VISA MATEMATIKA ik

Ispitni zadaci sa reSenjima

i rezultatima

BEOGRAD, 1977.

VISA MATEMATIKA I1
ISPITNI ZADACI SA RESENJIMA
i
REZULTATIMA

Recenmt

Prof. dr ERNEST STIPANIC

IzdauaE: IzdavaEko preduzebe UNIJA PUBLIK, Novi Beograd, Bulevar Lenjina 171.

Stampa: SLOBODAN JOVIC, Beograd

PREDGCVOR
Ova Zbirka sadrZi odabrane i reiene zadatke i z predmeta V i i a
matematika 11, koji su davani nu pismenim ispitima Gradevinskog fakulteta u Beogradu u periodu od juna 1957. godine do novembra 1976.
godine. Po praz7ilu ztzeti su u obzir ispitni zadaci iz onih disciplina koje
su obuhvaeene sadadnjim programom predmeta ViSa matematika 11. Pri
tome je vodeno meuna da telcstovi zudataka uglavnom ostanu nepromenjeni, da se zadaci ne ponavljaju i da po svojoj sadrZini i karakteristikama Sto potpunije ilztstruju spomenuti predmet.
Radi bolje preglednosti zadaci su grupisani u sledefa poglavlja:
ObiEne diferencijnlne jednafine, Parcijalne diferencijalne jednafine, BeskonaPni redovi, Krivolinijski i vigestruki integrali, Elementi teorije polja
i DiJ-erencijalnageometrija. Tipieni primeri iz w a k e discipline su detaljno
uradeni i prokomentarisani, a zatim su dati zadaci za samostalni rad sa
rezultatima i neophodnim uputstvima. Oznake, formule i k r a f i izvodi
iz teorije nisu posebno dati u. ovoj knjizi. Taj materijal je detaljno
izloEen i sistematski obruden u naSoj prvoj knjizi ,,Visa matematika 11
- zadaci sa reienjima i rezultatima". Kapominjemo da ove due knjige
predstavljaju jednu celinu, pri Eemu svaka od njih ima sasvim odredenu namenu.
Po svojoj koncepciji i sadrfini, k0.o i po nutinu izbora i obrade
zadataka, ova knjiga odgovara potrebama studenata tehniEkih, prirodno-matematiCkih i drugih fakulteta i viSih dkola koji pripremaju pismene
ispite iz predmeta T7iia matematika 11.
NajsrdaEnije se zahvaljujemo profesoru dr E. Stipanitu nu podrici
i savetitna.
Korisne sugestije kao i prinzedbe nu eventualne greike primitemo
sa zahvalno3fu.
Izraiavamo ~ a h ~ v a l n o sradnicima
t
grafiEkog preduzeta ,,Slobodan
JoviC" koji su uspeSno realizovali teiak matematic'ki slog.
Marta 1977. godine
Beograd

1.

OBICNE DIF'ERENCIJALNE JEDNACINE

1. Data je diferencij alna jednaEina

Odrediti parametar q tako, da se jednaEina pomoku smene y=xq z

transformise u diferencijalnu jednaEinu, u kojoj 6e promenljive x
i z biti razdvojene. NaCli zatim opSte resenje date diferencijalne
j ednarine.
Rezenje. Zamenom funkcije u=m z
u diferendjalnoj jednatini, nalazimo

i njenog izvoda

y'=qm - I z+

XP z'

--

2 qxqz+2 X P + ~ Z ' + X ' I Z ~ x ~ + + ' Q z ~ - I + x Q z3

=o

U prethodnoj jednatini (promenljive Ce biti razdvojene a d u h j u kada je

1+2q=0, tj. q=-112.
Prema tome, imamo

a odatle, pomdu smene zS=-

1
t '

htegracijm dedi

arc cost t+ l n x = C .
odnosno
1
+lnx=C,
xy2
(*) odredeno je q d t e reHmje date diferencijer je y = ~ - ~ l ~ Relacijom
z .

P)

arccos-

jdne jedna&ine. Napomenimo da su njena aingularna regenja:

yi=-

i yz=-

1
-

v;

I/%
'
Hto se moie neposredno proveriti.
2. Data je diferencijalna jednaEina
(x2+ y2) (xdx+ y d y ) = ( x B + y 2 + x ) (xdy-gdx).
Pokazati da se smenom: x=u cos v, y = u sin v ova jednaEina svodi
na linearnu diferencijalnu jednaEinu prvoga reda po nepoznatoj

funkciji u. Dobijenu jednaEinu regiti, i na osnovu toga nati opSte

reSenje polazne dif erencijalne j ednaeine.
RdenJe. Diferenciranjem funkcija

dobijamo

Data diferencijalna jednaEina transfopnige se u jednaEinu

tj. u linearnu diferencijalnu jednarinu, obLika

Njeno opSte relienje je u=Cev+

sin v-cas v
2

. Imajuti

u vidu relacije C),

opHte reSenje date diferencijalne jednafine odredeno je jednaEinm

arc tg

2x~+2y3+x-y=2

~ V a e + y ~ e

Y
-

x.

3. NaEi opSte reSenje diferencijalne jednasne

-dy ---(x"yyg-1)

y+x
dx
(x2+yP-I) x-y
koristeEi smene: x= u cos v, y =u sin v , pri Eemu f e v nezavisno
promenljiva a u zavisno promenljiva. Odrediti zatiln integralnu
krivu koja prolazi kroz taCku M (1,O).
Rezultati.

4. NaEi opSte regenje diferencijalne jednaEine

ReSenje. Koristebi smene:

i polaze6i od zahteva, da je
y+2=Y+b+2=Y

X+U-l=X+Y+a+b-l=X+Y,

sledi

data diferencijalna jedndina se svodi na homogenu diferencfjalnu jednaEinu

koja se integrise pornoh smene Y = X U (X). Dalje, imamo

Uzevgi u obzir relacije (*), dabijamo trnteno opBte reknje date difemndjalne
jednabine, dakle

5. Tangente krivih K odsecaju na ordinatnoj osi odseEak duZine

gde je a realan parametar razliEit od nule. Na6i jednaHnu one

krive KO koja prolazi kroz taEku M,
Menje. JednaEina tangente krive K u t a w M

(2,
y) EK, glad

Ordinate preseEne taEke tangente T i ose Oy je Y = y - ~ f ' ( X m 0 ) . Pxema

uslovu zadatka, imamo
IYI =b,
I

tl.

JednaEina (*) je Bernaullieva diferencijalna jednaEina, koja ae rsaenwn

svodi a~ linearnu diferencijelnu j e d n a b u

Kako je opSte reSenje poslednje jedaaEine, oblika

1

z= xP

arc tg ax),

to Ce opSte regenje diferenoijalne jedmahe

1
y'

-1

x2

(*) s obairom

ma

(**), biti

(C+arc tgax).

x = l / a I. y=2/al/,
odredena je jednaEinom

dobija se C=O. Prema tome, traZena kriva

Za

KO

;CP-yza,rc tg ax=O.

6. ReaSiti diferencijalnu jednaEinu

( 3 x + 2 y+ya) dz+(x+4 x y + 5 y q dy=O,

znajubi da je njen integracioni faktor, oblika X=X (x+yg). Odrediti zatim onu integralnu krivu, koja prolazi kroz taEku M ( - 2 , l ) .
Wenje. TraPitemo reSenje ekvivalentne diferencijalne jednarine

(*I

oLP)cls+(XQ)dy=O,

OcfO)

pri Eemu je
P=3 x+2 y+y2,

Q=x+4 x y + 5 yg,

k = h (v),

v=x+yP.

Integracioni faktor 5 ( v ) odreduje se iz uslova

Odatle, diferenciranjem i sredivanjem d&ijenog

izraaa, sledi

Za nadenu fulllkciju k=x+yn, izraz na levoj strar jednaEine (*) je totahi

diferenaal funkcije u=u (x, y), toju treba odrediti. Imamo dakle

(P) &+(l
Q) dy-d~=O

au
3

UY=

i dalje

xP+2 w+yP
x + 3 xyP+2yS+y4)d ~ + (Y)
g
(**)

u=*+yx'+2

yPx'+2 v J x + V'X+Q

(v).

Difemdmnjem l w e J, desne strane poslednje jednakosti po y, uz koriibenje

datag b o d a u y (uy=X Q), malazimo

Zamenom funkcije g (y) u jednakosti (**) i vodehi r a h n a o tome da je

kmaEno dobijamo opSte regenje date diferencijalne jednafine, dakle

u=C,

p + y 4 x + 2 y s x + 2 ytx'+yx2+xS=C.

Za

x=-2

i y = l bibe C = - 1 .

7. ReSiti diferencijalnu jednafinu

(yS-2

P yS)a x + ( 2

m 4 - x S y2) dy=o

znajuti da ima dntegracioni faktor oblika k=k

8. ReSiti Langrageovu diferencijalnu jednaf inu

x+ yy'= ye.
~anltat.

9. Pokazati da diferencijalna jednaEina

ima partikularno regenje y,=a, gde je a konstanta koju treba
odrediti. Na6i njeno opste reSenje i pokazati da sve integral* krive
prolaze kroz dve stalne taEke.

a=-1,

x (x-y)-C(y+l)=O;

talike su: A ( 0 , -1)

graciju date jednalSine koristiti smenu y = - I +

i,' ,B( - 1 - 1 ) .

i).

10. Odrediti ortogonalne trajektorije farniLije knrgova

h + y 2 - 2 m =0, (a realan parametar).

Za inte-

11. Data je diferencijalna jednaEina

X+~+;CP=~~

gde su a i g konstante, razliEite od nule. Nabi reSenje jedname

koje zadovoljava uslove:
x (0)=0.

,x (0)= 0,

..

..

ReSenje. PomoCu m e n a : z = x , z=x,

voga reda

dobija se diferencijalna jednaEina pr-

Eije reSenje Z = Z ( t ) treba da zadovolji uslov x (O)=O. Integracijom jednaEine (*), nalazimo

StavljajuCi: t=O i z=0 dobija se C,=O, odnosno

ReHavanjem poslednje jednatine po z = x > sledi

a odatle integracijom, nalazimo

x=

lnch (lag1 t)+C,

I najzad, za t=O i x = 0 bibe C,=O. Prema tome, traZeno rehnje difehencijalne jednaEine koje zadovoljava date uslove, glasi
1
xp= - lnch (lag]t ) .
a2

12. Na6i reSenje diferencijalne jednaEine

y"+ 2 y ( Y ' ) ~ = O

koje zadovoljava uslove

y (0)= 0 i y' (0) =3.

du

ReSenje. Koristebi smene: yf=u, yU= - u, dobijamo diferenoijalnu jednatinu

dY

Eije reSenje u=u (y) treba da zadovolji uslov u (0)=3. JednaEina (*) raspada
se na dve jednafine:

Iz jednaEine u=y'=O,

sledi y=C,. Ta funkcija zadovoljava datu diferencijalnu jedmEinu, ali ne zadovoljava skup datih poEetnih uslova. Opkte
reSenje druge diferondjalne jednaEine iz skupa jednaEina (**), glad
1

u= C,+ y2 '
S obzirom na uslove y=O i u=3, dobijamo C,=

1
3

- . OpBte reSenje dife-

le
y+ys=3x+c,.
Za x=O i y=O, bibe C,=O. Prema tome, regenje diferencijalne jednaPine koje zadovoljaw date uslave, odredeno je jednarinom
y+vS=3 x.

13. ReSiti diferencij alne jednaf ine:

lo y " ( l + x 2 ) - 2 x y t = 0 ;

y(O)=1,

y'(O)=3.

2O

(1-x2)y"-xyt=2;

y(O)=O,

yt(0)=l.

3O

(l+x"yy"+y'?=-1;

y(O)=O,

y'(O)=l.

Reznltsti.
lo y,=x*+3 x+1.

2O y,=arc sin x+arc sin8 x.

14. Nahi regenje dikrencijalne jednaliine

ReSenje. Pogto su koreni 'karakteristiene jednaEine rk-r=0; r,=O i r,=l,

to be opSte reSenje odgovarajute homogene diferencijalne jednaune y"-y'=O,
biti

vr =C, C, ez.
OpSte reSenje date (nehomogene) diferencijalne jedmEine trafibemo, koristeki
metod vanijacije konstanata. Imamo dakle

Pri integracij'i, koriSCena je rzmena t=eX.

Zamenom dobijenih funkcija (**) u I(*) dolazimo do a p h g reSenja date diferencijlalne jednarine, dakle

Prema tome, tra2eno gartilcularno reSenje jednaEine glasi

up= -2-ln

2+(3-ln2) ez-(l+eX) [x-ln (l+es)].

15. Data je diferencijalna jednaEina

lo Znajuti da odgovarajuea homogena diferencijalna jednaEina ima

jedno partikclarno reSenje u obliku polinoma, na6i njeno opSte

resenje.
2' Odrediti zatim ono partikularno reSenje date jednaf ine, koje
zadovoljava uslove y (-2)=0

i y(3)=-ln3.

lo Postupak odretbivanja op3teg regenja diferenoijalne jdnafine sastoji se

iz tri dela:
a) naCi partikularno regenje y, (u obliku polinoma) jednaEne L [y] =O;
b) pomdu smene y = y l z sniziti red jednatine L [y]=O, i naCi njeno
C)

oplte relenje;
koristebi metod vanijacije kmstanata, adrediti ~ S t reSenje
e
date (ne1

homogene) jeclnaEine L [y 1= x + - .
X

a) Neka je

Zamenom polinoma (*) u jednaEini L [y]=O, sa zahtovom da b d e njenn

regenje, i imajuki u vidu pri tome da je

dobijamo

Pasle sredivanja, imamo

OEigledno, polinom (*) 6e biti reHenje jednaEine L [y]=O samo u tom

sluEaju ako se iz identiteta (**) mogu odrediti njegov stepen n i svi
njegovi koeficijenti. Da bi odredili stepen polinoma, stavibemo da je
Ucoeficijent uz xn identiteta (**) jednak nuli, dakle
(nz-l)a,,=O
n=l (jer je a,#O i n prirodan broj).
;Za n = l identitet #(**)s e svodi na 2 a,-ap=O, odakle za al=l
Prema tome, traieno partikularno resenje je
b) Uvedimo smenu y=yl z
L [y,] =0. Dalje imamo
YM Y 1 z

gde je

sledi %=2.

z=z ( x ) nova nepoznata funkcija i

l*(-l)

Prema tome, apHe resenje odgovarajube homogene diferencijalne jednaPine, glasi

C)

OpHte reHenje date jednaEine, koju Cerno prethodno, na'pisati u obliku

naCi femo metodom varijacije konstanata. Imamo dakle

3 .

x2+ 1

c;~l'+c2'~2'=
XZ(y+

1 .
C1= -.In
2

1x1

,)

c;=-

x2+ 1
2x (x+ 1 j2
( x + 2 ) ( x 2+1

2 (x+

1
+ x+ D,
+1

x2
1
Cz=--+-+D*.
4
x+l

.. Prema

tome opSte reienje date jednaEine je

1
y=D1(x+2)+DZx
2O

C,'

C,'Y,+C*'Y*=O

Iz graniEnih uslova
D,=2.

+2
+ xIn
2

y (-2)=0

1x1

4 -*2

++ 1.
4x

5
1
i y (3)=-- In 3, dobija se Dl=-2
4

TraZeno reSenje glasi

Napomena 1. Ako je poznato jedno reSenje y, diferencijalne jednatine

I/"+ P (XIu'+q (2) Y = 0 ,

tada se drugo reSenje y, nalazi po formuli

16. Zadana je diferencijalna jednaEina

Eije je jedno reSenje oblika

(2) y=ax+b,
gde su a i b konstante. Utvrditi za koje be vrednosti konstanata
a i b funkcija ( 2 ) biti reSenje jednaEine (I), i zatim na osnovu
toga odrediti opgte regenje jednaEine (1).
Rezultat.
b.=O, a proizvoljan broj; u=C, x + C , x In (x+

t21).

17. ReSiti diferencijalnu jednaEinu

(1+x2)y"+2 xy'-2 y = 4 xP+2;

y (-I)=@, y' (- 1)=0.

Rezultat.

Uputstvo. Funkcija y , = x

je reSenje odgovarajuke homogene jednafine.

18. Data je diferencijalna jednaEina

L [y]=xe y"-x (x-1) y'-y=Z

(x2+x-1) ex.

ZnajuEi da odgovarajuba hom'ogena diferncijalna jednaEina izna jedno

partikularno regenje, oblika
1
y1=
emx, (m parametar)

odrediti o@te re3enje jednaeine.

ReSenje.
a) Kako je
y,

-;
1

y:-

em.,

emt

(rnx-I),

y r

emx

-- - (2-2rnx+max2);
XI

to je

L [y,] =

xz em=

7(2-Zrnx+m'xZ)

m3-rn=0
1-m=O

(xZ-x)
x2

- -emz(mx-1)

1
- -emz=O
X

m=1.

Prema tome partikularno reSenje jednaEina L [y] =0, glasi

b) Drugo partikularno reSenje y, homogene jednatine L [y]=O

pomo6u f ormule

,-J

odredihemo

P ( x ) dx

Yz=Yt

dx,

=x

gde je p (x)

1-x

(videti napomenu 1.). Imamo dakle

Prema tomr, opSte reSenje odgorarajuhe homogcne difcrencijalne jednaEine

L !..yl=O je

C)

OpSte reSenje date diferencijalne jednarine, nahi 6emo pomoCu metode varijacije konstanata. Frethodno napiSimo jednaEinu u obliku

Dalje Ce biti
)

ez

l+x

y-c,-+c,-.

(C, (XI, C*(x)=?),

Zamenom (**) u (*), dabijamo opHte rdenje date diferencijalne jednarine,

dakle

19. U dif erencijalnoj j ednafini

(xd+1) y"-2 x y f + ( a 9 + b x + c ) y=O

d r e d i t i kmstante a, b 1 c tako, da je yl=emf jedan njm partikulami integral. NaCi zatirn opSte reSenje date jednaf ine.
Reznltat.

20. Diferencijalna jednaEina

yPf-tg x yf+2 y=o

ima partilrularno reSenje lorblika g l = a eos x+ b sin x. Odrediti njeno

apSte reSenje.
Reznltat.
a=O,

b proizvoljan lbroj;

yh- C, sin x + Ct

[ - 1 + sin x In 1 tg exi+311.

21. Data je diiermeijalna jednaeina

xyW+2 y' +xy=O.

Znajubi da je jedno njeno reSmje oblika y1=

Ci.ku1arn.o reSenje koje zadovoljava uslove:

sin x, rma~on0 par-

Bewltat.
a= -1,

yp-

COS X
-X

-.
x

22. Nafi o@te regenje dif e m c i j alne jednaeine

(1 +x? y"+xy'-n2 y=O,
(n prirodan broj),
znajuti da je jedno njeno -je
yl=(x+ I'I + X ? ~ .

23. Odrediti crpSte ~egenjedif erencijalne j ednaEine

( 1 + 9 ) yN+3 xy'+py=3 xP
ako se zna, da odgovarajufa homogena diferencijalna j e d n a h a ima
partikularno resenje, oblika
Y~=(~+X?~,
gde su p i q realni brojwi i q f O .

24. Odrediti opSte regenje diferencijalne jednaEine

(cos x-sin x) yy"+2sin x y'-(sin x+cos x ) y=eZ (cosx-sin x ) ~

maju6i da je j edno reSenje odgwarajube homogene difemdjalne
jednaEine, funkcija yl= @,
Bwaltat.
g = ~ et+D*
,
sin x+(cos x+sin
f

eer.

25. Koristefi smenu g = -, nafi wgte &nje

xe

Men& Zamenom funkcije

Y-

2'

dtferencijalne j d m Z h e
.

prl &mu je z=z (x) nova nepoznata funkcija, kao i njenih izvoda:

u datoj jednarini, dobijamo

*.

Opgte reSenje odgovarajute homogene diferencijalne jednaEine pretfiodne jednatine (*), je

5.

zn-C, e-%+C, e Z .

PoSto je partikularno reHenje diferencijalne jednaEine (*): Z=ez,

reSenje jednaEine (*) biti
Imajubi u vidu datu smenu $ y=z,
diferencijalne jednatine, dakle

to 6e opdte

malazimo konaEno opHte seknje date

X
-

y-

21 (C, e - z + Cr e 2 + e s )

26. Data je diferencijalna jednaEina

x2

lo Koristdi smmu y = e T z (x), nabi njmo q 3 t e regenje.

2' Nabi zatim ono partikularno re3enje koje zadwoljava udove

Reraltati.
10

20 y,-

+ c,
- eg(~,
(-(7
); )/J
cos (

x2

ez

sin

x)

sin t f a x )

'3

+.
4

or

27.. Data je diferencijalna jednaEina

9 cl: fGYw+6f & ~ ' - ~ = c o .s;f

lo Uvesti putem smene t=g (x) n w u promenljivu t tako, da

d y bude jednak-nuli, a zatirn na6i cpgte regenje
koeficijent uz dt
date diferencijalne jednalrine.

2" Odrediti partikularno reSenje jednarine, za koje je

y (0)=1 i y (-x)=y

(x).

lo Zamenom funkcije
y = y (t)=v (g (XI)
i njenih izvoda:
..
yf=yg', yM=yg"+yy"

u datoj diferencijalnoj jednal?ini, dobijamo

9 ~ ~ ~ ~ ~ ~ > + ( 6 ~ 1 ~ ' + 9 x ~ ~ ~ ~ ~ ) j r - y - c o s ~ ~

Funkciju g odredikemo iz zahteva, da koeficijent uz 1; bude jednak nuli,

dakle
dg'
2dx
3 r ~ ( 2 ~ ' + 3 X ~ f f )3
- o -=-3 g - D * r x + ~ ~
g'
3x
Uzimajubi, na primer, da je D,=1 i D,=O, sledi
(**)

t=&

(x=t3).

Pomobu smene (**), diferencijalna jednaEina (*) modi se na jednaEinu sa

konstantnim koeficijentima, dakle
y-y=cost.
1
cost, to be
2
opSte reSenje date diferencijalne jednaEine, s obzirom na (**), biti

Kako je opSte reSenje prethodne jednaEine: y=C, cht+C, sht--

p c , ~h P; + c, sh P; - -I
eos p i .
2
2O

Na osnovu datih uslova, imamo

TraZeno partikularno reHenje je

yp

1
- (3 ch
2

%
i - cos f x ).

Napomena 2. Ako se diferencijalnia jednaEina

moZe transformisati u diferencijalnu jednaEinu ,sa konstantnim koeficijentima putem zamene nezavisno pmmenljive, tada se ta: transformacija izvodi
samo pomoku formule
t

j f 1 q ( ~1 d) r ,

(C proiz. konstanta, razliEita od nule).

U prethodnom primeru, bilo je

28. Data je diferencijalna jednafina

(1-x2) y"-xy'+n2y=0,
. (n ;prirodan broj).
KoristeCi smsnu x=cost, naCIi opBte re3enje diferencijalne jednaEine. Za n=2 odrediti ono partikularno reBenje jednafine koje
zadovoljava .'uslove
y(O)=l d yf(0)=O.
Rezultati.
y = C , cos (narc cos x )

+C , sin (narc cos x ) ;

yp= 1-2 a?.

29. Data je diferencijalna j e h d i n a

( I + X ~yf'+2
) ~ Z: (1+x2) yr+y=o.

lo Uvesti putem smene t = g (x) novu promenljivu t tako, da

d y bude jednak nuli, a zatim naki o@te r g e n j e
koeficijent uz dt
jednaf ine.
2' Odrediti ono partikularno r e k n j e jednaEine, koje zadwoljava
uslove

y (o)=o i

(I)=

1/2.

Rezultati.
1

10 y=f

(Cl x t C,),

[=arc tg x .

30. PomoCIu smene t = e x nabi op3te re9enje diferencijalne jednaeine

y" -y' +e*X y =e2X.

Odrediti zatim ono partikularno re3enje jednaEine koje zadovoljava uslove

y ( l n 7 ~ ) = 0i y'(lnx)=O.
Reznltati.
y = C , cos ez+C, sin ez+ 1 ;

yP=1+cos ex.

31. ReBiti diferencijalnu jednaEinu

putem smene t=cos x, a zatim naCi ono partikularno reSenje koje
zadovoljava uslove

cos x

mZ+ 1

32. Data je ~difermcijalnajednafina

Pokazati da se ova jedna5iina m e n o m y2=u, svodi na Eulerovu
diferencijalnu jednaEinu, pri Eemu je u nova nepoznata funkci ja.
Odrediti opSte reSenje date jednaEine, a zatim i partikularno koje
zadovoljava uslove:
y(-1)=0,

y(l)=1/2.

ReSenje. Pomo6u smena:

data diferencijalna jednaEina se transformige u jednarinu, oblika

iz koje sledi

a to je Eulerova diferencijalna jednafina. Pomo6u smene t=lnx, ona se

svodi na jednatinu sa konstantnim koeficijentom, dakle
u - 3 u + 2 u=o.

Kako je opHte reSenje prethodne jednaEine: u=C, et+C2 e z t , to fe 0pEte

reSenje jednarine (*) ~biti
u = C , x+C, st.

Prema tome, opite regenje date diferencijalne jednafine, glasi

y=

--

l/cl x + c 2

xP.

S obzirom na date granifne uslove, Wamo

pa je trazeno partikularno regenje

y,= l / x + x z .

33. Data je homogena diferencijalna jednacina

L [ y ] = $ y"-(2

a-1) xy'+4 y=O

pri Eemu je a realan parametar.

lo Napisati sva tri oblika opSteg r d e n j a te jednaEine, koji odgovaraju raznim vrednostima parametra a.

2'

Za a=2 d r e d i t i ono p a r t i k u l a m resenje nehornogene diferencijalne jednaEine

L[y]=~(l+lnx)
.

koje zadwoljava uslove

Rezultati.
lo

y (1)=0 i y' (1)=0.

la)<2;

yh=eat[C,cos m t + ~ , s i n
f n t ] ,

a=*2;

yh=e*zt (C,+C,t), t=ln x.

yl,=eat [ C , c h va)-kt+~,sh
f m t ] ,
y,=x2+xs (ln 3-1).

t=lnx.

fa1>2;

2O

t=lnx.

34. ReSiti diferencijalnu jednaeinu

L [ y ]=y"'-2

yf'-y'+2

y=

2x8+xe-4~-6 D
x4

znajuki da je jedno parbikularno re3enje oblika Y=-

a
X

Odmditi

zatim olno regenje jednarine, za koje je

ReSenje. PoSto su koreni karakteristiEne jednaEine

bpojevi: T,=-1,
jednaEine biti

r2=1 i rg=2, to ee 0pSte reSenje odgovarajube homogene

Parametar a odredieemo iz zahteva, da funkcija Y=-

bude reSenje date

jednaEine. Imamo dakle

(a-1) (2 rS+xL-4 x-6)EO

=$

a=l.

Prema tome, opSte reSenje date diferencijalne jednaEine glasi

1
a=C1 e-z+C, ez+C, e2z+ --.
X

Na osnovu zadanih uslova, imamo

limy (x)=O
x-+1/ (1)=2

C2=CJ=0, C,=e

lit0 znaEi da be tra2eno partikularno reBenje jednaEine biti

35. Odrediti opme regenje diferencijalne jednaEine

x2 (2s-1) yU'+(4 x-3) xy"-2 xy'+2 y=o

znajuki dva njena partikularna rdenja

ReSenJe. Zadatak femo reati putem sniZavanja reda jednaEine pomoCu

smene

pri Eemu je C, prcizvoljna konstanta i u=z'. Transfonnisana diferencijalna

jednaEina bite drugoga reda po nepoznatoj funkciji u=z', i jedno njeno
reSenje u , je pomato, jer je u,=z,'=(y,/y,)'=2 x. Dalje, irnamo
z

1
yf--(xz'-1).
x

1
y"=--(x~2''-2xz'+2z)

xa

Zamenom funkcije y = - i njenih izvoda u datoj diferencijalnoj jednaEini

X
dobijamo
(2 xz-x) 2'"-2

xzt'+2 z'=O,

odnbsno

Znaju6i jedno resenje %=2 x jednaEine (**), mo&erno adrediti i njeno drugo
relenje (a samim tim i opite regenje) pomofu poznate formule (vid. napomenu 2), dakle

jednaEine (**) u jednakosti i*),

nalazimo

Odatle, gmle integracije konaho sledi apgte reienje date diferencijalne jednafiine, dakle
y

- ;+
Cl

pri Eemu je

C,x+ C a ( xIn x + l),

36. Odrediti opSte d e nj e diferencijalne j e d n a h e

Wenje. To je Eulerova jednaEina, 1 o m se integriSe pomoCu smene

t=lnz.,
Diferenciranjem funkcije
nalazimo

a zatim zamenom: t=lnx, funkcije y i njenih izvoda, dobijarno

Koreni karakteristiEne JednaEine 9-rP=O su rl=rl=O i rQ=l. Opme

rehnje odgovarajuke homogene jednaeine prethodne diferencijalne jednaPine, je
Kako je bpartikularno reknje jednarine (*): Y=e-lt, to ke @te
date diferencijalne jednaeine (imajuki u vidu da je t =ln x) blti

reiienje

37. Pokazati da je svako reSenje diferencijalne jednaEine

Odrediti qBta re3enj a obeju jednaEina.

Na6i zatim partikularno reSenje jedna6ine (1) koje je prio& h a fmkcija, i zadovoljava uslw y (0) =2.
BePenje. Neka je Y =Y Ix) bilo koje reSezlje jednatine (I), tj. pretpostavim0 da vaii identitet
(sin x) YY"-(cosx+sin x) Y'+(cos x) Y=cos x.
Diferencixmjem ovog identiteta, b i k
(sin x) YY"+(cosx) YH-(COSx+sin x ) Y"-(cos x-sin x) Y'+{cos x) Y'-(sinx)Y=-sinx

r-Yff+Y'-Y-

+
-1.

sinx(Y'"-Y"+Y'-Y+l)=O

Y=Y (x) jednafine (1) je i reSenje jednaEine (2). Nabi bemo

najpre, opSte reSenje jednafine (2). Njena karakteristifna jednaf ina

tj. svako reSenje

ld-re+r-l=(~-l)
ima korene.
r1=1,

(rY+l)=O

T*,~=* i

(i=

vx).

Stoga ke opHte reSenje odgovarajube homogene diferencijalne jednafine biti

yh=C, e=+C, cos x+C, sin x.
Kako je partikularno regenje jednaEine (2): Y,=1, to je funkcija
opSte rdenje posmatrane diferencijalne jednafine (2).
Nadimo sada opSte reSenje jednaEine (1). Sva reienja diferencijalne jednafine (1) obuhvakena su relacijom (3). Prema tome i opite reienje jedaafine (1) dobija se iz opiteg reSenja (3). Stvarno, zamenom funkcije (3)
u diferencijalnoj jednaEini (I), dobijamo
tj. funkcija
(4)

y=Cle~+C,(cosx+sinx)+l,

(C, i C,

proiz. konstante)

zadovoljava diferencijalnu jednaEinu (1). PoSto su C, i C, proizvoljne i

nezavisne konstante, to je relacijom (4) dredeno opite reienje jednafine (1).
ReSenje (4) be bibi perjodiEna funkcija samo u tom slufaju, kada je C,=O.
Iz drugog uslova y (0)=2, dobija se C,=l. Prema tome, trateno gartlkularno reSenje jednafine glasi

38. Linearni gramihi problem definisan j e diferencijalnom jednaanom

yIV -X4 y=o,
(X20)
i granihim uslmima

y (0)=O, y" (0)=0, y" (1) = 0 i y"' (1) -y (1)= 0.

Pokazati da su sopstvene vrednosti problems, reSenja j&aEine
cth X-ctg X=-

h8
i da se maj~manjapozitivna scipstvena vrednost lo nalazi u intervalu
(0, n). Naki s a p s t m u funkciju koja odgovara soipstvmoj vred-

nosti

X,.

ReSenje. Treba razlikovati sluhjeve: k=O i k>O.

lo

X=O.

OpSte s d e n j e diferencijalne jednafine yIv=O je

*, .

y=C,+C, x+Cs x g + c 4

Zamenom dobijenog opSteg reSenja u datim granifnim uslovirna, nalazimo

C,=O,

c,=o,

C*=O i

cs=o.

Prema tome reSenje problema je trivijalno (y=O), te k=O nije sopstvena

vrednost.
Z0
h>O.

U ovom slutaju opSte reSenje diferencijalne jednarine glasi

y=C, ch & x+C, sh h x+C, cos h x+C, sin h x.
Iz prva dva granitna uslova:
y (O)=C,+C,=O,

y" (0)=XL(C,-C,)=O

imamo

-.

C1=Cs=O.,

Zamenom regenja
u preostalim granifnim uslovima, dobijamo
C2sh 1-C4 sin h = ~

(**I

C2(h3ch h-shh)+C,

(-~~COS
h-sin

h)=O.

Determinants sistema (**) je

A (h)=h3(chhsinh-coshsh 1 ) - 2 s h h s i n h ,

a njene realne nule (ukoliko postoje) su realne sopstvene vrednosti datog

granifnog problema. Deobom jednaEine A (h)=O sa sh h sin h, dobijamo
jednatinu
2
-=cth h-ctg 1.
2.8

Iz grafitkog prikaza aba dela prethodne jednafine zakljuEujemo da ona ima

beskonaEno mnogo regenja: h=hn (n=0,1,2,. . .).

Za sopstvenu vrednost k=hO iz bilo ,koje jednaeine sistema (**), na primer

iz prve, dobijamo odgovarajuke vrednosti C, i C,, dakle

cz
sin A,

c4
sh A,

=Ao

C,=A, sin h,
C4=Aosh 1,

gde je A, proizvoljna konst,anta. Prema tome sopstvenoj vrednosti h=h,

odgovara sopstveno reSenje
y,=A, (sin 1,sh X, x + sh 1,sin ho r).
Korespondentna sopstvena funkcija dobija se iz sopstvenog resenja, stavljanjem A,=l.

39. ReSiti graniEni problem

yIV-2 ay"-by=0,

(a>O,

b>O);

y (O)=O, y" (O)=O, y (l)=O, y" (l)=O.

gde je

OpSte xeSenje date diferencijalne jednaEine je

Slirno kao u prethodnom zadatku, iz prva dva graniEna uslova imamo

Zamenom reSenja
y=C,shax+C,sin P x
i"~'

" u preostalim graniEnim twlovima, dobijamo

Determinants toga sistema je jednaka nuli, dakle

A=-(aZ+p2) s h u a s i n p l = o
za

d n pl=O, jer je s h a l > O

(a1>0).

Odatle sledi

OEevidno je da za svaki prjrodan broj n postoji par pozitivnih brojeva a i b

tako da vaZi prethodna jednakost, na primer ako se stavi b = 3 aVobiCe se
nn

)16-T9~-~nZa dobijene sopstvene vrednosti

(bn =3 an).

pa,

sistem (*) be biti

odakle sledi da je C,=O i C, proizvoljan broj. Prema tome, traZena regenja

paniEnog problema su:
pn=An sin

nn

- X,
1

@=I,2;.

pri Pemu vaii jednakost t v a p + b - a =

..):
nn
T
.

(An proizvoljan broj),

40. GraniEni problem definisan je diferencijahom jednaEinom

yIv -X4 y=O,

(X>O).

i graniEnh ulslorvima

y (1) =y' (1) = 0.

Nafi r&enji y = y (x) problems, tkoja imajv osobinu y (x)= y (-x).
Rezultat.
(n=l,2,. . .),

yn=A, (COS Xn ch Xn x -~h l n cos b

q x),

X=&

zadovoljavaju jednakost thh-tgb=O,

A, proizvoljan broj.

41. Data je diferencijalna jednaeina x2 y"-X

parametar.

y=O,

gde je h realan

a) Nafi opSte reSenje te jednaEine.

b) Odrecliti sopstvene vrehosti i q s t v e n e funkcije graniEnog
problems

x2 y"-1 y=O, y (l)=O, y (e)=O.

Rezultati.

vx (el eos J - d l2n

y=

x + C, sin

gde je d=1+4X.
b)

4Xn=-1-4n3xP,

vr=

(n=l, 2,

sin (n TC In x),

.. .).

42. Dat je lineami granieni problem

y M + 2 yl+X

gde je

y=O, y (0)=0,

realan parametar. ReSiti problem.

Rezultat.
An=l

y (E)=O,

RZ iT2

+-, la

nx
yn=Cfie-2sin-x,
I

(n=1,2, ...)

Cn proizvoljne konstante.

za d d < ~ ;

43. Zadan je sistm diferencijahih jednarina

yt=3 2- y
z'=z+y+e",

gde je

k realan parametar. Nabi

opSte reSenje sistem.

Diferenciranjem prve jednatine datoga sistema po x i ellminacijam promenljivih z i z', nalazimo

Oplite reSenje jednatine (1) je oblika y = z ~ h + Y , gde je yh opgte rebenje odgovarajuke homogene jednaEine a Y partikularno relienje. Polito au koreni
karakteristitne jednatine r2-4=0
rl= -2 i rp=2, to je
Partikularno relienje Y, diferencijalne jednatine {I), zavisife od paralnetra k,
pri Eemu treba uzeti u obzir slutajeve: 1X1#2 i IXI=2.
lo )h1#2. Relienje Y je oblika Y=Aehz.
natini (I), dobijamo

Zamenom funkcije Y u jed-

Prema tome, opSte regenje jednaEine (1) glasi

Iz prve jednaEine datoga sistema sledi

(4)

z=

~(YSY').

Zamenom (3) u relaciji (4) dolazimo konarno do opSteg reSenja sistema, dakle

2 O X=2. U ovom sluEaju partikularno regenje Y je oblika Y=Axezr.

menom funkcije Y u jednatini (1) (h=2),

4Aeszm3esz a A=-

3
4'

Stoga je cxplite regenje jednatine. (1):

imam^

Za-

Zamenom (5) u jednakosti (4) dobija se nepoznata funkcija z. Prema tome,

opite seSenje datoga sistema u ovom sluEaju, glasi

3O

X= -2. Partikularno reSenje jednaEine (1) treba traiiti u obliku Y = B x e - 2 2 .

Na potpuno ,isti naEin kao u prethodnom sluEaju, dobijamo opSte reSenje sistema, dakle
3
y=C1 e-2z+C2 eP+---xe-22
4

44. Dat je sistem difemcijahih jednaEina

x - 2 x+2 y=o

Nati opSte reSenje sistema, a zatim odrediti ono partikularno rdenje

koje zadlovoljava uslwe:
lim y=0, lim x=0, x (0) = 1, y (0)=O.
t+-

k-

Diferencirajmo prvu jednafinu sistema dva puta po t, i obrazujmo sledebi

sistem jednaEina

Eliminacijom promenljivih y i y iz toga sistema, dobijamo linearnu diferencij alnu j ednabinu

....
..
x-5 r + 4 x=O,
fije je opSte reSenje

Zamenom (1) u jednakosti y=-

1
(2x-x),
2

dobija se i nepoznata funkcija y.

Prema tome, opSte reSenje datoga sistema glasi

( x=Cl e - 2 t + C Z e - t + C S e f + C , e a t

ReSenje (2) zadovoljava prva dva data uslova, u sluEaju kada je C,=C,=O.
Konstante C, i C, odreduju se koriikenjem preostalih uslova, dakle

KonaEno, traieno partikularno reBenje datoga sistema je

1
X p = - (e-2!+2 e-t)
3
1

J'p = - (-e-2t+e-t).

45. Regiti sledede sisteme diferencijalnih jednaEina:

Rezultati.
lo

z0

xp=16 t+6-3sin t-2cost,

y,=-8 t+1+2sin t.
x=C, et+2 C, ert-et.In (eZt+1)+2 e 2 t arc tg et
y=C, et+3Cee2t-etIn (e2t+l)+3 e2t arctg el.

46. Dat je sistem linearnih diferencijalnih jednaEina u matrirnom obliku

dX
-=AX+F
dt

@e j.e
1 3-2

xa

ReSiti sistem primenom matrica.

0 3 -

ReSenje odgovarajute homogene diferencijalne jednaeine

traiikemo u qblii'ku matrice

Iz identiteta
h A, e x t - A A a e x t ,

sledi
( A - x E) A,=o,
ili u skalarnom obliku

(1-h) a1+3 a,-2 a,=O

(2)

-a1+(2-h) a,+a,=O
3 a , + ( - 1 - h ) a,=O.

Da bi homogeni sistem jednatina (2) imao netrivijalna rdenja, potrebno je

i dovoljno da determinanta toga sistema bude jednaka nuli, tj.
1-1 3
-2
xi=-1
1
2
A
1
3
(
1
h
)
(
l
+
h
)
@
2
)
=
0
&= 1
A@)=

-1-A

X,=

2.

Za dobijene vrednosti X=hk ( k = l , 2,3) sistem jednarina (2) svodi se na dve

nezavisne jednatine sa tri nepoznate, na primer mogu se uzeti prve dve
jednatine
(1-hk) a1+3 a,-2 a3=0
-a1+(2-.LA.) a,+a,=O

iz kojih se odreduju odgovarajuke vrednosti a,, a, i h. Imamo, dakle

Prema tome opSte reSenje odgovarajute homogene jednatine, glasi

Xh=CI X1+C2 X,+C3 X,

odnosno

PomoCu metode varijacije konstanata odredieemo oplte relenje nebornogene

diferencijalne jednaEine

u obliku matpice

(4)

x=

C1 ( t )e - t + 5 C , (t) et+Cs ( t )e2t 2 C, ( t )et+C, ( t )e2t

, (Ck(t)=?).

- CI( t )e - t + 3 Ct ( t )et+C, ( t )e2t C,e - t + 5 C , e t + ~ e, * t = l

2 C,et+C, e 2 t = 0
C,e - t + 3 C , e t + d , ent=t
sledi

Integracijom tih jednaEina, nalazirno

Zamenom dobijenih izraza (5) u matrici (4), sledi oHte d e 4 e date jednaEine, dakle

47. Dat je sistem linearnih diferencijalnih j&naEina u matrilinom &Uku

gde je

Nati opWe ieienje, a zatim i ono partikularno koje zadovoliava uslov

- D,et+D,sint+D,cost

-Dl et+D, cos t-D, sin t+:

X=

; Dl=D,=l

i D,=0.

D, sin t+D, cost+l-

48. Na& opgte regenje sistema linearnih diferencijalnih jednarina koji je

zadan u matriPnom olbliku

pri Emu je

BeSe4e.
Karakteristifna jednafina

4-A
3
1

-1
1-1

-1

=(2-h)'==O

0 1-h

ima koren k=2 treCeg reda. U tom slufaju, opSte reSenje sistema linearnih
diferencijalnih jednaf ina

treba traiiti u obliku

gde su:
(2)

gl=a,

t*+%t+a,,

gI=bJF+bp t+bi

i ~~=d~t'+d~t+di

polinomi sa neodredenim koefioijentima. Zamenom funkcija

u prvoj i treCoj diferencijalnoj jednaEini datog sistema na primer, dobijamo

identitete

odnosno

Odatle rsledi
(4)

b,=2 a,-a,,

b,=2 a,-2 as, b8=2 al

d,=a,-a,+2

a,, d n = ~ - 2a,, d8=as.

Pogto su a,, a, i a, proizvoljni brojevi, moZemo staviti as=Cs (s=l, 2,3),

pa Ce traieno opSte reHenje u matritnom obliku, s obzirom na (I), (2) i (4)
biti

-c,
X-

Czt

Cst2

2C,- Cz+(2Cz-2CS) t+2C8 tZ

e2 1

~ c , - c , + ~ ~ , + ~ ~ , - z ~ ~. ) t + ~ , t ~ ~

2. PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE

49. Reziti sledeke parcijalne diferencijalne jednaf ine:

ReSenja.
1 Integracijom odgovarajukeg sistema obiEnih diferencijalnih jednaeina

---

d
x
1

dv
-1

xydr
y-x

nalazimo
a x = -dy
dx

=3

x+li=C,,

-xvdz
1

C,-2~
dt.= --- dx a z=lnCp+ln (C,x-xS)
c,x-x2

y=C,-x

Prema tome, prvi integrali toga sistema su:

OpSte relenje date parcijalne jednaEine je

F x+y,

I::
-

0,

(implicitni oblik)

ili

(**I

z=ln (XU) +f (x+Y),

(eksplicbtni oblik),

gde su F i f proizvoljne diferencijabilne funkcije.

ReSenje parcijalne jednaEine, koje treba da zadovolji date poEetne uslove,
moiemo odrediti na dva narina u zavisnosti od toga da li se koriste prvi
integrali (*) ili opSte reSenje (**).

I naEin. Eliminacijom promenljivih

x, y i z jz ,skupa jednatina

dobijamo

Koristebi veze (*), nalazimo

a odatle, resavanjem po z sledi traZeno regenje u eksplicitnom obliku

II naain. U opstem regenju (**) treba odreditf funkciju f pomdu datih poEetnih uslova. Imamo dakle
d

Hto znaEi da je funkcija f oblika

-I+ V l - ( u - x
f ( u ) = I n uu-l
Zamenjujubi je u jednakosti (**), dobibemo reHenje (***).
2 O Prvi integrali sistema diferencijalnih jednatina

Stoga &e opgte reSenje jednaEine u eksplicitnom obliku biti

gde je f proizvoljna diferencij abilna funkcija. Partikularno regenje .,koje zadovoljava dati aslov odredujemo na sliEan natin kao u prethodnom primeru,
naime
z ( l , y ) = f (eY'/s)=efl
f (u)=u2,
(u =el*),
pa je

odnosno, funkcija
z=

1
e
X

YZ

50. ReSiti sledeee parcijalne jednaMne:

'6 ( y + 2 z 2 ) p + 2 x 2 z q = x 2 ; z f x ) x 2 ) = x .
Rezuitati.

2O

F (p, xyz

- y-3a ) = 0 ;

3' F ( x 3 - y p , W-z)=O;
I O F ( ~ ,y + X

5 O

,;(

1=o;

z=4+3 y3-3 x e + x y + v w .
(2 U + X ) ~ = X~ Z

z2y + y 2 x + x z z
XY

(yz).+3 xyz-y3+1=0.

+ ~xe y.

z2 ( 5 - y 2 ) + z ( 5 y - y x Z ) + ~ z - y 3 ~ = 0 .

51. Nafi @te resenje parcijalne jednari'ne

(2 2-3 y) & + ( 3

X-2)

u u + ( y - - 2 x ) %=0,

Reznltat.

u = f (x2+yt+z2, x + 2 y+3 z), f proizvoljna diferencijabilna fumkcija.

52. Data je parcijalna jednaEina

42

zZz+z,,--=O,

r2

gde je r = v m ,

d22

Odrediti funkciju z-- f ( r ) koja zadovoljava jednaEinu.

Regenje.
Diferenciranjem sloiene funkcije z = f (r), dakle

1 zamenom izvoda drugoga reda u parcijalnoj jednaEini, dobijamo Eulerovu

diferencijalnu jednaEinu
r3frr+rfr-4f-0.

Smenom r=et, ona se svodi na diferencijalnu jednaEinu sa stahrkn koeficijenbima

f-4f=O,
Eije je opSte relenje f=C, e-2t+C, e2t. I konabo, rejenje date garcijalne
jednaEine u obliku funkcije z=f (7) glasi
z=C, r-g+C,rS
odnasno

c,

z==-+ c, (x2-ty2).
x2+y2

53.

transformacimim jcdntaliinauna u=x+a y i v=z+B 3, odrediti

parametre a i fi tako da parcijalna jedolatiina
a&,+ 2 bz,,+

cz,,=

0,

gde su a, b i c (bnstante h j e zadovoljavaju relaciju

dobije oblik
zu,=0.
Odrediti apste reSenje date jdnaEine.

ac-W<0,

Bdenje.
Primenom

diferenciranja sloZenih funkcija na funkciju

z=z(u,v), gde je u = t + a y i v = x + p y
nalazimo
5=a.4+zv

% = a zU+P zv
zzz=zuu+2zuv+ztm
& v = ~ ~ u u + ( ~zuv+P
+ P ) zuv

~ ~ = a 2%ap~zUV
~ PP
+ ZW.
Zarnenom izvoda drugoga reda u datoj jednaani, dobijamo
(a+t b a + c at)zuu+2 (a+b a + b p+c up) zw+(a+2 b p+c

~3 zm=b.

Na osnovu uslova zadabka, sledi

Skupovi reSenja kvadratnih jednaEina (*) se poklapaju. Meduti,m da bi bio

zadovoljen mlov (**), treba -ti
u obzir razliEita reknja tlh jednaliina,
na primer
p- -b - )/bg- ac
a = -b+ f b 2 - a c
C

Prema tome jmamo

z,,=

0.

Uvodenjem smene z ~ = t i integracijom, aalazimo

gde su g i f proizvoljne diferencijabllne funkcije a a i

P zadane konstante.

54. ReSiti m e h i t i problem

u (0, t )= 0, u ( l , t )=0,
u (x, O ) = O , u, (x, O ) = f ( x ) =

0, O d x < a
0, P < x < l

1v

max u =u (212, 112 a)=- ,

2a

(1, v, a>O).

Koristikemo metod razdvajanja promenljivih. Zamenom funkcije

u (x, t )=X ( x ) T ( t )
u datoj parcijalnoj jednaEini, nalazimo

(-AX
Iz granitnih uslova

A > 0.

koje treba da zadovolji nepoznata funkcija X = X (x). S obzirom na (1) i (2),

razlikova6emo sledde slutajeve:
lo

X"-~'2X=O

P O W jednaeina
T"+(aX)V=O

ima apSte regenje &lika

T(t)=Acos(a)it)+Bsin(aXt),
to 6e za X=Xn

biti

T,,(t)=An cos (a ?.,t) +Bn sin (a 5t t),

gde su A, i Bn proizvoljne konstante. Obrazujmo funkcionalni niz
Svaki elan niza (3) je regenje parcijalne jednaEine koje zadovoljava date
graniEne uslove (sopstvena reSenja problema). ReSenje parcijalne jednafine,
koje 6e pored graniEnih uslova zadovoljavati i date poEetne uslove, trafi
se u obliku funkcionalnog reda
OD

(4)

00

[An cos (a & t) +Bn sin (a h, t)] sin Xn x.

un(x, t) =

u (x, t)=
n=l

n=l

Kako je
(5)

ut (5,t)=

a An [-An sin ( a An t)+ Bn cos ( a An t ) ] sin A,

X,

n=l

Do za t = O ,

s obzirom na poEetne uslove, iz (4) i (5) sledi

u (x, 0)=

An sin X,x =0,

n=l

OD

~1

(x, 0)=

C a )in Bn sin kf$ x = f (XI.

n=l

PoSto su to sinusni F-redovi, poznatim postupkom nalazimo

1

Bn-

2vl
-[cos
a xZ ng

nxa

- COP
1

-.
nXg
1

Zamenom nadenih koeficijenata A, i B, u jednakosti (4), dobijamo r d e n j e

zadanog meSovitog problema, dakle
anx t

(7)

4vJ

u (x,t) = -

z" --1

a n2 k=O (2 k + l ) *

sin

(2k+l)ant
1

sin

sin

nnx

-I

( 2 k + 1)nx
1

Oznarimo sa D skup taEaka M (a,t ) , Eije koordinate zadovoljavaju uslove:

O<x<l

d O<t<=.

Za svaku taEku MED vati nejednakost

Kako je dalje u tafki M, (112, 112 a):

max u (x, t ) =
D

4vl

- 2 --a xZ

k=O

(2 k+

'

Napomenimo da se dobiveni rezultat moie napisati u obliku

55. Koristeki m e t d razdvaj anja p m e n l j i v i h regiti mdoviti problem

ReSenje.
Smenom funkcije u ( x , t ) = X (x)T ( t ) u parcijalnoj jednaEini nalazimo

Iz datih graniEnih uslova, slede graniEni uslovi

X(O)=O i X'(l)=O,

koje treba da zadovoljava nepoznata funkoija X = X ( x ) . Kao u prebhodnom

zadatku, posmatrafemo sledef e slueajeve:
1"

X"-Ii,'X=O
X(O)=O

X fx)=O,

(u=O);

X' (1)=0

0dgovarajuC.a diferencijalna jednaEina

T W + 2T'+(l+aeIi,,,P)T=O

sopstvene vrednosti X=)LII

ima opSte reSenje oblika

T n ( t ) = e -t [ A n c ~ a L t + B n s i n a L t ] .

Olbrazujmo red

Kako je

- sin hnx,
to za t=O, s obzirom na date poEetne uslove, iz (1) i (2) dobijamo

a to su s ~ n u m iF-redovi. Poznatim postupkom aalazimo

Prema tome, reSenje parcijalne jednaEine koje zadovoljava grmifne i poEetne uslove (reSenje meSovitog problema), glasi
u (x, t)--

4
x

e-1

x
"

,,=,2n- 1

(2n.- 1) a n t

cos -

21

(2n- 1) n x

sin -.

21

56. Dat je linearni granieni problem

Naki regenje problema u obliku beskonaEnog funkcioaalnog reda.

MoBe li se doibijeni red dntegrisati i diferencirati Elan po Elan po
promenljivoj x? Obrazloiiti tvrdenj e.

Smenom funkcije u=X (x) T (1) u parcijalnoj jednaEini i granifnim uslovirna,

dobijamo

Netrivijalna reSenja problema postoje samo u slufaju kada je q = -Az (1>0).

Stoga imamo

Obrazujmo funkcionalni red

Stavljajuti t = O
nalazimo

u prethodnoj jednakosti i koristeti dati poEetni uslov,

An sin )In X,

u (x, 0) =f {x)=
n=l

pri 6emu se Fourierovi koefiicijenti An izrarunavaju po obrascu

dakle

Prema tome, mHenje datog linearnog graniEnog (meSovitog) problema glasi

(2)

u ( x , 2)

--c
4

O0

(2n+l) a n

(--I)"

-e

xZ n=o (2

n+

-[TI

sin

(2n+l)%x
I

Pokazatemo da se red (2) moie integrisati i diferencirati Elan go Elan po promenljivoj x za svako t>O (OQxQl).
lo Za opHti Elan

Un (x, 1)

reda (2) vaZi sledeta nejedonakst:

4
n

za svako tZO.

=en
I (

PoHto je red
00

konvergentan, to je na osnovu Weierstrassovog kriterijuma funkoionalni red

(2) uniformno konvergentan na segmentu [O, 11, za svako t 3 O . Kako su
Elanovi reda neprekidne funkcije to je i suma reda neprekidna funkcija. Na
osnovu poznatog stava, red (2) se mote integrisati Elan po Elan po promenljivoj x na posmatranom segmentu za svako t 2 O .
2O

Obrazujmo red Eiji su Elanovi

1% 1 <

4
nb(2n+lj2

vn,

(4

Av,~

,d x dakle

a2 nzt

> 1 za

svako t

> 0)

i kako red C vn konvergira, to na osnovu WeierstrasSovog kriterijuma zakljuEujemo da red (3) uniformno konvergira za x ~ [ 0 , 1 ] i za svaho t>O
Na osnovu poznatog stava (red (2) konvergira, a red (3) Eiji su Elanovi neprekidne funkcije uniformno konvergira) s l d i da se red (2) mote diferencirati
Elan po Clan po promenljivoj x za svako X E [ O , 11, i za svako t>O.
Moie se dokazati, da se red (2) moie neograniEeno puta integrisati Elan pa
Elan na segmentu O<x<l za svako t 3 0 , i neograniteno puta difermcirati
Elan po Nan po x na posmatranom segmentu O G x G l za svako t>O.

57. GraniEni problem definisan je parcijalnom diferencijalnom jednaPinom

deu d2u
- - = -X? u (x, y)
d x Z ' dy2

gde je X realan parametar (X>O) i uslovima:

u(O,y)=O,

u(a,y)=O,

u (x, O)=O, u (x, b)=O.

Uzimajubi lda je
u (x, u ) = X (2)y (Y)
nahi sopstvene vredrnosti i sopstvene funkcije problema.
ReSenje. Zamenom funkcije u = X Y
YX"+XY"=

u parcijalnoj jednatini, dobijamo

-A2 XI-,

a odatle, deobom sa XY sledi

Svaki sabirak na levoj strani prethodne jednakosti mora biti konstantan broj.
Stvarno, ako tu jednakost napiSemo u obliku

tada vidimo da desna strana ne zavisi od x a leva ne zavisi od y. PoSto

su x i y nezavisno promenljive, jednakost (1) je moguka samo u tom slutaju
ako su izrazi na jednoj i drugoj strani konstante, dakle

i pri tome je:

(2) X3=ao P2.

Iz datih granirnih uslova proizilaze graniEni uslovi

x (O)=O
X (a)=O

odnosno

Y (O)=O
Y (b)=O

koje treba da zadovoljava nepoznata funkcija X = X ( x ) , odnosno funkcija

Y = Y ( y ) . Prema tome dati graniEni problem svodi se na traZenje sopstvenih
funkcija Xn (x) i Y m ( 9 ) . Imamo dakle
X"+a2 X=O

KonaEno, nalazimo:
lo sopstvene funkcije granilinog problema
un,m ( x , y )

sin

nxx

mxy

sin -.
a
b '

Z0 sopstvene vrednosti granilinog problema

58. Zica, uEvrs6ena na krajevima x = 0 i x=Z i imufena iz r a w

t e h o g polofaja, u trenutku t=O ima oblik kao na slici.

Odredibi udaljenje u=u (x, t ) taEka na iici u trenutku t , ako je

njena po2etna bmina treperenja ut (x, 0 ) =O.
Rezultat.
u(x,t) =

9r " 1
2nx
anxt
nxx
- sin - cos -- sin x2 "=I nZ
d
1
1 '

Upntstvo.
PoPetni uslov u ( x , 0) =f ( x ) zadan grafitki je

a graniEni uslovi su
u(O,t)=O

i u(l,t)=O.

59. Koriste& m e t d razdvajanja promenljivih, naOi r e k n j a slededih

megovitih problema:

u (0, t )=0 , u (l, t )= 0 ,

5nx
4nx
u ( x J 0 ) = 2 s i n - , ut ( x , 0 ) = 3 sin -.
1
1

lo

-f

[2(-i)nA'cGs 2nt

n=l

+ 1 + ( n - naI ) (x-

1)n

sin 2 nt sin nx.

5ant
5xx
4axt
4xx
- 2cos sin ---- +
sin - sin -.
4an
I
I
31

2 O

30

u-41g[EL-

#PO

(2n+l)n

(2n+1,~x~

-[(2n:','ax]

(2n+l)zr
COS

21

3. BESKONACNI REDOVI
60. Pokazati da je red

konvergentan, i odrediti njegovu sumu.

Rdenje. Koristebi razlaganje racionalnog izraza uk, daMe

nalazimo

lim Sn

n--

23
90'

PoHto je niz parcijalnih suma (Sn)datoga reda konvergentan, to je po definiciji posmatrani red konvergentan, i njegova suma S je graniba vrednost
23
toga niza, tj. S = 90'

16. Ispitati kmvergenciju reda

gde je a realan parametar.

Besenje. Zadatak Cemo regiti na dva naEina.

Pored datog alternativnog reda

piwmatraCema i njegov smodularni red

KoristiCemo relaciju

kao i funkciju

Piji je prvi izvod

l o Red konvergira apsolntno za a<O. Zaista, za te vrednosti porametra a red

konvergira, pa Ce na osnovu relacije (*) i modularni red (M) datog reda

kcnvergirati. Po definiciji, red (U) a,psolutno konvergira.
2 O Red konvergira neapsolutno za O<a<1/2. Red konvergira na osnovu Leibnitzovog stava. jer prema (*) opSti Elan teii nuli kada n+-,
a prema (*")
vaii nejednakost un>un+l za dovoljno veliko n(f'<O
za dovoljno velike

vrednosti r). S druge strane, mod.~larnired (M) divergira. Po definiciji,

red ( U ) neapsolutno konvergira.

Napomenimo da red ( U ) divergira za a>/1/2, jer opbti Elan reda ne teZi

nuli kada n -.*-a.
m

Koristifemo sledeei stav: ako za alternativni red (U)

(-l)n-1un

vaii

n-1

relacija

tada red ( U ) konvergira apsolutno za

O < b < l i divergira u sluEaju bGO.

b > 1, konvergira neapsolutno za

Primenom binomne formule (1+x)P= 1 +px+o

( 5 )( x

-+O),

aalazimo

Uzimajuti u obzir da je ovde b=1-2 a, dobitemo ponovo rezultate lo S

2O.

62. Ispitati konvergenciju eledekih redova:

Rezultati.
l o Konvergira.
2 O Apsolutno konvergira.

3O Konvergira.

63. Dat je fun~kcionalniniz

sn( X ) = ~ x1 z + - $ ,

p=1,2,.

Dokazati da taj niz uniformno konvergira u intervalu (- 0 0 , w).

Nacrtati grafike funkcija S (x)=lim S , (x) i Sn ( x ) za n= 1, 2, 3, . . ,
n-

pa zatim dati geometrijsko tumaEenje zadatka.

Relenje. Funkcionalni niz je definisan na skupu G = ( - = ,
skupu konvergira ka funkciji S ( x ) = 1x1, dakle

Konvergencija je uniformna. Stvarno, kako je

za svako X E G ,

-)

i ha tom

a odatle sledi
sup R, ( x ) + 0

(n 4-),

tj. dati funkcionalni niz uniformno konvergira na skupu G .

Neka je

proizvoljan pozitivan broj. Na osnovu relacije (*), nalazimo

Grafici Elanova niza ISn ( x ) ) Eiji indeksi zadovoljavaju uslov n>N

laze se u oblasti D,, koja je .odredena relacijama:

(E)

na-

Drugim retima, samo konaEan broj grafika posmatranog niza nete pripadati oblasti D..

64. Dat je funkcionalni red

oar

Pokazati da dati red konvergira za svako x, nabi njegcwu sumu

S (x) i odrediti w e crdsetke na kojima taj red uniformno konvergira.
ReHenje. Funkcionalni red je definisan za svako x=G=(--=,
jalne sume reda su:

m).

Parci-

k= 1

a suma S ( x ) je

Neka je [a, b ] bilo koji segment na x osi koji sadrii koordinatni poEetak.
Kako je svaki Elan niza (Ss ( x ) ) neprekidna funkcija, a graniEna funkcija
S ( x ) ima prekid u taEki x=O, to dati red ne konvergira uniformno na tom

segmentu. PoSto su parcijalne sume reda neparne funkcije, dovoljno j e

ispitati uniformnu konvergenciju reda za x>O. Neka je dakle [ a , b ] bilo
koji segment koji se nalazi na pozitivnom delu x ose (O<a<b). Kako je

gde je F = [ a , b ] , to vasi

Sto znaEi da red 'uniformno konvergira na segmentu F. Na isti naEin tde

dokaz uniformne konvergencije reda na segmentu koji ne sadrii taEku x=1.
Na osnovu svega izloienog zakl.iufujemo, da dati red uniformno konvergira
na svakom segmentu koji ne sadrii koordinatni pofetak (x=O).

65. Nabi intervale korwergmcije stepenih redova i ispitati konvergmciju na krajwima intervala konvergenoije:
OD

n= 1

n (2n+ 1)

lo PolupreEnik konvergencije reda je

U zavisnosti od realnog parametra p ispitabemo konvergenciju reda u krajevima intervala konvergencije ( - 1 / 2 ~ , 1 / 2 ~ ) .U taEki x= 1/2P dobija se
alternativni red

KoristiCemo relaciju

cn

Za p > 1/ 2 red C
konvergira, odnosno red (*) apsolutno konvergira. Za
)
red (*) na osnovu
O<p<1/2 niz (u,) je monotono opadajuCi nula niz ( ~ ~ $ 0 pa
Leibnitzovog stava neapsolutno konvergira. U levom kraju intervala konvergencije r = - 1 / 2 ~ dobija se brojni red sa negativnim Planovima

koji konvergira samo za p > 1 / 2 .

deke razmake konvergencije G :

2O

Na osnovu svega izloienog dobijamo sle-

1. .p>1/2,

G=[-1/2~, 1/2~];

2. O < p < 1 / 2 ,

G=(-1/2P,

3. p<O,

G = ( - 1 / 2 ~ ,1 / 2 ~ ) .

1/22J];

Potraiimo polupreEnik konvergencije stepenog reda

gde je u=x2. Imamo dakle

i dalje
lul=xz<R

-I/F<x<fx

pa je interval konvergencije po promenljivoj x : (- l/e/a,

U krajevima intervala konvergencije x=

* Jfe/a

fe/a).

dobija se brojni red

PokazaCemo da opSti Elan reda {*) ne teZi nuli kada n+

koristikemo nejednakost

0.

U tom cilju

dakle

PoSto an +0 (n-+ -), red (*) je divergentan. Prema tome, razmak konvergencije stepenog reda je
G = (-

lf 3,=a).

3 O Interval konvergencije je (-1,l)

za svako a, jer je

U krajevima intervala dobijamo slede6e brojne sedove:

0

gde je

Koristitemo Gausov kriterijum Imamo dakle

4n')+6n+2
3
1
tin+,
(2n+a+2)'

a+2

gde je g (n) ogrsnifena iunkcija. M o je -a-

2 >1

--

vergirajg za a

- 2 1

red

(7 divergira a red

r e d d (*) 1
(**)

(**)

neapsolub Lon-

vergira, i najzad za -a- 2 GO oba reds divergiraju. Na osnwu svega

razmaci konvergencije G datoga reda su:
1.

4O

a<-

3
5,

G=[-1,lI;

Interval konvergencije stepenog reda

je (-1,1), poHto je
R
lim a n
n+w an+,

Stoga imam0

-=

Ilm ( 2 n + 2 ) ( 2 n + 3 )
n+p
(2n+1I3

= 1.

kon

Za x=-1

i x=5,

dobija se isti brojai red

(2n)l!

2n+l

koji konvergira, jer je na nsnovu Raabeovog kriterijuma

Prema tome, razmak konvergencije datog stepenog reda je

G=[-l,51.
q0 PolupreEniik konvergencije stepenog reda

fipl

- - lim

Ian1
-

n+=(an+~l

l u l = lx-1

3 n-+=

4
J<3

sledi

(2n+21(2n+3)

=-

(n+1)2

- g1< x < y7,

,--

tj. interval konvergencije datoga r&

je

(-+,

I).

U krajevima inter-

vala konvergencije stepeni red se svodi na brojne redove:

n-l

K o r i s t i h o Gaussov kriterijum. Imamo dakle

pri &mu je g (n) ograniEena Rrmlrcija. Prema tom kriterijumu, red sa pozitivnim a a n w i m a (*) divergira a alternativni red (**) neapsolutno konvergira (UnJO). I iconatno, razmatk konvergencije d a m stepenog reda je

6 O PolupreEnlk konvergencije

R, d a b g stepenog reda

lim

an =
-

pri Eemu je: R=R=

-,

-- lim -

ako je a < b i R = -

1
4

za a > b . Prema tome imamo

gde je q=rnax{a,b3.

U krajevima intervals konvergencije (-R, R) stepeni red se svodi na brojne

redove:

pri Eemu je

konvergira, to Ce redov!.~(*) i (**) konvergirati (prvi red

i ka~ko red X
konvergira a#psolutno). Razmak konvergencl~edatog reda je
G=[-R, R].

U ovom sluEaju imamo

i
u*>lln+i-*O

(n+

00).

Red X & divergira &toznaEi d a i red

divergira. Na osnovu Leibnitzovog

4
stava alternativni red (*) kmvergira (neapsolutno) s obzirom da je U n o . KOnaEno dobijamo razmak konvergencije stepenog reda, dakle
G=[-R,

R).

(**)

66. Naei intervale konvergmcije stepenih redova i ispitabi lmnvergen-

ciju u krajevima intervals konvergencije:

a ( a - I ) ( a - 2 ) . . . . (a-n+ 1)
n!

n=l

X".

gde je a realan parametar.

Rezultati.

67. U zavisnosti rxl realnih parametara a, b i c odrediti ramnake

konvergmcije sledebih redova:
0

( x - 1)"

n=l

n=l

nC

(a,b>O; a f b ) .

Rezultati.
10

a > l , G=(l-a, l + a ) ; O<a<l, G=(-l,l).

20

c>1/2,
C<

G=[-1,5];

-112,

-1/2<~<1/2, G=[-1,s);

G=(-1,5).

68. Na6i intervale konvergencije redova i ispitati kmvergenciju u ilrrajevirna intervala:

x
00

40

(- I)"-' 2"

(*;-

(x- 1)~".

n -.I

1
3. a<-,
2

konvergira u taEki x=O.

69. Odrditi ~ a m a l kkonvergencije stepenog reda

.

i utvrditi l b j u b k c i j u predstavlja red ako je lim

n+Rezultati. R =a=l,

Ilnal'

O<a<l,

G=(-R,R];

G=(-w, w), f (x)=-ln (1-x).

e l , G=[-R,R);

70. Ispitati konvergenciju reda

gde je a sealan parametar. Naki zatim zbir reda

Relenje. PolupreEnik konvergencije reda je

lim
n+m

Un
Un+y

lim --- n-tm

1 za svako realno a.

U krajevima ,intemala 'konvergencije dobijamo brojne redove:

gde je

Kako je

pri femu je g (n) ograniEena funkcija, to primenom Gaussovog kriterijuma

dobijamo sledeee rezultate: za 3 - - a > l redovi (*) i (**) konvergiraju, za
0<3-a<l
red (*) neapsolutno konvergira a red (**) divergira, i najzad ako
je 3-a<0 oba reda Ce divergirati. Prema tome, razmaci konvergencije datog
reda u zavlisnosti od parametra a su:

Kako je

to be parcijalna ,=ma
n

ST&-

u k = x

k= 1

k=I

Sn datog brojnog reda ( x = a = l ) biti

1
n+l 1
n + 2 2

-+Z
T - k=3
Z
k=2

tj.

&=I+--+- 1
2

1- - 1 -- 2
2
n+l
nf2

lim Sn=2.
n+m

Stoga je

71. Dat je stepeni red

m

G n " s n - 1 = l x + 2 A x + 3 V + ... + n x x n - l + ...

n=l

gde je h realan parametar. Odrediti r a m a k hnvergencije datog

reda i utvrditi kakav je na granicama ramaka konvergencije. Za
sluEaj kada red k w e r g i r a , pokazati da vaii

gde je sa f A ( x ) o z n a h a suma konvergentno~greda.

Rezultati.
1. XZO,

G=(-1, 1);

2. - l d X < O ,

G=E-I, 1);

3. X<-1,

G=[-1,1].

72. Nabi sume sledekih redova:

ReSenja.
loRazmak konvergencije stepenog reda

je [-1,1]. Neka je

Diferenciranjem prethodnog reda na razmaku konvergencije, nalazimo

tj.
f'(x)=In (1+x).

Integracijom te jednaiiine, vodeCi raEuna o tome da je f (O)=O,

dobijamo

Frema tome, traiena suma datog stepenog reda je

z0 %ma brojnog reda bite ~ d r e d e n apomotu stepenog reda

Treba dakle odrediti sumu S ( r ) uvedenog stepenog reda (red konvergira

za svako x, Sto se moie lako proveriti). Imamo dakle

Prema tome, za x=2 dobijamo konaEno

73. Razviti funkciju

f (x)=ln ( l + ~ ) l + ~ +(I n
l - ~ ) ~ - ~
u stepeni red i odrediti razmak konvergencije reda.
ReHenje. Koristifemo metod diferenciranja i integracije. Imamo dakle

i dalje, integracijom sledi

odnosno

Lako se pokazuje da je razmak konvergencije dobijenog reda:

G=[-1, 11.

74. Funkciju
f ( x )=x2 arc tg x
ramiti u stepeni red i ispitati konvergenciju dobijenog reda. Na os1
m v u dobijenog reda izrahnati arc tg 2 tako da greSka bude manja
od
Reienje. Razvijanjem funkcije g (x)=arc tg x u stepeni red, nalazimo

f (x)

X~

arctg x

Jrzoi-l)n

~2

12n]dt

0'

TraZeni red be biti

x
00

f(x)-

xZn+'
( - 1 ) " ~

n=O

[-I, 11. Ako se u jednakosti (*) stavi

i njegov razmak konvergencije je

x=1/2, dobikemo
(112)

tj.
(a*)

-y
1

arc tg 2

1
arc tg 2

-2
00

n=O

-2

n;.~

(-1)"
(2n+l) 22n+s

(-1)''
(2n+1)2.n+1

( =S)*

Neka je

S obzirom da jo

(**) Leibnitzov red, procena greike vrli se na sledeki natin:

Stoga imamo
1
1
a*-S,=---+--2
3.2-5.26

aa*=0,5-0,0416+0,0062-0,0011

7-27

+-9.2'1

+0,0002=0,4637

'

tj.
1

arc tg - =0,4637.
2
Napomenimo da uslovima zadatka odgovara broj a**, jer je
lama**l <la-a*l+Ja*--a**l<10-4+4.

10-4<10-a.

75. Izrahnati pribliinu vr&ost

integrala

I=

cos 9 dx

koristeCi pri borne razvijanje podintesa g&km.,manjom d

gralne funkcije u stepeni red.
Rezultat. I =0,905.

76. Data je funkcija

lo Razviti funkciju f u red p steppemima x + 2 ,

kolnvergencije.

i na6i interval

2 Izraeunati priblignu vrednost integrala

sa greSko~mm a n j m od

koristefi pri tome dobijeni red.

Rezultati.

77. P o m d u stepenog reda Izra6unati integral

koristebi pri tome formulu

Rezultat.

izraEunati zbir reda

ReSenje. KoriSfenjem datih smena po fomuli, dakle

00

s=

C (- 1)n-I

(2n-I)!!

n=l

(2n)!!

"

- 2 (-l)n-1
n=l

n12

coszn x dx,

a zatim permutacijom simbola integracije i sumiranja, nalazimo

x12

S=

A
R

j" c DO

[cos2 x

n=l

eosa r)n-1

1+ cosa X

dx.

Iritegral f emo izraEunati pomofu smene t =tg x, naime

tj.
s-1----

2
if

:1

0arc tg L1/2

i beskonaEan red

lo Odredibi razmak honvergencije reda.

'2 IzraEunati f (1/2) t&o da greSka bude manja od
3' Pokazati da je f (x) partikularno reSenje date d i f e d j alne j ednaf ine.

l o PolupreEnik konvergencije. reda je

U krajevima .intervals konvergencije stepeni red apsolutno konvergira, jer je

pri &mu red Z c,

konvergira. Stoga je razmak konvergencije datoga reda

G=[-1,lI.
2O Za x = 1 / 2

dobija se Leibnitzov red

Neka je

Na osnovu Leibnitzovog stava imamo

IS-S'I=[S-Snl <un + I =

(n+l)(n+2)(n+3)2n+l

1133.

Prema tome moZemo uzeti

1
12

S.=Ss=---

1
96

+ - -1

40

480

tl.

3 O Kako je
a

In(t+x)=
n=l

(-

1)n-'

xn

- 1< x < l

Prema tome funkcija f ( x ) je partikularno reSenje date jednafine.

80. IzraPunati integral I=

y (s) dx tako da greiika buhde rnanja od

lo-*, gde je
y'-2

y (x) regenje diferencijalne j,ednaEine

yx ctg ($)=O

koje zadovoljava ~uslolv y

(Vn/2) = 1.

81. Nadi partikularno reiienje y (x) diferencijalne jdnaeine

yf=x2 32-1,

koje zadovoljava uslov y (0)=1, u abliku Mac1aul.iinovog reda (napisati prvih pet Elalnova).
Regenje. Traii se reSenje u obliku Maklaurinovog reda

gde je y (0)=1 (zadan broj) a ostali koeficijenti odreduju se pomoEu date

diferencijalne jednatine. lmamo daskle

Stoga je
x*

y(x)=l-x+y

x'

-2

+ . e n

82. Data je di~ferencijalna jednaEina

-y'=a2 x2 1/1+yf2

gde je a realan parametar.

lo Pokazati da se reSenje ove jednaEine ne moie izraziti u kornacnom sbliku pomoku elementarnih funkcija.
2' Naki u obliku stepenolg reda ono njeno partikularno resenje
y, (x) koje zadovoljava uslov y, (0) = 0 i odreiditi polupreEnik
konvergencije tog reda.
3' F'unkcija' y, (x, a) gde je a parametar definiSe porodicu krivih y=y, (x, a). Pokazati da se srve one taEke tih krivih koje
I

i~majuapscisru x=

2a

(a # 0) nalaze na jedinoj pravoj.

'Tte~enja.
lo ReSavanjem jednarine po y' dobijamo
y'= a2 xe (1-a4 x') - 112,

xP(I-a4x4)- 'I2 dx.

y =a2
Odakle
~ o d i n t e ~ r a lizraz
i
je oblika binomnog diferencijala xm (a+bxn)P d x , koji
m f l
se moie integrisati u konaEnom obliku samo ako je: p ceo broj, ili -

ceo braj, ili

mSl
+p
n

ceo broj. U nalem slutaju nijedan od tih uslova nije

ispunjen, Sto znaEi da se dati integral ne moie izraEunati u konaEnom obliku.

2O Razlaganjem podintegralne funkcije u binomni red za l a x l < l , i integracijom tako dobijenog reda nalazimo

pri Eemu je C=O jer je y ( O ) = O

Cena formula
(2 n - I)!!
,
(2 n)!!

po pretpostavci. Pri tome je b r i g -

(n=1,2,...1.

Pri integraciji diferencijalne jednaEine korileen je binomni red na intervalu

( - l / l a l , lllal). Prema tome, poluprernik konvergencije binomnog reda kao
1

i integrisanog reda je broj R=-.

IaI
'3 Eliminacijom parametra n iz skupa jednarina

dobija se jednatina grave linije, dakle

83. Naki w obliku stepenog reda grgte reSmje diferencijalne jednaEine

L [ Y ] E ( ~ - X ~ yl'-2
)
xy1-!-2 y=O,
a zabim odrediti on0 parkikularno koje zadlmljava uslove:
y(0)=2, y1(0)=-1.
ReSenje. Zamenom reda
m

i njegovih izvoda

u datoj jednaEini sa zahtevom da bude njeno regenje, nalazimo

Iz dobijenog idenbiteta sledi

In+2! ( n + l ) an+e-(TI+%) (n-1) an=O,
n- 1
an+z- a

n+ 1

ili
(*)

an =

n-3
-an-p.
n- l

Koeficijenti a,
n=3

i a,

(?l=2,3,. ..).

su neodredeni. Iz rekurentne 'formule (*) za n=2,

k=2,3,. . .) dobijamo

i n=2 k + r (r=0, r = l ;

Iz jednakosti (**) sledi

gde je r=O, r = 1 i k = 2 , 3 ,

...

Pogto je

to iz formule (***) dobijamo a,,

a,= -a,

i a ~ k + i = O ,( k = 2 , 3

i a,=O,

,...).

1
- 2ka,
1

-.

hrema tome, refenje diferencijalne jednaEine v obliku stepenog seda glasi

gde 3u a,=C, i a!=C,. PoSto su C, i C, proizvoljne lkonstante, i kako su

partikularna regenla

linearno nezavisne funkcije, to je dobijeno reSenje diferendjane jednaEine

njeno opSte reSenje. ReHenje y, moiemo napisati u konaenom (zatvorenom)
obliku, dakle
x

Stoga 6e opSte regenje diferencijalne jednaEine u zatvorenom obldku biti

KoriHCenjern datih poEetnih uslova dobijamo parti,kularno rdenje

84. Pomotu stqenih ~ d l o v asdrediti opSte resenje diferencij alne jednaEine

ReSenje. UzimajuCi u obzir stepeni red funkcije f (x)=ln (I+x) )(logaritamski

red), datu diferencijalnu jednacinu moiemo napisati u obliku

Reknje jednatlne
reda, dakle

(*)

traiibemo u vidu zbira nepoznak funkcije z i stepenog

Kako je operator L linearan, to je

odnosno

PoSto se iElanovi reda na levoj strani identiteta Eiji su lindelcsi n = l i n=2

anuliraju, Sto nije sluEaj sa odgovarajubim Elanovima stepenog reda na
desnoj strani, to nu2no mora biti

(nZ1,2)

(nZ1.2)

JednaEina (I*
je)~ u l e r o v a diferencijalna jednatina koja se integriSe pom o k smene x=et. Njeno opSte reSenje je
Iz idenbiteta

(***)

sledi

Na taj naEin dolazimo do opBteg reSenja date diferendjalne jsdnatine,

koje glasi

Y - D1x+D2xZ+(3x+2*')

Pri Eemu je D,=C,+a,

Inx

zn
"

I- 1)" xn

(nz-1)(n-2)*

i D,=C,+% (a,, %, C, i C, proiz. konrtante).

Napomena. U toku reSavanja zadatka bilo je mogube staviti da je a,=a,=O

ili C,=C,=O. Ova se jednaEina moie reBiti i bez stepenih redova.

85. Data je diferencijalna jednarima

lo Odrediti @te resenje te j e d n a h e u olbliku stepencrg reda i ispitati konvergenciju tog r d a .

2' Napisati opSte reSenje u konaEnom (zatvorenom) obliku.

3' Odrditi partikularno re5enje koje zadmoljava uslove: y (0)=1,

y' (0)=0.

86. Odrediti pomdu s t e p o g reda dva linearno nezavisna partikularna

regenja dif e r ~ n c ialne
j
j ednaEine
i jedno od tih resenja napisati u zatvorenom ~obliku.
Beaultati.

partikularno ~eSerijediferencijalne .jednaEine

Y"--h."~o
koje zadovoljava uslove: y (0) =0 i y' (0)= 1. Formirati stepeni red

Ispitabi konvergenciju rwog reda i nafi njegovu sumu S {x, h.), gde
je 1 konstanta, razliEita od nule.

88. Data je diferencijalna jednaEina

gde je a realan parametar. Na6i u abliku stepeuog reda opSte reSenje te jednafine. Dokazati da je jedno partikulamo reSenje polinom ako je a prirodan broj.
ReSenje. Zamenom reda

u datoj jednaEini dobike se: ( n + l ) (n+2)an+z-2 ( n - a ) a , = ~

odnosno

(n=O, 1,. . .),

Partikularna rdenja:

Opgte relenje:
v=C, 211+C*

YZ.

Ako pretpostavimo na pnimer da je a paran broj, dakle a=2m-2 (m>l)

tada ke biti

Stoga f e partikularno rdenje y, biti obli'ka polinoma, tj.

m-1

y,=1+

a,kx=k

k=l

Na sliEan naEin se pokazuje da je y, polinom ako je a neparan broj.

89. Ispi tati konvergenaiju stepenog reda

2"+nx,,
Y=C-n=O
n!
i pokazati d a je y = y ( x ) reSenje diferencijalne jednaEine
yU+y'-6 y=(3-4 x) ex.

Pmcmiti greBku aproksimacije

Rezultati.

G=(- GO,'

m),

IRsl <0,002.

90. Pomoeu stepenag reda naei opSta rdenja u konafnolm (zatvoreaom)

obliku sledebih diferenci j alnih j ednaEina:
1" xy"-y'4- bx3 y=O,

(b pzitivan parametar).

3' (x2--x-(-l]yf'+(4 x-2) y'+2 y=O.

3' (1-bx) y"+b2 xy'-b"=O,

(b+O).

Rezultati.
V' b x~

lo ~ - c , c o s ( ~ )C sin

I/bx
(+);

(an

-b

at-a,=O

Uputstvo. Rekurentna formula je an+2-&+ l+an=O (n=O, 1 , . . .). UzimajuCi

da je a,=m ( r = ? ) , sledi d a prethodnu jednaEinu zadovoljavaju: r,n i +,a
pri Eemu su r , i r r reSenja karakteristiene jednaEine r P - r + l = O . OpSti oblik
n-tog Plana an stepenog reda je
gde su C, i C, proizvoljni brojevi.
3'

b"
y=a, (ebz-bx)+a, X;

( a n = x am a, i a,

proiz. brojevi).

ramiti u Fourierov red.

ReSenje. Fourierov red (kraCe F-red) date funkcije f ( x ) na intervalu ( 0 , ~ )
ima oblik
f (x)

g (x)

Pri tome je:

-5 +2
a0

n= 1

(an cos 2 nx+ bn sin 2 nx),

(2 l = ~ ) .

tj.

an

( - l)n-1

2xn2

Na slitan naEin nalazimo i koeficijente

Zamenom izraeunatih koeficijenata u polaznom redu i primenom stava

Dirichleta, dobijamo konaEno

pri Cemu je

za x-0

i x-x

92. Funkciju

x ( a f x ) , -a<x<fO;
x (a-x),
O<x<a:
(a> 0)
u intemalu ( - a , a) razviti u Fourierov red. Pokazati da je dobijeni F-red uniformno konvegentan. Koji se numerif'ki red moie
a
sumirabi za x=ipornoC.u dobijemog F-reda i kolika je suma tog
2
numeriEkog reda. Nacrtati sliku.

Regenje
PoSto je funkcija f (z) neparna na intervalu ( - a , a), to be njen ~ - & dbiti
oblika

pri *emu je:

bn-

2a

1
0

XI

nxx
sin - d x
a

- -i
a

( u x - x ~ )sin

nn x

-dx
a

Stoga je
g

8a2"
1
(2k+ 1)nx
) - ~ ~ sin
n=o ( 2 k + 113
a

g ( x ) = f !XI, - a < x < a ,

Kako je

I U ~ ( X )=
1 x 1s o

. i (poito je

red

$7(x+2 a)=g

8a2
--I
sin
nS 2 k + l ) 3

( 2 k f 1)nx
a

(XI

8a2

= Ck

konvergentan, to je na osnovu Weierstrassovog stava

a
dobijeni F-red uniformno konvergentan. Za x = - nalazimo
2
Zck

sin

2k+l
2

-n

93. U intervalu (0, T) zadana je grafi5ki funkcija f (x) na slici

Razviti funkciju f (x) u Fouriercrv red u intervalu (0, T). Na 0snlwu tog reda golkazati da je

ReSe4e.
Prema datom grafiku lako se utvrduje analititki oblik funkcije:
f (x)=

2,

O<x<T/4;

0,

T/4<x<3 T/4;

2,

3T/4<x<T,

Fourierov red funkcije f ( x ) ima oblik

a

2nxx

2nnx),
+ bn sin T

(21-77

gde je:
T

Kako je T perioda sume 'reds g ( x ) , i kako je grafik funkcije f ( x ) simetriEan prema pravoj

x = T 1 to

je

g ( x ) parna funkcija. Zbog toga svi

koeflicijenti bn moraju biti jednaki nuli. Dalje imamo

2 cos

- -1
nx

tj

[sin

2nn.r
T

nx
- - sin
2

2 nxx

dx]

3714

n=2 k
n=2 k + l

pri Pemu je koriH6ena jednakost

4 -(-l)k

g ( x ) =l+;Z

k=o

-cos
2k+l

3n x

sin-

(4k+2)nx

nn

= -sin --

2 .

I
1

KonaEno dobijamo

f ( x ) , O<x<T

X=O

3T

i X=T;

Data formula u zadatku dobija se iz prethodnog reda za x=O, dakle

u Fourierov ~ e du iatervalu (-n,'ir).

Reznltat.

"

10
;

g(x)--2sinx+

4n

( - l ) n + 1 4 xsin nx

n=l

95. Data je diferencijalna jednaEina

x(-1,
L [y]=y"+X* x2 y=lxj,
gde je X realm parametar.

f (x), -n<x<x;
0, x=*X;

1)

lo NaCld reSenje jednaEiine u obliku beskonahog trigonometrijskog reda i izvrgili potrebnu diskusiju s obzirom na para)metar I..
2' Kako glasi reSenje za h= 1.

lo

PoSto je funkcija f ( x ) = I x / parna na intervalu (-1,1), to be njen Fourierov red biti

a

+2

g ( x )=

a, eor nnr

n=l

gde je:
ao=l, an

-i

-[(-1)"-11

(X nI2

Partikularno reSenje diferencijalne jednaEine

(1)

L [lll=ll"+XPn~u=g(XI

traiibemo u obliku reda

(2)

Y-

A0
-

(A~CO
n Sn ~ + B nsinnnx).
"=I

Zamenom reda (2) i njegovog drugog izvoda

n=2 k

n=2 k+l.

u jednaEini (I), dobijamo

a odatle sledi

Da bi red (2) bio reSenje date diferencijalne jednafine, neophodno je dakle

da se svi njegovi koeficijenti mogu izraeunati iz sistema (3). RazlikovaCemo
sledeee sluf ajeve.
a) h=O.
PoSto je ao=l, to se prva jednaEina iz slkupa jednaEina (3) svcdi na O =

-.2

Prema tome ne postoji resenje date diferencijalne jednafine u obliku reda (2).
b) A z O i A z n (n=1,2,. .).

Pod tim uslovima skup jednaEina (3) je reliiv i relienja su:

Stoga f e partikularno reSenje diferencijalne jednaPine (1) u obliku reda biti

00

COS R A X ,

odnosno

Dobijeno relienje je periodifno, periode T=2.

C) A=m (m prirodsn brod).

Iz skupa jednaEina (3) za n=m dobijamo

Ako je m paran broj (m=2s) tada su A28 i B z s proizvoljni brojevi

(jer je azs=O). U tom sluEaju traieno partikularno relienje jednaEine (1)
odreeeno je relaoijom (5). Ustvari funkcij a
predstavlja oplite reSenje diferencijalne jednaEine (1) ( k 2 s). Dobijeno reSenje je periodiEna funkcjja, periode T=2.

Najzad neka je m=2 s + l . Koeficijent A2,+1 ne moie biti odreden na prethodan naEin (0 A z s + 1 = a 2 ~120).
+
U tom sluEaju partikularno reSenje treba
traiiti u obliku
gde je Y, trigonometrijshi red dobijen iz reda (5) stavljanjem h = 2 s + l
i izostavljanjem Elana indeksa 2 s + l , a Y, je partikularno reSenje diferencijalne jednaEine
(m=2 s + l )

y"+mtx3 g=a, cos ( m x x),

tj.

'(7)

am

Y , = -x sin (rnnx)
2mn

Na osnovu (5), (6) i (7) dobijamo partikularno regenje diferencijalne jednaEine (1) (1=2 s+l), dakle

(8)

Y*

1
2aV2s +

2xsin(2s+l)nx
x"2s +

cos 12k+ 1) n x

4
(k#S)

To reSenje je neperiodiEna funkcija (zibir periodirne i neperioditne funkcije, rezonansni sluEaj).

2O Traieno reSenje (h=l) neposredno se dobija iz jednakosti (8) za s=O.

96. Data je diferencijalna jednaEina

U intervalu (0, 2) naei periodik~ore8enje Y (x) j e d n a h e u obliku

Fourierovog reda, i pokazati da dolbijeni red uniformno konvergira.
ReSenje. Fourierov red funkcij e f (x)= 1-x, x E (0,2) glasi

PoSto je grafik funkcije f (x) simetriEan u odnosu na srediSte intervala

(0,2) i kako je T = 2 perioda sume reda g (x), to je g (x) neparna funkcija. Zbog toga mora biti an=O (n=O, 1, 2,. . .). Koeficijent bn su:

Prema tome imamo

g(x)

bn sin n n x =

n=l

n=l

sinnnx
n

PeriodiEno reSenje date diferencijalne jednaEine traiiCemo u obliku reda

(I)

- -+ 2
A0

.=I

(Ancosnnx+Bnsinnxx).

Zamenom reda (1) u diferencijalnoj jednaEini

L [vl=LY (z)
dobijamo

Iz prethodnog identiteta sledi skup jednaEina

[3-(nx)P] An+2 n x Bn=O

-2 n x A n + [ 3 - ( n ~ ) ~ Ba=bn
]
Eija su reSenja

A. = 0

(2)

An

[Y-

(-2nn)bn
(nn)2]2+4n?n"

(3 - n1 n2) ba
e, - ' "- (3 - ( nn)2]2+4 n2nz ' ( n I , 2 , . . .).

Zamenom nadenih koeficijenata (2) u jednakosti (1) dobijamo traZeno periodiEno reSenje date diferencijalne jedna&ne, dakle

(3)

2 "
1
y - -x zn = l [3-nZ n21Z n+ 4na n2 [ - 2 n x c o ~ n n x + ( 3 - n ~ ns ~
innxx].

Dokazaeemo da je red (3) uniformno konvergentan za sve realne vrednosti x.

Neka je
~ ~ ( x ) = A , ~ c x+Bn
o s n ~s f n n n x .

i kako red Ccn konvergira, jer je Cn

--

(nn)l '

to je na osnovu Weierstrassovog

triterijuma red (3) uniformno konvergentan u intervalu (--,

-1.

97. Data je diferencijalna jednatiina

yN + 4 y = n 2 - 3

*.

U intervalu (-X, n) naki partikulamo rdenje jedmzhe pormdu

tdgonometrijskog reda.

3
Y-4cosx--xsin2x+
4

2(-l)n-1
C" . 1(4-nz)nz

"=,

cos nx.

98. Naei partikularno regenj e diferencij alne j ednaci-ne

pomotu trigonmetrijskog r d a , koristdi razlaganje funkcije f (x)

'.u cocsinusni Fourierov red u intervalu (0,n).

4. KRNOLINIJSKI I V~ESTRUKI INTEGRAL1

99. IzraEunati k~volinijskiintegral
C

gde je ~kriva C lemniskata: (x2 y9)2=a2 (x2-y2).

Re2ienje. Prelaskom na polarne koordinate x=p cos cp, y =p sin cp, bibe:
3n 5x
C: p2=atcos2 cp, cp

ds =

I/pz+p"

dtpx

a
-

vcos 2 9

lyl ds=a2 lsin rp[ d cp.

Kako je

lsin 91=
sin cp za c p E [o,

.:[

I],

to je dati krivolinijski integral jednak odredenom integralu po promenljivoj rp:

1

-4
X

~ 2 ( -

-44

5x14

sinrpdtp+

sinpdrp+
0

j
3n
-

'inrpdrp-

sinrpdrp).

Lako je pokazati da je

100. IzraEunati krivolinijski integral

I=

(Jj
~

r [xy+ln
+ ~ (x

.
--

+ l i x 2 + y 2 ) dy,
~

gde je kriva C hmtura koja ograniEava oblast: y2< 2 (x- I), x<2,
y20.

84
Rdenje: Ispunjeni su uslovi za primenu formule Greena:

.$

11(2

- g)drdy.

Pdx+Qdy-

pa je dati krivolinijski integral jednak dvojnom integralu

1-

jj yz d x d y ,
0

gde je G oblast koju ogranitava kriva C.

idx'F2

1/2
y - - 4. 15

101. IzraEunati krivolinijski integral

I=

(x2siny+2y2)dx+

dy,

gde je kriva C gornja polovina kruinice x2 ye=2 x od taEke

A (2, 0) do tatke 0 (0, 0).
-

ReHenje. Ako putanju C dopunimo odseEkom

>

2fF-

ose O z biCe:

gde je sa L obeleZena zatvorena

CUOA.
Lako je proveriti da je
{(xz

sin y + 2 y2)d x + -xa cos

jer je na
y=O i dy=O. Integral po zatvorenoj putanji L moZe se
izraEunati primenom formule Greena, pa je, prema (*),

102. IzraEunati krivolinijski integral

$
c

XY

[(-t+Y)

gde je C kruinica
Greena.

dy-(X+-;)
$4

dx] ,

y4=r2, nepmredno i primenom formule

ReHenje. Parametarske jednaEine krive C su

X=TCOS

C:

&=

OQtG2 n;

y=rsin t

-7

sin t dt

dy=rcostdt

pa se dati krivolinijski integral svodi na odredeni integral po promenljivoj t

an

~ - ~ ~ s cost
i n [(-$cost+rsint
t

roost+ rcost+

- sint

11naEin. Ispunjeni su.uslovi za primenu formule Greena: putanja integracije je

zatvorena kriva, smer integradje je suprotan kretanju kazaljke na satu,
dP
x
funkcije P = - x y xA-i ) i ~ = m ( - ~ + y ) njihovi
i
irvodi-=-f-ly

8Q
=-m+ys
ax

aY

neprekidne su na putanji C i u oblasti G koju putanja C

Prelaskorn na polarne koordinate:

x=pcos cp, y=p sin cp, J = p
bi6e
I = ~ ~ P ~ I J I ~ P ~ T J = =
G

103. IzraEunati krivolinij&i integral

I=

( 9 + y 3 a ~ + ( s - y 7 ay,

gde je C: Ix-ll+ly-ll=l.
-.ReHenje. Kriva C je lizlomljena . linija C= AZU BCU CD U DA (vldi s m l ) ,
w Je

- - -

IzraEunavanjem inGa1-a go AB, BC, CD

nalazimo da je

Integral se moZe izrarunati i primenom

formule Greena. Tada je

ax ax
au av

y+x-u,

J
y-x-v,

- 9 dy
au

--

av

104. IzraEunati krivolinijski integral

d u i parabole y=xZ od tarke 0 ( 0 , 0 ) do taZjke A (1,l).

ReHenje. D u i parabole y=x2 je dv=2 xdx pa je dati krivolinijski integral
jednak odredenom integralu po promenljivoj x:

3 d.t
0

3 dx

- = lim
0

Smenom x=sin t, dxrcos t dt nalazimo

105. IzraEunati krivolinijski integral

I= \ ( e x sin -ny) d;c+ (ex cos - n ) dy

(n=const),

Am0

gde je Am0 deo kruinice 9 + y 2 = a x (a>O) koji le5i u prvom

kvadrantu od taEke A (a, 0 ) (do taEke 0 ( 0 , 0 ) .
Rezultat.
a2x n
I- -

8 '

106. Pokazati da vrednost integrala

I=

(~+4x@)dx+(6x2y2-5y4)dy

t\B
ne zavSsi od h i v e h j a spaja tarke A (- 2,
je vrednost tog integrala?

- 1)

i B (3,O). Kolika

Rezultat. Izraz pod znakom integrala je totalni diferencijal neke funkdje

dve promenljive, pa krivolinijski integral ne zavisi od putanje integracije,
ve6 samo odkrajnjih tataka. Za integraciju je najzgodnije uzeti izlamljenu
liniju ACU CB, gde je C (-2,O).

107. Krivolinijski integral

I=

J ( a x - y ) @ + I )d x + ( x + a y ) ( a - 1 ) d y
C

ZY

izra5unati:
1) dui d s d k a AB, gde je A (1, 1) i B (2,2);
2) d u i izlomljene linije ACB, ako je C (1, 2).
Odrediiti ,konstsntu a tako da ta dva integrala budu jednaka.
Polkazati da tada integral ne zavisi od putanje iategnacije.

108. Izr&nati

knivolhijSki integral

gde je C preseEna kriva povr,5i

i ravni

Eeeanje. Kriva C je pmstorna kriva. U tom sluraju .'parametar6ke jednaEine se mogu odrediti tako Rto se nade projekcija krive C na jednu od
koordinatnih ravni, napiSu parametarske jednatine te projekcije, a zatim,
koristebi jednu od datih jednarina krive, odredi i treCa promenljiva u funkciji od parametra. Eliminacijom promenljive z, iz jednatina krim C. malazimo jednatine projekcije krive C na ravan xOy:

Parametarske jednaEine krive C' su

x =

VE

fi3

1
y=-

+cos t,
2
2

,,3~in t ,

0 , < t , < 2x .

Uzimajubi u obzir jednatinu. x + 2 y + z = 1 nalazimo z. Dakle, parametarskc

j e d n a h e kriue* C su:

r/E

1
x---+-

COS

t,

dx---

y = - +1 - 1/15 sin t,
2
2f8

0 ,( t

1 - -l/i5
cos t

1/15
-l/

z=-

fi5
2

< 2n;

vi5
d y = ---

V 15
2

2 ,,f2

d* -

(--

sin t dl

COS

t dt

Dati krivolinijski integral svodi se na odreden integrd po promenljivoj t :

Zadatak se moZe reSiti i primenom formule Stokesa:

/ cos a

Ovde je P = y - z , Q = z - x ,
deo
x+2U+Z=l
strana). Tada je
cosa=
cosf3=
cosy-

-P

fl+p'+qz

'

-4
v1 + p a + q 2 '
1

r/l+p"+

'

cos p cosy

a za povrH integracije r moiemo

koji iseca paraboloid ~ = 4 - 9 - 2 ~ ' (gornja

R=x-y,

COS

cos $
cos y

- 1/8
- -1/3
1

--

2
1

- --

d o = r/l+pr+qzd~d.y, da=1/6dxdy i
dati krivolinijski integral jednak je integralu po povrsi

I = -2

11

(cos .+con @+erny) d 6,

r
a ovaj se modi na dvojni integral
I=-,

11

d x cly,

G je deo ravni xOy na koji se projektuje pomenuti deo ravni x+2 y + z = 1

- wvrS r: oblast ograniEena elipsom C'.

I = -15 )/%.

109. IzraEunati krivolimijski integral

d u i zatvorene preseEne krive 1povr5i z2+y2= ).2 i * = T Z .

Rezultat proverit: primenom integralne teoreme Stoliesa.

110. IzraEunati krivolinij ski integral

I=

$g d x + Z

dy+x2dz,

gde je kriva C definisana j e d n a h a m a

. 9+

y2+z2=a2,

x t + y 2 = ~

(a>O; 2 2 0 ) .

Stmer integracije se polklapa sa smerom kretanja kazaljke na satu

kada se posmatra iz unutraSnjost-i lopte.

111. IzraEunati krivolinij&i integral

I=

f ydx+s2dy+dz,
t.

gde je kriva C data jednafinama

(a, b, c f 0 ) .
Primenom formule Stokesa pnweriti
rezultat.
~2
, 2
X
Y
ReHenje. Presek cilindriene povrSi - + - " - + i ravni z=0
aZ
b2
a
b
cija krive C na ravan xOy) je elipsa

(projek-

Parametarske jednaEine knive C su:

a
a
2 - 1/2

- $ ----- cost,

x-

b
b
c
--'+
sin I , r--c+ p (cos l+sin

y-

I/-i

odakle je
dx =

- -a'- sin t dt,

dy

l'-2

-cos t dt,

1/?

dz = -(-sin t+cos t ) d t ,

2x

ab+2c2

sin t

+4c2
ab
cos t - - sin2t +
+ .a 24b1/2
2

ab x ( a - 1)
2

Primenom formule Stokesa imamo

r=

{S(2 X-1) d x d ~ ,

r
gde j e I' unutraSnja strana dela varaboloida

G je oblast ograniEena elipsom

C.

Uvdenjem novih promenljivih smenom

b
b
CL
a
x-

&a

--

-A

'

y-

cOscp,

5 + I/"i
-

oblasti G je oblast D : p < l , pa je

I-

x P ya z
+ - '- (uwtar cflindra).
a
bz
c

sin cp;

bite

ab

p,
2

jJ ( a - l + ~ 1 1 / F p c o s ( ~ ) I ~ I d p d v
D

112. IzraEunati integral

I=

$ 8 y ~ ( l - s 2 - ~ d x + r y 3dy+si nr dz,
C

gde je kriva C presek e l i p i d a 4 xz+ y2 4 zP=4 i koordinatnih

ravni (x, y, 2 2 0 ) ; smer integracije, posmatran sa pozitivnog dela
ose Oz, pzitivan.

Reznltat.

113. IzraEunabi integral

I=

$ f;dx+s

d y + y dz,

gde je C kontura definisana jednaEinama z= y2-x2, y = 2 i y=2,

smer, posmatran sa pozitivnog dela me Oy, pozitivan.

z=0;

Reznltat.
I = 2 x.

114. Izrabnati dvojni integral

gde je G oblast u prvom kvadrantu ograniEena linijama y = x ,

x = o , x2+y2=1.
ReBenje. Prelaskom na polarne koordinate:
x=p cos cp, y = p sin cp bi6e J=p;
x=y

p cos cp=p sin cp,

slika oblasti G je oblast D :

tg c p = l

tp=-

(I
kvadrant)

~ / 2

I = J ~
sinfcp Z d pd v = J sin
d mcpJ
D
-rr
4

----In
4

tg----

ln

vT - I).

115. IzraEunati fdvojni integral

--

I= [ ( ^ X ' ~ ~ I / I - ~ P - ~ dray,
J
gde je olblast G odrdema relacijama x>O, y 2 0 , 2 + y S < 1.

116. Promeniti red integracije i izraEunati vrednost htegrala

1

ReSenje. Ako nacrtamo oblast integracije vidimo da je

1

I=

J v m

dY/

vy&2

/ -

fi(1-Yiarc

sin -

dy

y o

- I J vjq-q
I.

dy-

@=sin t, dy=cos t dt)

117. Promeniti red integracije i rizraEunati integral

Smenom a-y=

(y-x)tE

transf ormSemo integral

118. IzraEunati integral

I=

JJ

e - ( x + y ) ( x + y ) n , &dy

gdejeoblast G odredenarelacijama x 2 0 , y 2 O ;

EN.

ReHenje. Oblast G je neogranirena; podintegralna Eunkcija je pozitivna u G,

,pa je dovoljno izratunati integral u bilo kojoj konatnoj oblasti D c G i naCi
graniEnu vrednost dobijenog rezultata kada D -+ G.

Neka je D oblast ogranitena koordinatnim osama i pravom x i - y = a . Tada je

I (a)= [ [ e - ( z + r )( x + y ) n d x d y .

b
Prelaskom na nove promenljive smenom
x+y=u,

x-y=v

bif e
U C V

U - v

-'

X-

/ J(= 2

Y - 2 '

x=o 3 u = - v ,
y=o 3 u = v ,
x+y=a a u=a
i

~ ( a ) -2~ [ [ e - u u n d u d v
D'

--2
1

-I'

[ dv

fe--uundu

'0

-u

e - u u n + l d u = e - u P n + l (u)

I'

= e - a P n + l ( a ) - Pn+1 (O),

gde je

..

P n + l(x)=-[xn+l+(n+l) f?r+n (n+l) ~ - l + . +(n+l)!]

119. Izrakmati integrale:

I, =

J ~ - ( x ~ +sin
Y ~(x2+ yq

dxdy,

dge je G cela ravan xOy.

ReZjenJa. Oblast integracije je neogranitena. Lako je pokazati da su oba integrala apsolubno konvergentna. (Podintegralna funkcija je, u oba slutaja,
po apsolutnoj vrednosti manja od e- (t'+us), a integral
konvergira).
Predimo na polarni koordinatni sistem i neka je D kmg x2+yP<a*.Tada je
I (a)=[[e-(xr+~7eos (xz+y? d r d y =
D

dxdy
0

gde je G kvadrat ogramieen pravim x = O ,

x=1, y=o, y = l .
ReFienje. Prelaskom na polarne koordinate, bibe:

y=O

psincp=O(x>O)

x=l

y=l

e psincp=l

pcoscp=l

=$

q=O,

p=p=-

cos 9'
1

sin 'f

S1. 17

sin cp
0

4 4

-- 4

+4
2

1
arcsin -

1
- arc sin 2

-n

6 '

121. Izrahnati integral

dxd y
0

(a realan broj) i dobijeni rezultat geometrijski protumaf iti, ako

je G krug ;c'+y261.
%

Regenje. Za a>O podintegralna funkcija je neograniEena na rubu oblasti

G. U tom sluEaju je I uopgteni integral druge vrste. Podintegralna funkcija
je pozitivna u G, i integral konvergira ako postoji

gde je D, na primer, krug x L + y n < P , O<r<l.

2rr

d x dy

X = p COS cp

P dp
0

=p sin cp
J=p

Kako je
I =lim I ( r )
r+ 1

lafko je videti da za a>l integral divergira, dok je za a<l

Dobijeni rezultat je jednak mernoln broju zapremine tela ogranieenog povdima

1

z=O, z= ( 1 - 9 - 2 a
Y)

(a<l), x2+y2=1.

122. Primmo.m forrnule za srednju vrednost odrediti granice integrala

..

.A'...*

I=

., ...

dxdy
(. 1. 1oo+cos2x+cos2y
0

gde je G oblast definisana relacijom 1x1 lyl< 1.

Beiienje. Kako je u oblasti G

inf

=-

( ~ O O + c o s ~+CO.s~Y)
x
102,

odnosno

123. Izrahnati povrSinu povrSi koju cilindar

iseca na konusu
ReSenje. PovrSina dela povrSi z=z (s,y) koji iseca
cilindar f (x, y) =0 jednaka je

gde je G deo rt-:zi -d)g

koji iseca cilindar f (r,g)=O.

U ovom sluraju je 2 x 2 -

v ~ pa je~ + ~ ~

124. IzraEunati povrSinu dela p o v ~ i

98

koji se nalazi unutar cilindra

jlD v

2
-abn ( 1

x = a p cos cp
y = b psinrp

abp d p dcp

11
' pe)3i2 1

;o

abn
- 23

(2

p - 1).

125. Izrahnati pcrvdinu ldela lopte 9 y"

a9+2 y2=4 [ h a d ravni z=0.

z2=4

isezenog cilindrm

RelZeqie.
a==

jj )/1+7
d x dy
G

x=p

O,<(p<2 x

COS (P

y = p sin cp
J=p.

2X

II

sin cp
0

1/2

d9+49/:

+45

- c o g cp

126. Data je povd

1
r: z= - ln (S+y2).
2

sin cp
1 / 2 - cos2 rg

d rp

IzraEunati povrSinu P (a) mog dela povri3

medu ravni z=a(a>O) i z = 0 .

I' koji se nalazi iz-

lim P (a).
8 3 EO

Reznltati.

~(a)=n[fi+ln(l+)/~)-e-a1/~-1n(e-~+~1+e-~~)l

127. Pokazati ,da za komplanaciju povrsi x = cp (u) cos v, y =cp (u) sin v,
z = $ (u); ( a d u 6 0 , O d v 6 2 n ) gde su q ( u ) i $ ( u ) diferencijabilne funkcije, vaii obrazac:
o=2n

Iq(u)ll/q'*(u)+4'2(u)du.

IzraEunati povrSinu povrs

u

x=e-u ros v, y =e-u sin 17, z =

J(

' ' d l .

Reznltati i uputstva.

PolazeCi od obrasca za izraeunavanje povrSine povrSi datih parametarskim

jednafinama
+2
+ -+
+
c r = ~ ~ l / ~ ~ , ~ ~ gde
~ - je
~ ~gll=ru,
~ ~ d Qu=ru.r.,
u d v
R.=rv
G
4

r = { x (u, v ) ,Y (u,v ) ,z (u, v ) ) ,

U datom slufaju

lako se dolazi do gornjeg obrasca.

je

128. IzraEunati zapreminu tela koje ogranifavaju p v r i i

-Z=1/1--p17
y , z=i16-x"y2

~X*+~~=.Z.

ReSenje Primenom trojnog integfala biCe

Y=

d r dy dz, gde je
Q

deo prostors Nju zapreminu tratimo.

Prelaskom na cilindriene koordinate x = p cos cp, y =p sin cp, z=z bite: Jakobijanova determinanta J=p, jednaliine povrSi koje ograniEavaju prostor @

presek povrSi

I,

i z, je krutnica polupretnika T

1
=

If2

Primenom dvojnog integrala traiena zapremina jednaka je

z, i z, krutnica

129. Date su povrSi

r,: z = 2 - 3 (a$+$)
r,: z2=x2+ y2
r,: z2=3,(x2-l-yq
i ravni x,: y = x , xx y=-

JS

IzraEunati zapreminu tela ograniEenog delovivima povrSi r,, I',, ,'I i datim ravnima u prvom oktantu.
Resenje. Primenom trojnog integrala imamo

130. Telo T ograniEeno je povrgima

Skicirati sliku tela i zatim, primenom dvojnog integrala, izraEunati

njegovu zapreminu.
BeSenje.

i koordinatna ravan z=O ograniEavaju telo T. Izrafunati zapreminu

tela i nacrtati sliku.

+ 3x-

6 arc sin -- 2
16

132. Zatvoreola povr3 definiiisana je jednatinama

1.4-4 z2=2 y, s ' + 4 ~ ~ - ( y - 4 ) ~ = 0

(O,<y<4).

IzraEunati zapreminu tela koje te povrSi ogranifavaju.

x = 2 p cos
z=p sin cp
J = 2 p.

133. IzraEumati zapreminu tela ograniEenog cilindrima

x2+y"2x,

x 2 + y 2 = 2 y i ravnima z=x+2y,

z=0.

134. Naki zapreminu tela ograniEenog d l i n d r m xy = 1 ti ravni z

BeSeqie. Funkcija

+y = 2

z= -r"i-- In - u oblasti ~ ~ 2 1
x +, y d l menja znak
2
Y

te je traZena zapremina

135. Izmhnati zapreminu tela agraniEenog pavrgma

&We.

Zbog sirnetrije u odnosu na ravan xQy motemo pisatr

~ = 2 ~ j z d x d y = 2 [ ~ f ~ d x d y =
0

=2j.Gdx
0

ddy=
Y1

~
0

~ dy~ = d

138. I z r a h a t i zapreminu tela ogmnifenog pwrSrima

yP=x, y2=4 x, z=O, x+z=4, y>O.

137. IzraEunati zapreminu tela koje ograniEava povrS

-=p

rr12

VaCos:u.

dn

- 2 a b c J d V J s i n J . d J .j p z d p =
0

n/2

cos cp sin (J

-b - p sin 9 sin (J

- y l d p S sin+ a cos 9sinJI d\lr =

h

=pcos+
C

J=abc p9sin (J

=l"."/ncosvdv
3h

sin2ii;d+=

JednaEina povrSi:

a cos rp sin \1,

ps=

138. I z r a k a t i zapreminu tela ograniEenog pwrgirna

z=3+9+2

y2, y = 2 x2--1, y=O, z=O

i povr5hu tela ogranihog pwrSima

z=a (a>O), y = 2 3-3-1,

y=O, z=0.

Zapremina je jednaka
V-

11
a

z dxdy-

(3+x2+2y2)dxdy=

PovrSina je jednaka zbiru povrlina bazisa i omotafa.

PovrSine 'bazisa mogu se izraEunati pomoeu dvojnog integrala:

11

.,=2

gde je

dxdy,

G:

'G

-z V '
1

5x<-

2 at-l<yGO.

" U omotaEu imamo pravougaonik sa stranicama 2/1/2 i a, i deo cilindrihr

povrSi y =2 r2- 1 izmedu xOy ravni i ravni z= a. PovrSinu dela cilin-'
driEne povrSi moiemo izratunati primksivolhijskog integrala, pa je
povrgina omotaEa jednaka
4

2 a i ~ +i a

ds.

gde je C: y = 2 x 2 - I ,

1/F
1/2 Grd--

1 ; n

m"T
a, = o

1 / ~ .+ 2 a

[ V1+16r'dx

'0

Stoga je
4
v
a =-a+--3

5avF+p_1n(21/2-++3),
2

139. Izraliunati p w d i n u i zapreminu tela T odredenog n ejednabstima:

ReSeqie. Povrgina u jednaka je zbiru povrsina: a dela konusne povrgi,
U, dela ravni y=3/2,
us dela kruinog cilindra x i + y z = 2 y izmedu xOy
ravni i konusa i u, dela ravni xOy. Povdina dela konusa jkoji iseca cilind r i h a pwrS jednaka je

Ovde je z=2-

1 / x 2 + y z , pa je

PovrSina dela ravni

intey a l a .

..

y=3/2

mofe se izrarunati primenom krivolinijskop

Povl.liinu dela krufnog cilindra mohrno, takode, izrahnati prirnenom Irrivolinijskog integrala.
0.-

I
C

z ds-

J(2- f i V ) d s
C

gde je
C: xe+y"2y,
y<3/2, z=0.
U polarnim koordinatama je
.
C: p=2 sin cp, p'=2 cos cp,
--

ds=

1/ p t + p ' ~ d cp=2

d (P,

Zapremina, primenom dvojnog integrala, jednaka je

V =

Ij

r dxdy-

(2- fx'ty.)

d x dy.

Prelaskom na polarne koordinate imam3

V-2

[jj

Jj

( ~ - P ) P ~ P ~ P +[ ~ - - P ) P ~ P ~ P I ] -

D,

-2

[]
0

D2

Isin9

x!3

dm

,/ 0,

x/2

2 sin .p

( ~ - P ) P ~ P +d e

x/3

(2-p)pdp]

140. IzraEunati pwrSiinu i zapreminu tela cdredemg relacijama

ReHenje. Zbog simetrije u odnosu na ravan xOy

moZemo uzeti

gde je
z,=2 f6-xp-y2,

Dakle,

--

&= ?x"sY'-

Prelaskom na polarne koordinate bite

PovrSina a je jednaka zbiru a, i a*, gde je a, povrSina dela elipsoida,

a a, povrSina dela hiperboloida.

dp= 6-

4 V3
~3 + --arc

sin- 3
4

2VT %
3

141. Telo T je ograniEeno lpodima

2 z-y-5

R=0

(R>o)

x2+ y2=RP
z=o.

IzraEunati povrSinu i zapreminu tela T. Nacrtati sliku.

5 nRs
2 .

Rezultatf, a=

142. Izrarunati pcmrSinu i zapreminu tela agranifenog povdima

r,: z=4-x'-y2
r*: 2z=2+x"yZ.

143. IzraEunati povrginu i zapreminu tela ograniEenog wvrSima

r,:

x2++y2=z+2

17,:

x2+y2=i

r,:

9 y2= 3-2.

) 2 ~ ,

1 + 4 x Z + 4y2 d x d y
G

= -

( 5 1/g-1).

144. Povr5 4-r=xZ+y2 i kmrdinatne ravni x=O, y=O i z=0 ograniEavaju u p r w ~ norktantu telo T. IzraEunati povrginu i zapreminu

tela T.

145. IzraEunati pwrSinu dwju kalota koje kanusna pwrS

Izrahnati zapreminu oinog dela elipsoida koji se nalazi unutar

konusa.
ReSenje. PovrSina manje kalote (one koja je unutar konusa) jednaka je

u2 je razlika izmedu popovrSine Citavog elipsoida a i a,. Kako je u pitanju

abrtni elips.oid nastao obrtanjem ako ose Oz ellipse

povrSinu elipsoida moZemo izrarunati i pomoCu jednostrukog integrala:

- ,7y

-VT

a=12n+nflln

(5+2

146. IzraEunati ilntegral p

v).

prve vrste

gde je I? polusfera S + y e + z 2 = a 2 ,
BeSeaie. Kako je na

1 + p 2 + q2

-2

dvojnom integralu

r: z-

aa
2

da

220.

)/u~-J~-Y~, P=

=f a e - x ~

- -, q - - - ~

d x dy, to je dati integral jednak

a dxdy

G: S+v2<as

ili, prelaskom na polarne koordinate

a

2n

147. Izrafunati integral po povrSi prve vrste

@ ( X ~ N I S C ~ + ~ ~ C O S P + Z ~ C OdSc- ,( )
I-

gde je F povd tela k o j e olgramiikvaju povrSi

x2+y2+2 rz=r2, x=O, y=O, z=O.
ReSenje. Zadatak Cemo reSiti na viSe nafina.
I naEin. Kosinusi uglova za povrS datu jednafinom z = z ( x , y) i m a h a v a j u
se po obrascima :

cos a

-P
f1 +pZ+

q2

'

cos p-

-4

cos y

U datom slufaju zatvorena povrS

i koordlinatnih ravni. Na paraboloidu je

cos a =
da=

.r
f 7 2 fX2+

f r i + . ~ +v2

'

C0.q

p-

ViTjG'?'
vm
r se sastoji iz delova povrHi
Y-

V r z + x a t f' cosy-

paraboloida

r
l/r~+x2+~2

Bx dy ,

pa se dati integral, po delu pwrSi paraboloida, svodi na dvojni integral

Na ravni xOy je: z=0, cos a=0, cos P=O, cosy= -1, pa je dati integral
po odgovarajutem delu ravni xOy jednak nuli. Slitno je integral i po
delovima koordinatnih r a m i 3 0 2 i yOz jednak nuli, ,pa je

II naEh Dati integral se moie napfsati kao integral po p o d dmge vrste

gde treba izratunati s a k i od ova tri integrala po cmoj strani zatvorene

povrdi I' koja je odredena uglovima a, P, y. Neka su a, $, y uglovi
koje spoljna normala zaklapa sa koordinatnim osama; neka je r, deo
povdi paraboloids, r, deo ravni x=O, r, deo ravni y=O i I?, deo ravni
z=0; i neka je

Tada je

a ostala trf jednaka su nuli: prva dva, stoga, Erto je povrS ,'I odnosno r,
upravna na ravan z=0, a treCi, jer je podintegralna funkcija 9 jednaka
nuli na povrSi r,.

(1

11

@ dzd ~ =

Ti+

( r 2 - 9 - 2 rz) d x &=

G'
(r2-x2)p r

- / d x S
0

(r2-x2-2 rz) dz

a ostala tri integrala jednaka su nuli.

Lako je pokazati da je

-,
2 r4
15

III d i n . Ispunjeni su uslovi za primenu formule Ostrogradskog

pa je

J[J

r=2

( x + y + z ) d r d y dz.

l z r a ~ n a v a n j e movog iategrala dolazimo do istog rezultata.

148. IzraPunati integral po .pwr%

gde su a,
nih losa, a

8,

y uglmi

izmedu spljne nomale p d i i koordinat-

'pow5 x2+y2+9=a2.

ReSemje. Dati integral se moie nawisati u obliku

x d y dz+y dzdx+zdxdy_
V39++yr+z~

r
ili

r=r1+r2+r8,

gde je
y dzdx

xdvdz

'

1,

zdxdv

Zbog potpune simetrije sva tri integrala imaju istu vrednost, pa je dovoljno izrarunati samo jedan od njih, napr.

gde je

rl:

l / a ~ - ~ z - y r2:
~ , z,

- 2 [J
a

,fae-*-yl

d x dll;

'G

4a2n
3

I,==-.

Stoga je

--

fag-x~-u~,

G : xt++y2<aP

139. Izrahnati integral

gde je

spoljna strana sfere

x2+ y2+z2=R2.

150. IzraEunati integral

I[

2 drdy+ydzdx-x2zdydz

a"

r spoljna strana dela elipsoida 4 x2+y2+4 z2= 1 koji phpada prvom oktanh.
gde je

ReSenje.
I=I1+I*+I,,
gde j e

-1 J- '
1

nI2

=-

=--

dp

120'

1
psincp(1-fi. - p d p =
2
2

1
z = - p sin rp

J=-p
2

KonaEno je

151. Izrahnati' integral

gde je

spoljna strana dela 'povrSi hiperboloida

ReSenje. Zadatak se moZe reSiti na dva nafina: direktno, izraeunavanjem

datog integrala po povrsi; ili, tako, gto bi se povrS integracije dopunila elipsama u ravni z=0 i z=c, pa za izrafunavanje integrala po zatvorenoj
povrSi primenila formula Ostrogradskog. ReSimo zadatak na oda narina.

=+ l [ x : d y
a

dr- [ [ x : d y d r = ~ .
'a

SliEno je

Ostaje da se izrafuna

G=

[Sz'dxdy=

r=-c2

J ' [ ( za2
+ g - b2
l)dxdy=
G

1 1

)/T

237
=-C,

drp

=-2

1
abc*x. 4

(p2-1) o b p d p =

--

1
- abc".

11 naEin. Neka je I',=I?, U r,U

gde je I?, elipsa u ravni z=0

I?
x'
-+
a*

v2
bZ

< 1, a I?,

elipsa u ravni z=c

xz y2
-+
-<
a2 b2

2.

X
-- p cos p
a

152. IzraEunati integral

@

r
gde je

'

dzdx
+-+-.
Y

dy;

dx dy
2

spoljna strana elipsoida

Formula Ostrogradskog se ne nloZe primeniti.

153. IzraEunati integral

gde je je: e

1$+$

b z d c , s>O, y2O.

IzraEunati integral

j[I
( 9 + ~ &d?,dz
3
5J
gde je 9: 2 2 0 , fl<$+y2+z2dR2,
O<r<R.

M 4 e : Prelaskom na sferne koordinate: x=p cos cp sin $, y =p sin cp sin $,

z= p cos J,, J = p%in 4, bike

155. Izrahnati integral

I [I
b

+ +zx) dxdydr

( x y yr

x2
y* z2
gde je 9: - + - + - < I .
a*
b2
c2
Eezultat i nputstvo.
I=0. Koristiti uopStene sfere koordinate
x = a p cos cp sin J,

y=bpsincpsin$
z=c p cos +.

156. IzraEunati integral

gde je 9: ;C2+y2+z2<R2.

( R< 1 )

ReHeqie. Podintegralna funkcija nije definisana u koordinatwm pdetku,

pa dmamo uopBteni integral druge vrste.

@':

~<i+yC+tr<R~.

Prelaskom na sferne koordinate bike

-8.

lim
0
[T
3 (lnR-~)-$(ln.-$)]=~~(31.~-~)

157. IzraZlunati integral

IJJ

($-I.
y2+z2) dZdyd:

gde je +: x e + y P + z g d R 2
: x2+ye<z2, 2 2 0 .
Reknje. Prelaskom na sferne kwrdinate b i b :
a?+yz+zP=Rt

a p=R

158. Izrahnati integral

gde je 9: 9 - t - y 2 + 2 < 2

vxe+ y n < ~ .

159. O w t i srednju vrednost funkcije

u uputraSnjosti elipsoida

i ravan y = O

ogmrdibvaju t e b 9.

lo Pokazati da p m d n a k r h a C p w d i T
ravni. IzraEunati integral
I*=

, i T , leZi

u jednoj

f zdx+xdy+ydz,
c?

pri Eemu se kretanje p krivoj C imodi Y pozitivnom srneru,

gledano sa pozitivnog dela ose Oz.
2' Izrarunati integral

I=

@ xydydz+l

r
gde je

xzdxdz+2 yzdxdy,

I' s p l j n a s t m a tela cP.

lo JednaEina ortogonalne projekcije krive C na ravan yOz dobija se eliminacijom promenljive x fi jednarina povrSi r, i r,. Imamo dakle

PoSto je y >O

GI, t o

121

Q jednaEina traZene ravni biti

Kriva C je ravna zatvorena kriva, i predstavlja presek bilo koje dve povrSi iz skupa { L , r,, I',}. Radi jednostavnosti u daljem radu, uzimamo,da je

Integral I* izraEunabemo na dva nafina.

I naEin.

Projekcija krive C na ravan

(2- 1/q2

C': t'+ --- = 1

1/4

;cOz

'je elipsa

Eije su parametarske jednafine: x=sin t, z=1/2+1/2 cos t, O< t G 2 x. Prema

tome parametarske jednaEine krive C su:
x=sin t
:

{ y=l-cos t
.
1
1
. z = - -cos

o<t<2x.
1.

Kako je

i konatno
p=

3n
2 '

PoHto su funkcije: P=z, Q=x, R = y neprekidno diferencijabilne na glatkoj povdi r*, koja je ogranitena zatvorenom linijom C, moZemo koristiti formulu Stokesa. Imamo, dakle
I cos a cos fi cos yl

Kako je
GI: x2

(z- 1 /2y
114

4 0, m ( G , )= - ( p o d i n a elifpse)
2

2O 1 ovaj integral iwaEuna&emo na dva naEina.

I naEin.
PoHto funkcije:
P=w, Q=3 xz i R = 2 y z

imaju neprekidne parcijalne izvode u oblasti a, i na njenom (delimitno

glatkom) omotatu r, moiemo konistiti formulu Gaussa-Ostrogradskog. Imamo,
dakle

KorigCenjem uopgtenih polarnih koordinata:

( z = p sin cp

pomoCu kojih se elipsa GI preslikava a a jedinitni krug, nalazimo

1=3rdTj[5-1

p c o s ~ - - 1p ~ c o s ~ ( ~ -1- p ~ s i n ~ r p ) p d p .
4
2

Integracijom sledi
27 n

I1 ndin.
Koristifemo sledebi rintegracioni postupak: ako je glatka povd
dena jednatinom

r:
-+

z=f(x,y),

odre-

-+

N=(-P,-q,l),

gde je N vektor normale povrgi u proizvoljnoj tatki, tada vaii jedmkost

Pretpostavlja se da svaka prava paralelna Oz osi prodire povr5 r samo

u jednoj tatki. U konkretnom slutaju povr3 r je sastavljena cd ghtkih
povrgi: r,+, rt-, r,+ i I',-. Stoga Ce biti

ImajuCi u vidu slike i prethodnu napomenu, nalazimo:

Primenom smena ($1, dobijamo

I,=

'

(11

Sxzdtdz=O

- objasnjenje

sledi u nastavku

0 1

1.-

11 = +

1J(X2Y+

2 y z-X2
( 2 - 4 z ) ) dy

0 2

11

I,+I,-

5 ~3 5

2-2z

4 yz2

dy d z = 4

Z - Z

z2

G2

dz

ydy-8

(r-z2)'bdr=

Pomotu smene

dobijamo

1- 1
-

3 xz dx dz=O,

Tra2
menljivoj z u oblasti
dobijamo
I=I,+I,+I,+I,=

jer je integrand neparna tunkcija ~po pro-

GI koja je simetriha prema osi 0%.Konaho

27 n
-.16

Napominjemo, da se do integrala I moZe doti izraeunavanjem integrala:

161. Date su pw&i

rl:Z=XY

r,: z=x~+Y*-I.
lo IzraEunati zapreminu tela 4 koje je agraniEmo datim VvrSirna.
2' IzraEunati integral

gde je C g r e d n a kriva povrSi

rl

re.

ReBenja

Projekcija krive C na ravan xOy je elipsa C',

C': ate-5y+y2-l=0.
U polarnom sistemu, njena jednarina glasi
C': p

Eija je jednaEina

1/1- sin cp cos y, = P ('PI.

Uvodenjem obrazaca rotacije:

x= - (x'-y'),

If5

y=

( xJ

+ y'),

dobija se

kanonshi oblik

Parametarske jednafine elipse C' su: r'= 1/zcos t, y'= v2/3 sin t, 0 <t <2 x.
Kako je z=xy, to he parametarske jednafine krive C biti

C:

{ -

sin t+cos t

Neka je dalje

lo Zapremina tela iP izraEunava se po obrascu

Prelaskom na polarne koordinate, dobijamo

v-

7
1 - sin cp cos +p

-X

KorigCenjem smene t = t g q , sledi

1

v-

j-

--1

dt

t2-ti1

= -,arc

tg 2 1-1

-1

(arc tg )15 + arc tg -

odnosno

pri Eemu je koriSCena relacija: arc tg x+arc tg

2O

- = -.

2
PokazaCemo na nekoliko naEina da je dati integral jednak nuli.
x

I na6in.
KoristeCi parametarske jednaEine h i v e C, kao i relacije:

- sin l
dobijamo
I=O.

dl,

dy=

I1 naEin.
Primenom formule Stokesa, sledi

(s

- sin t ) dt, d l =

4sin2t
3

- d t,

PoSto je izraz pod integralom totalan diferencijal funkcije

x2+ y 2 + z2
U=
2
to Ce krivolinijski integral I po zatvorenoj putanji integracije C, na osnovu
poznatog stava, biti jednak nuli, tj.

162. DaOi su telo

1' IzraEunati zapreminu onog dela tela 4 koji se nalazi unutar

povrsi r.
2' IzraEunati kri~wl,hijskiintegral
I=

$ ( x y 2 + t )d x + ( y z + x z ) d y i ( z x 2 + y z 2 )dz
C

gde je C preseena h i v a povrgi

r,: 2 x 2 + y 2 = 2

r2:2 = 3 - x 2
a integracija se v r S u pozitivnom smislu, gledano sa pozitivnog
dela ose Oz.
Rezaltati i nputstva.

Koristiti uopStene sferne koordinate:

x = a pcos cp sin $

y = b psincpsin$

z=cpcos+

Koristiti parametarske jednaEine krive C:

x=cos t
y=

1/2sin t

z=3-ccus2t,

O<t<27c,

ili formulu ~ t o k e s a .

163. Data je p r S
r: 3 - ~ = $ + 3 y2.
"
lo IzraEunati zapreminu tela koje je ograniEeno datom po-i
ravni xOy.
2' Izrahnati krivolinijski integral

I=

[ ( i + y 2 + z 2 )d r
2

gde je C deo linije iznad ravni x O y po h j o j ravam z= 2 x seEe

datu p w r 3 .
Rezultati.
lo.

v = -.3 n2f V

2O.

1 = 0.

164. Data je povd

pri Eemu je x>O,

y>O

i z>0.

lo IzraEunati zapreminu tela ogranifenog datom povdi i boordi-

natnim ravnima.
2'

IzraEunati krivolinijski integral

gde je C preseEna k r k a date povrSi ti koordinatnih ravni, a smer

integracije pozitivan posmatran sa pzitivnag dela ose Oz. Dobiveni rezultat proveriti primenom formule Stokesa.
Rezultati.

165. Date su povr3i

TI: x ' + Y * + z ~ = ~

I-,:

x2+y2=2z.

IzraEunati integrale:

aJ

gde je

Q,

oiblast ograniEena datim pvrgima, i

I?=

(x+y+z) dxdy.

rl
Rezultati.
I,--.

5x

I, =4 f3n.

166. Date su povrgi

r,: ~ = 4 - x 2 - y 2
r*:z= y2.
1 IzraEunati integral

gde je

spoljna strana tela

logranitenog polvrSima

r,

r,.

2 Izrahnati brivolinijski integral

I,=

$ (4 y2+2 x2)d r + ( x + z ) dy+ydz

C

gde je C preseha kriva pw&i r, i r,, a smer integracije

pozitivan posmatran sa pozitivnog dela me Oz. Rezultat proveriti primenom formule Stokesa.
3' Izrarzlnati zapreminu tela ograniE-g
Rezultati.
lo

I1=12x1/Z

2O

1,=2n

vz

3O

v=4x

1/27

povrgima

r2.

5. ELEMENT1 TEORIJE POLJA

167. IzraEunati protuk vektora

-+

A = (q,
yz, xz)
kroz pov6 !- , koja je definisana relacijama:
z++y2+z2-1 =o,

xao,

yao,

220.

Zadatak Cemo reSiti na tri naliina. PoSto nije zadana strana povrBi r, to
moZemo uzeti u obzir na primer, njenu gornju stranu (u odnosu na Oz
OSU):

r+.

Pxotok vektora izraEunava se po obrascu

I=

11

"%du

r+
koji, u razvijenom obliku glasi
I=

11

(xycar a+uz cas ~ + x cos

z y) d u =

r+

I ndin.

NapiSimo protok I u obliku

I=I,+I,+I,

gde je

IzraEunaCemo najpre integral I,.

oblast G, odredena relacijama:

Projekcija povrSi

na ravan xOy je

Kako je

r:

.
-

Z=

V I - -aX ~ - ~ ~ ,

to je

KoristeCi polarne tkoordinate:

x=p cos cp
y=psincp, O<p<

2n , O<p<l,

J=p,

i smenu p=sin t, nalazimo

16

Na potpuno isti nafin dobijamo

Prema tome traieni protok je

11 naEin. Odredimo jedinifni vektor povrSi

r + .Kako

sledi

[
'f+

(++y2+xz)

dxdy

'ri

a odatle, prelaskom na dvojni integral, sledi

je

KorSkenjem polarnih koordinata, nalazAmo

i dalje, putem smene p= sin t, dobijamo

dakle

Pri integraciji koriHCena je rekurentna formula

"-'
n C

sinn t dt= -

sinn-2 t dt.

III main.

Koristibemo formulu Ostrogradskog. Za zatvorenu povr3 I'* uzdemo na

primer povrs koja je sastavljena od povrSi r + i njenih projekcija na koordinatne ravni (videti sliku), dakle

r*=r+url- ur2-urs-.
Imamo

KoriSCenjem sfernih koordinata:

x = p cos cp sin $

y=psincp sin$
z=p cos $

gde je
I

J=p2sin+,

O<p<l,

O<p<

J[

2,

O<$<-, 2

dobij am0

168. IzraEunati protok rotora vektora

kroz ~spolja5njustranu dela povrgi

I?: ~=4-x2-2 y2

KoristiCemo obrazac

gde je

1:;

;I

z=4-~2-2

yz, zz=-2

Kako je

r:
-+
n=

r; zy= - 4

1
- (2 X , 4 y, I),
~ 1 + 4 ~ ~ + 1 6 ~ 2

do

=f1 +4x1$ 16ya d x dy

Eliminacijom promenljive z iz skupa jednarina

dobijamo jednatinu
xL-x+2ye-2 y-3=0
konture oblasti G (G-projekcija povr3.i
fedriatinu na kanonski oblik, imamo
G:

(s-1/2)2
1514

+ ( y -1518

1/2)2

na ravan soy). Svode6i prethodnu

d 1.

Oblast G moiemo preslikati na jedinirni krug pomoCu uopStenih polarnih

koordinata:
x=1/2+ v15/4pcoscp
g=1/2+ m 8 p s i n q 1
0 6 ~ 6 1 ,O<q1<2x
pri Eemu je determinantna pre~li~kavanja
(Jakobijan! J =

15

4 65 P.

Uzimajuki u obzir (1) i (2), nalazirno

169. Dati su:

+
vektor A = ( x - z ,

y+g

x-y),

cilindrkha povrS x2 y =a3,

i ravni z=x, z=0.

lo Naki proticanje vektora A kroz spoljahju stranu dela cilindriEne povrSi koji isecaju date rami, pri Eemu je 2 2 0 . Nacrtati sliku.

-+

2' Na6i cirkulaciju vektora A dui konture koja ogranitava spo-

menuti deo cilindrihe povdi.

ReSenje.
ravan yOz, tada le

i0 Ako sa G obeleiimo projekciju

r:

x= fa"--y~

G : y"z2-a2<0,

220.

Jediniani vektor povrli

r+ (gornja

-+
=

?1S(ylx)2

(1, v l x , 0).

UzevHi u obzir jednakost

da = f

I=[[ ( " " d o r+

y dz, imamo

I[[.-Z+---

( v +Xz ) y ]

dy d l -

r+

i konaho

Koristieemo Stokesovu formulu

I

- r

I x-r

( t r o A ) do.

y+z x-y

i kako su jedinihi vektor povrSi I'+ i njena ortogonalna pmjekcija na

ravan yOz odredeni u prethodnoj tafki, to je

1- !{(-2r
+

y)

dydz=+

{J(-2--n2)
o

2Y

dy d:,

tj.

Napomens. IzraEunati cirkulaciju vektora A dui krive C=C,U C, direktnim putem, koristeCi pri tome jednarine:

s=acos t
z=o,

x = a sin u

-< t < - ;

2"

z=a sin u

y = a cos 3, o < u < x .

178. D a b je vektorsko polje

-b

A=(xy-Z,

yz-X,

m-y).
-r

l o Inafunati pmtok vektora A kmz pojas povrSi

izmedu ravni 6,:

na pow8 .'I

2=5

i 6,:

2=8, u

smeru spoljasnje norr,~a!e

--*

2' Izrarunati cirkulaciju datog vektorskog polja A po konturi C

u koordinatnoj ravni yOz, koja je odredena presekolm te ravni
sa povrSi r i ramima 6 , i 6,, a orijentisana je tako da se,
posmatrana sa ponitivnog dela Ox ose, obilazi u smislu suprot-

nom od ka~zaljkena s a h .

S obzirom na slike, imamo

lo Post0 je jediniEni vektor povdi I'-,

i kako je
an= ~ l + x ~ + y ~ c l x d y

to je

PoSto je funkcija f (x, y)=y ( r e - x - 1 )

G, sledi

neparna po y u oblasti integracije

Uvodenjem polarnih koordinata:

x=p cos (P
y=psincp, O<cp<2x, 2<p<

1/10:

J=P,

dobijamo

dakle
1=?32 x.
2O PoSto se kontura

C ablasti D nalazi u ravni yOz(x=O) i kako su

-+

ispunjeni uslovi za primenu formule Greena (funkcija

kidne izvode), to 6e biti

ima nepre-

Zbog tcga Sto je oblast D simetrifna prema Oz osi, sledi da je

.
NastavljajuCi integraciju, dobijamo

171. Izrarunati protok vektora

A= (xy2, yz2, zx2)

kroz spoljnu stranu sfere x2+ y2+z2= R2.
Bezultat.
I=

4n R b

172. Dat je vektor

A=

(XZ,

xy,yz).
4

IzraEunati protok vektora A kroz zatvorenu povrS, koja je definisana jednaEinama: x=0, y=O, z=0, x + y + z = 1, i dobiveni re'zultat proveriti pomobu formule Ostrogradskog. Sta s e moie reCi Q

polju vektora rot A?

Rezultat.
I=1/8. Polje je vrtloho.

173. T e b

9 ograniEeno je povrgma:
dl: 2 Z-y-5 R=0,
&: $+y2=R2,
L,: z =o.

IzraEunati cirkulaciju vektora

-b

A= fx2ys, 1, z)
d u i preseEne krive C povrSi L1 i Lp, kao i pmtok vektora

-b

B=rot A
kroz p r . 5 T , k o j m je ograniEeno t e b 9.
Rezultati. I,=

R6 n

- - (cirkulacija);
8

I,= 0 (protok).

174. Dato je vektorsko polje

A=

--+

r
r8

-+

gde je r=(x, y, z) i r = l r l .
-b

lo IzraEunati rad polja A d u i linije L, koja je definisana jednaEinama

x=cos t, y=sin t, z=t, O<t<2 x.

-+

2' Nabi protak vektora A kroz spoljnu stranu sfere x2+y"

z2=RZ

Rezultati.

175. Dato je vektorsko polje

-+

A=

(zK.-x"

x2- y e ,

y2 -9 ) .
-b

lo IzraEunati protok vektora rot A kroz gornju polovinu elipsoida

iz njegove unutrasnjosti na spolj~nustranu.

2' Izraeunati cirkulaciju vektorskog polja

A dui linije C koja

je definisana jednaeinama
x2+ y2+zE=4
x2+ ~ 2 3 2 2 ,

(Z

> 0)

i orijentisana je tako da se, posmatrana iz taEke T (0, 0 , 3 ) obilazi u suprotnom smislu od kazaljke na satu.
Rezultati. lo 0. 2 O 0.

176. Dato je v e k t m k o , p l j e

-+

A=(x"--yz,

y2-xz,

z2-xy).

.-,

Odrediti vrstlu vektorskog polja i na6i protolk vektora A kroz spoljnu

stranu elipsoida
(x- 1)"-2)'
t --- + ( ~ - 3 ) ~ = 1 .
4
9
Rezultati. Polje je potencijalno (izvor D,: r+y +z>O, ponor Dl: x + y +z<O
i Laplaceovo polje Do: x+y+z=O). Protok vektora je 96x.
Uputstvo: Pri integraciji lroristiti smene:

177. Vektorsko p l j e definisano je vektor-funkcijom

-+

A=(y-x,

Z-y, x-z).

lo Na6i vektorske linlije polja.

2O

Nai3 protok vektora A krm spoljnu stranu elipsoida

lo Iz sistema diferencijalnih jednarina vektorskih linija

-d
=x- - -

dY

y-x

z-y

dx+dy+dz
0

-=

dz
x-z

--d z

dx+dy+dz=O

x+y+z=C,.

X - Z

ZamenivSi z = C , -x-21
dobijamo

u prvoj jednarini sistema diferencijalnih jednaEina,

PomoCu smena:

X=x+a

prethodna diferencijalna jednai3na svodi se na homogenu jednaEinu

dY
dX

-=-

X+2Y
X-Y

Skup jednarina
xty+z=C1

In ( Y 2 + X Y + X Z-2
)

xm -

2Y+X

1/3arc t g - c2.

gde je

odreduje dvoparametarsku familiju vektorskih h i j a datog polja A.

Z0 PoSto je

.-,

div A= -3
m (a)= V =

4
- abc x , (V zapremina elipsoida)

primenom formule Ostrogradskog, nalazimo

I=&

(d.;)do=

I[{

-+

dii~Adv=-3

d -am(*)

.b

odnosno
I= -4 abc ' l ~ .

178. Dato je vektorsko polje

-+

A = ( 2 x ( y 2 + z 2 ) + y z , 2 y (z2+x2)+xz, 2 z ( x 2 + y 2 ) + x y ) .

lo Pakazati da je polje potencijalno i odrediti mu potencijal.

+
2' IzraEunati proOoik vektorsksg 1plja A kroz spoljnu stranl~polusfere
I?: x2+y"z2-.2

z=o,

yao.

ReSenje.

-+

lo Definicioni domen ,vektorske funkcije A je trodimenzionaln,i prostor E ,

-+

DokazaCemo da je rot A (M)=O, tj. da je dato polje potencijalno.

E3

Neka je M ( x , y, z) proizvoljna tafka prostora

E,,

i neka je dalje

Kako je

i poSto je

rot A= (Rg-Q,,
to je

Pz-R,, Qz-Py)

-*

rot A (M)=O.
E3

-+

Po definiciji, vektorsko polje A je potencijalno polje. Njegov potencijal,

koji Cemo oznafiti F=F ( M I , izrafunava se po obrascu
F(M)=

z.;r

Mo

pri femu je M , bilo koja fiksirana tafka polja (integracija totalnog diferencijala). Uzmimo na primer da je M,, koordinatni pofetak. Poznatim
postupkom integracije totalnog diferencijala, dobijasno

F ( M ) = J o . ~ x + 2yx2dy+
0

[ 2 z ( x 2 + y z ) + x y ]d z

6-

tj.
F (M)=F.(x,y, z ) = x e y ~ + x S z P + y ~ z ~ + x y z + C
gde je C proizvoljna konstanta. Napominjemo da se u fizici za potencijal
Eesto uzima -F (M).

z0

-b

IzraEunaCemo protok polja A pomoCu formule Ostrogradskog. Za zatvorenu

povrS uzefemo na primer, povrS
gde je

-7

Vektor funkcija A ima neprekidne parcijalne izvode. Ispunjeni su dakle

svi uslovi za primenu formule Ostrogradskog. Stoga imamo

-+

-+

G-

odnosno

jer je
-b

div A=2 (y4+ze)+2( z ~ + x Z ) + ~

(zq~.y2),

I[{

+
divA dv,

poSto je oblast G simetriha prema Oz osi, a integrand je neparna funkcija po promenljivoj x. Za integraciju integrala (I) koristibemo sferne
koordinate:
x=p sin p sin $
(2)

z= p cos cp sin JI

y=pcosr), J=p'sinJI.
Pri tome se oblast cP preslikava u oblast @*,

koja je odredena relacijama:

Na osnovu svega izloienog, imamo

i najzad

Napominjemo, da je pri Qntegraciji poslednjeg integrala koriSbena rekurentna formula:

n-- 1

In = -6n

-1

el2

gde jr

In

corn ld l

ili

1% r s i n n ld l .
0

179. Dato je vektorsko polje

-+

A = ( e x 2-2 xy, 1-x2, e x + z )

-+

lo Pakazati da je polje A potencijalno i odrediti mu potencijal.

2'

IzraEunati integral

gde je L dui PQ, P (0, 1, - I), Q (2, 3, O), orijentisana od P

prema Q.
Reznltati.
lo

F(x,y,z)=(I-x2)y+zez+

zf

-+C.
2

180. Data je kriva

gde je m parametar neza&aln od x i y.

Nabi ortove prirodnog trijedra, fleksiju i torziju krive L u ta&i
za koju je x = 2 m.
ReSenje. JednaEina krive L u vektorskom obliku glasi:

Ortovi prirodnog trijedra odredeni su relacijama

a fleksija i torzija se izrarunavaju po obrascima

Ovde je za x = 2 m

k=--

91 m i *

1
"[-

grnl

181. Data je kriva

L: x =a cos2u, y =a sin u cos u, z= a sin u.
1) Pokazati da kriva L leii u preseku jedne lopte i cilndra Eija je
generatrisa paralelna osi Oz i odrediti jednaeine tih povrgi.
2) Odrediti jednaeinu oskulatorne ravni krive L za u =

-.
2

ReSenje. Kako je
x"ye+z2=aY cos4u+a2 sin2u cos2u+a2sint u
=a2 cosZu (cosZu+sin2 u)+assin2 u
=a2 (COS' u+sin2 u)
=(12
tj.
i

xZ+y2+zg=a*- jednaEina sfere

x2+yz=a2eos4u+aZsin2u cos2u

tj. x 2 + y ~ = a x- jednaEina cilindriEne povrSi Eija je generatrisa paralelna

osi Oz, to je kriva L odredena presekom ove dve povrsi. JednaEine krive L
u odnosu na Descartesov koordinatni sistem su:
~ ~ + ~ ~ +x *z+ ~ ~a= a: x .

-*

2) Oskulatorna ravan je odredena vektorima t i n. Normalni vektor ove

..
4
ravni je vektor b = X ( r x r ) .
.+

r={--2 a sin u cos u, a (cos2u-sintu),

i jednaEina oskulatorne ravni

a2(X-O)+O (Y-O)+2 a2(Z--a)=O

=#

a cos u ]

X+2Z-2a=.0.

182. Odrediti fleksiju krive

-+

r = ( 3 t , 3t2, 2 t 3 )
u tarki u kojoj ona dostiie najvetu vrednost.
Odrediti ortove prirfodnog trijedra u toj taEki.

183. Data je k,eva

Odreditri ortove prirodnog trijedra date [krive.

fleksiju u proizvoljnoj taeki krive.

.. Odrediti
+

184. Data je tkriva

cct].

sin 2 1
2

a) Pokazati da je ugao izmedu tangente ri vdktora poloBaja dadirne

taEke (prav.
b) Odrediti ortove prirodnog trijedra za t=O.
c) Odrediti fleksiju krive za t=O.

185. Na cilindru
y=9

Odreditli krivu L tako da oskulatorna ravan u proizvoljnoj taEk.

krive L prolad kroz projekciju N taEke M na osi Oy.
Regenje. JednaPina krive L u vektorskom obliku je

t = I x , x S , f( 2 ) ) .
F'unkciju f ( x ) treba odrediti iz uslova da oskulatorna ravan krive
u tatki M (x, x3, f (2)) prolazi kroz tarku N (0,x3,0).

Jednafina oskulatorne ravni je

. ..
-++ +-+
(R-r).(rXr)=O.
U m o m slueaju bike
X-x

Y-XS

2 - f (x)

f' ( x ) =o
ili
( X - 2 ) (3 ~ ' f " - 6 x f ' ) - f "( Y - X S ) + (~z~- n = o .
Da b
i ravan prolazila kroz taEku N (0,x3,0) mora biti

odnosno
Ovo je Eulerova diferencijalna jednafina po nepoznatoj funkciji f ( x ) . Jednafina ima partikularni integral oblika f (x)=xr. Diferenciranjem nalazimo
ft=rxr-1 i f"=r ( 7 - 1 ) xr-2.
Zamenom u (1.1 izraza za funkciju i njene izvode imamo
xr ( r S - 3 r + 2 ) = 0

r,=l,

r2=2

f (5)=C1 x+C2 t 3 .

Dakle, jednarine krive L su

y=x5, z = C 1 x + C 2 x ~ .

186. PovrS

I' definisana je jed~nafinamau pa~ametarskomobliku

x = u + v , y = u 2 - v , z=f (u)+v
gde su u i v Gaussovi parametri.
Neka su L linije na povrSi r za koje je u=a=wnst., i G linije
za koje je v=b=const. Odrediti funkciju f (u) tako da se linije
L i G seku pod pravim uglom i da je f (O)=O.
Pokazati da za tako odredenu funkciju f (u) oskulatora r a v a u ma
kojoj tafki linije
G : x=u,

y=u2,

z=f (u)

(v=O)

prolazi kroz koordinatni poEetak.

ReSenje. Linije L i G seku se pod pravim uglom aKo su vektori r~ i

ortogonalni. Ovde je

--r

re

Odakle je

Iz uslova f (O)=O

sledi C=O

i f (u)=ug-u,

odnosno

r:
Za v=O

-.

r={u+v,

u2-v,

u=-u+v}.

imamo

G: r={u,

u2, u ~ - u )

Oskulatorna ravan u proizvoljnoj tafki krive G ima jednatinu

+ -+A +
(R-~).(TXT)=O,

gde je

r = { l , 2u, 2 u - I } ,

-+
j 2
r={O, 2, 21, r X r = 2 (1, -1,

1)

pa je

0:X - Y + Z = O .
Ofigledno je da koordinate tatke 0 (0,0,0) zadovoljavaju jednaEinu ravni 0

187. Data je povrS:

r: z=x2.
Nati na novr5i r sve krive kod kojih oskulatorna ravan u bilo
kojoj taEki M (x, y, z) odseca n a osi Oz dui OA Eija je duiina
jednaka aplikati z taitke M (0 je koordinatni pozetak).

188. CilindriEna povrg I' definisana je jednaEinom

Na6i na povrSi r krive G koje imaju osobinu da oskulatorna
ravan u proizvoljnoj ta,fki M (x, y , z) krive G prolazi i kroz taEku
N (2 x, 2 y , 2 z).
Neka su z=cp (x, C,, C2) projekcije krivih G na ravan x0z. Medu
krivi~m G odredi ti krivu G, koja zadovoljava uslove z (1)= 0,
z' ( l ) = l . IzraEunati fleksiju k krive G, u njenoj proizvoljnoj
taitki, kao funkeiju od x, i pokazati da vaii

Rezultati.
G: y=x2+2 x, z=C, x2+Cg x ;
GI:y=x2+2 x, z = x e - x ;

189. Data je povr.5

Odrediti jednaEine krive L na pvrSi I? t a b lda tangenta te krive

sa osom Oz zaklapa stalan ugao.
Izrarunati duiinu luka krive L za 0 6 z c (c =const).
IzraEunati fleksiju i torziju krive L u taEki u koj~ojje z=c (c=const).

<

ReSenje. JednaEine povrSi

x=v cos u,

u parametarskom obliku su

u=v sin U, %=v.

Treba odrediti funkciju g (u) tako da krive v=g (u) leZe na povrSi r i da
tangenta u proizvoljnoj taEki krivih zaklapa sa osom 0%stalan ugao.
Dakle, traiimo krive Eije su jednaEine
Vektor u pravcu tangente ima koordinate
x=g'cosu-g sinu, y=g'sinu+gcosU,

Z=g'

-.

a vektor u pravcu ose Oz

k = (O,O, 11,

+ +

cos ( r , k)

r.k

I rl

- --

g'

fg2+2gt2'

Prema uslovima zadatka, mora biti

a2,

odnosno

gV2
g2+2g'Z

(a= cos (r, k)=const.)

odakle je
g=Aeku, gde je k = k

fl--2cra

Prema tonie jednarine krive L su

x=Aeku cos u, y =Aeku sin u, z=Aeku.

Vidimo da postoje dve familije krivih L. Uzmimo jednu od njih. napr., onu
za Boju je k>O. Tada je

Kako je

Iz parametarskih jednaEina krive L imamo

T={~eku
( k cos u-sin u), Aekli (k sin u+cos u), Akeku),
-+
T={Aeku [(kp-1) cos u - 2 k sin u ] , Aeku [(k2-1)sin u+2 k cos u],
Akz eku ),

.. .

U ta&i z = c fleksija i tonija bike

190. Familija krivih definilsana je jednaf inm

T=(u,

sin u, cp (u))

gde je u parametar, a cp (u) ne'ka diferencijabiha funkcija tog

parametra.
Naki jednefinu one krive, iz date familije krivih, kod koje je
glavna normala u praizvoljnoj njenoj taEki paralelna r a n i yOz

Etegenje. Kako je vektor glavne normale

i s :

n=h ( T X T ) X T

-b

r={O, -sin u, cp" (u)),

..

Iz uslova da je glavna normala paralena ravni yOz sledi ortogonalnost

-+

vektora n i i, odnosno

Dakle, mora biti

-q'cpw+sin u cos u=O.
Odavde je
ili, posle integracije
cpa=sin2 u+Cl.

Iz uslova cp' (O)=O sledi Cl=O

i
cp'= f sin u

Integracijom nalazimo

191. Date su jednaEine u pararnetarskom obliku

(2) x=u oos v, y=usi;nv, z=f (v)+au,

gde je a konstant.a.
a) Odrediti fu&oiju g (t) tabko da jednaeine (1) pmdstavljaju
liniju u ravni. Nahi jednarinv te ravni.
b) Pokazati da tangentna ravan povrSli (2), u ma h j o j taeki na
liniji v =c povrSi, prolazi kroz utvrdenu pravu.

IteSenje. Potreban i dovoljan uslov da kriva f h d e ravna kriva, jeste, da je

torzija u proijvoljnoj taPki krive jednaka nuli.

Kako je

mora biti

"

odnosno
-sin t
-cost

cost g'
-sin t g"

sin t -cos t

=O

g"

ili
g W t g ' = 0.

KarakteristiEna jednaliina ove linearne diferencijalne jednaliine sa konstantnim koeficijentima je

++r=O, njeni koreni r,=O, 72. S = i,

g(t)

C, cos t

+ C,sin t + C,.

JednaEina ravni u kojoj leZi kriva (1) je

(Oskulatorna ravan krive ima jednaEinu koja ne zavisi od parametra t).
b) Vektor normalan na tangentnu ravan povrii, odnosno vektor normale
-+ -b
povrii kolinearan je sa vektorom ruxrv.
Kako je
ru={cos v, sin v, a )

re{-usinv,

ucosv, J )

r,x~,={f'sin v-au cos v, -au sin v-f cos v, u )

to je dut krive v=c

+ 3
~ ~ ~ r ~ = { f ' ( c ) s i n c - a u c-ausinc-f'(c)cosc,
~~c,
Ako je prava stalnog pravca

saddana u tangentnoj ravni povdi, mora biti

-b

+ - +

(ruxrv).p=O za svako u.
Dakle, mora biti
1 (f'sin c-au cos c)+m (-au sin c-f'cos

c)+nuaO,

u).

ili

u(-alcosc-amsinc+n)+lf'sinc-.rnf'cosc=O,
a to je moguCe samo ako je
-a1 cos c-am sin c+n=OAlf'sin c-mf'cos c=O

odnosno

p={cos c, sinc, a } .

192. PovrS

-+

I' definisana

je vektorskom jednaEinom

r = { u s i n v , ucosv,

27)

a) Na6i prvu kvadratnu formu po~~rSi.

b) Na povrSi je zadan krivolinijski trougao
OGuGshv, O<vGv,.
IzraEunati povrginu, duiine strana i uglove trougla.
ReSenje. Prva kvadratna forma povrSi jednaka je

dsz= gll du2 2 g1, du do gee dv4.

Ovde ie

>

rU={sinv, cos v, 01, rV={uCOY V , -u sin v, 1 )

-.

gll=Tu2=1, glt=Tu.T~=O, g2Z=Tv0=1+~Z,

pa je

ds2=du2+ (1 u2)dv2.

b) Povrg I' je helikoid, Eija je jednaEina u Descartesovim koordinatama

PovrSina povrSi date parametarskim jednaEinama izraEunava se po obrascu

.={jv
a

~ -~ d u d~v . . - ~ ~ ~

U ovom sluEaju je

DuZina luka L izraEunava se po obrascu

Stoga je

JednaEine stranica krivolinijskog trougla su:

L,: r,={O, 0, v ) , O<v<v,,

-+

Lp: r 2 = { usin vU, u cos v,, v,), O<u<shv,

-+

L,: r,={shv sin v , shv cos v , v ) , O < v d v ,

Pres&e

taeke stranica L,, L,; L,, L, i L,, L, su respektivno

Staga je

cos P' ,

'-2

'-8

Irzl lrsl

Ma

cos (p,

193. Data je diferencijalna forma povrgi z = f (x,y):

Odrediti p&

koja sedrii ' h u g

P + y 2 = l , z=1.
EeSenje. Prva osnovna kvadratna forma povrgi z= f ( x ,y) glasi
ds2= (1 +p2) dx"

2 pq d x d y

+ ( I + q2) dyP.

Uporedivanjem sa datim izrazom nalazimo

ili

integracijom po x nalazimo

odakle je

i kako je, grema (1)

Odredimo konstantu C da povrS sadrfi datu krivu.

Kako je
xP+y'=l,

z=1,

to zamenom u jednaEini povrHi, aalazimo C = l i

1

z - - In (xZ+ y2)+ 1.
2
SliEno, iz uslova (2) nalazimo

Hto takode predstavlja traieno regenje.

194. Odrediti povrS Eija je prva osnovna kvadratna forma

i koja sladrii krug x"

y 2 = l , z= 1.

Rezultati.

195. Data je povr5

-+

r: T = { U ~ C O S V - s i n v u) ,( s i n ~ ~ + c o s v )arcsinu),
,
1) Napisati jednaEinu pvrSi r u obliku z=f (x, y) i

-l<u<l.
nacrtati tu

povrs.

2) Pokazati da je mreia ikoordinatnih linija ortogonalna.

I)

3) U taEkiM 0, 1, - izraEunati glavne krivi,ne, srednju krivinu

i Gaussovu krivinu.

1)

z=arcsinu

-<%<2
P

u=sinz,

x3+y3=uP(cos2v-2 sinv cosv+sinZ .v-I-cos2v+2sinv cos v+

sin2v)

x2+y2=2 uP

x2 y2= 2 sinPz.

-+

2)

ru=(eosv-sinv,
-t

sinv+cosv.

-)

r/l- uz

-.

rv={zr (-sin v-cos v), u (cos v-sin v), 0)

-+

rU-r,=u(-sin v cos v+sin2v-cos3v+sinv cosv+sinv cosv+cos4V+

-sinzv-sinvcosv)=O
3)

-+

r,lrv.

JednaEina za izraEunavanje glavnih krivina glasi

gde j e

-+

rtrv={-~inv-cosv, COSV-sinv, 0),

arc sin u = 4

196. Ispitat' karakter taraka povdi koja je u Descartesovim koordiaatama definimsana jednaEinom
.

'

z= f I'x2-y~)
gde je f proizvoljna funkcija dvaput diferencijabilna Po

1'

2'-ye.

Resenje. Treba ispitati znak izraza

rt - s2.
Kako je

i za

f'.f"<O
f'.f"=O
f'.f">O

imamo eliptieke tafke,

parabolifke tafke,
hiperbolifke taPke.

197. Odrediti Gsusswu i srednju krivinu povrSi

Reznltati.

198. Odrediti totalnu i srednju krivinu rpovx-Si

+
r={a(u+v), b(u-v), uz))
(a,bakonstante)

u taEki (u, v). Odrediti njihwu vrednost u t a c k (0,O).

Rezultatii

199. Prva osnovna kvadratna B o r n povr,5i je

d s 2 = [ 1 + 4 ( X + Y ) ~ ] dx2+8

( X + Y ) ~d x

dy+[1+4

( X + Y ) ~ ] dyP.

Odredliti povrg Loja prolazi kroz pravu x + y = O , z = 0 . U taEki

M (0, 1 , l ) izraEunati Gaulsswu i srednju lkrlvinu povrSi. Sta se
moie r&i za tarjku M?
Rezultati.

TaEka M je paraboliEka taEka povrli.

+
T={

-~ U S - I ,

u cos v, u sinv).

1) Napisati jednaBiu povrgi I' u ubbliku F (x, y, z) = 0, a zatirn

skicirati sliku povrki r.
2) Pokazati da su koordinatme linije povrgi ortogmalne.
3) Naki alsimptotske lilnije pcyvrSi koje prolaze kroz taeku M (1, 1, 1)
i napisati jednaEine njihovih projekcija u ravni yOz.
4) Precizno formulisati geometrijske karakteristike asimptotskih linija povrSi uapSte.
KoristeCi jednakosti
u==ye+z"

u~=x'+l

nalazimo

F (x,y, Z ) = ~ ~ + Z ' - X ~ - ~ = O

Koeficijenti prve i druge kvadratne forme ,su

g,,= 1

u2
+,
u2- 1

g1*=0,

g22

u2,

to su koordinatne linije povrSi ortoganalne.

Diferencijalna jednaEina asimptotskih linija je

X,O

Koristeti smenu u=

1
t

du

- pri integraciji integrala

dobijamo
v=Tarcsin

- +C.
U

Polazebi od zahteva da asimptotske linije prolaze k r w taEku M (1,1,1) imamo

l=Vu"-l

u-1'"

l = u cos v
I = u sin v

Odnosno, traiene asimptomatske linije su:

r =r (u, v)

r =r (u, V)

A,:{ v=arc cos -,

I
u

v=arcsin

A,:

-.u1

Eliminacijom parametara u i v iz skupa jednaEina

dobij amo j ednaEinu projekcije asimptotske linije A, na ravan yOz. Imamo,

dakle
yf

+Z2 =

u2

---1 -

COS v
1'1-cosZv

-1'

i-

1
u

--

1
-

Vu2-1

y=
f \ 2 1

z2

-1

tj.
A,': Z-y fU2+~2--1=0.
SliPno je
A,':

y-z

l/y~+z~-l=~.

Asimptotska linija povrSi je prava na povrgi, ili takva kriva u Pijoj se

svakoj ta5ki oskulatorna ravan poklapa sa tangentnom r a n i povrSi. U taEkama
asimptotske linije je druga kvadratna forma jedna'ka nuli.

201. PovrS

d'efinisana je vektorskom jednaeinom

u cos v, u sin v,
U

Nabi asimptotske linije povrSi koje prolaze kroz taEku M (1, 0, 1).
IzraEunati torziju asimptotske linije u taEki M.

T=T

(u, V )

T=r

(u,V )

; A2:

v-)/Zln u

v=-

VZlnu.

202. Prava .set% osu Oz paralelno rami xOy i Eniju x = t , y=F, z=@

Na6i jednaiSinu povrSi r u Descartesovim koordinatama, pa zatim

asimptotske linije te povr5.

203. Pow3 l" data je vektorskom jednaEinom

-+

T = ( U C O S V u, s i n v , a v ) ,

(a# 0).

Na6i linije krivina na povrSi .'I

Pod kojim uglom aeku linije lkrivina koordinatne u-Hnije p o d

Sta su linije krivina jedne p r S i ?
Re9enje. Diferencijalna jednaEina linija krivina je

(1)

dv*

-du dv

g11

Ql*

b~s
U ovom slutaju je
b11

gil=l,

glt=O,

du2
Q22

=o.

brr
gn=uf+a',

r?

odakle je

i posle integracije

Konabo, jednaPine linija krivina su

-+

+ -+

r = r (u,v)

r = r (u, v)

Ugao izmedu dve krive na p o d i odreduje se po obrascu

cos e

-1

dr.6r

d?(

odnosno
cos e =

g,, du 6 ufg,, (du 6 v+dv 6 u)+g, dv 6 v

f g l ~ l % u ~ + 2 g l , d u d v + g , d ~ e ~. ~ 6 u ~ + 2 g l , 6 ~ 6 v + .g ~ 6 v ~

U ovom sluEaju je'

Ma linijama krivina je

a na u-linijama

cos 8 =

rlu s u

f2.

204, Date su povrS

1
d u . 6 ~=)/2-

ex-.

i kriva L:

-b

I?: T = { U C O S Vu, s i n v , au),

+
L: r={et cos bt, et sin bt, aet)
gde su a i b pozitivne konstante,
1) Napisati jednaEinu povrsi r u obliku F (x, y, z) =O.
2) Dokazati da kriva L leZi na povrSi .'I Na kom njenom delu?
3) Dokazati da je u proizvoljnoj taeki na L ugao i ~ m e d u L i v
linije koja prolaxi kroz tu taeku, konstantan.
4) Odrediti asimptotske lhije i linije krivina povr5.i I' i njihove
projekcije na koordinatnu ravan xOy. Koje su to krive?

2) Lako je proveriti da koordinate tafaka na krivoj L zadovoljavaju jednaEinu povrSi r, te kriva L leii na povrSi r. Kako je z=ael i a>O
to je z > 0 za sve taEke krive L, kriva L je na onom delu povrSi I'
koji je iznad ravni xOy.
3) Vektor u pravcu tangente na L ima koordinate
-f

r = { et (cos b t - b sin bt), et (sin bt

+b cos bt),

aet)

a vektor u pravcu tangente na v linijama

-+

ru={ -U sin v , u cos V , 0) (u=const).

Ako je M taEka zajedniEka krivoj L i liniji v , mora biti u M t=lnu,

v = b l n u , pa je
4 ,
cos (r, r v ) =

4.

r . rv

l/l+b2+a2

(= cons t).

4) Koeficijenti grve i druge kvadratnr forme su:

i jednafina
bl, d 3 + 2 b,, du dv+b2, dve=O

postaje

tj. asimptotske linije povrSi su u linije:

-1

-i

r = r (u, v )

Diferencijalna jednafina linija krivina je

odakle je d ~ d v = O . Integracijom nalazimo u=C,, v = C , tj. linije krivina

su koordinatne linije
-i -i

-.

u , v ) ; r=T (u, v)
u=c,
v =Ce.
Projekcije asimtotskih linija na ravan xOy su prave kroz koordinatni
potetak y=Cx, a linija krivina, ove prave i kruenice x V y 2 = C 2 .
r

205. Odrediti asimptotske linije povrgi

Y2

z=a - (a=const).
x2

I
ReHenje. Diferencijalna jednaEina projekcija asimptotskih linija na ravan
s o y povrSi z=z ( x , y ) glasi

Kako je

jednatina (1) postaje

x3 y'3-4 xygJ+3 y k 0

ili
(-'-3
odakle je

Y ) (xu'-y)=O

Integracijom nalazimo
y=c,xa,

y=C,x.

JednaEine asimptotskih linija su

206. Povrg

data je jednazinama

1) Pokazati da je u svakoj taEki krive v=O na to1 povrSi sskulatorna ravan te krive istovremeno i tangentna ravan pwrgi r.
2) Odrediti asimptotske linije pwrgi

r.

3) Asimptotske linije koje prolaze kroz taEku M

jektovati na ravan xOy. Kako glase jednaEine tih projekcija?

ReSenJe.
1) Kriva v=O

povrSi

ima jednaEinu

-P

r={uZ,ua, u4).

..
-+

Okulatorna ravan krive odredena je vektorom b=h (rX r).

Kako je

to je jednaEina oskulatorne ravni

0 : 6uP(X-uC)-8u (Y-u8)+3(2-u4)=0.

-.

-+

Tangentna ravan govrSi odredena je vektorom ruXrv.

Kako je

i jednarina tangentne ravni dui krive v=O glasi

6uP(X-u2)-8u (Y-u3+3 (Z-u4)=0.

2)

Diferencijalna jednatlna asimtotskih linija povrgi je

(1)

bll du2+3 bl,du dv+b, dv2=0.

U ovom slutaju je

i jednatina (1) postaje

(5u'v+v*) duP-2u'dudv=O,

odakle je
du=O.

Integracijom prve nalazimo u=C,

naEine

a integracijom druge (Bernulijeve) jed-

i jednaEine asimptotskih linija glase

; A*:

Al: (T=;(u,v)

u=C
,

3) Za taEku M

(t. 1.+)
3

+ -+
T=

y=

c- I/U'
1

je u = l , v = -i
2

jednaEine asimptotskih linija

koje prolaze kroz M su

-P

r =r (u, v )
u=l

; A*:
V-

3-

I/u

Projekcije ovih linija na ravan xOy dobiterno eliminacijom parametra

odnosno u, iz sistema jednatina

v,

207. Data je pwrg

r: r = {chu cos v, chu sin v,

shu).

1) Nacrtati povrB I' i pokazati da je mreia koordinatnih linija

ortogonalna.
2) IzraEunati fleksiju i torziju u taEki M (1, 0, 0) na krivoj u=2v
koja leii na povrBi I'.
3) Odrediti linije krivine i izraEunati glavne radijuse krivine u ta%i
M (koristiti se i slikom).
ReHenje.

1) Eliminacijom parametara u i v iz sistema jednaEina

x=ch u cos v
y=chusinv
z=sh u
nalazimo jednaEinu povrBi S u Descartesovim koordinatama:
xe+ye-z2=1.
Dakle, povrg

je jednograni hiperboloid.

Koordinatne linije su krugovi x2+yg=ch2C, z=shc,

y=xtgc.

-P

i hiperbole u ravni

Lako je proveriti da je ru.uv=O, tj. koordinatne linije su ortogonalne.

2) u=2v

C: r={ch2 v cosv,

ch2vsinv,

sh2v);

M (1,0,0)

v=O.

Kako je r (M)={O,1,2)
-+

r (M)={3,0,0)

3) Sa slike se vidi da su koordinatne linije linije krivina Sto nije teHko

proveriti.

Diferencijalna jednaEina linija krivina ima oblik

i jednarine koordinatnih linija su

-* -+
-+
-+
T = T (u, 2))
Y=T (u,0)

JednaEina za odredivanje glavnih krivina u ovom sluEaju ima oblik

(shPu+chPu ) k~t - 2 shPu (shPu+chg u)1l2k- 1=0.

Linije krivina u taEki M imaju jednaEine

x"yL=l,

z=0; x2-zZ=l, y=O.

208. Odrditi krive v = f (u) n a povSi

+

T=(V

cos U-a sin U, v si'n u+a m U ,

au)

u = C (v-linije)
-+

-+

r = r (u, V)

v=au+C1
+
-P
r = r (u, v)

209. Odrediti radijuse krivina paraboloids xy = Cz u njegovirn presehim

taEkama sa liiperboldcbm x2 y2-z2 C'= 0.

Rezultati.
z2
Pi- ~ ( l + f ? j '

PI

-c

zz

-fa

(1

Strana

1. ObiEne diferencijalne jednaEine 2. Parcijalne diferencijalne jednaEine

3. BeskonaEni redovi - - - 4. Krivolinjjski i viSestruki integrali
5. Rlementi teorije po!ja - - 6. Diferencijalna geometrija
- -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - -

5
36
49
83
130
144
I