Elektrostatika PDF

Univerzitet u Niu
Fakultet zatite na radu, Ni
Dejan M. Petkovi
Dejan D. Krsti
Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi

Sveska I
ELEKTROSTATIKA
tree izmenjeno i dopunjeno izdanje
Ni, 2014. godine
Autori
Profesor dr Dejan M. Petkovi,
Dr Dejan D. Krsti, docent
Fakultet zatite na radu, Ni.
Naslov
Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi, Sveska I
ELEKTROSTATIKA
Prvo izdanje, Ni, 2005.
Drugo izdanje, Ni, 2010.
Tree izdanje, Ni, 2014.
Izdava
18000 Ni, arnojevia 10a
Za izdavaa
Dekan fakulteta, profesor dr Ljiljana ivkovi
Recenzenti
Profesor dr Predrag Dimitrijevi,
Prirodno-matematiki fakultet, Ni
Profesor dr Dragan Velikovi,
Odlukom Nauno-nastavnog vea Fakulteta zatite na radu u Niu,
kvalifikovano kao univerzitetski udbenik.
Tehnika obrada
Autori
Korice
Rodoljub Avramovi, dipl. ing. znr
tampa
Rolerprint, Ni
Tira
200 primeraka
ISBN 978-86-6093-052-3
Posveeno uspomeni na profesora

Dragutina M. Velikovia
Sadraj
Predgovor
Uvod - Elektrostatika do Coulomba
1 - Coulombov zakon
2 - Elektrino polje
3 - Prostorni ugao, fluks i divergencija
4 - Teorema Ostrogradskyog
5 - Gaussov zakon
6 - Rad sila polja i energija
7 - O izraunavanju rada i energije
8 - Stokesova formula, rotor vektora
9 - Energija, potencijal i napon
10 - Gradijent potencijala
11 - Helmholtz, Poisson i Laplace
12 - Greenovi identiteti
13 - Reenje Laplaceove i Poissonove jednaine
14 - Provodnici
15 - Elektrina indukcija
16 - Kapacitivnost
17 - Uoptenje pojma kapacitivnosti - kondenzator
18 - Energija elektrostatikog polja - 1
19 - Energija i sila
20 - Takasti simetrini elektrini dipol
21 - Tri teoreme
22 - Povrinski elektrini dipol - dvojni elektrini sloj
23 - Dielektrici
24 - Polarizacija dielektrika
25 - Povrinska gustina vezanih naelektrisanja
26 - Zapreminska gustina vezanih naelektrisanja
27 - Maxwellov postulat = trea Maxwellova jednaina
28 - Granini uslovi na razdvojnoj povrini dva dielektrika
30 - Dielektrina sfera u homogenom elektrinom polju
31 - Kretanje elektrona i elektronska struja
32 - Elektronska struja u u vakuumskoj diodi
Prilozi
Predgovor
Tekst sa nazivom ELEKTROSTATIKA je namenjen studentima Fakulteta
zatite na radu u Niu i trebalo bi da poslui kao pomo pri prouavanju gradiva iz
oblasti teorije elektrostatikog polja, i to prema programu predmeta Elektromagnetna
zraenja koji se u razliitom obimu i sa razliitim fondom asova izuava na smeru
Zatita na radu i smeru Zatita ivotne sredine. Dobrim delom tekst moe da poslui
studentima smera Zatita od poara za oblast koja je za njih od interesa, a to je statiki
elektricitet kao uzrok poara. Studenti drugih fakulteta kao to su elektrotehniki,
prirodno-matematiki ili tehnoki sigurno e u ovom tekstu nai neto to do sada nisu
znali.
Kako se radi o izvodima iz predavanja i vebi, osnovna ideja je bila da jedna
lekcija (ne i jedan as predavanja) bude jedna stranica, a to nije bio lak zadatak.
Odreena skraenja dokaza, ogranien broj reenih primera, mali broj zadataka za
samostalno reavanje i obim teksta pokazuju da je cilj autora bio da studentima prui
neophodnu literaturu prilagoenu savremenim metodama uenja. Istovremeno to znai
da je ovaj isti tekst dostupan svima koji koriste raunarsku mreu Fakulteta zatite na
radu.
U Niu, poetak prolea 2004. godine,
Autori ,
dejan.petkovic@ znrfak.ni.ac.rs
dejan.krstic@ znrfak.ni.ac.rs
Predgovor drugom izdanju

U drugom izdanju su ispravljane uoene greke, ali se ne razlikuje od prvog
izdanja. Jednostavno knjiga je dotampana jer su svi primerci bili rasprodati.
U Niu, oktobra 2010. godine,
Autori
Predgovor treem izdanju

Deset godina nakon prvog izdanja pojavljuje se tree izdanje ovog udbenika. U
protekloj deceniji na Fakultetu zatite na radu u Niu je dolo do znaajnih promena u
nastavnim planovima i programima. Ne elei da kvarimo prvobitnu koncepciju
udbenika sadraj smo prilagodili tako da prati predavanja kako iz predmeta
Elektromagnetna zraenja na svim smerovima, tako i iz predmeta Elektrotehnika i
Zatita od atmosferskog i statikog naelektrisanja. Napominjemo da se odreene lekcije
na niim kursevima ne izuavaju. Ovo izdanje sadri vie reenih primera nego prethodna
dva. Takoe, izvoenja su data detaljnije, tj. prilagoena su studentima druge godine
studija jer se pretpostavlja da jo uvek nemaju neophodna znanja iz vektorske algebre i
matematike analize.
U Niu, Boi 2014. godine,
Autori
UVOD
Elektrostatika
11
Uvod - Elektrostatika do Coulomba

U vreme antike Grke bile su poznate etiri pojave koje su povezane sa elektricitetom. To su munja, svetlucanje oko iljatih predmeta, ribe koje proizvode
neku vrstu elektrinih udara i privlaenje laganih predmeta (slama) pomou
protrljanog komada ilibara. Ove pojave su bile uoene a sa elektricitetom
povezane itavih 2500 godina kasnije.
Vrhovni bog Grka Zus je upravljao munjom i vetrom
(davalac kie). Za svetlucanje katarki na brodovima koji su
plovili Mediteranom bio je odgovoran lokalni svetac
Erasmus koji je bio zatitnik mornara. Aristotel (Aristotle,
384-322, pre n.e.) je opisao ribu torpiljarku ali nije uoio
elektrini organ. Tales iz Mileta (Thals Milisos, oko 625547. pre n.e.) je znao za privlanu mo ilibara koji su
Sirijci zvali kamen kradljivac a Persijanci kradljivac slame
(karuba). Grki naziv elektron ima znaenje onaj koji
privlai. U to vreme pominje se kamen linkurion, koji ima
jo veu mo privlaenja. Verovatno se radi o turmalinu ili
topazu jer se sa privlaenjem pominje i zagrevanje
kamena.
U svim dokumentima iz tog perioda koji su sauvani
pominje se samo privlaenje. Odbojne sile tada nisu primeene. Razlog za to je svuda prisutna gravitacija i znatno
vee interesovanje za magnet koji privlai gvoe ma kako
veliko bilo, dok ilibar privlai razliite ali samo veoma
lagane predmete. Takoe, pojava odbijanja nije mogla da
se uklopi Aristotleovo uenje i uenje njegovih sledbenika.
Tek u estom veku nove ere odbijanje kod magneta
pominje hrianin Jovan Filopon.
Arapi su prihvatili helenistika uenja o magnetizmu i
elektricitetu, i neizmenjena su ih preneli u hriansku
Evropu. Istina unose i neke zablude. Govorilo se o
kvalitetu privlaenja.
Zus
Thals Milisos
Aristotle
O magnetu nema pouzdanih zapisa, a za ilibar se kae da je tu kvalitet

privlaenja toplota jer protrljani ilibar zagreva slamu koju privlai. Druga velika
zabluda koju su uneli odnosi se na magnet koji gubi privlana svojstva ako se
protrlja belim lukom. Ovakvo tumaenje se uklapalo u optu teoriju kvaliteta, jer
u ovom sluaju dolazi do promene kvaliteta. Takva uenja, preneta su u Evropu
dvanaestog i trinaestog veka, kada je kompas ve uveliko bio u upotrebi, dovela
su do toga da je navigatorima na brodovima bilo zabranjeno da jedu beli luk.
12
Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi
Doba renesanse je izuzetno znaajno za magnet (kompas) zbog ogromnog

interesovanja za daleka putovanja, ali ne i za elektricitet. Treba ipak izdvojiti da
je Porta (Giovani Battista Porta, 1538-1615) prvi upotrebio gvozdene opiljke da
bi na listu hartije nainio sliku linija sila, i da je prvi koji tvrdi da beli luk ne utie
na magnet.
Za Gilbertovo (William Gilbert, 1540-1603) delo "De
Magnete" koje je objavljeno 1600. godine se tvrdi da je
bilo savremenije od mnogih dela koja su kasnije napisana.
I pored toga to u svojim razmatranjima sledi Arisotelovu
kolu, tvrdei da se tela ili privlae ili ne, ipak daje puno
doprinosa. Treba istai njegovu pretpostavku da je zemlja
magnet. Njegovo delo podeljeno je u est knjiga sa
ukupno 125 poglavlja, i samo jedno poglavlje je
posveeno elektricitetu.
Meutim, i to malo to je napisao ima izuzetan znaaj. Prvo je ogledima utvrdio,
zatim i opisao, da mnoge materije kao to su staklo, vosak ili sumpor kada se
protrljaju mogu da privuku druga laka tela i to, ne samo slamu, ve i gvoe,
drvo, ulje ili vodu. Po njemu su to elektrine materije. Drugu grupu neelektrinih
materija ine metali, drvo ili kamen. Za ispitivanje privlaenja konstruisao je prvi
elektroskop koji naziva versorijum (Lat.: verso - okretati, obrtati). To je bila
rotirajua metalna igla - praktino kopija kompasa. Eksperimenti sa versorijumom su mu omoguili da uoi slinosti ali i razlike izmeu magnetizma i
elektriciteta. Zakljuio je da se elektrino privlaenje ostvaruje fluidom koji ima
materijalnu prirodu, za razliku od onog kod privlaenja magneta koji nije
materijalan. Time je doao u sukob sa Aristotleovim uenjem. Ovo delo, zasnovano iskljuivo na rezultatima koji su rezultat ogleda, ostalo je vano jo dva
veka.
Cabeo (Nicolo Cabeo, 1585-1650) je 1639. godine objavio delo pod nazivom
Magnetna filozofija koje je veinom prepriavanje Gilbertovih ogleda. Meutim,
u delu se nalaze i neki novi podaci. Prvi put se sree termin linije sile (Lat.:
lineae virtutis). Takoe, prvi put se pominje da se u svakoj taki u okolini magneta oseaju dve akcije koje potiu od severnog i junog pola i da se ukupna sila
dobija slaganjem te dve akcije. Ovakvim, kvalitativno tanim opisom Cabeo
praktino uvodi vektore, ali kvantitativno znatno grei. U posmatranoj taki akcije koje potiu od dva pola su jednake i ne zavise od rastojanja, i drugo uvek
imaju takav smer kao da su oba pola iste prirode. Cabeo je uoio odbijanje kod
naelektrisanih tela. Meutim, ovom predstavniku jezuitske kole, nasledniku
Aristotela i Gilberta to nije prihvatljivo i prirodno, jer mnogo razliitih materijala
uestvuje u tome. Tako je zbog dogmi propustio priliku da otkrije neto sasvim
novo.
Elektrostatika
13
Guericke (Otto von Guericke, 1602-1686) je bio

eksperimentator koji je voleo da javno prikazuje razliite
fizike fenomene. Izmeu ostalog, napravio je aparat koji je
pretea elektrostatike maine. To je bila rotirajua lopta od
sumpora na drvenoj osovini i drvenom postolju. Na povrini
kugle se nagomilavao elektricitet ako se jednom rukom
rotira drvena osovina a drugom rukom lagano dri sama
kugla.
Uoio je postojanje odbojnih sila, fosforescenciju, elektrino pranjenje i efekat
otrih vrhova. Svoja zapaanja je 1672. godine opisao u delu Novi eksperimenti
ali nije pokuao ni da ih objasni, a jo manje da formulie neko pravilo ili zakon.
Zbog toga su te iste pojave ponovo bile otkrivene tek posle pedeset godina, a
ovog eksperimentatora ija su osnovna opredeljenja bile diplomatija i politika
retko ko pominje.
Boyle (Robert Boyle, 1627-1691) je utvrdio da se elektrina i magnetna sila nita
ne menjaju ako se iz prostora u kome se ogled obavlja izvue vazduh. To je u ozbiljnu sumnju dovelo sve modele koji su se oslanjali na Aristotleovo uenje.
Uoio je da je naelektrisanje vee i trajnije ako je povrina koja se trlja glatka,
ista i topla. Ponavljao je oglede Guerickea, ali ni on nije uoio elektrinu indukciju, i pored toga to je imao sve potrebne rezultate.
Gray (Stephen Gray, 1666-1736) je otkrio da elektricitet
moe da se prostire sa jednog tela na drugo. U poetku je
doao do sasvim pogrenog zakljuka da se elektricitet moe
prenositi samo vertikalno. Verovatno povuen tim
zakljukom, i traei sve veu visinu, oglede je nastavio sa
svetenikom Wheelerom (Granvile Wheeler, 1701 - 1770) u
zvoniku crkve.
Zahvaljujui upornosti svetenika, oglede su ponovili u nekoj tali gde su
horizontalno postavljali dugake provodnike obeene o plafon svilenim koncima.
Zakljuili su da se elektrina sposobnost prenosi i horizontalno. Zatim su
poveavali duinu provodnika (time i teinu) pa su svileni konac, koji je bio
preslab, zamenili gvozdenom i mesinganom icom. Tada nisu dobili oekivane
rezultate. Meutim, izveli su pravilan zakljuak. Oni su zakljuili da postoje dve
grupe materijala. U jedni grupu spadaju oni materijali koji provode elektricitet,
kao to su metali, a u drugu grupu spadaju oni koji ne provode elekektricitet, kao
to su svila, konjska dlaka, staklo. Tako, prvi put dobijamo podelu materijala na
provodnike i izolatore.
Daljim istraivanjima Gray je doao do zakljuka da se elektricitet zadrava
samo na povrini tela. Znajui da gravitaciono i magnetno privlaenje zavise od
14
veliine tela i da se toplotni i magnetni fluidi prostiru kroz zapreminu, zapitao se

kakav uticaj na elektrino privlaenje ima veliina tela. Uzeo je dve kocke od
hrastovine jednakih dimenzija stim to je jedna bila uplja a druga puna. Obe
kocke kad su bile naelektrisane pokazivale su ista svojstva. Dakle, nelektrisanje
ne zavisi od zapremine ve samo od povrine tela. Tako, prvi put dolazimo do
pojma povrinske gustine naelektrisanja. U nastavku svojih istraivanja
prouavao je tupe i iljate predmete. Na oble, tupe predmete varnica skae sa
naelektrisanog tela, a kroz zailjene predmete se elektricitet prazni neujno i
polako. Tako, prvi put dolazimo do pasivnog eliminatora statikog naelektrisanja.
Stephen Gray je izvrio prvo javno naelektrisavanje ljudskog bia.
Gray je neko dete obesio o vrpce nainjene od konjske dlake, tako da
visi u horizontalnom poloaju. Protrljanim staklom mu je dotakao noge
i pri tom su laki predmeti bili
privueni glavi. Takav ogled
ponovio je sa dva deteta koja su bila
na podlozi od smole (izolator prema
zemlji) i meusobno vezana
kanapom. Elektricitet se prenosio sa
jednog deteta na drugo dete.
Dve hiljade godina nauka je znala
samo za statiki elektricitet. Definiui provodnost, Gray otvara nove
puteve - puteve elektrine struje.
Tako, prvi put dolazimo do pojma o
elektrinoj struji.
Gray je ustanovio da naelektrisani klju privlai lake predmete bez obzira da li
jednovremeno na taj klju deluje neki magnet. Tako, prvi put dolazimo do pojma
o elektromagnetizmu.
Du Fay (Charles-Francois de Cisterny du Fay, 1698-1739)
se nadovezuje na oglede svog predhodnika Graya, ali za
razliku od njega rezultate do kojih je doao, u formi osam
saoptenja, podnosi Akademiji nauka u Parizu. Prva etiri
saoptenja je podneo 1733. i 1734. godine. Jo dva
saoptenja podnosi kad je imao 39 godina, samo dve
godine pred smrt.
Elektrostatika
15
Prvo saoptenje je pregled saznanja o elektricitetu za period od Gilberta do

Graya. Drugo saoptenje zasniva se na ogledima koje je izveo. Zakljuio je da se
sva tela mogu naelektrisati. Neka tela, kao to su metali ili tenosti, nije mogue
naelektrisati trljanjem, ali se naelektriu ako im se prinese neko prethodno naelektrisano telo. U treem saoptenju materijale deli na dve grupe (mada je to pre
njega uinio Gray). Tela koja je tee naelektrisati trljanjem dalje i obimnije
prenose elektrinu materiju. Suprotno, tela koja lake postaju elektrina manje su
podobna da prihvate tui elektricitet i da ga prenesu na daljinu. Kasnije su ove
dve grupe materijala dobile nazive provodnici i izolatori.
etvrto saoptenje, O privlaenju i odbijanju elektrinih tela, donosi nov kvalitet. Jo je Guericke uoio da naelektrisano pero iri svoje dlaice. Meutim, Du
Fay ponavlja oglede sa razliitim koncima (svila, pamuk, vuna) i donosi opti
zakljuak.
Kad se neko telo naelektrie njegovi delovi se meusobno odbijaju i nastoje da
se meusobno to je mogue vie udalje.
Znajui za elektrino privlaenje, vri ogled sa zlatnim listiem. Ako se zlatni
listi naelektrie staklom njega privlae smolaste materije i obrnuto. Kao da postoje dve razliite vrste elektriciteta. Sledeim ogledom dokazuje da se obe vrste
elektriciteta mogu preneti na neelektrino telo. Konano ubeen da postoje dve
vrste elektriciteta daje im razliite nazive: staklasti i smolasti elektricitet. Ponovo
donosi opti zakljuak.
Jedni i drugi odbijaju tela koja su primila elektricitet iste prirode kao to je
njihov, a privlae ona iji je elektricitet suprotan njihovom.
Du Fay je usavrio Gilbertov versorijum. Od dva zlatna listia napravio je prvi
pravi elektroskop. Prouavao je i provodljivost plamena. Treba napomenuti da u
prvo vreme hipoteza o dve vrste elektriciteta nije naila na odobravanje.
Godinu dana pre poslednjeg Du Fayovog saoptenja
Akademiji nauka, 1737. godine, rodio se Coulomb
(Charles Augustin de Coulomb, 1736-1806). Zakonom koji
je formulisao zavrava se kvantitativna analiza elektrostatikog polja. Sve nadalje postaje matematika
nadgradnja koja elektrostatiku stavlja u opti teorijski
koncept elektromagnetnog polja.
U Srbiji je 1877. godine objavljen prevod knjige A. Gamoa EKSPERIMENTALNA
U delu IX pod nazivom STATIKI ELEKTRICITET, a koji je podeljen na est
glava, jedina formula je upravo Coulombov zakon.
FIZIKA.
Elektrostatika
17
LEKCIJE
Elektrostatika
19
1 - Coulombov zakon
Prouavanje elektrostatike esto poinje od Coulombovog
zakona koji je rezultat eksperimentalnih istraivanja iz 1785.
godine.
F =k
q1 q2
R2
Dva naelektrisana tela beskonano malih dimenzija, u odsustvu drugih

r
naelektrisanih tela, deluju jedno na drugo mehanikom silom, F , iji je
intenzitet (jaina), F , srazmeran proizvodu njihovih elektrinih optereenja, q1 i
q2 , (koliina naelektrisanja ili samo naelektrisanja) i obrnuto srazmeran kvadratu
njihovog meusobnog rastojanja, R .
Pravac sile spaja take u kojima se posmatrana tela nalaze i smer je takav da se
tela odbijaju ako su elektrina optereenja istog znaka ili privlae ako su ta
optereenja suprotnog znaka. Ova sila je elektrinog porekla pa su uobiajeni
nazivi elektrina sila, elektrostatika sila, ili Coulombova sila.
r
r
r
r
q2 F
q
q2
F
F
r
1
F12 q1
21
12
q1q2 R12
21
F
=
12
+
+
+
4 0 R 2
r
r
F12 = F21
R12 = R21 = R
R
Konstanta je permitivnost ili propustljivost sredine ili dielektrina konstanta.

Sam naziv dobija smisao pri izuavanju elektrostatikih polja u materijalnim
sredinama u kojima dielektrina propustljivost najee i nije konstantna. Na
osnovu merenja brzine svetlosti, koja su obavljena u prolom veku, dobijena je
vrednost ove konstante za vakuum (i priblino za vazduh).
0 = ( 8.85419 0.00002) 10 12
U racionalizovanom nainu pisanja jednaina, koji je
danas opte prihvaen, ova konstanta se pie u obliku
C2
Nm 2
0 =
1
C2
.
10 9
36
Nm 2
Na ovaj nain konstanta 4 je eliminisana iz velikog broja jednaina koje se

koriste u elektrostatici i uopte u elekromagnetici.
Takasta naelektrisanja mogu biti rasporeena po proizvoljnoj niti ili povri, ili
pak mogu da budu rasporeena u odreenom delu zapreminine. Tako se dolazi do
pojmova poduna, povrinska i zapreminska gustina naelektrisanja:
q =
q
L
C
m ,

q
S
C
m2 ,

q C
.
V m 3
U svim sluajevima Coulombov zakon je mogue primeniti na "beskonano"

male delove. To je princip linearne superpozicije.
20
Primer 1.1 - Raspodela naelektrisanja na tapu

Kad se tap duine L naelektrie nekom
koliinom naelektrisanja q , ta naelektrisanja se
delovanjem meusobnih odbojnih sila rasporede
du tapa. U najveem broju sluajeva smatramo
da je raspodela naelektrisanja uniformna i
govorimo o podunoj gustini naelektrisanja
q = q / L . Kad je duina tapa znatno vea od
poprene dimenzije, ova aproksimacija je vrlo
tana za najvei deo sredine tapa.
q = q / L
q3
q2 q1
q1 q2 q3
F11
F 12
F 13
F12
F13
Do realnije raspodele naelektrisanja moe da se doe ako se tap podeli na 2 N

jednakih odseaka. Rastojanje izmeu centara dva susedna odseka je
a = L / 2 N , mada to za reavanje problema nije od znaaja. Svaki odseak je
takasto naelektrisanje u njegovom centru. to je broj podela vei aproksimacija
je tanija. Elektrine sile koje deluju na naelektrisanja na krajnjim odsecima su
u ravnotei sa mehanikim silama, jer naelektrisanja ne naputaju tap. Ostala
naelektrisanja su u ravnotei iskljuivo zbog odbojnih sila elektrinog porekla.
Za N = 3 , a za takasta naelekq1 1 q1 q2 q3
q 1 q
q
+ 2 + 2 = 1 2 22 + 32
2 2
trisanja q1 i q2 mogu da se
40 a 1 2
3 40 a 1
2
postave dve jednaine sa tri
q2 1 q1 q1 q2 q3
q 1 q
nepoznata takasta naelektri+ 2 + 2 + 2 = 2 2 23
2 2
40 a 1 2
3
4 40 a 1
sanja. Trea jednaina je izraz
za zbir svih nepoznatih naelek2q1 + 2q2 + 2q3 = q
trisanja.
Sistem jednaina preureen na
1
1
1 1
1
q1 2 + q2 2 2 + q3 2 2 = 0
oblik pogodan za reavanje
2
1
2 1
3
dovodi do rezultata
1 1
1 1
1
q1 = 0.142 q
q1 2 + 2 + q2 2 + q3 2 2 = 0
1 2
3
4 1
q = 0.151 q
2
q3 = 0.207 q
Iz ovog oblika se lako dolazi
do izraza za elemente matrice u
optem sluaju,
i = 1, N 1 , j = 1, N .
Poslednja jednaina je uvek
jednaina zbira.
q1 + q2 + q3 = 1 / 2
1
1
2
(i + j 1) (i j )2
1
1
aij =
,
=
2
(2 j 1)2
(2i 1)
1
1
,
+
2
2
(i + j 1) (i j )
i< j
i= j
i> j
U uravnotenom stanju raspodela naelektrisanja nije uniformna i najvea gustina

je na krajevima. Uopte, otre ivice i iljci sadre najvee gustine naelektrisanja.
Elektrostatika
21
Primer 1.2 - Dva takasta naelektrisanja i elektroskop

Razvoj teorijske elektrostatike neminovno je pratio i razvoj instrumenata za
detekciju i merenje statikog elektriciteta. Prvi metod za merenje bio je zasnovan
na ravnotei gravitacione i elektrine sile.
To je prvi uoio Du Fay (Charles Francoide
Cisternais du Fay, 1698-1739).
Ako se dva naelektrisana tela koja slobodno
vise jedno uz drugo, poveu sa naelektrisanim
telom, ona se odbijaju srazmerno naelektrisanju.
Dve kuglice istih teina G , vise na nitima istih
duina L . Kad se kuglice naelektriu nekom
koliinom naelektrisanja q , niti o koje su
kuglice obeene grade ugao .
L
r
Fg
r
Fe
r
G
Elektrina tj. Coulombova sila Fe i horizontalna komponenta gravitacione sile

Fg su u razvnotei.
Fe = Fg
gde su R = 2 L sin
q2 1
= G tan .
2
2
4 0 R
i G = mg , i gde je m masa kuglice.

2
Odavde je mogue odrediti koliinu naelektrisanja na osnovu ugla koji grade niti
o koje su naelektrisane kuglice obeene,
q = 4 L 0G f () , gde je f () = sin
tan .
2
2
Zadatak 1.1 - Tri takasta naelektrisanja jednake koliine naelektrisanja se nalaze u

temenima zamiljenog jednakostraninog trougla ija je stranica a . Odrediti sve sile
meusobnog delovanja.
Zadatak 1.2 - Takasto naelektrisanje q nalazi se na osi beskonano tankog krunog
obrua poluprenika a koji je ravnomerno naelektrisan istom koliinom naelektrisanja
suprotnog znaka. Odrediti rastojanje od ravni obrua gde je privlana sila najvea.
Zadatak 1.3 - Beskonano dug i prav provodnik zanemarljive debljine naelektrisan je
podunom koliinom naelektrisanja q . Na rastojanju r od ose provodnika nalazi se takasto naelektrisanje q i potrebno je odrediti silu izmeu ova dva naelektrisanja.
22
2 - Elektrino polje
Elektrino polje je posebno stanje sredine koje se
manifestuje postojanjem mehanike sile koja deluje na neku
koliinu naelektrisanja. Pojam fizikog polja je prvi uveo
Faraday (Michael Faraday, 1791-1867) ali tek pri
prouavanju elektromagnetne indukcije kad je ve bilo
naslueno da su elektrino i magnetno polje neraskidivo
vezani fenomeni i predstavljaju jedinstveno elektromagnetno
polje.
Elektrino polje je definisano kao kolinik mehanike sile
r
F kojom polje dejstvuje na probno naelektrisanje q0 i same
koliine naelektrisanja koja stvara polje.
Elektrino polje usamljenog takastog naelektrisanja, q ,
odreuje se direktno iz Coulombovog zakona.
Linija polja je linija ija se tangenta u svakoj taki prostora
poklapa sa pravcem vektora polja.
Elektrino polje je izvorno polje. Postojanje neke
koliine naelektrisanja je uvek uslovljeno
postojanjem iste koliine naelektrisanja suprotnog
znaka. Dogovorom je usvojeno da su pozitivna
naelektrisanja izvori, a negativna naelektrisanja
ponori elektrinog polja.
r 1 r N
E= F
q0
C
r
E=
1 q
R
4 0 R 2
dx dy dz
=
=
Ex E y Ez
Usamljeno takasto naelektrisanje ne postoji tj.

naelektrisanje suprotnog znaka je veoma daleko
od prostora koji se razmatra.
Fluks je pojam koji, kao i pojam vektorskog polja,
potie iz hidrodinamike i uveden je zbog
prorauna koliine tenosti koja protekne kroz
neki popreni presek (cevi).
Neka se u centru zamiljene sfere poluprenika r nalazi takasto naelektrisanje
q . U svim takama ove sferne povrine elektrino polje ima istu jainu i
radijalan pravac, pa je broj linija polja (fluks) koje prolaze kroz povrinu cele
sfere .
r r 1
r r
q 1
q
= E dS = E dS =ES =
4r 2 =
E dS =
dV
2
40 r
0
0 V
S
S
S
Elektrostatika
23
Primer 2.1 - Ravnomerno naelektrisana kruna ploa

Kruna ploa poluprenika a naelektrisana je
povrinskom gustinom naelektrisanja . Svaka
elementarna povrina dS = r dr d je takasto
naelektrisanje koje na simetralnoj osi stvara
elektrino polje
dS
dE =
,
40 R 2
R = z2 + r2 .
z r dr d
.
40 ( z 2 + r 2 )3 / 2
M (0, z )
z
R
d
dr
z
Zbog osne simetrije sve radijalne komponente

vektora elektrinog polja se anuliraju, pa polje ima
samo aksijalnu komponentu,
dE z =
r
dE
z
a
r
0
r
dE
R
dq
r
Konano je
Ez =
z
40
(z
d

r dr
z/a
=
1
2 3/ 2
2 0
+r )
(1 + ( z / a) 2

=
f ( z / a) .
2 0
Kako vektor elektrinog polja ne zavisi od ugaone koordinate, problem je

mogue reiti i posmatranjem niza koaksijalnih krunih prstenova povrine
dS = (r + dr ) 2 r 2 = ( 2r dr (dr ) )
2
dS = 2 r dr ,
to je ustvari isto kao da je unapred reen integral po ugaonoj koordinati.

Kad se poluprenik ploe beskonano uveava, a ,
dobija se izraz za elektrino polje naelektrisane ravni.
E=
n
2 0
Elektrino polje naelektrisane ravni oigledno ne zavisi od rastojanja. Ostavlja se

itaocu da objasni ovaj rezultat.
Sa unapred poznatom grekom ravna povrina konanih dimenzija se moe
tretirati kao beskonana ravan. Tako ako je rastojanje take u kojoj se polje
odreuje deset puta manje od poluprenika ploe i elektrino polje je deset
procenata manje od onog koje bi stvorila beskonana ravan.
Zadatak 2.1 - U takama na osi simetrije odrediti elektrino polje koje potie od
ravnomerno naelektrisane krune konture.
24
Primer 2.2 - Ravnomerno naelektrisana kvadratna ploa

Kvadratna ploa stranice a naelektrisana je
povrinskom gustinom naelektrisanja . Svaka
elementarna povrina dS = dx dy je takasto
naelektrisanje koje na simetralnoj osi stvara
elektrino polje
dE =
dS
,
40 R 2
r
dE
z
R
R = x2 + y2 + z 2 .
Zbog osne simetrije sve radijalne komponente vektora elektrinog polja se

anuliraju, pa polje ima samo aksijalnu komopnentu,
Ez =
8
40
( x
z dx dy
+ y 2 + z 2 )3/ 2
S : 0 x a, 0 y x .
Smenom x = z r cos , y = z r sin , dx dy = z 2 r dr d , se dobija

Ez =
2
0
a
2 z cos
/4
r dr
2
2 z cos d
=
2
32
2
0 4 0 ( a + 4 z 2 cos 2 )1 / 2
(r + 1)
Dobijeni integral se reava smenom 2 z sin = a 2 + 4 z 2 sin t , tako da je konano

Ez =
2
0
2( z / a ) 2
arcsin
4
(1 + 4( z / a ) 2
Kada a kvadrata ploa postaje neograniena ravan i

dobija se ve poznat rezultat (primer 2.1).
.
Objanjenje zato jaina elektrinog polja ne zavisi

od rastojanja je zasnovano na razmatranju
naelektrisanja simetrino lociranih u odnosu na osu u
ijim takama se polje odreuje. U takama vrlo
blizu ravni elektrino polje koje potie od udaljenih
naelektrisanja je skoro paralelno ravni i njihovo
rezultantno polje je jednako nuli ili je vrlo blizu nule.
E=
n
2 0
r
dE
r
dE
Ostaje uticaj samo jedne take, a to je taka prodora ose kroz ravan. Za take
veoma udaljene od ravni uticaj svih taaka je skoro isti. U konanom zbiru
razultat je uvek isti. Jasno, ovo razmatranje vai samo za neogranienu ravan. Do
istog rezultata dovodi primena analize koja tek sledi.
Elektrostatika
25
3 - Prostorni ugao, fluks i divergencija

Uvoenje pojma prostornog ugla, koji je u
neposrednoj vezi sa pojmom fluksa, omoguava
razumevanje sutine postojanja fizikog polja i
olakava reavanje sloenih problema teorije polja.
Sve povrine S oslonjene na konturu C se vide pod
istim prostornim uglom. Prostorni ugao je brojno
jednak delu povrine sfere koju isecaju zraci iz centra
sfere jedininog poluprenika ka konturi objekta.
Prostorni ugao je fluks vektorske funkcije r 2 r kroz
zamiljenu povrinu S . Jedinica za prostorni ugao je
steradijan sa oznakom strad. Pun prostorni ugao se
jednostavno dobija ako je zamiljena povrina sfera.
S
C
r
dS
1
S
dS = 2 = 4
2
r
r S
d
Usled dejstva odbojnih sila na naelektrisanoj metalnoj
r
sferi naelektrisanja se rasporeuju ravnomerno po dSr
dS
0
povrini. Iz proizvoljne take u unutranjosti sfere,
elementarne centralno simetrine povrine se vide pod
istim prostornim uglovima, pa je ekvivalentno
elektrino polje koje stvaraju dve takve povrine
r
r
d
dE1 = dE2 =
n
jednako nuli. Isto vai i za bilo koji drugi par
40
povrina.
U unutranjosti provodnika elektrino polje je jednako nuli i nije vano da li je
taj provodnik pun ili upalj.
Pojam divergencije neke vektorske

funkcije lako je uvesti razmatranjem
proticanja nestiljivog fluida. Ono to
r r
vai za vektorsku funkciju v (r ) kojom
je opisano brzinsko polje, vai i za
r r
elektrino polje E (r ) .
Prvo se odredi fluks vektora elektrinog
polja za par paralelnih stranica (1 i 2)
elementarnog paralelepipeda. Zatim se
postupak ponovi za preostala dva para
stranica i dobijeni izrazi se saberu da bi
se odredio fluks za elementarnu
zapreminu. Dobijeni izraz je divergencija
vektora u pravouglom koordinatnom
sistemu, pa sledi i izraz za ukupni fluks
gde nije od znaaja sam oblik zapremine.
r
Ey
r
dS
r
2 r
E y + dE y
r
dS
x
d = ( E y + dE y E y ) dS =
E y
y
E y E z
E
d = x +
+
dV
y
z
x
r
d = div E dV
r
= div E dV
dV
26
Primer 3 - Prostorni ugao pod kojim se vidi kruna ploa

Prostorni ugao pod kojim se kruna ploa
poluprenika a vidi iz take koja pripada
vertikalnoj simetrali ploe i nalazi se na visini z
od ploe je = S / r 2 , gde je S povrina koju iz
sfere poluprenika r iseca koaksijalni cilindar
poluprenika a . Povrina koju iz sfere iseca
cilindar je
S=
z
a
r
z z
1 + + dx dy , gde je oblast integracije S : x 2 + y 2 a 2 .
x y
Kako je jednaina gornje polovine sfere

z = r 2 (x 2 + y 2 ) ,
to su potrebni parcijalni izvodi
z
x
=
2
x
r x2 + y2
z
y
,
=
2
y
r x2 + y2
pa je
S=
r dx dy
r (x 2 + y 2 )
2
Smenama x = cos , y = sin i nakon reavanja integrala sledi da je
S = 2r r r 2 a 2 = 2 r (r z ) = 2 r h ,
gde je h visina kalote. Za prostorni ugao i jainu elektrinog polja u takama na

osi ploe (videti primer 2) se dobija
=
S
z a
z
1
=
2
1
2
2
r
r
1 + (z a )
z/a
, E = = 1
z
40 2 0
(1 + ( z / a) 2
Zadatak 3.1 - Odrediti prostorni ugao ugao pod kojim se vidi poluravan
Zadatak 3.2 - Odrediti div ( R )
r
R
Zadatak 3.3 - Odrediti div 3 .
R
Elektrostatika
27
4 - Teorema Ostrogradskyog
Iz dva poslednja izraza za fluks vektora elektrinog polja
sledi teorema divergencije,
r
r r
r
r r
= E dS , = div E dV
E dS = divE dV
ili teorema poznatija kao teorema Ostrogradskyog

(Mikhail Ostrogradsky, 1801-1862), koja pod odreenin
uslovima vai i za druga vektorska polja.
r
div E < 0
r
div E > 0
r
div E = 0
Fluks karakterie ukupni kapacitet izvora ili

ponora. Kada je > 0 posmatrana
zapremina sadri izvore polja, u sluaju
< 0 zapremina sadri ponore polja (ili
negativne izvore), i u sluaju = 0 u
zapremini nema ni izvora ni ponora ili
zapremina obuhvata i izvore i ponore iste
izdanosti. Ovo je jo jedan dokaz da je
ispravno pozitivna naelektrisanja smatrati
izvorima, a negativna ponorima polja.
Ukupni fluks kao integralna veliina je isto to i divergencija kao lokalna ili
diferencijalna veliina.
Elektrino polje je izvorno polje. Tamo gde nema izvora ili ponora linije polja su
neprekidne. Jedini izuzetak od ovog pravila su singularne take (ili linije) ili
take neodreenosti, tj, take u kojima polje isezava, pa pravac linija polja
postaje neodreen. Takva je, na primer, taka na sredini izmeu dva jednaka
takasta naelektrisanja istog znaka.
Meutim, na osnovu ukupnog fluksa nita se ne moe zakljuiti o raspodeli
izvora i ponora u posmatranoj zapremini V . To je mogue pomou diferencijalnih veliina kao to je divergencija koja daje vezu izmeu samog izvora i polja
u njegovoj neposrednoj okolini.
1 r r
Zbog toga fluks treba razmatrati po jedinici zapremine. Ovaj
E dS
V S
kolinik izraava srednju gustinu izvora (ponora).
Ako se posmatra granina vrednost ovog izraza kad zapremina prelazi u taku, tj.
kad V 0 , dobija se izvod fluksa po zapremini to je divergencija vektora ili
gustina fluksa. Dakle, divergencija vektora je prostorni izvod.
Iz definicije divergencije je jasno da vrednost ove
skalarne veliine uopte ne zavisi od izbora
koordinatnog sistema.
r
1 r r
divE = lim
E dS
V 0 V
S
28
Primer 4 - Jedna primena teoreme Ostrogradskyog

Ako se izraz koji iskazuje teoremu Ostrogradskyog u Descartesovom
koordinatnom sistemu,
r r
Ex Ey Ez
E dS =
+
+
dV
x
y
z
S
V
diferencira po zapremini V , onda je izvod desne strane jednak podintegralnoj

funkciji, a izvod leve strane upravo predstavlja definiciju divergencije, pa je i to
jedan od razloga to se ova podintegralna funkcija esto pogreno smatra
definicijom divergencije.
Iz definicije divergencije je jasno da vrednost ove skalarne veliine uopte ne
zavisi od izbora koordinatnog sistema.
Treba primetiti da ako je
Ex Ey Ez
+
+
=1,
x
y
z
na primer,
Ex =
1
x,
3
Ey =
1
y,
3
Ez =
sledi korisna formula za izraunavanje zapremine,

V=
x dy dz + y dx dz + z dx dy .
S
1
z,
3
Elektrostatika
29
5 - Gaussov zakon
Neka je S proizvoljna zatvorena povrina koja
obuhvata usamljeno takasto naelektrisanje q
(naelektrisanja suprotnog znaka su dovoljno
daleko da ne utiu na strukturu polja). Fluks
vektora elektrinog polja kroz ovu povrinu je
r
4
r r
q
r dS
q
q
= E dS =
=
d = .
2
40 S r
40 0
0
S
r
E
n
r
dS r
E
r
E
r
E
r
E
+q
d
To to vai za takasto naelektrisanje vai i za bilo koju raspodelu naelektrisanja

koja je zamiljenom (ili stvarnom) povrinom obuhvaena.
r r 1
1
1
q
= E dS =
dS =
dV =
q dl =
0 L
0 S
0 V
0
S
To je ustvari Gaussov zakon (Carl Friedrich Gauss,

1777-1855) u integralnom obliku.
r r q
= E dS =
0
S
Izlazni fluks vektora elektrinog polja kroz proizvoljnu

zatvorenu povrinu jednak je koliniku koliine naelektrisanja koje je tom povrinom obuhvaeno i dielektrine konstante vakuuma.
Ako se na Gaussov zakon primeni teorema divergencije dobija se lokalni ili
diferencijalni oblik ovog zakona.
r r
r
q
1
E dS = divE dV =
dV
=
=
dV =
0
0 V
S
V
V 0
r
div E =
0
lim
V 0
1 r r
E dS
V S
q
1
lim
V
0
0
V
Do istog rezultata se dolazi i ako se integralni oblik Gaussovog zakona podeli

zapreminom i potrai granina vrednost kad zapremina tei nuli tj. taki.
Gaussov zakon je jo jedan od razloga zbog koga je teorema divergencije ili
teorema Ostrogradskyog najee poznata kao teorema Gauss-Ostrogradskyog.
30
Primer 5.1 - Naelektrisani cilindar i koaksijalni cilindri

r
E
Neogranieno duga nit naelektrisana je

podunom gustinom naelektrisanja q .
Oko dela ove niti opie se zamiljena
cilindrina povr poluprenika r i
konane duine L . Ova zamiljena
povrina naziva se Gaussova povrina.
r
E
r
dS
r
dS
Vektor elektrinog polja ima samo radijalnu komponentu pa fluks postoji samo
kroz omota Gaussove povrine. U svakoj taki na omotau vektor elektrinog
polja ima isti pravac, smer i jainu, a kolinearan je sa vektorom elementa
povrine. Jasno, smer vektora elektrinog polja zavisi od znaka naelektrisanja.
r r q
r
q
q 1
qL
E dS =
E=
r
E dS =
E 2rL =
2
r
0
0
S
0
0
S
om
Ako je naelektrisanje raporeeno na

cilindru koji nije beskonano tanak ve
ima kruni popreni presek poluprenika
a , naelektrisanja e biti rasporeena po
povrini cilindra stvarajui povrinsku
gustinu naelektrisanja .
r
dS
r
E
2a
Gaussovom povrinom u oba sluaja je obuhvaena ista koliina naelektrisanja.

r a
2aL
E=
r
E 2rL =
q = qL = 2aL
0 r
0
Najvea jaina polja je na povrini cilindra, r = a .
Dobijeni rezultat je granini uslov za normalnu (u ovom
sluaju i jedinu) komponentu vektora elektrinog polja.
Neka su data dva naelektrisana koaksijalna cilindra.
Usled dejstva Coulombovih sila naelektrisanja su
rasporeena po spoljanjoj povrini unutranjeg
cilindra, r = a i unutranjoj povrini spoljanjeg
cilindra, r = b . Kada je r < a Gaussova povrina ne
obuhvata naelektrisanja, te je u unutranjosti
unutranjeg cilindra polje jednako nuli. Kada je r > b
Gaussova povrina obuhvata jednake po koliini i
suprotne po znaku koliine naelektrisanja, pa je opet
polje jednako nuli. Izmeu cilindara elektrino polje je
jednako polju koje bi stvarao i usamljeni cilindar.
Emax =
/ 0
Elektrostatika
31
Primer 5.2 - Naelektrisana nit konane duine

Nit duine L naelektrisana je podunom
gustinom naelektrisanja q . Elementarni
odseak niti duine dx se ponaa kao
takasto naelektrisanje dq = qdx , koje u
taki M (x, y ) stvara elekrino polje
dE =
q dx 1
.
4 0 R 2
r
dE
M ( x, y )
d
ds
sin =
sin =
q 1
sin d
Ey =
40 r
Ey =
r
,
R
dE y
dE
sin =
Pravilan N -tougao je upisan u krunicu poluprenika a tako da se stranica se vidi po uglom

= 2 / N . Na osi mnogougla elektrino polje ima
samo aksijalnu komponentu koja se dobija
direktnom primenom poslednje formule.
Ez =
q
az
2 0 z 2 + a 2 cos 2 ( / N )
sin( / N )
z2 + a2 / N
Kad se broj stranica mnogougla neogranieno

uveava, N , dobija se izraz za elektrino polje
na osi krunice.
ds
dx
R d
.
sin
dx =
q 1
(cos 1 cos 2 )
4 0 r
E=
q 1
20 r
r
E
Za take koje pripadaju simetralnoj ravni niti je

1 = ( ) / 2 i 2 = ( + ) / 2 , pa se izraz za
elektrino polje moe preurediti na oblik
q 1
tan .
20 b
2
Kad je nit neogranieno duga, 1 0 , 2 za

elektrino polje se dobija izraz koji bi se dobio i primenom
Gaussovog zakona u integralnom obliku.
E=
x dx
Kad se iskoriste geometrijski odnosi koji

su sa slike oigledni, za komponentu
elektrinog polja koja je upravna na pravac
niti se dobija izraz u kome figurie
iskljuivo ugao .
R r
b
b
r
1
1 2
r
E
r
Ez
r
ER
z
0
Ez =
b
r
q
az
2
2 0 ( z + a 2 ) 3 / 2
32
Primer 5.3 - Zapreminsko naelektrisanje izmeu dva cilindra

Beskonano dug cilindar poluprenika a homogeno je naelektrisan zapreminskom gustinom
naelektrisanja . Kada se Gaussov zakon u integralnom obliku,
r r 1
E dS =
dV ,
0 V
S
2
a L
0
r
a2
E=
r , r a .
2 0 r
Ako je pak r a sva naelektrisanja nisu obuhvaena zamiljenom povrinom, pa je

r
E 2rL = r 2 L E =
r r , r a .
2 0
0
Neka je naelektrisana oblast ograniena sa dve
cilindrine povrine poluprenika a,b, a > b i
neka je rastojanje izmeu osa cilindara d . Kako
e biti pokazano, polje u unutranjosti upljine je
homogeno. Posmatrani elektrostatiki sistem je
potrebno zameniti sa dve zapreminske gustine
naelektrisanja suprotnih znakova i odgovarajuih
poluprenika cilindara koje ih obuhvataju.
primeni na zamiljenu cilindrinu povrinu

konane duine L i poluprenika r a postoji
samo fluks kroz omota cilindra, pa sledi
E 2rL =
ra
ra
O d
O r rr1 M
r
d
r2
U taki M koja pripada upljini ukupno polje je zbir polja koja potiu od
zapreminskih naelektrisanja suprotnih znakova.
r
r
r
r
E1 =
r1 , r1 a
i
E2 =
r2 , r2 b ,
2 0
2 0
pa je ukupno elektrino polje
r r r
r r
r
E = E1 + E2 =
d,
(r1 r2 ) =
2 0
2 0
konstantne jaine i u pravcu koji spaja ose cilindara.
Zadatak 5.1 - Odrediti elektrino polje koje stvara neograniena ravan naelektrisana
povrinskom gustinom naelektrisanja . Odrediti elektrino polje izmeu dve ravni,
izmeu dva koaksijalna cilindra i izmeu dve sfere.
Elektrostatika
33
6 - Rad sila polja i energija

U fizici mehaniki rad za razliku od intelektualnog rada je obavezno povezan sa
dejstvom neke sile. Sila svojim dejstvom vri rad samo ako se to telo pomera ili
deformie, u suprotnom rad ne postoji iako postoji dejstvo sile.
r
Elementarni rad je definisan kao skalarni proizvod sile F i
r
vektora pomeraja, dl . Jaina vektora pomeraja je jednaka
duini preenog puta, pravac i smer su isti kao pravac i
smer pomeranja tela ili deformacije. Jedinica za rad je Dul
(Joule), sa oznakom J, (James Joule, 1818-1890).
r r r
kg m 2
A = F (r ) dl [ A] = J = N m =
s2
L
Energija je brojno jednaka radu i ima istu jedinicu. Meutim, i pored istog
mernog broja i iste jedinice izmeu rada i energije postoji kvalitativna razlika.
Energija odreuje sposobnost nekog sistema da izvri rad. Rad je veliina koja
odreuje promenu energije. Ako na sistem deluju spoljane sile energija tog
sistema se poveava. Obrnuto, sistem moe da izvri rad samo smanjivanjem
(troenjem) svoje energije. Posmatrano mikroskopski postoje samo dve vrste
energije i to su potencijalna i kinetika energija ili energije mirovanja i kretanja.
Sve makroskopske vidove energije (elektrina, toplotna, ...) mogue je svesti na
dva mikroskopska, iji zbir podlee zakonu o odranju energije.
Helmholtz (Hermann von Helmholtz 1821-1894) je zapisao :
"... Priroda kao celina ima zalihu energije koja se nikako ne
moe ni poveati ni smanjiti, dakle, koliina energija u
neorganskoj prirodi ... je vena i nepromenljiva."
Zakon o odranju energije: Ukupna energija izolovanog
sistema je nepromenjiva. Ukupnu energiju nije mogue
unititi niti je iz bilo ega stvoriti. Mogue je jedino
pretvaranje jednog vida energije u drugi.
Rad sila elektrinog porekla po zatvorenom putu je jednak
nuli. Cirkulacija vektora elektrinog polja je jednaka nuli.
Elektrostatiko polje je konzervativno.
r r
E (r ) dl = 0
To je direktna posledica zakona o odranju energije. Direktne posledice su i da je

elektrino polje u unutranjosti provodnika jednako nuli i da postoji samo
normalna komponenta na spoljanjoj strani provodnika. Naelektrisanja se
rasporeuju kreui se po najkraim putanjama koje su odreene najveim
privlanim ili odbojnim silama. Tada je utroeni rad najmanji, pa je
elektrostatiki sistem u ravnotei ako je potencijana energija polja minimalna.
Elektrostatiko polje opisuje se energijom mirovanja.
34
Primer 6 - Rad Coulombove sile

Dva nepokretna takasta naelektrisanja jednaka po znaku i koliini nalaze se na
meusobnom rastojanju 2a . Na vertikalnoj osi simetrije u taki M na visini y
nalazi se takasto naelektrisanje isto po koliini ali suprotnog znaka. Potrebno je
izraunati rad koji izvre sile polja pomerajui ovo naelektrisanje iz take gde je
sila najvea do take u kojoj se naelektrisanje nalazi u stanju labilne ravnotee.
Privlana Coulombova sila meusobnog dejstva ima samo komponentu upravnu
na pravac koji spaja dva nepokretna takasta naelektrisanja,
r
y
2q 2
q2
F ( y) =
y
f ( y ) y ,
=
20
40 ( y 2 + a 2 )3 / 2
Osim u centru simetrije, y = 0 , gde se takasto naelektrisanje nalazi u stanju labilne ravnotee, sila na takasto naelektrisanje je jednaka nuli i u beskonanosti.
Izmeu dve nule neprekidne funkcije mora da postoji ekstremna vrednost
(Rolleova teorema). Najvea privlana sila je u taki gde je prvi izvod funkcije
f ( y ) jednak nuli. Dakle, u optem sluaju Coulombova sila nije najvea pri
najmanjem rastojanju. Kako je
f ( y ) =
a2 2 y2
2
.
, to sledi da je najvea sila u takama y = a
2
2 5/ 2
2
(a + y )
Traeni rad je
0
A=
r
r
q2
F ( y ) dy =
20
2
a
2
2
2
y dy
q2 1
=
(1 2 / 3 ) .
(a 2 + y 2 )3 / 2 20 a
Zadatak 6.1 - Nepokretni kruni obru poluprenika a naelektrisan je koliinom

naelektrisanja q . Na osi obrua na rastojanju y od centra nalazi se takasto
naelektrisanje isto po koliini suprotno po znaku. Izraunati rad koji izvre sile polja
pomerajui takasto naelektrisanje iz take gde je sila najvea do centra obrua.
Zadatak 6.2 - Jezgro atoma vodonika polazi iz beskonanosti poetnom brzinom v ka
nepokretnom takastom naelektrisanju q . Izjednaavajui kinetiku energiju estice i rad
izvren protiv sila polja odrediti rastojanje na kom e se estica zaustaviti.
Zadatak 6.3 - Dve paralelne ravni na meusobnom rastojanju d naelektrisane su istim
povrinskim gustinama naelektrisanja koje su suprotne po znaku . Sa negativno
naelektrisane ravni iz stanja mirovanja kree elektron. Izraunati brzinu elektrona
neposredno pre udara u pozitivno naelektrisanu ravan.
Zadatak 6.4 -Takasto naelektrisanje q kree se po liniji polja ravni naelektrisane
nepoznatom povrinskom gustinom naelektrisanja . Ako je poznata duina preenog
puta s i ukupan izvreni rad A , izraunati povrinsku gustinu naelektrisanja ravni .
Elektrostatika
35
7 - O izraunavanju rada i energije

U Descartesovom (Rene Descartes alias Cartesius Renatus,
1596 -1650) koordinatnom sistemu je
r
r r
r
r = x x + y y
F (r ) = Fx x + Fy y
dl = dx x + dy y ,
pa se za rad sila polja imeu taaka A i B dobija
krivolinijski integral druge vrste,
r r
A = F dl =
F dx + F
x
dy = Fx dx + Fy dy .
AB
BA
Promena znaka je u potpunoj saglasnosti sa fizikim tumaenjem - to je rad koji

moe biti i pozitivan i negativan tj. dobijen i uloen.
Kako je dx = cos dl , dy = sin dl to je
A=
r
(Fx cos + Fy sin ) dl = F (r ) dl = F ( x, y) dl ,
AB
AB
dl
dy
dx
AB
to je krivolinijski integral prve vrste.
Ako je C proizvoljna zatvorena kontura koja ograniava povrinu S , tada se

elementarnim razmatranjem pokazuje da je
Fx dx + Fy dy =
Fy Fx
dx dy
y
x
to je poznato kao Greenova formula (George Green, 1793-1841).

U elektrostatikom polju (kao i u gravitacionom) rad sila po
zatvorenoj konturi je jednak nuli. To znai da rad ne zavisi
od putanje integracije ve samo od koordinata poetne i
krajnje take.Na primer, za konturu sa slike e biti
A = FL cos 0 + FL cos / 2 + FL cos + FL cos 3 / 2 = 0 .

Ako je samo jedan od
uslova ispunjen, tada su
ispunjeni i ostali (ovde
bez dokaza).
A = Fx dx + Fy dy = 0
C
Fx Fy
=
y
x
d = Fx dx + Fy dy
A = d = ( A) ( B)
AB
Iz Greenove formule se pogodnim izborom podintegralne funkcije dobija korisna

formula za izraunavanje povrine:
r
r 1 r r
F = yx + xy
x
d
y
y
d
x
=
2
d
x
d
y
S
=
r dl
r
2C
C
S
dl = dx x + dy y
36
Primer 7 - Izraunavanje rada u elektrinom polju

U prostoru izmeu elektroda cilindrinog voda
poluprenika elektroda a i b respektivno, nalazi se
takasto naelektrisanje q . Izraunati rastojanje c za koje
je rad sila elektrinog polja od a do c isti kao od c do b .
Elektrino polje u koaksijalnom vodu je radijalno i dobija

se primenom Gaussovog zakona
r r q
r
q l
q r
E dS =
E 2r l =
E=
.
0
20 r
0
S
Komponente elektrinog polja u Descartesovom koordinatnom sistemu su

r
r
q r
q r
q xx + yy
E=
=
=
= E x x + E y y ,
2
20 r 20 r
20 x 2 + y 2
pa sledi da je rad
A = q ( E x dx + E y dy ) =
C
q q
20
x dx + y dy
.
x2 + y 2
Za reavanje integrala je potrebno poznavati jednainu putanje du koje se

integrali. Integral se jednostavno reava smenama x = r cos , y = r sin .
Meutim, kao to je poznato elektrostatiko
2
E x E y
q x y
polje je konzervativno i lako se proverava da
=
=
rad ne zavisi od putanje integracije ve samo
20 x 2 + y 2
y
x
od koordinata krajnjih taaka.
Poto je ispunjen jedan od potrebnih uslova ispunjeni su i svi ostali, pa se rad
izraunava kao integral totalnog diferencijala potencijala. Za dve proizvoljne
take koje su odreene poluprenicima rA < rB rad (napon) e biti
B
B
r r
r r q q
Aab = F dl = q E dl =
20
A
A
rB
rA
q q rB
dr
ln .
=
r
20 rA
q q
c
ln
20 a
q q b
ln
=
20 c
Rad od take na spoljanjoj strani unutranje
elektrode r = a do take u polju r = c je:
AAC =
Rad od take u polju r = c do take na unutranjoj
strani spoljanje elektrode r = b je:
ACB
Iz jednakosti ova dva izraza sledi:
c = ab
Elektrostatika
37
8 - Stokesova formula, rotor vektora

Uoptavanje Greenove formule na trodimenzionalni sluaj
dovodi do Stokesove formule (George Gabriel Stokes,
1819-1903). U elektrostatikom polju rad po zatvorenoj
putanji je jednak nuli pa slede izrazi analogni onima koji
se dobijaju u dvodimenzionalnom sluaju.
Rad u ravni
A = Fx dx + Fy dy
Rad u prostoru
A = Fx dx + Fy dy + Fz dz
A=
Fy Fx
dx dy +
y
x
Fy Fz
y
z
dy dz +
Fx
z
S
Fz
dx dz .
x
Stokesova formula dovodi do ideje da je integral na desnoj mogue interpretirati

kao fluks nekog novog vektora kroz povrinu S koja je ograniena konturom C .
Taj novi vektor nazvan je rotacija ili vrtlonost
vektorskog polja ili rotor vektora. U Descartesovom
koordinatnom sistemu ovaj vektor je mogue zapisati
u formi simbolike determinante.
r
Stokesova formula (teorema): Cirkulacija vektora F
du zatvorene konture C je jednaka fluksu vektora
r
rot F kroz proizvoljnu povrinu S koja se oslanja na
konturu.
x
v
rot F =
x
Fx
y
Fy
z
Fz
r r
r r
F dl = rot F dS
r
rot E = 0
Elektrostatiko polje je bezvrtlono jer je rad sila

polja po zatvorenom putu jednak nuli,
Meutim, u optem sluaju (na primer, magnetno polje) cirkulacija vektora nije
jednaka nuli.
Ako se elementarna kontura, C , po kojoj se rauna cirkulacija, stee (obim tei
nuli) onda i povrina, S , koja je ograniena konturom tei nuli i obe strane u
izrazu za cirkulaciju vektora tee nuli. Meutim, ako se obe strane ove jednakosti
podele sa S , tada je granina vrednost konana i definie projekciju vektora
r
rot F na pravac normale elementarne povrine S . Rotor vektora je prostorni
izvod i ne zavisi od izbora koordinatnog sistema.
r r
r r
r
F dl = rot F S = n rot F S
r
1 r r
F d l = n rot F .
S 0 S
C
lim
38
Primer 8 - Elektrostatiko polje koje ne moe da postoji

y
Neka se elektrostatiko polje menja po zakonu

r
E = kx y , k = Const. Kako je
x
r
rot E =
x
0
y
x
r
E
x
= k z 0 ,
z
0
r
E
z
to znai da postojanje ovakvog elektrostatikog polja nije mogue jer jev rezultat
suprotan injenici da je elektrostatiko polje konzervativno, tj. da je rot E = 0 .
r
Zadatak 8.1 - Odrediti rotor vektora poloaja, r = xx + yy + zz .

Zadatak 8.2 - Odrediti rotor vektora
r
.
r2
Zadatak 8.3 - Izraunati rot (grad ) .
Elektrostatika
39
9 - Energija, potencijal i napon

U gravitacionom polju potencijalna energija tela se odreuje
u odnosu na neki referentni nivo. Za referentni nivo izabran
je nivo mora. Potencijalna energija je zbir energije na
referentnom nivou i rada koji je uloen na podizanje tela.
Time se ukupna energija sistema poveava, a oblik i duina
putanje nisu od znaaja.
W = Gh
h P
r
G
M
Uloeni rad treba uzeti sa negativnim znakom jer se vri
r r
A
=
A
F dl
protiv sila polja. Vrednost integrala je negativna, jer su
M
P
P
vektori sile i puta antiparalelni, i zbir je pozitivan.
Dakle, potencijalna energija nije jednoznano odreena i zavisi od izbora
referentnog nivoa. Energije raunate za razliite referentne nivoe se razlikuju za
aditivnu konstantu.
P
Ako se usvoji da je rad koji je prethodno uloen da bi se telo
r r
AM = F dl
dovelo do referentnog nivoa jednak nuli, ili ako se smatra da
M
je povrina mora na nultoj visini, tada je prvi sabirak jednak
P
nuli pa se za potencijalnu energiju dobija poznat izraz.
r r
1
A
=
E dl
Potpuno ista razmatranja vae za elektrostatiko polje, samo
M
q0
M
to se u elektrostatikom polju ne pomera masa ve probno
naelektrisanje. Referentna taka je najee u beskonanosti.
A = q
Potencijal neke take u elektrostatikom polju je brojno
rP
r r r
jednak radu koji izvre sile polja pomerajui pozitivno
r
jedinino naelektrisanje iz te take do referentne take. ( r ) = E ( r ) dl
r
Elektrostatiko polje je potencijalno polje.
Jedinica za potencijal je volt sa oznakom V (Alessandro

Volta, 1745-1827). Odavde sledi i jedinica za elektrino
polje koja se u praksi najee i koristi,
[] = [A] = J = N m = V ,
[q] C C
N V
=
.
C m
Razlika potencijala je srazmerna razlici potencijalnih

energija i to je elektrini napon, ili samo napon.
rN
U MN =
r r
E dl
rM
Take na istom potencijalu obrazuju ekvipotencijalne linije i ekvipotencijalne

povrine. Poto je napon izmeu dve take koje pripadaju istoj ekvipotencijalnoj
povrini jednak nuli, na osnovu definicije napona, sledi da je vektor elektrinog
polja uvek normalan na ekvipotencijalnu povrinu. U unutranjosti provodnika
elektrino polje je jednako nuli, to znai da su sve take na istom potencijalu
koji je jednak potenijalu povrine.
40
Primer 9 - Odranje koliine naelektrisanja

Balon (na primer, od sapunice) poluprenika a i male debljine zida a << a , u
odnosu na referentnu taku nalazi se na potencijalu a . Nakon rasprskavanja
balon se pretvara u kapljicu sfernog oblika poluprenika b koja e sadrati istu
koliinu naelektrisanja, q , kao i balon ali e biti na nekom drugom potencijalu
b . Kako je
q 1
q 1
a
a =
i b =
to sledi,
b = a .
40 a
40 b
b
Poto zapremina koju zauzima materijal balona mora biti ista kao i zapremina
koju zauzima materijal kapljice to je
4
4
( a 3 (a a )3 ) = b3 ,
3
3
odakle je mogue izraunati poluprenik novonastale kapljice,
b = ( 3a 2 a 3a a 2 + a 3 ) 1 / 3 .
Kad se zanemare stepeni vieg reda male veliine a za potencijal kapljice se
dobija
a
b = a
.
2
( 3a a) 1 / 3
Zadatak 9.1 - Dve provodne sfere iji su poluprenici a < b povezane su provodnikom
zanemarljive debljine ija je duina znatno vea od oba poluprenika, R >> a, b . Ako je
ceo sistem naelektrisan koliinom naelektrisanja q = qa + qb odrediti silu istezanja
provodnika na kome je koliina naelektrisanja zanemarljiva
Zadatak 9.2 - Odrediti potencijal koji stvara nit duine L koja je ravnomerno
naelektrisana podunom gustinom naelektrisanja q . Potencijal odrediti u taki u ravni
simetrije.
Zadatak 9.3 - Poduno naelektrisanje q ima oblik polukrunice poluprenika a .
Odrediti potencijal take u centru.
Zadatak 9.4 - Kruna ploa poluprenika a ravnomerno je naelektrisana povrinskom
gustinom naelektrisanja . Odrediti potencijal u takama koje pripadaju vertikalnoj osi
ploe.
Zadatak 9.5 - 2 N jednakih po koliini takastih naelektrisanja pravilno je rasporeeno
po obimu zamiljene krunice poluprenika a . Odrediti potencijal u centru krunice
a) ako su naelektrisanja istog znaka,
b) ako se znak naelektrisanja naizmenino menja.
Elektrostatika
41
10 - Gradijent potencijala
Potencijal je definisan kao krivolinijski integral
vektora elektrinog polja. Obrnuto, elektrino
polje je izvod funkcije koja opisuje potencijal.
Kako je izvod konstante jednak nuli, sledi da
su funkcije 1 i 2 = 1 + C potpuno ravnopravne jer jednoznano opisuju elektrino
polje.
Potencijal takastog naelektrisanja u taki M
u odnosu na referentnu taku P je
r
rP
rP
P
r r
dr
q
r dl
q
= E dl =
=
2
4 0 r r
4 0 r r 2
M
r
E
r
dr
P
N
s
E
q 1 1

40 r rP
r
dl
Ekvipotencijalne povrine su koncentrine

sfere u ijem se zajednikom centru nalazi
takasto naelektrisanje.
t M + d
M
M d
Za referntnu taku u beskonanoti, rP , nulta ekvipotencijala je sfera

beskonanog poluprenika. Meutim, pri elektrinim merenjima najee se
smatra da je povrina zemlje na nultom potencijalu. Za take M i N koje su na
beskonano malom rastojanju je
r r
N = M + d, d = N M = E dl
U Descartesovom koordinatnom sistemu je
r
r
E = E x x + E y y + E z z , dl = dx x + dy y + dz z , d = Exdx E y dy Ez dz
r
r

x +
y +
z , E = grad
dx +
dy +
dz , E =
z
y
x
y
z
x
r d
Kako je d totalni diferencijal skalarne d d
n l = grad l
cos( n , l ) =
=
funkcije od tri promenljive, sledi:
dn
dl dn
d =
Elektrino polje je degradijent

elektrinog skalar potencijala.
E = grad = n
n
Brzina promene skalarne veliine du pravca zavisi od tog pravca. Najvea brzina promene je u pravcu koji je normalan na ekviskalarnu povrinu i jednaka nuli
kad je taj pravac neka od tangenti na ekviskalarnu povrinu. Gradijent skalarne
funkcije je prostorni izvod.
42
Primer 10 - Odreivanje polja iz potencijala

Dva jednaka takasta naelektrisanja + q
nalaze se na meusobnom rastojanju 2a .
Potrebno je odrediti elektrino polje u
takama koje pripadaju osi simetrije, y .
Potencijal u bilo kojoj taki M (0, y ) je zbir
potencijala koje stvara svako od takastih
naelektrisanja,
( y ) =
r
E
y
+q
R
+q
2q 1
q
1
.
=
2
4 0 R 2 0 (a + y 2 )1 / 2
Elektrino polje je jednako degradijentu potencijala,

r

E = grad =
x +
y +
z .
z
x
y
Poto je potencijal funkcija koja zavisi samo od jedne koordinate y , to sledi

r
q
y
E = grad =
y =
y .
2
2 0 (a + y 2 ) 3 / 2
y
Obrnuto, elektrini skalar potencijal iz elektrinog polja se dobija kao
r r
= E dy =
q
2 0
y dy
q
1
=
2
2 3/ 2
2
2 0 (a + y 2 )1 / 2
(a + y )
=
y
q
1
2
2 0 (a + y 2 )1 / 2
Zadatak 10.1 Ako je R = ( x x) 2 + ( y y) 2 + ( z z ) 2

takama M ( x, y, z ) i M ( x, y, z ) .
izraunati
grad R
Zadatak 10.2 Ako je R = ( x x) 2 + ( y y ) 2 + ( z z ) 2
izraunati
grad
1
R
takama M ( x, y, z ) i M ( x, y, z ) .
Elektrostatika
43
11 - Helmholtz, Poisson i Laplace

Elektrini skalar potencijal nije jednoznano odreen jer zavisi od izbora
referentne take. Meutim, elektrino polje, kao izvod potencijala, i pored toga je
jednoznano.
Prema Helmholtzovoj teoremi vektorska
funkcija je jednoznano odreena ako njena
vrednost u beskonanosti tei nuli najmanje
kao 1 / r 2 i ako su u svim takama iz oblasti
definisanosti poznati prostorni izvodi.
Elektrostatiko polje je jednoznano odreeno
jer su ispunjeni svi uslovi teoreme koja je ovde
prikazana bez dokaza.
r r
1
lim E (r ) = lim n = 0, n > 1
r
r r
r r
lim E ( r ) = 0
r
r
r r
( r )
div E ( r ) =
0
Diferencijalni oblik Gaussovog zakona i injenica da je elektrino polje odreeno

kao degradijent potencijala dovode do parcijalnih diferencijalnih jednaina
drugog reda koje su poznate kao Poissonova (Denis Poisson, 1781-1847) i
Laplaceova (Pierre Simon Laplace 1749-1827), za 0 i = 0 respektivno.
r
div E =
0
div (grad ) =
r
E = grad
div (grad ) = 0
Izraz div (grad ) je prostorni izvod drugog reda i nazivan je laplasien skalarne
funkcije . Diferenciranja drugog reda primenjuju se prema tabeli koja sledi.
skalarno polje
Operator
grad
r
vektorsko polje E
div
rot
r
grad (div E )
grad
div
div(grad)
r
div (rot E ) = 0
rot
rot (grad ) = 0
r
rot (rot E )
44
12 - Greenovi identiteti
r
Za proizvoljnu vektorsku funkciju E koja je zajedno sa svojim prvim izvodima
neprekidna u delu prostora V koji je ogranien zatvorenom povrinom S vai
teorema divergencije ili teorema Ostrogradskyog.
r r
r
E dS = div E dV
Neka su i skalarne funkcije iji su prvi i drugi izvodi neprekidni u

posmatranoj oblasti i neka je
r
E = grad ,
tada iz teoreme divergencije sledi identitet
r
grad dS = div ( grad ) dV .
Kako je
div ( grad ) = grad grad + div (grad )
sledi prvi Greenov identitet
dS = grad dS = (grad grad + div (grad ) ) dV

n
S
V
Ako funkcije i zamene mesta dobija se
dS = grad dS = (grad grad + div (grad ) ) dV .

n
S
V
Oduzimanjem poslednja dva identiteta dobija se drugi Greenov identitet,

poznatiji kao Greenova teorema ili teorema Green-Ostrogradskyog.
( grad grad ) dS = ( div (grad ) div (grad )) dV

S
n n dS = ( div (grad ) div (grad )) dV

S
Elektrostatika
45
13 - Reenje Laplaceove i Poissonove jednaine

Svaka funkcija koja je u datoj oblasti neprekidna i
koja ima neprekidne izvode prvog i drugog reda i
M
S
koja zadovoljava Laplaceovu jednainu je
S r
harmonijska funkcija. Elektrini skalar potencijal je
n
r
R
harmonijska funkcija. Ako je r vektor poloaja
M
r
V
take izvora i r vektor poloaja take u polju,
r
r r r
n
r
R = r r ' , tada funkcija = 1 / R zadovoljava
r
O
r
Laplaceovu jednainu u svim takama osim u taki
r r
izvora, r = r . Dokaz je jednostavan:
r
rr
r r
R
1
1
1
1
RR
div (grad ) = div 3 = 3 div R R grad 3 = 3 3 + 3 5 = 0 .

R
R
R
R
R
R
Neka je funkcija elektrini skalar potencijal koji zadovoljava Poissonovu
jednainu i funkcija koja zadovoljava Laplaceovu jednainu i uslove pod kojima su izvedeni Greenovi identiteti, u svim takama osim u taki R = 0 koju je
potrebno iskljuiti iz dela zapremine, na primer sfernom povrinom S poluprenika a . Opte reenje Poissonove jednaine sledi iz Greenove teoreme.
S +S
dS =
n
n
div
(grad
)
div
(grad
)
dV
14243
14243
/ 0
0
1
1
dS
n R
R n
S +S
1
= R dV
0 V
Neka se povrina S uveava, na primer

1 1 dS = 0
kao sfera, po zakonu R 2 . Podintegralna lim

n R
funkcija istovremeno opada bar kao 1 / R 3 R S R n
tako da integral po ovoj povrini iezava.
Na povrini sfere S je R = a i / n = / R , jer je normala na tu povrinu
usmerena ka centru sfere. Ako se za potencijal i izvod potencijala u pravcu
radijusa usvoje srednje vrednosti, ceo izraz ide ispred znaka integrala, pa sledi
lim
a 0
a R a
1 1
dS = lim
+ 2 4a 2 = 4
a
a R a
Konano reenje Poissonove jednaine je na

osnovu Helhomltzove teoreme jednoznano.
(r ) =
1
( r )
dV
40 V r r
46
14 - Provodnici
Kad se provodno telo naelektrie, usled dejstva odbojnih elektrostatikih sila
dolazi do rasporeivanja naelektrisanja po povrini tela. U unutranjosti
provodnika nema slobodnih naelektrisanja i elektrino polje je jednako nuli. Zato
je svejedno da li je provodnik masivan ili upalj. uplje provodno telo, za
unutranjost, predstavlja savrenu zatitu od spoljanjeg elektrostatikog polja.
Na povrini provodnika tangencijalna komponenta elektrinog polja je jednaka nuli. U suprotnom bi bilo stalnog
kretanja naelektrisanja i nikada ne bila postignuta
ravnotea. Normalna komponenta elektrinog polja je
jednaka koliniku povrinske gustine naelektrisanja i
dielektrine konstante. Sve take na povrini provodnika
su na istom potencijalu. To je ekvipotencijalna povrina.
r
Et = E x n = 0
r
En = E n =
0
U=
1
40
r dS
S
Kad se provodnik unese u elektrostatiko polje pod dejstvom polja dolazi do

kratkotrajnog kretanja elektrona u provodniku koje traje sve do uspostavljanja
novog ravnotenog stanja. Naelektrisanja e biti rasporeena tako da uslovi
elektrostatike ravnotee budu obezbeeni. Nova raspodela naelektrisanja na
provodniku koji je unet u elektrostatiko polje je nazvana elektrostatika
indukcija ili influencija.
+++
_ _
_
Pre unoenja u polje
Posle unoenja u polje
E =0
Detalj povrine
Ako se naelektrisano telo unese u unutranjost upljeg provodnog nenaelektrisanog tela na unutranjoj povrini upljeg tela e se pojaviti naelektrisanja
suprotnog znaka koja e biti rasporeena tako da budu ispunjeni uslovi
elektrostatike ravnotee.
Poto je uplje telo prethodno bilo nenaelektrisano na
spoljanoj povrini e biti rasporeena naelektrisanja
jednaka po znaku i koliini onom koje je u telo uneto
i to bez obzira na oblike i meusobni poloaj tela.
Ovakav eksperiment je izveo Faraday pa je pojava
naelektrisanja na spoljanjoj povrini nenaelektrisanog tela koje obuhvata neku koliinu naelektrisanja poznata kao efekat Faradayevog pehara.
+
+
+
+
Elektrostatika
47
Primer 14.1 - Dve paralelne ravni

Dve neograniene ravni na rastojanju d
prikljuene su na napon U . Raspodela
potencijala odreena je reenjem Laplaceove
jednaine koje zadovoljava granine uslove
na povrinama ravni.
y=d
y=0
=U
r
E
=0
U Descartesovom koordinatnom sistemu potencijal

d 2
zavisi samo od jedne koordinate, na primer y , pa
=0
dy 2
Laplaceova jednaina ima samo jedan sabirak.
Reenje je linearna funkcija od y koordinate.
( y ) = C1 y + C2
Iz graninog uslova ( y = 0) = 0 se dobija
C2 = 0
Iz graninog uslova ( y = d ) = U se dobija
C1 =
Konano reenje je
=U
Elektrino polje je degradijent potencijala i usmereno

je od ravni na viem potencijalu ka ravni na niem
potencijalu.
U
d
y
d
r
d
U
E=
y = y
dy
d
U
E=
d
Ako su ravni konanih dimenzija i imaju povrinu S

onda iz Gaussovog zakona sledi izraz za jainu
elektrinog polja.
E=
Poreenjem poslednja dva izraza se dobija
U
q
=
d 0 S
q
0 S
Odavde sledi odnos q / U koji je za dati sistem

q
S
= 0 = Const.
konstantan. Kasnije e biti pokazano da je taj odnos
U
d
kapacitivnost, u ovom sluaju ravnog kondenzatora.
48
Primer 14.2 - Koaksijalni vod

Dva neogranieno duga koaksijalana cilindra
poluprenika a i b prikljuena su na napon U .
Raspodela potencijala odreena je reenjem
Laplaceove jednaine koje zadovoljava granine
uslove na elektrodama.
= 0 , ( a) = U i (b) = 0 .
U polarno-cilindrinom koordinatnom sistemu (videti
prilog) potencijal zavisi samo od radijalne koordinate
r , pa Laplaceova jednaina ima samo jedan sabirak.
Izraz u zagradi mora da bude jednak konstanti, pa se
posle integracije dobija opte reenje.
Zadovoljavanjem graninih uslova se dobija sistem
od dve linearne jednaine iz koji se odreuju
konstante integracije.
Zamenom vrednosti za konstante u opte reenje
dobija se izraz za raspodelu potencijala.
=0
d d
r
=0
dr d r
(r ) = C1 ln r + C 2
U =C 1ln a + C 2
0 =C 1ln b + C 2
Elektrino polje je odreeno kao negativan izvod

potencijala u pravcu normale,
Izraz za elektrino polje se dobija i direktnom

primenom Gaussovog zakona u integralnom obliku.
Odavde je potencijal odreen kao linijski integral

vektora elektrinog polja.
Napon izmeu elektroda se dobija kada je rastojanje

jednako polupreniku spoljanje elektrode.
Odnos q / U je za dati sistem konstantan. Kasnije e

biti pokazano da je taj odnos poduna kapacitivnost.
Najvea jaina elektrinog polja je na spoljanjoj

strani unutranje elektrode.
Poluprenik unutranjeg provodnika je mogue

dimenzionisati tako da ta vrednost bude najmanja.
Iz nule prvog izvoda se dobija uslov za minimum
maksimuma jaine elektrinog polja.
Tako se dobija i najmanja mogua vrednost jaine
elektrinog polja u koaksijalnom vodu za zadati
napon.
ln(r / b)
ln(b / a )
r
U
r
E=
ln(b / a ) r
r
q r
E=
2 0 r
q
r
=
ln
2 0 a
q
b
U=
ln
2 0 a
2 0
q
C = =
U ln(b / a)
U
1
E max =
ln(b / a) a
dE max
=0
da
= U
b/a = e
E max min = e
U U
=
b a
Za r < a i r > b polje je jednako nuli, to se lako vidi iz Gaussovog zakona.
Elektrostatika
49
Primer 14.3 - Koncentrine sfere

Dve koncentrine sfere prikljuene su na napon U . Raspodela potencijala
odreena je reenjem Laplaceove jednaine koje zadovoljava granine uslove na
elektrodama, = 0 , ( a) = U i (b) = 0 .
U sfernom koordinatnom sistemu (videti prilog)
potencijal zavisi samo od radijalne koordinate r , pa
Laplaceova jednaina ima samo jedan sabirak.
Izraz u zagradi mora da bude jednak konstanti, pa
se posle integracije dobija opte reenje.

Zadovoljavanjem graninih uslova se dobija sistem
od dve linearne jednaine ijim reenjem su
odreene konstante integracije.
Zamenom vrednosti za konstante u opte reenje

dobija se izraz za raspodelu potencijala.
Elektrino polje je odreeno kao negativan izvod

potencijala u pravcu normale,
Izraz za elektrino polje se dobija i direktnom
primenom Gaussovog zakona u integralnom
obliku.
Odavde je napon izmeu sfere odreen kao linijski
integral vektora elektrinog polja.
d 2 d
r
=0
d r dr
1
+ C2
r
1
U = C1 + C2
a
1
0 = C1 + C2
b
= C1
=U
ab 1 1

bar b
r
ab 1
E =U
r
b a r2
r
q 1
E=
r
40 r 2
1 1

a b
ab
C = 4 0
ba
b
Emax = U
a (b a )
U=
q
40
Odnos q / U je za dati sistem konstantan. Kasnije
e biti pokazano da je taj odnos kapacitivnost.

Najvea jaina elektrinog polja je na spoljanjoj
strani unutranje elektrode.

Najvea jaina elektrinog polja bie najmanja ako
2U 4U
=
spoljanja elektroda ima dva puta vei poluprenik Emax min =
a
a
od unutranje (videti prethodni primer).
Za r < a i r > b polje je jednako nuli, to se lako vidi iz Gaussovog zakona.
Kada se poluprenik spoljanje elektrode neogranieno uveava, b ,
sistem dve koncentrine sfere degenerie u jednu usamljenu sferu.
=U
a
r
Usamljena naelektrisana sfera

r
r
q 1
a
E=
r
E = U 2 r
2
4
r
0 r
C = 40 a
50
15 - Elektrina indukcija
Na osnovu rezultata Faradayevog eksperimenta i ideje
o elektrinom polju Maxwell (James Clarck Maxwell,
1831-1879) je smatrao da je unoenje naelektrisanja u
neku zapreminu praeno izlaznim pomeranjem iste
koliine naelektrisanja kroz povrinu kojom je ta
zapremina ograniena. ta vie ta povrina moe biti
zamiljena, pa tako i dolazi do uspostavljanja elektrinog polja u celom prostoru.
Razraujui ovu ideju Maxwell je uveo vektor
r
elektrinog pomeraja ili vektor elektrine indukcije, D .
r
Vektor D ima prirodu povrinske gustine naelektrisanja
i intenzitet mu je brojno jednak koliini naelektrisanja
koja se pomeri kroz jedininu povrinu koja je
normalna na pravac pomeranja.
r
r
D = 0 E
[D] =
C2 N
C
= 2
2 C
Nm
m
r
r
U vakuumu vektori E i D su kolinearni pa uvoenje jo jednog vektora na prvi
pogled izgleda suvino. Divergencija vektora elektrine indukcije je
r
r
r
r
div D = div ( 0 E ) = 0 div E =

div D =
gde je zapremenska gustina slobodnih naelektrisanja. U materijalnim
sredinama pojavie se i vezana naelektrisanja koja su izvor elektrinog polja ali
nisu izvor polja elektrine indukcije, i to je sutinska razlika izmeu ovih
veliina. Matematiku formulaciju uticaja sredine u kojoj postoji elektrino polje
je dao Maxwell. Zato se vrlo esto za teoriju elektromagnetnih polja kae
Faraday-Maxwellova teorija.
"Pre nego to sam zapoeo izuavanje elektriciteta reio sam da ne itam matematiku o tome dok ne proitam Faradayeva Eksperimentalna istraivanja
elektriciteta. Bio sam svestan da se pretpostavljalo da postoji razlika izmeu
Faradayevog naina shvatanja pojava i naina matematiara, tako da ni on ni oni
nisu bili zadovoljni jezikom onog drugog. "Kad sam preveo, ono to sam smatrao
Faradayevom idejom, u matematiku formu, naao sam da se rezultati dva
metoda uglavnom podudaraju tako da se iste pojave mogu objasniti i isti zakoni
delovanja mogu izvesti i jednim i drugim metodom." ... "Faraday je svojim
misaonim okom video linije sila kako proimaju ceo prostor tamo gde su
matematiari videli centre sila koje deluju iz daleka. Faraday je video medijum
tamo gde oni nisu videli nita sem odstojanja. Faraday je traio sedite fenomena
u realnim delovanjima koja se prostiru kroz medijum, dok su se oni zadovoljili da
ga nau u dejstvu na daljinu kojem su podvrgnuti elektrini fluidi."
Elektrostatika
51
16 - Kapacitivnost
Elektrina kapacitivnost ili samo kapacitivnost je sposobnost tela da zadri
naelektrisanja. Svako telo koje moe da se naelektrie ima svojstvo
kapacitivnosti.
Za usamljeno provodno telo kapacitivnost se esto naziva
q
C=
sopstvena kapacitivnost i jednaka je koliniku koliine
naelektrisanja i potencijala provodnika.

Kapacitivnost je brojno jednaka koliini naelektrisanja koje je potrebna da bi
provodnik sa nultog potencijala bio doveden na jedinini potencijal u odnosu na
referentne take. Kapacitivnost je za dato telo konstantna.
U sistemu jedinica SI, jedinica za kapacitivnost je farad i ima
[C ] = C = F
oznaku F po Michaelu Faradayu.
V
Iz izraza za kapacitivnost provodne sfere sledi:
r
q r
Farad je velika jedinica i tek sfera polupreika od devet
E=
miliona kilometara ima kapacitivnost od jednog farada.
40 r 2
Kapacitivnost dela provodnika je manja od kapacitivnosti
q 1
=
celog provodnika.
40 a
Kapacitivnost je dimenziono duina.
Latinska re capacitas sa znaenjem "prostor u kome ima
C = 40 a
mesta za mnogo stvari" je usvojena za elektrinu veliinu.
F
Jedinica za dielektrinu konstantu koja je u upotrebi je
[ 0 ] =
farad po metru.
m
Kad provodno telo nije usamljeno potencijali tela zavise od koliina
naelektrisanja na svim telima. Vai i obrnuto, potencijal posmatranog tela zavisi
od naelektrisanja na tom telu ali i od naelektrisanja na susednim telima. Dakle,
mogue je napisati dva sistema jednaina.
Nepoznata naelektrisanja
Nepoznati potencijali
Primer:
1 = a11 q1 + a12 q2
q1 = b11 1 + b12 2
Meusobni
2 = a21 q1 + a22 q2
q2 = b21 1 + b22 2
uticaj
dva tela
b - koeficijenti indukcije
a - potencijalni koefeicijenti
ij
ij
Oigledno koeficijenti bij imaju prirodu kapacitivnosti. Da bi se izbegla

protivurenost izmeu njihove prirode i negativnog znaka koji se javlja kod
meusobnih koeficijenata, prethodni sistem jednaina je potrebno napisati u
obliku koji ima i svoje fiziko znaenje.
Sada su koeficijenti delimine kapacitivnosti. Sa
jednakim indeksima su sopstvene, a sa razliitim
indeksima su meusobne kapacitivnosti.
q1 = C11 1 + C12 (1 2 )
q2 = C21 (2 1 ) + C22 2
Ako se jednaine podele dielektrinom konstantom tada one predstavljaju

raspodelu fluksa u sistemu.
52
Primer 16 - Obrtni elipsoid, sfera, cilindar i disk

Usamljeno linijsko naelektrisanje duine 2c je ravnomerno naelektrisano
podunom gustinom naelektrisanja q . U nekoj taki polja potencijal u odnosu
na take u beskonanosti je
c
q
x + c + ( x + c) 2 + y 2
,
ln
2
2
2
2
4
c
+
x
c
+
y
0
(
)
(
x
x
)
+
y
c
gde je integral reen smenom x x = y sh t , dx = y ch t . Ekvipotencijalne
povrine se dobijaju iz uslova = const. ili
q
40
dx
x + c + ( x + c) 2 + y 2
x c + ( x c) 2 + y 2
tj.
= const.
ili prema oznakama sa slike

r1 + x + c
=k
r2 + x c
r
r1
r
r2
x
a
Takoe, sa iste slike je oigledno

y 2 = r12 ( x + c) 2
i
y 2 = r22 ( x c) 2 ,
odakle sledi
r ( x c)
r1 + ( x + c) r2 ( x c)
= k . Iz prvog i poslednjeg
to znai da je i 2
=
r1 ( x + c)
r2 + ( x c) r1 ( x + c)
odnosa se dobija r1 = k r2 + k( x c) ( x + c) , r2 = k r1 k( x + c) + ( x c) ,
k+ 1
pa je r1 + r2 = 2c
= const. Ekvipotencijalne povrine su rotacioni elipsoidi
k1
ije su ie u takama na krajevima linijskog naelektrisanja. Prema tome svaki
rotacioni elipsoid ija se povrina poklapa sa nekom od ekvipotencijalnih
povrina i koji je naelektrisan koliinom naelektrisanja q = 2c q je na
potencijalu koji je jednak potencijalu bilo koje take koja pripada toj povrini. Na
primer, za elipsoid ije su poluose a i b , a ekscentricet c 2 = a 2 b 2 , i za taku
x = a, y = 0 , iz izraza za potencijal bilo koje take u polju sledi
=
q 1 a+c
80c
q
C= =
ln
80 c a c
ln a + c
ac
a2 b2
ili C = 40
a + a2 b2
b
Iz izraza za kapacitivnost obrtnog elipsoida sledi izraz za kapacitivnost sfere
poluprenika a , tj. za c 0 tj. b a sledi C = 40 a ; Za a = 0 se dobija
kapacitivnost diska poluprenika b , tj. C = 8 0b . Takoe je mogue dobiti
pribline izraze za kapacitivnost veoma izduenog rotacionog elipsoida oblika
olovke ili kapacitivnost krunog cilindra oblika olovke.
ln
Elektrostatika
53
17 - Uoptenje pojma kapacitivnosti - kondenzator

Za sistem od dva naelektrisana tela mogua su
dva sluaja. U nesimetrinom sluaju su potencijali tela jednaki. Reavanjem poslednjeg sistema jednaina (lekcija 16) sledi da kapacitivnost
izmeu tela ne postoji (u elektrostatikom smislu
to je samo jedno provodno telo), ali postoji kapacitivnost tela prema takama na nultom potencijalu. Ekvivalentna kapacitivnost je paralelna
veza deliminih sopstvenih kapacitivnosti.
Q = q1 + q2 = (C11 + C22 ) U = C U
U simetrinom sluaju je
q1= q2 = q i 1 2 = U .
Ovakav sistem od dva provodna naelektrisana tela
je nazvan kondenzator jer u elektrostatici
naelektrisanja ne naputaju elektrino odvojena
naelektrisana tela i na njima se skupljalju (zgunjavaju) tj. kondenzuju.
1 = U = 2
q1
q2
C11
C22
=0
C11
C 22
C12 = C21
1
q1
q2
C11
C22
=0
1
2
C11
C12
C 22
Ako se jednaine poslednjeg sistema saberu sledi veza iz koje je oigledno da su

potencijali tela suprotnog znaka. Kad se dolo do saznanja o elektrinoj struji,
provodna tela su nazvana elektrodama. Faraday je pri prouavanju elektrolize
pozitivnu elektrodu nazvao anoda, a negativnu elektrodu katoda. Ako se prva
jednaina pomnoi sa C22 , a druga sa C11 , pa se zatim od prve jednaine oduzme
druga, i imajui u vidu da je C12 = C21 = C , sledi da je
C C
Q = q = C12 + 11 22 U = (C + C p ) U
C11 + C22
Prvi sabirak je kapacitivnost kondenzatora. Drugi sabirak je ukupna kapacitivnost

oba tela prema takama koje su na nultom potencijalu. Sopstvene delimine
kapacitivnosti su, preko take nultog potencijala u serijskoj ili rednoj vezi. U
elektrotehnici sopstvene delimine kapacitivnosti vrlo esto stvaraju neeljena
dejstva i zato su nazvane parazitne kapacitivnosti. Ako su dimenzije elektroda i
njihovo meusobno rastojanje znatno manje od rastojanja do taaka koje su na
nultom potencijalu tada su parazitne kapacitivnosti zanemarljive u odnosu na
kapacitivnost kondenzatora. Meutim, mogue je postii potpunu nezavisnost
elektrodnog sistema od rasporeda ostalih tela. To se postie stavljanjem
elektrodnog sistema u metalni oklop. Oklapanje elektrodnog sistema predstavlja
savrenu elektrostatiku zatitu. Isti je sluaj i kad jedna elektroda obuhvata
drugu, na primer sferni kondenzator ili koaksijalni vod.
54
Primer 17 - Kapacitivnost kondenzatora

Za elementarne geometrije elektroda (ravna, cilindrina, sferna) izrazi za jainu
elektrinog polja i raspodelu potencijala su izvedeni u ranijim lekcijama i to
primenom Gaussovog zakona i reavanjem Laplaceove jednaine. Iz tih izraza se
jednostavno dobijaju i izrazi za kapacitivnost odgovarajuih kondenzatora.
Ravan kondenzator
E=
U=
Cilindrini kondenzator
q 1
E=
2 0 r
E=
q
b
ln
20 a
q
d=
d
0
0 S
U=
q
S
= 0
U
d
C =
C=
Sferni kondenzator
q ba
40 ab
U=
20
ln (b / a )
q 1
4 0 r 2
C = 40
ab
ba
Iz izraza za kapacitivnost sfernog kondenzatora se dobija i

kapacitivnost usamljene sfere ako se pusti da b .
C = 40 a
Iz kapacitivnosti usamljenog elipsoida se dobija isti rezultat,

ali se dobija i kapacitivnost krunog diska poluprenika a .
C = 8 0 a
Neka u kondenzatoru postoji neutralna elektroda tj.

elektroda koja nije prikljuena na neki napon a koja kondenzator deli na dva dela. Primena Gaussovog zakona
pokazuje da je u oba dela kondenzatora elektrino polje
istog pravca, smera i jaine jer je zamiljenom zatvorenim
povrinom S 0 uvek obuhvaena ista koliina naelektrisanja. Meutim, napon u kondenzatoru je podeljen.
U E d E d1 + E d 2
d1 + d 2
d
d
=
=
=
= 1 + 2
q
q
S
0 S
0 S 0 S
S0
d1
d2
1
1
1
=
+
C C1 C2
Dobijena je formula za ekvivalentnu kapacitivnost redne veze dva kondenzatora.

Neutralna elektroda ne menja kapacitivnost kondenzatora (videti primer 18).
Zadatak 17.1 - Proceniti kapacitivnosti usamljenih elektroda oblika kvadrata i
oblika kocke kao srednju vrednost upisanih i opisanih krugova, odnosno sfera.
Zadatak 17.2 - Kondenzatorska kaskada se sastoji od
n jednakih elija, kao to je to prikazano na slici.
Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost beskonane
kaskade. Pretpostaviti da se ekvivalentna kapacitivnost
ne menja ako se izostavi jedan kondenzator.
.
C
Ce
C1
C2
C
Cn
Elektrostatika
55

Energija elektrostatikog sistema je brojno jednaka
radu koji je uloen za naelektrisavanje tog sistema.
Neka sistem sadri samo jedno telo koje se nalazi
na potencijalu . Dovoenjem koliine naelektrisanja dq od referentne take do tela izvri se
elementarni rad i za istu brojnu vrednost se uveava i energija. Na kraju procesa je
q
=0
dq
dq
dq
dq
1
1 q2 1
W = dq =
q dq =
= q
C0
2 C 2
0
U polju koje stvara sistem od N naelektrisanih

1 N
1
qi i +
dV
tela izmeu kojih postoji zapreminska gustina W =
2 i =1
2V
naelektrisanja izraz za energiju postaje uproen.
Energiju je mogue izraziti i preko jaine
1
2
elektrinog polja (detaljno izvoenje izraza je ovde W = 0 E dV
2 V
izostavljeno, videti 29).
Oba izraza za energiju su potpuno ravnopravna u pogledu izraunavanja, ali
drugi izraz ima fiziko tumaenje. Energija je lokalizovana u polju. Za energiju
koja je sadrana u polju ravnog kondenzatora na oba naina se dobija isti rezultat,
W=
1
2
i i
i =1
1
1
1
= (q1 q2 ) = qU = CU 2 ,
2
2
2
1
1 U2
1
W = 0 E 2 dV = 0 2 Sd = CU 2 .
2 V
2 d
2
Ako se u elektrostatiko polje unese nenaelektrisano telo ili telo na nultom

potencijalu tada se energija lokalizovana u polju menja.
Energija se poveava ako potencijali ostaju nepromenjeni (izvor napajanja je
stalno prikljuen),
1
W = W2 W1 = U 2 (C C12 ) > 0, U = const.
2
Energija se smanjuje ako koliine naelektrisanja ostaju nepromenjene (izvor
napajanja je pre unoenja novog tela iskljuen),
W = W2 W1 =
1 2 1
1
q
< 0, q = const.
2 C C12
Thompsonova teorema (ovde bez dokaza) - Raspodela naelektrisanja na

provodnim telima je uvek takva da je energija u polju minimalna.
56
Primer 18 - Promena energije u ravnom kondenzatoru

Ravan kondenzator sainjen od pravougaonih elektroda povrina S0 koje se
nalaze na meusobnom rastojanju d 0 i prikljuen je na izvor napajanja U 0 . Kad
se paralelno sa elektrodama u polje kondenzatora jednim delom unese neutralna
provodna ravan doi e do promene energije.
Pre unoenja neutralne elektrode kondenzator je imao kapacitivnost C0 i energija
sadrana u polju je bila W0 .
C0 = 0
S0
, S0 = la ,
d0
W0 =
1
1 q02 1
C0U 02 =
= q0U 0 .
2
2 C0 2
Posle unoenja neutralne elektrode ekvivalentan sistem se sastoji od meovite

veze tri kondenzatora ije su kapacitvnosti (videti sliku) i ekvivalentna
kapacitivnost sledee:
C1 = 0
.
(l x )a x
= 1 C0 ,
d0
C2 = 0
xa
2x
=
C0 ,
d0 / 2 l
Ce = C1 +
q0
d0
C1
q0
l-x
C 2C 2
= C0 .
C2 + C2
l-x
C2
C2
Kako je kondenzator stalno prikljuen na izvor napajanja energija ostaje

nepromenjena, jer je i ekvivalentna kapacitivnost jednaka poetnoj, to je u
suprotnosti sa poznatim rezultatom da je moralo doi do promene energije. Prvo,
pri proraunu su zanemareni efekti krajeva a unoenjem nove elektrode ovi efekti
se poveavaju. Drugo, uneta elektroda zauzima zapreminu u kojoj je prethodno
postojalo polje, to je takoe zanemareno. Sa elektrodom konane debljine dobija
se rezultat koji je u saglasnosti sa poznatim. Neka elektroda koja se unosi u polje
ima debljinu d = d 0 / n, n > 1 . Sada je:
x
C1 = 1 C0 ,
l
C2 =
2x n
C0 ,
l n 1
x 1
Ce = 1 +
C0 > C0 .
l n 1
Ako je kondenzator stalno prikljuen na izvor napajanja,

napon ostaje isti, ekvivalentna kapacitivnost je vea i
energija se poveava.
W=
Ako je kondenzator iskljuen sa izvora napajanja, koliine

naelektrisanja ostaju iste, ekvivalentna kapacitivnost je
vea, a energija se smanjuje.
1 q02
< W0
W =
2 Ce
1
CeU 02 > W0
2
Elektrostatika
57
19 - Energija i sila
U nekim sluajevima je mogue odrediti rezultantnu silu i rezultantne momente
na osnovu poznate ukupne energije elektrostatikog sistema. Metod je poznat kao
metod virtuelnih pomeraja i zasnovan je na zakonu o odranju energije.
Pomeraji koji su mogui ali nisu i ostvareni (zamiljeni pomeraji) daju mogunost za odreivanje
rezultantnih sila i momenata. Ako neko telo u
elektrostatikom sistemu izvri virtuelni pomeraj
energija elektrostatikog sistema e se promeniti.
2 q2
qn
q1
Ako je pomeraj izveden tako da nije dolo do pretvaranja

energije u neki drugi makroskopski vid, onda je promena
energije dW jednaka izvrenom radu dA . Rad je rezultat delovanja neke uoptene ili generalisane sile f du neke uoptene
ili generalisane koordinate g .
A = f g
f =
A
g
Ako je uoptena koordinata duina tada je f sila, i ako je uoptena koordinata

ugao tada je uoptena sila f momenat.
Pozitivan prirataj energije moe nastati samo na raun uloenog rada koji izvri
spoljanja mehanika sila protiv sila polja (generatori su iskljueni, koliine
naelektrisanja ostaju nepromenjene). Smanjenje energije sistema, ili negativani
prirataj, znai rad sila polja (generatori su ukljueni, potencijali ostaju nepromenjeni i koliine naelektrisanja se menjaju na raun energije generatora).
58
Primer 19 - Obrtni kondenzator

Za merenje napona mogue je iskoristiti kondenzator promenljive kapacitivnosti.
Neka su elektrode kondenzatora oblika krunog iseka poluprenika a .
Kada je jedna od elektroda obrtna a druga nepokretna
kapacitivnost ovog kondenzatora zavisi od povrine
preklapanja S , odnosno od ugla preklapanja i
meuelektrodnog rastojanja d ,
C = 0
S
a 2
= 0
.
d
2d
Kondnzator je prikljuen na nepoznati napon U .

Energija sadrana u polju kondenzatora je , W
Obrtne elektrode
1
1 a2
W = CU 2 = 0 U 2 .
2
4 d
Oigledno, u ovom sluaju je generalisana koordinata
ugao i generalisana sila je moment, tj.
Nepokretne elektrode
W
g , q = const.
W 1 a 2 2
f =
, M =
= 0
U .
4
d
W
+ g , = const.
U ravnotenom stanju ovaj moment je uravnoteen mehanikim putem, obino

momentom spiralne opruge sa linearnom karakteristikom, M = k .
Tako se dobija da je skretanje obrtne elektrode srazmerno
kvadratu napona na koji je kondenzator prikljuen.
U=
2
a
k d
0
Zadatak 19.1 - Odrediti silu izmeu elektroda ravnog kondenzatora pri stalnom
napajanju.
Zadatak 19.2 - Ravan kondenzator ije elektrode su pravougaonog oblika dimenzija a i
b na meusobnom rastojanju d , stalno je prikljuen na izvor napajanja U . Odrediti
silu koja je potrebna da se jedna od elektroda pomeri u pravcu koji je upravan na polje.
Efekat krajeva zanemariti.
Zadatak 19.3 - Jedna elektroda ravnog kondenzatora je nepokretna dok je druga obeena
o oprugu. Kada je kondenzator iskljuen sa izvora napajanja rastojanje izmeu elektroda
je x . Kada se kondenzator prikljui na napon U opruga se istegne za x . Ako je
opruga sa linearnom karakteristikom F = x , odrediti vrednost prikljuenog napona.
Elektrostatika
59
20 - Takasti simetrini elektrini dipol

Kad je rastojanje d izmeu dva takasta
naelektrisanja q i + q znatno manje od
rastojanja bilo kojeg od njih do take u polju
R1 , R2 << d tada je
R1 R2 r
r
R2
i R2 R1 d cos .
Ova dva naelektrisanja ine elektrini dipol

iji je moment
r
r
p = qd .
r
R1
r
r
d
+q
Elektrini potencijal u udaljenim takama je

=
rr
1 pr
q R2 R1
q d cos
.
=
=
40 R2 R1
40 r 2
40 r 3
Elektrino polje je degradijent potencijala. U sfernom koordinatnom sistemu je

r
r
1 p
1
( 2 cos r + sin ) .
E=
E = grad = r
3
4
r
r
r
0
r
Kako je d = d cos r d sin i sin = cos r d to se zamenom dobija
r
E=
1 3 pr cos
p
r 3
4
40
r
r
ili
r
E=
rr r r
1 3 ( pr ) r p
3.
40 r 5
r
Do istog rezultata dolazi se jednostavnije primenom pravila vektorske analize.

rr
rr
rr
rr 3 1 r
pr
1 1
grad 3 = ( pr ) grad 3 + 3 grad ( pr ) = ( pr ) 5 + 3 p ,
r
r
r
r
r
r
gde je iskoriena injenica da je p konstantan vektor. Zamenom u izraz za
elektrino polje se dobija poznati rezultat.
Take u kojima se odreuje potencijal nisu obavezno znatno udaljene od dipola.
U optem sluaju je
q
=
40
2 1 / 2
2 1 / 2
d
d
2
r + z +
r + z 2
Osim u beskonanosti ( r ) potencijal je jednak nuli i u takama koje

pripadaju simetralnoj ravni, jer je = 0 za z = 0 .
Prethodna razmatranja dovode do zakljuaka koji su iskazani kroz tri teoreme
koje su posledica zakona o odranju energije.
60
Primer 20 Dipol, sila, moment

Takasti simetrini elektrini dipol rastojanja izmeu naelektrisanja d nalazi se
u koordinatnom poetku i usmeren je u pravcu z -ose. Na rastojanju z od
koordinatnog poetka je takasto naelektrisanje Q . Nai intenzitet vektora
elektrinog polja u koordinatnom poetku.
r
F1 =
1 Qq
1
Qq
z =
z ,
2
2
40 R1
40
d
z
2
r
1 Qq
1
Qq
F2 =
z =
z .
2
2
40 R2
40
d
z+
2
r r r
Qq
1
1
Qq
2 zd
F = F1 + F2 =
z =
z
2
2
2
2
40
40
d
d
d
d
z
z +
z + z
2
2
2
2
Ako je d << z tada je

r
r Q q 2 zd
r
2Q p
F=
z , odnosno F =
,
40 z 4
40 z 3
r
gde je p = q d z moment dipola. Za elektrino polje i moment se dobija
r
r
r r r
2p
E=
i M = p E = 0 .
3
40 z
Elektrostatika
61
21 - Tri teoreme
Teorema o metalizovanju ekvipotencijalnih povrina. Elektrostatiko polje
ostaje neizmenjeno ako se deo jedne ili vie ekvipotencijalnih povrina zameni
beskonano tankim slojem provodnika jer je i provodnik ekvipotencijalan, a po
teoremi o jednoznanosti reenja Laplaceove ili Poissonove jednaine nee biti
promena ni u jednoj taki polja.
Ako se metalizuje neka zatvorena ekvipotencijalna
povrina na njenoj spoljanjoj strani je naelektrisanje koje

je jednako po koliini i znaku obuhvaenom naelektrisanju.
Na unutranjoj strani je isto toliko naelektrisanje suprotnog
+ + =0 + +
znaka. Ako se metalizuje neka od ekvipotencijalnih povri

na takastog naelektrisanja, dolazi se do zakljuka da je
polje naelektrisane sfere isto kao i polje takastog naelek+
trisanja koje je obuhvaeno sferom (videti: Faradayev
eksperiment sa peharom)
Teorema ekvivalencije. Sve raspodele izvora elektrinog polja, koje u nekom
prostoru stvaraju isto elektrino polje su u odnosu na taj prostor ekvivalentne.
Preciznije, za ekvivalenciju je dovoljno da razliite raspodele naelektrisanja
stvaraju iste tangencijalne komponente vektora elektrinog polja.
Teorema lika u ravnom provodnom ogledalu. To je specijalan sluaj
teoreme ekvivalencije ili teoreme o metalizovanju ekvipotencijalnih povrina. U
delu prostora koji je ogranien beskonanom provodnom ravni na nultom potencijalu postoje izvori elektrinog polja.
Uticaj ravni na raspodelu polja je mogue zameniti likovima izvora polja u odnosu na ravan, tj.
naelektrisanjima koja su suprotnog znaka i koja
su simetrino rasporeena u odnosu na ravan. U
cilindrinom koordinatnom sistemu iji koordinatni poetak pripada provodnoj ravni funkcija
koja opisuje raspodelu potencijala kad je uticaj
ravni zanemaren je 1 (r , z ) . U delu prostora gde
polje realno postoji je:
(r , z ) = 1 (r , z ) 1 (r , z ) ,
(r , z )
z =0
=0,
originali
r
d
r
E0
r
=0
r
E =0
r
d
likovi
(r , z )
r
= 0.
z =0
Da bi funkcija ( r , z ) predstavljala stvarnu raspodelu potencijala u delu prostora

gde izvori polja postoje, potrebno je da budu zadovoljeni granini uslovi. Oba
uslova su oigledno zadovoljena, pa je na osnovu teoreme o jednoznanosti
reenja Laplaceove jednaine funkcija ( r , z ) i jedino mogue reenje.
62
Primer 21.1 - Sila izmeu povrinskog i takastog naelektrisanja

Iznad provodne ravni, koja je naelektrisana povrinskom gustinom naelektrisanaja , na visini h se nalazi takasto naelektrisanje q . Sila koja deluje na
takasto naelektrisanje se sastoji od dve komponente. Prva komponenta, F1 ,
potie od povrinskih naelektrisanja na ravni i moe da bude privlana ili
odbojna,
q > 0
r + q z ,
0
F1 =
.
q z,
q< 0
0
Druga komponenta, F2 , potie od naelektrisanja koja su indukovana prisustvom
takastog naelektrisanja, i dobija se primenom lika u ravnom provodnom
ogledalu, i uvek je privlana,
r
q2
1
q
F2 =
z = i z ,
2
40 (2h )
o
gde je
i =
q 1
.
4 (2h )2
Za ukupnu silu se dobija

q
r + ( i ) z , q > 0
0
.
F =
q
( + i ) z, q < 0
0
Kad su naelektrisanja suprotnog znaka, q < 0 , sila je uvek privlana i orijentisana ka ravni. Kad su naelektrisanja istog znaka, q > 0 , mogua su tri sluaja.
> i
= i
< i
Sila je odbojna.
Sila je jednaka nuli i takasto naelektrisanje se nalazi u stanju
labilne ravnotee.
Sila je privlana i pored injenice da su naelektrisanja istog
znaka.
Poslednja dva sluaja nisu mogua bez dejstva sila neelektrinog porekla.
Zadatak 21.1 - Poduno naelektrisanje q nalazi se na jednakim rastojanjima od dve
ravni koje se seku po pravim uglom. Primenom teoreme lika u ravnom provodnom
ogledalu odrediti potencijal i elektrino polje.
Zadatak 21.2 - Kruni obru iji je poluprenik a , nainjen od provodnika iji je
poluprenik b , naelektrisan je koliinom naelektrisanja q i nalazi se paralelno sa
savreno provodnom zemljom na visini h . Odrediti raspodelu potencijala i elektrinog
polja u takama koje pripadaju osi obrua.
Elektrostatika
63
Primer 21.2 - Gromobransko ue

Iznad provodnika dalekovoda montiran je uzemljeni
provodnik. Ceo sistem se nalazi u atmosferskom
homogenom elektrinom polju,
0
r
E0 = E0 z ,
0 = E0 dz = E0 z .
2a
r
E0
h H
Pod dejstvom stranog polja u provodniku se indukuju

naelektrisanja gustine q . Ta naelektrisanja indukuju
istu koliinu naelektrisanja suprotnog znaka koje je
raporeeno po povrini zemlje, i iji uticaj je mogue
zameniti elektrinim likom. Potencijal koji u proizvoljnoj taki M stvara ovaj elektrostatiki sistem je
= E0 z +
q
R
q
y 2 + ( z + h) 2
.
ln 2 = E0 z +
ln 2
20 R1
40 y + ( z h) 2
Na povrini uzemljenog provodnika, na primer

u taki y = 0 , z = h a , potencijal je jednak
nuli. Ako je h >> a , to je inae sluaj kod
realnih sistema, iz gornjeg uslova sledi izraz za
podunu gustinu indukovanih naelektrisanja.
+
++
=0
q = 20
r
R1
M
=0
r
y
R2
E0 (h a ) +
+ q
q
2h a
ln
=0
20
a
E0 h
2h
ln
a
Zamenom u poetni izraz dobijaju se

E0 h
y 2 + ( z + h) 2
konani izrazi za potencijal i elektrino
= E0 z
ln 2
2h y + ( z h) 2
polje. Na osi sistema y = 0 postoji samo
2 ln
a
z -komponenta elektrinog polja.
Uzemljeni
provodnik
r
4 yzh 2
E
Ey = 0
y
znatno
slabi
primarno
2
2
2
2
2h ( y + ( z + h) ) ( y + ( z h) )
ln
polje. Sa realnim podaa
cima oko 60%. Zato pre
r
E0
2h 2 ( y 2 z 2 + h 2 )
svega ima zatitnu
E z = E0 z +
z
2h ( y 2 + ( z + h) 2 ) ( y 2 + ( z h) 2 )
ulogu tj. slui kao
ln
gromobran.
a
q 1
E h
Jednostavnije nego da se potrai moduo vektora elek= 0
Ep =
2
h
trinog polja do priblinog rezultata se dolazi iz izraza
20 r r ln
za elektrino polje podunog naelektrisanja.
a
Na povrini zatitnog provodnika polje ima veoma veliku vrednost pa u njegovoj
okolini vazduh postaje provodan ( E p 30 kV/cm ) i dolazi do sporog ili brzog
pranjenja atmosferskog naelektrisanja u zemlju.
64
22 - Povrinski elektrini dipol - dvojni elektrini sloj

Sistem od dve povrine koje su ravnomerno naelektrisane povrinskim gustinama
naelektrisanja + i , i ije je meusobno rastojanje d znatno manje od od
udaljenosti taaka u kojima je potrebno odrediti elektrino polje i potencijal, ine
povrinski elektrini dipol ili dvojni elektrini sloj.
Ovaj zamiljeni elektrostatiki sistem prua mogunost da se u elektrostatikim sistemima opiu
razdvojne povrine, i jo optije da se uticaj
izvora elektrinog polja na neki deo prostora
zameni povrinskom raspodelom naelektrisanja
po povrini koja razmatrani deo prostora
ograniava. U sutini dvojni elektrini sloj je
poseban sluaj teoreme ekvivalencije.
+
+
n
r
R1
+
+
+
r
R2
U odnosu na referentnu taku u beskonanosti, potencijal koji ovaj elektrostatiki

sistem stvara u nekoj taki polja M je prema principu linearne superpozicije zbir
potencijala koji potiu od svakog sloja posebno,
40
dS
R
S
dS
=
40 S R2 40
R R dS .
1
Za udaljene take ( d << R1 , R2 ) u polju je:
R1 R2 = R
r
1
1
R2 R1 R d cos ( n , R )
=
2 =
R1 R2
R1R2
R
R2
i za potencijal se dobija
d
=
4 0
r
cos ( n , R )
R2
d
dS =
4 0
r
R dS
R2
Iz bilo koje take vidi se samo jedna strana dvojnog sloja, pa je jasno da prostorni
ugao predstavlja ugao pod kojim se vidi kontura na koju se oslanja dvojni
elektrini sloj.
Na osnovu definicije prostornog ugla se dobija konaan izraz za
potencijal koji dvojni elektrini sloj stvara u udaljenim
takama.
40
Proizvod debljine sloja i povrinske gustine naelektrisanja je elektrini moment

sloja ili povrinski elektrini moment.
r r d
U
, =
U = Ed =
Za napon izmeu slojeva i potencijal se dobija
4
0
Elektrostatika
65
Primer 22 - Dvojni elektrini sloj oblika kruga

Dve ravne povrine oblika kruga poluprenika a nalaze se na meusobnom
rastojanju d i naelektrisane su povrinskim gustinama naelektrisanja + i .
U takama koje pripadaju osi dvojnog elektrinog sloja potencijal je
=
d
,
40
gde je
z/a
= 2 1
1 + ( z / a) 2
prostorni ugao pod kojim se vidi kontura ovog sloja.

Do istog rezultata je mogue doi i na osnovu potencijala koji stvara usamljena
kruna ploa,
=
2 0
(a
2 0
+ z2 z
ili
(a
2 0
(a
+ ( z + d )2 ( z + d )2 ,
+ z 2 a 2 + ( z + d )2 + d
Kako je rastojanje izmeu slojeva d znatno manje od ostalih dimenzija, drugi

sabirak je mogue razviti u Taylorov red u kolini take d = 0 ,
f (d ) = a 2 + ( z + d ) 2 =
n =0
f (d ) = a 2 + z 2 +
zd
a2 + z2
f ( n ) (0) n
d
n!
a2 z2
+ ...
2(a 2 + z 2 ) 3 / 2
Kad se u proraun ukljue samo prva dva lana reda, jer su ostali zanemarljivi,
dobija se (takoe videti primer 2 i primer 3)
=
z/a
d
1
2 0
1 + ( z / a)2
to je ve poznat rezultat.
Zadatak 22.1 - Odrediti potencijal koji stvara dvojni elektrini sloj oblika poluravni.
Zadatak 22.2 - Odrediti potencijal koji stvara dvojni elektrini sloj oblika beskonane
trake ija je irina 2b .
66
23 - Dielektrici
Dielektrici su vrste, tene i gasovite materije koje ne provode elektrinu struju.
Dielektrici su izolatori. Tanije, izolatori su loi provodnici. Izolatori imaju
sasvim malu provodnost i u neznatnoj meri provode elektrinu struju. Pojam
idealnog izolatora je samo prva aproksimacija stvarnog stanja. Uticaj dielektrika
na privlaenje ili odbijanje naelektrisanih tela primeen je na samom poetku
razvoja nauke o elektricitetu. Prvi matematiki nagovetaj vidi se ve iz
Coulombovog zakona - sila zavisi od sredine u kojoj se nalaze naelektrisanja.
Cavendish (Henry Cavendish, 1731-1810), i zatim nezavisno
od njega, i Faraday su utvrdili da se kapacitivnost kondenzatora menja ako se izmeu elektroda kondenzatora unese
dielektrina materija. Rezultati njihovih eksperimenata su
pokazali da promena kapacitivnosti kondenzatora ne zavisi
ni od oblika ni od veliine elektroda ako se ceo meuelektrodni prostor ispuni dielektrinom materijom, ve
zavisi samo od vrste dielektrika.
Za razliku od provodnika, dielektrici ne sadre slobodne elektrone i sastoje se ili
od elektrino neutralnih molekula kakve su sve amorfne materije ili od jona koji
se nalaze u vorovima neke kristalne reetke koja je u celini elektrino neutralna.
U oba sluaja naelektrisanja su vezana elastinim meuatomskim i
meumolekularnim silama i pod dejstvom spoljanjeg elektrinog polja mogu
napustiti svoje ravnotene poloaje za mikroskopski mala rastojanja, zauzimajui
tako nove ravnotene poloaje. Tako dolazi do polarizacije dielektrika koji u
celini vie nije elektrino neutralan. Vezana naelektrisanja su naelektrisanja
neutralnih molekula i joni kristalne reetke koji nemogu da napuste materiju i
koja su pod dejstvom stranog elektrinog polja zauzela nove ravnotene poloaje.
Polarizacija dielektrika je proces pomeranja vezanih naelektrisanja pod dejstvom
spoljanjeg elektrinog polja na nove ravnotene poloaje. Kad jaina spoljanjeg
elektrinog polja ima kritinu vrednost, tj. takvu vrednost da Coulombova sila
postane vea od meumolekularnih sila, dolazi do cepanja molekula i do
elektrinog proboja u dielektriku. Kritina vrednost jaine elektrinog polja ili
elektrina vrstina dielektrika je jaina elektinog polja pri kojoj dolazi do
elektrinog proboja u dielektriku.
Postoje dve klase dielektrika. Prvu klasu ine materije iji su molekuli tako
simetrino nainjeni od elementarnih nosilaca naelektrisanja da je u odsustvu
spoljanjeg elektrinog polja elektrini dipolni momenat jednak nuli. To su
dielektrici sa nepolarnim molekulima, na primer CO 2 , N 2 , H 2 . Druga klasa
dieletrika sadri materije iji je elektrini dipolni moment postoji ak i kad
spoljanje elektrino polje ne postoji. To su dielektrici sa polarnim molekulima,
na primer SO 2 , H 2S, H 2 O .
Elektrostatika
67
24 - Polarizacija dielektrika
Polarizaciju dielektrika sa nepolarnim molekulima je mogue objasniti na
primeru atoma elementa iji je redni broj u periodinom sistemu elemenata Z .
Naelektrisanja jezgra i elektronskog omotaa su Ze . U spoljanjem elektrir
r
r
nom polju ovaj atom postaje elektrini dipol momenta p = Zed = qd , ija osa je
u pravcu polja. Makroskopska veliina koja opisuje polarizovanost materije je
vektor polarizacije tj. zbir svih elektrinih momenata za posmatrani deo zapremine, tj. element zapremine V koju zauzima dielektrik je mogue u elektrinom
r
smislu zameniti dipolnim momentom p .
r
1
P=
V
p = V qd
V
r r
p = PV
Odavde sledi jedinica za jainu vektora polarizacije, koja

oigledno ima prirodu povrinske gustine naelektrisanja. Poto je
dipolni momenat srazmeran jeini elektrinog polja bie to i
r
r
vektor polarizacije tj. vektori P i E su kolinearni, i je
koeficijent polarizacije.
Polarizaciju dielektrika sa polarnim molekulima je

mogue objasniti na primeru jednog elektrinog dipola iji
r
r
je elektrini moment p stalan. Na dipol deluje sila F . Kad
r
r
r
je polje homogeno, E2 = E1 = E , sila je jednaka nuli,
r
r
r
F = qE2 qE1 .
C
m2
r
r
P = E
[P ] =
q
r
E
r
E +q
r
r2
d
r
r1
Na dipol deluje spreg sila iji moment koji tei da dipol

okrene tako da se osa dipola i pravac polja podudaraju.
r r r r
r
r
r r
r r r r
M = q (r1 E r2 E ) = q ( r1 r2 ) E = qd E = p E
Iz izraza za moment sprega sila je jasno da izbor koordinatnog poetka
ne utie na rezultat.
Eksperimentalno je dokazano da i kod dielektrika sa polarnim molekulima, mada
ne u svim sluajevima, vektor polarizacije ostaje kolinearan sa vektorom spoljanjeg elektrinog polja ali do odreenih jaina. Nakon to jaina spoljanjeg
elektrinog polja postane vea od neke vrednost, koja zavisi od vrste dielektrika,
dolazi do efekta zasienja. Takve materije ostaju trajno polarisane i nazvane su
elektreti. Uopte, dielektrici mogu biti linearni (osobine ne zavise od jaine
spoljanjeg elektrinog polja), i nelinearni. Takoe, mogu biti homogeni (osobine
se ne menjaju du pravca polja) i nehomogeni. Dielektrici mogu biti izotropni
(osobine u svim pravcima su iste) i anizotropni.
68
25 - Povrinska gustina vezanih naelektrisanja

Polazei od prethodnih razmatranja mogue je
objasniti makroskopske efekte koje stvara prisustvo
linearne, homogene i izotropne dielektrine materije
u spoljanjem elektrinom polju. U ravnom
kondenzatoru izmeu ijih elektroda je prazan
prostor i kod kog su dimenzije elektroda znatno vee
od meusobnog rastojanja uspostavljeno je, vrlo
priblino, homogeno elektrino polje,
v
dl
+ v
+
dS
Jaina elektrinog polja je E0 = / 0 , gde je povrinska gustina slobodnih naelektrisanja. Kondenzator je iskljuen sa izvora napajanja i u meuelektrodni
prostor u celini se unosi dielektrina materija. U materiji se stvaraju nizovi
elementarnih elektrinih dipola ije su ose priblino ili sasvim tano u pravcu
elektrinog polja. Naelektrisanja na krajevima dipola se meusobno neutraliu jer
su suprotnog znaka. Ostaju samo naelektrisanja na krajevima spoljanih dipola.
To su vezana naelektrisanja. Svaki element zapremine dV = dS dl je elementarni
elektrini dipol iji je moment, dp = PdV = PdS dl . Moment elementarnog
elektrinog dipola je dp = dq v dl , pa iz poslednja dva izraza sledi izraz za jainu
dq
vektora polarizacije. P = v = v = E Zbog pojave vezanih naelektrisanja uz
dS
elektrode kondenzatora stvara se dodatno elektrino polje koje je istog pravca ali
suprotnog smera u odnosu na spoljanje elektrino polje, Ev = v / 0 , odnosno
1
1
1
.
E = E0 Ev = ( v ) = ( P ) = ( E ) E =
0
0
0
0 +
Koeficijent polarizacije je mogue predstaviti u vidu proizvoda = 0 e , gde
je e neimenovan broj nazvan elektrina susceptibilnost. Tako se dobija izraz iz
kog je jasno da imenilac mora biti neka nova dielektrina konstanta.
E=
=
=
=
=
0 + 0 + 0 e 0 (1 + e ) 0 r
= 0 r , E =
Sa r je obeleena relativna dielektrina konstanta, i sa dielektrina konstanta

dielektrika.
Kad se dobijeni rezultat uporedi sa izrazom za jainu
elektrinog polja u kondenzatoru bez dielektrika slede
odnosi koje su zapravo otkrili Cavendish i Faraday.
E U 0 1
=
=
=
E0 U 0 r
C
=
= r
C0 0
Elektrostatika
69
26 - Zapreminska gustina vezanih naelektrisanja

Potencijal dipola koji predstavlja element polarizovanog dielektrika (videti: takasti simetrini dipol)
r r
r r
1 pR
,
( dp = P dV )
=
3
40 r
r
P
V
r
r
pa je potencijal svih dipola koji zamenjuju dielektrinu materiju

rr
1
PR
=
dV .
40 V R 3
dV
r
R
r
r
r r r
R = r r
Za izraunavanje poslednjeg izraza potrebno je krenuti od identiteta

r
rr
r PR 1
r
P r
1 1
div M = P grad M + div M P = 3 + div M P
R R
R
R
R
gde se gradijent reciprone vrednosti rastojanja rauna u taki u kojoj se
potencijal odreuje, a divergencija vektora polarizacije rauna na mestu izvora.
Tako je
rr
r
r
P
1
PR
1
1
1
dV =
div M dV
div M P dV ,
=
3
40 V R
40 V
40 V R
R
ili kada se na prvi integral primeni teorema divergencije

rr
r
1
PR
1
1 r r
1
1
d
V
P
d
S
div
P
dV ,
=
=
40 V R 3
40 S R
40 V R
gde je indeks uz divergenciju sada izostavljen kao suvian jer izvori vektora
polarizacije su samo u zapremini koja se posmatra. Kad je cela zapremina
ispunjena dielektrikom integrali po povrinama diskontinuiteta (koje bi trebalo
iskljuiti) ne postoje.
r
U povrinskom integralu podintegralna funkcija
1
1
div
P
dV
bre tei nuli nego to povrina tei beskonanosti,

40 V R
pa je vrednost ovog integrala jednaka nuli.
1
1
Sa druge strane, izraz za odreivanje potencijala koji
=
dV
4
R
stvara bilo koja zapreminska gustina naelektrisanja
0 V
je od ranije dobro poznat.
r
v = div P
Uporeivanjem se dobija izraz za zapreminsku
gustinu vezanih naelektrisanja.
+ v
1
Slobodna i vezana naelektrisanja ravnopravno
=
dV
40 V R
stvaraju potencijal i elektrino polje.
U homogeno polarizovanom dielektriku nema vikova naelektrisanja istog znaka.
70
27 - Maxwellov postulat = trea Maxwellova jednaina

Elektrino polje koje stvaraju vezana naelektrisanja
superponira se na elektrino polje koje stvaraju slobodna
naelektrisanja pa u diferencijalni oblik Gaussovog
zakona treba ukljuiti obe zapreminske gustine
naelektrisanja.
r
Maxwell je definisao vektor D i nazvao ga vektor
elektrine indukcije ili vektor dielektrinog pomeraja.
Uvoenjem ovog vektora sledi generalizacija Gaussovog
zakona poznata kao Maxwellov postulat ili trea
Maxwellova jednaina. Izlazni fluks vektora elektrine
indukcije kroz zatvorenu povrinu S koja ograniava
zapreminu V jednak ukupnoj koliini slobodnih
naelektrisanja koja su obuhvaena tom povrinom i to
bez obzira da li je dielektrik homogen ili nije.
r 1
div E = ( + v )
0
r r
div (0 E + P ) =
r
r r
D = 0 E + P
Diferencijalni oblik
r
div D =
Integralni oblik
r r
D dS = dV
U vezi sa uvoenjem vektora elektrine indukcije treba dati napomene koje slede.
Izvori i ponori polja vektora elektrine indukcije su iskljuivo slobodna naelektrisanja, to znai da su linije polja neprekinute kroz dielektrik bez obzira na
nehomogenosti. Ova injenica je od velikog znaaja pri odreivanju elektrinog
polja u heterogenim dielektricima.
U optem sluaju polje vektora elektrine indukcije je vrtlono jer je
r
r r
r
r
r
rot D = rot ( 0 E + P) = 0 rot E + rot P = rot P .
r r r
Kod linearnih i izotropnih dielektrika vektori E , P i D su kolinearni, pa je
r
r r
r
r
r
r
r
r
D = 0 E + P = 0 E + E = 0 E + 0 E = 0 r E = E .
Kad je dielektrik homogen dielektrina konstanta ne zavisi od koordinata i
Maxwellov postulat se moe napisati u obliku koji formalno isti kao i Gaussov
zakon u diferencijalnom obliku, s tim to umesto 0 stoji .
r
r
r
div D = div E = , div E =
Poissonova jednaina e takoe imati formalno isti oblik. Kako su osnovne

diferencijalne jednaine polja u dielektriku formalno iste sa onima u slobodnom
prostoru, to moraju biti i sva reenja elektrostatikih problema koja se iz njih
dobijaju.
div (grad ) =
Elektrostatika
71
28 - Granini uslovi na razdvojnoj povrini dva dielektrika

Promenu jaine i pravca vektora elektrine
indukcije na razdvojnoj povrini dva dielektrika
mogue je odrediti primenom Maxwellovog
postulata u integralnom obliku. Neka zatvorena
cilindrina povrina ima osnovice koje lee sa
razliitih strana ove povrine, i neka su tako
male da je vektor elektrine indukcije mogue
smatrati konstantnim.
U optem sluaju na razdvojnoj povrini postoji
povrinska gustina slobodnih naelektrisanja .
Kad visina cilndrine povrine tei nuli fluks
vektora elektrine indukcije postoji samo kroz
osnovice, pa sledi rezultat za razliku normalnih
komponenti ovog vektora. Kad na razdvojnoj
povrini ne postoje slobodna naelektrisanja
normalne komponente vektora elektrine
indukcije su jednake. Iz graninog uslova za
normalne komponente vektora elektrinog
polja sledi granini uslov za izvode potencijala
u pravcu normale.
Cirkulacija vektora elektrinog polja je jednaka
nuli. Neka pravougaona kontura ima dve
stranice sa razliith strana povrine razdvajanja.
Ako visina konture tei nuli sledi da su tangencijalne komponente vektora elektrinog polja
meusobno jednake. Na samoj razdvojnoj
povrini i potencijali su jednaki.
Iz graninih uslova neposredno sledi odnos
uglova koje zaklapaju vektori elektrostatikog
polja. To je zakon prelamanja linija polja.
r
D1
r
D1n
r
1
D2t
r
D2
r
D1t
2 r
2 1
D2 n
r r
D dS = q = dS = S
S
D1n S D 2 n S = S
D1n D2 n =
D1n = D2 n
r
r
1E1n = 2 E2 n
1
1
= 2 2
n
n
r r
E dl = E1t l E2t l = 0
E1t = E2t
D1t D2t
=
1
2
1 = 2
tan 1 1
=
tan 2 2
Pri prolasku kroz graninu povrinu vektori elektrinog polja i elektrine

indukcije se skokovito menjaju,

E1n E2 n = 1 1 E1n ,
2

D1t D2t = 1 2 D1t .
1
Ako je 2 >> 1 tada 2 / 2 i 1 0 to je sluaj i kod provodnika.

Analogija je samo formalna jer dielektrina konstanta provodnika priblino ista
kao za vazduh. Meutim, u svim formulama koje vae za dielektrinu sredinu
moe se staviti da bi se dobile formule koje vae za provodnu sredinu.
72
Primer 26 - Vezana naelektrisanja oko provodne lopte

Neka se usamljena naelektrisana provodna lopta poluprenika a nalazi u homogenom dielektriku ija je dielektrina konstanta . Vektor polarizacije je
r r
r
r q ( 0 ) r
P = D 0 E = ( 0 ) E =
,
4 r 2
gde je q = 4a 2 ukupno slobodno naelektrisanje na lopti, koje je jasno

r
rasporeeno po povrini lopte. Kako je div ( r / r 2 ) = div (r / r 3 ) = 0 to neposredno
sledi da v je zapreminska gustina vezanih naelektrisanja jednaka nuli,
v = div P = 0 . Povrinska gustina vezanih naelektrisanja koja su suprotnog
znaka bie
q ( 0 ) 1
,
v = P =
4 a 2
tako da je ukupna koliina naelektrisanja uz povrinu lopte
qtot = q + v 4a 2 = q
0
,
odakle sledi da je elektrino polje

r q
r
q r
E = tot 2 =
,
40 r
4 r 2
to je poznat rezultat.
Elektrostatika
73
Primer 27 - Odreivanje dielektrine konstante dielektrika

Sferni kondenzator je do polovine napunjen tenim dielektrikom i prikljuen na
napon U d . Nakon iskljuivanja izvora napajanja teni dielektrik se ispusti.
Izmereni napon izmeu elektroda sada ima vrednost U 0 . Potrebno je odrediti
vrednost relativne dielektrine konstante.
Primenom Maxwellovog postulata u integralnom obliku dobija se izraz za
kapacitivnost sfernog kondezatora sa dielektrikom ija je dielektrina
propustljivost .
ba
C = 4
,
ba
gde su a i b poluprenici unutranje i spoljanje elektrode.
Kad je kondenzator do polovine ispunjen dielektrikom elektrino polje i dalje
ima radijalni karakter, a integracija se posebno vri za svaku od polovina
zamiljene sfere. Tako se dobija da je kapacitivnost ovakvog kondenzatora
ekvivalentna kapacitivnosti redne veze dva kondenzatora, tj.
Cd =
1
1
1
1
ba
ba
4
+ 40
= (C + C0 ) = (1 + r )C0 .
2
2
ba 2
ba 2
Kako je pre isputanja tenog dielektrika kondenzator iskljuen sa izvora

napajanja to znai da koliine naelektrisanja ostaju nepromenjene,
q d = C d U d = C 0U 0 = q0
Zamenom izraza za C d iz poslednje jednakosti sledi
r = 2
U0
1 .
Ud
Da li je U 0 > U d ?
Zadatak 27.1 - Ravan kondenzator ije elektrode su na meusobnom
prikljuen je na izvor napajanja napona U . Kad se u meuelektrodni
ploica debljine d / 2 ija je relativna dielektrina konstanta r ,
vazdunom delu jaina elektrinog polja povea se k puta u odnosu
vrednost. Odredit vrednost r .
rastojanju d
prostor ubaci
u preostalom
na prethodnu
74
Primer 28 - Meovita veza ravnih kondenzatora ?

Ravan kondenzator sa troslojnim dielektrikom kao na slici nije mogue predstaviti kao meovitu vezu tri kondenzatora. Poto je polje normalno na povrine
elektroda moe se pretpostaviti da je elektrino polje homogeno u svakom od
slojeva. Tada bi granini uslovi na razdvojnim povrinama slojeva bili:
razdvojna
povrina
granini
uslov
1
2
E1 = E2
1 3
1E1 = 3 E3
2 3
2 E2 = 3 E3
C1
C3
3
C2
U
Iz poslednja dva granina uslova sledi da je 1E1 = 2 E2 , to je protivureno

prvom graninom uslovu, pa je jasno da polje u ovakvom kondenzatoru nije
homogeno.
Zadatak 28.1 - Pokazati da je ravan kondenzator sa
dvoslojnim dielektrikom mogue prikazati kao rednu,
odnosno paralelnu vezu dva kondenzatora,
Ce =
C1 C 2
,
C1 + C 2
Ce = C1 + C 2 .
Zadatak 28.2 - Unutranji provodnik sfernog kondenzatora oslonjen je na konusni oslonac ija je dielektrina
konstanta 1 . Ostali deo prostora je ispunjen vazduhom.
b
Izvodnice oslonca su radijalne i seku se u zajednikom
a
0
centru sfernih elektroda. U poprenom preseku, kome
pripada zajedniki centar, izvodnice grade ugao . Iz

1
injenice da je napon izmeu elektroda svuda isti, sledi da
je elektrino polje u kondenzatoru radijalno i zavisi samo
od rastojanja.
Granini uslov za tangencijalne komponente vektora elektrinog polja na razdvojnoj
konusnoj povrini je zadovoljen. Primenom Maxwellovog postulata na zamiljenu sfernu
povrinu poluprenika a r b , gde su a i b poluprenici elektroda odrediti izraze za
elektrino polje, napon izmeu elektroda i kapacitivnost.

Zadatak 28.3 - Odrediti elektrino polje, napon i kapacitivnost za sluaj koaksijalnog
voda iji je unutranji provodnik oslonjen na klinasti nosa. Koristiti sliku iz prethodnog
zadatka za ilustraciju poprenog preseka koaksijalnog voda.
Elektrostatika
75

Izraz za energiju elektrostatikog polja u kome se
nalazi N naelektrisanih tela i zapreminska
gustina naelektrisanja, koji je ranije ve izveden
u okviru prouavanja elektrostatikog polja u
vakuumu, pokazuje da je elektrostatika energija
funkcija koliine naelektrisanja i potencijala.
U vakuumu
W=
1
2
q + 2 dV
i
i =1
1
W = 0 E 2 dV
2 V
Takoe, pokazano je da je ovaj izraz mogue pomou Gaussovog zakona

transformisati na oblik u kome se pojavljuje samo jaina elektrinog polja. Na
formalno isti nain je mogue u razmatranje uvesti i vektor elektrine indukcije,
ovog puta koristei Maxwellov postulat.
r
rr
r
r r
dV = div (D ) dV + ED dV
div(D ) = div D + D grad
r
rr
div (D) = DE
r r
rr
dV = D dS + ED dV
Svako od tela u sistemu svojom

graninom povrinom Si , obuhvata
koliinu naelektrisanja qi (negativan
znak potie od orijentacije normala).
Sva tela zajedno su obuhvaena
povrinom S 0 .
r r
r r
D dS = D dS
i =1
S0
r r
D dS = 0
r r
D dS
Si
r r
D dS = q
i
i =1
S0
i =1
Si
..
Integral po povrini S 0 je jednak nuli. Ova povrina

se iri do beskonanosti po zakonu r 2 , jaina
elektrinog polja opada po zakonu r 2 , pa
podintegralna funkcija tei nuli kao i potencijal, tj.
kao r 1 . U takama u beskonanosti potencijal je
jednak nuli i ceo sistem se iz tih taaka vidi kao
takasto naelektrisanje.
Konano se dobija
dV =
i =1
rr
i qi + ED dV ,
pa sledi i konaan izraz za energiju elektrostatikog polja na osnovu koga je jasno da je

energija lokalizovana u polju i da nosioci energije
nisu naelektrisanja.
r
S0
qi
r
Si
U materijalnoj sredini
W=
1
2
q + 2 dV
i
i =1
W=
1 rr
ED dV
2V
76
30 - Dielektrina sfera u homogenom elektrinom polju

estica sfernog oblika poluprenika a , nainjena od
dielektrika propustljivosti , nalazi se u homogenom
r
elektrinom polju E0 = E0 z u vakuumu. Sferni
koordinatni sistem (r , , ) je postavljen sa poetkom
u centru sfere. Poto je problem rotaciono simetrian,
raspodela potencijala je odreena reenjem dvodimezionalne Laplaceove jednaine koja zadovoljava
granine uslove na povrini sfere i u beskonanosti.
r
E0 = E0 z
y
0
Postavka problema
Laplaceova jednana
Granini uslovi
= (r , )
r =a = r =a+
= 0
1

2
sin = 0
+
r

r r sin
= 0
r r = a
r r = a +
lim (r , ) = E0 z = E0 r cos
Uobiajeni metod za reavanje ovakvih problema se sastoji u razdvajanju

promenljivih. Reenje za raspodelu potencijala se pretpostavlja u obliku
proizvoda dve funkcije od po jedne promenljive, = R(r ) T () = R T . Time se
Laplaceova jednaina svodi na jednakost
.
1 d 2 dR
1 1 d
dT
.
sin
=
r
R dr dr
T sin d
d
Kako leva strana ove jednaine zavisi samo od promenljive r , a desna strana
samo od promenljive , jednakost je mogua samo ako su obe strane jednake
istoj konstanti. Iskustvo je pokazalo da je pogodan izbor za konstantu razdvajanja
n(n + 1) , a evo i zbog ega.
Leva strana gornje jednakosti postaje
Eulerova diferencijalna jednaina (Leonhard
Euler 1707-1783). Reenje se trai u obliku
stepena nezavisno promenljive. To daje
karakteristinu jednainu iji su koreni celi
brojevi.
Konano reenje je linearna kombinacija dva
partikularna reenja.
.
r 2 R + 2rR n(n + 1) R = 0
R = rk
k 2 + k n(n + 1) = 0
k1 = n , k2 = (n + 1)
R = C1r n + C2 r n 1
Elektrostatika
77
Desna strana postaje Legendreova diferencijalna jednaina (Adrien-Marie Legendre,

1752-1833), ija su reenja Legendreovi
polinomi prve i druge vrste.
Drugo partikularno reenje treba iskljuiti,
uzimajui da je D2 = 0 , jer za take na z osi tj. za cos = 1 polinomi druge vrste
imaju beskonanu vrednost, a potencijal je
konana veliina.
Na velikim udaljenostima od sfere r ,
drugi sabirak tei nuli, a potencijal mora da
bude jednak potencijalu pobudnog polja,
lim C1r n + C2 r n 1 Pn (cos ) = E0 r cos
T +
cos
T + n(n + 1)T = 0
sin
T = D1 Pn (cos ) + D2 Qn (cos )
P0 = 1
P1 = cos
1
P2 = (3 cos 2 1)
2
M
1 1 cos
Q0 = ln
2 1 + cos
cos 1 cos
Q1 =
ln
1
2
1 + cos
3 cos 2 1 1 cos 3 cos
Q2 =
ln
4
1 + cos
2
M
odakle sledi da je n = 1 , jer je P1 = cos .
= C1r n + C2 r n 1 Pn (cos )
Dalje treba voditi rauna u kom se domenu

odreuje potencijal. Unutranjost sfere
obuhvata koordinatni poetak r = 0 , pa
treba uzeti C2 = 0 jer je potencijal konana
veliina. Okolina sfere obuhvata i take u
beskonanosti pa je C1 = E0 .
ra
C1 r cos ,
=
E0 r + C2 cos , r a
r2
Kada se ovako dobijenim reenjem zadovolje prvi i drugi granini uslov dobijaju
se dve linearne jednaine sa dve nepoznate konstante integracije. Reenje ovog
sistema daje vrednosti za konstante integracije
C1 =
3 0
E0 ,
+ 2 0
C2 =
0 3
a E0 ,
+ 2 0
i konano reenje za funkciju raspodele potencijala.

3 0
ra
i = + 2 E0 r cos ,
0
=
3
e = E0 r cos + a 0 E0 r cos , r a
r + 2 0
Kako je u sfernom koordinatnom sistemu z = r cos ,

u unutranjosti sfere potencijal se moe prestaviti i
pomou z -koordinate.
.
i =
3 0
E0 z
+ 2 0
78
Odavde se vidi da je u unutranjosti sfere elektrino polje homogeno, usmereno u pravcu

spoljanjeg polja i nezavisno od veliine sfere.
Sfera je homogeno polarizovana (lekcija 25),
r v
r
r
P = D 0 E = ( 0 ) E ,
pa se iz izraza za vektor polarizacije odreuje
elektrina susceptibilnost dielektrika.
U okolini sfere potencijal je jednak zbiru
potencijala koji stvara primarno polje i
potencijala koji potie od indukovanih naelektrisanja. Uticaj indukovanih naelektrisanja se
moe zameniti pomou elektrinog dipola
ekvivalentnog elektrinog momenta.
Uporeivanjem izraza za potencijal koji stvara
elektrini dipol (lekcija 12) i izraza za
perturbovanu komponentu potencijala u okolini
sfere dobija se izraz za ekvivalentni elektrini
moment.
Povrinska gustina indukovanih naelektrisanja
je jednaka intenzitetu vektora polarizacije.
Odatle se dobija i ukupna koliina indukovanih
naelektrisanja. Ovaj rezultat je od velikog
znaaja za projektovanje elektrostatikih filtera.
U okolini sfere vektor elektrinog polja ima
radijalnu i ugaonu komponentu,
3
a 0
Eer = 1 + 2
E0 cos ,
r + 2 0
r
3 0
d
Ei =
z =
E0 z
+ 2 0
dz
r 3 ( 0 ) r
P= 0
E0
+ 2 0
r
r
P = 0E0
e = 0 + p
0 = E0 r cos
3
a 0
p =
E0 r cos
r + 2 0
1 p
r cos
4 0 r 3
0 3
p = 4 0
a E0
+ 2 0
d =
= P =
p
0
= 3 0
E0
V
+ 2 0
q = S = 120 a 2
Eer =
,
r
0
E0
+ 2 0
Ee =
1
r
a 3
0
Ee = 1
E sin .
r + 2 0 0
Ako se sferna upljina nalazi u dielektriku, na primer vazduni mehur u

transformatorskom ulju, svi izvedeni izrazi ostaju u vanosti samo to veliine
i 0 treba da meusobno zamene mesta.
3
E0
0 + 2
Polje u upljini je veeg intenziteta nego u

okolnoj polarizovanoj materiji jer je > 0 .
Ei =
Ako je sfera savren provodnik svi izrazi

izvedeni za dielektrinu sferu ostaju u vanosti
samo to treba staviti da .
0
=1
+ 2
0
lim
Elektrostatika
79
Tako se dobijaju rezultati koj bi se inae dobili

reavanjem Laplaceove jednaine za spoljani
domen, r a , ali sa graninim uslovom koji
vai za savreno provodnu sferu,
r =a = 0 .
i = 0
Ei = 0
E er = 3 E0 cos , za r = a
q = 12 0 a 2 E0
Izraz za indukovanu koliinu naelektrisanja je

poznat kao Pauthenierova jednaina (Marcel
Pauthenier, 1887-1972). Ustvari, sfera je i
dalje elektrino neutralna. Polovina koliine
indukovanih naelektrisanja je pozitivna i nalazi
se na jednoj polovi sfere. Na drugoj polovini
sfere je ista koliina suprotnog znaka.
Efekat polarizacije se u proraun ukljuuje
implicitno pomou veze izmeu osnovnih
veliina elektrinog polja
r
r r
D = 0 E + P ,
koja u sluaju linearnih izotropnih dielektrika
degenerie u
r
r
D = E .
za r = a
E e = 0 ,
+ + +
E =0

Spoljanje
polje
E0
Dielektrik
EP
Polarizacija
Elektrostatiki filteri su veoma efikasni za prikupljanje estica vrlo malih

dimenzija - nano estica. Efikasnost prikupljanja zavisi od koliine naelektrisanja
na samoj estici. Na primer, neka se radi o leteem pepelu iz fosilnih goriva.
Tada je srednja veliina estica sfernog oblika a = 0.5 m , a dielektrina
konstanta = 1.713 0 . U elektrinom polju jaine E0 = 50 kV/m estica e se
naelektrisati koliinom naelektrisanja od pet elektrona, q = 5 e . Metalna estica
pri istim uslovima naelektrisala bi se deset puta veom koliinom naelektrisanja.
Elektrostatika sila koja deluje na tako naelektrisanu esticu uvek je znatno vea
od gravitacione ili centrifugalne sile.
80
31 - Kretanje elektrona i elektronska struja

Kada se slobodna naelektrisana estica
nae u stranom elektrinom polju na nju
deluje mehanika sila koja prouzrokuje
kretanje. Naelektrisana estica koja se
nalazi u homogenom elektrinom polju, na
primer izmeu elektroda ravnog kondenzatora, iz stanja mirovanja poinje da se
kree konstantnim ubrzanjem ka elektrodi
sa naelektrisanjem suprotnog znaka.
Dinamika
Kinematika
Rad
Energija
F = ma
F = qE
W = qU = q E d
v 2 = v02 + 2ad
W=
v0 = 0
1 2
mv W0
2
W0 = 0
v=
Pri jedininom naponu elektron stie na

drugu elektrodu brzinom od oko 590 km/s .
2q
2q
Ed =
U
m
m
m
s
Kretanje elektrona formira elektrinu struju. Dalje izlaganje predstavlja uvod u
sledeu oblast koja se bavi upravo prouavanjem stalnih elektrinih struja.
Elektroni privueni privlanom silom atomskog jezgra katodu ne naputaju
spontano. Katodu treba pobuditi da bi emitovala elektrone. To se postie na
nekoliko naina. Jaka elektrina polja u okolini katode mogu da iupaju
elektrone sa povrine - emisija polja. Neki metali emituju elektrone kada su
osvetljeni odreenim talasnim duinama - fotoelektrini efekat. Snop ubrzanih
elektrona u sudaru sa metalnom povrinom iz nje izbacuje nove elektrone sekundarna emisija. Poveavanje temperature katode ubrzava termiko kretanje i
elektroni naputaju povrinu - termojonska emisija. Najjednostavniji primer je
uspostavljanje elektronske struje izmeu zagrejane katode i anode u vakuumu.
Ureaj je nazvan termojonska vakuumska dioda.
Kada se katoda zagreje dolazi do formiranja
elektronskog oblaka koji spreava dalju emisiju
elektrona. Manji broj elektrona ipak ima
dovoljno energije da napusti oblak i stigne do
suprotne elektrode ak i ako je ona na nultom
ili negativnom potencijalu. To je oblast
uspostavljanja anodne struje.
v = 0.59 106 U
+
A
r
I E
Anoda
Vakuum
Elektroni
Katoda
Sa porastom pozitivnog potencijala na anodi sve vei broj elektrona naputa

katodu i gustina elektronskog snopa izmeu elektroda je sve vea. Formirana je
konvekciona struja. To je oblast prostornog naelektrisanja.
Sa jo veim anodnim potencijalima dolazi do zasienja i gustina struje zavisi
samo od temperature katode i veoma malo od upanja elektrona usled jakog elektrinog polja. To je oblast zasienja.
Elektrostatika
81
32 - Elektronska struja u vakuumskoj diodi

d 2
=
dy 2 0
=0
za y = 0
=U
za y = d
d
= 0 za y = 0
dy
Katoda i anoda nalaze se na meusobnom rastojanju d .

U meuprostoru postoji stalna zapreminska gustina
elektrona < 0 . Raspodela potencijala je odreena
reenjem Poissonove jednaine, u ovom sluaju samo
po jednoj koordinati, koje zadovoljava granine uslove
na povrinama elektroda. Desna strana jednaine je
pozitivna.
Zapreminska gustina naelektrisanja moe se izraziti preko gustine struje J i

brzine elektrona v . Sa druge strane brzina elektrona odreena je (prethodna
lekcija) priratajem kinetike energije koji je jednak uloenom radu sila
elektrinog polja.
J
=
0 0
2e

v=
m
d 2
2 = B,
dy
d 2
dy 2 0
J m
B=
0 2e
m 1
2e
Za reavanje dobijene diferencijalne jednaine u literaturi su prikazani veoma

sloeni postupci. Meutim, ova jednaina moe veoma elegantno da se rei ako
se reenje pretpostavi u obliku stepena nezavisno promenljive, ime je trei
granini uslov automatski zadovoljen.
n
=C y ,
1
C2
n
y2
d 2
= n(n 1) C y n 2 .
2
dy
Kada se pretpostavljeno reenje zameni u diferencijalnu

jednainu dobija se karakteristina jednaina.
n(n 1) C 2 y 2
+ n2
=B
Da bi i leva strana jednaine bila jednaka konstanti neophodno je da eksponent

bude jednak nuli. Odatle se dobijaju nepoznati eksponenti i konstanta u
pretpostavljenom reenju, a i konano reenje.
n
+n2=0,
2
4
n= ,
3
3
3
C =
B ,
2
3
3
=
B y3 + D .
2
Konstantanta integracije D je na osnovu prvog graninog uslova jednaka nuli.

Iz drugog graninog uslova mogue je
dobiti izraz za konstantu B . Tako se
konano dobija i izraz za potencijal.
.
3
3
U =
B d3
2
2 4
B=
U
3d
82
Konstanta B je uvedena na poetku razmatranja da bi se

pojednostavio zapis diferencijalne jednaine. Ova konstanta
je srazmerna gustini elektronske struje.
y 3
=U
d
Tako za ovu konstantu postoje dva izraza,

B=
J
0
m
2e
B=
4
U2,
9d 2
ijim izjednaavanjem se dobija veza izmeu gustine struje i anodnog napona.

Kada je poznata povrina elektroda S umesto gustine
struje moe da se upotrebi jaina struje, ali zakonitost
ostaje ista. Zakon proticanja struje kroz diodu poznat je
kao zakon stepena tri polovine. Do ovog zakona
nezavisno su dola dva naunika, pa je poznat i kao
zakon Child-Langmuira.
Zakon stepena tri polovine ili statika
karakteristika diode pokazuje uticaj prostornog naelektrisanja na tok struje
elektrona u diodi. Da nema prostornog
naelektrisanja (videti primer 11.1) raspodela potencijala bi bila linearna,
d 2
=0
dy 2
=U
y
.
d
I [mA]
J=
4 0
9d 2
2e 2
U
m
I = kU
3
2
S / d 2 =1
8
4
50
150
U [V ]
Iz linearne rasposdele potencijala sledi i linearna veza izmeu struje i napona, tj.
Ohmov zakon. U uslovima stimulisane emisije elektrona tj. postojanja
zapreminske gustine naelektrisanja u prostoru predstavlja nelinearnu otpornost.
Izvedeni zakon ne pokriva oblast uspostavljanja struje i oblast zasienja (videti
prethodnu lekciju) ali ove oblasti nisu od interesa za praktinu primenu. U praksi
vakuumska dioda je prekidaki element.
Pri negativnim anodnim naponima struja ne protie. Ako
se na anodu dovede naizmenini napon, struja e proticati
samo za vreme pozitivnih poluperioda. Prema tome dioda
slui za ispravljanje napona.
I pored toga to je zakon izveden za ravne elektrode moe
se pokazati da vai i za koaksijalne cilindrine elektrode.
Vakumske cevi su se tako uglavnom i proizvodile, sve
dok ih nisu potisnuli poluprovodniki elementi.
Ovde se zavrava prouavanje elektrostatinog polja i poine prouavanje
stacionarnog elektrinog polja i pojava koje ga prate.
Elektrostatika
83
PRILOZI
Elektrostatika
85
O internacionalnom sistemu jedinica = SI

Gauss, Carl Friedrich (1777-1855)
Nemaki astronom, fiziar i matematiar. Prouavao je teoriju greaka, optiku i elektromagnetizam. Postavio je osnove diferencijalne geometrije
i mogunost neeuklidovske geometrije. Tvorac je
apsolutnog sistema jedinica u kome svaka fizika
veliina moe da se opie pomou mase, duine i
vremena.
Jedinica za magnetnu indukciju koja je uvoenjem
SI zamenjena jedinicom tesla (T),
Gauss (Gs)
1 T = 10 Gs .
Newton, Isaac (1642-1727)
Engleski fiziar, matematiar i astronom. Osniva
klasine mehanike i vie matematike. Postavio je
zakon opte gravitacije i tri zakona kretanja, i matematiki izveo Keplerove zakone. Matematiki
principi filozofije prirode smatra se jednim od najznaajnijih dela koja su ikada napisana.
U SI izvedena jedinica za silu,
N=
kg m
s2
Njutn (N)
Joule, James (1818-1890)
Engleski fiziar koji je prouavao oslobaanje

toplote u provodnicima kroz koje protie elektrina
struja. Prouavanja su uobliena kroz poznati
Jouleov zakon ili efekat. Zagrevanje provodnika
usled proticanja elektrine struje su poznati
Jouleovi gubici.
U SI izvedena jedinica za rad, energiju ili koliinu
toplote,
kg m 2
J=N m=
s2
Dul (J)
86
Watt, James (1736-1819)
kotski matematiar i inenjer. Poznat po parnoj

maini. 1782. godine osnovao je prvu fabriku parnih maina. Njegovim pronalaskom poela je industrijska revolucija i jedna nova epoha.
U SI izvedena jedinica za snagu,
J
W= .
s
Danas je uobiajeno da se rad elektrine struje izraava kao vat-as.
Vat (W)
Andre - Mari Ampre (1775 - 1836)
Francuski fiziar i matematiar, otac elektrodinamike. Na osnovu erstedovih eksperimenata

prouio uzajamno dejstvo elektrinih struja
(Amprov zakon). Nazvan je Newtonom
elektriciteta.
U SI osnovna jedinica za jainu elektrine struje.
Elektrina struja jaine 1A koja protie u dva
paralelna neograniena provodnika zanemarljivog
poprenog preseka koji su na rastojanju od jednog
metra u vakuumu prouzrokuje silu od 2 10 7 N/m .
Amper (A)
Volta, Alessandro (1745-1827)
Italijanski fiziar na iji je nauni rad uticao

pronalazak Luigija Galvanija koji je ustanovio da se
ablji kraci pri dodiru sa metalnim predmetom gre.
Volta je protumaio da do te pojave dolazi usled
naelektrisanja dva metala kada je izmeu njih elektrolit. Konstruisao je prvu elektrostatiku mainu,
galvanski element, bateriju galvanskih elemenata
(Voltain stub) i drugo.
U SI izvedena jedinica za elektromotornu silu,
elektrini potencijal i elektrini napon.
J
kg m 2
V=
= 3
sA
s A
Volt (V)
Elektrostatika
87
Ohm, Georg Simon (1787-1854)
Nemaki fiziar poznat po otkriu odnosa jaine

elektrine struje i elektromotorne sile. Rezultati
njegovih prouavanja, a pre svega odreivanje
otpornosti u elektrinom kolu su doveli do poznatog
Ohmovog zakona.
U SI izvedena jedinica za elektrinu otpornost.
V kg m 2
=
A s3 A 2
Coulomb, Charles de (1738-1806)
=
Om ()
Francuski oficir inenjerije ija su otkria osnova za

prouavanje elektrostatike. U svoj 56. godini otiao
je u penziju, a ve deset godina je bio lan
Akademije nauka i ve je zavrio svoje delo o
elektromagnetizmu. Otkrio je zakone interakcije
naelektrisanih tela i magnetnih masa (analogno
Newtnovom zakonu gravitacije) koji su kasnije
nazvani po njemu.
U SI izvedena jedinica za koliinu naelektrisanja.
C = As
Kulon (C)
Faraday, Michael (1791-1867)
Engleski samouki fiziar koji je radei kao laborant

kod poznatog naunika Davya otkrio jedan od
fundamentalnih
zakona
elektromagnetike
elektromagnetnu indukciju. Mnogim pojavama i
pojmovima dao je nazive, kao to su : elektroliza,
samoindukcija, anoda, katoda i jo mnogo toga.
U SI izvedena jedinica za elektrinu kapacitivnost .
Farad (F)
88
Maxwell, James Clarck (1831-1879)
kotski fiziar koga smatraju osnivaem kinetike

teorije gasova. Formulisao je zakon o raspodeli
brzina molekula gasa. Na osnovu Faradayevih
eksperimenata formirao je etiri jednaine na
kojima bazira savremena teorija elektromagnetnih
polja. Dokazao je da je svetlost elektromagnetna
pojava.
Jedinica za magnetni fluks
Gs
,
cm 2
je uvoenjem SI ukinuta i zamenjena jedinicom
veber (Wb)
M=
Maksvel (M)
ersted, Christian (1777-1851)
Poznati danski prirodnjak i lekar. Otkrio je postojanje magnetnog polja u okolini provodnika kroz
koji protie elektrina struja. Sa eksperimentom iz
1920. godine odmah je bio upoznat Faraday i to je
imalo presudan uticaj na eksperimente Ampra i
razvoj
Maxwell-Faradayeve
elektromagnetne
teorije.
Jedinica za merenje jaine magnetnog polja koja je
uvoenjem SI ukinuta.
Ersted (est)
Tesla, Nikola (1856-1943)
Srpski naunik koji je dao takve doprinose na polju

elektromagnetike bez koje bi danas cela tehnologija
bila nezamisliva. Naizmenine struje, polifazne
struje, obrtno magnetno polje, visoke frekvencije,
bezini prenos podataka, su samo kap vode u
okeanu Teslinih pronalazaka. Za otkrie bezinog
prenosa Nobelova nagrada nepravedno je dodeljenja
biznismenu i fiziaru Markoniju.
U SI izvedena jedinica za magnetnu indukciju.
T=
N
kg
=
Am A s 2
Tesla (T)
Elektrostatika
89
Weber, Vilhelm Eduard (1804-1891)
Nemaki fiziar pronalaza elektromagnetnog

telegrafa. Postavio prvi apsolutni sistem fizikih
jedinica.
U SI izvedena jedinica za magnetni fluks,
Wb = Tm 2 =
kg m 2
.
A s2
Wb = 108 M ,
gde je M (Maksvel) takoe jedinica za magnetnu
indukciju koja je ukinuta uvoenjem SI sistema.
Veber (Wb)
Henry, Josef (1797-1878)
Ameriki fiziar koji je postavio temelje za primenu

elektromagnetne indukcije u industriji i tehnici.
Otkrio je pojavu samoindukcije.
U SI izvedena jedinica za induktivnost (koeficijent
indukcije)
H=
Wb kg m 2
= 2 2
A
A s
Henri (H)
Hertz, Heinrich Rudolf (1857-1894)
Nemaki fiziar koji je eksperimentalno dokazao

Maxwellovu teoriju elektromagnetnog polja, pre
svega postojanje elektromagnetnih talasa i elektromagnetnu prirodu svetlosti. Za potrebe svojih
eksperimenata konstruisao je oscilator koji i danas
slui kao osnova pri prouavanju elektromagnetnih
zraenja.
U SI izvedena jedinica za frekvenciju oscilacija.
1
Hz =
s
Herc (Hz)
90
Neke fizike i matematike konstante

Fizika konstanta
Oznaka
Vrednost i jedinica
Elementarno naelektrisanje
(1.60219 0.00007)10 19 C
Masa elektrona u mirovanju
me
(9.10956 0.00005)10 31 kg
Poluprenik elektrona
re
2.81793 0.00001)10 15 m
Masa protona u mirovanju
mp
(1.67261 0.00001)10 27 kg
Masa neutrona u mirovanju
mn
(1.67492 0.00001)10 27 kg
Permitivnost vakuuma
(8.85419 0.00002)10 12 F/m
Permeabilnost vakuuma
1.256637 10 6 H/m
Brzina EM talasa u vakuumu
(2.997925 0.000003)108 m/s
Standardna gravitacija
9.80665 m/s 2
Gravitaciona konstanta
(6.6732 0.0031)10 11 Nm 2 /kg 2
0 =
1
F
10 9
36
m
0 = 410 7
= 3.141593
e = 2.718282
2 = 1.414213
3 = 1.732051
5 = 2.236068
log 2 = 0.30103
log 3 = 0.47712
log e = 0.43429
ln 2 = 0.693147
ln 3 = 1.098612
Kritino elektrino polje je ono pri
kome dolazi do proboja u dielektriku
pri emu dielektrik u trenutku proboja
postaje provodan.
H
m
c=
1 m
0 0 s
ln 5 = 1.609438
ln 10 = 2.302585
2 = 9.869604
1 / = 0.31831
3 / 2 = 4.71239
4 / 3 = 4.18879
= 1.772454
ln = 1.14473
e = 23.14069
e = 0.043214
Materija
Vazduh
Staklo
Trafo ulje
Papir
Guma
Ekr [kV/cm]
1.0006
2.0 - 16
2.2 - 2.4
2.5 - 3.5
2.0 - 2.5
25 - 30
100 - 400
145 - 155
190 - 210
200 - 400
Elektrostatika
91
Pravougli krivolinijski koordinatni sistemi

Generalisane koordinate
x = x(u , v, w) , y = y (u , v, w) , z = z (u , v, w)
Element duine, povrine i zapremine
r
dl = hu du u + hv dv v + hw dw w
r
dS == hv hw dv dw u + hu hw du dw v + hu hv du dv w
dV = hu hv hw dv dw du
Prostorni izvodi
grad =
r
div E =
r
rot E =
1
1
1
u +
v +
w
hu u
hv v
hw w
(hu hv Ew )
(hv hw Eu ) + (hu hw Ev ) +
v
w
hu hv hw u
hu u
hv v
hw w
hu Eu
hv Ev
hw E w
div (grad ) =
1 hv hw hu hw hu hv
+
+
hu hv hw u hu u v hv v w hw w
Polarni cilindrini koordinatni sistem

x = r cos
y = r sin
z=z
hr = 1, h = r , hz = 1
Sferni koordinatni sistem

x = r sin cos
y = r sin sin
z = r cos
hr = 1, h = r , h = r sin .
92
Nabla operator
Hamiltonov ili nabla operator
=
x +
y + z
x
y
z
Generalisani nabla operator

r
1
= lim
dS
V 0 V
Prostorni izvodi
grad =
r
r
div E = E
r
r
rot E = E
() = 2 =
() = 0
r
E = 0
r
r
r
E = E E
)
( )
Integralne relacije
dV = dS
r
r
dl = dS
r r
r r
E dS = E dl
r r
E dS = 0
Green-1
r r
r
E dV = dS E
dS = ( + ) ) dV
n
S
V
Gauss-Ostrogradsky
r
r r
E dV = E dS
Green-2
dS = ( ) dV
n
n
V
Stokes
Elektrostatika
93
Literatura
[1]
Bansal, R: ENGINEERING ELECTROMAGNETICS,

Connecticut, USA, 2004.
[2]
Gamo, A: EKSPERIMENTALNA FIZIKA, Dravna tamparija, Beograd,

1877.
[3]
urevi, D: ZBIRKA ZADATAKA IZ ELEKTROMAGNETIKE, Falultet

tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica, 2009.
[4]
Markovi, V: ZBIRKA ZADATAKA IZ ELEKTROMAGNETIKE I OPTIKE opti kurs, Prirodno-matematiki fakultet, Ni, 2003.
[5]
Petkovi, D.M: ELEKTROSTATIKO POLJE - u radnoj i ivotnoj sredini

- prvi deo, Fakultet zatite na radu, Ni, 2003.
[6]
Popovi, B.D: ZBORNIK ZADATAKA

Graevinska knjiga, Beograd, 1988.
[7]
Popovi, B.D: ELEKTROMAGNETIKA, Graevinska knjiga, Beograd,

1980.
[8]
Surutka, J: ELEKTROMAGNETIKA, Graevinska knjiga, Beograd, 1971.
[9]
Surutka, J: OSNOVI ELEKTROTEHNIKE, Nauna knjiga, Beograd, 1987.
[10]
Tamm, I.E: FUNDAMENTALS OF THE THEORY OF ELECTRICITY, Mir

Publisher, Moscow, 1979.
[11]
Velikovi, D.M: METODI ZA PRORAUN ELEKTROSTATIKIH POLJA,

Podvis, Ni, 1982.
[12]
Velikovi, D.M: ELEKTROMAGNETIKA - prva sveska, Elektronski

fakultet, Ni, 2000.
[13]
IZ
University
of
ELEKTROMAGNETIKE,
Velikovi, D.M i saradnici: ZBIRKA REENIH ISPITNIH ZADATAKA IZ

- prvi deo, Elektronski fakultet, Ni, 2000.
ELEKTROMAGNETIKE
[14]
Vorgui, A; Miti, D: OSNOVI ELEKTROTEHNIKE - ELEKTROSTATIKA U

OBLIKU METODIKE ZBIRKE ZADATAKA, Elektronski fakultet, Ni.
Elektrostatika
CIP -
,
537.2(075.8)
, ., 1952=
Elektromagnetna zraenja : izvodi sa
predavanja i vebi. Sv. 1, Elektrostatika /
Dejan M. Petkovi, Dejan D. Krsti. - 3.
izmenjeno i dopunjeno izd. - Ni : Fakultet
zatite na radu, 2014 (Ni : Maneki Neko). 93 str. : ilustr. ; 24 cm
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Niu. Tira 200. - Bibliografija: str. 93.
ISBN 978-86-6093-052-3
1. , . [], 1969a)
COBISS.SR-ID 207316492
95

Elektrostatika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektrostatika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Niu

Fakultet zatite na radu, Ni

Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi

Ni, 2014. godine

Posveeno uspomeni na profesora

Predgovor drugom izdanju

Predgovor treem izdanju

Uvod - Elektrostatika do Coulomba

O magnetu nema pouzdanih zapisa, a za ilibar se kae da je tu kvalitet

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Doba renesanse je izuzetno znaajno za magnet (kompas) zbog ogromnog

Guericke (Otto von Guericke, 1602-1686) je bio

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

veliine tela i da se toplotni i magnetni fluidi prostiru kroz zapreminu, zapitao se

Prvo saoptenje je pregled saznanja o elektricitetu za period od Gilberta do

Dva naelektrisana tela beskonano malih dimenzija, u odsustvu drugih

Konstanta je permitivnost ili propustljivost sredine ili dielektrina konstanta.

Na ovaj nain konstanta 4 je eliminisana iz velikog broja jednaina koje se

U svim sluajevima Coulombov zakon je mogue primeniti na "beskonano"

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Primer 1.1 - Raspodela naelektrisanja na tapu

Do realnije raspodele naelektrisanja moe da se doe ako se tap podeli na 2 N

U uravnotenom stanju raspodela naelektrisanja nije uniformna i najvea gustina

Primer 1.2 - Dva takasta naelektrisanja i elektroskop

Elektrina tj. Coulombova sila Fe i horizontalna komponenta gravitacione sile

i G = mg , i gde je m masa kuglice.

Zadatak 1.1 - Tri takasta naelektrisanja jednake koliine naelektrisanja se nalaze u

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Usamljeno takasto naelektrisanje ne postoji tj.

Primer 2.1 - Ravnomerno naelektrisana kruna ploa

Zbog osne simetrije sve radijalne komponente

Kako vektor elektrinog polja ne zavisi od ugaone koordinate, problem je

to je ustvari isto kao da je unapred reen integral po ugaonoj koordinati.

Elektrino polje naelektrisane ravni oigledno ne zavisi od rastojanja. Ostavlja se

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Primer 2.2 - Ravnomerno naelektrisana kvadratna ploa

Zbog osne simetrije sve radijalne komponente vektora elektrinog polja se

Smenom x = z r cos , y = z r sin , dx dy = z 2 r dr d , se dobija

Dobijeni integral se reava smenom 2 z sin = a 2 + 4 z 2 sin t , tako da je konano

Kada a kvadrata ploa postaje neograniena ravan i

Objanjenje zato jaina elektrinog polja ne zavisi

3 - Prostorni ugao, fluks i divergencija

Pojam divergencije neke vektorske

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Primer 3 - Prostorni ugao pod kojim se vidi kruna ploa

Kako je jednaina gornje polovine sfere

Smenama x = cos , y = sin i nakon reavanja integrala sledi da je

gde je h visina kalote. Za prostorni ugao i jainu elektrinog polja u takama na

Zadatak 3.2 - Odrediti div ( R )

ili teorema poznatija kao teorema Ostrogradskyog

Fluks karakterie ukupni kapacitet izvora ili

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Primer 4 - Jedna primena teoreme Ostrogradskyog

diferencira po zapremini V , onda je izvod desne strane jednak podintegralnoj

sledi korisna formula za izraunavanje zapremine,

To to vai za takasto naelektrisanje vai i za bilo koju raspodelu naelektrisanja

To je ustvari Gaussov zakon (Carl Friedrich Gauss,

Izlazni fluks vektora elektrinog polja kroz proizvoljnu

Do istog rezultata se dolazi i ako se integralni oblik Gaussovog zakona podeli

Petkovi, D.M. i Krsti, D.D. - Izvodi sa predavanja i vebi

Primer 5.1 - Naelektrisani cilindar i koaksijalni cilindri

Neogranieno duga nit naelektrisana je

Ako je naelektrisanje raporeeno na