Seminarski Rad

Sociologija

Tema: Alkoholizam

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

ALKOHOLIZAM
1. UVOD

Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i drutvo, bolest na koju

ne obraamo dovoljno panje, mada je njena rasprostranjenost i tetnost veoma
znaajna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) alkoholizam je
trea bolest po uestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih (bolesti srca i
krvnih sudova) koje su na prvom mestu i malignih bolesti (razni oblici raka) koji
su na drugom mestu.
tetno dejstvo alkohola na oveji organizam i problemi koji proizilaze
iz konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre 300 godina
kanjavali pijance odsecanjem nogu. Mona Rimska drava je zakonom
zabranjivala mlaima od 30 godina da piju alkohol. Na slavni Car Duan je u
svom Zakoniku tano odredio kazne pijancima u zavisnosti od "belaja" koji su
napravili.
O pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko pre
Hipokrata. Prve definicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatolokim
dejstvima nalaze se jo u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima
raspravlja o alkoholu i alkoholizmu na neuobiajen, ali veoma psihijatrijski nain,
blizak nekim stavovima sadanjih naunika.
U novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su
amerika prohibicija poetkom prolog veka i Gorbaovljeva kampanja u SSSR-u
osamdesetih godina prolog veka.

1.2. RAZLIITE DEFINICIJE ALKOHOLIZMA

Zadovoljavajue definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg
objanjenja jo manje. Postoji vie definicija alkoholizma, zavisno iz koje se take
problem posmatra. Nauni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim izuzecima,
poinje krajem XVIII veka, to predstavlja ustvari tek zaetak medicinskog
odnosno biolokog pristupa alkoholizmu, da bi tek posle skoro dvesta godina
alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledita, ali ne na onakav iskljuiv i
nenauan nain kao tokom vie od 1500 godina starog i srednjeg veka kada je bio
tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loa drutvena pojava. Postoji itav niz
razliitih naziva koji oznaavaju alkoholizam kao bolest poput hroninog
alkoholizma (u medicinskoj terminologiji), zatim alkoholne narkomanije,
hronine alkoholne intoksikacije, alkoholne encefalopatije, dipsomanije,
alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze, alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji
se mogu dobiti dodavanjem raznih sufiksa rei alkohol. Termini kao habituacija,
adikcija, zavisnost, su novijeg datuma, ali ne doprinose znaajno boljem
definisanju alkoholizma, to pokazuje da postoji veliki broj relativno prihvatljivih
definicija alkoholizma to se odnosi na opteprihvaenu zvaninu definiciju

Svetske zdravstvene organizacije koja glasi: "Hroninim alkoholizmom smatra se

pojava kada osoba prekomerno (zlo)upotrebljava alkoholna pia, a njena
zavisnost od alkohola je tolika da inicira duevni poremeaj ili takve manifestacije
koje ukazuju na oteenje fizikog i psihikog zdravlja, odnosa sa drugima i
socijalnog i ekonomskog stanja. U pojam alkoholiara ukljuuje se onaj ko
pokazuje poremeaj u tom smislu."
Bioloki pristup alkoholizmu zagovara postojanje biolokih razloga,
neto to ovek stie raanjem, neto na ta se ne moe uticati, a dovodi do
bolesne potrebe organizma za alkoholom.
Psiholoki pristup polazi sa stanovita da je alkoholizam posledica
poremeaja linosti. Klinika praksa nije potvrdila tezu o postojanju posebne
strukture linosti koja bi ukazivala da bi se kod nekoga razvila zavisnost od
alkohola.
Sociokulturoloki pristup teite stavlja na socijalno okruenje u kome
osoba ivi, tradiciju, obiaje i pravila koja u datom miljeu postoje.
Svi ovi pristupi istiu tri osnovne karakteristike alkoholiara:
a. Dugotrajno, nekontrolisano konzumiranje alkoholnih pia praeno problemima,
b. Psihika i/ili fizika zavisnost od alkohola,
c. Zdravstvene (telesne i psihike) i/ili socijalne (porodine, profesionalne i ire
socijalne) komplikacije.
Svako ponovljeno pijenje, bez obzira na koliinu i uestalost koje
stvara odreene probleme i komplikacije znak je alkoholizma.

FAZE ALKOHOLIZMA
2.1. RAZVOJ ALKOHOLIZMA
Razvoj alkoholizma prolazi kroz odreene faze, koje imaju svoje
karakteristine znake koji odreuju fazu. Meutim, neki put nije mogue odrediti
jasnu granicu izmeu pojedinih faza, niti prisutnost svih simptoma u nekoj
fazi.To ne znai da dotinih simptoma nee biti u toj fazi tokom daljeg razvoja
bolesti.
Faza umerenog pijenja
Svi ljudi koji piju alkohol su u riziku da jednog dana postanu alkoholiari. Da li e
se to desiti i kada, ne moe se odrediti, ali rizik postoji.

Trening faza
Ni ova faza se ne smatra fazom zavisnosti. To je u stvari jedan prelaz izmeu faze
umerenog pijenja i zavisnosti. Osoba i dalje pije umereno, ali joj se dogodi da se
povremeno napije u nekoj situaciji.
Ove dve navedene faze ne zahtevaju struno-medicinsku pomo, ali treba poveati
opreznost to se pijenja alkohola tie.
Pretoksikomanska (predzavisna) faza
Glavna odlika ove faze su poveanje tolerancije i psihika zavisnost. Poveanje
tolerancije je pojava da alkoholiar moe da "podnese" veu koliinu alkohola
nego ranije. Ova pojava se obino razvija postepeno, tako da alkoholiari
"privikavaju" organizam na sve vee i vee koliine alkohola. Alkoholiar sa
razvijenom povienom tolerancijom, subjektivno, nema oseaj pijanstva ni kada
popije vee koliine alkohola. To pak ne znai da nije pijan. Njegove psihofizike
sposobnosti su sigurno smanjene.
Psihika zavisnost
Trajna psiholoka zavisnost ili "oslanjanje" na efekat alkohola je potreba
alkoholiara radi "olakanja" fizikih ili emocionalnih bolova. Takoe, alkohol
moe koristiti za ublaavanje napetosti, neizvesnosti, strepnje, straha, uopteno
reeno - anksioznosti. Umirujue dejstvo alkohola moe da se postigne i
tabletama za umirenje.
Psihika zavisnost predstavlja i ukljuivanje alkohola u razne aktivnosti kao
neizbean element. Naprosto osoba osea nekompletnost nekog dogaaja ili
aktivnosti bez alkoholola.
Toksikomanska (zavisna) faza
Ovo je faza kompletne zavisnosti od alkohola. Nju karakteriu etiri znaka. Ako
osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu fazu:
Prvi znak je gubitak kontrole (fenomen prve ae). To je jedan od najsigurnijih
znakova toksikomanske zavisnosti. Zapoeto pijenje ne moe se zaustaviti, to jest,
alkoholiar nastavlja da pije do potpunog opijanja. Jedna od bitnih karakteristika
ovog fenomena je njegova nepovratnost.. Alkoholiar je doivotno izgubio
sposobnost umerenog konzumiranja. ak i posle vie godina apstinencije ovaj
fenomen se odrava.
Drugi znak je alkoholna amnezija ("prekid filma"). Predstavlja pojavu gubitka
seanja za pojedine sadraje iz perioda pijanstva. Najee to neseanje moe da
se odnosi na kompletne dogaaje, postupke ili na pojedine delove. Ponekad se
javlja naknadno priseanje koje nastaje spontano ili podstaknuto podseanjem od
strane oevidaca problema koje je alkoholiar napravio u pijanom stanju. Ova
4

pojava je esto vrlo neprijatna za osobu jer izaziva napetost, strah i griu savesti.
Postoje dve vrste alkoholne amnezije: benigna i maligna.
Benigna alkoholna amnezija predstavlja akutnu intoksikaciju (trovanje)
alkoholom. Ona se esto javlja kod nealkoholiara, obino adolescenata i
predstavlja specifino reagovanje linosti na alkohol. Najbolji primer za to je
opijanje na srednjokolskim ekskurzijama, maturskim proslavama. Ponavljana
alkoholna amnezija je predznak poetne alkoholne zavisnosti.
Maligna alkoholna amnezija je znak poodmakle faze zavisnosti. Obino se
vie puta javljala. Smatra se da predstavlja odraz poetnih ili poodmaklih
oteenja u mozgu, zavisno od uestalosti javljanja.
Trei znak je nemogunost apstinencije. Alkoholiar se ponaa po devizi "ni jedan
dan bez pia". Obino piju po sistemu dolivanja, to znai da im je potrebna
stalna koncetracija alkohola u krvi da bi mogli da funkcioniu. Prekidanje pijenja
dovodi do apstinencijalne (uzdravajue) krize. Kompletna preokupacija
alkoholiara vezana je za alkohol, zbog toga alkoholiar poinje da stvara zalihe
alkohola, javlja se jutarnje konzumiranje.
etvrti znak je pad tolerancije. Najee se javlja u kasnijim fazama bolesti. Ovaj
kardinalni znak toksikomanske zavisnosti nadovezuje se na prethodne znake
bolesti. Alkoholiar nije vie u mogunosti da pije vee koliine, ve mu je
dovoljno jedna do dve aice da se napije. Oteenje organizma alkoholiara je
veoma izraeno, naroito jetre i mozga, tako da nove koliine alkohola samo
pogoravaju ve postojee teko stanje. Pad tolerancije predstavlja prisilnu
odbranu organizma od vee koliine alkohola. I kod ovog znaka prisutna je
nepovratnost.

2.2. FIZIKA ZAVISNOST

Ovo je fenomen koji se javlja iskljuivo u toksikomanskoj fazi
alkoholizma. Fizika zavisnost javlja se posle prestanka korienja uglavnom tri
grupe depresantnih supstanci (alkohol, barbiturati i morfin) i potpuno je
nezavisna od psihikog stanja organizma.
Alkoholozi vie vole da fiziku zavisnost zamene terminima
apstinencijalna kriza ili apstinencijalni sindrom. Utvreno je da znaci ove krize
nastaju zbog opadanja nivoa alkohola u mozgu, a ne od nivoa alkohola u krvi.
Znaci fizike zavisnosti obino se javljaju 6-7 sati nakon poslednje
konzumacije.
U blaoj formi javlja se podrhtavanje prstiju, malaksalost i
razdraljivost. Teu formu karakterie podrhtavanje celog tela, pojaano znojenje,
gubitak apetita, povieni krvni pritisak, srane smetnje, razdraljivost koju
okolina pacijenta opisuje "da je neizdriv", nesanica i malaksalost. U najteim
sluajevima mogu se javiti i halucinacije, poremeaji svesti pa ak i napad
padavice.

2.3. TA SU ALKOHOLNE KRIZE?

Za razliku od apstinencijalne krize tj. sindroma, alkoholne krize se
javljaju kod pacijenata koji ne piju dui period vremena (mesec i vie dana). Mogu
se javiti i tokom leenja. Alkoholne krize se ne javljaju obavezno, ali su mogue.
One su obino pokazatelj da se alkoholiaru javlja elja za propijanjem, ili ako se
dogodi tokom terapije, znak su ozbiljnih otpora leenju i imaju svoj terapijski
uzrok.
Postoje DVE VRSTE krize:
a) Otvorena koja se manifestuje otvorenom udnjom za pijenjem.
Npr. tokom letnjih vruina elja za hladnim pivom. Dobro leeni pacijenti lako je
savladaju uz pomo postupaka u reavanju krize, koji se naue tokom terapije i
sastoje se iz sedam koraka. Posebna vrsta otvorene krize su snovi o pijenju.
Obino alkoholiari sanjaju kako su popili pie, iako su prethodno uzeli lek protiv
alkohola, ili da im je neko na prevaru sipao alkohol u sok.
b) Zatvorena (maskirana) - je sloenija. Kod nje ne postoji
otvorena elja za pijenjem, ve se manifestuje kroz psihike probleme (nervoza,
napetost, razdraljivost, esta promena raspoloenja, gubitak koncentracije) i (ili)
telesnim smetnjama (glavobolje, muka, povraanje, malaksalost, gubitak apetita,
stomane tegobe, povieni krvni pritisak...).
Zatvorena kriza je opasnija jer je tee prepoznatljiva. Neki put,
nabrojane tegobe se vezuju za neke druge probleme ili bolesti, to je opasno, jer se
kriza ne prepoznaje, ne reava se, produbljuje se i postoji opasnost od opijanja.
Primer: Pacijent M.M. deset godina posle aspstinencije kriza ga je
probudila usred noi. Imao je jaku udnju za pijenjem alkohola. Odmah je
probudio svoju suprugu koja je uestvovala u njegovoj terapiji i znala je postupke
u reavanju krize. Pokuali su da je sami razree i delimino su uspeli, ali iz
predostronosti ujutru su doli kod svog terapeuta, uz iju pomo je kompletno
reena. Dotini pacijent apstinira ve 15 godina i vie nije imao ni jednu krizu.

2.4. ZABLUDE O ALKOHOLIZMU U NAIM KRAJEVIMA

Vremenom su stvorene mnoge zablude o "korisnosti" alkohola.
Najkarakteristinije u nekim naim krajevima i dan danas su:
a) Alkohol je hranljiv. Alkoholna pia ne sadre u sebi dovoljno
hranljivih materija (belanevina, vitamina, minerala, ugljenih hidrata) da bi
mogli da slue kao hrana. Ona imaju izvesne kalorijske vrednosti i malo ugljenih
hidrata, tako da pijanac ima oseaj sitosti. Dugotrajno pijenje alkohola pak
sigurno dovodi do tetnih promena na organima za varenje. Veina alkoholiara
su mravi, u narodu kau "ispijeni od alkohola";

b) Alkohol pomae kod nesanice. Krajnji rezultat pijanstva je san.

Meutim, velika je razlika izmeu normalnog sna koji slui da bi se organizam
odmorio i okrepio i alkoholiarskog sna, koji je nastao zbog anestezije odreenih
centara u mozgu. Nakon normalnog sna, ovek se osea svee, odmorno, vraena
mu je snaga. Kod alkoholiarskog sna pijanac osea mamurluk i to je jedan od
najteih trenutaka u celom pijanstvu.
Jedna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama,
umakanjem cucle ili prsta u rakiju kako bi majka, na primer mogla da radi neke
druge poslove. Deiji organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naroito mozak,
koji sazreva u periodu od 18. do 21. godine ivota.
c) Alkohol zagreva organizam. Ova zabluda esto ima tragine
posledice, jer moe izazvati "belu smrt" kada pijanac zaspi u snegu i smrzne se.
Naime, alkoholol ubrzava gubljenje telesne toplote tako to iri krvne sudove u
potkonom tkivu. Zato se javlja crvenilo lica i subjektivni oseaj toplote.
Meutim, irenje krvnih sudova u koi uz istovremeno skupljanje krvnih sudova u
unutranjim organima, dovodi do zadravanja vee koliine krvi u potkonom
tkivu i brem hlaenju tela.
d) Alkohol je lek. Zabluda o lekovitosti alkohola je veoma prisutna,
naalost ak i meu lekarima postoji neslaganje po tom pitanju. esto se istie
kako trudnice treba da piju pivo da bi "imale mleka", crno vino popravlja krvnu
sliku, estoko pie pomae kod sranih smetnji, "travarica" kod spoljanjih
tegoba, nazeb se lei vruom rakijom, itd.
Sva svetska, a i naa istraivanja pokazuju da je ivotni vek
alkoholiara oko 53 godine. Deca ije su majke pile alkohol tokom trudnoe i
dojenja, pokazuju zastoj u psihofizikom razvoju. Nijedno alkoholno pie ni u
jednoj zemlji na svetu nije priznato kao lek.

2.5 DEJSTVO ALKOHOLA NA ZDRAVLJE

Pijenje alkoholnih pia vie godina, posebno ako je to vie od neke
uobiajene doze, obavezno dovodi do oteenja pojedinih organa kod osobe.
Neki put spoljni izgled osobe moe da otkrije da se radi o alkoholiaru.
To su obino neuredne, higijenski zaputene osobe sa izraenim kapilarima na
obrazima i nosu, sa mutnim, suznim, esto zakrvavljenim oima.
Organi koji su najee oteeni su: eludac, creva, jetra, guteraa,
mozak, nervi.
eludac je organ u kome se zapoinje varenje hrane. Alkohol stimulie
preterano luenje hlorovodonine (HCl) eludane kiseline. Visok nivo ove
kiseline i sam alkohol, oteuje, nagriza eludanu sluzokou. To izaziva nastanak
upale sluzokoe eluca (gastritisa i ira na elucu (ulkusa).

Creva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. I ovde

alkohol izaziva upalu sluzokoe creva, to onemoguava normalno funkcionisanje.
Posledica toga je nemogunost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz
hrane, to dovodi do gubitka u teini i opteg propadanja.
Jetra je jedan od najvanijih organa u ovekovom organizmu. Veina
materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade.
Da bi se zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra funkcionie sa 1/3 svojih
mogunosti. To praktino znai da kada je oteeno 2/3 tkiva jetre, ona jo uvek
moe da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski nalazi krvi jo uvek
pokazuju relativno normalne vrednosti. Kada je oteena i poslednja treina jetre,
tek e tada laboratorijske analize pokazati loe rezultate.
Prvi stadijum oteenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do
nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uveanja. Nalazi se ispod
desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne moe se napipati. Meutim, kada doe
do ove bolesti pregledom lekari je mogu napipati. Ovo oteenje moe da se sanira
ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajue
leenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre. Ovo oteenje je
neizleivo. Jetrine elije izumiru i smanjuje se veliina jetre. Ova bolest postepeno
dovodi do smrti.
Guteraa (pankreas) kao vaan organ za varenje slui za odravanje
normalne koncentracije eera u krvi. Kod ljudi koji mnogo piju ovaj organ esto
biva oteen, a kao posledica moe da se javi eerna bolest, pa ak i smrtni ishod.
Mozak
predstavlja
"centralni
kompjuter"
organizma.
ovek se raa sa 7 do 10 milijardi nervnih elija koje grade mozak i kimenu
modinu. To je zaliha za ceo ivot. Nervne elije za razliku od elija svih ostalih
organa ovekovog organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. Utvreno je da
alkohol oteuje i unitava elije mozga, a poto se one ne dele njihov broj se
godinama smanjuje. Gubitak nervnih elija mozga dovodi do teke bolesti,
izlapelosti (demencije) koja kod ljudi koji mnogo piju moe da nastupi ve posle
tridesete godine ivota.
Nervi - skoro 90 % alkoholiara ispoljava znake upale ivaca
(polineuritis). Prvi znaci se ispoljavaju na rukama i nogama. Javlja se trnjenje,
bol, bri zamor, gubitak snage, grevi u miiima nogu. Kasnije se javlja
podrhtavanje prstiju ruku zbog ega neki put alkoholiar vei deo prve jutarnje
aice prospe. U uznapredovanom stadijumu moe da nastupi delimina ili
potpuna oduzetost pojedinih miia. Ako su zahvaeni miii nogu alkoholiar
veoma teko hoda. Manja koliina alkohola i krai sta u konzumiranju kod
mladog organizma moe da izazove veoma teke upale ivaca. Pored telesnih
oteenja, zbog velike koliine korienih alkohola javljaju se psihiki poremeaji.
tetno dejstvo alkohola na mozak dovodi do tekih psihikih poremeaja za ije
saniranje je potrebno bolniko leenje u psihijatrijskim ustanovama.

Najee se javljaju ove bolesti:

a) Delirijum tremens - alkoholno ludilo . Javlja se kod osoba koje
vie godina piju, preteno estoka pia. Nekoliko dana ranije mogu se javiti
neodreeni simptomi koji strunjacima ukazuju da moe doi do ludila. Osoba se
osea malaksalo, ima pojaano znojenje, povieni pritisak, psihiki je napeta,
neraspoloena i sve ove pojave prati nesanica. Kad nastupi delirijum, to za
okolinu deluje zastraujue, pogotovo nou kada su simptomi najizraeniji.
Pacijent osea strah i ne moe da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec, godina, gde se
nalazi, ali zna ko je on. Najee deluje uplaeno i zbunjeno, ali je mogue i
agresivno ponaanje prema okolini. Uz bolniko leenje i adekvatne lekove ovo
stanje traje do deset dana. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do
trajnijih i ozbiljnijih oteenja mozga.
b) Izlapelost (demencija) - nastaje zbog direktnog tetnog dejstva
alkohola na elije mozga i njihovog izumiranja. Ova pojava se normalno javlja
tokom starenja, ali kod alkoholiara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. Glavna
karakteristika ove bolesti je problem pamenja. Osoba se ne sea dogaaja od pre
nekoliko dana, sadraja razgovora, poslova koje je radila. Teko se prisea naziva
predmeta koje svakodnevno koristi. S obzirom da zaboravlja ta je nekome priao
jednu istu stvar ponovo pria jednoj istoj osobi 3-4 puta, ale ne shvata i sve
prihvata bukvalno. U podmakloj fazi ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode
rauna o sebi, ne mogu da kontroliu svoje fizioloke potrebe, ak ne priznaju ni
svoje najblie. Nastala oteenja mozga su konana. Uz apstiniranje od alkohola i
odgovarajue leenje proces propadanja moe da se uspori, ali ne i da se zaustavi.
c) Alkoholna padavica je jo jedna bolest koja nastaje zbog
oteenja elija mozga. Bolest se ispoljava u napadima koji su dramatini i za
pacijente i za okolinu. Napad poinje gubitkom svesti, zbog ega pacijent pada
niice. Prilikom pada moe ozbiljnije da se povredi. Zatim nastupa ukoenost
celog organizma, koju smenjuje faza greva. Pacijent se trza, moe da se pojavi
pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza jezika. Obino se pacijent umokri.
Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je zbunjen, pospan i ne zna ta se
sa njim desilo. Niega se ne sea iz perioda napada.

2.6. GENETSKE PREDISPOZICIJE NA ALKOHOLNU ADIKCIJU

Kao praksa, genetika je mnogo starija nego kao nauka. Jo u davnim
praistorijskim vremenima zapaeno je da se izvesne karakteristike organizma
nasleuju, to je dalo povoda za poetak odabiranja jedinki sa eljenim
osobinama, mada i bez ikakvog znanja o nainu nasleivanja osobina. Uprkos
svojoj bogatoj predistoriji, genetika se tek pre stotinak godina javlja kao
samostalna bioloka nauka.
Nema biolokih dokaza (mada se u toj oblasti intenzivno istrauje) da
je alkoholizam nasledan. To znai da jo nije otkriven nasledni faktor (gen) koji bi
ukazivao da e se razviti ova bolest. Znai, alkoholizam, medicinski nije nasledna
bolest. Uprkos tome to genetski faktor za alkoholizam nije jo jasno utvren, to
9

ne znai da on i ne postoji, pogotovu ako ve ima indirektnih dokaza o njegovom

postojanju.
Genetska predispozicija za alkoholizam nije dovoljna sama po sebi,
bez udela biolokih, psiholokih i sociolokih faktora koji moraju doprinositi
razvoju poremeaja. Ne moe se zanemariti zapaanje da se alkoholizam veoma
esto javlja u porodicama gde je jedan od lanova alkoholiar, i esto se prenosi sa
generacije na generaciju, barem kod jednog od lanova. Istraivanja su pokazala
da 73% sinova iz "alkoholiarskih porodica" imaju probleme sa pijenjem i
probleme u ponaanju. Objanjenje za takvo stanje krije se u pojavi da deca
kopiraju stil ponaanja svojih roditelja, koji u takvim porodicama obino vodi ka
pojavi i javljanju alkoholizma.

2.7. VEROVATNOA POJAVE ALKOHOLIZMA NA OSNOVU KRVNIH

GRUPA

Uzimajui relativne frekvencije za ocene verovatnoe odgovarajuih

dogaaja, moemo oceniti verovatnou da e neka sluajno odabrana osoba iz
populacije biti alkoholiar i imati odreenu krvnu grupu. Ako uzmemo da je
verovatnoa da e neko iz populacije biti alkoholiar
p(b)=0,04
odnosno verovatnou da e neko biti nealkoholiar
p(z)=1-p(b)=0,96
onda moemo izraunati sve verovatnoe da e neko imati odreenu
krvnu grupu i biti alkoholiar ili nealkoholiar. Na osnovu navedenih podataka
izraunate su te verovatnoe i prikazane u tabeli 1, gde je sa x oznaen sistem
krvnih grupa, a sa y sistem koji obuhvata stanja "alkoholiar i nealkoholiar".
Unutar tablice su verovatnoe proizvoda stanja tih sistema, a u rubrikama f" i
date su marginalne verovatnoe za krvnu grupu i dogaaje iz y u celoj populaciji
(gde se nalaze i alkoholiari i nealkoholiari).

y
x

Alkoholiar (b) Nealkoholiar (z)

f"

0,02077

0,39944

0,42021

0,01137

0,35244

0,36381

0,00546

0,13763

0,14309

AB

0,00240

0,07049

0,07289

0,04000

0,96000

1,00000

10

Na osnovu podataka iz prethodne tabele mogu se izraunati ocene

uslovnih verovatnoa da e neko biti alkoholiar ako ima odreenu krvnu grupu:
P(A/b) 0,02077
P(b/A) = --------- = --------- = 0,04943
P(A)
0,42021
P(0/b)
0,01137
P(b/0) = --------- = --------- = 0,03125
P(0)
0,36381
P(B/b) 0,00546
P(b/B) = --------- = --------- = 0,03816
P(B)
0,14309
P(AB/b) 0,00240
P(b/AB) = --------- = --------- = 0,03293
P(AB)
0,07289
Ove verovatnoe pokazuju da onaj ko ima krvnu grupu A ima najveu
ansu da postane alkoholiar (4,943 %), zatim onaj ko ima krvnu grupu B (3,816
%), pa oni sa krvnom grupom AB (3,293 %) i najzad najmanju ansu imaju ljudi
sa krvnom grupom O (3,125%).

Proraunate verovatnoe ukazuju na veoma znaajne injenice koje

mogu imati kako teorijski znaaj za dalja prouavanja fenomena alkoholizma,
tako i praktinu vrednost u otkrivanju predisponiranosti za alkoholnu adikciju.

2.8. ALKOHOL I MLADI

Sve je vie mladih koji piju alkohol. Do prvog kontakta sa alkoholom u
proseku dolazi se sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini ivota.

11

Znaci zavisnosti proseno se javljaju oko 21,5 godina, dok na leenje

mladi dolaze izmeu 25 i 27 godina. Evidentno je da protekne oko 8 godina od
prvog kontakta sa alkoholom do pojave zavisnosti. To je dug vremenski period u
kome bi moglo dosta toga da se uradi da do zavisnosti ne doe. Mladost se esto
terminoloki pojednostavljuje sa pojavom adolescencije. To je period ivota gde
dolazi do biolokog, psiholokog i sociolokog sazrevanja linosti. Meu
najznaajnijim faktorima koji utiu na pojavu alkoholizma kod mladih su:
adolescencija, porodica, grupa vrnjaka i ira socijalna sredina.
a) Adoloscencija je jedan od najznaajnijih perioda u razvoju svake osobe.
Promene koje se dogaaju u mnogim sferama ovog perioda mogu biti izvor raznih
prihikih kriza. U ponaanju mlade osobe jo uvek ima mnogo elemenata
detinjastog ponaanja, dok ona zahteva da se prema njoj odnose kao prema
odrasloj osobi. Pri tom i sam adolescent se ne osea spremnim da napusti
zatieni svet detinjstva i zakorai u nezavisni, zreli svet odraslih. Ponaanje u
ovom periodu karakterie nagla promena oseanja koja su i prenaglaena i
neoekivana. Za ovaj period je karakteristino buntovnitvo, neprihvatanje i
odbacivanje saveta i uticaja starijih (obino roditelja).
Bioloka nezrelost, uz brzo ispijanje vee koliine pia, meanje vie
vrsta pia i kombinacija pia sa psihoaktivnim supstancijama, mogu dovesti do
znaajnih zdravstvenih problema u kratkom periodu. Najee se oteti mozak,
nervi i organi za varenje. Sreom, zdravstvene tegobe se uglavnom brzo povlae,
jer se radi o mladim, snanim osobama.
b) Porodica - ima ogroman i presudan uticaj u nastanku adolescentnog
alkoholizma. U istraivanjima su dobijeni podaci da je 75 % mladih alkoholiara
prvi put probalo alkohol u prisustvu roditelja. To je obino porodica gde esto
jedan od roditelja ima problem sa konzumiranjem alkohola. Alkoholizam moe da
se javi i kod adolescenata koji potiu iz porodice u kojima roditelji ne piju.
Alkoholiari su najee iz porodice bez ljubavi, bez meusobnog uvaavanja,
sigurnosti, sa nestabilnom porodinom atmosferom obojenom strepnjom,
strahovima, agresivnou, napetou. Roditelji su nesposobni da adekvatno
odgovore svojoj roditeljskoj ulozi. Takav neadekvatan odnos ometa proces
sazrevanja i preuzimanja odgovornosti i alkohol postaje jedino reenje da se sa
tim izae na kraj.
c) Grupa vrnjaka - ima u mladosti vaan uticaj na mladia ili devojku.
Drugarstva, stvorena u osnovnim i srednjim kolama ostaju "za ceo ivot". U
procesu "traenja sebe" grupa vrnjaka ima ulogu prolazne forme "kolektivne
svesti" kroz koju se lake reavaju dileme, strahovi, nesigurnosti i trai potvrda
svojih stavova. Grupe imaju svoja pravila ponaanja i ivotnu filozofiju, koje
mogu imati kako negativan, tako i pozitivan uticaj.
d) ira socijalna sredina - u naim krajevima ima veoma tolerantan stav prema
konzumiranju alkohola kod mladih. Prekomerno konzumiranje prihvata se kao
"mladost-ludost". Obino se na to gleda kao na prolaznu pojavu koja e da se rei
"sama od sebe". Prekomerne konzumacije u ovom periodu esto prelaze u fazu
zavisnosti sa svim kasnijim posledicama.

12

Sadraj:
ALKOHOLIZAM
Uvod .......................................................................................................... 2.
Razliite deginicje alkoholizma ............................................................... 2.
FAZE ALKOHOLIZMA
Razvoj alkoholizma ................................................................................... 3.
Fizika zavisnost ...................................................................................... 5.
ta su alkoholne ktize ............................................................................... 6.
Zablude o alkohoizmu u naim krajevima ............................................... 6.
Dejstvo alkohola na zdravlje .................................................................... 7.
Genetske predispozicije na alkoholnu adikciju ........................................ 9.
Verovatnoa pojave alkoholizma na osnovu krvnih grupa ................... 10.
Alkohol i mladi .................................................................................... 11.

13