KORPARSTVO

Korparstvo je jedan od najstarijih zanata, razvija se u Srbiji poetkom XX veka u

vidu kune radinosti. Korparstvo predstavlja pravljenje korpi od prua vrbe, a
kao osnovna sirovina koristi se crvena vrba (S. purpurea L.) koja ima crvenu
koru i vrlo gipke granice. Raste u proplancima i vrbicima nizijskih uma. Njene
se ibe upotrebljavaju u korparstvu. Za reznice koriste se tapii vrbe koji brzo
putaju korenje i vole vlano tlo.
Reznice - tapii vrbe su puni biljnog hormona rasta tako da se brzo
ukorenjavaju i imaju brz prirast. Za oiljavanje reznica drugih vrsta bilja esto se
u posudu s vodom pored te biljke stavi reznica vrbe koja pusti svoje hormone
rasta u vodu i potpomae oiljavanje druge vrste. Za pletenje se upotrebljava
nekoliko vrsta ibe razliite debljine i kvaliteta. Najbolja i najkorienija je
amerikanka (salix americana), kultivirana iba crvene boje.

Od debljih iba
pogodne su ukasta rumarinka i alba. Od poznatijih vrsta tu su jo i argentinka
i zelena konopljenka. Bela iba dobija se rezanjem pre sazrevanja, leti ili krajem
leta. Boja ibe odreuje i boju predmeta. Za saenje ibe pogodno je nisko i
vlano tlo. Zbijenost tla utee na kvalitet ibe, jer tvrdo tlo daje tvrdo drvo.
Takva iba je vra, ali se tee plete. ibe se reu u jesen, kada otpadne lie.
Odmah se sortiraju po veliini, veu u snopove i spremne su za kuvanje. Posle
saenja iba se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastue
vrbe. Sam posao od uzgoja do gotovog proizvoda je dugotrajan. Najpre se iba
sadi pomou sadnica.
Nakon to iba naraste, sledi njeno koenje. U dananje vreme se to radi
traktorskom kosilicom to je puno bri nain od nekadanje rune konje
pomou posebnog noa koji se jo naziva i "koseri". Kad se iba pokosi i
dopremi s polja prvo se mora klasifikovati po visini u nekoliko kategorija i
povezati u snopove. Kuvati se moe bilo kad i bilo gde, najbolje na otvorenom.
Njima se najece obavijaju drke ili spojevi na predmetima. Mogu sluiti i za
pletenje, ali osnovni kostur mora biti od pune ibe.
Da bi se predmeti od ibe zatitili od spoljanjih uticaja mogu se i lakirati. iba
se see, klasifikuje po duini i debljini, a zatim kuva u velikim kazanima sedam
do osam sati, pri emu se voda doliva dva-tri puta. Nakon kuvanja iba se guli,

pa opet klasifikuje prema nameni. Za cepanje ibe koristi se cepa, koji je od

drveta i ibu cepa na tri dela. Kod pletenja korpe uglavnom se sedi na niskim
klupama. Najvanije je ibe odmah staviti u hladnu vodu i kuvati na potrebnoj
temperaturi oko 6-8 sati. Za kuvanje jednog kotla ibe od poetka loenja vatre
potrebno je oko 12 sati.
Nakon kuvanja iba se ohladi, oguli joj se kora i osui se. Za suenje nisu
potrebni nikakvi posebni uslovi osim da se ne izlau suncu. iba je suva kada pri
savijanju odmah pukne to se postie nakon nekoliko dana suenja. Kuvana i
suva iba spremna je za pletenje nakon namakanja oko sat vremena u hladnoj
vodi to joj privremeno vraa elastinost. Ako pletenje potraje, ibu treba ee
moiti jer se brzo sui i lako puca.
Majstori - korpari najece pletu na razliitim drvenim kalupima i za svaki
proizvod postoji drugi kalup. Za pletenje se ne upotrebljava samo cela iba. Ona
se moe rascepati po duini ili podeliti na tri dela. Takve tanke trake zovu se
vitre i dre se izmeu kolena. Prvo se plete dno korpe, pa se kree ka gornjem
delu, a na kraju dolaze ruke (ukoliko su predviene). Zavrna dorada je
lakiranje korpi i taj lak predstavlja zatitu.
Danas se proizvodi od prua najee mogu nabaviti na vaarima. Variraju od
malih suvenira, preko nametaja od prua do izrade raznih korpi za praktinu
upotrebu u domainstvu.
Linkovi:

Tradicionalni zanati
Korparstvo u Posavini
Pantin muzej
Pripremila: Katarina Sharon Macut

Korprskopletrskiznt
Znt se rzvio u Srbiji poetkom XX vek i to njpre u vidu
kune rdinosti. Odnosi se n izrdu rznih predmet od pru
njegovim meusobnim preplitnjem, izrivni su
prevshodno predmeti korieni z noenje teret.

KorprskizntuSrbijiprologvek,biojeprilinozstupljenkkou
Vojvodinitkoiuostlimdelovimzemlje.

Ovjzntpodrzumevposebnuvetinurunogpletenj,obinovrbovog
pru,kojejemorlobititretirnonposebnninkkobidobilon
svitljivosti.Odltkoristisetekpokojino.Glvniinstrumentjesuvete
neumorneruke.

Dns se proizvodi od pru njee mogu nbviti n

vrim. Vrirju od mlih suvenir, preko nmetj od pru
do izrde rznih korpi z prktinu upotrebu u dominstvu.