia detaljno izuavanje mnogih oblasti nauke. To
nepovoljno utie na decu ije sklonosti, elja za naukom i
talenat izlaze iz okvira predvienog programa.
Decu u tom uzrastu bi trebalo podstai da iskau svoje
afinitete i omoguiti im da se razvijaju na polju svojih
interesovanja. U skladu sa tim, izraen je idejni
arhitektonski projekat Istraivakog centra za mlade.
Centar je projektovan u ruralnom podruju sa velikim
prirodnim bogatstvima koja ga vezuju za lokaciju. On nije
zamiljen kao izolovan i samodovoljan, nego funkcionie
u simbiozi sa okolinom. Sa njom je tesno povezan u
funkcionalnom, fizikom i esetskom pogledu , i na mnogo
naina utie razvoj iste.
Program Centra je baziran na korienju prirodnih resursa
u svrhu istraivanja i poiva na konceptu istraivanja u
laboratorijama i na terenu. Kroz programe i radionice se
stiu teorijska i praktina znanja, podstie kreativnost i
samostalnost. Polaznici takoe ue o znaaju, zatiti i
odrivom korienju prirode, teorijski i praktino.
Osim edukacije u uem smislu, svrha centra je zatita i
upravljanje prirodnim predjelom, unapreenje lokalne
zajednice u ekonomskom i kulturnom pogledu i podsticaj
povratka ljudi na selo.
2. PRIMER: Istraivaka stanica Petnica
Istraivaka stanica Petnica (ISP) je organizacija koja se
bavi razvojem naune kulture, naune pismenosti,
obrazovanja i kulture.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Radivoje Dinulovi, red.prof.

Aktivnosti ISP su najveim delom usmerene na mlade

na uenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim
tehnikama, metodama i sadrajima u oblasti nauke i
tehnologije. Programi ISP obuhvataju irok spektar
oblasti i disciplina u okviru prirodnih, drutvenih i
tehnikih nauka.
Na programima kao predavai gostuju iskusni nauni
radnici i istraivai iz velikog broja naunih instituta i
fakulteta sa kojima ISP sarauje.
Glavnina programa ISP je namenjena osnovnoj ciljnoj
grupi uenicima srednjih kola - mladima u uzrastu od
15 do 19 godina. Njima se nudi mogunost da se prijave
za seriju seminara i kurseva koji se odravaju u nekoliko
termina tokom zime, prolea, leta i jeseni.
ISP organizuje i programe namenjene uenicima osnovnih
kola uglavnom zavrnih razreda.
ISP je poznata i po posebnim kursevima namenjenim
nastavnicima osnovnih i srednjih kola. Osnovni cilj ovih
programa je upoznavanje nastavnika sa savremenim
metodama i sadrajima u odgovarajuim oblastima i
kolskim predmetima. [1]
3. LOKACIJA
iri kontekst: Arilje
Optina Arilje se nalazi u zapadnom delu Republike
Srbije, u sastavu Zlatiborskog okruga. Smetena je
izmeu slivova reka Moravice, Velikog i Malog Rzava.
Ovo je brdsko-planinsko podruje, sa nadmorskim
visinama od 330 do 1382. metra. Optina Arilje ima dobre
veze sa veim privrednim, kulturnim i administrativnim
centrima u Srbiji, naroito sa Uicem, akom i
Beogradom. Arilje je grad maline i privatne privrede, ali i
mesto sa dobrim uslovima za razvoj turizma.
Ui kontekst: Dobrae, kanjon reke Panjice
Selo Dobrae se nalazi na polovini puta Arilje Ivanjica,
zauzima 34km2 junog i sredinjeg dela optine Arilje, i
jedno je od najveih sela ove optine. Reljef je veoma
razuen, odlikuje se velikim razlikama u nadmorskoj
visini i raznovrsnim oblicima (zaravni, rene doline i
dubodoline, polja, brda, planine i kraki oblici). Ovu
oblast takoe odlikuju i bujna vegetacija sa endmskim
biljnim vrstama, raznovrstan ivotinjski svet i velika
hidrografska bogatstva.
Dobrae su nekada bile najvee naselje u bivem
Ariljskom srezu, meutim, migracija je i ovde kao i u
drugim brdskim selima uinila svoje. Mnoga domainstva
su naputena, ostala je samo treina i to preteno starog
stanovnitva.[2] Ovde vie nema trgovakih, ugostiteljskih,
administrativnih i drugih sadraja, samo ambulanta,
manastir i kola sa nekoliko aka. Stanovnitvo se
preteno bavi malinarstvom, postoje hladnjae za uvanje

2247

malina, pogon za preradu drveta i dva ribnjaka. Selo je

dobro povezano sa gradom i okolnim mestima. Lovaki i
seoski turizam su u povoju, ali najvei turistiki potencijal
ima kanjon reke Panjice u kojem se nalaze: Vodena
peina, slapovi, bigrena korita, kaskade i vodopad (slike 1
i 2). Kanjon za sada posjeuju samo planinari i odvani
turisti.

Tri kaskade se, pratei izohipse, sputaju ka reci. One su

ukopane i povezane iznutra i spolja, tlo im obezbjeuje
konstantnu temperaturu. Vidljiva im je samo prednja
fasada, koja je orijentisana ka jugu. Ona je u staklu i u
njoj se ogleda okolina. Staklo proputa suneve zrake,
koji pomou reflektujuih povrina osvetljavaju i
zagrevaju unutranjost.

Slika 4: Inkorporiranje objekta u pejza

Vegetacija na terasama i samom objektu ostavlja
vidljivom malu povrinu fasade, tako da objekat postaje
deo pejzaa. Ostatak objekta je sakriven unutar brda.
(slike 3, 4 i 5)
Slika 1: Vodena peina

Slika 2: Vodopad

Istraivaki centar je lociran na ulazu u kanjon reke

Panjice, na kraju kolskog puta. Ova zona je preteno
neizgraena, i izolovana od saobraaja. Objekat se nalazi
u blizini prirodnih resursa koji se koriste za istraivanje.
Pozicija objekta je idealna za nadzor kanjona i zatitu od
delovanja nesavesnih posetilaca.
Teren je u blagom padu ka jugu (i reci), i kao takav
predstavlja odlinu podlogu za gradnju kaskadnog,
samogrejnog objekta. Bujna vegetacija obezbeuje
povoljnu mikroklimu.

Slika 5: Sunevi zraci 22. decembra i 21. juna

5. PRIMER: Samogrejna ekoloka kua

4. KONCEPT

Slika 6: Samogrejna ekoloka kua

Slika 3: Tri celine prate izohipse

Forma i pozicija objekta su proizale iz:
- potrebe da se objekat inkorporira u pejza,
- potovanja principa odrivog razvoja u projektovanju,
- korienja motiva iz okruenja i
- potrebe da se objekat podeli u zone.

Koncept "Samogrejne ekoloke kue" akademika Veljka

Milkovia predstavlja
visokoenergetski,
efikasan
graevinski objekat pasivne solarne arhitekture.
Orijentisan je ka jugu, oko prozorskih okvira su mu
instalirane reflektujue povrine. One uveavaju koliinu
toplote i svetla koji ulaze u objekat, a zemljani omota
obezbeuje konstantnu temperaturu (slika 6).
Tokom viedecenijskog naunog praenja rezultata i
efekata korienja, potvreno je da "Samogrejna ekoloka
kua" ostvaruje utede u grejanju do 85%, utede u
hlaenju 100%, utede u osvetljenju oko 30% i utede u
graevinskom materijalu od oko 10%, i tako predstavlja
jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja
ostvaruju najvee utede energije.

2248

Samogrejna ekoloka kua je sutinski razliita od

klasine kue i to prvenstveno zbog potpuno nove
koncepcije grejanja prostorija pojaanim direktnim
sunevim zraenjem i maksimalnim iskorienjem
energije. [3]
6. PROGRAM
Primarna djelatnost Istraivakog centra za mlade je
istraivanje i edukacija. Osim ove delatnosti, uloge Centra
su: zatita i upravljanje prirodnim predelom, i poboljanje
cjelokupnog kulturnog i ekonomskog aspekta lokalne
zajednice.
Istraivanje i edukacija
Centar se bazira na odrivom korienju prirodih resursa
iz okruenja u svrhu realizacije etiri programa iz oblasti
prirodnih nauka:
1. Biologija
2. Ekologija
3. Geologija
4. Speleologija
Programi se odvijaju u grupama od devet polaznika
starosti izmeu 12 i 15 godina. Oni sa koordinatorom
istrauju u laboratorijama i na terenu. Polaznici se ue
metodama istraivanja, pripremanju i realizovanju
projekata, disciplini, strpljenju, istrajnosti, samostalnosti i
kreativnosti. Njihovi koordinatori, predavai i saradnici su
strunjaci razliitih profila i iskustva.
Program biologija je posveen ovladavanju savremenim
znanjima, kao i metodama i vetinama biolokog
istraivanja, kroz teoriju i praksu. Na terenu, polaznici
prikupljaju podatke potrebne za realizaciju samostalnog
istraivakog rada.
Program ekologija je usko specijalizovan i bavi se:
praenjem stanja u prirodi; metodologijom ouvanja i
unapreenja bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti;
metodologijom usklaivanja ljudskih aktivnosti sa
odrivim korienjem obnovljivih i neobnovljivih
prirodnih resursa; izuavanjem i korienjem ekoloki
prihvatljivih materijala i izvora energije.
Istraivanje se vri na podruju sela koje odlikuje:
izuzetna razovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta, bogat
umski fond, bogatstvo i raznovrsnost ivotnih zajednica i
znaajan genetski fond.
Programi geologija i speleologija bave se metodama
istraivanja i upoznavanjem polaznika sa savremenim
shvatanjem naunih dokaza i injenica. Polaznici uz
pratnju strunih lica i odgovarajuu opremu istrauju na
terenu, gde prikupljaju podatke potrebne za realizaciju
samostalnog istraivakog rada.
Zatita i upravljanje prirodnim predelom

1.Sistematsko i kontinuirano praenje stanja zatienog

podruja;
2.Sprovoenje niza mera i aktivnosti u cilju zatite,
ouvanja i unapreenja prirodnih stanita i populacija;
3.Praenje kretanja i aktivnosti posetilaca;
4.Unapreenje stanja naruenih delova prirode i predela;
5.Usklaivanje ljudskih aktivnosti, sa odrivim
korienjem prirodnih resursa;
6. Odrivo korienje i upravljanje prirodnim resursima.
Unapreenje lokalne zajednice
Unapreenje lokalne zajednice u ekonomskom i
kulturnom pogledu bi se postiglo razvojem turizma,
otvaranjem novih radnih mesta, unapreenjem
poljoprivrede i uvoenjem kulturnih manifestacija.
Razvoj turizma bi se odvijao na sledeim poljima:
promovisanje turistike ponude, osposobljavanje seoskih
domainstava za smetaj turista, organizovanje poseta
turistikim atrakcijama, razvijanje eko, seoskog,
zdravstvenog, sportsko rekreativnog i lovnog turizma.
Uvoenjem novog sadraja - Istraivakog centra,
otvorila bi se nova radna mesta za lokalno stanovnitvo iz
oblasti: zatita prirode, turizam, ugostiteljstvo, ketering,
odravanje i proizvodnja namirnica.
Unapreenje poljoprivrede bi se vrilo u pravcu:
unapreenja metoda rada, unapreenja mehanizacije,
obuke poljoprivrednika da ovu delatnost obavljaju u
skladu sa principima odrivog razvoja.
7. FUNKCIJA
U funkcionalnom smislu objekat je podeljen u tri celine
koje su povezane spolja i iznutra.
Prva celina se nalazi na najviem nivou, njoj se moe
pristupiti vozilima (slika 7).
Ona je javnog karaktera i u njoj se nalaze: restoran u
kojem se hrane istraivai, zaposleni i turisti; uprava;
turistika organizacija i sluba za zatitu prirode;
opsluujui prostori

Slika 7: Prva celina

Druga celina se nalazi na srednjem nivou, namenjena je
istraivanju (slika 8). U njoj se nalaze: laboratorije,
vienamenska sala, prostori za druenje i opsluujui
prostori.

Zatita i upravljanje prirodnim predelom se odvija kroz

sledee aktivnosti:
2249

Slika 8: Druga celina

Trea celina nalazi se na najniem nivou, namenjena je
smetaju polaznika programa (slika 9). U njoj se nalaze:
sobe, prostori za druenje i oputanje i opsluujui
prostori.

Slika 9: Trea celina

Slika 12: Terasa restorana

8. ZAKLJUAK
Realizacija projekta Istraivakog centra za mlade bi na
mnogo naina uticala na sistem obrazovanja, prirodno
okruenje i prosperitet ruralnog podruja u kojem se
nalazi. Ovaj projekat promovie nauku, unapreuje
edukativni sistem, pravilno usmerava made ljude i prua
im priliku za dodatno obrazovanje, razvijanje talenata i
sposobnosti. Kroz sekundarne aktivnosti, Centar titi i
unapreuje prirodu, razvija turizam, unapreuje
poljoprivredu, otvara nova radna mesta i na taj nain
dovodi do napretka lokalne zajednice.
Progres bi podstakao redistribuciju stanovnitva iz
gradova u selo gde bi iveli u mnogo kvalitetnijim
uslovima. Ni zavisnost stanovnitva od gradova ne bi bila
prepreka za proces redistribucije zbog dobre saobraajne
povezanosti sa okolinom.
9. LITERATURA
[1] www.petnica.rs
[2] Svetislav Petrovi, Dobrae Istorija sela i
rodoslovi,
Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Beograd, 2012.
www.arilje.org.rs
[3] www.samogrejnekuce.com

Kratka biografija:
Milica Novitovi (1989), Master rad na
Univerzitetu u Novom Sadu, na Fakultetu
tehnikih nauka, Departman za arhitekturu i
urbanizam
iz
oblasti
Arhitektonsko
projektovanje, odbranila je 2013.god.
Radivoje Dinulovi (1957), je redovni profesor
na Departmanu za arhitekturu i urbanizam
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Bavi
se projektovanjem, istorijom, teorijom i
kritikom arhitektonskog i scenskog prostora

Slike 10 i 11: 3d prikaz objekta

Sve tri celine imaju terase za boravak na otvorenom. Na
najviem nivou je terasa restorana, terase na srednjem i
najniem nivou predviene su za druenje i oputanje, a
najnia terasa se tokom zime koristi kao klizalite (slike
10, 11 i 12).

2250

Karl Mikei (1978), diplomiro je 2005.

godine n Univerzitetu u Novom Sadu, na
Fakultetu tehnikih nauka, na Departmanu za
arhitekturu i urbanizam gde je sada zaposlen
kao asistent.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.554

IDEJNO ARHITEKTONSKO REENJE FABRIKE OKOLADE U NOVOM SADU

ARCHITECTURAL DESIGN OF CHOCOLATE FACTORY IN NOVI SAD
Slobodan Arsenovi, Predrag ianin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj U ovom radu prikazano je
arhitektonsko konceptualno reenje fabrike okolade u
Novom Sadu. Projektom su predstavljene mogunosti
implementacije fabrikih objekata specifine namene u
urbane matrice na adekvatan nain. Upoznaemo se sa
okoladom, razvojem njene produkcije kroz minulo vreme
i savremenim trendovima ove industrije. Za finalni
rezultat projekat prezentuje model kako bi farika
okolade mogla organizaciono i programski da izgleda i
postojanjem u zoni ireg centra Novog Sada doprinese
daljem razvoju identiteta i turistike atraktivnosti mesta.
Abstract This paper is shown the conceptual solution of
chocolate factory in Novi Sad. Project presents possibility
for implementation the factory buildings for specific
purposes in the urban matrix in an appropriate manner.
We will get acquainted with the chocolate, the
development of its production through the past time and
current trends of the industry. For the final result of
project presents a model to Factory chocolate could
organizationally and programmatically appearance and
existence in the wider area of the Novi Sad contribute to
the further development of identity and tourist attraction
of city.
Kljune rei: okolada, Proizvodnja, Fabrika okolade,
Arhitektura, Edukacija.
1. UVOD
Industrijalizacija koja je doivela ekspanziju tokom
prolog veka sada ponovo u svim svojim granama menja
oblik do radikalnog nivoa i postavljaju se novi principi
poslovanja, odnosa prema oveku i prirodi.
Proizvodnja hrane - industrijski specijalizovani sektori za
produkciju slatkih proizvoda (okolada, biskvitni i sl.
keks proizvodi...) nemaju negativne uticaje na ovekovu
okolinu i smatram da se implementacijom ovakve industrije u naseljima moe promeniti svest stanovitva, predoavanjem pozitivnih karakteristika ovih manofakturnih
subjekata.
Oslanjajui se na istorijsko naslee gradovi formiraju svoj
kulturoloki i ambijentalni identitet. Pandam tome ine
novo nastale arhitektonske strukture koje uestvuju u
prezentaciji urbanih naselja i nastajanjem moraju
potovati postojee ambijente. Obuhvatajui navedene
faktore formira se turistika ponuda naselja i regiona.
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Predrag ianin, red. prof.

Uvoenjem novih specifinih sadraja pogodnih za

odreeni grad poboljava se imid i unapreuje
individualnost tog mesta.
2. O SASTAVU, VRSTAMA OKOLADE I
VIDOVIMA NJENE UPOTREBE
Svaki proizvod [1] napravljen od kakao mase i kakao
butera smatra se okoladom. Ona je preradom dobijeni,
najee zaslaeni proizvod i svrstava se u hranu za
ljudsku upotrebu. Proizvodi se u osnovi od semena
tropskog Theobroma cacao (lat. Hrana Bogova)
drveta, zaslaivaa i biljnih masti. Danas je okolada kao
proizvod rasprostranjena gotovo po celom svetu u
razliitim formama i kao dodatak drugim prehrambenim
proizvodima.
2.1. Sastav okolade
Glavni sastojci okolade su: kakao prah i kakao maslac.
Ove dve komponenete dobijaju se iz plodova kakao
drveta (Sl. 1.). Pored kakao komponenti osnovni sastav
okolade ine eer i biljne masti. Prema vrsti okolade
dodaju se ostali sastojci, pa se tako dobijaju okoladni
proizvodi kakve danas koristimo. Sekundarni sastojci su
najee: mleko u prahu (za mlene okolade),
aromatizovani punioci (kremovi), kotunjavo voe, zaini,
vetake arome i ekstrati (u manje kvalitetnim kakao
tablama). Inae u veini sluajeva gledano osnovni
sastojci u 100g okolade su:
- Ugljeni hidrati (54g)
- Masnoe biljnog porekla (27g)
- Belanevine (10g)
- Tvrde materije (9g)
- Teobromin (500mg)
- Kalijum (400mg)
- Magnezijum (300mg)
- Fosfor (250mg)
- Kalcijum (100mg)
- Natrijum (12mg)
- Gvoe (3mg)
Navedeni sastav tipian je za mlenu okoladu koja je
najrasprostranjeniji proizvod ove vrste i shodno
proizvoau podloan je varijacijama. okolada sadri
vie od 300 poznatih hemikalija.
2.2. Vrste i upotreba okolade u marketinke i druge
svrhe
Najzastupljenije vrste okolade u upotrebi [2] su: toplatena okolada, mlena, bela i crna-tamna okolada.
Kao vrlo popularan i opte poznat proizvod okoladu ne
samo da reklamiraju njeni proizvoai ve se ona
ambalaira u pakovanja sa reklamnim natpisima i
parolama kompanija koje nisu proizvoai kakao
proizvoda.

2251

Slika 1. Plodovi kakao drveta

Ovako se deci pribliavaju pojmovi o odreenom
dogaaju, vanom danu ili aktivnosti. okolada je
izuzetan poklon u mnogim prilikama. Nalazi se meu
prvih pet najvie poklanjanih artikala. Uobliena je u
razliitim formama i postoji kao tradicionalni poklon na
odreene praznike. Meunarodni dan okolada je 13.
Septembar.
2.3. Istorijski razvoj proizvodnje okolade
Etimoloki gledano [2] re "okolada" je ula u panski i
engleski jezik usvojanjem iz Nahuatl - jezika drevnih
Asteka, od rei chocolatl.
U novembru 2007. god. arheolozi su pronali dokaze o
najstarijim vidovima uzgoja i upotrebe kakao biljke na
jednoj lokaciji u Hondurasu Arheoloki nalazi (sl. 2.).
datiraju iz oko 1100 god. p.n.e. i u ukazuju na poetke
upotrebe kakaoa od strane drevnog naroda Maja.
okolada se koristi kao napitak tokom cele poznate
istorije Amerike. Kod Asteka kakao je bio toliko cenjen
da se njegovo zrno koristilo kao valuta plaanja poreza i u
svrhu trgovine robom.

obrada sirovina priprema okoladnih smea, meanje

mase i termika obrada, koniranje- uravnoteavanje
sastava, kaljenje, ambalairanje i skladitenje.
Najvanije maine [3] u proizvodnoj liniji su: preparatori
za kakao masu i eer, topionici za biljne masti, mikseri,
tanc stolovi i komore za suenje okoladne mase.
Topici su namenjeni za otapanje biljne masti. Sirovine
poput kakaoa i eera moraju biti ustinjene u prah da bi se
toku meanja dobila to je mogue ravnomernija masa.
Tank za pripremu mase melaner namenjen je za
sjedinjavanje svih komponenti koje ine okoladnu masu,
pre ubacivanja u mlin za homogenizovanje i mlevenje
mase. Pripremljena masa se uz pomo sistema cevovoda
transportuje u kuglini mlin u kom se odvija proces
koniranja. Svi delovi maina izrauju se od nerajueg
elika (AISI 304), koji je i predvien za ovakve namene u
konditorskoj industriji. Kapacitet ovih ureaja je od 150 1000kg.
Pomenuti elementi proizvodnih linija uglavnom se koriste
u dananjim manofakturama kakao proizvoda, a
individualne proizvoake recepture kreiraju razliite
sklopove proizvodnih linija to je odreeno i
tehnologijom koju usvaja svaka manofaktura.
3. IDEJNO REENJE FABRIKE OKOLADE U
NOVOM SADU
3.1. Analiza lokacije i prostorna organizacija
Za potrebe master rada postavlja se arhitektonski
projektantski zadatak na temu: Fabrika okolade u
Novom Sadu. Idejni projekat predstavlja izvodljivo i
funkcionalno reenje za objekat fabrike okolade, lociran
u radijusu 500m od samog centra grada (Trga slobode).

Slika 2. Hijeroglifi- zapis drevnih Maja o upotrebi

okolade
Prvi Evropski kontakt sa okoladom bio je donoenje
kocolatl napitka tople okolade u 16. veku.
Evropljani su dodavali eer od eerne trske, da ublae
prirodnu gorinu pia, a ljuta paprika i vanila su zadrani
kao dodaci za postizanje specifinije arome. Godinama
proces proizvodnje okolade ostao je nepromenjen.
Industrijska revolucija, donela je mnoge pomake koji su
transformisali proizvodnju hrane u svoje moderne oblike.
Produkcija je uveana, slatkii su postali prostupani i
ljudi su poeli da konzumiraju okoladu irom sveta.
2.4. Proizvodnja okolade danas
Proces proizvodnje okolade se moe podeliti na dva tipa
koji se razlikuju po tehnologiji dobijanja gotovih
proizvoda., pa tako razlikujemo: runo pravljene kakao
blokove i automatizovanu produkciju okoladiranih
bombona i kremova (bombonjere, draei, kremovi i sl.).
Za sve naine proizvodnje vae sledei koraci u procesu
fabrikacije: selekcija kakao zrna i ostalih materijala,

Slika 3. Lokacija fabrike okolade u odnosu na centar

Novog Sada
Novoprojektovani objekat fabrike e zahvaljujui
specijalizovanoj nameni kao eksperiment dati priliku za
prezentaciju industrije okolade i industrije hrane uopte
u novom svetlu kao polujavne institucije koja pripada
svakodnevnom ivotu Novog Sada i pomae razvoj
imida i turistike atraktivnosti mesta.
Odabir lokacije za fabriku (Sl. 3.) okolade u Novom
Sadu zasnovan je na nizu uticajnih faktora, najvaniji od
njih (po prioritetu) su:
Udaljenost od centra grada u radijusu do 500m

2252

 Dostupnost
saobraajnice
visoke
frekventnosti
neposredno sa parcele
Visoka frekventnost peakog saobraaja neposredno
uz samu lokaciju objekta
Pogodnost lokacije za vizuelno isticanje objekta,
njegove specifine namene i arhitektonskog izraza.
Analizom pogodnih lokacija po prethodno nevedenim
kriterijumima za postavljanje novog objekta fabrike
okolade ustanovljena je kao adekvatna parcela u
Jevrejskoj ulici br. 16. Parcela poseduje dva nezavisna
prilaza za posetioce razliitih grupa (turistike grupe,
kupci kakao proizvoda, uesnici edukativnih radionica..).
Predvia se pozitivno prihvatanje novog sadraja u
turistiki ivot mesta; udaljenost od centra je radijalno
manja od 500m, ali lokacija omoguava ujedno i
diskreciju i otvorernost ka javnosti (odvajanje ekonomsko
industrijske komponenete od sadraja predvienih za
optu javnost). Ulini front ka Jevrejskoj ulici je u duini
od 26,2m. Parcela je deo ulinog niza u kom objekti
nemaju ujednaenu visinu (liniju venca). Susedni objekti
u ulinom frontom su visine P+1 (Jevrejska br. 18) i
P+3+Pk (Jevrejska br. 14). Dozvoljen procenat zauzetosti
za ovu lokaciju-parcelu je 80%, a predviena spratnost je
P+2+Pk. Pomenuti podaci o uslovima za izgradnju
objekta u Jevrejskoj br. 16, dobijeni su u Zavodu za
urbanizam Novog Sada.
Jevrejska ulica je jedna od gradskih saobraajnica sa
velikim dnevnim prometom peaka i vozila. Parcela na
kojoj se predvia objekat ispinjava niz zahteva: poseduje
mogunost pozicioniranja kolskog pristupa odvojeno od
peakog; velik broj peaka (iz udaljenijih stambenih
naselja) kroz Jevrejsku ulicu pristupa centru grada i proe
pored lokacije budue okolaterije; iz ovog dela Jevrejske
ulice postoji pravolinijska vizuelna komunikacija sa
samim centrom grada (Pozorini trg, Trg slobode), pa se
oekuje laka implementacija nove lokacije u turistiki
ivot mesta; udaljenost od centra je radijalno manja od
500m, ali lokacija omoguava ujedno i diskreciju i
otvorernost ka javnosti (odvajanje ekonomsko
industrijske komponenete od sadraja predvienih za
optu javnost).

dodatnim sadrajima komercijalnog tipa koji e dati

poseban karakter instituciji.
Program objekta koncipiran je na osnovu analize grupa
korisnika i njihovih potreba. Korisnici objekta su:
zaposleni (proizvodnja, administracija, prijem i otprema
proizvoda, odravanje, okoladni restoran i edukativni
sektor) i posetioci komercijalnih i edukativnih sadraja
(gosti u kafeu i kupci okoladnih proizvoda, posetioci
proizvodnje, poslovni saradnici, uesnici radionica).
Osnovni sadraji fabrike okolade su: proizvodni pogon,
administrativni blok, tehnike i prostorije za kontrolu
transporta (sirovine, proizvodi, ostalo).
Dodatni sadraji koji se uvode kao najpogodniji su:
okoladni caffe; sala za prezentacije sa posebnim
komunikacijama za obilazak proizvodnje; Letnja kola
rune izrade okalade.
3.2. Prostorni koncept
Tri kue okoladni kafe, fabrika i letnja kola. Vie
razliitih, ali meusobno zavisnih celina u smislu funkcije
nameu grupnu formu objekta. Volumeni namenski
razliitih prostora korespondiraju u celini i stvaraju put
kretanja korisnicima, tako da svaka grupa korisnika ima
jasno predodreenu zonu - prostorije na raspolaganju. U
zavisnosti od prirode posete, kretanje kroz razliite zone
odvija se u kontinuitetu. Mogunost podele odvajanja
korisnika neophodna je i tako dobijamo razliku kada je
fabriki kompleks polujavnog, a kada privatnog karaktera
sa striktno izdvojenom javnom (ugostiteljskom celinom).
Letnja kola izdvojen volumen - objekat koji zavisno od
ostatka fabrike funkcionie kao kua edukacije zaposlenih
i posetilaca zainteresovanih za upoznavanje tehnologija
proizvodnje okolade.

Slika 5. Prikaz objekta iz Jevrejske ulice

Slika 4. Programska organizacija objekta

Programski gledano (Sl. 4,). osnova svake fabrike
okolade i fabrike uopte jeste proizvodnja. Posebnost
ove okolaterije dolazi od njene lokacije i potreba za

Novopredvieni objekat (Sl. 5) skladno korespondira sa

postojeim okruenjem. Oblikovno i vizuelno (boje i
materijali u eksterijeru) volumeni fasada nisu nametljivih
karakteristika, ve se sa uvaavanjem odnose prema
okolnim objektima. Fabrika proizvodna zona je smetena
blisko, ali ne i direktno uz saobraajnicu.
Program objekta koncipiran je na osnovu analize grupa
korisnika i njihovih potreba. Korisnici objekta su:
zaposleni (proizvodnja, administracija, prijem i otprema
proizvoda, odravanje, okoladni restoran i edukativni
sektor) i posetioci komercijalnih i edukativnih sadraja

2253

(gosti u kafeu i kupci okoladnih proizvoda, posetioci

proizvodnje, poslovni saradnici, uesnici radionica).
4. TEHNIKI OPIS OBJEKTA
4.1. Opis konstrukcije
Osnovna nosea konstrukcija predviena je u skeletnom
sistemu izvedenom od elinih elemenata. Ovakva
primarna konstrukcija omoguila je premoavanje
velikih raspona proizvodne hale i male poprene preseke
elemenata konstrukcije. Temeljenje se predvia na
armiranobetonskim temeljnim trakama koje zajedno ispod
objekta ine armiranobetonski rotilj. Krovnu
konstrukciju ine reetkasti nosai, pa su svi zidovi u hali
dobili karakter pregrada i mogunost lake reorganizacije
usled eventualne promene tehnologije proizvodnje. Zbog
velike ukupne duine objekta predviena je dilatacija
objekta. Zidovi i krovni pokriva izvode se od
alumijumskih sendvi panela u odgovarajuem sistemu.
Upotreba Al sendvi panela za pregradne i spoljne zidove
ekonomski
je
opravdana,
jer
njihova dobra
termoizolaciona svojstva omoguavaju odravanje
mikroklime, neophode za odvijanje procesa proizvodnje.
Zidovi administativne kule su izraeni od opeke i
armiranog betona. Meuspratne konstrukcije su u osnovi
elini rotilj gde su grede nosai armiranobetonskih
ploa, koje mogu biti prefabrikovane i oupljene, pa se
kao gotovi elementi montiraju na gradilitu. Zidovi
tehnikih i magacinskih prostorija izvedeni su od opeke.
Krovne ravni objekata iznad proizvodnje su u blagom
nagibu (7-8%), a iznad administrrativnog bloka i jednog
dela fabrike prodavnice izveden je ravan krov koji
predstavlja prohodnu krovnu terasu. Stepenita se
montiraju od elinih profila. Ukupna visina objekta je
12,1m, a iste spratne visine su 3,0m u administrativnom
delu i 3,2m u prostorijama proizvodnje gde su iznad
sputenog plafona postavljene instalacije.
Fasadno platno je kombinacija punih masa od opeke i
strukturalne fasade koja se izrauje od termoizlacionog
stakla u panelima privrenih na aluminijumsku
potkonstrukciju.
4.2. Materijalizacija u eksterijeru i enterijeru
Zavrne povrine unutrajnih zidova u prostorijama
proizvodnje izvode se od antistatinih premaza u jednoj
boji. Podna obloga izvodi se od vinila zbog antistatinog
svojstva i lakog odravanja. Staklene povrine zidova su
od panela sa strukturom stakla: vatrootporno staklo +
lepljno staklo pampleks + termoizolaciono staklo u dva
sloja.
Povrine
podova
u
komercijalnom
i
administrativnom delu izvode se od granitne keramike.
U enterijeru javno-komercijalnih prostora na elementima
nametaja predloeni materijali zavrnih obrada su: drvo,
prohrom, klirit, univer u beloj boji i staklo (Sl. 6).
Fasada objekta materijalizovana je u kombinaciji klinker
opeke oker boje i belih povrina bojenog maltera.
Staklene povrine na fasadi su veinom transparentne, a
pojedine su izvedene od bruenog stakla. Kolorit objekta i
spolja i unutra je dosta sveden to dozvoljava pojavu
aplikacija sa odgovarajuim dezenima.
4.1. Primenjeni principi odrivog razvoja
Velika krovna povrina u malom nagibu racionalno je
iskoriena postavljanjem panela sastavlejnih od
fotonaponskih elija. Ovaj sistem koristi sunevu energiju
i pretvara je u elektrinu.

Dobijena energija se odmah ili naknadno (mogua je

akomulacija) koristi za rasvetu, napajanje ureaja u
svakodnevnoj upotrebi i klimatizaciju objekta. Sve
povrine okrenute ka spolja bie termoizolovane sa
propustom toplotne energije manjim od 0,5W/m2K.

Slika 6. Prikaz enterijera komercijalnog dela

6. ZAKLJUAK
Dosadanja reenja za industrijske objekte pokazala su
malo individualosti u arhitektonskoj praksi, naglasak
iskljuivo na funkciji stvorio je stereotipno miljenje o
generalno neatraktivnom izgledu objekata konkretnih
funkcionalnih struktura. Iznete se relevantne injenice o
proizvodnji okolade i vidovima njene upotrebe.
Specifini industrijski objekti, kao to su to fabrike
okolade, postaju turistika atrakcija pridodavanjem
javnih sadraja. Tim spajanjem funkcija poinje
interaktivna komunikacija spoljnih korisnika posetilaca
i fabrike kao institucije edukacije, kulturoloke jedinice i
ekonomski znaajne kompanije za matino mesto. Ovim
projektom se tei pokazati kako se industrijske celine
mogu ukljuiti u ivot naselja, ne remetei postojee
kontekstno-ambijentalne vrednosti, ve pozitivno utiui
na njegov identitet, imid, turistiku poseenost i
reprezentativnost.
7. LITERATURA
[1] Dorchester, The Chocolate-plant (theobroma cacao)
and its products, Walter Baker and Company, Mass,
USA, 1891.
[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Chocolate - preuzeto
18. 06. 2013.
[3] http://www.nipinox.com/procesna/opremaproizvodnju-cokoladne-krem-mase
preuzeto
21.08.2013.
Kratka biografija:

2254

Slobodan Arsenovi roen je u apcu

1989. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih
nauka
iz
oblasti
Arhitektonsko projektovanje odbranio je
2013.god.
Oblast
interesovanja
vizualizacija u arhitekturi.
Dr Predrag ianin roen je u Novom
Sadu 1953. godine. Diplomirao na
Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Redovan profesor na Fakultetu tehnikih
nauka od 2010. god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012:691.1

KUA OD BALIRANE SLAME

STRAW BALE HOUSE
Mina Koalo, Ksenija Hiel, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj U ovom radu prikazano je arhitektonsko projektno reenje za kuu sargaenu od balirane
slame. Temaovog projekta jeste upotreba lokalnih materijala u arhitekturi, kroz primer projkta gradnje baliranom slamom kao neiskorienim potencijalom podruja
Vojvodine.
Abstract In this document is given architectural design
solution of straw bale house. The theme of this project is
the use of local materials in architecture, using the
example of the project of straw bale house as untapped
potential areas of Vojvodina.
Kljune rei: arhitektura, balirana slama, Vojvodina,
lokalni materijali
1. UVOD
Slama postaje sve upotrebniji i zanimljiviji materijal u
graditeljstvu, zbog ere odrivog razvoja u kojoj trenutno
projektujemo. U procesu proizvodnje balirane slame
smanjena je potronja energije, u poreenju sa
proizvodnjom opeke i drugih savremenih elemenata
gradnje, a samim poljoprivrednicima ona je najee
viak na njivi i u podrujima gde je lokalni materijal
velika uteda se ostvaruje kod transporta materijala. Vri
se uteda energije na zagrevanje prostora do75%, jer
slama predstavlja odlian izolacioni materijal. Slama
tokom svog veka koristi ugljen-dioksid i pretvara ga u
kiseonik. Smanjenjem trokova grejanja i emisije ugljendioksida od izgaranja fosilniih goriva, gradnja balama
slame moe uticati na smanjenje emisije gasova staklene
bate.
2. BALIRANA SLAMA KAO GRAEVINSKI
MATERIJAL
Slama je organski materijal, biorazgradiv, obnovljiv izvor
energije, dostupan svake godine na njivama nakon etve
itarica i spada u otpadni proizvod poljoprivrede. Pored
upotrebe stabljika itarica, koriste se stabljike od
konoplje, lana...
Kao graevinski materijal slama se koristila oduvek,
najee u kombinaciji sa peskom i glinom. Nakon izuma
presa za baliranje krajem 19. veka, poeo je razvoj
balirane slame kao graevinskog materijala. Bale slame
predstavljaju presovanu i vezanu slamu, najee
pravougaonog oblika duine 100cm, irine 45cm i visine
35cm.
Vezivanje se obavlja konopljom ili polipropilenskim
kanapom.
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Ksenija Hiel, docent.

Vrednost slame ogleda se u tome to kombinuje visok

stepen izolacije sa velikim potencijalom nosivosti terena:
to je materijal koji je graevinski blok i izolacija u
jednom.
Zidovi od bala slame zatieni malterom, najee
blatnim, imaju sposobnost akumulacije i emisije toplote,
pa e u toku dana sakupljati toplotu i u toku noi isputati
u prostoriju, hladei se istovremeno, da bi u toku dana u
prostoriju prenosila sveinu sakupljenu tokom noi. Ova
osobina donosi velike prednosti komforu u toku leta, ali
najznaajniji je efekat koji ostavlja na potronju tj. utedu
energije.
Zidovi graeni baliranom slamom izvanredan su izolator
zvuka. U svetu se grade muziki centri i centri za
meditaciju od slame, koji zahtevaju izuzetan mir u
prostoru, to im slama omoguava, u najveoj meri zbog
organske prirode materijala. Rezultati testova u Australiji,
koji su vreni na zidovima muzikog studija od balirane
slame debljine 45cm, za nivo buke 114-117 dB unutar
objekta izmeren je nivo 62-67 dB van objekta.
U pogledu otpornosti prema poaru graevinski materijali
se klasifikuju kao F30, F60, F90, F120. Brojevi
oznaavaju vremenski period u razmacima od 30 minuta,
tokom kojih materijal mora da zadri strukturu i
funkcionalnost. Zid od balirane slame omalterisan sa
unutranje strane zemljanim, a sa spoljanje krenim
malterom, klasifikovan je kao F90. [1]
2.1. Potencijal Vojvodine u gradnji baliranom slamom
Podruje Vojvodine u najveem delu je obradivo
zemljite, na kome se godinje proizvede ogromna
koliina biomase, koja se neracionalno koristi, baci ili
spali na njivama. U svetu se ovaj materijal odavno
upotrebljava u oblasti odrivog razvoja, dok kod nas
pored sve blagodati, ljudska svest o prednostima ovog
materijala nije razvijena. Biomasa je tradicionalni
graevinski materijal u Vojvodini, u kojoj se nalazi
treina ukupne obnovljive energije u Srbiji. Kod nas su se
prve prese uvele pre 30 godina, a poslednjih 10 godina
gotovo svako poljoprivredno domainstvo ima svoju
presu za baliranje. Tradicionalne kue u Vojvodini
sagraene su od erpia, nepeene zemlje, koji se
proizvodio kao opeka meanjem gline i vode uz
dodavanje peska i organskih materijala kao armature,
najee slame.
3. METODE GRADNJE BALIRANOM SLAMOM
Postoji nekoliko metoda gradnje ovim graevinskim
materijalom, a sve vie se usavravaju - od tradicionalnih
samonoseih zidova do montane kue od balirane slame.
Ono to je kljuno u kvalitetnom projektovanju objekta od
slame jeste podizanje prvog sloja bala od nivoa tla, bar za

2255

21cm i ostavljanje 50cm nadstrenice da zatiti zidove od

kie. Treba izbegavati upotrebu cementa u izradi temelja
ili pak postaviti drveni sloj izmeu, kao i cementni i
gipsani malter za obradu zidova. Omalterisane kue od
balirane slame, sa spoljanje i unutranje strane, izgledaju
veoma slino tradicionalnim kuama na selu, debelih
zidova.
3.1. Nebraska metoda ili metoda noseih zidova od
bala
Ovo je originalna, prvobitna metoda gradnje, koja potie
iz SAD-a. Naseljeni iz ravnice Nebraske gajili su itarice i
podizali su privremene kue od otpadnog proizvoda iz
poljoprivrede, bale slame. Gradili su objekte tako da su
velike graevinske blokove od slame formirali u
konstrukciju noseih zidova. Same bale nose teinu
krovne konstrukcije, tako to se teina prenosi na celu
povrinu zida drvenom krovnom gredom, ija je uloga da
povee zid sa krovom. Bale se privruju za temelje, kao
i jedna za drugu drvenim kolevima i povezane su
trakama sa drvenom krovnom gredom, poloenom na
vrhu zida. Ne postoji konstrukcijski skelet u ovoj metodi,
osim kod prozora i vrata, to je prikazano na slici broj 1.
Prednosti ovakvog sistema gradnje su:
jednostavna, brza i jeftina metoda, potujui osnovne
principe gradnje, mogue je dizajn poveriti amaterima,
velika raznolikost prilikom projektovanja, lako se postiu
kruni i zakrivljeni oblici sa malo dodatnih trokova,
lako se vre popravke i izmene.
Nedostaci ovakvog sistema gradnje su:
slama mora ostati suva do malterisanja, za ta je
potrebno brinuti tokom celog procesa gradnje,
otvori za prozore i vrata ne smeju prelaziti 50%
ukupne povrine zida,
maksimalna duina zida, bez ojaanja, iznosi 6m [2].

smeteni samo u uglovima graevine i sa obe strane

prozora i vrata, to je prikazano na slici broj 2.
Zbog poveanja stabilnosti bale su privrene drvenim
letvama sa spoljanje strane, a letve se ukruuju na donju
gredu i drvenu krovnu gredu, kada se zavri sleganje
zidova. Obavezno se krovna greda dri 10cm iznad
konane visine zida, kako bi se nakon uklanjanja
potpornih elemenata, pristupilo kompresiji zida od bala
slame. Prednosti ovakvog sistema gradnje su:
konstruisanje krova pre postavljanja slame, pruajui na
taj nain zatitu od spoljanjih uticaja, smanjuje se
potronja drveta, za razliku od kasinih noseih okvira
skelet kue i krov se mogu konstruisati van gradilita,
prua veu stabilnost za prozore i vrata, nego metod
noseih zidova. Nedostatci ovakvog sistema gradnje su:
gradnja je komplikovanija nego kod Nebraska metode i
potrebna je vee tehniko umee kako bi se stuktura
objekta odrala tokom postavljanja slame. [2]

Slika 2. Metoda lakog okvira i samonoenja

3.3. Metoda noseeg okvira sa ispunom od bala slame

Slika 1. Nebraska metoda

3.2. Metoda lakog okvira i samonoenja
Ovaj metod gradnje se koristi vie od prvobitne metode
noseih zidova. Sutina ove metode jeste da se sauvaju
dobre strane stila gradnje noseih zidova, a omogui
konstruisanje krova pre izgradnje zidova od slame, koji
dalje titi slamu tokom celog procesa gradnje. Koriste se
lagani drveni ramovi, koji ne mogu da stoje sami, ve
zahtevaju privremenu potporu, dok se zid ne ispuni
balama i preuzme ulogu nosivog zida. Drveni stubovi su

Ova metoda koristi slamu za ispunu zidova i izolaciju,

dok skelet kue napravljen od drveta, betona ili elika
nosi teinu krovne konstrukcije. Ovo je omiljen metod
meu graditeljima, jer nije inovativan koncept, ne zahteva
proraun stabilnosti bala, jer one nemaju ulogu nosivosti
konstrukcije, a omoguava jednostavno oblikovanje
prostora. Zahteva vii nivo tesarskih vetina kod majstora
i korienje puno vie drvene grae. Mora se voditi
rauna o prilagoavanju materijala, gde je drvo materijal
najbolje prilagoen slami, a ostali mogu izazvati
kondenzaciju u kontaktu sa istom. Prednosti ovakvog
sistema gradnje su: konstruisanje krova pre postavljanja
ispune od slame, ime se titi od spoljanjih uticaja,
skeletna konstrukcija objekta ne mora biti izvedena na
mestu gradnje, kombinacija sa elinom konstrukcijom
omoguava podizanje velikog skladitenog prostora,
prua jo veu stabilnost prozora i vrata. Nedostatci
ovakvog sistema gradnje su: gradnja je komplikovanija od
ostalih metoda, zahteva visok nivo strunosti majstora
kod podizanja konstrukcije, upotrebljava se vea koliina
drvene grae u sluaju drvenog skeleta, to nije pravilan
ekoloki aspekt, a i poskupljuje gradnju.

2256

3.4. Savremene metode gradnje - montana kua od

balirane slame
Kako bi tehnika gradnje slamom bila jednostavna i
serijska, i zbog prednosti slame kao obnovljivog
izolacionog materijala, britanska kompanija ModCell
donosi sitem gradnje od montanih panela ispunjenih
slamom, kao na slici broj 3.
Ovi montani paneli se proizvode u fabrici, od drveta sa
PEFC sertifikatom, koji se ispunjavaju slamom ili
konopljom iz lokalnih izvora. Spoljanje povrine panela
se zatvaraju drvenom oblogom ili krenim malterom, to
omoguava objektu da die. Paneli su hermetini, otporni
na plesan, a pri montai nema otpada. Ostaci drveta iz
proizvodnje koriste se kao biomasa za zagrevanje pogona,
a ostaci slame ili konoplje dalje se distribuiraju
proizvoaima posteljine.
Ovaj sistem je dobio PassivHaus sertifikat i
zadovoljava kriterijume odrive gradnje, to se ogleda u
korienju obnovljivih materijala, smanjenoj potronji
energije, smanjenim trokovima izgradnje, reciklaom, te
unapreenjem ivotne sredine.
Paneli su proli test na poar, morali su da izdre
najmanje 30 minuta izloeni temperaturama od 1.000C, a
izdrali su ukupno dva sata u plamenu.

je svega 6 km, kroz ulicu Novosadski put prolazi tranzit

prema Bakoj Palanci i granici sa Hrvatskom.
Neophodno je aktivirati podruje, prvenstveno uvoenjem
infrastrukture, jer veina ulica nije asfaltirana.
4.2. Obrazloenje koncepta predloenog reenja
Koriena metoda gradnje je metoda sa lakim okvirom i
samonoenjem. Temelji su napravljeni od betona, za
10cm ui od irine zida od bale, postavljena je temeljna
ploa. Na temelje se postavlja drvena donja greda, a
izmeu njih vodonepropusna barijera, tako da slama nije
u direktnom kontaktu sa betonom. Izdie se sokla od
45cm iznad visine tla, obloena kamenon. Iz temelja su
postavljeni ankeri za povezivanje temelja sa krovnom
gredom.
Konstruisani laki okviri postavljeni su na donju gredu i
smeteni u uglovima objekta i oko otvora, a zbog potrebe
stabilnosti umnoeni su na rasteru od 100 i 200 cm i
prostor izmeu ispunjen je balama slame, koje zajedno sa
lakim ramovima nose konstrukciju krova. Na njih se
postavlja korvna greda, koja je 10cm via od konane
visinie zida od bala, da se omogui sleganje zida. Pod i
tavanica su napravljeni od drvenih elemenata ispunjenih
slamom za dodatno skladitenje toplote u kui, dimenzije
blokova su 90x200cm, to je dovoljno za skladitenje 4
bale slame. Zidovi su omalterisani sa obe strane blatnim
malterom.
Krovna konstrukcija napravljena je kao drveni reetkasti
nosa. Krov je ekstenzivno ozelenjen, to predstavlja
zatitni i toplotni omota krova kue. Ovako izolovan
objekat gotovo da nee imati potrebu za zagrevanje
prostora. Presek objekta je prikazan na slici broj 4.

Slika 3. ModCell paneli

4. ANALIZA PROJEKTA
Objekat je zamiljen kao kua jednostavne forme i
sagraena od prirodnih materijala sa lokalnog terena,
kako bi simbolino predstavljala smisao prvobitne kue
kolibe. Kua je podeljena u dve zone, dnevnu i nonu. Sa
oko 100m predstavlja komforan dom za jednu porodicu
sa dvoje dece.
4.1. Izbor lokacije
Veternika rampa je naselje u Novom Sadu, smeteno na
samom kraju grada koje pretenduje da postane atraktivno
predgrae za ivot. Naziv je dobio po eleznikoj pruzi ka
Somboru, koja je tuda prolazila, pre otvaranja eeljevog
mosta 1965. godine.
Veterniku rampu ine objekti jednoporodinog
stanovanja u najveoj meri (oko 90%), zatim meavina
poslovnih objekata i stanovanja uz Novosadski put.
Naselje je odlino pozicionirano, od centra grada udaljeno

Slika 4. Popreni presek projektovanog objekta

Na severnoj strani parcele postavljeni su etinari, kako bi
titili objekat od hladnih vetrova zimi. Na junoj strani su
zasaeni liaru, kako bi leti pruali komfor hladovine, a
zimi bi bio omoguen prodor sunevih zraka.
Otvori na severnoj fasadi su sa drvenim roletnama, a na
junoj su staklene povrine bez zasena.
U zaleini parcele predviena je manja obradiva povrian
za snabdevanje porodice domaom, prirodnom hranom.
Na slici broj 5 predstavljen je trodimenzionalni prikaz
objekta.

2257

Materijali u enterijeru - Pregradni zidovi su napravljeni od

gips karton ploa. Ekoloki su podobni, sastoje se od
gipsanog jezgra, obostrano obloeni posebnim
visokovrednim kartonom. Gips nema mirisa ni tetnih
sastojaka po zdravlje. Gips karton je dobar regulator
vlanosti vazduha, ne gori, smanjuje trokove i skrauje
vreme izgradnje.

Slika 5. Prikaz projektovanog objekta

3.3. Korieni principi odrivog razvoja
Balirana slama kao graevinski materijal - Slama spada u
obnovljive izvore energije i odlian je izolator objekta.
Omoguava prirodnu ventilaciju objekta kroz zidove, kao
materijal koji die.
Solarni sistemi - Korienje solarnih sistema je efikasno i
ekoloki prihvatljivo. Srbija se geografski nalazi na
odlinoj poziciji za korienje solarne energije. Najvei
broj ugraenih solarnih sistema u Evropi je u Austriji,
Nemakoj, vajcarskoj i vedskoj, a u poreenju sa njima
Srbija ima mnogo vei potencijal.
Za prosenu porodinu kuu solarni sistem uteuje 5060% na energiji za zagrevanje pitke vode. U mesecima od
maja do septembra, energija je najee dovoljna za
potpuno pokrivanje zagrevanja pitke vode. U prelaznom
periodu, solarna energija moe optimalno da se iskoristi
za predgrevanje pitke vode i za podravanje klasine
instalacije grejanja. Na taj nain se godinje znatno
smanjuje potronja lo ulja i gasa.
Sakupljanje kinice - Pitka voda na zemlji je dostupna u
sve manjim koliinama i postaje sve dragocenija.
Prosena potronja vode je 150-200 litara dnevno po
osobi. Oko 50% se koristi za pranje vea, toalet, zalivanje
bate, tako da je mogua znatna uteda korienjem
akumulacije vode u rezervoarima.
Zeleni krov - predstavlja povrinu u potpunosti ili
delimino prekrivenu biljnim materijalom.
Forme zelenih krovova:
intenzivno ozelenjen podrazumeva i intenzivno
odravanje, ekstenzivno ozelenjen krov nije namenje
korienju. Funkcija im je ekoloka, zatitna i estetska.
Koriste se biljke sa malim zahtevima kao korovi,
mahovine, trave. Ne zahtevaju negu, samoobnavljaju se,
nega je reducirana na jednogodinje odstranjivanje
nepoeljnih vrsta. Cena odravanja je niska.
Ekstenzivno ozelenjavanje kosih krovova mogue je na
kosini do 40. Izgradnja zelenog krova ima debljinu od
100mm do 130mm. Vano je instaliranje anti-kliznih
sistema i priprema vegetativnih "tepiha" unapred
pripremljenih za ugradnju na krovovima kosine iznad 15.
Dodatno navodnjavanje prua izbalansiran izgled
vegetacije.

5. ZAKLJUAK
Prednosti gradnje baliranom slamom su viestruke. Kao
energetski efikasan materijal zadovoljava potrebe
graevinskog materijala, toplotne i zvune izolacije,
prirodne ventilacije objekta i predstavlja obnovljiv izvor
energije. Utede su, takoe viestruke, to na samom
graevinskom materijalu i transportu istog, a dugotrajno
se ostvaruje velika uteda energije.
LITERATURA
[1] S. Krnjetin, Graditeljstvo i zatita ivotne sredine,
Prometej, Novi Sad, 2004.
[2] B. Douns, Prirunik za gradnju kua od bala
slame, DataArt+ Studio, Mursko Sredie, 2006.
[3] M. Sekuli, VI predavanje, Fakultet tehnikih
nauka, Univerzitet u Novom Sadu, 2007.
[4] O. Gagrica, Graenje objekata baliranom slamom,
master rad, Ininjerstvo zaite ivotne sredine,
Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom
Sadu, 2008.
Kratka biografija:

2258

Mina Koalo roena je u Somboru

1988. god. Diplomski-master rad
odbranila je 2013. godine, na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitekture
i
urbanizma

arhitektonsko
projektovanje
kompleksih programa

Ksenija Hiel roena je u Zemunu

1962. Diplomirala na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu. Magistrirala je
na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu, gde je i doktorirala
2004. godine od kada je u zvanju
docenta.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.76(497.113 Kanal Dunav-Tisa-Dunav)

ULOGA, ZNAAJ I POTENCIJAL KANALA DTD U VRBASU

THE ROLE, IMPORTANCE AND POTENCIAL OF THE DTD CANAL IN VRBAS
Olivera Uskokovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Projekat mree kanala Dunav-TisaDunav ima vanu ulogu u razvoju regiona Vojvodine,
zbog svoje mnogostruke namene. Naalost, nemarom
nadlenih organa, stanovnitva i razvojem industrije,
kanal je postao jedno od najzagaenijih stanita u Evropi.
U ovom radu definisani su kriterijumi za analizu vodenih
povrina, na osnovu kojih je utvreno da postojee stanje
kanalske vode negativno utie na uu i iru okolinu.
Definisane su i mere za reenje problema i naini na koje
se mogu ostvariti. Zbog svega navedenog, problem
zagaenosti neophodno je to pre reiti.
Abstract Project of the Danube-Tisa-Danube Canal
has an important role in the development of Region of
Vojvodina, because of its multiple uses. Unfortunately,
the negligence of the authorities, the population and the
development of the industry, let the channel become one
of the most polluted habitats in Europe. This paper
defines the criteria for the analysis of water surface, on
which it was established that the current state of canal
water has negative affect on the environment. Certain
measures to solve the problem and ways in which they
may be accomplished are defined in the paper.
Consequently, the problem of pollution is urgent to solve.
Kljune rei: Kanal, zagaenje, DTD, Vrbas
1. UVOD
Kanal Dunav Tisa Dunav jedan je od velikih potencijala
za privredni razvoj Bake oblasti, ali je nemarom ljudi
dospeo u nezavidnu poziciju i veliki je zagaiva sredine,
te predstavlja problem koji u bliskoj budunosti mora biti
reen. Deo ovog kanala prolazi i kroz grad Vrbas, koji je
znaajan industrijski centar, pa je kanal postao stecite
otpadnih industrijskih voda. Kako je kanal deo velikog
hidrosistema, koji povezuje najznaajnije plovne
saobraajnice, otpadne materije postaju opasnost za itavu
dravu, kao i za neke od najrazvijenijih evropskih
zemalja.
2. PRETHODNA ISTRAIVANJA
2.1. Uloga i znaaj vodene povrine za naseljeno mesto
Voda od davnina ima vanu ulogu u obezbeivanju
osnovnih uslova za ivot kao i integraciju ljudi, a vodeni
tokovi u savremeno doba predstavljaju polaznu osnovu za
proces urbanizacije. Vremenom se pored osnovne
funkcije preivljavanja, razvila i potreba za trgovinom i
plovnim putevima za transport, te vodene povrine
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila doc. dr Ksenija Hiel.

poprimaju ekonomski, vojni, kulturoloki i turistiki

karakter. Vodene povrine predstavljaju elemente urbane
celine, koji daju prostoru specifine karakteristike. U
zavisnosti od vrste vodene povrine javljaju se i pratei
sadraji i usluge. Mogu se razviti razliite urbane funkcije
kao to su: vodeni saobraaj za transport ljudi i robe,
sportovi, turizam, ugostiteljstvo, lov i ribolov, izgradnja
javnih i industrijskih objekata i objekata kulture i
etalita.
2.2. Kriterijumi za analizu znaaja vodene povrine i
priobalja u gradu
Kriterijumi za analizu vodenih povrina u dananje vreme
veoma su drugaiji nego u prolosti. Razlog tome je nagli
razvoj industrije, koji je prouzrokovao zagaenje okoline,
pa samim tim i vodenih povrina, zatim razvoj naselja i
stanovnitva, kao i njihove kulture, prevelika urbanizacija
gradova, gde se sve vie prostora zauzima za izgradnju
objekata, a sve je manje vodenih i slobodnih povrina. Na
osnovu toga izabrano je 7 bitnih kriterijuma: prirodno ekoloki uticaj, kulturoloki uticaj, ekonomski uticaj,
saobraajni uticaj, urbanistiko - arhitektonski uticaj,
socioloki uticaj i uticaj primene zatitnih mera u
budunosti i mogue posledice neodravanja.
2.3. Reprezentativni primeri ureenja obala kanala
U okviru istraivanja posmatrano je 3 reprezentativna
primera kanala.
Kanal Dunav-Rajna-Majna u oblasti Bavarija u
Nemakoj-specifian po korienju specijalnih
pumpi za vodu i stvaranju elekrine energije.
Kanal Jarina u selu Jarak u Srbiji - koji je bio
zagaen, ali uspeno preien i sada ini zdravu
ekoloku sredinu.
Mrea kanala u Birmingemu u Velikoj Britaniji znaajna zbog razvoja plovnog saobraaja.
3. ISTRAIVANJE KANALA DTD U VRBASU
3.1. Geografski poloaj i karakteristike grada Vrbasa
Vrbas je grad u severnom delu Vojvodine koji zauzima
deo prostora koji se nalazi u geometrijskom sreditu
Bake. Nalazi se na raskrsnici glavnih puteva, pa zato
predstavlja znaajan centar srednje Bake. Vrlo znaajnu
ulogu sa ovakvim poloajem mogli bi imati vodeni
tokovi, kao deo hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.
Reavanjem problema kanala, naselje bi izraslo u grad sa
polifunkcionalnim i policentrinim karakterom i
predstavljalo bi znaajan ekonomski, kulturni, socijalnozdravstveni, obrazovni i administrativni centar i postao
jedan od vodeih naselja u irem okrugu.

2259

3.2. Kanal DTD u Vrbasu kao deo mree kanala

Dunav-Tisa-Dunav
Istorijat i karakteristike mree kanala DTD:
Izgradnja sistema kanalske mree zapoeta je u
18. veku, a pokretai inicijative bili su braa
geodezi Joef i Gabor Ki. Prvi kanal prokopan
je 1785. godine, a hidrosistem kakav postoji
danas zavren je 1977. godine, po ideji inenjera
Nikole Mirkova.
Namena kanala Dunav-Tisa-Dunav je sledea:
navodnjavanje, drenaa, izvor vode, recipijent
otpadnih voda, saobraaj/plovidba, uzgajanje
ribe, turizam i rekreacija.
Kanali koji protiu kroz naselje Vrbas su Veliki
baki kanal (kanal Vrbas-Bezdan) i svojim
malim delom kanal Beej- Bogojevo.
Izvori i karakteristini periodi zagaenja kanala
DTD: najvaniji izvori zagaenje kanala su
industrijski objekti, od kojih se izvajaju 4
najvea: 2 eerane (u Vrbasu i Crvenki), farma
svinja i Carnex (Slika 1).

Slika 1. Zagaenje od farbike Carnex

3.3. Uticaj kanala DTD na razvoj grada Vrbasa
Prirodno - ekoloki uticaj
Posledica naglog razvoja industrije je da se deonica ispod
prevodnice u Vrbasu, duine 6 km, smatra najzagaenijim
vodotokom u Evropi i proglaena je crnom takom.
Velika koliina tetnih materija uslovila je nastanak oko
4000 m3 mulja u ovoj deonici, koji je zagaen tekim
metalima poput hroma, nikla, olova, mangana i drugih,
zatim derivatima nafte i bakterijama u velikom broju.
Usled nataloenog mulja i trske, ostao je veoma plitak deo
vode na povrini, koji spreava prolazak plovila. Protok
vode u kanalu znatno je smanjen.
Jedan deo Velikog Bakog Kanala u Vrbasu, lajz, je
delimino preien, pa je na ovom mestu kanal bogat
nekim vrstama ribe (Slika 2).
U Vrbasu u blizini prevodnice i preienog dela postoji
ribnjak, ali usled slabog odravanja, esto se javlja pomor
ribe i nastaje talog organskog porekla.
Kanalom iri veoma neprijatan miris, koji spreava
posetioce da borave u njegovom neposrednom okruenju,
a i ire. Zelene povrine uz kanal obrasle su trskom,
ibljem i divljim zelenilom, a nadleni organi ne vode
rauna o odravanju ovih predela.

Slika 2. lajz
Sam problem zagaenosti kanala proirio se i na okolinu,
pa dolazi do izumiranja biljnih vrsta, posebno u zelenim
pojasevima oko kanala, pa pomenute ekoloke
nepovoljnosti treba to pre sanirati, kako bi se i propratni
problemi mogli ukloniti, to bi omoguilo zdravu ivotnu
sredinu za stanovnike grada.
Kulturoloki uticaj
Bez obzira na veliku zagaenost, u neposrednoj okolini
kanala odravaju se razni sportski dogaaji i
manifestacije, a takoe, organizovano je kupalite u
preienom delu, koje stanovnici leti posebno koriste. U
blizini brane kod lajza nalazi se i spomenik kulture
posveen Joefu Kiu. Veliki rekreacioni centar CFK u
Vrbasu smeten je uz kanal, a u neposrednoj blizini
preienog dela nalazi se Fudbalski stadion grada
Vrbasa, to omoguava odravanje mnogih sportskih
aktivnosti.
Ekonomski uticaj
Ekonomska mo drave u kojoj ivimo, kao i same
optine Vrbas, veoma je mala, te bi za preiavanje
kanala bila potrebna strana ulaganja. Ukoliko bi se to i
ostvarilo, Vrbas bi se konano mogao razviti u bitan
centar u irem okruenju, to uslovljavaju i njegov
geografski poloaj i karakteristike. Potencijal ovog grada
je veliki, a ienje vodenih tokova samo bi doprinelo
razvoju poljoprivrede, turizma, socijalnog ivota i
industrije, to bi se odrazilo na jaanje ekonomske moi
cele regiona, pokrajine, pa i cele drave.
Saobraajni uticaj
Vrbas poseduje veliki potencijal za razvoj vodenog
saobraaja, ali zbog velikih taloga i veoma visokog
stepena zagaenosti, u delovima kanala vie nije mogua
plovidba. Kada su u pitanju druge vrste saobraaja,
drumski i elezniki saobraaj su udaljeni od neposredne
blizine kanala, pa ne zagauju ovu sredinu dodatno.
Urbanistiko - arhitektonski uticaj
Kada se posmatra vizura prvog fronta uz samu obalu
kanala, uoava se da arhitekturu ine objekti
jednoporodinog stanovanja koji su ili prizemni ili
spratnosti P + 1, graeni po utvrenom stilu vojvoanskih
kua. Ulini front je udaljen od obale kanala zbog straha
od poplava (iako ovaj problem ne postoji u Vrbasu), pa se
ne pruaju pogledi od kua ka vodenoj povrini. Osim
toga, izdvajaju se pojedini objekti vieporodinog
stanovanja, koji su u manjoj meri zastupljeni u arhitekturi
celog grada. Od javnih objekata izdvaja se CFK

2260

rekreacioni centar sa bazenom i javnim povrinama

namenjenim sportskim aktivnostima, koji predstavlja i
znaajan objekat socijalizacije stanovnitva. Objekti na
vodi i uz obalu su zastupljeni u maloj meri. Jedni od
najznaajnijih objekata za drutveni ivot grada su
splavovi i restorani. Slobodne povrine oko kanala su
preteno neureene i njihov potencijal je slabo iskorien,
dok bi mogle imati znaajnu ulogu u organizovanju javnih
sadraja, mesta okupljanja i socijalizacije. Jedini primer
iskoriene javne povrine jeste pijaca, koja je godinama
unazad bila centar javnog deavanja.
Socioloki uticaj
Uprkos zagaenju, stanovnici ipak koriste mogunosti
koje nudi vodena povrina u gradu. Leti je atraktivno
kupalite i odlazak na pecanje na lajz-u, esto je
iznajmljivanje amaca i vonja prohodnim delom kanala,
dok uvee omladina uiva na splavovima. Pored toga,
sportisti esto koriste terene u okolini kanala, kao i
utabane staze za tranje, a lajz je i dalje jedno od
mesta okupljanja mladog stanovnitva. Pored lajz-a,
najbitnija mesta socijalizacije stanovnitva jesu: pijaca,
CFK tereni, splavovi i fudbalski stadion.
Uticaj primene zatitnih mera u budunosti i
mogue posledice neodravanja
Svi analizirani aspekti uticaja i uloge kanala u ivotu
grada upuuju na to da je neophodno primeniti
bezbednosne mere preiavanja Velikog bakog kanala
sa ciljem poboljanja ivotne sredine, a samim tim i
drutvenog i kulturnog ivota grada. Problem zagaenosti
kanala aktuelan je ve godinama i odlaganje njegovog
reavanja sve vie negativno utie na grad. Ukoliko se
ovaj problem ne rei u bliskoj budunosti, doi e do
unitenja
jednog
znaajnog
poljoprivrednog
i
industrijskog centra i bolesti stanovnitva, to e imati i
dublje posledice na privredni razvoj, saobraaj i natalitet
regiona, drave i planete.

Ovaj problem mogao bi biti reen ulaganjem u razvoj

manjih optina i poboljanje njihovih prirodnih
karakteristika, a na ovom polju Veliki baki kanal
definitivno ima primat, poto predstavlja ekoloki
problem na nivou cele zemlje.
Problem zagaenosti kanala ne moe se ograniiti samo
na Vrbas i njegovo ire okruenje, s obzirom da je kanal
povezan sa rekom Dunav, jednom od najznaajnijih
vodotoka u Evropi, koja predstavlja vezu izmeu nekih od
najrazvijenijih zemalja sveta. To moe biti pozitivno za
reavanje ovog problema, jer moe podstai strane
investitore da ulau sredstva za ouvanje i odravanje
hidrosistema DTD. Pored toga, svest graana Srbije mora
se dovesti do nivoa da brinu o ouvanju ekoloke sredine.
Poseban akcenat treba staviti na razvoj turizma uz obalu
kanala, s obzirom da je Srbija jedna od manje atraktivnih
lokacija za posete inostranih turista. Razvoj lokalnog i
inostranog turizma poboljao bi ekonomsku mo cele
drave, to bi pozitivno uticalo na razvoj i jaanje
dravnog sistema.
Na osnovu svih analiziranih aspekata prouavanja uloge,
znaaja i potencijala Velikog bakog kanala u Vrbasu,
jasno je da bi on u budunosti mogao da ima veoma
znaajnu ulogu u razvoju lokaliteta, regiona i cele drave.
5. LITERATURA
[1] Finn Medbo, Revitalizacija Velikog bakog kanala
kroz Vrbas, NIVA, Novi Sad, 2006.
[2] Dr Jelena Atanackovi Jelii, Javni prostori obala
naselja Vojvodine magistarska teza, FTN, Novi
Sad, 2005.
Kratka biografija:

3.4. Rezultati ankete stanovnika Vrbasa

Anketa koje su sproveli LEAP i FOKUS pokazale su
da je stanovnitvo svesno problema u njihovom
okruenju, ali da smatra da nadleni nee reiti problem u
skorijem periodu.
3.5. Predlozi regeneracije vodene povrine i priobalja
Vrbasa
U prvoj fazi potrebno je zaustaviti zagaivanje kanala, jer
njegovo preiavanje ne bi imalo smisla, ukoliko se on i
dalje konstantno zagauje. Nakon toga treba uloiti novac
u izgradnju filtera za preiavanje, koje mora imati svaki
izvor zagaenja. Pored toga, potrebno je izmestiti
postojei mulj iz kanala, za koji postoji bojazan da e
imati tetno dejstvo na zdravlje stanovnitva prilikom
vaenja iz kanala.
4. ZAKLJUAK
U Srbiji generalno postoji problem naglog razvoja i
urbanizacije velikih gradova, dok manje optine i naselja
gube svoju nekadanju ulogu. Sve vei broj stanovnika u
razvijenim centrima stvara probleme prenaseljenosti,
manjak slobodnih i zelenih povrina i izgradnje objekata u
visinu, to sve uslovljava zagaenost ovih centara.

2261

Olivera Uskokovi roena je u Vrbasu

1988. god. Master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Istraivanje u
arhitekturi i urbanizmu odbranila je
2013.god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 727

NOVO MESTO ZA KULTURU NOVI SAD

NEW PLACE FOR CULTURE NOVI SAD
Vladimir Savi, Vinja ugi, Radivoje Dinulovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj - U okviru svog diplomskog rada, bavim
se dvema temama objedinjenim u jednom projektu. Te dve
teme su ujedno dva realna problema na koja nailazimo u
Novom Sadu danas. Prva tema jeste rekonstrukcija starih
industrijskih objekata, kojih ima dosta u Novom Sadu i
koji su mahom ruinirani i zaputeni. Druga tema je
reavanje problema nedostatka adekvatnih prostora za
nezavisne kulturne, sportske, obrazovne i drutvene
aktivnosti kao i prostora za druenje i kvalitetno
provoenje slobodnog vremena, objedinjenih na jednom
mestu. Drugi deo rada jeste projekat rekonstrukcije dva
industrijska objekta Novog Sada, zasnovan na prethodnim
istraivanjima, sa predlogom i vizijom jednog kvalitetnog
javnog prostora dostupnog svim graanima.
Abstract This Master's Thesis deals with the two
subjects together in a single project. Those two issues are
the two real problems that we encounter in Novi Sad
today. The first issue is the reconstruction of old
industrial buildings, which are mostly dilapidated and
neglected. The second issue is to solve the problem of lack
of adequate space for independent cultural, sports,
educational and social activities as well as the space of
formal and informal socialization, consolidated in one
place. The second part is a project of reconstruction of
two industrial facilities in Novi Sad, based on previous
research, as a proposal and a vision of a high quality
public space accessible to all citizens.
Kljune rei: rekonstrukcija, zatita, Drutveni centar,
javni prostor, inicijativa, sloboda, alternativa.
1. UVOD

Naravno, umetnost je samo jedna od metoda. Ideje se

takoe ire i edukacijom, tribinama, neformalnim
okupljanjem ljudi, a sve ovo skupa zahteva jedan
jedinstven prostor koji e svakoj grupi, svakom pojedincu
dati mogunost da slobodno prikae zajednici vizije i
slike iz svoje line perspektive, bez obzira na razlike i
predrasude. Novom Sadu kao multinacionalnom gradu i
prestonici kulture u Srbiji, kao i svim njenim graanima,
koji ele da se slobodno predstave sugraanima kroz svoj
rad ili pak sa druge strane da uivaju u kvalitetno
provedenom vremenu uz razliite kulturne i edukativne
programe, nedostaje jedan otvoren i pristupaan prostor.
Problem koji se neminovno javlja sa pojmom alternativno, jeste taj to veina sub-kultura vremenom
postanu pop kulture, kako u svetu tako i u Srbiji. Zato se
alternativnost Novog mesta za kulturu pre svega ogleda u
njegovom slobodnom programu i sadraju koji je
dostupan svima, a takav vid funkcionisanja institucije
kulture je u potpunosti drugaiji od onoga to danas
imamo u Novom Sadu, ali i celoj dravi. Iz tog razloga
promocija kvalitetnih ideja i miljenja, prva je i osnovna
funkcija ovog objekta. Revitalizacija, kao metod za
oivljavanje prostora, se namee kao adekvatno reenje za
stvaranje alternativnog drutvenog centra, zbog same
svoje alternativne prirode. U svetu danas nalazimo mnogo
primera gde je starim objektima putem revitalizacije,
adaptacije, rekonstrukcije dat sasvim novi duh. Ovaj duh
oslikava savremene potrebe i nain ivota graana. Kod
nas, sa druge strane, ovakav vid tretiranja graditeljskog
naslea ne zauzima adekvatno mesto, pre svega zbog
nedostatka svesti elnih ljudi, pa i samog graanstva o
vanosti ovih objekta kao svedoka nae istorije.
2. PROBLEMI I PRISTUP

Pojam alternativno, odn. alternativna kultura, kao kljuna

re i termin koji je osnov razmiljanja i na kojem se
zasniva ovaj rad, po definiciji znai kultura zasnovana na
meudejstvu kulturolokih elemenata razliitih od
elemenata popularne kulture [1] Alternativna kultura sa
sobom nosi mnotvo sub-kultura, sa razliitim
ideologijama i pogledima, ali sa zajednikom tenjom da
se odbace nametnute dogme popularne kulture, kao i
nain ivota koji ide uz nju.
Zajedniko za sve sub-kulture, bilo da se radi o panku, hip
hopu, rejvu itd. je da kroz razliite umetnike forme poput
muzike, knjievnosti, filma, slikarstva, performansa
izraavaju svoje ideje i vienje sveta u kome egzistiramo.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Radivoje Dinulovi, red. prof.

U apstraktu je navedeno da se ovaj rad bavi realnim

problemima Novog Sada i time pokuava da ponudi
konkretne odgovore kroz analizu samih problema,
istraivanja i sinteze prikupljenih injenica i saznanja.
Svaki od ova dva problema, stari industrijski objekti koji
propadaju i nedostatak adekvatnog prostora za razliite
drutvene aktivnosti koji bi bio dostupan svim graanima
Novog Sada, predstavljene su i obrazloene zasebno.
Kroz istraivaki deo uinjen je pkuaj integracije, jer e
se konano reenje za oba problema ogledati u jednom
objektu.
3. ISTRAIVAKI DEO
3.1. Rekonstrukcija
Opravdanost rekonstrukcije kao metoda oblikovanja
prostora se ogleda u nekoliko aspekata. Prvi se odnosi na

2262

njen human pristup u ouvanju istorijskog i kulturolokog

znaaja starih objekata, ali i starih urbanih celina u
gradovima. Na taj nain se vodi rauna o duhu mesta, jer
zadravanjem objekata uvamo identitet naslea, bilo da
je ono industrijsko, vojno, kulturno itd. Ako govorimo o
ouvanju konkretno industrijskih objekata postavlja se
pitanje: zbog ega su oni zapravo bitni? Pri ekspanziji
industrije u XIX i XX veku, ti objekti nisu imali veliku
arhitektonsu vrednost. Oni su trebali da slue svrsi, a ne
da pruaju poseban estetski doivljaj. Danas je vrednost
ovih objekata prezentovana u njihovom drutvenom i
istorijskom znaaju, materijalima, konstrukciji, opremi i
tehnologiji gradnje tog vremena. Industrijski objekti su
imali veliki uticaj na razvoj oveanstva, jer svojom
konotacijom perioda industrijskih promena, postaju
vredni svedoci klasne borbe, loeg poloaja radnika i
lagodnog ivota vieg stalea. Novi Sad obiluje ovakvim
graevinama, iako nikada nije poprimio karakter
industrijskog grada. Meutim, ovi objekti i itav period
industrijalizacije, u toku koje su se gradila industrijska
postrojenja i radnika naselja, su bitno promenili
dotadanji nain ivota graana i znaajno uticali na
urbanu strukturu grada. Danas su ovi objekti naputeni i
zaboraljeni, a vremenom bivaju i ruinirani zbog
dotrajalosti konstrukcije i materijala. Naa je obaveza da
ih uvamo, jer su bitni za identitet grada i njegovu
prolost.
Drugi aspekt opravdanosti rekonstrukcije predstavlja njen
racionalan pristup zauzimanja i izgradnje gradskog
prostora. ivimo u vremenu gde vladaju brze ekspanzije u
svim segmentima savremenog ivota, pa i u graditeljstvu.
Naime, gradovi se ire, njihova urbana struktura buja,
postaju prenaseljeni, ime se smanjuje broj slobodnih
povrina i kvalitetnog graevinskog zemljita. Gradovi su
prinueni da se razvijaju u irinu, ali i u visinu to dovodi
do sve loijih uslova za ivot graana. Industrijski objekti
kao strukture koje su ve izgraene, ali naputene, imaju
svoju konstrukciju, materijalizaciju, organizovan prostor
itd. i predstavljaju idealnu sirovinu za stvaranje novog
produkta.
Konzervacijom delova strukture koji vrede i mogu biti
upotrebljeni, revitalizacijom oteenih delova objekta i
adaptacijom prostora, uvoenjem nekih novih sadraja,
koji e biti u skladu sa savremenim potrebama graana,
dobijamo potpuno nov i savremen objekat u okviru starog
i ve postojeeg. Na taj nain ne zauzimamo nove
povrine, ve koristimo ono to ve imamo, ime ne
optereujemo gradsku urbanu strukturu.
Takoe bitan aspekt se odnosio na arhitektonsku vrednost
industrijskih objekata, koja se ogleda u njihovom
specifinom ambijentu i estetici. Naime, nije sluajno
zato ba polje kulture prepoznaje industrijske objekte
kao inspirativna mesta za rad i stvaranja. Tano je da
njihova struktura i veliki volumeni pruaju kvalitetan
prostor za izvoenje razliitih umetnikih dogaaja, od
izlobi do predstava. Meutim, ambijent i karakteristina
atmosfera kojom odiu industrijski objekti su izuzetno
inspirativni i podsticajni za umetnike, koji iz tog razloga
esto svoje utoite pronalaze ba u ovakvim objektima.
Zbog toga postoji veliki broj skvotova, kao i
rekonstruisanih industrijskih pogona sa funkcijom
kulturnih centara, galerija, auditorijuma itd.

3.2. Alternativni nezavisni kulturni centri

Prednost postojanja ovakvih kulturnih institucija se
ogleda u pruanju mogunosti graanima da kroz irok
spektar programa podre ideje i uestvuju u kulturnim,
sportskim, obrazovnim i drugim drutvenim akcijama,
koje za cilj imaju poboljanje celokupne slike zajednice.
One svojim nezavisnim i slobodnim delovanjem pruaju
prostor i kreativnu atmosferu svim ljudima koji ele da
stvaraju i koji pre svega iz finansijskih razloga ne mogu
da obezbede sebi adekvatnu radnu sredinu. Dakle, ovakve
institucije se bave i problemom produkcije i rezidencije
grupa i pojedinaca koji ele da svojim radom doprinesu
drutvu. Priroda ovakvih prostora je da budu sredita
javnog, kulturnog i intelektualnog ivota gradova, gde e
se ideje razmenjivati i sprovoditi u delo.
Svi navedeni primeri su smeteni i organizovani u starim,
naputenim objektima. Na taj nain se oni uvaju ne samo
od propadanja i zaborava, nego i od komercijalizacije ili
privatizacije od strane vlasti i privatnih investitora, koji
pre svega imaju za cilj finansijsku dobit, a ne reavanje
realnih pitanja i unapreenje drutvene zajednice. Zato su
se ljudi, okupljeni oko spomenutih inicijativa, pre svega
borili za stvaranje javnog prostora koji e se baviti
sutinskim problemima i time omoguiti graanima da
kroz sopstveni rad i zalaganje uine neto dobro za sebe i
druge.
3.3. Zakljuak - problemi i realnost
Problem sa kojim se susreu obe teme istraivanja u
okviru mog rada, a koji se na neki nain nazire u itavoj
studiji sluaja, kako u pitanju rekonstrukcije, tako i u
pitanju Drutvenog centa, jeste nedovoljno razvijena
svest. Zdrava, ispravna i logina svesti nadlenih ljudi i
institucija, investitora, ali i svesti samog javnog mnjenja.
Takva situacija dovodi do latentnog pristupa problemima i
nedovoljnoj spremnosti da se oni ree.
Ako ovaj problem projektujemo na oblast rekonstrukcije,
uoavamo nedovoljnu elju i spremnost odgovornih
institucija u Srbiji, da graanstvu i vlasti priblie temu
vanosti zatite ne samo industrijskih objekata, koji su
ovde bili glavna oblast prouavanja, nego celokupnog
kulturnog i graditeljskog naslea. Sa druge strane imamo
investitore kojima je najvanije da to bolje profitiraju
kupovinom ovih objekata. Zbog ovakvog status quo u
zemlji, teko da e se u skorije vreme ozbiljno sagledati
sutinske potrebe graana, a ovi naputeni prostori e
samim tim postati hoteli, spa centri, trni centri i sline
tipologije koje od nas prave potroae i kupce a ne ljude
koji ele da stvaraju u normalnim okvirima. Zato imamo
sluaj da se ovi objekti najee rue ili da se nedovoljno
poklanja panja njihovoj istorijskoj vanosti, dok njihovi
novi programi nisu u skladu sa realnim potrebama ljudi.
Poveanjem svesti svih nas o znaaju ovih objekata
poveava se i vrednost itave ideje o njihovoj zatiti.
Drutveni centar kao ideja o stvaranju nezavisnog,
slobodnog i svima dostupnog prostora od samog poetka
nije nala dovoljno veliko uporite i razumevanje kako
kod elnih ljudi u gradu, tako i kod samog graanstva.

2263

Nedovoljna spremnost vlasti da napravi ustupak ovim

ljudima, kao i predrasude javnosti, sa negativnom
konotacijom koja se zbila, marginalizuje ovu ideju i
odvodi u stranputicu. Zatakavanjem ovog problema
isplivavaju novi, moda jo pogubniji. Mladi ljudi bivaju
prinueni da podrku i prostor za svoj rad trae van svog
grada, ali i van zemlje, jer danas imamo situaciju da se
koncerti, predstave, performansi pripremaju i uvebavaju
u nekim malim prostorima sa neadekvatnim uslovima, to
nikako ne ide u korist poboljanju kvaliteta produkcije
kulturnog programa.
Ako sve do sada reeno prenesemo na Novo mesto za
kulturu, kao tema koja objedinjuje ova dva nereena
pitanja u Novom Sadu, dolazimo do zakljuka koji se sam
po sebi namee i glasi: Ovaj projekat je utopija! Koliko
god ove dve pojave koje su istraene i prouene bile
realne, i koliko god njihovo pitanje trailo konkretno
reavanje, ova konstatacija je ipak mnogo racionalnija i
trenutno jedina. Dokle god se ne promeni svest svih nas,
zateeno stanje ostaje da egzistira i nita novo i bolje se
nee postii. Novi Sad kao grad sa epitetom kulturne
prestonice Srbije, kao i grad koji pretenduje da bude
kandidovan za evropsku prestonicu kulture poput
Madrida, Atine, Pariza ili Firence, dvadeset godina nije
otvorio novu instituciju kulture, to je poraavajua i
nedopustiva injenica za grad sa takvim potencijalom i
ambicijom.
Meutim, dokaz da ovi problemi nisu nereivi je injenica
da postoji realna potreba i spremnost mnogih ljudi iz
javnog ivota Novog Sada za njihovo prevazilaenje.
Ako sagledamo primere iz regiona, dakle ne iz Amerike,
Engleske, Nemake, nego iz zemalja koje su delile sline
sudbine sa nama, a koje su pronale naine i reenja,
postavljamo pitanje: Da li su onda zaista ove teme
utopijske?
4. PROJEKTANTSKI RAD
4.1. Lokacija
Industrijski kompleks ,,Petar Drapin", poznat kao
Kineska etvrt, smetena na Limanu III, na potezu izmeu
Dunava i Limanskog parka uz Bulevar Despota Sefana,
predstavlja logian odabir za ustanovu poput Novog
mesta za kulturu. Ona predstavlja stari industrijski
kompleks i prostire se na oko 70 000 m2.
Kao takav, celokupan prostor je vredan svedok perioda
industrijalizacije Novog Sada, kako zbog svog
specifinog ambijenta tako i zbog arhitektonske vrednosti
pojedinih objekata u okviru kompleksa. Danas se u
Kineskoj etvrti nalazi mnogo razliitih sadraja.
Studentski kulturni centar Fabrika je u okviru ove etvrti
naao svoj prostor, kao i sadanji Drutveni centar, ali i
Manualov Muzel zaboravljenih umetnosti u okviru kog se
nalazi radionica za izradu predmeta od koe
tradicionalnim metodama. Takoe, na ulasku u etvrt
nalazi se red kafea i nonih klubova ime ovaj deo grada
postaje vaan centar nonog ivota Novog Sada. Pored
navedenih sadraja, veliki deo Kineske etvrti zauzimaju
zanatske radionice.
Vlasnik veine lokaka u etvrti je preduzee "Poslovni
prostor" koje je napravilo plan da se itav privredni sektor
od radionica do magacina izmesti u neki drugi deo grada

(kao mogua lokacija se spominju Rimski anevi na

Sentandrejskom putu), kako bi itav prostor Kineske
etvrti postao jedan jedinstven kulturni distrikt koji
nedostaje Novom Sadu. Na taj nain bi ideja o stvaranju
Novog mesta za kulturu u potpunosti nala uporite u
jednom takvom distriktu.
Planom detaljne regulacije, prostor Kineske etvrti
predvien je za izgradnju i namenjen je kulturi, turizmu,
komercijalnim i uslunim delatnostima, a njegova dalja
razrada je tema konkursa. Dozvoljena spratnost je P+4 i
50% zauzetosti parcele. Gradski zavod za zatitu
spomenika je Kinesku etvrt stavio pod prethodnu zatitu.
Ona podrazumeva da itavo podruje tek treba da bude
detaljno valorizovano, ime e se objekti prepoznati kao
vredni spomenici i proglasiti za kulturno dobro.
Sa druge strane, ideja o stvaranju jednog takvog distrikta
ima veliku potporu u akciji Evropske unije pod nazivom
Evropska prestonica kulture. Naime re je o tituli koju
dobija jedan ili nekoliko gradova u Evropskoj uniji u
razdoblju od jedne godine, u toku koje dati grad ili
gradovi predstavlja svoj kulturni ivot i domete gradske
kulture [1]. Tako je Srbija, pored Hrvatske i Grke za
2020. godinu postala kandidat za ovu prestinu titulu koja
bi u mnogome doprinela poboljanju kulturnog ivota,
kako u pogledu proirenja sadraja i investicija u polju
kulture, tako i u pogledu popularizacije tradicionalne i
savremene kulture Novog Sada i Srbije. Na taj nain bi
kulturni distrikt poput Kineske etvrti, dobio na jo veoj
vanosti i znaaju, a Novi Sad, zbog svog multietnikog
sastava, multikulture i interkulture koju stalno neguje, bi
sa pravom nosio naziv Evropske prestonice kulture.
4.2. Postojee stanje i nivo rekonstrukcije
Tema ovog rada jesu dva stara industrijska objekta koji se
nalaze u centralnom delu Kineske etvrti. Objekti su
razdvojeni peakom ulicam, irine 6m, ali je primetno da
korespondiraju jedan sa drugim, ime kao takvi stvaraju
homogen komleks, sa karakteristinim ambijentom. Ovi
stari industrijski objekti su razliiti po formi, gabaritu,
trenutnoj funkciji i fizikom stanju u kom se nalaze, ime
e im i rekonstukcija biti drugaija. Iz tog razloga svaki
od njih u predstaviti zasebno.
Prvi objekat je trenutno zaokupljen zanatskim
readionicama i prilino dobro je ouvan. On po nainu
oblikovanja i tipa konstruktivnog sistema spada u
karakteristine industrijske objekte. Svojim homogenim
prostorom i gabaritom 17x65x7m stvara ambijent
pogodan za razliite vidove intervencija u njemu.
Konstrukcija je izvedena u AB sistemu stubova i greda, sa
drvenom virendel
krovnom konstrukcijom koja
omoguava difuzno osvetljavanje prostora unutar objekta.
Fasada je neobraena, ali opeka kojom je graena ini je
upeatljivom i daje objektu monumentalni oblik.
Prethodno opisani elementi su vredni inioci koje treba
sauvati i nakon rekonstrukcije, jer su to glavni kreatori
prostornog ambijenta kojim odie ovaj industrijski
objekat. Konstrukcije se u potpunosti zadrava. Njena
nosivost i seizmika svojstva nisu ispitani, eventualna
ojaanja i popravke nisu tema rada na ovom nivou, ali su
svakako tema dalje razrade projekta. Fasada se gotovo
itava zadrava uz korekciju pojedinih otvora koji e biti
u skladu sa novom funkcijom unutar objekta. Najvea

2264

intervencija je u enterijeru. Zbog potpuno drugaije

funkcije objekta, enterijer trpi velike promene. Najupeatljivija je svakako izgradnja AB jezgra

merama rekonstrukcije u potpunosti uva volumen i crte

posojee kue, a dobijen je kvalitetniji prosot u enterijeru.
4.3. Sistem funkcionisanja ustanove

Slika 1 (Prvi objekat)

Slika 2 (Drugi objekat)

za black box, koje e detaljnije biti opisano u narednom
poglavlju. Unutranji zidovi e biti obraeni zbog
termoizolacije. Plafon e u delu gde je black box biti
zatvoren zbog zvune izolacije, dok e se u ostalom delu
objekta zadrati status quo, zbog difuznog osvetljenja
koje stvara specifian ambijent. Na taj nain se dobija
potpuno novi objekat, sa starim crtama.
Drugi objekat jednim delon slui kao skladite, dok je
drugi deo naputen. Du jedne strane se oslanja na
susedni objekat, naspram nje je fasada okrenuta ka prvom
objektu. Za razliku od njega ova kua je po pitanju fizike
ouvanosti u mnogo loijem stanju. Iz tog razloga, kao
metod
predlaem
totalnu
rekonstrukciju,
koja
podrazumeva ruenje strukture. Na posotjeim temeljima
su podignuti novi stubovi, ali samo oni koji ulaze u sastav
podune fasade i zida koji se naslanja na susedni objekat.
Time dobijamo jedinstven i slobodan prostor u enterijeru.
Kako bi se postigla to vea tranparentnost i omoguila
bolja osunanost, postavljena je staklena fasada i tako se
pored navedenih aspekata, dodatno naglaava inerakcija
sa ulicom i objektom preko puta. Kako bi se u to veoj
meri zadrao volumen posojaeg stanja, krov je dvovodan
sa drvenom reetkom kao konstrukcijom. Na taj nain se
u prostoru zadrava ambijent indutrijskog objekta, koji je
prepoznat kao bitan i upeatljiv karakter. Du slemena je
ostavljen zastakljen pojas u vidu svetlarnika. Ovim

Politika i nain funkcionisanja ustanova kao to je Novo

mesto za kulturu je takoe bitna tema kojom se bavim u
okviru ovog rada. S obzirom da je ustanova i njeno
funkcionisanje neto novo za Novi Sad i Srbiju, temu
politike upravljanja obraujem okvirno i kao takva slui
za uvid u ideju unutranjeg funkcionisanja.
Kako su osnovne smernice Novog mesta za kulturu
sloboda, jednakost i nezavisnost. Sistem po kojem bi
ustanova funkcionisala i ivela, u upravno-organizacionom smislu, jeste direktna demokratija [3]. Ona je
oblik vladavine, gde svi ljudi zajedno odluuju o svim
stvarima od javnog znaaja. Karakteriu je velike
skuptine naroda, poznate jo i kao zborovi, sabori i
slino [4].
U konkretnom sluaju Novog mesta za kulturu, najvie
telo e biti skuptina. Nju ine predstavnici svih
organizacija, grupa i pojedinaca koje ive i rade u ovoj
ustanovi. Odluke se donose koncenzusom. Pristupanje
skuptini je slobodno. To podrazumeva da grupe i
pojedinci ne moraju, ako to ne ele, da imaju svoje
predstavnike u njoj i time uestvuju u donoenju odluka.
Oni bi nakon zasedanja skuptine bili obaveteni o
predlozima koji su usvojeni.
Skuptina takoe bira i izvrna tela, tanije radne grupe,
koje se bave tano odreenim problemima. Tako bi
postojala radna grupa za odnos sa medijima, radna grupa
zaduena za tehnika pitanja, radna grupa zaduena za
pravna i politika pitanja i radna grupa za ureenje
prostora. Ove grupe imaju zadatak da olakaju rad
skuptine, time to e pitanja iz svog sektora
konkretizovati i ispitati, pre iznoenja na skuptinu. Kako
bi se izbegao monopol pri funkcionisanju radnih grupa, u
njima e uestvovati vei broj kompetentnih ljudi za ta
pitanja. Takoe unutar jedne radne grupe, zadaci e se
menjati meu pojedincima, kako bi se izbeglo da zadaci
koji se zadravaju predugo na jednoj osobi poinju da
budu vieni kao ,,vlasnitvo" te osobe i teko ih je se
odrei ili ih vratiti pod kontrolu grupe.
Na skuptini se biraju i predsednik i potpredsednici.
Njihova funkija je da prate rad NMK, deavanja u njenom
prostoru i da o tome obavetava skuptinu i radna tela.
NMK funkcionie na osnovu Statuta koji izglasava
skuptina, dok sam prostor funkcionie na osnovu
Pravilnika o koritenju prostora i Kunog reda.

2265

Slika 3 ( prostorni koncept)

5. LITERATURA
[1]. Le Korbizje, Ka pravoj arhitekturi, Velike knjige
arhitekture, Graevinska knjiga, Beograd, Srbija, 1999
[2]. Flexibile, Robert kronenburb, Laurence King
Publishing Ltd, London, UK 2007
[3]. Skvoterski pokret, Diplomski rad Damjana Pavlice,
Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka,
Beograd, Srbija
[4]. Atlas krovnih konstrukcija, Eberhard Schunck, Hans
Jochen Oster, Rainer Barthel, raevinska knjiga, Beograd,
Srbija, 2009
http://en.wikiarquitectura.com
http://www.archdaily.com/
http://www.architecturenewsplus.com/
http://www.notbored.org/new-babylon.html
http://www.notbored.org/squatworld.html
http://www.wikipedia.rg
http://www.sio.vojvodina.gov.rs
http://www.drustvenicentar.org/
Kratka biografija:
Vladimir Savi roen 1988. u
Novom Sadu. Zavrio Gimnaziju u
Beeju 2007. i diplomirao 2011.
godine na Fakultetu tehnikin
nauka u Novom Sadu. Master rad
brani na Fakultetu tehnikih nauka
iz
oblasti
Arhitektonskog
projektovanja u februaru 2013. god
Vinja ugi je asistent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikih nauka. Bavi se projektovanjem, teorijom, kritikom i edukacijom u oblasti arhitektonskog projektovanja.

Radivoje Dinulovi (1957) je

redovni profesor na Departmanu za
arhitekturu i urbanizam Fakulteta
tehnikih
nauka.
Bavi
se
projektovanjem,
istorijom,
teorijom i kritikom arhitektonskog
i scenskog prostora.

2266

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012

KUA ZA ODMOR NA POPOVICI

VACATION HOUSE IN POPOVICA
Bojana Salati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj U prvoj celini rada sagledani su
parametri dnevne svetlosti koji utiu na postizanje
razliitih efekata i atmosfera u unutranjim prostorima.
Analizirani su razliiti fotometrini parametri, naini
uvoenja dnevne svetlosti u unutranje prostore, kao i
uticaj dinamike prirode dnevnog osvetljenja na douvljaj
unutranjih prostora. U ovom delu je takoe priloena i
studija sluaja, koja podrazumevaanalizu projekt koji
kao osnovnu inspiraciju imaju dnevnu svetlost, i nju
koriste kao sastavni gradivni element prostora. Drugi deo
se odnosi na projekat kue, pri emu je akcenat stavljen i
na istraivaki deo. On podrazumeva analizu parametara
osvetljaja i bljeska pri razliitim uslovima osvetljenosti
raenu uz pomo programa VELUX Daylight Visualizer
2. Analize su propraene razliitim dijagramima i
tabelarnim prikazima izmerenih vrednosti, na osnovu
kojih su donoene projektantske odluke. Na uslove
osvetljenosti, kao i na krajnje reenje objekta uticalo je
okruenje, orijentacija, poloaj, oblik kue i materijali
korieni u unutranjim prostorima.
Abstract The first part of thesis is focused on features
of daylight, which impact on reaching different effects
and atmospheres in interiors. In this part, photometric
measures, ways of penetrating, and the impact of daylight
on interior atmosphere were done. This part also includes
the case study of examples of buildings which as a main
inspiration have daylight. Second part is based on the
project design of a vacation house on Popovica, and it
includes research of daylight impact. Here, luminance
and illuminance were analyzed in different occasions by
VELUX Daylight Visualizer 2, software programme.
Analysis also includes different diagrams and results
presented in tables, on which are based every design
solutions. Environment, orientation, position, volume of
the house and used materials, all have impact on the
daylight conditions in interior.
Kljune rei: Dnevno osvetljenje, okruenje, kua za
odmor,
naini
uvodjenjadnevnog
osvetljenja,
fotometrijske veliine osvetljaj i bljesak
1. UVOD
Inspiracija i cilj ovog rada bio je primena prethodno
ispitivanih dinaminih osobina dnevne svetlosti u
oblikovanju objekata i atmosfere unutranjih prostora.
Kao najzaajniji metod koji je korien u postupku
projektovanja predstavlja analitiko sprovoenje svih
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi Jelii, vanr.prof.

odluka u zavisnosti od rezultata dobijenih kroz merenje

veliina osvetljaja i bljeska unutar objekta, a predstavljenih kroz 3d dijagrame i tabelarne vrednosti.
Akcenat je stavljen i na same uslove osvetljenosti parcele
na Popovici, koji zavise od nagiba terena, njegove
orijentacije, poloaja susednih objekata i naglaenom
pogledu na Novi Sad. Naime, dnevna svetlost i pogled na
Novi Sad se mogu izdvojiti kao najznaajniji parametri
koji su uticali na oblikovanje kue.
2. O SVETLOSTI
Nae vizuelno poimanje sveta je definisano kroz
materijale i svetlost. Svetlost otkriva razliite boje,
teksture, al ii prolaznost vremena. Pored ovoga svetlost
moe snano da utie na naa oseanja i budi razliite
uspomene, obrazujui karakteristian duh mesta.
2.1. Definicije svetlosti
Prva nauna teorija o prirodi svetlosti bila je teorija Isaka
Njutna, koji je prvi svetlost razloio na spektalni sastav.
Kristijan Hajgens je postavio teoriju o talasnoj prirodi
svetlosti, a Dejms Maksvel teoriju elektromagnetnog
polja. Albert Ajntajn je utemeljio sadanje gledite
fiziara, tj. injenicu da je priroda svetlosti dualistika, a
ovo dvojstvo je izraava relacijom talas-estica.
2.2. Fotometrijske veliine
Svetlost se moe vrednovati na dva naina, preko fizikih
i fotometrijskih veliina. Fotometrijske veliine se koriste
u arhitektonskoj praksi, a u njih se ubrajaju:
- svetlosni tok/luminacijski fluks - sveukupna snaga
zraenja koju svetlosni izvor odaje u jedinici vremena;
merna jedinica lumen (lm)
- koliina svetlosti/mnoina svetla svetlosna energija
koju emituje svetlosni izvor za odreeno vreme; merna
jedinica lumen sekunda (lm.h)
- jaina svetlosti/luminacijski intenzitet merilo za
vrednost svetlosti koja se emituje u odreenom pravcu;
svetlosna energija koja se emituje u odreenom pravcu u
osi rasprostiranja svetlosti; merna jedinica kandela (cd)
- bljesak/sjajnost merilo za svetlinu/sjajnost, svetlosni
utisak o manjoj ili veoj sjajnosti svetlee ili osvetljene
povrine; odnos jaine svetlosti i svetlosne povrine
izvora; merna jedinica nit (nt)/ kandela po m2 (cd/m2)
- osvetljaj/iluminacija merilo za intenzitet svetlosti koji
pada na odreenu povrinu; merna jedinica luks (lx)
U daljem radu analizirane su vrednosti bljeska i osvetljaja
u objektu, i na osnovu uporedne analize razliitog naina
uvoenja svetlosti , primenjenih materijala i dispozicije
otvora argumentovane su sve projektantske odluke.
3. OKRUENJE
Genius loci ili duh mesta, moe se opisati kao skup
njegovih prostornih vidljivih i nevidljivih karakteristika.

2267

Kroy istoriju ove osobine su inspirisale arhitekte u

oblikovanju svojih objekata, prilagoavajui ih okruenju
specifinim odnosom prema prostoru na kom grade,
izborom materijala, klimatskim uslovima, i nainom
dnevnog osvetljavanja.
Dnevno osvetljenje predstavlja jednu od najspecifinijih
osobina prostora, poto je nemogue uticati na njegove
karakteristike u odreenom prostoru. Moda i
najoigledniju i najznaajniju osobinu dnevnog
osvetljenja predstavlja promenljivost osvetljaja i njegov
uticaj na oseaj za mesto i vreme.
Ova promenljivost uslovljena je mnogim faktorima iz
neposrednog okruenja objekta, klimatskim faktorima, i
meuodnosom Zemlje i Sunca.
3.1. Dnevne i godinje promene osvetljenosti
Promene godinjih doba, i njegove odlike uslovljene su
odnosom Zemlje i Sunca, koji karakterie njihova

nejednaka udaljenost tokom godine, kao i nagib Zemljine

ose u odnosu na putanju kretanja oko Sunca. Prema
podacima beogradske opservatorije, dati su karakteristini
uglovi upada suneve svetlosti za nae podruje:
-u zimskom solsticijumu inklinacioni ugao upadanja
sunevih zraka iznosi 2142'; azimutni uglovi od 5356'
na I do 56 na Z; obdanica traje 8h 47min
-u letnjem solsticijumu inklinacioni ugao upadanja
sunevih zraka iznosi 6842'; azimutni uglovi od 123
na I do 124 na Z; obdanica traje 15h 36min
Promene osvetljenosti u toku dana, izazvane su rotacijom
Zemlje oko svoje ose. Ove promene su znaajne za nae
poimanje vremena u prostoru. Senke predmeta baene u
razliito doba dana od davnina su koriene kao indikatori
vremena.

Tabela 1. Trajanje obdanice, upadni uglovi sunevih zraka u zavisnosti od doba dana i godine za 45G
UPADNI UGAO SUNEVIH ZRAKA
8h
4
12
22
28
34
36
34
28
22
12
4
2
10h
18
27
37
47
54
56
54
47
37
27
18
15
12h
24
33
45
56
64
68
64
56
45
33
24
20
14h
18
27
38
48
55
58
55
48
38
27
18
16
16h
5
13
22
29
34
37
34
29
22
13
5
3
18h
0
8
14
17
14
8
0
3.2. Vremenski uslovi
U zavisnosti od klimatskih prilika, i trenutnih vremenskih
uslova postoje razliita stanja osvetljenosti. Razlikuju se
tri stanja oblanosti neba. 1) Vedro nebo za koje su
karakteristini intezivni sunevi zraci. 2) Oblano nebo
za koje je karakteristino difuzno osvetljenje i razliiti
nivoi osvetljenosti. 3) Delimino oblano previe
promenljivo da bi se uzelo kao reperno stanje neba, po
kom bi bilo mogue bilo kakvo projektovanje.
4. UVOENJE DNEVNOG OSVETLJENJA U
UNUTRANJE PROSTORE
Uvoenje svetlosti u arhitektonske prostore moe se
smatrati jednim od osnovnih parametara u projektovanju,
jer esto utie na primarno oblikovanje prostora u
arhitekturi. Oblik prozora i upotrebljeni materijali utiu na
osobine i prostorne odlike objekta.
4.1. Naini uvoenja svetlosti u prostore
Dnevno osvetljenje je u objekte mogue uvesti preko
prozora tako da ono dolazi bono, od gore, ili
kombinacijom ova dva naina. Danas se u prostorima
moe naii i na sluajeve osvetljavanja sa donje strane,
stvarajui tako oseaj zatvorenosti prostora, i sluajeve
takozvanih svetlosnih depova koji odvajaju zid i
tavanicu, izazivajui tako oseaj nejedinstva prostora.
(slika 1)
Bono osvetljavanje pored uvoenja dnevne svetlosti,
obezbeuje pogled i povezanost sa spoljanjou, utie na
orijentaciju u unutranjem prostoru, i obrazuje uslove koji
su povoljni za ventilaciju.
Poloaj prozora u zidu moe biti visoko u zidu, u
njegovoj sredini, ili blie podu (slika 2). Najei naini
bonog osvetljavanja su jednostrano, bilateralno i
multilateralno. Kao posebni vidovi bonog osvetljavanja

mogu se izdvojiti: bazilikalno osvetljavanje, svetlosne

police i pozajmljeno svetlo.

Slika 1. Naini uvoenja svetlosti u prostore (levo)

Slika 2. Poloaj prozora u zidu (desno)
Osvetljavanje od gore omoguava slobodu postavljanja
svetlosnih otvora, i postizanje ujednaenog osvetljaja u
prostoru, kao i vei stepen sigurnosti i privatnosti
prostora. Meutim, mogunost osvetljavanja samo
poslednjih nivoa u visini ograniava ovakvu upotrebu.

2268

Neki od vidova uvoenja svetlosti od gore su: skylights,

courtyards-unutranja dvorita, svetlosni tuneli, atrijumi.
Prozori se mogu kategorisati i prema nainu otvaranja
krila, ili nainu zasenavanja.
5. KUA NA POPOVICI
5.1. Analiza okruenja
Parcela na Popovici nalazi se uz Nacionalni park,
Frukogorski put, bb. Parcela je okrenuta ka severu, uz
konstantan pad, tako da ukupna visinska razlika iznosi
9,26m. to se tie neposrednog okruenja, problem
predstavlja susedna parcela, koja je vetaki izdiguta do
1,80m. Severna orijentacija, relativno veliki pad, i
nepovoljan odnos sa susednim parcelama diktiraju ne
toliko povoljne uslove osvetljenosti na parceli.
5.2. Pozicija i oblik objekta na parceli analiza i
reenje
Pre postavljanja objekta na parceli, uraena je analiza
koliine osvetljaja i bljeska u dva sluaja: poloaj u
gornjem delu placa, i u donjem delu placa. Sve analize,
raene su za 21. mart u 12h, pri oblanom nebu. Nakon
pregleda i uporedne analize dobijenih vrednosti osvetljaja
i bljeska, zakljueno je da je pozicija na gornjem delu
placa povoljnija od donje pozicije. (Slika 3)

koeficijenta refleksije 0.65. Vee vrednosti osvetljaja i

bljeska dobijene su pri podnoj oblozi keramike ploice.
5.3. Funkcija
Funkcija objekta je prilagoena potrebama korisnika.
Objekat je planiran kao kua za odmor estolane
porodice, roditelja sa dve erke i dva sina. Objekat je
sastavljen iz dve celine. Prvu ini suteren sa etiri
apartmana za decu, dok drugu ine prizemlje i galerija. U
prizemlju se nalazi zajedniki dnevni boravak sa
kuhinjom i trpezariloj, a na galeriji roditeljska spavaa
soba.
5.3. Ispitivanje i postavljanje optimalne fenestracije
objekta
Orijentacija parcele, i njen poloaj, diktiraju nepovoljne
uslove za otvaranje otvora ka jugu. Severna strana je
okrenuta ka Novom Sadu, i ona je gotovo u potpunosti
otvorena, kako bi to vie dnevne svetlosti dolo do
unutranjosti objekta. Meutim, otvaranje samo ka severu
ne zadovoljava uslove optimalne osvetljenosti. Uz
analize, odlueno je da se sa jjune strane uvede otvor,
koji je zaklonjen zidom na udaljenosti 50cm sa unutranje
strane, ime je sauvana privatnost spavae sobe, a
uvedeno indirektno osvetljenje koje, zajedno sa severnim
zadovoljava
optimalne
uslove
osvetljenosti
u
unutranjosti. (Slika 5)

Slika 3. Analiza bljeska, (false colors dijagram)

Poto je poloaj objekta na parceli utvren, pristupilo se
ispitivanju optimalnih gabarita objekta, tanije, da li je
povoljniji pravougaoni ili kvadratni oblik osnove, sa tim
da je u oba slucaja, zbog klimatskih uslova, primenjen kos
krov.
Osnove objekata su istih povrina, pravougaona 6,4m x
10m, a kvadratna 8m x 8m. Nakon uporedne analize,
zakljueno je da se u proseku vea koliina svetlosti javlja
u pravougaonom objektu. (Slika 4)

Slika 4. Analiza osvetljaja (isocotour dijagram)

Uz analize asvetljenja pri razliitom obliku osnove,
istovremeno je raena i analiza koliine svetlosti u odnosu
na podnu oblogu. Razmatrani su sluaji podne obloge
keramike ploice, bele boje, koeficijenta refleksije 0.85,
i drevnog poda, prirodno hrastovo beljeno drvo,

Slika 5. Uporedna analiza 3 primera razliita po nainu

uvoenja i veliini otvora sa june strane
Fenestracija donjih apartmana je uraena tako da na
razliite naine, a u skladu sa eljama i karakterom dece,
postie relativno jednaka koliina osvetljenosti u sva
etiri apartmana. U svaki apartman je uvedena svetlost
preko severno orijentisanih prozora, i krovnih prozora,
koji svojim oblikom, veliinom, rasporedom, i brojem
variraju u svakom apartmanu.
Pri tome, ukupna povrina krovnih otvora je jednaka u
svakom apartmanu. Cilj je bio da se postigne drugaija
atmosfera u svakom apartmanu, da se ostvari drugaiji
doivljaj prostora, koji su svojim oblikom, funkcionalnim
rasporedom, i obradom povrina isti, jedino to ih

2269

razlikuje jeste nain uvoenja dnevne svetlosti i drugaija

penetracija (Slika 6).

Slika 6. Apartmani u suterenu, razliitih krovnih prozora

5.4. Konstrukcija
Konstrukcija je velikim delom uslovljena poloajem
objekta na parceli, poto je jedan njegov deo ukopan u tlo.
Stare planinske kue posluile su kao inspiracija za odabir
konstrukrivnog sistema. Suteren je uraen kao betonski,
sa noseim ab zidovima, a prizemlje i galerija su u
potpunosti od drveta, pri emu su nosei elementi od
lameliranog drveta, koje omoguava premoavanje veih
raspona nego to to moe puno drvo. Ovako je povuena
paralela sa starim planinskim kuama iji je bazis bio
kameni, a iznad njega drvena konstrukcija.

7. LITERATURA
[1] Descottes, H. (2011). Architectural Lightning:
Designing with Light and Space. New York: Princeton
Architectural Press.
[2] Daylight and Architecture asopis, brojevi 1, 4, 11,
13, 15
[3] Phillips, D. (2004). Daylightning, natural light in
architecture. Burlington: Architectural Press.
[4] Rakoevi, M. (1989). Arhitektonska fizika: dnevni
osvetljaj. Beograd: Nauna knjiga
[5] Ganslandt, R., Hofmann, H. (1992) Handbook of
Lighting Design. Ldenscheid: ERCO Leuchten GmbH
[6] Meyers, V. (2006). Designing with light. London:
Laurence King Publishing Ltd.
[7] Johansen, K., Dubois, M., Grau, K. (2006).
Assessment of daylight quality in simple rooms. Danish
Buildinf Research Institue
[8] Ando, T., Pare, R. (2011). The colours of light.
London: Phaidon Press Inc.
Kratka biografija:

6. ZAKLJUAK
Kao krajnji rezultat, i eljeni cilj, prikazan je objekat
(Slika 7), koji je zasnovan na principima optimalne
dnevne osvetljenosti, pri emu je svaka projektantska
odluka
argumentovana
dijagramima,
izmerenim
vrednostima i uporednom analizom (tabelarno
prikazanom).

Slika 7. 3D prikaz spoljanjosti i unutranjosti objekta

2270

Bojana Salati roena je u Novom

Sadu 1989. god. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitekture
i
urbanizma

Projektovanje u arhitekturi i urbanizmu

odbranila je 2013.god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.57

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI

MUSEUM OF CONTEMPORARY ART
ana Joki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Tema master rada je idejno reenje
Muzeja savremene umetnosti na Petrovaradinskoj tvravi
u Novom Sadu. Projektom je predviena rekonstrukcija
''Josifove'' barutane i bedema, koji se nalaze neposredno
pored Beogradske kapije.
Abstract The theme of the master's thesis is the
conceptual design of the Museum of Contemporary Art at
the Petrovaradin Fortress in Novi Sad. The project
includes the reconstruction of the ''Josif'' gunpowder mill
and defensive walls which are located right next to the
Belgrade Gate.
Kljune rei: Rekonstrukcija, tvrava, kontrast
1. UVOD
Od samog postanka muzeji su predstavljli stecita kuture,
hramove muza i trebalo je da budu ne samo mesta uvanja
umetnikih dela, ve i inspiracije. Sredinom XVIII veka,
u vreme kada su nastajali prvi veliki muzeji, oni su
istovremeno bili i odgovor na zadovoljavanje potrebe za
lepim i egzotinim u okviru proirivanja znanja o stranim
zemljama, ljudima i kulturama. Krajem veka muzeji
postaju znaajan element u izgradnji nacionalnog
identiteta. Od poetka devedesetih godina XX veka u
svetu se intenzivno promilja mesto i uloga muzeja u
drutvu. Muzeji poinju da se smatraju ne samo mestima
uvanja i sticanja znanja, ve i mestima kreiranja
regionalnog, lokalnog, grupnog i individualnog identiteta,
a muzeoloki rad integralnim delom drutvenih promena.
2. POJAM I DEFINICIJA MUZEJA
Pravi muzeji su mesta gde se vreme transformie u
prostor. Orhan Pamuk, Muzej nevinosti ICOM,
definicija iz 1974. godine
Muzej je neprofitna, stalna ustanova u slubi drutva i
njegovog razvoja i otvorena javnosti, koja sabira, uva,
istrauje, komunicira i izlae materijalna svedoanstva
oveka i njegove okoline, radi prouavanja, obrazovanja i
zabave.
3. ORGANIZACIJA PROSTORA MUZEJA
Muzej mora da zadovolji osnovne muzeoloke parametre:
zatitu, istraivanje i komunikaciju. U odnosu na njih
prostor muzeja moemo podeliti na:
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi-Jelii, vanr. prof.

a)
prostore za zatitu muzejske grae, u koje pristup
ima samo osoblje. Uz njih se obino nalaze radionice za
konzerviranje i restauriranje ili u prirodnjakim muzejima
za prepariranje muzejskih predmeta, kao i prostori za
dezinfekciju i dezinsekciju materijala koji ulazi u
muzejski reim.
b)
prostore za izuavanje muzejske grae, u koje
pristup ima i struno osoblje i posetioci muzeja
c)
prostore za komunikaciju sa publikom, u kojima
je u potpunosti omoguen pristup javnosti. U sklopu njih
se nalaze recepcija, biletarnica i info centar, u kome se
posetioci mogu upoznati sa rasporedom prostora i
sadrajima. Glavni deo ine izlobeni prostori za stalne i
povremene postavke, kao i prostorije za predavanja.
Mogue je predvideti i pratee sadraje kao to su:
prodavnica muzejskih suvenira, knjiara, restoran, kafi,
deja igraonica...
d)
depo, pratee radionice, prostori za smetaj
infrastrukturnih pogona, priruna skladita i ostali prostori
koji nisu reprezentativnog karaktera, treba da budu
izdvojeni, a sa druge strane direktno povezani sa
izlobenim prostorima, kako bi ih mogli opsluivati.
e)
prostore uprave, administracije i strunog
osoblja, u koje treba omoguiti i povremeni pristup ljudi
koji nisu zaposleni u muzeji, to se regulie kontrolisanim
reimom ulaza i izlaza.
4. ANALIZA LOKACIJE I URBANOG
KONTEKSTA
4.1. Lokacija
Objekat je smeten na Petrovaradinskoj tvravi, na
izlasku iz Podgraa kroz Beogradsku kapiju. Presudnu
ulogu u odabiru lokacije imao je prvenstveno njen
kulturni i istorijski znaaj, zatim tendencija da se
celokupna zatiena zona pretvori u kulturno jezgro
grada, ali i lini afinitet prema lokaciji kao jednom od
najlepih i najvrednijih delova grada, koja istovremeno
inspirie i predstavlja veliki izazov. Projekat predstavlja
rekonstrukciju postojeih objekata Josifove barutane i
bedema pored nje, koji se nalaze neposredno pored
Beogradske kapije, po izlasku iz Podgraa, sa leve strane
Preradovieve ulice. Generalnim planom grada Novog
Sada do 2021. godine predvia se pretvaranje ove
saobraajnice u peaku zonu, to je takoe i deo
koncepta ovog projekta, o emu e biti vie rei u daljoj
analizi. Lokacija je veoma dobo povezana sa centrom
grada preko mosta Varadinska duga, rekom, Podgraem i
kulturnim institucijama. Prolaskom Preradovievom
ulicom, pruaju se karakteristine vizure na Beogradsku
kapiju, najvii deo Tvrave sa simbolom grada- Satom,
aneve i ostatke nekadanjeg utvrenja, to je ini veoma
atraktivnom.

2271

Slika 1. Petrovaradinska tvrava, poloaj objekta

4.2. Postojee stanje
Poloaj objekta oznaen je na situaciji:
1- ''Josifova'' barutana
2- bedem
3- Beogradska kapija

Slika 2. Situacija, postojee stanje

Josifova barutana
Nastala je prilikom proirivanja odbrambenog sistema
Donje tvrave. Osnova ovog objekta, koja se javlja na
planovima iz 1768, atipinog je oblika za ovu tipologiju i
javlja se van glavnih odbrambenih zidina, pa ne ispunjava
uslove za klasinu barutanu. Pretpostavlja se da se radi o
greci u prevodu u starim spisima ili o inenjerskom
eksperimentu.
Deo Barutane i Bedema pored srueni su prilikom
probijanja saobraajnice zbog novog kolsko-peakog
Varadinskog mosta preko Dunava. Time su oba objekta
ostala bez dela desnog krila. Do devedesetih godina
prolog veka Barutana je koriena kao vojno skladite, a
zatim se vojka iseljava iz nje. Od tada je objekat naputen
i naglo propada.
Sastoji se iz centralnog dela- barutane, gotovo
pravougaonog oblika i dva krila u koja su smetene
topovske are. Levo krilo je skoro u potpunosti ouvano
i sastoji se od sedam ari meusobno povezanih
prolazom irine 2m, postavljenim kroz srednju podunu
osu krila.
Tokom vremena, otvori su pregraivani, zatvarani i
otvarani novi. Prvobitno je postojalo est vrata sa jedne i
est otvora za topovske cevi sa druge strane. Danas
postoje samo jedna vrata na sredini objekta, dok su ostala
zazidana sa ponegde ostavljenim otvorima.
Na drugoj strani vrata su probijena na mestima na kojima
ranije nisu postojala.
Od desnog krila su, nakon probijanja ulice, preostale etiri
preseene are, do pola zatrpane zemljom. Centralni deo

je gotovo u potpunosti ostao u prvobitnom stanju. Glavni

ulaz nalazi se u sredini, izmeu dva krila, sa severozapadne strane i sastoji se od dvoje simetrino
postavljenih vrata.
Konstruktivni sistem ine spoljanji masivni zidovi i
stubovi koji u unutranjosti formiraju bone zasvoene
nie. Paralelno sa spoljanjim zidovima postavljena su po
dva stuba pravilnog, skoro kvadratnog preseka, koji
zajedno sa ve pomenutim masivnim stubovima i jo dva
stuba sloenog poprenog preseka ine po dva zasvoena
bona broda i na taj nain formiraju itav unutranji
prostor. Na svim spoljanjim zidovima nalaze se po etiri
prozora, po dva na svakom spratu, zatiena reetkom od
kovanog gvoa.
Otprilike na polovini visine svakog stuba nalazi se
kamena konzola. Na njih su do skora bili oslonjeni elini
nosai I preseka, postavljeni du bonih brodova.
Pretpostavlja se da su bili postavljeni za vreme Prvog
svetskog rata. Konstrukcija, koja danas vie ne postoji,
sastojala se od elinih nosaa, drvene potkonstrukcjie i
drvenog stepenita.
O postojanju galerije govori i otvor sa zapadne strane, u
nivou dananje ulice. Sa ovog nivoa pristupa se i
grudobranu, putem zidanog stepenita. Spoljanji zidovi
su prosene debljine oko 2m. Topovske are su poduno
zasvoene, a na mestima spajanja sa poprenim
prolazima, formiraju se krstasti svodovi. Visina ovog dela
je 2.6m, dok su svodovi barutane znatno vii-5.5m.
Objekat je prekriven slojem zemlje.
Mnoga oteenja na Barutani nastala su usled starosti i
neodravanja objekta. Najveu tetu konstrukciji naneli
su: vegetacija, svojim korenskim sistemom, zatim
nekontrolisano oticanje atmosferskih voda i potpuna
izloenost atmosferskim uticajima. Konstrukcija je u
statikom smislu i dalje u dobro stanju, ali je neophodno
izvriti sanaciju oteenih delova u narednom periodu
kako bi se zaustavilo propadanje.
Bedem
Nalazi se jugo-istono od Josifove barutane, iste su
orijentacije i slinog oblika. Pretpostavlja se da je nastao
nakon 1711. Godine, kada su anevi u Donjoj tvravi
obloeni opekom. Sastoji se od dva kraka, postavljena
pod uglom od 60 stepeni. Desni krak preseen je
probijanjem puta, kao i krilo Barutane. Na levom kraku
ouvana je rampa koja vodi do vrha Bedema, obraslog u
zelenilo. Visina bedema je oko 10m, mada se tane
dimenzije ne znaju, zbog neravnog terena i promene
nivelacije usled amosferskih padavina.
5. MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI
5.1. Koncept
Svrha umetnosti nije vie da bude lepa, ve da prenese
poruku. Savremena umetnost odraz je drutva i drutvenih
deavanja.
Savremeni
umetnik,
najee
na
nekonvencionalan nain pokuava da iskae lini stav o
ovim pitanjima. Muzej kao institucija, zajedno sa
umetnicima, zauzima veoma vano mesto u drutvenom
ivotu zajednice i svakog pojedinca.
Muzej savremene umetnosti, u skladu sa ulogom
umetnosti u savremenom drutvu, predstavlja instituciju
aktivnu na drutvenom planu zajednice, grada i drave.

2272

Slika 3. Koncept- prikaz odnosa postojee (dole) i nove

strukture (gore)
Osmiljen je kao prostor koji uvlai ljude u
unutranjost. Umetnost je sada pristupana svima, ona ak
izlazi izvan okvira samog objekta.
Na prostornom planu, koncept se zasniva na meusobnom
odnosu starog i novog, otvaranju objekta i uvoenju
prolaznika u unutranjost. Ideja je bila da se ostvari
jedinstvo arhitekture i umetnosti, zajedniki ivot
eksponata i prostora u kome se izlau, to najvie dolazi
do izraaja u oblikovanju unutranjeg prostora. Nekada
prometna saobraajnica pretvorena je u peaku zonu.
Velikom rampom, koja istovremeno slui i kao plato za
okupljanje ispred muzeja, prolaznici se uvode prvo u stari
deo objekta- Barutanu.
Nova staklena struktura uvlai se u postojei objekat,
provlai izmeu starih zidina i zatim, na nekim
delovima, izlazi kao potpuno zasebna celina. Objekat
se prua sa obe strane etalita, formirajui prolaz u
sredini.
Nova, lagana, translucentna struktura je u kontrastu sa
postojeim masivnim zidovima. Ona omoguava samo
nagovetaj unutranjeg ivota muzeja, budei radoznalost
i elju kod prolaznika da uu u unutranjost, pri emu su
ouvane najznaajnije vizure kao veliki potencijal
lokacije.
5.2. Organizacija i oblikovanje unutranjeg prostora
Glavni ulaz u muzej i lobi smeteni su prostoru Barutane.
U njemu se nalaze i biletarnica, portir, obezbeenje i info
pultovi za posetioce. Arhitektura Barutane ouvana je u
svom izvornom obliku sa malim izmenama. Uklanjanjem
prednjeg dela objekta, lobi se otvara i omoguava njegovo
sagledavanje sa etalita. Ovaj prostor direktno je povezan
sa bibliotekom, kompjuterskim centrom i itaonicom u
levom krilu. Posetioci se kroz lobi uvode u izlobeni

prostor- novu, staklenu strukturu koja se uvlai u

prostor nekadanjih aneva i deo Bedema, zatim se penje
u vidu nezavisne opne, koja se prua i sa suprotne strane
peake zone, formirajui na taj nain prolaz kroz objekat.
Izlobeni prostor je zbog savremenih zahteva izlaganja i
specifinosti svake postavke osminjen kao potpuno
fleksibilan, sa mogunou njegovog pregraivanja i
prilagoavanja svakoj instalaciji, ime se postiu idelani
uslovi i otvaraju razliite mogunosti prvenstveno
umetnicima, ali i strunom osoblju koje organizuje i
priprema izlobe, kao i publici koja se identifikuje sa
datim prostorom.
Iz unutranjosti nekadanjeg Bedema uklonjena je zemlja
kako bi u njega bio smeten deo izlobenih galerija, depou direktnoj vezi sa njim, zatim tehniki i administrativni
blok i sala za projekcije i predavanja.
U sklopu depoa predviene su radionice za pripremu
umetnikih postavki.
Komercijalni blok je takoe direktno povezan sa
izlobenim prostorom i u njemu su smeteni kafe i
knjiara. Zbog sloenosti funkcije i velike povrine
objekta, svaki blok ima zaseban reim kontrole ulaza i
izlaza, kako bi se sigurnost podigla na najvii nivo.
U pogledu oblikovanja unutranjeg prostora i estetike,
ideja je bila da se postigne kontrast izmeu starog i
novog, masivnog i laganog, transparentnog materijala.
Nova staklena struktura, postavljena kao potpuno
nezavisna izmeu postojeih zidina, omoguuje njhovo
sagledavanje u enterijeru i time jasno definie katakter
prostora.
Kontrast je naglaen i u odabiru krovne konstrukcije,
naroito na prelazu iz starog zasvoenog dela- lobija u
novi izlobeni prostor sa laganom elinom krovnom
konstrukcijom (sistem spajdera), kao i u izboru boja i
tekstura materijala. Postojei materijali su tamni i imaju
hrapavu teksturu- opeka, za razliku od novih svetlih
materijala, glatke teksture- staklo, monolitni epoksidni
pod, elementi mobilijara i opreme
5.3. Tehniki opis
Zbog velikih povrina staklenih panela i obezbeenja
energetske efikasnosti objekta, u novom delu upotrebljeno
je laminirano staklo- 5.5.1 (dva staklena panela od po
5mm sa folijom izmeu njih- 1mm), 27 mm vazdunog
sloja (u ovoj komori smeteni su mikro venecijaneri
debljine 16 mm) i spoljanje kaljeno staklo, debljine 8
mm. Podovi su monolitni, a zavrni sloj- epoksidni
premaz.
Za osvetljenje unutranjeg prostora upotrebljeni su
reflektori i wall washer lampe, proizvoaa Artemide,
modeli Picto 125 QR 111 i LineaLed Wallwasher.
5.4. Konstrukcija
Novoprojektovani deo objekta ima potpuno nezavisan
konstruktivni sistem u odnosu na postojeu ouvanu
strukturu. Osnovni konstruktivni sistem ine elini
stubovi, prenika 30 cm, postavljeni na rastojanju od 465495 cm, sanduastog, kvadratnog profila, debljine 4 mm.

2273

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz spoljanjosti muzeja

Oni nose krovnu konstrukciju i staklene panele. Glavni
krovni nosai su profila C, dimenzija 20x6 cm, a u
slemenu dostiu visinu od 80 cm. Oni zajedno sa
sistemom sekundarnih krovnih nosaa i spajdera nose
krovne staklene panele od kaljenog stakla. Ovakva krovna
konstrukcija predviena je da bi se izbegla velika visina
krovnih nosaa (ak i do 1.5 m) , koja bi bila dostignuta u
sluaju postavljanja reetkaste konstrukcije, ime bi
takoe bila smanjena i korisna zapremina prostora i
povean utisak nelagodnosti kod posetilaca prilikom
boravka u izlobenom prostoru.
Nagib krovnih ravni je razliit i iznosi do 4.10 %.
Temeljnu kontrukciju ini sistem temeljnih kontragreda, a
donja kota temelja novog dela objekta je sputena do
nivoa donje kote starog dela.
5.5. Regulisanje prirodnog osvetljenja i zatita od
pregrevanja
Zbog velikih staklenih povrina neophodno je predvideti i
sistem kojim bi se regulisao nivo osvetljenja i spreilo
pregrevanje unutranjosti objekta, naroito izlobenog
prostora koji zauzima najveu povrinu. Predvieno je
postavljanje mikro venecijanera, debljine 16 mm, sa
elektronskom kontrolom. Pomou njih bi bilo mogue u
potpunosti zamraiti izlobeni prostor, ukoliko to
odreena umetnika instalacija zahteva. Takoe smanjuju
toplotnu emisiju, omoguuju adekvatnu zatitu eksponata
od svetlosti, a mogue je i povezivanje ovog sistema sa
sistemom klimatizacije kako bi se postigli idealni uslovi
za uvanje i izlaganje, ali i boravak posetilaca i
zaposlenih u objektu.

Cilj izgradnje mosta jeste rastereenje saobraaja u uem

centru grada i njegovo izmetanje iz Podgraa. Takoe je
uraena i studija o uvoenju tramvaja do 2030. godine,
kojom se predvia odvijanje javnog gradskog saobraaja
trasama koje vode kroz: centar grada, univerzitetski
kampus, Podgrae, Mieluk,...Na ovaj nain spreava se
dalje zagaivanje zatiene zone.
6. LITERATURA
[1]

I. Maroevi, ''Uvod u muzeologiju'', Zavod za

informacijske studije, Zagreb, 1993.
[2] Lj. Gavrilovi,
''Muzeologija
u
vakuumu'',
Etnoantropoloki problemi, Odeljenje z etnologiju i
ntropologiju, Filozofski fkultet,Beograd, 2006.
[3] Sh. McDonald, ''Museums, national, postnational and
transcultural identities, Museum and society'', 1 (1):
1-16, University of Sheffield, 2003.
Kratka biografija:

5.6. Saobraaj
Generalnim planom grada Novog Sada do 2021. godine
predvia se izmetanje saobraaja (osim javnog) iz
Podgraa Petrovaradinske tvrave i pretvaranje ove zone
u peaku.
Motorni saobraaj se preusmerava na novi most ija je
izgradnja predviena na stubovima nekadanjeg Mosta
Franca Jozefa i saobraajnicu koja kroz tunel vodi trasom
nekadanje eleznike pruge.

2274

ana Joki roena je u Sarajevu 1989. godine.

Zvanje diplomiranog inenjera arhitekture stekla
je po zavretku osnovnih studija na Departmanu
za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih
nauka u Novom Sadu, 2012.godine. Master rad
na temu ''Muzej savremene umetnosti'' odbranila
je 2013. godine.
dr Jelena Atanackovi-Jelii roena je 1977.
godine. Prvi je diplomirani inenjer arhitekture
na Fakultetu tehnikih nauka. Doktorirala je
2007. godine i vanredni je profesor na ovom
fakultetu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.455

SPA KOMPLEKS NA JEZERU RUSANDA

SPA COMPLEX ON THE LAKE RUSANDA
Milenko Radovi, Ivana Mikeljin, Jelena Atanackovi - Jelii,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Prostor za duhovnu i fiziku rehabilitaciju smeten u netaknutom prirodnom okruenju gde
postoji samo prirodni kontekst kao spoljna i komfor
korisnika kao unutranja odrednica kreiranja. Svojom
monumentalonu,
on
apsorbuje
svaku
vrstu
prezasienosti simbolima sadanjice, nudei korisniku
promenjenu sliku o prostoru i vremenu.
Abstract A space for spiritual and physical rehabilitation has been set in the intact natural environment,
where the landscape for the outer, and usage comfort for
the inner space, appear as the only design constrains.
Being monumental, it absorbs all the temporal features
that tend to overload our mind by offering distorted
perception of the space and time.
Kljune rei: priroda, duhovnost, hedonizam, intimnost,
ulnost
1. UVOD

je krui nego ikad, jer je duboko zavistan materijalno i

duhovno od oveijom rukom stvorenih tekovina.
Izgubljena je veza sa prirodom procesa kreacije koja
ljudskoj svesti daje samostalnost. Upravo u ovome lei
problem ljudi apliciraju i prihvataju manifeste, slike
iako ne znaju njihovo pravo znaenje - nisu imali
proivljeno iskustvo, prirodnu vezu. Slika esto stoji iza
nekog znaka, jer je neophodno obeleiti svojinu.
Da li je mogue formirati prostor, mikrocelinu koja bi bila
liena svakog obeleja drutva, svakog simbola ili citata?
Prosotr u kojem bi mi bili jedino to uspostavlja odnose,
menja ga i ima interakciju. Kultura nas ui da svoje
nagone, instant potrebe moramo da suzbijamo kako bismo
odrali nametnutu ravnoteu sistema. Zamiljeni prostor
bio bi ba onaj koji otklanja svu entropiju nagomilanu u
naoj svesti usled suzbijanja osnovnih nagona. ulno tih
prostor u kojem je sve podreeno nama samima i to na
eksplicitan nain nama je samo dat porostorni i
vremenski komforda izrazimo sebe, bez ikakvih uticaja
prepoznatljivog eterinog karaktera.
2. ANALIZA TIPOLOGIJE

Informacije, simboli znaci, lako su uoljivi i dostupni

danas. Njihova upotreba prevzilazi svoju nunu meru
oni postaju instrument prinudnog nametanja, plasiranja
sopstvenog, to na posredan, to na neposredan nain.
Kada simboli bivaju previe eksplicitni, zloupotrebljeni,
oni poinju da bivaju samo znaci saeti prikazi svojine
koju nose iza sebe. Oni tada ne predstavljaju neto u ta se
veruje; oni su neto to je tu dostupno konzumaciji.
Zbog svog utilitarnog karaktera i sveprisutnosti naa
percepcija je prinuena da vri selekciju onoga to usvaja.
U celom tom ciklusu nai receptori polako gube
osetljivost na razne manje nametljive signale. Nadalje, um
se retko odluuje za potpunu autonomiju i stvaranje
novog iz korena. On radije preuzima i vri selekciju ve
ponuenog.
O poreklu i drutvenom kontekstu kojem su ovi znaci
nastali niko ni ne vodi rauna, a ini se da gotovo svaki
prinudno nametnuti znak moe da pedstavlja novo
sredstvo plasiranja sopstvenog identiteta bio on stvaran ili
fiktivan. Zato? Zato to je jedna od glavnih uloga
simbola stvaranje lane identifikacije sa drugima.
Brendovi i njihovi proizvodi su do te mere usaeni u svest
ljudi, da oni nesvesno ve u svojoj percepciji negoduju
onoto nije u kalupima industrijskog, masovnog. Um ljudi
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi-Jelii, vanred.prof.

2.1 Evolutivni razvoj spa koncepta

Ova je jedna od svega nekoliko tipologija u arhitekturi
koje u vizuelnom i funkcionalnom aspektu nisu promenile
svoj prvobitni oblik, a najintenzivniji razvoj bio je za vreme republikanskog i imperijalistikog perioda antikog
Rima od 2. veka p.n.e. do 3 veka n.e. Iako je jo
nasledstvom iz Etrurskog perioda u veini Rimskih kua
sproveden vodovod i kanalizacija, veina ovih instalacija
nije bila dovoljna za redovno odravanje higijene, s toga
je praksa odlaska u javna kupatila bio sastavni deo javnog
ivota Rimljana, to zbog relane higijenske potrebe to
zbog obiaja koji se utemeljio kroz vekove. Iako je
gotovo svako vee naselje imalo javno kupatilo, mesta
gde bi prirodno pronali pronali termomineralni izvor,
smatrali su svetim. S tim u vezi, kupatila su bila
monumentano karaktera, a po spisima Martiala ovde su se
pored relaksacije u samom bazenu odavale i diplomatske
veere uz muziku ili pripovedae koji bi stojali po obodu
bazena. Podovi, svodovi i stubovi bili su obloeni
mermerom, a bordure bazena poludrgim kamenjem, dok
su u ulaznom holu stojale statue bogova.
Nije samo materijalizacija i skulptorski rad unutar trmi
bila slinost sa religijskim objektima; Njihov sam
volumen, velika visina prostorija bazena dvoriste sa
tremom kod palestri odgovaraju karakteru sakralnih
objekata. U svojoj svesti Rimljani to i jesu doivljavali
kao svojevrsni obred, mesto identifikacije i uspostavljanja

2275

vrednosti. Nagost je bila potpuno i zakonski i moralno

legitimna i nije se dovodila seksualnu konotaciju. esto
su muka i enska kupalita bivala objedinjana, ali je ova
praksa prekinuta dolaskom imperijalista na vlast.
Terme su bile mesto potpunog mentalnog i fizikog
proienja i duhovnost u atmosferi onih bogatijih
privatnih termi otklanjala je svaku banalnu misao o
nagom oveku. One su mesto na kojem se nesmetano bez
povrede linog i tueg integriteta i bez gubitka
dostojanstva moe izneti sopstvena intimnost. U svojoj
postavci kuaptila poseduju prostorije intimnog karaktera
za personalnu masau i tretmane kao i velike bezenske
prostorije potpuno drugaijeg javnog karaktera. Ovo
omoguava tu vrstu ambivalentnosti. Terme su
uspostavljale kriterijum fizikog izgleda kojem je u antici
poklanjano mnogo vie panje nego u boilo kojoj drugoj
epohi kasnije. Meutim ovde treba naspraviti jasnu
distinkciju u odnosu na puko plastino oblikovanje tela.
uvena izreka Mens sana in corpare sano uspostavlja
relaciju izmeu tela i duha i tvrdi da izmeu njih mora
postojati ravnotea. Falinost u bilo kom od ova dva
faktora oslabie i onaj drugi.
Dolaskom hrianstva ova ideologija jenjava, a iezava
padom Zapadnog Rimskog carstva. Mnoge od tekovina
Rimske kulture hrianstvo nije prihvatilo do danas, a tek
u poslednjih par decenija ova tipologija poinje dobija
znaaj. Naalost, potpuno uzilitarno, bez duhovnosti i
drutvene utemeljenosti kao to je to bio sluaj sa Rimom.
Jedan od glavnih aspekata ovog projekta je povratak
oseaja spiritualnog, koji je sastavni deo mentalne
rehabilitacije, a koji danas gotovo da ne postoji u domenu
spa koncpeta.
2.2 Dijalog prirodnog i artificijelnog
Analizirana su tri primera od kojih svaki na drzgaiji
nain komunicira sa prirodni kontekstom. Prvi primer je
kompleks bazena u naselju Lea u Portugaliji, arhitekte
Alvara Size. Gradei strukturu relativno jednostavne
funkcije na topografski veoma zahtevnom podruju,
arhitektin osnovni stav je bio da svaki od elemenata i
zateena prirdona morfologija i nova artificijelna zadre
svoj osnovni izraz, ne povinuju bukvalistiki jedna drugoj
oponaajui se meusobno; Naprotiv one u asertivnosti
iskaza sopstvenog izraza nalaze meusobni dijalog.
Arhitektura horizontalnih i vertiklanih ploa koje se ne
sastaju u zatvorenim uglovima, ostavlja utisak
nezatvorenog i nagovetava svojpotencijalni nastavak u
prirodu koju ine grebeni otrih sedimentnih setrena
nasumine dispozicije i okean. Pored ovoga, Siza uvodi i
ulnu metaforu, odnosno nepotpun utisak, kao to ke
sluaj sa dugakim ulaznim hodnikom, gde posetilac ne
moe da vidi more i koji je u gotovo potpunom mraku, ali
zato uje rezonanciju talasa, ponekad oseti vibracije i
miris mora. Kupivi plac na mestu nekadanje dungle
Paolo Mendes da Rocha gradi sopstvenu vilu u naselju
Butant u Sao Paulu, koja je uzeta kao drugi primer. Ovde
je jasnu ouljiva morfoloka distinkcija kue kao
linearnog entiteta jasnog, koordinisanog, pravca koji
kontrastira takastoj i nasumino postavljenoj vegetaciji.
Ovaj vizuelni identitet jo je dramatiniji jer je objekat
izdignut, ima slobodno prizemlje koje je zbog gue
vegetacije u donjem delu zaklonjeno tako da izgleda kao
monolitna betonska masa lebdi nad vegetacijom.

Nasuprot ovome, projakt SANAA za Serpentine pavillion

2009.god. uspostavlja obrnuti princip dijaloga: na
apstraktan nain oponaajui neprekinutost pejzanih
struktura poput ume, travnjaka, vodene povrine ovaj
paviljon se uvidu razlivenog tenog metala prostire po
horizontalnoj ravni dajui tako povrini ispod karakter
mesta, a zajedno sa izrazito tankim nasumino
postavljenim stubovima ini strukturu koja ne prekida
sponu sa okruujuim parkom. Ona ne koristi prirodne
materijle naprtiv kontrastira upotrebljavajui
aluminijum visokog sjaja, na kojem se, usled neravnina,
pojavljuje izvitoperena refleksija prirode okolo.
2.3 Transponovanje sadanjeg na nivo vanvremenskog
Prouivi do krajnosti funkcionalne zahteve Spa centra,
Peter Zumthor u svom projektu za terme u Valsu,
uspostavlja arhitektonski lajt-motiv baziran na
kontinuiranoj fragmentarnosti koju sadraji ove tipologije
nameu. Gotovo da se jedan isti tretman prostora u
svojima varijacijama provlai kroz ceo objekat, davajui
mi neverovatan oseaj jedinstvaforme. Pri tom, arhitekta
on ne koristi ni jedan citat, nijedan kanonski sklop
elemenata i proporcija u svom oblikovanju sve Izgleda
potpuno unikatno, a o prostoru pria sama esencija
arhitekture, a to je prostor oreen vlumenom i
granicama. Kontinuitet je ouvan i upotrebom
jedinstvenog meterijala lamelirani Valser kvarcit koji u
emi ponavljanja tri trake razliite visine zbirno daju
jednu veu od 15cm koja se ponavljanjem protee celom
visinom i to daje kontinuitet celoj unutranjosti. Do te
mere se ilo u detalje da je sve podreeno ovom modulu
visina zidanih klupa, leaja, stepenice orvori...
Meutim, daleko od toga da je kamen upotrebljen samo u
estetske svrhe. On ima veliku otposrnost na hemijske
uticaje i temperaturne razlike, a udaranje vode o kamen
stvara neverovatnu rezonanciju podranu ehom velikog
prostora, dok kamen i voda u vizuelnom smislu po
njegovim reima imaju meusobnu radijaciju, a u
neprekidnom nizu smenjivanja svetla, senke na
kontinualnom materijalu, punog, praznog, vrstog kamena
i tene vode Zumthor je stvorio prostorno-vremenski
kontinuum gde pokuaji percepcije istih, bivaju
apsorbovani atmosferom.
3. OPIS PROJEKTA
3.1 Lokalitet i eksterijer
Kao to je sam naziv rada govori, novoprojektovani spa
centar nalazi se na obali jezera Rusanda, nedaleko od
istoimene banje u okviru sela Melenci, optina Zrenjanin.
Banja na ovom podruju postoji jo od 1867.god. a danas
je poznata kao samostalna zdravstvena ustanova za
prevenciju i leenje prvenstveno reumatskih oboljenja.
Relativno usko polje sadraja i zastareli prostori uinili su
ovaj lokalitet zanimljivim samo starijim osobama ili teko
obolelim licima. Izgradnja novog kompleksa, nedaleko od
ovih obejekata imala bi za cilj upotpunjavanje asortimana
ponude ovog lokaliteta. Iako je u relativnoj blizini, ua
lokacija novog objekta izdvaja se po nekoliko kategorija:
na ovom mestu se uliva najvea nadzemna pritoka jezera,
a tu je i najistureniji zazor kopna u jezeroto ovu lokaciju
ini vidljivom sa peake staze obalom. Celo jezero je
izuzetno bogato alkalnim solima, ima veliki salinitet (oko
60) usled ega nema ivota u samoj vodi.Hemijski

2276

sastav je takav da se voda i blato iz jezera ubrajaju u

najkvalitetnije u regionu, za primenu u baleneoterapiji.
Du cele obale oseti se karakteristian miris isparenja koji
je na uzetoj lokaciji jo izraeniji jer je pritoka
visokomineralizovana.
Usled prezasienosti tla alkalnim jedinjenjima pri
nastanku soli poveava se pH vrednost to uz nedovoljno
vlage, voda se povlai ka sreditu jezera, dovodi do
stvaranja karakteristinih pukotina u suvoj zemlji. Splet
tekstura zemlje, ogledanje u vodi, delimio zaklanjanje
vizura visokim travnjacima i trskom, daju jak vizuelni
identitet.
Sloj ipod lekovitog blata ini porozno peskovito tlo, ipod
kojeg je vodonepropusni sloj glinovite zemlje.
U
lokalnim iskopima ova zemlja se koristi za proizvodnju
opeke, ali je njen hemijski sastav takav da moe da se
koristi i u nepeenom stanju u vidu nabijene zemlje od
koje je i predvidjen novi obejkat. Priroda materijala je u
saglasju sa pejzaom, dok morflogija objekta pravi
kontrast nenametljivo probijajui se u ravnom tonu kroz
elemente prirode. Obrada ravne konture, otrih ivica daje
ovom objektu jasnu distinkciju od okoline, a refleksija
vodotporne zavrne glazure ini da se iz raznih uglova
prirodni elementi ogledaju na fasadi.
Topografski gledano, na podruju nema velikih oscilacija
po vertikali tako da je objekat morao ili da isprati ovaj
karakter ili da pravi snaan kontrast podianjem u
vertikalu. Funkcionalno opravdanija za ovu tipologiju,
svako je prva opcija, tako da objekat ima jednu (prizemnu
etau, sa velikim bazenom koji je sputen u teren i
terasom na koti +3.00m sa otvorenim bazenima i
neprekinutim pogledom na pejza jezera. (Slika 1.)

Slika 1. Shematska aksonometrija spoljanjosti

3.2 Enterijer, funkcija i tehnologija
Proistekla iz koncepta besprekornog komfora korisnika,
unutranjost je imala determiniuu ulogu u postavci
celog objekta. Formiran iz dve po karakteru potpuno
drugaije celine on naelno sadri wellness centar i pogon
za proizvodnju proizvoda na bazi blata.
Centralni deo wellness-a (Slika 2.) u okviru spa
kompleksa ini veliki bazen uronjen u teren (kota -4.00m)
sa mlakom vodom tepidarijum. Ova prostorija je u
potpunosti potopljena u vodu do nivoa -2.20m, koja
predstavlja zapravo filtriranu jezersku vodu. Ima veliki
volumen a u tehnikom smislu ona je daleko vie od
bazena.

Slika 2. Shematska aksonometrija wellness dela

Naime, kako je ceo objekat graen na movarnom
podruju, nije bilo racionalno ili ispod zemlje usled
velikog pritiska podzemnih voda. Upravo iz tog razloga
po spoljanjem obimu ove prostorije u visini od 50cm
iznad redovnog nivoa vode u bazenu nalaze se
vodopropustljivi filteri koji omoguavaju da kada nivo
podzemnih voda naraste preko nivoa bazenske vode ova
voda poinje da se sliva u bazen. Ovo je mogue, zato to
su sve podzemen vode u okolini mineralnog sastava to
spa kompleks svakako koristi, a ovim je omogueno
njihovo spontano unoenje. Filteri spreavaju ulazak
mehanikih neistoa. Ovaj sistem omoguava
bazenskom prostoru da se ponaa kao drenaa za
elemente konstrukcije temelja ostaka objekta koji je na
nultoj koti.
Usled velike koncentracije soli u vodi, osetna su isparenja
a kako je ova prostorija u centru i relativno zatvorena, ova
isprenja se tu i zadravaju dajui karakteristian miris i
zbog svoje higroskopnosti isuujui vazduh, ime
spreavaju pojavu vlage, ili bui, zadravajui se najvie
u gornjim zonama prostorije gde su i najpotrebiji. Takoe,
veliko stepenite kojim se silazi u sebi ima grejae koji
zraenjem preko zemljane obloge oko njih zagrevaju
vazduh. Ovo su gotovo skalinete koje se pored
komunikaciije zbog veliine svojih gazita mogu koristiti
i za odmor. Pojava rastera u ovom prostoru rezutat je
nunosti usled konstruktivnih zahteva graenja zemljom,
ali i zbog sadrinskog obogaenja prostra, premda svaki
stub ima u podnoju postament koji se koristi za sedenje,
a dimenzionisan je tako da se glava i ramena proseno
visoke osobe pri sedenju nalaze iznad vode. U njima su
ugraene rasvete i hdromasaera koji se aktiviraju sa dve
bone strane stuba ukoliko se tu sedne. Objedinjavajui
mnogo sadraja ova prostorija je deo javnog ivota spa
kompleksa, mesto susreta,, nasuprot perifernim
prostorijama za individualne tretmane. Tu se nalaze
kaldarijum, frigidarijum, tretmani blatom, masae
inhalacije, saune i tursko kupatilo kao poseban entitet.
Drugi deo objekta ini deo za zaposlene i proizvodni
pogon. Ovde su smetene i sve tehnike prostorije,
ukljuujui crpnu stanicu za jezersku vodu i blato, od
kojih se spravljaju proizvodi. Oni se koriste direktno u
wellness delu, za tretman lica i tela, a namenjeni su i
distribuciji na trite.

2277

4. ZAKLJUAK
Usled spontanog dijaloga sa prirodom teko je ustanoviti
da li je ova struktura delo prirode ili artificijelne sile, jer
ne koristi drutvene citate. Po sopstvenoj oceni, on
predstavlja otelovljenu ideju o sadejstvu ove dve sile. Od
prirode je uzet materijal, a od druvenog naslea tehnike
graenja i vetine; nikad eksplicitni izrazi, bitan je
princip. Jedni oblikovni faktor, pored, podrazumeva se,
tehnologije, bio je sam ovek u prostoru. Zbog toga ovde
nije bilo mesta za formalne iskaze umesto drutvenog
poretka i normi, ova arhitektura jasno prati i
institucionalizuje neke od osnovnih ljudskih potreba, koje
su usled religije, kulturoloke nespremnosti i
neemancipovanosti bivale potisnute.
5. LITERATURA
Slika 3. Presek kroz fasadni zid
Iznad ovog dela nalazi se velika krovna terasa sa dva
bazena linearni (plivaki) i bazen na samoj ivici objekta
sa kojeg se prua panoramski pogled na pejza jezera.
Kao to je ve pomenuto objekat je graen nabijenom
zemljom i to spoljni zidovi glinovitim monolitom
kompanije WIENERBERGER (Slika 3.), a unutranji
zidovi erpiima istog proizvoaa. Zbog tehnologije
graenja zemljom spoljna strana fasadnih zidova, morala
je biti zakoena pod uglom od 15o u odnosu na vertikalu,
ime je dobijena njihova masivnost koja u proseku iznosi
120cm, i koja kontrastira laganim staklenim zidovima kod
mesta za odmor sa kojih se gleda na raznolike pejzae u
okolini objekta. Naime, ispred svakog mesta za odmor
unutra, nalazi se nenametljivo pejzano ureenje to
upotpnjuje boravak na otvorenom.
Kako je zemlja takoe troan materijal, oko osnovne mase
zida i spolja i iznutra radi se zatitni sloj glazura koja
predstavlja topljenu smesu zemlje sa visokim procentom
gline, zrna granita i ostalih antipenetrabilnih aditiva kako
bi se dobio vrst monolitni sloj koji slui kao
hidrootporna i paropropusna opna. Iako je sama debljina
zida dovoljna termizolacija gubici su dodatno smanjeni
korienjem trske kao termizolacionog materijala, koji je
prirodnog porekla i to sa lica mesta. Ona omoguava da
objekat die jer svojom mikroporoznou kao i ostatak
zida omoguava difundovanje, razmenu estica sa
okolinom, to u mnogome poboljava subjektivni oseaj u
prostoru. Takoe, velika debljina zidova omoguava
velika protivopoarne performanse (2h pa navie), a
priroda materijala ima veliki toplotni kapacitet, i na
principu kaljeve pei akmumulira veliku koliinu toplote
to znatno smanjuje energetske izdatke.

[1]
P.
Zumthor,
Atmospheres:
Architectural
Environments - Surrounding Objects, Basel :
Birkhuser, 2005.
[2] P. Zumthor, Thinking Architecture, third expanded
edition, Basel: Birkhuser, 2010.
[3] S. Stankovi, Jezera Jugoslavije, Mala biblioteka
Srpskog geografskog drutva, Beograd, 1984.
[4] . Bogdanovi, S. Markovi, Vode Banata,
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki
fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo,
Novi Sad, 2003.
[5] B. Bergstrm, Essentials of Visual Communication,
Laurence King Publishers, 2009.
[6] G. Fagan, Bathing in Public in the Roman World,
University of Michigan Press; 1st edition, 1999.
Kratka biografija:

2278

Milenko Radovi roen je u Novom

Sadu 1989. god. Osnovnu kolu i
gimnaziju opteg smera zavrio je u
Bakoj
Palnci.
Diplomirao
je
2012.god. na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu, a master rad
brani iz oblasti arhitektonskog
projektovanja u septembru 2013.god

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.47

IDEJNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT CENTRA ZA DIGITALNE UMETNOSTI

THE ARCHITECTURAL PROJECT FOR A DIGITAL ARTS CENTER
Kristina Lalovi, Karl Mikei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Predmet ovog diplomskog-master rada
jeste mogunost obnove i unapreenja prostorne celine
Danica u Bijeljini uvoenjem nove arhitektonske
forme, kao i novog sadraja. U skladu sa tim, izraen je
idejni arhitektonski projekat Centra za digitalnu
umetnost, koji svojom funkcijom vieznano utie na grad,
ali i na ostatak regiona.
Abstract The subject of the master thesis is the
opportunity for restoring and improving the Dasnica
spatial unit in Bijeljina by introducing new architectual
forms and new content. In accordance with this, a
conceptual architectural project for a Digital Arts Center
was developed, whose function ambiguously affects the
city and the rest of the region.
Kljune rei: Digitalna umetnost, Priobalje, Urbani
reper, Bijeljina
1. UVOD
Digitalizacija je pojam koji je neizostavno vezan za sve
aspekte ivota modernog oveka, a neizbena je i
injenica da je upravo taj pojam povezan i sa umetnou.
Digitalna umetnost u sve veoj meri postaje vaan deo
savremenog umetnikog izraza, ali prave institucije, koje
bi doprinele poboljanju i promociji ovakvog vida
kreativnog izraavanja u naem regionu, ne postoje.
Centar digitalne umetnosti bi podstakao razvoj novih
oblika digitalne i eksperimentalne umetnosti sintetiui
pionirska istraivanja sa napretkom digitalnih tehnologija,
performansa, nauke i inenjerstva. Prihvatanjem opsenog
spektra umetnosti, teorije, prakse i istraivanja u vie
disciplina, centar digitalne umetnosti omoguava
umetnicima da otkriju i dokumentuju nova znanja i da se
usavre u evoluirajuoj oblasti medijske umetnosti.
2. ISTRAIVAKI RAD
2.1. Transformacija priobalnih podruja
Kroz istoriju prostori uz vodu bili su konstantan predmet
interesovanja ljudske civilizacije, to potvruje injenica
da je veliki broj naselja nastao na obalama reka, jezera ili
mora. Poznat je primer reke Nil, koja je bila spas narodu
Egipta u oblastima velikih sua i vruina. Iako neposredna
blizina vode vie nije kljuna za opstanak, njen znaaj je i
danas neporeciv. Ipak, sigurno je da urbane obale nemaju
samo pomenuti prirodno-geografski znaaj, one kao
ureeni prostori uz vodu imaju i veliki arhitektonsko___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Radivoje Dinulovi, red. prof.

urbanistiki potencijal, te mogu postati urbani reperi i na

taj nain doprineti specifinom karakteru, koji treba da
poseduje svaki grad.
Najvea vrednost ovih prostora je svakako njihov
kvalitet neposrednosti, slobodan od svih zabrana i
ogranienja, neto za im u savremenom svetu ezne
veliki broj ljudi [1]. Ovo se posebno odnosi na urbane
obale, jer pri velikoj gustini izgraenosti prirodni elementi
predstavljaju mesta sa kojim se stanovnici gradova
najlake identifikuju, dok su kao takve projektantima
nepresuan izvor inspiracija.
Mnoge urbane obale su ipak zanemarene i njihov
potencijal se ne iskoritava u potpunosti ili skoro nikako,
te one ostaju na nivou isto fizikog zauzimanja prostora,
a da bi se ovaj negativni fenomen spreio, danas se ulau
veliki napori.
Kao jedan vid borbe da se obale i priobalja pretvore u
atraktivne urbane celine izdvaja se transformacija ovih
podruja, koja esto podrazumeva i proces revitalizacije
zaputenih objekata ili izgradnju novih arhitektonskih
elemenata prostora.
2.2. Istorijski kontekst u savremenom projektovanju
U dananje vreme sve manje panje se poklanja istoriji i
istorijskom konekstu pri projektovanju novih objekata.
esti su primeri ruenja znaajnih objekata, unitavanja
ostataka istih, kao i namerne nebrige o njima s ciljem
breg propadanja objekata, a samim tim i bre izgradnje
novih. Potovanjem istorije otvaraju se mogunosti
isticanja pojedinih slojeva, ako je to u interesu zatite
itavog ambijenta, odranja i prezentacije celine. Zato su,
prema savremenoj metodologiji, doputeni sasvim
razliiti principi rekonstrukcije, od pasivnih pa sve do
najaktivnijih interpolacije. Tokom 20. veka, kulturna
batina se ukljuuje u savremene tokove ivota i nudi
reenja za koegzistenciju kulturnih vrednosti prolosti
unutar savremenog tkiva grada - to predstavlja veliki
zaokret u razvoju konzervatorske misli. Novo
sagledavanje zatite nasleene fizike strukture gradova,
koji imaju jednu ili vie vrednosti, od istorijske do
ambijentalne, podstie ukljuivanje zatienih delova u
aktivan i savremen nain ivota. [2]
U poslednjoj dekadi veliki broj naputenih industrijskih
objeka u Evropi i Americi su formom i funkcijom
transformisani u kulturna zdanja. Ovakvi objekti
uglavnom imaju dobre pozicije u urbanom tkivu i kao
takvi predstavlaljaju odlina mesta za razvoj novog
kulturnog objekta, a osim toga fizika struktura i slobodna
osnova nude mogunosti stvaranja muzejskih i izlobenih
prostora kao i prostora za okupljanja. Kvaliteti ovakvih
objekata se kriji i u visokim plafonima i velikoj koliinom
prirodne svetlosti, te su kao takvi idealni za izlaganje

2279

velikih umetnikih dela i umetnikih instalacija. Takoe,

ovi kvaliteti su pogodni i za umetnike studije, stambene
prostore ili manje kancelarije. Veliki broj umetnika eli
da izlae svoja dela u prostorima koji su slini onima u
kome je nastalo delo, pa i zbog toga ovakvi ambijenti
predstavljaju pravo zadovoljstvo za umetnike. [3]
Istorijski aspekt je bitan ne samo u smislu ouvanja
memorije, ve i zbog drutveno-socijalog aspekta. Objekti
koji svakodnevno niu i menjaju urbano tkivo nekog
grada su namenjeni prvenstveno ljudima koji e ih
koristiti. No, osim ljudi, koji su direktni korisnici nekog
prostora, vanu ulogu igraju i tzv. pasivni korisnici, npr.
svakodnevni prolaznoci ili samo povremeni korisnici.
Ruenjem objekta, na koji su oni navikli, rue se i neke od
njihovih navika i rutina, pa takvi inovi uglavnom
prouzrokuju nezadovoljstvo lokalnih zajednica. S toga, da
bi se ostvario jedan uspjean projekat, osim
zadovoljavanja primarne funkcije objekta, neophodno je
obratiti paznju i na socijalno-drutveni aspekt i to u
najboljem sluaju povlaei paralelu izmeu novog i
starog objekta ili neke druge karakteristine strukture sa
znaajnom istorijskom slikom.

mogunosti njegovog razumevanja u, na ovaj nain,

izmenjenoj sredini. Razvoj vetakih svetova i vetake
inteligencije, pored toga, podstakao je i mnoge umetnike
da postave pitanje odgovornosti ovekovog uticaja na
prirodu. U radovima digitalnih umetnika, meutim,
vetaki svetovi i vetaka inteligencija ne ostaju
razmatrani samo na nivou kritike njihovog uticaja, to je
dominantan pristup u savremenoj teoriji, ve se ee
obradi ove tematike pristupa kroz postavljanje pitanja
nae spremnosti da se suoimo sa novim tekovinama
savremene civilizacije.
Razvoj digitalnih tehnologija i interneta otvorio je nove
pristupe u umetnikom stvaranju istovremeno ukazujui
na niz pitanja koja se pred savremenu umetnost otvaraju.
Digitalizacija kulturnih formi, uticaj informacionih
tehnologija i novih komunikacionih mogunosti,
podstakli su umetnike da razvoj digitalnih tehnologija
dovedu u vezu sa nekim od problema savremenog
drutva, tematizujui u svom radu ne samo uticaj
masovnih i novih medija i savremene tehnologije, nego i
pristupe u njihovom percipiranju i doivljavanju. [4]
4. ARHITEKTONSKO-URBANISTIKE ANALIZE
ODABRANE LOKACIJE

3. DIGITALNA UMETNOST
3.1. Osnovne karakteristike
Digitalna tehnologija je prvobitno izmiljena za raunanje
i skladitenje podataka, kasnije je razvijena za upotrebu u
audio i video opremi, a posle toga je prilagoena svim
nainima komunikacija i zabeleavanja podataka, od
mobilnih telefona do telesnih skenera. Sve te aplikacije su
bazirane na skladitenju, prenosu i prikazu informacija,
injenica, podataka u obliku binarnog koda. Barem dok
umetnici nisu stupili na scenu. To nije iznenaujue, s
obzirom da su koreni moderne umetnosti u pojmovima
revolucionarne avagarde, u kojoj progresivni umetnici
dvadesetog i dvadesetprvog veka prodiru nove
materijale, nove tehnologije i nove umetnike forme sa
ogromnim apetitom. Digitalne tehnologije nisu izuzetak,
bilo da umetnici koriste digitalne alate za pomo u
stvaranju tradicionalne umetnike forme (na primer
kreirajui virtuelne skice za slike ili skulpture) ili kao
osnovu eskperimentalnih novih umetnikih formi koje su
generisane i/ili prikazane pomou binarnog koda.
Digitalna umetnost razvija se kao umetnika praksa koja
izrasta u kontekstu razvoja digitalnih tehnologija i
njihovog uticaja na okruenje, oslanjajui se ne samo na
tehnike mogunosti primene novih tehnologija, nego i na
analizu njihovog uticaja i njegovog razumevanja. Razvoj
digitalizacije i informacionih tehnologija otvorio je nove
pristupe u obradi slike, zvuka i teksta, ali je i omoguio
razvoj sajberprostora, i to ne samo kao specifinog
prostora mogueg delovanja, ve i kao predmeta
umetnike analize. Otuda je i novoj umetnosti, izrasloj na
tekovinama digitalizacije, otvoren itav spektar novih
tema, kao to su vetaka inteligencija, teleprisustvo i
telerobotika, baze podataka, internet aktivizam, videoigre,
narativna hipermedijska okruenja, drutvene mree,
virtuelnisvetovi, itd.
Vetaki svetovi i vetaka inteligencija, omogueni
razvojem elektronske tehnologije, ve dui period
privlae panju savremene teorije. U itavom nizu
kritikih studija postavljeno je pitanje poloaja oveka i

4.1. Analiza sadraja

Odabrana lokacija se nalazi u irem centralnom jezgru
Bijeljine. Ova gradska zona je preteno stambenog
karaktera, osim pojedinih izuzetaka, a to su osnovna kola
Knez Ivo od Semberije, predkolska ustanova Dragan
i Zoran i zgrada Ministarstva unutranjih poslova.
Bijeljina je u velikoj meri centralizovan grad, ali zbog
ubrzanog rasta naselja potrebno je stvarati manje centre u
iroj zoni grada. Pozicioniranjem novog objekta
namenjenog kulturi i umetnosti u ovu gradsku zonu
otvaraju se mnogobrojne mogunosti za razvoj ovog dela
grada.
Kanal, koji preseca ovaj fragment, mogao bi da prui
nove ambijentalne celine ovom gradu kada bi se neki od
objekata na priobalnom podruju otvorili prema kanalu ili
kada bi se uvoele nove strukture u korespondenciji sa
vodenom povrinom.
4.2. Analiza elemenata prostorne kompozicije
Prostornu kompoziciju ireg okruenja odabrane lokacije
karakteriu slobodnostojei i individualni objekti.
Blokovske strukture su linearnog karaktera i ne postoje
tipine zatvorene urbane celine ovog tipa. Kanal, koji je
izgraen 1905. godine, fiziki razdvaja ovaj urbani
fragment na dva dela.
Osim ove vetaki stvorene granice u sklopu date
prostorne kompozicije izdvaja se i kruna saobraajna
petlja, koja zajedno sa njom naglaava i u jo veoj meri
razdvaja delove grada sa razliitih strana kanala. Ovakav
prostorni sklop nema identitet i potrebno je, uvoenjem
nove arhitektonske forme, stvoriti prepoznatljivu sliku
ovog dela grada.
4.3. Analiza istorijskog konteksta
Istorijski kontekst lokacije je jedan od najvanijih faktora
pri projekotvanju i neophodno je obratiti posebnu panju
na znaaj pojednih struktura iz prolog vremena za
odreeni lokalitet. Odabrana lokacija je karakteristina u
istorijskom smislu po tome to je u periodu Austro-

2280

ugarske vladavine predstavljala tzv. kapiju grada, zbog

mosta koji je tada bio jedini ulaz u grad. elezni most,
koji je izgraen 1910. godine preko kanala, do danas je
ouvan, iako je zamenjen novim mostom 2008. godine.
Most se sada nalazi nedaleko od lokacije na kojoj je stajao
skoro jedan vek, odbaen i nefunkcionalan. Novo
prostorno reenje obale kanala u svakom sluaju bi
trebalo da u svom oblikovanju ukljuuje i staru eleznu
konstrukciju mosta, kao poast istoriji.
5. NOVOPROJEKTOVANO REENJE
Slika2. Presek sa podelama na funkcionalne zone

Slika 1. Centar za digitalnu umetnost-3D prikaz

5.1. Koncept
Koncept razvoja i oblikovanja Centra za digitalnu
umetnost (slika 1.) proizaao je iz elje da se ujedine
procesi stvaranja, izlaganja i publikacije umetnikih dela.
S tim u vezi, prostor je osmiljen kao kompleks koji ine
dva osnovna dela, a to su: deo za produkciju i deo za
promociju.
Da bi se ovi delovi ujedinili i inili stabilan sklop, uvodi
se trei element u kompoziciju, koji e predstavljati
spojnicu izmedju dva razliita, ali nerazdvojna procesa.
Vezivno tkivo izmeu dve jedinice predstavlja
eksperimentalni prostor, tzv. umetniku laboratoriju.
Laboratorija osim to e u fizikom smislu biti nit koja
povezuje dve strukture, ona e i u kreativnom procesu
predstavlajti poveznicu. Prostor laboratorije je osmiljen
kao prostor istraivanja i produkcije, kao i prezentacije
savremneog kritikog istraivanja u digitalnim
umetnostima.
S obzirom na pomenutu istorijsku pozadinu lokacije,
eksperimentalna zona je osmiljena ne samo kao zona
koja povezuje proces stvaranja i izlaganja umetnikih
dela, ve i kao spona izmeu dva veka.
Ve pomenuta elezna konstrukcija mosta posluie kao
polazni oblikovni element pri kreiranju povezne strukure.
Uvodei konstrukciju mosta kao sastavnog dela objekta,
odaje se poast istorijskom nasleu zateenom na lokaciji,
ali se stvara i prostor izvor inspiracije umetnicima koji
e dolaziti u ovaj centar sa eljom da izau iz ve
postojeih okova.
5.2. Funkcija
U funkcionalnom smislu objekat je podeljen na 3 osnovne
zone (slika 2.):
zona produkcije,
zona prezentacije,
zona za istraivanje.
Zona produkcije podeljena je na dve potceline: zonu
namenjenu edukaciji i realizaciju i zonu administracije.
U sklopu zone edukacije postoje uionice, raunarski
centri, sale za prezentacije kao i prostori druenja i
razmene ideja.

Administrativnu zonu ine kancelarije za zaposlene, kao i

sale za sastanke i internet sluba, koja se bavi promocijom
centra.
Zona za istraivanje je multifunkcionalni studijski
prostor, koji nudi mogunost ispitivanja u video i audio
produkciji, kao i istraivanje sa svetlosnim efektima pri
fotografskoj produkciji, a najznaajniji istraivaki proces
je svakako stvaranje digitalnih prostornih instalacija.
Zona prezentacije predstvalja deo objekta koji je otvoren
za javnost. U sklopu ove zone nalazi se veliki izlobeni
prostor, koji nudi razliite mogunosti izlaganja i
prezentacije umetnikih ostvarenja. Osim izlobenog
prostora u sklopu javnog dela objekta nalazi se i kafe u
prizemlju, kao i krovna bata, koja e biti na usluzi svim
graanima.

Slika 3. Izgled objekta

5.3. Programske karakteristike objekta
Centar za digitalnu umetnost (slika 3.) namenjen je
prvenstveno razvoju i popularizaciji savremenog
umetnikog pristupa u stvaranju digitalnih umetnikih
dela. Centar ovakvog tipa karakterie znaaj, koji je
zasnovan ne samo na lokalnom, ve i na regionalnom
nivou. Regionalni znaaj je od kljune vanosti, a da bi se
on postigao program i sadraji, koji se nude u okviru
objekta, moraju biti raznovrsni.
Program objekta je vezan na prvom mestu za edukaciju,
ali veliku ulogu igra i popularizacija i promocija digitalne
umetnosti.
Edukativnom delu programa pripadaju radionice,
seminari, kursevi i festivali. Radionice su posveene
razvoju visokog nivoa idejnih i tehnikih kompetencija
koje obezbeuju iroko obrazovanje iz umetnosti,
izlaganje i razumevanje elektronskih medija i metoda
interaktivne komunikacije, kao i balans izmeu strunog i
opteg obrazovanja. Kompjuterska umetnost je posveena
istraivanju mogunosti digitalnih medija u umetnikom i
eksperimentalnom
kontekstu,
pa
prema
tome
najznaajniju ulogu u edukaciji ima laboratorijsko
istraivanje sa ciljem dokumentovanja i usavravanja
novih tehnologija kao i novih pristupa u oblasti medijske
umetnosti.

2281

U sklopu promovisanja dostignua u svetu digitalne

umetnosti, nudi se mogunost organizovanja interaktivnih
radionica, izlobi, kao i festivala.
Digitalna umetnost nije samo zamenila ostale medije i
alate ve je ustanovila novi set medija, koji ne mogu biti
stvoreni korenjem nekih drugih bilo konceptualnih, bilo
tehnikih metoda. Prouavanje kompjuterske umetnosti
ohrabruje umetnike da proire granice izraavanja na
nain koji je osloboen ogranienja tradicionalnih medija.
6. ZAKLJUAK
Arhitektonsko reenje centra za digitalnu umetnost u
velikoj meri utie na oblikovanje Bijeljine, uvodei nove
sadraje i stvarajui nove ambijentalne celine, koje e
promeniti do sada postojei odnos grada i vodene
povrine kao veoma vanog, ali i nedovoljno iskoritenog
faktora u ovom gradu.
Popularizacijom digitalne umetnosti kako u ovom gradu,
tako i u regionu stvaraju se nove prilike za razvoj i
napredak umetnikog i kulturnog sadraja koje region
moe da ponudi i kao takav moe da parira svetskim
centrima umetnosti.
Digitalna umetnost danas obuhvata, reflektuje i utie na
irok opseg najrelevantnijih drutvenih pojava i
predstavlja dinaminu laboratoriju, koja stvara mona
sredstva umetnikog izraza ljudskog saobraanja sa esto
neispitanim, a jo ee minimalno iskorienim
potencijalima.
Istovremeno, ona je protea brojnim protvrenostima,
paradoksima, nedoslednostima i sukobima izmeu
tehnokratije, oportunizma, povrnosti i nerazumevanja na
jednoj i inteligentnih, kritikih, promiljenih sutorskih
prstupa na drugoj strani [5].

7. LITERATURA
[1] G. Kalen, Gradski pejza, Beograd: Graevinska
knjiga, 1971.
[2] V. Lazarevi Eva, Urbana rekonstrukcija , Beograd
1999.
[3] Phoebe Crisman, From industry to culture: leftovers,
time and material transformation in four
contemporary museums,
The Journal of
Architecture 12/4, September 2007.
[4] D. alovi, Tematizacija drutvenih pitanja u
digitalnoj umetnosti. Kultura (2011): 74-87.
[5] D. Grba, Digitalna umetnost: zakljuak ili uvod ,
Izvod sa pedavanja poetike digitalne umetnosti, 2010.
Kratka biografija:

2282

Kristina Lalovi roena je u Sarajevu 1990.

god. Osnovne akademske studije zavrila na
Fakultetu tehnikih nauka, oblast Arhitektura
i urbanizam, 2012. godine. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektura i urbanizam Centar digitalne
umetnosti odbranila je 2013.god.
Karl Mikei (1978), diplomirao je na
Univerzitetu u Novom Sadu, na Fakultetu
tehnikih nauka 2005. godine. Zaposlen je
kao asistent na predmetima Arhitektonsko
projektovanje
1/2
i
Arhitektonsko
projektovanje kompleksnih programa.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.455

WELLNESS SPA CENTAR

WELLNESS SPA CENTER
Milica Lugonja, Marko Todorov, Jelena Atanackovi Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj U okviru ovog rada obrauje se tema
relaksacije i odmora u harmoniji sa prirodom. Istrauju
se naini odmora i oputanja duha i tela kao i mesta
namenjena toj funkciji. Iz tog istraivanja proizilazi
projekat SPA Wellness centra na Popovici.
Abstract The theme of this master thesis is connection
between man and nature in order to achieve truly
relaxation. The research observes numerous methods
and ways of relaxation from ancient times to the present.
Final result of the research process is architectural
project of wellness center in Popovica.
Kljune rei: Spa, wellness, centar, odmor, arhitektura,
priroda, relaksacija, harmonija
1. UVOD
Projekat je nastao na osnovu istraivanja duhovnog i
arhitektonskog aspekta javnih kupatila i prostora za
relaksaciju kroz istoriju civilizacije, njihovu evoluciju u
vremenu brzog ivljenja. Takoe, istraivanje se odnosi
na metode oslobaanja od stresa i oputanja duha i tela
kroz istoriju. U kontekstu uloge i organizacije centra
arhitektonski dizajn nije neutralan nego ekspresivan i
upadljiv. Zgrada je utisnuta u pejza, kao posebno mesto,
vizelno drugaije od susedstva, a opet direktno povezano
sa njim. Cilj projekta je da se Popovici doda sutinski
inilac razvoja i da se u blizini grada nae mesto za
pronalaenje potpunog mira i odmor, mesto za
oslobaanje od stresa kome je gradski ovek danas
svakodnevno izloen, mesto za stvaranje harmonije duha i
tela.
Pojam SPA odnosi se na latinsku izreku Salus per
Aquam, to bi znailo vodom do zdravlja. U Belgiji
postoji istoimeno mesto sa termalnim vodama i
raznovrsnim tretmanima za poboljanje lepote i telesne
koncentracije. Kada je re o pojmu wellness, on je nastao
1961. godine, kada ga je dr Halbert L. Dan (Halbert L.
Dunn) pomenuo u svojoj publikaciji High Level
Wellness. On je video wellness kao nain ivota, kojim
se mogu dostii vii nivoi fizikog i psihikog
dobrostanja. Dalje je elaborirao na filozofiji koja je, od
poetka, viedimenzionalna, a bazira se na linu
odgovornost i svest o ivotnoj sredini. U to vreme, bio je
prilino usamljen u svojim stavovima. Voda je uvek
smatrana veoma vrednom i posebnom supstancom. Ideja
o korienju vode u lekovite svrhe nije novog datuma.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Jelena Atanackovi Jelii, vanr.prof.

1.1. Istorijski kontekst

Jo od antikih vremena, termalne vode su koriene za
leenje mnogih zaraznih oboljenja, te za postizanje
dobrostanja i relaksaciju. Najstarija mesta, posveena pre
svega kupanju, nalaze se u Indiji, a smatra se da su
izgraena pre 2000. godine p.n.e. Kupatila iz perioda od
1700. do 1400. godine p.n.e. naena su na grkom ostrvu
Krit, dok su ostaci koji potiu iz 1350. godine p.n.e.
naeni u Egiptu. Prva lekovita kupatila vezana su za
gimnazijume (gimnasie), u kojima se nalazila iskljuivo
hladna voda. Do njihove pojave dolo je krajem V veka
p.n.e., i to u okviru kompleksa, nezavisnih instalacija koje
su se nalazile po celom gradu. Kako u grkoj, tako u
rimskoj civilizaciji, kupatila su predstavljala vrlo
specifian ritual tela, nege povezane sa fizikim vebama,
masaama uljima, kupanjima na razliitim temperaturama
vode, kao i ienjem tela preznojavanjem, uljima i
mastima na bazi krema. Obe kulture imale su veliku ulogu
kada je re o istorijatu higijene, pre svega, masai. U to
vreme, smatralo se da nita ne isti bolje od kupke koja
je iskombinovana sa vrelom i hladnom vodom, te
komponentama kosmosa: zemljom, vodom, vazduhom i
vatrom.
Svemu tome samo su doprinele masae tela sapunima,
parfemima i uljima, te tako, zaokruila iskonske blagodeti
vode.
Grka je bila civilizacija koja je davnanji obiaj kupanja
u rekama, jezerima i morima, do tada karakteristian za
sve kulture, pretvorila u kompleksnu tehnologiju koja je
zahtevala i posebne graevine.
Rim je, sa druge strane, stvorio kompletniju i konanu
verziju ovih objekata. Rimljani su prevazili i Grke i
njihovu ljubav prema kupanju, te time doveli do izgradnje
velikog broja javnih kupatila. Javno korienje vode
imalo je ovde politiku i socijalnu dimenziju, pored
higijenske, a vremenom su dolazila i nova znaenja,
povezana sa relaksacijom, povraajem snage, igrama i dr.
Terapeutske vode razliitih biomedicinskih karakteristika,
smatrane su za izraz boanske sile, te su pre svega terme
bila mesta oboavanja.
Kada je re o najpoznatijim termama, one su izgraene u
toku vladavine rimskih careva, i to: Nerona (54-68),
Domicijana (81-96), Karakale (197-217), Dioklecijana
(284-305) i Konstantina (305-337). Najvee i
najsavrenije su Karakaline terme u Rimu, izgraene
izmeu 211. i 217. godine. Karakaline terme (Slika 1.)
predstavljale su grad za sebe, raskono ukraen
mermernim statuama, raznobojnim podnim mozaicima,
freskama, vrtovima sa cvetnim rundelama, bogato
opremljenom bibliotekom, senovitim mestima za odmor.
U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupaa.
Pored ovih javnih termi, postojala su i privatna kupatila
(balineum).

2283

-Refleksologija
-Senzitivna masaa
-Jumeiho masaa
-Ajurveda
-Akupresura
-Reiki masaa

Slika 1. Karakaline terme

Terme nisu reavale samo osnovne potrebe higijene, ve
su bile sastavni deo novog naina ivota, u okviru kog se
vodilo rauna i o drugim ovekovim potrebama.
Ukljuivanje biblioteka i dvorana za diskusije ili javna
itanja, kao i sportskih terena, restorana i trgovina, uinilo
je terme veoma popularnim mestima za okupljanje.
U srednjem veku, hrianska crkva govori o tome da je
istoa duha mnogo vanija od istoe samog tela, i ila je
do te mere da je zastupala stavove da su rimska kupalita
legla perverzije.
Ovo je dovelo do popularizacije ideje da su javna kupatila
u gradovima bila mesta sa loom reputacijom, to je
vremenom dovelo i do njihovog propadanja, te konano,
prestanka korienja. Lina higijena i briga o telu bila je
neto o emu se malo brinulo.
Invazija Muslimana u Junoj Evropi donela je sa sobom,
izmeu ostalog, izgradnju javnih kupatila u skoro svim
gradovima. Kasnija osvajanja panskih katolikih
kraljeva, koja su kulminirala proterivanjem Muslimana
1942. godine, privela su kraju te obiaje, barem u sluaju
Iberijskog poluostrva. U meuvremenu, ljudi na dalekom
Istoku su vekovima gajili kulturu higijene, sa Japanom na
elu.
Tamo je istoa, dodue, bila neto intimno. Meutim,
postojala su javna kupatila, koja su bila locirana blizu
izvora vrele ili lekovite vode to je bila praksa koja se
nastavila do dananjeg vremena. Tek u 18. i 19. veku, sa
pojavom klasine kulture, zapadni svet menja svoje
navike, kada je re o higijeni, i poinje da smatra vodu za
lekovit i efikasan element.
1.2. Masaa
Masaa je jedan od najjednostavnijih i najstarijih naina
leenja. Re "masaa" potie od arapske reci "massa" to
znai dodir. Ona predstavlja dvosmerni tok dodira ruku i
tela, meusobnu razmenu energije izmeu terapeuta i
pacijenta. Dodir je sutina i osnova svake masae.Za
oveka je dodir od velike vanosti jer mu uliva oseaj
topline, sigurnosti, zadovoljstva, ugodnosti i vraa mu
ivotnu snagu [1] .
Masaa je poznata od kad je sveta i veka. Pominje se u
svim kulturama od Grke, Egipta, Rima, pa sve do
Bliskog istoka. Koreni masae potiu od kineske kulture
koja je pre 4700 godina koristila masau za ublaavanje
bolova usled tekog fizikog rada.
Postoji vie metoda masaa od kojih su najpoznatije
tradicionalne masae:
-ijacu

1.3. Meditacija
Termin "meditacija" potie od latinske rei "meditatio"
to znai "razmiljati o neemu". Ona predstavlja
duhovnu vebu, vetinu usmeravanja panje prema sebi i
potpunu svest o oseanjima i mislima koje protiu umom.
Meditacija je drevna tehnika pomou koje se fiziko i
suptilno telo dovode u harmoniju, oslobaajui se
energetskih blokada i pojaavajui energetski protok.
Izvorno meditacija je proizala iz iz istone mudrosti i
imala je izriito duhovno znaenje.
Meditacije se ubrajaju u grupu dokazanih alternativnih
terapija i moe se shvatati kao medicina za um i telo [2] .
Postoji mnogo vrsta meditacija od kojih su najpoznatije:
-Transcendentalna meditacija
-Zen meditacija
-Budistika meditacija
Izbor meditacije se pravi na osnovu linih afiniteta i
potreba.
2. DUH MESTA
Mnogo puta je u teoriji i praksi korien izraz "genius
loci" koji se odnosi na doivljaj mesta, istiui kako je
svako mesto drugaije i posebno. Doivljaj mesta nastaje
razumevanjem njegove istorije, morfogeneze, humane i
fizike geografije.
2.1. Fruka Gora
Ova usamljena ostrvska planina u jugoistonoj periferiji
Panonske nizije,odnosno na jugu Vojvodine pripada
Srbiji. Nalazi se izmeu reka Save i Dunava i naziva se
jo i Sremska Fruka Gora.
U vreme starih Rimljana Fruka Gora je nosila naziv
"alma Mons" to znai plodno brdo. Osnovna
karakteristika ove oblasti je postojanje brojnih, ugroenih,
retkih i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta. Nie
predele planine prekrivaju vinogradi i panjaci dok se na
visinama iznad 300m nadmorske visine nalaze ume.
Posebnu vrednost Fruke Gore predstavljaju manastiri
kojih ukupno ima 16 na planini. Poznati su po svojoj
specifinoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i
freskama.
Znaajni tranzitni pravci u blizini planine su autoput
Beograd-Zagreb i pruga istog pravca, meunarodna pruga
Beograd-Budimpeta dva meunarodna puta istog pravca
i regionalni put Beograd- Ruma.
3. TIPOVI WELLNESS SPA CENTARA
Postoji nekoliko tipova wellness spa centara:
-Gradski wellness spa centar dnevni centri se nalaze u
veim gradovima i namenjeni su mahom zaposlenim
ljudima koji trae odmor i otklanjanje stresa. U svetskim
metropolama, ovakvim centrima uglavnom upravljaju
renomirane kozmetike kompanije. Usmereni su na
tretmane i programe koji se lako mogu prilagoditi radnom
dnevnom ritmu ili vikendu.

2284

-Rezidencijalni wellness spa centar u

rezidencijalnim naseljima, klupski wellness spa centar
takoe u velikim gradovima ili njihovoj neposrednoj
blizini, svoje usluge pruaju iskljuivo lanovima.
-Hotelski wellness spa centar uglavnom za boravak
tokom vikenda ili kraih odmora. Koriste ih mahom
poslovni ljudi za boravak tokom poslovnih putovanja.
esto se nalazi u nekoj prirodnoj oazi, ali u neposrednoj
blizini veeg grada.
-Terapeutski wellness spa centar tretmani u okviru
ovakvog jednog centra sprepavaju ili smanjuju posledice
medicinskih zahvata, - wellness spa prirodnog lokaliteta
uglavnom u sklopu nacionalnih parkova, koji mogu
pruiti rekreaciju u prirodi.
-Brodski wellness spa centar nalazi se na velikim
brodovima za krstarenje. Ovakav jedan centar ima sve to
bi imao i centar na kopnu, ali prilagoeno brodskim
uslovima.
-Holistiki wellness spa centar ovde je naglasak
stavljen na kompletne prirodne postupke, koji su kao
pojedinani programi, sastavni deo skoro svakog wellness
centra.

Prostor u kamenu je dizajniran tako da se ne takmii sa

ljudskim telom nego da mu se dodvorava. (Slika br. 3).

3. STUDIJA SLUAJA-TERME U VALSU

(THERME VALS), VAJCARSKA

Urbanistiko-prostorini koncept prikazuje ideju da se

prirodna harmonija iz neposrednog okruenja i lokacije
oslika u samom objektu. Lokacija na kojoj se nalazi
projekat je Kraljeva stolica na Popovici, odakle se prua
pogled na ceo Novi Sad, Sremsku Kamenicu i
Petrovaradin to daje dodatne mogunosti za razvoj ovom
mestu.
Do parcele se dolazi pristupnom saobraajnicom uz koju
se nalazi parking prostor za posetioce. Na samoj parceli se
nalaze dve saobraajnice. Od kojih jedna slui za radnike
i unos potrebnih nabavki. Uz ovu saobraajnicu smeteni
su parkinzi za zaposlene. Druga saobraanica je iskljuivo
za vozila koja odnose otpad iz objekta. Glavni ulaz za
posetioce je peakom stazom povezan sa ulicom i
parkingom.

Arhitekta ovog objekta je Peter Zumthor, graen je u

periodu 1993-1996.god. Koncept ovog projekta se bazira
na samoj lokaciji. Namera je da se stvori oblik peine ili
kamenoloma. Proimanje sa prirodom se ogleda u
krovnom vrtu kojim se stvara utisak kao da se brdo
nastavlja preko samog objekta. Inspiracija za dizajn je
kamen koji se koristi u dizajniranju sa velikim
potovanjem u kombinaciji sa vodom i stenom. Ova
zgrada od kamena i stena ustvari predstavlja velianje
same planine jer je to "zgrada od planine" (Slika br. 2.).

Slika br. 3. Enterijer Terme u Valsu

4. PROJEKAT CENTRA NA POPOVICI
4.1.Urbanistiko prostorni koncept

4.2.Arhitektonski koncept
Koncept samog oblikovanja objekta zasniva se na
modernistikim idejama [3] . Primenjene su velike
staklene povrine u trakama na fasadi, skeletni sistem,
bela boja, ravni zeleni krovovi.

Slika br. 2. Terme u Valsu, vajcarska

Ovaj prostor je namenjen posetiocima koji e ponovo da
otkrivaju ari drevnog kupanja. Kombinacija svetlosti i
senki, linearnih elemenata, otvorenih i zatvorenih prostora
predstavlja senzualno doivljavanje lokacije. Kada je u
pitanju raspored prostorija one navode posetioca na jasno
predvienu putanju kretanja kroz objekat. Ali mu
ostavljaju mogunost i da sam istrauje prostor.
Kada su u pitanju vizure u ovom prostoru, perspektova je
potpuno iskontrolisana i ona ili zaklanja pogled ili ga
obezbeuje.
Posebni ulni efekti su postignuti kotrolom refleksije
vode, povrina, vodene pare, boja, svetlosti, akustno
iskontrolisanim kljuanjem vode, toplim kamenjem.

4.3.Programsko-prostorna organizacija
Korisnici prostora se mogu podeliti u dve grupe:
-zaposleni
-posetioci
Prema ovoj podeli je podeljen i prostor unutar objekta.
Zgrada se sastoji iz tri etae od kojih je prva-suteren
namenjena iskljuivo zaposlenima dok su druge dve,
prizemlje i sprat stavljaju na raspolaganje posetiocima.
Kada je u pitanju namena prostora objekat moemo
podeliti na etiri velike zone:
-Zona glavnog ulaza
-Zona spa i wellness
-Zona restorana i kuhinje
-Zona za tehnike prostorije
Najvea od ove tri zone je zona za spa i wellness sadraje
koja se prostire delom u prizemlju i na celom spratu. Ona
se sastoji iz prijemnog dela odakle se posetioci
usmeravaju kroz svlaionice do bazena, terase, bara,
sauna ili na sprat gde su sobe za masae i sale za vebanje

2285

i meditaciju. U ovoj zoni sve je podreeno

odmoru,relaksaciji i uspostavljanju harmonije duha i tela
(Slika br. 4).

Centar za cilj ima da svaki pojedinac, posetilac centra,

postigne linu harmoniju i razvoj duha i tela kroz njihovo
zajedniko oputanje. Na taj nain podie se na vii nivo
nain na koji se ophodimo prema nama samima, drugima
i svetu uopte.
Centar je zamiljen kao mesto za odmor, relaksaciju,
vebanje, oputanje, leenje, a sve na putu ka linom
razvoju. Dolazak u centar je ne samo vizuelno, nego i
jedinstveno ulno i duhovno iskustvo s' obzirom na to da
je potpuno drugaiji od ostalih mesta sa slinom
funkcijom u blizini.
6. LITERATURA
[1] Da Liu, Tai u uan i meditacija, Esotheria,
Beograd, 2004.

Slika br. 4. Bazen sa terasom

Druga zona je restoranska koja se prostire u preostalom
delu prizemlju. Ova zona je povezana sa suterenom u kom
se nalazi kuhinja. Osim restoranske sale, vaan prostor u
ovoj zoni je terasa koja je svojevrsan vidikovac.
Trea zona je zona koja se nalazi u suterenu, delom
ukopanom u teren. Namenjena je tehnikim prostorijama,
kotlarnici, strujomerima, vodomerima, veernici i
prostoriji za zaposlene sa svlaionicama za radnike
kuhinje.
4.4.Materijali
Materijali koji domniriaju u ovom projektu su beton kao
nosei materijal, staklo i drvo. Staklo kao vizuelna veza
unutranjeg i spoljanjeg prostora. Drvo je upotrebljeno
na terasama kao podna obloga i asocijacija na umu koja
okruuje parcelu. Kada je u pitanju konstrukcija objekta
primenjen je betonski, skeletni sistem kao najadekvatnije
reenje (Slika br. 5).

[2] Milenko Vlajkov, Na sopstvenom tragu:relaksacija i

meditacija, Novi Sad, 1990.
[3] Le Korbizije,Ka pravoj arhitekturi, Graevinska
knjiga, Beograd, 1977.
[4] Zoran Gruii, Branislav Kosti, Svet energija,
Yutopag, Novi Sad, 1999.

Kratka biografija:
Milica Lugonja roena je u Jajcu 1989. god.
Diplomirala je na Fakultetu Tehnikih Nauka
u Novom Sadu 2012.god. iz oblasti
arhitekture i urbanizma. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
projektovanje u arhitekturi i urbanizmu
odbranila je u septembru 2013.god.
Marko Todorov roen je 1979. godine u
Novom Sadu. Osnovne i master studije
arhitekture zavrio je na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu. Student je doktorskih
studija iz oblasti arhitekture i urbanizma, a od
2008. godine je angaovan na Departmanu za
arhitekturu i urbanizam kao asistent.

Slika br. 5. Glavni ulaz u centar

5. ZAKLJUAK
"Sve to je ovek potrebno za usmeravanje ka duhovnom
razvoju, nalazi se u njemu samom" [4].
U dananje vreme materijalizma, svakodnevnog brzog
ivljenja, potreba za mestom u kome ete se oseati
relaksirano, smireno, oputeno je preko potrebna. Upravo
to nudi centar na Popovici, kao objekat koji je na samo 15
minuta vonje od grada u potpuno prirodnom okruenju i
harmoninoj atmosferi sa okolinom (Slika br. 6).

Slika br. 6. Oslikavanje prirodnog okruenja na staklu

2286

Jelena Atanackovi Jelii roena je 1977.

godine u Novom Sadu. Doktorirala je
2007.god. na Fakultetu tehnikih nauka. Kao
vanredni profesor, vodi zntn broj predmet
n osnovnim, mster i doktorskim studijm,
preteno
se
bvei
rhitektonskim
projektovnjem, projektovnjem i dizjnom
unutrnjeg prostor, univerzlnim dizjnom i
odrivim rzvojem, ko i temm veznim z
plnirnje i uprvljnje grdom..

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711

ARHITEKTONSKO URBANISTIKA STUDIJA PIJACE PORED ROKOVOG POTOKA

U PETROVARADINU
ARCHITECTURAL AND URBAN STUDY OF MARKET PLACE NEAR THE ROKOV
STREAM IN PETROVARADIN
Nikola Stjelja, Bojan Tepavevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Cilj rada Arhitektonsko urbanistika
studija trnice,
je da prikupljene ideje i modele
referentnih primera savremene prakse ove tipologije
primeni u sklopu jednog integrisanog reenja na nivou
idejnog plana pijace sa drugim, manje ili vie, slinim
arhitektonskim programima. Novi arhitektonski kompleks
je u direktnoj vezi sa planiranom urbanom
rekonstrukcijom stambene zone VIII u Petrovaradinu u
kojoj se nalazi, stoga je i ona obuhvaena istraivakim i
projektantskim delom rada. Ideja je bila da se na ovaj
nain dobije jedan holistiki pristup temi formiranja
novog optinskog centra lokalnog znaaja oslonjenog na
tradicionalno okupljalite koje predstavlja pijaca.
Abstract The aim of this architectural and urban study
of a marketplace is to use gathered ideas and models of
reference examples in the field of contemporary
architectural practice to design a project for market place
that will also integrate different architectural programs
within one complex solution. The new architectural
hybrid has insuperable connection with the planned
urban reconstruction of the residential zone VIII in
Petrovaradin where it should be located. This is why the
theme of urban reconstruction is also included as the part
of the study and as a wider part of architectural project.
The idea was to gain a holistic approach to the issue of
forming a new municipal center of local relevance relying
on the traditional gathering of a marketplace.
Kljune rei: Pijaca, trni centar, kulturni centar,
Petrovaradin, vieporodino stanovanje
1. UVOD
Osnovna ideja ove studije bilo je istraivanje savremenog
koncepta tipologije trnice i primena tih principa na
konkretan projekat novog pijanog prostora na teritoriji
grada Novog Sada. Prouavajui stambenu zonu VIII u
Petrovaradinu uoava se da ve postoji izjanjena potreba
za objektom koji e objediniti pijacu, komercijalne i
druvene sadraje. Takoe, analizom savremene
tipologije pijace kao mesto susreta u gradu, uoava se da,
osim svoje osnovne funkcije, danas ona esto prerasta u
odreeni hibrid koji kombinuje razliite javne programe.
Meutim, iako je grad zreo za ideju o novoj hibridnoj
pijaci njegovi trenutni kapaciteti i urbana struktura ne
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Bojan Tepavevi, docent.

daju dovoljno snaan kontekst neophodan za formiranje

ovakvog kompleksa. Stoga sam rad obuhvata i
urbanistiku studiju odabrane lokacije, koja ima za cilj da
oblikuje konkretnu stambenu zonu i formira sliku
budueg gradskog tkiva. Sa novim urbanim kontekstom
uobliava se i ideja novog arhitektonskog kompleksa koji
treba da objedini poslovni, kulturni i sportski ivot
konkretne stambene zone, ali i cele optine Petrovaradin.
2. UA SITUACIJA STAMBENA ZONA VIII U
PETROVARADINU
Podruje date arhitektonsko urbanistike studije predstavlja deo stambene zone VIII u Petrovaradinu. Teritorija
planiranog urbanistikog zahvata nalazi se izmeu dravnih puteva I reda Novi Sad Begrad (kroz Preradovievu
ulicu) i Novi Sad Ruma (ulica Rakog) koji se presecaju, a troguao je zatvoren ulicom Vuka Isakovia koja spaja prethodne dve. Podruje urbanistike analize rada obuhvata blokove oko definisane teritorije i onih u sklopu nje.
2.1. Osnovne urbanistike karakteristike
Prostor obuhvaen planom se nalazi na takvoj udaljenosti
u odnosu na centralno gradsko podruje Novog Sada da u
tom smislu predstavlja povoljnan prostor za formiranje
stambene zone vee gustine naseljenosti. Intenzivan
tranzitni saobraaj okolnih ulica stvara potencijal za
formiranje poslovnog prostora i zanatskih radnji.
Postojei objekti preteno su tradicionalnog tipa dunih
kua. Du Ulice Rakog vie je oronulih objekata sklonih
padu, zatvaraju se postojei lokali, a novi porodini
objekti se grade dublje u parceli, pri emu se ulini
objekti zamenjuju garaama i visokim neprozirnim
ogradama. Na ukupnom analiziranom podruju nema
objekata koji su na spisku prethodne zatite niti
registrovanih zatienih kulturnih dobara, kao ni
evidentiranih prirodnih vrednosti.
Rokov potok koji je delimino regulisan betoniranim
koritom, ali je neodravan i zaklonjen jednoporodinim
parcelama. Potok je plitak i irine oko 1m, osim u
periodima otapanja snega sa Fruke gore kada
preplavljuje celo korito irine 7m i dubine oko 1,5m.
Ovaj zeleni pojas Rokovog potoka svakako ima izvestan
ambijentalni potencijal, ali ostaje zakriven privatnim
parcelama, pa se stie utisak da je i on sam privatno
vlasnitvo jer nema niim jasno naglaen javni karakter.
2.2. Postojea namena zemljita sa bilansom i
urbanistikim parametrima
Na generalnom planu povrina grada Novog Sada,
analizirana lokacija se prostire preko tri zone (zone za
opte stanovanje, zone za vieporodino stavnovanje i

2287

zone porodinog stanovanja) i preko jednog javnog

gradskog prostora (postojea zelena pijaca).
Iako su ukupan stepen iskorienosti od 23,14% i
koeficijent izgraenosti od 0,5 relativno niski, ak i za
porodinu stambenu zonu, postoji veliki nesklad meu
blokovima koji je vidljiv i u volumenima i morfologiji
same izgraene sredine (kompletni urbanistiki parametri
su na strani 9).
Osim blokova istono od Preradovieve ulice,
najzastupljeniji su prizemni objekti ili objekti spratnosti
P+1, u vidu jednoporodinog stanovanja sa niim
koeficijentom izgraenosti i relativno niskim stepenom
iskoritenosti parcele. Grupisani su obino po obodu
parcele odnosno na regulacionoj liniji i tako zatvaraju
privatne parcele. Veliko odstupanje po urbanistikim
parametrima, ali i morfologiji i tipologiji, predstavljaju
dva bloka vieporodinog stanovanja sa zgradama
spratnosti P+7.
U okviru samog prostora obuhvaenog planom nalazi se
samo jedan objekat od znaaja zelena pijaca, a u
analiziranom podruju je (to) osnovna kola . Oni slue
kao reperi za odreivanje peakih pravaca poto su
njihovi korisnici preteno neposredni stanovnici.
3. PROJEKTNI ZADATAK ARHITEKTNOSKO
URBANISTIKE STUDIJE
Projektni zadatak formiran je uz pomo detaljne
urbanistike analize podruja kao i postojeih gradskih
planova o daljem razvoju stambene zone VIII u
Petrovaradinu. Osnovni cilj projekta jeste formiranje nove
stambene zone, prepoznatljivog identiteta, kao i novog
centra lokalne zajednice koji nedostaje optini
Petrovaradin.
Urbanistikim reenjem utvruju se regulacione linije
potoka, proirenja ulinih regulacija i zone izgradnje
planiranih objekata, njihov tip i spratnost primereni
okruenju. Regulacija Rokovog potoka vri se u cilju
zatite prostora od bujinog plavljenja i zagaenja
vodotoka, ali uz ozelenjavanje obala radi formiranja
privlanog i pristupanog javnog prostora kojim e se
nadovezati na turistiko-sportsko-rekreativnu zona
Alibegovca na jugozapadu i sa zelenilom na severoistoku.
Formiranjem zone potoka, odreuju se nove granice
blokova, a samim tim pomeraju se i regulacione linije ka
ulici, kako bi se dobile ire peake staze, bolja
preglednost raskrsnice i prostor za parking.
Arhitektonski aspekt projektnog zadataka proizilazi iz
novog urbanistikog reenja koje se posebno odnosi
prema najsevernijem bloku. Izgradnja nove saobraajnice,
nove regulacije blokova i potoka podrazumevaju
izmetanje postojee pijace u novi objekat komercijalnog
i drutvenog karaktera. On e predstavljati novi centar
lokalne
zajednice
objedinjavajui
tradicionalno
okupljalite koje predstavlja pijaca, poslovne delatnosti i
prostor za kulturne i sportske aktivnosti stanovnitva.
4. URBANISTIKO REENJE STAMBENIH
BLOKOVA OKO ROKOVOG POTOKA
Analizirajui poloaj saobraajnica i topografije terena
namee se kao logino reenje formiranje stambenih
nizova du ulica Rakog i Preradovieve koje e
oblikovati zelenu zonu Rokovog potoka unutar bloka.

Time se stvara prijatan javni ambijent u sklopu stambene

zone, pogodan za igralita i razliite sportsko-rekreativne
sadraje. Takoe, pravac kojim se pruaju stambeni
nizovi je sever-jug to je vrlo povoljno jer se postie
osunanost dominantnih fasada.
Posmatrajui postojeu izgraenu sredinu, uvia se veliko
odstupanje u arhitektonskoj tipologiji stanovanja. U tom
smislu, novoplanirana celina treba da se uklopi u
postojee urbano tkivo i predstavlja prelaz izmeu ove
dve tipologije. Ovakvom organizacijom dobijaju se vrlo
povoljni urbanistiki parametri: koeficijent zauzetosti oko
30% i stepen iskoritenosti oko 1,1 koji su u domenu
optimalnih vrednosti za kvalitetnu stambenu zonu.
Formiranje niza poluatrijumskih celina uz potok
omoguava stvaranje zasebnih ambijentalnih segmenata
razliitog javnog i polu-javnog sadraja, koje se
nadovezuju na zelenu zonu potoka. Urbanistikim
reenjem predvieno je postavljanje igralita i razliitih
sportskih i rekreativnih sadraja. Sve celine povezane su
etalitem i biciklistikim stazama, kao i peakim
mostovima preko Rokovog potoka pozicioniranim u
skladu sa dominantnim peakim pravcima.
Koncept arhitektonskog oblikovanja stambenih lamela je
proistekao iz ideje formiranja prelazne zone iz
jednoporodninog stanovanja u vieporodino. Koristei
razliku u spratnosti izmeu lamela du ulice i onih u
bloku formirana je dinamina struktura. Ovaj niz objekata
je kontinualna i monolitna celina u svojoj materijalizaciji,
ali je i jasno segmentisana u vie volumena arhetipskih
kua sa dvovodnim krovom. Ovakvo reenje ima za cilj
da pomiri dva naizgled konfliktna interesa: potreba
stanovnika za privatnou i potreba grada za prostorom.
5. ARHITEKTONSKI PROJEKAT
VIENAMENSKOG CENTRA SA PIJACOM
5.1. Arhitektonski program projekta i funkcionalne
eme
Arhitektonski program vienamenskog centra odreen je
poetnom idejom o izmetanju zelene pijace u novi
objekat usled rekonstrukcije cele stambene zone. Logino,
na trnicu kao mesto okupljanja, nadovezuje se ideja o
uklapanju razliitih komercijalnih sadraja koja je takoe
oslonjena i na blizinu tranzitnih puteva i veliku
frekventnost ljudi i robe na datoj lokaciji. Nedostatak
drutvenih i kulturnih prostora u ovom delu grada takoe
pronalazi svoje reenje u okviru ovog kompleksa, jer se
smatra da bi u sinergiji sa komercijalnim sadrajima
mogao da privue vie posetilaca i formira novi centar
lokalne zajednice Petrovaradina.
Analizirajui aktuelne i budue zahteve trnice zakljueno
je da je pored otvorene zelene pijace neophodno stvoriti i
zatvoreni klimatizovani prostor za prodaju kvarljive robe,
poput proizvoda od mleka, jaja i mesa, kao i formiranje
posebnih lokala oblikovanih tako da se mogu prilagoditi
radu najrazliitijih trgovina i uslunih delatnosti koje bi se
nale u okviru same pijace. U funkcionalnu emu uzima
se u obzir i mogunost pristupa servisnih vozila. Takoe,
formiranje ulaza i pasaa koji e usmeravati kretanje
korisnika mora se nadovezati na dispoziciju tezgi u okviru
otvorene zelene pijace, kako bi se stvorio logian i fluidan
prostor za korisnike. Pratei sadraji ove celine su: javni
toalet, esma i javna kontrolna vaga.

2288

Funkcionalna ema trgovinskog centra ima relativno

jednostavno reenje dobijeno korienjem osnovinih
principa formiranja komercijalnog prostora. Osnovno
polazite je kretanje korisnika koje treba da ima logini
sled i obezbedi lako snalaenje u prostoru kroz velike,
komotne koridore. Uz njega neophodno je smestiti i
atraktivne ugostiteljske sadraje koji su u odreenoj
simbiozi sa trgovinskim centrima i u neraskidivoj vezi sa
savremenim potroakim nainom ivljenja.
Posebnu celinu predstavlja prostor namenjen kulturnim i
drutvenim
sadrajima.
Iako
on
podrazumeva
kompleksnije funkcionalne zahteve, njegovo prostorno
reenje treba da bude celovito i jednostavno kako bi
omoguilo eventualne transformacije i za budue kulturne
i drutvene potrebe lokalne zajednice. Detaljnim planom
regulacije definisani su programski zahtevi ove celine
koja treba da objedinji dve manje vienamenske sale,
bioskopsku salu, kancelariski prostor i veliku salu koja e
biti pogodna za odravanje razliitih kulturnih i
drutvenih dogaaja.
Rezultat kombinovanja razliitih arhitektonskih programa
je hibridno reenje koje ima za cilj da prostorno
adekvatno udomi ove sadraje u skladu sa svim
konstruktivno-tehnikim, funkcionalnim, ambijentalnim i
ostalim zahtevima svakog od njih.
5.2. Prostorno-oblikovni koncept
Prostorni koncept vienamenskog centra najvie se
oslanja na novi urbanistiki kontekst stambene zone,
odnosno novonastalih stambenih nizova. Oblikovno
reenje nadovezuje se na ova dva niza koji se sueljavaju
kod same raskrsnice i tako formiraju veliki poluatrijumski
prostor u sklopu samog kompleksa. Usled toga izmeu
dve lamele ubacuje se jo jedna poprena koja e
obezbediti neophodne kapacitete objekta i ujedno podeliti
prostor unutar lamela na atrijumski i poluatrijumski.
Svojom morfologijom objekat se sa jedne strane zatvara
prema frekventnoj raskrsnici i samim tranzitnim
putevima, a otvara se prema stambenom naselju i
zelenoj zoni Rokovog potoka.
Uklapanje arhitektonskih programa u dobijeni volumen,
izvreno je prema njihovim funkcionalnim emama u
skladu sa reimom rada. Trnica i pratee samostalne
trgovine kao osnovna i najfrekventnija celina,
podrazumevaju veliku koliinu estih korisnika iz
preteno neposredne sredine koji uglavnom dolaze na
lokaciju kao peaci i relativno kratko se zadravaju u
okviru nje. Trni centri, naroito oni poput outleta, imaju
neto drugaiji profil korisnika. Oni dolaze iz ire sredine,
i pored javnog saobraaja koriste razliita prevozna
sredstva, to podrazumeva vee prostore za parkiranje
automobila, motora i biciklova. Takoe, njihov boravak u
trnom centru neto je dui pa se pored trgovina u sklopu
njega nalaze i ugostiteljski sadraji koji programski
nadopunjuju ovu celinu. Trea celina je od ireg znaaja
za lokalnu zajednicu, tako da nju karakterie veliki broj
posetilaca vremenski koncentrisan u odreenim delovima
dana ili sedmice, u zavisnosti od organizovanih
aktivnosti. Na osnovu ovih uslova izvrena je segregacija
arhitektonskih programa po etaama, sa zajednikim
vertikalnim komunikacijama i instalacionim vertikalama.
Tako su trnica i samostalne trgovine smetene u
prizemnu etau kako bi bile lako pristupne stanovnitvu u
neposrednom okruenju, a pratei ovu logiku na drugoj

etai smeten je trni centar. Prostorije koje zahtevaju

najveu spratnu visinu i koliinu prirodne svetlosti su u
sklopu kulturno drutvenih programa i zbog toga
izmetaju se na poslednju, treu etau. U blizini
vertikalnih komunikacija pozicioniraju se zajednike
instalacione vertikale i ugostiteljski sadraji koji takoe
postaju zajedniki za ceo kompleks.

Slika 1. Razvoj prostornog koncepta i materijalizacia

Analizirajui arhitektnoske programe dolo se do
zakljuka da pored zajednikih ulaza u kompleks, zbog
razliitih vremenskih reima funkcionisanja i poseenosti,
treba formirati i zasebne ulazne. Na ovaj nain omoguilo
bi se iskljuivanje odreenih sadraja iz kompleksa u
periodima kada se odravaju ili nisu u funkciji, bez
ometanja rada drugih. U okviru ovog ogranienja javlja se
ideja da se od dugakih krovnih ravni formira velika
pasarela koja e omoguiti peaki pristup svim
sadrajima bez korienja konvencionalnih vertikalnih
komunikacija. Ovaj peaki potez svojim pozicijom,
materijalizacijom i zelenilom ima tenju da se nadovee i
produi postojee etalite du zelene zone Rokovog
potoka, koje e se izdizanjem iznad kote tla otvoriti vizure
du ulica Rakog i Preradovieve sa velikom zelenom
krovnom terasom otvorenom ka raskrsnici u pravcu
Petrovaradinske tvrave.
Detaljnim planom regulacije predvieno je da najseverniji
deo bloka ostane slobodan kako bi se omoguila
kvalitetna
preglednost
raskrsnice
frekventnih
saobraajnica. Stoga, prostor je prvenstveno iskorien za
kolski i biciklistiki parking, to opet logiki namee
formiranje jednog od glavih pristupa kompleksu upravo
na ovom mestu Juni deo bloka predstavlja poluatrijumski
javni prostor okrenut ka Rokovom potoku i njegovom
zelenom pojasu. U skladu sa sportsko-rekreativnom
namenom ove zone, na ovom otvorenom prostoru formira
se skejt park, a jedna fasada samog objekta prilagoava se
potrebama sportskog penjanja. Na ovaj nain se sam
objekat u potpunosti integrie u postojei kontekst
stambene zone u koju se interpolira.

2289

Centralni atrijumski deo objekta namenjen je zelenoj

pijaci koja je zatiena od buke i zagaenja, okruena
dodatnim prostorijama pijace i samostalnim trgovinskim i
uslunim lokalima. Ova forma omoguuje pristup trnici
peacima sa svih dominantnih peakih pravaca, ali ostaje
osigurana od ulinih uticaja. Prizemna etaa lamele koja
ograuje pijani trg od zelene zone predstavlja centralni
deo kompleksa sa info-pultom i pokretnim stepenicama
ka trnom centru. Tu su pozicionirane i glavne vertikalne
komunikacije, javne i tehnike, koje povezuju sve etae
meusobno ali i sa podrumom u koji je smeten magacin i
tehnike prostorije.
Celokupan prvi sprat, koji se nastavlja na osnovu
prizemne etae namenjen je potrebama trnog centra i
njegovim prateim sadrajima, dok su drutveni programi
smeteni na poslednjoj etai takoe dostupnoj preko
stepenita i krovne pasarele.
5.3. Materijalizacija i konsnstrukcija
Kao konstrukcijsko reenje odabran je armiranobetonskoskeletni tip, u kombinaciji sa elinim reetkastim
horizontalnim elementima u krovnoj meuspratnoj
konstrukciji koja premoava posebno velike raspone.
Spregovi za ukruenje su pozicionirani u pregradnim i
spoljanjim fasadnim zidovima, u zavisnosti od
arhitektonske artikulacije. Zbog velike duine objekta
predvia se deljenje konstrukcije u segmente, odnosno
postavljanje dilatacionih razdelnica.
Materijalizacija objekta ostvarena je upotrebom tri
materijala: beton, staklo i drvo. Beli beton je upotrebljen
u vidu prefabrikovanih elemenata u formiranju ograde
krovne terase i kosih stubova oko pijace. Zidovi glavnih
funkcija u objektu trebalo bi biti transparentni ili
translucentni tako je staklo korieno preteno za
zatvaranje volumena komercijalnih sadraja. Upotreba
drveta primetna je u oblaganju zidova i poploanju, u cilju
stvaranja toplog i prijatnog ambijenta.
5.4. Protivpoarna zatita
Zatita objekta od poara je sprovedena po tehnikim
preporukama JUS.TP.21. Sprovedene su odgovarajue
mere u smislu ouvanja konstrukcije, efikasne evakuacije
ljudi. Objekat kao vertikalnu komunikaciju osim liftova i
enterijerskog stepenita, poseduje i protivpoarno
stepenite. Na taj nain je obezbeena sigurnost u smislu
putanje evakuacije koja potuje 30m (odnosno realnih
45m) razdaljine od naudaljnijeg mesta do poetka
protivpoarnog stepenita.

6. ZAKLJUAK
Razvoj gradskih etvrti podrazumeva poveanje gustine
naseljenosti, poveanja saobraajnih i infrastrukturalnih
kapaciteta, formiranje centralnih sadraja itd. Meutim, u
samom procesu odigrava se stalni konflikt interesa u
smislu
poveanih
potreba
za
privatnim
prostorom/stanovanjem i gradske odnosno kolektivne
potrebe za javnim prostorom. U ovakvim okolnostima
idealno reenje pronaeno je u spajanju razliitih
arhitektonskih programa u neku vrstu hibridnih komplesa
koji e im omoguiti da paralelno funkcioniu u okviru
jednog objekta. U praksi se pokazalo da spajanje razliitih
javnih sadraja na jednom prostoru imaju sinergetski
efekat, odnosno da esto potpomau meusobni razvoj a
da takva mesta ubrzo postaju odreena vrsta gradskih
centara i znaajno podiu kvalitet stanovanja u svojoj
neposrednoj okolini.
Projekat trnice preprastao je u projekat jednog hibridnog
arhitektonskog kompleksa koji treba da objedini
najrazliitije sadraje neophodne buduem razvoju
konkretne stambene zone VIII u Petrovaradinu i njene
neposredne okoline. Pored stratekog pozicioniranja na
raskrsnicu prometnih puteva i u centralnom delu naselja
bez veih kulturnih i komercijalnih prostora, ideja je bila
da se novi lokalni centar utemelji na postojeem prostoru
pijace kao tradicionalnom mestu okupljanja, i da se
iskoriste prirodne ambijentalne vrednosti i potencijali
okruenja kao to je Rokov potok. Na ovaj nain sam
arhitektonski kompleks nastoji da se integrie u svoju
sredinu ali i da integrie svoju sredinu u sebe, prerastajui
u jedan organski, ivi deo urbanog gradskog tkiva koji e
pokretati njegov poslovni, kulturni i sportski ivot.
7. LITERATURA
[1] Norberg-ulc, Kristijan: Egzistencija, prostor i
arhitektura, Graevinska knjiga, Beograd, 2006.
[2] Ranko Radovi, Forma grada, teorija i praksa,
Stulos-Orion art, Novi Sad, 2003.
[3] Nojfert: Arhitektonsko projektovanje, Graevinska
knjiga, Beograd, 2004.
[4] Vreme arhitekture, Drutvo arhitekata Valjeva,
Valjevo, 2003.
[5] Detaljni plan regulacije blok VIII u Petrovaradinu,
Slubeni list grada Novog Sada, januar 2010.
Kratka biografija:

5.5. Inkluzivnost
Prema pravilniku o tehnikim standardima pristupanosti,
za osobe sa specijalnim potrebama predvieni su liftovi i
rampe koji omoguavaju pristup svim javnim sadrajima.
Prilazi su dimenzionisani tako da podravaju ideju
inkluzije, a takoe u servisnom delu postoje toaleti
namenjeni ovim osobama. Kod svih vrata u objektu su
izbegnuti pragovi. Sama krovna pasarela je vrlo blagog
nagiba i pogodna za sve grupe ljudi, osim u svom prvom
segmentu kada ima nagib 1:10, gde zbog odsustva
odmaralita na svakih 7 metara rampe je predviena
instalacija pokretne platforme.

2290

Nikola Stjelja roen je u Sremskoj

Mitrovici 1987. god. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektonskog
projektovanja
brani
2013.god.

Dr Bojan Tepavevi roen je u

Novom Sadu 1979. Doktorirao je na
Fakultetu tehnikih nauka, na Departmanu
za arhitekturu i urbanizam 2010. Godine.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 727:376

KREATIVNI PROSTORI UENJA: UTICAJ SAVREMENIH EDUKATIVNIH PRAKSI

NA ARHITEKTONSKO OBRAZOVANJE
CREATIVE LEARNING SPACES: IMPACT OF CONTEMPORARY EDUCATIONAL
PRACTICES IN ARCHITECTURAL EDUCATION
Krsto Radovanovi, Milena Krklje, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM

1. UVODNA RAZMATRANJA

Kratak sadraj Uenje rhitekture, ko prdigm

kretivnog nin uenj, koje u sebi sdri jedinstvo
teorije i prkse, predstvlj vn fktor u redefinisnju
svremenih, kretivnih eduktivnih prostor. Promjen
loge rhitekte, koji postje sve vie drutveni kter,
zhtijev ogovrjue strtegije u edukciji. Umjesto
dizjnirnj konnog blik, rd rhitekte se sve vie
zsniv n procesu, osmiljvnju sstem trnsformcij
koje je potrebno sprovesti n nekom prostoru u
odreenom vremenu. Stoga bi akcenat u edukaciji
arhitekata trebalo da bude na praktinom radu i
djelovanju u javnom prostoru, u saradnji sa potencijalnim
korisnicima. Ovaj rad istrauje savremene koncepte
edukativnih prostora, kroz analizu primjera iz prakse i
teorijskih razmatranja, kao i njihov uticaj na uenje
arhitekture. Takoe, rad poiva na eksperimentalnoj
metodi istraivanja, gdje su predstavljeni lini stavovi
autora, steeni radom na veem broju izvedenih
arhitektonskih istraivakih struktura (instalacije i
mobilijar).
Abstract Learning of architecture as a paradigm of
creative ways of learning, which consists of both theory
and practice, is an important factor in redefining
contemporary, creative educational spaces. The changing
role of the architect, who is becoming more social actor,
requires appropriate strategies in educational discourse.
Instead of designing the final form, the architects role is
increasingly based on process, by designing the system of
transformations that need to be implemented in an area at
a given time. Therefore, the emphasis in the education of
architects should be on practical work and action in
public space, in collaboration with potential users. This
paper investigates contemporary concepts of educational
spaces, through the analysis of case studies and
theoretical considerations, as well as their impact on the
learning of architecture. Also, the paper is based on
experimental research methods,which show authors
experiences that have been acquired at a number of
architectural research structures (installations and
furniture).
Kljune rei: Arhitektura, edukacija, kreativni prostori,
efemerni prostori
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila doc. dr Milena Krklje.

Odnos rhitekture i edukcije u dnnjem kontekstu

predstvlj izzov podjednko z one koji se bve
edukcijom (psihologe, sociologe, pedgoge itd.), ko i z
one koji s bve prostorom, dkle rhitekte, urbniste i
dizjnere. Kompleksnost ovog odnos predstvlj izzov
koji se mor posmtrti s svih nvedenih spekt, jer se
mnogi fktori koji utiu n rzvoj i postojnje
edukcijskih prostor mijenjju velikom brzinom, prije
sveg prtei rzvoj tehnologije. Motiv ovog istrivnj
je redefinisnje prostor uenj u skldu s novim
tendencijm u obrzovnju i uenju uopte. Cilj je
uovnje trenutnih problem u nvedenim oblstim i
definisnje rzvoj eduktivnih prostor u budunosti,
kroz nlizu primjer iz svremene prkse, ko i
teorijskih pristup ovoj temi. Odnos rhitekture i uenj
moe se posmtrti s dv spekt:
1) rhitektur ko prostorni okvir u kome se vri
odreen funkcij (uenje);
2) uenje kroz rhitekturu; u ovom dijelu rhitektur
se posmtr ko lt z uenje kroz rd, to je jedn od
tendencij svremenog pristup uenju.
U skldu s nvedenom podjelom, rd se sstoji od dvije
cjeline, koje obruju ov dv odnos rhitekture i uenj.
U prvom dijelu se obruje problemtik eduktivnih
prostor kroz nlizu primjer iz svremene prkse, s
ciljem definisnj moguih tendencij rzvoj ovih
prostor u budunosti. Drug cjelin predstvlj prktin
doprinos i lini stv utor ovog rd, kroz prijedlog
lterntivnog mster studijskog progrm zsnovnog n
spjnju teorije i prkse, te kroz nlizu projekt koji su
nstli ko rezultt rd u studentskim grupm A7 i
Modelrt, tokom studij n Deprtmnu z rhitekturu i
urbnizm u Novom Sdu. Rd u ovim grupm
predstvljo je ndopunjvnje klsinog fkultetskog
obrzovnj i predstvlj prvi dodir s rdom u prksi (to
se odnosi prije sveg n izvedene projekte mobilijr i
instlcije). U tom smislu, cilj rada je i vlorizcij
proces studirnj rhitekture i mogunosti njegovog
rzvoj i unpreenj.
2. KREATIVNO OBRAZOVANJE
Sintgm kretivno obrzovnje vjerovtno njbolje
opisuje svremene tokove u obrzovnju i edukciji.
Kretivno se odnosi n stvrnje, to govori u prilog
prktinom uenju, uenju kroz igru i istrivnje. Ili [1]
govori o potrebi za korenitom reformom obrzovnog
sistem, iji cilj je d unprijedi trenutno stnje, koje

2291

poredi s pokretnom trkom. Novi obrzovni sistem bi

treblo d bude zsnovn n svestrnom rzvitku
pojedinc, od eg zvisi i npredk itvog drutv.
Proces edukcije, sstvljen od obrzovnj i vspitnj,
ko dv rvnoprvn spekt, potrebno je mnogo vie
sprovoditi kroz lini kontkt i uenik i nstvnik,
mnje kroz suvoprno uenje iz udbenik.

bim i sl.), ztim uitelj z ktedrom i uenici okrenuti k

nstvniku, njee psivni konzumenti znnj. Iko
su mnogi pedgoki koncepti tokom 20. vijek odbcili
ovkv hijerrhijski model obrzovnj, on je i dlje n
snzi u veini zvninih obrzovnih institucij.

3. FORMALNI I NEFORMALNI PROSTORI

UENJA
3.1. Formlno i neformlno uenje
Uenje kroz itv ivot (life-long learning) jedn je od
njee korienih frz u svremenim pristupim
obrzovnju i edukciji. Stog je jsno d edukcij mor
d se odvij i unutr i vn obrzovnih institucij. U skldu
s nvedenim, uenje se moe podijeliti n formlno,
neformlno i informlno [2].
Formlno (formal) uenje je ciljno orijentisno institucionlizovno uenje koje podrzumijev dobijnje sertifikt (diplome). Neformlno (non-formal) uenje odvij
se vn obrzovnih institucij, i nudi sistemtino i ciljno
orijentisno znnje, nstlo je iz potrebe z dopunom
formlnog obrzovnj. Poto je formlno obrzovnje
njee nefleksibilno i sporo se mijenj, neformlno
obrzovnje je nin d se postigne usvrvnje u rznim
oblstim koje je nemogue postii formlnim. To se
odnosi n seminre, kurseve, rdionice, volonterski rd i
sl. Neformlno obrzovnje je fleksibilnije i u odnosu n
strost uenik, njee predstvlj put k zposlenju,
kroz specijlizciju u odreenoj oblsti. Pored nvedenih,
postoji i informlno (informal) uenje, koje se pojvljuje
u svkodnevnom ivotu, u komunikciji s ljudim, n
rdnom mjestu i sl.
Cilj svremenog pristup edukciji i prostorim edukcije
je kombinovnje ovih rzliitih pristup. Kompleksnost
dnnjeg drutv i brzin promjen zhtijevju holistiki
pristup obrzovnju koji e biti dovoljno fleksibiln d se
izbori s ovim promjenm. Formlno obrzovnje je u
krizi, jedn od nin prevzilenj te krize je uprvo u
unoenju element neformlnog uenj u zvnine
tokove.
3.2. Uticj neformlnog model uenj n dizjn
prostor
Redefinisnje edukcijskih koncept donosi i promjene u
rhitektonski diskurs. Trdicionlni prostor kole, s jsno
definisnim prostornim jedinicama z slunje nstve jo
u toku 20. vijek doivio je znjne promjene.
Trdicionln uionic zsnovn je n prenosu znnj
odozgo prem dole (top down pristup), to zni d se
znnje prenosi od vrhovnog utoritet - uitelj n
uenike. Uenici n tj nin njee dobijju gotove
pkete informcij, koje treb d usvoje. Ovj nin
prenoenj znnj je zsnovn prije sveg n teoriji, dok
se z prktino znnje i mogunost donoenj sopstvenih
zkljuk ostvlj mlo prostor i vremen. em
ovkvog model obrzovnj prikzn je n slici 1a. U
pitnju je trdicionln uionic, s reltivno strogim
poretkom: tbl i kred (u novije vrijeme projektori, video

Slika 1. Modeli prenoenja znanja: a) top down pristup,

b) bottom up pristup
Model odozdo prem gore (bottom up pristup)
predstvlj drugiji i ini se efiksniji nin sticnj
znnj. Funkcionisnje mozg sstoji se iz rzmjene
informcij izmeu neuron, koji ine jedinstvenu mreu.
Mreni modeli prenoenj informcij mogu se zpziti i
u sjber prostoru, pogotovo u vrijeme brzog rzvoj
kompjuterskih tehnologij, drutvenih mre i sl.
Eduktivni prostor zsnovn n ovom konceptu moe se
prikzti emom 1b. Uenici predstvljju mreu
pojedinc s rzliitim znnjim i sposobnostim, ijom
rzmjenom se znnje uveav. Umjesto usvjnj znnj
(ko gotovog proizvod), znnje se n ovj nin grdi.
Izgrdnj znnj vodi k novom znnju koje ne
predstvlj prost zbir pojedinnih znnj, nego njegovu
ndogrdnju. Kretivni procesi su mnogo rznovrsniji
nego u prvom modelu, jer je ostvljeno vie slobode z
donoenje rzliitih zkljuk. Pored tog, uenici su
okrenuti jedni prem drugim, ime je stepen
socijlizcije n mnogo veem nivou. Uitelj pritom nije
vrhovni utoritet nego koordintor koji uenicim pome
u izgrdnji znnj, svjetuje ih i ui ih kko d ue. eme
n slikm predstvljju prije sveg eduktivne
konceptulne prikze (teorijski modeli), ne n konkretne
rhitektonske koncepcije, o kojim e biti rijei ksnije.
U strukturlistikom smislu, uionicu (rzred) moemo
shvtiti ko strukturu (skup jedinic s ureenim
odnosim), gdje su elementi podreeni zkonim koji
odreuju sistem. Strukturlizm predstvlj metodu
primjenljivu n rzliite nuke, nsto je tokom 1960-ih
godin kroz istrivnj iz oblsti lingvistike, ekonomije i
psihonlize. Pod strukturom se obino misli n orgnizovni niz jedinic s reltivno stbilnim odnosim.
Strukture su dinmike forme, dkle sistem trnsformcij, pri emu su elementi podreeni cjelini (princip
totlitet) [3]. Cjelin u tom smislu predstvlj vie od
zbir svojih dijelov, to se moe primijeniti za usvojeni
znanje, koje se zntno uvev timskim rdom i
rzmjenom informcij.
Pomjen u konceptulnom okviru dovodi do promjen u
shvtnju odnos uenj i prostor n vie nivo (odnos
uitelj i uenik, institucionlni nivo i iri kontekst), to
dlje dovodi do uticj n rhitektonski diskurs i konno,
n prksu. Potrebno je, dkle, vezu prostor i ktivnosti

2292

(njegovog zuzimnj) posmtrti s tri meusobno

povezn spekt: vkodnevne socijlne i prostorne
prkse vezne z uenje; dizjnirno okruenje z uenje;
pozicionirnje korisnik u odnosu na prostorno okruenje.

prostori, holovi i stepenit tkoe budu pljivo

oblikovni i trktivni z borvk, d budu pripremljeno
okruenje, ne smo prostor z prolenje.

Prostor uenj, prema [4], povezuje prostorne i socijlne

prkse vezne z uenje, koje su zsnovne n
dinmikim modelim, p ih treb shvtiti ko
trnzicione, liminlne i situirne procese. Ovi prostori
predstvljju prdigmu novih prostor uenj jer su
zsnovni n multidisciplinrnom uenju, problem based
learning-u, uenju kroz rd, srdnji i otvorenosti.
Svremene teorije edukcije tretirju prostor uenj ko
prostor koji nudi konceptulni model uenj ko
dinmiki socijlni proces, njegove korisnike ko
zjednicu prkse (communities of practice) [4]. Stog je
potrebno istrivti n koji nin rzliit okruenj utiu
n korisnike (nstvnike i uenike) i n njihove
ktivnosti. N primjer, ko je prostor z uenje veom
prepozntljiv (uionic, mfitetr), ond uenici
(studenti) esto polze od stndrdne pretpostvke d je to
prostor u kome treb d budu psivni posmtri, ne
ktivni uesnici. Pitnje je: n koji nin oblikovti
prostore uenj tko d ne zpdnu u uproene modele
podjele formlni/neformlni, nego d ponude istinski
inovtivno okruenje z korisnike i njihove ktivnosti?
4. NOVI PROSTORNI KONCEPTI
Potreb z uvoenjem element neformlnog uenj u
formlne obrzovne prostore, o kojoj je bilo rijei,
mnifestuje se i u prostornim spektim. Umjesto
ztvorenih uionic, koje su predstvljle osnovni
prostorni modul, primt preuzimju slobodni prostori dvorit, trijumi, fleksibilne osnove, klsteri. Zone
kretnj i zone mirovnj se meusobno prepliu,
stvrjui viefunkcionlne prostorne sklopove. Grnic
izmeu klsinog prostor uenj (uionic) i otvorenog
prostor z druge ktivnosti postepeno se brie i stvr
prostor koji nudi mnogo vie slobode.
4.1. Studija sluaja: Herman Hercberger i
edukacijski krajolici [5]
Termin edukcijski krjolici, premd opirn, pogodn
je z rzumijevnje svremenih prostor edukcije, koji se
ne sstoji smo od klsinih uionic (boksov) i holov,
nego od mnotv rzliitih element i sklopov,
poveznih u cjelinu krjolik. Zsnovn n
strukturlistikim osnovm, rhitektur H. Hercbergera u
prvi pln stvlj sdrj, ko zntno vniji od forme.
Primjen strukturlistikih idej u rhitekturi odnosi se
prije sveg n pojm prostornih mogunosti, koji moe
biti interpretirn ko prostorni okvir u kojem e korisnici
utjecti n izgreni prostor[5]. Ovj princip vidljiv je n
projektu NHL (Noordelijke Hogeschool Leeuwarden),
koji predstvlj proirenje postojeeg objekt. Dok je u
trdicionlnoj hijerrhiji kolskih objekt grnic izmeu
hodnik, ko iste komunikcije, i rzred, ko
prostor z uenje, strogo nglen, u Hercbergerovoj
rhitekturi ov grnic se gubi. On k insistir n tome
d su njvniji prostori uenj uprvo n grnicm, n
prgovim izmeu prostor rzred i hodnik, te izmeu
rzred i vnjskih prostor. Stog je vno d vnjski

Slika 2. Noordelijke Hogeschool Leeuwarden. Izvor:

http://www.archdaily.com/
4.1. Efemerni prostori uenj
Pod efemernim prostorim uenj podrzumijevemo
sve prostore vn zvninih institucija edukcije, n
kojim se privremeno, u krem ili duem periodu,
odvijju eduktivne ktivnosti. Tu dkle spdju rzliite
rdionice, ljetne kole, nstv u prirodi, festivli i
izlobe u okviru objekt industrijskog nslje i sl. Ovo
se posebno odnosi n one prostore koji zvnino nisu
eduktivni, nego se pretvrju u eduktivne n odreeni
period. Smim tim oni podlijeu improvizciji, ad hoc
dizjnerskim rjeenjim i slobodnijim pristupom.
Projekt re:packing, utorske grupe Modelrt rhitekti,
jedn je od primjer ureenj kolskih dvorit
primjenom efemernih prostornih struktur, korienjem
jeftinih mterijl i uz pomo lokalne zjednice. Projekt
je nsto u sklopu kmpnje Oplneti se! Reciklirj, u
orgnizciji Blknskog fond z loklne inicijtive
(BCIF). Cilj ove (mikro)urbne intervencije je
revitlizcij dvorit osnovne kole u Vrnju, upotrebom
sekundrnih sirovin i uz participaciju korisnika (uenika
kole).
Zbog nedosttk dekvtnog prostor z druenje u
kolskom dvoritu, sgren je tribin od drvenih plet,
uz nju i zeleni zid od plstinih gjbi, u koje su
zsene biljke. Elementi koji se koriste z pkovnje
(packing) u ovom sluju su upotrebljeni z drugu
nmenu, njihov funkcij je reciklirn, p otud i nziv
re:packing. Pored prktinog, cilj ove instlcije jeste i
eduktivni upoznvnje uenik s konceptom
odrivosti i recikle.

2293

Slika 3. Projekat re:packing. Autori: Modelart arhitekti

(Dejan Mitov, Jelena obanovi, Krsto Radovanovi)

Njvnij nmjen ove strukture je socijlizcij, ali se

ona moe pretvoriti u uionicu n otvorenom, z
odrvnje nstve, predstv, izlobi i sl. U tom smislu
on unpreuje i proiruje eduktivne resurse kole,
nudei nov, drugiji koncept.
Z utore, ovj projekt predstvlj istrivki,
eksperimentlni rd, jer obuhvt sve fze rzrde
projekt, od poetne ideje do krjnje relizcije. Rd n
ovom projektu predstvlj i primjer prticiptivnog
dizjn, kroz ukljuivnje korisnik u proces rd i
rdioniki pristup, gdje se projektuje n licu mjest.
Ovkv prktini vid uenj rhitekture uglvnom
nedostje u institucionlnom diskursu, gdje studentski
rdovi njee ostnu n ppiru. U tom smislu ovj
projekt je jedn mogui vid unpreenj uenj
rhitekture, to je tema drugog dijela studije.
5. MOGUNOSTI UNAPREENJA STUDIJA
ARHITEKTURE: ALTERNATIVNI MASTER
KURS

6. ZAVRNE NAPOMENE
Budunost rhitektonske struke zvisi od budunosti
obrzovnj rhitekt. Promjene koje se devju u
rhitektonskoj prksi stog morju uticti i n eduktivni
diskurs, svremeni koncepti eduktivnih prostor
morju biti zsnovni n konstntnoj srdnji rhitekture i
drugih disciplin. Ovj rd nudi jednu lterntivnu viziju
uenj rhitekture, neophodnu ko elimo d on bude
drutveno odgovorn i odriv. Zsnovn je n uoenim
problemim dnnjice i novom poloju koji rhitekt
zuzim ko drutveni kter. On ne nudi gotov rjeenj
nego konceptulni okvir i strtegije djelovnj. Stog ovj
rd nije konn i psolutn; on je rezultt proces, koji
se nstvlj i prevzilzi okvire ove studije. D li je ov
vizij ostvriv ili ne u sdnjem kontekstu, ostje
pitnje. Ipk, on je zsnovn n inicijtivi pojedins i
vjeri u zjednicu, to je dovoljn preduslov z njenu
ostvrivost.
7. LITERATURA

Trenutni problemi rhitektonske edukcije svode se na

sledee injenice:
- premlo vremen posveeno prksi (terensk
istrivnj i sl.)

[1] Ili, S. (2009). Kretivno obrzovnje: kol

budunosti. Beogrd: Drslr Prtner
[2] Forlati, S., Isopp, A. (2012). Manual for Emerging
Architects. Edited by Wonderland Platform for European
Architecture. Viena: Springer-Verlag.
[3]

- teko pronlenje posl u struci nkon studij.

Mogue rjeenje problem je u povezivnju istrivnj,
projektovnj i prkse u jedinstven proces. Stog se ovim
radom predle pokretnje mster studijskog progrm
Drutveno odriv rhitektur, iji cilj e biti spjnje
studij i profesionlne prkse kroz studentsku
smoorgnizciju. Prije sveg, ovj mster progrm je
zmiljen ko specifin urdi sm kurs, koji se veinu
vremen odvij vn objekt fkultet i zsnovn je n
studentskom smoorgnizovnju. Rd u okviru studijskog
programa je zsnovn n osmiljvnju i izvoenju
relnih prostornih intervencij (instlcije, urbni
mobilijr, efemerni objekti, dizjn z socijlno ugroene
grupe itd.). Metodologij rd je prije sveg
eksperimentln, to zni d je krjnji rezultt izvedeni
objekt - prototip ili neki drugi vid intervencije. Postoji
vie oprvdnj z ovkv progrm: eduktivni,
ekonomski i socioloki spekti neki su od njih. Aktivnosti
u okviru ovog kursa odravaju se prije svega van
fakulteta, u gradskom prostoru, posebno u zaputenim
zonama, koje bi na ovaj nain zapoele revitalizaciju.
Primjer ovakvog pristupa je projekat Klupa1000cm,
autorskog tima Modelart, koja predstavlja samoinicijativni projekat, izveden uz podrku Departmana i pod
mentorstvom prof. dr Predraga ianina i doc. dr Bojana
Tepavevia.

Pije, . (1978): Strukturlizm. Beogrd:

Beogrdski izdvko-grfiki zvod.
[4] Boys, J. (2011). Towards creative learning spaces. Rethinking the architecture of post-compulsory education.
London: Routledge.
[5] Mimic, V. (2011): Edukcijski krjolici Hermn
Hercberger, Oris - sopis z rhitekturu i kulturu, br.
68. Str 8-21.
Kratka biografija:

Slika 4. Klupa1000cm na Mikser festivalu 2011, Beograd,

itomlin. Autori: Modelart arhitekti
2294

Krsto Radovanovi je roen u

Brkom 1988. godine. Osnovne
studije na Departmanu za arhitekturu
i urbanizam Fakulteta tehnikih
nauka u Novom Sadu zavrio je 2011.
godine. Od 2009. godine radi u
arhitektonskom studiju Modelart
arhitekti,
na
istraivakim
i
projektantskim poslovima, kao i
konkursima
i
eksperimentalnim
prostornim strukturama (instalacije,
urbani mobilijar i sl.).
Dr Milena Krklje roena je u
Novom
Sadu
1979.
godine.
Diplomirala 2002, a magistrirala
2007. godine na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu. Doktorirala je
2011. godine, od kada je izabrana u
zvanje docenta na Departmanu za
arhitekturu i urbanizam.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 725.835

DOM KULTURE U BUDISAVI

THE CULTURAL CENTER IN BUDISAVA
Jelena Ili, Marina Carevi, Darko Reba, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tema ovog master rada obuhvaena je
istraivanjem i mogunostima primene razliitih
programa u tri celine, podeljene po etaama. Stoga je,
detaljnim analiziranjem lokacije i potencijalima kojima
raspolae, nastalo idejno reenje Doma kulture u
Budisavi.
Abstract The theme of this master thesis is included in
the research and the possible uses of diferent programs in
three unities, separated by floors. Therefore, using the
means od detailed analysis of the location and the
potentials it possesses, the arhitectural project of the
Budisava cultural center has resulted.
Kljune rei: Dom kulture, arhitektura, Budisava
1. UVOD
Ideja o projektovanju doma kulture u Budisavi, nastala je
zbog potrebe da se objedine kulturni sadraji koji su
vremenom kroz istoriju sela izgubili svoj trag. Tema ove
arhitektonske studije je dom kulture u selu, namenjen
svim starosnim strukturama, u cilju njhovog kulturnog
obrazovanja i primene teorijskog znanja. Cilj je
objedinjavanje vie funkcija koje e ponuditi raznovrsne
sadraje svim generacijama. Sjedinjavanje programa i
sadraja je izuzetno kompleksno kao i njihova preplitanja
koja su namerna zbog to bolje njihove fleksibilnosti i
pristupanosti.
2. ISTRAIVAKI RAD
2.1. Domovi kulture u Srbiji kroz istoriju i uticaj
dananjice na njihov opstanak i razvoj
Osnovni cilj politike na selu, nakon zavretka Drugog
Svetskog rata, bio je da se oformi socijalistika
poljoprivreda. Da bi se taj cilj ostvario, bilo je neophodno
osnivati zemljoradnike zadruge. Uporedo sa ovim
tipovima zadruga, javila se potreba za prostorima za
smetaj slubi zemljoradnike zadruge, tj. poeli su nicati
zadruni domovi po selima. Izgradnja ovakvih domova u
Srbiji, poela je odmah po osloboenju u periodu od
1945. do 1950.godine. Bilo je predvieno da se izgradi
1600 zadrunih domova. U veim selima, naroito u
Vojvodini, bili su projektovani domovi veih dimenzija,
voeno je rauna o klimatskim i geografskim uslovima i
karakteristikama narodne arhitekture. Domovi su se
gradili dobrovoljnim radom, i iz toga se da zakljuiti da je
svaki projekat zahtevao najosnovnije i najjednostavnije
radove.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Darko Reba, vanr.prof.

Zadruni domovi su popunjavali prazninu u selima, i bilo

je potrebno u njih smestiti sve kancelarije, biblioteku,
itaonicu, magacine, bioskopske sale itd. Po svojoj
strukturi, postojala su dva dela domova: privredni i
kulturno-prosvetni. Privredni deo je obuhvatao nekoliko
prodavnica, kancelarija i magacina za industrijsku robu
namenjenu selu, dok se kulturno-prosvetni deo sastojao
od bioskopske sale, sa binom i prateim prostorijama,
biblioteke sa itaonicom, dok je u veim domovima
kulture postojalo odeljenje za kulturno-prosvetni rad sa
grupama. Kada je broj izgraenih domova kulture po
selima i gradovima poeo naglo da se poveava, ova
institucija je postala najatraktivnije mesto u prosvetnom i
kulturnom ivotu irokih slojeva drutva. Kada je re,
meutim, o samom drutvu od doba nastanka domova
kulture, do danas, poseban akcenat prilikom razmatranja
kulturnih potreba stavlja se na programe za decu i
omladinu , jer je upravo to period ivota u kojem se
interesovanja najlake razvijaju. Dakle, drutvo je oduvek
imalo potrebu da oformi instituciju unutar koje bi se
intenzivnije usvajali kulturni sadraji. Kao to je poznato,
kole su bile prve ustanove u kojima su usvojene kulturne
vrednosti odreene sredine. Tokom razvoja i potreba za
kulturnim iskazivanjem javile su se i druge institucije u
kojima se uvaju pre svega, kulturna dobra, a zatim i one
koje e ih predstavljati javnosti kao to su galerije,
pozorita, muzeji itd. Danas je naroito istaknut uticaj
masovnih medija na formiranje kulturnih potreba, a u
tome poseban uticaj imaju televizija i internet. Dakle,
kola razvija kreativnost, senzibilitet kao i interesovanja,
dok ih masovni mediji ine aktivnim i odrivim u drutvu,
i kao takve ih uvruju. Meutim, jasno je da postoje
brojne prepreke u funkionisanju domova kulture,
odnosno, kulturnih centara, a jedan od problema svakako
je nepostojanje adekvatnih objekata. Stoga cilj projekta
lei u nalaenju programskih inioca koji bi stvorili od
doma kulture mesto koje uvek privlai ljude u cilju
okupljanja i iskazivanja kreativnog miljenja, jer jedino
kroz kulturu ovek kao svesno bie moe da se ostvaruje
drugaije i originalnije od svih ostalih.
3. PRAKTINI RAD
3.1 Koncept
Prilikom detaljne analize svih aspekata lokacije, koje su
merodavne za objekat ovog tipa, glavna ideja koja se
pojavila, bila je, gledano u osnovi, najei oblik objekta
na uglu, a to je tip . Prva asocijacija na objekat na
uglu, prilikom kolovanja, oduvek je bila slika zgrade
ovakvog oblika. Takva forma je uzeta kao deo modula
prilikom osmiljavanja analiziranog doma kulture. Na
ovaj oblik slova , koje predstavlja sredite i glavnu
poetnu taku koncepta, dodato je jo jedno, kao to je
prikazano na skici, a zatim, da bi dobili kompaktnu

2295

celinu, prazni prostori su upotpunjeni sa po jednom

kradratnom i praougaonom formom. Zamisao je bila
dobiti modul priblino kvadratnog oblika, koji za mene
predstavlja jednostavnu i najpravilniju formu,koja kada se
multiplicira moe da stvori kompleksnu mreu koja nudi
vie mogunosti za fleksibilnost. Oblik koji je dobijen,
posmatrajmo frontalno. Zamisao je oformiti frontalni
izgled fasade, gledano sa najprometnije ulice u selu,na
osnovu ovog modula. Donji deo, prizemlje, predstavlja
reprezentativni deo, otvoren za javnost, tj.aktiviranje
svega to se nalazi na nivoima iznad. Zatim gornji deo
oblika, predstavlja edukativni deo objekta, gde su
kreativni procesi najizraeniji, dok je sredinji deo,
zapravo objedinjavanje prethodna dva, teorijski, gde je
smetena biblioteka sa itaonicom, gde je svo praktino
znanje pretoeno u rei.

Slika 1. Prikaz jedininog modula kvadratnog oblika

Ukoliko sada govorimo o fasadi i njenom koloritu i
materijalima, ceo objekat bi bio od drvenih panela, a donji
deo u tamno braon nijansi, simboliui vezanost ovog
nivoa za zemlju. Zatim, gornji deo u beloj boji, to je
simbol neba, otvorenosti ka slobodi, u ovom sluaju
slobodi miljenja i kreativnosti, jer je u tom delu smeten
edukativno-kreativni deo. Zatim sredinji deo, bio bi u
nijansi koja je meavina donjeg i gornjeg nivoa, jer je u
tom delu simbioza praktinog i reprezentativnog
pretoena u teoriju.

Slika 2. Kolorit fasade

Dalje, produbljujui ceo koncept, reavajui prizemlje,
voeno je rauna o tome da se ubaci multiplicirani modul
frontalnog izgleda, i od dobijene mree oformila se
funkcionalna shema i glavne putanje kroz prizemlje,
najbitniji deo objekta. to se tie parternog ureenja na
parceli, kao i terase na prvom spratu, sve je takoe dobilo
dinaminu formu zahvaljujui mrei.
Osnovne smernice koncepta su jednostavnost koja se,
pomou kubinih formi pretvara u igru dajui kao krajnji
rezultat jednu loginu mreu, koja tee kroz prostor,
stvara objekat i daje mu jasno sagledavanje koliko je
zapravo koncept dominantan u procesu projektovanja.

Jednostavan volumen, modul, zelene povrine, prirodni

materijali i igra boja na fasadi, stvaraju jasnu sliku ideje
kojom sam se vodila kroz ceo kreativni proces.
3.2. Osnovne programske celine
Postavljanje i projektovanje ovakvog tipa objekta u okvire
centra sela zahteva veliku raznovrsnost sadraja , loginu
organizaciju kao i izuzetno promiljeno pozicioniranje.
Stoga, dom kulture u jednom naselju tei da postane
prostrna i socijalna dominanta.
Sadraji koji ovaj dom kulture nudi, okrenuti su, pre
svega, osnovnoj ciljnoj grupi, odnosno metanima
Budisave, i naravno svim ostalim potencijalnim
korisnicima iz okolnih sela itd. Ovakav cilj je kompleksan
i samim tim zahteva da se objekat oformi kao kompaktna
celina koja se jasno deli u programske podceline koje
predstavljaju paljivo definisane prostorne i oblikovne
entitete. Sadraji su isprepleteni i njihova meuzavisnost
iziskuje logine komunikacije, u ovom sluaju postoji
jedna centralna komunikacija koja se protee kroz sve
etae.
3.3. Kulturni sadraji
Multifunkionalna sala- Kapaciteta 40 mesta, kao i 5 mesta
za osobe sa invaliditetom. Ulaz je direktno iz hola koji se
protee du objekta i vodi ka dvoritu doma.
Dimenzije sale zavise od od razliitih faktora. Pre svega
tu je osnovna jedinica mesto za sedenje.
Postoji i prostorija za kinooperatera, i ona bi bila zvuno
izolovana prema gledalitu i ona nije namenjena za trajni
boravak jer se vremenom prelo na sigurnosne filmove.
Sala je sa jedne strane u staklu koje bi se podizalo i
otvaralo za ljude koji bi mogli da posmatraju spolja
nastupe KUD-a. Ova sala je predviena da bude centar
okupljanja kada su raznovrsne manifestacije u pitanju. U
salu se pristupa iz hodnika i uz nju su smetene
svlaionice sa tu kabinama i toaletima za glumce i
lanove KUD-a.
Izlobena galerija- Smetena je na prizemlju uz knjiaru,
sa pogledom na park. Naravno u prizemlju se nalazi i kafe
galerija kao i izlobeni prostor namenjen posebno za
izlaganje predmeta nastalih u kreativnoj radionici.
Planirani su i svi pratei prostori sa materijalima koji
omoguavaju neometan rad kreativne radionice.
Edukativni centar- Lociran je na drugom spratu i sadri
uionicu ogromnog kapaciteta i opreme. Predvien je za
razliite umetniko-edukativne sadraje (kola raunara,
kola stranih jezika). Bitno je napomenuti da je prostor
fleksibilan stoga omoguuje promene sadraja.
Bibilikoteka- Smetena je na prvom spratu, sa itaonicom.
Ulaz je smeten u centralnom delu, i kada se pristupi
spratu, postoji stakleni zid kroz koji je vidljiva itava
biblioteka i takav prostor navodi posetioce da krenu ka
terasi na kojoj je smetena letnja itaonica, uz dinamino
reen zeleni krov.
Biblioteka je koncipirana kao javna biblioteka sa
slobodnim pristupom grai i bogatim fondom. Svi
prostori sa knjigama propraeni su prostorom za itanje i
jedan deo prostora je predvien za raunarski centar.
3.4. Pratei sadraj
Kafe-galerija- Prostire se u prizemlju, tako da zauzima
veliki ulazni deo objekta. Pristupa se sa glavne ulice u
selu, i moe biti otvoren, sa pomerljivim staklom tako da

2296

se spoji sa otvorenim prostorom ispred doma kulture.

Funkcija kafea nije samo za korisnike sadraja u domu,
nego i za ostale prolaznike.
3.5. Komunikacije
Ceo sistem komunikacija i njihova protonost od velikog
su znaaja za kompletno funkcionisanje javnog prostora.
U javnim objektima neophodno je postojanje manjeg hola
posebne namene radi lake organizacije, a istovremeno i
razdravanje, odnosno spajanje razliitih sadraja.
Naravno, glavni hol sa centralnim i reprezentativnim
stepenitem i liftom mora da omogui pristup svi
sadrajima. Radi to boljeg iskoriavanja ovih prostora,
mogue je u njih uvesti i stalne ali i periodine sadraje
kao to su manje izlobene postavke.
3.6. Uprava doma
Prostorije ljudi koji su zadueni za funkcionisanje i rad
doma pozicionirane su u prizemlju. Imaju svoje
kancelarije i salu za sastanke u kojoj mogu da upravljaju
domom timski.

sadraja kao i unapreenje postojeih, ekoloki aspekti,

uteda energije i prirodnih resursa, a posebno
naglaavanje same institucije kao jezgra seoskog
socijalnog ivota koje bi doprinelo jaanju veze
stanovnika i doma kulture.
Edukativni karakter objekta ima obavezu u drutvu da se
ouva tradicija i kultura, ali i pitanja budueg pravca u
kom e se razvijati drutvo. Stoga je bilo neophodno
voditi rauna o lokaciji u ruralnom i istorijskom jezgru
sela.
Organizacija i ceo sistem projektantskog razvoja doma
kulture, uraen je jednostavno i pristupano svima.
Svedena forma objekta govori pri perceptualnom
opaanju
o
vieznanosti,
od
jednostavnosti,
transparentnosti, upotrebi prirodnog materijala, drveta, do
kompleksnosti tehnikih sistema.

3.7. Tehnika i skladita

Prostorije namenjene za tehniku i njeno odravanje, kao i
odravanje objekta pozicionirane su u podrumu.
Omoguen im je pristup iz glavne ulice.

Ova cela ruralna struktura zamiljena je kao prostor sa

objektom ija je namena izdefinisana, ali se i u nekim
delovima moe menjati u zavisnosti od potreba korisnika,
konkretno u dvoritu mogu da se organizuju letnji
koncerti, bioskop na otvorenom, urke i razne druge
manifestacije koje bi donosile profit domu i odrale same
principe odrivog razvoja.

3.8. Konstrukcija

5. LITERATURA

Objekat je izveden u armirano-betonskom skeletnom

sistemu sa rasponom koji varira od 3.0 do 8.0 m, gredama
poprenog preseka 40/50 cm (b/h) i stubovima poprenog
preseka 40/40 cm. Meuspratne konstrukcije su armiranobetonske ploe debljine 20 cm. Za vertikalne komunikacije predviena su armirano-betonska liftovska jezgra i
armirano-betonska stepenita. to se tie fundiranja,
predvieni su armirano-betonski temelji samci ije su
dimenzije 120/150/150 cm=b/d/h, naravno samo u sluaju
gde ne postoji suterenska etaa.

[1] Vujakov, J. Delatnost i samoupravna organizovanost

domova kulture u SAPV, u publikaciji Pedagoka
stvarnost, 1986.god.
[2] Domovi kulture u Srbiji, Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka, Beograd, 1969.god.
[3] Enciklopedija Novog Sada, Sveska 4, Novi Sad,
1995.god.
Kratka biografija:
Jelena Ili roena je u Novom Sadu
1989. god. Diplomski-master rad
brani 2013.god na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Arhitektonsko
projektovanje.

Slika 3. Izgled glavne-reprezentativne fasade

Darko Reba roen je u Novom Sadu
1968.god. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2005. god., gde radi
kao vanredni profesor. 2007. god.
izabran
na
mesto
Direktora
Departmana
za
arhitekturu
i
urbanizam Fakulteta tehnikih nauka
Univerziteta u Novom Sadu.

Slika 4. 3D prikaz doma kulture

4. ZAKLJUAK
Opisana studija predstavlja idejno reenje doma kulture u
Budisavi. Posebna panja posveena je ouvanju
ambijentalnih i funkcionalnih vrednosti koje diktira
program ovakvog objekta i njegova lokacija. Poev od
istorijata i razvoja domova kulture na naem podruju,
zatim analize postojeeg stanja i primera u svetu i kod
nas, zakljueno je da je potrebno uvoenje dodatnih novih
2297

Marina Carevi roena je u Novom

Sadu 1984.god. Asistent je na
Fakultetu tehnikih nauka u oblasti
Urbanistikog projektovanja.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.523

URBANISTIKA STUDIJA TRANSFORMACIJE DELA CENTRALNE ZONE APATINA

SA POSEBNIM OSVRTOM NA PIJACU
URBAN STUDY FOR TRANSFORMING PART OF THE CENTRAL ZONE IN APATIN
WITH A SPECIAL OVERVIEW OF THE MARKET PLACE
Olivera Jovanovi, Darko Reba, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Tema rada predstavlja transformaciju,
linearne, centralne zone u Apatinu zasnovanu na
reavanju tri uoena problema: nepostojanju glavnog
gradskog trga, nepostojanju adekvatne gradske pijace i
postojanju objekata koji nemaju bilo kakvu kulturnu,
istorijsku, ambijentalnu ili graevinsku vrednost. Reenje
se ogleda u formiranju tri trga na kojima bi se uveli novi
centralni sadraji, proirila bi se postojea peaka zona
u ulici S. Vladara, te uveala atraktivnost samog centra
za stanovnike, ne samo Apatina, ve i susednih naselja.
Jedan od tih trgova je i pijani trg za koga je detaljnije
prikazano urbanistiko-arhitektonsko reenje.
Abstract The topic of this project is transformation of
the central linear zone in Apatin resulting in solving three
problems that have been noticed: the lack of a main town
square, the lack of an adequate town market place, and
the existence of objects which haven't got any cultural,
historic, ambiental or architectural value. The proposed
solution is in forming of three squares with new central
facilities and extending of the existing pedestrian zone in
Srpskih vladara street so they would become more
attractive for citizens not only from Apatin, but also from
nearby towns. One of these squares is the market place
square and there is a detailed urban-architectural
elaboration for it.
Kljune rei: centralna funkcija, centralna zona,
ambijentalna vrednost, trg, pijaca
1. UVOD
Prva asocijacija stanovnika optine Apatin, kada govore o
centralnoj zoni Apatina, je ponosno isticanje peake zone
ulice Srpskih Vladara i njeno neposredno okruenje. Da li
je to opravdano? Da li postojea centralna zona grada
zadovoljava potrebe Apatina, danas i u budunosti ?
Gradski centri su po sadraju, socijalnom znaaju,
magnetizmu i ulozi u ekonomskom, drutvenom i
kulturnom ivotu svake urbane zajednice najistaknutiji,
najbogatiji i najvitalniji deo urbane sredine. Za
funkcionalnu organizaciju i ivot grada, za njegov ukupni
lik i fizike strukture gradski centri imaju poseban znaaj.
Po pravilu su centralne zone gradova istovremeno i
njegovi najstariji delovi koji poseduju istorinost,
simboline vrednosti, izuzetnost, dokaz kontinuiteta,
tradicionalnost, bogatstvo ambijenta, ali istovremeno i ba
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio Darko Reba, vanr. prof.

zbog toga stvaraju mnoge tekoe u saobraajnom,

higijensko zdravstvenom i funkcionalnom pogledu [1].
Analiza predmetnog dela centralne zone Apatina je
ukazala s jedne strane na kvalitete iste, ali sa druge strane
na prisustvo neprimerenih sadraja, ili odsustvo sadraja
koje bi poveala atraktivnost ovog istorijski-kulturnog i,
po primarnoj funkciji centra, visoko vrednog urbanog
prostora. Prilikom izrade koncepta transformacije dela
centralne zone Apatin polo se od sledeeg: zatite
evidentiranih nepokretnih kulturnih dobara i unapreenja i
zatite ambijentalnih vrednosti ovog prostora; eliminacije
sadraja neprimerenih ovoj zoni ili njihovo izmetanje;
uvoenje novih programa i sadraja uz preoblikovanje
prostora radi poveanja interesovanja korisnika;
proirenje peake zone u delu ulice S. Vladara;
eliminacija nepotrebnog motornog saobraaja, njegovo
preusmeravanje na obodne delove centra i reenje
problema parkiranja pomou objekta podzemne garae;
zatita i unapreenje zelenila u zoni centra; potrebe da se
obezbedi nova lokacija za pijacu, te da se ona kao bitan
sadraj centralne zone detaljnije prikae u odnosu na
ostale elemente i sadraje prostora. elja da se podstakne
boravak i zadravanje u centralnoj zoni i time eliminie
prirodan nagon za kretanjem kao posledice linearnog
oblika centra Apatina, dovela je do uvoenja novog
urbanog prostora - trga.
2. STUDIJA SLUAJA PIJACA U REGIONU
2.1. Pijaca u Celju
1950. godine glavni trg u Celju se pretvara u peaku
zonu, te se sa njega izmeta pijaca u Linhartovu ulicu, gde
se i danas nalazi.
Pijaca u Celju, od kako je formirana, predstavlja centar
urbanih aktivnosti ovoga grada. Rekonstrukcijom 2010.
(arhitektonski biro Ark Arhitektura Kruec) dobijen je
objekat otvorenoga tipa, tako da prekriva gradski trg, a sa
druge strane biva tesno povezan sa okolnim urbanim
prostorom. Velelepna elina nadstrenica prua zaklon
kako otvorenim tako i zatvorenim tezgama. Povrina
nadstrenice je podeljena na manje delove, koji su
smaknuti jedni u odnosu na druge, kako bi obezbedili
nesmetan prodor prirodne svetlosti na prodajni prostor u
toku dana.
Kako je dizajn potpuno monohromatski (slika 1),
predstavlja neutralnu pozadinu za raznolikost boja voa,
povra i drugih proizvoda koji se prodaju na pijaci. Zbog
neutralnosti boja objekat se uklapa u istorijsko jezgro i
neremeti njegov identitet.

2298

Pijaca je opremljena najsavremenijim mobilijarom

esmama, posebno dizajniranim tezgama, klupama,
Higijena pijace je na zavidnom nivou, a olakano
odravanja je posledica upotrebe savremenih materijala,
otpornih na koroziju, prljanje i habanje.
Specifinost pijace u Celju je njen savremeni dizajn
(plasirala se u 39 najboljih projekata za evropsku nagradu
Mies Van der Rohe), koji ne remeti milje okolnih starijih
graevina. Takoe je istie njena efemernost i
jednostavnost funkcionisanja.

Slika 1. Monohromatski dizajn, pijaca Celje

2.2. Pijaca Bazar, Podgorica
Jedan deo trnog centra Bazar, u Podgorici, ini zelena
pijaca. Ona snabdeva naselje zvano blok V u kome se
nalazi. Pijaca je izgraena 2012. godine, i kotala je 13
miliona evra. Na toj lokaciji je prethodno bila slobodna,
zelena povrina. Radi formiranja ovog prodajnog mesta,
gradske vlasti su iselili, tj. zatvorili deo postojee
Podgorike Male pijace. To je za posledicu imao
protest vie bivih korisnika. alili su se na okolnost to
se na novu pijacu nisu preselile i ostale vrste robe , ali
grad je bio snaan u odluci da ovo ne postane meovita
pijaca.
Od 17400 kvadrata, trnog centra, pijaca se prostire na
1124 kvadrata, na kojima sadri: a)sektor za prodaju voa
i povra 96 tezgi; b)sektor za prodaju sira i mlenih
proizvoda 16 prodajnih mesta(vitrina); v)sektor za
prodaju jaja 10 prodajnih mesta (rashladne vitrine);
g)sektor za prodaju cvea- 5 prodajnih mesta; d)poslovni
prostor. Sem pijace u trni centar Bazar sadri i parking,
supermarket, zabavno-rekreativne sadraje, ugostiteljske
objekte i prodavnice meovite robe.
Veliki trni centar (slika 2) objedinjuje sve centralne
sadraje na jednom mestu i tako poveava broj muterija
na samoj pijaci.

Slika 2. Trni centar u kom se pijaca nalazi, Podgorica

2.3. Trnica Gornji grad, Osijek
Dananji trg Ljudevita Gaja se od 1895. do 1909. Godine
nazivao itni trg. Nastao je cepanjem velikog
Generalskog parka, a njegovo ime je proisteklo iz toga to

se na njegovom sredinjem delu nalazilo Gradsko

vaarite, na kome su se najvie prodavale itarice. 1927.
ovaj deo trga postaje sajam i na njemu nie vie sajamskih
objekata, od kojih je sredinji imao visinu 16,5m. 1928.
drugi deo trga biva preureen u park. Ove zgrade ve
naredne decenije bivaju sruene i na trg se vraa pijaca,
ali manjih razmera, jer se na mestu kojem je do tada bila
(na Zrinjevcu) izgradio park. 1969. pijaca se delimino
natkriva, a ispod nje se formira skladite da bi se 2004. g.
natkrio skoro itav prodajni prostor.
Osijeka trnica ima otvoreni i zatvoreni deo. Na
otvorenom delu vri se prodaja sa klupa, rashladnih
vitrina, tandova i koiska. Prvi deo otvorenog prostora
(slika 3) namenjen je prodaji iskljuivo voa, povra,
cvea i sadnica, dok su rashladne vitrine namenjene za
prodaju lako pokvarljivih namernica kao to su jaja, gljive
i sl.. Drugi deo (klupa i tandova) namenjen je prodaji
neprehrambenih i zanatskih proizvoda. Kiosci su
namenjeni za obavljanje delatnosti:prodaja prehrambenih
i neprehrabenih proizvoda, ugostiteljstvo i za manje
zanatsko uslune radionice koje ne prljaju i ne stvaraju
buku.
U zatvorenom delu pijace prodaja se vri na sledei nain:
u
specijalizovanim
prodavnicama
za
prodaju
prehrambenih ili neprehrambenih proizvoda; na klupama
(prodaja voa i povra, meda, PVC vreica i slino); i iz
rashladnih vitrina za prodaju lakokvarljivih namirnica
(mlijeka i mlijenih proizvoda, tijesta, jaja i slino).
Njenu nadstrenicu pokrivaju solarni paneli pomou kojih
pijaca, u energetskom smislu, sama sebe odrava.
Specifina je po tome to se nemoe jasno razgraniiti da
li je ova pijaca otvoreni ili zatvoreni objekat, jer bi se sa
raznih aspekata posmatrala drugaije, ali svakako uspeno
funkcionie kao jedan organizam.

Slika 3. Otvoreni prostor pijace u Osijeku

3. ANALIZA STANJA PIJACE U APATINU
Gradska pijaca u Apatinu (slika 4) je pijaca otvorenoga
tipa, meovita po prodajnom karakteru. Pijaca se sastoji
od etiri reda tezgi rasporeenih na kolovozu ulice P.
andora. Pijani dani su etvrtak i nedelja, ali se prodaja
vri i u ostalim danima u nedelji. P. andora se ukrta sa
ulicom D. Tucovia koja predstavlja glavnu sabirnu
saobraajnicu i koja je put regionalnog karaktera, to
vikendom stvara na toj raskrsnici saobraajnu guvu, i
ugroava bezbednost ljudi. Mobilijar pijace uglavnom
ine limene i armirano betonske tezge, koje su dotrajale, i
u jako loem stanju, takoe njihov broj nije dovoljan, pa
deo prodavaca mora da izlae svoju robu na tlu. Prostor
pijace ima problem sa odvoenjem atmosferilija, te voda
ostaje na samom kolovozu i po nekoliko dana. Pijaca
nema jasnu podelu na prehrambenu i pijacu za ostale

2299

proizvode, nema merno mesto, nema rashladne vitrine za

mlene i mesne proizvode, nema prikljuak za struju,
nema esme, nema klupe, itd. te tako ne zadovoljava niti
najosnovnijee sanitarne, ekoloke, privredne, ekonomske,
estetske i druge prohteve.

Slika 4. Stanje pijace u Apatinu

4. URBANISTIKA STUDIJA TRANSFORMACIJE
Prepoznajui kvalitete ali i nedostatke evidentirane
prilikom analize postojeeg stanja centralne gradske zone
Apatina u korelaciji sa prostornim i saobraajnim
ogranienjima, te potrebama graana, uvaavajui
kriterijume koncentracije, raznovrsnosti, privlanosti i
pristupanosti, dolo se do predloga transformacije
centralne zone Apatina (slika 5).

Slika 5. Predlog transformacije centralne zone Apatinaprostorni prikaz

Ambijentalna vrednost etaline zone ulice S. Vladara sa
evidentiranim kulturnim dobrima mora se titi i
unapreivati, kao i postojee zelenilo. Postojanje
regionalnog puta sa dvosmernim saobraajem na
severnom obodu centralne zone u ulici D. Tucovi,
neophodnost izmetanja pijace na lokaciju nametnutu
Generalnim urbanistikim planom Apatina, to opet za
posledicu ima nemogunost zatvaranja saobraaja za
vozila u ulici P. andora jer ista postaje znaajna
pristupna saobraajnica prema pijaci i junom delu grada,
kao i izgradnja novog kolovoza iz pravca doma zdravlja i
njenog uliva u ul. P.andora, postavili su okvire o kojima
se moralo voditi rauna. Dotrajali objekti bez bilo kakve
kulturno-istorijske ili upotrebne vrednosti na junoj strani
ulice S. Vladara i obodu centralne zone, te postojanje na
tom prostoru slobodnih neizgraenih povrina je uz
prethodno navedeno, takoe imalo uticaj na ovo projektno
reenje. Naravno, problem prilaska vozilima centru i
reavanje pitanja mesta za parkiranje se moralo obraditi.
Prva etapa je bila obezbeenje mirujueg saobraaja i
uklanjanje motornog saobraaja iz ulice D. Trifunovi, tj.
paralelne ulice u odnosu na ul. S. Vladara. Parkinzi se

smetaju u podzemnu garau koja bi se formirala ispod

zelene povrine u dva nivoa sa ukupno 114 parking mesta.
Lokacija garae je okruena viespraticama kolektivnog
stanovanja bloka 112. Iznad garae, u nivou okolnog
terena, u sklopu parternog ureenja je predviena
izgradnja peanika, manjeg amfiteatra, vodenog
ogledalala kao i prostora gde se postavljaju savremene
skulpture izmetene iz ostalih delova grada.
U drugoj fazi, radi formiranja vee slobodne povrine
uklonili su se dotrajali objekti bez vrednosti. Takvih
objekata ima 22, od kojih su 14 pomoni, 4 stambena, 2
naputena, 1 administrativni i 1 nedovren (investitor u
steaju).
Sledei korak je bio osmiljavanje novih sadraja i
programa sa projektovanjem tj. umetanjem novih
objekata u postojee tkivo. Tako su formirana tri nova
elementa urbaniteta, odnosno trga , koja sa ulicom S.
Vladara ine jedinstvenu, proirenu peaku zonu u kojoj
osim uveanja povrina pod zelenilom i pojave novih
elemenata vode (na manifestacionom trgu je predviena
uputena fontana u odnosu na nivo terena i koja se
pokriva prilikom manifestacija, na omladinskom, zelenom
trgu je predviena izgradnja vie vodenih ogledala, a na
pijanom trgu manja fontana i esme), se planiraju sledei
javni sadraji:
- na manifestacionom trgu: administrativno upravne
delatnosti (sud, katastar, kancelarije javnih preduzea i
dr.), poslovno-administrativne delatnosti (banke, pote,
predstavnitva, agencije, poslovni biroi, poslovna
regionalna udruenja, klasteri i dr.), kulture (saloni,
galerije, muzej,) trgovine i antikvarnice, uslune
delatnosti (ugostitestvo, knjiare, kopirnice, peatoresci),
verske (prostori za okupljanje i edukacije);
- na omladinskom, zelenom trgu: delatnost usluga,
(knjiare, knjigovezci, videoteke, i sl.) internet kafei,
avangardni ateljei, manje trgovine, slastiarne i pekare,
vienamenski prostori za edukaciju mladih, prostorije za
razliite vrste klubova, udruenja i nevladinih
organizacija, objekti zabave (bilijari, igraonice itd);
- na pijanom tgu se formiraju dva prodajna objekta. Prvi
objekat se sastoji iz dva dela, potpuno zatvorenog, koji
predstavlja beli mrs(prodaju mleka, jaja i sira) i
natkrivenog, uslovno reeno otvorenog, dela u kojem se
nalazi zelena pijaca. Drugi objekat ima poslovne prostore
okrenute ka ulici B. Radievia, supermarket ka ulici M.
Obilia, i natkriveni atrijum koji predstavlja meovitu
pijacu. Interakcijom ova dva objekta (slika 6), otvaranjem
njihovih kapija, prostor meu njima, kao i u njima postaje
trg.

2300

Slika 6. Otvaranjem objekta i njihovom interakcijom

formira se trg

Poto se na junom obodu centralne zone nalazi

kolektivno stanovanje tj. viespratnice, novi objekti
trgova ine vizuelnu barijeru ka ovim sadrajima.
4.1. Formiranje pijace
Prva etapa pri formiranju pijace bila bi probijanje novog
ulinog pravca od M. Obilia do B. Radievia, paralelno
sa ulicom D. Trifunovia. On je potreban radi lakeg
transporta dobara i robe, i ova ulica se ne bi zatvarala za
kolski saobraaj kako je to predvieno za ulicu D.
Trifunovia (zatvaranje preko dana, omoguen samo uvoz
i izvoz robe). Pored nove ulice se formira plac za prodaju
sa kamiona i sa automobila. Takav parking je u projektu
bio neophodan jer obino ovakvi prodavci stvaraju
saobraajnu guvu.
Drugu etapu ini formiranje objekta koji u sebi sadri vie
funkcija (podreenih trgovini). Ovaj objekat poseduje 27
poslovnih prostora, prostor za super market, i u
atrijumskom prostoru meovitu pijacu sa 96 prodajnih
tezgi. Tezge bi bile mobilne tako da bi se u ovom
prostoru, u posebnim prilikama, mogli organizovati
sajmovi raznih kunih radinosti, rukotvorina, ili ugostiti
manifestacije kada vremenski uslovi na glavnom trgu to
ne dozvoljavaju, jer je ovaj prostor natkriven.

5. ZAKLJUAK
U ovom master radu predloena je fizika transformacija
dela centralne gradske zone Apatina na nain da se
planira ruenje dotrajalih objekata koji ne poseduju bilo
kakve kulturno-istorijske i upotrebne vrednosti te predlae
izgradnja novih objekata .
Uz ulicu S. Vladara, linearnom centru Apatina, predvia
se formiranje tri nova trga. Novoformirani trgovi sa
postojeom etalinom zonom ulice S. Vladara ine
jedinstvenu, proirenu peaku zonu iji se sadraji nalaze
meusobno blizu, odnosno ispotovani su kriterijumi
pristupanosti, raznovrsnosti i privlanosti.
Ouvanjem postojeeg ambijenta sa insistiranjem na
uveanju povrina zelenila i elemenata vode, dobija se
oaza tj. humaniji prostor za korisnike.
Podzemna garaa na obodnom delu centralne gradske
zone reava pitanje parkiranja, a veliki prostor i
adekvatno parterno ureenje na nivou iznad moe
ukljuiti i postavljanje izlobe savremenih skulptura na
otvorenom koje se bi se iz ostalih delova centralne zone
koncentrisali na ovom mestu.
Poseban akcenat je dat na prikazu reenja nove gradske
pijace koja se locira na novoformiranom pijanom trgu i
koja svojom veliinom i funkcionalnou ispunjava
sanitarno-tehnike, ekoloke i estetske uslove, kao i
potrebe Apatina.
6. LITERATURA
[1] R. Radovi Centralne funkcije i centri,
Arhitektonski fakultet Beograd (skripta), 1977.
[2] R. Radovi Forma grada; Osnove, teorija i praksa,
Stylos, Novi Sad; Orion Art, Beograd, 2003.

Slika 7. Novoformirana pijaca (skroz levo-plac za

kamione, levo meovita pijaca sa super marketom, desnozelena sa mlenom pijacom)

Kratka biografija:

Treu etapu (slika 7) predstavlja objekat pijace koji u sebi

okuplja sledee sadraje: (gledano od ulice M. Obilia ka
B. Radievia) Javni toalet koji je dostupan i kada je
pijaca zatvorena, i zadovoljava potrebe itavog naselja;
zatvorni deo sa 23 tezge sa rashladnim vitrinama za jaja, i
8 tezgi za sir, kao i kontrolna vaga; zelena pijaca ima 72
tezge za prodaju voa i povra, kontrolnu vagu,
kancelariju za veterinara, kancelariju za nadzornika
pijace, wc za osoblje pijace; hladnjau povrine 111m2 u
kojoj trgovci mogu da uvaju robu; prostor za kontejnere i
ostava za pribor za ienje. Kroz ovaj objekat bi bio
probijen ulini koridor koji bi sluio za dovoenje i
odvoenje robe, omoguio bi lake odravanje jer bi se
prljavtina evakuisala na ulicu, zatim kupila kolicima, te
istim putem bila odvoena do kontejnera gde bi se na
kraju alat za ienje odlagao u ostavu. Ova ulica
omoguuje i vrlo praktino manipulisanje vozilima
gradske istoe prilikom izvoenja kontejnera iz objekta.
Pri formiranju pijanih nadstrenica se vodilo rauna da
se u prodajnom prostoru obezbedi dovoljno suneve
svetlosti, ali isto tako da se obezbedi dobra provetrenost,
koja predstavlja jedan od najvanijih problema pijaca.
Ispred pijace su postavljene nadstrenice za parking 72
bicikla.
2301

Olivera Jovanovi roena je u Apatinu 1989.

god. Diplomirala je 2012. godine, a master rad
na Fakultetu tehnikih nauka, iz oblasti
Arhitektura i urbanizam odbranila je 2013.
god.

Darko Reba roen je 1968. Godine u Novom

Sadu. Diplomirao je na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu 1995. godine. Na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu,
smer Arhitektura, upisao je postdiplomske
studije 1996., magistrirao 2001., a doktorirao
2008. godine.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK 614.84

POARI NA FRUKOJ GORI

FOREST FIRES ON TERRITORY OF FRUSKA GORA
Stanislav Krajcer, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE

2. UME KAO VELIKO BOGATSTVO

Kratak sadraj ume predstavljaju veliko bogatstvo

svake zemlje. Nita ne moe tako da uniti umu i nanese
joj tetu kao to to moe poar. Analizom poara po
metodi SEPTRI utvreno je da poari na teritoriji Fruke
gore spadaju u grupu srednjih rizika i da su neophodna
poboljanja uobiajenih mera za poboljanje rizika kao i
podjednako korienje zadravanja rizika i finansijskog
prenoenja rizika.
Abstract - Forests are a great treasure of every country.
Nothing can destroy anh harm forests as it can fire.
Analysis of fire, on territory of Fruska gora, through the
method SEPTRI it was found that they belong to the
medium risk group and risk value improvements of
common measures are necessary.
Kljune rei: ume, poar, rizik, metoda SEPTRI
1. UVOD
ume predstavljaju veliko bogatstvo svake zemlje,iji
potpuni znaaj verovatno nikad neemo znati. Postoje
brojne funkcije uma, koje kao celina ine sistem koji je
od nesagledivog znaaja po ivot na Zemlji.
Nita ne moe tako da uniti umu i nanese joj tetu kao
to to moe poar. Poar je nekontrolisano irenje vatre u
prostoru nanosei materijalnu tetu, a neretko odnosei i
ljudske ivote, i ine jedan od glavnih uzronika
unitavanja uma. Uprkos svim merama predostronosti i
opreza, poar predstavlja konstantnu opasnost koja samo
eka da se desi.
Katastrofa (disaster) predstavlja iznenadnu nepogodu ili
ekstreman nesrean dogaaj koji nanosi veliku tetu
ljudskim biima i njihovoj imovini. Ovi ekstremni
dogaaji, bilo da su prirodni ili pruzrokovani od strane
ljudi, prevazilaze granicu podnoljivosti u vremenu
deavanja, ine regulisanje situacije veoma tekim i
rezultuju katastrofalnim gubicima svojine i prihoda.
Poveanje broja umskih poara je u korelaciji sa
mnogobrojnim iniocima u koje, kao najvaniji, spadaju
uestalost i trajanje sunih perioda, poveanje frekvencije
ljudi u umama i sl.
Ako za poveanje broja umskih poara moemo nai
neko opravdanje, za veliinu tete to ne moemo jer je
direktno vezana za organizaciju i mere zatite koje se
preduzimaju u zatiti uma od poara.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr ore osi, docent.

Sve vie se dolazi do saznanja o umi kao ekolokom

sistemu, da je on od egzistencijalnog znaaja za ljude i
druge ekoloke sisteme. umski poari su jedan od
najveih opasnosti uma. Nita ne moe unititi tako
umu kao to to moe poar. U Srbiji se godinje dogodi
vie od tri stotine umskih poara raznih intenziteta, koji
unite veliku povrinu pod umom. umski poari imaju i
veliki uticaj na poremeaj ekolokih funkcija uma.
2.1 uma kao vaan inilac stabilnosti drugih
ekosistema
Funkcije ume su brojne, ima ih ukupno oko 45, od kojih
su najvanije: pomau da se odri vlanost zemljita,
melioracija zemljita, rekultivacija zemljita, akumuliraju
sunevu energiju i odravaju strujanje u biosferi i
prerasporeuje atmosferske padavine.
ume su, zbog funkcija koje vre najsloeniji i
najuniverzalni ekoloki sistem koji integralno ukljuuje
druge ekoloke sisteme stvarajui uslove za njihov
nastavak, razvoj stabilnosti, trajanje i obnovljivost, ime
utie na ostale sfere i sisteme [1].
3. UGROENOST UMA OD POARA
Stepen ugroenosti uma od poara nije isti za sve ume.
On zavisi od niza faktora iji uticaj odreuje pojedinano
stepen ugroenosti. Statistika registruje da iz godine u
godinu nastaje poveanje broja umskih poara i
opoarene povrine. Poveanje broja umskih poara je u
korelaciji sa mnogobrojnim iniocima u koje, kao
najvaniji, spadaju uestalost i trajanje sunih perioda,
poveanje frekvencije ljudi u umama i sl. Preventivno i
represivno delovanje direktno zavisi od stepena
ugroenosti uma od poara. Poznavanje ovog stepena
omoguuje pravovremenu i efikasnu zatitu uma od
poara [2].
4. RIZIK
Rizik je svaka pojava koja moe da proizvede neeljeni
dogaaj. U zatiti uma rizik od nastanka poara je jedan
od dominantnih.
Upravljanje rizikom u zatiti uma od poara
podrazumeva niz mera u preventivnom delu da do poara
ne dodje, a ako on nastane, da se adekvatnim metodama
gaenja smanje tete nastale poarom.
Sistemsko upravljanje rizikom u zatiti uma od poara
ima za cilj identifikaciju rizika koji utiu na nastanak
umskih poara i nain delovanja na elemente rizika da do
poara ne dodje.

2302

4.1 Pojam upravljanja rizikom i upravljanja rizikom

u zatiti uma od poara
Upravljanje rizikom podrazumeva skup mera i postupaka
prevencije, pripravnosti, odgovora na neeljeni dogaaj
(akcident), kao i sanaciju posledica neeljenog dogaaja u
cilju smanjenja rizika i stvaranje uslova pod kojim rizik
moe biti prihvatljiv.
Upravljanje rizikom u zatiti uma od poara podrazumeva skup mera u preventivnom smislu koje imaju za cilj da
spree pojavu poara u umi, pripravnost svih subjekata
koji uestvuju u zatiti uma od poara, delovanje na
poar kada on nastane, kao i sanaciju terena posle
nastalog poara [3].
Slika 1: Vrednost rizika izraunata za topolu 2009.
godina

5. PROCENA RIZIKA PO METODI SEPTRI

Istraivanje je sprovedeno na osnovu podataka dobijenih
iz Nacionalnog parka Fruka gora, na osnovu kojih se vidi
broj poara u periodu od 2009 do 2012 godine.
Korienjem metode SEPTRI mogua je kvantitativna
procena rizika, kao i dobijanje smernica za upravljanje
rizikom i bezbednou.
Ova metoda se moe primenjivati kod svih vrsta rizika, i
u zavisnosti od kranje vrednosti koja se dobija ovom
metodom razmatra se jedna ili vie mogunosti
upravljanja rizikom, kao to su:
uklanjanje rizika,
smanjenje i kontrola rizika (poboljanje
bezbednosti),
zadravanje rizika,
transfer rizika.
Na osnovu formule za procenu rizika koja glasi:
=

Slika 2: Vrednost rizika izracunata za vrbu 2009. godina

Vrednost rizika izraunata za 2011. godinu za dve vrste
drveta (vrba i topola):

Gde je:
R vrednost rizika
P koeficijent verovatnoe
E koeficijent izloenosti
I koeficijent posledice i
S koeficijent nivoa bezbednosti.
Mogue je uraditi proraun iz ijih vrednosti moemo
videti koju mogunost upravljanja rizikom treba
upotrebiti.
Istraivanje je sprovedeno na dve vrste drveta (vrba i
topola) koje su bile najvie zahvaene poarima u periodu
od 2009-2012 godine.
Proraun je raen prvenstveno za svaku godinu
pojedinano, nakon ega je raen celokupni proraun za
period od 2009-2012 godine.
Vrednost rizika izdraunata za 2009. godinu za dve vrste
drveta (vrba i topola):

2303

Slika 3: Vrednost rizika izraunata za topolu 2011.

godina

Slika 4: Vrednost rizika izraunata za vrbu 2011. godina

Slika 6: Vrednost rizika izraunata za topolu period od

2009-2012 godine

Vrednost rizika izraunata za 2012. godinu za dve vrste

drveta (vrba i topola):

Slika 7: Vrednost rizika izraunata za vrbu period od

2009-2012 godine

Slika 5: Vrednost rizika izraunata za topolu 2012.

godina

Kao krajnji rezultat dobija se grafik na kojem je prikazana

vrednost rizika u odnosu na godinu u kojoj se dogodio
poar.

Slika 21: Vrednost rizika izraunata za vrbu 2012.

godina
Vrednost rizika izraunata za period od 2009-2012 godine
za dve vrste drveta (vrba i topola):
2304

Grafik 1: Vrednost rizika u odnosu na godinu u kojoj se

dogodio poar

Na osnovu izraunate vrednosti rizika za poare koji su se

dogodili na teritoriji Fruke gore u periodu od 2009-2012
godine, moemo da zakljuimo da dobijena vrednost
spada u grupu srednjih rizika, gde se vrednost rizika kree
od 30-100. Na osnovu metode SEPTRI za dobijenu
vrednost iz grupe srednjih rizika neophodno je
poboljanje uobiajenih mera za umanjenje rizika;
podjednako korienje zadravanja rizika i finansijskog
prenoenja rizika.
Metodom zadravanja rizika ili vlastitog pokria subjekt
se izlae riziku, a posledice tetnih dogaaja pokriva iz
svojih izvora finansiranja.
Prenoenje rizika, pre nego to doe do akcidenta, odnosi
se na upravljanje rizikom kroz osiguranje. Osiguranje
predstavlja preventivnu ali isto tako i korektivnu meru.
Gde ukoliko doe do nesree koja je pokrivena
osiguranjem, osiguravajua drutva pokrivaju nastale
gubitke i pokrivaju trokove procesa oporavka.

Na osnovu sprovedenog istraivanja preko metode

SEPTRI, zakljuujemo da vrednost rizika spada u
kategoriju srednjih rizika, sa vrednostima izmeu 30 i
100. Nakon dobijene vrednosti, rizici se svrtsavaju u
grupe i za svaki od njih se preporuuje odgovarajui
pristup. U sluaju srednjih rizika neophodna su
poboljanja uobiajenih mera za umanjenje rizika, kao i
podjednako korienje zadravanja rizika i finansijskog
prenoenja rizika.
7. LITERATURA
[1] ukanovi M., 1991., Ekoloki izazov, Elit,
Beograd
[2] Redi D. i dr., 1987., Znaaj metoda za procenu
ugroenosti uma od poara, Zatita od poara,
Beograd ; Bertovi S. i dr., 1997., Osnovi zatite
uma od poara, Zagreb
[3] Savi S., Stankovi M., 2009., Terija sistema
rizika, Fakultet zatite na radu, Ni ; vorovi
Z., 2005., Upravljanje rizicima u ivotnoj
sredini, Zadubina Andrijevi ; oreevi G.,
2010., Upravljanje rizikom u zatiti uma od
poara, Izvod iz stunog rada, Beograd

6. ZAKLJUAK
ume predstavljaju prirodno bogatstvo svake zemlje, koje
je od nesagledivog znaaja. Svojim funkcijama one
olakavaju ivot oveka, jer upravo u njima on ostvaruje
veinu ivotnih potreba. Osim toga ume imaju vanu
ulogu kod spreavanja bujica, klizita, erozija zemljita,
ali i u proizvodnji kiseonika i preiavanju vazduha.
umski poar je jedan od glavnih uzronika unitavanja
uma, i kao i sve prirodne katastrofe samo je pitanje
vremena kada e se dogoditi.
Iako po svojoj geografskoj lokaciji i klimi, Srbija ne
spada u visoko rizine zemlje za nastanak umskih
poara, ovaj problem ne treba olako shvatati. Sama
promena klime iz godine u godinu, kao i sistemi za
gaenje predstavljaju rastui problem kojim se treba
ozbiljno pozabaviti.
Istraivanjem je prikazana procena vrednosti rizika u
periodu od 2009-2012. godine preko metode SEPTRI,
uzeta za dve vrste drveta (vrba i topola).

Kratka biografija

2305

Stanislav Krajcer, roen je u

Novom Sadu 1988. godine.
Diplomski master rad na Fakultetu
tehnikih
nauka
iz
oblasti
Inenjerstvo zatite ivotne sredine
odbranio je 2013. godine.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 502:556.388

UTICAJ INDUSTRIJSKIH AKCIDENATA NA PODZEMNE VODE PROSTORNI

OKVIR
IMPACT OF INDUSTRIAL ACCIDENTS ON GROUNDWATER SPATIAL
FRAMEWORK
Kristina Simeonovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE

2. TEORIJE O POREKLU PODZEMNE VODE

Kratak sadraj - Voda je uslov za ivot na naoj planeti

i samim tim ima veoma znaajnu ulogu kako za oveka
tako i za biljke,ivotinje i za ceo ekosistem. U radu je
prikazana zakonska regulative u pogledu prevencije i
kontrole industrijskih akcidenata.
Abstract Water is a prerequisite for life on our planet,
and therefor has a very important role for humans but
also for plants, animals and entire ecosystems. This paper
presents the legal regulations concerning the prevention
of industrial accidents and kontrole.
Kljune rei Podzemne vode, izvor, seveso postrojenja.
1. UVOD
Podzemne vode su sve vode koje se nalaze ispod povrine
terena u bilo kom vidu i u sva tri agregatna stanja.
Podzemna voda je znaajna za vodosnabdevanje
stanovnitva. Poslednjih godina podzemne vode se sve
vie zagauju. Takoe podzemne vode rastvaraju materije
(minerale ) od kojih se sastoji zemljina kora. Takve vode
esto kroz duboke pukotine izbijaju na povrinu zemlje u
vidu izvora mineralne vode. Podzemne vode pripadaju
grupi prirodnih resursa koji su neophodni za ivot na
Zemlji.
Prema klasifikaciji prirodnih resursa , podzemne vode
spadaju u grupu iscrpljivih obnovljivih resursa. Podzemne
vode karakterie bolji kvalitet u odnosu na povrinske
vode, kao posledica odsustva fiziko-hemijskih i biohemijskih procesa kojima su neposredno izloene povrinske vode. Podzemne vode se relativno sporo kreu, to
poveava vreme zadravanja vode u zemljitu i time
zadravanju polutanata. One ine preko 90% izvora svee
vode u svetu. Oko 50% populacije koristi podzemnu vodu
kao primarni izvor vode za pie. Za potrebe vodosnabdevanja naselja pijaom vodom na teritoriji Srbije podzemne vode se koriste u 80% sluajeva.
U centralnoj Srbiji uee podzemnih voda u snabdevanju
stanovnitva je 90%. Na podruju Vojvodine podzemne
vode predstavljaju iskljuivi vid vodosnabdevanja
stanovnitva, dok u Kosovskom basenu dominira
snabdevanje vodom iz povrinskih akumulacija.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji je mentor
bio dr ore osi, docent.

O poreklu podzemne vode postoje razliita shvatanja i sva

se mogu svrstati u tri grupe, obuhvaene trima teorijama o
poreklu podzemnih voda. Infiltraciona hipoteza
objanjava poreklo podzemnih voda od padavinskih, koje
su prodrle kroz razliite upljine u stenama i ispunile ih
delimino ili potpuno do izvesnog nivoa. Ovo je najstarija
teorija o poreklu podzemne vode. Infiltracionu teoriju je
dugo vremena prihvatila veina naunika. Ipak, kada se
ustanovilo da u pustinjama bez padavina sloj peska na
odreenoj dubini ima izvesnu vlanost, posumnjalo se u
potpunu ispravnost ove teorije. Zato su kasnije nastale
nove hipoteze. Kondenzaciona hipoteza objanjava
poreklo podzemne vode kondenzacijom vodene pare iz
vazduha u upljinama stena. Juvenilna teorija objanjava
poreklo podzemne vode na sledei nain : iz uarene
magme, u dubinama Zemlje izdvajaju se razliiti gasovi a
meu njima vodena para; dospevi u vie slojeve
Zemljine kore, ona se kondenzuje dajui juvenilnu vodu.
2.1. Stanje vode na Zemlji
Posmatrano iz daleka Zemlja je uglavnom vodena.Tek 29
% njene povrine ini kopno, a ak 71% voda. Ni jedno
drugo nebesko telo, koliko nam je danas poznato, na
svojoj povrini nema tenu vodu, a naa Zemlja se kupa u
njoj. Najvie je vode u okeanima i morima (skoro97%),
ali vode ima i zamrznute na polovima i u gleerima, ima
je u rekama, jezerima, movarama, zatim u zemlji i u
atmosferi. Ima je i u svim ivim biima: u lastama,
kamilama, drveu i u nama samim.
3. ZATITA PODZEMNIH VODA OD ZAGAENJA
U uslovima poveane potrebe za vodom i znaaja koje
vodni resursi imaju za Srbiju, neophodno je voditi brigu
o zatiti navedenog resursa. U razvijenim dravama, usled
ogranienih koliina kvalitetnih voda pribegava se
preiavanju otpadnih voda. U Srbiji, trenutno se
potronja kvalitetnih voda podmiruje iz postojeih
resursa. Iako znatno manje podlone zagaenju od
akumulacija povrinskih voda, ni podzemne vode nisu
imune na zagaenje. Produkti industrijske proizvodnje,
kao to su industrijski otpad, otpadne vode industrije, kao
i gasovi predstavljaju najvee izvore zagaenja
podzemnih voda.

2306

Posebno treba izdvojiti rafinerije nafte i petrohemijsku

industriju,krupne termoenergetske objekte na bazi lignita,
rudnike i flotacijske zagaivae, Pored industrijskih
zagaivaa,znaajan izvor zagaenja predstavlja i
intenzivna poljoprivredna aktivnost, odnosno upotreba
vetakih ubriva. Rezultat navedenih aktivnosti
poslednjih dvadesetak godina u Srbiji jeste da su gotovo
sve najplie podzemne vode hemijski zagaene i
neupotrebljive za pie. Za potrebe analize uticaja
industrijskih postrojenja na kvalitet podzemnih voda
potrebno je kreirati digitalni model distribucije i dubine
podzemnih voda na teritoriji Vojvodine. Takoe,
neophodno je identifikovati industrijska postrojenja sa
poveanim rizikom od ostvarenja akcidentnih dogaaja na
teritoriji od interesa. Evropsko zakonodavstvo posebno
definie i razmatra industrijska postrojenja koja mogu biti
potencijalni uzronici ostvarenja akcidentnih situacija.
Stoga, naredno poglavlje razmatra Evropske kao i
nacionalne propise vezane za navedenu problematiku.
4. SEVESO KATASTROFA
Seveso katastrofa predstavlja jednu od najveih nesrea u
hemijskoj industriji. Posle Drugog svetskog rata dolo je
do poveanja razvoja industrijalizacije to je dovelo do
znaajnih udesa sa opasnim materijama. etiri decenije
nakon Drugog svetskog rata zabeleeno je preko 100
veih incidenata irom sveta, ukljuujui i toksine oblake
koji su doveli do gubitka 360 ljudskih ivota i
naruavanja ivotne sredine. .U Evropi, u period od
1970.godine do 1979.godine dogodile su se dve velike
industrijske nesree to je dovelo do usvajanja zakona
koji imaju za cilj spreavanje i kontrolu takvih nesrea.
Flixborough nesrea u Velikoj Britaniji dogodila se
1974.godine. To je prva velika nesrea u periodu od
1970.godine do 1979.godine. Ogromna eksplozija i poar
doveli su do 28 rtava i kompletnog unitenja na
industrijskoj lokaciji. Ova nesrea je prouzrokovala i
domino efekat na druge industrijske aktivnosti u ovoj
oblasti, izazivajui gubitak rashladne tenosti u oblinjim
elianama to je predstavljalo rizik za ostvarenje
dodatnih akcidenata.
4.1. Pojam Udes i Seveso postrojenje
Kao to je ve napomenuto, u cilju preduzimanja svih
neophodnih mera za spreavanje hemijskih udesa,
ograniavanje uticaja tih udesa na ivot i zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu kao i u cilju stvaranja uslova za
upravljanje rizikom, 2009. godine usvojene su izmene i
dopune Zakona o zatiti ivotne sredine
Seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se
obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti
prisutna opasna materija u jednakim ili veim koliinama
od propisanih, jeste tehnika jedinica unutar kompleksa
gde se opasne materije proizvode, koriste, skladite ili se
njima rukuje. Postrojenje ukljuuje svu opremu, zgrade,
cevovode, maine, alate, interne koloseke i depoe,
dokove, istovarna pristanita za postrojenja, pristane,
skladita ili sline graevine, na vodi ili kopnu, a koje su
nune za funkcionisanje postrojenja.

Prema odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine udes

jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj koji nastaje
oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija,
obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi,
skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom
uvanju.
5. SEVESO DIREKTIVA
Industrijska postrojenja imaju znaajan udeo u
zagaivanju ivotne sredine, stoga je jedan deo politike i
prava EU u oblasti ivotne sredine orjentisan na primenu
razliitih mera u odnosu na izvore emisija zagaujuih
supstanci poreklom iz industrije naroito kada su u pitanju
upravljanje opasnim hemikalijama i bezbednost
industrijskih postrojenja. Seveso akcident koji se dogodio
1976. godine u Italiji, u hemijskoj fabrici pesticida i
herbicida, imao je znaajan uticaj na razvoj politike i
regulative Evropske Unije u oblasti spreavanja i kontrole
industrijskih zagaenja i upravljanja rizikom. Od tada pa
sve do danas, u cilju prevencije i smanjenja negativnih
uticaja koje industrija ima ili moe da ima na ivotnu
sredinu, preduzeto je mnotvo razliitih aktivnosti i
donesen je veliki broj propisa i dokumenata kojima se
regulie ova oblast.
5.1. Seveso III Direktiva
Drave lanice EU reguliu oblast hemijskih udesa
odredbama Seveso III Direktive. U poreenju sa Seveso I
i II, Seveso III omoguava bolji pristup graana
informacijama o rizicima koji nastaju od aktivnosti
susednih kompanija, o ponaanju u sluaju udesa, i o
efikasnijim pravilima u vezi uea javnosti. U Srbiji,
odredbe Seveso II Direktive Saveta su znatno
transponovane u srpski zakon o zatiti ivotne sredine
5.2.Postrojenja koja se nalaze u preliminarnoj listi
Seveso II Direktive
Rafinerija nafte Novi Sad (RNS) je ogranak i posluje u
sastavu NIS-PETROL-a ija je delatnost prerada i promet
nafte i derivata nafte.Osnovana je 1968. godine sa
instalisanim kapacitetom od 3 Mt/god. i skladinim
prostorom od 677.000 m3. Doprema i otprema nafte i
derivata nafte je mogua naftovodom ( Jadranski i domai
), renim putem (Dunav i kanal Dunav-Tisa-Dunav),
eleznicom i drumskim saobraajem. Danas RNS
raspolae kapacitetom od 2,5 Mt/god. i skladinim
prostorom od 401.500 m3 to je posledica bombardovanja
1999. RNS se nalazi u privrednoj zoni grada Novog SadaSever IV a ukupan kompleks Rafinerije obuhvata prostor
od oko 256 ha. Od stambenog dela grada Rafinerija je na
levoj obali Dunava udaljena oko 2 Km, a prirodnom
preprekom u vidu vodenog ogledala oko 100 m na desnoj
obali Dunava. Meutim, pod neposrednim i direktnim
uticajem Rafinerije nalazi se podruje stanovanja angaj.
Hemofarm koncern A.D. je vodea farmaceutska kua u
Srbiji sa tradicijom od etrdeset pet godina. Od osnivanja
1960. godine, Hemofarm koncern je imao uzlaznu liniju
razvoja koja je doivela pravu ekspanziju tokom
poslednje decenije i po.

2307

Rukovodioci organizacionih jedinica Hemofarm koncerna

odgovorni su za sprovoenje identifikacije i vrednovanja
aspekata ivotne sredine koji se mogu kontrolisati i na
koje se moe uticati u odnosu na procese za koje su
odgovorni.
HIP-Azotara Panevo jedna je od najveih fabrika
mineralnog ubriva i azotnih jedinjenja u regionu i jedini
proizvoa amonijaka, karbamida (UREE) i amonijum
nitrata u Srbiji.

Sledei korak u kreiranju modela prosenih nivoa

podzemnih
voda
na
teritoriji
Vojvodine
je
georeferenciranje.
Georeferenciranje predstavlja proces definisanja poloaja
neke take u fizikom prostoru, odnosno postavljanje
rasterskog snimka u prostorni odnos. Za dalju obradu
podataka u obliku rastera izvreno je georeferenciranje
karte izraunavanjem i pridruivanjem prostornih
koordinata odreenim takama na mapi.

Programom monitoring obuhvaeno je identifikovanje,

kontrola i praenje kljunih karakteristika operacija i
aktivnosti koje mogu da imaju uticaj na ivotnu sredinu.
Rezultati se analiziraju i na osnovu njih definiu se
prioriteti vezani za reavanje problema. Upravljanje
opasnim materijama u HIP-Azotari Panevo ima za cilj
osiguranje bezbedne i radne sredine uz potovanje svih
zakonskih akata
6. KREIRANJE 3D MODELA NIVOA PODZEMNIH
VODA NA TERITORIJI VOJVODINE
Digitalni model raspodele akvifera sa pridruenom
informacijom o nivoima podzemnih voda na teritoriji
Vojvodine predstavlja izvor podataka neophodnih za
analizu prostornih meurelacija u kontekstu izloenosti
podzemnih voda eventualnim akcidentnim situacijama
koja se mogu dogoditi u seveso postrojenjima. Za potrebe
kreiranja modela distribucije podzemnih voda na teritoriji
Vojvodine koriena je aplikacija Quantum GIS.
Quantum GIS (QGIS) predstavlja open source softver,
odnosno aplikaciju koja omoguava pregled, ureenje i
analizu geopodataka sa ciljem proirenja upotrebljivosti i
olakanja rada na odreenim projektima.

Slika 2. Georeferencirana mapa Vojvodine

Naredni postupak je vektorizacija.
Za potrebe vektorizacije georeferencirana mapa
Vojvodine sa prikazom prosenih nivoa podzemnih voda
je koriena kao podloga.
Za potrebe modelovanja nivoa podzemnih voda, osim
vektorizacije neophodno je vektorima izolinija dodeliti i
podatak o nivou izdani na odabranoj teritoriji. Navedeni
podaci zabeleeni su na mapi u obliku Izolinija.
Izolinije koje povezuju take jednakih nivoa izdani u
odnosu na nivo Jadranskog mora prikazane su, dok su
vrednosti nivoa podzemnih voda upisani u okviru ucrtanih
izolinija.

6.1. Tehnoloka osnova kreiranja 3d modela

podzemnih voda na teritoriji Vojvodine
Akvizicija podataka predstavlja postupak sakupljanja
podataka vezanih za prostorno okruenje
koja se
razmatra. Za akviziciju podataka podzemnih voda na
teritoriji Vojvodine koriena je mapa Vojvodine u
analognom obliku. Navedena mapa (slika1) pripada
pokrajinskom zavodu za urbanizam i komunalno
stambena pitanja koju su izradili za internu upotrebu.
Slika 3. Vektorski sloj nakon unoenja izolinija nivoa
podzemnih voda na teritoriji Vojvodine
Sledei i poslednji zadatak do kreiranja 3d modela je
interpolacija.
Interpolacija predstavlja metodu proraunavanja novih
taaka podataka unutar raspona poznatih taaka podataka.
Na osnovu tako preklopljenih slojeva moemo da
zakljuujemo o rizicima u pogledu uticaja postrojenja na
podzemne vode. Geometrijom take su prikazana seveso
postrojenja i na osnovu njih moemo zakljuiti gde se
koje postrojenje nalazi.
Slika1. - Mapa Vojvodine, proseni nivo podzemnih voda,
regionalni prostorni plan, 1 : 300.000
2308

Na podrujima na kojima se nivo podzemne vode nalazi

15.1019 m do povrine zemlje preti opasnost od
zagaenja podzemnih voda jer je to vrlo mala dubina.
Meutim, na osnovu kreiranog 3d medela nivoa
podzemnih voda na teritoriji Vojvodine moe se zakljuiti
da na tim podrujima nema izgraenih seveso postrojenja.
Prema ovim razmatranjima moe se zakljuiti da je na
ovim podrujima vrlo mala verovatnoa nastanka
akcidentnih situacija osim sluaju izlivanja polutanata
prilikom transporta.
8. LITEERATURA
1) Polomi D.,(2007): Podzemne vode strateki
resurs Srbije, Beograd
2) Dragii V. (1997): Opta hidrogeologija.
Rudarsko-geoloki
fakultet.
Institut
za
hidrogeologiju, Beograd
3) Veljkovi N.,: Indikatori odrivog korienja
izvorita podzemnih voda Srbije, Beograd
4) Porter S., Wetting J. THE SEVESO II
DIRECTIVE, 1999
5) Praksa za studente u RNS
6) Praksa za studente Hemofarm,Vrac
7) www.hip-azotara.rs/ - Hip Azotara Panevo

Slika 4. - Kreirana mapa od trenutnog vizuelnog prikaza

u QGIS-u sa Prostorna raspodela seveso postrojenja na
teritoriji Vojvodine
7. ZAKLJUAK
U cilju zatite i ocuvanja zdrave pijae vode koja
predstavlja jedan od tri najvanija medijuma zatite
ivotne sredine kreiran je 3d model nivoa podzemnih
voda na teritoriji Vojvodine. 3d model jasno prikazuje
rasprostranjenost podzemnih voda na teritoriji Vojvodine,
nivoe podzemnih voda, zatim prikazuje mesta na kojima
se nalaze seveso postrojenja. U radu opisana postrojenja
se nalaze na teritoriji na kojoj dubina podzemnih voda
iznosi 82.8621 m do povrine zemlje to zapravo znai da
ne postoji opasnost od zagaenja podzemnih voda usled
akcidentnih situacija kao to su izlivanje nafte i naftnih
derivata i isputanje farmceutskih supstanci u ivotnu
sredinu. jer se podzemne vode nalaze na dovoljno velikoj
dubini tako da u sluaju izlivanja polutanata podzemne
vode se ne mogu zagaditi ili se mogu u vrlo maloj meri
zagaditi to se moe utvrditi analizom i monitoringom
podzemnih voda.

Kratka biografija:

2309

Kristina Simeonovi, roena je u

Petrovcu 1986. godine. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
inenjerstvo zatite ivotne sredine
odbranila je 2013. godine.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 502.1:628.3

KONTAMINACIJA VELIKOG BAKOG KANALA KAO POSLEDICA ISPUTANJA

URBANIH OTPADNIH VODA
CONTAMINATION OF THE GRAND BAKA CANAL AS THE RESULT OF URBAN
WASTE WATER DISCHARGING
Mina Bjeleti, Jelena Radoni, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj Predmet master rada jeste problematika kontaminacije voda isputanjem otpadnih tokova iz naselja i industrije, promena fizikih i hemijskih parametara
prirodnih recipijenata, kao i uticaj na ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi.
U radu se, takoe, daje prikaz postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Republici Srbiji, kao i projekta
izgradnje Centralnog postrojenja za preiavanje
otpadnih voda (CPPOV) optina Vrbasa i Kule, i analiza
uticaja postrojenja na ivotnu sredinu za vreme izgradnje
i u toku procesa rada.
Abstract The Master thesis represents the problem of
contamination of Grand Backa canal as a result of urban
and industrial wastewater discharging, changes in
physical and chemical parameters, as well as the impact
on the environment and human health.
In addition, Master thesis presents the project of Central
facility for waste water treatment plant (CWWTP) for
municipalities of Vrbas and Kula, and analysis of the
impact of plants on the environment during construction
and work process.
Kljune rei: Otpadne vode, Veliki Baki kanal, CPPOV
1. UVOD
Razvoj naselja, poveanje broja stanovnika u urbanim
sredinama, kao i poboljanje ivotnog standarda dovodi
do kontaminacije ivotne sredine, a meu najee i
najalarmantnije oblike zagaenja ubraja se zagaenje
vode. Poremeaji ekosistema izazvani isputanjem
nepreienih otpadnih voda, vremenom su narasli do
takvih razmera da se preiavanje nametnulo kao
nunost.
2. ZAGAENJE VODE, IZVORI ZAGAENJA I
PODELA OTPADNIH VODA
Zagaenje vode predstavlja svaku fiziku, hemijsku ili
bioloku promenu kvaliteta vode koja ima negativan
uticaj na organizme koji vodu konzumiraju ili ive u njoj.
Prema poreklu, otpadne vode se mogu podeliti na:
1. gradske (komunalne i industrijske otpadne vode),
2. otpadne vode nastale spiranjem zemljita [2].
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Jelena Radoni, docent.

3. PARAMETRI KVALITETA OTPADNIH VODA

Pri utvrivanju stepena kontaminacije otpadnih voda,
posebna panja se posveuje ukupnom sadraju organskih
materija.
Ukupni sadraj organskih materija se moe odrediti:
1. Potronjom oksidacionog sredstva:
Biohemijska potronja kiseonika, BPK,
Hemijska potronja kiseonika, HPK.
2. Direktnim merenjem organskog ugljenika:
Ukupni organski ugljenik (TOC).
Pored sadraja organskih materija u otpadnoj vodi, kao
bitne parametre kvaliteta otpadnih voda treba navesti i
sadraj ukupne suve materije, turbiditet, elektrinu
provodljivost vode, ekvivalentni broj stanovnika i srednji
dnevni dotok otpadne vode.
4. OTPADNE VODE I KLASIFIKACIJA
OTPADNIH VODA
Voda zagaena na bilo koji nain tokom upotrebe
predstavlja otpadnu vodu.
Otpadne vode nastaju od iste vode upotrebom u
naseljima i industriji ili oticanjem sa povrine zemljita.
Otpadne vode sadre rastvorene, koloidne i suspendovane
mineralne i organske materije, kao i ive organizme. Po
isputanju, u prirodni recipijent i otpadne vode bitno
menjaju ivotnu sredinu.
Otpadna voda iz domainstva (komunalna otpadna voda)
se sastoji od organskih i neorganskih tenih i vrstih
materija koje mogu biti u suspendovanom, emulgovanom,
koloidnom i rastvorenom stanju.
Industrijske otpadne vode nastaju upotrebom vode u
tehnolokim procesima i u proizvodnji energije. [1]
Spiranjem zemljita, sa poljoprivrednih povrina u
povrinske vode dospevaju mineralna vetaka ubriva i
pesticidi, prilikom ega nastaju otpadne vode koje svojim
sastavom i koliinom remete hemijski sastav povrinskih
voda i njihovih obala i procese u njima. [3]
5. UTICAJI ZAGAUJUIH MATERIJA IZ
URBANIH OTPADNIH VODA NA IVOTNU
SREDINU
Zagaujue materije u urbane kanalizacione sisteme
dolaze iz tri izvora: odvoda sa gradskih ulica, privrede i
domainstava, i mogu se podeliti u dve osnovne grupe:
Potencijalno toksini elementi (PTEs) i
Dugotrajne organske zagaujue supstance.
5.1 Toksine supstance
Potencijalno toksini elementi (PTEs) predstavljaju
problem zbog njihove akumulacije u zemljitu i

2310

sedimentu i zato spreavanje ulaza u sistem PPOV putem

urbanih otpadnih voda predstavlja neophodni stepen
redukcije zagaenja. Prosene koncentracije potencijalno
toksinih elemenata u otpadnoj vodi iz domainstava i
industrije date su u tabeli 1.
Tabela 1. Prosene koncentracije potencijalno toksinih
elemenata u otpadnoj vodi iz domainstava i industrije
Element
Otpadna
voda
iz Otpadna voda iz
domainstva (mg/l)
industrije (mg/l)
Pb
0,1
13
Cu
0,2
0.04-26
Zn
0,1-1,0
0,03-133
Cd
<0,03
0,003-1,3
Cr
0,03
20
Ni
0,04
7,3
5.2 Dugotrajne organske zagaujue supstance
U izvorima svee vode otkriveno je preko 6.000
organskih jedinjenja od kojih su mnoga nastala usled
industrijskih aktivnosti. Organska jedinjenja prisutna su u
industrijskum procesima kao bazne sirovine, sporedni
tehnoloki i finalni proizvodi, ali su zastupljena i u
odreenom broju proizvoda namenjenih domainstvu.

Beej-Bogojevo). Na najzagaenijoj deonici kanala, koji

protie kroz Vrbas u duini od 6 km, protok je samo oko
jedan kubni metar u sekundi, dok je protok od Triangla
nizvodno prema Beeju oko 25 kubnih metara u sekundi.
Smatra se da je na ovoj deonici nataloeno oko 400.000
m3 mulja, a na pojedinanim mestima voda je duboka
svega 30 cm.
Tokom 2011. godine obavljeno je sistematsko ispitivanje
kvaliteta vode na utvrenim profilima u osnovnoj
kanalskoj mrei hidrosistema DTD od strane Agencije za
zatitu ivotne sredine. Na odreenim profilima kanalske
DTD mree u pojedinim serijama ispitivanja, rastvoreni
kiseonik odgovarao je III, IV i vanklasnom stanju.
Registrovano je i poveano organsko optereenje gde su
vrednosti HPK i BPK5 prelazile okvire zahtevane II klase
(Slika 1), kao i poviene koncentracije amonijanog i
nitritnog azota koje su odgovarale III i IV klasi i
vankklasnom stanju. Od opasnih i tetnih materija na
pojedinim delovima kanalske mree DTD registrovana je
poviena vrednost nikla i mangana.

6. POSTROJENJA ZA PREIAVANJE
OTPADNIH VODA U SRBIJI
Uporeujui Srbiju sa zemljama koje su prole kroz sline
drutveno-ekonomske okolnosti, dobijaju se sledei
uporedni pokazatelji procenata stanovnika koji su
prikljueni na kanalizacioni sistem: eka 94%, Poljska
80%, Bugarska 67% i Srbija 56%. Prema raspoloivim
podacima o razvoju gradskih i industrijskih
kanalizacionih sistema, postojeu situaciju kanalisanja
naselja u Srbiji karakterie viedecenijski izostanak
realizacije najvanijih programskih ciljeva u ovoj oblasti,
a to su: nedovoljan razvoj kanalizacionih sistema gradskih
i prigradskih oblasti u skladu sa razvojem
vodosnabdevanja i prihvatanje industrijskih otpadnih
voda nakon predtretmana na zajednikim ureajima za
tretman gradskih otpadnih voda.
Istraivanja su pokazala da je dominantno zbog zastarele
tehnologije industrija Srbije energetski i resursno veoma
ekstenzivna, sa neracionalnim korienjem vode i
natprosenim stepenom zagaenja vodotokova emisijom
otpadnih voda.
7. STANJE IVOTNE SREDINE U OPTINI VRBAS
I POSLEDICA ISPUTANJA OTPADNIH VODA U
VELIKI BAKI KANAL
Vodoprijemnik otpadnih voda regiona Srednje Bake,
unutar koga su naselja Vrbas, Kula i Crvenka, je kanal
Vrbas-Bezdan (Veliki Baki kanal).
U drugoj polovini XX veka, prilikom ubrzane
industrijalizacije regiona Srednje Bake, Veliki Baki
kanal, pored osnovne namene (plovnog puta i odvoenje
vika povrinskih i podzemnih voda), neplanski i krajnje
neodgovorno postaje i kolektor nepreienih otpadnih
voda industrije, stanovnitva, bolnica i svinjogojskih
farmi. U kanal se isputaju otpadne vode celom duinom
toka, a naroito iz Crvenke, Kule i Vrbasa. Najugroeniji
deo kanala je u duini od 6 km, od lajza (prevodnica
Vrbas) do Triangla (ue kanala Vrbas-Bezdan u kanal

Slika 1. Hemijska potronja kiseonika u Velikom

Bakom kanalu 2011. godine
Konano reavanje problema zagaenja Velikog Bakog
kanala ve je inicirano od strane lokalnih vlasti, kao i od
strane Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ceo projekat se
sastoji iz tri dela:
1. Konstruisanje nove kanalizacione mree za
sakupljanje prethodno tretiranih industrijskih otpadnih
voda i komunalnih voda optine Vrbas i Kula;
2. Izgradnja centralnog postrojenja za preiavanje
otpadnih voda naselja Vrbasa i Kule;
3. ienje i remedijacija Velikog Bakog kanala.
Izgradnja centralnog postrojenja za preiavanje
otpadnih voda jedan je od najznaajnihjih projekata jer
spreava dalju degradaciju Velikog Bakog kanala, kao i
isputanje otpadnih voda, kao glavnog uzronika
zagaenja, bez prethodnog tretmana u prirodni recipijent.
8. INDUSTRIJSKA AKTIVNOST U OPTINAMA
VRBAS I KULA I KARAKTERISTIKE
INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA
Meu koncentrisanim zagaivaima kojima pripadaju
industrijski kompleksi optina Vrbasa i Kule, najvei je
broj objekata prehrambene industrije. Prehrambena
industrija je znaajan potroa vode (voda se koristi za
proizvodnju, za ienje, transport itd.). Velika
postrojenja za proizvodnju prehrambenih proizvoda troe
nekoliko stotina metara kubnih vode na dan, gde koliina
efluenta moe da varira dnevno, nedeljno ili sezonski.

2311

Kada je u pitanju sadraj otpadnih voda u prehrambenoj

industriji, utvreno je da procesne vode sadre visoke
vrednosti organskih materija koje su izraene preko BPK5
i HPK. Vrednosti ovih parametara mogu biti vee od
deset do sto puta u odnosu na komunalne otpadne vode.
Nakon izgradnje CPPOV odreen broj velikih
industrijskih objekata posmatranog podruja e biti
preusmeren na preista, dok ostali znaajni zagadjivai
(ukljuujui eerane, farme svinja, itd.) moraju sami
prilagoditi otpadne vode koje isputaju zahtevima za
kvalitet efluenta. Radi dobijanja odobrenja za isputanje u
komunalni kanalizacioni sistem, pojedinani industrijski
objekat mora da uskladi putem odgovarajueg prethodnog
preiavanja kvalitet svog efluenta koji mora biti u
skladu sa Uredbom o graninim vrednostima emisije
zagaujuih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje
Otpadne vode koje e se preiavati u Centralnom
postrojenju za preradu otpadnih voda Vrbasa i Kule
(CPPOV) definisane su Generalnim projektom, a
predvieno je preiavanje otpadnih voda:
1. naselja Vrbas
2. naselja Kula
3. mesne industrije Carnex Vrbas,
4. industrije jestivog ulja Vital Vrbas,
5. industrije armature Istra Kula i
6. kone industrije Eterna Kula.
U Vrbasu, na naseljsku kanalizaciju nee biti prikljuene
Fabrika eera Baka i Farma svinja Farmacoop, jer
njihove otpadne vode nije racionalno preiavati na
centralnom naseljskom postrojenju za preiavanje
otpadnih voda. Ovi privredni subjekti produkuju veoma
zagaen efluent i moraju samostalno da ree pitanje
otpadnih voda. [4]
Industrijska postrojenja u Vrbasu koja e biti prikljuena
na sistem preiavanja otpadnih voda su: fabrika mesa i
mesnih preraevina Carnex i fabrika ulja i biljnih masti
Vital, dok se preiavanje otpadnih voda industrije
armature Istra i koare Eterna u Kuli dovodi u
pitanje, jer trenutno navedena dva industrijska objekta ne
rade, sa neizvesnim izgledima za restruktuiranje i
privatizaciju.
9. CENTRALNO POSTROJENJE ZA
PREIAVANJE OTPADNIH VODA VRBASA I
KULE U VRBASU
Izgradnja centralnog postrojenja za preiavanje
otpadnih voda u optinama Vrbas i Kula predstavlja
nastavak brojnih aktivnosti i napora, sa ciljem
zaustavljanja viedecenijskog trenda degradacije kvaliteta
vode recipijenta i poboljanja i ouvanja dobrog statusa
neposrednog vodoprijemnika, Kanala Dunav-Tisa-Dunav
(deonice Bezdan-Beej i Bogojevo-Beej) i posrednih
vodoprijemnika, reke Tise i reke Dunava. Ovaj kanal,
nazvan Veliki Baki Kanal, optereen je velikom
koliinom otpadnih voda, kako od strane stanovnita u
okruenju, tako i od industrije. Nepreiene otpadne
vode unose u vodoprijemnik velike koliine organskih i
neorganskih materija, ulja i masnoa, teke metale i druge
toksine supstance, izazivajui teke poremeaje u
vodenom ekosistemu. Budue centralno postrojenje e

preiavati otpadne vode domainstava i ustanova, kao i

primarno preiene industrijske otpadne vode. [4]
9.1 Tehniko-tehnoloke karakteristike
Centralno postrojenje za preiavanje otpadnih voda
faze I sastoji se od dve tehnoloke celine
linija vode i
linija mulja.
10. ANALIZA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
CENTRALNOG POSTROJENJA ZA
PREIAVANJE OTPADNIH VODA OPTINA
VRBASA I KULE
10.1
Uticaj CPPOV na ivotnu sredinu za vreme
izvoenja radova
Tokom izvoenja graevinskih radova na izgradnji
Centralnog potrojenja za preiavanje otpadnih voda
naselja Vrbas i Kula, doi e do odreenog uticaja na
ivotnu sredinu, koji se, u najveoj meri, odnosi na pojavu
buke.
Buka koja se javlja ovom prilikom moe kratkotrajno
prekoraiti nivo propisan za radno mesto i za naseljena
mesta. Ipak, uzimajui u obzir udaljenost lokacije
izgradnje CPPOV od stambenih objekata, uticaj na
ivotnu sredinu moe da se zanemari.
10.2
Uticaj CPPOV na ivotnu sredinu za vreme
redovnog rada
Iako je zadatak postrojenja za preiavanje otpadnih
voda prvenstveno uklanjanje organskih materija pre
isputanja u prirodni recipijent, uticaj postrojenja na
ivotnu sredinu nije zanemarljiv.
U toku eksploatacionog perioda samog postrojenja za
preiavanje otpadnih voda dolazi do emisije neprijatnih
mirisa, posebno na liniji vode, na mestima grubog
preiavanja otpadnih sirovih voda. Na postrojenju je
predviena obavezna izgradnja ventilacionih sistema koji
e u velikoj meri ukloniti neprijatne mirise neizostavne u
tehnologiji rada ovakvih postrojenja. Takoe, predviena
je i zasada autohtonih drvenastih vrsta kojima e se
formirati pojas zatitnog zelenila i koji e definitivno
eliminisati sve eventualne neprijatne mirise i aerosole koji
nisu uklonjeni ventilacionim sistemom na samom
postrojenju.
Odabrani tehnoloki postupak preiavanja otpadnih
voda obezbedie visok stepen uklanjanja organskog
zagaenja iz otpadne vode, u skladu sa uslovima
nadlenog vodoprivrednog preduzea.
Kvalitet preiene vode nakon izgradnje CPPOV treba
da zadovolji zahteve EU Direktive o preiavanju
gradskih otpadnih voda 91/271/EEC i zahteva nadlenih
nacionalnih institucija, Republike direkcije za vode i
JVP Vode Vojvodine.
S obzirom na to da se centralno postrojenje za
preiavanje otpadnih voda gradi na mestu gde ve
postoji izgraen stari ureaj za preiavanje i da je
lokacija izabrana jer je u blizini naselja, smatra se da
odabran lokalitet predstavlja najracionalnije i najbolje
reenje. Formiranjem zelenog zatitnog pojasa po obodu
kompleksa postrojenja bie minimizirani i eventualni
uticaji rada kompleksa na okolno poljoprivredno
zemljite.

2312

U toku eksploatacionog perioda centralnog postrojenja za

preiavanje upotrebljenih voda naselja Vrbasa i Kule,
ne oekuju se pojaana buka i vibracije, iznad zakonom
utvrenih graninih vrednosti. Prilikom rada postrojenja,
buka i vibracije e se pojaviti samo na nekoliko objekata,
jer je deo opreme uronjen u vodu (centrifugalne crpke,
mealice i slino) i stoga njihov rad ne predstavlja
potencijalni izvor buke. Od ostale opreme, jedino
duvaljke spadaju u opremu koja emituje buku.
Mulj koji nastaje u procesu preiavanja otpadnih voda
(viak aerobnog mulja i mulj uklonjen prilikom
odravanja
opreme)
sadri
odreenu
koliinu
neuklonjenih opasnih materija, pa ga je neophodno
tretirati i odlagati u skladu sa Zakonom o upravljanju
otpadom (Sl. Glasnik br. 36/2009 i 88/2010).
Odvoenje vika mulja na centralnu deponiju vrstog
otpada obavljae specijalizovana vozila. Stabilizovani
mulj se na deponijama moe koristiti kao inertni materijal
za prekrivanje, ili se moe i korisno valorizovati u
ratarskoj proizvodnji kao prirodno ubrivo. Pre toga mora
se izvriti njegova karakterizacija i kategorizacija od
strane ovlaenih organizacija.

12. LITERATURA
[1] Babac P, Milovanovi M,Babac D, Pavlovi Zorica,
Babac A. 1999. Prerada komunalnih otpadnih voda,
tehniko tehnoloki prikaz i kritiki osvrt rada
karakteristinih postojeih objekata, davanje optimalnog
predloga sistema-objekata za preradu komunalnih
otpadnih voda, sa aspekta zatite voda, vazduha i
zemljita, naseljenih mesta Republike Srbije. Ministarstvo
zatite ivotne sredine Republike Srbije, Beograd
[2] Damjanov Sanja, Gajer Jasminka, Timoti D,
Kovaev N, Stojni N Mikovi Milanka, Nei Vinja.
2011. Voda izvor odrivog razvoja. Novi Sad
[3] Jovanovic Danijela. 2009. Projekat ekolokog
zbrinjavanja otpadnih voda na nivou urbane sredine.
Spec. rad. Fakultet zdravstvenih nauka u Banja Luci,
Banja Luka
[4] Leushuis M, Strugar Mirjana, oli N, Meenen van
Paula, Duindam P Katuevski Bojana, Radenovi A,
Vlaki S. 2007. Studija izvodljivosti za Vrbas.
Sakupljanje i tretman otpadnih voda. Beograd
Kratka biografija:

11. ZAKLJUAK
Veliki Baki kanal je vaan vodeni put u Srbiji jer je deo
hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav koji, zahvaljujui
stotinama kilometara plovnih kanala, brojnim ustavama i
brodskim prevodnicama, pored svojih primarnih namena
(navodnjavanje i transport), potencijalno moe
predstavljati svojevrsnu nautiku i turistiku atrakciju i
moe omoguiti odravanje raznih sportsko-rekreativnih
sadraja.
Ubrzanom
industrijalizacijom
i
nebrigom
za
preiavanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda
basena Vrbas-Kula-Crvenka, tokom druge polovine XX
veka Veliki Baki kanal je postao najzagaeniji vodotok u
Srbiji, pa i u Evropi. Kontaminacija kanala nije samo
lokalni problem, jer zagaujue materije, ulivanjem
Velikog Bakog kanala u Tisu, zagauju i ovu reku, a
preko nje i Dunav.
Ozbiljnost problema kao i sprovoenje aktivnosti
reavanja zagaenja kanala dovela je do saradnje raznih
institucija, od lokalnih, preko pokrajinskih i republikih
vlasti, uz finansijsku i strunu podrku mnogih stranih
ambasada. Samom izgradnjom Centralnog postrojenja za
preiavanje otpadnih voda reava se jedan od glavnih
problema u optinama Vrbas i Kula u oblasti zatite
ivotne sredine i omoguava se dalji rad na konanom
zbrinjavanju Velikog Bakog kanala, kao i ekonomskom i
industrijskom razvoju ovih optina.

2313

Mina Bjeleti roena je u Vrbasu,

15.12.1989. godine. 2008. godine
upisuje osnovne akademske studije na
Fakultetu tehnikih nauka, smer
Inenjerstvo zatite ivotne sredine.
18.10.2012. godine brani diplomski rad
na temu Energija plime i oseke nakon
ega upisuje master akademske studije.
Diplomski - master rad je odbranila u
septembru 2013. godine
Dr Jelena Radoni roena je u Novom
Sadu 1976. Doktorirala je na Fakultetu
tehnikih nauka 2009. god. Od 2009. je
u zvanju docenta. Oblast interesovanja
je inenjerstvo zatite ivotne sredine,
kvalitet voda i vazduha.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 005.334

PROCENA RIZIKA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREA U

POLJOPRIVREDI
RISK ASSESSMENT OF NATURAL AND OTHER DISASTERS IN AGRICULTURE
Ruica Kovaevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj Procena ugroenosti - rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea je osnovni dokument za izradu Plana zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama. U radu je prikazana identifikacija i
preliminarna analiza potencijalnih opasnosti svih grupa
rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea na
primeru privrednog drutva poslovnog kompleksa u
funkciji poljoprivrede Agrotrading doo Novi Sad
logistiki centar Zrenjanin, a radi postizanja to
efikasnijih preventivnih mera kao odgovora na opasnosti,
zatitu i spasavanje ivota i zdravlja ljudi, zatite
materijalnih, kulturnih dobara i ivotne sredine.
Abstract A vulnerability assessment - risk of natural
and other disasters is a fundamental document for the
Protection and rescue plan in emergency situations. This
paper presents the identification and preliminary analysis
of the potential dangers of all risk groups from natural
and other disasters in the example of a company office
complex in the function of agriculture "Agrotrading" doo
Novi Sad Zrenjanin logistics center, in order to achieve
the most efficient preventive measures in response to the
threat, protection and saving lives and health of people,
protection of material, cultural resources and the
environment.
Kljune rei: Procena ugroenosti-rizika, preliminarna
analiza potencijalnih opasnosti, privredno drutvo,
preventivne mere
1. UVOD
Vanredne
situacije,
prouzrokovane
prirodnim
nepogodama ili ljudskim aktivnostima, svakodnevno
odnose mnogo ljudskih ivota i na razliite naine
unitavaju i degradiraju ivotnu sredinu, uzrokujui
veliku materijalnu tetu i gubitke. Rizik od katastrofa
postoji u svakom drutvu, jer katastrofe usporavaju
odrivi razvoj drutva u celini, a njihova pojava u jednom
regionu moe da prouzrokuje tete u nekom drugom
regionu i obrnuto.
U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama (Sl.
glasnik RS br.111/2009, 92/2011 i 93/2012), postoji
obaveza na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog, da
se pre svega uradi adekvatna procena
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio Doc. dr ore osi.

ugroenosti teritorije, u zavisnosti od opasnosti koje prete

tim teritorijama. Neophodno je da se uradi i procena
rizika kao osnovnog dokumenta za izradu planova zatite
i spasavanja u vanrednim situcijama iju obavezu imaju i
privredna drutava [1]. Privredno drutvo Agrotrading
doo Novi Sad logistiki centar Zrenjanin je u funkciji
poljoprivrede. Delatnost Agrotrading logistikog centra
Zrenjanin je trgovina na veliko itom sirovim duvanom,
semenjem i hranom za ivotinje
2. PRIMENJENI PROPISI I KORIENA
METODOLOGIJA PROCENE RIZIKA KOD
ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH
NESREA
Metodologija procene rizika od elementarnih nepogoda i
drugih nesrea se oslanja na meunarodne i domae
standarde koji daju definicije pojedinih pojmova i pojava.
Metodologija je zasnovana na standardu SRPS A.L2.003.
Deo propisa Republike Srbije koji su uslovili metodu za
obradu rizika su:
- Nacionalna strategija zatite i spasavanja ("Sl. glasniku
RS", br. 86/2011).
- Zakon o vanrednim situacijama (Sl.glasnik RS
br.111/2009, 92/2011 i 93/2012).
- Uredba o sadraju i nainu izrade planova zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama ("Sl. glasniku RS",
br. 8/2011).
- Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroenosti i
planova zatite i spasavanja u vanrednim situacijama ("Sl.
glasniku RS", br. 96/2012).
Cilj primene metodologije je da na sistematski, nauno
zasnovanim metodama i u skladu sa meunarodnim
standardima, od strane obuenih i osposobljenih lica
izvri:
- registraciju svih potencijalnih opasnosti na teritoriji
- rangiranje po kriterijumu skale opasnosti,
- izraunati nivo rizika i stvoriti osnovu za donoenje
odluke
Precizno definisani ciljevi i strategije za njihovo
ostvarivanje omoguavaju realnije sagledavanje situacije.
[2]. Preuzimajui proaktivan pristup riziku i upravljanju
rizikom, organizacije preuzimaju kontrolu nad neoekivanim dogaajima koji mogu da izazovu finansijske
gubitke, prekid normalnog poslovanja, naruavanje
reputacije i/ili konkurentnost. Metodoloki pristup proceni rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea jeste
uslovljen geo-topografskim, demografskim, ekonomskim
i drugim karakteristikama podruja za koje se vri procena. Osnovna svrha procene rizika jeste stvaranje to povoljnijeg osnova za donoenje odluka u vanrednim situacija-

2314

ma, ali i preduzimanje mera da se opasnosti smanje i pre

nego to bi bile ispoljene.
2.1. Grupe
ugroenosti

opasnosti

po

metodologija

procene

Radi potpune i detaljne procene rizika na teritoriji podruju sve potencijalne opasnosti su grupisane prema
nainu uticaja na tiene vrednosti. Proces procene rizika
podrazumeva identifikaciju i preliminarnu analizu
potencijalnih opasnosti po sledeim grupama [3]:
Prirodne nesree: (PN) PN-1 Zemljotresi , PN -2 Odroni,
klizita i erozije, PN -3 Poplave, PN -4 Olujni vetrovi, PN
-5 Grad, PN -6 Sneene meave, nanosi i poledice, PN -7
Sue, PN -8 Epidemije, PN -9 Epizootije, Tehniko
tehnoloke nesree (TTN): TTN-1 Poari i eksplozije,
TTN -2 Tehniko tehnoloki udesi i teroristiki napadi i
TTN -3 Nuklearni radijacioni akcidenti
2.2. Sadraj i elementi procene ugroenosti
1.Uvod
2.Poloaj i karakteristike teritorije;
3.Procena kritine infrastrukture sa stanovita ugroenosti
od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
4.Identifikacija opasnosti i procena rizika od elementarnih
nepogoda i drugih nesrea;
5.Procena potrebnih snaga, sredstava i preventivnih mera
za zatitu i spasavanje;
6.Zakljuak. Grafiki prikaz Mapiranje
2.3. Priprema za procenu
Priprema za procenu predstavlja veoma vaan deo
procesa procene. Reenje je preambula (priprema)
procene u kojoj e privredni subjekat navesti opte
podatke, nalog za izvrenje procene, plan izvrenja
procene, tim, licence. Priprema naelno sadri:
Prouavanje problema procene ugroenosti, shvatanje
problema procene ugroenosti, formiranje tima,
obuavanje tima, izrada plana rada, odobravanje i
koordinacija plana rada, transfer obaveza iz plana rada na
organizacijske celine, odreivanje odgovornih lica u
organizacijskim celinama, definisanje termina i naina
pravljenja preseka realizacije plana, definisanje termina i
naina analiza rezultata rada, uspostavlajnje veze sa
relevantnim organizacijama koje poseduju informacije od
znaaja za procenu. Tim za procenu ugroenosti
predstavlja organizovanu grupu strunih lica koja
poseduju ekspertska znanja iz oblasti pokrivenih
procenom ugroenosti.
3. PROCENA RIZIKA OD ELEMENTARNIH
NEPOGODA I DRUGIH NESREA U DOO
AGROTRADING NOVI SAD LOGISTIKI
CENTAR ZRENJANIN
3.1. Uvod
Pismenom odlukom poslodavca pokree se postupak
procene ugroenosti - rizika od elementarnih nepogoda i
drugih nesrea na lokaciji logistiki centar Zrenjanin,
Temivarski drum broj 9.

3.2.Poloaj i karakteristike lokacije

Agrotrading doo Novi Sad logistiki centar Zrenjanin,
pripada teritoriji srednjebanatskog okruga u istonom delu
Vojvodine odnosno severno - istonom delu Srbije.
"Agrotrading" doo Novi Sad logistiki centar Zrenjanin,
nalazi se na lokaciji Zrenjanin, Temivarski drum br.9.
Prema svom poloaju Zrenjanin i njegovu okolinu
karakterie umereno-kontinentalna klima. Prosena
koliina padavina godinje iznosi oko 618 mm i tokom
godine je raspored padavina prilino ujednaen. Tokom
godine prosene mesene temperature Zrenjanina i
okoline variraju od -1,1C u januaru do +22,9C u julu.
Najizrazitiji vetar ovog podruja je koava. Brzina koave
je veoma promenljiva. Duva brzinom 5 - 11 m/s, ali
ponekad njeni naleti dostiu brzinu i do 27,5 m/s, to ini
skoro 100 km/sat. Prema seizmolokoj karti Vojvodine,
Zrenjanin se nalazi u zoni 7 - 8 MCS, to znai da se na
ovom podruju mogu javiti zemljotresi datog intenziteta
[4]. Poslovni kompleks Agrotrading sagraen je na
ravniarskom terenu uz reku Begej. Blie okruenje je
karakteristino za industrijsku zonu, male je frekvencije
ljudi i saobraajnih sredstava i ostalom gradskom
infrastrukturom. Kolski i peaki put unutar lokacije je
izgraen u skladu sa vaeim propisima. Unutar
kompleksa su izgraene manipulativne povrine koje se
koriste za dovoz i odvoz robe kamionom, kao i u sluaju
eventualne intervencije Vatrogasno spasilake jedinice
Zrenjanin (slika 1.). Unutranja saobraajnica je od
betonskog zastora. Nivelacija lokacije je izvrena tako da
je reeno odvoenje atmosferskih voda.

Slika 1. Prikaz internih saobraajnica u krugu

Agrotrading logistikog centra Zrenjanin
Agrotrading doo Novi Sad logistiki centar Zrenjanin je
korisne povrine 2,5 ha. Poslovni komleks je zavren i
poeo je da se koristi u junu 2012. godine. Namenjen je
za prijem zrna, ienje, suenje, skladitenje sa
eleviranjem i izdavanjem u drumska vozila. U sklopu
ovog poslovnog komleksa nalazi se stanica za
snabdevanje dizel gorivom motornih vozila. Objekti
spadaju u kategoriju skladinih objekata (slika 2).
Projektovana linija ne radi kontinualno tokom godine, ve
radi samo periodino, u vreme berbe i etve te duina
rada linije i u tim periodima zavisi od koliine i vlanosti
robe.

2315

zdravlja, zatite od poara, zatite ivotne sredine i

drugim propisima u Agrotrading doo logistikom centru
Zrenjanin, kojima se omoguava bezbedan i zdrav rad, i
odgovorno ponaanje u odnosu na ivotnu sredinu [5].
3.3. Procena kritine infrastrukture

Slika 2. Prikaz objekata i postrojenja Agrotrading

Agrotrading Logistiki centar Zrenjanin kao
funkcionalnu celinu ine (slika3):
Montana kolska vaga, 2 kom, povrine 166,4 m2,
Vagarska kua povrine 89,54 m2, Upravna zgrada
povrine 143,18 m2, Dva usipna (prijemna) koa sa
zajednikom nadstrenicom 307,18 m2, Usipni (prijemni)
ko sa nadstrenicom, 112 m2, Nagibna poluplatforma, 2
kom, Aspiraterska kua sa komandnom kabinom 168 m2,
Elevatorske jame, 3 kom 25,2 m2, Tampon elije, 2 kom
(2x 310 t), povrine 45 m2, Suara za zrno na gas
kapaciteta 40,1 t/h, povrine 39 m2, elije za lom, 4 kom
kapaciteta 54 t, Podno skladite povrine 2572 m2 i
nadstrenica 934 m2, Vezni most, Trafostanica 20,68 m2,
Merno regulaciona stanica MRS, Saobraajnice, Stanica
za dizel gorivo, Podzemni rezervoari 2 kom x 30 m3,
elije silosa za itarice, 10 kom kapaciteta 2065 t,
povrine 1323 m2.

Objekti poslovnog kompleksa Agrotrading doo Novi Sad

logistiki centar Zrenjanin se snabdevaju sa gradske
elektromree preko trafostanice koja je smetena u krugu
poslovnog kompleksa. Prirodni gas se koristi u procesu
suenja itarica i zagrevanja radnih prostorija (vagarska
kua i upravna zgrada) od magistralnog gasovoda odvaja
se krak do merno regulacione stanice i iz nje se vri
razvod do potroaa u firmi. Stanicu za snabdevanje
gorivom (dizel gorivom) motornih vozila ine i skladini
ukopani rezervoari, dva podzemna rezervoara kapaciteta 2
x 30 m3, sa automatom za toenje za interne potrebe. Za
rad elektro agregata koristi se dizel gorivo iz navedenih
rezervoara. Snabdevanje vodom vri se iz gradske
vodovodne mree preko prikljuka, a u svemu prema
vaeim propisima. Voda iz reke Begej moe da se koristi
kao vodozahvat u sluaju poveanih potreba prilikom
gaenja poara. Odvoenje sanitarnih i otpadnih voda reava se prikljukom na instalacije kanalizacije.
Atmosferska voda - sa krova se preko oluka i olunih
vertikala odvodi do betonskih rigola (kanalia) koji se
nalaze uz podune strane objekata. Atmosferska
kanalizacija i komunalna kanalizacija su prikljuene na
gradsku kanalizaciju. Za poslovni kompleks za gaenje
poara predviena je spoljanja hidrantska mrea i
unutranji razvod hidrantske mree za objekat podnog
skladita, kao i za objekat upravne zgrade. Za spoljnu
hidrantsku mreu predvien je prstenasti sistem cevovoda
sa dvanaest nadzemnih hidranta i jedan podzemni hidrant
za gaenje poara.
3.4. Identifikacija opasnosti od elementarnih nepogoda
i drugih nesrea 1

Slika 3. Situacioni prikaz poloaja i karakteristika

lokacije poslovnog kompleksa Agrotrading Novi Sad
logistiki centar Zrenjanin
Ukupan broj zaposlenih lica na dan 01. 06. 2013. godine
je sedam. Zaposleni su osposobljeni sa aspekta zatite i
spasavanja iz oblasti zatite od poara, po osnovu Zakona
o zatiti od poara Republike Srbije i Programa obuke iz
oblasti zatite od poara za logistiki centar Zrenjanin.
Zaposleni prolaze zakonom propisanu obuku za bezbedan
rad u skladu sa Zakonom za bezbednost i zdravlja na
radu. Dva zaposlena radnika su osposobljena za pruanje
prve pomoi. Svake godine se organizuju vebe, na
kojima se prorauju kao obavezni elementi evakuacije
logistikog centra Zrenjanin u skladu sa Planom zatite od
poara logistikog centra Zrenjanin. Zaposleni postupaju
u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti na radu i

Identifikacija opasnosti, procena rizika i analiza posledica

od elementarnih nepogoda i drugih nesrea poslovnog
kompleksa Agrotrading doo Novi Sad logistiki centar
Zrenjanin razrauju se po vrstama opasnosti. Procena se
zasniva na analizi potencijalnih opasnosti i posledica po
zaposlene i materijalna dobra koji su predmet procene.
Identifikacijom opasnosti utvruje se mogui razvoj
dogaaja - scenario nesree, intenzitet i analiza posledica
po opasnostima. Objekti poslovnog kompleksa
Agrotrading logistiki centar Zrenjanin svrstani su u
II.1. kategoriju ugroenosti od poara, prema Uredbi o
razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljita u kategorije
ugroenosti od poara (Sl. Glasnik RS broj 76/2010)
[14]. Objekti ili prostori u ijim se pogonima proizvode,
prerauju i uskladitavaju materije sklone samopaljenju,
odnosno da se skladite u rezervoarima ili objektima
koliine od 800 t do 3000 t. Kapacitet opreme je 120 t/h.
Radi ocene rizika izvrena je klasifikacija rizika u
1

Zbog ogranienog obima ovog rada, detalji ovog istraivanja, mogu se

proitati u master radu dostupnom u biblioteci Fakulteta tehnikih nauka
pod naslovom Procena rizika od elementarnih nepogoda i dr. nesrea u
poljoprivredi

2316

kategorije rizika i odreeno je da su svi rizici od

elementarnih nepogoda i dr. nesrea prihvatljivi u
poslovnom kompleksu Agrotrading. Na osnovu
predvienog scenarija i analize povredivosti u objektima
poslovnog kompleksa Agrotrading doo logistiki centar
Zrenjanin negativne posledice nesree su ograniene na
deo objekta - postrojenja ili ceo objekat - postrojenje na
kompleksu ovog privrednog drutva i ne oekuju se
negativne posledice u okolini I nivo nesree (objekta
postrojenja).
3.5. Procena snaga, sredstava i preventivnih mera za
zatitu i spasavanje
Tabela 1. Potrebe i mogunosti za organizovanje mera
zatite i spasavanja
Mera
Prevencija
Spremnost
Reagovanje
Ublaavanje
Sanacija

Sadraj mere
Identifikacija rizika od elementarnih nepogoda i
spreavanje posledica elementarnih nepogoda
Planiranje i organizovanje zatite od elementarnih
nepogoda
Sprovoenje operativnih mera zatite od
elementarnih nepogoda
Smanjenje posledica elementarnih nepogoda
Vraanje komunalne infrastrukture i usluga u
normalno stanje

Logistiki centar Zrenjanin raspolae sa ukupno 61

aparatom za poetno gaenje poara tipa S, "CO2". Za
gaenje II kategorije poara kao sredstvo za gaenje
koristi se pena, suvi prah, pesak i ugljen dioksid. Na
objektima se koristi mobilna i stacionarna oprema za
gaenje poara (hidrantska mrea). Otkrivanje i dojavu
poara u Agrotrading na opremi i instalacijama, koji bi
mogli izazvati opasnost po ivot i zdravlje zaposlenih i
opasnost po imovinu, vre svi zaposleni na mestu rada.
Nain obavetavanja: zvunim signalom, telefonom, mob.
telefonom, glasom. Naredbu za uzbunjivanje daje
rukodilac logistikog centra Zrenjanin, lice koje ga
zamenjuje i/ili zaposleni koji su osposobljeni za
rukovanje evakuacijom i spasavanjem.
4. ZAKLJUAK
Zakljuak po svakoj meri zatite i spasavanja u
privrednom drutvu poslovnog komleksa Agrotrading
doo logistiki centar Zrenjanin: Poplave: Zatita od
poplava (delovanja podzemnih voda) je ureena
preventivnim merama prilikom izgradnje objekta i nosi
prihvatljiv rizik. Pomeranje tla: Zatita od zemljotresa je
realizovana jo u fazi projektovanja i izgradnje objekata,
kao preventivna mera potovanjem uslova. Drugi rizici
klizita, odroni i erozije nisu prisutni na prostoru
poslovnog kompleksa Agrotrading doo logistiki centar
Zrenjanin. Rizici od pomeranja tla su prihvatljivi. Sua,
olujni vetrovi, grad, snene meave: Olujni vetrovi,
grad, snene meave ugroavaju objekte poslovnog
komleksa Agrotrading doo logistiki centar Zrenjanin u
prihvatljivom obimu, obzirom da su u toku projektovanja
i izgradnje objekta uzeti u obzir negativni efekti koji
dolaze od ovih elementarnih nepogoda. Osim otpornosti
objekta ulazi i izlazi iz objekata su tako izraeni da se
reim rada moe menjati, prilagoavati vremenu (vetar,

sneg,.. ). Sistem se servisira i kontrolie. Tehniko tehnoloki udes i teroristikih napada: Sprovedene su
preventivne i operativne mere da do udesa ne doe, a u
skladu sa zakonom o zatiti od poara. Teroristiki napad
je mogu, ali kao izolovana aktivnost i ne u sklopu od
tehnolokog udesa. Poar i eksplozije: Poslovni
kompleks Agrotrading je projektovan, izgraen i koristi
se u skladu sa pravilima zatite od poara za objekte II
kategorije ugroenosti od poara. Rizici su prihvatljivi. U
poslovnom kompleksu Agrotrading nema zatvorenih
prostora gde bi se mogla oformiti eksplozivna
koncentracija praine u vazduhu pa se moe rei da je ovo
silos otvorenog tipa. Vreme dolaska teritorijalne
profesionalne vatrogasne jedinice Zrenjanin, je cca 6
minuta. Obezbeen je pristup vatrogasnim vozilom silosu
sa prateim objektima sa sve etiri strane. Predmetni
objekti su svrstani u osam poarnih sektora. Na objektima
je izvedena klasina gromobranska instalacija. Radi lake
orijentacije ljudi u sluaju izbijanja poara obeleeni su i
oznaeni evakuacioni putevi sve do glavnih izlaza iz
objekta na bezbedno mesto. Obezbeen je sistem za
zatitu od kratkog spoja i preoptereenja, kao i od
indirektnog napona dodira i izjednaavanja statikog
ekektriciteta. Predmetni objekti su opremljeni aparatima
za gaenje poetnih poara kao i spoljno i unutranjom
hidrantskom mreom. U svakoj silo eliji su postavljeni
silo-termometri kojima se prati temeratura uskladitene
robe u pojedinim zonama. Ostali rizici koji se odnose na
elementarne nepogode direktno ne utiu na poslovni
kompleks Agrotrading logistikog centra Zrenjanin
mogu da dovedu do oteanog rada zaposlenih u sluaju
ovih elemenarnih nepogoda. Osposobljavanje zaposlenih
za zatitu i spasavanje realizuje se kroz obuke iz oblasti
zatite od poara, bezbednosti i zdravlja na radu i
vebama evakuacije u razliitim situacijama iz poslovnog
kompleksa Agrotrading doo Novi Sad logistiki centar
Zrenjanin.
5. LITERATURA
[1] Zakon o vanrednim situacijama (Sl.glasnik RS
br.111/2009, 92/2011 i 93/2012)
[2] Kekovi, Z., Komazec, N., Procena rizika u zatiti
lica, imovine i poslovanja, Beograd, Centar za analizu
rizika i upravljanje krizama, 2011.
[3] Uputstvo o metodologiji za izradu procene
ugroenosti i planova zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama (Sl. glasnik RS", br. 96/2012)
[4] Grad Zrenjanin, Lokalni plan upravljanja otpadom
grada Zrenjanina za period od 2010. do 2020. godine
[5] Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljita
u kategorije ugroenosti od poara (Sl. Glasnik RS
broj 76/2010)
[6] Interna dokumentacija preduzea Agrotrading,
2013. godina
Kratka biografija:

2317

Ruica Kovaevi, roena je u Novom Sadu

1967. godine. Master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Upravljanja rizikom od
katastrofalnih dogaaja i poara odbranila je
2013. godine.

UrealizacijiZbornikaradovaFakultetatehnikihnaukautoku2012.godineuestvovalisusledei
recenzenti:

AcoAnti
AleksandarErdeljan
AleksandarRisti
BatoKamberovi
BiljanaNjegovan
BogdanKuzmanovi
BojanBatini
BojanLali
BojanTepavevi
BojanaBeronja
BranislavAtlagi
BranislavNerandi
BranislavVeselinov
BranislavaKosti
Branislava
Novakovi
BrankaNakomi
BrankoMilosavljevi
Brankokori
CvijanKrsmanovi
Damirakovi
DanijelaLali
Darkoapko
DarkoMareti
DarkoReba
DejanUbavin
DraganIvanovi
DraganIveti
DraganJovanovi
DraganKukolj
DraganMrki
DraganPeji
Draganelija
DraganaBaji
Dragana
Konstantinovi
Draganaarac
Draganatrbac
DragiRadomirovi
DragiaViloti
DragoljubNovakovi
Dragoljubevi
DubravkaBojani
DuanDobromirov
DuanGvozdenac
DuanKovaevi
DuanSakulski
DuanUzelac
DukoBekut

oreosi
oreLainovi
oreObradovi
oreVukeli
uraOros
uricaStojanovi
Emileerov
FilipKuli
GoranSladi
Goranvenda
Gordana
Milosavljevi
GordanaOstoji
IgorBudak
IgorDejanovi
IgorKarlovi
IlijaKovaevi
IvanBeker
IvanTrikovi
Ivanupunski
IvanaKati
IvanaKovai
JasminaDrai
JelenaAtanackovi
Jelii
JelenaBorocki
JelenaKiurski
Jelenakovaevi
Jurea
JelenaRadoni
JovanPetrovi
JovanTepi
JovanVladi
JovankaPantovi
KarlMikei
KatarinaGeri
KsenijaHiel
LasloNa
LeposavaGrubi
Nei
LivijaCvetianin
LjiljanaVukajlov
LjiljanaCvetkovi
LjubicaDuak
MajaTurkSekuli
MaaBukurov
MatijaStipi
MilanKovaevi
MilanRackov

MilanRapaji
MilanSimeunovi
MilanTrifkovi
MilanTrivuni
MilanVidakovi
MilenaKrklje
MilicaKostre
MilicaMilii
MilinkoVasi
MiloSlankamenac
Miloivanov
MilovanLazarevi
MiodragHadistevi
MiodragZukovi
MirjanaDamjanovi
MirjanaMaleev
MirjanaRadeka
MirjanaVojnovi
Miloradov
MirkoBorisov
MiroGovedarica
MiroslavHajdukovi
MiroslavNimrihter
MiroslavPlanak
MiroslavPopovi
MitarJocanovi
MladenKovaevi
MladenRadii
MomiloKujai
NaaKurtovi
NebojaPjevalica
NedaPekariNa
Nemanja
Stanisavljevi
NenadKati
NikolaBrklja
Nikolauri
NikolaJorgovanovi
NikolaRadakovi
NinoslavZuber
OgnjenLuanin
PavelKova
PeaAtanaskovi
PetarMaleev
Predragianin
RadivojeRinulovi
RadoMaksimovi
Radovantuli
Rastislavostakov
2318

SlavicaMitrovi
Slavkouri
SlobodanDudi
SlobodanKrnjetin
SlobodanMoraa
SonjaRisti
SranKolakovi
SranPopov
SranVukmirovi
StaniaDautovi
StevanMilisavljevi
StevanStankovski
StrahilGuavac
SvetlanaNikolii
TanjaKoetov
TatjanaLonar
Turukalo
TodorBakali
ToaNinkov
UroNedeljkovi
ValentinaBasari
Velimirongradec
VelimirTodi
VeljkoMalbaa
VeranVasi
VeselinAvdalovi
VeselinPerovi
VladanRadlovaki
VladimirKati
VladimirRadenkovi
VladimirStrezoski
Vladimirkiljajica
VladoDeli
Vlastimir
Radonjanin
VukBogdanovi
ZdravkoTei
ZoraKonjovi
ZoranAnii
ZoranBrujic
ZoranJelii
ZoranMijatovi
ZoranMilojevi
ZoranMitrovi
ZoranPapi
eljenTrpovski
eljkoJaki