Ivan Anti

SNKHYA
Beograd, 2010
Izdava:
Samostalno izdanje
Copyright: 2010 by Ivan Anti
Knjiga je besplatna samo za srpsko jeziko podruje,
moe se neogranieno umnoavati samo za linu upotrebu, i bez ikakvih izmena.
Registrovano u Autorskoj agenciji za Srbiju A.D. kao autorsko delo.
Svaka povreda autorskog prava u celini ili u delovima bie sudski gonjena.

Kompjuterska priprema:
Vladimir Ribar
Ivan Anti
Korektura:
Dojna Lapadat
Idejno reenje korica:
Ivan Anti
Naslovna strana:
Sri Kapila Yantra
tampa:
Agencija Jovan, Beograd
Tira: 500.
www.ivantic.net
ISBN 978-86-902035-2-9
CIP -
,
233-852.5C
,
Snkhya / Ivan Anti. - Beograd : I.
Anti, 2008 (Beograd : Jovan). 400 str. :
ilustr. ; 26 cm
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
- Bibliografija: str. 400.
ISBN 978-86-902035-2-9
a)
COBISS.SR-ID 149541900

Posveeno mojoj majci Aneliji,

mom najveem uitelju
i najveoj dui koju sam upoznao

SADRAJ
PREDGOVOR . 5
SHEMA KATEGORIJA PRAKRTI . 8
UVOD U SNKHYU . 10
Razlikovanje prirodnog i duhovnog . 10
Arhajski model razlikovanja bia i Duha . 12
Religioznost i sistem snkhye . 23
Alhemija prirode i savremenost snkhye . 32
IME I POREKLO . 38
PURUA . 43
PRAKRTI . 56
Uzronost . 61
Emanacija . 66
Gune . 69
Prna . 73
DIMENZIJE PRIRODE . 81
Oblikovanje prostorvremena . 81
Oblikovanje dimenzija . 90
Oblikovanje tela . 95
TANMTR . 106
Neorganska bia . 113
Prirodna neorganska bia . 119
Vetaki stvorena . 119
Boanska bia . 119
Vanzemaljska bia . 124
Hibridi ljudi i neljudi . 125
Demonizam i doktrina probuenja . 128
Rezime i ukratko o demonizmu i Novom dobu . 138
Tanmtr i maha-bhtni u savremenom dobu .. 139
INDRIYNI . 144
SEDAM STANJA . 158
Sedam stanja svesti . 160
Sedam nivoa religioznosti . 163
Sydvda . 165
Ji ing . 166
3

AHAM-KRA . 170
Princip individuacije ili uobliavanja . 170
Linost . 171
Volja ili namera . 176
iva individualna dua . 180
Sedam faza buenja linosti . 196
MAHAT-BUDDHI . 211
Probuenje kao inverzija spoljanjeg i unutarnjeg .220
KAIVALYA . 225
1.
Osveenje tela . 231
Sabranost panje na dah . 231
Osnovni poloaji tela . 232
Svi pokreti . 232
Odvraanje od tela . 233
Osnovni elementi tela . 234
2.
Osveenje oseanja . 236
3.
Osveenje optih stanja uma . 237
4.
Osveenje uzroka nastajanja svakog pojedinog
sadraja (svake misli) . 238
Pet prepreka . 238
Pet vrsta prianjanja za bivstvovanje tela . 239
est unutarnjih i est spoljanjih osnova ula . 240
Sedam inilaca probuenja . 241
etiri osnovne istine o bivstvovanju . 242
Rpa-dhynam . 244
Plodovi . 253
Arpa-dhynam . 257
PRILOG - Tekstovi klasine snkhye . 265
Ivarakrna: Snkhya-krik . 265
Kapila: Snkhya-str . 272
BIBLIOGRAFIJA . 279

PREDGOVOR
Duan sam da na poetku dam neka objanjenja o tome kako je nastao ovaj prikaz
snkhye, te gotovo zaboravljene, a zasigurno malo poznate teorije prirode iz klasine Indije.
Da bih doao do toga kako je moj individualni razvoj sazrevao uvidom u snkhyu,
morau da zaponem sa malom digresijom o razvoju naunog saznanja. Rezultati istraivanja u eksperimentalnoj fizici doveli su jo u prvoj polovini dvadesetog veka do temeljnih
preokreta u pogledu na prirodu stvarnosti, a u novije vreme, sabiranjem slinih iskustava iz
drugih nauka, do holistikog pogleda na svet i 'sistemskog miljenja'. Osnovna odlika 'sistemskog miljenja' jeste uvid da je iva celina neto vie od skupa njenih inilaca, zatim da
sutinska svojstva ivog sistema potiu iz interakcija i odnosa izmeu inilaca, i da se ti
odnosi ponavljaju u izvesnim konfiguracijama ili shemama. Radi se, dakle, o dinamikom
procesu odnosa koji izraava odreeni kvalitet, i on se ne moe izraziti kvantitativno, merenjem veliina i teina. Tu je pre potrebno mapiranje shemama, kao to su to ve davno uinjeno u Ji ingu, i u snkhyi sa kategorijama prirode (slika 1). Najzad, upoznavanje odnosa
izraenih kroz shemu ne moe se ograniiti samo na komponente jednog sistema, ve se
mora proiriti i na njegovu okolinu, na kontekst sistema to upuuje i na prirodu subjekta
koji ga doivljava. Sve to zapravo upuuje na sutinski znaaj subjekta.
Opisani proces razvoja naunog pogleda na svet prisutan je na slian nain i u procesu individuacije svakog pojedinca, ukoliko se on valjano odvija usaglaavanjem individualnih iskustava sa univerzalnim. Mene su na taj razvoj naterale same egzistencijalne injenice
koje nisam mogao da ne vidim, a one koje nisam eleo da vidim udarale su me same - ne
samo uobiajenim ivotnim iskuenjima koja trpe svi ljudi, ve i mistinim doivljajima
koje imaju malobrojni. Oni su mi otvorili vrata percepcije tako da sam umesto poznatog
sveta video udesni beskraj koji je neto mnogo vie od individualnog ivota. Kako sam u
svojoj sedamnaestoj godini ve jednom prekoraio granicu koja deli ivot od smrti, stari
ivot me vie nije drao jer mi je izgledao apsurdan, a beskraj tako privlaio da bi me sigurno i progutao da nije bilo jednog dogaaja. Krajem 1981. godine, 3. decembra, u snu me je
probudio savreno jasan glas. Pozvao me po imenu i rekao da je sve u redu i da ne brinem
za sebe, da mi se javlja na ovaj nain kako bi mi stavio do znanja da je u meni i da e me
voditi; da je sve to se dogaa u mom ivotu u savrenom skladu s razvojem i da tako treba
sve da prihvatam i paljivo posmatram; da ne traim izvan sebe jer u meni je sve; da ono
najbitnije nosim u sebi i da u ga ispoljiti jedino svojom zrelou u skladu sa vremenom. Na
moje spontano uoblieno pitanje u mislima: Ko je on i kako izgleda? - odgovorio je samo da
izgleda kao svaki ovek, i da nadgleda (karmiki) razvoj ljudi. Za to vreme, oko jednog
minuta, dok je ovaj udan susret trajao ni na javi ni u snu, bio sam potpuno paralisan od
strane vrlo mone sile. Zatim sam se naao u svojoj sobi i, kada sam ustao da zapiem razgovor, osetio sam neije prisustvo koje je tako snano zrailo energijom da mi se telo koilo
od njenog uticaja. Iako usled jutarnje polutame nisam nikoga jasno video, po snanom energetskom prisustvu znao sam tano gde se nalazi, da je neka nevidljiva ili providna osoba
bila na dohvat ruke predamnom, ali po jo snanijem blaenstvu i strahopotovanju, koje je
pratilo ceo dogaaj, znao sam da mi se dogaa neto dobro. Mesec dana kasnije, kada je
ovaj dogaaj ve poeo da bledi iz seanja jer se moj svakodnevni ivot nastavio normalnim
5

tokom, u budnom snu doao mi je starac sa blaenim, detinjim osmehom u oima, i tokom
tri susreta uputio me u praksu meditacije, za koju sam kasnije saznao da je veoma nalik
zazen i vipassana metodi samospoznaje. Od tada sam poeo svakodnevno da je praktikujem,
i nisam se previe iznenadio kada sam posle nekoliko meseci sluajno naiao na fotografiju svog uitelja iz sna i tako se uverio da je on iveo i u ljudskom obliju. Ispod nje je stajalo ime koje dotle nisam uo: Bhagavan Sri Ramana Maharshi. 1
Ove dogaaje navodim (bez komentara o njihovoj prirodi) kako bih na poetku skrenuo panju itaocu da je knjiga koja sledi plod mojih transcendentalnih iskustava i pokuaja
da ih ustanovim i razumem, a ne potrebe za filosofiranjem. ak je i pisanje bilo samo nain
na koji sam konkretno ustanovljavao svoja iskustva. Da ne bih zalutao u subjektivnost,
razumevanje svojih iskustava stavio sam u teorijski okvir koji je dovoljno star, proveren i
objektivan, a stariji i objektivniji od snkhye nije mi poznat. Pokazalo se da je i snkhya
postala mnogo jasnija zahvaljujui mojim iskustvima; ona su bila neophodna za bolji uvid u
sistem, tako da ovo nije ispao subjektivan prikaz snkhye, ve samo originalniji i radikalniji
od dosadanjih.
Sa praksom samoistraivanja kristalisala se sama od sebe shema kategorija prakrti
(prirode) iz teorije snkhye (slika 1 i 2), kao univerzalna mapa bivstvovanja. Ne samo da
sam na njoj prepoznao ontoloki status sopstvenih izmenjenih stanja svesti kroz sve dimenzije astrala, ve i ontologiju religijskih, filosofskih, mistikih, naunih, umetnikih i psiholokih iskustava, onako kako se prenose kroz istoriju i literaturu, i kako se manifestuju u
ivotnoj stvarnosti, ovde i sada, svakome od nas. Godine nepristrasnog opaanja i uenja
uverile su me da je shema kategorija prirode, koja se ovde opisuje kroz celu knjigu, univerzalna mapa na kojoj se nepogreivo moe ustanoviti ontoloki status svakog oblika bivstvovanja, i da se s njom niko ne moe izgubiti na putu spoznaje onoga to jeste.
Sav moj napor ovde svodi se na razjanjavanje svih detalja ove ontoloke mape u
kontekstu holistikog pogleda na svet i 'sistemskog miljenja'. Tekst je nastajao spontano
tokom vie godina (krajem 1994. god. dobio je sadanji izgled; od tada je, povremeno doterivan, ekao izdavaa), vie kao putopisni esej nego filosofska studija, i sam se od sebe
manje-vie uspeno uobliio u celinu ponajvie zahvaljujui podrci i podsticaju koje sam
imao u prijateljstvu sa Dojnom Lapadat i Vladimirom Ribarom. Shemu sam razjanjavao u
svetlosti religijskih, mistikih, filosofskih i naunih iskustava koja su do sada opte poznata,
ili su bar dospela do mene preko literature i zapaanja. U tom smislu su ona ograniena i
ovaj prikaz je samo pokuaj da se podstakne dalje istraivanje u tom pravcu. Asocijacije sa
shemom su zaista bogate i neiscrpne. Tako, izmeu ostalog, ova shema snkhye pokazuje da
su sve onostrane dimenzije, astralni svetovi i njihovi stanovnici (elementali, aneli,
avoli, bogovi...) takoe deo prirode, njenog finijeg, energetskog i natulnog podruja.
Deluju kao numinozne i natprirodne sile samo onima koji nisu upoznati sa celinom prirodnog zbivanja, koji su ogranieni na njeno usko ulno i trodimenzionalno podruje. Iz toga
je ovde spontano izbila snana kritika religijskih uenja koja natulne entitete prirode proglaavaju za transcendentne, boanske i spasonosne (uenja koja sam svrstao u demonizam),
i afirmacija doktrine probuenja (zastupljena u snkhyi, jogi i budizmu) koja za cilj ima
diferencijaciju svesti i slobode spram bia uopte, a ne samo njegovog uskog empirijskog
dela.
1

Iako je njegov metod samoistraivanja drugaije izraen, on u praksi dovodi do istog cilja kao budistika meditacija
vipassana. O njoj videti u knjizi William Hart: Umetnost ivljenja, vipassana meditacija po uenju S. N. Goenke, Loznica: B. Milisavljevi, 1994. Takoe i Njanaponika Tera: Budistika meditacija, Novi Sad, 1988. i P. D. Uspenski:
etvrti put, Beograd: Esotheria, 1994.

U tome je okosnica cele snkhye, da se diferencijacija svesti i sloboda ovekova

ostvari u odnosu na celu prirodu kakva jeste, u odnosu na celokupno postojanje, kao odgovor ili ishod samog postojanja, u Duhu neuslovljenosti (purua) ili slobode koja omoguava
da bivstva prirode uopte bude. To je, prema snkhyi, jedina ovekova autentinost, jer ona
sam Duh neuslovljenosti imenuje kao purua, tj. ovek. Ona, dakle, autentinu duhovnost
smeta na najvii ontoloki nivo, dok svi drugi religijski i filosofski sistemi ne nadilaze
pojedine kategorije unutar prirode i ostaju opinjeni njenom astralnom imaginacijom, koju
odreuju kao boansku (i delimino demonsku) samo zato to ona nadilazi prostu ulnost.
Pored toga to duhovnoj autentinosti daje najvii ontoloki status, snkhya neuslovljenost,
koja omoguava smo postojanje kao takvo, prepoznaje kao bit ovekovu. Nije mi poznato
da je pored snkhye iko drugi to prepoznavanje uinio tako jasnim, kao to su to uinili
Buddha i Ramana svojim osmehom.
Autor

SLIKA 1

SLIKA 2

UVOD U SNKHYU

1. Razlikovanje prirodnog i duhovnog

Od poetka svog opstajanja na ovom svetu ovek je nastojao da na neki nain razlikuje ono to je prirodno dato, od onog to je sveto i nadilazi prirodnu uslovljenost i obnavljanje, da razlikuje veno od prolaznog, besmrtno od smrtnog, dobro od zla. Drugim reima,
iskonska je tenja ovekova da se po svom duhu razlikuje od prirode, da bude svestan, jer
sutina svesti je razlikovanje, a sutina prirode je u uzronoj povezanosti svih njenih pojava,
odnosno uslovljenosti zbivanja. Objektivno osveenje prirode jedini je nain za nadilaenje
uslovljenosti.
Ovakvo sutinsko razlikovanje izrazilo se u arhainim vremenima kao naglaavanje
religijskog iskustva svetog naspram profanog. Od iskona ovek je nastojao da razlikuje svesno od nesvesnog, da utvruje i proiruje znanje kao uslov za svoj opstanak, da razlikuje
duhovno od telesnog jednako jasno kao to se razlikuje nebo od zemlje ili ivot od smrti.
Sve duhovno prepoznavao je kao svoju autentinost i slobodu, kao ono to je nebeskog ili
boanskog karaktera, to daje jedinstven smisao svakoj pojavi u optem jedinstvu prirode.
Bez ovakve slobode ivot nema smisla i postaje podruje borbe otuenih delova i besmislena prolaznost.
U svim starim kulturama uoava se nezadovoljstvo s ovekom kakav je prirodno dat,
i najdublja tenja za drugim roenjem, u svesnom i duhovnom nainu postojanja. Svi
mitovi, obredi i legende od poetka istorije pokazuju enju da se ljudsko telo oslobodi
nesvesne prirodne stihije i preobrazi u olienje Duha, odnosno slobode bivstvovanja, stvaranja, odgovornosti i kulture. Neko postaje pravi ovek u onoj meri u kojoj prestaje da
bude prirodan ovek. Ovaj preobraaj nije rezultat prirodnog procesa, kao to je sluaj sa
svim ostalim psihofizikim aktivnostima, ve iskljuivo kulturni i duhovni in preuzimanja
potpune odgovornosti za veni smisao bivstvovanja, to je podvig svojstven samo retkim,
duhovno zrelim ljudima to je in slobodne volje celovite linosti. To je sasvim nov dogaaj u kosmosu. Pored svekolike prirodne povezanosti svega, novo je jedino svesna linost i
njena slobodna volja. Taj preobraaj nastaje iskustvom transcendencije prirodnog uslovljavanja. To je neto to tek treba da se dogodi i dogaa se jedino u ovekovoj linosti kada
postane svesna i celovita. Bez ovakvog drugog roenja u slobodnoj volji i svesti smatralo
se, s pravom, da ovek uopte i ne postoji kao pravi ovek, jer se roenje njegovog fizikog tela ni po emu ne razlikuje od ostalih procesa reprodukcije u prirodi - koje karakterie
prolaznost, propadljivost, umiranje svega to se raa (Jovan, 3:3-7).
Iz ovakvog fundamentalnog razlikovanja, odnosno iskustva transcendencije, nikle su
sve velike religije i etike. Zbog neophodnosti drugog roenja postoji religioznost i duhovnost, ta je nunost rodila svu ovekovu kulturu, iji je opti smisao nadilaenje nesvesne
prirodne uslovljenosti i vremena. Dakle, nadilaenje smrti. Ceo ivot religioznog oveka je
proces raanja u Duhu. Ovakvo razlikovanje oduvek je ukazivalo da je ovek autentian
samo u duhovnoj slobodi koja nadilazi prolaznost bia i vremena, samo tako on uistinu pos10

toji. Jedino kada je nesvestan ovakve svoje duhovne autentinosti ovek trpi smrt, prolaznost i patnju. Samospoznajom to se nadilazi. Odlika svake religioznosti jeste enja za venou i to dokazuje da sadanje stanje prirodnog roenja nije autentino i otuda je bolno i
nepodnoljivo. Nepodnoljivo je zato to ovek s fizikim roenjem jo nije poeo da postoji
u svom autentinom stanju; to je jo uvek spontani tok prirodnog deavanja koji ukljuuje
sve fiziko kretanje, emocionalne i mentalne aktivnosti. ovek tek treba da se rodi. Fizikim
nastankom on je samo dobio pravu ansu da to svesno uini. Fizikim roenjem on je stvoreno bie. Sva bia u prirodi tako nastaju i u tome je njihov opstanak. Raaju se od drugoga i drugim su uslovljena. ovek se od svih bia razlikuje po tome to tek treba da nastane
iz sebe samoga, iz svoje slobodne volje i svesti o Duhu u sebi. Drugo, pravo roenje je njegov stvaralaki in, koji je mogu samo onda kada sebe prepozna kao olienje Tvorca, tj.
Duha koji sve omoguava.
Fundamentalni znaaj 'drugog roenja' najbolje je izraen gnostikom vizijom ptice
koja se probija iz jajeta koje predstavlja kosmos. Da bi se ovek istinski rodio i postao mora
da probije ljusku prirodno datog sveta kao to ptica probija jaje, polee svojom voljom i tek
tada uistinu poinje da postoji. ovekovo prirodno, bioloko roenje je slino nastanku jajeta, on jeste 'roen' ali to nije zavrni in, njegovo bioloko roenje samo je mogunost za
drugo, istinsko duhovno roenje, kao to ptica, simbol duha, tek treba da izae iz jajeta sopstvenim naporom.
Drugo prigodno poreenje moe biti sa semenom i drvetom. ovek je biolokim
roenjem kao seme koje u sebi sadri drvo. Ono mora da se raspadne da bi iz njega izniklo
drvo koje puno roda raa. Ako se ne promeni, istrunue smo. Ako hoe sebe da sauva,
izgubie se. Ako se preda, dobie pravi ivot. Tako i prirodno nastao ovek, zatvoren u svojoj subjektivnosti, mora da nestane u transformaciji duhovnog rasta da bi iz njega izbio njegov pravi potencijal, da bi se iz njega ispoljilo ono to objektivno jeste.
Da je proces nastajanja dovren, da mi uistinu postojimo prirodnim nastankom, tada
nikada ne bismo mogli da postanemo svesni sebe niti bi postojanje postalo lino iskustvo
kroz probuenje. Nita se novo ne bi dogodilo. Linost tada ne bi bila mogua. Sve bi to i
dalje bio proces prirodne determinacije i ne bismo se razlikovali od ivotinja.
Mi smo svesni sebe u ovoj sadanjoj, skromnoj svesnosti, samo zato to jo nismo
poeli da postojimo, a predvieni smo za postojanje. Svest nam je data da bismo poeli da
postojimo.
Ono sutinsko ljudsko nastaje tek s transcendencijom prirodnog uslovljavanja.
Iskustvo svetog naspram profanog ne samo to predstavlja sutinu religioznosti, ve i
same svesti, ija je osnova u razlikovanju subjekta od objekta, ili poznatog sveta od nepoznatog.
Najpre se to ispoljavalo kao razlikovanje svetog prostora (hram, kua ili kakav simbol centra sveta oko koga su se podizala naselja) ili prostor poznatog kosmosa, naspram
nepoznatog i profanog prostora koji je smatran za nediferencirani haos, nestvoreni svet, nebie. Takoe i razlikovanje svetog vremena, u kome se obrednim ritualom periodino obnavljalo seanje na vreme boanskog dela stvaranja ili oduhovljavanja oveka, naspram profanog vremena svakodnevnog zbivanja u radu i dokolici. Uz to je praksa mnogih plemena bila
(a negde se i do danas zadrala) da samo sebe smatraju ljudskim biima koja potiu od
Boga, tvorca sveta, dok su sve ostale ljude smatrali demonima, neljudskim biima ili ak
neprijateljima koje treba pobediti i 'civilizovati'. Na ovaj nain, putem ovekove osnovne
orijentacije u prostoru i vremenu, poeci religijskog iskustva jesu ujedno poeci osveenja
11

kroz razlikovanje subjekta od objekta, poznatog od nepoznatog, osveenja kao ustanovljenja onoga to jeste.
Pored religije i najranija filosofska misao izraava isto razlikovanje kao osnovu same
svesti o biu kroz pitanje: Zato je uopte ovo to biva, a ne tek nita? To je prvo pitanje
oveka koji je spreman za duhovno probuenje. Prvo je zato to je najire i sveobuhvatno,
ono se ne bavi nikakvim posebnim zbivanjem ve zahvata sve to biva u prostoru i vremenu; ono je, zatim, i najdublje, jer ispituje osnovu ili razlog svega, i bia i miljenja, ide do
dna svega i ne zaustavlja se ni na emu to privremeno biva; kao takvo, ovo je pitanje na
kraju i najizvornije, jer samim svojim nezaustavljivim zahvatanjem svega, kristalie duh
onoga koji pita.2
Ovakvo ispitivanje - zajedno sa prastarom temom celokupnog religijskog iskustva, a
to je vaskrsenje kao nadilaenje (transcendencija) ovekovog prirodnog bia u boansko
bivstvovanje, ili bar povezivanje s njim - ukazuje da bez toga ovek ne postoji u istinskom
smislu. On e ui u autentino postojanje tek s drugim roenjem koje nee biti rezultat prirodnog procesa, nego duhovni in slobodne volje, iste savesti i svesti o bivstvovanju, o
tome da i smo bie prirode kroz njegovo vaskrsenje zadobija svoj ishod i smisao. Priroda
postoji sa svrhom da dobije puni smisao svoga postojanja, svoj ishod ili sutinu, tek naspram slobodnog ovekovog Duha. Sve dotle ona izgleda neostvarena, besmislena i destruktivna. Zato tek duhovno preporoen ovek (iz iskustva transcendencije) vidi svet kakav jeste
u sutini: kao svetost boanske tvorevine. U takvom istinskom vienju stvari kakve jesu,
sastoji se njegova duhovna autentinost i sloboda. Ona je imanentna biu. Koliko je Duh u
oveku nesvestan sebe, toliko priroda izgleda destruktivna i uslovljavajua. Duh i priroda su
uzajamni i polarizovani, a ne dualistiki i iskljuivi. Bez prirode Duh bi bio puka apstrakcija
i nita, a bez Duha priroda ne bi imala mogunosti za svrhovito stvaranje i, stoga, za sam
opstanak. Ne bi imala razlog postojanja. Bila bi tamnica bia bez izlaza u slobodu, i zato ne
bi bilo ivota u njoj. Priroda je sama tenja bia ka osveenju svoga smisla; njena raznolikost odraava svu dijalektiku i dramu ove tenje. Priroda je nain ispoljavanja Duha koji, s
druge strane posmatrano, predstavlja smisao i ideal ka kome se usavrava prirodno zbivanje.
Tako dolazimo do odgovora na pitanje u kom su kontekstu uopte mogui drugo
roenje i transcendencija prirodne uslovljenosti. To je mogue jer postoji polarizacija Duha
i prirode - o emu govori snkhya.
2. Arhajski model razlikovanja bia i Duha
Ako bi se istota i veliina vizije oveka merila jedino oslobaanjem njegove duhovne autentinosti od svake prirodne uslovljenosti bivstvovanja, a drugaijeg i potenijeg
merila ne vidimo, tada bi se s pravom moglo rei da snkhya nastoji da bude najistija vizija
oveka - osloboena svake mitologije. Dolazei do nas iza horizonta sagledivog vremena,
ali postajui poznatija kao jedan od est srednjovekovnih filosofskih sistema u Indiji,
snkhya predstavlja najstariji i najneposredniji pokuaj oveka da izrazi sutinu svoje duhovnosti, poreklo i svrhu svoje svesnosti s kojom postoji u prirodi kao jedinstveno i stvaralako bie. Ono to drevno uenje snkhye sutinski izdvaja od svih drugih pojava u duhovnoj
kulturi koje su imale sline namere, jeste njena jasnoa i celovitost. Ona zahvata celokupno
bivstvovanje bez izuzetaka, sistematski razotkriva poreklo, svrhu i svu uslovljenost ne samo
2

Detaljnije o ovom pitanju videti kod Martina Hajdegera: Uvod u metafiziku (Einfuhrung in die Metaphysik von
Martin Heidegger, Max Niemeyer Verlag, Tubingen, 1966.) Vuk Karadi, Beograd 1976.

12

objektivnog, fizikog sveta, ve i subjektivnog psiholokog iskustva, i to na potpuno neposredan nain, ralanjujui sve sainitelje iskustva i postojanja, bez primese fantazije, simbolike i mita. Jedino putem svesnog uvida i praktinog razlikovanja svega bivstvujueg u vremenu (iskazanog u pojmu prakrti) od Duha neuslovljenosti (oznaenog kao purua), ija
sloboda omoguava biu da uopte bude, odnosno, da bude svesno sebe (to je oznaeno
kategorijom buddhi).
Jedinstvena jasnoa snkhye zasniva se na njenoj polarizaciji bivstvujueg (kao prakrti) i slobode koja ga omoguava (purue). Po tome snkhya predstavlja najvii ideal objektivnosti. Ovakva polarizacija ini vienje stvari jasnijim, kristalie svest o bivstvujuem,
njegovu diferencijaciju, i tako nas navodi da u snkhyi prepoznamo arhajski prototip fundamentalne ontologije, a ne samo puki dualizam, kao dosadanji tumai ovog sistema. Nastavljajui klasino metafiziko stanovite oni su puruu projektovali kao duhovnu monadu
otuenu od prirode. Zahvaljujui postmodernistikom obrtu, mi emo danas lake sagledati
puruu kao istu neuslovljenost koja omoguava bivstvovanje, a najpre svest o njemu (buddhi).
Oslobaanje ovekove duhovne sutine od prirodne uslovljenosti, od smrti i prolaznosti, temeljni je poriv svih religijskih tradicija i sistema samorazvoja. To je poriv za transcendencijom uslovljenog bia u Duhu slobode. Ova tenja se svuda kristalisala kao razlikovanje duhovnog od prirodnog, stvarnog od lanog, boanskog od svetovnog, spasenje
due u hrianstvu ili nadilaenje patnje u budizmu. Svoj najistiji domet ova tenja dostigla je u budizmu, naroito kod Nagarune gde se razlikuju dve vrste stvarnosti: samvrti ili
relativna istina, koja je proizvod razuma i koja kao zastor zaklanja apsolutnu istinu, paramarthu koja je krajnja svrha ili transcendencija uopte. Dok se iskonska tenja za ljudskom
autentinou u drugim sistemima i religijama manifestovala na manje ili vie zaobilazan
nain, kroz mit, ideju Boga i vaskrsenja, dotle se ona u budizmu jasno izrazila kao nunost
transcendencije. To je bilo mogue zato to je budizam sav izaao iz joge, a joga je praktino iskustvo transcendiranja. Ovakva praksa joge postoji zahvaljujui njenoj teorijskoj osnovi: snkhyi. Dok se u drugim religijama bogovi i njihovi vernici ubijaju i tuku oko teritorije
i prevlasti uz pretnju ognjem i sumporom, dotle snkhya objektivno, nepristrasno i jasno
pokazuje: (1) ta se nadilazi ili transcendira (ovde je to prakrti kao uslov bia); (2) zahvaljujui emu je to nadilaenje uopte mogue (zahvaljujui purui, Duhu koji nadilazi i omoguava bie); (3) kakav je smisao celog tog procesa (da ovek prepozna svoju autentinost u
purui) i (4) kakav je ovekov poloaj u njemu (da bude mesto u kome se postojanje - prakrti - i njegov smisao - purua - proimaju i razluuju).
Najkrae reeno postoji samo Apsolutno Jedno koje ima dva aspekta: aktivan i pasivan. U aktivnom aspektu je prakrti ili priroda, a u pasivnom ili statikom purua ili Duh.
Aktivni aspekt aktuelizuje statiki ili potencijalni. Priroda aktuelizuje Duh koji sam po sebi
ne bi bio nita bez aktuelizacije u svim oblicima bivstvovanja. Ova aktuelizacija ima svoj
ishod i svretak u samosvesnoj linosti gde se Duh iznova prepoznaje, ali u svom aktuelnom
i ivotodavnom obliku.
Uenjem o purui i prakrti snkhya daje kontekst za razumevanje smisla transcendencije. Transcendencija je probuenje. Probuenje podrazumeva dve injenice: da je bivanje nesvesno i da moe da postane svesno. Te dve injenice su: prakrti kao nesvesno bivanje, i purua koji mora da nadilazi (transcendira) bie ako omoguava svest o njemu.
Recimo ovo isto na jednostavniji nain.
Cela priroda, ili kosmos, nastaje ispoljavanjem ili emanacijom iz nediferencirane pratvari, prakrti. Emanacija je izazvana od strane Duha, on je vrhunski izvor i privlaitelj sveg
13

oblikovanja. Emanacija ili ispoljeni kosmos je imaginacija Duha, imaginacija s kojom on

sebi predstavlja sve aspekte svih svojih mogunosti. Bez toga on sam bi ostao puka apstrakcija i ne bi bio svestan sebe. Njegov potencijal ne bi bio aktuelizovan i ostalo bi samo nitavilo. Imaginacija Duha nije ista kao kada mi neto zamiljamo, kod nas je to beznaajna
fantazija, kod Duha je to sva realnost fizikog kosmosa. Tako je kosmos misao ili san Duha.
Otuda ideja u advaita vedanti da je kosmos iluzija ili san. To je tano, ali budui da smo i
mi sastavni deo tog sna ili iluzije, za nas je ona krajnje realna i sukob sa drugim objektima
tog sna u kome uestvujemo esto je bolan.
Celokupna emanacija prirode kroz sva ivotna oblija, koja se odvija pod privlanim,
ili podsticajnim dejstvom Duha, ima svoj tok i ishod. Na najviem planu purua kao svesni
subjekt izaziva pojavu samog kosmosa. Na niem planu on u kosmosu izaziva pojavu zvezda. I zvezde su svesni subjekti. U Vedama se kae da purua boravi u zvezdama, i da je to
onaj isti purua koji je u ovekovom srcu. Na jo nioj razmeri zvezde izazivaju pojavu planeta kao svesnih subjekata a one izazivaju pojavu organskog ivota. U povoljnim uslovima
organskog ivota inkarniraju se individualne due, olienja purue, i one su kao svesni subjekti privlaitelji sveg zbivanja koje vidimo kao ljudsko drutvo, civilizacija i psihodinamika ivota. Krajnji ishod celog tog procesa je namera Duha da osvesti i aktuelizuje sebe u
najfinijem aspektu bivstvovanja, na najintimniji nain, u ovekovoj samosvesti. Na ovaj
nain purua privlai i izaziva svu pojavnost prirode, od kosmosa do svih pojava koje ljudi
privlae oko sebe zbog purue u sebi.
U eksperimentima sa subatomskim esticama dolo se do otkria da se one ponaaju
paradoksalno i dvostruko, i kao estice i kao talas iste energije. Ako su ljudi kao posmatrai prisutni u eksperimentu, ponaaju se kao estice, ako ljudi nema, onda kao energija. Kao
da priroda zna da je posmatrana od ljudi i samo pred njima glumi materijalni oblik u vidu
estica. O istoj pojavi se govori u klasinim tekstovima snkhye (Snkhya karika 59 i
Snkhya sutra III.69) gde se kae da priroda kao plesaica prikazuje svoj ples pred posmatraem i povlai se kada biva spoznata. Ali uenje Snkhye o purui govori nam da se to ne
deava samo na subatomskom nivou u eksperimentima, nego uvek i svuda. Purua je
vrhunski privlaitelj na makrokosmikom planu kada izaziva ispoljavanje samog kosmosa,
kao i u mikrokosmikom kada kroz oveka deluje kao privlaitelj svih dogaaja i pojava.
Najvee hoe u najmanjem da se ogleda, i prepozna. Dakle, u svemu. Takoe i da to
najfinije prepozna najvee kao sebe samoga. Apstraktno hoe da bude konkretno. Taj proces
sve vee konkretizacije apstraktnog, koji ide od najoptijeg do najintimnijeg, tj. najfinijeg,
moemo videti ako pogledamo zvezde, njihov hladni beskraj, a zatim deiji osmeh koji
odgovara na majinu ljubav, ili tiho razumevanje pogledom dvoje koji se vole. Najfiniji
modus bivstvovanja je ovekova linost koja zrai ljubavlju. Priroda dostie vrhunac svog
oblikovanja u ovekovoj linosti, u njegovom Ja. Duh se prepoznaje onda kada Ja postane
svesno ljubavi koja sve omoguava kao svoju sutinu. Ceo kosmos postoji sa svrhom formiranja svesnog subjekta. Tu uvire smisao sveg ispoljenog ivota, tu se stie i prepoznaje
sve to postoji. Ja u oveku je ogledalce u kome Duh po prvi put vidi sebe. Naravno, ono je
u poetku svog formiranja i glaanja mutno i iskrivljeno tako da ne daje jednu, ve vie
iskrivljenih slika. Prividno mnotvo stvari i pojava nezrelom subjektu deluje kao realno
mnotvo. Nezreo subjekt ima iluziju da postoji sam za sebe i zbog sebe, a svest koju dobija
jedino od Duha koristi za line svrhe. Njegova svest je subjektivna. Sva patnja koju ovek
doivljava, i koju ini drugima, nastaje iz ovog nezrelog utiska subjekta da je izdvojen sam
za sebe. U tome je svo njegovo neznanje. Svo blaenstvo koje moe da doivi nastaje iz
14

iskustva nadilaenja ove subjektivnosti. U tome je sva njegova spoznaja - da je on kao subjekt samo pogodno mesto u kome se celina prepoznaje, a ne izdvojena jedinka.
Da bi sebe iskusio u najmanjem, najfinijem i najlinijem vidu, Duh sebe odailje ili
emanira u vidu individualnih dua (iva). To su sutine ljudskih bia. Kroz njihova individualna iskustva Duh sebe osveava u svim aspektima i mogunostima.
Individualna dua sazreva procesom individuacije i dolaenjem do istog Ja ili svesti
o sebi. Tada spoznaje da je olienje duha. Dolaenjem do sutine svoje subjektivnosti, ona
postaje objektivna. To je paradoks: do objektivne svesti se stie preko svesti o sebi, kroz
individuaciju. Sebe nadilazimo postajui apsolutno svoji.
Subjekt dobija svest od Duha, jer priroda je sama po sebi nesvesna, a svest je mogua samo od onoga to je ve svesno. Da bi subjekt postao potpuno svestan on mora da spozna svoju izvornost u Duhu i da nadie, transcendira prirodni aspekt svog postojanja. To
doivljava kao buenje i kao transcendenciju bia. Buenje otuda to se Duh tada kroz njega
potpuno osveava, njegova imaginacija prestaje i ostaje on sam potpuno aktuelizovan kao
individualna linost, a transcendencija otuda to se nadilazi prirodno oblikovanje i uslovljavanje. Za probuenoga priroda nestaje jer je ispunila smisao svoga postojanja, dola je do
svoga ishoda. Tada je svesnost u subjektu objektivna.
Buenje je pored emanacije sledei kljuni pojam u snkhyi. Sutina buenja lei u
linosti i principu individuacije. Moe se rei da je princip individuacije zavrni proces
emanacije, a buenje njegovo konano razreenje. Ono se dogaa linim inom slobodne
volje i svesti koja je u individui dozrela do objektivne spoznaje: da je ona samo olienje
Duha u malome, a ne individua za sebe. Presudno je razumeti da to mora da bude in line
zrelosti, pokret koji ini sama individua, a ne da bude podstaknuta od strane Duha, jer u tom
sluaju ceo proces emanacije bio bi in Duha i nita novo ne bi nastalo. Buenje ne bi bilo
in line zrelosti, a to znai da ne bi ni bilo nikakvog buenja. Sve bi bilo samo slepa i bezlina emanacija bia bez odgovora o smislu postojanja, o ishodu i refleksiji ka samom
Duhu, refleksiji koja bi poticala od najfinijeg oblika prirodnog oblikovanja, od svesnog subjekta, kao njegov lini in, ili odraz njegove celovite linosti. Takva je sva priroda izvan
ovekovog Ja: bezlina emanacija. Zato sva priroda gleda u ovekovo Ja i eka njegov adekvatan odgovor: pokret i delo koje e biti usaglaeno s voljom Duha, delanje koje e biti
volja Duha u individualnom obliku. Moglo bi se rei da celokupno postojanje iekuje
personalizaciju Duha, da se ovek uskladi sa Duhom prepoznavanjem svog jedinstva sa
njim. Otuda izvire sva religioznost ovekova.
Sva patnja ovekova potie otuda to trai odgovor i utoite u drugome, u raznim
objektima, umesto da sam bude odgovor na dar postojanja. Sve ide ka njemu i uvire u njegovu samosvest. ovek ne moe nai ni jedno utoite izvan sebe, jer je on ishod svega.
Duh moe jedino na indirektan nain da natera individuu da postigne objektivnu svesnost. Ne moe sve sam da odradi jer tada, kao to smo rekli, nita se novo ne bi dogodilo,
to ne bi bio objektivan in, odgovor i rezultat, ve uvek jedan isti proces slepog odvijanja
emanacije. Da bi se svestan subjekt naveo da postane objektivno svestan, tj. da se probudi iz
samoga sebe, mora da bude izloen pritisku i prinudi spolja. Taj blagorodan pritisak individua doivljava kao patnju, a osobe i okolnosti koje praktino sprovode taj pritisak i razne
vrste prinude, kao neprijateljske - sve dok naivno misli da njena individualnost postoji sama
po sebi i za sebe.
oveku ne moe biti data svest spolja jer celokupno postojanje je izraz svesti. Sve je
svest. Pitanje je samo ta ovek svesno ini. To je pitanje karmana. Ono je sutinski veza15

no za buenje. Delanje je opet vezano za etiku i estetiku. Otuda se sva sutinska uenja o
probuenju (Patanjalijeve Izreke o jogi i uenje Buddhe) zasnivaju na etici i disciplini.
Uenje o probuenju je najznaajnija tekovina dvadesetog veka, zahvaljujui radu G.
I. Gurijeva i P. D. Uspenskog. Njime se prelamaju svi prethodni i svi naredni vekovi ljudskog razvoja. Ono ne bi zaivelo na Zapadu da ve eonima nije uvano na Istoku kao temeljno znanje, u snkhyi kao izvornoj koli toga znanja, i u budizmu. Iako je probuenje nagovetavano i na Zapadu, najjasnije uvenom porukom sa krsta da ljudi 'ne znaju ta ine', tj.
da nisu svesni (Luka, 23:34), amilo je neprepoznato. Ljudi od te poruke prave mit, dogmu i
religiju, tj. jo jedan sadraj njihovih snova. Za probuenje je potreban lian rad po koli za
to namenjenoj. Tek je radom Gurijeva i Uspenskog, i irenjem budizma, ta kola postala
dostupna. Nadam se da e i ovo podseanje na snkhyu biti jedan mali doprinos radu te kole, makar i kao zvono koje poziva na poetak asa - ako uopte moe da se uje od buke
bombi koju proizvode oni koji misle da su dovoljno svesni. (Simptomatino je da tu buku
najvie prave oni koji misle da su najsvesniji!)
***
Sagledali smo i povezali emanaciju kao buenje, a sada emo i jedno i drugo sagledati kao prizemljenje individualnog aspekta Duha, individualne due, u ovde i sada bivstva
samog, u nadilaenje prostora i vremena, u ono tu bivstvovanja, prisutnost u onome to
jeste. Buenje kao dovrenje emanacije Duha kroz oblikovanje prirode jeste proces prizemljenja individualne svesti iz nediferenciranog i imaginativnog lutanja u prostoru i vremenu
koje se manifestuje kao neznanje, nesvesnost, polusan, podlonost iluzijama i grekama - u
ovde i sada iste bezvremene prisutnosti u onome to jeste. Kada nije prisutan ovde i sada,
ovek sanja ili zamilja da je prisutan i da dela on tada luta u mislima i u bivstvovanju. U
tu svrhu obilno koristi um i mo imaginacije s kojima predoava sebi kako bi trebao da
deluje i da postoji i to uvek u nekoj budunosti projektovanoj na osnovu neke prolosti.
Um je mehanizam koji projektuje vreme. Onaj ko uistinu postoji ne koristi um jer mu nije
potrebno osmiljavanje postojanja i delanja, on nije u vremenu ve uvek ovde i sada, u
stvarnosti, on dela neposredno i savreno jer je realan i savren kao i sama realnost u kojoj
postoji. Realan ovek nije razliit od realnosti. Da jeste, ne bi bio realan, odnosno budan.
Probuen je onaj koji jeste ovde i sada, koji postoji. Smo postojanje je budnost. Budui da
sve ve inae postoji, postojanje probuenoga se svodi na njegovo svesno uee i usaglaenost s postojanjem, s biem. Kaemo prizemljen jer se misli na pristizanje u ishodite,
sputanje na tlo realnosti bivstvovanja. Stvarnost nije nita drugo do ista svest ili budnost.
Prizemljen ovek je probuen u tu bitka samog bia, u njegovom ovde i sada, a to znai
njegovoj aktuelizaciji. ovek je tu-bitak, odnosno prisutnost bitka. 3
Svekolika iskuenja ovekova i sve odiseje ljudskih dua svode se na to da li je projektovan od sebe ka objektima, a to znai u prostor i vreme, ili je sabran u svoj ishod, tu, u
biu, ovde i sada. Sutinsko je pitanje ovekovo da li je on prisutan ili nije, ili samo zamilja
i sanja da je prisutan; da li postoji ili tek (veito) osmiljava postojanje. Videemo kasnije (u
poglavlju o neorganskim biima) kakve su sve sile umeane u to da obezbede ova iskuenja
oveku, da ga odvrate od sebe, od bivstvovanja ovde i sada, od budnosti, i navedu da bude
rob snolike objektivizacije i projekcije - da zaboravi sebe. ovek sebe i svoju sutinsku pri-

Detaljno udrobljenu i utemeljenu filozofsku razradu ove ideje videti u Hajdegerovom delu Bitak i vrijeme (Martin
Heidegger: Bitak i vrijeme, Sein und Zeit; Naprijed, Zagreb, 1985). Popularnu i laku za itanje raspravu o istoj temi
videti u Ekart Tol: Mo sadanjeg trenutka; arobna knjiga, 2004, Beograd (Echart Tolle: The Power of Now).

16

sutnost u Duhu naputa i zaboravlja dok sanja, lae, fantazira, i od svega toga pravi neku
metafiziku ili veru. Ta iskuenja su nuna stoga to je zaborav bitka uslov za spoznaju bitka.
***
U svim ostalim sistemima, religijama i filosofijama ovekova sutina i smisao traili
su se u nekim modifikacijama smog bia, u prakrti, u njegovim ulnim ili natulnim oblicima postojanja (koji su se u tu svrhu proglaavali boanskim), u zaboravu bitka, dok se
jedino u snkhyi ovekova sutina smelo prepoznavala u Duhu koji omoguava smo postojanje kao takvo u celini, u Duhu iz koga izvire i kome tei cela priroda, u purui. Sve religije
(osim budizma), filosofije i verovanja su mehanizmi zaborava bitka ili Sopstva, projekcije u
vreme i prostor, gubitka prisutnosti. Jedino se u snkhyi ovekova autentinost diferencira
spram bivstvovanja uopte, kakvo ono smo jeste, kroz osveenje, a ne ideoloko ubeenje,
dok se u svim ostalim pseudoduhovnim tradicijama ona traila unutar uslovljenog bivstvovanja (prakrti). Zato se za snkhyu moe s pravom rei da predstavlja prvu i pravu fundamentalnu ontologiju, odnosno osnovu za spoznaju sveta. Naime, kakav emo svet opaati
zavisi s koje ga osnove posmatramo, i zato je savremena filosofija dola do pitanja o temeljnoj, tj. fundamentalnoj osnovi spoznaje onoga to jeste. Temeljniji stav od ovoga, koji zastupa snkhya, jednostavno nije mogue nai, jer ona subjekta koji spoznaje ono to jeste,
izjednaava sa neuslovljenou ili transcendentalnim Duhom koji omoguava sve to jeste.
ta praktino znai ova injenica, da je Duh koji sve omoguava ovekova sutina?
To znai da sve dok ovek ne postigne svesnu diferencijaciju sebe spram cele prirode, kakva
jeste, a ne kakvu je zamilja - a to znai dok ne prevazie projektovanje bivstvovanja u
prostor i vreme i dok ne spozna da je on kao svesni subjekt ishod sveg bivstvovanja - on nije
ni poeo da postoji u autentinom smislu, sve dotle postoji samo priroda i ona spontano
deluje 'njegovim telom, oseanjima i mislima. Ovakvo stanje podrazumeva bar dve stvari:
Prvo, da ni sama priroda, dok ovako deluje u oveku, nije ostvarena u svome smislu i zato je
neuravnoteena i destruktivna; i to je, kao drugo, razlog zato ovek u takvom stanju, dok je
identifikovan sa prirodnim zbivanjem, nema spokoja u sopstvenom ostvarenju i pati. Razlikovanjem svoga Duha od prirodne stihije on u sebi dovodi do autentinosti i prirodu i Duh
koji je omoguava. U ovome je smisao transcendencije.
Stoga je reeno da je Duh koji sve omoguava ovekova sutina u smislu da je ishod
zbivanja prirode njeno saimanje u svesnog subjekta i, da bi on ostvario taj svoj ishod i smisao postojanja, treba da se okrene k sebi, a ne da se projektuje van sebe u prostor i vreme,
to praktino predstavlja zaborav sebe, ali i zaborav bia nesvesno postojanje koje je osnova sve patnje.
Ovde moramo da spojimo prethodno reeno - da prizemljenje u stvarnost bia ovde i
sada jeste buenje - sa sledeim: to je ujedno i poetak autentinog postojanja ovekovog.
Sve dotle on ne postoji, dotle se sama priroda saobraava i sazreva za postojanje kroz oblije ovekovog tela; ovek ja nesvestan, destruktivan i potpuno uslovljen spoljanjim uticajima. Tek kada se probudi i nadie iluziju vremena i odsustvovanja u biu, kada prestane da
projektuje sebe u predstavu o sebi i bude on sam, ovek se istinski raa i poinje da postoji.
Videemo kasnije da je to povezano sa stvaranjem energetskog tela (tela vaskrsenja) kroz
sedam faza.
Razlikovanje o kome je re ne podrazumeva dualizam niti odricanje od bilo ega, ve
samo probuenje. Naime, svaki ovek je svestan sebe i sveta. Odakle oveku svest? Svest u
oveku omoguava ono to omoguava smo postojanje, i subjekta i sveta - ono je oduvek
tu, u oveku, kao njegova sutina. Naa svest je samo iskrica one iste svetlosti Duha koji
17

izaziva sveopte postojanje. Stoga se nita ne podvaja i predajom Duhu ovek nita ne
naputa, ve samo postaje ono to jeste.
***
Cela snkhya bi se mogla svesti na sledee: na bie i na Duh koji bie izaziva u postojanje. Bie je sve to postoji na bilo koji nain. Sve postoji tako to biva izazvano u postojanje od neke vie ili ire celine, svaki postojei oblik u prirodi je (fiziki) izraz tenje ka
nekom smislu koji je izvan njega. U svim verskim tradicijama ovaj duhovni privlaitelj zbivanja nasluivan je idejom Boga. Samo je u snkhyi on ustanovljen bez ikakvih psihomentalnih iskrivljavanja kao purua. Jedino Duh koji sve omoguava moe da omoguava i
svest o svemu. Zato je Duh prisutan u najsvesnijem biu - oveku - kao njegova sutina.
Stoga, da bi ovek ostvario svoju sutinu treba samo da svoju panju i svu ivotnu energiju
odvrati od vezanosti za objektivno bivstvovanje i okrene je (praksom meditacije) ka sebi,
svojoj Sopstvenosti ili izvoru svoje svesti. Taj okret ka sebi je ujedno i transcendencija jer
se njime nadilazi manifestovano bie, i postaje ono to sve izaziva u postojanje. Zapravo,
transcendencija i okret postoje samo za um koji je vezan za svoje objekte; samo zbog identifikacije oveku izgleda da mora da se odvrati od ovog sveta da bi 'ostvario' besmrtnu duhovnu sutinu, 'neto' da napusti da bi 'neto' opet dobio. Sve je to samo igra uma. Jedino je
uslovljenom umu purua transcendentan; za bie je on imanentan.
Tajna transcendencije i okretanja ka sebi je u sledeem paradoksu: kada subjekt postane potpuno svestan sebe bez ikakve objektivizacije, kao isto Ja jesam, tada prestaje da
postoji kao subjekt, kao Ja, i postaje ista objektivnost, Duh koji sve omoguava. Subjekt
(Ja) izgleda kao odvojen i poseban entitet, kao neto subjektivno samo onda dok na njega
gledamo kroz objektivizaciju, kao jedan od objekata. Greka je u tome to merila spoljnih
objekata primenjujemo i na prirodu subjekta, na Ja koje projektuje sve objekte. Kada se
okrenemo k sebi i vidimo sebe, Ja kakvo jeste, vidimo da je to zapravo Duh koji sve omoguava, da je nae pravo Ja njegov individualni izraz.
Svoju duhovnost snkhya postie na osnovu razlikovanja bia uopte (prakrti) i onoga ko ga je svestan (purua). Priroda je u sutini ovekov odnos prema samome sebi, njeno
bivstvovanje zavisi od stanja svesti oveka. Ona nije objektivistika, neto predmetno i spolja, ve je objektivna mera ovekove budnosti i odgovornosti prema sopstvenoj duhovnoj
sutini. U tom smislu je ona iva, sav njen ivot je usmeren ka tom smislu. Iluzija da je priroda objektivan spoljanji svet postoji zbog iluzije subjektivnosti. Koliko smo ubeeni da
smo samostalan subjekt, toliko vidimo svet kao objekt. Objektivni svet je samo refleksija
subjektivnosti. Zato su prostor i vreme u prirodi relativno zbivanje koje zavisi od zbivanja
ovekovog. To je uzajamni proces: kada Duh ovekov nije svestan sebe automatski se kao
posledica toga stvara svet objekata, kao materijalizacija njegove nesvesnosti. To je jedini
nain da postane svestan sebe, kroz rad i karmu. Stoga put ka duhovnoj sutini ne vodi
spolja, ve unutra, a to znai u transcendenciju. Pored meditacije, uslov za transcendenciju
je individuacija. To znai da nema kolektivnog spasenja. Ostvarenje duhovne autentinosti
je individualan in postizanja line zrelosti. Duhovnost poinje tamo gde poinje linost.
Duhovnost je unutarnji proces. Svi vanjski oblici duhovnosti, svi rituali, dogme i institucionalne religije su lana imitacija duhovnosti.
***
Cela shematska konstrukcija kategorija snkhye predstavlja doslednost u omoguavanju neposrednog i jasnog razotkrivanja bia kakvo ono smo jeste. Pri tome se jedino
koristi, neguje i osnauje prisutnost one osnovne sposobnosti svesnog razlikovanja i stvara18

lakog izbora koja kao mogunost postoji u svakom zrelom oveku - sve do njegove potpune prevage i pobede nad svim prirodnim i nesvesnim uslovljavanjima. Ova se mogunost u
spontanom ivotu obinog oveka gotovo nikada ne usavrava i ne osnauje do kraja. Najee se koristi u vrlo maloj meri ili pasivno, tek koliko je potrebno za bioloko preivljavanje, i uvek unutar granica ega. Samo se meditativnom praksom ona u potpunosti ostvaruje.
Kategorije snkhye su putokaz za kulturu objektivnog osmiljavanja bia, osveenja i afirmacije Duha u nama.
Jedino zahvaljujui ovakvim pretpostavkama mogla je snkhya da ivi i razvija se
kao stablo bogatih plodova indijske duhovnosti. Na njenom su stablu u razliitim pravcima
razgranavanja nikli mnogi plodovi u vidu raznih filosofskih kola i religijskih pravaca,
meu kojima su budizam i praksa joge svakako najsoniji. Omamljeni njihovim ukusom
nismo do sada obratili dovoljno panje na smo stablo, odnosno sistem, njegovu prvobitnost, jednostavnost i ukorenjenost u samoj biti bivstvovanja. U ovom prikazu snkhye mi
emo upoznati ovo stablo, videemo gde su mu koreni, kakva mu je graa, gde mu se grane
ravaju i kako odravaju teite cele strukture rasta.
Pojmovi koji ulaze u uenje snkhye javljaju se vrlo rano u samim poecima indijske
duhovnosti i na razliite naine su izneti u mnogim delima. Jo u najstarijoj Rig-vedi kae se
da je sunce vidljivo oko univerzuma u kome boravi ovek, purua, i da je to onaj isti ovek
u fizikom oveku, njegova unutarnja sutina, Duh po kome je on svestan svoga bia i cele
prirode kao svedok (sakin). Tu, takoe, nalazimo neke nejasne i poetne nagovetaje teorije
snkhye o Duhu i prirodi (purua i prakrti). Upaniade obiluju glavnim shvatanjima koje se
nalaze u teoriji snkhye, ali ih iznose na sebi svojstven, raznovrstan nain sa izrazitim teistikim sklonostima. Njima je sa snkhyom zajedniko nezadovoljstvo neautentinim bivstvovanjem oveka u svetu, osnovno naelo da je ispravna spoznaja jedino sredstvo spasenja i
da odluujuu ulogu u tome ima subjekt. Veliki ep Mahabharata (nastao od 4 veka pre n. e.
do 4 veka n. e.) sadri na sebi svojstven nain gotovo sve pojmove iz teorije snkhye i iscrpno se bavi njima, uglavnom u svojim delovima Anugita, Bhagavadgita, i Mokadharma.
Ovde se govori o snkhyi koja je monistika i teistika, purua se izjednaava sa atmanom
(Sopstvom) iz Upaniada. U priblino isto doba nastao Manuov zakonik takoe na slian
nain zasniva svoje kosmoloke rasprave na osnovnim pojmovima koji ulaze u Snkhyu.
Dovde se razvijala epska snkhya u vie razliitih varijanti.
Tokom skolastikog razdoblja indijske filosofije javlja se hrabar ali neuspeo pokuaj
da se zasnuje i izdvoji samostalan filosofski sistem snkhye. Najstarije klasino delo ovog
pokuaja koje je dospelo do nas jeste Snkhya-krik od Ivarakrne, nastalo u treem veku
n. e. Ovo delo sa svojih 69 strofa ulazi u red najlepih bisera stare indijske knjievnosti. To
je najznaajnija redukcija sistema ka istoj duhovnosti koja je nadahnula mnoge komentatore. Drugo po znaaju je Snkhya-pravaana-str ili Snkhya-str, koje se pripisuje osnivau sistema, Kapili. Nastalo je kasnije, u etrnaestom veku, iako su mnogi njegovi delovi
znatno stariji. Njegovo najznaajnije komentatorsko delo, Snkhyapravaanabhaya od
Vinanabhikua, nastalo u esnaestom veku, Snkhyu jo vie povezuje sa osnovama vedante, iji je uticaj u to vreme postao poguban za dalji razvoj snkhye kao autentinog sistema.
Jo je vredno pomena i delo iz devetog veka, Snkhyatattvakaumudi, od Vaaspatija.
Zahvaljujui ovakvim delima, klasian sistem pod imenom snkhya, postao je priznat
kao jedan od est ortodoksnih skolastikih sistema (darana, ostali su: nyaya, vaieika,
yoga, purva-mimamsa i vedanta) u indijskoj filosofiji, koji su tradicionalno priznate tekovine brahmanske nauke i sainjavaju grupu uenja koja potvruju autoritet Veda (astika). Iako
je ovakvo priznanje nesumnjivo koristilo snkhyi da preivi u mnotvu kola ondanje Indi19

je, jasno je da ona nema nieg zajednikog sa sistemima koji potvruju autoritet Veda, jer je
starija od njih, budui da se same Vede pozivaju na pojmove snkhye i njenog osnivaa
Kapilu.
U savremenim prikazima indijske filosofije snkhya se redovno predstavlja kao dualistika kola koja se bavi odnosom Duha ili oveka (purua) s jedne strane, i samostalno
delatne prirode (prakrti) s druge, koja se sastoji iz 23 kategorije. Tvrdi se da ona na paradoksalan nain vezuje i obmanjuje Duh od njegove autentinosti, slobode, neuslovljenosti i
savrenstva. Svi oni se uglavnom zavravaju zakljukom da sistem istie nepremostivi esencijalizam i paradoks da savreni i bezvremeni Duh, koji je ovekova bit, ipak nekako biva
uhvaen i zanet vremenskim tvorevinama i aktivnostima prirode, da se neobjanjivo poistoveuje sa njenom uslovljenou, zbog ega ovek doivljava svu ivotnu dramu nametnutog
mu i neautentinog bivstvovanja u svetu (samsara) kao da je to njegova sudbina, doivljava
patnju i ugroenost, pa zato i borbu za osloboenje od patnje. Ovde emo pokazati da ovakvo ve klasino nerazumevanje snkhye proizlazi iz nerazumevanja samih kategorija prakrti. One, naime, premouju jaz izmeu bitka (purua) i iskustvenog sveta (prakrti) time to
pokazuju svu relativnost njegovog prostornovremenskog ispoljavanja, tako da snkhya ne
spada u naivna esencijalistika uenja niti u dualistike sisteme. Nerazumevanje kategorija
bilo je neminovno, jer osnovni uslov za njihovo razumevanje nije samo lina, ve i kulturna
zrelost drutva u celini. Dve najvie kategorije su linost i svest, i one predstavljaju dozrevanje ili saimanje vremena. Sistem koji razotkriva pravu prirodu bia nije mogue razumeti
drugaije nego u dozrelosti vremena koje omoguava autentinost samog bivstvovanja.
Klasino nerazumevanje snkhye nastaje i zbog nedostatka meditativne prakse kao
uslova duhovnog razumevanja kod njenih tumaa. Naime, osnovni paradoks, kako neuslovljeni purua ipak biva uslovljen od strane prakrti, pogreno je vienje stvari, tj. neuvianje
prirode onoga ko posmatra taj problem. Individualna dua, iva, je ta koja poistoveuje
puruu sa prakrti, a ne sam purua. ovek je taj koji treba u svom individualnom iskustvu
da aktuelizuje neuslovljenost purue, a ne sam purua.
Snkhya se izraava u terminima dualizma upravo zbog toga, zbog same prirode neostvarene individualne due kojoj je i namenjeno uenje, individua je ta koja stvari vidi subjektivno i u dualizmu. Zato snkhya koristi termine dualizma moda najbolje kazuje Lao
Ce na poetku svoga Tao Te inga: 'Bezimeno, ishodite je Neba i Zemlje; imenovano,
majka je svih stvari... Ovo dvoje izviru iz istog, ali su razliitog imena. Njihovo jedinstvo je
duboko i skriveno.' Naime, o istom bivstvu kao Jednome ne moe se nita rei, ak ni to da
ono jeste. Ako nameravamo da o tome ipak prozborimo i uopte razmiljamo na najneposredniji nain, moramo to uiniti tako to emo Jedno razluiti na ono postojee, to biva na
bilo koji nain, i na ono to postojee omoguava, to bie izaziva u postojanje; na tvarnu
osnovu i na ideju koja tvar izaziva u oblikovanje. Samo zato snkhya govori o prakrti kao
biu, i o purui kao onome to bie izaziva u postojanje. Ona je namerila da uobiajeno
ljudsko razumevanje dovede do prosvetljenja ili samospoznaje, a uobiajeno ljudsko razumevanje se kree u relativnim dimenzijama subjekta i objekta; dakle - dualizma. Dualistika
konceptualizacija je nunost razmiljanja, a ne stanje sme stvarnosti. Snkhya je prosenom oveku dualizmom pribliila razumevanje jedinstva, jer on zbog subjektivnosti dualistiki doivljava svet, a nije dualizam predstavila kao najviu realnost. Osim toga, dualistika
konceptualizacija je najneposrednija i najistija. Bez nje miljenje propada u mit i simboliku. Kao to je ilustrovano u Tao Te ingu (42): 'Iz Taoa raa se Jedan; iz Jednog dva; iz dva
20

nastaje tri. Iz tri nastaju sve stvari.' Ovde je 'dva' tj. dualizam, odmah do Jednoga. Od 'tri'
ve nastaje mnotvo koncepcija i mitova.
Snkhyu ini jedinstvenom to to prikazuje prirodu u svim njenim kategorijama: od
najvie intuitivne i svesne spoznaje (buddhi), njene primene i refleksije u linosti (ahamkra), do svih ulnih i organskih sposobnosti (indriyni) u svim dimenzijama, od fizike do
nadfizike (tanmtr i maha-bhtni).4 Tu spadaju sva mogua iskustva: ulno, psiholoko,
nauno, umetniko, religijsko i mistiko. U snkhyi svoje mesto nalaze svi prirodni zakoni,
od evolucije i mehanike do kvantne fizike, i to bez protivrenosti, jer govore o njenim razliitim dimenzijama i razmerama. Ona jedina od svih sistema uspeno sjedinjuje filosofiju s
prirodom zato to ih nije ni razdvajala, jer nije jednostrana. Jednako su joj bliska najvia
mistika stanja kao i najgrublja stvarnost, jer se bavi odnosom Duha i prirode iz njihovog
iskustva, a ne njihovom deobom ili naglaavanjem jednog od njih - to je uvek rezultat kada
se tumaenje istie na raun iskustva. Ona ne tumai ve ustanovljava kako jeste.
Zato to prikazuje celu prirodu, u svim njenim dimenzijama, kao jedno veliko polje
uzronosti, snkhya predstavlja vrhunski princip tolerancije. Ona opravdava postojanje svega: sve to postoji na bilo koji nain, ima svoj uzrok i razlog postojanja. Ona je, tako, iznad
dobra i zla. Za nju nita nije neprirodno, jer prakrti je sveobuhvatna.
Pored celog tog podruja uzronog ali svrsishodnog vremenskog zbivanja (prakrti),
snkhya ukazuje na Duh neuslovljenosti ni od ega (purua) kao osnovni uslov bivstvovanja
svega, a najpre svesti o zbivanju (buddhi). Stoga on nije izdvojen od prirode, niti je u dualizmu s njom, iako je nezavisan od njenih aktivnosti. On se u prirodi neposredno ispoljava
jedino kroz ovekovu samospoznaju; to je jedini otvor prirode kroz koji neposredno prosijava Duh apsolutne slobode i celu je osvetljava. Kroz ovekovo oblije priroda se otvara i
razotkriva svome ishodu. U ostalim oblicima Duh neuslovljenosti se ispoljava na posredan
nain, kao privlaitelj evolucije prirode u nadilaenju uslovnosti radi opstanka, to je smisao
oblikovanja svih ivih bia. Prostije reeno, ispoljava se kao sm ivot.
Duhovnost snkhye nam tako razotkriva kljuni problem svake kulture i civilizacije,
a to je odnos izmeu prirodne nunosti (gde spadaju i drutvena ogranienja) i slobode. Ona
ukazuje kako se sloboda javlja u prirodi: iako je imanentna samom biu, jer ga bez nje ne bi
ni bilo, ne ispoljava se svuda jednako i difuzno, jer bi tada bila dezintegrisana, nego se potpuno ispoljava jedino kroz olienje ovekovog autentinog Duha. Dakle, kao vrhunac ovekove kulture.
Postavljanjem purue kao iskonske slobode koja je imanentna postojanju, ovekovoj
sutini (Duhu) odrie se realnost i autentinost patnje, bilo kakve uslovljenosti, jer ono to je
uslovljeno vremenom ne moe da omogui venu slobodu. Za tako neto neophodno je da
Duh bude izvorno slobodan. Ono to je po svojoj prirodi sputano, nikada ne moe biti slobodno, a iskustvo prosvetljenih ljudi nam dokazuje da ovekov Duh moe biti slobodan. On
to moe jer mu je sloboda imanentna. Neto ne moe da nastane iz niega. Ako iskustvo
patnje i neautentinosti ipak postoji, to je samo znak da ovek nije integrisan sa sobom, da
nije budan jer zaboravlja sebe, da je izbaen iz rajskog stanja svoje Sopstvenosti, iz stvarnosti u kojoj se samo budan prebiva i da deluje na niim kategorijama vee uslovljenosti bivstvovanja kao kroz san, koristei minimalne mogunosti svoga razuma (manas) i tela
(indriyni). Budui da ovek ne moe da postoji bez svoje Sopstvenosti (buddhi), njeno
4

Videti shemu kategorija prakrti. Ovde izneta podela na organski i neorganski svet ne odgovara naunoj podeli. Ovde
se ona odnosi samo na simbolino odreenje modusa bivstvovanja. Ova shema kao da predstavlja daleki prototip savremene podele realnosti na psihiku (res cogitans) - indriyni; fiziku (res extensa) - tanmtr i maha-bhtni, i kulturnu - aham-kra i mahat-buddhi.

21

naputanje, zaboravljanje ili negiranje radi neega (ideje, autoriteta) ili nekoga drugog mora
da uzrokuje bol. Bolno je sve to nije autentino i sebi svojstveno.
Tako jednostavno reenje najveeg problema ljudske egzistencije (patnje) nije moglo
da bude prihvatljivo akademskim tumaima snkhye koji su svoja saznanja o njoj zasnivali
iskljuivo na klasinim tekstovima. Ovi su zbog arhainih okolnosti u kojima su nastali
nuno morali da budu savreno precizni i zato za savremenog oveka oskudni, nedoreeni i
neubedljivi. Precizni su u svojim informacijama za onoga ko radi na sebi i ne trai objanjenja spolja, u gotovim tumaenjima. Veina starih tekstova su informativni kodovi koji svoj
smisao ostvaruju samo prilikom prave upotrebe, odnosno pri radu na sopstvenom buenju.
Zato su nerazumljivi svakom ko ih tako ne upotrebljava. Najbolji primer je nerazumevanje
purue. On je po definiciji iznad tela i uma, iznad svega to postoji, i zato se ne moe razumeti relativnim umom koji je vezan za telo i misaone sadraje. ta je purua moe se uvideti samo transcendentalnom sveu, koja je slobodna od tela i uma. Snkhyu su do sada
tumaili uglavnom oni koji nisu imali to iskustvo. Pored toga, tumai su snkhyi prilazili
uglavnom sa vedantinskog ili judeo-hrianskog stanovita koje se zasniva na metafizikim
spekulacijama o podvojenosti bia i sutine. (Kao izuzetak treba ovde svakako spomenuti
jednog od prvih prireivaa snkhye na zapadne jezike, Riarda Garbea koji u svojoj studiji
Philosophy of Ancient India smelo kae da se u uenju Kapile po prvi put u istoriji sveta
izlae potpuna nezavisnost i sloboda ljudskog duha, njegovo puno poverenje u sopstvene
snage kao i da je snkhya najznaajniji sistem koji je stvorila Indija. Ali, ove rei su
ostale samo kao jedno smelo lino vienje. Ova knjiga e pokuati da ih dokae.) Akademska tumaenja uvek tite kolektivne interese, a oni su protiv individualnosti i line slobode.
Sve institucionalne religije i politika naela zasnivaju se na kolektivnim interesima i eksploataciji. Otuda je za njih neprihvatljivo uenje snkhye po kome je ovekova sutina ona
ista sloboda koja omoguava svet.
Snana vezanost uma za problematina iskustva u egzistenciji, i pasivno uee svesti u njoj, navodi na zakljuak da je vizija klasine snkhye o iskonskoj predodreenosti
oveka za apsolutnu slobodu, samo jedna velika racionalizacija, a ne reenje problema.
Zaista, problem ljudske slobode nee nikada biti reen prihvatanjem bilo kakvog shvatanja,
ve kada ovek preobraava sebe sve dok u njegovom srcu iskonska sloboda ne pobedi sva
gledita i shvatanja. Kada iskustvo transcendentalne svesti prome ceo njegov ivot. To je
put srca kojim se najree ide jer se njime nadilaze sva iluzorna utoita, naroito ona kolektivnog tipa. Iskonska sloboda je mogua jedino kao individualno i lino iskustvo, sve kolektivno je uslovljavajue.
ovekova spoznaja sopstvene biti, kao iskonske slobode koja ne nastaje raanjem
niti biva ugroena umiranjem tela, postie se razlikovanjem (viveka) i razumevanjem (nana) svih pojava prirode (prakrti) kakve one same jesu, prema njenim kategorijama i dimenzijama. Razumevanje predstavlja svest kao princip iskonske slobode zbivanja. Stoga osnaenje prisustva svesti predstavlja osnaenje slobode. Koliko svesti, toliko slobode. Koliko
smo prisutni ovde i sada, toliko smo svesni i slobodni. Ne postoji drugaija sloboda do sloboda prisustva svesti o bivstvu, sloboda od zaborava bia. Kako je svest (buddhi) sabranost
iskustva svih ispoljavanja zbivanja prirode u vremenu i prostoru, njeno prisustvo ujedno
predstavlja kristalisanje i stvaralaku afirmaciju svih oblika ivota, svih kategorija i dimenzija prirode. Svest je uvek plod stvaralatva i afirmacije celog ivotnog iskustva, a ne podela
i negacije bilo ega. Jedino ovakva afirmacija moe da kroz stvaralatvo dovede do uravnoteenja svih energetskih tokova zbivanja, kako bi na taj nain opinjavajua vezanost uma
za obnavljanje iskustva (samsara) nestala kao san nakon buenja. Vreme osloboenja od
22

ove poistoveenosti zavisi jedino od jasnoe ustanovljenja i razlikovanja kategorija bivstvovanja (prema shemi) i primene te jasnoe u ivom iskustvu. Kategorije prikazuju svu raznolikost ispoljenog sveta isto koliko i sve dimenzije zapadanja u vreme i prostor zaborava sutine (purue).
Snkhya svoju duhovnost ne izgrauje na nivou subjektivnog miljenja koje, kada
postigne odreenu kritinu masu u kolektivu, sebe smatra objektivnim, nego na osnovu
ontolokog razlikovanja cele prakrti iz perspektive purue. Zato je s pravom moemo smatrati za najvii i nepogreivi model razlikovanja, jer nita u prirodi ne deli i ne odbacuje, ve
afirmie; ona diferencijaciju duhovnog ishoda ne postie unutar prirode, s jednim njenim
oblikom na raun drugog, nego spram (njenog) bivstvovanja uopte, kakvo ono smo jeste.
3. Religioznost i sistem snkhye
Neophodno je razjasniti razliku izmeu sistema, u koje spada snkhya, i religijskih
praksi. Kada se ta razlika shvati, postae jasno da je pitanje teizma i ateizma pogreno i postavljati pred Snkhyu, jer se njime bave religije i, delimino, filosofije, a ne sistemi.5 Sistem
je kola osveenja uma i celog bivstvovanja koja kroz praksu vodi direktnom probuenju
oveka ili, kako se to religijskim renikom izraava, njegovom osloboenju ili spasenju.
Sistem ne trai nikakvo unapred ustanovljeno verovanje, nekritiko prihvatanje ili kolektivno oboavanje bilo ega, ve samo lini napor u osveenju slobode kroz razotkrivanje bia
kakvo jeste. Jedini autoritet na koji se sistem oslanja jeste iskustvo onih koji su tuda proli
(tathagata). Mogu se uglavnom razlikovati dve vrste puta ka duhovnom ostvarenju. Jedan je
put kolektivnog oboavanja i predaje religijskom idealu i on je karakteristian za religije
koje preovlauju u svetu. Drugi je put istraivanja i direktne, line spoznaje bivstvovanja.
On je karakteristian za sisteme individualnog razvoja u koje spada snkhya. Prvi put trai
podrku spolja u vidu religijskog autoriteta i zato je pogodan za veinu ljudi kojima je um
prirodno usmeren prema van i nije kontrolisan iznutra. Drugi put zahteva jedino naporan rad
na sebi i objektivan stav budnog ispitivanja celog bia i uma, to je odlika malog broja ljudi.
Ono to prvi, kolektivni put, projektuje kroz ideju Boga, to isto drugi, individualni put, identifikuje kao duhovnu samospoznaju ili stvarnost bia. Dakle, i religija i sistem kakav je
snkhya tretiraju isti problem, ali na razliitom ontolokom nivou.
Treba stoga razlikovati etiri vrste svesnosti ili miljenja. To su: religijsko, filosofsko, teorijsko i praktino. Sva se ona mogu odnositi i najee se odnose na praksu osloboenja ili spasenja ovekovog, ali sa manje ili vie odstupanja koja su neophodna zbog razliite prirode ljudskog karaktera i moi shvatanja. Najvie odstupanja ima u religijskom miljenju (otuda toliko sukoba oko njega), ono je najoptije i stoga najprihvatljivije najveem
broju ljudi. Ono se kao gotovo dobija spolja i nikada se ne menja, pa zato uliva sigurnost
onima koji ne mogu da se menjaju, a takva je veina ljudi. U filosofskom miljenju je ideja
slobode bia i sutine dostupna neto manjem broju ljudi, uglavnom onima koji su sposobni
da dosledno i kritiki razmiljaju bar izvesno vreme i koji su skloniji da koriste inteligenciju
nego oseanja. Svoju filosofiju ivota sposobno je da ima neto manji broj ljudi od veine
koja se zadovoljava time da ve samim roenjem pripada nekoj religiji. Teorijsko miljenje
je mnogo blie sutinskoj ideji osveenja, jer se zasniva na neposrednom opaanju i uvidu.
Iako je teorija nekada bila poistoveena sa filosofijom, ona se danas od nje razlikuje po svo5

Problem teizma ili ateizma postoji samo na prva tri od ukupno sedam nivoa religioznosti. O tome videti u poglavlju
Sedam stanja.

23

joj povezanosti sa praktinom primenom. Teorijsko miljenje daje pouzdan okvir i sistem s
kojim se moe raditi. Teorija je sistem po kome se primenjuje praksa. Snkhya je primer
takve teorije. Na kraju, praksa je najkonkretniji napor linosti u borbi za svest. Jedan od
najboljih primera je praksa joge. Teorijsko i praktino miljenje jesu najue i najree
korieno podruje, jer su najtee za prihvatanje i ostvarenje. Lake je ostati u religijskim i
filosofskim sferama koje se bave optim pitanjima i problemima, nego kroz praksu sagledati
ta pitanja u sebi i ceo ivot posvetiti napornom preobraaju. Praktino se moe odnositi
samo na individualno iskustvo u skladu sa datim okolnostima, a filosofsko i religijsko na
opte.6
Sva etiri naina miljenja imaju svoju vrednost i stvarnost u sopstvenom poretku,
imaju svoju dimenziju i srazmeru, svoj razlog postojanja i velika je greka kada se meaju
ili jedno drugom nameu. Svaki pojedini nain miljenja u sebi sadri, bar u elementarnom
obliku, i ostale. Teko je biti praktiar bez filosofske ili religiozne vizije, niti bi religija
mogla opstati ako ne bi nudila neki vid prakse. Vano je primetiti da jedino praksa ini religijsko miljenje ispravnim i zdravim. Praksom i filosofija dobija svoje izvorno znaenje
koje je zbliava sa teorijom.
Sutinsko razlikovanje snkhye i religije jeste u tome to je snkhya sistem po kome
ovek menja i budi samoga sebe i tako dolazi do autentinosti. Religija isti proces pretvara
u mit i projektuje ga van radi kolektivnog i simbolikog obraivanja. Snkhya je proces
individuacije koja oslobaa - religija je uvek proces kolektivizacije koji uslovljava.
Autentina duhovnost poinje jedino u linosti procesom njene individuacije, kako
bi apstraktni Duh dobio svoje konkretno olienje. Sve to je izvan toga nije duhovnost.
Snkhya je sistem koji govori o neophodnosti usavravanja svesti o iskonskoj slobodi, jer svest koja je oveku prirodno data za opstanak samo je minimum mogunosti njene
prave upotrebe, esto se gubi i deformie zbog raznih uticaja i nije glavni temelj u ovekovom iskustvu bivstvovanja. Da bi to postala, mora se osnaivati praktinim radom na sebi.
Snkhya prua neophodnu teoriju i plan (shema kategorija) kao pomo u takvoj praksi.
Upravo zbog svoje praktine svrhe ona u sebi sadri sutinu filosofije i religije, iako se njome ne bavi na svetovan nain kao to to ine svetenici i filosofi, da bi ih mase prihvatile.
Neosveeni ljudi se tom sutinom mogu baviti samo kroz projekciju u prostor (hram, idol,
simbol) i vreme (kosmogonija, mit, eshatologija). Praksa je in osveenja i tu se prostor i
vreme svih projekcija saimaju u ovekovu linost i neposrednu odgovornost za duhovnu
slobodu.
Kao to emo videti, snkhya, iako je sistem, pogaa sutinu prave religioznosti, jer
nastoji da uzme u obzir celo bivstvovanje paljivim ispitivanjem svih njegovih kategorija,
ne zadravajui se nigde sve dok se kroz ovekovu linost ne aktuelizuje autentinost Duha
koji omoguava bivstvovanje. Osveavajui svo iskustvo postojanja ona afirmie ivot, jer
nije mogua drugaija svesnost niti religioznost nego afirmativna. Ona se razlikuje od svetovnih religijskih praksi kao sistem po tome to norme za ovakvu autentinu duhovnost postavlja na vii nivo od masovno prihvaenih religijskih tradicija (ne ezoterinih), naroito
judeo-hrianske, iznad poistoveenja sa psihomentalnim iskustvom linosti. Osnovna odlika masovno prihvaenih religijskih praksi jeste podlonost psihomentalnim uslovljavanjima
i postizanje raznih kompromisa sa njima, najee u vidu simbola i vrste vere u mit.
6

Zato se o njemu moe uopteno i govoriti na javnim skupovima, dok se o praksi moe razgovarati samo oi u oi s
uiteljem koji je taj put savladao, i zato moe pomoi praktiaru da ga sam proe, u skladu s vremenom i okolnostima.

24

Nema sumnje da je i to veliki uspeh za uslovljenog oveka, ali na putu ka apsolutnoj slobodi
ovekovog Duha sve to mora biti prevazieno. U tom cilju snkhya osmiljava osnovne
injenice egzistencije na viem nivou. Ona ih razotkriva onakve kakve sme jesu, izvorno i
neposredno.
U snkhyi postoje samo dve injenice:
1. Sve to postoji i sainjava univerzum, u svim dimenzijama. To se naziva prakrti.
2. Ono to bie izaziva u postojanje, transcendentalni Duh koji privlai svaki oblik
postojanja svome ishodu kroz ispoljavanje. Naziva se purua.
Na neto niem nivou razumevanja, koji je primeren veini ljudi usled vee uslovljenosti njihove svesnosti, iste injenice prirode i objave Duha bivaju modifikovane psihomentalnim uslovljavanjima. 7 Zato se projektuju kao mitovi o stvaranju sveta (sama njihova raznolikost i brojnost dokazuje dejstvo psiholokog uslovljavanja pri njihovom nastajanju),
dramama boanskih bia i spasilaca i brojnim bajkovitim odisejama, koje kroz imaginaciju
prikazuju procese u prirodi i ovekovoj psihi kao njenom sastavnom delu. Razlikovanje bia
i Duha je intuitivno, ali i nejasno, postojalo u svim religijskim idejama, kroz razlikovanje
nebeskog i zemaljskog, Tvorca i stvorenog, vene due i smrtnog tela. Najblie istom
Duhu bilo je iskustvo Duha Svetoga u Mazdaizmu. Ali, jedino se u snkhyi Duh i bie ustanovljavaju kakvi jesu, bez mitotvorake funkcije uma, psihomentalnih iskrivljavanja i tradicijskih uslovljavanja.
Osnovno znaenje ideje Boga (Tvorca) u istoriji jeste da se nesvesnim ljudima ukae
na znaaj same egzistencije, da se na posredan nain - u skladu sa psiholokim funkcijama
predstavljanja ideja na kolektivnom planu, a to je njihova projekcija u mit - ljudi navedu da
budu svesni samog postojanja kao takvog, i na taj nain odgovorni prema njemu, kako bi
postali kulturna bia. Bez pomoi ideje Boga ljudi uopte ne bi bili svesni da postoje, niti
sutinske vrednosti postojanja. Ukazivanjem na to bave se svi bogovi u svim mitovima. U
onoj meri u kojoj su ljudi svesni postojanja, Bog se pokazuje kao onaj koji jeste. Tanije:
onaj koji biva kao samo bivanje. Dakle, u toj poznatoj biblijskoj izjavi Bog je sebe identifikovao kao smo postojanje, odnosno, postojanje se ljudima prikazalo kao Bog, tj. ono najbitnije. Otuda je i smisao objave bojih zapovesti (zakona) taj da ljudi nisu svesni ta (da)
rade. Najvanija zapovest odnosi se na zabranu politeizma kao izraza dezintegracije svesti i
psiholokih sadraja. Naglaavanje vanosti monoteizma ima ulogu spasonosnog principa
psihike integracije, odnosno kulture bivstvovanja kroz spoznaju jedinstva bia kao jedinstva Boga. Identifikacija Boga kao onoga koji jeste ukazuje na identifikaciju stvarnosti,
odnosno na svest. To znai da je najvii princip i smisao (Bog), svest o onome to jeste.
Kako biti svestan onoga to jeste nije mogue na bezlian nain, ve jedino kroz identifikaciju u linom iskustvu, kae se onaj koji jeste a ne ono to jeste. Ono se uvek spoznaje kroz onoga koji spoznaje, kroz linost. Time se naglaava znaaj samospoznaje. Boga
nikako nije mogue spoznati objektivistiki (spolja) iz istog razloga to ni ovek sebe ne
moe spoznati drugaije nego da bude 'onaj koji jeste'. Ono to jeste jedina je stvarnost i ona
se spoznaje samo autentinim bivstvovanjem, a ne objektivistikim odnosom subjekta prema objektu saznanja uz posredovanje mitotvorake funkcije uma. U onoj meri u kojoj je
7

Ovaj problem, koji snkhya reava, prikazan je u Platonovoj alegoriji peine (Drava, VII, 514a2 - 517a7). On je
ostao nerazjanjen sve do Hajdegera koji se, u spisu Platonov nauk o istini, potrudio da razlui neskrivenost bivstvovanja (koju u snkhyi omoguava neuslovljenost purue) od ideje koja se namee neskrivenosti u tenji da je dobro
osvetli (odgovara joj kategorija buddhi), i tumaenja stvarnosti kao tanosti iskaza (lat. adaequatio), kojoj u snkhyi
odgovara kategorija manas. Takoe o ovome treba videti njegova predavanja ta je metafizika? i O biti istine (Vom
Wesen der Wahrheit, Vittorio Klostermann, 1967) u kojoj se bit istine razotkriva kao sloboda (purua) onoga to biva
(prakrti).

25

ovek odgovoran za autentinost svoga bivanja, u toj meri spoznaje sebe. Odgovornost za
bivstvovanje jedina je spoznaja Boga, jer odgovornost je samo drugi izraz za svest o bivstvovanju. Biti odgovoran, znai biti svestan kao odgovor na udesan dar postojanja. Takoe,
svest o Bogu znai odgovarati, biti podoban bivstvovanju. Bog je uvek Tvorac, to znai da
svesti moe biti jedino u stvaralakom odnosu prema ivotu, da se samo svesnim izgraivanjem ivota postie bogospoznaja i spasenje. Tako opet stiemo do starog pravila da ovek
jedino spoznajom sebe spoznaje Boga. Samo tako Bog vie nee biti ideja, ve iva stvarnost. Veliina i znaaj ideje Boga u istoriji ne pokazuje nita drugo do veliinu neophodnosti da ovek sebe spozna. Spoznajui sebe i slobodu u kojoj sve uopte biva kao takvo, ovek
spoznaje Tvorca u ijoj slobodnoj volji bie uopte moe da postoji. U tako osveenom
oveku Bog je svest o slobodi svega da bude ono to jeste, svest da je ta sloboda jedini Tvorac svega to postoji na bilo koji nain, a najpre svesti o samom postojanju.
Snkhya ovu slobodu, zahvaljujui kojoj sve uopte i moe da bude, naziva purua, a
svest o njoj buddhi, koja je najvia kategorija prirode (prakrti). Snkhya nam, pored toga,
ukazuje da su ovek i priroda sainjeni od vie dimenzija, pa se otuda i spoznaja njihovog
smisla, tj. religioznost, izraava na raznolik nain. Zato postoji mnotvo religijskih iskustava. Ovo mnotvo religioznosti je odraz prirodnog uslovljavanja - nijedno nije 'najvia istina'
samo po sebi - pa otuda i sukobi meu njima. Predoavanjem ovakvog prirodnog stanja
snkhya nas navodi na toleranciju prema svim verskim razlikama i okretanje prema autentinoj duhovnosti.
Religije imaju dve funkcije: obrazovanje i prinudu. Obrazovna strana svakog religijskog sistema ui nesvesne ljude ta je ispravno initi. Prinudna funkcija je kontrola ljudi
putem nametanja mentalnog obrasca (rtve i straha). Ona se postie tako to se edukativna
proiruje i pojaava do nepotrebnih detalja i pokriva svaki aspekt ljudskog ivota, od jelovnika i garderobe do kosmogonije. Oni koji stvaraju religije su esto zloupotrebljavali edukativnu funkciju i pretvarali je u funkciju kontrole uma. To je odlika judeo-hrianstva (u koji
spada i islam) i svih paganskih kultova i tradicija. Rani budizam je nastao na sasvim drugoj
osnovi i ne spada u ovaj obrazac, ve predstavlja poriv za osloboenjem od svake kontrole
uma. Kao takav on spada u jedinu autentinu religiju koja ima samo obrazovnu funkciju.
Takva je bila izvorna funkcija religije. Njena upotreba za kontrolu uma nametnuta je kasnije
(videemo ko i kako je to nametnuo u poglavlju Neorganska bia).
***
Moramo ovde naglasiti da je i prinudna funkcija religije potrebna isto kao i obrazovna, jer ljudi su u toj meri nesvesni da samo obrazovanje nije dovoljno, potrebna je i prinuda
da bi se naterali da se osveste. U ovome je jedna on kljunih injenica ljudskog razvoja:
svest je kvalitet linosti, njene celovitosti i volje, tj. moi delanja. Svest ne moe biti spolja
data kao poklon jer ona je ve prisutna kao izvor bia, ve je ovek mora sam kristalisati u
celovitoj linosti. Na tu kristalizaciju ljudsko bie mora biti spolja naterano putem raznih
pritisaka i prinuda. ovek mora biti nateran da se oslobodi jer e samo tako sm biti istinski slobodan, ako ga neko drugi oslobodi nee moi objektivno da prepozna svoje stanje i da
razlikuje svesnost od nesvesnog ropstva, ostae nesvestan i bez moi da dela svojom
voljom. Ali e zato od svojeg osloboenja da napravi mit ili kakav religijski ritual.
***
U skladu sa istorijskom mladou ondanjeg oveanstva, 'vie sile' koje su stvarale
religije (u poglavlju o Neorganskim biima videemo koje su to sile) ideju Boga nisu mogle
izraziti drugaije nego mitotvorakim renikom arhainog uma koji naglaava roditeljski
26

autoritet Boga kao oca na nebu i neophodnost kolektivnog kultivisanja. (Iz psiholokih
istraivanja je poznato da deca Boga zamiljaju iskljuivo u antropomorfnom obliku.) U
ranijim vremenima individualnost se surovije kanjavala nego sada. Osnovna odlika svake
nesvesnosti, pa tako i one arhainog oveanstva, jeste projektovanje sadraja izvan. Tako
je, usled nesvesnosti samog bia (egzistencije) smisao njegovog bivstvovanja radi ouvanja
snano projektovan van, u autoritet vrhovnog bia, Boga, u sveti prostor (hram) i sveto
vreme (boje stvaranje sveta). U skladu s tim i kontaktiranje s boanskim moralo je biti
vanjskog karaktera, kroz liturgijsko ili ritualno-magijsko ponaanje. U skladu sa svojim
vremenom, takav nain kontaktiranja bio je ispravan i svakako delotvoran. On je nesvesnim
ljudima i danas od koristi, bar kao uteha. Ali, povezivanje sa ishodom bivstvovanja, sa smislom, mora vremenom sazrevati, ne sme se mehaniki ponavljati, jer se time unitava, i u tom
dozrevanju svest i samospoznaja moraju imati sve veu i veu ulogu, bez posredovanja mita
i simbola. tavie, uloga mita bi trebalo vremenom da opada ustupajui mesto linoj zrelosti
i neposrednoj spoznaji. Ta se zrelost ogleda u spoznaji da je sopstvenost bia jednaka po
vanosti sa spoljanjim manifestacijama i da meu njima nema bitnih razlika, da su smisao i
pojava kao dve strane istog novia, da nikakva spoljanja manifestacija (ritual, Bog) ne
mogu nadoknaditi sopstvenost ovekovog bivstvovanja. Boanski izvor bia ne moe biti
spoznat izvan njega samog, to je mogue samo u biu koje je postalo svesno sebe kao linosti. Svrha mita i ritualno-magijske prakse jeste jedino da ouva odreene ideje kroz vreme,
za budue generacije, a ne da budu istine sami po sebi. Zato, da bi ovek spoznao bezvremeno ili veno u sebi, a nita se ne moe spoznati izvan sebe, mora da napusti mitotvoraku
funkciju uma koja ga porobljava u vremenu.
Snkhya ukazuje na injenicu da bivstvovanja (sveta) ne bi ni bilo bez slobode
(Boga) koja ga omoguava u svakom trenutku, i da se ova sloboda najkonkretnije ispoljava
kroz kristalizovanu ovekovu samosvest (buddhi) i slobodnu linost (aham-kra). Snkhya,
dakle, nudi najistije prefinjenje smisla ili ishoda bivstvovanja, kojeg uzalud imenujemo
bojim ako ga sami ne spoznajemo, i koga jo uzaludnije smetamo na poetak i iekujemo na kraju vremena ako nismo svesni da sada sve uopte i postoji zahvaljujui njegovoj imanentnoj sveprisutnosti.
Sutina svake religioznosti je svest o uslovljenosti vidljivog bia i ivota nevidljivom
viom silom. Nigde drugde ova sutina nije tako jasno izraena kao u snkhyi kroz razlikovanje prakrti - kao totaliteta svega bivstvujueg, vidljivog i nevidljivog - od purue, Duha
neuslovljenosti koji omoguava svemu da uopte bude.
Do smisla religioznosti, odnosno samog postojanja, dolazi se na dva naina: predajom (najviem smislu koji je projektovan spolja, kao Bog), i samospoznajom (istog smisla
postojanja u sebi, u samom bivstvovanju). Ova dva naina zavise od injenice da li je ovekov um usred nezrelosti spontano okrenut van, ili je kultivisanjem okrenut ka sebi, ka neposrednom ivotu kakav jeste ovde i sada. Prvi nain, koji uglavnom zastupa judeo-hrianska
tradicija, ali i nii, svetovni oblici drugih religija (u svoja prva tri nivoa - videti o tome u
poglavlju Sedam stanja), moe biti samo uvod u odluujui drugi nain, koji jedini moe da
razotkrije smisao bivstvovanja uopte, u ovekovoj linosti. Kako postojanje jedino kroz
linost moe doi svome autentinom ishodu, i nigde drugde, drugi put, put samospoznaje,
predstavlja jedinu autentinu religioznost, jer samo on dovodi do osveenja bivstvovanja.
Prvi ga prihvata onakvog kakvo je dato od strane nekog verskog autoriteta, a ne kakvo ono
smo jeste.
Kako sutina bia ne moe biti izvan njega samog, jer je samo vetakim stvarima
potreban Tvorac izvan, i zato to je bie jedno u svemu, put samospoznaje jedini je put ka
27

ivoj stvarnosti. Svako njeno projektovanje van, u vidu Boga, u najboljem sluaju samo je
priprema za samospoznaju, priprema kroz objektivaciju koja je karakteristina za neosveeni um prosenih ljudi. Otuda je za njih takva projekcija krajnjeg ishoda postojanja u
Boga opravdana i prirodna potreba, pa je tako treba i razumeti - kao jednu od prirodnih potreba, odnosno prirodnih funkcija, a ne kao tenju ka transcendenciji, tj. autentinoj duhovnosti. Ona daje neophodnu ravnoteu psiholokoj potrebi ljudi za smislom - ali, da bi se
smisao i spoznao, ovek se mora okrenuti ka svojoj Sopstvenosti.
Putevi predaje (bhakti marga) i samospoznaje (nana marga) nastaju iz injenice da
se univerzum moe doiveti na dva naina: kao apstraktan zakon (dharma, logos) i kao
ivo, jedinstveno i svesno bie (Bog). Oba su istinita. Ovaj drugi nain je uzrok da se Bog
vidi u svemu, i sve kao izraz njegove svesti. Logika predaje zasniva se na sledeoj injenici:
ako je univerzum (celina, Bog) mogao da stvori nas kao svesna bia, tada mora da je on
daleko svesniji od nas, i stoga se treba bezrezervno i s poverenjem predati njegovoj volji.
Takoe on iz istog razloga moe, ak i lake nego to je nas stvorio, da se inkarnira ili otelotvori kao individua (avatar, Rama, Krina, Babai) ili Boiji Sin (Isus), to treba takoe iz
istog razloga bezrezervno prihvatiti. Takve individue dokazuju da su zaista boanske time
to ljude ue samospoznaji ili osnovnim principima ispravnog ponaanja, kojih ovek sam
nije svestan.
Verska predaja boanskom svojstvena je veini ljudi, jer je laka i ne zahteva vei
napor duhovne prakse. Njima je um spontano okrenut van, jer oni jo uvek zavise od ulnih
iskustava, nemaju svoje Ja u potpunosti i nisu dovoljno zreli da svesno kontroliu svoj um,
otkriju njegov izvor i nadiu njegov uticaj. Nije im poznato da je to uopte mogue. Okrenutost uma van je prirodna injenica i nunost zbog potrebe reakcije na opasnost i obezbeivanja opstanka. S tim se prosean ovek raa i umire. To smo nasledili od niih oblika
ivota. Ona je izraz nesvesnosti i prirodne uslovljenosti, ma kako nam davala privid superiornosti i svesti. Sa takvim intelektom na poloaj u bivstvovanju nije nita bolji, ak nam
pomae da budemo destruktivniji. Jedino je okretanje uma ka sopstvenom izvoru, zajedno
sa nadilaenjem spontane reakcije u mislima, reima i delima, istinski duhovan in. Na tome
poiva logika puta samospoznaje.
Prema tome, sutina religijskih sistema, jeste, ili bi bar trebalo da bude, ovekovo
vaspitanje - koje u svom krajnjem i najviem vidu dovodi do suoavanja oveka sa smislom
samog bivstvovanja, sa samim biem, kako bi mu ivot bio autentian. Dakle, da uini
oveka svesnim samog postojanja. U kojoj meri je on toga nesvestan, pokazuje nain njegovog ivljenja od kojeg stradaju i on i sama priroda, a takoe i njegovo suludo ubeenje da je
ve svestan. To suoavanje najradikalnije sprovodi snkhya. Za razliku od religijskih sistema, ona to ini neposredno, bez mitotvorakih kompromisa.
Pretvaranje religijskog iskustva u (nacionalnu) tradiciju je najnii oblik ivljenja tog
iskustva. To je onda folklor, a ne duhovnost. Mnogi 'religiozni' ljudi danas poistoveuju
nacionalnu mitologiju, magijski ritualizam i folklor s religijom kojoj po roenju pripadaju.
Tradicija je uvek imitacija i kao takva predstavlja najnii nivo iskustva bivstvovanja. Ona je
prirodan nain regulisanja ponaanja nesvesnog oveka, stavlja mu do znanja da je odreeno
ponaanje, verovanje pa i oblaenje, provereno vekovnim iskustvom i stoga osigurano od
greaka. Stalno ponavljanje takvog modela stvara naviku i obrazac po kome ovek dolazi do
svog identiteta u svetu i drutvu. Sve tradicije (verske i drutvene) postoje u onoj meri u
kojoj ovek nema identitet o sebi u samom sebi, svome Sopstvu, u istom bivstvu koje jeste. ovek sebe ne zna kao jedinstvenu linost u univerzumu sve dok mu je um spontano
okrenut van i opinjen objektima. Zato do nejasne svesti o svom postojanju dolazi posreds28

tvom vanjskih kalupa stvorenih tradicijom, a to su pre svega jezik i verovanja, zatim teritorija, pleme, nacija, sve do tradicionalne odee. Koliko su ljudi manje integrisani kao individue
i celovite linosti, toliko su vie identifikovani sa nacijom, plemenom i tradicijom. Koliko
manje imaju sebe, toliko im je vie potrebna spoljanja identifikacija po nekom tradicijskom
obrascu. Koliko manje vide sebe kao ljudska bia, podobna Duhu koji sve daje, toliko se
vie meusobno tuku zbog razlika u veri i tradiciji. Duhovna evolucija se kree ka ovekovoj sve neposrednijoj samospoznaji, ka oslobaanju od kalupa tradicijskog uslovljavanja.
Sve ovo moemo razumeti u skladu sa uenjem snkhye. Prakrti je osnova za evoluciju svih oblika, pa i ljudskog drutva. Ono se kretalo od opora i plemena do naroda i nacija. Da bi sve ove grupacije bile kultivisane i kontrolisane bila je neophodna neka ideologija,
odnosno bio je neophodno da im se nametne neki mentalni obrazac po kome e iveti i
verovati. Tome su sluile religije, kultovi i sva verovanja. Time je ovek bio uslovljavan
spoljanjim uticajima. Time je i danas u potpunosti uslovljen. Da bi se probudio i doao do
svoje autentinosti potrebno je sticanje nezavisnosti od svih spoljanjih uticaja, a to znai
okretanje ka sebi. U tome je znaaj purue kao Duha koji sve omoguava i ujedno ovekove
sutine. To je ono to tek treba da se dogodi: da ovek svoju autentinost i svoj identitet
nae u sebi i u Duhu koji sve omoguava i da po njemu bude svestan i ispravan u svakom
pogledu, a ne u folkloru svoga opora, plemena, nacije, niti po autoritetu i komandama
nekih mentalnih obrazaca koji su mu nametnuti preko neke religije ili propagande. Stoga,
sve religije pripadaju prakrti (zato su one nasledne), a sva autentina duhovnost nastaje u
ovekovoj linosti kao olienju purue (zato je ona individualna i in svesne volje).
Na osnovu svega reenog razlikujemo dva oblika religioznosti. Prvi predstavlja nain
s kojim superiorna bia iz viih dimenzija prirode kultiviu nesvesne ljude. Putem zapovesti,
zakona i tabua, obeavajui nagrade i pretei kaznama ona nesvesne ljude ue da ispravno
ive. Drugi oblik se samo uslovno moe nazvati 'religioznost' i on je tenja duhovno zrelih i
u dovoljnoj meri svesnih ljudi za transcendencijom, za predanou Duhu koji sve omoguava (boanskom). Prvi oblik je masovno prisutan kroz svetovne religijske institucije (crkve),
dok je drugi znatno rei i zastupljen je kod nekih nezavisnih linosti, i u ezoterinim krugovima, tajnog ili polutajnog karaktera.
Kada se bivstvovanje osvesti kakvo jeste, nestaje objektivistiki i otueni svet vrstih, materijalnih objekata kakav je poznat nesvesnim ljudima, i pokazuje se kao beskrajna, u
svemu jedinstvena energija koja je svesna sebe kroz oblikovanje, i koja je blaenstvo sama
po sebi. Tada se smisao svakog bia vidi kao svetlosna energija koja ga proima i obasjava
u blaenstvu i slobodi od smrtnog vremena i prostora. Kada se bie osvesti postaje blaeno i
ostvareno u smislu. Nesvesno bivstvovanje uvek je destruktivno, isprazno i bolno. Ono je
takvo u iskustvu veine prosenih ljudi. Otuda toliko sukoba meu razliitim religijama i
kulturama koje zastupaju gore spomenuti prvi vid religioznosti, kroz projekciju u ovog ili
onog Boga, iako bi trebalo da je Bog, ako je zaista tvorac svega, stvorio smo bie (ovekovo), a ne vernika ove ili one religije. Te podele su delo mnogo niih sila prirodnog uslovljavanja.
Ishod svekolike energije postojanja je u istoj svesti koja se kristalie jedino kao
ovekova sutina ili Sopstvenost. Nikako drugaije. Stoga je ovekova sutina ujedno i sutina kosmosa, ije ispoljavanje zato zavisi od zrelosti ovekove svesti i njegovog odnosa
prema samome sebi.
Odgovor snkhye svakoj religiji jeste da nikakav Bog, koji je personifikacija najvie
stvarnosti, ne moe dati zrelost i svest o stvarnosti oveku dok je on sam u sebi ne spozna
svojom zrelou i linim uestvovanjem u njoj. Stvarnost mu ne moe biti spolja nametnuta
29

nikakvim boijim zapovestima, jer ona nije razliita od ovekove line zrelosti. Objektivizacija stvarnosti u Boga ponitava smisao ovekove linosti. ovek ne moe da primi stvarnost, ma kako ona bila boanstvena, moe samo lino da bude to to ona jeste. Dok se to ne
dogodi Bog, ili najvia stvarnost, ostae bezlini.
Ako bi duhovnost snkhye iskazali religijskim renikom, onda bismo morali rei da
Bog nikada nije stvorio svet nego je ostao Onaj koji jeste, da je On jedina stvarnost i da
niega nema osim Njega. Da mi uopte ne postojimo, da samo Bog postoji kao sve to biva.
Predstava o naoj individualnosti, o stvaranju sveta, tj. objektivizacija prostora i vremena,
samo su na san. Zato buenjem spoznajemo da smo sm Bog. (Jovan, 10: 30, 34)
Razlika izmeu snkhye i svake institucionalne religije je takoe i u sledeem: religije se bave samo svesnim delom ovekovog bia, njegovim egom, a snkhya celim biem u
svim dimenzijama. Institucionalne religije se obraaju samo svesnom delu linosti, javnom
mnjenju, ovekovom egu, raznim moralnim poukama, zapovestima i strahom od kazni. One
se zasnivaju na verovanju, na intelektualnom znanju koje se stie sakupljanjem informacija i
razmiljanjem. Kao to znamo, verovanje je psiholoka funkcija koja je izuzetno podlona
manipulacijama i zloupotrebama, tako da su vrlo esti i patoloki oblici verovanja koji vode
destrukciji. Svaka vera se zasniva na egu, i otuda je subjektivna. Zato su oduvek postojali
sukobi izmeu raznih vera. Svesni, egoiki deo linosti je najmanji deo ovekovog bia, kao
vrh ledenog brega; mnogo vei deo ovekovog bivstvovanja ostaje nesvestan, ispunjen svakojakim sadrajima (vasana, samskara) i njihova energija je mnogo jaa od volje povrnog i
nepostojanog ega. Zato on nije sposoban da savlada podsvesne sadraje i proisti bie od
njihovog vezujueg uticaja. To se ne moe izvesti nikakvim verovanjem, moralom, nagovaranjem, obeanjima, dogmama ni zapovestima. Da bi se to uinilo potrebna je disciplina i
praksa koja je najdetaljnije opisana u Patanjalijevim Yoga-strma, a kojoj je snkhya teorijska podloga (knjiga se moe nai na www.ivantic.net). Snkhya se zasniva na drugoj vrsti
znanja, na onom koje se stie disciplinom, praksom osveenja i transformacijom celog bia
- fizikog, emocionalnog i mentalnog. Jedino se disciplinom i praksom meditacije dolazi do
iste ili transcendentalne svesti, a to znai do izvora (svesnog i nesvesnog) uma. Jedino tada
ovek deluje ispravno (bez ikakvih moralnih obrazaca) i jedino tada moe da deluje svojim
umom. Uvek je dotle um delovao ovekom. Filosofi, vernici, umetnici, kao i svi proseni
ljudi, bave se uvek sadrajima uma i uslovljeni su podsvesnim tendencijama - tanije, sadraji uma bave se njima. Jedino se meditant bavi smim umom kao takvim i slobodan je od
njegovog (svesnog i podsvesnog) uticaja. Neki vidovi prakse za proienje bia i iskustvo
transcendencije nalaze se u ezoterinim oblastima svih religija (o tome videti u poglavlju
Sedam nivoa religioznosti), u monakim redovima, ali oni nigde nisu tako proieni od
uslovljenosti intelektualnog znanja, od svetovnog, egoikog iskustva, od simbola, mitologije
i javnog mnjenja, kao u snkhyi, jogi i budizmu. Samo u njima praksa osveenja zahvata
celo bie u svim dimenzijama. Videemo da pored toga snkhya ui toleranciji, jer u prakrti
sve ima svoje mesto, poredak i razlog postojanja, od najgrubljeg svetovnog stanja, do najfinijeg duhovnog iskustva.
Stoga se snkhya razlikuje od institucionalnih religija po tome to ne namee spolja
etike, moralne i dogmatske obrasce ispravnog postupanja koje treba imitirati neuspenost
takvih pokuaja oigledna je tokom cele istorije - nego ukazuje da kada ovek svesno doe
do svoje sutine, do Duha koji sve omoguava, onda je usklaen sa njim i sam od sebe dela
uvek ispravno.
Dakle, razlika izmeu snkhye i institucionalnih religija i svih (njihovih) sekti je u
tome to snkhya upuuje na samospoznaju i transcendenciju svakog psihomentalnog uslov30

ljavanja, dok religijske institucije i sekte upravo postoje zahvaljujui psiholokim uslovljavanjima koja se nazivaju odreenom verom. Meutim, iz ovoga ne treba izvesti zakljuak
da su verske institucije neto negativno; one su bile, pre pojave opteg obrazovanja i
(post)modernog doba, jedini nain da se nesvesni ljudi kolektivno kultiviu, i kao takve su
neophodne. Sa boljim obrazovanjem i veom svesnou individua kao linosti, one e biti
sve manje potrebne u starom obliku.
Prirodno determinisan nain postojanja, sa umom okrenutim van, od sebe ka objektima (svetovnim i religijskim), dozvoljava prisustvo svesti samo u elementarnom obliku,
koliko je dovoljno za rad, reprodukciju i odranje vrste. S time je interes prirode zadovoljen.
Da bi ovek doao do duhovne sutine, mora da nadie (transcendira) ovaj interes i obezbedi potpuno prisustvo svesti u bivstvovanju. To se postie jedino gvozdenom disciplinom,
naporom i praksom koja se zasniva na transcendenciji samog uma, kao najfinijeg aspekta
prirodnog zbivanja.
Ostalo to treba znati o institucionalnoj religioznosti je sledee.
Pored fiziolokih potreba ljudi poseduju jednako snanu potrebu i za duhovnim smislom. Tu potrebu na kolektivnom planu ispunjavaju institucionalne religije, crkve. Kljuni
elementi ivota, kao to su roenje, venanje, smrt, datumi od istorijskog znaaja za naciju
(verski praznici) moraju da se poveu sa viim, kosmikim aspektom, da im se d duhovni
smisao. Taj posao obavljaju verske institucije kroz simboline obrede i rituale, jer simbolina i ritualna imitacija su jedini nain da se na kolektivnom planu zadovolji privid duhovnog ispunjenja. U piramidalnoj strukturi drutva, njenu donju, najiru osnovu, tj. najvei
procenat ljudi ine oni koji ne mogu neposredno i lino da spoznaju duhovne istine, ve njihove duhovne potrebe mogu biti zadovoljene samo na simbolian nain obredom i kolektivnom imitacijom. Crkve zadovoljavaju te potrebe, one se u potpunosti sastoje od simbola i
rituala. Stoga su crkve institucije drutveno-politikog karaktera, a ne duhovnog. Crkva je
servis za usluge graanima i za njihovu manipulaciju, a ne duhovna institucija. Kao takav
servis ona je vrlo znaajna i potrebna; ogroman broj ljudi ima koristi od nje, ako ni za ta
drugo, ono bar zbog inspiracije ka duhovnosti, odravanje vere i podseanja na etiku. Istinsko duhovno ostvarenje mogue je samo kao lino iskustvo, nikada kolektivno. Otuda proistiu sve zablude oko tumaenja duhovnih istina, jer su se one povezivale sa crkvom koja sa
njima nema nita. Crkva samo koristi pojmove koji se odnose na duhovnost, koristi ih
iskljuivo na ritualno simbolian nain, a nikada sutinski, i otuda zabluda da se ona bavi
samom duhovnou. Dokaz tome su svi verski ratovi iza kojih su uvek stajale institucionalne crkve, ako ne reima, onda uvek delima. Snane individue, koje su dolazile do linog
duhovnog iskustva, uvek su bivale u sukobu sa crkvom. Crkve su oduvek proganjale one
koji su se povezivali sa istinskom duhovnou (gnostici, Majstor Ekhart, Jakob Beme...). S
druge strane, one su oduvek bile povezane sa vladarima i kolektivnim interesima. Iako u
okviru crkve postoji pored egzoterinog i ezoterian aspekt izraavanja duhovnosti (monatvo), ono je kontrolisano i dozvoljava se samo kao privid i imitacija. Ni tu nije dozvoljena
nezavisnost duhovne spoznaje i njeno lino ispoljavanje - a ona se uvek lino ispoljava, tj.
samo kroz nezavisnu linost.
Institucionalne religije (crkve) postoje u onoj meri u kojoj su ljudi nesvesni, i u toj
meri su one potrebne za kultivisanje ljudi ouvanjem tradicije, ali ne tako to e ih uiniti
svesnijim, ve dovoljno obuzdanim i kontrolisanim. Zato se religije i sastoje uglavnom od
zakona i zabrana. Tradicija ne menja ljude, ve ih odrava ukalupljenim. Institucionalna
crkva kao tradicija je protivmera nesvesnoj razuzdanosti ovekovoj, i samo zato je dobra.
Ona uvek postaje zlo onda kada se prikazuje kao 'duhovnost' - jer se onda kolektivnim i
31

nacionalnim interesima, koji sainjavaju crkvu, pridaje duhovni znaaj, to je apsurd koji
uvek vodi u nasilje i genocid.
Sve religije (osim ranog budizma), a posebno judeo-hrianske, slue vladarima za
kontrolu i manipulaciju ljudima. Ali od tog zla jedino je vee zlo da ovek koji je nesvestan
bude puten da radi ta hoe. Na taj nain, indirektno, vladari pomau nesvesnom oveku ne toliko da postane svestan, koliko da ne ide u tetu.
Duhovnost poinje tamo gde poinje linost. Ispravnost i spoznaja smisla postojanja
nikada ne moe biti oveku spolja data, ak ni od Boga. ovek ih postie sam u sebi tek
kada duhovnom praksom nadie (transcendira) prirodnu uslovljenost (prakrti). Tek tada on
vidi ono to jeste, i po prvi put poinje zaista da postoji kao ovek. Dotle je postojao kao i
ostala prirodno uslovljena i, stoga, nesvesna bia i pojave. Stoga je dotle i morao da bude
objekat prirodne razmene energije, da bude iskoriavan zbog energije od strane 'viih sila'.
Tek kada pone da postoji on moe da dela ispravno i da razlikuje dobro od zla neposredno,
sam od sebe, a ne slepim sluanjem autoriteta ('boijih zapovesti'), traenjem zasluga ili
strahom od kazne. Bez iskustva transcendencije ovek je uvek ili destruktivan, ili je rob
verskog i drutvenog autoriteta koji mu zapovestima i zakonima nameu moral i kakvutakvu kontrolu u ponaanju.
Samo kada dopre do svog sredita i uskladi se sa Duhom u sebi, onim koji sve omoguava, ovek je sam od sebe ispravan i dobar uvek i u svemu, jer tada dela iz ljubavi koja
sve daje i to je jedino merilo da je zaista autentian. Nema drugog merila ovekove autentinosti do ljubavi koja sve omoguava, jer ona je jedini izraz Duha koji sve omoguava.
Nikakva spoljanja prinuda, moralna ni etika imitacija ne mogu oveka uiniti dobrim i
ispravnim.
U klasinim tekstovima snkhye, u Snkhya-strma (III - 56, 57) i u Yoga-strma
(I - 23, 24) jasno se tvrdi da najuzvienije bie, Bog (Ivara) nije niko drugi do purua koji
se individualno manifestuje i kao takav predstavlja ideal jogina.
4. Alhemija prirode i savremenost snkhye
Snkhya svoju duhovnu univerzalnost i temeljnost potvruje na dvojak nain: polarizacijom purue i prakrti, i u isticanju teleologije prakrti, njenom preobraavanju i usavravanju, kako bi oslobodila prisustvo Duha.
Prvu injenicu smo sagledali kao ontoloku diferenciju i uslov za svest, kao razlog
zbog kojeg se ovekova duhovnost zasniva na inicijaciji u kojoj se bivstvovanje odreeno
prirodom i vremenom nadilazi iskustvom smrti njenog uobiajenog zbivanja, i u duhovnom vaskrsenju zapoinje nov ontoloki status koji odgovara ovekovoj autentinosti. Ovakva drama mistikih inicijacija prisutna je kod svih starih naroda u veoma slinom obliku,
kao osnovna poluga njihove kulturne evolucije, ali je kod njih smisao vaskrsenja ponavljan
mehaniki i nesvesno. Rituali inicijacije kod 'primitivnih' plemena takoe su esto sluili
kao tortura s kojom se um programira prema obrascu plemena. Inicijacija u novi ivot je
redukovana na jedan univerzalno vaei model pojavom Isusa Hrista i njegovim vaskrsenjem. Hrist je duhovni ishod bivstvovanja uinio svesnim i time dostupnim. Smisao inicijacije u kojoj ovekov Duh svesno nadilazi uslovljavajuu nesvesnost prirode je, meutim,
najistije i najkulturnije (bez prolivanja krvi i semitske agresivnosti) predstavljen u snkhyi
razlikovanjem purue (Duha u oveku) i prakrti (prirode).
32

Ono to je savremena filosofija na Zapadu prepoznala kao ontoloku diferenciju isto

je ono to je religioznost prepoznala kao smisao mistike smrti i vaskrsenja. Na Istoku je
ista sutina ovekovog bia prepoznavana kroz arhajske tehnike asketskog proienja
(tapas), iji smisao je svoju kristalizaciju pripremao u ainskom razlikovanju due (ive) od
materije i karme, da bi je u punom sjaju dobio kao probuenje (buddhi) u budizmu ili razlikovanju purue i prakrti u snkhyi i jogi. Neto kasnije i umerenije razlikovanje, sa vie
kompromisnih reenja, javlja se u advaita vedanti koja prirodno proglaava iluzijom (maya)
a ovekovu duhovnu sutinu (atman) za ono najvie i boansko (brahman). Dodajmo jo i
to da je na Zapadu o umiranju i duhovnom roenju nadahnuto govorio Sokrat. Gotovo cela
Platonova filosofija sastoji se upravo iz dokazivanja ove nunosti i rasvetljavanja svih njenih aspekata.
Sve pomenute tradicije zasnivaju se na istom razlikovanju svetog (duhovnog) i profanog (prirodnog), odnosno na ideji transcendencije. Sva razlika meu njima je u razmeri i
radikalnosti s kojom naglaavaju duhovno na razliitim dimenzijama - od kojih se i sastoji
ljudska priroda.
Dodajmo ovde uzgred jo i to da su Buda i Hrist obavili isti in, ali na razliitim
dimenzijama i razmerama: Buda je transcendenciju, odnosno probuenje inicirao kao lino
iskustvo, dok je Isusovo delovanje bilo magijski in inicijacije kojim je istorijski razvoj
celog oveanstva iniciran ka Duhu. Zato on nije ostavio sistematski razraeno uenje, ve
svoj lik kao primer, tj. kao magnetski centar ili taku privlaenja. On je taka u kojoj se
vreme nesvesnog prirodnog obnavljanja prelama u razvoj i evoluciju ka Duhu. Budina razmera je unutarnji put duhovnog proienja, za koju je inae zaduena duhovnost Istoka, a
Isusova je put vanjske transformacije prirode (prakrti) ka Duhu putem tehnike, ekonomije i
razvoja materijalne kulture ivljenja celog ljudskog drutva, zata je zaduen Zapad preko
judeo-hrianstva. Tehnika je zapravo profinjenje prakrti s kojom ona kroz ljudsku delatnost postaje kompletno saobrazna nameri Duha.
Zahvaljujui svojoj ontolokoj preciznosti u iznoenju svih kategorija prirode, preciznosti koja po svojoj praktinosti nadilazi druge duhovne tradicije, snkhya predstavlja univerzalni model objektivnog postavljanja problema bivstvovanja uopte, model koji se uvek
potvruje u individualnoj spoznaji i ostaje nezavisan od svih istorijskih i drutvenih okolnosti koje uslovljavaju linost. Svojom preciznou u razumevanju svih kategorija, snkhya
izbegava sudbinu svih tradicija koje su imale sline ambicije za spoznaju boanskog (duhovnog, svetog) i nadilaenje prirodnog. Znanje je oduvek bilo jedino reenje koje se stie
paljivim i neposrednim uoavanjem - a to je i smisao rei snkhya. To nije znanje koje bi
se moglo preuzeti kao tradicija koju treba odravati i ponavljati. Ostvarenje duhovnosti je
kulturan in nadilaenja vremena i prostora, to je in u kome se priroda saima u svom
ishodu ovde i sada, kroz jedinstvenu linost, i zato se on ne moe dalje prenositi njenim tradicionalnim tokovima, pa ni mentalnim. Za afirmaciju tog ina neophodno je prisustvo probuenog oveka (purua).
Govorei o saimanju prirode u svom ishodu pribliili smo se drugoj osnovi koja
Snkhyu ini univerzalnim modelom duhovnosti, a to je teleologija prirode. Pored razlikovanja purue i prakrti, osnovna pretpostavka snkhye jeste da priroda nije besmislena, ve
da se evolutivno preobraava u svrhu omoguavanja duhovnosti na pojedinim pogodnim
mestima, a to je dovoljno integrisana ovekova linost. Priroda je sazdana tako da od najvieg uma pa do poslednje estice poslui osloboenju Duha. Poduhvat je prirode zbog tue
svrhe kao da je njena vlastita. Nesvesno, kao to nastaje mleko za ishranu teleta, preobraava se i priroda u svrhu slobode oveka. (Snkhya-krik, 56, 57) Prema tome, priroda je
33

u sutini afirmativna, jer sva slui osloboenju, ali se to najvie ispoljava u njenim najviim
kategorijama, u svesti (buddhi) i linosti ovekovoj (aham-kra). Samo se tu dogaa preobraaj prirodnog u duhovno. Na taj nain polarizacija purue i prakrti ukazuje na odgovornost Duha (oveka) prema bivstvovanju (prirodi), da je duhovnost izraz pune afirmacije prirode, ostvarenje njenog ishoda, a ne njeno negiranje i odbacivanje. Kada se govori o duhovnoj pobedi nad prirodom misli se na afirmativno ubrzavanje njenog zbivanja ka ishodu, i na
suavanje podruja obnavljanja njenog uslovljavanja. Priroda se tako, kroz ovekovo osloboenje, spasava od sopstvene muke.
Vano je, meutim, uoiti da nije cela priroda u svim svojim prostorno-vremenskim
oblicima ispoljavanja podjednako evolutivna i afirmativna. Njena struktura je piramidalna.
U svom najveem delu ona je evolutivna samo u meri neophodnoj za bioloki opstanak i na
tom se nivou uspeno odrava (kroz ravnoteu grabljivaca i rtvi). Podruje njenog sluenja
Duhu je sueno samo na individualnu linost (aham-kra) i svest (buddhi). Tu funkciju prirode, da poslui osloboenju Duha, moe, prema tome, ostvariti samo svestan ovek u svojoj linosti - i to uz teku borbu sa mnogo veim delom (svoje) prirode koja nema takvih
interesa. Takva je borba za duhovni rast proces individuacije jer, shodno prirodi kojoj slue,
veina ljudi nema duhovnih sklonosti, njihov kolektivizam uvek je usmeren protiv individuacije i svesti. Ljudi iz mase ne mogu biti osloboeni robovanju interesima prirodnog
opstanka, jer mu slue kao ostala iva bia, kao biljke i ivotinje. Organski ivot prirode bi
propao kada bi sva iva bia postala svesna, jer prosvetljeno bie je nezavisno od organskog
ivota. Ali u ekonomiji prirodnog opstanka svejedno je da li je u mnotvu ivotnih oblika
prisutna jedna individua vie ili manje (zato bia tako lako ginu u prirodnim stihijama kao
to su verski ratovi, lini sukobi, zemljotresi i dr.) odnosno, da li je neko postao svestan ili
nije. Priroda ima obezbeenu veinu koja joj slui i u tome je ansa oveka da individualnim radom na sebi umakne ropstvu prirodnog uslovljavanja koje se sprovodi kroz kolektivizam.8
Naglaavanjem teleologije snkhya manifestuje drevno iskustvo metalurga da supstancije prirode, njeni minerali i metali, u utrobi Zemlje-Majke rastu kao embrioni i preobraavaju se ka sve veem savrenstvu tokom vremena. Njihovo savreno stanje predstavljalo
je zlato. Ovo iskustvo opteg dozrevanja prirodnog rasta posluilo je alhemiarima Istoka i
Zapada da razviju sistem duhovnog dozrevanja s kojim ubrzavaju takav proces prirode u
ovekovom biu. Ono za ta je njoj potrebno dugo vremena, ovek svojom duhovnom evo8

Posluiemo se ovde reima Osha iz knjige Psihologija ezoterinog (The psychology of the esoteric): Automatski
proces evolucije prirode zavrava se sa ovekom. On je poslednji proizvod nesvesne evolucije. Sa ovekom zapoinje
svesna evolucija... Nesvesna evolucija je mehanika i prirodna... zahvaljujui njoj razvija se svesnost (prema shemi
kategorija to je evolucija do manasa - nap. prir.). Meutim, u trenutku kada se svesnost pojavi, zaustavlja se nesvesna
evolucija, jer je ispunila svoju svrhu. ovek je postao potencijalno svestan. Sada priroda vie ne moe da uini nita...
na oveku je da se odlui slobodno hoe li da se razvija dalje ili nee. Nesvesna evolucija prirode (do manasa) je kolektivna pojava, ali u trenutku kada evolucija postane svesna ona postaje individualna. Nikakva kolektivna, automatska
evolucija ne ide dalje od stvaranja ljudske vrste. Od tog trenutka evolucija postaje individualni proces. Svesnost
(manas) vodi u individualnost (aham-kra). Nema individualnosti dok se ne razvije svesnost.
Kolektivna evolucija, koja se zasniva na ovekovom radu i biolokom opstanku, determinisana je prirodnim
zakonima, politikim i verskim institucijama. Zato ona izaziva oseaj sigurnosti i ispunjenja kod neprosveenih ljudi,
nagoni ih na masovne pokrete i delovanja u okvirima raznih zajednica. U prirodi je apsolutno sve predvieno i spontano, to nesvesnim biima daje bezazlenost. Lina evolucija je neizvesna, uvek nova i neposredna, najdublje se tie svakog oveka posebno. Zato je njen poetak uvek propraen dubokom krizom. Svaka individua mora da nadie kolektivizam da bi postala linost (aham-kra), da bi razvila puni potencijal svesti u sebi i postala slobodna da bude olienje
ishoda prirode (buddhi), ili smisla bivstvovanja uopte. Ostajanjem u kolektiv ovek uvek ostaje nesvestan. A to je
upravo ono to i trae sve institucionalne religije (izuzev budizma) od svojih podanika, u saglasnosti sa vladarima.
Rasvetljavanje ovog problema jedna je od osnovnih tema Oshovih govora. Zato ga s istim laima i podmetanjima zajedniki napadaju i predstavnici institucionalnih religija i politiari.

34

lucijom moe ubrzati za samo jedan ivot. Dok se na Zapadu sa ovim tajno manipulisalo,
uglavnom preko simbolike vanjskih postupaka (laboratorija), usled ega se razvila tehnika i
nauka, na Istoku se isti proces otvoreno primenjivao introvertno. Tako je nastala praksa joge
i tantrizma u kojoj su bie i stanja svesti oveka ono od prirode to mora biti proieno i
preobraeno u meditativnoj kristalizaciji.9
Teleologija prirode nam osvetljava problem zato je prakrti ujedno uslovljavajua i
oslobaajua sila. Ona mora u svojim niim i elementarnim oblicima sama da dela. Bia ne
bi mogla da opstanu ako bi morala sama i svojom voljom da pokreu ivotne procese. Zato
majka priroda mora da odrava ivot svojih bia. Njena struktura je piramidalna. Nia priroda, to je blie kvadratnoj osnovi piramide, vie je uslovljena spontanim procesima. to je
priroda via, blie vrhu piramide, njena uslovljenost se smanjuje. Na samom vrhu, koji prema shemi kategorija prakrti odgovara buddhi, tj. neuslovljenoj svesti, ona nestaje. Poto je u
prirodi sve povezano, lako nastaje problem kada se pomeaju razliite funkcije, kada se
nain bivanja koji mora da bude mehanian i preputen prirodi primenjuje na funkcije koje
treba da budu slobodne i in line volje i svesti. Usled toga ljudi ne koriste mogunosti svoje volje (aham-kra) i neuslovljene svesti (buddhi) ve se ponaaju mehaniki, uslovljeno i
razmiljaju formativno umesto kreativno. Drugim reima, preputaju se prirodnim nagonima i kada razmiljaju. Uslovljeno funkcionisanje, koje je prirodna nunost na niim nivoima, uvuklo se i u rad uma, koji spada u vii nivo.
Njena piramidalna struktura nije samo kosmika, ve i mikrokosmika, ona je i u
samom oveku. Najvei deo njegovog bia, njegovo telo, mora da bude voeno prirodom,
ali um treba da bude slobodan. Prirodna uslovljenost ima kolektivni i individualni aspekt.
Kolektivni aspekt prirodnog uslovljavanja ogleda se u kolektivizmu, drutvenim zakonima,
tradicijama, simbolima i ritualima, mitovima, dogmi, moralu i institucionalnim religijama.
Uz pomo njih priroda brine o ljudima, kao majka o svojoj deci. Budui da pripada niim
dimenzijama piramidalne strukture prirode, kolektivni aspekt je i najbrojniji. Ali, njena cela
struktura je kao to rekosmo, piramidalna, to znai da se u svojim viim oblicima suava.
Ona, tako, samom svojom strukturom oslobaa. Stoga, da bi ovek i ljudsko drutvo bili
celoviti, moraju biti u skladu s celom prirodom, i s njenim viim oblicima gde se ona sve
vie individualizuje, suava i nestaje oslobaajui prostor neuslovljenoj svesti o Duhu.
Alhemiju prirodnog usavravanja snkhya ispoljava ve samom polarizacijom purue
i prakrti gde jedno moe biti usavreno samo usavravanjem onog drugog, dakle, samo
oplemenjivanjem i isceljenjem, a ne podelom i odbacivanjem. Budui da ovako celovito
zahvata bie i vreme, snkhya nije istorijski dovren sistem, jer predstavlja nastojanje da se
ukae da stvarnost bia nije supstancijalna i objektivistiki otuena od ovekove sutine,
ve je ishod bia upravo u slobodi ovekove sutine da uvek i u svemu bude ono to jeste.
Zato takav sistem mora biti otvoren u sadanjem trenutku kako bi omoguio lian i neposredan uvid. U tome je etika svrha i sva verodostojnost ovog sistema. On postaje celovit tek
onda kada omogui direktnu spoznaju o sutastvenosti i nezavisnosti ovekovog Duha.
Snkhya je nedovrena zato to se ne zavrava u sebi, kao sistemu, ve u samoj ovekovoj
autentinosti. Ona je egzistencijalna i zato moe jedino da se usavrava. Da je dovrena,
davno bi ve bila mrtva. Svojom nedovrenou ona jami autentinost i neiscrpnost svoje
duhovnosti, koja zapoinje jedino neposrednim ispitivanjem bia. U skladu s istinom da ne
postoji neko znanje koje se moe jednom nauiti i prihvatiti (otuda porobljavajua bezuspe9

C. G. Jung je u delu Psihologija i alhemija jasno ukazao na paralelu koja postoji izmeu kamena mudraca zapadnih alhemiara i iskustva Jastva koje odgovara stanju samadhi kod jogina. Takoe o jogi i alhemiji videti u knjizi Joga
- besmrtnost i sloboda, Mira Elijade, BIGZ, 1984.

35

nost svih tradicija), ve samo uenje kao proces stalnog obelodanjivanja onoga to biva,
duhovnost snkhye svoju vrednost ne nalazi u gotovom tumaenju ve samo u nagovoru na
jasnom sagledavanju i delotvornom predoavanju prirodnog rasta i sazrevanja bivstvovanja
u linost - jer, linost samom svojom dozrelou nadilazi prirodna uslovljavanja. Smo ispitivanje bia razluuje i utvruje slobodu duhovnosti koju predstavlja snkhya. Ispitujui
bivstvovanje kakvo jeste, razluujemo one injenice i univerzalne zakonitosti koje se same
od sebe, nezavisno od iije namere, slau u mozaik snkhye i njenih kategorija. Stvarnost o
kojoj ona govori postaje ivi dogaaj samo kada slobodno, odnosno svesno uestvujemo u
njegovom zbivanju i ne ograniavamo ga na neko uenje, stanje svesti ili proces koji u
budunosti treba da se ostvari, koji zavisi od nekog drugog ili je zadat u prolosti.
Svaka epoha doprinosi razumevanju stvarnosti prirode i duhovne slobode prema univerzalnom modelu snkhye. Sva je prilika da e sazrevati sve vreme zajedno sa oveanstvom. Ali, ve smo iznoenje njenog uenja i prihvatanje njene vizije oveka, alhemijski
saima vreme sazrevanja i ubrzava ga. Jedan doprinos tome bie i ovaj prikaz snkhye
usklaen sa savremenom holistikom interpretacijom postmoderne slike sveta. Moda e
ona biti utoliko izraajnija to se javlja u trenutku kada je judeo-hrianstvo dovelo do
ostvarenja svoju svrhu da konkretizuje vreme. Naime, osnovna uloga judeo-hrianstva je
da nadie ciklino obnavljanje uloge vremena i postavi ga u istorijsku linearnost ka cilju, a
to znai da ga uini svesnim. Samo zahvaljujui hrianskom Zapadu ustanovljeno je
jedinstveno merenje vremena svuda u svetu. Vreme je, kao to emo videti, osnovni modus
bivstvovanja i zato svest o vremenu predstavlja osveenje bia. Ako se vremenski proces
periodino mehaniki obnavlja, ostaje nesvestan i nije mogue dovrenje prirodnog dozrevanja bivstvovanja kroz svest, niti sama duhovnost koja je uvek rezultat ovakve zrelosti,
odnosno nadilaenja i okonanja vremena. Uostalom, nita se ne moe proizvesti ako se
uvek ponavlja neki segment procesa proizvodnje, niti ikakav proces ima smisla (duha) ako
ne daje rezultat. Iako ciklinost vremena pretpostavlja kosmoloku celovitost bivstvovanja i
uestvovanje u njegovom savrenstvu, ono se mora ostvariti u svim dimenzijama i celo bie
mora biti dozrelo u autentinosti Duha. Za razliku od istonjakog shvatanja ciklinosti
vremena (bivstvovanja), Zapad je pod uticajem judeo-hrianstva bio izloen linearnom,
istorijskom vremenu. On, se, zapravo, kree po istom krugu bezvremene celine bia kao
istonjak (kuda bi inae?), ali s tom razlikom to to ini konkretno i objektivno kao po pravoj liniji, stopu po stopu. On iskuava svaki korak svoga hoda po liniji prirodnog dozrevanja
ka Duhu, zato je i mogao ta iskuenja objektivno da izrazi kroz umetnost i nauku. Ovaj hod
je postao sutinsko obeleje Zapada jo u staroegipatskoj civilizaciji iz koje je, uostalom, i
proizalo ono sutinsko i najvrednije u judeo-hrianstvu.
Zapadnjak zaokruivanje vremenskog dozrevanja bia sprovodi u delo na najkonkretniji nain, kroz alhemiju sopstvenog iskustva koje neminovno vodi kroz smrt i vaskrsenje.
Doivljavajui svoj hod kao pravolinijsko ostvarenje tokom vremena, on je izgubio iz vida
iskonsku celinu bivstvovanja, kakvu je sauvao istonjak u svojoj viziji, i postao je jednostran. Linearno postavljanje vremena je, meutim, omoguilo da Zapad postane produktivan
na fizikom planu razvojem tehnike. Usavravanje tehnike na Zapadu treba razumeti u skladu sa alhemijskom koncepcijom snkhye o dozrevanju bia ka svesti. Ona je, uostalom, u
skladu s izvornim znaenjem starogrke rei tehnos, koja govori o nainu na koji se doputa
neemu da se ispolji i postane, da iz skrivenosti pree u neskriveno. Tek e dovoljno kristalisanje bivstvovanja prirode s ovekom u vidu tehnike, ali i drutvenih odnosa (prava oveka kao linosti i graanske slobode), omoguiti sve ire globalno osloboenje autentinog
Duha sveta, koji je individualno bio dostupan kroz praksu joge i alhemije. Takvo osveenje
36

bivstvovanja nee naruavati prirodnu ravnoteu, jer e biti zastupljeno u idealnoj srazmeri.
Osim toga, istinska duhovnost ne odbacuje prirodu, ve je uticajem svesti alhemijski usavrava i tek u savrenstvu nadilazi. Tada je savrenstvo prirode, kao u ogledalu, jednako savrenstvu slobodnog Duha.
Dananje tehnoloko i kulturoloko susretanje Istoka i Zapada, pokazuje nam da se
veliko delo (opus magnum) dozrevanja bivstvovanja pribliava svom globalnom ishodu u
novom oveku. To nam daje nadu da ovo novo osmiljavanje snkhye stie u pravi as.

37

IME I POREKLO
Ime osnivaa snkhye, crvenog arobnjaka Kapile, bilo je legendarno jo u doba
Rig-vedskih himni, poetkom prvog milenijuma pre n. e., a u Mahabharati se pominju i nastavljai njegovog dela. Kae se da je spoznaja Kapile nepomuena. I Svetasvatara Upaniada (V, 2) pominje Kapilu: Brahma svojim znanjem podrava prvoroenog mudraca Kapilu
i motri ga od roenja. Bilo je pokuaja da se izvori snkhye trae u Vedama i Upaniadama
ali, sudei po ugledu njenog legendarnog osnivaa i tada ve uvaavane starosti uenja, jasno je da to nema mnogo smisla. ainizam, budizam i snkhya pripadaju starosedelakom
kultu heroja ili pobednika (Duha nad prirodom), kultu duhovnog probuenja, dok su Vede
plod kulta bogova koji su doneli Arijevci. Ova dva kulta treba jasno razlikovati. Izmeu
ostalog i injenica da su Arijevci esto starosedeoce nazivali arobnjacima, zbog njihove
snane amanske tradicije, govori da je Kapila moda bio starosedelac, ali svakako nije bio
od onih arijevaca koji su se drali Veda. Iako vreme njegovog ivota nije mogue ni priblino utvrditi, sigurno je iveo znatno pre estoga veka pre n. e. Njegovo ime znai ri ili
crvenkast i zato je otvoreno pitanje otkuda jedan riokosi meu tamnoputim Azijatima, i
to kao prvoroeni mudrac (ri).10 S druge strane, moda su u pravu oni vedantinski filosofi koji ime Kapila tumae kao epitet zlatne klice (hiranyagarbhah) iz koje se razvio univerzum.
No, svejedno da li je Kapila bio riokosi stranac ili sam apsolut, sistem je dobio svoje
ime po tome to nabraja i razabira sve kategorije koje sainjavaju bie (prakrti), kako bi se
razotkrio Duh neuslovljenosti koji daje smisao celini zbivanja prirode, i koji je jedini pravi
identitet ovekov (purua). Re sankhy (s naglaskom na poslednje 'a') znai broj ili nabrajanje, dok snkhya (sa naglaenim prvim 'a') gubi smisao numerikog raunanja i odnosi se
na razabiranje, razvrstavanje, ono odmeravanje i objektivno ustanovljavanje koje se vri
kada se neto reava. Po glagolskom korenu khya-, izricati, snkhya dobija terminoloko
znaenje kategorizacije. Moemo je, dakle, razumeti kao logiko razabiranje radi razlikovanja i ustanovljavanja onog bitnog, kao uenje ili osveenje.11
Nije mogue ustanoviti tano poreklo i vreme nastanka snkhye, ali to nije mnogo ni
vano zato to ona opstaje jedino zahvaljujui sopstvenoj vrednosti. Pravo poreklo snkhye
jeste u iskonskoj i fundamentalnoj tenji ovekovoj da u sebi razlikuje svesni Duh od nesvesnog i spontanog prirodnog zbivanja. Ipak, zalazei u korene duhovnosti koju oliava
snkhya, nije mogue prevideti uticaj protokulture starosedelaca koja se razvijala u dolini
reke Sindhu (Ind) u izvanredno ureenim gradskim dravama, od kojih se veliinom izdvajaju Moheno-daro, Harapa i Kalibangan. Iako ne postoje pouzdani materijalni dokazi da se
prvobitni izvori sistema snkhye nalaze ovde, tri velika razloga navode nas da ih tu pretpostavimo.12
10

Isto pitanje vai za Isusa koji je, prema opisu Lentule, rimskog protokonzula u Maloj Aziji, bio krupnih plavih oiju,
duge kose preko ramena, i brade boje zrelog ita - koja je zlatno-ria. Otkuda takav stranac meu tamnoputim Jevrejima?
11
Ovde treba naglasiti da slovo m nije labijalni nazal nego znak za nazalizaciju prethodnog vokala, slino slovu 'n' u
imenu Ana. To je u sanskritu anusvara koja se naglaava takom iznad vokala. U meunarodno ustanovljenoj latininoj transkripciji koju ovde primenjujemo, to je crtica iznad prvog 'a' u rei. Otuda se skhya transkribuje i izgovara
kao snkhya.
12
U devetnaestom veku se nasluivalo da je indijska logika prenesena u Grku. W. Jones je smatrao da je Kalisten, koji
je bio pratilac Aleksandra Velikog u pohodu na Indiju, naao kod Indusa gotovu logiku i doneo je svom stricu Aristotelu. C. B. Schluter objavio je knjigu Aristotelova metafizika - ki Kapiline nauke snkhya. Ovim nepotvrenim asocijacijama moemo jedino dodati da se Aristotelova metafizika pokazala kao bludna ki.

38

Prvi je taj to duh snkhye svojim, za to doba u svetu jedinstvenim ateizmom i egzistencijalizmom, svetovnou i racionalnou u materijalnoj kulturi jasno odudara od vedskih
metafizikih i religijskih predstava koje su sa sobom donela indoiranska plemena. Ona su se
nazivala Aryah, Arijevskim ili plemenitim, bila su, za razliku od starosedelaca, izrazito
patrijarhalnog drutvenog ureenja i na prelazu iz treeg u drugi milenijum pre n. e. zapoela su s Iranske visoravni invaziju indijskog tla podrujem reke Sindhu (Ind) prema istoku i
tokom reke Gang.
Drugi razlog je uoljiva promena koju je pretrpela duhovna kultura pridolih Indoevropljana nakon prelaska doline Inda, a koja se ne uoava kod onih koji su ostali na Iranskoj
visoravni. Arijevci su doneli svoja verska predanja, mitologiju i kosmogoniju koja je u
osnovi bila zajednika i ostalim Indoevropljanima na zapadu sve do Sredozemnog mora,
ije ostatke nalazimo u biblijskom predanju. (Arheologija u poslednjih pedesetak godina
nailazi na sve vie dokaza o jedinstvenom kontinuitetu osnovnih struktura na kojima se
poeci zapadne helenske kulture ispoljavaju tek kao kasni degenerisani ogranak velikog
indo-iranskog stabla, sa korenima u dolini Inda, a koji je irio svoje ogranke preko Sumera
sve do Egipta.) Za razliku od svojih zapadnih srodnika, ovaj deo arijevaca pretrpeo je duboke i jedinstvene promene. Naiavi na stariju i bogatiju civilizaciju starosedelaca, koja se
dotle nesmetano razvijala najmanje jedan milenijum, oni su je razorili ali su i preuzeli jedan
deo kulturnog naslea. Osnovni temelj indoevropske kulture arijevaca na indijskom tlu su
Vede, drevna predanja koja su se od 1500. god. pre n. e. prenosila usmenim putem, sve do
600. god. pre n. e. kada su tek zapisana kao vrhovni autoritet brahmanskog svetenstva, koje
se njima izdvajalo od raznovrsnog starosedelakog stanovnitva, takoe i razvojem kastinskog sistema. Njih je etiri: Rig-veda, Yaur-veda, Sama-veda i Atharva-veda. Iako su srodne svojim zapadnim izvorima, one su poprimile tokom svog kasnijeg nastanka i bitne razlike od teoloke tradicije onog dela arijevaca koji su ostali na zapadu i koji su pod uticajem
centralizovanog asirskog carstva primili monoteizam, neophodan svakoj centralizovanoj
vlasti. Najstarija je Rig-veda nastala dolaskom arijevaca i ona najotvorenije pokazuje njihovu izvornu kulturnu tradiciju, to dokazuju i neke njene izrazite slinosti sa staropersijskom
Avestom. Najmlaa je Atharva-veda, nastala kasnijim meanjem uticaja sa starosedelakom
kulturom i ona novonastale uticaje iskazuje u najveoj meri. Zbog toga joj je najkasnije priznata legitimnost od strane brahmanskog svetenstva.
Jasno je uoljiva velika promena u sadraju religije i filosofije do koje je dovela seoba sa zapada u Indiju. Vodei inilac ovih promena je sve prisutnije izraavanje apstraktnog
pojma kosmike zakonitosti, oznaen Rig-vedskim izrazom ritam (rta), koji se suprotstavlja
mitskoj samovolji bogova njihovom depersonalizacijom. Ovakvo prenoenje teita sa
bogova na zakonitosti prirodnog uslovljavanja od sudbinskog je znaaja za razvoj miljenja
u Indiji. Filosofija Upaniada, koja vremenski sledi Vede, jo vie naputa teoloku i mitoloku iskljuivost i zaokupljenost, znaajno unapreujui istraivanje fenomenolokog iskustva razliitih stanja svesti, stavljajui naglasak na kontemplaciju i prastaru (nearijsku) tradiciju asketskog proienja. Neki od glavnih mudraca Upaniada bili su askete, zatim pripadnici ratnike kaste, katrije, pa ak i oni sa nepoznatim poreklom, to je sve bilo daleko
od ortodoksnog brahmanskog, odnosno kastinskog elitizma koji krasi arijevski duh.
Gotovo sva indijska mitologija i filosofija predstavlja meavinu uticaja starosedelaca
i novopridolih, pri emu protokultura ima mnogo vei znaaj nego to su brahmani ikada
bili voljni da priznaju. U predvedskom i nepatrijarhalnom tlu korene ima u svetu najstarija
ainska religija koja se, pored toga to ima nekih osnovnih slinosti sa snkhyom (oslobaanje due od sputavajue materije), izrazito izdvaja od brahmanske prakse prinoenja rta39

va pri vedskom obredu. Zatim, sva jogika i asketska praksa duhovnog proienja iz koje
je ponikao osniva budizma Siddhattho Gotamo (5. vek pre n.e.); bog Vinu, centralna figura indijske epske mitologije, koji je prvobitno predstavljao starosedelako solarno boanstvo; zatim iva, ruitelj i ujedno graditelj sveta kao i njegov u Indiji svuda prisutni falusni
simbol, lingam - simbol stvaralake moi; i prastari kult zmije. Naklonost starosedelaca kultovima prirode, koju dokazuju brojne figurine boginja plodnosti, presudno je uticala na
razmekavanje apstraktnog stava arijevaca prema duhovnosti. Ne samo u filosofiji ve i u
umetnosti. Uvaavanje kretanja prirodne energije najduhovnije se izrazilo u tantrizmu. Sve
to zajedno ini danas prepoznatljivo i jedinstveno bie indijske kulture na koje vreme kao da
ne uspeva da utie, osim to ostavlja otvorene rane posle takvih pokuaja.
Trei i najvaniji razlog koji ovde elimo da istaknemo, jeste srodnost i zajednitvo
izmeu snkhye i joge. Oni poivaju na potpuno istim pretpostavkama i razlikuju se samo
kao teorija i praksa. Snkhya kao svoju najznaajniju odliku istie ustanovljenje i razlikovanje strukture kategorija bia (viveka-marga) sa takvom preciznou koja se ni sa im ne
moe uporediti, razlikovanje koje daje neophodnu jasnou i orijentaciju za osloboenje
oveka od neznanja i uslovljenosti. Joga je pored ovoga posveena i psihofizikim vebama
ovladavanja i podjarmljivanja (osnova yuj znai sprezanje, sabiranje) strastima razuzdanog i obesveenog bia u korist slobode i autentinosti ovekovog Duha, jer, najee,
jasan uvid u problem ljudima nije dovoljan za njegovo egzistencijalno razreenje. Odreena
disciplina je neophodna da bi se Duh izbavio. Patanjalijeve Yoga-stre (Yogastrni, zapisane oko 2. veka n.e.) mogu se smatrati najboljim prikazom snkhye u praksi. Jasno je da
neki elementi joge potiu iz drevne amanske tradicije koja je u osnovi zajednika gotovo
svim narodima sveta. Meutim, samo je u dolini Inda ova iskonska tenja oveka za prevladavanjem prirodnih uslovljenosti dobila kristalnu jasnou u jedinstvenoj i nenadmanoj
duhovnoj kulturi zvanoj joga. U drugim je krajevima ona ili ostala arhajska tehnika ekstaze,
ili se izgubila u folkloru i religijskoj mitologiji.
U to doba na celom Srednjem istoku nije bilo tako visoko razvijene kulture kao u
dolini Inda. Prema nekim istraivanjima ona je izvornija i starija od sumerske i staroegipatske i predstavlja pravo arite kulturnih uticaja velike kosmopolitske celine Staroga sveta,
od Indije do Egipta. Ako uzore za jedinstvenu duhovnost snkhye nisu sa sobom doneli
Indoevropljani - a jasno je da nisu nego su je samo na svoj nain koristili na osnovu sebi ve
poznatih uzora dualizma dobra i zla, svetlosti i tame, koje su nasledili od zapadnih kulturnih
uticaja - njeni se izvori nemaju gde traiti nego ovde. Ostaci tih gradova, poznati kao Harapska kultura, pokazuju izuzetno visok stepen drutvenog ureenja i naina ivota koji su te
drevne zajednice vodile vie od jednog milenijuma, ometane jedino od estih poplava reke
Ind. Ti gradovi su savreno isplanirane urbane celine nepastirskog naroda sa oko 30.000
stanovnika, sa ulicama koje se seku pod pravim uglovima u pravcu istok-zapad i sever-jug,
kuama na sprat sa ravnim krovovima i planski graenim od peene cigle jednake veliine to se ovde javlja prvi put u istoriji. Veina kua je imala svoja kupatila i kanalizaciju glinenim cevima povezanu sa paljivo izraenim ulinim kanalima. Glavni prostor u kuama bilo
je unutranje dvorite, a oigledno je velika vanost posveivana i kupatilima (kao da obredno kupanje u Indiji odavde potie). Nisu naeni nikakvi tragovi oruja niti bornih kola, ak
ni u figurinama i peatima kojih ima veliki broj. Ima ponajvie paljivo napravljenih igraaka koje bi i danas bile praktine za decu, zaprege sa pokretnim tokovima i sl. Naen je
takoe vrlo precizan sistem mernih jedinica, zatim kocka za igru sa stranama obeleenim
takama od jedne do est, koja se danas uveliko zloupotrebljava. Takoe nije pronaena
nijedna zgrada koja bi odgovarala svetilitu ili hramu. Centralna graevina bila je veliko
40

kupatilo, pored spremita za uvanje itarica sa detaljno uraenim sistemom ventilacije. S

obzirom na to da je u naseljima ovakvog znaaja svuda u svetu tog doba, a i znatno kasnije,
presudnu ulogu u arhitekturi imala kosmoloka i religijska simbolika, sve ovo daje Harapskoj kulturi jedinstvenu svetovnost u istoriji koja ni danas nije dosegnuta. Njihovo neprotumaeno pismo e nam moda tek u budunosti rei svoje tajne.
Ova civilizacija, koja se vrlo konzervativno odravala na istim temeljima, nestala je
sa ovog prostora pod uticajem velikih poplava i klimatskih promena koje su postepeno opustoile predele dotle bogate umom i obradivim zemljitem. Drugi razlog bio je najezda ratniko-stoarskih plemena arijevaca sa Iranske visoravni u priblino isto vreme, 2000. god.
pre n. e. Oni su neke gradove na jugu reke Ind zatekli naputene. One na severu osvojili su
borbom. Na koliko su nadmoniju kulturu starosedelaca naili, pokazuje i to to su neka arijevska plemena prelazila na njihovu stranu i tako se meusobno borila. O tome se govori u
Rig-vedi, a i tematika velikog epa Mahabharata zasniva se na bratoubilakim ratovima razdeljenih arijevskih plemena. Jedan uveni deo tog epa, Bhagavad-gita, jasno pokazuje kakvu su filosofiju primali od starosedelaca.13
Harapska kultura se vie puta obnavljala tokom milenijuma nadgradnjom na uvek
istim temeljima. Takva konzervativnost je zbunjivala istraivae, pa je neke ova injenica
navela na brzoplet zakljuak da se radilo o civilizaciji nesposobnoj da se menja i razvija.
Navodi se tome u prilog i relativno mali broj pronaenih umetnikih dela, nakon svih pustoenja i osvajanja. Paljivije razmiljanje o ovoj pojavi ukazuje nam, naprotiv, da su oni
uporno obnavljali dotle ve visoko usavreno drutveno ureenje i gradsku kulturu iz jednostavnog razloga to u tom dobu nije ni moglo biti savrenijeg modela.
Svetovnost Harapske civilizacije i danas bi svojim jedinstvenim spojem materijalne i
duhovne kulture mogla biti uzor oveanstvu preko duhovnosti snkhye koja pretpostavlja
da je sloboda osnova svakog postojanja i da se ona ispoljava jedino kao ovekova autentinost, kao vrhunac ovekove kulture bivstvovanja. U tome je njen doprinos principu tolerancije i slobode linosti na kojima tei da se zasniva graansko, tj. gradsko drutvo. 14
Gradovi su vorovi u kojima se ukrtaju i prepliu tokovi svih iskustava bivstvovanja, u njima se oni akumuliraju, dozrevaju i kristaliu. Zato je graanska civilizacija takav
sistem ivljenja koji svojim ureenjem spolja navodi oveka da bude kulturan, odnosno
svestan. Na taj nain ona tei istom cilju kao i religije, samo bez ideolokih i mitolokih
uslovljavanja. I svetovna i religijska kultura (prva vie materijalno, a druga vie psiholoki)
svojim spoljanjim ureenjem kultivie ljude. Snkhya predstavlja unutarnje ostvarenje ideala kulture bivstvovanja, koje se, zbog same prirode duhovnosti, moe do kraja ispoljiti
samo kroz individualnost i linost. Savrenstvo graanske kulture (inae nikada ostvareno)
predstavlja samo slabi spoljni odsjaj savrenstva Duha koje se, po snkhyi, ispoljava u oveku. Graanska civilizacija je u svom najboljem vidu neophodna spoljanja podrka izgradnji
13

I epski opisi i arheoloki materijalni dokazi ukazuju da je Harapska civilizacija unitena u nuklearnom napadu. Pronaena radijacija, kalcinisane kosti rtava (koje su se zatekle u domovima i na ulicama to pokazuje da im se smrt iznenada dogodila), i ostaci stakla na tlu i rastopljenim glinenim ciglama (kakvi se javljaju na poligonima za testiranja
nuklearnih eksplozija) moguni su samo usled iznenadnog izlaganja vrlo visokoj temperaturi kakva se razvija samo kod
nuklearne eksplozije.
Otkuda nuklearno oruje u tom drevnom vremenu videti detaljnije u mojoj drugoj krizi "Istorija galaksije, zemlje i oveka". Inae u celom svetu postoje ogromni dokazi visoke tehnologije u obliku megalita i graevina koje ljudska
ruka ni danas sa svom tehnologijom nije u stanju da napravi. Zvanina istorija je lana.
14
Svojim radikalnim uenjem o individuaciji i slobodi ljudskog Duha, snkhya se suprotstavlja (malo)graanskom
kolektivizmu, po mnogo emu bliskom tiraniji, i vie nalikuje slobodnom personalizmu kakvog je pokuao da osmisli
N. Berajev u svome delu O ovekovom ropstvu i slobodi (Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada, 1990). Pod
graanskim drutvom ovde se misli na ono najbolje to proizlazi iz gradske civilizacije.

41

unutarnje duhovne kulture, jer za razliku od religijske, ona ne manipulie psiholokim uslovljavanjem, niti je jednostrana, ve daje optu kulturu, i zato priprema oveka za istinsku
duhovnu slobodu i zrelost postojanja. Otuda se s pravom moe smatrati da je sistem snkhye
mogao nastati samo u idealno ureenom graanskom drutvu zbog svoje interakcije s njim,
drutvu kakvo je Harapska civilizacija pokuala da ostvari. I samo na takvom tlu moe ubudue opstati.

42

PURUA
Re purua oznaava oveka, doslovno mukarca. U sistemu snkhye ova re se ne
odnosi na ovekovo telesno bie ili pol, ve na ovekovu duhovnu sutinu, a to je potpuna
neuslovljenost koja nadilazi svu uslovljenost bia (prakrti). On predstavlja ishod ili sutinu
bivstvovanja cele prirode. ovekovo telo je samo odgovarajui prirodni oblik za ispoljavanje ove sutine, za osloboenje od uslovljenosti bivstovanja i snkhya s puruom imenuje
oveka kao jedino pogodnog i u celoj prirodi jedinog mogueg mesta za takvo ispoljavanje.
Prema Brhadaranyaka upaniadi (1.4.1) etimoloko poreklo pojma purua znai
"onaj koji je pre poetka sveta (prva) sagoreo sva zla (u)" - dakle: isto, iskonsko i apsolutno dobro.
Kao kada za neto kaemo da je sutina ili duh nekog doba ili neke pojave, tako za
puruu kaemo da je Duh ovekov. Ne radi se o uobiajenom shvatanju duha kao aktivnosti
psihe ili uma, kao inteligenciji ili dui. Videemo da svi ti pojmovi spadaju u podruje prirodne uslovljenosti (prakrti), iako granino podruje. Purua se ne moe svesti ni na Sopstvenost ovekovu, jer ona u ovom sistemu pripada najvioj kategoriji prirode, buddhi. Purua je Duh neuslovljenosti koji omoguava i prirodu i ovekovu Sopstvenost. Purua nema
nikakvih osobina. Ovde emo ga odreivati i kao 'Duh' i kao 'ovek', a ponekad zajedno
izrazom 'Duh-ovek'.
Ve smo rekli da je snkhya najizvornija duhovnost jer je osloboena svih naslaga
mitolokog i simbolinog. Ona direktno govori o stvari. Stoga u njoj imamo samo dva temeljna pojma: puruu i prakrti. Prakrti je sve to postoji a purua je ono to sve omoguava; u
oveku se manifestuje kao svest o svemu to postoji. Prakrti je objekt, a purua omoguava
svesnog subjekta, ali subjekta koji nije ogranien na svoju psihofiziku individualnost,
odnosno ego, ve je subjekt u apsolutnom smislu, kao mesto gde objektivno postojanje prepoznaje sebe, gde nalazi svoj ishod ili smisao.
Purua je drugi temeljni pojam u snkhyi, pored prakrti. Celokupno postojanje univerzuma je prakrti, u njemu je sve to se na bilo koji nain zbiva. I sve to uopte moe da
postoji to oduvek ve postoji u latentnom obliku u prakrti. Nita tu nije statino niti supstancijalno, sve je kretanje od uzroka prema svrsi ili smislu. Otuda se u svim tvorevinama
prirode moe prepoznati smisao, ma kako skriven u prostoru i vremenu. Sve to pojedinano postoji, bilo predmet, stvar, neko ivo bie, energetski ili psiholoki proces, ima svoje
uzroke na kojima se temelji njegova bit, a najoptiji uzrok svega je smo postojanje kao
takvo, prakrti. Ona je praosnova (pradhana) svega, ali nam ostaje skrivena ili neobjavljena
(avyakta), jer mi uvek ustanovljavamo samo ono bivstvujue koje prepoznajemo imenom i
oblikom, a nikada bivstvovanje uopte, samo po sebi, kakvo jeste u celosti. Sve to uopte
moe da postoji to ve postoji u prakrti, ali mi vidimo samo ono to nam je odstupno u
iskustvu bivstvovanja, to nam je ispoljeno. Takoe, sve to postoji u prirodi ima i neku
svrhu, kao to ima i tano odreene uzroke koji su ga stvorili u tom obliku. Uzronost i svrhovitost osnovni su zakon svega. Taj dvostruki zakon snkhya koristi za predstavljanje
ontoloke diferencijacije purue i prakrti. Ona kae da priroda u celosti ima svrhu, kao to
je ima sve pojedinano stvoreno u njoj. Dakle, prauzrok ili tvarna osnova svega to pojedinano biva je prakrti ili samo bivstvovanje, dok je konana svrha, ishod, sutina ili Duh
43

zbivanja celokupnog bivstovanja nazvan purua, i oznaava oveka kome je sudbina da taj
smisao ostvari, da bude jedino pogodno mesto tog ostvarenja.
Purua, kao sutina bivstvovanja uopte, jeste neuslovljenost ni od ega koja omoguava zbivanje svega, a najpre svest o zbivanju (buddhi). Ta sutina se razreava i obelodanjuje jedino u bivstvujuem zvanom ovek, pa je ovekova bit stoga identifikovana kao
purua. U tome je sutina svih drevnih predanja o boanskom poreklu oveka, njegovoj slinosti s Bogom i nunosti samospoznaje kao spoznaje Boga. To sudbinsko razreenje se ne
stvara tokom vremena, ve se dogaa jedino kao identifikacija slobode po kojoj sve jeste i
biva, dakle, svesnim prisustvom u njoj ili prepoznavanjem. To konkretno znai: ovekovim
probuenjem za ono to jeste, za smo postojanje i za neuslovljenost koja ga omoguava.
Ono se dogaa povlaenjem vremena, njegovim saimanjem (u sada) na pravom mestu
(ovde), u sebi, u ovekovoj Sopstvenosti. Prakrti je vreme, purua je bezvremenost koja se
doivljava kao vena sadanjost. Tako je izrazom purua identifikovana i neuslovljenost
koja omoguava prirodu i ono mesto u njoj iz koga izvire svest o neuslovljenosti. Duh
ovekovog opstanka je u tome da omoguava izviranje sutine i to postie sopstvenim probuenjem, odnosno osveenjem onoga to jeste. I zato to bit ovekova nije u prirodi ve u
Duhu koji je nadilazi (nakon ostvarenja njenog smisla), ovek nikada nije mogao nai utoite u njoj, niti e ga ikada nai - dok u sebi ne same i ne izrazi nadvremensku sutinu prirode. Dokle god to bude pokuavao kroz vreme i vanjske objekte, patie.
Relativnost prostornovremenskog zbivanja prirode proizvodi svu raznolikost koju
opaamo kao svet. Nju saeto i konstruktivno prikazuju kategorije na shemi. ovekovo je
telo jedino bivstvujue podruje u celoj prirodi koje ima sve organske sposobnosti, i stoga je
jedino pogodno mesto (i nain) da se u biu delotvorno ispolji njegova bezvremena bit, a to
je sloboda zahvaljujui kojoj sve biva kako jeste. Ona se, svakako, ispoljava i kao samo
bie, ali tek kroz oveka ona ispoljava svoj smisao. Svaki oblik postojanja u prirodi je
nepotpun, uzaludan i bolan bez onoga koji mu daje smisao, kao to je i smisao besmislen
bez pogodnog oblika (ovejeg) koji ga ispoljava. ovekovo bivstvovanje je zato samo posledica svrsishodnog saimanja vremena prirodnog zbivanja u prostoru; prostornog saimanja u odgovarajui psihofiziki oblik tela kao mikrokosmosa, i vremenskog saimanja u linost koja je olienje svesti o smislu, autentinosti i neuslovljenosti bia. Dakle, ovek je
rezultat svrsishodnog saimanja prostora i vremena; ishodite sveg prostornog zbivanja je
telo ovekovo kao mikrokosmos, a ishodite vremenskog zbivanja je linost ovekova, njegova svest 'Ja jesam' koja postoji kao autentina i budna jedino u bezvremenom saimanju
vremena u ovde i sada. Stoga smisao ovekovog opstanka nije u telu i vremenu njegovog
trajanja, nego u bezvremenom ishodu bivstvovanja uopte, u Duhu neuslovljenosti koji uvek
nadilazi iskustvo pojedinanog bivanja. Sabranost prostorvremena bivstvovanja uopte, u
ovde i sada radi njegove aktuelizacije, dogaa se kao ista svest koja je bit svakog individualnog oveka, njegova Sopstvenost (buddhi). Bivajui autentian u svojoj Sopstvenosti,
ovek nadilazi svu uslovljenost bia. Takvo nadilaenje njegova je bit, sloboda mu je najsopstvenija, sloboda koja omoguava svemu da bude.
Bie se ne zbiva u vremenu i prostoru, nego nain zbivanja bia, njegovi prostorni
oblici, sami po sebi stvaraju privid vremena. Zato su vreme i bivstvovanje uzajamni i relativni, zavise od datog naina, odnosno kategorije po kojoj se stvar zbiva. Posmatrano sa stanovita prosenog ega, vidi se objektivni svet i ego postoji utoliko koliko se razlikuje od
njega kao izdvojeni subjekt. S njegove take gledita neto je 'ovde' a neto 'tamo', blie ili
dalje, zajedno s tim za njega se neto zbiva 'pre' a neto 'posle'. Izvan ega, meutim, ne postoji nita izdvojeno i posebno pa otuda ni 'pre' niti 'posle'; sve je samo jedna celina. Relativ44

nost prostora i vremena jeste nain ispoljavanja bia, i to ispoljavanje zavisi od statusa opaanja svesnog subjekta prema kategorijama na shemi. Prakrti nije uvek jednaka u vremensko-prostornom ispoljavanju svojih kategorija: gruba trodimenzionalnost sveta prisutna je
na najniim nivoima (indriyni, element zemlja), dok je najvia kategorija, buddhi, izraz
sjedinjenja prostornosti vremena prirode u celosti - sjedinjenja kao saimanja i nadilaenja.
Idui navie, od grubog i sporog ka finom i brem oblikovanju, u prirodi postoji princip
nadilazeeg saimanja prostorvremena s kojim ona uslovljava zbivanje, saimajue nadilaenje s kojim se usavrava opstanak. Sve kategorije prirode predstavljaju principe saimajueg nadilaenja uslovljenosti, efikasnijeg saimanja prostorvremena zbivanja. Priroda je
tako sazdana, kao piramidalni getalt, upravo zbog privlanog dejstva iste neuslovljenosti
(purua). Samo ista neuslovljenost moe omoguiti princip saimajueg nadilaenja uslovljenosti, a to je svrha ivota prirode. Slikovito reeno, prakrti je nalik na piramidu koja se,
idui prema vrhu ka najvioj kategoriji (buddhi), sve vie saima i suava, zbog prevage
okolnog, slobodnog prostora (purua). Prema tome, nije bivstvovanje (prakrti) jedno, a neuslovljenost koja ga omoguava (purua) drugo, nego je neuslovljenost izraz sabranosti i
ostvarenja potrebne brzine vremena za smisaono oblikovanje bivstvovanja. Neuslovljenost
je, stoga, uvek tu zato to je i bie tu, ali iza vremena njegovog relativnog zbivanja. Purua
je bit bia u celosti, i oni su jedno. Razlikuje ih samo prisustvo ili odsustvo vremena. Svo
bie je u purui kao bezvremeno jedno. Sloboda je jedini ishod svega. O tome svedoi
ovek (purua) svojom samosvesnou i duhovnou.
Purua ak nije ni ono to se smatra za apsolut, nego je sloboda koja apsolut omoguava, to je praznina liena bilo kakvih negativnih odreenja. On je prvi uslov bivanja svega,
uslov bez koga se ne moe. Otuda ova praznina ima najveu tvoraku mo, iako sama nije
delatna.
Purua je sloboda koja omoguava uvid u bivstvovanje kakvo jeste, jednako kao to i
samom bivstvovanju (prakrti) omoguava da bude to to jeste. Zato je uvid ili ista svest
(buddhi) prva kategorija bivstvovanja i ujedno njegov ishod. Neuslovljenost purue je isto
nita ili, tanije reeno, nita koje svojom istinom onemoguava svaku prepreku da bivstvovanja uopte bude, kao i prepreke za njegovu spoznaju. Zato bezvremenost i nezavisnost
Duha-oveka (purue) naspram zbivanja prirode jeste jedino jemstvo ovekovoj slobodi,
svesti i stvaralakom preobraaju. Jer bitna odlika svega stvorenog u prirodi (prakrti) je
nesvesna uslovljenost uzronosti i sputanost obnavljanjem (samsara). Za bie koje je po
svojoj biti sputano ne postoji put niti nain da se oslobodi. Svedoanstva osloboenih kazuju nam, meutim, od starine, da patnja prirodnog uslovljavanja i psihomentalna vezanost za
telesno oblije i psihiko iskustvo u vremenu, nisu bitna svojstva ljudskog Duha. Da jesu,
niko nikada ne bi bio osloboen neznanja i probuen iz nesvesnosti. Da je Duh ovekov od
iste prirode kao ono to je podlono i uslovljeno vremenom svoga sleda i zbivanja, ne bi
bilo svesnog subjekta u objektivnoj prirodi, ovek ne bi mogao biti ono to jeste, ne bi imao
u sebi svoje Ja, u koje uvire tok iskustva zbivanja. Da nije tog saimajueg uviranja u Ja,
sled iskustva zbivanja ne bi doao k sebi kao svest o zbivanju, nastavio bi se u nedogled slepo uslovljen vremenom svoga trajanja.
Sva ostala bia ive u jedinstvu s prirodom i ne oseaju patnju zbog toga. Jedino je
ovek u sukobu s njom jer je po svom ishodu razliit, u sukobu sve dok ne osvesti njen
ishod i svoju nezavisnost (kaivalya). Tada postaje gospodar prirode, jer je otvoren za ispoljavanje Duha koji je omoguava.
Da Duh nije razliit od svih kategorija uslovljavanja prirode, ovek ne bi mogao da
razlikuje injenice njenog zbivanja i odluuje u svoju korist. Ne bi bilo pamenja ni svesti u
45

prirodi da sloboda nije njen jedini ishod uoblien u ovekovu sudbinu. Zbog svoje slobodne
biti ovek moe da bira izmeu dobra i zla, odnosno slobode i ropstva. Koliko je slobodniji
za prisustvo u svojoj biti, toliko mu je izbor bolji. Dakle, ovek uopte i moe da bira izmeu slobode i ropstva jedino zato to je u sutini ve slobodan. Da nije, ne bi se o tome nikada ni pitao, ne bi imao svest da je sloboda uopte mogua. Iskonska sloboda purue omoguava prirodi da bude u svemu uvek drugaija, nova i ni u emu ista, da bude smrtonosna,
odvratna i ujedno udesno lepa u svojoj ivotnosti, da bude i paradoksalna i logina.
Zahvaljujui neuslovljenom purui cela priroda poiva na principu slobode, slobodna
volja omoguava prirodu i sav ivot. Ali sloboda je ma sa dve otrice, to podrazumeva i
slobodu da se padne u ropstvo i zaborav same slobode. Sve je mogue u podruju slobodne
volje koja je priroda.
Dalje, princip slobode je uvek individualan, on se nikada ne ispoljava istovetno i ne
ponavlja. Taj se princip vidi u celoj prirodi po tome to nita u njoj nije isto niti se ponavlja,
apsolutno sve je u njoj razliito, a to znai da je sve individualno. To opet znai da se i svesno ostvarenje slobodne volje u linosti ovekovoj, tom ishoditu cele prirode, ostvaruje na
individualan i uvek jedinstven nain; kroz samospoznaju.
Zbog ontoloke razlike izmeu vremena i bezvremenosti, ili prakrti i purue, bia i
sutine, nastaje svest i njen predmetni svet. Ona stoji na ovom razmeu bez mea kao svetlost budnosti s kojom se uoava da svet uopte postoji kao takav, a nije tek nita. Ako je
sutina svesti razlikovanje i nadilaenje, to je onda uvek razlikovanje neega od niega i
nadilaenje svega. Pri tome tek nita omoguava uvid u neto. Da nije niega, koje sve
nadmauje, ne bi bio mogu objektivan uvid u neto. Posmatra mora u svojoj sutini biti
iznad posmatranog. Ako je u nioj ravni od posmatranog, tada ga je potpuno nesvestan.
Zato je sam in nadilaenja posmatranog, svest o posmatranom. Psihika objektivnost nastaje nadilaenjem objekata i sadraja. Svest nije nita supstancijalno ili kakva druga aktivnost
ili stanje, ve je sam in nadilaenja predmeta ili sadraja. ista svest ili budnost (buddhi)
je nadilaenje bivstvovanja uopte, potpuna objektivnost prema njemu, i direktno je omoguava neuslovljenost niega koja sve nadilazi (purua). Razlikovanje od celog bia i njegovo
nadilaenje omoguava pojavu svesti o biu (buddhi) i ovo totalno razlikovanje, koje je
ovekova samospoznaja i osloboenje, mogue je zato to ga sutina nadmauje i stoga nije
nita od sveg bia. Da je ovekova sutina (purua) od bia, ne bi mogla sebe da bude svesna, jer bie je po svojoj prirodi nesvesno. Bie je sve to postoji kao priroda i naspram njega
stoji neuslovljenost ni od ega. Zato svesna odluka i ustanovljenje da bie uopte postoji
pristie od onoga to ga ve nadmauje, od neuslovljene praznine niega koja daje sutinu
biu, omoguavajui mu da bude, ovde i sada.
Purua je, dakle, neuslovljenost bivstvovanja ni od ega, praznina (sunyam) koja kao
takva omoguava celovitost prirode. Zato ne moe biti u bilo kakvom odnosu i vezi sa njenim uzrono uslovljenim zbivanjem kroz vreme. On je Duh neuslovljenosti u ijoj slobodi
lebdi sva priroda, sve postojee njemu duguje svoj opstanak iako se on sam ne primeuje. S
tom neprimetnou uvek je izdvojen iz prirode i logiki nesvodljiv na nju, jer je nezavisan
od vremenosti svakog procesa. Nije ova nepojmljiva praznina niega rezultat odbacivanja
bia ili procesa negiranja. Naprotiv, sama sposobnost razluujueg negiranja radi ustanovljenja, odabiranja i svesnog odvajanja (bia od ne-bia ili sebe od svega to nije naa sutina) mogua je upravo zahvaljujui neuslovljenosti koja sve nadmauje, a naa je sutina.
Zato je ona potpuna afirmacija bia, ali ne na kraju vremenskog procesa afirmisanja, nego
pre ili izvan njega, kao ono to omoguava i bie i njegovu afirmaciju. Nadmaujui vreme
bivstvovanja, ona omoguava objektivnost o biu kao takvom, bezvremenost niega privlai
46

vremenost neega ka smislu svoga bivstvovanja. Ona kao vakuum izaziva eksplozivno irenje i ispoljavanje sveta, inei ga tako dostupnim jasnom uvidu.15 Svest je najvea brzina
bivstvovanja i nju privlaenjem omoguava ono to nadmauje svaku brzinu vremena zbivanja sveta - sama bezvremenost. Tako neuslovljenost bezvremenosti direktno omoguava
objektivnost koja je sutina svesti.
Praznina neuslovljenosti je, dakle, izvornija i temeljnija i od bia i od njegovog negiranja, od razabiranja i same svesnosti. Ona je bitan uslov svega iako ne spada u podruje
bia. Upravo zbog nadilaenja svega, pojmovno se mora odrediti jedino kao nita, iako to
nije puko nita ve sabiranje smisla svega i njegovo nadilaenje u slobodi koja sve omoguava, a koja je primerena jedino oveku kao njegova bit. Tako je praznina i sve to postoji i
vie od svega. Ta praznina je upravo punoa svega to jeste.
Purua je sloboda koja nije ugroena nastajanjem bia niti e biti osloboena njegovim nestajanjem, jer je izvorno nezavisna od svega postojeeg, kao sloboda koja ga omoguava zajedno sa svim promenama. Ona prosijava jedino postojanim osveenjem
(satipatthna) smisla bivstvovanja, njegovom afirmacijom. Svest kristalie bie tako da ono
postaje prozirno za prisustvo Duha neuslovljenosti koji ga omoguava. Tada postaje jasno
da je bie smo uopte mogue zato to praznina neuslovljenosti nije razliita od njega, da
bie na njoj poiva, da je zahvaljujui dodiru bia s njom mogua svest o bivstvovanju.
Svest je manifestacija slobode u dodiru s biem, slobode u bivstvovanju.
Praznina ne moe postojati sama po sebi jer bi tada bila puko nitavilo, a ono je
nemogue. Ona se mora izraziti kao neto i to izraavanje jeste ono jedino to uopte postoji
kao univerzum prirode (prakrti). On je po svom kategorijalnom ustrojstvu takav da se sav
saima i usmerava ka manifestovanju slobode koja ga omoguava. Evolucija svih oblika
ivota pokazuje ovo usmerenje, a ono je takoe i jedina sudbina svih svesnih bia.
Zbog jedinstva praznine i stvorenog oblika, pojam stvaranje se mora razumeti
samo uslovno ili se zameniti izrazom nitvovanje, koje ne znai ponitavanje neeg stvorenog, ve ispoljavanje slobode nieg da se zbiva kroz oblik, pri emu tvrdoa ili dramatinost uoblienog zbivanja ne sputavaju prisustvo slobode, nego je sa svojom raznovrsnou
i ivotnou upravo potvruju i svedoe o njoj. Tako se pojmovi 'nita' i 'praznina' u vezi
stvaranja ne odnose na neko objektivno 'nita', ve na ponitavanje nae projekcije neega,
koje je uvek iluzorno jer ono to jeste nikada se ne projektuje; ono uvek biva, a najpotpunije
biva kao ovekova Sopstvenost i autentinost.
Stvaranje sveta iz niega ili praznine (gr. haos), osnovna je tema svih velikih kosmogonija. Taj sutinski princip se u njima esto gubi, iako je jasno izraen na poetku, kao,
na primer, u Starom zavetu izrazom slobodne odluke neka bude. Odmah se zatim stvoreno tako uvruje da slobodu (boju), iz koje bie u svakom trenutku moe da bude ono
koje jeste, potpuno potiskuje autoritetom koji pokorava i koji materijalizuje interese bia
vulgarnim zakonom semena, plemena, krvi i tla. U Mazdaizmu je princip slobode daleko
vie izraen. Ali tek se u budizmu, naroito u njegovoj sutinskoj interpretaciji kod Nagarune, i u taoizmu kod Lao Cea, jasno naglaava jedinstvo praznine i oblika u vremenu,
niega i neega, apsolutnog i relativnog (Tao-a i Te-a), kao i naelo trenutnog stvaranja u
nelinearnom vremenu. U njihovim delima ovo jedinstvo je najdirektnije pogoeno kao ishod
bivstvovanja koji se kroz oveka prolama. Nigde tako jasno nije reeno da sam ivot prirode
jednostavno poiva na slobodi da ga bude, i da ona jedina ima stvaralaku mo, a ne na
15

Zahvaljujui ovakvom poloaju purue u snkhyi, moe nam postati jasnija tajna nastanka materije u kosmosu: nju
izaziva u postojanje sm vakuum kosmikog prostora. Praznina stvara oblik koji manifestuje kreativnost praznine. Ovo
je jedna od kosmolokih teorija savremene fizike.

47

neemu apstraktnom ili fiktivnom, i da sloboda zato nije odvojena, razliita od ivota, jer ga
tada ne bi ni bilo. Naa je namera da ovde i uenje snkhye prikaemo ne samo u svetlu tog
fundamentalnog jedinstva, svetlu koje nesvesnim i uspavanim ljudima moe biti zaslepljujue kao pogled u sunce, ili nedostino kao jasno svetlo Tibetanske knjige mrtvih (Bardo
Thdol), nego i u celom spektru boja svih bivstvujuih oblika s kojima se neuslovljenost
ispoljava kroz ivot prirode (prakrti). Taj spektar je shema njene kategorijalne strukture koji
predstavlja sutinski model razlikovanja ove sadrajnosti praznine.
Ovako predoena, kao sutina drevne batine i religioznosti, praznina purue predstavlja uslov za budnost (buddhi). Zato je ne mogu spoznati neprobueni ljudi ije su spoznajne sposobnosti uslovljene razumom (manas) koji je od prakrti. Njima se moe jedino
skrenuti panja da se mogu razlikovati etiri vrste praznine. Prva je statina i ona se postie
u jogistikoj kontemplaciji (samadhi). Druga je dinamina i o njoj govore taoizam,
mahayana budizam i zen. Trea je praznina iz koje istie izvor bia, to je purua, i on omoguava iskustvo prve dve praznine kao i bivstvovanje uopte. etvrta praznina je prosta
negacija bia, puko nitavilo, i nesvestan, neprobuen ovek prazninu uvek tako i zamilja.
Nitavilo je zapravo njegova projekcija, jer svojom nesvesnou preteno i ivi u njemu,
negirajui bie i njegov ishod. Purua nema nita s tim. To je nitavilo koje samo nesvestan
ovek moe da zamisli, i ono spada u gunu, ili modalitet bivstvovanja nazvan tamas. To je
tama mrtvila i negacije aktivnog ivota (raas) koju nasluujemo u iskustvu teskobe. To je
nihilizam u koji nuno upada svako miljenje i ivljenje koje za svoje uporite nema proienje bia (sattva), tj. iskustvo transcendencije. Smo miljenje uvek vodi u nihilizam,
zato to je od bia. Purua je izdvojen (kaivalya) od svih iskustava i stanja bia (guna).
Koliko se smisao bivstvovanja saima u ovekovoj svesti o sebi (buddhi), toliko se
praznina neuslovljenosti vie otvara i pokazuje kao vrhunski privlaitelj ovog saimanja
koje oveka isceljuje. Tek iz praznine koja ga nadmauje, bie biva ono to u svojoj celosti
jeste, jer tada ne preostaje nita to bi celost uskraivalo. Samo kada subjekat ovog saimanja, ovek, svoje uporite za osveenje ne vezuje ni za koji oblik bivstvovanja, ve ga nalazi u slobodi neuslovljenosti, u kojoj izvorno ve stoji jer ga je ona iznedrila, moe postati
potpuno budan. I jedino kroz blaenstvo budnosti moe videti da bie uvek jeste celovito,
potpuno i slobodno, da nita pojedinano u njemu nema svrhu po sebi i za sebe i da zato
nikada nita nije ugroeno. Kao kada se Zemlja posmatra iz kosmosa i vidi cela i okrugla,
kao jedno bie.
Zahvaljujui purui koji nadmauje prakrti, mogui su oprotaj i milosre prema
svemu to biva. Jedino zahvaljujui tome to je ljudski Duh neuslovljen (apsolutan) i transcendentalan, mogui su tolerancija, milost i ljubav; jer purua nadilazi svaku upletenost u
suprotnosti lokalnih (relativnih) zbivanja prirode. Zato to Duh ovekov nadilazi svet i
vreme, u oveku postoje milost, prostoduna dobrota i ljubav; oni su utoliko jai ukoliko je
transcendentalni Duh u njemu svesniji sebe. Zahvaljujui purui, ljubav je jedini mogui
opstanak. Neuslovljenost ni od ega jeste upravo bezuslovna ljubav i oprotaj. Sloboda koja
omoguava svet jeste ljubav koja ga stvara, jer nita se ne stvara bez ljubavi, kao to nieg
ne moe da bude bez slobode da ga bude. 16 Svako zlo nastaje iz identifikacije sa biem, iz
neznanja o transcendentalnoj prirodi ljudskog Duha.
16

Ortodoksna (pravoslavna) teologija ranog (nepodeljenog) hrianstva sauvala je predstavu o Bogu Tvorcu kao neuslovljenosti (slobodi) koja omoguava bivstvovanju da uopte bude. Zato se tu naglaava da je Bog ljubav, iznad dobra i
zla, da On kao sunce daje ivot pravednom i grenom pa zato ne treba osuivati grenika nego samo greh i, to je najvanije, da je ovek po svojoj slobodnoj volji slian Bogu. Zapadna teologija, poevi od Avgustina, izgubila je ovakvu
viziju i za nju je Bog ostao starozavetni demon koji deli ljude na dobre i zle (a to znai: njemu podobne i nepodobne),
koji sudi i kanjava.

48

Ako je ovekova sutina ono to omoguava smo postojanje i ivot, tada se ona ne
moe nikako drugaije ispoljiti nego kao bezuslovna ljubav koja omoguava ivot.
Nemajui uporite u praznini niega, u bitku, ovek ga uvek nalazi u neemu, i to
uvek najpre u svom biu, u identifikaciji s telom i interesima njegovog opstanka. Tako biva
uslovljen svojim umom i individualnou koja se zasniva na podeli i jednostranoj subjektivnosti, nikada ne uvia svet kakav jeste, u celosti, kao jedinstvo koje oslobaa svake brige za
bilo ta. Ne vidi bie kao istu slobodu bivanja, ve opredmeene i materijalizovane projekcije svoga uma kojem robuje. Vezujui svoju svesnost za pojedinana bivanja, fizika ili
mentalna, ovek luta u vremenskom sledu tih dogaanja kao u snu opinjen njihovim trenutnim sadrajima. Zato ne vidi da nema nieg osim celine, i da je sloboda, koja celinu omoguava i daje joj ivot, uvek prisutna, i da nikada nije niim ugroena niti sputana.
Samo na osnovu svoje izvornosti u slobodi niega, koja sve nadmauje jer sve omoguava, ovek se moe suoiti s prirodom i biti svestan njenog smisla. Smo odnoenje subjekta prema svetu omogueno je time to njegovu Sopstvenost (buddhi) omoguava ista
neuslovljenost praznine. Sopstvenost je sabranost smisla sveg prostornovremenskog bivstvovanja u srcu ovekovom, a to sabiranje izazvano je blizinom same bezvremene neuslovljenosti ija sloboda omoguava smislenost svega. Jedino s uporitem u slobodi niega,
ovek moe da vidi smisao sveg prirodnog zbivanja i da se oslobodi vremenskog uslovljavanja pojedinanih sadraja. Bez uvida u ispraznost svoga opstanka u vremenu, ovek se
nikada ne moe svesno odnositi prema prirodi, niti prema sebi samome u celosti.
Neuslovljenost bezvremene praznine omoguava ovekovu Sopstvenost i jedino ga
ona budi iz nesvesnosti. Buenje je nadilaenje bia, koje je po svojoj prirodi nesvesno.
Zato je budnost oivljavanje praznine koja nadilazi bie, to je in kada sloboda koja stvara
svet zaivi kroz oveka, kroz njegovu linost i njegova dela. Praznina je budnost, jer nita je
sve kako jeste. Kada praznina zaivi kroz oveka, kada se on probudi, tada sve stvari ostaju
kakve jesu: slobodne i prazne od bilo kakve supstancijalnosti. Za onoga ko tako vidi stvari,
kakve one jesu, kao istu slobodu koja biva, kae se da je probuen. Takav ovek je autentian u svojoj Sopstvenosti, on je onaj koji jeste zato to vidi stvari kakve jesu usled svoje
budnosti. Da njegova Sopstvenost nije izraz iste slobode koja ispoljava bie, njeno ostvarenje se ne bi poklapalo sa prepoznavanjem bia kakvo jeste, niti bi se to poklapanje dogodilo
kao probuenje.
Zbog neuslovljenosti ovekove sutine jedino se njemu, oveku, objavljuje bie u
svojoj celosti i boanstvenosti. Zato je samo njemu mogue smirenje i utihnue u oslobaajuem prepoznavanju smisla svega to biva. ovek (purua) moe biti autentian samo kada
je uznesen u prazninu, kada je ispranjen i osloboen od tela nastalog u vremenu i sve svoje
line i psihike uslovljenosti (kad nadie indriyni, tanmtr i aham-kra). Kada je tako
osloboen prirodnih uticaja, ali zadravi punu budnost (buddhi),17 ovek vie ne vidi materijalni svet posebnih tvorevina, ve jedino slobodu da bude sve to biva. Tada, kada je u sebi
ostvario tu slobodu, ona postaje ono jedino, najvanije i primarno to se vidi i doivljava u
svemu, dok je bivanje koje ona omoguava ono sekundarno i nevano ali, usled neminovnog paradoksa, i jednako vano kao sma sloboda. Tada je, naime, smo bivanje sloboda.
Nema jednog bez drugog. Kada je ovek sebe predano otvorio za sve to objektivno biva,
tada ono (bivstvujue) svoj ishod prepoznaje kroz prisustvo ovekove budnosti koja je osloboena svake subjektivnosti. Nigde drugde, jer budnost je svetlost prepoznavanja. Zato to
17

Ovo je kljuni momenat, jer materijalni svet nestaje za oveka i spontano, u dubokom snu i u komi, dakle, bez prisustva svesti.

49

tek u ovekovoj budnosti bivstvovanje prepoznaje svoju slobodu i autentinost, cela objektivna priroda stvara svesnog subjekta, to je njen temeljni poriv i uslov opstanka.
Dakle, praznina purue u snkhyi nije puko nita kao negacija bia ili ispranjenost
od neega, ve istina koja omoguava neskriveno prisustvo bia, koja otkriva njegovu
punou i stvarnost. Bez praznine i ovekove budnosti, bie bi samo po sebi bilo nepostojee, skriveno ili neobjavljeno (avyakta). Nita se, tako, odnosi jedino na nita izmeu oveka
i potpunosti bivstovanja, njegove stvarnosti. Biti u stvarnosti bia znai biti potpuno budan.
Ljudi su, meutim, preteno nesvesni i otuda nisu u stvarnosti bia, ono im je skriveno. Zato
pate i ine zlo. Ne vide da je praznina jedini uslov za bie, a jo slabije vide da je bie u sutini prazno (sunyam) i da ba zato uopte moe da biva. Da nije prazno, ne bi ga ni bilo.
Zbog punoe i vrstine sadraja svojih snova, ovek ne vidi izvornu prazninu koja
sve omoguava. Za probuenog svet nestaje i on tek tada moe istinski da ivi s punim smislom, jer nestanak sveta jeste ostvarenje njegove sutine ili smisla, to je oslobaanje praznine koja ga u svakom trenutku stvara. Tako je za probuenog nestanak sveta isto to i nastanak njegove sutine. Iskustvo buenja je takvo da ovek jasno vidi da sledeeg trenutka zbivanja sveta ne bi ni bilo bez vene slobode da ga bude, i da je ta sloboda njegovo jedino
uporite i sudbina, da nema nieg osim (ili bez) te slobode i da zato ona nije razliita od
svega to biva. Sloboda je uobliena zbivanjem, svaki oblik je aktuelizuje, jer bi bez oblika
bila neostvarena. Bez nje je bivstvovanje nitavno i nemogue jednako kao to je i ona
nemogua bez bivstvovanja. Iz ovoga sledi da predmetni svet nije nestvaran, ve tano onoliko stvaran i uslovljavajui, koliko je ovek nesvestan, odnosno identifikovan sa njim.
Zato se ljudi teko bude jer im se ini da e izgubiti ono to je stvarno (samo za njih), ono
to poseduju, bie s kojim su poistoveeni i da ih bez njega eka samo 'mrano nitavilo'.
Ono je, meutim, posledica poistoveenja s biem, a ne njegovog gubljenja, koje se zaista
dogaa samo nakon probuenja.18 Tako nesvesni ljudi brkaju uzrok i posledicu. Svako zlo
proistie jedino iz neznanja o pravoj prirodi ivota i slepe identifikacije s njim. Pakao je
opisan kao mesto gde se ljudi oslobaaju iluzija i poistoveenja, pa je ono zato ispunjeno
bolom. Jer, jedino iluzije izazivaju patnju. Ko nije za ivota iskoristio priliku da se oslobodi
poistoveenja s biem, u paklu ga sama priroda mora toga osloboditi na drastian nain, jer,
ona ne prihvata Duh ovekov koji je identifikovan sa njom. Stvar stoji obratno: ona mora
nai svoju sutinu u Duhu ovekovom (purua). Otuda sve to je pakleno, avolsko i zlo,
predstavlja naopako stanje gde je Duh ovekov identifikovan sa prirodom. Svako zlo poiva
na ovoj identifikaciji.
Neuslovljenost purue je otvorenost koja biu i svesti jemi prisutnost i sapripadnost.
Tiina praznine u srcu ovekovom jedino je mesto koje prua mogunost sapripadanja bia i
svesti, njihovog jedinstva koje omoguava prisutnost i razabiranje sveta. Pitanje svesti ili
nesvesti jeste jedino pitanje neskrivenosti prisustva u zbivanju ili njegovog odsustva. Biti
prisutan u zbivanju znai biti svestan. Da ovekova Sopstvenost nije prazna, da u njoj ima
neega, tada ne bi u njoj bilo mesta za bie, ne bi mogla da obuhvati svet kakav jeste. Da
ona nije tiha i bez misli, ne bi bila mogua svest, jer budnost se raa jedino u tiini uma.
Nikako drugaije.

18

Fiziko iskustvo pojavnog sveta (indriyani) nestaje za oveka na dva naina: spontanim prelaskom njegove individualnosti u neorgansko podruje (san ili smrt), i uzdizanjem u kategorije aham-kra i buddhi - pri emu je ovek budan,
dok je istovremeno osloboen sveta pojavnosti. Zbog takve osloboenosti je i probuen. O tome vie u poslednja dva
poglavlja.

50

Neuslovljenost purue nije istina ve otvorenost koja omoguava svaku istinitost, i

subjekta spoznaje i spoznavanog. Istine kao takve moe biti samo u elementu otvorenosti iz
koje sve proizlazi.
Iako je purua izdvojen i nezavisan od svega to postoji, od naeg tela i od sveg
pojavnog sveta, on je oveku blii od svega, od svake misli i dela, od samog bia. Blii je
zato to je uslov njegove Sopstvenosti i budnosti. Zato nesvesnim ljudima, a to znai pasivnim, neaktivnim i neodgovornim, ono to je najblie izgleda najdalje. Oni to najee projektuju daleko izvan, u ideju Boga. Bez potpune svesne sabranosti (samadhi), ovek nikada ne
dolazi do onoga to mu je najsopstvenije, uvek se hvata za ono to mu nije primereno i to
mu je tue, uvek biva kao neto drugo, a ne on sm, lutajui kao beskunik u sopstvenom
svetu. U tome ga podrava kolektivno uverenje da je to drugo on sm. To uverenje je kolektivno nesvesno.
Neprobuen ovek trai utoite u svemu to njegovoj Sopstvenosti nije primereno, a
nije joj primereno nita do nje same. Sve to je od nje razliito prolazno je, iluzorno i bolno.
oveku nanosi patnju i bol samo ono to mu nije autentino. Neprobuen ovek trai utoite u stvarima. Kada uvidi njihovu ispraznost, on se budi. Tako praznina omoguava
buenje ovekovo - jednako kao to ga budi njegovo puno prisustvo u biu.
Duh neuslovljenosti u nama uvek je prisutan kao uslov nae Sopstvenosti, kao tvorac
nae due, i on je bitniji od svih prolaznih prirodnih tvorevina. Zato tako lako umire sve to
se raa, ono je zbog prolaznosti ve mrtvo, ali zbog biti svega u besmrtnoj neuslovljenosti
nikada nita to je ivelo ni na koji nain nije bilo ugroeno niti uzaludno. Snkhya-krik u
strofi 62. kae: Zaista (u prirodi) Duh ovekov ne biva sputan (ugroen) niti se oslobaa,
niti prolazi nizom ivota (reinkarnira). Sma se priroda, prolazei kroz razne faze, vezuje i
oslobaa. Purua je uvek slobodan i ostvaren, jedino priroda deluje i trpi posledice svojih
dela (karma). Sa stanovita snkhye, dakle, ovekova sutina se ne raa, ne dela i ne umire.
Sve su to delatnosti prirode koje ovek moe da sanja i da uestvuje u njima kao u snu, a i
ne mora. Moe slobodno da bira. U dostupnosti slobode izbora lei sva tajna osloboenja.
Da bi ovek izabrao svoju slobodu, nuno je jedino da je svesno prisutan na njenom izvoritu, u sebi samom. Nije slobodan samo onaj koji ne zna da to moe da bude, i kako, koji slua druge robove i porobljivae i zaboravlja sebe i svoju iskonsku volju da bude onaj koji
jeste. Znanje o slobodi i njenom uvek dostupnom izboru ne moe se stei sleenjem prirodnog uslovljavanja, nego njegovim nadilaenjem.
Sutina razlikovanja purue i prakrti, a s time i sutina prakse osloboenja oveka iz
nesvesnosti, po snkhyi, jeste u tome da se spozna purua kao nepokretno i bezvremeno
sredite u oveku, a prakrti kao uvek spontano delatno i uslovljavajue ivljenje koje oko
tog sredita, kao osovine, oblikuje svet, ovekovo psihofiziko bie i sudbinu (karma). Oni
su kao takvi neophodni kako bi pruili iskustvo za nalaenje ravnotee i za centriranje nedelatnog sredita (purue). Kada je to postignuto, ono se otkriva kao bitno za sve oblikovanje
oko njega. Nesvesnost i patnja nastaju ovekovim hvatanjem za svekoliko bivstvovanje
prakrti ime zaboravlja njenu sutinu kao i sopstvenu bit: da ona nije nita od stvorenog i
pojavnog ve je sm princip usredsreenosti koji omoguava ravnoteu za kretanje i oblikovanje svega postojeeg. Hvatanje za bie stvara neravnoteu u spontanom oblikovanju ivota ka svom ishodu i sputava ispoljavanje njegovog neuslovljenog sredita tako to ovek
gubi prisustvo u njemu, u sebi. Gubljenjem prisustva i ravnotee u sreditu, remeti se i oblikovanje. Kao kod obrtanja lonarevog toka, samo to se umesto gline i upa ovde oblikuje
priroda i sudbina svih individua u njoj.
51

ovek treba da bude onaj koji oblikuje, pokretaka snaga i ravnotea za oblikovanje,
a ne oblikovano. To je sva poruka snkhye oveku: da bude onaj koji jeste, koji biva, stvaralac, a ne predmet ili rob bivanja. Dakle, sutinsko razlikovanje purue od prakrti moemo
oznaiti tako da je purua onaj koji odluuje o bivanju, to podrazumeva autentinu svest o
sebi i o biu, a prakrti ono to biva, to pretpostavlja uslovljenost i nesvesnost. Po ovakvom
razlikovanju snkhya predstavlja najjasniju doktrinu probuenja.
Kao praznina (sunyam) u dijalektici Nagarune ili Tao kod Lao Cea, i purua je
nevidljivi i nespoznatljivi princip sveg vidljivog i spoznatljivog zbivanja. On je veno bez
delanja, ne zato to za njega nije sposoban, ve, naprotiv, zato to je temeljni uslov koji
prethodi svakom delanju. Iako je izvor svega, nije svodljiv ni na ta. Ono to je od sutinske
vrednosti ne treba ni da bude dostupno ugroavanju i prolaznosti. Svest o tom sutinskom
kristalie se jedino razlikovanjem i uvanjem prisustva nedelatnog Duha u sebi, naspram
delatne i uslovljavajue prirode spolja. oveka uslovljava i uspavljuje naputanje i zaborav
sebe kroz poistoveenje sa spoljanjim, a ono to ga oslobaa i budi jeste prisustvo u njegovoj Sopstvenosti, bez odbacivanja ikakvog zbivanja, ni spoljanjeg ni unutarnjeg.
Zbog takvog stanja stvari o purui vie ne moe biti rei, jer on predstavlja on to
nadilazi svako racionalno iskustvo. Ovde dat opis ne prua nita od onog opisivanog. Jedino
se filosofskom terminologijom moe rei ono to je do sada reeno, da je on sloboda neuslovljenosti koja daje ivot svemu, da je izvor stvaranja koji uvek ostaje nezavisan, ali i u
jedinstvu sa svim stvorenim, jer inae nieg ne bi ni bilo. Tajna ovog jedinstva ini svet
arobnim, privlanim i u sutini slobodnim; zbog njega se ivot uvek prihvata u celosti, s
nadom i ljubavlju, kao put za osloboenje Duha; niko nikada ne bi ni prihvatio ivot da
nema intuitivnu svest o iskonskoj slobodi svoga Duha; zato je privlana ona linost koja je
kreativnija, svesnija i slobodnija - kroz koju se Duh jae promalja; zbog tog jedinstva sva
bia ele da ive. Bez svesnog uestvovanja u tom jedinstvu s Duhom, bivstvovanje ostaje
tek surova borba u kojoj je nitavilo smrti uvek pobednik, ivot je negativna apstrakcija,
pusti san, iluzija (maya) u kojoj neprobuen ovek pokuava da zaista postoji i ivi, i u
tome nikada ne uspeva. Nezavisnost neuslovljenog purue, sa svoje strane, obezbeuje
osloboenje i buenje iz ovog sna, ona daje smisao i konstruktivnost ivotu, bez nje ivot je
uvek destruktivan. Bez purue priroda bi bila potpuno uslovljena i beivotna, bila bi tamnica svih bia, bez ikakvog izlaza u smisao postojanja, odnosno bez svrsishodnog saimanja u
svest i slobodu. Njeno postojanje bilo bi, zapravo, apsurdno i nemogue. Zahvaljujui purui, izlaz iz vrtloga uzronosti bivstvovanja postoji, oputenost i smirenje u smislu su mogui, raanje i umiranje nisu sve to se dogaa, jer naa bit ih nadilazi.
Zato to je purua naa bit, mi uvek postojimo (bez ega), izvan vremena i svih promena: na ovom i na onom svetu; u budnosti, sanjanju i dubokom snu, kada nema nijednog
sveta; iznad ivota i smrti.
Telo je samo mesto u kome na veni Duh pri-vremeno boravi. Psihodinamika prirode ima privlanu mo, zavodi nas da zaboravimo svoje veno prisustvo i da se poistovetimo
sa prolaznou telesnog zbivanja. Tako patimo kao u snu zbog neega to nam se ne dogaa
i to nas se ne tie. Na alost, ovu istinu uviamo tek kada se probudimo.
Sva fizika tela imaju svoju gravitaciju, pa je tako i nae telo jedan magnet koji hoda
po svetu i dela skupljajui pri tom utiske (vasane) od svega onoga to mu se deava. Skup
svih takvih utisaka sainjava nau sliku sveta i linu prolost. Tako oblepljeno s utiscima
telo postaje jo snaniji magnet. Moda je ovo jedan od odgovora zato se purua poistoveuje s prolaznim zbivanjem.
52

Pored ovoga, vano je razumeti da purua ne stvara prakrti (posebno ne u vulgarnom

smislu stvaranja kakvo je poznato u judeo-hrianstvu), nego je ista neuslovljenost koja
omoguava njeno bivstvo. in stvaranja mora da se dogodi u vremenu, a vreme ne moe da
postoji pre stvaranja, ono nastaje tek kao modifikacija prakrti. Klasini tekstovi kau da
purua izaziva prakrti na stvaranje sveta samom svojom blizinom, odnosno prisustvom.
Kao to magnet privlai opiljke gvoa. Odnos izmeu prakrti i purue je isti kao izmeu
pojave i njenog smisla. Tekstovi se slau da purua nema osobina i da nije delatan. Time se
htelo rei da je njegova priroda transcendentalna, iznad posedovanja ili neposedovanja osobina, iznad bia i nebia. Za puruu je svejedno da li osobine postoje ili ne postoje, da li on
biva kao trenscendentalan Duh koji nije nita od bia, ili se manifestuje kao smo bie, kao
svet. Za njega tu nema nikakvih razlika. Sve razlike postoje samo u neprobuenom umu,
kome je relativni svet dualistikih odnosa jedina stvarnost. Bivajui upravo takav, transcendentalan, purua je vrhunski privlaitelj - ono to sve izaziva u postojanje. Na putu razumevanja purue i prakrti pojmovi 'sve' i 'nita' gube svoje granice i svaki smisao. Postaju jedno. Ali, to 'jedno' opet nije 'neto', tako da se ne moe rei ni da su purua i prakrti jedno.
Duh 'stvara' bie nedelanjem; bie dela jer ga na to privlai nedelatni Duh. Otuda potie
iskonska tenja bia za osloboenjem.
Najtanije to bi se moglo rei za odnos purue i prakrti je da se prakrti preobraava
u korist nepokretnog i nedelatnog purue tako da to izgleda kao da se sam purua ispoljava
kroz prakrti, da je on tvorac svega. Dakle, ovde imamo efekat ogledala (prakrti) koje se
kree dok lik koji se ogleda (purua) stoji, ali izgleda kao da se i on kree.
***
Najtanije i najjednostavnije to bi se moglo rei za odnos purue i prakrti jeste da
sav pojavni i materijalni svet prirode ili prakrti nastaje automatski kao odgovor na nesvesnost Duha ovekovog ili purue o sebi samom. Prakrti je materijalizacija ovekove nesvesnosti, njegovog sna (ili karme, kako tvrde aini). inei njegovu nesvesnost konkretnom i
materijalnom, ona mu pomae da je spozna i da se probudi. Ona je karma s kojom se ovek
suoava sa svojom nesvesnou, odnosno s kojom radi na svom osveenju. U tom smislu
se kae da prakrti radi u korist purue. Takoe zato se kae da su tvorevine prakrti samo
prividne jer Duh ne moe biti nesvestan sebe samoga. On je takav samo u ovekovom individualnom iskustvu i zato radom karmom postaje svestan sebe. ovek je oduvek purua,
izvor svesti. Samo je pitanje ta radi s njome, kako je aktuelizuje ili ispoljava. To ispoljavanje i rad su prakrti. Zato je reeno da se prakrti povlai i nestaje u onoj meri u kojoj je spoznata (kao plesaica koja je pokazala svoj ples). To znai da postoji samo u onoj meri u
kojoj ovek nije spoznao prirodu zbivanja.
***
Nezavisnost purue je kljuna za razumevanje ovekovog opstanka, a to je da ostvarenje svoje sutine moe nai jedino u slobodi od nesvesnog prianjanja za bie u vremenu i
njegovim nadilaenjem - koje postie potpunim osveenjem i afirmacijom samog ivota, a
ne njegovim negiranjem. Traei utoite u nesvesnom bivstvovanju moe nai jedino patnju, jer ovekova bit (purua) je iskonski nezavisna od bia i njegove nesvesne stihije. S
druge strane i smo bivstvovanje tei da nae svoj ishod i utoite u savrenom, nezavisnom
oveku (purui), u duhovnom oveku, da se prosvetli kroz njega. ovek svojim nadilaenjem uslovljenosti bia postie svoju, kao i svrhu same prirode. Zato izaziva patnju sebi i
prirodi ako se ropski vezuje za nju. Bez sopstvenog savrenstva, probuenja i nezavisnosti,
ovek nije dostojan ivota u prirodi, on je remeti i skrnavi. On tu doivljava samo patnju jer
53

se ponaa protivprirodno dok nesvestan trai utoite u biu ne uviajui da je situacija suprotna: da ga je cela priroda stvorila kako bi kroz njega dosegla slobodu, da je on sm oblikovan kao olienje celine bivstvovanja prirode (pa zato nieg drugog i novog u njoj ne
moe nai na objektivistiki nain, tj. spolja). Priroda kroz njegov oblik tei svom ishodu,
ka slobodi probuenog ovekovog Duha. Zato ovek remeti ovu tenju ako se ropski vezuje
za prirodu. On mora utoite i smisao nai u sebi jer u njemu je cilj svega. To praktino
znai da sve ono to vidimo spolja, sve greke i nesavrenosti, ne treba da projektujemo van
u stanje sveta ili druge ljude, i da od toga stvaramo religiju i moral kojim na silu menjamo
svet i ljude, ve da sve to prepoznamo i ispravimo u sebi onog trena kada se javi, da sebe
kristaliemo sveu o sebi.
ovekovo bivstvovanje je otvaranje prirode ka slobodi koja omoguava svemu da
bude i koja sve nadilazi. Zatvaranje tog procesa jedini je uzrok bola (dukham) kojeg je priroda ak vie svesna nego ovek. Jer, on spava ak i kada pati, u svome snu poistoveuje se
sa svim, pa ak i sa zlom koje ini. Zato ga i ponavlja. Da bi se poistoveenje odagnalo,
valja upoznati prakrti i saraivati sa njom. A tada e i ona saraivati sa nama. To je jedini
nain, jer nezavisnost Duha je u interesu prirode kao i oveka.
Iz nerazumevanja svega ovoga to je reeno nastao je stari problem oko prave prirode
purue: da li je on jedan i apsolutan, kao atman u advaita vedanti, ili postoji mnotvo purua, kao monada, za svakog oveka po jedan. Komentatori Snkhya-stri su se trudili da
dokau da ima mnogo purua, koliko i ljudi, da bi se po tome razlikovali od advaita vedante
koja je u to vreme (oko etrnaestog veka) postajala dominantna i teila da potisne snkhyu.
Jer, ako bi priznali da je purua samo jedan i apsolutan, tada se ni po emu ne bi razlikovali
od ankarine advaita vedante. Njihov glavni argument bila je tvrdnja da ukoliko je purua
samo jedan, tada bi prvi ovek koji je spoznao slobodu svoga Duha od prakrti automatski
oslobodio sve ljude. Takoe, ako je ljudski Duh univerzalan, ne bi postojale razlike u sudbinama ljudi. Do ove zablude dolazi zbog nerazlikovanja relativne i apsolutne stvarnosti.
Relativna je ona stvarnost koju projektuje um (manas) iz iskustva prakrti, dok je apsolutna
stvarnost ona koja nadilazi relativnu, koja je transcendira. Samo relativni um je sposoban da
projektuje puruu kao kolektivno svojstvo ljudi, ili da ga zamilja kao otuenu monadu
zarobljenu u individui. Purua nije ni individualan ni kolektivan, nego je transcendentalan.
Iskustvo transcendentalne svesti jedini je uslov za razumevanje purue, a to je svest koja je
nadila telo i um, sve sadraje koji sainjavaju svet i svemu daju osobine. Purua nema
osobina. Sve su one odraz prakrti. Moe se slikovito rei da kao to se u svakom od upova
ispunjenih vodom vidi odraz po jednog meseca, tako kada posmatramo kroz refleksiju prakrti izgleda kao da ima mnotvo purua, u svakoj individui. Transcendentalna priroda purue kazuje nam jedino to da njega nikako ne moemo sebi predstaviti upravo zato to to jedino moemo biti, jer to u sutini oduvek i jesmo. Ono to jeste, ne moe se objektivno predstaviti.
Pored dileme o mnotvu ili jedinstvu purue, postoji i pitanje o odnosu purue i prakrti. Ako je purua veno slobodan i nezavisan, kako prakrti deluje na njega, i zato on
uopte ima njeno iskustvo? Odnos purue i prakrti u sistemu snkhye ne moe se posmatrati
metafiziki, ve praktino i ontoloki. Iako purua nije uslovljen, on individualnoj dui
(iva) izgleda kao da je uslovljen, ona tako vidi stvarnost jer je sama uslovljena. Ona projektuje svoju uslovljenu realnost. Dakle, samo za nesvesnog oveka postoji problem u kakvom je odnosu purua prema prakrti. Pojavnost prakrti je relativna, iako Duh ovekov realno iskuava uslovljenost prirode, snkhya stavlja do znanja da je apsolutna sloboda mogua
i dostupna, i to jedino kao ovekova autentinost. Nikako drugaije. Tada se prakrti povlai
54

i nestaju njena uslovljavanja. Problem razumevanja odnosa purue i prakrti svodi se na problem samospoznaje onoga ko taj problem treba da shvati. Purua je njegova sutina i ona se
ne moe razumeti pomou spolja primljenog znanja ili obrasca koji vai za sve ljude, nego
samo kao individualna i lina spoznaja. Drugim reima, snkhya nije metafizika. Egzistencija je sled dogaaja koji odreuju vreme kao takvo, a nije neto to postoji u vremenu. Zato
sloboda ljudskog Duha mora da se dogodi u linom iskustvu da bi bila egzistencijalna, a
svako iskustvo mora imati svoju suprotnost da bi bilo iskuano. Stoga se govori o purui i
prakrti u dualistikim terminima. To se ini zbog pribliavanja ljudskom iskustvu. Ne moe
se poi od transcendentalnog i apsolutnog, ve od relativnog i iskustvenog. Iskustvo svakog
oveka je uslovljenost i patnja; snkhya ukazuje na ceo kontekst postojanja, na to da se podruje patnje uvek moe prevladati transcendencijom prakrti, i da je transcendencija patnje
mogua upravo zato to je ovekova sutina - purua - transcendentalna u odnosu na prakrti. Da nije ve takva, nikada ne bi mogla to da postane.
Priom o purui i prakrti, snkhya razotkriva ovekovu komunikaciju sa samim
sobom, sa svojom pravom prirodom, i tim razotkrivanjem je omoguava. Jer, iako je ovek
uvek onaj koji jeste, on nije toga svestan dok to ne iskusi u nekom odnosu, dok ne proe
fazu objektivizacije. Svet (prakrti) je za oveka ogledalo bez kojeg ne bi mogao da prepozna sebe, jer purua je u toj meri potpun i apsolutan da nema potrebe ni za tim. Zato moemo
videti da ovek celog ivota ne radi nita drugo nego komunicira: sam sa sobom, sa drugim
ljudima i sa svetom uopte. Kada onaj koji komunicira, a to je misao-ego, prestane sebe da
projektuje van, na objekte, i ostane sam sa sobom, u tiini, onda nestaje i (radi konteksta se
moe rei da) samo purua ostaje. Kada u ovekovom odnoenju prema drugima, prema
svim biima i svetu uopte preovladaju beeljnost, nesebinost, milost i ljubav, tada je on
blizu Duhu koji ne trai nita, a sve omoguava, svojoj transcendentalnoj sutini, purui.
Stoga, uvek kada se govori o osloboenju Duha od prakrti, o postizanju duhovne
nezavisnosti, misli se na ovekovu mentalnu zrelost, na objektivnu svesnost, a ne na promenu stanja samog Duha.
Govorei o praktinom iskustvu o purui moramo ovde jo jednom naglasiti da on
kao princip svesti izaziva u postojanje prakrti. Materija postoji zbog svesnog subjekta, a ne
obratno. Sav materijalni svet koji vidimo oko sebe (prakrti), i sve dogaaje u nama i oko
nas, izazvale su u postojanje nae due (purue). Univerzum je hologram, a mi smo njegov
svestan subjekt, njegov projektor. U tom smislu svi prosvetljeni otkrivaju da nita nije izvan
nas, da je nae Sopstvo sam apsolut koji je svestan sebe ("ovaj atman je brahman" kau
Upaniade). Ali ovakav uvid dolazi tek na kraju objektivnog ispitivanja bia (prakrti). Zato
sada izgleda neverovatan. Od njega se ne moe poi, do njega tek treba doi upoznavanjem
prakrti.
O purui se vie nita ne moe rei. Samo je o biu predmetnog sveta (prakrti)
mogue ispitivanje i miljenje koje emo pokuati da iznesemo u narednim poglavljima.

55

PRAKRTI

U svom izvornom ili autentinom stanju prakrti je nemanifestovana osnova svega to

postoji kao priroda, univerzalno polje bia. Iz nje sve nastaje, a sama se nikada ne ispoljava
u iskustvu prosenog razumevanja bivstvovanja. Doivljavamo samo njene uinke i proizvode, ono to biva kao neto posebno, dok o njoj zakljuujemo po tome da sve postojee
ima neki uzrok, a prauzrok ili pra-datost svega mora biti neispoljena (avyaktam) apsolutna
osnova celog univerzuma. Prakrti je skriveni ili implicitni poredak, sveobuhvatno jedinstvo
bia izvan vremena i prostora. Snkhya je teorija emanacije zato to govori da se iz jedne
vene, neprouzrokovane i neunitive osnove ispoljava sve postojee u nedeljivoj meupovezanosti i uzronosti.
Re prakrti sastavljena je iz dva dela. Koren kr- (raditi, initi, delati) izraava stalno
delatnu snagu koja svojim vibracijama oblikuje svet. Prefiks pra- odgovara naem pro- u
rei proizvoditi i grkoj proto-, posebno u rei prototip. Prema tome, svet proishodi,
neprestano se delatno ispoljava iz prakrti koja je jedinstvena kauzalna osnova (pradhana)
svega to biva kroz stalni preobraaj (parinama). Pra- takoe znai pre-(stvaranja) (krti),
tako da je smisao rei prakrti u tome da predstavlja onu univerzalnu i praiskonsku osnovu
po kojoj je mogue svako zbivanje. Ona je neispoljena (avyaktam) iz istog razloga zbog
kojeg postoji princip neodreenosti u kvantnoj fizici.
Sve zbivanje univerzuma je u prakrti savijeno (a-vikrti) u jedno, dok je svet predmetnog iskustva poznat kao razvijanje (vikrti) ili emanacija tog jednog u mnotvo koje omoguava iskustvo bivstvovanja u svesnom subjektu. To je osnovni poriv cele prirode. Ovo praktino znai da je prakrti implicitno polje u kome se bezvremeno nalazi apsolutno sve to
moe da postoji na bilo koji nain. Sve to je bilo u univerzumu, sve to jeste i sve to e
ikada biti ve se nalazi u prakrti. Nikada ne nastaje nita novo. Sve to uopte moe da postoji i da se dogodi, negde postoji i dogaa se. Svakog trena. Sve to moe da bude, ve jeste,
ali neispoljeno. Mi opaamo kao aktuelni dogaaj i svet samo ono to je trenutno ispoljeno
u iluziji linearnog vremena u podruju nae percepcije. (Mi samo opaamo dok smo pasivni
i uslovljeni. Kada doemo do jedne i celovite linosti, aham-kra, do Sopstva, buddhi, i
tako steknemo mo delanja, onda mi odluujemo o pojavama i kreiramo dogaaje, odnosno
ta e se ispoljiti u prakrti.)
Klasini tekstovi naglaavaju da je prakrti nesvesna, ali ipak delatna zbog blizine
purue. Purua privlai nesvesnu prakrti u dejstvo kao to magnet privlai opiljke gvoa.
Kae se takoe da ona spontano dela u tuu korist (purue), kao to krava spontano lui
mleko za tele. Tekstovi ne idu dalje od ovakvih opisa, ali nesvesnu delatnost prakrti moemo videti u celoj prirodi: u metabolizmu elija, u svim fiziolokim funkcijama, pa i radu
naeg mozga (on radi i kada spavamo), sve se to zbiva spontano, ali svrsishodno; u somnambulnom stanju, kada telo izvodi sloene fizike pokrete, iako bez prisustva svesti; u
nagonskom ponaanju ivotinja i ljudi. Za razliku od ivotinja koje nemaju individualnost,
ve se razlikuju prema vrsti, kod oveka je ovo nesvesno ponaanje modifikovano individualnou, tako da ovek za svoje (nesvesno) ponaanje misli 'ja inim', i samo zato, jer je
individualizovano, to mu izgleda kao svesno injenje, razliito od ostalog nesvesnog zbivanja prirode. Ono jeste razliito od ivotinjskog, po tome to je individualizovano, ali (jo)
56

nije svesno. To je samo iluzija ega. Oseaj individualnosti, Ja ili ego, takoe su manifestacije nesvesne prirode - iako su kljune za omoguavanje prisustva svesti, koja jedino pristie
od purue.
Nesvesne ili mehanike funkcije prirode, koje su neophodne za ivot, postaju prepreka u funkcionisanju uma i svesti. Naime, nezreo ovek je sklon da svesno imitira prirodnu
determinaciju u kojoj je sve predvieno zbog opstanka vrste. To mu daje privid zbrinutosti,
ak i numinoznosti. Tada je njegov svesni ivot formativan, on ivi mehaniki, po obrascima (prirodnih nagona ili religijskih dogmi), a ne slobodno i kreativno. Stoga treba imati u
vidu da je prirodna determinacija u niim dimenzijama prakrti neophodna (u indriyni,
maha-bhtni i tanmtr), a da se u viim (aham-kra i buddhi) pokazuje kao glavna prepreka svesti o neuslovljenom Duhu, kao ono to treba pobediti. U manasu ili misaonom umu
odvija se razgraniavanje i razdvajanje niih od viih dimenzija. Zato je na um esto kontradiktoran, moe da bude i uslovljen i kreativan.
Pre nego to ponemo sa upoznavanjem prakrti i svih njenih kategorija, bie nam od
velike koristi da celu tu strukturu u svojoj imaginaciji predstavimo na dvojak nain, u skladu sa tradicionalnim nainom predstavljanja sveta kao jedinstvo makro i mikrokosmosa,
odnosno kosmosa i oveka. Prvi nain objektivnog ili kosmikog prikaza prakrti bie da
celu njenu strukturu, prema prikazanoj shemi, sebi predstavimo u obliku jednakostranine
etvorougaone piramide. Drugi nain, koji odgovara prikazu subjekta ili mikrokosmosa,
jeste u vidu zrakastog krsta.
To e nam biti od koristi iz dva razloga. Najpre zato to se radi o putu kojim nae
razumevanje jo nikada nije ozbiljno i sistematski bilo usmeravano, pa e nam ovakva imaginacija biti neophodna u orijentaciji na njemu. Tim pre to se ovde neemo baviti nikakvim
idejama (sve one spadaju samo u jednu od 23. kategorija, u manas), ve onim prirodnim
uslovima i zakonitostima po kojima nastaje sve, pa i same ideje. To je put koji nadilazi sve
racionalne i pojmovne granice zato to je jedini koji vraa do stvarnosti samog bia, koji
vodi ka celini. Takvo direktno usmerenje ka celovitosti bivstvovanja i suoavanja sa njegovim zbivanjem - a naom sudbinom - zahteva onu vrstu spremnosti i odlunosti koju samo
jasna vizija moe dati. Jasnoa ovakve vizije jeste ono to otvara dveri naeg zatvorenog
miljenja i saznanju oslobaa jasan pogled na stvarnost. Do nas je jedino da te dveri ne
drimo zatvorene.
Drugi razlog je u tome to oblik piramide savreno odgovara strukturi ispoljavanja
prirode (prakrti). Kvadrat u osnovi univerzalni je simbol fizikog ostvarenja. Kao i krst, on
simbolie ostvarenje uticaja sva etiri elementa, odnosno dimenzija: zemlje, vode, vatre i
vazduha. Nematerijalni princip prostornosti u kojem se sve zbiva je akaa i on dobija svoj
vid u skupnoj taki na vrhu piramide, ili sreditu krsta, s kojom se dvodimenzioni kvadrat
projektuje i ostvaruje u trodimenzionalnom prostoru. Na taj nain se piramida moe smatrati
za trodimenzionalni krst kojem je taka ukrtanja njen vrh. Dinamiki princip prakrti izraavaju trouglovi ije trojstvo sainjavaju gune (sattva, raas i tamas), trostruki princip zbivanja svega to postoji. Smisao cele strukture saima se sintezom i svrsishodnim nadilaenjem u taki na vrhu, u mahat, stvaralakoj kosmikoj inteligenciji koja se u ovekovom
biu (mikrokosmosu) dogaa kao ista svest ili budnost (buddhi). Taka na vrhu piramide je
jedinstvo bia iz kojeg proizlazi sve pojavno zbivanje. Ista taka je na mikrokosmikom
planu sredite krsta koje predstavlja ovekovu Sopstvenost.
Ovo saimanje od osnove prema vrhu, i nestanak piramide, odnosno prakrti u svesno
postignutom jedinstvu bia (samadhi), sa ime se ostvaruje njegova svrha, kljuno je za
razumevanje prakrti i celog sistema snkhye. Purua je ovde Duh neuslovljenosti koji omo57

guava zbivanje prirode uopte. On se toliko oslobaa vela prakrti i dolazi do izraaja kao
ono bitno, koliko se piramida, ili podruje uslovljenosti prirode, suava do svog potpunog
nestanka ili utrnua u bezdimenzionalnoj taki na vrhu, u svesti o neuslovljenosti kao ishodu zbivanja prirode.
Struktura piramide jasno nam ukazuje na osnovnu zakonitost prirode da svaki nivo,
koji progresivno predstavlja gustinu njenih vibracija i ujedno brzinu vremena njenog zbivanja, nadilazi kvalitativnim saimanjem onaj nii. Osnova piramide pokazuje da su tu njene
vibracije najsporije, to znai da je uslovljenost prostorvremenskog zbivanja najvea. Ona je
ispoljena onim to nazivamo materija. Priroda je utoliko inertnija ukoliko su vibracije
njenog ispoljavanja sporije i tako se konkretno ureuju kao prostor i vreme. Na tu konkretizaciju ukazuje simbolika kvadrata i krsta. Kako idemo ka vrhu, telo piramide sve se vie
saima i postaje finije, vibracije zbivanja su bre, to znai da je materijalna uslovljenost
slabija i sposobnost opstanka, preobraaja i odluivanja u zbivanju vea. Drugaije reeno,
vreme njenog zbivanja gore je saetije. Pitanje vremena i prostora zapravo je samo pitanje
brzine zbivanja i nivoa piramide. Najvea brzina zbivanja bia ka svom ishodu ili smislu je
svetlost, ona osvetljava sve ostalo, sporije i uslovljenije zbivanje, ona otkriva da bie uopte
jeste, a da nije tek nita. Svetlost moe da svetli zato to predstavlja ostvarenje smisla, i sav
ostali ivot tei ka svetlosti jer tei ka smislu. Vrh piramide je svetlost pomou koje se vidi
samo bivstvovanje kao takvo u celosti. Ono to tako osvetljenom biu otkriva smisao je
svest (buddhi). Zato su svetlost i svest uzajamni kao to su to pojava i njen smisao. Jedno
bez drugog nisu mogui. Zvezda ne bi bilo bez oveka (purue), a bez zvezda ni samog
kosmosa.19 Prema piramidalnom modelu cela raznovrsnost oblika i naina bivstvovanja u
prirodi, od neorganske materije preko svih vidova organskog ivota, do pojave misaonog
ustanovljavanja i pamenja u ljudskom umu (manas), moe se posmatrati kao ispoljavanje
jedinstvenog spektra razliitih brzina zbivanja prirode. Materija je, tako, usporeno i uslovljeno, a misao slobodnije i ubrzanije zbivanje jedne iste prirode, njena vea diferencijacija.
Pri tome se ovi vii, bri i saetiji nivoi (manas, aham-kra i buddhi) samom svojom saetou kristaliu i odraavaju nie i grublje nivoe; njihova finoa i brzina deluju kao ogledalo
u kome se odraavaju grublji i uslovljeniji oblici. Ovo odraavanje je poznato kao osveenje. Um je esto uporeivan sa ogledalom. Na taj nain misao nije izvan prirode, ve samo
nadilazi vreme njenih niih ispoljavanja. Kao to ogledalo odraava lik, dok zid, na kome je
ono okaeno, to ne ini jer nije dovoljno fin i uglaan, tako i unutranji organi (antahkarana) buddhi, aham-kra i manas mogu da odraavaju smisao (ime) pojavnih oblika nie,
grublje prirode, jer su brih frekvencija i finiji od njih.
Vii nivoi prirode su blii neuslovljenosti (purua) koja joj omoguava svest o sebi.
U njima je priroda inteligentnija, ali ti nivoi su sve ui i rei jer je za vee prisustvo svesti
potrebno srazmerno vee ulaganje energije. Za to su sposobne samo one retke jedinke koje
imaju sve organske sposobnosti i iskustva (kulture) u bivstvovanju. Tako vidimo da su u
prirodi najprisutniji nesvesni oblici ivota, neorganska priroda sa svojim elementima i mineralima. I ona je jednako iva, ali je karakterie manje prisustvo svesnosti, ona se tu manifestuje kao sm oblik, tu je svest identina sa samim oblikovanjem i potpuno je uslovljena njime. Znatno je manji broj ivih bia koja u veoj meri koriste potencijal svesti. To su biljke i
19

Na prigovor da je zvezda bilo i pre ljudi na Zemlji, odgovor glasi da ima svesnih subjekata na drugim planetama. Na
primedbu da je zvezda bilo i pre njih, u ranom stadijumu razvoja kosmosa, odgovor daje Rig-veda, gde se kae da u
zvezdama borave purue. Bilo ih je, dakle, samo zato da bi stvorile oveka, odnosno, svesnog subjekta. Svejedno je da
li je purua u zvezdi ili u oveku. Probueni tu ne vidi nikakve razlike, za njega je to jedno isto. Ceo univerzum je projektovan iz svesnog subjekta, purue, oveka.

58

ivotinje koje, pored oblikovanja, svest koriste za opaanje i kretanje. Potpuna samosvest
najree je prisutna u prirodi. Tek u ponekom oveku - koji smisleno i kreativno uestvuje u
zbivanju bia, a ne samo u pkom postojanju i opaanju.
Piramidalna struktura prirode pokazuje hijerarhiju svih oblika ivota, pa i u ljudskom
drutvu, u kome postoje uzvieni, svesni i produhovljeni ljudi, kao i oni nesvesni, vie uslovljeni prirodnim nagonima. iroka osnova piramide odgovara irokoj ljudskoj masi, ona je
inertna i podlona (psiholokom) uslovljavanju i (medijskim) manipulacijama. Kako se ide
ka vrhu, broj ljudi koji je svesniji sve je manji, jer telo piramide se sve vie suava. Na
samom vrhu su potpuno probueni i oni su uvek individualni, nezavisne su linosti; svaki
prosvetljen ovek je originalan i jedinstven. Individuacija je jedini put do probuenja, jer
vrh piramide prakrti ini antahkarana, 'unutarnji organ' - on se zato ne realizuje spolja, ve
jedino kao ovekova samosvest ili probuenje. Vrh prakrti je unutar oveka, a ne izvan.
Samo ljudi iz nesvesne mase imaju zajednika verovanja i kolektivne obrasce ponaanja.
Ljudi sa vrha piramidalne hijerahije neposredno vide stvari kakve jesu. Koliko je ovek nie
na piramidalno-ontolokom nivou, toliko su mu potrebniji posrednici za spoznaju onoga to
jeste, razni koncepti, mitovi i simboli, a oni sa samog dna piramide u postojanju uestvuju
iskljuivo imitacijom tradicijskih obrazaca koje daju drutvene i verske institucije; njihova
percepcija postojanja ograniena je na ulno dostupne fizike objekte (sakralni objekti i
predmeti). Oni su u potpunosti uslovljeni vanjskim uticajima. to je nivo piramide prakrti
nii, to je mehaninost prirodnog zbivanja jaa, a takoe i objektivizacija, tj. znaaj objekata.
Ovakav pogled na ljudsko drutvo jeste elitizam, ali nije diskriminativan, jer vrha
nikad ne bi bilo bez iroke osnove piramide. Osnova daje vrh. (Osim toga, svako moe uvek
da promeni svoj status u ovoj strukturi promenom stanja svoje svesti.) Zato niko ne moe
doi do prosvetljenja ako to ne uvidi, i ne potuje svakog ispod sebe kao onoga ko ga je svojom ivotnom energijom uzdigao do prosvetljenog stanja. Otuda milosre i bezgranina ljubav prate svako istinsko prosvetljenje. Naalost, nii slojevi nisu svesni takve svoje uloge jer prakrti nesvesno radi u interesu Duha - oni samo jae oseaju teret cele piramidalne
strukture ivljenja. Snkhya nas, predoavanjem ovakve strukture prirode spreava da ljude
delimo i upuuje na toleranciju prema svakom obliku ivota, i na prihvatanje apsolutno svega to ivi i postoji - jer piramida nema nikakvog suvinog oblika, ona je cela to to jeste na
svakom svom nivou. Sve to postoji, svako bie ili pojava, jeste jedan oblik saobraavanja
prakrti prema purui. U tom smislu sve je jednako iako postoji hijerarhija u prirodi. Prosvetljeni nikada ne dele ljude, jer vide celu strukturu ali vide i njihovo funkcionisanje u
strukturi sveta prema stanju svesti. Podele meu ljudima nastaju jedino od strane nesvesnih,
onih sa dna drutvene piramide, jer oni na sve gledaju kroz optiku svoje tradicije i vere.
Diskriminacije, sukobi i ratovi su mogui jedino meu nesvesnim ljudima.
Piramidalna struktura prirode nam pokazuje da iako postoji kao celina ona ima i jasnu hijerarhiju u kome svako bivstvovanje odgovara svom ontolokom statusu.
Evolutivno nadilaenje uslovnosti prirode i saimanje piramide ka vrhu poznato je
takoe kao uzdizanje ka ideji dobra, lepote, istine i spasenja, dok je poveanje uslovljavanja
i dezintegracije, irenje piramide ka osnovi, opte poznato u iskustvu kao propadanje u zlo,
u nesvesnost i patnju, kao gubitak sebe i autentinosti bia. Purua je izvan dobra i zla, on
je neuslovljenost u ijoj slobodi postojanje uopte i moe da se dogodi sa svim svojim suprotnostima.
Piramidalna struktura prakrti nam moe jednostavno objasniti smisao dobra i zla. U
njenoj strukturi svaki nivo ima svoju ontologiju i modus bivstvovanja koji su na svom nivou
59

ispravni i dobri. Meutim, nema vrstih granica izmeu nivoa, izmeu razliitih oblika bivstvovanja, tako da se oni prelivaju na susedne. Kada se jedan modus bivstvovanja iz nieg
nivoa preliva na vii, to se, u tom viem nivou, doivljava kao zlo. Kada se sliva iz vieg na
nii nivo, takvo se bivstvo doivljava kao ljubav, milost i dobro.
Piramidalna struktura prakrti, u kojoj vrh i osnova postoje istovremeno, pokazuje
relativnost bivstvovanja prirode: dok se njeno prostorvreme saima na pojedinim mestima, u
buddhi, u samosvesti ovekove Sopstvenosti, dotle se ona istovremeno rasprostire u predmetni svet mnotva bia i pojava. Otuda su integracija i dezintegracija interaktivni. Zato u
prirodi uporedo postoje samosvest i zaborav, ime i oblik, ljubav i mrnja, dobro i zlo. Sve se
to u vrhu piramide sjedinjuje i nadilazi u jedinstvu svih razlika. One sve nestaju u istoj
budnosti. Takoe, da bi se do budnosti dolo, sve se one moraju proiveti.
Prolost i budunost svega, vreme i bie postoje na nain piramidalnog sabiranja i
dovrenja smisla u sadanjosti, uvek iznova i potpuno. Iako se proces sabiranja upravo
dogaa u svemu pojedinanom, sve je veno zato to pripada celini piramidalnog vremenskog sklopa. Svaka pojava u prirodi predstavlja holistiko saimanje svega prolog i uslov
je svega budueg.
Drugi vid nae imaginacije u prikazivanju prakrti jeste vizija krsta. Sredite krsta ima
istu ulogu kao vrh piramide. Horizontalna linija predstavlja horizont bia i vremena. To je
sav iskustveni svet prakrti. Vertikalna je venost koja je prelama u sadanjem trenutku koji je taka ukrtanja. Sredite krsta je ovekova Sopstvenost: tu se dogaa ukrtanje bia i
Duha venosti, tu se uslovnosti vremena i bia nadilaze jer se suoavaju sa venim duhovnim smislom. Zato je to ujedno i ovekovo sredite s kojim je on povezan s univerzumom.
Kada se ovekovo bivstvovanje zasniva na svom pravom sreditu, tada je univerzum njegov
dom, cela je priroda tada samo ira celina njegovog bia. Sredite krsta je svesni subjekt;
kraci su prostor i vreme kosmosa. Oni se saimaju u svom sreditu. Ovo nam, kao i kosmoloka teorija Jaeg antropikog principa (SAP), kazuje da kosmos postoji sa jedinim ciljem
formiranja svesnog subjekta. To znai da je kosmos naa sopstvena unutranjost, ili nae
Sopstvo. U takvom jedinstvu oputenost i blaenstvo u harmoniji jedini je nain ivljenja.
Za oveka koji nije u sopstvenom sreditu univerzum je neprijatelj, on se sukobljava sa prirodom i zato pati. Patnja se javlja uvek kada neko odbija svoje bie jer ne uvia njegovu
stvarnost. Ako je sve spolja naa unutranjost, tada je sve ono to nam smeta spolja, i osobine drugih ljudi, zapravo ono to u nama nismo osvestili i prevazili, a nesvesno projektujemo van. To je sutina ovekove (po)grenosti. Neuvianje i neprihvatanje smisla egzistencije kakva jeste, kao nae Sopstvenosti, izaziva oseaj izgubljenosti i neautentinosti, to prirodno donosi patnju.
Priroda nije slepo linearno odvijanje niotkuda u nedogled. Ona ima svoj ishod i on se
dogaa uobliavanjem bivstvovanja u jedan pogodan oblik gde e se taj ishod reiti, gde e
se vreme odvijanja prevazii. Taj pogodan oblik prirode je ovekovo bie, njegova Sopstvenost je taka preseka vertikale i horizontale i zato je njegova sudbina nadilaenje prirodne
uslovnosti i prolaznosti. To je krst koji on mora da ponese: da identifikaciju sa biem presee venim duhovnim smislom u svom srcu. Na taj nain, spasavajui sebe, on spasava i celu
prirodu. Ona se nigde drugde ne moe dovesti do oslobaajueg savrenstva, nego jedino u
osloboenom oveku.
Prema shemi, sredite krsta je aham-kra, dok je buddhi kao lotosov cvet koji iz takvog sredita nie i otvara se neuslovljenosti Duha (purua).
Piramidalni getalt je objektivan nain prikazivanja procesa prirodnog zbivanja (prakrti), a krst subjektivan. On ukazuje na ukrtanje vremena i venosti, odnosno na neophod60

nost prekidanja, unitenja ili nadilaenja vremena kao jedinog naina da se nadie uslovnost
bivstvovanja. Jer, uslovljenost nije nita drugo do neuvianje da vreme u apsolutnom smislu
ne postoji. Zato to je ta taka ukrtanja ovekova Sopstvenost, ovo predstavlja subjektivan
nain prikazivanja prakrti i on nije nita drugo do egzistencijalno ostvarenje objektivnog
procesa. Piramidalni prikaz je kategorijalan, a krstoliki egzistencijalan, i oba se moraju
razumeti.
1. Uzronost
Priroda je podruje uzronog nastajanja. Nita u njoj nije stvoreno kao novo i posebno, nego je proizvedeno ili ispoljeno iz jedinstvene i univerzalne osnove, prakrti. Stvaranje
univerzuma je samo ispoljavanje ili razvijanje svih mogunosti koje su sadrane u prakrti.
Sve to je ispoljeno, kao nuna posledica dejstva odgovarajueg uzroka, ve je postojalo u
svome uzroku i pre svog ispoljavanja u ulnom iskustvu, u implicitnom ili skrivenom ali
jednako realnom stanju. Uzrok je, dakle, ono stanje u kome posledica postoji u skrivenom
obliku na finijim nivoima stvaranja, ali izvan prostorvremena subjektivnog iskustva o njoj.
Nakon sticanja odgovarajuih okolnosti ona se moe ispoljiti u prostorvremenu psihofizikog doivljaja nekog subjekta. Dakle, pojam stvaranja aktuelan je samo u subjektivnom
iskustvu (indriyni i manas) koje je podlono linearnom sledu zbivanja u trodimenzionalnom prostoru.
Svoj realizam snkhya pokazuje time to tvrdi da ono to ne postoji ne moe nikada i
ni na koji nain da bude predmet neke aktivnosti ili iskustva. Zatim, da svaki proizvod sadri u sebi supstanciju svoga tvarnoga uzroka i realno je postojao u njemu kao mogunost. Da
nije tako, sve bi moglo da nastaje iz svaega, to bi protivreilo uzronosti koja postoji u
prirodi. Dalje se kae da uzrono dejstvo pripada samo onome to ima neophodnu mogunost za izazivanje odgovarajue posledice, inae bi sve moglo da izaziva svata. Razvoj
svega na svetu samo je ispoljavanje onoga to je skriveno kao prisutna mogunost na viim,
finijim nivoima stvarnosti od one koja je kroz fizika ula poznata razumu. Dakle, uzrok i
posledica predstavljaju nerazvijeno i razvijeno stanje jednog istog bia. Ono smo je bezvremeno i apsolutno. Na taj nain, iako se sve kree i preobraava u svakom trenutku, iako
je prolazno sve to je nastalo u vremenu, ne postoji ni u emu potpuno unitenje, bit svakog
bia niim ne moe biti ugroena. Sva mogua stanja bia koja se ispoljavaju u vremenu,
prisutna su u svom bezvremenom ishodu, u mahat-buddhi, daleko iznad fizikog nivoa
stvarnosti koju odlikuje supstancijalnost i deterministika inertnost, na kojoj se uz pomo
ogranienog uma (manas) vidi jedino prolaznost svega stvorenog. Ovde su bezvremeno prisutne i sabrane apsolutno sve mogunosti bia koje se ispoljavaju u vremenu, prolom,
sadanjem, ili buduem. Tu nita nije izgubljeno niti ugroeno, niti se ta raa niti umire. Tu
su sauvani svaka misao, svaka re i svako delo. Usled jedinstva prirode, koju oliava
mahat-buddhi, nemaju se gde izgubiti. Suoavanje sa njima oekuje svakoga ko postaje svestan da su to tvorevine prakrti, a da je purua nezavisan. Zato, probuen ne moe biti niko
bez iste savesti.
Ve nam i sama logika s kojom ustanovljavamo prirodu kazuje da, ako su sve posledice ve sadrane u svojim uzrocima u latentnom stanju, da bi se izbegao regres u beskonanost, mora postojati jedan neprouzrokovani uzrok, univerzalno polje bia u kome su sjedinjeni svi fiziki zakoni. To je prakrti. Ovo se moe dokazati i na sledee naine. Najpre, sve
individue i pojedinane stvari su ograniene i uslovljene neim izvan sebe, irom celinom ili
61

viom silom. Stoga nita pojedinano ne moe biti uzrok kosmosa ili celine. Zatim, sve
stvari proimaju izvesne zajednike osobine, kao to je atomska struktura, koje upuuju na
zajedniki izvor iz koga su potekle. Postoji aktivni princip koji se ogleda u razvoju svake
stvari, a koji se ne moe poistovetiti ni sa jednim stepenom toga razvoja. To je neto ire od
svojih proizvoda, iako je u njima imanentno. Uvek vie uzroka uestvuje u izazivanju jedne
posledice i zbog ovakve sloenosti sve tvorevine u prirodi su razliite. Sve su one, meutim,
uslovljene, i zato ne mogu biti sebi uzrok. Jedinstvo koje opaamo u kosmosu ukazuje na
jedinstveni uzrok svega i on ne moe biti izvan prakrti, kao njen tvorac, jer nikakav uzrok
ne moe da stvori od sebe potpuno razliitu i nezavisnu posledicu. Uzrok mora da sadri
vie realnosti nego posledica ili bar najmanje isto koliko i ona. Iz niega ne moe nita nastati. Prakrti je stoga neispoljena kao osnova, ali nije ni razliita od svega to postoji. Razlika
izmeu ova dva stanja, izmeu neispoljenosti i ispoljenosti, direktno je zavisna od stalnosti
prisustva, odnosno, neobmanutosti svesti koja ustanovljava prirodu kao takvu. Prisustvo
tako iste svesti, pak, zavisi od otvorenosti za neuslovljenost koja omoguava i prirodu i
svest o njoj.
Holizam piramidalne strukture prirode i njena uzronost kazuju nam da ona postoji
tako to se u njoj ispoljavaju svi mogui oblici. Priroda je polje potpune slobode ispoljavanja apsolutno svega to moe da se ispolji, to je velika svatara. Apsolutno sve to uopte
moe da postoji i da se dogodi na bilo koji nain - to negde u prirodi postoji i dogaa se.
Ova definicija nam najbolje moe dati toleranciju i razumevanje neugodnih pojava.
Polje ispoljavanja svih mogunosti moe postojati jedino u slobodnoj volji. To je
drugi nain da se kae da je sve slobodna volja, iako je uslovljena. Eto jednog objanjenja
paradoksa: sve u prirodi jeste uzrono nastalo, ali istovremeno je nastalo zahvaljujui slobodnoj volji da se ispolji sve to uopte moe da bude ispoljeno, i zato ima slobodnu volju u
sebi. Slobodnu volju omoguava neuslovljenost na kojoj poiva cela prakrti. Ovo podrazumeva da i slobodna bia mogu da budu neslobodna, kao to i neslobodna mogu da se oslobode. Ovu dvostruku prirodu principa slobode treba uvek imati u vidu.
Zbog jedinstvenog uzroka cela priroda je jedinstvena i nepodeljena, apsolutno nita u
njoj ne moe se izdvojiti po sebi i za sebe. To jedinstvo prirode je, meutim, slobodno jer
poiva na neuslovljenosti i njoj slui u celosti kao svom krajnjem ishodu. Zato je sve bivstvovanje u njoj uslovljeno i neautentino sve dok ovek ne dozri do celovitosti bivstva i
tako ga dovede do ishoda u svom ivotnom iskustvu. To je individuacioni proces, a ne kolektivni. Samo ista neuslovljenost moe omoguiti neto tako jedinstveno i celovito, u sebi
potpuno, a raznoliko, savreno i udesno kao to je ivot prirode. Zato to poiva na neuslovljenosti, priroda se moe potpuno slobodno manifestovati na razliite naine, prostor i
vreme prirodnog zbivanja mogu se trodimenzionalno saeti u konkretan oblik ili privremeni entitet, u neki predmet, bie ili proces, a najpotpunije u svesnog subjekta - isto kao
to se moe rasprostreti u objektivnu i neorgansku prirodu. Jedna mogunost jami drugu.
Sloboda direktno podrazumeva individuaciju. Naime, ona je razlog to je sve jedinstveno u prirodi, to nita nije isto. To je tako stoga to sve tei svesnom subjektu a osnovno
svojstvo svesnog subjekta je samostalnost i originalnost u delanju. U gruboj spoljanjoj
formi princip slobode se ispoljava u raznolikosti svih oblika - formativno, a na najfinijem
planu kao in slobodne volje u delanju svesnog subjekta - egzistencijalno. Kada subjekt uini neto novo i originalno to je dokaz da je on svestan ta radi, da moe to da uradi i da je
uradio neto novo po svojoj slobodnoj volji. (U skladu sa ovim treba rei da postoje subjekti
koji ne delaju originalno jer nemaju svoju slobodnu volju, uslovljeni su spoljanjim uticajima, pa stoga i nisu svesni. Svesni su onoliko koliko su nezavisni od spoljanjih uticaja i
62

delaju sami.) Oblik i delanje su grublji i finiji vid ispoljavanja slobode na kojoj se priroda
zasniva.
Da ne bismo doli u paradoks da Duh neuslovljenosti (purua) omoguava uslovljenu
prirodu, moramo istai da uslovljenost, tj. uzronost prirode postoji samo za neprobuenog
oveka. Koliko je ovek svesniji toliko je priroda (samo) za njega slobodnija i manje uslovljena. Osim toga ona nije jednolina i uvek linearna; ona je relativna, sloena i esto za
posmatraa koji se rukovodi zdravim razumom (manas) protivrena, pa i nevidljiva. To je
usled toga to se uzronost protee preko razliitih dimenzija prirode (na tanmtr i mahabhtni) koje izazivaju relativnost vremena njenih zbivanja i tako nadilaze ulno iskustvo
(indriyni). Proces uzronosti je prisutan, dakle, u celoj prirodi, ali mi vidimo samo one
njegove delove koji prolaze kroz trodimenzioni fiziki svet naeg ulnog opaanja, dok
ostale delove istog procesa, koji se proteu kroz natulne dimenzije, ne vidimo. Ovakva fleksibilnost uzronosti prirode i neopaanje celog procesa daje racionalnom posmatrau iluziju da nije uslovljen i da su ivot i dogaanja u njemu slobodni, proizvod sluajnosti ili tek
donekle uslovljeni, da nepravda preovlauje i da se deavaju uda. Ono to nam izgleda kao
nepravedna sudbina, bezrazlono zlo ili udo, sastavni su delovi opte uzronosti koja postoji u celoj prirodi, ali koje mi ne opaamo fizikim ulima jer dolaze iz drugih dimenzija
prirode. Stvari nam izgledaju udesne, nerazumljive i nelogine, nepravedne ili zle samo
zato to ne vidimo ceo proces uzronog nastajanja u prirodi, ve samo onaj njegov deo koji
nam je ulno dostupan. Probueni vidi da u prirodi kao celini ne postoji zlo, sve u njoj slui
u korist Duha ovekovog. (Otvoreno je pitanje da li savremeni ovek razume ta je njegov
pravi interes.) Takoe, zbog transcendentne i nelinearne prirode neorganskog podruja
uzronosti, mnogima moe izgledati da je ivot uslovljen udljivim hirovima nekog Boga.
Radi se samo o drugim dimenzijama uzronog zbivanja jedne iste prirode.
Da bismo je bolje razumeli izneemo ukratko nekoliko modifikacija uzronosti koje
su dostupne iskustvu razuma.
1. Direktna uzronost (kao drvo koje poiva na svome korenu i opstaje onoliko koliko i koren koji ga omoguava).
2. Uzronost po istovremenosti (kada se pojavom jednog fenomena nuno javlja i
drugi).
3. Uzronost po uzajamnosti ili kompenzaciji (kada se neto dogaa zbog ravnotee
suprotnosti).
4. Uslovljenost objektom (kada je neto izazvano u postojanje zahvaljujui objektivnim uticajima: svetlost za stvaranje vidne svesti i ulo vida, zvuni talasi za slunu svest i
ulo sluha, objekti u umu za umnu svest i misli; poloaji planeta na karakter i mentalitet
oveka, fiziko prisustvo i kretanje nekog objekta itd.).
5. Uzronost podravanjem (kada jedan fenomen uvek prethodi nekom drugom i njegova je osnova).
6. Uzronost sadrajem (postoje sadraji koji podstiu zlo i oni koji podstiu milosre i duhovnost, loa hrana i klima negativno utiu na zdravlje, ulnost i loe drutvo vode u
lo ivot, a dobri prijatelji u dobar, bilo ta moe postati sadraj stanja svesti i svaki sadraj
podstie sebi sline sadraje, dobre ili zle).
7. Uzronost iz prethodnog roenja.
8. Uzronost preko akcije (karma - posledice koje se manifestuju samo s odreenim
akcijama tj. delima).
9. Uzronost koja se ispoljava samo kao rezultat meditativnog zadubljenja, samadhi
(sabranost, uvid, spokoj, siddhi...) i koja se bez meditacije ne moe javiti.
63

10. Uzronost koja nastaje samo kada su odreeni inioci spojeni.

11. Uzronost koja nastaje samo kada su odreeni inioci razdvojeni.
12. Uslovljenost imitacijom i ponavljanjem obiaja, tradicijom, ubeenjima ili sugestijom (implantacija odreenih sadraja u podsvest ljudi da bi se kontrolisali).
Zbog jedinstvenog uzroka sveg zbivanja nita u prirodi niti nastaje kao novo niti nestaje, jer sve je energija pa zato oblici nisu nita po sebi niti za sebe. Samo se energija preobraava u kretanju (ivotu) usled delotvorne neuravnoteenosti prirodne konstitucije (gune).
Da se ne kree, ne bi bila energija. Njena neravnotea pokree sopstvenu ivotnu energiju
(prna). Takoe, usled postojanja neravnotee u samoj konstituciji prirode, njena uzronost
je takva da se nijedan uzroni proces nikada ne ponavlja na istovetan nain. Zato je u njoj
sve razliito iako postoji red. Dakle, uzronost postoji zbog jedinstvene osnove ukupne
pojavnosti sveta, a stalna raznolikost svih uzronih procesa zbog neuslovljenosti na kojoj ta
jedinstvena osnova poiva i kojoj kao celina slui. Istovetno ponavljanje nekih uzronih
procesa dogaa se jedino oveku, u njegovim neurozama, filosofiji, nauci i tehnologiji. Otuda je ona tako opasna za prirodu koja vie voli da se slobodno preobraava i da svoju uzronost posveuje svrsi, celovitosti bivstvovanja koje poiva na Duhu neuslovljenosti. Za razliku od ovekove logine i tehnoloke uzronosti koja deli i porobljava, prirodna uzronost je
u celosti posveena celovitosti i jedinstvu.
Opta uzronost prirode na niim i grubljim dimenzijama ispoljava se u fizikim i
biolokim zakonima, dok u svom najviem nivou, u umu (manas), dobija oblik skrivenih
predispozicija (samskara) koje uslovljavaju ali i ureuju psihomentalne aktivnosti subjekta.
Upravo zahvaljujui toj ureenosti, on moe da prepozna fizike zakone.
Uzronost prirode je nuna da bi se odralo jedinstvo i celovitost, jer samo kao celovita, priroda slui interesu Duha (neuslovljenosti). Zato svako bie, koje nije celovito, pati u
uslovljenosti.
Uzronost je nuna samo do manasa, u aham-kri ona poinje da se nadilazi otkrivanjem jedinstva prirode, koja je analogna jedinstvenoj linosti, to rezultira ovekovim probuenjem (buddhi). ovekova linost nadilazi uzronost, u njoj se razreava uslovljenost.
Reke, drvee i ivotinje nemaju linost, a imaju jedino uzronost. Zato je opta uslovljenost
uzronou najprisutnija u prirodi. Malo je ljudi koji su sposobni da budu celovite linosti,
da budu olienje smisla bivstvovanja u celosti i tako ga uine duhovno prisutnim, bar na
podruju svoga iskustva. Uzronost pretee u egzistenciji, i tu teinu osea u svom srcu
svako ko se bori za linu svesnost, za slobodu od ropstva u prirodnoj nunosti. Ona je takva
da mnotvo bia mora da joj pripada kako bi se odravao proces organskog ivota koji poiva na uzronosti. Veina ljudi mora da slui ovom procesu, oni su u najboljem sluaju proseni ljudi iji su ivoti posveeni zasnivanju porodice, radu i zabavi u dokolici, a u najgorem propadaju u zlo koje predstavlja samo jau stegu uzronosti. (Zato rezultira smru ili
uskraivanjem slobode.) Oni nikada ne postaju celovite linosti (aham-kra) usled neprepoznavanja jedinstva prirode. To je podvig koji samo poneki individualci ostvaruju tekom
borbom protiv gravitacije veeg dela prirode koji slui uzronosti, a koji se manifestuje u
njima samima koliko i u drutvu oko njih. Ako odole stihiji prirodne uzronosti, koja je privlana zato to je u njoj sve predvieno i prirodno, i ostvare proces individuacije, oni spoznaju jedinstvo sveg bivstvovanja i tako postaju celovita bia, probuena i nezavisna. Oni
su umakli prirodnoj nunosti i patnji koju njena nepostojanost uvek izaziva. Umaknuvi
uzronosti postigli su svrhu prirode kojoj ona slui u svojoj celosti jer, postajui celovita
priroda u malom, mikrokosmos, oni u svom iskustvu ostvaruju ishod prakrti uopte, da slui
osloboenju Duha. Oslobaajui Duh neuslovljenosti u sebi, Duh na kome poiva cela pri64

roda, oni postaju nezainteresovani za njenu uzronost, mogu biti samo posmatrai, a ne i
uesnici koji se vezuju lancima njenih uzronih zbivanja. Oni su svedoci (sakin) ili posmatrai zato to vide smisao celog bivstvovanja i ostvaruju ga kroz sebe. Uinili su ono to je
trebalo uiniti, tako da vie nita nije preostalo, postigli su jasnou vienja svih zbivanja kao
zbivanja prirode, a ne svoja, jasnou koja omoguava Duh neuslovljenosti u njima.
Priroda uvek ima obezbeenu veinu koja joj slui u odranju organskog ivota
(naroito meu enama),20 pa zato moe dozvoliti pojedincima da se oslobode. U tome je
njihova ansa, oni su njeni najzreliji plodovi koji u sebi nose seme celog njenog postojanja,
koji su olienje njenog smisla. Prirodno je da takva akumulacija smisla moe da se dogodi
samo u manjem broju ljudi jer to je, zapravo, koncentracija energije bivstvovanja uopte.
Malo je njih sposobno da u sebi prihvati svu snagu ivota uopte, sudbinu svih bia i odgovornost za njihovo spasenje. Kultivisanju ljudi koji ine veinu slue sve velike religije zasnovane na judeo-hrianstvu, hinduizam i konfuijanstvo.21 Ideal njihovog ivota je da slue
interesima organskog opstanka (indriyni), a da bi se to sluenje podstaklo, oduvek su
pomagali bogovi i druga nebeska bia iz neorganskog podruja (tanmtr). Zato je, uostalom, osnovni motiv odlaska vernika tih religija u hramove, i obraanja Bogu kroz molitve,
ouvanje organskog opstanka, zdravlja i porodice. Tu je takoe i briga za duu iji se
zagrobni opstanak zamilja kao produetak fizikog ivota lienog svih briga. Takve molitve se esto ispunjavaju, ponekad i udesnim izleenjima, jer priroda pomae svojoj vernoj
deci koja rade u njenom interesu. Majke najbolje poznaju i sprovode njen blagoslov.
Agresivnost, koja se u obezbeivanju biolokog opstanka esto ispoljavala meu
religijama (na svetoj zemlji), ima slinosti sa agresivnou koju pokazuju ivotinje u borbi za teritoriju, hranu i pojila, ali su, za razliku od ivotinja, religije nasilne. ivotinje nisu
nasilne u agresiji, prirodne su i nisu zle, dok ovek gotovo uvek jeste nasilan, jer ga na to
navode metafizika ubeenja i njegovi bogovi koji su mu takva ubeenja implantirali.
Nagrada za one koji ipak ne preteraju u zlu je lep odmor u raju gde se zadovoljavaju sve
infantilne elje upadljivo organskog karaktera - naroito one koje nisu mogle biti zadovoljene za fizikog ivota. Ali, nakon toga nastupa, kako se tvrdi na Istoku, ponovno roenje i
novi rad - sve dok se ovek kroz ivotno iskustvo ne navede na razlikovanje purue od prakrti.
Mora se naglasiti da je rad osnovni modus uzronosti prirode. Ona ima teleoloku
funkciju, u celosti je posveena oslobaanju prisustva Duha koji je omoguava kao takvu.
Ta njena funkcija se ostvaruje radom koji se moe odvijati jedino kroz uzronost. Kroz rad
se cela priroda transformie ka Duhu i tu transformaciju sprovode sva njena bia, od bakterija do ljudi i bogova. Jedino s takvim radnim uestvovanjem u ivotu prirode ovek kristalie
svest o Duhu koji ivot omoguava. Zato priroda prisiljava oveka da kroz rad doe do spoznaje i slobode.
Na niim nivoima piramide prakrti, rad se manifestuje kao fizika aktivnost. Na
viim, a to znai unutarnjim nivoima (manas, aham-kra i buddhi), to postaje psiholoki rad
i karman. Otuda je karman sveobuhvatan termin koji oznaava sam rad kao takav, delo koje
nosi svoj rezultat, i same posledice rada odnosno dela.
20

Ba zato to su olienje prakrti, neke ene, dovoljno zrele, na najlepi nain mogu sluiti interesima Duha (purue),
svedoiti o njemu, oseati njegovo delo i sprovoditi njegovu nameru, ili biti posveene istinski duhovnim ljudima bolje od mnogih mukaraca. S druge strane, mukarci, iako su u veoj meri olienje purue, upravo zato manje su svesni njegove prirode od ena, u praksi su vrlo esto vie udaljeni od Duha nego ene. S ovim e se teko sloiti i mukarci
i ene jer ovek je najmanje svestan onoga to mu je najblie i uroeno. Na ovaj paradoksalan nain mukarci i ene su
u istom poloaju prema Duhu.
21
Iskljuivo na prva tri nivoa svoga delovanja. O tome videti u poglavlju Sedam stanja.

65

Karma je sutina oko koje se vrti smisao ovekovog postojanja.

U podruju ispod aham-kre vlada uslovljenost uzronou prirodnog zbivanja i tu je
sudbina svakog bia odreena. Ali, samo je oveku koji je postao olienje jedinstva i smisla
bivstvovanja (aham-kra i buddhi), a to je sloboda od uslovljenosti, samo je njemu mogue
da sudbinu prevazie, da se oslobodi zakona uzronog delanja (karma). Dakle, sudbina postoji i ona se zbiva ispod aham-kre, dok ovek nije svoj, dok nema jedno i celovito svoje Ja.
Osvajanjem aham-kre ona se prevazilazi i pobeuje. Sudbina se ne moe promeniti po
elji, jedino se moe nadii podruje njenog zbivanja u slobodi linosti ija je svest uvek
ista i neuslovljeno prisutna po svojoj volji.
Kao i piramidalna struktura prakrti, i njena uzronost nas upuuje na prihvatanje i
toleranciju prema svakom obliku postojanja. Ako je sve podlono uzronosti, tada sve ima
razlog svoga postojanja u optem poretku stvari.
2. Emanacija
Ispoljavanje prakrti iz neispoljenosti (avyaktam) moe se posmatrati dvojako: makro
i mikrokosmiki. Ve smo ustanovili da bi makrokosmiki vid bio imaginacija piramide.
Mikrokosmiki vid bio bi subjektivni okret ka onome ko svet ustanovljava, ka Jastvu
(aham-kra) i istoj svesti (buddhi).
Svet ne postoji bez subjekta koji ga doivljava. Ovo ne znai da je svet iluzija, nego
nam ukazuje na smisao i egzistencijalan znaaj koji subjekat ima za svet. Naime, svet postoji da bi formirao svesnog subjekta. Subjekat u apsolutnom smislu je purua. U podruju
relativnog zbivanja prirode on je posmatra koji kroz ovekove otvorene oi svetu daje svedoanstvo o postojanju. Ukoliko su one budnije i otvorenije, utoliko je purua prisutniji.
Cela priroda postoji zbog posmatraa. Posmatra postoji zbog cele prirode. Zato nema sutinskih razlika izmeu makro i mikrokosmikog ispoljavanja. To je jedan isti dogaaj. Zbog
njihovog jedinstva, subjekat i svet u kome on biva su interaktivni.
Danas je na Zapadu, s primerenim zakanjenjem, otkrivena u mnogobrojnim rezultatima iz oblasti kosmologije, astrofizike i kvantne teorije, itava serija zapanjujuih koincidencija izmeu numerikih vrednosti nekih fundamentalnih konstanti prirode (prirodne
konstante) kao to je, na primer, odnos izmeu mase protona i mase elektrona. Uoeno je
da sama mogunost postojanja ivota zavisi od ovih podudarnosti. Tako je ustanovljeno da
odreena sutinska svojstva univerzuma moraju da budu upravo onakva kakva jesu da bi se
javila evolucija ivota zasnovanog na ugljeniku (po mnogima jedina osnova za spontani
nastanak ivota) i u krajnjem vidu oveka kao svesnog posmatraa. Jasno nametanje ove
injenice dovelo je do nastanka kosmoloke teorije Jaeg antropikog principa (Strong Anthropic Principle ili SAP) po kojoj vidljive osobine svemira, ovakve kakve su u svemu, nisu
proizvod sluajnosti ili prirodne selekcije izmeu vie mogunosti, ve su posledica sasvim
odreene svrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta. Taj princip kae: Vasiona
mora imati takva svojstva koja dozvoljavaju razvoj ivota u nekom stadijumu njenog postojanja. Iz ovoga se dalje izvodi da je vasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstanka posmatraa, i ti posmatrai su nuni za postojanje vasione.
Dok Jai antropiki princip kae da priroda postoji ba ovakva kakva je, a drugaija
ne moe postojati, zato da bi stvorila svesnog subjekta, snkhya ide korak dalje i tvrdi da
prirode ne moe ni biti bez svesnog subjekta. On je primaran. On projektuje celu prirodu.
Puruu moemo razumeti kao apsolutnog ili transcendentalnog subjekta. U klasinim deli66

ma o snkhyi kae se da je prakrti objekat, a purua subjekat. Ovo ne treba razumeti na

uobiajen nain, jer je za puruu objekat i sam um. Stoga se kae da je on transcendentalan
(nadilazi um).
Smisao subjekta, i njegov fundamentalan znaaj za postojanje objekata, moe nam
postati jasniji ako uvidimo da svetlost jedne zvezde, na primer, nikada ne bi bila opaena da
nije pala na mrenjau oka posmatraa, subjekta. irila bi se u nedogled u prazninu i ne bi
bilo smisla njenog postojanja. A bez smisla nita u prirodi ne moe da postoji. Zato, bez
subjekta koji je svestan njihovog postojanja, zvezde bukvalno ne bi ni postojale. Kada subjekt opazi njenu svetlost i postane je svestan, irenje njene svetlosti je postiglo svrhu, dobilo
je adekvatan odraz u oku posmatraa i aktuelizaciju smisla svoga postojanja u njegovoj svesti. Svi objekti trae i nalaze smisao postojanja u svesnom subjektu. Stoga je reeno da prakrti slui purui.
Sama re emanacija kazuje o pojavi objektivnog sveta kao gubitku autentinosti bia
(prakrti). To je isti dogaaj. Stoga je osnovna odlika bivstvovanja-u-svetu zaborav autentinosti, neuvianje (avidya) i nesvesnost jedinstva bia koje je uvek prisutno kao ishod svega.
Taj ishod iz kojeg sve proishodi je mahat-buddhi. To je vrhovno poelo, velika budnost, to
je sutina bivstvovanja uopte pa zato i ovekova sutina. On je nje u prosenom ivotu
nesvestan. Samo je povremeno svestan svoje individualnosti i volje (aham-kra), dok je za
vreme svakodnevnog budnog stanja svestan povrine i nekih funkcija svoga tela (indriyni).
I to je jedino podruje koje ovek opaa kao ispoljeni svet: organski svet i ona podruja
neorganskog zbivanja koja su ulima dostupna ili mu se sama javljaju natulnim putem. Za
prosenog oveka priroda se ispoljava jedino u trodimenzionalnom obliku usled empirijske
uslovljenosti njegovog opaanja. Organski ivot ne moe postojati bez trodimenzionalne
uzronosti. Zato je ona iskoriena za objanjenje osnovne zakonitosti prakrti jednom prosenom razumevanju. Emanacija kazuje o smislu same uzronosti. Ono bitno, naime smisao
ili ishod zbivanja ispoljenog sveta kakav se ulima pokazuje, nalazi se na viim dimenzijama prirode, a one nisu spolja nego unutar subjekta. Zato njegovo opaanje zavisi od zrelosti
subjekta, od neobmanutog prisustva svesti u njemu. Vie kategorije, buddhi, aham-kra i
manas sainjavaju unutranji organ (antahkarana) dok istovremeno predstavljaju vie,
suptilne nivoe odakle emanira sva vidljiva priroda. Otuda su te vie dimenzije prirode unutar oveka. One su aktivne u sva tri vremena (prolost, sadanjost i budunost), dok ulni i
delatni organi (indriyni) postoje samo u sadanjem trenutku linearnog vremena. Zato je za
razumevanje emanacije iz najvie kategorije nuno nadilaenje vremena. To je mogue
samo u potpuno probuenoj (buddhi) linosti (aham-kra). Stvarnost kao jedinstvo svega
ovek ne moe doiveti dok sam ne postane njeno olienje kao stvarna ili jedinstvena linost (aham-kra), niti e stvarnost ili sutinu svega doiveti drugaije nego kao probueni
(buddhi) koji uvek biva kao onaj koji jeste u apsolutnom smislu, koji je stvaran. Jer, najvia
dimenzija bia (mahat-buddhi) isto je to i ovekova Sopstvenost. Zato spoznajui sebe
ovek spoznaje svet oko sebe, i obrnuto. To je uzajamni odnos. Priroda pomae oveku da
se spozna jer kroz njega postie svoj krajnji smisao. ovekov ivot je stalna obuka i proces
uenja. to je svesniji sebe, to je budniji za stvarnost i utoliko je njegov odnos prema prirodi
humaniji, a takoe i manje pati zbog prirodnog deavanja. ivot je bolan i destruktivan
samo u onoj meri u kojoj mu nedostaje smisao. Stoga emanacija u snkhyi nije objektivistika ve personalistika. Ona pokazuje kako smisao bivstvovanja univerzuma zadobija svoje
olienje jedino u ovekovoj linosti, i nigde vie. Priroda se ispoljava samo zato da bi kroz

67

oveka dola do svoga smisla, i da svoj smisao kroz njegovu linost i kreativnost uini aktuelnim.22
Prakrti se ispoljava dejstvom guna. Kada je buddhi pod uticajem gune sattva, tada je
ovek budan u svojoj autentinosti i objektivni svet nestaje kao san. Kada je na delu guna
raas, tada se ispoljava individualnost svega i svaega - i linosti i svih oblika ivota organskog sveta. Pod tim uticajem nastaje sva dinamika ivog sveta, njegova borba za opstanak i
stalni preobraaj. Prevaga gune tamas dovodi do ispoljavanja neorganskog podruja bivstva.
Personalizam emanacije u snkhyi ogleda se u njenom poreenju s ovekom koji se
budi.
U svom autentinom stanju priroda je potpuno jedinstvo bez ikakvih suprotnosti,
bezvremena nenaruiva bit. To je mahat-buddhi. Kako je ovek u prosenom ivotu nije
svestan kao takve, ona se u njegovom iskustvu dogaa kao stanje dubokog sna bez snova
(suupta-sthana). To je jedina faza bivanja u kojoj je ovek potpuno nesvestan sebe i postojanja, iako oputen poiva u sebi, u samom biu koje ga sainjava i regenerie. Njegova
svest je tu uspavana jer nije nauila da bude jedno sa samim biem, uena je da se projektuje van, da se poistoveuje sa svojim sadrajima, individualnim oblicima zbivanja, mislima i
delima, a oni su svi poniteni u jedinstvu bia. Kada se umoran od lutanja u dogaajima
izvan sebe, ovek potpuno opusti od misli i dela, on padne u jedinstvo sa sobom. Ali, tada
padne i u potpuni zaborav i nesvesnost jer je nauio da bude svestan uvek neeg drugog, a
ne sebe samog, bivstvovanja samog. Probuenog oveka odlikuje stalna budnost koja traje i
za vreme tog jedinstva sa stvarnou bia koje se spontano dogaa kao dubok san. Nejasna
svest o tom jedinstvu, kod prosenih ljudi, nastaje u trenutku pri samom buenju iz sna.
Tada se za kratko dogaa ista i bezlina svesnost pre javljanja svesti o sebi i linoj posebnosti (aham-kra). Ona nastaje usled oputene prisutnosti u blizini samog bia. Ve s prvim
pokretom tela i uma ova oputenost nestaje.
Aham-kra je princip individualnog uobliavanja. To je sledea pojava u emanaciji.
Nakon buenja i pojave prvobitne i iste svesnosti (buddhi), ovek postaje svestan sebe
(aham) i pokree (-krah) svoje telo (indriyni). Tada tek ustanovljava objekte (tanmtr i
maha-bhtni), jer oseanje sebe nije mogue bez odnosa sa objektima. Kosmiki posmatrano, aham-kra je princip po kome se individualno oblikuje svaka tvorevina i pojava u prirodi. Sve je individualno odreeno, inae u bezoblinosti ne bi moglo biti nikakve aktivnosti, a prakrti je uvek aktivna. Materija i energija sveta imaju zrnastu strukturu, odnosno, sve
moe postojati samo kada je uoblieno na neki nain.
Sa pojavom aham-kre dogaa se razvoj objektivnog sveta. Na shemi vidimo da se
od ove kategorije emanacija deli na dva dela. S jedne strane imamo indriyni, koje oznaava
fiziko telo ivih bia koja su nosioci svesti, a s druge tanmtr i maha-bhtni, koji sainjavaju fina i gruba poela objektivnog, neorganskog sveta prirode. Osnovna osobina svega
ovoga jeste postojanje u vie dimenzija, ili stepena vibracija, finijih ili grubljih, kao to
pokazuje model piramide gde je svaki vii nivo suptilniji od nieg. Poznavanje dimenzija
prirode od osnovne je vanosti za njeno razumevanje. Da bismo se pribliili tom razumevanju, moramo prvo sagledati osnovnu dinamiku prirode kroz gune i energiju (prna) koju ta
dinamika stvara za njen opstanak.

22

Ovo svakako ne znai da snkhya zagovara antropocentrizam jer je on projekcija prosenog, empirijski ogranienog i
neprobuenog oveka. Prakrti se oblikuje prema purui koji se moe aktuelizovati samo kroz probuenog oveka. A to
je vrlo retka pojava koju veina ljudi i ne sluti. Personalizam emanacije se teko prepoznaje zato to se najdublje tie
samog oveka.

68

3. Gune
Jedno od najbitnijih obeleja snkhye jeste njeno uenje o gunama. Tripartitnost ustrojstva prirode najbolje je sauvana u arhajskoj fizici ainizma i snkhye. Sa manjim ili
veim izmenama ono je kasnije korieno u mnogim filosofskim i religijskim pravcima.
U svom izvornom stanju, u potpunoj uravnoteenosti i holistikom jedinstvu svih
suprotnosti i inilaca, prakrti postoji kao bezvremena i neispoljena bit, kao jedini uzrok
svega stvorenog (pradhana). Njen preobraaj (parinama) u iskustveni svet predmetne
stvarnosti mnotva entiteta nastaje usled poremeaja idealne ravnotee njenih konstitutivnih
stanja, guna, i nestanka jedinstva svih suprotnosti. Za taj poremeaj i nastanak sveta nije
potreban nikakav spoljanji uzrok u vidu tvorca, jer niega ne moe biti izvan samobitne
prirode. On spontano nastaje dejstvom igre samih osobina triju konstitutivnih stanja prakrti
u svakom trenutku. Drugaije reeno, da bi uopte bilo prirodne aktivnosti neophodna je
izvesna neravnotea i nepostojanost u samoj njenoj osnovi koja e je pokretati. Zato su sve
prirodne tvorevine i pojave prolazne, nepostojane i stoga e svako vezivanje za njih u svom
krajnjem ishodu izazvati jedino gubitak i bol. Kako se priroda ne zbiva u vremenu, ni poremeaj njene ravnotee, odnosno nastanak sveta, nije se zbio jednom u prolom vremenu,
ve se spontano zbiva svakog trena kao imanentna zakonitost svakog oblika ivota.
Tri kvalitativna svojstva, pod ijim uzajamnim dejstvom nastaju sve pojave u vremenu kosmikog zbivanja, nazivaju se gune, to doslovno znai 'strune': sattva, raas i tamas.
Kae se da one pletu ue kojim se vezuje Duh ovekov za objektivni, predmetni svet, i tako
gubi stanje nezavisnog svedoka. Oslobaanjem od tih veza, drama ivotnog iskustva i prirodne uslovljenosti nestaju, i purua ostaje autentian. Zapravo, s gunama priroda sama sebe
vezuje u razliite oblike obnavljajueg zbivanja koje, zbog neophodne dinamike, nikada nije
uravnoteeno i zato je nemogue nai utoite u njoj. Umesto da kristalisanom svesnou
(buddhi) i uravnoteenou svojih stanja direktno omogui ispoljavanje Duha neuslovljenosti po kome i postoji, ona sputava svoju propusnost za Duh, a ne njega samog. Svakako, ne
sputava u potpunosti jer je tada ne bi ni bilo. U niim oblicima ivota, kao to su mineralni i
biljni svet, neuslovljenost je ispoljena u manjoj meri, dok je u viim jasnije prisutna, pri
emu je svest najslobodniji oblik prirodnog zbivanja. Spektar svih oblika ivota predstavlja
razliitu meru uslovljenosti bivstvovanja, ali nikada potpunu slobodu.
Sattva doslovno znai sutina. Etimoloki re dolazi od korena sat, to znai bit.
Sattva izraava sve uravnoteeno, uzvieno, nezavisno i isto, to je posledica pobede nad
svakim nesavrenstvom i njena je priroda dobra i svetlosna. Ona je stoga najprisutnija u
svesnosti kao sposobnost razlikovanja. Raas je strast za ueem u aktivnostima i u borbi
nastaloj usled vezanosti za prethodna dela. Poistoveenje je njegova glavna odlika. Tamas je
tama, ona se suprotstavlja aktivnosti i odrava inerciju postojeeg, to je mrak nastao usled
nesposobnosti razlikovanja i aktivnog uestvovanja u promeni.
U svetlosti ispoljenog sveta gunu tamas moemo videti kao grubu materiju, mineralni svet, raas kao podruje grevitih napora ivih bia u borbi za opstanak, a sattvu kao
'nebeski svet', tj. kosmiku jasnou svesnog uvida u stvarnost prirode, pamenje i inteligenciju. Govorei jezikom savremene fizike, guna tamas je arhajsko olienje konstante gravitacije (G), guna raas oliava kvant dejstva Plankove konstante (h), dok je sattva jasna analogija brzini svetlosti (C).
I ovde nam moe pomoi imaginacija piramide. Kvadrat u osnovi je simbol materijalnosti i inertnosti tamasa, trouglovi su simboli stvaralake dinamike raasa, dok je vrh
69

individualna samosvest kao atribut sattve. Materijalna osnova svima je data, slobodno kretanje i razvoj samo manjem broju bia, a samosvest najmanjem. Trojstvo guna koje proima
celu strukturu prakrti takoe je jasno predoeno trouglovima piramide. (Vidi sliku 2.)
Gune nikada nisu odvojene, one su uvek i u svemu prisutne, uzajamno se podravaju
i prepliu. Sama pojava sveta i svega u njemu posledica je zajednikog dejstva guna, dok
raznovrsnost pojava u svetu nastaje naglaskom energija jedne od njih. To jednako vai u
razlici izmeu kamena i ptice, kao i uspenosti ili neuspenosti ostvarenja neke ideje. Mogu
se posmatrati, kao i sve ostalo u prakrti, na dvojak nain: kao objektivna kosmika ispoljavanja i kao ovekova individualna stanja. Kosmiki vid guna, njihova neravnotea koja sve
stvara, oigledno je prisutan u svemu. U prirodi, naime, nita nije isto niti je u potpunosti
determinisano. Priroda je savreni haos, ali nije i potpuno nestabilna. To je ureeni haos,
savrenstvo vieg reda koje se ne moe racionalno predstaviti. Haos prirode nastaje otuda
to poetni uslovi bilo kog njenog procesa nisu odreeni u linearnom vremenskom sledu.
Poetni uslovi svega su u prakrti, odnosno u poremeaju idealne ravnotee njenih guna, a
prakrti nije u vremenu. Dakle, ne postoji vreme ili trenutak (ksana) u kome su poetni uslovi bilo kog procesa, pa i samog sveta u celini, bili odreeni i nakon ega je proces zapoeo.23 Zbog nesposobnosti miljenja da izrazi relativnost vremena, moemo samo rei da su
idealni poetni uslovi svega prisutni u svakom trenutku, kao to moemo rei i da poetni
uslovi nisu u vremenu naeg iskustva ve u prakrti kao bezvremenoj autentinosti prirode.
Iako su, stoga, uvek tu, oni su neuhvatljivi kao i samo vreme. Ustanovljeno je da ni u jednom procesu u prirodi ne postoji ureenost koja bi se mogla predvideti; sve se menja. Naa
sposobnost predvianja nekog deterministikog procesa zavisi od tanosti merenja poetnih
uslova. Ova tanost nikada nije potpuna. Zbog malih razlika u poetku, sistem e vremenom
svoga ponavljanja i razvijanja postati nepredvidljiv, neprimetno male razlike u poetku, postajae vremenom sve vee i vee. Ma koliko mogli da ga predviamo u poetku on e jednom sigurno postati haotian i nepredvidljiv. Ove raznovrsnosti i neodreenosti uslovi su za
sav ivot i svu lepotu prirode koju vidimo, za aru na kamenu, obalu reke, koru drveta, kretanje oblaka i let ptice. Sve je slobodno da postoji na svoj jedinstveni nain, ali ovakva haotina stvarnost prirode nije izraz njene nestabilnosti, ve posveenosti istoj neuslovljenosti,
purui. Priroda je uvek potinjena purui koji je uvek prisutan i stoga smisao njenog bivanja
nije vremenski uslovljen. Ono to nam izgleda haotino na lokalnom nivou, na globalnom
planu pokazuje osobine poretka i svrsishodne ureenosti. Drugim reima, stalna dinamika
prirode koju stvaraju gune tamas i raas, kao suprotni polovi, ima svoju svrhu u guni sattva.
Ona je privlaitelj svih niih zbivanja prirode. Nepostojanost u prirodi je, dakle, prisutna
samo na lokalnom nivou, kada se posmatra jedan deli njenog zbivanja iz individualne take
posmatranja (indriyni), to daje privid linearnog vremenskog sleda. Na globalnom planu
univerzum kao celina je izvan vremena, tu je priroda uvek prisutna u svom apsolutnom
ishodu, neuslovljenosti koja je omoguava.
Zahvaljujui gunama delovanje prirode ne moe se razumeti pomou nekog sistema
ili koncepta, umom koji je od vremena, koji deli i sintetizuje. Moe se samo doiveti u svim
suprotnostima i jedinstvu, kroz blaenstvo njenih slepih strasti i patnje saznanja.
Pored ovoga to smo rekli o kosmikom vidu guna, moemo dodati da sattva obeleava sutinu ili ideju oblika koji treba ostvariti, raas snagu i rad na ostvarenju oblika, a
23

Zato Yoga-stre (III, 52) kau da Duh (purua) stie slobodu kada se uvidi relativnost vremena. Iluziju kontinuiteta
vremena pletu gune u vidu naizmeninih i vezujuih stanja. Uvidom u stvarnost sadanjeg trenutka (ksana), da je upravo tu, u njemu, venost, tvoraka aktivnost prakrti nestaje i vraa se u prvobitno stanje u kome je purua uvek slobodan.

70

tamas prepreke ili materiju koja se obrauje. Svaka pojava u kosmosu ima svoju svrhu koju
ostvaruje (sattva) i rad na njenom ostvarivanju (raas) neposredno postoji u odnosu na ono
to daje otpor toj aktivnosti i to treba nadii (tamas). Svrha guna je da pokrenu (raas) ka
cilju (sattva) i uvrste ostvareno (tamas). Sattva odgovara afirmaciji, a tamas negaciji,
raas je borba izmeu njih. Da ne postoje tri osobine ve samo dve, raas bi prevladao
tamas, ili obrnuto, i oigledna svrsishodnost (sattva) u prirodi ne bi postojala. Zapravo, bez
svrhovitog nadilaenja (sattva) ne moe biti nikakve aktivnosti u kosmosu, odnosno samog
kosmosa. Stoga je trojstvo guna neophodno za postojanje bilo ega. Raas i tamas ovde
predstavljaju borbu suprotnih principa, dok se sattva javlja kao nuno nadilaenje prethodnog stanja, inae dinamika prirode ne bi bila stvaralaka, bila bi apsurdna. Stoga je sattva
osobina stvaralakog nadilaenja suprotnosti i protivrenosti koje blokiraju razvoj, mogunost novog izbora, pa je zato i odlika svesnosti.
Prema tome, svesnost je, kao izraz autentinosti bivstvovanja, rezultat iskuenja svih
suprotnosti koje stvaraju raas i tamas, ona je s one strane dobra i zla. Svesnost se raa tek
na osnovu uzajamnog dejstva oba ova principa koji izazivaju suprotnosti, a ne naglaavanjem samo jednog od njih. Istinska svesnost uvek poiva na spoznaji uzajamnosti i jedinstva
svih suprotnosti.
Tradicija slikovito predstavlja gune kao svetiljku. Tamas je gorivo koje sagoreva,
raas je ivi plamen, a sattva svetlost.
Psiholoka stanja guna predmet su detaljnog opisa u Bhagavad-giti. Tamas je osobina koja prevladava u svemu to je nesvesno, neaktivno, ropski potinjeno nagonima i navikama, dominaciji bilo ega bez poriva za promenom. To je nesposobnost razlikovanja i preobraavanja, neaktivnost koja oveka vodi u svakojaku podlonost, tupost i lenjost. To je
neosetljivost na bol i jednostavnu radost drugih, neuvianje pravog poloaja koji treba zauzeti, odnosno neobjektivnost. Raas dominira u svim aktivnostima koje vode ka uspehu
preko pada i ponovnog podizanja. To je tenja za zadovoljstvom i ispunjenjem, prevashodno fizikih potreba. On je uzrok nemirnog naprezanja i troenja energije, veitog traenja i
veitog nenalaenja nieg stalnog u svetu venog preobraaja. Sattva je uvid u svrhu aktivnosti i mirovanje nakon ostvarenja. Njene osobine su saznanje, finoa i proienost od svih
taloga koji zagauju istotu ovekove samosvesti. Ovo su osobine osloboenih od neznanja
i strasti (tamas i raas), to je smirenje koje oslobaa autentinost ovekovog Duha (purua). Sattva je svesnost, raas je subjekat, a tamas objekat.
Jedna od najvanijih odlika guna jeste univerzalni model duhovnog sazrevanja koje
one prikazuju. Prema njemu, guna tamas predstavlja mrak neznanja, potpune zatvorenosti u
ego i ropstvo uslovljenosti prirode, zbog ega se ona doivljava kao neprijatelj. Guna raas
je dualizam dobra i zla, ropstva i slobode, borba jednog protiv drugog na iskljuiv nain.
Raas je bunt protiv ropstva svake vrste, ali spontan bunt koji je samo reakcija na ogranienja i stoga donosi samo razuzdanost i jednostranost (to je iskustvo oveanstva u dosadanjoj istoriji, to je tzv. 'demokratija' Zapada), a ne pravu slobodu. Ona pripada podruju sattve, u ovoj guni sloboda se ne ispoljava kao pobeda nad neim, ve kao oputenost za prisustvo onoga to kao bivstvujue jeste u apsolutnom smislu. U sattvi su sve suprotnosti izmirene, ali ne i ponitene treim stavom, u toj slobodi sve aktivnosti tela i uma postoje, ali vie
ne kao problem, ve kao ista mo ispoljavanja jedinstva koje daje ivot svim stvarima. Sattva je sloboda koja omoguava svest o ropstvu (tamas) i njegovom nadilaenju (raas), to je
svest o uvek prisutnom ishodu svih suprotnosti, njihovom jedinstvu u sadanjosti koja je
venost, kao i neophodnosti suprotnosti, da bi se iznedrila i kristalisala svest o sutini sadanjeg trenutka.
71

U vezi sa duhovnim proienjem, gune moemo najbolje razumeti na sledei nain:

tamas je grubi telesni oblik ija su stanja objektivno merljiva i ustanovljiva (podruje nauke); raas je podruje subjektivnog iskustva interakcije linosti sa okolinom kroz njenu psihodinamiku, to su subjektivna oseanja i misli izloene promeni i nepostojanosti usled
delovanja suprotnosti (podruje umetnosti i filosofije); sattva je stanje neuslovljenog i uvek
budnog svedoka (sakin), iste svesti u ijoj svetlosti je mogue iskustvo tela i uma, ali ije
svakodnevne aktivnosti i promene stanja ne deluju na svedoka i njegovu nezavisnost (podruje religije kao ovekove autentine duhovnosti).
Takoe i razne duhovne prakse podleu gunama. U tamas spadaju sve one prakse
koje se zasnivaju na ritualima, imitaciji i gruboj kontroli fizikog tela (ekstremni dogmatizam i asketizam nekih monakih redova, fakirizam, amanizam). Pod raas spadaju sve one
tehnike koje se zasnivaju na pukoj reakciji i doivljavanju efekata, kao i na posredovanju
nekih astralnih sila, prirodno ili vetaki stvorenih. Ove tehnike su naroito popularne
danas, kao 'spiritualne tehnologije Novog doba'. Dobar primer je 'intenziv prosvetljenja'
arlsa Bernera (Charles Berner) gde se intenzivnim naporom um dovodi u pasivno stanje
kada je mogue za kratko uvideti nezavisnost od uma i svih njegovih sadraja. Ovakvi trikmetodi nude lako dostizanje transcendentalnih iskustava koja, meutim, nisu trajna, nego
postoje samo kao reakcije na neki napor ili izazov. Problem nastaje kada ovek na osnovu
tih kratkih iskustava, koja ostavljaju upeatljiv utisak, stvori fikciju da ih je zaista doiveo
na pravi nain i da ih ima kao trajno svojstvo. Zato u ovu oblast spadaju i upotrebe droga. I
one donose neka transcendentalna iskustva, ali zbog hemijske reakcije, ne zbog istinskog
postignua, i ostavljaju iluziju da je doivljaj realan. Ni potreba da se ovakva iskustva na
osnovu vetakih reakcija ponavljaju nije dovoljna da razbije tu iluziju. Posredovanje
astralnih sila odnosi se na upotrebu magije. U gunu sattva, meutim, spadaju prakse koje
trajno preobraavaju celo bie, koje vode u duhovni rast (bhavana) i sazrevanje kome je
posveen ceo ivot. Toj tradiciji pripadaju prakse joge i budizma. One sadre ne samo
metode za postizanje transcendentalnih stanja svesti, nego i njihovo trajno ostvarenje kroz
etiku i razumevanje njihove prave prirode.
Gune nam takoe osvetljavaju sloeni problem sudbine i slobodne volje. Prema njima, tamas odlikuje najvei procenat ljudi na svetu, one koji su potpuno uslovljeni zakonom
sudbine koju nije mogue menjati, i kod kojih takvi pokuaji proizvode samo patnju; raas
pripada neto manjem broju ljudi koji uspevaju delimino da utiu na svoju sudbinu i trae
slobodu, dok kvalitet sattva pripada onim malobrojnim pojedincima koji mogu da budu potpuno slobodni od sudbine koju namee prirodno uslovljavanje.
Sattva je olienje nesebine milosti, raas strasti koja bie doivljava kroz korisnost,
a tamas inertne pasivnosti koja odbija doivljaj bia. Raas i tamas preovlauju u svetu,
dok se sattva javlja kao dar s neba, kao osobina prosvetljenih koji su nadili uobiajenu
ljudsku egzistenciju kojom dominiraju dva naela: pasivna ravnodunost prirodnog odabiranja (tamas) i aktivna surovost odnosa u drutvu (raas). Njihova nenost se ne obazire na
suprotnosti kojima su izloene sve pojedinane stvari ovoga sveta, jer ih sve vidi u svetlosti
celine. Otuda potiu njihova milost i oprotaj. Sattva se izraava prostodunom dobrotom i
ljubavlju.
S uenjem o gunama snkhya je presudno obeleila indijsku duhovnost, pruajui
tako na uvid najoptije razlikovanje ustrojstva bivstvovanja, to je od osnovne vanosti za
orijentaciju na putu razreenja njegovog smisla, za razumevanje tkanja iskustvenog sveta
koji nam se dogaa i koji stvaramo. Njihova koincidencija sa stanjima svesti pokazuje da
svet nije podeljen, ve jednako bivstvujui u kosmosu i u oveku. Njegova sutina jeste
72

smo njegovo zbivanje koje se dogaa dejstvom tri imanentna konstitutivna svojstva, koja
smo ovde prikazali u najoptijim crtama, a ne podsticajem izvan sebe. U snkhyi, priroda je
holistiko jedinstvo, to je velika mrea uzajamnih odnosa gde svaki oblik bivstvovanja u
sebi podrazumeva sve ostale. Nita u prirodi ne postoji kao izdvojeno (po mehanistikoatomistikom modelu), ve u organskom jedinstvu sa svim. Ovo jedinstvo i jeste ono to se
naziva ivot i po emu se bie razlikuje od maine. U svim stvarima postoji uroena ivotna
sila (prna) koja im daje ivotnost. Uenjem o gunama sagledali smo kako osnovna konstitutivna svojstva bia sama pokreu ivotnu energiju bez poriva izvan sebe. Samotvornost
daje biu ivotnost, jer samo vetake tvorevine zahtevaju tvorca izvan sebe. Tajna samokretanja univerzuma i njegove ivotnosti lei u relativnosti vremena stvaranja koje je omogueno holistikim proimanjem izmeu apsolutnog (venog) i relativnog (lokalnog, vremenskog). Apsolutno i pojedinano, veno i prolazno proimaju se i podravaju kao kod
disanja, ovde i sada. Tako se pokree sve u prirodi.
4. Prna
Ova re oznaava dah. To je ivotna sila koju Aristotelov termin energeia u svom
doslovnom prevodu oznaava kao bivstvo-u-delu, ivotodavna delatnost bivstva ili njegova
aktuelnost. Prna u snkhyi nema nezavisno mesto kao u sistemu vedante zato to, kao bie
u kretanju, ne moe da postoji nezavisno od bilo ega to svojim kretanjem stvara. Kao i
gune, ni prna nije predmetna niti supstancijalna, zato o njoj zakljuujemo samo na osnovu
posledica.
Ova energija, koja pokree autonomni nervni sistem, obuhvata celo telo i sve njegove
finije nivoe. Ona stalno cirkulie kroz njega delujui kao snaga koja oblikuje organe prema
potrebnim funkcijama. Prema najprimetnijoj cirkulaciji, disanju, deli se na pet dahova:
prna je udisanje; vyna je raz-disanje, odnosno raspodela udahnute energije po telu u trenutku zastoja nakon udisaja; apna je izdisanje; samna je asimilacija energije pri zastoju
nakon izdisaja; udna je istiskivanje, energija koja deluje nezavisno i suprotno od ostalih,
kao kod izluivanja. Postoje i druge podele prne u indijskoj filosofskoj i jogikoj tradiciji,
ali sve se one zasnivaju na injenici da se prna ispoljava preko neke funkcije, nikako sama
po sebi.
Prna se najbolje moe razumeti kao Bergsonov ivotni zamah (elan vital). Ovaj
zamah (pokret) je svrsishodno preobraavanje oblika u vremenu, koje vidimo u celoj prirodi, i ustanovljavamo ga kao stvaranje ivota. Osnovna konstitutivna svojstva prirode razluili smo na tri osnovna nivoa vibracija, na gune. Neravnotea vibracija, koja na ovaj nain
postoji u samoj osnovi prirode, uzrokuje sve kretanje u njoj, kretanje koje se ispoljava kao
ivotna energija, prna.
Zamah ivotne energije izvire iz slobode koja omoguava da bia uopte bude,
pokret prne je pokret manifestacije bia, njegovo opiranje nemanifestovanom jedinstvu,
ba kao to se udisanje opire izdisanju. U sutini, ivotnu energiju prakrti pokree potreba
za dozrevanjem iskustva o mogunostima i svrsi bivstvovanja, odnosno za dozrevanjem
svesti. Svrha svakog ivog bia jeste njegovo sazrevanje u nezavisnosti od vremenskog trajanja i oblikovanja u prostoru. Vrhunac ovakvog sazrevanja nalazi se u svesti o nezavisnosti
i samobitnosti probuenog oveka (buddhi). To je ina taka ili osovina koja upravlja kretanjem prne, to je uvir zbivanja cele prirode koja tome slui kao podloga za iskustvo. Otuda svest upravlja kretanjima prane.
73

Videli smo da se sve zbivanje prirode svrsishodno saima u vremenu i prostoru do

sadanjosti u kojoj prepoznaje svoju bezvremenu celovitost i autentinost. Vrhunac svrsishodnog saimanja prirode dogaa se u ovekovoj svesnoj celovitosti. Na taj nain svest je
bivstvujui izraz holistike celovitosti prirode koja, kao bit svega, nikada ne moe biti naruena i predstavlja osovinu koja upravlja kretanjem prne. Svest je uvir zbivanja cele prirode,
i bez procesa uviranja ili saimanja ne bi bilo svesti. Saimanje prirode je suavanje i zaustavljanje iluzije o njenom vremenskom zbivanju. Tako se svest budi za prepoznavanje njenog konanog ishoda u sadanjosti, jer on je, kao bit, uvek imanentno prisutan. U svesnom
subjektu priroda dolazi do svesti o sebi i tu, u sadanjosti, nestaje njeno projektovanje kroz
vreme. Svest (buddhi) je utoliko prisutnija u subjektu (aham-kra) ukoliko je mentalno projektovanje vremena (manas) suzdranije i manje. Otuda je upravo sadanjost mesto kristalisanja ovekove Sopstvenosti. Neuslovljena svest o sopstvenoj celovitosti (buddhi) u najveoj meri je osloboena vremena i utapa se u holizam nikada naruenog jedinstva prirode.
Tako pokret celog postojeeg ivota u energiju nastaje zahvaljujui tome to vreme u biti
prirode ne postoji. To je pokret ka nadilaenju vremena, ka probuenju. Preobraavanje svih
oblika bivstvovanja koje subjektivno opaamo u vremenskom sledu zbivanja oko sebe i u
sebi, kree se prema bezvremenoj svrsi kao svom ishodu, a to je postojana svest o neuslovljenosti bivstvovanja. Moemo rei da vena neuslovljenost usisava vremensko i prostorno
ispoljavanje bia ka sebi, ka svesti o sebi, i u tom procesu sve zadobija ivotni oblik kretanjem energije. Svi ivotni oblici su taj pokret ka svesti, ka ishodu. 24 Jedino takvo usmerenje
kretanja daje ivotnu energiju svemu.
Dogaanje ovog vremenskog zamaha bia ka svojoj bezvremenoj svrsi, ka ishodu u
svesti, zapaa se mentalnim iskustvom kao ivotna sila koja sve oblikuje i stvara. Stara
indijska tradicija nazvala ju je prna. Zvezde su fiziki izvori prne, odnosno prirode, izvori
svega to postoji, i odatle se ona kree ka neuslovljenom ovekovom Duhu (purua), ka
smislu svega to biva. U tom kretanju, od fizikog izvora ka smislu, ona oblikuje sav ivi i
predmetni svet. Svetlost zvezda ne bi bila nita da nije Duha neuslovljenosti u oveku koji
joj daje smisao i cilj u samospoznaji da jeste svetlost. Duh je postojao i pre nastanka ovekovog tela u drugim pogodnim mestima kosmosa, i bie ga do kraja sveta i posle toga, jer
on je sloboda koja omoguava da zvezda uopte bude, iz te slobode one zrae. Otuda su one
ljudima bliske. Ljudi i zvezde su jedno kao to su jedno reka, izvor i ue, razdvaja ih samo
nesvesnost subjekta da Duh neuslovljenosti u njemu prebiva, iluzija da se on otvara tokom
vremena i uz odreene uslove. Dokaz da je on tu i od iskona otvoren, a da je njegovo traenje i otvaranje puka iluzija i izraz nesvesnosti, jeste prisustvo samog sunca na nebu i svekolike prirode, prisustvo samog subjekta i njegova svest o suncu.
Prna je energija kojom se prakrti ispoljava u sve postojee, konstantna je i neunitiva, samo se preobraava iz jednog oblika u drugi, tako da je svaka pojava koja postoji u
univerzumu proizvod odreenog rada ove energije pod uticajem guna.
Uenje o prni ispravlja nau naivnu predstavu o svetu kao tvorevini materije u
sadejstvu sa energijom. Ono to nazivamo materijom sainjeno je od onoga to nazivamo
atomima, a oni od jo manjih estica. Ali, iako su njihove dimenzije tako male, izmeu njih
postoji ogroman prostor. Razdaljina izmeu jezgra atoma i elektrona je oko sto hiljada puta
vea od njihove veliine. estice su tako male, a prostor ispunjen dejstvom njihove sile tako
veliki da su neki fiziari ustanovili da, ako bi se sva materija univerzuma saela tako da
izmeu estica ne ostane nikakvog prostora, dobio bi se objekat veliine jabuke. Ali, ako
24

U poglavlju Tanmtr videemo kako je svaki oblik bivstvovanja zapravo informacija koja izgrauje svest.

74

estice nemaju prenik, a ustanovljeno je da ne moraju da ga imaju jer se ponaaju i kao

talas, ne bi se dobilo nita osim sile - prne.
Ovo energetsko polje zahvata, pored ulnog ili fizikog nivoa stvarnosti, i druge,
finije nivoe, koje poznaje i eksperimentalna fizika pod drugim imenima i pretpostavkama.
Oni su u hermetikoj tradiciji na Zapadu poznati kao astralni nivoi. (O ovome e biti vie
rei u poglavlju Dimenzije prirode.)
Zato to je energija sveprisutna i postoji u vanvremenskom holistikom jedinstvu
svega pojedinanog sa celinom, nju svaki oblik zrai i prelama oko sebe. Vidljivi oblici su
posledice kretanja prne. Oni su jedno, kretanje prne oblikuje sve u prirodi, dok oblik povratno deluje kao informacija koja usmerava kretanje prne. Oblici i boje koje vidimo u prirodi spontani su izraz njenog autentinog preobraaja ili kretanja, pa nas oni stoga najbolje i
regeneriu, ispunjavaju nas ushienjem i blaenstvom, a prirodni lekovi najbolje lee. Zadovoljstvo i zdravlje izraz su dobre cirkulacije prne. Vetaki oblici koje susreemo u urbanim sredinama, neprirodno ravne povrine i otri uglovi, negativno deluju na nas jer neprirodno usmeravaju tokove prne. Stari arhitekti su to oseali bolje od dananjih kada su gradili sa puno oblina i detalja privlanih oku i duhu. Sa druge strane, kao suprotnost prirodnoj
razuzdanosti, prefinjeni i pravilni oblici koje sreemo u urbanim sredinama pomau u kanalisanju i ureenju ivotne energije, to se ispoljava kao kultivisanje naina ivota. Iako
pomau, sami nisu dovoljni. Kineska tradicija Feng ui je otila najdalje u iskustvu energetskog ureenja prostora.
Najvei dokaz da oblik oblikuje i usmerava ivotnu energiju, i obrnuto, jesu piramide. One su jedini oblik sa ravnim povrinama i otrim uglovima koji pozitivno centrira
tokove prne, u sebi i oko sebe. (Gr. piros - vatra i amid - u sreditu.)
Ukoliko je neki materijal sloeniji po obliku i sastavu, utoliko je njegovo zraenje
sloenije. Stepen sloenosti ivih bia odaje sloenost i jainu cirkulacije prne. ovek je
najsloeniji i prna kroz njega najsnanije cirkulie, to se i vidi po posledicama njegovog
delovanja na Zemlji. Spektar toga zraenja se deli prema delovima tela i pojedinim organima. Stanje i vitalnost tela i organa iskazuje se u zraenju. Pored disanja, najvaniji pokreta
cirkulacije prne kroz telo je hrana. Biljke samo jedanput prerauju sunevu energiju,
prnu, pa je zato biljna hrana, kao i med, najkorisnija za ishranu. ivotinje koje se hrane
biljkama dvaput je prerauju i stoga njihovo meso ve ima manju vrednost, dok meso
mesodera uopte nije korisno za ishranu. Oi su jedan od najznaajnih otvora kroz koje
struji ivotna energija. Zato se u njima vidi zdravlje i zraenje karaktera celog bia. Brzinu
cirkulacije prne pokazuje irina zenica i pokretljivost oiju, radi kontakta sa zbivanjem i
upijanja iskustva, odnosno energije. Priroda svakog zbivanja jeste informacija za cirkulaciju
energije i te informacije ovek najdirektnije prima kroz oi, kao i ostala ula. Dalje, prna
snano cirkulie kroz nervne zavretke ili erogene zone, i ekstremitete na telu. Glava svojim
okruglim oblikom konzervira u sebi dosta energije zbog odravanja centralnog nervnog sistema. Meutim, prirodno sedite prne u telu nije u glavi ve u centru tela (pleksus solaris).
Uravnoteena linost, svesna celog svog bia, svojim izgledom i dranjem pri kretanju odaje ravnoteu koja gravitira u stomaku. Njeni su pokreti celoviti i skladni, sigurnost i uravnoteenost kretanja i dranja celog tela prvi je pokazatelj dobre cirkulacije prne. Ljudi koji
nemaju ovu ravnoteu i nekontrolisano gube energiju, kao duevni bolesnici, narkomani ili
oni koji ceo vek provode u jednom ekstremnom stavu, svojim dranjem i kretanjem odaju
svoju psihiku neravnoteu i nestabilnost prisustva svesti. Svako zrai svojom energijom na
okolinu pri emu je fiziko kretanje samo povran vid tog zraenja. Tako, na primer, ako
pogledamo zdravog, produhovljenog i zrelog oveka, osetiemo zadovoljstvo i privlanost,
75

dok emo pri pogledu na duevnog bolesnika osetiti spontanu odbojnost i teskobu. Svesnija
i zrelija osoba ima snaniju i bolju auru prne. Njeno zraenje nije nevidljivo i ne odvija se
samo na nekim viim nivoima, ve na svim. Njeno dejstvo, pored samog prisustva bia koje
zrai, prenosi se i putem fizikog dodira, telesnim tenostima, dahom i naroito glasom,
odnosno zvukom. Dejstvo muzike na raspoloenje svakome je dobro poznato, kao i to kakve sve uticaje na okolinu moe ovek postii svojim ponaanjem i govorom. Ukratko reeno, kretanje prne pri stvaranju spoljanjih situacija i okolnosti u direktnoj je vezi sa stanjem svesti. Usled jedinstva energije u prirodi, i dejstva zakona rezonancije, psihoenergetska stanja kod drugih moemo doiveti u sebi. Jedino promenom stanja svoje svesti moemo promeniti spoljanju situaciju i okolnosti.
Iz tog razloga se u indijskoj duhovnoj tradiciji nalaze primeri da uitelj (guru) samim
svojim prisustvom u tiini (satsang) dovodi uenika do prosvetljenja. Savreno uravnoteena prna uitelja dejstvom rezonancije uravnoteuje prnu bia u svojoj blizini. Savreno
uravnoteenje prne nije nita drugo do postojano prisustvo svesti u bivstvovanju. Jedinstvo
svesti sa autentinou bia pretvara tokove prne u potpuno celovit sklad koji se ispoljava
kao svetlost. Pribliavanje ovom idealnom skladu primeujemo kod duhovnih ljudi kao svetost. Svest deluje na fiziko telo usmeravanjem prne i to je delovanje kod prosenih ljudi
neuravnoteeno i nikada celovito, uvek je na neki nain podeljeno. U trenutku smrti, kada
duh naputa fiziko telo, spontano dolazi do integracije svih tokova prne, i to se doivljava
kao udesna svetlost. Ona uliva neshvatljivo blaenstvo zato to predstavlja isijavanje ishoda univerzuma. Za obinog smrtnika ono je neprihvatljivo jer zamilja da je ishod postojanja neto drugo, a ne ista svest koja je njegova bit, i stoga biva odbijen natrag u iskustvo
ponovnog ivljenja, radi uvrenja svesti kao njegove Sopstvenosti. Istu svetlost mogu da
isijavaju prosvetljeni ljudi za ivota u fizikom telu jer su postali otvoreni za ishod. Njihov
Duh je potpuno nezavisan od tela, od bivanja pojedinanog bia u vremenu, i ta nezavisnost
ini njihovo bivstvovanje celovitim i autentinim. Zato prosijavaju kao putokaz drugima na
putu do sebe, do slobode.
Ne manifestuje se samo potpuno sjedinjenje tokova bivstvovanja (prne) sa sveu
kao svetlost. I razliiti oblici pojedinanog bivanja mogu se istom integrisanom sveu
doiveti kao svetlost, ali to vie nee biti neopisivi sjaj nesvodljiv na boje, ve raznolika
svetlost, ije boje zavise od prirode ili nivoa vibracija bivanja koja ih ispoljavaju. To je poznato kao vienje aure. Svaka boja tu predstavlja odreen unutarnji doivljaj na odreenu frekvenciju zbivanja, a ne fiziku manifestaciju boja.
Iako je prna jedina energija koja stvara sve u kosmosu, odnosno sam kosmos, ona je
na razliitim mestima razliito rasporeena. Da nije ovih razlika, njihovih prelamanja, kretanja i preobraaja, ne bi bilo niega u kosmosu. Zahvaljujui dejstvu guna, ovaj zamah prirode ka svojoj svrsi, izraen kao ivotna energija, dogaa se na raznolik nain pa tako nastaje mnotvo oblika u kosmosu, zbog ega nita nije isto u dva trenutka. Zato je vreme relativno, i ova relativnost proizvodi raznolikost svega to je i uslov opstanka ivota kakav jeste.
Prnu u svom najistijem vidu moemo prepoznati u svemu to je tek roeno, mlado,
toplo i neno. ovek, kao mesto najveeg prisustva svesti u prirodi, najsnaniji je korisnik
prne. U svom novoroenom stanju, kao dete, ovekovo telo je najsnanije zrai. Otuda
svetost koju spontano oseamo prema svakom detetu, smo prisustvo njegovog bia nas
podmlauje i isceljuje, ono oplemenjuje i najgoreg oveka. Takoe nas njegova istota
navodi na odgovornost i ispravnost u sopstvenim postupcima, na uravnoteenje izliva energije zbog uzrone veze prne sa stanjem svesti (iako esto projektujemo to navoenje pa
vaspitavamo dete, umesto sebe njegovim energetskim savrenstvom). Dete poseduje
76

ogromnu vitalnost, sposobnost rasta i opte regeneracije, fizike i duevne. Njegov jedinstveni i neodoljivi miris odaje istotu prne, a njeno snano prisustvo se vidi u ivahnoj i
stalnoj pokretljivosti kao i bezrazlonom blaenstvu deteta. Ono to lii na deji nemir i
razigranost, zapravo je ples prne u stalnom kretanju i razmeni sa irom celinom, to prepoznajemo kao sticanje iskustva.
U kretanju prne moemo lako prepoznati dejstvo guna. Ona je u stanju tamasa tamo
gde otie, gde ivot nestaje hlaenjem, suenjem i raspadom. Gubitak prne, odnosno nedostatak njene cirkulacije, moemo videti kod svakog oveka koji na bilo kakav nain ivi
negativno. Njena razmena sa irom celinom je nain spoznaje te celine i ostvarenja bilo kog
cilja, njeno potpuno otvaranje i oslobaanje protoka doivljava se kao blaenstvo najvie
spoznaje. Raas je stanje dinamine izmene i cirkulacije u cilju izleenja ili uobiajenog
ritma odranja postojeeg stanja i spreavanja raspadanja. Gunu sattva ovek neposredno
doivljava u blistavom sjaju osmeha zdravog deteta koji ispunjava blaenstvom sve oko
sebe. Satviko stanje prne dolazi do izraaja takoe u svakom pozitivnom i optimistikom
ulaganju energije prema nekom cilju ili drugom oveku, bez ikakvih sumnji i zadrki, dakle,
s ljubavlju. Jedino takve akcije su uvek uspene, to nam pokazuju mnogi primeri isceljujueg dejstva snane vere. Ovakvo delovanje nam pokazuje da ne postoje objektivne prepreke
za ostvarivanje realnih ciljeva, ve samo subjektivne. Kristalizaciju satvikog ulaganja
energije nalazimo u mekoj koli kineske umetnosti (kung fu) za aktiviranje i-a ili prne:
i kung i Tai i uan. Kineska filosofska tradicija, inae, iscrpno pokazuje kako se prna,
ili i, kree i deluje putem podele na polaritete, na jin i jang.
Svi meuljudski odnosi i celokupno ovekovo ponaanje moe se razumeti u svetlosti cirkulacije prne, njenog kretanja i razmene. Pri tome je odluujui zakon kompenzacije i
ravnotee suprotnih stanja ili polova (jin i jang) koji deluje zajedno sa zakonom rezonancije.
Tako, delovanje prne oseamo u emocionalnoj i psihikoj vezanosti za neku osobu, naroito suprotnog pola, koja je potpuna izmeu roditelja i dece zbog zajednikog fizikog porekla. Kada se taj odnos jednostrano narui, makar samo zbog lai koja ljude razdvaja vie od
fizikog udaljavanja, ili se prekine iz bilo kog razloga, bolno stezanje u grudima, gde je
arite prne, redovna je posledica. Zato bol u srcu nije samo poetska metafora. Raspoloenja drugih ljudi deluju na nas preko zakona rezonancije, jer predstavljaju specifine vibracije prne. Njih svesniji ljudi jasnije primaju, pa zato mogu neposrednije doiveti u sebi (u
srcu) tua stanja i oseanja. Zato i mogu svoju energiju darovati ugroenima. Za bezoseajne se kae da nemaju srca. S druge strane, u retkim trenucima otkrovenja istine o sebi,
svom ivotu i svetu, ili u trenucima istinske sree, preplavi nas blaenstvo u grudima i odatle snano zrai celim telom, inei ga potpuno laganim kao da lebdi. Ovo je est dogaaj za
vreme meditativne sabranosti.
Delovanje prne u svom najoptijem vidu predstavlja nain bivanja bia u svetu. Ono
se uvek zbiva kao neko odnoenje, kao razmena energije i utisaka izmeu suprotnih stanja
ili polova. Zato sva bia tako neminovno i sudbonosno deluju jedna na druge, privlae se u
ljubavi ili satiru u mrnji. Kretanje i razmena ivotne energije ima svoju gradaciju. U niim
dimenzijama (vee) piramidalne uslovljenosti prirode, jedinstvo fizikog oblika i kretanja
prne kao prenoenja informacije oigledno je u izgledu i celokupnom ponaanju biljaka i
ivotinja, gde je ono gotovo u potpunosti na delu. Raspoloenja ivotinja direktno se ispoljavaju kroz njihov izgled i ponaanje koje uvek ima informativnu funkciju za okolinu. Sa
viim mogunostima ulnih organa, informacije se prenose artikulisanije i nezavisno od
fizikog oblika, sadraj im postaje apstraktan. Vrhunac apstraktne komunikacije ivotne
energije odigrava se u razumu (manas), kao misao. Miljenje je imenovanje oblika bivstvo77

vanja (nama-rpa). Ono je omogueno dovoljnom koncentracijom iskustva ovakvog imenovanja ili ustanovljavanja na jednom mestu, u subjektu, i njegovom stavu Ja sam inilac
(aham-kra).
Energija ne moe ostati na istom nivou zato to nije supstancijalna ve bivstvujua.
Ako se kreativno ne kree navie ona e se prepustiti spontanom propadanju, odnosno irenju ka onim biima gde e moi da se preobrazi do svesnog ishoda. irenje ivotne energije
od mesta gde se ne moe vie odravati ka mestu gde je potrebna, dogaa se svuda, ono je
poznato i kao entropija. To je umiranje koje oslobaa prostor za nov ivot. U kosmikim
razmerama to se dogaa pri eksploziji zvezda, od ijih rasutih elemenata nastaju nova nebeska tela, druge zvezde i iva bia. U mikrokosmikom iskustvu, greke i stradanja drugih
slue nam kao iskustvo i opomena za sopstvenu ispravnost, ili, drugaije reeno, deo njihove rasute ivotne energije preao je na nas. Ona se prenosi na sve mogue naine, od apstraktnih simbola i pisanih poruka do vrlo konkretnih i sudbonosnih dogaaja. Svako ko je
dospeo do duhovnog probuenja zna da je iza sebe imao bar jednog davaoca energije, neku
osobu ija je sudbina bila da slui kao prenosilac energije, makar i kroz informacije, ili pak
celokupnim delovanjem. Pravilo je da se, kada doe do dovoljne koncentracije energije,
odnosno ivotnog iskustva pred probuenje, davalac povlai, esto i umire. Kako je ta osoba
najee oveku bila najblia i najdraa, tada nastupa tamna no due, najtamniji as pred
svitanje novog sunca duhovnog probuenja. Ova zakonitost je u klasinim tekstovima
snkhye opisana kao opta tenja prirode da poslui osloboenju Duha-oveka, a ona to ini
najuspenije kroz pojedine ljude, nakon ega se povlai.
Najveu mo usmeravanja i prenoenja energije ima ono bie u kome je ona maksimalnom koncentracijom dola do svog ishoda u istoj svesti, a to je ovek roen u Duhu.
Njegova svest je sutina energije ili kristalizacije samog bivstovanja. Prenoenje ili darovanje ivotne energije, radi sazrevanja onog sutinskog u oveku, jeste ljubav. Ljubav, dakle,
nije nita drugo do nekonceptualno i direktno iskustvo opteg jedinstva ivotne energije na
viim planovima bia, gde se ono osveava. Zato se kae da je izvor bia, Bog, ljubav.
Svest je plod ljubavi i ljubav je jedini dar autentine svesti.25 Osveenje jedinstvene ivotne energije deluje snagom simpatije prema svemu to po njenoj moi i postoji. Na viim
nivoima bia, gde je svest prisutnija, i jedinstvo svega je jasnije. Svestan izraz ovog jedinstva jeste ljubav. Isto kao to se svest izraava kao postojana prisutnost u biu, nezavisno od
njegovog raznolikog zbivanja, tako se i ljubav pokazuje kao nesebina prisutnost svesnog
sauestvovanja i naklonosti, nezavisno od svih uslovljenih promena koja bia trpe i u svom
ponaanju pokazuju. Mrnja je, nasuprot tome, neuvianje prave prirode bia, njegove nevinosti, i odvajanje od njega zbog nekih pojedinanih manifestacija. Mrnja je, tako, samo
negativni izraz iste nesvesne naklonosti i strasne vezanosti za pojedinana ispoljavanja
nekih osobina bia. Mrnja i strast su dva pola iste uslovljenosti i neznanja o stvarnosti
samog bia. Ljubav roena iz svesti oba ova pola nadilazi, i naklonost i odbojnost prema
biu, ona je iznad svetlosti i tame njegovih preobraaja. Ona je njegovo najistije iskustvo.
Ljubav je, tako, uvek pratilac ispravnog uvida i sazrevanja, i nije razliita od njih.
Samo ih pojmovna upotreba imenuje i razlikuje. Vizija piramide nam pokazuje zato je svesna prisutnost u ishodu bia isto to i ljubav koja daje ivotnu energiju zbliavanjem svega u
jedno. Sve je to vremenski i prostorno sabrano i sjedinjeno u vrhu piramide, u ovekovoj
Sopstvenosti, gde bie stoji kao jedna jedina stvarnost, bez mnotva i polarizacije.

25

Najpoznatiji izraz ovog iskustva dao je apostol Pavle u svojoj Himni ljubavi (1 kor. 13).

78

Jedinstvo ljubavi i svesti u slobodnoj volji jedino je merilo ovekove duhovne zrelosti i stvaralake slobode u delovanju. Samo s takvom zrelou moe se jasno videti delovanje
prne.
Sve nas ovo vodi ka jedinom zakljuku da energija (prna) i svest nisu razliiti, da je
energija (bivanje) samo grublji izraz svesti koja bivanju osvetljava smisao. Kada energetsko
zbivanje ne bi bilo svesno, bilo bi nemono, besmisleno i apsurdno. A to nije sluaj. Svuda
u prirodi zapaamo svrsishodnost, a to nam ukazuje da je svaki oblik prirodnog zbivanja, od
elijskog do kosmikog, svestan sebe kao takvog, bar na elementarnom ili neophodnom
nivou. Sve stvari su svesne sebe kao takve, znaju da postoje. Zato i mogu da slue interesima Duha-oveka, u ijem se bivstvovanju dogaa najvee saimanje energije svesti.
Nai preci su dobro oseali da su stvari svesne svoga postojanja. Jo su srednjovekovni majstori pozdravljali i ljubili svoj alat kada su poinjali da rade, kao i seljak svoga vola
ukraenog vencima pred oranje. Nae dananje sukobljavanje sa prirodom, i ekoloka kriza,
pokazuju da jo uvek nismo svesni postojanja u onoj meri u kojoj je ono samog sebe svesno.
Svest - energija - oblik (grube materije) tri su vida prakrti koja se mogu razumeti
kao gune i nerazdvojni su u svakom delovanju. To je trojstvo po kome priroda postoji, a
koje je nasluivano u religijskim iskustvima. Razlikuju se samo po brzini vibracija svoga
zbivanja. Zato to su manifestacije istog bia, svest moe usmeravati energiju i biti svesna
oblika, kao to i energija moe delovati na oblik i stanje svesti, a takoe i oblik moe odreivati sadraj svesti i upotrebu energije. Da su razdvojeni, nita od toga ne bi bilo mogue.
Dakle, bie, energija i svest su jedno isto, ali u razliitim vibracijama i razmerama. Bie je
najgrublje, a svest najfinije zbivanje tog jednog. Bie je ist oblik, svest njegov smisao, a
energija neophodni posrednik izmeu njih, izraz njihove interakcije. Doiveti bie kao istu
energiju znai biti svestan i doiveti ga neposredno kakvo jeste - a to znai doiveti ga s
ljubavlju. Ljubav je najneposredniji doivljaj bia i otuda je osnova za svest. Bez nje nema
svesti (budnosti), a bez svesti ni samog bia. Sam doivljaj je energetski proces, pa su zato
bie-energija-svest tri rei koje oznaavaju samo jedno: ljubav.
Na kraju poglavlja o prakrti (mada je njenom razumevanju posveena cela knjiga),
mora se naglasiti da ona niti je svesna niti uopte postoji po sebi i za sebe, ve jedino kao
piramidalna celina (getalt) koja diferencira prisustvo Duha neuslovljenosti - koji je omoguava, a ne stvara. Njena pojavnost je spektar razotkrivanja Duha i, koliko je ova razotkrivenost vea, toliko je i njena pojava jasnija. Purua omoguava iskustvo prakrti, i koliko je
priroda blia principu neuslovljenosti, toliko dobija svest o sebi - kao to Zemlja izgleda
svetla, iako je samo obasjana sunevom svetlou. Ona ima svetlosti i ivota na sebi, ali je
dobija od Sunca. Priroda je najblia Duhu u svom piramidalnom vrhu, u aham-kri i buddhi, tu ona uvire u neuslovljenost (u puruu) i zato tu izgleda i ponaa se kao svesna iako
zapravo to nije po sebi, ve zbog blizine slobode koja je omoguava, zbog blizine purue.
Ono to omoguava postojanje, omoguava i svest o postojanju, jer nema postojanja bez
svesti. Stoga nije pogreno rei da je buddhi ista svest ako se zna da nju omoguava blizina
Duha neuslovljenosti. O svesti u prirodi se zato moe samo uslovno govoriti iz praktinih
razloga za objanjenje njene teleologije i kretanja energije. Jedina prava svest ili budnost je
apsolutna sloboda od sveta pojavnosti, od objektivacije. Da bi se dolo do takve slobode
od, nuno je najpre stei slobodu za svet pojavnosti, prihvatiti ga u potpunosti. Otuda
puno razumevanje i smo iskustvo bivstvovanja vodi u njegovu transcendenciju. U tome je
smisao osveenja prakrti. Svi njeni oblici su informacije (vest) za svest oveka (purua). U
prirodi, dakle, nema svesti u supstancijalnom smislu, niti je ona negde smetena, nego je
79

svest smo razotkrivanje bivstvovanja, njegovo obelodanjivanje nezavisnom Duhu. I samo

njemu. Stepen razotkrivenosti postojanja jeste stepen svesnosti.
Sve je u prakrti informacija koja se pretvara u materiju. To se dogaa pod privlanim dejstvom svesti u svesnom subjektu koja dolazi kao odraz Duha. Svesni subjekt je
onaj inilac zbog kojeg se informacija pretvara u materiju. Zapravo ne 'pretvara', ve prikazuje samom subjektu kao materija.26
Zato kad god svesni subjekt pogleda izvan sebe vidi materijalnu prirodu. Kada
pogleda u Sebe, svoju sutinu koja je odraz Duha, za njega materijalna priroda nestaje. Priroda glumi materijalnost samo pred svesnim subjektom. Zato kada subjekt izgubi svesno
prisustvo iz nekog razloga (san, koma) fiziki svet za njega nestaje.
Pre ljudi, svesni subjekti su bile zvezde. One su na kosmikom planu uticale da se
stvori materija u obliku planeta. Planete su zatim kao svesni subjekti uticale da se materija
jo finije oblikuje u ivotnu energiju, u sav ivi svet na njima, zavisno od svog poloaja i
odnosa sa drugim planetama. Povezanost tog mikro i makrokosmikog uticaja pokazuje
nauka astrologije. Na kraju ljudi kao individualne due su najfiniji privlaitelji koji izazivaju
sve dogaaje koje vidimo kao ljudski svet iskustava.
Pre zvezda, sama boanska energija je bila svestan subjekt kao Purua. Ona je to i
sada, samo to je preuzela najfinije individualno olienje kao ovekovo Sopstvo, iskustvo
'Ja jesam'. Zato se energija samo u prisustvu uma, pod njegovim uticajem, ponaa kao materija i poseban oblik. I pod tim uticajem postoji sve to vidimo. Zato um moe da deluje na
materiju. Zato deluje Zakon privlaenja. Zato svi prosvetljeni govore da je kosmos u nama i
da nismo razliiti od Boga. Prosvetljen ovek je sm Bog kao linost.
Svrsishodno razotkrivanje bia, teleologiju prakrti, nita ne pokree, nego privlai
sama neuslovljenost ni od ega, kao vakuum koji u univerzumu izaziva materiju u postojanje i ivot. A ni vakuuma ne bi bilo da nije onoga to on izaziva da bude.
Dovde dosee prikaz prakrti. Ostalo je lini doivljaj koji e biti inspirisan prikazom
njenih kategorija, uz podseanje da opis nikada nije ono opisivano.

26

Ovo je dokazano u eksperimentima sa subatomskim esticama. One se ponaaju dvojako: i kao estice i kao talas
energije, materijalno i nematerijalno. Kako e se ponaati, da li kao materijalne estice ili kao talas, zavisi od prisustva
posmatraa, od svesnog subjekta, od oveka. Kada je ovek prisutan u eksperimentu onda se ponaaju kao materijalne
estice. Kada ovek nije prisutan, ostaju kao talasi energije.

80

DIMENZIJE PRIRODE
MAHA - BHTNI
1. Oblikovanje prostorvremena
Sve su dimenzije zajedno prisutne u prirodi, one nisu transcendentne ili onostrane,
niti su apstraktne injenice. Prisustvo drugaijih dimenzija u naem fizikom okruenju nije
niim skriveno i moemo ih prepoznati u svemu, jer sve i postoji, takvo kakvo je, upravo
zahvaljujui proimanju svih dimenzija prirode i prelamanju njihovih zakonitosti.
Sve dimenzije, ili svi modusi prostorvremena u kojima se priroda zbiva, predstavljeni
su na shemi (slika 1) pod objektivnim, neorganskim podrujem kao tanmtr i mahabhtni. Njihovom progresivnom kondenzacijom oblikuje se trodimenzioni organski svet,
indriyni, koji izraava spoljanje i (ili) grublje manifestacije prelamanja njihovih finijih vibracija.
Aktivnou tela i ulnim iskustvom (indriyni) uoavamo samo jedan uzak nivo vibracija prirode koji nam je poznat kao trodimenzioni fiziki svet. Njemu pripadaju samo
deset ulnih i delatnih organa (buddhindriye i karmendriye) koji se zato nazivaju grubim ili
vanjskim organima. Manas, aham-kra i buddhi spadaju u finotvarne entitete koji nadilaze
trodimenzionu i vremensku uslovljenost fizikog tela i sainjavaju unutranji organ (antahkarana) koji stvara duevni ivot (iva).
Ve i u tom uskom ali najbitnijem podruju, u fizikom svetu, prostorvremenost sveg
zbivanja vrlo je relativna pojava. Najpre treba da nauimo da razlikujemo dimenzije od
razmera. Neorganski svet ima svoje razmere postojanja, a organski svoje. Svaka ivotinjska
vrsta ivi u svojim razmerama: svet gliste drugaiji je od sveta u kome leti albatros; grabljivice drugaije gledaju na svet od svojih pitomih rtava. Obrazovan i zadovoljan ovek vidi
znatno drugaiji svet od maloumnog nesrenika, a starac, opet, drugaiji od mladia, dok
onaj koji spava ivi u sasvim drugaijem svetu od probuenog. Ali, svi zajedno ga vide iz
trena u tren uvek malo drugaijeg, i iz svog ugla. Telo ima svoje zakonitosti postojanja, oseanja, opet, svoje, dok misli imaju sasvim drugaije i ire razmere u kojima postoje i deluju.
Zapravo, svako stanje svesti u ovekovom umu proputa spoznaju sveta samo u odreenim
razmerama i razliito kod svakog oveka, iako postoji izvesna mera opte saglasnosti. Ne
mnogo vea od broja rei i pojmova sa kojima se ljudi slue pri opisu sveta. Umetniko
stvaralatvo i simboli slue za dopunu ove saglasnosti.
Razmere nisu dimenzije, iako ih mnogi poistoveuju. Dimenzije su razliiti naini
postojanja univerzuma u kojima se javlja skup odreenih razliitih razmera. Mnoge greke
nastaju kada se brkaju razmere, kada iz jedne razmere sudimo o drugoj (na primer, kada
nezreo ovek sudi o postupcima zrelog i mudrog). To nije mogue sa razliitim dimenzijama, jer sa nie dimenzije nikada se ne moe videti via. Bie mora prei u viu dimenziju da
bi je spoznalo.
Dimenzije su u snkhyi predstavljene sa tanmtr i maha-bhtni.
Prostor i vreme su relativni. Njihova relativnost se ogleda u tome to postoje ujedno
na razliit nain: kada se projektuju i ispoljavaju to je onda objektivni svet, a kada su saeti
u svoj ishod i smisao, tada su svesni subjekt. Dakle, svesni subjekt nije nita drugo do sae81

tost vremena i prostora u jedno mesto, u Ja. Objektivni svet nije nita drugo do projekcija
istoga u mnotvo, naputanje Ja jesam, gubitak sebe. Otuda kada je subjekt potpuno svestan, budan, vreme i prostor za njega nestaju.
Svaka misao je najsuptilniji izraz jedne dimenzije u kojoj se manifestuje svet ka
svome ishodu. Svesnost (subjekta, Ja jesam) je sam vrh stremljenja prirode ka svrsi, vrh
njene piramidalne celosti. Njena se celovitost ne ostvaruje u objektivno datim kategorijama
vremena i prostora, nego njihovim saimajuim oblikovanjem ka svrsi koje se progresivno
dogaa u sve viim dimenzijama, u aham-kra i buddhi - a to znai ka Sopstvu subjekta. U
najvioj se javlja ista svest (buddhi) kao izraz maksimalne integracije ili saetosti zbivanja
i njegove najvee brzine u otkrivanju smisla, koji se manifestuje kao svetlost. Ovo saimanje i oblikovanje moemo videti na primeru Zemlje. Njen oblik i putanja iz viih dimenzija
izgledaju drugaije nego u trodimenzionalnoj stvarnosti gde vidimo loptasto nebesko telo
koje se kruno kree u prostoru oko Sunca tokom odreenog vremena. Njeno kretanje zapravo stvara vreme, a takoe i sam njen oblik - ona ne bi bila niti okrugla niti ba te veliine i
mase da se ne kree ba tom brzinom. I obratno, da je manja ili vea, i brzina bi bila srazmerno drugaija. Njen oblik, masa i brzina (vremenost) su uzajamni i ine jednu celinu koja
se, meutim, zbiva u vie dimenzija, pa se zato ustanovljavaju kao razliiti inioci. Takoe,
i sve to postoji na njoj potpuno je odreeno njenom putanjom i oblikom. Kao to su njen
oblik i kretanje jedno zbivanje, ali na razliitim dimenzijama, i ivot na njoj takoe je deo
tog istog zbivanja, opet na jednoj drugoj dimenziji; ceo sunev sistem je to isto zbivanje
(isto kao ivot jednog oveka) ali na sledeoj, vioj dimenziji, i tako dalje. Moe se rei da
su njen oblik i putanja, zajedno sa organskim i neorganskim ivotom na njoj, zapravo savijenost i oblikovanje prostora ka viim dimenzijama bivstvovanja u kojima se kristalie svrha
svega. Saimanje se odigrava kretanjem, jer kretanje je uvek zbivanje oblika ka smislu. Najfiniji oblik kretanja je miljenje. Otuda se u mislima zainje vreme. Dakle, kretanje je odvijanje vremena u kome dozreva smisao oblika (tj. bivstvovanja) koji je modifikacija prostora.
Zato su prostor i vreme neodvojivi. Iz najvie dimenzije posmatrano, sa vrha piramide ili
mahat-buddhi, celokupno postojanje Zemlje, sav ivot na njoj od nastanka do nestanka i
cela putanja koju e prei, oduvek se ve dogodilo i u celosti se uvek dogaa u svakom trenutku - jer, dogaa se zbog svesti (buddhi) o sadanjem trenutku, o onome to upravo jeste.
Svest, koja je ishod bia, opstaje samo u sadanjem trenutku, a on je jedini realan. Nita ne
postoji izvan njega. Drugaije reeno, ne zbiva se u vremenu. Na taj nain sadanji trenutak
razvoja sveta, ili jednog pojedinca, nije razliit niti odvojen od njihove konane svrhe ili
samog bitka.
Zato svi aspekti bivstvovanja, iako razliiti do apsurda i meusobno paradoksalni,
realno postoje u prirodi, slobodno i ravnopravno, tako da obrazuju jednu ipak skladnu celinu. Celina se, meutim, ne moe razumeti samo posmatranjem iz fizikog iskustva. Ono je
proizvod elementa zemlje, poslednjeg u nizu maha-bhtni, i zato je samo posledica dejstva
viih dimenzija olienih prototipskim poelima (tanmtr) koja se kondenzuju u razliite
vibracije i, zavisno od meusobne kombinacije, obrazuju velika poela (maha-bhtni).
Ta progresivna kondenzacija se odigrava na sledei nain: prototipsko poelo zvuka
proizvodi element etera (akaa); tanmtr dodira i zvuka zajedno proizvode element vazduha (koji zato ima ova dva svojstva); tanmtr dodira i zvuka sa bojom proizvode element
vatre; kada se njima pridrui ukus, nastaje element vode (koji za ulno iskustvo ima ova
svojstva); i kada se svim tim poelima pridrui miris, nastaje zemlja, koja je zbir svih ostalih poela i elemenata; ona je proizvod svih dimenzija i uticaja, pa se otuda na njoj manifestuje sva realnost bivstvovanja. Fizika realnost poseduje najviu ontoloku vrednost. Ele82

menti koji je tvore takoe predstavljaju dimenzije njenog zbivanja. Tanmtr znai prototip
ili tome primereno. Maha znai veliki, kosmiki ili univerzalni, a bhuta dolazi od korena
bhu (rasti, bujati, bivati, nastajati) i moe oznaavati dimenziju zbivanja, nain na koji neto
biva, a takoe i element o kome je re. Srodna je sa grkim physis koje oznaava proces
rastenja, tvarnu osnovu i poelo, ali i unutarnji princip, strukturu zbivanja ili bia.
Kompletno dejstvo tanmtr i maha-bhtni proizvodi indriyni, jer je poznato da
organski ivot proizlazi iz neorganskog. Ali, on proizlazi tako to postaje olienje dimenzija
i principa neorganskog, njihovo egzistencijalno olienje. Neorgansko je esencijalno, a
organsko egzistencijalno podruje jednog istog bivstvovanja. Broj i kombinacija prototipova
i elemenata odreuje broj ulnih i delatnih organa u indriyni, a njihov broj, s druge strane,
odreuje u kakvim e razmerama takvo bie iveti. Najkompletnije olienje organskog bivstvovanja je ovek, on je mikrokosmos u kome se saima sav neorganski i organski kosmos.
Njegova percepcija (ulni organi) proizvod je kompletnog uticaja tanmtr, a ovladanost
delatnim organima proistie iz njegove predisponiranosti za uee u svim dimenzijama
prirode. Na shemi vidimo vertikalnu podelu kategorija na levu, neorgansku, i desnu, organsku stranu. Leva, neorganska je makrokosmos, a desna, organska je mikrokosmos. Jedna
odraava drugu kao u ogledalu. Kada ovek prepozna ovo odraavanje kosmosa (leve strane) u mikrokosmosu (desne), on prepoznaje sebe kao jedinstvenu linost, a to je aham-kra
koja nadilazi ovu podelu.
Tanmtre su objektivne ali i delimino subjektivne, jer proizvode ulne organe u subjektu, dok su veliki elementi isto objektivni, jer omoguavaju sve zbivanje u prostoru. Leva
strana sheme je vibratorne ili talasne prirode, sve dok se ne kondenzuje kao zemlja, a tada
vibracije zadobijaju supstancijalni karakter. Nisu, dakle, supstancija, ve se samo tako ponaaju zbog trodimenzionalnih uslova u kojima se nalaze. Tada postaje mogua desna, organska strana empirijskog sveta kojeg tumaimo na osnovu pojma supstancijalnosti, to je nuno zbog koherentnosti spoznaje bivstvovanja.
Sa paradoksom razliitih dimenzija suoavaju se i rezultati eksperimentalne fizike.
to se ide dublje u manje dimenzije, dolazi se do veih brzina i neodreenosti svih parametara. Na atomskom nivou dolazi se do granice kada jo moemo razlikovati neto kao to je
struktura atoma. Ispod njega vladaju sile iste energije koje se, zavisno od naina posmatranja u eksperimentu, manifestuju i kao subatomske estice. One se ponaaju paradoksalno jer
za njih ne vae zakoni prostora i vremena naeg grubog ili materijalnog sveta. Iako se u
odreenim okolnostima ponaaju kao estice, u nekim drugim one prelaze u svoju fizikalnu
suprotnost, postajui talas energije. Kada je u eksperimentu prisutan posmatra, ovek,
ponaaju se kao estice, a kada je posmatra odsutan, kao talas. Izgleda da priroda glumi
materijalnost samo u prisustvu oveka. (Zato kada posmatra, ovek. padne u san, fiziki
svet za njega nestaje.) One mogu nelokalno da komuniciraju, odnosno da se ponaaju kao da
su zajedno, iako su u eksperimentu odvojene hiljadama kilometara. Preskau i vreme, tj.
nain svog postojanja u vremenu. One to mogu zato to kao talas energije pripadaju univerzalnom polju svih fizikih zakona koje nije uslovljeno vremenom i prostorom, nego je
implicitno, i slui kao osnova emanacije svih entiteta u vremenu i prostoru.
Shematska podela kategorija na levu i desnu stranu daje nam uvid zato se prirodno
zbivanje dogaa i kao talas (vibracija) i kao supstancijalnost (estica), to zbunjuje fiziare.
Tanmtre i maha-bhtni su samo otvorenije ispoljavanje vibratornog zbivanja energije u
viim (implicitnim) dimenzijama, dok je supstancijalnost indriyni podruje gde se stiu
iskustva tamo pripremljenih oblika na najkonkretniji nain. Tu se akumulira svest o zbivanju i zato je nuno da se bivstvovanje tu koherentno oblikuje na dovoljno grub ili konkre83

tan nain koji se moe definisati kao supstancijalnost. Tvrdoa oblika nuna je da poslui
kao podloga, kao suprotnost u odnosu na koju e postati prepoznatljivo vibratorno ili talasno
svojstvo objektivne prirode. Oblik je vest za svest. Nema svesti bez oitavanja (cittam)
oblika, tj. zbivanja. Stoga je kruna indriyni manas ili um; razumevanje je vrh njenog
organskog oblikovanja koje je u celosti posveeno percepciji i iskuavajuem delanju, obuavanju da postane linost. Zato e i naunicima sve tajne prirode postati dostupne i jasne
tek kada njihovo nauavanje bude u skladu sa ovom posveenou organskog ivota. Priroda postaje jasnija u onoj meri u kojoj se njen ivot afirmie. Um je, meutim, vrhunac
razumevanja sa subjektivnog stanovita. Vrhunac objektivne spoznaje bivstvovanja u celosti
je budnost (buddhi). Zato je buddhi od svih kategorija najblie povezano sa vrhuncem svih
dimenzija u kojima se priroda nalazi, a to je eter ili akaa. Te dve kategorije su najfiniji
modaliteti prakrti, toliko su bliski i identini da se mogu razlikovati jedino po tome to je
akaa ishod samog oblika, a buddhi smisla oblikovanja bia. Jedno bez drugog nisu mogui,
oni su kao dve strane istog novia. Kada ovek postane probuen (buddhi) ovladae akaom i beskrajnom energijom koju ona daje.
ovekov um je naviknut da se dobro snalazi samo u vrsto ustanovljenim koordinatama koje tumai kao svet. To je, prema shemi, uglavnom samo organsko podruje kome
prirodno i pripada, indriyni, i element zemlja. On teko prepoznaje drugaiji svet od onog
kojeg je ustanovio uenjem i tumaenjem. I samo zato to je talasna priroda neorganskog
podruja finija od organskog, ono sa empirijskog i umnog stanovita predstavlja drugi
svet, nepoznato, onostrano podruje. I zaista, neorgansko je podruje svojim najveim
delom (iznad elementa zemlje) u tradiciji poznato kao drugi svet, astral, natprirodni svet
(astral je na shemi predstavljen elementima vode, vatre i vazduha). To je takoe ono podruje prirode gde se odigravaju posmrtna iskustva, kao i snovi. ovekova se individualnost
(aham-kra) - koja okuplja buddhi i manas, pa tako te tri kategorije skupa sainjavaju njegov duevni ivot (iva) - sa smenom dana i noi premeta iz subjektivnog u objektivno
podruje, prema shemi, s desne na levu stranu. Tada ovek pada u san. Kada se izjutra njegova individualnost vrati u fiziko telo (indriyni), ovek se budi. Isto se dogodi kada se
istroi ivotni vek fizikog tela: njegova dua (iva) odlazi na drugi svet (tanmtr) i,
nakon dozrevanja uslova za odgovarajue novo telo, vraa se u podruje indriyni. Ukoliko,
naravno, nije otila navie, u probuenje (buddhi) i neuslovljenost (purua), ka svome izvoru.
Samo u podruju indriyni zbivanje ima vrst karakter usled toga to je za akumulaciju energije svesti nuna trodimenzionalna kohezija svakog zbivanja kao informacije. Tu su
zbivanja samo onoliko trajna i vrsta koliko su potrebna kao informacije subjektu, i ponavljaju se na razliite naine dok njihov smisao ne bude usvojen kroz iskustvo. Na neorganskom podruju je zbivanje (prostorno oblikovanje) mnogo fluidnije, bre i neposrednije, a ni
vreme tu nije linearno. Usled nedostatka koherentnosti pojava, na koju je manas naviknut da
mu bude servirana u trodimenzionalnom iskustvu kao prirodno stanje, ovek je tu nesvestan, tanije, jo pasivniji nego inae. Da bi bio svestan i na neorganskom podruju, u svim
dimenzijama, njegova linost mora da postane koherentna nezavisno od zbivanja i organskog i neorganskog podruja. Njegovo Ja(stvo) mora biti nezavisno i od spoljanjih i od
unutarnjih uticaja, i kao takvo uvek prisutno. On mora biti inilac, a ne pasivan predmet
svakojakih injenja. Ukratko reeno, mora biti neposredni uesnik u zbivanju.
Dok je identifikovan s podrujem indriyni, svog fizikog tela, ovek nema jedno Ja
u sebi, jednu linost. To je zbog uticaja tanmtr koje daju prototipove svih zbivanja, pa
tako i mentalnim aktivnostima i formiranju identiteta. Svaka ponavljana aktivnost moe ste84

i identitet i opstati kao entitet (kompleks emocija, mentalni obrazac, alter ego). Zato je
ovek viestruka linost. Postaje celovit tek na podruju aham-kra. Tek tada postaje i aktivan inilac sa svojom voljom. Sve dotle je noen spoljnim uticajima tanmtr i mahabhtni dok je njegov um uglavnom sluio da laira celu situaciju i stvara privid da sam
ovek neto ini svojom voljom.
Na podruju indriyni vlada subjektivnost, tu ovek stvara svoju realnost i dela samo
u podruju svog rukohvata, koliko dopiru njegovi ulni i delatni organi i njegova orua. To
podruje je vrlo ogranieno i zato u svemu subjektivno. Otuda i toliko nerazumevanja i
sukoba meu ljudima.
Objektivno podruje tanmtr i maha-bhtni je zajedniko podruje svim organskim biima, ono je opte i obezbeuje zajednike uslove za sve individue, tako da sve imaju percepciju priblino istog sveta u kome ive. To je zemlja na kojoj svi stojimo, voda koju
svi pijemo, vazduh koji svi udiemo itd. Tako snkhya objanjava dve protivrene injenice: da ovek sam stvara realnost i da moe da deluje na objektivni svet, i kako je
objektivni svet nadmoniji od subjektivnih pokuaja delanja. Subjekt i objektivni svet
su interaktivni. Takoe shema kategorija nam pokazuje gde se ta situacija nadilazi: u
podruju aham-kra. Tek odatle, kada ovek postane jedna linost sa svojom voljom,
moe da deluje na objektivno podruje tanmtr i maha-bhtni. To moe zato jer deluje iz
iste svesti (buddhi), a ne subjektivnog uma (manas) kojeg je nadiao.
Zajedno sa prostornim delovanjem, nadiena je i iluzija vremena. Ona postoji samo
na subjektivnom podruju indriyni i u elementu zemlje. Govorei praktino kako vreme ne
postoji, moemo uslovno rei da u trenutku stvaranja stvoreno je apsolutno sve to moe da
postoji. Sve to je bilo, jeste i bie svuda u univerzumu, stvoreno je u trenutku stvaranja univerzuma. Taj totalitet svega uvek bezvremeno postoji na nivou akaa i buddhi, i on
se postepeno ispoljava iskustvu svakog subjekta posebno. Subjektivni um, manas, samo
aktivira pojedine mogunosti koje su dostupne u njegovom delokrugu i one se aktuelizuju.
Tako nastaje iluzija linearnog vremena. Izvan uma i na viim dimenzijama potencijali svih
zbivanja bezvremeno postoje kao pra-datost ili pra-krti. Reeno je da sve to postoji se ispoljava iz prakrti (emanacija) jer je u njoj ve postojalo kao mogunost (pra-datost = pra-krti).
Stoga sve to uopte moe da se dogodi, potencijal svega, ve postoji u jedinstvu prakrti.
Um se samo fokusira na pojedine mogunosti i one se aktuelizuju. Ta suma svih mogunosti
i pojava nalazi se u najvioj dimenziji, u akai. Pristup njoj je mogu samo iz buddhi, iste
svesti. Tu je prolost i budunost svega postojeeg. Na nioj, materijalnoj, trodimenzionalnoj ravni, um samo sukcesivno aktuelizuje mogunosti, ono to ve postoji, a nama, iz nae
subjektivne take gledanja, izgleda da se neto novo zbiva. Zbog svoje bezvremenosti i pradatosti svih potencijala, prakrti ima vibratorno ili talasno svojstvo, odnosno trenutanost.
Vibratorno ili talasno ustrojstvo prakrti pokazano je na svih pet odeljaka sheme kao
najvie i najfinije stanje tih odeljaka. To su zvuk i eter u neorganskom i um, sluh i jezik u
organskom delu, i buddhi, kao najfiniju tvorevina prakrti. Uoimo pre svega, tanmtru zvuka, kao primarno ispoljavanje vibracija. Ono je mogue jedino kroz prostor (akaa) zato to
zvuk nije mogu bez prostiranja. Vibracije prostora oblikuju sve ostale elemente i sva ostala
zbivanja. Objektivno posmatrano postoji samo prostor (akaa) u kome su sve dimenzije i
sva zbivanja uopte mogui. On je partikularizovan pojedinim oblicima na kojima se ograniava nae ulno opaanje i delanje. Samo ogranienom subjektu, zatvorenom u ego, koji
posmatra iz jedne referentne take, a drugaije ulno posmatranje i nije mogue, oblici
izgledaju kao da su u prostoru i meusobno nezavisni. Oni su zapravo sm modifikovan
prostor (akaa). On ih sve povezuje u jedno, u sopstvenost svesnog subjekta, i na osnovu
85

toga su mogua sva mistina iskustva jedinstva univerzuma, a takoe i materijalizacija,

dematerijalizacija, teleportacija, telekineza, levitacija, astralna projekcija i telepatija. Na
primer, vreme se saima u subjektu, u njegovo Ja ovde i sada, i zato on moe da zna prole i
da vidi budue dogaaje (vidovitost); isto je sa prostorom, on se saima u njegovo telo pa
otuda subjekt moe i s objektima u prostoru da manipulie (telekineza) kao sa sopstvenim
telom. Zato je reeno da nita ne postoji po sebi i za sebe, izdvojeno iz celine i jedinstva.
Zato za probuenog nestaje predmetni svet, on vidi samo akau, jedinu stvarnost svake
pojave. Iz tog jedinstva proizlazi zlatno pravilo koje kae: ini drugima onako kako eli da
drugi ine tebi; i etiki put koji nalae da volimo sve to postoji, pa i svoje neprijatelje.
Usled opteg jedinstva koje sve povezuje uvek e nam, hteli mi to ili (radije) ne, biti onako
kako inimo drugima. Kakvom merom sudimo, tako e nam biti sueno. Ako oprostimo
drugome i nama e biti oproteno. 'Ko drugome jamu kopa, sam e u nju upasti' - to je
neminovno jer nema drugoga. Bie je jedno.
Buddhi i akaa su sinonimi: akaa sa kategorijalne a buddhi sa egzistencijalne strane
bivstvovanja. Sa njima je prakrti najblia neuslovljenosti (purua).27 Iako je najblia, priroda i u njima deluje svojom gravitacijom kod neprobuenih ljudi: u buddhi je to sklonost da
se budnost doivljava kao lina svest (aham-kra) i osmiljava (manas), jer bezlina budnost se kod nezrelog oveka ne moe odrati i biva porobljena mentalnim procesima; dok
akaa tei da se partikularno oblikuje, jer iz istog razloga za neosloboenog oveka postaje
puko nitavilo.
Prostor je sam oblik zbivanja, dok je vreme subjektivno iskustvo kretanja ili zbivanja
tog oblika ka smislu, odnosno svesti. Zato je svest maksimalna saetost vremena, ona je ista sadanjost, samo prisustvo. Koliko je vremensko kretanje prevazieno, toliko je svest prisutnija. Vreme je nain na koji neto oblikovano postoji u iskustvu. Vreme ne postoji po
sebi, ve samo kao oblik zbivanja. Postoji, dakle, samo bie, a ne i vreme. Bie je bezvremeno jer nije ni supstancijalno. Ali, zbog neuvianja njegove bezvremene sutine, zato to
ga doivljavamo kao neto supstancijalno, mi njegovo zbivanje projektujemo kroz vreme.
Tako vreme postaje zaborav bivstvovanja, ono postaje nain da se izbegne odgovornost za
preuzimanje smisla postojanja ovde i sada. Vreme je najee samo zamena za svesno prisustvo u bivstvu, ono je razmak izmeu znati i biti. Kako je do tog smisla teko doi jer zahteva potpunu akumulaciju energije, vreme je nuno zlo preko kojeg postupno i na zaobilazan nain ('u znoju lica svog') dolazimo do bivstva. Ako ne bismo postupno dozrevali za
bivstvo, njegova silna energija bi nas unitila, kao to bi teko breme koje odrastao i snaan
ovek moe da ponese, nejako dete slomilo. Takoe ne bismo ga ni bili svesni, jer naa svesnost sazreva vremenom. Samo dozrevajui tokom vremena mi spoznajemo bivstvo, iako je
njegova bit uvek prisutna ovde i sada. Bivstvovanje doivljavamo samo kroz vreme isto kao
to smo zbog empirijske subjektivnosti prinueni da ga doivljavamo kao supstancijalno
kroz partikularizovan prostor, i zato nam je bie vazda skriveno.
Vreme je proizvod subjektivnog iskustva u prostoru. Kada se prostor posmatra iz
jedne referentne take (tela, indriyni), to je nuno u trodimenzionalnosti koja jedino moe
da proizvede koherenciju percepcije, neto se doivljava kao blie, a neto kao dalje. Taj
doivljaj se u psihi (manas) tumai kao da je neto pre (stiglo do nas), a neto posle.
Tako vreme postaje samo psihiko tumaenje prostornog zbivanja. Psiha se spontano usklauje sa fizikom realnou prostora koji je okruuje stvaranjem perspektive vremena. U psi27

Akaa u fizikom svetu stvara svetlost, svetlost zvezda. Ako je ona povezana sa buddhi kako smo opisali, onda postaje jasnije delovanje Solarne joge (sungazing) u kojoj se gledanjem u sunce proiava telo i pobuuje objektivna svest u
oveku.

86

hi se trodimenziona perspektiva zbivanja subjekta-u-prostoru, kao u ogledalu, pretvara u

iluziju vremena. To znai, ako postoji samo veno bie, i ako je vreme samo projekcija uma,
onda je kretanje vremena samo iluzija - to se um kree, a ne vreme. Um mora da se kree
kako bi prikupljao informacije radi akumulacije svesti u indriyni, ali ne mora da robuje
ovoj iluziji, kao to obino ini.
Vreme je nain na koji um funkcionie. Bie se ne kree kroz vreme ka svome smislu; ono u njemu oduvek ve stoji, inae ga ne bi ni bilo, njegovo postojanje bilo bi besmisleno, a to znai nemogue. Samo se um kree ka osmiljavanju, ceo pojavni svet postoji
zbog njega. Jedino um dolazi do smisla i njegovo subjektivno iskustvo (indriyni) biva prosvetljeno objektivnom spoznajom kad prevazie vreme, a to znai kad prestane da zamilja
svet kao neto drugo nego to jeste. Samo kada zaustavi svoje lutajue misli, oveku se
razotkriva svet kakav jeste. I tada vidi da nieg nema po sebi i za sebe, u akai je sve jedno,
dok je mnotvo samostalnih pojava i bia samo prividno za subjekta koji opaa iz jedne
referentne take. Vidi da je iluzija subjektivnosti jedini uzrok iluzije objektivnog mnotva.
Bia nisu oblikovana u prostoru niti se kreu kroz njega, nego se sm prostor oblikuje od
jedne take do druge, stvarajui iluziju bia koje se kree. Kao talas koji izgleda kao da se
kree povrinom, dok se zapravo sma voda naizmenino podie i sputa u jednom talasu.
Ili kao kod svetleih reklama gde se sijalice naizmenino kontrolisano pale i gase, tako da
izgleda kao da se svetlosni oblik kree, stvara i rastvara, raa i umire, iako se ne dogaa nita drugo do sloena iluzija svetlosti.28 Ceo taj svetlosni cirkus oblikovanja prostora dogaa
se, naravno, samo za nezrelog posmatraa, i zbog njega. On je jedini koji projektuje zbivanja u prostoru kao supstancijalna. U stvarnosti celine, akae, sve je jedno i bezoblino, nema
nieg po sebi i za sebe - ali to ne znai da je sve poniteno, nego je upravo otkriveno u svojoj jedinoj sutini, akai - nakon probuenja (buddhi).
Ovde je, dakle, re o trenutanom stvaranju pojavnog sveta. Otuda nita u njemu nije
isto u dva trenutka, ve u sledeem stvoreno je kao novo i malo drugaije usled igre guna.
Na taj nain sve se kree. Trenutanost stvaranja omoguava svekret (agrat) univerzuma.
Ne postoji drugaije kretanje. Taj zakon oblikovanja prostora mogli bismo nazvati Talasni
model kvantne fluktuacije.
(Ideja o trenutanosti zbivanja osnova je budistikog pogleda na svet. Iz nje proizlazi
uenje da stvari i bia nemaju realnost po sebi (anata), da nisu roeni, tj. da ne nastaju. Ovu
ideju je naroito precizno pojasnio najvaniji obnovitelj izvornog Budinog uenja, Nagaruna, a razjanjavao ju je i Gaudapada, jedan od sledbenika Nagarune navodei klasian
primer baklje. U svom delu Karika (na Mandukja upaniadu) Gaudapada objanjava kako je
sve neroeno. U kariki (stihu) IV 47-50. on kae da kao to baklja, kada se brzo okree,
izgleda kao vatreni krug, tako i svest kada se kree izgleda kao da je podeljena na subjekat i
objekat, saznavaoca i znano, i tako stvara privid kontinuiteta i objektivnog sveta. Kada svest
(baklja) miruje, tada nema privida sveta (vatrenog kruga). Kada je baklja u pokretu, njen
izgled kruga nije joj spolja nametnut, niti je otiao od nje kada miruje, kao to ni vatreni
krug nije ni razliit niti je isti plamen. U IV 91. on kae da su sve tvorevine samo uoblienje prostora, akae (etra), i da meu njima nema nikakvih raznovrsnosti. Ne postoje individualne tvorevine (bia) koje se kreu kroz prostor, nego se sam prostor, na svom najsuptilnijem, subatomskom nivou, sukcesivno uobliava u sve to postoji iz trena u tren. Na taj nain
28

Upravo je ovaj princip naizmeninosti, prepoznat od strane Nikole Tesle, proizveo tehnoloko vaskrsenje oveanstva
iz zemnog mraka. Ovaj princip nam takoe osvetljava i svu iluzornost uinka tehnologije za smisao ovekovog opstanka.

87

nita se ne raa ili nastaje, jer sve ve jeste kao modifikacija celine, a ta celina nije nita
sama po sebi. Jer, da jeste neto, protivreila bi svojoj prirodi, sve ostalo to je reeno palo
bi u vodu. Da celina jeste neto sama po sebi, tada bi i bia unutar nje morala da budu 'neto'
sama po sebi, i tada im celina ne bi mogla dati ivot. Sve bi bilo odeljeno. Bia mogu da
postoje samo zato to nisu nita sama po sebi, i zato to je celina ista takva. Drugim reima,
individualna bia i celina nisu razliiti.
Najoptije ubeenje ljudi da su posebne, odvojene individue je ujedno i najvei
apsurd potpuno oigledan. Nijedno bie ne bi moglo da postoji da je izdvojeno od celine na
bilo koji nain; svi diemo, kreemo se i ivimo zahvaljujui ivotnoj sredini koja nam to
omoguava. tavie, nijedno bie ne bi moglo ni da nastane kao izdvojeno.
Nae bie ne postoji kao individualno bie, kao to ni kap nije nita drugo do voda
okeana. Mi ne diemo, priroda die kroz nas; mi ne delamo, celina dela kroz nas; mi ne mislimo, celina samu sebe osmiljava kroz nas. Mi smo u celini prirode kao fetus u majinoj
utrobi. Mi tek treba da se rodimo. To roenje je probuenje (buddhi) koje nastaje spoznajom
ovakvog stanja, da nita nije roeno u optoj prirodnoj uzronosti, da se to sve sama priroda
uobliava i dela. Jedino ovekov probueni duh transcendira prirodu.
Sva patnja nastaje iz neuvianja ove istine, iz ubeenja da smo neto po sebi i za
sebe, nastaje iz neosetljivosti da je naa sutina ona istota (sunyam) koja svojom nenou
omoguava svemu da postoji. Iz ovakvog pogrenog uverenja nastale su sve iluzije o potrebi
'osloboenja'. Zapravo, jedino pravo osloboenje je spoznaja o izvornoj neuslovljenosti, tj.
neroenosti individualnog bia. Da ono ve nije takvo u svojoj biti, nikada ne bi ni moglo
biti 'osloboeno'. 'Osloboenje' je ostvarenje svoje prave prirode. Naa prava priroda je
neroena i neuslovljena. Jedino zahvaljujui ovoj injenici, da je naa prava priroda sloboda
koja sve omoguava (sunyam), oveku su mogui davanje ivota, oprotaj, milost, ljubav,
svest i smirenje (utrnue).)
Toliko o zvuku i akai. Talasno ustrojstvo prakrti se u indriyni ispoljava najpre u
umu (manas), kao misao. Misli nastaju kao najfinije vibracije organskog podruja i rezonantnom interakcijom deluju na vibracije najfinijeg dela nervnog sistema - mikrotubule. One
primaju utiske, vibracije spoljanjeg sveta, a najpre iz tanmtr jer, iako su organske tvorevine, jednako su fine kao i neorganske, i rezonuju ih kao svoje. Zato moemo da mislimo i
na javi i u snu. To se ne dogaa samo kao prosta rezonancija spoljanjeg i unutarnjeg, ve i
kao proces uenja. Uenje je omogueno preko najviih dometa ulnih i delatnih organa koji
se takoe zasnivaju na vibracijama, a to su sluh i jezik (govor, re, pismo). Na kraju, najvii
ishod vibracija zbivanja prosijava kao ista svest (buddhi) o svemu, o samom biu kakvo
jeste.
Buddhi, tanmtr zvuka, eter i manas sa sposobnostima sluha i govora, najvia su i
najfinija svojstva pet grupa kategorija prakrti. Njihovu povezanost lako je prepoznati u svim
mistikim i religijskim tradicijama gde se stvaranje sveta dogaa zvukom, odnosno reju
(logos, aum), to je prvobitna vibracija koja stvara sm prostor sveta (akaa, njeno svojstvo
je takoe i svetlost). Re kao modifikacija zvuka igra odluujuu ulogu u modifikaciji zbivanja. Taj zakon se pokazuje na delu u hinduistikoj mantra-yogi kao vibratorna formula
koja samim vibracijama proizvodi odreene efekte, u jevrejskom tetragramatonu, devocionalnom budizmu, filokaliji u pravoslavlju i dhikru u sufizmu. Istu ulogu imaju i razna imena boja, ije vibracije odraavaju proces stvaranja. Otuda je ime, kao vibratorna formula,

88

klju za identitet bia.29 Jo je u staroegipatskim misterijama poznavanje imena bojih omoguavalo prolaz kroz sve dimenzije i raanje u svetlost iste budnosti, oliene u Ozirisu kao
suncu. I u drugim kulturama poznavanje imena omoguavalo je uvid pa i kontrolu sutine
imenovanog - zato se ono skrivalo. Re izgovorena u viim dimenzijama, u astralu, ima
direktno izvrno dejstvo, odmah se ostvaruje. Otuda potie efikasnost svih magijskih rituala
koji obavezno sadre vibratorno izgovaranje rei kao svoj glavni postupak, od liturgija i
molitvi, do vradbina i kletvi. Svuda su u sprezi pomenute kategorije: svest (buddhi) o aktivnosti i njeno mentalno planiranje (manas), zatim govor, koji u sprezi sa sluhom iz podruja
indriyni koristi tanmtru zvuka za vibratorno oblikovanje zbivanja preko akae na sve nie
dimenzije, jer proces oblikovanja ide iz viih ka niim elementima, sve do ostvarenja na
nivou zemlje.
Sve to je ovde reeno ostalo bi nepotpuno bez razumevanja principa subordinacije.
On vlada meu svim modusima bivstvovanja koji svojim zbivanjem proizvode prostorvreme. Nadreeno prostorvreme vlada podreenim. Nadreeni oblik prostorvremena moe biti,
ali ne mora uvek, onaj stariji i vei, zatim onaj sloeniji po ustrojstvu i aktivniji. Kao to
roditelj raa i oblikuje prostorvreme svoga deteta, tako i Zemlja odrava ljudske ivote i
nosi na sebi njihovu kolektivnu istoriju kroz vreme, dok sunev sistem, kao jo ira celina,
uslovljava i Zemlju i sva zbivanja na njoj. Na kretanju Zemlje oko Sunca zasniva se hronoloko vreme ljudske povesti (mereno asovnicima i kalendarima). Mlada individua zavisi u
velikoj meri od svoje porodice, a porodica od drutva i nacionalne kulture, koja opet biva
uslovljena istorijskim trenutkom opteg razvoja kome je sve to podreeno. Nadreeno prostorvreme moe, pored ve spomenutih prirodnih entiteta, postati i energetski sadraj (elemental) koji je vetaki obrazovan na viim (astralnim) dimenzijama ulaganjem neije energije putem volje, imaginacije i govornih vibracija, i otuda delovati na zbivanja niih dimenzija, na fizikom planu. To moe biti i obian kompleks koji upravlja ponaanjem jednog
oveka, ali i vei sadraj koji izaziva velike ratove izmeu nacija. Stoga, iako je vreme relativno, subordinacija omoguava red u njegovom zbivanju.
Sve se uobliavanje odvija pod uticajem kategorije aham-kra. Zbog nje se prostornost savija u oblik svega to postoji, ona masu i energiju centripetalno saima na pojedine
oblike. Najkrupniji oblici saimanja mase i energije u prostorvreme nekog zbivanja su nebeska tela, galaksije, zvezde i planete. Njihovo kretanje nije mehanistiko, Zemlja se ne kree
zakrivljenom orbitom oko Sunca pod dejstvom sile tee, ve pravom putanjom, ali u prostoru koji je zakrivljen gravitacijom Sunca. Sve se kree pravo ka svom ishodu. Ali prostor se
zbog subordinacije uticaja savija kroz razliite modifikacije, tako da e njegova savijenost
kroz organski ivot na Zemlji dovesti do maksimalnog saimanja i usavravanja sveg oblikovanja u liku oveka, do ovekove linosti. Nadreeno prostorvreme uvek privlai i oblikuje podreeno: to je sila poznata kao gravitacija. Ona ne deluje samo meu telima nego i
na mikroplanu, kao sudbina svih ivih bia. Tako nam, na primer, neki dogaaj, osoba ili
informacija, kao nadreeno prostorvreme, moe privui panju i svojom gravitacijom preusmeriti ivot na nov nain. Svoju gravitaciju imaju emocije i podsvesni utisci (vasana).
Gravitacija svih ovih zbivanja koja deluju na smer naeg ivota i oblikovanje karaktera, nije
razliita od gravitacije Zemlje, Sunca, Meseca i ostalih nebeskih tela. Njihova kretanja i

29

Kako je vibratorna formula zvuka povezana sa svetlou pokazao je Spasoje Vlaji u delu "Svetlosna formula"
("Jugoart", Beograd, 1984)

89

odnosi oblikuju gravitaciju na mikroplanu. 30 To je sve jedna ista gravitacija koja se progresivno sputa i deli kroz princip subordinacije.
Gravitacija deluje ak i na najveu brzinu zbivanja, na svetlost. Skup svih dogaaja u
prirodi nalazi se ispod brzine svetlosti. Kako je ona najbri modus bivstvovanja, svi ostali
oblici prirodnog zbivanja samo su izraz njenog srazmerno sporijeg kretanja, koliko je ono
sporije toliko je njegovo bivstvovanje grublje i materijalnije. Iskazuju se najpre kao
radio-talas, zatim zvuk, a u najsporijem vidu kao vrst oblik - koji se dalje kree do linosti, do posmatraa kome je svetlost namenjena. Kada se neka zvezda rodi, njena svetlosti se
iri sferno i svuda ravnomerno, nosei sa sobom dogaaj njenog nastanka. to udaljenije
zvezde u kosmosu posmatramo, vidimo sve stariji kosmos, ono to se dogodilo pre vie
milijardi godina. Gledamo svetlost davno ugaenih zvezda, dok svetlost novonastalih jo
zadugo nee stii do nas. Ogranieni svojim trodimenzionalnim telom i ulima koja nam
nameu subjektivno, linearno vreme, mi vidimo samo nepokretno zvezdano nebo dok ostajemo slepi za zvezdani vatromet prostorvremena koji se stalno odigrava u celom univerzumu pred naim oima. Zvezde su samo iskrice svetlosti koje ive krae nego to je potrebno
da njihova svetlost dopre do drugog kraja univerzuma, do neke druge zvezde ili posmatraa.
Bezbrojni rojevi galaksija vrve od plamena tih iskrica, ceo univerzum bleti od tog vatrometa preobraaja upravo u sadanjem trenutku, dok nam izgleda da je sve mirno na zvezdanom
nebu. I jeste naizgled mirno, jer je smisao sveg tog difuznog prosvetljenja univerzuma
zadobio svoje konkretno olienje u trodimenzionom telu oveka koji ga posmatra. Kada
svetlost zvezda ue u njegove oi, postigla je svoj cilj, dola je do ishoda svog putovanja, tu
se njeno kretanje kroz prostornost vremena zaustavlja i pretvara u smisao, u spoznaju koja
prepoznaje osvetljeni univerzum. Akaa, koja je svetlost, postaje buddhi, koja je ista svest.
Odiseja se zavrava u ovekovoj Sopstvenosti, samo tu se dogaa oputenost i smirenje. A
tada, kada takav ovek prepozna svetlosni ples kosmosa u svom biu, zaplesae i sam u
jedinstvu s njim. Postae svetlost.
Ali, malo koji ovek osea radost koju svetlost sunca zrai kada padne na njegovo
lice i ulazi u oi. To deca mnogo bolje oseaju, pa se zato i sunevi zraci na njima lepe presijavaju i pretvaraju u njihovu razdraganost. Odrastao ovek optereen mrakom svojih umiljenih iluzija i briga koje sam sebi stvara, ne vidi da se ta svetlost saela i sainila ga kao
svoje dete i dala mu oi i svest da kroz njih prepozna sebe kao svetlost.
2. Oblikovanje dimenzija
Pet velikih ili grubih elemenata, maha-bhtni, proishode iz suptilnih uzroka,
tanmtr, i njihovih kombinacija. Tanmtre su informativna polja za uobliavanje pojavnog sveta. Tanmtre su natprostor, hipersvemir ili hyperspace, ono to je iznad ulnog i
astralnog prostora a to su maha-bhtni. Unutar opaajnog prostora, elementi voda, vatra i
vazduh na shemi obuhvataju astralna podruja, s tim to element vode predstavlja najpoznatije iskustvo astrala veini ljudi, jer je najblie zemlji, to je onaj astral u kome boravimo u
snu i pri astralnoj projekciji, dok su vatra i vazduh via i suptilnija podruja astrala.
Tanmtre su daleko suptilnije podruje prototipova svega oblikovanog, ili arhetipova. Kada
se ovek tamo projektuje onda se nae u blaenoj svetlosti prepunoj neopisivih boja uobli30

O oblikovanju mikrokosmosa (oveka) od strane kosmosa detaljno ui nauka astrologije. Inae sama gravitacija je
elektrostatiki fenomen. Kosmos je ispunjen elektricitetom. Sve pojave u kosmosu su elektrine pojave. Elektrina
energija je vid ispoljavanja prane.

90

enih u svim moguim geometrijskim i apstraktnim oblicima koji se brzo kreu u nezamislivim kombinacijama svuda oko njega. Zapravo, ne oko njega jer tu nema jedne referentne
take, nego ih on vidi sa svih aspekata odjednom. 31 Astral jo uvek izgleda kao fiziki svet
ili svet snova, tu su zgrade, ljudi, drvee, pejza... ali kad odemo iznad astrala u hiperprostor, prostim uzletanjem navie dok svesno boravimo u astralu, to sve nestaje, poinju da se
javljaju samo neverovatne geometrijske i druge figure u izuzetno jasnim bojama koje se
brzo kreu na sve mogue i nemogue naine oko nas, na tamnoj pozadini. Sa izvesnim
iskustvom moemo da primetimo da se kreu onako brzo kako se kreu nae misli. To su
zapravo arhetipski obrasci naih misli koje tu vidimo kao da su spolja. To traje kratko jer
je potrebna visoka svesnost da bi se ovek tu odrao. Ako jo zna kakve arhetipske obrasce
moe tu da stvori svesno, onda moe u potpunosti da kontrolie deavanja na fizikom planu.
Zato to su tanmtre istovremeno i prototipovi za ula (indriyni), percepcija sveta je
uopte mogua. Tanmtre su unutranja ula koja omoguavaju spoljanja, fizika. Zato se s
njima spoznaje ono to se fizikim ulima ne primeuje, energetska i astralna realnost.
Tanmtre su prototipovi fizike stvarnosti, ono podruje prirode gde se formiraju
arhetipovi i odigravaju mitovi. Njihova povezanost sa indriyni ukazuje na mitotvoraku
funkciju u ovekovoj percepciji sveta, a veza sa velikim elementima, preko kojih tanmtre
materijalizuju ili izgrauju svet kroz sve dimenzije, razjanjava nam funkciju mita u arhitekturi i umetnosti svih drevnih naroda. Prisustvo te funkcionalne povezanosti lako je uoiti i
danas u svim aspektima ivota, naroito u politikoj manipulaciji javnog mnjenja, iako ona
vremenom menja svoj izraz.
Pet velikih poela nam pokazuju kakva je zapravo struktura sveopteg zbivanja. Ona
se moe razumeti na spoljni, empirijski nain, i na unutarnji, egzistencijalan, koji otkriva
smisao zbivanja spoljnjeg grubog sveta. Zato bhutani imaju dvojako znaenje: i kao elementi grubog iskustvenog sveta i kao dimenzije kroz koje se svet ispoljava i njegov smisao spoznaje u bivstvovanju. 32
Spoljni nain nam kazuje da je struktura sveopteg zbivanja u potpunosti sainjena iz
pomenutih elemenata u kombinaciji sa njihovim psiho-energetskim prototipovima
(tanmtr). Njihovi meusobni odnosi proizvode sve razlike u opaanju sveta, istovremeno
proizvodei svu raznolikost u samom svetu, sva svojstva koja bia i zbivanja mogu imati.
Jer, vano je opet naglasiti, tanmtre omoguavaju sve dimenzije pojavnog sveta (mahabhtni) i istovremeno njegovu percepciju (pet ula u indriyni). Tanmtre su veza subjekta sa objektivnim svetom. Zbog te dvostruke uloge tanmtr, postoji subjekat koji
doivljava svet, i njegova percepcija je analogna dimenzijama u kojima se manifestuje svet.
Zato ona nee biti potpuna dok subjekat ne upozna podruje tanmtr - ovek e spoznavati
objektivni svet u onoj meri u kojoj u samome sebi spoznaje sve dimenzije bivstvovanja (o
tome u poglavlju Aham-kra). Akaa predstavlja i prostornost i finotvarnu (eterinu) komponentu zbivanja, pa joj je zato svojstvena propustljivost koja sve omoguava, vazduh sve31

O prirodi hipersvemira videti u delima Stjuarta Sverdlova (Stewart Swerdlow).

etiri elementa, koji su ujedno i etiri dimenzije sveopteg stvaranja (bez akae, koja je nemanifestovani ishod svega), predstavljeni su u Kabali imenom bojim, Jehova ili Jahve, koje se sastoji od etiri slova (tetragramaton) hebrejskog pisma: Jod, He, Vau, He. Na taj nain je u smom imenu sadran princip bojeg stvaranja. On se kao tajna prenosio samo posveenim Jevrejima (kabalistima), pa otuda njihova vetina u procesu materijalizacije stvari i njihovoj kontroli sa najvieg nivoa stvaranja (informacije, mediji, novac, pa i psiholoko uslovljavanje javnosti), dok je neprosveenim Gojima (svim nejevrejima, goji znai ovca) ostalo samo udo stvaranja iz niega i ime boije za ropsko oboavanje, ali ne i za spoznaju da je Bog zapravo sm proces stvaranja u kome i ovek moe da uestvuje ako prepozna date
dimenzije u sebi. Zahvaljujui jevrejskim osnivaima Hrianske crkve, takva spoznaja proglaena je za jeres, a najvea
vrlina hrianstva postala je ropsko sluenje Boga, bez mogunosti njegove line spoznaje - Gnoze.
32

91

opte kretanje i podsticaj, vatra toplotu i svetlost, voda privlaenje i prianjanje, a zemlja
koheziju svega to biva kao takvo. Elementi koji su nam poznati u zajednikom iskustvu
kao fizika stvarnost, dele se na vrsto, teno, gasovito stanje i elektromagnetna zraenja u
prostoru. Ove razlike su preuzete iz poznatog iskustva da simbolino poslue u predstavljanju razliitih dimenzija ispoljenog sveta. Svako bie i pojava mogu se sagledati kao neka
kombinacija ovih elemenata koji su na okupu (skandha). Takvo sagledavanje oveka budi i
oslobaa od svih iluzija.
Snkhya govori o pet velikih elemenata (maha-bhtni) iz istog razloga iz kojeg
govori o pet tanmtr. Re je o svoenju opteg ispoljavanja prirode na deset osnovnih
principa njenog zbivanja koja mogu da obrazuju one pogodne okolnosti koje omoguavaju
stvaranje svesnog posmatraa (indriyni). Otuda njihova paralela sa ulnim i delatnim organima. Ona je neophodna za objektivnu spoznaju sveta od strane subjekta isto koliko je potrebna da objektivni svet proizvede subjekta. Stvaranje sveta i njegova percepcija su isti, tanije, uzajamni proces.
Budui da je delovanje tanmtr isto vibratorne ili talasne prirode, one su sama
energija, ne postoje odreene granice izmeu razliitih dimenzija, odnosno elemenata koje
kombinacije tanmtr stvaraju. Iako se mogu najoptije svesti na pet pomenutih principa,
izmeu njih se stvara mnogo nijansi. Svi elementi se razlikuju po broju atoma, a ovi po broju elektrona i subatomskih estica koje su talasne (vibratorne) a ne supstancijalne prirode.
Dakle, kakav e atom biti zavisi od brzine vibracija, a ona nema odeljaka i pregrada. Kao
to ni u duginom spektru nema jasnih granica meu bojama, niti meu zvucima razliitih
tonova, tako i dejstvo tanmtr stvara simfoniju ivota prirode koja se sastoji iz mnotva
elemenata. Njihova priroda je talasna, ali samo na nivou zemlje oni postoje na nain koji se
tumai kao supstancijalan. To je zbog nunosti trodimenzione koherencije iskutva bia. Na
viim nivoima progresivno nestaje njihova supstancijalnost. Zavisno od razmere u kojoj
biva, svaki elemenat u prirodi moe promeniti svoju strukturu i postati neki drugi samo ako
se uklone prepreke za to. Svest u aham-kri je inilac koji uklanja i postavlja prepreke, ona
sve uobliava. Kao to batovan, kada navodnjava svoje leje, ne mora da tera vodu u kanale,
ve samo svesnom odlukom uklanja branu i ona sama tee. Nikakvih sutinskih prepreka
nema u samom biu, sveopti preobraaj elemenata sainjava vidljivi svet i ivot u svakom
trenutku. ovekov uticaj na svet pomou nauke i tehnike samo je deli neogranienih
mogunosti koji istinski celovita i probuena linost moe da ostvari bez tehnolokih pomagala, jer buddhi je u jedinstvu sa akaom iz koje proizlazi svaki oblik. Sreom, ova mo
moe da se koristi samo za afirmaciju linosti i probuenje ovekovo, naspram ega je predmetni svet samo senka.
Jedna od klasinih zabluda nauke je teza da je za preobraaj jednog elementa u drugi
potrebna ogromna energija i najvia tehnologija. Biljke neprestano preobraavaju sve elemente u prirodi. U odrasloj biljci ima neobjanjivo vie elemenata nego to ih je bilo u
semenu i tlu iz koga je iznikla, iako je zalivana samo destilisanom vodom. To je u suprotnosti sa mehanistikim zakonom o ouvanju materije prema kome bi odrasle biljke morale da
imaju isti mineralni sastav kao i njihovo semenje. Biljke preobraavaju fosfor u sumpor,
kalcijum u fosfor, magnezijum u kalcijum, kiseonik u kalijum i tako dalje, zavisno od okolnosti i potreba. Ako u zemljitu nema nekog elementa koji je potreban, one ga stvore. Zato
je suvina sva tehnologija i hemija koju ovek stvara u tu svrhu, ona samo ometa prirodni
proces obnove koji treba znalaki iskoristiti. Zbog ovog udesnog svojstva, u biljkama se
nalazi lek svakoj bolesti, a takoe su idealna hrana. U preobraaj elemenata kroz biljke ue92

stvuju sve okolnosti ire celine: mesto i vreme klijanja, temperatura, tip svetlosti, meseeve
faze i drugo.
Takoe i telo ovekovo stvara i preobraava elemente prema potrebi. Iz kiseonika
stvara belanevine, i druge potrebne elemente. Hemoglobin u ovekovoj krvi veoma je slian hlorofilu u biljkama. Zato kada se ovekova krv izloi sunevim zracima kroz oi, gledanjem u sunce (sungazing ili solarna joga), jer oi su jedino mesto u telu gde krv direktno
dolazi u kontakt sa suncem, tada stvara sve potrebne elemente za ivot tela i tako ovek
moe da ivi bez unoenja grube hrane, bez jela. Za to je potrebna praksa i visoka svest, jer
navika jedenja grube hrane je veoma duboka. Um o tome odluuje, kao i o svemu ostalom u
telu. ovekovo telo je most od animalnog ka duhovnom. Sve zavisi od toga gde se nalazimo
na tom mostu, na kojoj polovini. Ako smo blie animalnom, tada emo morati da jedemo
grubu hranu kao ivotinje i da umremo od gladi ako ne jedemo. Ali ako smo blie Duhu koji
sve omoguava, tada svu potrebnu energiju moemo dobijati od suneve svetlosti i kiseonika (pranayama). Sva energija ve postoji u holistikoj celini prirode, svuda je prisutna. Zato
je nije potrebno uzimati na neki poseban nain. Treba je samo biti svestan. Svest je najmoniji privlaitelj i usmeriva energije.
Vibracije prakrti prisutne su na svim nivoima bia, a razlikuje se samo njihova finoa. Ona odreuje prirodu aktivnosti pojedinih nivoa ili dimenzija, tj. elemenata. Oni nisu
podeljeni u slojeve, ve se meusobno proimaju. Finiji nivoi prodiru u grublje i menjaju ih,
dok grublji reguliu finije. Zemlja, kao najgrublji element, predstavlja samo najvii izraz
koherencije smisla bivanja viih nivoa. Svi su prisutni u svemu istovremeno po modelu
holograma i tako sainjavaju sve to postoji.
To to smo u neorgansko podruje stavili i grube elemente fizikog sveta i nadfizike
prototipove, tj. vie dimenzije bia zajedno, nije nita neobino onome ko vidi materiju
kakva jeste; fiziari su tek poeli da otkrivaju neka finija svojstva i vie dimenzije u njoj,
dok su probueni ljudi od starine videli zemlju koju stalno gazimo (pa je valjda zato i ne
opaamo esto) kao savreno svesnu energetsku osnovu svega, svesnu ne samo naeg bia
kojeg ni mi sami nismo, i cele ljudske istorije i budunosti, nego i celog univerzuma.
Ovakav opis spoljanje strukture sveopteg zbivanja moe nam pomoi da putem
analogije razumemo oblikovanje unutarnjih dimenzija. Vibracije prakrti se iz aham-kre na
objektivnoj strani sheme oblikuju u vidu razliitih svetova (dimenzija), dok se na subjektivnoj strani analogno ispoljavaju kao razliita stanja svesti. Zato od stanja svesti zavisi koji (i
kakav) svet opaamo. Vazduh, vatra, voda i zemlja simbolino predstavljaju univerzalne
principe procesa emanacije. Akaa je nematerijalni i nesvodljivi princip protenosti njihovog deavanja. Prema elementima, razliite dimenzije svesti se dele na sledei nain: isto
prisustvo i budnost pripadaju elementu akaa. Element vazduha oznaava inspiraciju idejama, svesnost koja moe da ustanovi ideje. Element vatre je podruje mentalne aktivnosti,
razmene ideja i pripremanja energije za njihovo ostvarenje. Voda simbolie podruje gde se
ideja izabira i emocionalnim uivljavanjem odrava u stalnom obliku za usmerenje energije,
koja se na kraju realizuje na planu zemlje ili fizikog iskustva.
Tako je, na primer, nabavka novog automobila u elementu vazduha prisutna tek kao
ista ideja efikasnijeg kretanja; na nivou vatre su svi mogui modeli prevoznih sredstava
ikada napravljeni; na planu vode izabran je i isplaniran jedan odreeni oblik (model), i on se
konkretnim i stalnim ulaganjem energije na tim viim dimenzijama realizuje na zemaljskom
planu. Sve to postoji u fizikom svetu zbiva se ovim procesom i njegovo bolje poznavanje
omoguava oveku veu kreativnost. Sve to stvorimo imaginacijom (vatra) i uivljavanjem
emocija u astralu (voda) materijalizuje se na zemlji.
93

Priroda je hologram u kome svaki deo odraava celinu. Otuda analogija izmeu
objektivnog i subjektivnog aspekta bivstvovanja. Oni su interaktivni i rezonantni. U prirodi
su na delu sve njene dimenzije, a ino mesto njihovog prelamanja je ovekovo bivstvovanje. Zato priroda (prakrti) nije nita drugo do odnos oveka-Duha (purue) prema samome
sebi, svome bivstvu. Samo u svojim partikularnim aspektima ona biva kao neto drugo (sve
osim oveka) i otuda je sve drugo osim ovekove Sopstvenosti polovino i nepotpuno.
ovek u svom bivstvovanju moe spoznati sve dimenzije prirode jer su one sve zajedno
njega i stvorile. Ne mora ih traiti spolja niti promenama stanja svesti jer je njihovo prisustvo uslov i za njega samoga i svih moguih stanja svesti. Nita nije izvan njega i duhovna
zrelost se ogleda u prepoznavanju svih sposobnosti koje su u njemu. ovek samo treba da
bude onaj koji jeste, a ne da postane neto drugo, prema nekom idealu. Zato je to i najtee, a
imitacija ideala je oduvek bila laka zamena. Stvarnost u kojoj sve postoji jedini je ideal koji
mu je potreban, a koji nikada nije bio opte prihvaen zbog nedostatka odgovornosti za nju.
Sutina svih obmana kojima se ovek porobljava je u tome da bude nesvestan
injenice da su sve dimenzije prirode u njemu a ne izvan njega, da je u njemu mera svega
spoljanjeg, da se zato u njemu sve reava, a ne izvan njega.
Projekcija smisla bivstvovanja izvan sebe osnovni je uzrok sve patnje ovekove, i u
nalaenju ishoda bivstvovanja u sebi sadran je sav proces ovekove evolucije i saznanja.
Svako bie u prirodi mora proi kroz ceo spektar njenih stanja. To to opaamo neku
pojavu ili predmet, znai da smo samo locirali u trodimenzionom prostorvremenu jedan
detalj iz opteg preobraaja. Kamen (mineral) e postati biljka, a jednoga dana e kroz
oveka postati misao. Iako sa stanovita indriyni i njegovog razuma (manas) izgleda kao
da se ovaj proces odvija linearnim zakonom uzronosti tokom vremena, inei tako horizont
ispoljenog sveta, stvarnost sveg zbivanja prirode je simultana i vreme je relativno; ovaj proces se odmah saima i ostvaruje kroz prisustvo svesnog subjekta. Kada on opazi kamen,
kamen je u njemu ve postao misao.
Do sada smo razmatrali odnos neorganskog i organskog u oblikovanju prostorvremena i subjekta. Sada moemo videti kako se to odvija iz druge perspektive, kroz takozvani
zrak stvaranja o kome je uio G. I. Gurijev.
Ceo univerzum se saima u svesnog subjekta. To se odvija od najoptijeg do najfinijeg procesa koji se moe predoiti kroz sedam faza. U svakoj vlada odreeni broj zakona ili
sila koje predstavljaju broj ili meru uslovljenosti, i taj broj se udvostruuje na svakom niem
nivou. Posmatraemo kako se taj zrak stvaranja savija i saima s nae take gledita, jer se
na nas i odnosi.
1. Apsolut. Neuslovljeno. U njemu vlada samo jedan zakon i jedna sila: slobodna
volja Duha.
2. Sve galaksije. Ovde vlada zakon trojstva ili tri sile. To su gune.
3. Sve zvezde. Na ovom nivou vlada est sila ili zakona.
4. Nae sunce. Ovde vlada dvanaest zakona. O njima govori nauka astrologije.
5. Sve planete. Dvadeset etiri zakona.
6. Zemlja. etrdeset osam zakona po kojima je uslovljen na ivot.
7. Mesec. Devedeset est zakona.
to je vei broj zakona, ivot je vie mehanizovan i uslovljen. Volja Duha u svom
izvornom stanju postoji samo na poetku, u sebi. Na niem nivou deluje kroz trojstvo i odatle na sve ostalo sa sve veim brojem zakona. Vano je razumeti gde se nalazimo, na kom
nivou uslovljenosti, kako ne bismo bili u zabludi u pogledu svoga stanja. Na Zemlji smo na
94

pretposlednjem nivou gustine i mehaninosti. Samo je Mesec vie uslovljen. Iza njega nema
vie saimanja. Ako sve posmatramo kao spiralno obrtanje i saimanje, s nae take gledita
Mesec je poslednji, oko njega se nita ne okree. Celokupno ovo saimanje od Apsoluta je
spirala i rotacija. Nebeska tela su magneti. Rotacija magneta stvara tj. indukuje energiju. To
je na kosmikom planu sva bioenergija ili prana. Tako smo kretanje planeta indukuje
ivot. On se oblikuje na sve finiji nain, od Apsoluta do Zemlje, do ivota na Zemlji, sve do
najfinijeg oblikovanja: do svesnog subjekta - oveka. Upravo zato to kosmos ovako oblikuje svesnog subjekta, ceo ovaj zrak stvaranja smeten je u svesnom subjektu, du njegove
kime. Subjekt - ovek - je mikrokosmos, ili olienje kosmosa u malom. Zato je razumljivo
da svi sutinski zakoni kosmosa, sav proces njegovog manifestovanja mora biti smeten u
njemu. Smeten je sa energetskim centrima koji odreuju nivo i nain bivstvovanja oveka,
a nazivaju se akre.
Upravo zato to je sve smeteno u nama, sav proces stvaranja i uslovljavanja, mi se
moemo osloboditi svih zakona uslovljenosti. Da nije tako, da je svet samo izvan nas, ne
bismo mogli nikako da budemo slobodni. Taj proces oslobaanja ide istim redom kojim je
prolo stvaranje: aktiviranjem i osveenjem akri, svesnom akumulacijom energije u njima
kako bi se afirmisala na viim nivoima, od najnie u osnovi kime, ka viim akrama, sve
do najvie, iznad temena glave, koja u naem biu odgovara Apsolutu.
3. Oblikovanje tela
Iako organsko i neorgansko podruje zajedno proizlaze iz opteg principa uobliavanja (aham-kra), i oba su energetski talasi, ipak je u neorganskom lake raspoznati vibratorna svojstva njegovih zbivanja nego u organskom, tj. u subjektu. oveku je mnogo tee da
sebe prepozna kao energetski proces, za razliku od objektivnog sveta u kome energetske
procese lako ustanovljava. Vibratorna svojstva neorganskog podruja lake su raspoznatljiva jer ona kao takva sainjavaju objektivni svet, kosmos. Na organskoj strani te vibracije
energije se saimaju i kristaliu u koherenciju vieg reda, u psihike procese, pa je zato subjektu potrebna potpuna zrelost sopstvenog bivstvovanja da bi se i ova strana prepoznala kao
ista energija. Veina ljudi, usled svoje nezrelosti, organsko bie doivljava kao supstancijalno, kao to sam ja i to je moje. To je izvor svih iluzija i problema.33
Poznato je da organski svet proizlazi iz neorganskog i da izmeu njih nema jasnih
granica, ali je malo poznato kako se najvie olienje organskog sveta, ovek, oblikuje od
strane neorganskog, kako kosmos oblikuje subjekta i njegovu svest o sebi, odnosno o kosmosu. To se oblikovanje odvija u skladu sa dimenzijama prirode (maha-bhtni) koje proizvode tanmtre. One svaka na svoj nain oblikuju po jedan aspekt tela ovekovog. ovek
je mikrokosmos. Zato to ima vie dimenzija u prirodi, i ovek analogno tome ima vie
tela koja tim dimenzijama odgovaraju. Zato moe da se fiziki kree (zemlja), da osea
svoje kretanje (voda), da bude ispunjen arom volje i strasti za kretanjem (vatra), da misli
kuda ide (vazduh) i da bude vazda budan i svestan svega toga u sebi (akaa). Da ih nema
33

Pored ostalog, nezrelost takvih ljudi onemoguava da se ivotna energija mnogo bolje koristi. Nikola Tesla je govorio
i svojim delom dokazivao da oveanstvu nisu potrebni generatori energije ve samo prijemnici. Cela zemlja je sa jonosferom velika indukciona maina (zemlja je nula, a jonosfera faza, i na svaki metar od tla napon je vei za 100V, njihovom indukcijom nastaju gromovi i munje) a to su i sva nebeska tela koja rotiraju. Ljudi se meusobno satiru i eksploatiu zbog izvora energije umesto da je uzimaju slobodno iz prirode (iz vode, vakuuma...). Videemo kasnije da ljudi
imaju kontrolore na vlasti koji im ne dozvoljavaju da budu svesni prave prirode energetskog aspekta bivstovanja i suptilnih dimenzija, va samo grube fizike egzistencije.

95

nikada ne bi mogao spoznati sve dimenzije prirode, nju samu kakva jeste, niti bi uopte bio
ovek. Zato se i ne ponaa kao ovek sve dok je nesvestan prirode kakva jeste, dok ne upozna via tela i vie svetove. U njihovo postojanje oduvek su ga uveravale religije, ali verovanje je slaba zamena za direktno iskustvo. Iako ih po prirodi ima (esencijalno), on mora da ih
u iskustvu afirmie kako bi ih uinio svesnim (egzistencijalnim).
Via tela su matrice za formiranje fizikog tela i zajedno se nazivaju linga-arira. To
je astralno telo ili telo zvezda, kosmosa. Ono je sainjeno od suptilnih principa koji formiraju objektivni svet. Od tih istih principa oblikovano je i fiziko telo (indriyni) pa se zato,
kad ovek izae iz njega, svojom sveu nae u njegovoj kopiji, astralnom telu, i moe s
njim da se kree po svim dimenzijama (maha-bhtni) objektivnog sveta. Kada osvesti svoja via tela, odnosno uini ih aktuelnim, ovek moe da upoznaje vie dimenzije prirode, da
je vidi kakva jeste u celosti, da se priblii njenom ishodu i tako postigne psihiku objektivnost i zrelost. Nikako drugaije. Sve dok je zatvoren u indriyni ovek objektivnu prirodu
(tanmtr i maha-bhtni) doivljava posredno, kroz psihike projekcije i mit, kroz znanje i
verska ubeenja. Tek kada izae iz organskog u neorgansko podruje i doivi ga neposredno (licem u lice) svojim astralnim telom, mitotvoraka funkcija nestaje u celovitoj spoznaji. Samo tako ovek postaje realan i objektivan. Bez tog iskustva uvek je subjektivan i
uslovljen svakojakim znanjima i ubeenjima, a u najgorem sluaju psihozama i izoidnom
podelom nastalom usled zatvaranja u svoju subjektivnost.
Neorgansko podruje sadri prototipove (tanmtr) za formiranje organskog
(indriyni) kao i sve dimenzije (maha-bhtni). Stoga neorgansko stoji kao unutarnji i za
fizika ula nevidljivi princip po kome se obrazuje organsko kao spoljni, ulno vidljivi
fiziki svet. (Ono to mislimo da vidimo spolja kao neorganski svet samo je senka nevidljivih sila.) Kako je potpuno olienje organskog sveta ovek, tanmtre i maha-bhtni su
njegove unutarnje dimenzije koje mu daju sav duevni ivot, sve snove, mitove i arhetipove. Zbog ove analogije drevna batina je videla kosmos u ljudskom obliku.
Telo nije nita supstancijalno, nita po sebi i za sebe, ono je samo trodimenziono
koherentan nain bivstvovanja. Telo je delo (karma) a to je i celokupni fiziki univerzum.
Nita drugo. Telo je nain na koji se svest oblikuje i dozreva, iri i raste ka potpunoj neuslovljenosti. Svest, kao prisustvo smisla, ne moe biti difuzna i bezlina, mora zadobiti konkretan izraz i olienje kako bi njeno prisustvo postalo aktuelno. Najlepe, najkonkretnije i najpotpunije olienje mesta u prirodi na kome svest moe postii aktuelizaciju smisla bivstvovanja jeste ovekovo telo. Kako nain na koji priroda postoji nije jednolian ve viedimenzionalan, i ovek je sainjen od vie tela, tj. naina na koje moe da biva. Nain bivstvovanja odreuje i oblikuje svest o biu, i obratno. Tako su bivstvovanje i svest uzajamni. Upoznavanje svih naina bivanja, dakle i onih u astralnom telu, izvan indriyni, kljuni su za
proirenje svesti. Nain bivstvovanja jeste nain usmeravanja energije, a toga nema bez svesti. Ve je reeno da su bie, energija i svest jedno isto, samo to je bie najgrublje, a svest
najfinije ispoljavanje. Bie je ist oblik, svest njegov smisao, a energija njihov neophodni
posrednik. Ovo treba imati u vidu pri kratkom opisu viih dimenzija objektivnog bivstvovanja koji sledi, jer e nam to pojasniti kako to podruje uestvuje u proimanju i oblikovanju
bia, energije i svesti u telo subjekta, oveka.
O viim, implicitnim dimenzijama prirode na razliite naine uveravaju i govore sve
religijske i mistike tradicije Istoka i Zapada, sva mitologija sveta upuuje na njih. U ezoterikoj tradiciji Zapada finije vibracije i dimenzije od fizike nazivaju se planom astralne
svetlosti, ili astral, takoe i Veliki magijski agens, Magnetni fluid, Dua Zemlje, Tetragram,
Inri, Azot, Eter, Od, itd. Ovde emo koristiti izraz astral kad god budemo mislili na finije ili
96

nematerijalne vibracije prirode koje su na shemi predstavljene kao elementi voda, vatra i
vazduh. Astralni svet je, dakle, podruje koje obavija zemlju do izvesne visine i pomae u
formiranju fizikih oblika i procesa, ono je imaginacija s kojom priroda oblikuje fiziki svet
i njegovu percepciju. To je svet u kome se odigravaju snovi, javljaju slike nae vizuelizacije
i podruje u kome se odigravaju vantelesna iskustva. Taj svet jednako je realan kao i fiziki
jer, da je nestvaran, kao to nezreli ljudi misle, ne bi bilo ni snova ni imaginacije - a oni postoje. Mi svoje snove lako i brzo zaboravljamo zato to se oni odigravaju u drugaijim, finijim vibracijama od fizike. Naa panja nije uvebana da bude postojana u svim vibracijama, ve samo u fizikoj, zato to tu moe da bude inertna, pa i tu ne u potpunosti. U viim
dimenzijama mora da bude svesni uesnik u zbivanju, a to je neto to tek treba da postigne.
U smeni dana i noi dogaa se prirodno premetanje prisustva individualnosti sa organskog
(indriyni) na neorgansko (maha-bhtni) podruje, i obratno. Astral je sam po sebi objektivno podruje pa je individualnost u njemu pasivna jer je potinjena objektivnim zakonima
prirode. Ovu pasivnost psihologija pogreno tumai kao nesvesnost. ovek je i u snu svestan, ali samo na nivou percepcije, ne i kao delatni inilac. To postaje tek kao celovita linost
(aham-kra), samo tada on moe u snu i da dela po svojoj volji, a ne samo da opaa. To se
postie praksom (opisanom u poglavlju Aham-kra). Via podruja astrala, vatra i vazduh, u
sebi sadri obrasce iz viih kategorija, tanmtr, koji su plod kolektivnog ili objektivnog
iskustva, arhetipove, ali je takoe i podruje u koje se unose subjektivna iskustva iz
indriyni, kao to su snovi bez arhetipskih sadraja. Slino se dogaa i nakon smrti fizikog
tela, samo to tada objektivnost ovog podruja potpuno nadvladava subjektivnost koja vie
nema fiziku podrku.
Za vreme spavanja, dakle, uvek dolazi do spontanog odvajanja astralnog tela od fizikog i ono boravi u astralnom svetu. Tu intenzivno proivljava steena iskustva i obuava
se za nova. Pranjenje nakupljene energije utisaka najei je sadraj snova. U astralu, stoga, ovek moe boraviti na dva naina: pasivno (nesvesno) kroz san ili smrt, ili aktivno i
svesno, kroz vantelesno iskustvo astralne projekcije. Svestan boravak se moe postii
namernim obuavanjem, praksom meditacije, ili do njega moe doi spontano, iznenadnim
poremeajem funkcije velikog mozga usled udarca, snanog oka, ili korienja nekih droga. Meditativna praksa obezbeuje stalnu budnost kroz negu (bhavana) i ouvanje energije,
ona je plod duhovne kulture i donosi znanje o objektivnom svetu. Spontana iskustva, u koja
spada i povremeni lucidni san, samo su interesantni izleti koji mogu da budu podsticaj za
uvod u duhovnu kulturu, to su esto dogaaji koji oveku menjaju ceo ivot jer mu, bar za
kratko, otvaraju pogled u vie svetove i uvid da je nezavisan od fizikog tela. Bez takvog
iskustva nema duhovnosti i nikakva verovanja niti znanja ne mogu ga zameniti.
Aham-kra je princip individualnosti koji panju svesti prosenog oveka usmerava
as na fiziko (indriyni) as na astralno podruje zato to kod njega individualnost nije ono
to treba da bude: jedinstvo, jedno Ja, izraz celine bia, nego je podeljeno i stoga promenljivo. Umesto da osvetljava celo bie svetlou svesti, ono je kod prosenog oveka sueno na
jedan zrak panje koji se naizmenino kree od subjekta ka objektu, iz organskog u neorgansko polje kroz razliite dimenzije. Kada se smesti u indriyni tada smo u fizikoj stvarnosti i ne seamo se snova, a kada se smesti u astral mi sanjamo i ne seamo se fizike realnosti. Ovo kretanje je edukativnog karaktera, tako da ovek kroz snove u interakciji sa fizikim iskustvom ui o svim aspektima bivstvovanja sve dok, malo po malo, ne osvetli celo
bie u svim dimenzijama i vidi da je sve jedno, da je sve energija koja je svesna i da to nije
razliito od njegovog bia.
97

I na javi i u snu moemo da mislimo; na javi aktivno, a u snu pasivno. To je stoga jer
manas skuplja utiske iz organskog i neorganskog podruja. I dok sanjamo i dok mislimo mi
inimo isto: preispitujemo mogunosti radi kasnijeg delovanja. Dok u mislima preispitujemo sve mogunosti na apstraktan nain, to isto u snovima inimo konkretnije, kao u drami.
Nii plan astrala, predstavljen elementom vode, blizak je fizikom svetu i njegove
neutralne vibracije manje ili vie verno odraavaju njegove oblike. On je neka vrsta ogledala fizikog zbivanja. Tako je nii astral ogledalo najniih fizikih poriva, strasti i nagona.
Oni se tu manifestuju bez ikakvih ogranienja koja imaju u fizikom svetu. Otuda su entiteti
nieg astrala najnegativniji demoni koji postoje. Oni ne mogu da proizvode ivotnu energiju
i zato se hrane energijom organskih bia koja je proizvode. Njihova hrana je suptilna, to su
same energetske vibracije. Frekvencija straha i patnje je najgua i zato ima najveu energetsku vrednost za ova bia koja se njome hrane. Stoga demoni deluju tako da proizvode ta
stanja, strah i patnju kod organskih bia da bi im posluila kao izvor hrane. Svaki oblik na
fizikom planu ima svoj energetski izraz koji se vidi na astralnom, koji je podruje iste
energije. Pored spomenutih niskih poriva, postoje i uzviene tenje koje odraavaju vii
nivoi astrala, elementa vatre i vazduha. U astralnom se stvaraju uzroci za izazivanje posledica na fizikom. Budui finije, ovo podruje vieg astrala ima veu stvaralaku energiju koja
se jasno osea pri boravku u njemu, toliko jau da ovek ne eli da se vrati u fiziko telo.
Usled energetske prirode astrala u njemu nema statikih, inertnih stanja, ve sve postoji kao
aktivnost. Ovde se sve objektivno dogaa bez ikakvih zadrki. Zato, da bi se prilikom projekcije odrao u astralu, ovek mora da uestvuje u njegovoj aktivnosti, inae e se vratiti u
telo. Usled tolike objektivnosti, odnosno veeg stepena realnosti, ovek je u njemu nesvestan jer je nauen da bude samo subjektivno svestan (u indriyni). On to ostaje i kada tumai snove, projektuje na njih svoju subjektivnost i nesvesnost. Snove tumai kao nesvesne
procese jer je i sam za vreme dnevne budnosti u sutini nesvestan. Snovi su potpuno objektivni i neskriveni dogaaji pa su jedino zato prosenom oveku nejasni i izgledaju mu
nesvesni.
Ontoloki status prosenog oveka je isti u indriyni kao i u viim dimenzijama, na
javi kao i u snu. Razlikuju se samo vibracije koje daju privid drugaijeg statusa. Java zbivanju daje javan karakter, zbog prirode fizike trodimenzionalnosti ona omoguava optu
saglasnost vie individua oko pitanja realnosti, dok se u snovima boravi samo individualno,
tu se svako za sebe suoava sa bivstvom, neposredno i lino. Jedini razlog nesvesnosti
snova je, dakle, to nisu u saglasnosti sa javnim mnjenjem. Iz istog razloga je ovek nesvestan i opte stvarnosti bia jer je spoznaja stvarnosti uvek neposredna, a to znai individualna
ili lina. Sve dok ne postane linost, ovek ne opaa stvarnost, ve samo ono to mu drugi
kau da je stvarnost. Samo celovita linost (aham-kra) ima vii ontoloki status u spoznaji
sveta.
Prosean ovek je podeljena linost i njegovo stanje budnosti ili jave je samo neto
koherentnije stanje nesvesnosti od one koju ima za vreme sna. Njegova 'budnost je, dakle,
san u snu, 'lucidan san. On nikada nije istinski budan jer, da jeste, nikada ne bi imao snove.
Snovi su uopte mogui samo za vreme spavanja, tj. nesvesnosti, svejedno da li dnevne ili
none.
Ono to se u fizikom ili subjektivnom iskustvu doivljava kao unutarnji sadraj, stanje i raspoloenje, to se na objektivnom podruju, za vreme sna u astralu, dogaa kao spoljanji in, tu naa duevna stanja stvaraju sebi odgovarajuu atmosferu, okolnosti ili radnju
u drami sna, sadraji naeg uma koji su trenutno nesvesni tu dobijaju vid drugih osoba (persona, senka, anima, animus), dok ulni nagoni mogu uzeti oblija ivotinja ili se nesputano
98

iivljavati. Treba znati da je izraajna mogunost astrala neiscrpna, kao i imaginacija (astral
to i jeste: imaginacija prirode), i da nikakva konana tumaenja njegove simbolike i naina
delovanja nisu mogua - iako postoje neki obrasci za njegovo razumevanje, kao to su ovde
dat opis delovanja kroz dimenzije (elemente), i arhetipovi. Energija astrala je sama po sebi
neutralna, ona kao voda verno uzima onakav oblik kakav joj bivstvovanje i svest nametnu.
Zakon uzronosti u astralu ne deluje na isti nain kao u organskom, trodimenzionom
podruju. U njemu je sve mogue (kao na filmu zato je filmska industrija jedan od onih
mehanizama koji nas dre nesvesnim i na javi). Fluidnost i vea sloboda ovog plana oslobaaju stege individualnosti i ona ovde puta na volju svim svojim emocijama, seanjima i
nekontrolisanim eljama. Ovde sloboda donosi i veu mo, pa zato pribavlja inspiraciju i
kreativnost za delovanje u fizikom stanju. Bez imaginacije ovek je nesposoban za delovanje. Astral je podruje koje omoguava slobodno preispitivanje prolih zbivanja u odnosu
na sadanje i budue aktivnosti. Na taj nain se pripremamo za budue delovanje. Pri tome
je najee na snazi kompenzacija, pa se nadoknauje sve to je nedostajalo i smanjuje suvino.
Tu nema jednog izvora svetlosti, ve je sve difuzno osvetljeno sopstvenom svetlou
u skladu sa svojim oblikom, jer je sve energija. Ona neposredno daje svetlost svakom obliku, zato su i boje mnogo jasnije nego u fizikom svetu. Sva ulna iskustva su jasnija jer su
finija od materijalnih; zvuk se tu jasno iri. Nema sile gravitacije, hoda se kao na zemlji, ali
se moe i leteti. O tome, kao i o svemu ostalom u astralu, odluuju steene navike na fizikom planu. Na primer, nauili smo da ne moemo rukom proi kroz zid, ali u astralu moemo, i kada to pokuamo, osetiemo tano onoliki otpor zida na svojoj ruci kolika je naa
neverica da je to mogue, i tada e zid postati elastian ili plazmatian. Isto je i sa letenjem
ili bilo kojim drugim sposobnostima koje se smatraju natprirodnim moima (siddhi). Onaj
koji poseduje na fizikom planu izuzetne sposobnosti, kao to je levitacija ili telekineza, u
tome se prethodno uvebao, odnosno uverio na astralnom. Svako moe da ini samo ono to
zna i zato se jedino proirenjem svesti proiruju stvaralake sposobnosti.
Dok je nii sloj astrala blizak fizikom svetu i odraava njegove niske strasti u najveoj meri svojim oblikovanjem, srednji je ispunjen svakojakim aktivnostima, gornji odraava
najvie tenje koje su mogue na fizikom planu pa se zato odlikuje nadzemaljskom lepotom prirode udesnih boja i boanskim mirom. To je podruje poznato u religijama kao raj.
Za neprosvetljene smrtnike ovo je najvii domet koji mogu dosei pre sledee inkarnacije.
Kako je delatna snaga u astralu emocija, njihova koncentracija u vidu snane vere omoguava doslednim vernicima neke od religija da ga dosegnu. Najznaajniji sadraji religija jesu
razna uverenja o viim dimenzijama i mogunostima njihovog dostizanja.
Dok je ezoteriki simbol elementa zemlje kvadrat, elementa vode ili astrala je polumesec.
Sledea via dimenzija astrala je mentalni nivo, on pripada elementu vatre i njegov
simbol je trougao. Zato to su na ovom nivou vibracije jo finije nego na niem, emocionalnom nivou astrala, on se odlikuje time to u njemu ima jo manje stabilnih oblika. Oni su
ovde onoliko trajni i postojani, koliko i misao koja ih izaziva u umu onoga ko ovde boravi.
Kao to se u niem astralu moe nai svestan samo onaj koji svoja oseanja moe objektivno doiveti kakva uistinu jesu i distancirati se od elja, tako i ovde moe boraviti samo onaj
ko je objektivno svestan svojih misli, tj. onaj ko razlikuje sebe, svoju sutinu, od svojih misli. Kad smo ih objektivno svesni, one se javljaju pred nama na sasvim nov, objektivan nain
tako da odmah vidimo i uzrok svake misli. Ovde su esta iskustva arhetipskog karaktera ili
uvenje boanskog glasa. Boravak ovde je izuzetno znaajan i pouan dogaaj za oveka,
99

najee presudan za dalji tok ivota, jer su na ovako visokom nivou objektivnog podruja
subjektivna iskustva ostavljena daleko ispod, i ovek je blii uvidu u kolektivno iskustvo
celog ljudskog roda.
Sledei vii nivo pripada elementu vazduha i simbol mu je krug. Ovo je podruje u
kome nema oblija ve samog prisustva u blaenstvu koje traje onoliko koliko ovek moe
izdrati da bude budan i svestan bez misli. Tu nema nieg subjektivnog zbog celovitosti
bia koje svojom potpunou izvan prostorvremena onemoguava podele i pojavu bilo kakvog posebnog objekta. Sama svest je postala objektivni inilac, i jedino to se ovde moe
doiveti je ista svetlost koja je ishod bia, energije i svesti.
Kada se u astralu ovek uzdigne do ovakve budnosti, do dimenzije predstavljene
vazduhom, on odmah biva vraen u svoje fiziko telo. Zato to je ista budnost smo bie,
ona se ne razlikuje od ovekovog bivstva, od svakog postojeeg oblika koji se zbiva iz trena
u tren. Ovo iskustvo takoe izraavaju mahayana budisti izjavom da oblik je praznina i
praznina je oblik, odnosno da su samsara i nirvana isto.
Akaa omoguava sve dimenzije bia kao takve i zato je nesvodljiva na njegove
pojavne oblike. Sve dimenzije su njene modifikacije. Njen simbol je izduen krug, elipsa,
klica ili jaje (iz koga po mnogim kosmogonijama nastaje univerzum). Akaa je ista budnost
koja ne zavisi od stanja svesti (vazduh) ili misli (vatra) i oseanja (voda), nego je prisutna
kao jedini ishod sveg zbivanja i oblikovanja sveta. Za nju se bie ne razlikuje od energije i
svesti, ovde i sada. Zato se u akai ne moe boraviti, jer ona ve jeste sve to biva, i prethodi svemu. Za razliku od individualne, psihike budnosti elementa vazduha, budnost akae je
objektivno, iskonsko prisustvo kao samo bie, pa i vie od toga: to je budnost koju je ovek
imao pre svog roenja, pre nastanka sveta.
Podruje tanmtr je iznad svih dimenzija astrala, koji je nii i gui. To podruje
iznad astrala je poznato kao 'vii prostor' (hyperspace). Nii astral obavija planetu Zemlju do
izvesne visine. Iznad toga je vii prostor (hyperspace), tanmtr. On je doslovno iznad
zemaljskog tla, u kosmikom prostoru. ovek moe da se pri svesnoj astralnoj projekciji
uzdigne astralnim telom uvis i da dospe do ovog podruja. Kada se boravi u njemu vide se
apstraktne geometrijske figure nezamislivo ivih boja na tamnoj pozadini koje se pokazuju
iz svih moguih uglova, pa ak i na nain koji je na trodimenzionom planu nemogu i
nezamisliv. Ovo je podruje gde boravi ovekova izvorna dua (oversoul), ona koja se ne
inkarnira u fiziko telo ve ostaje gore i poznata je kao ovekov Aneo uvar. Za kontakt i
rad sa energijom vieg prostora (hyperspace) koriste se posebni simboli, boje (kraljevsko
plava) i imaginacija (simbol izvorne due je matematiki simbol za beskonanost , srebrne
boje na plavoj pozadini). Smiljenim degenerisanjem imaginacije, deformisanjem ovih simbola i lairanjem boja nastala je magija kakva je poznata najveim okultistima.
Vrlo je vano znati da za oveka nije dobro da boravi na astralu due vremena jer je
to podruje manipulacija energijama u negativne svrhe i demonskih bia. oveku je mesto
na viim dimenzijama, u tanmtr, gde je podruje arhetipskih prapoela i istinskih uzroka i
astrala i fizikog sveta, to je aneoska dimenzija nae izvorne due.
Biti celovit znai imati savreno telo, a ono je savreno kada je aktuelno i bivstvujue
u svim dimenzijama. Sve dimenzije se, meutim, aktuelizuju jedino u sadanjem trenutku.
Nita ne postoji izvan njega. Bezuslovnim prisustvom Duha ovekovog ovde i sada, njegova
celovitost je otelotvorena. Kada je um aktivan tako da projektuje vreme, tada su ove dimenzije razdvojene i transcendentne i njihovo iskuavanje podrazumeva izlaenje iz tela i
100

objektivistiko upoznavanje. Um je uzrok svake objektivizacije, on razdvaja sve dimenzije,

od njegovog stanja zavisi koju emo dimenziju opaati i kako. Kada se um transcendira, sve
je ovde i sada jer sve je jedno.
Prisustvo Duha jeste ovekovo otelotvorenje ili osposobljavanje njegovog tela da
bude aktuelno u svim dimenzijama bia. Kada je u prolosti ili u budunosti, on luta u snovima, njegovo postojanje je neutemeljeno i apsurdno, izaziva jedino muninu. Samo je u
probuenoj linosti ovekovoj pogoena sadanjost, samo se u njoj ukrtaju purua i prakrti. Nigde vie taj krst nije tako pravilan. U svim ostalim oblicima bivstvovanja prirode to se
ukrtanje dogaa nepravilno i nepotpuno, sve su to neki krivi uglovi, pa zato oni ne proputaju u potpunosti svest o bivstvovanju, ona tu nije kristalno jasna. Odstupanja od pravilnog
ukrtanja proizvode sav spektar sveta, sav elementarni, mineralni, biljni i ivotinjski svet.
Meutim, ovo ukrtanje bia i Duha ni u svakom oveku se ne dogaa savreno pravilno,
kod veine ljudi vertikala venog ne pogaa prav ugao na horizontali iskustva bia i odlazi u
vreme, prolo ili budue. Ovo odstupanje od prisustva u sadanjosti, od potpune kristalizacije svesti o stvarnosti, izraava se kao mentalno projektovanje vremena. Postoje manja ili
vea odstupanja od pravog ugla posmatranja, od kristalno jasne venosti koja prosijava kroz
prozirno bie. Najvee odstupanje sasvim muti bie i ini ga neprozirnim, tada ono izgleda
kao grubo fiziko telo. To je sasvim krivi ugao posmatranja koji nije daleko od ivotinjskog.
Kada se zapone kristalizacija, osveenje, ugao se pomera ka vertikali i tada tek bie postaje fluidnije i sadrajnije, upoznaje se njegova via, astralna dimenzija. Kada se u tome uznapreduje i doe do mentalnog sveta, ugao je gotovo sasvim prav, a potpunu pravilnost postie
sa akaom, gde bie postaje sasvim prozirno i nestaje, da bi propustilo istu neuslovljenost
koja sve omoguava. Imaginacijom moemo etiri kraka ovako nastalog krsta uporediti sa
etiri elementa, a sredite sa petim, akaom.
Ispravljanje ugla je nadilaenje vremena i jaanje prisustva linosti u sadanjosti, tj.
olienje sadanjosti u oveku. Kako ni prolo ni budue vreme ne postoje, i sadanjost je
bezvremena. Samo u takvoj spoznaji dozreva ovekova linost. Svest o onome to jeste, o
stvarnosti, ne moe biti bezlina, ona mora imati svoje olienje, a to je telo. Zato jasnije prisustvo svesti izaziva srazmerno jasniju kristalizaciju viih tela ovekovih, njegovih viih i
bogatijih modusa bivstvovanja. Diferencijacija njegove svesti o bivstvu automatski diferencira njegovo telo i linost iz bezlinosti bia.
U kojoj god da se dimenziji nalazi, ovek mora biti individualno postojan i samovoljan, mora biti linost. Takva individualnost mu obrazuje telo od vibracija dimenzije bivstvovanja u kojoj se nalazi. To se automatski dogaa pod dejstvom aham-kre koja je princip
individualnog oblikovanja svega. Zato, koliko postaje individualan i svestan inilac na
viim nivoima bia, u oseanjima (astralu) i mislima, toliko razvija telo tih nivoa. To znai
da postaje svesno prisutan i nezavisan na tim nivoima, da su za njega oseanja i misli isto
tako objektivno prisutni i spoznati kao i njegovo telo. ovek je otelotvoreno prisutan u onoj
meri u kojoj je objektivan prema datim zbivanjima i budan. Bez ovakve svesne prisutnosti,
bez tela, ovek se u tim modusima bivstvovanja ponaa bezlino, pasivno, on je nesvestan
prave prirode njihovog zbivanja i podloan je njihovim spontanim uticajima. Kad god se
nae izvan ljuture fizikog tela, on pada u besvest. Zbog slepe vezanosti za tu ljuturu i
njene ograniene sposobnosti koje dobija od elementarne prirode za bioloki opstanak,
ovek deli jedinstvo bia na poznato i nepoznato, moje i tue, svesno i nesvesno, na
ivot i smrt, dobro i zlo, jer vidi samo fiziku pojavu koja niotkuda nastaje i odlazi u nita.
Ne vidi vie dimenzije, skrivene ulima, koje su uzroci vidljivog zbivanja, jer kada bi ih
video znao bi da smrti i propadanja nema, kao ni raanja, ve samo preobraaja besmrtne
101

energije koja svemu daje ivot i smisao - ako se u njenom preobraaju svesno uestvuje.
Nesvesnost je jedina smrt, a budnost jedino roenje i vaskrsenje koje ovek moe imati.
Osveenjem viih dimenzija ovek kristalie via tela i s njima nadivljava raspad
fizikog tela. U ovome je osnovni smisao religijskog i mistikog iskustva inicijatike smrti i
vaskrsenja, koje je prisutno irom sveta od najranijih vremena, a najlepe i najpotpunije olieno u delu Isusa Hrista. Cilj ovog iskustva je nadilaenje smrti, raspada i nesvesnosti.
Svako vie telo ili stanje svesti gospodari niim jer su mu i sposobnosti po svojoj prirodi vee. Svako vie telo je finije, manje inertno, ogranieno, uslovljeno i neugodno od
nieg. I ovde prepoznajemo formu piramide, gde je svaki nivo ui i finiji od nieg. Kristalizacija vieg dogaa se svesnim i voljnim ovladavanjem uslovljavajue prirode nieg, kroz
razoblienje iluzije o njegovoj supstancijalnosti.
Takoe, sve vie je zapravo unutarnje, pa ovo podrazumeva da ovladavanje viim
telima znai naputanje vezanosti za objekte, nalaenje utoita okretanjem unutra, ka Sebi,
to je ovladavanje Sopstvom kroz prepoznavanje da je sve spoljanje zapravo unutarnje. to
smo vie u Sebi na ovaj nain, to vie aktuelizujemo svoja via tela.
Svesno ovladavanje astralnim telom kljuni je momenat u ovekovom ivotu, njime
spoznajemo da fiziko telo nije jedino koje imamo. Ono se postie osveenjem i ovladavanjem fizikog tela, paljivim suprotstavljanjem njegovoj nagonskoj impulsivnosti i samovolji. Njime se ovladava spoznajom da ono nije supstancijalno niti ita po sebi i za sebe, da je
ista energija koja se zbiva na uslovljavaju i grub nain. Ovo se ostvaruje jaanjem osnovnog svojstva astrala, a to je oseanje. Sutina oseanja je nadracionalni doivljaj, predanost i
vera. Svaka vera je zapravo stalna koncentracija oseanja i predanost neemu ili nekome.
Pri tome nije bitan oblik vere ve njena snaga i izdrljivost. Zbog neracionalnog karaktera
oseanja, postoje mnoge zloupotrebe verskih oseanja ljudi. Ona mogu biti isto onoliko
iskrena koliko i meusobno suprotstavljena, to esto vodi do verskih sukoba. Veina verskih pokreta u svetu i nije nita drugo do sredstvo manipulacije masama. Da bi se oseanja
oblikovala, postoje razliite religijske i meditativne prakse koje dovode do astralnih iskustava. Najee su to astralne pojave boanstava u koja se veruje. Iskustva fakira, monaha i
drugih koji svoju koncentraciju iskljuivo zasnivaju na obuzdavanju stihije fizikog tela, i
tako ovladavaju astralnom energijom, ispunjena su raznim fenomenima dejstva astralne
energije na fizika stanja, kao to su razne moi, mo udesnih isceljenja bolesti, ouvanje
njihovog fizikog tela i nakon smrti, a naroito neobian miris njihovih kostiju. To se tumai kao svetost. Pokazivanje ovakvih i slinih moi glavni su inilac ovladanosti astralnom
energijom, a njihovo nepokazivanje je svedoanstvo o nadilaenju svih astralnih uticaja i
vioj zrelosti Duha. Disciplina i strogi post glavni su metodi u ovladavanju fizikim telom.
Sa tako osvojenim astralnim telom oseanja nisu vie direktno zavisna od ulnih iskustava,
nego su nezavisna od njih i okreu se iroj celini, samoj egzistenciji. ovek tada objektivno
i interaktivno osea drugoga i svet oko sebe. Ljudi na ovom nivou obino imaju snana uverenja u nekom obliku, a najee religioznom. Zato je kod njih esto prisutna emocionalna
iskljuivost i ostraenost u odbrani svojih verskih ubeenja. Nedostaje im via umna spoznaja i kritinost koja nije podreena emocionalnim ubeenjima. Snagu njihovoj veri daje im
jasan oseaj da materijalna egzistencija ulnog podruja nije sve to postoji, ve da ima
neeg vieg. Naalost, to vie oni teko razlikuju od verskog autoriteta kome bespogovorno robuju.
Bez ovladavanja fizikim telom nema svesnog buenja u viim astralnim dimenzijama predstavljenim elementima vatre i vazduha, koje po svemu predstavlja pravo spasonosno
roenje u Duhu u carstvu nebeskom ili drugo roenje. Ovakva kristalizacija je kljuni
102

momenat ne samo u ovekovom individualnom ivotu, nakon ega on postaje daleko zreliji
za duhovne istine i slobodnji, nego i za dozrevanje oveanstva u celini. Isusovo uenje i
delo posveeno je u potpunosti takvom dozrevanju, on je u njega inicirao celo oveanstvo.
Vano je napomenuti da ukoliko ne ovladamo fizikim telom i ukoliko smo identifikovani sa njim i zavisni od njegovih uticaja, onda ostajemo rtve uticaja nieg astrala i njegovih entiteta. Stoga je ovladavanje telom nuno za nadilaenje nieg astrala.
Kristalisanje vieg, mentalnog tela, dogaa se kada oseanja i na njima zasnovana
uverenja postanu objektivno sagledana kao isto energetski proces, tako da i najsnanija
oseanja i ubeenja nemaju realnost po sebi i za sebe, ve su samo modifikacija odreene
energije koja pripada celini. Tako se svim emocionalnim nabojima sagledava uslovljenost,
uzrok i ogranienost. Uslovljeni su zakonitou astrala, uzrok im je subjektivnost
(indriyni), a ogranieni su subjektivnom interakcijom sa astralom. Emocijama se oduzima
samovolja da svest bezuslovno vezuju za svoje objekte i dodaje im se kritinost - jer astralno telo moe biti oblikovano (osvojeno, aktuelizovano) i po naopakoj veri, u zle svrhe, kao
u crnoj magiji, na primer. Takoe i u intenzivnim patolokim doivljajima emocionalnih
utisaka i sadraja. Astralna iskustva su esta pojava kod duevnh bolesnika, bilo kao vantelesna, bilo u formi sluanja ili vienja duhova, ili tako snanih vizija da se ne razlikuju od
fizikih pojava. Razliiti nivoi astrala se mogu proimati meusobno, pa i sa fizikim planom, tako da se jedan fiziki oblik moe videti, tj. doiveti kao neto sasvim drugo.
Osveenje ili ostvarenje linog integriteta nije nita drugo do kristalisanje svake dimenzije
u njenoj ravni i razlikovanje od drugih. Samo tako se one objektivno spoznaju. Bez objektivnog razlikovanja i upoznavanja, njihov doivljaj je konfuzan, subjektivan i najee opasan
po duevno zdravlje. Usled nepostojanja integriteta linosti (aham-kra), kao odluujueg
inioca u indriyni i maha-bhtni, spontano se proimaju svi nivoi bia pa se astralne tvorevine mogu videti i na fizikom planu. Njihov uticaj se moe preliti na indriyni i tada
ovek moe postati opsednut nekim religijskim ili psihotinim sadrajima, zavisno od toga
da li su vie objektivnog ili subjektivnog karaktera. Isto tako i snaga indriyni moe prevagnuti nad tanmtrma i oveka uiniti ubeenim materijalistom i ateistom koji se ne sea
ak ni svojih snova.
Kritikim distanciranjem od svake jednostranosti, i razlikovanjem sebe od emocionalnih identifikacija, osvaja se mentalno telo. Tek s njim um dobija punu slobodu u dostizanju svojih pravih dometa. Dotle je bio pod uticajem astralnog tela, to znai da su misli bile
usmeravane emocionalnim sadrajima i nisu mogle biti okrenute ka samim stvarima.
Iznad mentalnog tela elementa vatre nalazi se duhovni svet elementa vazduha. Tu
nema telesnog oblija nego se prisutnost manifestuje kao ista integracija linosti u jedinstvenom Ja. Ona se ostvaruje nadilaenjem samih misli koje pripadaju mentalnom telu uvidom da nisu nita po sebi i za sebe, da nisu nae nego su tek najfiniji proces oblikovanja
energije koja pripada celini prirodnog sklopa, a ne ovekovoj sutini (purua). Ma koliko
misli bile slobodne i kreativne, njih nema bez oseaja individualnosti ili Ja. On prethodi
mislima i zato ne moe da se spozna dok postoje misli, jer se one uvek bave predmetnim
svetom pojavnosti (astralnim i fizikim). Misli izviru iz oseaja individualnosti, a on izvire
iz iste neuslovljenosti (purua) koja je nezavisna od svih tih prirodnih tvorevina, i od individue i od njenih misli. Tek se tako ovek smiruje u svojoj autentinosti, tek tada je svoj i
slobodan od stranih uticaja i vezivanja karakteristinih za nia tela (stanja).
Drugi nain da se opiu uticaji niih stanja je rei da su ona plod delovanja mnotva
Ja. ovek je nesvestan i uslovljen niim stanjima samo zato to je dezintegrisan na mnotvo
103

Ja-stanja koja se sukcesivno i neprimetno smenjuju. Stoga dolaenje do istog subjekta ili Ja
odgovara elementu vazduha.
Ceo proces formiranja i ovladavanja viih tela je zapravo dolaenje do svoje volje
(aham-kra), do jedinstvenog Ja, nadilaenjem zavisnosti od uticaja vanjskih okolnosti
koje dominiraju ivotima nesvesnih ljudi. Kod njih uslovi fizikog tela ve predstavljaju
doivotna i nepremostiva ogranienja, ne znajui za vie mogunosti zavisni su od fizikih
uticaja okoline. Zbog pasivne upotrebe svesnosti i neulaganja napora da se ona postojano
odri uprkos svemu i proiri njena prisutnost i delotvornost na sva mogua stanja bia, na
vie dimenzije prirode, oni su noeni okolnostima i aktivnosti su im odreene uticajima oseanja, ubeenja i mentalnih obrazaca koji im izgledaju kao njihovi, a koje upravo te okolnosti obrazuju i sprovode kroz njih. Nesvestan ovek nikako ne uvia da je gotovo sve to nosi
u sebi i doivljava kao svoje i bori se za to - zapravo tua tvorevina, da nita nije njegovo.
Zbog ovog neuvianja zatvoren je krug samsare, ponovnih roenja u najogranienijem telu.
U opisanom procesu moemo prepoznati uobiajeni sled ovekovog oseajnog, uvstvenog i mentalnog sazrevanja i postizanja psihike objektivnosti o kojoj govori analitika
psihologija. Ono, meutim, nikada ne moe postati potpuno i stvaralaki delatno, ukoliko
nije propraeno konkretnim iskustvom razlikovanja odvajanjem tri opisana tela, tj. naina
bivstvovanja, i doivljavanjem svakog podruja njihovog psihomentalnog zbivanja isto
onako objektivno kao to se doivljava kretanje fizikog tela. Ovde vai izreka da se plivanje ui plivajui. Ko objektivno ne ue u svet svojih oseanja i misli, nee ih nikada spoznati kakvi jesu i zato e ga oni uslovljavati. Bez vantelesnih iskustava nema psihike objektivnosti niti celovite linosti. Sutina ovekove slobode i autentinosti je u to potpunijoj objektivnosti prema prirodi, a ona se postie temeljnim izdvajanjem (kaivalya) i razlikovanjem
bitnog od nebitnog, onoga to je oveku svojstveno od svega to nije.
Ukratko reeno, opisano aktuelizovanje viih tela nije nita drugo do njihovo razluivanje, jer ona ve postoje ali konfuzno i nesvesno, i zato ne mogu biti aktuelna. Njihovo
razluivanje opet nije nita drugo do osveenje onih funkcija koje ih sainjavaju, a to znai
osveenje tela, oseaja, optih stanja uma i samog miljenja. Kako i ove funkcije ve postoje, ali konfuzno i nesvesno, njihovo osveenje znai razluivanje i ustanovljavanje kakvi
jesu sami po sebi. To je praksa budistike meditacije zvana vipassana i ona je detaljno opisana u poslednjem poglavlju (Kaivalya).
Kao to smo ve rekli o razlici purue i prakrti, ni ovde se ne radi o objektivnom izdvajanju jednog iz neeg drugog, to je privid koji namee ulno iskustvo u fizikom svetu,
ve o izlasku iz vremena u kome nismo ono to zaista jesmo. To je ono to se ovde objektivno iskuava kao izlazak iz fizikog tela i odlazak u vie dimenzije. Subjektivno robovanje
vremenu i supstancijalnosti je u toj meri objektivan problem, da spoznaja svoje bezvremene autentinosti i duhovne realnosti izgleda kao objektivno oslobaanje od tela koje biva
samo u vremenu. To tako izgleda samo sa empirijskog stanovita, ali ne i sa duhovnog, u
kome je cela priroda u istom jedinstvu pa zato nema ta od ega da se izdvaja. Nemajui
duhovno ve samo empirijsko stanovite, ovek ivi u iluziji. Zbog snage iluzije i ropstva u
vremenu, ovekovo osloboenje se nuno doivljava kao nadilaenje fizikog tela kristalisanjem viih i trajnijih oblika. Snaga iluzije daje objektivnost tom doivljaju.
S ovim smo doli do uvida da je sutina oblikovanja ovekovog tela via kulturna
funkcija od oblikovanja prostora i vremena. To je proces ovekovog probuenja, a ne stvaranja nekih novih mistikih stanja. Iako ivi u fizikom telu, ovek jo nije roen, to se
priroda reprodukovala, on tek treba da se duhovno rodi i aktuelizuje. Zato je smrt fizikog
tela tako laka i esta pojava, s nastankom i nestankom tela nita se bitno ne dogaa, rauna
104

se samo ono to je ovek namerno i svesno uinio u radu na sopstvenoj integraciji i probuenju. Fiziko telo koje ima samo je prirodno data osnova za rad. Prostorvreme objektivnog
sveta spontano oblikuje organsko telo ovekovo i nita bitno nije uinjeno ako on lino ne
upozna objektivno podruje sveta u kome biva. To nee moi da postigne fizikim kretanjem okolo, kao to ine i ivotinje, nego kretanjem po viim, a za njega unutarnjim dimenzijama astralnog i mentalnog sveta, koja su ulima nedostupna. Njegov put je vertikalan.
Horizontalno se kreu samo bia koja nemaju potpune ulne i delatne sposobnosti, a to su
sva bia osim oveka - pa i mnogi ljudi koji ih ne koriste u potpunosti. Kada se te sposobnosti upotpune u ovekovo bie, i afirmiu u stvaralakoj interakciji sa tanmtr i mahabhtni, to se dogaa samo kod pojedinih, naroito hrabrih ljudi, preostaje samo kretanje
navie, ka aham-kri i buddhi. To je jedina sudbina zrelog oveka i on ne moe postati zreo
i psihiki objektivan bez neposrednog upoznavanja objektivnog podruja. Aham-kra se
integrie tek sa integracijom subjektivnog i objektivnog podruja bivstvovanja (to se moe
videti na shemi br. 1.).
Cela priroda je sazdana tako da preobraava grublje vibracije bia u finije. Ne samo
putem ishrane, nego asimilacijom i profinjenjem svih iskustava bivstvovanja. Ona u celosti
dozreva i biemo autentini i blaeni samo ukoliko uestvujemo u njenom dozrevanju na
ovde opisani nain, oblikujui telo, odnosno, nain bivanja. Nae fiziko telo je samo seme
koje kultivisanjem treba da se razvija rastui navie, ka duhovnom svetu, i u njemu rascveta
i d zreo plod znanja razlike izmeu dobra i zla, istine i lai, oveka i neoveka, bia i nebia. Jedini cilj ovakvog dozrevanja i rasta, ubiranja ovakvih plodova, jeste da se Duh neuslovljenosti u ovekovom iskustvu bivstvovanja izdvoji (kaivalya) od svega to ga sputava da
sve omogui: i dobro i zlo, istinu i la, oveka i neoveka, bie i nebie. Dozrevanje u smislu bivstvovanja jeste proces proiavajueg izdvajanja - jer purua je izdvojen i nezavisan
od svih suprotnosti i osobina.
Kao to zreo plod, koji je nosilac novog ivota, otpada sa drveta na kome je dozreo, i
samo tim izdvajanjem njegov opstanak ima smisla, jer, ako ne padne istrunue jalov na grani, tako nema ni dozrelosti ovekovog bivstvovanja bez izdvajanja i nezavisnosti. ovek je
u onoj meri svestan svojih viih dimenzija u kojoj je nezavisan od niih, a nezavisan od njih
ne moe biti izbegavanjem, ve jedino njihovom zrelom, objektivnom i neposrednom spoznajom. Kao to je plod zreo tek kada je spreman da otpadne, da se izdvoji od bia koje ga je
proizvelo, tako je i ovek zreo tek kada, spoznajui sve dimenzije prirode, prepozna svoju
nezavisnost od nje. Izdvojenost i nezavisnost su mogui samo s meditativnim iskustvom
iste ili transcendentalne svesti.
Za ovo e biti spreman tek kada u svojoj linosti (aham-kra) potpuno integrie i do
kraja afirmie subjektivno (indriyni) i objektivno (tanmtr i maha-bhtni) iskustvo bivstvovanja, kada mu nijedna od svih dimenzija i mogunosti ivota ne bude strana, kada postane olienje ivota jer ga je celog prihvatio s ljubavlju.
Duh ovekov je ve od iskona nezavisan od prirode, i stoga ne treba svoju nezavisnost da osvaja. Da bi se takva njegova autentinost aktuelizovala i potvrdila, oveku je jedino potrebno da pomae i afirmie ivot prirode u svim njenim oblicima. Jedino takvom
apsolutnom i delotvornom ljubavlju prema svemu to postoji on potvruje svoje iskonsko
stanje, nadmo, nezavisnost i neuslovljenost Duha koji (na taj nain kroz njega) omoguava
sve to postoji. Nikako drugaije.

105

TANMTR

Pod dejstvom principa individuacije i formiranja (aham-kra) - koji na razliitim

nivoima i vibracijama prirode uobliava razliita dejstva i pojave - na viim nivoima se
oblikuju polja uzronog dejstva, tanmtre, za oblikovanje niih nivoa. To su matrice koje
proizvode oblike na niim, grubljim podrujima. Doslovno znaenje tanmtr jeste tome
primereno ili prototip. Dakle, tanmtr je ono prema emu je primereno ispoljavanje
oblika svih entiteta ili jedinki koje postoje u prostorima prirode. Ona je prema shemi iznad
maha-bhtni, prostornog oblikovanja dimenzija, i zato je poznata i kao hiperprostor ili
hyperspace, i zato su tu arhetipovi za oblikovanje svega u prostoru na svim dimenzijama.
Klasina snkhya ustanovljava samo pet tanmtr. To su prototipska poela zvuka,
dodira, boje, ukusa i mirisa. Razlog zato se navode samo pet lei u tome to su oni nuni i
dovoljni za oblikovanje ulnih organa (sluh, vid, dodir, okus i njuh) koji su, kao takvi,
neophodni organski uslovi za nastanak ili pojavu subjekta opaanja u trodimenzionoj prirodi. Ovo je dosledno osnovnom i najvanijem teleolokom stavu snkhye da cela priroda postoji ovakva kakva je jedino sa svrhom stvaranja svih potrebnih uslova za pojavu svesnog
subjekta, koji je jedino pogodno mesto u njoj gde se dogaa svest o prisustvu apsolutnog
Duha (purua).
Prema prikazanoj shemi (slika br. 1), na makrokosmikom planu iz aham-kre nastaju tanmtre kao polja uzronog dejstva za oblikovanje svega postojeeg na niim ili grubljim planovima pomou principa koje smo upoznali simbolikom maha-bhtni. To je objektivno podruje neive prirode kojom dominiraju stvaralaki principi zvuka i prostora
(akaa). Na mikrokosmikoj ili subjektivnoj strani, tanmtre kao matrice oblikuju ulne
organe, iz njih posledino i delatne, kao organski uslov stvaranja subjekta u prirodi. Iako se
iz praktinih i soteriolokih razloga moemo zadovoljiti sa ovih pet tanmtr, moramo, radi
potpunije objektivnosti, ipak upoznati nain na koji je tih pet izvedeno iz toliko mnogo polja
uzronog, informativnog dejstva, koliko ima i stvorenih oblika u kosmosu.
To mnotvo polja svodi se, kao to je reeno, na pet prototipskih poela ulnog opaanja usled teleoloke svrhe prirode da u-oblii (in-formatio) neophodne ulne i organske
sklopove (indriyni), kao primaoce informacija o sopstvenom zbivanju, primaoce vesti koje
kristaliu s-vest subjekta. Videli smo da se u prirodi svekoliko zbivanje odigrava zbog neega ili nekoga. Usled ovakvog saimajueg uviranja u subjekta, zbivanja-informacije se kreu ka purui, Duhu sveopteg zbivanja. Samo tu kretanje prirode dolazi do svog ishoda.
Inae, svako njeno zbivanje jeste informacija koja ima saobraavajuu funkciju uobliavanja primaoca, odnosno njegovih ulnih organa (buddhindriye), radi centriranja i
osnaenja (s)vesti sabiranjem na jednom mestu, u subjektu, a njegov je nosilac ovekovo
telo. Dok se u svesnom subjektu (buddhi i aham-kra) priroda saima i kristalie ka svom
ishodu, dotle se u ostalom podruju objektivno ispoljava u vidu grubih i finih oblika i procesa (tanmtr i maha-bhtni) koje opaamo ulima (indriyni). Zato se, dakle, zbog temeljnog znaaja subjekta, sve tanmtre svode na pet prototipskih poela ulnog opaanja.
Sam je oblik u prirodi jedna aktivna informacija, vest za svest; cela je priroda, sve
stvoreno i oblikovano u njoj, jedan veliki holistiki informativni sistem koji oblikovanjem
106

organskih sklopova (indriyni) omoguava prisustvo autentinosti sopstvenog Duha na jednom mestu, u svesnoj, integrisanoj linosti. Koliko je, s jedne strane, prisutnost Duha pokretaka snaga za smo oblikovanje prirode, toliko, s druge, sma njena svrsishodna aktivnost
u razvoju organskog ivota omoguava svesno prisustvo Duha. Tako se privlae i podstiu
dva temeljna principa: sutastvenost Duha i oblikovanje prirode. Svestan subjekat je korisnik svih informacija o prirodi koje same po sebi nisu nita drugo do vremenski i prostorno
saeto ispoljavanje svih mogunosti njenog zbivanja. Zato subjektovim okretanjem panje
ka svojoj Sopstvenosti, a to znai paljivim primanjem i proienjem s-vesti od svih uplitanja i nepotrebnih ponavljanja zbivanja u mislima (cittavrtti), prostorvreme ispoljavanja
prirode sabire se (samadhi) sve do potpune iskonske neuznemirenosti (nirodha) Duhaoveka (purua) u svojoj autentinosti (svarpa).
Stoga, svrha razvoja organskog ivota jeste stvaranje mogunosti za primanje informacija (vesti) o zbivanju. Kao vrhunac ovog razvoja u prirodi se javlja ovekovo bie, ono
je mesto gde se objektivno sabiru informacije zbivanja i odakle, usled njihove dovoljne
saetosti ili postizanja odreene kritine mase (koncentracije), prosijavaju kao s-vest o
njenom smislu. Na taj nain je svekoliko stvaranje prirode zapravo njeno osveenje prisustva neuslovljenog Duha-oveka.
Ne postoji mrtva priroda. Ono to smatramo materijom je u ogromnoj meri prazan
prostor ispunjen silom dejstva estica. Kvantna mehanika je ustanovila da ni one nisu materijalne ve talasne prirode. Kako e se one ponaati, direktno zavisi od informacija koju
oblikuje sama njihova talasna funkcija, odnosno nain postojanja. A od ovog ponaanja
(informacije) zavisi kakav e fiziki element nastati, da li papir ili elije koe na naem prstu. Materija je ista energija koja se sastoji od praznog prostora, uopte nema nieg "materijalnog", samo je naa percepcija takva da kretanje te energije umom tumaimo pa zato i
vidimo kao "vrstu materiju". Tako mi samo zahvaljujui tumaenju znamo da postojimo
kao fiziko telo. Kako je sve Jedno, i nae tumaenje ima povratno dejstvo kao informacija
za oblikovanje energije, pa njeno stanje kao materije zavisi od prisustva posmatraa-tumaa:
kada je posmatra prisutan, ona se pokazuje kao "materija", talas postaje estica, bez njega
energija ostaje ista energija.
Zato ista svest (buddhi), kao ishod svih informacija, ima najviu tvoraku mo.
Prema tome, nita ne postoji u prirodi kao zaseban materijalni entitet po sebi i za sebe, ve
je svaka oblikovana pojava upravo smo znaenje ili onaj smisao koji informie energiju za
stvaranje odreenih ulno opaajnih struktura i oblika. Sutina svakog fizikog bivstvovanja
jeste neko znaenje. Bivstvovanje je znaenje, jedno postaje drugo, i obratno. Kako se
menja znaenje (informacija) menja se i sutina (oblik). Uzajamnost dejstva svesti i oblika
pokazuje se kao ivotna energija ili prna. Njome se obavlja i prenoenje informacija izmeu elija. Sam njihov oblik i funkcija jeste informacija, odnosno oblik svesti koji se holistiki prima i prepoznaje u celom organizmu. Kao medijum za prenoenje ovih informacija
slue tela suptilnija od fizikog oblija, etersko i astralno. Ona informaciju prenose samom
svojom pripadnou viim dimenzijama u kojima je vreme bre i saetije od onog na fizikom nivou. Tako smo proimanje tih razliitih dimenzija automatski sprovodi vest od grubog oblika zbivanja ka svesti. To sprovoenje je nalik usisavanju, gde saetost viih dimenzija sama po sebi, svojim brim frekvencijama, privlai i bre sprovodi informacije niih,
sporijih i grubljih oblika zbivanja. Takoe se moe rei da vie dimenzije ve sadre plan za
sva nia ispoljavanja, i stoga se informacije ne prenose ve samo prepoznaju. Svaka informacija mora da se prenosi putem nekog oblika (od energetskog, kao to su elektromagnetni
talasi, do materijalnih kao, na primer, tampana slova), tako da informisanje znai uoblia107

vanje (in-formatio). Svaki oblik je konkretno ispoljavanje informacije u ulnom iskustvu.

Ne postoji nikakva sutinska razlika izmeu energetske aktivnosti oblikovanja fizikog entiteta, i sadraja informacije za to oblikovanje. Sva je razlika u nivou dimenzija putem kojih
se jedan isti proces ispoljava i brzini frekvencija sprovoenja. Preobraavanje svih materijalnih oblika koje vidimo u prirodi nastaje jedino usled prenoenja informacija kroz razliite
vibracije iz viih, suptilnijih dimenzija na nie, i obratno. Sama razliitost njihovih vibracija
(brzina zbivanja), kroz koje prolaze informacije (s-vest), izaziva mnotvo svekolikog oblikovanja u prirodi.34
Na ovaj nain se prevladava dualizam tela i psihe, fizikih i mentalnih dogaaja i
objanjava ispoljavanje svih potencijala viih planova na zemaljskom. Jedino neosveenost
i neuvianje prirode u svim njenim dimenzijama izaziva iluzoran utisak o njoj kao mnotvu
izdvojenih, nepovezanih i otuenih jedinki koje svojom haotinou ugroavaju subjekta,
utisak da je objektivno postojea priroda sputala slobodu Duha-oveka, da ga ugroava nesrenim sluajevima ili zlom sudbinom.
Znaenje i bivstvovanje uzajamno odravaju jedno drugo prema zakonu uzroka i posledice, ali esto u razliitim vremenima i dimenzijama, tako da nisu uvek oigledni subjektu
s njegove trodimenzione take posmatranja. Oni tako ine sutinu procesa ispoljavanja
objektivnog sveta i, u holistikom jedinstvu cele prirode, izmeu njih nema nikakvih razlika
i razdvajanja. To, uostalom, svaki umetnik zna iz sopstvenog iskustva. Ovo jedinstvo je sutina svakog pravog religijskog doivljaja.
U Upaniadama je zabeleeno da se astralno ili suptilno (sukma) telo, koje nadivljava izvesno vreme fiziko oblije (rpa) i nosi latentne informacije za buduu inkarnaciju,
zove nama, to znai: ime. Takoe se ono naziva i lingadeha, pri emu je linga znak, odnosno oznaitelj. Opaanje iskustvenog sveta odnosi se, prema tome, iskljuivo na ime-i-oblik,
nama-rpa, odnosno na znaenje (informacija) oblika zbivanja ili na osmiljavanje oblika.
Sagledajmo sada ukratko na koji nain znaenje i bivstvovanje odraavaju jedno drugo ili, drugaije reeno, kako polja uzronog ili informativnog dejstva (tanmtr) pomou
principa individualnosti (aham-kra) oblikuju entitete fizikog sveta preko astrala, bez
ograniavanja na ulne organe, ija je veza sa oblikovanjem subjekta oigledna. Danas o
ovome moemo slobodnije i jasnije da govorimo zahvaljujui nedavnom otkriu biologa
Ruperta eldrejka (Sheldrake) o morfogenetskim poljima (gr. morphe-oblik i lat. genesisnastajanje). Koristei se donekle ovim otkriem za prikaz dejstva tanmtr u mnogo starijem sistemu snkhye, nazvaemo ova polja, iz potovanja prema tradiciji, T-poljima, pri
emu je T skraenica za tanmtr.
Univerzum je u celosti proet razliitim poljima. Njihova priroda je ponekad tako
sloena da se ne moe objasniti renikom fizikalnih zakona zato to se proteu izvan dimenzija materijalnog univerzuma. Ovde su vidljive samo njihove posledice. Moe se jedino rei
da su polja manifestacije matematikih veliina u regionima prostora. U sluaju gravitacionog polja to je geometrijsko svojstvo ili savijenost prostora. Polje je uvek nain proizvoenja samog prostora, imanentna sklonost ka celovitosti i uobliavanju. Na primer, magnetna
ipka ispod lista papira posutog opiljcima gvoa elektromagnetskim poljem stvara linije
sila koje krue s jednog do drugog kraja magnetnog polja. Ali, ako se magnet podeli na
pola, opiljci gvoa se nee podeliti, nego e formirati dva nova kompletna polja. Na slian
34

Da je sve holistiki povezano i da se prenoenje informacija zato dogaa trenutno, dokazali su eksperimenti u kojima
je elijski i genetski materijal nekog oveka odnesen na veliku udaljenost. Onog trenutka kada je na tog oveka izvren
uticaj na njegovo telo, njegove elije su istovremeno reagovale u skladu s tim uticajem kao da su bile i dalje u njegovom telu, iako su bile stotinama kilometara udaljene. Sve je povezano. Samo na um razdvaja.

108

nain, dejstvo ovakvih polja, kao realne ali nevidljive sile uobliavanja, jedino je objanjenje problema sa kojima se biologija suoavala do eldrejkovog oivljavanja teorije o morfogenetskim poljima, koja se prvi put marginalno javila poetkom dvadesetog veka. Problem morfogeneze je: na koji nain iva bia dobijaju svoj odreeni oblik? Genima se ne
prenosi ova informacija, u DNK se nalazi samo sloeni spisak svih materijala koji ulaze u
grau elija, informacije za stvaranje proteina. On je istovetan po svom osnovnom sadraju
(97%) kod svih ivih bia. Otvoreno je pitanje kako i po kom modelu se proteini spajaju u
telu? Osnovne elije su neizdiferencirane i, kako elijska masa raste deobom, nastaje embrion. Neke elije postaju elije mozga, a neke srca. Staro mehanistiko shvatanje nije moglo
da odgovori na pitanje kako elija zna u ta treba da se razvije i gde je model po kome bie
dobija svoj jedinstveni fiziki oblik. U DNK takvih informacija nema, kao ni u RNK.35
Drugi problem morfogeneze je regulacija, ili sposobnost organizma da zameni i prilagodi svoj plan, ako se neto neoekivano dogodi u njegovom razvoju. Tako, kada se jaje
vodenog konjica, dok je masa neizdiferencirane elije, podeli na dva dela, to nee prepoloviti budui embrion, nego e se preostala masa razviti u manjeg ali celog vodenog konjica.
Isto se deava kod oveka kada se elijska masa embriona podeli u nekom stadijumu razvoja. Rodie se identini blizanci. Ovakva osobina elija slina je osobini holograma, gde svaki deo slike sadri celu verziju slike. Svaka polovina razvijajueg sastava elija sadri kompletnu verziju celog organizma. Mehanistiki pristup ne objanjava ni ovaj fenomen.
Trei problem je regeneracija ili zauujua sposobnost nekih organizama da obnove
izgubljene delove svoga tela. etvrti je simbioza, neobjanjiva pojava da se mikroorganizmi
udruuju u zajednicu koja se zatim, kada dostigne odreenu kritinu masu, ponaa kao
kompletan novi organizam. Ne postoje nikakve objektivne prepreke pretpostavci da je nae
fiziko telo rezultat velike simbiotske kolonije bakterija, a na nervni sistem izraz najvie
bakterijske evolucije u simbiozi. Sa razumevanjem dejstva T-polja ovakva pretpostavka ne
samo da vie nije smela nego je i logian odgovor na ove i mnoge druge fenomene sa kojima klasian mehanistiki pristup svetu ne izlazi na kraj, kao to i teologija u nastojanju da
dokae stvaranje odozgo a ne iz evolucije materije, isti problem nepotrebno mitologizuje i
mistifikuje.
Delujui preko viih, astralnih podruja kao prototipovi, T-polja oblikuju, kao
nevidljive protene strukture, svaki organizam privlaei ga njegovom posebnom obliku
ili svrsi u prostoru i vremenu. Dakle, svaki ivi oblik se oblikuje pod uticajima koji pristi35

Tek su najnovija istraivanja kvantne genetike otkrila prave mogunosti i dimenzije informativnih sadraja DNK. No
i pored toga ne objanjavaju morfogenezu. Zapravo, kvantna genetika potvruje postojanje T-polja i na genetskom
nivou, jer je utvrdila da informacije molekula DNK mogu postojati i kao biopolja, dakle, nefizikalno, i prenositi se
akauzalno, kao T-polje, da za njih vie vae zakoni kvantne fizike nego biologije. Uzorak DNK trenutno reaguje na
emocionalna stanja svoga vlasnika ma koliko bio udaljen od njega. DNK se zasniva na istim principima kao gramatika,
sintaksa i semantika, kao jezik, odnosno razmena informacija ili nain na koji funkcionie svest. Zapravo, na jezik je
takav zbog takvog DNK. Ako se informacija pretvori u frekvenciju i kao takva putem lasera ili radio talasa usmeri na
DNK, ta informacija e delovati na DNK tako da se promeni u skladu sa njom. Ruski naunici su na taj nain uspeli da
embrion abe pretvore u embrion salamandera, jednostavnim prenoenjem informacijskog obrasca s jednog DNK na
drugi putem lasera. U ovome lei objanjenje snanog sugestivnog dejstva rei i misli na telo ovekovo.
Problem razumevanja DNK je lei najvie u injenici da je sva nauka teko krivotvorena od sila koje vladaju
ljudima, mnoga sutinska nauna saznanja se skrivaju ili falsifikuju. Tako se i znanje o DNK veoma skriva, javno su
otkrivena samo manja istraivanja i saznanja o DNK, dok je sve ono to je od sutinske vanosti proglaeno za "smee
DNK" (junk DNA). Naime, pored dve spirale DNK postoji jo puno DNK sekvenci koje nisu povezane u spirale i za
koje se zvanino tvrdi da se ne zna emu slue ili da ne slue niemu. Ipak su neka nezavisna istraivanja u Rusiji utvrdila da upravo ova razbacana DNK ima najveu vrednost za oveka i sve njegove vie sposobnosti i prave potencijale,
dok dve poznate spirale koje se zvanino vode kao DNK predstavljaju samo informacije za delovanje proteina, odnosno
materjala za grau elija.

109

u spolja. U njegovoj genetskoj strukturi su samo informacije o materijalu za izgradnju tela;

njegov oblik i kretanje (sudbina) nastaju pod uticajem spoljanjih obrazaca, odnosno polja
uticaja. Vano je primetiti srodnost polja sa dimenzijama prirode, odnosno njihovu subordinaciju. Vee polje (telo) uvek deluje kao princip usaglaavanja i sinteze manjih polja (elije). To se moe videti u odnosu drutva i pojedinca, ekoloke ravnotee u prirodi i biolokih
jedinki, kao i viih stanja svesti u odnosu na pojedinana iskustva. Kako se svi planovi
meusobno proimaju, i kako informacija i oblik nisu sutinski odvojeni, podruje dejstva
T-polja preko viih astralnih nivoa nije odvojeno od fizikog oblika i taj uticaj se ne odvija
samo u jednom smeru. Svaki pojedinani organizam je povezan sa svojim T-poljem i njegovo ponaanje povratno deluje na strukturu T-polja. Takoe i svaka bioloka vrsta ima svoje
kolektivno T-polje. Tako je u Japanu pedesetih godina otkriven efekat stotinu majmuna.
Ako pripadnik jedne vrste, kao to je majmun, otkrije nov nain ishrane i pokae ga grupi sa
kojom ivi, kada se dostigne izvesna kritina masa jedinki koje su nauile novu vetinu, ta
sposobnost se najednom automatski nevidljivim dejstvom iri na sve ostale pripadnike iste
vrste svuda u svetu. Ista pojava je dvadesetih godina ustanovljena na Harvardu, u eksperimentima sa pacovima. Sa eljom da se dokae Lamarkova teza da se nasledne osobine prenose genetskim putem, grupa pacova obuavana je da pronae izlaz iz lavirinta. Tek je deseta generacija nauila da odmah pronae izlaz, dok je prvoj bilo potrebno i stotinu pokuaja.
Meutim, i kontrolna grupa, koja nije genetski sparivana niti uvebavana, pokazala je istu
vetinu da odmah pronae izlaz. Nekoliko godina posle toga, zbog neverice u dobijene
rezultate, isti eksperiment je sproveden u Australiji. Tamonji pacovi su ve u prvom pokuaju nali izlaz zahvaljujui T-polju koje su prethodni eksperimenti napravili.
Nezavisnost delovanja informativnih polja od prostora i vremena mogua je zbog
toga to je podruje T-polja suptilnije ili vie od fizikog. Ova suptilnost je izraz saimanja
prostorvremena u viim dimenzijama. eldrejk je ovu interakciju nazvao morfika rezonanca. Iz ovoga je zakljueno da je memorija inherentna prirodi. Svi stvoreni prirodni sistemi
na fizikom planu nasleuju kolektivna iskustva iz ranijih sistema iste vrste, bez obzira na
prostornu i vremensku udaljenost. Ovako se moe objasniti ponaanje mikroorganizama,
kolonije mrava, biljaka, ivotinja, pa ak i formiranje novih kristalnih formi. I ovek je,
svakako, ukljuen u kolektivnu memoriju svoje vrste. Prema istraivanjima neurologa Karla
Pribrama, koji je zajedno sa Dejvidom Bomom doprineo uobliavanju holistike ontoloke
interpretacije savremenih naunih rezultata u okvir holografske paradigme, naa memorija
nije smetena negde u mozgu, ve je mozak samo savreni instrument za holistiku komunikaciju sa celinom, odnosno holografskim univerzumom.
T-polja postoje uvek i svuda, na svim nivoima: od elementarnih estica, molekula,
kristala, hemijskih reakcija, vremenskih prilika, kretanja planeta i galaksija. Upadljivo je
njihovo dejstvo u ovekovoj psihi, stvaranju kompleksa i neurotinih obrazaca koji se uporno ponavljaju (oni deluju nesvesno jer je astral podruje nesvesnog). Takoe su delotvorna i
u stvaranju obrazaca svakodnevnog fizikog ponaanja. Ogromnu veinu pokreta inimo
spontano, po steenom modelu. Svest je tu prisutna vie kao ukras, kao lampa koja osvetljava poneto u vrlo uskom krugu, dok samosvest gotovo da i ne odluuje.
Na shemi (slika 2.) je prepoznatljivo kako se linost (aham-kra) izoidno deli na
svakodnevno svesno podruje telesnog iskustva (indriyni) i nesvesne prototipove ponaanja (tanmtr) u razliitim dimenzijama bivstvovanja (maha-bhtni).
Pored obrazaca nesvesnog ponaanja tela i uma, delovanje T-polja moemo prepoznati i u kolektivnim razmerama kao odreene dominante ili arhetipove kolektivno nesves110

nog, pa ak i u metafizikim obrascima vrednovanja stvarnosti. Ona takoe deluju u drutvu

i kulturi kao T-polja rasa, nacija, drutvenih grupacija i kulturnih obrazaca.
Zahvaljujui morfikoj rezonanci, tj. povratnom dejstvu izmeu fizikog zbivanja i Tpolja, iskustvo bivstvovanja se ubrzava, uenje i nain ivota postaju vremenom efikasniji,
danas se mnogi procesi mogu obaviti neuporedivo bre i bolje nego ranije.
T-polja svojim suptilnim informativnim uticajem privlae ili usmeravaju kretanje
ivotne energije (prna), oblikujui tako svu stvorenu harmoniju i svrhovitost koju vidimo u
prirodi. Sve to postoji na bilo koji nain, dejstvom T-polja zadobija tano onakav oblik
kakav je potreban svrsi. To se ne odnosi samo na unutranje organe jednog organizma, ve i
na sva bia u organizmu sveta.
Kao to smo ranije izloili, potencijali sa viih planova (voda, vatra i vazduh) nuno
se manifestuju na zemaljskom kao konkretan oblik ili proces, ali nama ti potencijali nisu
vidljivi pre takvog ispoljavanja, zato to smo nauili da prepoznajemo samo ono to ulima
opaamo i to moemo da osmislimo dok nae oi gledaju. Mi ne vidimo bie kakvo jeste,
ve samo ono to smo nauili da tumaimo o njemu. Um je taj koji vidi kroz oi i sam odreuje percepciju prema uslovljenim, najee socijalnim parametrima. Ostala podruja zbivanja bia, koja su izvan dometa ula i vrste navike mentalnog interpretiranja, nisu
osveena, pa zato deluju nesvesno, kao onostrana ili transcendentna. Potinjeni ovoj
navici racionalnog ustanovljavanja koja nas zatvara u jednu usku ravan postojanja (na nivou
manasa), mi vidimo fiziki oblik kako pokretan udesnim ali nevidljivim zakonitostima
nastaje, raste i kree se svojom sudbinom, i zatim kako nestaje i raspada se na sainjavajue
elemente, koji opet slue za neko novo oblikovanje. Vidimo samo posledice i stalnu promenu mnotva dogaaja tumaimo kao sluajnosti, ne uviajui vie izvore njihovih uzroka i
svrsishodnu povezanost. Zato to ne vidimo (ne doivljavamo) vie dimenzije i njihov
jedinstveni izvor, ini nam se kao da je jedina stvarnost ova u kojoj bia izgledaju odvojena
jedna od drugih, u sukobu, i satrta zakonom stalne promene. U sluajevima onih ljudi kod
kojih je ova mentalna granica pomerena iz bilo kojih razloga - bilo vetaki, narkotikim
sredstvima, bilo psihotikim poremeajem svih vrednosti i granica, umetnikom inspiracijom, prostom mladalakom nezrelou linosti da prihvati nametnute norme vienja realnosti, ili, to je ree, meditativnom sabranou svesti (panje) nezavisno od misaonog
uslovljavanja - dejstva ovih polja se mogu jasno videti kako proimaju fiziko oblije. To su
sluajevi vienja aure neijih psihomentalnih stanja i njihovu realizaciju u sadanjosti ili
budunosti. Redovni pratilac ovakvih iskustava je stanje vanvremenskog prisustva (kao da
'svet staje') kao i pojaan priliv energije koja je jaa na viim planovima, a moe se ispoljavati kao oseaj blaenstva i veliine koja sputava mo govora i bilo kakvog objanjavanja.
Zbog toga mnogi ute o ovakvim iskustvima ili vide mnogo vie nego to mogu da kau.
esto priliv energije izaziva trans koji obuzima celo telo i menja mu postupke. U svakom
sluaju raniji mentalni sklop vie nije prisutan, bar privremeno, dok traje vienje. U nekim
sluajevima moe biti prisutan, ali je i tada ponaanje malo izmenjeno, moda samo kroz
ubrzani govor.
Sve postojee na materijalnom planu ima svoj suptilniji vid zbivanja na viem ili
astralnom planu. Sve ima svoje tragove kroz vreme, zraenje kroz prostor ije oblikovanje
je ujedno i znaenje. Ne samo iva bia, ve i mesta. Ona koja su vekovima ispunjavana
odreenim uzvienim religijskim vrednostima i aktivnostima, sama zrae njima na svakoga
ko ih poseti, i to upadljivo razliito od drugih mesta koja su ispunjena drugaijim aktivnostima. Senzitivni ljudi mogu videti dogaaj koji se ranije zbio na nekom mestu, ili e se tek
zbiti. Ali i bez posebne senzitivnosti, svakome je dobro poznato da, kada se nae na nekom
111

mestu na kome mu se neto dogodilo, ak pre vie decenija, taj e se dogaaj odmah oiveti
u seanju, ma kako bezazlen bio. Tragove i znaenja upeatljivih dogaaja ve nosimo sa
sobom. Ovaj mehanizam se uvek odvija. Dok etamo ulicom i nismo niim zaokupljeni, na
um deluje kao rezonantna kutija u kojoj se ponavljaju i prepliu vibracije raznih T-polja
koja je stvorila okolina ili mi sami.
Svi parapsiholoki fenomeni nalaze svoje objanjenje u dejstvu T-polja, odnosno
proimanju viih dimenzija sa niim. Takve pojave, kao i udesna harmonija i svrhovitost u
prirodi, navode ljude na veru u njihovo boansko ili natprirodno dejstvo. Ogranienost
njihovog vida samo na materijalne posledice uticaja sa viih nematerijalnih planova jedne
iste (boanske) prirode, glavni je razlog za ovakvu pojavu. Njihov vid je ogranien ulnim i
mentalnim uslovljavanjima.
Ne moemo ustanoviti neko vrhunsko T-polje koje bi igralo ulogu Boga, jer ideja
Boga u svom najinteligentnijem izrazu, a to je apofatika teologija, odgovara neuslovljenosti purue. Ali zato moemo, i to je uvek sluaj, da uspostavimo kontakt sa ve oformljenim
T-poljem religijskim ritualom - koji je oduvek bio samo metod za stupanje u kontakt sa
odreenim T-poljem, ili meditativnom imaginacijom i vizualizacijom ustanovljenog boanstva, kao u tantrizmu. Ovo nam pokazuje da sve ritualno-dogmatske religijske prakse koje se
zasnivaju na tradiciji pripadaju dejstvu T-polja, a ne istinskoj religioznosti koja vodi ka neuslovljenosti Duha. To je i razlog zato u svetu postoje razliite religijske prakse. Da postoji
jedno vrhunsko ili 'boansko T-polje, komunikacija sa njim (ritualna praksa) bila bi svuda
istovetno ustanovljena. Na kraju, ono bi nadvladalo sva druga polja i ne bi postojala raznovrsnost religijskih pravaca koji se meusobno esto krvavo sukobljavaju. Ne bi, zapravo,
bilo ni raznovrsnosti prirodnih oblika, ni same prirode kakva jeste.
(O ritualima ovde govorimo na ovakav nain, u funkciji kontaktiranja tj. sluenja
neorganskim biima u astralu i T-poljima, jedino zato to je prava priroda rituala davno
zaboravljena i danas u crkvama uveliko pervertovana mehanikim ponavljanjem. Naime,
sutina rituala je nekada bila da se neosveenim ljudima pomogne da ojaaju 'magnetski
centar', odnosno da odre u svesnosti cilj svoga rada na duhovnom probuenju. Takoe i da
se odreenom simbolikom sauvaju neke informacije koje putem ritualnog izvoenja deluju
na nesvesno. Ovo je sve bilo potrebno zato to ovek nije dovoljno svestan, nema jedno
postojano Ja u sebi, i njegovi se ciljevi i namere smenjuju sa smenjivanjem raznih vanjskih
uticaja i smenom Ja - to on nikada ne vidi kao takvo, ve uvek pogreno tumai kao plod
svoje volje. Stoga je takvom oveku bio potreban jedan zajedniki mehanizam koji e drati
na okupu njegovu nameru da radi na sebi, jer bi bez takve zajednike podrke brzo zalutao i
skrenuo sa puta.)
Hvatanje dejstava raznih T-polja najei je uzrok ponaanja ljudi, posebno grupnog i
ritualnog ponaanja. Znanje o ovom dejstvu oduvek je bilo poznato manjem broju ljudi koji
su ga veto koristili za manipulaciju masama. To su bili lanovi tajnih drutava, svetenici i
politiari.36 Vrlo je redak sluaj da je neko slobodan od takvih uticaja. Nae misli su najveim delom izraz dejstva raznih polja uticaja, bilo individualnog seanja bilo kolektivnog
naslea, ili onoga to se deava oko nas. Pojmovi su najfiniji oblici T-polja.
Sve zbivanje se moe sagledati u svetlosti delovanja T-polja. Dublje ulaenje u ovu
analizu odvuklo bi nas od osnovne teme snkhye, da bezvremena autentinost Duha kosmikog zbivanja uvek postoji kao naa bit, i kao svrha postojanja samog bia. Recimo o ovome jo samo to da u makrokosmosu T-polja obrazuju prirodne zakone kao to i kolektivna
36

Tanije: Iluminati. Njihovo poznavanje moi dejstva informativnih polja u kontroli ljudi, ogleda se u njihovoj prastaroj tenji da poseduju i kontroliu sve informativne medije.

112

iskustva ljudi obrazuju T-polja arhetipova, dok u subjektivnom ili mikrokosmikom svetu
bivaju uzor formiranja misli i oseanja koja izgrauju nau linost, navike, karakter i sudbinu.
Kristalisanje svesnog prisustva na suptilnijim nivoima zbivanja, prisustva koje je olieno izrazom Ja sam inilac (aham-kra), jeste odluujue za ovekovu ovladanost svim
nivoima bia koja su dotle delovala dezintegrisano, autonomno i uslovljavajue. Pod uticajem uobliavanja (aham-kra), svako zbivanje se oblikuje kao samostalan entitet, pa tako i
energetska aktivnost svesti. U svom delovanju ona nije jednolina i stalna ve oscilira, pa
ovek doivljava razliita stanja svesti. Te oscilacije su takve da izazivaju izdvajanje nekih
delova (stanja) iz glavnog toka, delova koji od tada postoje kao relativno samostalni entiteti
koji se ponaaju kao svesna bia, iako nisu organskog porekla.
Neorganska bia
Vano je razumeti dve injenice u vezi delovanja T-polja. Prvo: to je podruje odreenog modela vibratornog delovanja na ivotnu energiju da oblikuje zbivanje, koje e se
ponaati kao integralni ivi entitet koji svesno tei za opstankom. I drugo: s tim poljem se
uvek stupa u kontakt odreenim ponaanjem, kao to je ritual, mada je svaki vid naviknutog
psihofizikog ponavljanja odraz robovanja ovim entitetima.
Sve u prakrti, usled relativnosti prostorvremena, moe biti i subjektivno i objektivno jer se prava objektivnost postie tek sa stanovita purue i tada se odnosi na celu prakrti, a ne na njene pojedine pojave. Zato su psihike tvorevine jednako objektivne prirodne
pojave koliko su i subjektivne: one mogu ponavljanjem subjektivnih stanja i unoenjem
energije obrazovati T-polje koje e zatim, kao objektivna sila, povratno delovati na oveka, da on mehanikim ponavljanjem tog stanja unosi energiju stvorenom polju.
Aham-kra je princip uobliavanja svega to biva, i organskog i neorganskog, i onoga to predstavlja objektivni svet (tanmtr i maha-bhtni) i nosioce subjektivnosti
(indriyni). Budui iz istog izvora (iz aham-kra), svako uoblieno bivstvovanje moe biti
ili organsko ili neorgansko, subjektivno ili objektivno, naizmenino jedno i drugo, ili oba
odjednom. Svako ivo bie je, zapravo, rezultat proimanja organskog i neorganskog podruja. ulno bivstvovanje je tako obogaeno imaginarnim, a imaginarno ostvareno kroz ulno. Kako su u svom ishoditu jedno, oba imaju podjednaku vrednost i stvarnost. Zato je iz
perspektive probuene linosti (aham-kra i buddhi), ulna stvarnost (indriyni) u istoj ravni s imaginacijom i snom (tanmtr), a sposobnosti imaginacije jesu ula vieg reda za
neposredniju spoznaju, to su ula viih tela. Da nije ovakve interakcije organska bia bila bi
obine bioloke maine bez inspiracije i razvoja, to je u suprotnosti sa teleologijom prakrti
ka purui. Ovakva dijalektika (indriyni sa tanmtr i maha-bhtni) predstavlja psihiki
ivot linosti (aham-kra) kao i jemstvo za spoznaju udesnog jedinstva svih suprotnosti i
svega posebno oblikovanog, kada se u celovitoj linosti sjedine subjekat i objekat. Ovo
jedinstvo je kao imanentno ve prisutno, pa je tako i mogua njegova spoznaja. Iz ovekove
linosti svet se projektuje i deli na subjektivan i objektivan, na imaginarni i ulno bivstvujui svet. Zato se, povratno, ove raznolikosti susreu u ovekovom Ja kako bi bile spoznate,
kako bi objektivna priroda bila subjektivno, odnosno lino doivljena i kako bi subjekat, s
druge strane, bio iskuan u neorganskom podruju i tako objektivno spoznao sopstveno stanje i bie.
113

Na ovaj nain se mogu razumeti sva zbivanja, od najintimnijeg psiholokog, preko

svih oblika drutvenog do najuzvienijeg, koje pripada religijskoj praksi. Svaka re ili
misao jeste najsuptilniji vid delovanja T-polja, dok su politiki i verski ratovi i diktature
njihov najgrublji vid koji je glavni inilac dosadanje istorije. Stoga svaki oblik religioznosti
koji se zasniva na bilo kakvoj spoljanjoj zavisnosti i ritualu, bilo da se izvodi izvana, u
hramovima, bilo unutarnjem, u vidu ponavljanja nekih (kvazi meditativnih) tehnika ili
rei radi ostvarenja nekog uzvienog cilja, jeste vid robovanja T-poljima. Istinska duhovnost, purua, daleko je iznad toga.
Na shemi vidimo da se priroda ispod aham-kre deli na organski i neorganski svet.
To znai, da bi ovekova linost bila celovita i slobodna, prisustvo svesti se mora integrisati
ne samo na celom podruju organskog iskustva, ve i na svim nivoima neorganskog sveta
(tanmtr), u svim njegovim dimenzijama (maha-bhtni). Ta integracija je poznata kao
projekcija astralnog tela ili umetnost sanjanja, stvaranje energetskog tela ili 'tela spasenja'
koje vaskrsava nad smrtnim fizikim telom.
Pod dejstvom principa individuacije u prirodi se ne oblikuju samo ivi entiteti u
organskom, trodimenzionom svetu, ve i u neorganskom. U procesu stvaranja prvo su stvorena neorganska bia, pa posle njih organska. T-polja formiraju neorganske entitete koji
postoje u astralu paralelno sa organskim i, kako su u viim dimenzijama od fizike, u astralu, koriste energiju organskih kao svoju hranu. Sve to je u prirodi na vioj dimenziji hrani
se i koristi onim to je na nioj.37 Lanac ishrane ne postoji, dakle, samo u organskom podruju, ve u celoj prirodi.
Takoe su ta polja oni inioci koji utiu i omoguavaju da se organska bia (a naroito ovek) ponaaju na nain koji se ne tie samo njihovog biolokog opstanka. U tim poljima se odigrava sav psihiki ivot (ali ne i duhovni - to je vano razlikovati). Ta su polja prototipovi za oblikovanje svih iluzija, slika, imaginacija, elja, ideala i inspiracija. Tanmtre
su zaslune za psiholoki ivot, a naroito psihopatoloki, one oblikuju deavanja snova u
astralu, one su medijum za uestvovanje u svim dimenzijama ivota (maha-bhtni). U njima se odigrava sve ono to obini, smrtni ljudi mogu da doive kao privid duhovnog ivota, usled nemogunosti da vaskrsnu u istinsku duhovnost koja nadilazi celu prakrti. Moe
se rei da tanmtre stoje kao psiholoka alternativa, odnosno prepreka pred linou (ahamkra) u njenom spoznavanju smisla organskog bivstvovanja (indriyni) u svim dimenzijama
(maha-bhtni), kao podruje iluzija koje se mora prevazii zrelou postojane svesti. Sa
druge strane, T-polja su neophodna jer pod uticajem aham-kre, koji je tvorac oblika, daju
koheziju i smisao svakom bivstvovanju. Bez njih energija organski oblikovanih bia bila bi
bezoblino i besmisleno proticanje u kome ni svest ne bi imala koheziju. T-polja su medijum preko koga upoznajemo sve tajne prirode.38 Bez viih sila (nebeskih) ovek bi ostao
puka bioloka individua, nesposobna za razvoj. T-polja izazivaju svu onu dramatinost, pro37

Kada jedan ivi entitet apsorbuje nii kao svoju hranu, on ga tada alhemijskim procesom transformie u sopstveno
vie stanje. Sva iva bia su instrumenti za transformaciju prakrti, od nieg i grubljeg, ka viem i finijem nivou, do
najvieg ishoda u svesti. Jedan od najgrubljih vidova takve transformacije je ishrana. Kako je ovek vrhunac transformacije prakrti, njegova ishrana je i najraznovrsnija. On jede sve to se moe jesti, pa i ono to nije za jelo!
38
Stvaralake sposobnosti ovekove direktno zavise od njegove otvorenosti za kontakte sa T-poljima, jer prakrti preko
njih oblikuje fiziki svet. Najbolji primer za to je jedan od najveih stvaralaca oveanstva, Nikola Tesla, sa svojim
sposobnostima imaginacije, vantelesnim iskustvima, divnim prijateljstvima koja je imao sa biima iz drugih svetova, pa
i mistinim odnosom sa svojom belom golubicom (svetlost, koja je jednom prilikom iz njenog oka obasjala Teslu, bila
je 'nestvorena svetlost' Duha Svetoga koju su viali mistiari). Iz neorganskog podruja, tj. 'nebeskih svetova stie nam
najuzvienija muzika ('muzika sfera). Zato je Pol Makartni (Mc Cartney) melodiju svoje 'Yesterday uo u snu, a J. S.
Bah (Bach), po kazivanju njegove ene Ane Magdalene, ponekad ustajao usred noi i na embalu tiho svirao nebesku
muziku.

114

tivrenost, opasnost i mogunost spasenja koji su nuni pratioci svakog razvoja. To je podruje svih onih izazova koje ovek mora da prevazie nakon detaljnog upoznavanja, kako bi
postao celovita linost (aham-kra) i uvek svestan, budan (buddhi).
Pored svega to je reeno o T-poljima, najvanije to treba znati je to da se pod njihovim dejstvom mogu oblikovati i neorganska ali inteligentna bia, prirodno ili vetaki
stvorena, koja imaju svoj ivot, dui ili krai, i na svojim dimenzijama su na svoj nain jednako stvarna kao i organski oblici ivota na fizikom planu. Ovo je mogue zato to princip
svesti (koji pristie od Duha) proima celu prirodu, na razliite naine, ne samo na strani
njenog organskog oblikovanja ve i u neorganskim tvorevinama. Sve su to energetska zbivanja, a energija je samo grublji vid svesti. Zato energija (kao smo bie) ne bi ni bila to to
jeste da nije svesna sebe, bar u najosnovnijem vidu, kroz uobliavanje. (Ve je reeno da
svest u prirodi nije njeno svojstvo, ve je dobija od neuslovljenosti - purue - koja je nadmauje, ali i proima. Otuda vidimo kao da je priroda svesna.) Tako je svaka elija svesna
sebe, svaki kamen na izvestan nain, kao oblik energije, zna da je kamen. Sm oblik je najprostiji vid svesnosti. Energetska uobliavanja prirode moraju da budu svesna sebe jer, u
protivnom, ne bi moglo biti nikakvog koherentnog zbivanja. Postojanje i svest su u tolikoj
meri uzrok jedno drugom, da su nerazdvojivi. Svest (buddhi) je sutina prirode (samo zato
to je priroda sa buddhi najblia Duhu, purui), ali od individualnog injenja (aham-kra)
zavisi u kojoj e meri biti prisutna i u kakvom obliku bivanja. Kako bi se inae elije hranile, delile i spajale u ivotnom procesu, ako ne bi znale ta treba da rade? Papir zna da je
papir i informacija u vidu slova zna da je informacija, pa zato esto moemo videti kako
neka knjiga dolazi tano onome kome i kada treba. Cela priroda je (od strane purue)
osveeno ivo bie koje svoje delovanje ispoljava na razliite naine (prema kategorijama)
upravo da bi bila funkcionalna i aktuelna. U jednolinosti nema aktuelizacije ni ivota. I to
je jo vanije, nikakve aktuelizacije nema bez svesti o njoj, inae bi svako ispoljavanje bilo
besmisleno, a besmislenost je suprotnost ivotu. Zato bi trebalo da prihvatimo kao smislenu
injenicu da u prirodi postoje svesna neorganska bia u podruju astrala, isto kao to postoje
elementi grubog sveta (maha-bhtni) i svesna bia u organskom podruju (indriyni), kao
to su biljke, ivotinje i veina ljudi.
Dok su na fizikom planu sve stvari svesne sebe kao takve, i svest im je uslovljena
konkretnim oblikom postojanja, na viim dimenzijama neorganski entiteti svesnog bivanja
ponaaju se mnogo fluidnije; njihova svest je u jedinstvu sa celim neorganskim podrujem.
Iako mogu imati svoj stalni oblik, mogu ga i po volji menjati i koristiti sm astral za svoj
oblik bivanja. Tako esto nalikuju na duhovne tvorevine ili vie sile koje su u narodnim
tradicijama poznate kao bogovi, duhovi, demoni, vile i vilenjaci, ale i bauci, kao razni elementali prirode koji po svom ustrojstvu i karakteru mogu pripadati razliitim dimenzijama,
odnosno elementima: zemlji, vodi, vatri, vazduhu i etru. Oni oblikovani T-poljima preko
kojih se odreuje oblik fizikog zbivanja i usmerava energija u njega. Kada ta polja uspostave neposredan kontakt sa ovekom, ona se personifikuju kao pomenuta natprirodna
bia. U tenji za opstankom ona moraju da uzimaju energiju, kao i svi drugi entiteti u prirodi. Uzimaju je od organskih bia koja je, zbog vee koherencije, proizvode u dovoljnoj
koliini da mogu i nepotrebno da je troe, a naroito od oveka koji ima dugu tradiciju i kulturu nepotrebnog troenja energije. To je jedna od glavnih osobina ovekovih, da nepotrebno i neuravnoteeno troi svoju energiju, da sputava prirodan rast u sebi. Kada to ne bi
inio, priroda bi kroz njega nesmetano, lako i brzo dola do svog duhovnog ishoda.
Budui da postoje na viim dimenzijama, njihova mo delovanja je superiornija od
one na trodimenzionalnoj fizikoj ravni, uslovljenoj vremenom i prostorom. Zato im je naj115

ei mamac za privlaenje ljudi onaj koji je upoznao Faust: mo natprirodnog delovanja,

mistikih iskustava i natulne spoznaje. T-polja su matrice svih natprirodnih dogaaja.
ovek sa sposobnou telekineze, na primer, svojom voljom i sveu oformio je T-polje
koje deluje na predmet tako da se on kree. Zato ovakva dejstva mogu biti oformljena i sa
druge strane, od strane ve postojeih neorganskih bia. Ali, tada je njihovo dejstvo slabije i svodi se na vizije, glasove i prikazanja koja, poput trodimenzionalnog filma, treba da
zavedu oveka da slui njihovim ciljevima. Znaajnije moi (siddhi) postie ovek koji je
svest i volju udruio s neorganskim biima. Budistika meditativna praksa i snkhya, preko
Patanjalijevih Yoga-stri, detaljno ukazuju na sve opasnosti ovakvog zastranjivanja od
jedinog cilja, a to je neuslovljenost Duha.
Vrlo je vano, pored svega ovoga, razlikovati prirodu delovanja neorganskih polja
uticaja (bia) prema dimenziji kojoj pripadaju (maha-bhtni). Ona koja pripadaju elementu
zemlje utiu na instinktivno i fiziko kretanje i stvaranje navika u njima. Ona iz elementa
vode utiu kroz emocionalne vezanosti svake vrste. Delujui iz viih dimenzija, natprirodne pojave daju utisak numinoznosti ili boanskog delovanja to izaziva emocije i pojaava
veru ovekovu da se jo jae identifikuje s ovim poljima. Uticaji elementa vatre iskazuju
se kroz podsticaje za aktivnostima i delima, potrebom za promenom, kao i za agresivnou.
Delovanje neorganskih bia iz elementa vazduha odlikuju se intelektualnim tumaenjem
svega i svaega, mogu biti vrlo korisni ako se previe ne upotrebljavaju. Bia iz etra su najistija i najvia, njihov uticaj je najplemenitiji i najkorisniji za oveka, zato je najrei i najtee ga je zadobiti. Ona prenose istu inspiraciju za duhovni rast.
Dok se dejstva neorganskih bia elementa zemlje direktno manifestuju kroz fiziko
ponaanje i navike, najee onih u vezi skupljanja materijalnih predmeta, striktno pridravanje verskih dogmi, kao i onih koje se tiu ishrane i reprodukcije ovekovog tela, kao i
zabave u dokolici, bia elementa vode koriste viu dimenziju za svoj uticaj, a to je astral.
Kako je on nalik vodi koja prima oblik svakog suda koji je sadri, mogue je projektovati u
astralu svaku sliku. One su uvek nabijene emocijama koje su takoe glavni inilac elementa
vode, odnosno ove dimenzije, tako da astralne vizije ovek ne doivljava kao prosta vienja
fizikih stvari, nego ih doivljava celim biem i potpunom opsednutou oseanjem koje se
tie vienog. Zato ova bia najlake deluju kroz snove, upadaju u njih stvarajui paradoksalne i neverovatne situacije i pojave. Po tome ih moemo prepoznati u snu: po apsurdnosti
kojom hoe da privuku ovekovu panju. oveka je oduvek vie privlailo apsurdno nego
realno. Takoe su bia ovog elementa zasluna za sve halucinogene vizije u budnom stanju svesti. Ona moraju da koriste astralnu supstanciju kao projektor za svoje filmove s
kojima privlae panju ljudi jer su, u sutini, nemona kao biljke. Ona sama ne deluju toliko
koliko posredno utiu na delovanje, esto u sprezi sa nagonima. Neorganska bia nemaju
sama po sebi nikakvu mo, ona uvek deluju posredno, preko svog elementa (astrala) kao
medijuma. Ona ne mogu da zarobe oveka, ve jedino da ga zavedu da se sam zarobi njihovim uticajem. Nikako drugaije. Ovo je vrlo vano razumeti.
Bia iz astrala su negativna, opsedaju i porobljavaju oveka preko emocionalnog
uslovljavanja i manipulacijom panje. To ide dotle da mogu da izazovu buenje kundalini
energije u neiskusnom oveku. To rade zato da bi takav ovek postao dobar izvor hrane za
njih; on je pun energije a nita ne zna o prirodi svoga stanja, ve je opsednut nekim "religijskim" ili mistinim sadrajima koja su mu upravo neorganska bia izazvala. U tom smislu
se moe rei da je njihova uloga zapravo pozitivna, jer na delu pokazuju ovekove slabosti.
Tako i bia elementa vatre mogu koristiti nia dejstva zemlje i vode, fizikog kretanja i emocija, da bi uticala kao volja za delovanjem i odreenim stvaranjem. Taj uticaj
116

prepoznajemo u oveku koji ima cilj koji, objektivno posmatrano, nije u njegovom interesu
i fanatino, pa ak i agresivno radi na njemu. Rezultati ovekovih delanja prisutni su svuda
oko nas, ima ih konstruktivnih i destruktivnih, zavisno od uticaja vieg elementa, vazduha,
odnosno kreativnog miljenja. Za razliku od niih neorganskih bia koja deluju kroz telesne
navike, oseanjima, astralnim vizijama i voljom, ova iz elementa vazduha manifestuju se
kao misli. ovek najee ne razlikuje kada ima svoje misli, koje sam stvara, a kada su misli u njegovoj glavi manifestacija neorganskog polja uticaja elementa vazduha. To su sve one
misli koje donose nove i nepredviene sadraje u ivot, esto neprihvatljive. Zbog njihovog
delovanja kroz um najtee je postaviti se objektivno prema njima.39 Kada ovek, usled
duhovne zrelosti, naui da razlikuje sebe, kao istu bezmisaonu svest, od misaonih sadraja
i aktivnosti bivstvovanja tela i uma, odnosno kada spozna da sve te dimenzije oliene
pomenutim elementima su deo prakrti i da nisu njegove, tada se neorganska bia elementa
vazduha, pa i etra, pretvaraju u saveznike (izaslanike), koji mogu biti od koristi svojim prianjem. ovek ih tada moe uti kao fini glas kraj levog ili, to je jo bolje, kraj desnog uha,
u astralu i u fizikom telu. Mogue je svojim mislima voditi dijalog sa njima i saznavati
mnoge skrivene stvari iz sadanjosti, prolosti i budunosti.
Eterski izaslanici deluju kao ista intuicija i spoznaja koja nadilazi umne sposobnosti.
Uz njihovu pomo ovek doivljava iznenadne i nezaboravne bljeskove prosvetljenja koji
menjaju tok ivota. Njihovom milou ovek povremeno spoznaje najvie istine dok sm
duhovno ne ojaa i sazri, tako da moe da ih bude dostojan, da ih prepozna u sopstvenom
iskustvu i trajno uestvuje u njima. Milost ovakvih spoznaja ovek dobija kao inspiraciju i
poziv za duhovni rast. U ovom najviem elementu, eterskom, priroda je najistija i najblia
svome ishodu, mahat-buddhi, pa otuda ovakvi uticaji.
Naglasimo jo jednom jednakost makro i mikrokosmosa: spomenute dimenzije
makrokosmosa oliene elementima (zemlja, voda, vatra, vazduh i eter) sainjavaju ujedno i
mikrokosmos ovekovog bia i zato ovek ima telo (zemlja), osea (voda), eli (vatra), misli (vazduh) i dobija inspiraciju (eter-akaa) sve su to njegovi omotai i sposobnosti prirode
koje on koristi, ali nisu njegovo sutinsko svojstvo. On se s njima identifikuje; koliko se
poistoveuje toliko se porobljava; koliko ih osvesti kroz upoznavanje, toliko se razlikuje od
njih i oslobaa.
Raznovrsnost uticaja nebeskih bia poznata je u religijskim i narodnim tradicijama
gde se razlikuju zle i demonske sile, koje oveka vezuju i obmanjuju, od pozitivnih sila koje
inspiriu na uzdizanje, kao to su aneli i arhaneli. Moe se s pravom rei da je ovako
visoko podruje prirode svakom smrtniku najvea uteha, to je za njega raj. Ali, kako je to
jo uvek unutar prakrti, to je i najvea klopka za Duh (oveka), jer od rajskog samozadovoljstva niko ne eli da se oslobodi kao od paklenih muka.
Entiteti iz vazdunih i eterskih ravni najpozitivnije deluju kao ist glas koji obelodanjuje istinu o svemu. Pomou tog glasa iz tiine u sebi ovek moe da vidi energetsku sutinu i smisao svakog zbivanja ili bia, odnosno da vidi svako bivstvovanje kao kretanje i
oblikovanje jedinstvene energije kao svetlosti; za njega su tada oblik, energija, svetlost i
svest jedno isto, i vidi ih celim svojim biem kao doivljaj jedinstva sa celinom prirode.
39

Celo neorgansko podruje je ivo i inteligentno. Zato njegovi entiteti nemaju stalan oblik ve koriste astralnu energiju
za sva svoja raznovrsna delovanja i manifestacije. Neka neorganska bia imaju stalan oblik, iako mogu da ga menjaju,
dok je oblik ostalih entiteta utvren obrascem i uestalou njegovog delovanja kao arhetip.
U literaturi rane hrianske crkve nalaze se detaljni opisi ovakvih uticaja neorganskih bia svih dimenzija i
metodi odbrane od njih. Svakako, ova iskustva sadrana su i u drugim duhovnim tradicijama koje neguju kontemplativnu praksu. Naroito joga i budistika meditacija najradikalnije i najefikasnije oslobaaju oveka od svih prirodnih uticaja koji ometaju autentinost i neuslovljenost Duha.

117

Svi ovi elementi se proimaju i prepliu, tako da je redak uticaj samo jednog. esto
jedni, koji su ojaali, kradu energiju i mo uticaja od drugih. Meu njima se esto vodi borba oko uticaja na oveka, njegova konfuzija ovu borbu jo vie rasplamsava, tako da se
moe dobiti haotian rezultat: ovek sa istom intuicijom i vidovitim mislima, ali sa poremeenim ponaanjem (tzv. ludija, boanski ludak ili jurodivi); ili, obrnuto, uzornog ponaanja, ali bez imalo duha i kreativnih misli (politiar).
Borbu za presti meu neorganskim uticajima viih i niih dimenzija najee prepoznajemo kao iskuenje. Kada vie dimenzije izvre uticaj i privuku oveka navie, nia bia
odmah stupaju u protivnapad pojaavajui svoje dejstvo ne bi li vratila oveka dole pod svoj
stari uticaj, koji je esto za tu priliku jo i pojaan, za svaki sluaj, da bekstvo bude tee.
Zato tamo gde je opasnost najvea, raa se ono spasonosno, i jedino tako, lutajui izmeu
uspona i pada, dobra i zla, ovek pronalazi pravi put. Nikako drugaije. Samo takav pritisak
moe da ojaa i kristalie ovekovu linost i svest. Ovakva dijalektika je zakon rasta i to je
neophodno da zna svako ko misli da napreduje sam. Da ti uticaji nisu samo subjektivne prirode i bezazleni, pokazuje i injenica da neorganska bia mogu da utiu na situacije, pojave
i radnje svakodnevnog ivota, ona deluju na oveka preko celog njegovog okruenja, i preko drugih ljudi. Mogu izazvati teke nesree kao i zavodljive srene dogaaje. Neorganska
bia se javljaju i na fizikom planu, vrlo esto kao ivotinje ili neki drugi oblik koji je prepoznatljiv oveku. Ali, ovakva deavanja su retka u urbanim sredinama savremene civilizacije u kojima je ovekov um toliko blokiran i mehanizovan, da mu ni najvie sile ne mogu
pridobiti panju. Mnogo su ee u prirodnim uslovima, na selu. Njihovo najsnanije dejstvo se ispoljava kada nastupaju u astralu ili fizikom planu u ljudskom obliju, pogotovu u
liku nama bliskih osoba, roditelja ili roaka, voljene osobe i slino. Jedna od njihovih najmonijih delatnosti jeste sposobnost materijalizacije i dematerijalizacije, odnosno mogu
uiniti da stvari ili bia preu iz jedne dimenzije u drugu, da nestanu iz fizike i nau se u
astralnoj, i obratno. Zapravo, ovaj proces se u blaem obliku stalno i deava: iz viih dimenzija dobijamo misli, vizije i oseanja koja proizvode fizike posledice na na ivot. Sve ovo
nije toliko plod njihove moi koliko njihove sposobnosti da kao inteligentna bia utiu na
procese niih zbivanja prirode koji se inae sami dogaaju. To su sve sposobnosti i moi
prirode uopte, a ne specifino neorganskih bia. Ona kao inteligentna bia samo mogu da
preusmeravaju neke tokove dogaaja i koriste nae neznanje i ogranienu percepciju.
Od presudne je vanosti za oveka da kontemplativnim osnaenjem svesti (buddhi)
naui da prepozna razliku izmeu ovakvih uticaja neorganskih bia, ili T-polja, na zbivanja
unutar i oko sebe, od delovanja samog Duha (purue), to je najpre u Mazdaizmu (kod Zaratustre), a zatim i u Isusovom uenju i Pravoslavlju, sauvano kao objava Duha Svetoga.
Purua, naime, nije samo apstraktan i bezlian princip, ve i najvea mo po kojoj sve (prakrti) i postoji. Zato se on prirodno manifestuje po svojoj volji ili kroz svest, odnosno samosvest (buddhi), to je najee, ili kao odreena linost (aham-kra), ili se zajedno sa ovim
otelotvorava u fizikom telu (indriyni), ne samo na fizikoj ve i na ostalim dimenzijama
(tanmtr i maha-bhtni), kao avatar. Purua je vrhunski privlaitelj sveg zbivanja, ali
veina dogaaja pripada prirodnoj uzronosti, dok su samo neki, posebno vani, kreirani od
samog Duha. Njih mogu prepoznati jedino duhovni ljudi po znamenjima, ili neposredno.
Pored ovog, veoma je vano raspoznati uticaje vremenskog zbivanja prirode na na
karakter, sudbinu i na sadraje astralnih iskustava, to zavisi od poloaja i kretanja Zemlje u
odnosu na Sunce i planete Sunevog sistema. I ovakve astroloke uticaje treba razlikovati
od delovanja neorganskih bia, mada su ona esto sa njima usaglaena, naroito s poloajima i kretanjima Meseca, Neptuna i Lilit (mitoloke majke svih demona). Astroloki uticaji
118

odreuju celinu organskog zbivanja, dok su uticaji neorganskih bia povremeni i delimini;
oni ne moraju da odluuju o sudbini.
***
Ovo bi bio uopten prikaz neorganskih bia i njihovih dejstava prema viim ili niim
dimenzijama. Sada moemo ui u njihovu glavnu klasifikaciju.
Postoje etiri vrste neorganskih bia:
1. Prirodna.
2. Vetaki stvorena, elementali.
3. Boanska bia.
4. Vanzemaljska bia.
Takoe postoje i hibridi ljudskih i nekih od ovih neljudskih bia.
1. Prirodna neorganska bia
Prirodna neorganska bia postoje i ive na viim dimenzijama prirode, u astralu. Po
karmikoj evoluciji ona su iza oveka, to znai da je ovek blii Duhu od njih, jer je uao u
proces karme, sazrevanja kroz rad, stvaranje i svestan preobraaj. Prirodna neorganska bia
jo nisu ula u taj proces. Zato mogu da slue oveku, magiaru, koji zna da ih koristi, ali
takoe i uzimaju ivotnu energiju onim ljudima koji ne napreduju u karmikoj evoluciji,
nego ive pasivno ili negativno. Mogu se posmatrati kao astralne ivotinje. Ima ih malih i
velikih, pitomih i korisnih, kao i divljih i opasnih. Njihov je uticaj neutralan, od oveka
zavisi da li e biti od pomoi, ili ne. Njihovo dejstvo je prisutno u nekim sluajevima opsednutosti i psihoza.
Posebna vrsta prirodnih neorganskih bia su demoni. Njihov uticaj je izrazito negativan, ali sa svrhom. Oni postoje zbog ljudi, da ljude dovode u iskuenja i na taj nain im
kristaliu svest.
2. Vetaki stvorena
Vetaki stvorena neorganska bia su razni elementali. Ona su nastala ljudskim aktivnostima, svesnim ili nesvesnim, namernim ili spontanim, individualnim ili kolektivnim
(arhetipovi). Naime, svaka aktivnost na fizikom planu, koja se ponavlja, formira na viim
dimenzijama svoje polje dejstva koje se kristalie kao elemental. To polje ponavljanjem
dobija sve vie energije dok ne postane samostalno i pone povratno da deluje na fiziki
plan. Njihova dejstva na fiziki svet, tj. oveka su iskljuivo negativna, jer u sutini ne rade
nita drugo nego trae jo ivotne energije. Njihovo dejstvo je takoe prisutno u nekim sluajevima opsednutosti i psihoza.
3. Boanska bia
Boanska bia su ona koja su prola kroz karmiku evoluciju na fizikom planu,
nadila fiziki oblik postojanja i svesno deluju na najviim dimenzijama prirode. Ima ih
viih i niih. Nia su duhovi umrlih ljudi sa planete Zemlje koji su u toj meri prosvetljeni da
119

i nakon smrti deluju za dobrobit oveanstva (kao npr. bodhisattve). Via boanska bia su
ona koja mnogo monije deluju, stvaranjem itavih planetarnih sistema, i koja su takoe
prola karmiku evoluciju, ali mnogo ranije od zemaljskih individua, pa su zato daleko
monija od njih, jer su starija. A starija su zato to ne potiu sa Zemlje, nego sa drugih planeta, koje su postojale dok Zemlje nije ni bilo. Ona se manifestuju ljudima kao Bog(ovi),
Arhaneli i Aneli. Njihov uticaj je uglavnom pozitivan, ali u najveoj meri je neutralan
tako to stavljaju oveka pred iskuenje da sam izabere pravi put.
Dok na makro planu vetake neorganske tvorevine (elementali) mogu, zahvaljujui
ovekovoj obmani, da uzmu oblik boanskih uticaja i drugih veih sila, kako bi delovala na
itava plemena, narode, drutvena i istorijska razdoblja, ona na mikro planu, u ovekovom
intimnom svetu, uzimaju oblike njegovih podsvesnih sadraja i tako uestvuju u njegovom
psiholokom iskustvu preko snova i svakodnevne psihodinamike. Zato, prigovor da su likovi i pojave u snu iskljuivo vlasnitvo i projekcije snevaa otpada, jer prirodna i vetaka
neorganska bia deluju iskljuivo psiholoki i koriste astral (koji je podruje ovekovog
nesvesnog) za oblikovanje svojih aktivnosti. Ona gospodare astralnim svetom vetije nego
ljudi fizikim. Zapravo, ona i postiu sve svoje psiholoke uticaje samo zato to ih ovek
nije svestan kao stranih, objektivnih i svesnih neorganskih entiteta u njegovim snovima, i
ostaloj psihodinamici, nego je uveren, ili da je to 'nestvarno', ili da je to sve njegovo mislei
da je jedino svesno bie u univerzumu. Ba je zato on jedini nesvestan u kosmosu. Ceo
kosmos eka da se ovek probudi, kao to budua majka iekuje roenje svoga deteta.
Dejstva T-polja mogu biti pozitivna i negativna, to zavisi od stanja ovekove svesti i
od dimenzije iz koje dolaze. Veoma je vano razlikovati ih, jer nas jedna mogu spasti, a
druga porobiti.
Pozitivna i negativna svojstva viih sila samo zrela linost moe razlikovati, ali ovde
moemo dati jedan opti savet za njihovo poetno ali nepogreivo razlikovanje. Dobri i
oveku korisni uticaji viih bia stiu vrlo retko u ivotu, moda samo jednom, putem vizije, glasa ili dogaaja, i to vrlo upeatljivo i jasno. Njihova poruka je uvek inspiracija da
ovek radi na sebi. Loi uticaji se, meutim, esto ponavljaju, deluju kao paraziti, primamljivi su, lie na nagovaranje ili zavoenje, pa zato mogu da slude oveka. Njihova poruka je
uvek u funkciji spreavanja rada na sebi davanjem instant ili gotovih reenja, makar i davanjem gotovih odgovora na sva mogua pitanja tako da ovek ima iluziju da je neto sam
postigao i saznao, dok u stvarnosti ostaje isti, on dobija odgovor do kojeg zapravo treba
sam da doe radei na sebi.
Mnoge poznate istorijske linosti bile su marionete neorganskih entiteta.
Uticaje T-polja i neorganskih bia moemo videti u svemu, a najvie u ritualnom
ponaanju. Svaki ritual slui jedino kao nain za uspostavljanje kontakta sa T-poljima ili
neorganskim biima. Ritualno ponaanje nije samo odlika prosenog, navikama uslovljenog
i nesvesnog oveka, ve je i jedna od glavnih odlika tzv. religijske prakse (prva dva nivoa
religioznosti), ne samo kod primitivnih naroda ve i u velikim religijama. Budui da je
priroda relativna pojava, sve je u njoj mogue i sve mogunosti su otvorene. Zato kontaktiranje sa T-poljima, odnosno neorganskim uticajima, moe biti veoma raznovrsno po svom
karakteru i uinku. Od najcrnje magije (vudu) sa najgorim posledicama, preko mnogobrojnih zaluivanja, do iskrenih namera u prizivanju najviih sila kao, na primer, u hrianskoj
liturgiji. Meutim, kako je ogromna veina ljudi uslovljena prirodom i bez dovoljnog duhovnog interesa, veina ritualnog ponaanja, a naroito ono koje se smatra religijskim, ne
slui niemu drugom do obnavljanju ropstva koje je odavno postalo nacionalna tradicija.
120

Organski svet nastaje iz neorganskog. Priroda oblikuje organski ivot pomou Tpolja. To znai da je neorgansko podruje medijum preko kojeg priroda poduava oveka i
rukovodi njegovom sudbinom dok je nesvestan. Prirodna i boanska bia iz viih dimenzija
znaju sve o objektivnom svetu i zato su nezaobilazni uitelji svakom oveku. Ne smemo se
s njima sukobljavati ni na koji nain. Njima su bili nadahnuti svi mistici i sveci, niko nije
prevaziao subjektivnost (indriyni) bez njihove pomoi. Ali, i oni samo slue Tvorca sveg
uoblienog (aham-kra), kako je aneo priznao Jovanu Bogoslovu. Kroz najvie entitete
neorganskog podruja priroda manifestuje svoju najviu mudrost i vrednost. Tanije reeno,
tu je priroda najblia Duhu od kojeg prima sve najvie vrednosti. Nie dimenzije prirode
imaju elementale koji oblikuju minerale, biljke i ivotinje i prosleuju energiju za njihov
opstanak. Sve iz neorganskog sveta moe biti personifikovano subjektu na odreeni nain.
Ovi prirodni elementali se, tako, ponekad pokazuju ljudima kao patuljci, vile i vilenjaci.40
Oni upravljaju mineralnim, biljnim i ivotinjskim svetom. Njima zajedno upravlja elemental
koji je u grkoj mitologiji poznat kao bog Pan. On je zaduen za ivot uma u kojima se
pomenuti svetovi najvie proimaju. ovekov razvoj je sloeniji i usmeren je na viu prirodu (aham-kra i buddhi). Zato u svrhu njegovog odgoja postoje boanska bia. Svi entiteti
imaju svoj piramidalni getalt, minerali, biljke, ivotinje i ljudi. Sve ima svoj ishodini princip uobliavanja.
T-polja su, dakle, imaginacija koja je neophodna ovekovom organskom ili fizikom
sklopu (indriyni), kao inspiracija s kojom se jedino moe spoznati objektivni svet u celosti,
i tako objektivnije ustanoviti sopstveni poloaj u svetu. S tom imaginacijom su se preteno
bavile religije, ali pod njihovu aktivnost spadaju i sve druge kreativne aktivnosti.
Sve manifestacije bivstvovanja, ukljuujui i ona najvia i najlepa iskustva u drugim
svetovima, jo uvek su unutar prakrti i plod su njene uzronosti. (Dobra dela vode u raj,
loa u pakao - sve je to mehanizam prirode.) To sve jo nije izraz potpune slobode Duha
koja pripada samo malom broju ljudi koji naporno rade na sopstvenom osveenju nadilazei struju prirodnog uslovljavanja (etvrti nivo religioznosti). Preputanje toj struji oduvek je
bilo lake, tu je sve predvieno i ovek moe tu opstati izvesno vreme, ali to je pogubno za
smisao ovekovog opstanka, smisao koji zahteva nov, vii kvalitet bivstvovanja od onog
koji je dat biem i vremenom, smisao koji je duhovan i vean, a taj smisao vue k sebi jednako jako kao i prirodna uslovljenost, ak i jae. oveku ne treba zameriti previe to se,
tako bolno razapet izmeu venog Duha u sebi i horizontale bia u vremenu, lake preputa
snovima svog organskog (indriyni) i neorganskog (tanmtr) bivstvovanja u vremenu,
nego linoj nezavisnosti (aham-kra i buddhi).
Zbog interakcije organskog i neorganskog bivanja vano je naglasiti da prirodno i
vetaki stvorena neorganska bia nisu toliko objektivne prirodne tvorevine koje same po
sebi deluju na oveka kao njemu strane sile, koliko su plod nesposobnosti ili propusta
organskog sklopa, tj. ovekovog tela i uma, da bude nosilac i uvar subjektivnosti, odnosno
svesti. Iz principa uobliavanja priroda se slobodno deli na levu i desnu stranu, na organska
i neorganska oblija bivstvovanja, ak se u mnogo veoj meri oblikuje u neorganskom vidu
nego u organskom, jer da bi se oblikovala u organskom sklopu mora sprovesti napor svesnog zadravanja energije u njemu kao subjektu. Tu se energija zadrava da bi se transformisala u vii nivo postojanja, tj. pretvorila u svest. Zadatak tog sklopa jeste da je sakuplja to
40

U medicinskoj literaturi ovakva iskustva su zabeleena kao arl Boneov sindrom.

121

vie, dok ne prosija u punom sjaju svesti, odnosno dok se celo bie svesno ne prepozna kao
energija - koja je, opet, svesna sebe. Drugim reima, zadatak mu je samospoznaja.
Sam po sebi Duh je apstraktno i bezlino prisutan, zato se organski ivot oblikuje s
ciljem da omogui konkretno prisustvo Duha u biu, da njegova stvarnost postane koherentno i lino, najintimnije iskustvo aktuelizovano kroz celovitu linost. Akumulacija i preobraaj energije u svest zahteva napor za kultivisanjem, svakojakim iskuenjem i rtvovanjem
subjektovih ubeenja o supstancijalnosti bia (njegovoj materijalnosti), ubeenja koja su
tako vrsta da se oveku ini da s njima rtvuje samoga sebe. Sama inertnost i trodimenzionalnost fizikog sklopa, i kratkoa njegovog ivota, razlog je to se energija u njemu skuplja
i zadrava u mnogo veoj meri nego kod astralnih tvorevina koje su fluidne i dugovene.
Znanje i kultura su takoe oblici akumulacije energije organskih bia, oveka pre svega. S
druge strane, energija se u neorganskom obliku bivstvovanja ne akumulira i ne sabira kao u
organskom subjektu, nego se odraava kao ist oblik i fenomen. Celo objektivno podruje
jeste fenomenoloko energetsko zbivanje, dok je u subjektivnom energija vre uobliena u
organske sposobnosti. Zato neorganskih oblika ima vie od organskih, oni se lake stvaraju,
odravaju i due traju, nije za to potrebna nikakva kultura niti odgovornost. Ali ovo svojstvo
omoguava neorganskim biima da neposredno prenose iskonsku inteligenciju prirode
(buddhi) koju ova ima od Duha (purua). Zato je 'sirova priroda' ujedno i surova i boanstvena. Zbog ovakvog stanja stvari prirodna, vetaka i vanzemaljska neorganska bia uzimaju energiju svesti od organskih, jer je ova imaju vie usled akumulacije. Ovde ak i nije toliko na delu uzimanje energije koliko njena prirodna preraspodela, zbog potrebe za ravnoteom. ovek svesno akumulira energiju u indriyni da bi se iskristalisala u linosti (ahamkra) i potpunoj budnosti (buddhi). Da bi u tome uspeo mora prestati da je nepotrebno troi
i presipa u neorgansko podruje, u mitove, snove i fantazije. (Konkretno reeno, akumulacija energije u oveku vri se njenom transformacijom kroz energetske centre ili akre. Njen
najgrublji vid u seksualnoj energiji sadranoj u semenu, transformie se u suptilniji, u energiju koja se osveenjem podie i iri po celom telu i svim njegovim aktivnostima, a zatim u
najsuptilniji, u samu svesnost.) Od neorganskih bia i celog objektivnog podruja prirode
ovek se moe nauiti neposrednosti u prihvatanju iskonske inteligencije prirode, on se tu
obuava da se oslobodi psiholokih komplikacija, koje karakteriu subjektivnost, objektivno
ih iskuavajui. Oi cele prirode i svih njenih bia uprte su u oveka koji raste u svesnosti,
jer se u njegovom biu vri veliko delo prosvetljenja njenog ishoda.
Prirodna i vetaka neorganska bia su, dakle, problem u onoj meri u kojoj ovek
proputa svoju svrhu, zaboravlja sebe i svoju samosvest. Koliko je izvan sebe i smisla svoga
opstanka, toliko luta u psihodelinim projekcijama neorganskih tvorevina, i sanja zaboravljajui sebe, svoje mesto i ulogu u bivstvovanju, svoje telo u kome se kroz vaskrsenje reava
smisao kosmosa.
Prosean ovek nema svesnog kontakta (iskustva) s neorganskim biima (izuzev u
snu). Ona ga najee putaju da obavi svoju prirodnu funkciju: rad i razmnoavanje. U
tome e mu i pomoi ako potuje etiku vladajue religije. Neorganska bia preteno deluju
na ljude koji ne spadaju u prosene, a njih je dve vrste. Prvi su psihiki labilne osobe sa percepcijom irom od uobiajene i koji stoga nisu korisni za obavljanje prirodnih funkcija, za
rad, reprodukciju i opstanak vrste (oni su, tehniki govorei, kart prirode). Neorganska bia
ih s lakoom napadaju, uzimaju im energiju, i takvi esto zavravaju kao duevni bolesnici
ili umiru pre vremena. Isti zakon opstanka, prirodne selekcije i ekoloke ravnotee deava se
svuda u prirodi. Tako, na primer, lovci u savani (lavovi i gepardi) nepogreivo napadaju
onaj plen kod koga izdaleka uoe fiziki nedostatak. Druga vrsta su takoe ljudi sa proire122

nom percepcijom, ali koji su psihiki stabilniji od prosenih ljudi. (Percepcija moe biti
otvorenija i zbog labilnosti i zbog vee stabilnosti. Samo je prosenim ljudima ona vrsto
ukalupljena u jednu istu sliku sveta.) Oni su svesni natprirodnih sila i ova ih dovode u
razna iskuenja koja su tako mona da samo pojedini uspevaju da ih prebrode snagom svoje
linosti i volje - ukoliko ne postanu ukalupljeni nekim religijskim tumaenjima tih sila. Sutina ispravnog odnosa sa neorganskim biima je u pokazivanju linog integriteta i volje.
Samo tada se ona od napadaa i obmanjivaa pretvaraju u bia koja slue oveku u daljoj
integraciji svesti, prenosei mu sve potrebne informacije. Jer, oslobaajui sebe on doprinosi oslobaanju same prirode i svih njenih bia. Priroda svojom imaginacijom, kroz neorganska bia, izaziva oveka da pokae svoju snagu, volju i celovitu linost. Ba kao to to ini
svaka ena svome mukarcu, samo mnogo lukavije.
Uticaj neorganskih bia prestaje kada ovek postane celovita linost u toj meri da
moe prepoznati sopstvenu nezavisnost od neorganskog podruja, kao i od organskog. Vantelesnim iskustvima on stie nezavisnost od indriyni i tako upoznajui pravu prirodu
tanmtr i astralnog sveta u svim dimenzijama, prepoznaje sopstvenu nezavisnost i od ovog
podruja. Jer aham-kra je, prema shemi, iznad oba. Ona se afirmie svesnom integracijom
oba ova podruja, kroz neposredno iskustvo. Budui da su neorganska bia tu postigla svrhu
da kroz iskuenja obuavaju indriyni, svesnog subjekta, kroz sve izazove da ga navedu da
bude svestan svog bia kao energije, da je sauva i prosvetli, njihova uloga i mo prestaju.
Kao i sve druge prirodne tvorevine, i ove slue interesima Duha-oveka. ovek s tako integrisanom linou opti neposredno s Duhom. Nije mu vie potrebna imaginacija prirode
kao pomo u tome. U njegovom bivstvovanju je duhovni ishod prirode ostvaren.
Ovde je dat samo opti uvid u neorgansko podruje bivstvovanja kao takvo. Njegovo
prepoznavanje u ivotu prosenog oveka podlono je tekim zabludama jer je to isto podruje u kome se odigravaju snovi i sadraji kolektivno nesvesnog. Zato je ovo samo pokuaj
da se na njega objektivno ukae. Budui da je ovo podruje izuzetno bogato i sloeno, bogatije i sloenije od organskog, pa se jo i proima s njim, nemogue je predstaviti ga u celosti
i sa svim detaljima. O njegovom bogatstvu svedoi sva raznolikost i dramatinost ovekovog ivotnog iskustva. Zaista je teko opisati sve naine na koje neka neorganska bia
pokuavaju da privuku panju ljudi i deluju na njih, sve njihove taktike sposobnosti, pa i
humor koji pri tome pokazuju. Njihovo pojavljivanje i uticaj zavise od nesvesnosti ovekove. Zato su najsnaniji kod psihotinih bolesnika s kojima se nesmetano poigravaju u snu i
na javi. Oni ne izmiljaju kada tvrde da vide i uju ono to se fizikim ulima ne vidi i ne
uje. Oni su bolesni samo zato to nemaju kritian odnos prema drugaijoj vrsti realnosti
koju doivljavaju svojom otvorenom percepcijom. Sutinski razlog veine psihoza je percepcija koja nadilazi fiziko opaanje i neznanje o tako opaenoj realnosti, usled ega se postaje rtva njenih sila, i disharmonija koja tako nastaje izmeu ove i one realnosti. Preterano se utapajui u astral ovek gubi svoju linost (aham-kra) kao i oseaj za fiziku realnost (indriyni). Takoe uticaj neorganskih bia je izraen i kod male dece, zbog velike
koncentracije vitalne energije u njima koja ih snano privlai, i zbog otvorene percepcije
dece koja ih lako opaaju (a roditelji im nikada ne veruju to opisuju). Isto se deava i sa
ovekom koji u svom duhovnom uzdizanju akumulira svu energiju u svesnost: postaje meta
napada neorganskih bia kako bi ona proverila njegovu stabilnost, zrelost i snagu prisustva
svesti. Tako su nastala avolova iskuenja Isusa i Buddhe.
Najveu tekou za razumevanje neorganskih bia stvara injenica da ona ne razlikuju istinu od lai. Boravei na viim dimenzijama prirode, znaju i vide vie od prosenog
oveka i to mu znanje mogu preneti (takav ovek esto postaje prorok), ali ipak mogu da
123

zavedu i obmanu. Ona iz niih dimenzija zavode jae i na prostiji nain, a ona iz viih zavode manje ali mnogo finije, pomou istina i poluistina. Ona ne znaju za razlike istine od lai
prosto zato to se u viim dimenzijama prirode sve suprotnosti sjedinjuju u paradoksalno
jedinstvo. Cela priroda deluje iz takvog jedinstva koje je iznad dobra i zla, pa se njeno majstorstvo ne moe opisati. To samo ivot moe pokazati na svoj uvek jedinstveni nain. Dobro i zlo su u njemu potpuno pomeani i promenljivi, ovek pod uticajem boanske inspiracije ini izuzetne podvige i dela vene vrednosti, ali i teka nedela. Ovo zavoenje ima,
dakle, edukativni karakter, cela priroda dozreva i slui Duhu. Kao to se bajkama na divan
nain vaspitavaju deca o univerzalnim i venim vrednostima, tako i prakrti obrazuje oveanstvo pomou imaginacije svoga neorganskog bivstva.
Ovde moramo jo jednom naglasiti da treba praviti razliku izmeu neorganskih bia
kao takvih, malih i velikih, bliskih i onih koji potiu iz dalekih krajeva univerzuma a ive na
astralu, od raznih T-polja koja postoje privremeno ili trajno, a ponaaju se slino kao neorganska bia, tako da ih je ponekad teko razlikovati. Naime, kao to u organskom podruju
postoje razliita bia, od najmanjih mikroorganizama sa vrlo kratkim ivotom, do velikih i
dugovenih (slonovi, kitovi, sekvoje..), tako i u neorganskom, u astralu, postoje razliiti
entiteti: od malih i kratkotrajnih T-polja u vidu psihikih utisaka (vasana) i kompleksa41, do
velikih i dugovenih neorganskih bia koja deluju u velikoj meri (ali nikada potpuno) samostalno. Takoe treba razlikovati mogue astralne uticaje od strane ivih ili umrlih ljudi. Jedno od najvanijih uticaja koji se mora prepoznati i od neorganskih bia razlikovati, jeste
uticaj Svetog Anela uvara (egl. Oversoul). Njegova priroda je veoma razliita od prirode
neorganskih bia, i ko bude imao sree i blagoslova da se s njim susretne (pre smrti), nee
moi da ga ne prepozna. On je iskonsko i bezvremeno olienje purue, imanentno svakom
oveku, koje oveka nadgleda i prati kroz vreme, inspirie ga i privlai ka duhovnom uzdizanju i nadilaenju prakrti.
4. Vanzemaljska bia
Moramo ovde istai razliku uticaja prirodnih neorganskih bia od uticaja vanzemaljskih inteligencija, tj. boanskih bia. Delovanja vanzemaljaca znatno su rea od delovanja
prirodnih neorganskih bia, ali po svom sadraju daleko ih nadilaze. Njihovi uticaji bili su
presudni za formiranje ljudskih rasa i razvoj kulture. Mnoga drevna predanja sadre puno
tanih informacija o tome kako su oni uticali na ivot ove planete, ali te informacije su
danas namerno deformisane i prikazuju se kao mitovi i pored bezbrojnih vienih i snimljenih NLO-a.
Oni su ti 'bogovi' iz svih drevnih predanja koja sva do jednog svedoe da su 'sili s
neba' i ije je 'carstvo nebesko', graditelji hramova i megalita koji ni ljuskom rukom ni
dananjom tehnologijom nisu mogli biti obraivani, premetani na vee razdaljine i podignuti (800 do 1.200 tona) ali njihova realnost je skrivena u mit, i pored svih materijalnih
41

Ezoterina tradicija govori o astralnim larvama. To su psihoenergetski entiteti odreenog sadraja koji su prikaeni na
ovekovu auru i prisiljavaju ga na izvesna ponaanja. Ponekad su to bezazlene navike, ali esto ovek ponavljanjem
proizvede, ili se, ve proizvedene, same nakae i jae larve koje izazivaju vee poremeaje u ponaanju, razne poroke,
opsesije i perverzije, koje mogu negovanjem i ponavljanjem prerasti i u tee psihopatoloke poremeaje. Larve mogu
postojati i slobodno, a bivaju privuene onom oveku ije im ponaanje odgovara. Tada se hrane njegovom energijom
terajui ga da ponavlja postupke koje im donose energiju. Larve treba takoe razlikovati od neorganskih bia, mada je
to ponekad teko. One spadaju u elementale. U hrianskoj tradiciji one su se najee poistoveivale sa uticajima
demona i avola, ali to je samo donekle tano.

124

dokaza, i pored injenice da su drevni narodi imali znanja o kretanju nebeskih tela, kao to
je precesija od 25.800 g. i dr. koja nije mogue imati posmatranjem sa zemlje i tehnologijom tapa i kanapa, kako nam zvanina nauka tvrdi da su je imali. Pored toga nijedna od tih
civilizacija nije trajala toliko dugo da bi mogla taj proces da izmeri. Za takva znanja neophodna je kosmika tehnologija. Ljudi su tako nauno programirani da veruju u realnost
mitova da im je teko da prihvate jednostavnu realnost koja stoji iza mita. Koliko je za ljude
stvarnost pretvorena u mit, toliko mit i sve fikcije doivljavaju kao stvarnost. Simulakrumi i
simulacije.
Vanzemaljska bia deluju ree na fizikom planu, a mnogo ee preko viih dimenzija prirode (njihovo kretanje opisano je kao esta faza u poglavlju Aham-kra). Vrlo esto
se deava da prirodna neorganska bia imitiraju vanzemaljska, tj. boanska, i to vrlo ubedljivo jer mogu ponekad i da se materijalizuju. Jo ee se, meutim, deavalo da su ljudi
uticaje vanzemaljskih bia, koja su pristizala iz viih dimenzija, tumaili kao objave i manifestacije bogova, ne razlikujui ih mnogo od ostalih astralnih tvorevina, svojih projekcija,
elementala, arhetipova i T-polja.
Sutinsko razlikovanje neorganskih uticaja od vanzemaljskih jeste u tome to su
neorganske tvorevine prirodne tvorevine (od prakrti). Zato je njihovo delovanje u saglasnosti sa prirodnom uzronou i uslovljavanjem. Iako je teleoloka funkcija prirode da u
celosti slui Duhu, ne treba smetnuti s uma da je ona nesvesna i uslovljavajua sila, pa su
takve i njene tvorevine, a neorganska bia su njene najeminentnije tvorevine. Moe se rei
da se njihova edukativna funkcija sastoji u stvaranju najveih i najperverznijih izazova za
samosvest i integritet ovekov, pri emu pakao i avo imaju sporedne uloge - izazova bez
kojih ne bi ni bilo svesti u oveku.
Za razliku od svih ovih prirodnih uticaja, vanzemaljski su duhovnog porekla (iako ne
svi). Pravi izvor svesti u subjektu je purua. Postoje planete sa organskim ivotom koje su
mnogo starije od Zemlje, koje su do sada i nestale. Na njima su se svesni subjekti davno
ostvarili kao purue (mi smo tek u poetnoj fazi). Kapila nam je ostavio do znanja da one
osveene linosti koje su dole do granice prakrti, koje su je sasvim spoznale, postaju najuzvienija bia u prakrti, i stoga sadre sve mogunosti postojanja kao mogunosti svoje
volje. Na sanskritu (devanagariju, 'jeziku bogova) se ovakvo uzvieno bie naziva Ivara, a prevodi kao Bog. Njihov jedini nain postojanja jeste irenje duhovnog ivota na planetama gde postoje organske mogunosti za oblikovanje svesnog subjekta, jer se jedino
kroz njega moe ispoljiti iskonska neuslovljenost koja omoguava smo postojanje - purua. Iako je reeno da je teleoloka funkcija prakrti da stvara svesnog subjekta, interes prirode zadovoljen je ve time da svesni subjekt bude na nivou primata koji lovi i skuplja plodove. Kulturna i duhovna funkcija u svesnom subjektu mora biti inicirana odozgo, od strane
bia u kojima je Duh ve prisutan. Nesvesna prakrti ne moe sama da stvori svesno bie.
Dakle, Ivara je personifikovani purua. On ima ljudski oblik, ne zato to mi imamo sklonosti ka antropomorfizmu, ve zato to je on nas stvorio po svom liku. A taj lik je takav jednostavno zato jer je organski najpogodniji za osveenje Duha u prirodi i delanje u tom cilju, a
ne zato to neki Bog hoe da ba tako izgleda.
Hibridi ljudi i neljudi
Jedna od najvanijih stvari koju treba znati u razmatranju odnosa neorganskog i
organskog podruja prakrti (vidi shemu na slici 1), jeste da na ovom svetu, na organskom
podruju, indriyni, na fizikom planu, ne ive samo ljudi u ljudskom obliku, odnosno, da
125

nisu svi koji izgledaju kao ljudi zaista ljudi sa ljudskom duom. I na neorganskom podruju
postoje svesni i delatni entiteti, ne samo na podruju indriyni. Njih smo uopteno nazvali
neorganskim biima. Takoe postoje bia koja su njihova meavina, mutanti, organski portali ili hibridi ljudi i neljudi: nekih vanzemaljskih bia, neorganskih bia, i demona. Oni
fiziki izgledaju kao ljudi, ali razlikuju se po delima. Ti hibridi su vladari na ovoj planeti, to
je sva aristokratija koja je vlasnik svih dobara i resursa, oni su vladari ekonomija, finansija,
drava, i svih ratova na svetu koji su se ikada vodili.
Oni obavljaju na fizikom planu isti posao kao neorganska bia i demoni na astralnom: materijalizuju ovekovu nesvesnost kako bi na taj nain bio suoen sa neophodnou
buenja. Zato to celo neorgansko podruje na shemi emanacije prakrti (shema na slici 1)
deluje kao ogledalo organskom (indriyni). Oni su uzrok svih destrukcija i sveg zla koje se
deava ljudima kada nisu integrisani kao celovite linosti (aham-kra). Ljudi sa ljudskom
duom, koji su svesni sebe, nikada nisu destruktivni, ne ine nasilje ili zlo. ine ga samo
ako su nesvesni, opsednuti ili na drugi nain prisiljeni da ga poine.
Kosmos opstoji na dijalektici suprotnosti, stvaralakih i destruktivnih sila, i te sile
imaju svoje konkretno olienje u odreenim biima (sinovi svetlosti i sinovi tame).42
Tako je sila stvaranja ivota oliena u aneoskim i svim ljudskim biima. Njihova sutina je
da budu olienje Duha, purue, da daju i omoguavaju ivot i spoznaju iz svoje punoe, iz
Duha ije su olienje. Sila razaranja je oliena u demonskim i biima koja nemaju ljudski
oblik (osim kao imitaciju) ni duu koja moe biti olienje Duha. Ona su iskljuivo tvorevine
prirode ili prakrti sa sutinskim svojstvom nagonske borbe za odranje sebe, jer su svesna
samo svog oblika, ne i Duha koji sve omoguava. Na fizikom planu to su ivotinje, njih
poznajemo jer ih vidimo, ali na neorganskom podruju to su demoni, neorganska i neka
vanzemaljska bia, i njih ne vidimo uvek jer borave na viim dimenzijama.
Istovremeno kada su stvorena ljudska bia u ovom univerzumu, stvorena su i neljudska da budu suprotnost ljudima. Fiziki svemir se zasniva na dijalektici suprotnosti i zato se
svest u fizikom svemiru kristalie kroz iskuenja suprotnosti. Takav je zakon. Zato postoje
bia koja taj zakon sprovode u delo.
Sve o poreklu ljudi, nastanku hibrida i njihovoj vladavini moe se nai u mojoj drugoj knjizi: "Istorija galaksije, zemlje i oveka", Drugo dopunjeno izdanje, 2010. godine.
(http://www.ivantic.net/moje_knjige.htm )
Takoe i u knjigama Stewart Swerdlow: "Blue blood, true blood, conflict & creation"
i David Icke: "Najvea tajna" (Consiglieri, Beograd, 2006).
Budui da je ovo rasprava o snkhyi kao izvornoj, autentinoj i kompletnoj nauci o
oveku, moramo se upoznati i sa svim detaljima u kakvim okolnostima ovek danas postoji,
kako je uslovljen i kako su nastale te okolnosti.
Navedene knjige mogu pruiti sve potrebne informacije o tome, a mi emo se vratiti
naoj temi o samoj snkhyi i ispitivanju drugih aspekata tanmtr.
***
Svaka zavisnost i opsednutost, od onih malih iz svakodnevnog ivota, pa do mnogo
veih opsednutosti natprirodnim moima i znanjem, jeste prepreka izmeu oveka i iste
neuslovljenosti Duha, prepreka koju tvore neorganski oblici bivstvovanja, najee niih
42

O tome videti u kjigama: Barbara Marchiniak: Bringers of the Dawn ("Donosioci novog svitanja") i The Emerald
Tablets of Thoth by Thoth the Atlantean; by Translation and Interpretation by Dr. Maurice Doreal [Claude Doggins]
("Samragdne tablice Tota Atlantianina")

126

dimenzija, i elementali. ovek je najsnanije opsednut mislima koje su najfinija i zato najuticajnija T-polja. ovekov kljuni problem je mentalna uslovljenost. To ne znai da treba da
bude bez misli, ve samo slobodan od njih. Tada e i misli delovati slobodno od ovekovog
subjektivnog nametanja, bie istije i ispravnije kao poruke prirodne celine svom subjektu.
Kada je ovek mentalno uslovljen, on oajniki trai utehu i utoite u vezivanju za neki
oblik bivstvovanja; dok je neiskusan i mlad, pokuava da je nae u organskim oblicima,
kroz telesno iskustvo, a kada ga takvo iskustvo poui da su ti oblici promenljivi i propadljivi, on postaje ozbiljan i duhovan, pa svoje utoite zduno nalazi u neorganskim idolima i
demonima ili u inflatornoj funkciji manasa, u konceptima i ubeenjima od kojih stvara tradiciju, moral i religiju. Unutarnja se uslovljenost uvek, kao lik u ogledalu, izraava spolja
kroz ovekovo kultivisanje raznih oblika zavisnosti. Cela je istorija sainjena od takvog kultivisanja iji su predvodnici oduvek bili politiari i svetenici (sa prva tri nivoa religioznosti). Ovakvu kulturu uslovljavanja moemo prepoznati po tome to se ona sama nudi sa svih
strana kao gotov proizvod i prava tradicija, kao neto to ne zahteva od oveka nikakav
napor da se uzdigne i postane jedinstvena linost ve, naprotiv, da napusti individualnu slobodu i osvajanje nezavisnosti, da se prepusti datom sadraju prihvaenog koncepta i da
jedini napor ulae u njegovo obnavljanje i uvrivanje. Takva pseudoreligija se nikada ne
zadovoljava tihim i jednostavnim linim ostvarenjem, koje oveka ispunjava iznutra. Ona
uvek trai svedoke radi privlaenja novih rtava i najbolje uspeva u ivom blatu kolektivizma i nacionalizma.
Neprobuen ovek ivi po impulsima prirode i zato ima organsku potrebu da robuje
neorganskim tvorevinama iz dva osnovna razloga: zato to su mu strane vie kategorije,
jedinstvena linost i stalna budnost, i zato to su organsko i neorgansko uvek u rezonantnoj
interakciji. Za razumevanje ovekovog poloaja u toj interakciji presudno je shvatiti da prosean, neprobuen ovek nema svojih misli, rei niti dela - sve su to izrazi uticaja raznih Tpolja na manas, bilo unutarnjih, psiholokih, bilo spoljnih. Misli su posrednici za doivljavanje sveta i, kao takve, nastaju u indriyni (manas) pod uticajem objektivnog podruja.
Sve misli pripadaju svetu, a ne ovekovoj sutini. Ti mentalni uticaji se ire prostorom kao
talasi zraenja i nalaze svoje utoite u umu koji ih prihvata - kao svoje. Samo zato to se
misli ukrtaju u manasu, koji je njihov prijemnik i regulator, i nalazi se unutar ovekovog
tela, u njegovoj glavi, iza oiju, on je pogreno ubeen da je to njegova misao, da ga se njen
sadraj bitno tie i da mora da je poslua - u toj meri da je sposoban da na podsticaj neke
zamisli, rei ili informacije poini najdrastinija nedela.
Upravo zato to misli nisu nae ve delo prirode, stanje slobode od misli, koje postiemo meditativnom praksom, doivljavamo kao samospoznaju, nalaenje sebe, svoje autentinosti.
Takoe, uticaji T-polja nisu strani oveku samo u prostornom odreenju, kao spoljanji, ve i u vremenskom, kao proli, kao seanje i teret line prolosti ili projektovane
budunosti. To su unutarnji ili psiholoki uticaji i zahvaljujui njihovom radu vreme uopte
i postoji. Zato ovek, da bi se oslobodio misli i ostao svestan kao isto bivstvo, mora da se
oslobodi svoje vezanosti za linu prolost, ali ne i da je zaboravi, jer u svesti nema zaborava
ve samo slobode i nevezanosti. Kada vidi i dela direktno, bez posredovanja osmiljavanjem, on je u potpunosti efikasan - jer priroda je u svim svojim mogunostima efikasna kada
je ne ometaju pogreni stavovi. U njemu su se subjektivnost i objektivnost, spoljanjost i
unutranjost, stvaralaki sjedinile kao jedno bie i jedna linost.
S prirodno uslovljenim mislima, reima i delima, ovek nikada ne postie smisao
svoga ivota. On moe svoj vek proiveti podnoljivo pa ak i zadovoljno po merilima pro127

sene veine, ali na kraju e se oseati kao da nije ni iveo, da je propustio neto bitno. Takvom oveku ono bitno mogu nagovestiti samo vie sile neorganskog podruja. Njihovo ime,
Aneli, (na grkom: angelos) znai glasnici ili vesnici. Oni su iskuivai i uitelji ovekovi
koji slue Bogu. Svako ko se uzdigao u duhovnosti, svoje uzdizanje zapoeo je tako to je
uo poziv iz vieg sveta, poziv kao viziju ili glas.
Duhovna zrelost zapoinje tek sa aham-krom. Ona je veini ljudi nedostupna jer
ive opinjeni uslovljenostima niih kategorija i to ih porobljava. Na slici br. 1. se moe
videti da onaj ko ne dopre do aham-kre, zapada u neorgansko podruje tanmtr. Zato su
im potrebni bogovi i nebeska bia kao instrumenti pomou kojih priroda kultivie oveka iako na isti nain pokazuje kako ga porobljava. Zato priroda, preko T-polja i inae, porobljava, kada joj je teleoloka funkcija da oslobaa - reeno je u poglavlju o prakrti. Njen
poredak je takav da samo mali broj ljudi moe da se uzdigne iz sfere njene uslovljenosti u
duhovnu slobodu. To mogu samo celovite linosti, jer one, usled sopstvene celosti, vide i
prakrti kao celovitu. Ona veinu dri porobljenu nagonima biolokog opstanka, kako bi
odravali i reprodukovali organski ivot. Priroda koja nije celovita i savrena, a takva je kod
veine ljudi, porobljava. Priroda koja je spoznata kao jedinstvena celina, i kao takva razliita od Duha-oveka, oslobaa. Ona ne moe zadrati onoga ko spozna svoju razliitost od
nje.
Veliki deo neorganskih uticaja iz viih dimenzija prirode moe neprobuenom oveku biti od koristi. Kroz njih Majka-priroda brine o svojoj deci. Ali, mnogo je nepovoljnih
uticaja iz nieg astrala. Pravi odnos prema porobljavajuim uticajima neorganskih bia sastoji se iz znanja da je on etvorostruk. Prvi je poziv u kome se ti uticaji objavljuju oveku,
preko nekih znakova prisustva, verbalno preko glasa, a esto i vizuelno. Drugi je pristanak
na poziv, kada ovek obraa neumerenu panju tim uticajima i uspostavlja dijalog sa neorganskim biima, najee zahvaljujui emocijama koje njihova neobinost izaziva, ili zbog
obeanja nekih spoznaja i moi. Trei je povremeno prihvatanje tih uticaja celim biem,
kada ovek svojim ponaanjem sledi njihove podsticaje. etvrti vid uticaja je potpuna i trajna opsednutost njima. Tada ovek gubi i ono malo svoje linosti i volje koje je imao (da je
imao u potpunosti svoju linost i volju ne bi mogao da potpadne ni pod iji uticaj), u njemu
su se nastanili neorganski entiteti i razna polja tuih uticaja, potpuno su ga opseli, tako da
sve radi po njihovom diktatu. Ove uticaje ovek mora odbiti na samom poetku. Treba ih,
nakon prepoznavanja, hladno odbaciti s uverenjem da nita osim bia nije stvarno i da je
ista svest o iskonskoj slobodi koja sve omoguava sutina naeg bia - nita drugo. Sve
ostalo su senke koje se uvek stvaraju tamo gde nedostaje svetlosti svesti. 43
43

Ovde je, dakle, samo ukratko i na najoptiji nain iznet uvid u osnovne zakonitosti neorganskih oblika bivstvovanja u
prirodi. Detaljnije o ovoj problematici bave se sve drevne duhovne tradicije i religije. Najbogatija riznica svih zgoda i
nezgoda s neorganskim biima svakako su bajke, a ne zaostaju ni prie Hiljadu i jedne noi. Treba spomenuti i dela
svetog Dionizija Areopagita O nebeskoj jerarhiji i Emanuela Svedenborga Nebo i pakao, koja mogu pruiti mnogo
znaajnih uvida. Geteov Faust, naroito drugi deo, neophodan je prirunik za razumevanje svega ovoga. Opus Karlosa Kastanede mnogo govori o neorganskim biima, i to iz linog iskustva, bez judeo-hrianskog tumaenja. Samo su tu
ona prikazana kakva jesu, u svom prirodnom obliku i uticaju, bez iskrivljavanja nekim lokalnim pseudoreligioznim
stereotipima. Nezaobilazan je i Franc Bardon sa delom Praksa magijske evokacije. Ali, Tibetanska knjiga mrtvih je
svakako najvanija i najkorisnija, u njoj je izneta sutina neorganskog podruja i ovekovog ispravnog odnosa prema
njemu.
Psihologija i psihoterapija se takoe bave pojavama neorganskog sveta, ali te naune oblasti su pod najteom
kontrolom i zloupotrebom Iluminata (hibrida) i zato ih tumae subjektivistiki i lano kao nekakve psihike projekcije
koje, usled ovekove nesvesnosti, izgledaju kao objektivne pojave. Ovo je i tano i netano. U astralu postoji i ono to
je projekcija naih subjektivnih sadraja, i ono to uopte nije nae, nego manipulie i nama i naim sadrajima; podsvesni sadraji jesu, dakle, nai, ali neorganska bia, koja ih jasno vide, od tih sadraja prave komare. Iako to sve ima
svoju edukativnu funkciju u poretku prirode, mudrost je razlikovati to dvoje.

128

Demonizam i doktrina probuenja

Nakon poglavlja o T-poljima i neorganskim biima, u kome je postalo jasno kakve
sve religijske oblike ona mogu dobiti, moramo izriito podvui razliku izmeu autoritarnog ali i edukativnog demonizma - koji proima nie oblike judeo-hrianske tradicije i sve
njene sekte, kao i sve mnogoboake paganske religije - od doktrine probuenja u koju,
pored ranog budizma, spadaju snkhya, (filosofski) taoizam i ezoterine tradicije.
U edukativni demonizam spadaju sve religijske tradicije koje se zasnivaju na ritualnom, institucionalnom i dogmatskom pervertovanju otkrovenja dobijenih spolja, od viih,
boanskih sila ili prorokovanjem, koje su autoritarne i dogmatske i koje sadre bilo kakav
oblik rtvovanja, bilo prinoenja rtava, pravog ili simbolinog, bilo nametanja mentaliteta
rtve oveku. Sav taj demonizam je potekao od demonskih bia i do danas ga odravaju njihovi hibridi, Iluminati.
Doktrini probuenja pripadaju sve prakse koje oveka navode da se sam probudi iz
nesvesne prirodnosti i oslobaaju od neznanja i robovanja ak i najviim silama prirode,
prakse koje se prenose neposredno i lino, jer ga osposobljavaju da sam iskusi neuslovljenost Duha. Doktrina probuenja se, dakle, zasniva na duhovnosti koja je iskljuivo rezultat
ovekove line zrelosti. Takva se duhovnost, koja proizlazi samo iz zrele linosti, s pravom
moe smatrati autentinom i jedinom koja je primerena oveku, koja je humana. Demonizam se, nasuprot tome, zasniva na uticajima koji su oveku stigli spolja, koji su mu nametnuti od strane neke vie sile i koje mora da prihvati imitacijom, dresurom ili silom. Takva
duhovnost je pseudoduhovnost i sve religije zasnovane na njoj su pseudoreligije. Istorija,
koja je puna ratova izmeu takvih religija, najbolji je pokazatelj nehumanog karaktera takve
duhovnosti.
Doktrini probuenja pripadaju one istine koje se otkrivaju linom zrelou i radom na
sebi, uvek na jedinstven nain. U demonizam spadaju sve 'istine' koje su pristigle spolja kao
gotove i nepromenljive, kao zakon koji se namee svima (takve 'istine' najee diktira neki
drakonski Bog).
Doktrina probuenja (budizam) poziva oveka da sam bude svestan najvie stvarnosti, jer smatra da on to moe da bude. Ona oveka ini aktivnim uesnikom u ostvarenju svoga smisla. Demonizam oveka ini pasivnim i negativnim kroz oseanje krivice i greha, ui
da je ovek iskonski grean i stoga nesposoban da bude svestan najvie stvarnosti, ve
samo njen sluga. Za stvarnost se tu smatra samo ono to neki vii entiteti i autoriteti prikazuju kao stvarnost, to uvek pristie kao gotovo spolja, i to se zatim zapisuje i ui napamet
kao tradicija, dogma ili zakon. U tome je, dakle, osnovna razlika izmeu demonizma i
ovekove autentine duhovnosti. Demonizam se uvek ropski prima spolja i prenosi tradicijom i institucijom (crkvom), dok se autentina, ovekova duhovnost ispoljava samo individualno, ona se stvara procesom individuacije, kao lina zrelost (tj. kao zrela linost), neposredan doivljaj i celovito uestvovanje takve linosti u najvioj stvarnosti postojanja i smisla. Demonistika vera je uvek determinisana nacijom (plemenom) i teritorijom, njena se tradicija ne razlikuje od nacionalizma. Zato je demonistika duhovnost uvek nasilna i iskljuiva, dok je duhovnost probuenog univerzalna i kosmika, uvek je nena i prihvata s ljubavlju svakoga, bez obzira na verska (i ostala psihomentalna) ubeenja, ona gleda i voli samog
oveka, a ne njegove metafizike iluzije. Stvarnost se ispoljava kroz probuenog oveka, on
zrai njenom duhovnou kao zvezda svetlou, ispoljava je humorom i slobodom, dok
demonistiki vernik uvek izgleda kao sluga ili rob, u najboljem sluaju kao advokat "boije
129

istine" ili politiar. On 'stvarnost' prihvata samo umom, ui napamet ono to misli da je
stvarnost, dok je probueni postao stvarnost koja je ishod samog bia, svakog oveka i sveg
ivota (Luka, 17:20-21).
Isusovo uenje spada u doktrinu probuenja, ali je naknadno, zasnivanjem crkve pretvoreno u demonizam. Ovde je vano znati da prva tri nivoa svih velikih religija (judaizam,
hrianstvo, islam i mahajana budizam) pripadaju demonizmu, dok njihovi vii, ezoterini
nivoi, upuuju na probuenje (mistino nadilaenje svega).
Ove dve sfere treba jasno predstaviti i razlikovati: demonizam kao niu, a probuenje
kao viu. Jasno je na shemi (slika br. 1) da demonizam spada pod dejstvo tanmtr ili neorganskog podruja (astral) s kojim se nastavlja ropstvo u prirodi, ali sa kamuflaom nebeske
harizme, samo zato to je to podruje razliito od prepoznatljivog ulnog sveta indriyni.
Doktrina probuenja, meutim, nadilazi sve uticaje i celu prakrti afirmacijom linosti
(aham-kra) i stalne budnosti (buddhi). Zato je ona jedina autentina duhovnost. Ove dve
sfere takoe treba razumeti kao nunost prirodnog razvoja koja se vidi u individualnom
ivotu, kao i u istorijskom, kolektivnom razvoju oveanstva. Nia, demonistika sfera je,
tako, nuna faza razvoja nezrelih individua koje nisu sposobne za drugu praksu nego jedino
za imitaciju, koje moraju biti podvrgnute prinudi i prisili, i koje moraju primati pouke spolja, kroz autoritet (ne samo u religijskoj formi ve i kroz totalitarna drutvena ureenja, od
kojih su neka savremena bila i ateistika - edukativni demonizam moe jednako uspeno biti
uoblien u komunistikog velikog vou kao i u kapitalistiku demokratiju, tehnokratiju,
reklamokratiju, potroaki mentalitet, medijsku manipulaciju javnou...), dok je via faza
probuenje, kad ovek sam po sopstvenoj zrelosti spoznaje stvarnost i postaje sama stvarnost.
Iskustva mistika svih kultura pripadaju neorganskom podruju, mada se neki, u svom
najboljem vidu, trude da ga nadiu i ponekad dopiru do spoznaje neuslovljenosti, ali im ona
ipak nije stalno uporite. Da jeste, doli bi do snkhye ili bi postali budisti. Magijske prakse
se bave neorganskim svetom, ali ga ne nadilaze. One pokuavaju njime da ovladaju i kontroliu ga, ali u tome ne uspevaju jer nemaju inspiraciju vieg, i magiar postaje rob neorganskih bia ili njihov saveznik, ma koliko se pozivao na Boga. Da on ima inspiraciju Duha
neuslovljenosti ni od ega, koji je jedini Tvorac, ne bi se ni bavio magijom.
Uslovljenost civilizacija neorganskim podrujem izraena je u razliitoj meri, zavisno od razliitih ideja Boga koje se u njima javljaju.
Ideja Boga se u judeo-hrianstvu javljala na razliite naine. Oni su poznati svakome ko poznaje istoriju religija i zato emo ih ovde prikazati samo ukratko, u skladu sa shemom prakrti na slici br. 1.
Najstarija ideja Boga u judaizmu je bila elementarna, pripadala je podruju velikih
elemenata, maha-bhtni. To je bila ideja Boga kao tetragramatona, etvoroslovne rei
sainjene od hebrejskih slova Jod, He, Vau, He. Ova formula, JHVH, predstavlja etvoropolni princip univerzalnog stvaranja sveta kroz etiri elementa: zemlje, vode, vatre i vazduha. Ona ujedno predstavlja sve dimenzije postojanja i moe se rei da je takva ideja Boga
bila usklaena sa stvaralakim principom koji je zaista na delu u univerzumu. On je izraen
u Mojsijevom Postanju ali samo na poetku, u prvom poglavlju. Ve od drugog poglavlja
nestaje istinski princip stvaranja, ija je dinamika izraena kroz simboliku broja sedam, i
Bog se prikazuje kao tipini demon, dakle, prelazi u podruje astrala. On u antropomorfnom
obliju eta rajskom hladovinom i postavlja pitanja na koja ne zna odgovore (Post. 3. 8-9).
To je toliko tipian opis neorganskog bivstvovanja da ga samo nezreli um moe prihvatiti
kao opis Tvorca. Njegov dalji prikaz kroz celo Mojsijevo Petoknjije je ist demonizam. On
130

ubija prvoroenu decu u Egiptu da pokae svoju silu, i u to ime trai ljudske i ivotinjske
rtve to je najvei dokaz njegove astralne, demonske prirode. On stalno sam tvrdi za sebe
da je Bog, to pravom Bogu uopte nije potrebno. Ovde se radi o sugestivnom ubeivanju.
On preti smru onima koji ne poveruju, i ne postoji objektivan kriterijum po kojem bi mu
trebalo verovati. Jezik kojim je pisan gotovo celi Stari zavet je trgovaki jezik, to je karakteristino za komunikaciju s neorganskim biima.
Starozavetni Jehova je najznaajniji izraz edukativnog demonizma u istoriji oveanstva. Tada nije bilo drugog naina da se kultivie primitivna svest ljudi. U tom smislu, njegova uloga je bila pozitivna. Takoe i uloga hrianske crkve tokom ranog i srednjeg veka;
pored svih loih osobina ona je bila jedini nain da se ljudi kultiviu i da se stvori jedinstvena graanska (evropska) kultura - koja je osnova za aktualizaciju Duha na ovoj planeti.
Sledea via faza ideje Boga nastaje pojavom Isusa Hrista. On je tu ideju otelotvorio
u ivu stvarnost sopstvenim biem i tako ju je afirmisao na nivou aham-kre. Sa Isusom
Bog dobija svoje najhumanije olienje, postaje ovek. Ovo je hriansko stanovite koje
zastupa i dananja crkva, ali ranohriansko i gnostiko stanovite jasnije je ukazivalo na
injenicu da je u Isusu Hristu Bog spasen od svoje demonske prirode (astralne tvorevine pod
uticajem tanmtr) i uzdignut na vii ontoloki nivo (aham-kra). U Isusu Bog od bezline i
nehumane sile postaje linost, a njegova stvaralaka mo ustanovljena kao ljubav - koja se
prepoznaje jedino kada energija stvaranja postane svesna, a to postaje jedino u linosti. Zato
se sa Isusom pravi razlika izmeu Starog i Novog zaveta. Sutina njegovog pojavljivanja i
delovanja je da se kroz pruanje idealne vizije savrenog, autentinog oveka zane fundamentalna razlika izmeu prirodno-demonskog (prakrti) i duhovnog u oveku (purua). Stoga je uporno izgonio demone iz obuzetih ljudi i sebe nazivao Sinom ovejim, da bi naglasio svoju razliitost od tvorevina (sinova) demonskih, tj. neorganskih (ili je to njegova aluzija na puruu) i od demonskih hibrida (levitskih svetenika). Mnoge njegove izjave sauvane
u Gnostikim jevaneljima (Jevanelje po Tomi, Knjiga Tomina) ne samo da savreno ukazuju na jedinstvo ovekove linosti sa sveoptim principom stvaranja (aham-kra), nego i
na viu kategoriju, na buddhi, po emu se izjednaava sa budistikim i taoistikim iskustvom. Isus je zato u potpunosti pripadao doktrini probuenja i to je sutina svega to je
govorio i inio. On nije pripadao demonizmu. Protiv njega se borio i tu bitku izgubio, izgonio je demone iz pojedinaca, ali nije mogao iz itavog naroda. O Bogu je svedoio linim
primerom, govorio je o Njemu kao o Duhu i istini koja se ne nalazi u ovim ili onim hramovima. Zato je doao u sukob sa svetenicima i hibridnim vladarima kojima je Bog bio i
ostao nacionalni feti s kojim oni ve tri hiljade godina uspeno stvaraju monopol i trguju
ljudskim duama.
Istona crkva je pokuala da bude doslednija u diferencijaciji Duha od Zapadne. Zato
je i dolo do odvajanja Rima od Vizantije (1054 god.). Istona, Pravoslavna crkva je sauvala predanje pravih Isusovih uenika o znaaju unutarnje molitve koja vodi monaha ka vienju nestvorene svetlosti, u mistikoj teologiji je sauvala razumevanje Isusovih rei da je
Bog sloboda koja omoguava bivstvovanje u celosti i da je zato on ljubav koja svojom
energijom spasava sve tvorevine, svakog oveka i celu prirodu; koja osuuje greh, a ne grenika. To je znaenje jevrejske rei cedaka. Njen prevod na grki bio je ispravan u pojmu
dikeosini koji oznaava raspodelu dobara svima jednako, bez ikakvih razlika (Matej 20:116, Beseda na gori i dr.). Njenim lanim prevoenjem na latinski pojam justicia divina daje
se volji bojoj uski juridiki smisao prizemne pravinosti koja proizvodi sukob dobra i zla.
Zahvaljujui njoj, pravednost boja svodi se na nasilje koje proizlazi iz politikantske i izoidne predstave o dobru i zlu koja u prirodi ne postoji. Ali i to ima svoj razlog postojanja,
131

naime, juridikom osudom grenika jaa se prinuda na oveka i otuda je katolika, a jo vie
protestantska kultura materijalnog i drutvenog ureenja postala daleko naprednija od pravoslavne, koja oveku sve prata po ugledu na dobrotu boiju. Iako je zaostala u materijalnom, pravoslavna je kultura ouvala duevni razvoj. Sutina pravoslavlja je u saobraenju
i ouvanju ovekove due u izrazu neuslovljene ljubavi i dobrote kojom Bog sve omoguava, izrazu s kojim je ovek najblii Bogu.
Videli smo kako se ideja Boga u judeo-hrianskoj tradiciji razvijala od elementarnog principa stvaranja, preko demonizma, do njegovog nadilaenja u linosti Isusa Hrista.
Moglo bi se rei da od judeo-hrianskog demonizma odstupa mistika tradicija sufizma koja je vrlo uspena u nadilaenju demonizma, i u svojim najviim iskustvima svedoi
samo o probuenju. Sufizam je stariji od islama i u islamu je postao deformisan. Islam su
Iluminati iz Rima stvorili kao program kontrole uma namenjen ljudima sa koji su osnovali
Sumersku i Mesopotamsku civilizaciju. Oni su naseljavali ceo Bliski i Srednji Istok, mnogi
od njih su postali Arapi, i sauvali su mnoga drevna znanja i nesebino ih irili drugim narodima. Da bi to spreili Iluminati su stvorili Islam kao potpunu diktaturu nad umom i sa
ciljem unitenja sveg drevnog znanja o oveku, ukljuujui i gnostika uenja koja su bila
veliki neprijatelj Rimskoj crkvi. Narodi Severne Afrike i Bliskog istoka uopte nisu prihvatali autokratsku Rimsku crkvu zasnovanu na falsifikovanju Hristovog uenja. Oni su daleko
vee potovanje ukazivali gnostiarima, jer su uvali autentino uenje Hristovo, danas
delimino poznato i kao ezoterino hrianstvo, i bili su podvinici, svojim primerom su
svedoili o Hristovoj nauci. Svetenstvo Rimske crkve koje je vladalo diktaturom i licemerjem narod je otvoreno mrzeo. Slino gnosticima, i katare i bogumile u srednjem veku Rimska crkva iz istog razloga morala da uniti.
Rim je najpre pokuavao da preko sv. Avgustina Arape obrati u hrianstvo, a kada u
tome nije uspeo, pokrenuo je indirektnu metodu, stvaranja druge vere koja e raditi u njihovom interesu. Prvo su pustili glas u Severnoj Africi meu Arapima da oekuju njima sasvim
nepoznatog judeo-hrianskog "proroka" ili "poslanika". Tu glasinu su negovali vekovima
dok nisu otkrili pogodnog za tu ulogu, Muhameda. Prva ena Muhamedova je bila hrianka, udovica koja je izvedena iz manastira sa zadatkom da postane ena Muhamedova. 44
Njegov stalni pratilac, zapisniar i tuma Kur'ana, Vorakva, igrao je ulogu njegovog programera, bio je hrianin i radio je po zadatku Rimske crkve. On je pisao (ili je dobio ve
spremljene tekstove) i korigovao ceo Kur'an. Postoje delovi Kur'ana koji nisu objavljeni, a
zapisao ih je sam Muhamed. Te delove vrhovni poglavari islama skrivaju od naroda jer u
njima je Muhamed jasno napisao da su rimokatolici stvorili Islam.
Meutim, vrlo brzo se islam proirio i ojaao toliko da je postao nezavisan od Rimokatolike crkve. Postoje dokumenta da je rimski papa u poetku direktno nareivao muslimanskim voama i finansirao ih u osvajanju Severne Afrike. Kada su muslimani za raun
rimokatolika pobili sve gnostike, izvorne hriane i prave uenike Isusovog uenja koji su
za rimokatolike bili neprijatelji, i sufije, uvare drevnog znanja o oveku i njegovoj duhovnoj autentinosti, spalili sva drevna znanja i univerzitetske centre, okrenuli su se ka Jerusalimu kao svom "svetom gradu". Problem je to je njegova "svetost" ve bila zauzeta. Po
planu trebalo je da osvoje Jerusalim, uklone uticaj Jevreja i ranih hriana kojih je u Jerusalimu bilo najvie, i predaju ga Rimskoj crkvi. Ali oni su ga zadrali za sebe. Od tada traju
njihove meusobne ucene jer niko od njih ne eli da se ova istina objavi. Da bi je zatakali,
povremeno su glumili "krstake" ratove.
44

Kada neko ode u manastir ide za ceo ivot, naroito udovice, i stoga je upadljivo da je izvedena iz manastira, nije ga
sama napustila.

132

Ovu istinu znaju vrhovni poglavari islama i danas, naroito u Saudijskoj Arabiji i
Iranu, i skrivaju je od javnosti. Istu istinu skriva i Vatikan. Ni jednima ni drugima ne odgovara da se istina sazna. Zato se meusobno povremeno ucenjuju i sarauju. Tako je, na primer, Vatikan pozvao muslimane da osvoje njima neprijatnu Vizantiju, i tako je nastalo
Osmansko ili Otomansko (Tursko) carstvo. Kasnije su ih pozvali da osvoje Balkan, ali samo
pravoslavni deo Balkana, sa ciljem da se uniti pravoslavna crkva na tim prostorima. Za
uzvrat, muslimani su dozvolili Vatikanu vlast u Libanu, povukli su se iz panije (uz malo
ratova kao predstave za narod), a kada je Vatikan pokrenuo graanski rat u paniji, general
Franko je imao uglavnom muslimane u svojoj vojsci. 45
Islam sadri samo jednu jedinu istinu, a to je da je Bog jedan i svemogu. Zato je on
privlaan ljudima jer je sutina ovekova boanskog porekla. Takvo uenje deluje kao magnet za ljudsku duu (otuda predanost, portvovanost i sranost u veri kod Arapa i svih muslimana). Sve ostalo je program za kontrolu uma kojim su propisani svi aspekti ivota muslimana. I taj jedini Bog u islamu je spoljni diktator, uopte nije unutarnja sloboda i ljubav.
Sufizam je mistika tradicija praktinog rada na osveenju oveka i stara je vie desetina
hiljada godina. Kada je stvoren islam, koji nije imao nieg duhovnog u sebi, pobio je skoro
sve sufi uitelje, ali i preuzeo neke ostatke sufijske tradicije i oni danas islamu daju jedini
duhovni sadraj. Sva poezija i lepota mistike islama potie od sufizma koji nije potekao od
islama. Dok je hrianstvo stvoreno kao program s kojim se ljudima namee mentalitet rtve, islam je program za nametanje mentaliteta roba (islam na arapskom izvorno znai potinjavanje, pokoravanje Bogu).
Takoe se stie utisak da i pravoslavlje pokuava da nadie tradicionalni judeohrianski demonizam, koji je Katolika crkva inae pretvorila u vrlo efikasnu politikoekonomsku instituciju za osvajanje i odravanje vlasti putem kontrole uma. Pravoslavlje to
nije uinilo jer se dobrim delom oslanja na uenja Svetih Otaca ranog hrianstva i tako je
sauvalo neka seanja na pravu linost Isusovu, na smisao i znaaj vaskrsenja, ali je ipak
propustilo saznanje da je vaskrsenje najkonkretniji in probuenja celog bia, a ne samo
uma, potpuni preobraaj iz nesvesnosti i nepostojanja, u svest i postojanje. Iako su neke
mistike struje u pravoslavlju (apofatika teologija sv. Dionizija Areopagita i isihazam sv.
Grigorija Palame) obeavale uspeh u pomenutom nadilaenju i bez sumnje ga postizale,
probuenje koje se tako ostvarivalo nije zaivelo niti je preraslo u doktrinu jer bi ugrozilo
izrazito konzervativne temelje Pravoslavne crkve. Pravoslavlje, koje je i nastalo s ciljem da
se sauva sutina Hristove objave i istinsko spasenje ovekovo od demonizma, zbog svoje
nefleksibilnosti nespretno je stalo i ukoilo se negde na pola puta od autoritarnog demonizma katolika, do probuenja ili vaskrsenja, koje je sutina Isusovih rei i dela. Upravo zato
to je sutina pravoslavlja ouvanje ljudske due kroz dobrotu i ljubav boju, to je naslee
izvornog Hristovog uenja i gnostiara, ono nije imalo dovoljno lukavstva da izgradi autoritet u prenoenju te sutine jer je slepo nasledilo rimokatolike lane doktrine i negiranje
gnostikog uenja. Sutina ljudske due se na ovom svetu ispoljava kao bezazlena prostoduna dobrota i detinja iskrenost. Ona nikada ne moe postati dogmatska institucija, jer je u
suprotnosti sa njom. Ona se moe ostvariti samo u oboenoj linosti monaha podvinika.
Kontradikcija pravoslavlja je u tome to pokuava da spoji nespojivo: transcendentalnu
boansku duu ovekovu sa politikim manipulacijama ovoga sveta. Zato sva politika pravoslavlja izgleda neuspena, naivna i nespretna u odnosu na zmijsku lukavost rimokatolika.
Ali, nezavisno od crkve, monaka tradicija i, jo vie, ezoterino hrianstvo imaju u pravoslavlju dovoljno slobodnog prostora za individualno probuenje. I to je ono to je daleko
45

Detaljnije o pravoj istoriji Vatikana videti u knjizi biveg Jezuite, dr Alberto Romero Rivere: Vatikanske ubice.

133

vanije od trenutnih vanjskih uspeha i svih lukavstava ovoga sveta, to e odneti konanu
pobedu.
Bogospoznaja se, dakle, prema shemi, kretala od JHVH (maha-bhtani), preko
demonizma (astrala pod uticajem tanmtr), do linosti (aham-kra) Isusove. Posle Isusa
javila su se u hrianstvu bar etiri mistika koji su o njoj progovorili na drugaiji nain,
pokuavajui da je uzdignu na vii nivo, do buddhi i purue. Tako je razvijana dvojna koncepcija Boga: skrivenog i oitovanog. Ona je pokuavana u gnosticizmu i u delu Majstor
Ekharta kroz razlikovanje Boga (aham-kra) i Boanskog (buddhi). Zatim, u delima sv.
Dionizija Areopagita, Jakoba Bemea i Nikole Kuzanskog moemo zapaziti slutnje da je Bog
nalik na neuslovljenost purue. Ali, ovo su jedini uzleti u vie shvatanje smisla bivanja uopte. Njihova apofatika teologija je primer najvie spoznaje koja se moe izrei, ali se ipak
ne moe uvrstiti u doktrinu probuenja jer je i dalje bila teologija, uenje o Bogu, dok govori o neuslovljenosti ni od ega. Tako svi zavravaju u protivrenosti 'nespoznatljivog saznanja' ili 'uenog neznanja' (docta ignorantia) o 'jedinstvu suprotnosti' (coincidentia oppositorum) 'Jednoga koji je sve i nita od svega'. Nema ideje Boga iznad aham-kre, iako se to
iznad opravdano moe smatrati boanskim jedino u smislu najvie vrednosti.
To je dobro poznato na Istoku, naroito u budizmu, koji ne govori o Bogu i o linosti.
Ne zato to ih ne poznaje ili negira, ve to ih savreno poznaje, i zato nadilazi u onome to
je vie od svega, u neuslovljenosti koja i Bogu i linosti omoguava da uopte budu, i ujedno oslobaa od svega - u nirvani. Za razliku od hrianstva, dakle, budizam zna za ono to
je iznad principa sveopteg stvaranja (aham-kra) i njemu tei. Neupueni tvrde da budizam
negira linost i duu, iako su Budini govori puni opisa ta dua ovekova doivljava posle
smrti, ali ne zbog volje nekog Boga, ve kao posledicu sopstvenih dela (karma). Sav budizam je u strogoj meditativnoj praksi, u stalnoj sabranosti panje ili osveenju, i svako ko to
zna, potvrdie da ovek ne moe ni minuta sedeti miran, oputen i paljiv (buddhi), ako nije
celovita linost (aham-kra), i bez duevne zrelosti. Koliko je kao linost celovit i zreo,
toliko je i sabran u budistikoj panji. Celovitost linosti je u direktnoj uzronoj vezi sa
meditativnom sabranou i sa nadlinom neuslovljenou. Ovu celovitost budizam podrazumeva i ne govori protiv nje, ve o njenom iskustvu i nadilaenju, jer linost, kao centar
kruga, ima vrlo snano privlano dejstvo i kada bi se o njoj govorilo kao o cilju, to je sluaj
u vedanti i hrianstvu, tada bi ona umesto da bude poetak slobode, postala njen kraj.46
Buda nije govorio protiv due i Boga, ve samo da je svaka koncepcija due i Boga pogrena, da sve to moemo da zamislimo o bilo emu nije ono smo, da se ni na koji nain ne
moe zamisliti ono to jeste - a pogotovo ne naa sutina - jer to ve jesmo. Svakim zamiljanjem samo projektujemo, odvajamo se i gubimo to to jesmo. Zato je jedino upuivao na
smirenje i utrnue, na transcendenciju. Svaka predstava je prepreka za transcendenciju. Ne
moe se govoriti ni o emu to je iznad manasa jer se tako postie kontraefekat. Sve iznad
njega plod je iskustva transcendencije. Uostalom, sam pojam linosti na to upuuje: samo se
lino moe dosegnuti. Takoe i o budnosti: ne moe je nauiti onaj ko nije budan, ve se
jedino moe biti budan, ovde i sada. Sve to je Buddha govorio o sopstvu (pali: atta, sskt:
atman) odnosi se na egoizam, na refleksiju aham-kre u indriyni i u tanmtr, a ne toliko
na samu aham-kru.47 Kao probuen, on je vrlo dobro znao da svi odgovori koji oveku
46

O kraju metafizike linosti govori sam pojam vedante koji znai kraj znanja, a takoe i hrianstvo, koje s vaskrsenjem upuuje jedino na transcendenciju.
47
Okosnica Buddhinog uenja o srednjem putu zasniva se na pobijanju i nadilaenju dva zastranjenja: materijalistikog opstanka (uccheda-vado) koje se svrava materijalnim unitenjem i koje ovde predstavlja empirijsko podruje
indriyni; i idealistikog uverenja u venost nematerijalnog (nebeskog) opstanka (sassata-vado) kojem ovde odgovara neorgansko podruje. Prema shemi, srednji put vodi ka aham-kri i buddhi.

134

pristiu gotovi spolja postiu kontraefekat, da ovek mora sam da d odgovor iz svoje spoznaje; da nita tako lako ne prelazi u svoju suprotnost kao linost, naroito kada se sudi o njoj
bez iskustva; da je veina ljudi zapravo nema i zato informaciju o njoj spontano smeta na
nii nivo koji je njima dostupan, u indriyni, pretvaraju je u ego; da se linost moe samo
neposredno postati i to samo nakratko, faza aham-kre je kratka, odmah zatim se nadilazi u
nadlinu budnost, u predaju onome to sve (pa i linost) omoguava. Ako se ne nadie postaje egoiki princip i preokree se iz principa individuacije u princip inflacije mnotva oblija. Isti je princip koji integrie i dezintegrie, jer on daje oblik svemu, i pojedinanom i
samoj celini. Razlikuje ga jedino ovekova delatnost: aham - ja sam, kra - delanje. Buddhin cilj je bio ono najvie, i zato je odbacivao sve nie. Njegova apofaza je najdoslednija jer
i ne pominje Boga, ili samo u negativnom kontekstu, iako mu je Brahma, vrhovni Bog, poznat ne samo iz predanja ve i linog iskustva: on je i zamolio Buddhu da objavi istinu svetu,
kada je ovaj hteo da zauti nakon probuenja. Ovde, dakle, imamo duhovit obrt: dok zapadni mistik moli Boga da mu se objavi, kao istina, Buddhu je sam Bog zamolio da objavi istinu. To je i slika pravog stanja stvari, prema shemi: Buddha je buddhi, iznad aham-kre tvorca svih oblika.
Neorgansko podruje prima sve koncepcije i mentalne projekcije i daje im ivi oblik.
Kao veliko ogledalo prirode neorganski svet odraava sva oekivanja i stanja. Zato se predanom verniku svake religije 'javljaju' samo ona boanstva kojima on pripada - nikada tua.
Znaaj apofatike teologije i budizma je u tome to imaju u vidu ovu injenicu i svu panju
ne stavljaju na spoznavanje onoga to jeste, ve na uklanjanje svih takvih pokuaja. Samo
tada, u tiini smirenog uma preostaje ono to jeste.
Kada veina hrianskih mistika i uenjaka govore o Bogu i linosti, zduno brkaju
sve kategorije neorganskog sveta, aham-kru i buddhi, pa i manas, jedan pojam rasteu na
ono to snkhya razlikuje kao nekoliko kategorija. Uglavnom su porobljeni neorganskim
podrujem. Prezirui svet, ula i telo (indriyni), svoju energiju u potpunosti predaju neorganskim biima koja im se za tu priliku prikazuju kao Isus i aneli, i daju im za uzvrat, kao
bednu nadoknadu, neke moi, ili sladunjavi miris ouvanog lea, to, mora se priznati, odaje
njihov smisao za crni humor.
Zaratustra preko neorganskog podruja dolazi do spoznaje kategorije buddhi, jer
samo ime Boga, Ahura Mazda, moe se prevesti ne samo kao Vrhovna Mudrost, ve i kao
Najvia Budnost. Mazdaizam je model religije koji tei istinskoj duhovnosti jer poznaje
gotovo sve kategorije o kojima i snkhya ui, a takoe mu je jasan i dualizam Duha i prirode. Iz mazdaizma potie ideja jednog vrhovnog Boga Tvorca, ideja vaskrsenja, eshatologija
koja obeava sveopte spasenje, mit o Spasiocu i objava Duha Svetoga. Tu su takoe razjanjeni uticaji anela, koje je kasnije preuzela judeo-hrianska tradicija, naroito crkva
(zajedno sa ovim ostalim elementima), ne menjajui im ak ni neka imena, ali je degenerisala ovekovu slobodu izbora u nainu bivstvovanja, koja je postojala u mazdaizmu, na ropsko sluenje autoritetu. Mazdaizam je pravi izvor judeo-hrianstva koje nema nieg originalnog u sebi.
Svu raznolikost koncepcija Boga koja postoji u istoriji moemo prepoznati u kategorijama prakrti. One nam pokazuju zato je Bog negde skriven (purua) i zato se ponekad
manifestuje na tako razliite astralne naine (tanmtr) sve do otelovljenja kao avatar
(indriyni). Ne postoje vrste granice izmeu kategorija prakrti, pa tako ni izmeu razliitih
boanskih manifestacija. Istorije religija su dobra beletristika za snkhyu.
Pored judeo-hrianstva na zapadu, Indija je na istoku jo bolji primer demonistikih
prevrata i uticaja. Tu su se svi ljudi koji se nisu priklanjali vladajuem sistemu religijskog
135

ubeenja proglaavali demonima (asure). Pokuaj da se nadie demonizam predstavlja ankarina advaita vedanta i ona dopire do principa aham-kra. Nigde kao u Indiji razni filosofski i religijski pravci tako jasno ne izraavaju iskustva svih kategorija na shemi prakrti, od
krajnjeg materijalizma do najvieg idealizma. U indijskoj mitologiji neorgansko podruje
pokazuje svoju najviu i najlepu edukativnu funkciju.
Naspram svega ovoga, budizam je u potpunosti posveen probuenju od svih zbivanja prakrti. On je potpuno ostvarenje doktrine probuenja pa se zato i naziva po njoj. Praznina (sunyam) i utrnue (nirvana) jesu afirmacija iste neuslovljenosti koju purua predstavlja u snkhyi. Buddha je istu neuslovljenost (sunyam) oznaio kao jedino ishodite
svega postojeeg. Slino kao nakon Isusove pojave, i nakon pojave Nagarune, koji je u
budistikoj misli svoga doba (2 vek n.e.) najradikalnije afirmisao ontoloku diferenciju sa
stanovita iste neuslovljenosti, neorgansko podruje reaguje tako to u njegovu istu duhovnost smeta itave svetove nastanjene buda-demonima, zvanim bodhisattvama, uprkos
tome to je Nagaruna rekao da je samo onaj kome je ista neuslovljenost (sunyam) jasna,
spoznao pravu prirodu svega (prakrti). Neorganski svet se nikada ne predaje i na sve projektuje svoju imaginaciju. On se nadilazi samo u linom iskustvu probuenja. Uvek kada se
doktrina probuenja kolektivizuje, neorgansko podruje je prisvaja i laira. To se jasno vidi
po razlici izmeu izvornog uenja Buddhe i Isusa, i onog koje se tokom vremena i omasovljenja pretvorilo u tradiciju i verski folklor.
Pre pojave budizma teorija snkhye je pripremila njegovo ostvarenje.48 Ona pokazuje
kako je budizam mogu i zato je, zapravo neophodan oveanstvu.49 Dok se sve ostale
religije mogu opravdano smatrati za programe kontrole uma, budizam je zbog svojih razlika od ostalih religija praksa deprogramiranja ili mentalna higijena. Zato budizam nije
religija.
***
Nezavisno od religijskog iskustva, i u filosofiji Zapada moemo takoe prepoznati
shematsku podelu kategorija snkhye. Tako, ispod aham-kre prepoznajemo razlikovanje
ontikog podruja ulnog sveta (indriyni) od ontolokog podruja svih njegovih unutarnjih
dimenzija (tanmtr i maha-bhtni). Dugo se ontoloka diferencija u filosofiji Zapada
bazirala samo na ovom nivou, sve dok Martin Hajdeger (Heidegger) nije nainio kvalitativni
pomak navie, traei bitak (Sein) u tu-bitku (Dasein), koji na shemi snkhye po svemu
odgovara aham-kri. Tako je ontoloko razlikovanje bia i sutine on uzdigao sa razlikovanja indriyni od tanmtr na ono koje stoji izmeu aham-kra i svega ispod. Ovo pomeranje je mogue zato to sve u prakrti ima i ontiki i ontoloki status, a kakav e se trenutno
pojaviti zavisi od statusnog poloaja posmatraa, da li se on nalazi u indriyni (telu) ili
tanmtr (snu, astralu), da li u aham-kri ili u krajnjem vidu izvan svega, gde cela prakrti
48

Indikativno je da je Buddha roen u gradu Kapilavatthu, ije ime jasno upuuje na osnivaa snkhye Kapilu. S ovim
ne elimo da izvlaimo zakljuak da je Buddha bio sledbenik snkhye, ve da ukaemo da je njegovo probuenje iva,
individualna i originalna manifestacija svega onoga to snkhya kao teorija ui. Svako ko se probudi sve doivljava
onako kako snkhya kazuje, bez obzira da li je ranije uopte i znao za uenje Buddhe ili snkhye.
49
Sa budistikog stanovita, postojanje sainjavaju: minerali, biljke, ivotinje, ljudi, bogovi, pa i judeo-hrianski
jedini Bog. To je sfera celokupnog postojanja, sve bivstvujue. Ono podlee zakonu uzronosti i, stoga, patnje. Ali,
izvan ove sfere postojanja je neuslovljenost ni od ega, sloboda koja omoguava postojanje svega. Buddha ju je nazvao
sunyam, praznina koja preostaje utrnuem strasti za uslovljenim postojanjem (nirvana). Ona daje svetlost svesti o svemu to biva, i nezavisna je od svesti. Bogovi su joj blii jer su u viim dimenzijama, ljudi neto dalje, ivotinje jo dalje.
Budizam stoga ne porie postojanje bogova (Buddha se naziva uiteljem bogova i ljudi), nego ukazuje na ono vie od
najvieg Boga, ono to i njemu daje svest i postojanje, kao i svemu ostalom. Ono najvie je neuslovljenost, ona je sutina budnosti kojoj budisti tee. To je purua u snkhyi.

136

ima ontiki status, a purua ontoloki. Ili obrnuto, ako se stvar posmatra sa stanovita purue kao oveka kome cela prakrti slui za sopstvenu diferencijaciju, za spoznaju svog pravog
bivstva. S tim pomakom je zapadnu filosofiju pribliio ontolokoj diferenciji Istoka, koja ju
je, jo fundamentalnije od Hajdegera i od bilo koga na Zapadu, oduvek ispravno videla tek u
razlikovanju purue od prakrti.50
***
Bilo je neophodno naglasiti fundamentalnu razliku izmeu demonizma i njegove
pseudoreligioznosti, s opisima delovanja T-polja i neorganskih bia, i doktrine probuenja
koja je sutinska vrednost celokupne batine. Upoznavanje odnosa izmeu organskog i
neorganskog bivstvovanja uslov je za razumevanje prakrti, naroito za razluivanje njenih
kljunih kategorija: aham-kra i buddhi. Jedino njihova aktuelizacija pripada doktrini probuenja, dok cela dijalektika subjektivnog i objektivnog bivstvovanja (ispod aham-kre)
spada u podruje organske i neorganske uslovljenosti i demonizma. Tom podruju pripadaju
svi bogovi, aneli i avoli, kao i svi oblici religioznosti koji se pod njihovim uticajima
javljaju, a takoe i sav okultizam poznat na Zapadu, kao i sve sekte. Ali, ovom nivou pripada i svakodnevna egzistencija veine ljudi (na prva tri nivoa svesti), pa se zato njihov
demonizam mora razumeti kao prirodna potreba, kao prirodan nain regulacije njihovih
ivota u nedostatku linog prosvetljenja. Prava je religija samo ona koja oveka vodi ka
duhovnom probuenju. Sve drugo je pseudoreligija, mitologija i demonizam.
Osnovni kriterijum za razlikovanje religioznosti koja slui demonima od one koja
podstie istinsku duhovnost i probuenje ovekovo, jeste prisustvo nasilja. Svaki oblik
nasilnosti, od sputavanja slobode od strane verskog autoriteta do ubistva, jeste vid uzimanja
energije od rtve. Celokupna tradicija prinoenja rtvi, koja oduvek postoji svuda u svetu,
jeste ishrana elementala ili bia sa astrala. (Jedan od detaljnih opisa prinoenja rtvi nalazi
se u Mojsijevoj drugoj knjizi, 29, zatim u treoj gl. 1-7). U svom krajnjem ishodu energiju
od rtava verskog rata, pored samih poinilaca, uzimaju neorganska bia. Zato je princip
nenasilja (ahimsa), koji odlikuje jedino ainizam, snkhya-yogu i budizam, nenasilja prema
svim ivim biima, najvii i nepogreivi kriterijum za istinsku duhovnost ili religioznost.
Prolivanje krvi i sputavanje slobode iz bilo kojih verskih pobuda je ista negacija religioznosti.
to se ostalih tradicija tie, ne treba mnogo dokazivati njihovu pseudoreligioznost.
Dovoljno je primetiti njihovu geografsku i nacionalnu podelu. Prilikom kontaktiranja sa ljudima neorganska T-polja, odnosno elementali primaju specifina oblija i simboliku, zavisno od lokacije i okolnosti u kojima se javljaju. Ona se uvek prilagoavaju lokalnoj tradiciji
psihomentalnog uslovljavanja kako bi bila delotvorna, i imaju teritorijalnu podelu interesnih
sfera (zato je pametnije potovati lokalne demone, tj. religiju i kultove). Vrlo dobro znaju da
moraju delovati samo s odgovarajuim religijskim iskustvima i pravom scenografijom, da
nee privui jednog katolikog vernika vizijom Krine ili Ganee, ve samo javljanjem
Device Marije, da bi jednog Hindusa slabo zainteresovala vizija razapetog Isusa koju on
esto via uivo na svojim ulicama, dok bi ona na taoistikog Kineza delovala morbidno.
Znaju takoe da se na sve te iluzorne projekcije jedan budista uvren u postojanoj panji
(zazen ili satipatthna) ne bi ni osvrnuo, pa zato teravadinskim budistima alju muslimanske i etnike fundamentaliste, katolike misionare, vojne diktature, Coca-colu i CNN.
50

Kada se upoznao sa zen-budistikom filosofijom, Hajdeger je rekao: Ako pravilno shvatam, ovo je isto to i ja pokuavam da kaem u svojim spisima. U svom poznom delu Zur Sashe des Denkens (O stvari miljenja - Beograd: Plato,
1998) on se jo vie pribliava purui kao Duhu koji omoguava bie kada, raspravljajui o vremenu i bivstvovanju, u
osnovu stavlja 'Ono (koje) daje (omoguava) bivstvovanje i vreme' (Es gibt Sein, Es gibt Zeit).

137

Neorganska bia se prilagoavaju duhu vremena. Ranije su se arhainom oveku

manifestovala u vidu bogova i anela, a danas to ine u skladu sa tehnolokom revolucijom
Novog doba. Prikazanja Device Marije ili pojava suza na freskama i kipovima Isusovim,
nastaju vanzemaljskom tehnologijom s kojom su ljudi oduvek bili manipulisani u svojim
verovanjima. Ponekad se te suze javljaju od silnog smeha neorganskih bia ljudskoj gluposti.
Rezime i ukratko o demonizmu i Novom dobu
Sve to se zbiva sa ovekom i oko njega ima za cilj njegovo osveenje. Osveenje
ovekovo poinje sveu o sebi, okretanjem svesti ka sebi, ka sopstvenom sreditu u kome
je Duh. Taj cilj sprovode bia koja su stvorila oveka. Ljudska ga inspiriu u sticanju znanja, a neljudska ga dovode u iskuenje i tekoe koje treba da ga navedu da se okrene unutra, ka sebi, kroz iskuenje neznanja. Svi oblici manipulacije ljudi svode se na to da se ovek
dovede u iskuenje da se okrene od sebe, da se identifikuje sa neim izvan sebe, i da izgubi
sebe - a to znai da slui drugome, da njegovu energiju koristi neko drugi. Na taj nain se
oveku praktino pokazuju posledice nesvesnosti.
Osveenje ovekovo je takvo da mu svest ne moe biti spolja data, kao to mu je dat
ivot - zato to je svest ve u osnovi svega. Ona je ve sve i zato ne moe biti ponovo data.
U pogledu svoje sutine pitanje je samo ta ovek ini (karman). ovek jedino moe biti
nateran da je aktuelizuje. Svest je takva da, iako je svepostojea osnova svega, aktuelizuje
se samo iz ovekove line volje. Kao lini odgovor i razumevanje emanacije prirode i autentinosti Duha. To je ono zatvaranje kruga aktuelizacije Duha na najsuptilniji nain, o kome
smo govorili na poetku, koje se dogaa kroz oveka, u njegovoj linosti. Zato to mu svest
ne moe biti spolja data, ovek se mora spolja raznim prinudama naterati da i funkcionalno
bude svestan, da svest koja on sm jeste aktuelizuje na kreativan nain. To radi cela prakrti
kroz sva svoja bia.
Na koji nain neljudska bia kontroliu oveka time to ga navode u iskuenje da
zaboravi sebe i identifikuje se sa vanjskim uticajima?
To su demonska bia i njihovi hibridi, Iluminati, vladarske familije koje vladaju ovim
svetom jo od Vavilona. Iste te krvne linije postoje i danas.
Da bi oni kao manjina vladali veinom moraju najpre da uspostave odreene norme i
vrednosti ta je stvarno a ta nije, ta je prihvatljivo a ta ne. To postiu religijskim uenjima. Moraju da uspostave granice percepcije sveta i drutvene norme i kodekse, etiku i
moral. To postiu naukom. Granice percepcije su suzili na vrlo ogranieno podruje ulnog
opaanja. To je zato to kontrolori ljudi preteno borave na viim i suptilnijim dimenzijama,
u astralu, i potrebno je da ih ljudi ne vide, da ih ne bi bili svesni. Ova ogranienja percepcije
su postigli i genetskom manipulacijom. oveku je genetski skraen ivotni vek kao i percepcija, a posledica toga je bilo i gubitak celovitosti, ovek vie nije bio jedno bie ve je postao izoidno mnotvo razliitih Ja koji se neprimetno smenjuju i tako razbijaju volju i mo
delanja.
Ovo to je uinjeno na genetskom planu uinjeno je na slian nain i na kolektivnom
planu gde je odreena percepcija svih prihvatljivih vrednosti kroz nametanje mentalnog
obrasca krivice i rtve putem religijskih uenja, drutvo je razbijeno kroz razliita uenja i
religije i time su nastali svi sukobi meu ljudima. Tako je ljudsko drutvo izgubilo jedinstvo
i postalo je izoidno mnotvo u stalnom sukobu. To mnotvo je naterano da se samo odra138

va, da samo osuuje pojedince koji pokuavaju da izmaknu kontroli, da ih osuuje kao jeretike i grenike, kao neprijatelje.
Sledea stvar je da se svest odrava u suenom stanju putem stalnog straha. Tome
slue sukobi meu frakcijama i pojedinih grupa ljudi. Strah je stanje jake koncentracije
energije u vrlo niskoj frekvenciji koja je omiljena hrana demonskih bia iz astrala. Na taj
nain zlo svake vrste, od ratova do linih sukoba unutar porodice, ujedno proizvodi hranu
astralnim silama i dri u pokornosti ljude. Strah paralie i ljude ini pokornim.
Oni takoe sprovode obrazovanje svake vrste, odnosno nain na koji se prepoznaje
svet, nameu i kontroliu akademsko znanje i nauku, a preko njih i mentalne obrasce ljudi.
Okosnica ovog obrasca je da su ljudi greni, bia nieg reda, nemoni i da je samo Bog
svemoan. Naravno, zna se ko su bogovi i njihovi predstavnici: demonska bia i njihovi
hibridi, svetenici i politiari. Mentalne obrasce oni su hiljadama godina nametali i kontrolisali preko tajnih organizacija, pre svega masona.
Budui da se sve odvija po planu, treba razumeti da ovakve religije koje do sada
imamo jesu odraz onoga to je ovek zasluio svojom zrelou. One su s jedne strane nain
da se ovek manipulie ali su s druge i jedini metod njegovog obrazovanja i kontrole koja
mu je potrebna. Veliki procenat ljudi je jo uvek toliko nesvestan i na niskom stupnju razvoja da se moe rei da je sve to mu se dogaa u pogledu kontrole i manipulacije odraz njegove nezrelosti. To su sve oblici prinude da se natera da sam postane svestan jer ne moe
vie nita dobiti spolja.
Jedino zlo koje bi bilo vee od sve ove kontrole jeste da nesvestan ovek bude preputen sam sebi da radi ta hoe.
Tanmtr i maha-bhtni u savremenom dobu
Imaginacija prirode (tanmtr), izraena kroz mitove i religije, nesumnjivo je bila
potrebna i delotvorna u ranim fazama arhainog oveanstva, na isti nain kao to je maloj
deci neophodna mata za spoznaju sveta. U savremenim uslovima ona je svakako i dalje
potrebna, jer je ovek jo uvek nesvestan, ali nametljivo odravanje njenih arhainih oblika
izraavanja izaziva pervertovanje, deformacije i inflaciju - to se jasno vidi u modernoj verskoj propagandi. Imaginacija prirode se uspeno osavremenjuje kroz filmsku umetnost,
masovne medije i tzv. virtuelnu stvarnost raunara. Preko njih ona uspeno globalno povezuje kulture i uzdie ih iznad arhainih podela, plemenske, nacionalne i verske iskljuivosti.
Ali, bez istovremene demitologizacije ivljenja, i osnaenja psihike objektivnosti i individuacije, o emu je ovde bilo rei, kompjuterizovana globalna imaginacija se moe izroditi u
dosad najveeg demona. To je ono na emu rade Iluminati: da celokupnu realnost ljudi svedu na simulaciju i simulakrum, na imaginaciju, koja bi, naravno bila pod njihovom kontrolom. Savremena tehnologija ivljenja iziskuje od oveka budnost vie nego ikada ranije, u
njoj jednostavno nema mesta preputanju arhainim mitolokim i verskim obrascima. Njihova se projekcija mora povui jer e se njihov porobljivaki uticaj jo jae ostvarivati uz
pomo preciznih kodova na ekranu kompjutera. Zbog povezanosti svega, zbog blizine i
neposrednosti iskustva sveta i ljudskog opstanka u globalnom selu, u kojem se ve nalazimo, naprosto nee biti prostora za objektivaciju smisla bivstvovanja u simboliko, dogmatsko i mitoloko tumaenje sveta. Bivstvo se ne moe drugaije spoznati do lino i neposredno. Samo kroz demitologizaciju i neposrednost iskustva i linu zrelost ljudi e moi da
ive u jednom globalnom i realnom svetu i opstanu zajedno, a ne po uputstvima proroka i
plemenskih bogova od kojih je svaki stvorio svet.
139

Evolucija drutvene svesti se kretala od opora (praistorija), plemena (od biblijskog

doba do renesanse), do nacionalnih pokreta (XVIII - XIX vek) i svesti o meunarodnim
odnosima i pravima oveka (sredina XX veka) u globalnom svetu (poetak XXI veka). U
budunosti bi svest trebala da evoluira do ovekove samospoznaje kao autentine linosti,
da ovek spozna sebe kao ljudsko bie i u sebi Duha koji ga omoguava, i da u tome bude
njegov jedini identitet - a ne vie u mitolokim obrascima opora, plemena ili nacije, ove
ili one vere. Istorija se dovrava u svesnom subjektu, u celovitoj linosti. Najvei izazov je
da se ne dozvoli da se mentalitetu opora pridrui mo interneta, da se plemenskoj svesti ne
da mo savremene tehnologije u globalnoj svetskoj zajednici - jer to bi zaista bio 'kraj sveta'.
U sve veoj koherenciji ivljenja svih naroda i njegovom sve prisutnijem jedinstvu, stare
plemenske, nacionalne i verske razlike, koje su do izoidnih razmera naglaene u judeohrianstvu, mogu svet sukobiti jae nego ikada.
Ovu opasnost je uvidelo i samo judeo-hrianstvo pa pokuava da prevazie svoju
iskljuivost i produi svoj vek ekumenizmom i lukavim podmetanjem ideje o jednom svetu
- jednom Bogu. Ali, to se sve ini na prva tri nivoa svesti koji se zadravaju samo na spoljnim oblicima, ne i na sutini. Ispoljavanja religioznosti, meutim, ne mogu i ne treba da se
meaju na prva tri nivoa (videti o tome u poglavlju Sedam stanja). Reenje je jedino u individualnom uzdizanju oveka na vie nivoe svesti, u autentinu linost, a ne u vanjskim promenama.
Imaginacija postaje kreativna samo kod zrelog oveka koji lino i neposredno doivljava svet odgovorno uestvujui u njemu. Svako drugaije delanje e se u ogledalu prirode
(ili na monitoru) neminovno (ili numinozno) pokazati kao ropstvo, kao demon koji mu krade ivotnu energiju. U tom ogledalu ovek treba da prepozna sebe, a ne da se zanosi svojim
odrazom u njemu, kao da je on stvarniji od njega samoga.
Jasnije reeno, ako ovek ostane nesvestan i uslovljen kao do sada (svejedno da li po
obrascima Starog ili Novog svetskog poretka), sile koje su ga drale nesvesnim izai e iz
njegove podsvesti i snova i dobie svu tehnoloku mo za ostvarenje svojih uticaja.
Arhaini mitoloki i verski obrasci uslovljavanja oveka obrazuju kroz objektivaciju,
u njima su spolja dati modeli ponaanja i spoznavanja, tu neki Bog oveku daje zapovesti i
tabue, a ovaj ga pasivno slua. Ako se zadri takav stav, koji zastupa crkva, da ono boansko, odnosno bitno ovek zadobija spolja, i to samo ako je dovoljno pokoran, nastaje istinska opasnost da uticaje koje doivljava kao sutinske ovek nastavi da prima spolja preko
medija i imaginacije koju stvara moderna tehnologija svojom virtuelnom realnou, a koja
ve sada nadmauje moi imaginacije prosenog oveka. I to se upravo i dogaa. Ali sadraji takvih uticaja nisu nimalo boanskog karaktera, ve samo dobro programirani da slue
interesima onih koji kontroliu tehnologiju i javnost koja je konzumira. Da bi se ova opasnost izbegla nuno je da ovek ono bitno ne trai i ne iekuje spolja, kroz razna verovanja,
ve da nae u sebi, u sopstvenoj linosti, da sopstvenom zrelou ostvari ono bitno. Jer, ono
to se od iskona trailo spolja kroz razna verovanja u Boga jeste zapravo Duh koji sve omoguava, pa i samog oveka, a on mora biti ovde i sada, jer bez njega nieg nema. Stoga, on
je ve tu, u svemu i u oveku, kao njegova sutina.
Ako je Bog u koga se veruje neto drugo, a ne Duh koji sve omoguava, onda je to
demonizam.
Kljuni preokret u celokupnom duhovnom sazrevanju je u tome da ovek po sopstvenoj zrelosti i svesnosti bude ispravan, human i usaglaen sa stvarnou, a ne po nareenju
nekog drugog ili vieg entiteta. Takva nareenja nije ni mogao da poslua jer ih je doivljavao kao nametnuta spolja, kao tue interese. Zato je i odbijao odgovornost za svoje pos140

tupke inei sva zla u ime Boga - a ne svoje. Zato i sada ne osea odgovornost za ono to
ini po diktatu medija. Ispravnost je izraz line zrelosti, a ona ne moe nikako biti nametnuta spolja. Ovaj preokret je zapoeo u dvadesetom veku. Zato je i bio tako buran.
Da bi ovek po sopstvenoj zrelosti sam od sebe bio ispravan treba da doe do svog
sredita koje je sam Duh koji sve omoguava. ovek je neispravan onoliko koliko je izvan
svoga sredita, toliko je ujedno pod uticajem spoljanjih sila. Sutina svih manipulacija i
obmana kojima se ovek porobljava je u tome da se on navodi da se projektuje izvan sebe,
da zaboravi sebe i identifikuje se s neim.
Priroda fizike stvarnosti je takva da joj je neophodna imaginacija u ijem se odrazu
moe spoznati. Danas se ona opredmetila na monitoru kompjutera, pa je zato saznanje fizike stvarnosti bre nego ikada. S tom brzinom raste i izazov ovekovoj budnosti. Cela prakrti postoji da bi ovek sebe spoznao, a ne da bi se u njoj izgubio - iako se to, naalost, esto
dogaa u nekim fazama sazrevanja. Sadanja faza je presudna i zato je treba dobro razumeti.
U svim proteklim vekovima oveanstvo je bilo uslovljavano i kultivisano spolja, od strane
objektivnog ili neorganskog podruja prirode, uglavnom kroz verovanja, mitove, tabue i
religije. Takva se kultivisanost svesti zasnivala na plemenskom, nacionalnom, jezikom,
teritorijalnom i verskom identitetu. S pojavom industrije, tampe i globalnog informisanja
uslovljavanje se premeta s verskog i nacionalnog na svoj finiji oblik, na kontrolu informacija i novca - od epohe prosvetiteljstva, sa svim revolucijama do danas, kada je promovisan
Novi svetski poredak i Novo doba od strane ekonomskih monika. Ekonomska mo zahteva
globalizaciju i oni koji je imaju sprovode razbijanje starog modela uslovljavanja, koji se
zasnivao na verskoj, nacionalnoj i teritorijalnoj iskljuivosti. Vreme globalizacije trai i jednu religiju, ne mnotvo razliitih kao ranije. Srednjovekovnu ideologiju crkve razbijaju
izmiljanjem novih sekti i zamenjuju je virtuelnom realnou globalnog sela sa diktaturom
propagande. Jedna od glavnih odlika Novog doba, i degradacije savremene zapadne civilizacije uopte, jeste u tome da upotrebu imaginacije suava na parametre tehnike i ekonomske eksploatacije, na stanovite korisnosti, da je povlai od bavljenja velikim priama iz
prolosti, metafizikim idealima i konanim pitanjima, kako je to bivalo uobiajeno sve do
poetka dvadesetog veka - a to je crkva uveliko koristila za svoje interese - i svodi imaginaciju na tehniku korist i pragmatizam. Pozitivna strana toga jeste da je koncentracija imaginacije na fiziku realnost dovela do naglog bujanja tehnologije. Negativna je u tome to je
nesumnjivi uspeh usavravanja fizikog okruenja povukao imaginaciju iz njenog prirodnog
podruja, tanmtr, unutarnjeg sveta, ostavio ga praznog i, to je jo gore, u tu prazninu
smestio logiku uspeha na fizikom planu. Tako je savremeni ovek postao psihiki mehanizovan, otuen od objektivne prirode i partikularizovan (emu pomae i takav sistem obrazovanja).
Drugaije reeno, u starom poretku uslovljavanja i kultivisanja naglasak je bio na
objektivnom podruju neorganske prirode, otuda je imaginacija imala metafizike, apsolutistike i kosmogonijske karakteristike. Novi poredak je, naglaavajui tehnoloku efikasnost,
imaginaciju naglo prebacio u drugu krajnost, na subjektivno podruje ulnog iskustva,
indriyni, tako da je ovek postao materijalistiki uslovljen, ali i uspeniji u fizikoj realnosti, jer je objektivnim procesima stvaranja tu dao trodimenzionu koherenciju u prostorvremenu i izvesnu kontrolu razuma (manas). Razvoj tehnike se moe videti kao plodno dejstvo imaginacije neorganskog podruja na usavravanje organskog (indriyni), kao njihovo
proimanje. Ta promena teita je, meutim, bila tako nagla da je izazvala puno lomova
starih vrednosti (to se ispoljilo kroz Prvi i Drugi svetski rat i jo mnogo drugih civilizacijskih sukoba). Cilj sveg ovog deavanja jeste da se oba podruja integriu kroz iskustvo i
141

proizvedu celovitu linost, aham-kra (ovaj proces je na individualnom planu opisan u istoimenom poglavlju). Budunost sveta je, dakle, u procesu individuacije, u linosti, a ne u
bilo kakvom uslovljavanju, subjektivnom ili objektivnom, po nekom starom ili novom,
savrenijem modelu.
Od renesanse do danas moemo uoiti da nain na koji objektivno podruje kultivie
ljude postaje sve finiji i konkretniji. Ranije je uglavnom koristilo imaginaciju kroz verska
ubeenja. Religije i zakoni koje je davao Bog bile su jedina sredstva vaspitanja. U novijem dobu se javljaju obrazovne institucije, tehnika, ekonomija i graanska drutva kao savremeni i daleko napredniji modeli kultivisanja oveka. Graanska civilizacija razvijena na
Zapadu je verovatno najsavreniji nain na koji se nesvestan ovek moe spolja kultivisati.
Nakon nje mogua je jedino unutarnja kultura, samospoznaja kroz meditativnu praksu.
Zapadna kultura moe nastaviti svoju evoluciju samo u tom pravcu. U tome joj moe pomoi drevno iskustvo Istoka. Propadanje Zapada koje se danas dogaa, najbre u Americi,
pokazuje da je spoljanje kultivisanje ve davno dolo do kraja svojih mogunosti i da se
pretvara u svoju suprotnost i perverziju. ovekov um se ne moe kontrolisati, a jo manje
kultivisati, medijskom diktaturom i laima.
ovek je od iskona do danas bio uslovljavan spolja, objektivacijom, jedino zato to
mu je um bio nesvesno okrenut van, ka objektima, a takav je zato to nije osveen iznutra,
od strane Duha koji ga omoguava. Sutinska promena koju donosi Novo doba je u promeni
takvog stanja, u sintezi duhovne autentinosti, koja je bila rasuta po mnogim religijskim
tradicijama, i njihovo ienje od etnike i tradicionalistike iskljuivosti, mitologije i simbolizma, tj. od objektivacije (to su Gurijev i Osho ve uspeno uinili), i na jaanje svesti
o uslovljavajuoj strukturi samog uma i njegovom nadilaenju kroz praksu meditacije. irenje meditacije kao elementarne ovekove kulture jedini je nain na koji se moe spreiti da
ovekova nesvesnost dobije tehnoloku mo i tako postane destruktivnija nego ikada. Sva
dosadanja 'kultura' svodila se na modifikacije ovekovog vanjskog ponaanja i delovanja
uz pomo zakona i prinuda, i zato je njen efekat bio slab, ljudi su danas jednako destruktivni
(zbog nesvesnosti) kao i ranije. Kultura budunosti bie u osveenju strukture samoga
uma, onoga koji dela, u samospoznaji onoga ko je svestan. Tek tada e se ovekovo delanje proiriti na vie dimenzije i postae istinski humano.
Sve to je ovde reeno moe se svesti i na sledee: Pre razvoja tehnike i Novog doba
oveku je prirodno bilo dostupno iskustvo o pravoj prirodi duhovnog cilja, i njegovo razlikovanje od materijalnog. Materijalni cilj je neto to se spolja zadobija, dok je duhovni cilj
ono to se ne moe spolja dobiti, ve samo iznutra ostvariti sopstvenim preobraajem. Naime, tehnika olakava dosezanje materijalnih ciljeva, olakava rad, i tako degenerie zdravo
iskustvo o sopstvenom preobraaju pri radu na duhovnom cilju. Preobraaj je sutina svakog rada - rad je alhemija s kojom se priroda preobraava u korist Duha. Za razliku od
materijalnih ciljeva sa ijim ostvarenjem mi ostajemo isti, a tehnika nam u tome jo i pomae, rad na ostvarenju duhovnih ciljeva ili ideala je zapravo na preobraaj u skladu s idealom, mi tim radom postajemo usklaeni s ciljem, postajemo sm ideal. Zapravo, cilj je onoliko duhovan koliko nas navodi da se preobrazimo i sazrimo. Tehnologija Novog doba nam,
dostupnou vanjskih ciljeva, uskrauje neophodno iskustvo sopstvenog preobraaja u radu
koji vodi pravom ljudskom cilju - zrelosti za prisustvo Duha. Time nas obmanjuje da ne
vidimo svoj pravi cilj. Maine su postale kreativne kao i mi, one nam pribavljaju sve to
nam treba da ostanemo isti tako da smo zaboravili ta je pravi cilj naeg rada. One su na
proizvod, proizvod naeg ega, i zato ne slue niemu drugom do odravanju ega. One ne
vode u progres, nego usavravaju postojee stanje. Jedini progres je afirmacija ljudske su142

tine, Duha koji se jedino kroz oveka aktuelizuje u postojanju. Stoga je izazov Novog, tehnolokog doba, u tome da ne poverujemo da duhovni ideal, ono bitno, moemo dobiti spolja, kao gotov proizvod pomou pragmatizma, kao to smo ranije isto oekivali do religija, a
bez sopstvenog rasta i preobraaja, da ne brkamo duhovne ciljeve sa materijalnim. A na
zameni tih ciljeva danas se zasniva ne samo ekonomska i politika eksploatacija (Novi
poredak), nego i religijska (Stari poredak).
Jedna od najsuptilnijih zamena ovih ciljeva na delu je kod raznih 'gurua' Novog doba
koji prodaju nove metode meditacija (Transcendentalna meditacija je stvorena da se uniti
pravi pojam o meditaciji) i 'spiritualne tehnologije' za instant prosvetljenje, koje su navodno bre i bolje od starih metoda iz drevne batine. Njihov argument se zasniva na tvrdnji da
se vremenom stvari usavravaju i ubrzavaju, da danas nije potrebno isto vreme i isti napor
za postizanje duhovnih ciljeva kao nekada. Pri tome se oslanjaju na teoriju stotinu majmuna i na povratno dejstvo morfike rezonancije R. eldrejka. Zaista, stvari se vremenom
usavravaju, ali to se odnosi na zbivanja u relativnom, materijalnom svetu, na brzinu kretanja stvari i informacija. Za razliku od toga, put od ega do Sopstva, od individue do boanskog ostao je isti. Zapravo, postao je tei upravo iz razloga koji smo ovde spomenuli, zbog
iluzije koju tehnika prua da su svi ciljevi, pa i duhovni, dostupni kao stvari i informacije,
zbog zaborava sopstvenog preobraaja, i zato to nam tehnika svodi smo bivstvovanje na
jednu informaciju, i time ga baca u zaborav, a nas ini neodgovornim prema ivotu. Olakavajui nam egzistenciju, tehnika otupljuje na oseaj za stvarnost, za pravo odmeravanje
egzistencije i doivljaj njenog smisla. Drevni metodi duhovnog razvoja zahtevali su linu
transformaciju i posveenost celog ivota, sveobuhvatnu etiku (yama i niyama u jogi,
vinaya pitaka i sila u budizmu), dok savremeni metodi prosvetljenja predstavljaju samo
infantilnu imitaciju principa tehnoloke korisnosti i trine eksploatacije u sferi duha. To se
vidi po njihovim ciljevima: svrha meditacije kod starih bila je nadilaenje smrti i vremena,
tela i uma radi predaje Duhu koji sve omoguava, dok kod savremenih 'tehnika' od toga
nema ni traga, one se reklamiraju kao sredstva za uspenije iivljavanje svojih elja i strasti.
Sutina prave duhovnosti i religioznosti jeste razlikovanje iskonske neuslovljenosti
koja sve omoguava, koja je naa sutina - od svega stvorenog, od svih prirodnih uticaja
koji uslovljavaju; svejedno da li su oni fiziki ili astralni, razni bogovi i demoni, ili slike na
kompjuterskom monitoru. Ovo fundamentalno razlikovanje nije nigde do kraja sprovedeno da jeste, dolo bi se do snkhye - i ovde iznete kritike odnose se na taj nedostatak, koji se
sve vie pokazuje kao tragian po opstanak savremenog oveanstva. Zbog vee brzine i
koherentnosti njegovog bivstvovanja, manje je prostora za ispravljanje greaka, naroito
fundamentalnih.
Zato se s ovog opirnog objanjenja delovanja tanmtr i maha-bhtni vratimo
naoj pravoj temi: snkhyi.

143

INDRIYNI

Organske sposobnosti u prirodi (indriyni) sainjavaju podruje ulno iskustvenog,

fizikog sveta. To je jedino podruje prirode u kome se energija njenog bivstvovanja, usled
potpunosti organskih sposobnosti, tako saima da se kristalie i prosijava kao svestan subjekt. Ovo saimanje prepoznajemo kao svekoliko ivotno iskustvo i sposobnost uenja.
Indriyni je, u svom kompletnom sastavu, u ovekovom telu, jedino mesto gde se priroda
saima u lik i linost oveka kako bi, kroz sopstveno odreenje i ustanovljenje, u linosti
dobila olienje svoga smisla. U svim ostalim oblicima priroda prosto postoji i obnavlja se,
ostvaruje svoju egzistenciju. Samo u oveku ona ek-sistira, ekstatiki se otvara ka duhovnoj
sutini nakon osveenja.51 Tu, u oveku, ne samo da se saima energija da bi proizvela svesnog subjekta, nego se, nakon toga, kao rezultat dozrevanja individue (indriyni), raa
nezavisna i celovita linost (aham-kra). Linost je takva samo kada je svesna (buddhi)
Duha neuslovljenosti (purua) koji nadilazi prirodu (prakrti). ovekovo telo je, dakle, jedino odgovarajue mesto u prirodi gde ona nadilazi i razreava samu sebe pod privlanim
uticajem purue, koji joj je na tom mestu najblii. ovekova sudbina stoga nije vezana za
bie-i-vreme nego za njegovo duhovno nadilaenje. Njegovo telo je most ka venosti, ono je
olienje venog ili boanskog. Ako se, meutim, upotrebljava kao dom prirodnih uslovljavanja, tada je leglo patnje i teskobe.
Sva se iva bia u prastarom sistemu snkhye jednostavno dele prema broju ulnih i
delatnih organa koja poseduju. Od najprostijih mikroorganizama sa jednim ulom, preko
mnotva bia sa razliitim kombinacijama, do jedinog bia sa svih jedanaest organa, a to je
ovek. (Vidi sliku 1.) Ve je po rodoslovu organizama na zemlji oigledna veza izmeu
sposobnosti kretanja i ulnog opaanja, i inteligencije. Od jednoelijskih organizama, biljaka i ivotinja, preko podele ivotinjskog sveta na zglavkare, mekuce, bodljokoce i kimenjake, sve do sisara, moemo jasno uoiti da broj ulnih i delatnih organa, koji omoguuju
bolje kretanje i opaanje, i samim tim vee uee u zbivanju, omoguava srazmerno veu
inteligenciju.
Nijedan od ulnih i delatnih organa ne postoji zasebno nego je direktno uslovljen
funkcijom koju vri, odnosno, s onim emu je primeren (tanmtr). Aktivnosti, inteligencija
i sposobnosti bia razlikuju se prema broju i razvijenosti organa kojima ih priroda osposobljava da kreativno proputaju svetlost Duha u sebi. Broj organa je mera sposobnosti organizma da ispolji ovakvu svrhu prirode. Razvoj tehnike takoe, kao produetak organskih sposobnosti, omoguava osposobljavanje bia da ispolji svoju svrhu. Duh neuslovljenosti podjednako je prisutan svuda u prirodi, kao vrhunski privlaitelj sveg njenog zbivanja, ali mu je
ona manje pristupana na niim nivoima vee uslovljenosti grube materije, i u jednostavnijim oblicima ivota, a vie na finijim nivoima razvijenijih organskih sposobnosti. Dakle,
nije u pitanju prisustvo purue, nego samozaborav prakrti koji je vei u njenoj grubljoj inertnosti i dezintegraciji svesti, u organskoj nerazvijenosti. Ova zakonitost lii na otvor koji
moe da proputa manje ili vie svetlosti, ali nikada ne moe biti potpuno zatvoren, jer bi se
time izgubila svrha njegovog postojanja kao otvora, a to je upravo jedina svrha prirode,
naroito u njenom ljudskom obliju: da otvara prisustvo Duha neuslovljenosti koji je njena
51

Uporedi Hajdeger: Pismo u humanizmu (Martin Heidegger: Uber den Humanismus, Frankfurt/Main, 1949)

144

sutina. Prema tome, svaki oblik postojanja i ivljenja u prirodi jeste odreeni nain ispoljavanja svesnosti i inteligencije. Cela priroda je iva i preobraava se u korist Duha-oveka
sve kreativnije kako je nivo njene piramide vii. Tako su biljke svesnije od minerala, ivotinje od biljaka, dok je ovek delotvorno najsposobniji i zato najsvesniji u prirodi (barem na
Zemlji).
Postoji piramidalna srazmera izmeu broja ulnih i delatnih organa i broja bia koja
ih poseduju. Tako je najmanji broj bia koja poseduju sve organske sposobnosti, a to su ljudi, dok je daleko vei broj jednoelijskih organizama sa minimalnim brojem organskih sposobnosti. Ova srazmera odgovara veoj prisutnosti svesti u veim mogunostima sticanja
iskustva, pri emu je kod oveka najprisutnija. Na svakom nivou usklaenosti iskustava bivstvovanja javljaju se nova svojstva, dok se na najviem nivou organskih sposobnosti za sticanje i razmenu iskustava, suma svih svojstava jednovremeno (simultano) ogleda u razumu
(manas).
Organ miljenja, um ili razum - manas - jeste mozak. Njegova uloga je da regulie i
sintetizuje ulna iskustva i rukovodi delanjem tako to sprovodi odluke i volju viih kategorija (aham-kra i buddhi) i tokove prne usmerava kroz aktivnosti delatnih organa. Kako ni
um, kao ni ostali organi, ne postoji nezavisno i ne odluuje o sebi, nego postoji samo kroz
funkciju koju obavlja, on je samo medijum koji povezuje opaanje zbivanja i delanje bia u
njemu. On poprima razliite oblike kada je u vezi sa razliitim ulima i njihovim objektima,
i aktivnostima delatnih organa. On ih na fini nain samo odraava, ali nema svoju volju. Um
ili razum je taj koji koristi ulne i delatne organe, on kroz njih sazreva iako, s druge strane,
predstavlja sintezu svih njihovih moi. Um odreuje ta emo videti kroz oi i uti kroz ui.
Zato, kada je panja uma usmerena na neto drugo, mi ne vidimo ono to je pred nama niti
ujemo zvuk koji postoji. Stanje uma odreuje nau percepciju, a ne ula. Um je saobraen
s funkcijama koje obavlja. Najsuptilniji vid saobraavanja ulnog i delatnog iskustva je
misao ili pojam. Stoga sve kategorije s kojima se razum slui za dedukciju empirijskog sveta - a to su misli i pojmovi, imena oblija (nama-rpa) - jesu ulnog porekla. Misao ili ime
jeste sinteza raznih oblika neposrednih ulnih utisaka na fizikom planu, ili onih koji su
ranije oblikovani informativnim dejstvom starijeg T-polja. Nijedna misao nije nova, ona je
samo suptilnije ogledanje fizikog iskustva na viim planovima sa kojima je kao medijum
povezan manas. Dakle, ime i oblik, predmet i subjekt koji ga ustanovljava nisu razliiti, oni
su vidovi jedne iste prakrti, ali na razliitim dimenzijama. Oblik je grublji ili materijalniji,
a ime ili misao vii, finiji vid istog zbivanja. Svesnost uma nije razliita od svojih sadraja,
od misli nastalih na osnovu iskustva.
Misli uopte nisu nae, ali nae je njihovo stalno ponavljanje i kombinovanje sadraja. To je mehanika ili formativna funkcija uma. 52 Mi smo identifikovani sa mislima i zato
ih ponavljamo i kombinujemo. Misli su deo prirode; priroda samu sebe osmiljava pomou svojih najfinijih vibracija, a to su informacije, koje se u mozgu, manasu, aktuelizuju
kao misli. Zbivanje bia, prakrti, nije nikada besmisleno, ve uvek svrsishodno. Krajnja
svrha zbivanja cele prakrti je purua. Krajnji oblik svrsishodnosti pojedinanog zbivanja
bia u okvirima prakrti je osmiljavanje zbivanja koje se dogaa u manasu ili umu. Ako je
zbivanje svrsishodno, tada nije dovoljno samo zbivanje, potrebno je njegovo ustanovljavanje, identifikacija, pamenje i osmiljavanje u odnosu na druga zbivanja. To je funkcija
manasa ili uma. On funkcionie pomou blizine principa individuacije, aham-kre, i u njegovom interesu. Blizina aham-kre stvara iskustvo ega u umu.
52

O ovoj i mnogim drugim uslovljavajuim funkcijama uma videti u knjizi "etvrti put" (P.D. Uspenski: U potrazi za
udesnim (P.D.Ouspensky: In Search of the Miraculous, Fragments of an unknown Teaching; Beograd: Opus, 1989.)

145

Ve smo rekli da je prakrti u sutini informaciono polje koje se zbog prisustva svesnog subjekta pretvara u fizike pojave. Na je mozak samo najfiniji organ koji moe da
reflektuje te vibracije. One se reflektuju u naoj glavi i samo zato nam izgleda kao da su
nae. Priroda se aktuelizuje tako to se oblikuje (rpa) u svom zbivanju, a krajnji ishod njenog zbivanja je stvaranje uslova za pojavu svesnog subjekta kao ishoda sveg zbivanja. U
svesnom subjektu ishod sveg oblikovanja se odraava tako to se daju imena (nama) oblicima, ustanovljavaju se (nama-rpa). Tako mozak ne proizvodi misli nego ih samo odraava, upija kao utiske (samskara i vasana) i ponavlja usled nesvesne navike. Samo zbog tog
ponavljanja misli koje nisu nae izgledaju kao nae. Zbog toga se identifikujemo sa umom.
Tek kada u meditaciji se potpuno smirimo i prestanemo da ponavljamo misli, vidimo da one
nisu nae jer nestaju, a mi ostajemo, slobodniji i svesniji nego ikada. Koliko smo slobodniji
toliko moemo osmiljavanje prirode da izrazimo na najbolji nain, bez iskrivljavanja. Tako
nastaju najvea i najbolja dela pisanih rei trajne vrednosti i objektivnog znanja.
Zbog saobraavajue funkcije uma nastaje identifikacija, kao najvea prepreka duhovnom probuenju.
Teko je nai rei kojima bi se dovoljno naglasilo koliko je um saobraen s funkcijama koje obavlja, s telom. Bilo bi dovoljno rei da um toliko vlada naim telom, da toga
uopte nismo ni svesni. Ali nije dovoljno, jer nismo toga svesni. Na shemi vidimo da manas
dominira nad indriyni, kao to i mozak dominira nad fizikim telom. To nije sluajno tako.
Um u potpunosti odreuje stanje tela, ne samo njegove pokrete, ve i vitalne funkcije, ivot
svake elije i sav fiziki izgled. Zbog negativne upotrebe uma mi ivimo mnogo krae i tee
nego to bi trebali. elije se stalno obnavljaju, sav bioloki ivot je u slobodnom kretanju,
on ve ima sve to mu treba da ispuni sav svoj potencijal. Organizam spontano obnavlja
svoje elije kada je slobodan od prepreka. Deca su vitalna i rastu jer nemaju um optereen
prolou koji bi ih u tome spreavao. Meutim, um odraslog oveka je ta sila koja koi
slobodno kretanje i obnavljanje elija iz trenutka u trenutak, um je sputan prolou i steenim utiscima koje ne puta. to je um vie optereen prolou i utiscima, to je ovek manje
vitalan i bre stari. Takav um, koji ivi u fikcijama, ubeenjima i svakojakim sadrajima,
nije usklaen sa biem koje se uvek slobodno kree ka novom obliku ivota, i koje nema
nikakvih psiholokih ni religijskih problema, koje nema tradiciju ni prolost koja ga optereuje. Moemo daleko due i bolje da ivimo samo sa umom koji je ist, slobodan od svih
uticaja iz prolosti, i otvoren za bivstvovanje ovde i sada - koji ne robuje vremenu.
Um je mesto gde je neuslovljena svest purue identifikovana sa mislima. Usled viedimenzionalnog holizma prirode, njena svesnost se u jednoj dimenziji (manas) pokazuje kao
misao, a u drugoj kao fizika aktivnost, stvar ili objektivna pojava u prirodi. Um je mesto
gde se to prelamanje jedinstva dogaa; sam um deli jedinstvo prirode na suptilno i grubo, na
misao i fiziki objekat, na spoljnje i unutarnje.
Ovde je na delu pragmatizam. Razum deluje kao sinteza i regulacija ulnih i delatnih
iskustava subjekta u okruenju objektivne prirode, njenih prototipova i elemenata na taj
nain to biva taka preseka njihove interakcije i prijemnik njihove rezonancije. Priroda u
svojoj slobodi postoji viedimenzionalno i, prema shemi, dvojako: kao fiziki predmeti
(prostorija u kojoj se nalazimo i sve stvari u njoj) i istovremeno, u suptilnijim dimenzijama,
kao subjekat u kome se saima svesno iskustvo tih predmeta. Dok predmeti podleu svojim
fizikim zakonima, njihovo svesno ustanovljenje u subjektu podlee psihikim zakonima, u
njima predmeti mogu biti izmenjeni na sve zamislive naine. U sobi u kojoj se nalazimo
moemo da zamiljamo svakojake dogaaje i promene bez ikakvog uticaja na nju i da obuzeti takvim zamislima ne primetimo sve predmete koji se tu objektivno nalaze. I fiziki pre146

dmeti i subjekat koji ih doivljava ista su priroda, samo predstavljaju njene razliite aspekte
i dimenzije.
Svaki ulni i delatni organ predstavlja jedan odraz svesnosti ili iskustva onih objektivno datih prototipova i elemenata (tanmtr i maha-bhtni) koji su ga oblikovali. Ta dva
vida bivstvovanja, subjektivni i objektivni, nuno su uvek u interakciji. Taka preseka tih
interakcija je mesto sinteze datog iskustva, za svaki ulni i delatni organ posebno. Zbir svih
ovih preseka je manas, ali zato funkcija racionalnosti deluje u slabijem ili jaem vidu kod
svih bia, ma koliko ulnih i delatnih organa imali. Nae telo (zajedno sa umom) i bez nae
budne prisutnosti svrsishodno obavlja ono to je nauilo da radi. Zato celu stvorenu prirodu
krasi racionalna svrsishodnost i regulacija u cilju opstanka, i zato se ceo kosmiki poredak
organskog bivstvovanja stie i ogleda u linosti kroz mentalne koncepte (manas). Dakle,
zbirno mesto svih preseka subjektivnog iskuavanja objektivne prirode jeste manas ili um, i
on nije nita vie od toga. Regulativna sinteza uma ne bi bila to to jeste da je samo jednostrana, ona deluje i povratno pa zato uoavamo harmoniju i poredak u celom ispoljenom
kosmosu. Od stanja uma zavisi kakav emo svet opaati. U onoj meri u kojoj je na um
harmonian u svojoj funkciji sinteze i regulacije svih iskustava, u toj meri smo svesni harmonije samog kosmosa. Manas je logos kojim se spoznaje predmetni svet i s kojim se sav
ispoljeni svet svrsishodno regulie na jednom mestu, u linosti (aham-kra).53
Kada je u satvikom stanju um je u slubi integracije linosti i volje (aham-kra),
tada osmiljava jedino sopstveni ishod i ne bavi se obnavljanjem sadraja i vezivanjem za
prolost. U aspektu raas on je vezan za ulna iskustva i zato grevito uestvuje u borbi za
opstanak, to vidimo i kod ivotinja i kod ljudi, dok se u stanju tamasa izraava samo kao
elementarna sposobnost sinteze ulnog opaanja, raspoloivog kretanja i delanja, to zapaamo kod ivotinja, biljaka, insekata i mikroorganizama. U satvikom vidu najree je prisutan, samo kod zrelih i samosvesnih individua. U tom stanju manas je smiren od misli, odnosno od podela mnotva Ja, i sprovodi volju jednog, pravog Ja, i iste svesti koja takvom
voljom rukovodi. U stanju raas um je izloen podeli i sukobu mnotva Ja, uestvuje u stalnoj borbi njihovih razliitih interesa, usmeren je ka ciljevima ili idealima koje nikako ne
dosee jer su mu oni samo povod za ostvarenje sopstvenog kretanja od jednog utiska do
drugog, i odravanja podele. U stanju tamas um je obuzet identifikacijom sa spoljnim i unutarnjim utiscima, misli stihijski naviru same od sebe, a ista stihija obuzima i telesno kretanje. Ovakav manas najvie upravlja snovima, i dnevnim i nonim, a u ekstremnom vidu i
psihozama. Ovakvo stanje preovlauje u ivotu prosenog oveka. San je stanje u kome je
ovek snanije obuzet mentalnom uslovljenou, jae identifikovan sa misaonim sadrajima, ako ni zbog ega drugog, onda zato to su delatni organi pri leanju oputeni pa se njihova neiskoriena energija preliva u manas, i tada njegove aktivnosti i sadraji (misli) postaju toliko intenzivni da nas potpuno obuzimaju zbog identifikacije s njima. Tako padamo u
san. Kada se u astralu aktiviraju delatni organi i razvije dvojnik (energetsko telo), energija
se rasporeuje na celo bie i zato su misli slabije a svesnost istija kao volja ili namera
(aham-kra), pa je i ovek budan u snu. Svi ovi procesi su uzajamni.
Sve misli u umu (manas) nastaju usled interakcije indriyni sa tanmtrma i
maha-bhtni, interakcije koja je rezultat podele subjekta sa celinom i unutar njega
samoga. Misli su uvek direktan izraz neznanja i neuvianja stvari kakve jesu, one su uvari
sna, ali su upravo zato i tenja za znanjem. Da su one smo znanje ili stvarnost, ne bi se
ponavljale. Postojanje misli je dokaz da ovek uopte ne vidi stvar kakva jeste, i zato mora
53

Stoga se u Jogaari, koli mahayana budizma, smatra da je izvan podruja umnog predstavljanja svet bez uporita ili
prazan, neuslovljen.

147

da je osmiljava - zaboravljajui da nikada nije ni postojala prepreka da se stvari vide kakve

jesu. Sutina sveta nikada nije bila skrivena; ovek je taj koji je ne vidi jer mu svest nije
dovoljno ista za neposredno opaanje. Misli i pojmovi slue da nam prenesu informacije o
onome to nije u naem lokalnom okruenju i iskustvu. Ali te informacije mi upotrebljavamo i kada moemo neposredno da uviamo. Na taj nain misli vezuju ovekovu linost u
vrtlog zbivanja niih kategorija. Uspostavljanjem jedne volje i jednog Ja (aham-kra) u psihofizikom delanju otkriva se sopstvena nezavisnost od misli kao takvih, od svih imena i
oblija, otkriva se da se tek u tiini uma raa potpuna jasnoa sopstvenog bia i prava budnost (buddhi) koja se nikada ne prekida, da je svest bez misli pravi ishod naeg bia koji ne
moe biti izgubljen, jer ishod uvek bivstvuje kroz samo bie, a ne kroz misao o biu. Zato se
ova svesnost postie jedino osveenjem bivstvovanja i nikako drugaije. Usled ranije identifikacije svesti sa misaonim sadrajima ona je bivala pomraena zajedno sa pomraenjem
misli, odnosno, stanja uma su odreivala stanja svesti (snovi, dubok san, koma i uobiajena
dnevna budnost sa mnogim oscilacijama, od kojih se neka smatraju mistinim). Sama
svest nema stanja, ona je ishod ili smisao bivstvovanja uopte, jedno je s biem. Budui da
misao takav smisao nikako ne dosee, ona je svest odvlaila od svog pravog ishoda, od
jedinstva s biem u svim oblicima i dimenzijama postojanja. Zbog temeljnog poriva organske prirode da se obnavlja i odrava svoj opstanak, misli, kao njen najfiniji proizvod, esto
deluju kao preterano ponavljajue preispitivanje.
Zato to nii oblici ivota (od ljudskog) imaju funkciju razuma samo u elementarnom
obliku, pamenje je kod njih relativno slabo, svedeno je na prilagoavanje okolini, kretanje i
obavljanje fiziolokih procesa. ovek ima sposobnost relativno dobrog pamenja usled toga
to se u njemu ukrtaju sva suptilna podruja zbivanja prirode, i ono je utoliko jasnije ukoliko je svesnost postojanije prisutna u svim tim podrujima kao volja celovite linosti. Koliko
je svesnost prisutnija na viem i suptilnijem podruju, blie vrhu nae piramide, toliko su
vreme i prostor zbivanja bia saetiji u svojoj svrsi. Pamenje i postoji na osnovu piramidalnog principa sabiranja vremena i prostora sveg zbivanja u s-misao ili um (manas), odnosno veoj prisutnosti svesti (buddhi) u linosti (aham-kra). Ukoliko je ova sabranost
(samadhi) svesti vea u samom sreditu linosti, nezavisno od vremena, utoliko je i neuslovljenost Duha prisutnija, pa je stoga i opaanje smisla bivstvovanja jasnije. Otuda su u
sanskritu rei za postojanu prisutnost svesnosti (satti) i pamenje (smrti) od istog korena.
Savreno budan ovek sea se svega, ne samo sadanjeg ivota ve svih ivota od iskona,
kao da su jedan ivot.
Usled relativnosti vremena sveg zbivanja, njegove sposobnosti simultanog saimanja
u vidu misaone svesti subjekta i rasprostiranja u vidu horizonta objektivnog predmetnog
sveta, moemo ovde da primetimo kako misao nije toliko objektivno razliito zbivanje jedne dimenzije u drugoj, koliko je fenomen poigravanja vremena usled njegove elastinosti.
Tako je misao navraanje ili ogledanje budueg ishoda u sadanjem uzronom stanju, ili
prologa u buduem kroz sadanje ili se, pak, budue ogleda u prolom kroz prizmu sadanjeg.54 Saimanje niih dimenzija bivstvovanja u vie jeste zapravo saimanje vremena, njegovo ubrzavanje ili drugaije kretanje, jer bivstvovanje nije razliito od njega. Zato ideje
54

Zato, za vreme sna, kada je fiziko telo oputeno a njegov astralni prototip aktivan, manas putem slika sna moe
mnogo slobodnije i tanije doivljavati ne samo dogaaje iz prolosti, nego i budunosti. Ista elastinost prirode koja se
dogaa u umu po pitanju vremena, na delu je i kada je prostor u pitanju. Misao je, tako, profinjenje spoljnog predmeta,
dok su predmeti projektovane i ovrsle misli. Njihovo pojmovno ustanovljavanje je zapravo navraanje predmeta sebi
samima kroz um. Moe se isto tako rei da um, koji sadri sve oblike organskog i neorganskog bivstvovanja u latentnom obliku, ustanovljava sebe navraanjem kroz predmete. Ovo je mogue zato to su organsko i neorgansko podruje
na shemi (slika 1.) interaktivni.

148

slue kao projekcije ili planovi sadanjeg delanja za ostvarenje u budunosti. Prave ideje
uvek povezuju ostvarenja iz budunosti sa sadanjou, i tako menjaju prolost. Reenje
tajne bivstvovanja i vremena lei u injenici da oni nisu razliiti. Holistiko jedinstvo prirode podrazumeva, pored jedinstva svega u prostoru, i jedinstvo prolosti i budunosti u sadanjem trenutku, koji je dovoljno elastian da omoguava stalno kretanje izmeu njih. Elementarni vid ovog saimanja u sadanjem trenutku je manas, vii oblik je aham-kra, a najvii buddhi.
Psiholoka injenica je da se misao uglavnom bavi iskustvima iz prolosti, da sve
svoje predstave i ideje imamo zahvaljujui steenim ili tuim iskustvima iz prolosti - koja
vie ne postoji. Na taj nain miljenje je zid koji nas odvaja od stvarnosti koja uvek postoji
kao sadanjost. Budui da priroda postoji kroz paradoks, miljenje je ujedno i uvebavanje
budueg zbivanja na osnovu iskustava iz prolosti. Kao najvii i najfiniji vid indriyni miljenje je sposobnost preispitivanja zbivanja sa vie aspekata. Na taj nain zbivanje nam postaje jasnije na suptilniji nain.
Manas je nalik ogledalu u kome se odraavaju imena i likovi prolog i budueg,
spoljnjeg i unutarnjeg sveta u kome se telo kree ulno ga opaajui i delatno iskuavajui.
Usled kretanja samog ogledala (uma) ini se da se likovi u njemu kreu i stvaraju sreu ili
nesreu. Njegova podela i razbijenost stvaraju jo veu iluziju mnotva i sukoba. Sutina
bia je, meutim, samo jedna, a privid mnotva odraz podele uma i linosti. oveka ivot
mui, ne zato to je takva priroda predmetnog sveta, nego to ga razdeljeni um zavarava.
Patnja je proizvod subjektivnosti i zato se ona tako snano subjektivno doivljava. Uvek
patimo samo zbog sebe, tanije, zbog iluzije o sebi.
U umu je, dakle, usled vie suptilnosti i uzvienosti nego u niim kategorijama,
mogue znatno objektivnije uoavanje nekog fenomena nego na niem, ulnom nivou,
mogue je njegovo osmiljavanje, promiljanje ili raz-miljanje, odnosno, uoavanje iz vie
aspekata, ili preispitivanje. Na niim nivoima vee fizike odreenosti ovakvo preispitivanje
nije mogue, nego se opaanje ograniava samo na ulne utiske neposredno po njihovom
javljanju u vremenu i dostupnom prostoru. Zato je pamenje ovde kratko i svodi se na ulna
iskustva bez mogunosti stvaranja apstraktnih ideja. Miljenje je samo sloenije i finije opaanje od ulnog, zato to je na viim dimenzijama od ulnog i ne zavisi od ogranienja vremena i prostora kao opaanje na niim dimenzijama. Stoga se misli, informacije i ideje
mogu prenositi u velikoj meri nezavisno od vremena i prostora u pisanoj ili nekoj drugoj
formi, ak i telepatski jer se u viim dimenzijama saima i sjedinjuje prostor i vreme sveg
zbivanja. Zbog poloaja manasa na shemi, i njegove blizine ovom jedinstvu sveg bivstvovanja, prethodna misao ili utisak ne ostaju zamraeni i potisnuti sadanjim, kao na niim
planovima ulne odreenosti, ve identifikovani ostaju ravnopravno sa sadanjim i buduim
pa je zato i mogue raz-miljanje, odnosno, osmiljavanje nekog iskustva, predmeta ili stvari na razliite naine. Iako su viih dimenzija od fizike, misli su inertne i ograniene ukoliko nisu inspirisane viim kategorijama, aham-krom i buddhi (linost, volja i svest koja je
izraz jedinstva bia). Bez takve inspiracije one su samo reakcije, suptilni odrazi tragova
formiranih zbivanjem na niim dimenzijama i ne predstavljaju niti omoguavaju nita novo.
Drugim reima, sve dok egzistira do nivoa manasa ovek nema svojih misli jer ima
vie linosti i uslovljen je spoljanjim uticajima i reakcijama na njih. Tek sa nivoa ahamkre kada ima jedno Ja i stalnu svest o sebi i svoju volju, on ima i svoje misli. One su tada
retke i odmerene, uvek ispravne i kreativne. Misli do nivoa manasa su uvek reaktivne jer
su plod uticaja organskog i neorganskog podruja.
149

U svemu se zbiva ista priroda, vanjski objekti ulnog posmatranja su ispoljavanja

nieg ili grubljeg nivoa, dok je misao o tom objektu vii i finiji vid istog procesa. Kao i
kvant u fizici, misao je samo najfiniji entitet delovanja u prirodi, i on nije realan u supstancijalnom smislu. Zbog ovakve svoje materijalne i prirodne osnove, misli imaju to udno svojstvo, koje zavodi mnoge ljude, da nam omoguavaju detaljno upoznavanje sa (skoro) svim
pojavama u prirodi, ali nas ne oslobaaju njenog uslovljavanja, ne dovode nas do spokojstva
u sopstvenoj autentinosti (purua). Naprotiv, zbog svoje finoe misli postaju najfiniji vid
prirodnog uslovljavanja i stoga najtei za ustanovljenje i prevazilaenje. Mnogo je lake
boriti se protiv tela i njegovih strasti. Zapravo, na takvu zaludnu borbu oveka i nagone
same misli (ubeenja), da bi opstale. Ovo je nalik pojavi da kada stisnemo jednu stranu dejeg balona, druga se naduva. Isto tako, kada potisnemo prirodne funkcije tela, manas se prenadima u inflaciji metafizikih, pseudointelektualnih i pseudoreligioznih ubeenja. Neorganska bia posebno vole da primenjuju ovu taktiku nad asketama i ostalim misliocima, jer
tako uspeno uzimaju oveku energiju i odravaju ga u iluzijama stalnim obrtanjem umnih
aktivnosti (molitve, mantre, ideje).
Nita to je od prirode i vremena ne moe ovekov Duh osloboditi, ve ga samo
zavesti u promenljivost i propadljivost. Jer, Duh je vean, a sve to u vremenu nastaje mora
tokom vremena i nestati. Misli u najboljem sluaju slue utvrivanju i konkretizaciji proivljenog iskustva kako se ne bi u nedogled ponavljalo, to pomae u procesu diferencijacije
svesti. Tu funkciju imaju itanje i kreativno pisanje. Osloboenje je delo celovite linosti i
volje, koja je izraz iste svesti jedinstva bia (buddhi), i da bi ona bila to to jeste, mora biti
osloboena od misli. To je delo utrnua neautentinog i nesvesnog pripadanja vremenu kao
horizontali uslovljenog bivstvovanja. Mnogo vea sloboda delovanja koju ima miljenje u
odnosu na nie, ulno iskustvo, zavodi svakog oveka, manje ili vie, u kobnu iluziju o njegovoj ve ostvarenoj i potpunoj slobodi. Misao omoguava njeno predoavanje, ali ne i
ostvarenje, jer bie se ne preobraava niti dozreva promenom miljenja. Bie kroz misao
sanja o slobodi i savrenstvu sopstvenog ishoda. Ono dospeva do pune zrelosti tek nadilaenjem svoje opsednutosti mislima, koje nisu najvia kategorija u strukturi bia. Prema mestu
koje na shemi zauzima manas, jasno je da misao treba da slua volju linosti koja je iznad, a
ne obrnuto. Tako se raa istinska volja u oveku, i mo injenja (Ja sam inilac), nikako
drugaije. Znanje moe oveka dovesti do vrhunca ispoljenog sveta (organskog i neorganskog), ali ga ne moe uiniti olienjem (aham-kra) iste svesti (buddhi) koja odraava Duh
neuslovljenosti (purua). Um koji nije prosvetljen viim kategorijama, ne oslobaa oveka
od uslovljenosti bia.
Bie ovekovo e dozreti do ostvarenja tek kada razdeljeni i nesvesni um bude prevazien isceljenjem linosti i volje, kada mnotvo Ja u oveku, koje izaziva mnotvo razliitih misli i raspoloenja, ustupi mesto jednom, stalnom Ja, Jastvu, koje je uvek budno (buddhi). Prevazilaenje manasa ne znai njegovo umrtvljenje ili odbacivanje. Funkcija ovog
organa je regulacija ulne percepcije i celokupnog delovanja tela, on je najsavreniji i najvaniji organ i bez njega ovek ne bi ni bio ovek. Nadilaenje manasa znai spreavanje
njegovog nepravilnog rada. Posao mu je da prima informacije, regulie i uravnoteuje delanje, a ne da planira i sudi o svemu i svaemu - a upravo to um neprosveenog oveka jedino
i ini zaboravljajui svoju pravu funkciju, pa mu je zato bie tako neuravnoteeno da ometa
stalni opstanak svesti. Ta neravnotea izaziva promene stanja svesti u oveku. Zato to
manas predstavlja sredite regulativnih funkcija celog tela, moe se dovesti u red jedino
osveenjem celog bia. Misli se smiruju jedino osveenjem tela. (O tome u poslednjem
poglavlju.)
150

Nesvesno miljenje uvek vodi horizontalnim putevima kroz bespue bia i vremena.
Samo oveku koji spava ti putevi mogu biti zanimljivi i privlani, isto onako kao to usnulog vrsto opinjavaju zbivanja sna. Najkorisnija je ona misao, izreena od strane probuenog Uitelja, koja oveka smiruje i zaustavlja u lutanju kroz vreme, ka budunosti koja ne
dolazi: Ne brinite se za sutra, jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svoga
(Mat. 6:24). Takva misao ga kontemplativnom sabranou stavlja u sopstveni ishod vertikalnog uzdizanja. Blaeni su smernoga uma, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mat. 5:3).
Smernost znai sa merom, to je smirenje koje omoguava sameravanje prave mere i pomirenje s njom. Takva je samospoznaja.
Najvii se ishod, meutim, ne sme imenovati ni na koji nain, ak ni Bogom, jer je
svako imenovanje proizvod uma koji se mora nadii. Otuda su pravi Uitelji veliali tihovanje kao jedini put prema blagodeti Duha. To je posebno bilo izraeno u ranom hrianskom
uenju (Isak Sirin, Ava Dorotej, Jovan Lestvinik, Jovan Zlatousti i dr.) ali je jo radikalnije
pogoeno u ranom budizmu, gde je Buddha krajnji ishod odredio kao sunyam. Buddhina
nirvana je najistije tihovanje. Kada je um smiren, pogrena gledita nestaju sama od sebe.
Zbog svoje funkcije da centripetalno saima sva opaanja, manas je centar subjektivnosti dok je ovek u telu i identifikovan sa njim. Stoga se oveku ini da ima mo delanja,
da je bog umesto Boga, da je centar sveta i da mu je nemogue da ivi oputen od nepotrebnih misli. U toj meri je identifikovan sa sadrajima svoga uma (tj. sa linom prolou,
ubeenjima i oekivanjima iz budunosti) da mu oslobaanje od te identifikacije izgleda
kao smrt. Zato ini sve da bi je odrao: poistoveuje se sa mislima tako to pokuava da ih
uniti ili, pak, jednostavno sledi sve to mu padne na pamet. Ta bi situacija bila smena da
nije alosno koliko ljudi strada zbog ove banalne iluzije. Svoj lik u ogledalu uma, koji slui
samo za refleksiju ili ogledanje postojanja, ovek dri za sebe - zaboravljajui sebe samoga.
Za njega je opis ono opisivano. ovek je oduvek stradao samo zato to je vie verovao
onome to ogranienim ulima spoznaje i mislima izmilja, nego stvarnosti sopstvenog bia
koja nadmauje sve to se moe zamisliti, koja je isto dobro. Problem koji um stvara je taj
to sve mora da doivi, da regulie, ogleda i osmisli kroz svoje malo Ja, koje se menja zajedno sa miljenjem, pa menja ak i ono to jeste, samu stvarnost. Meutim, ono to jeste,
stvarnost, prethodi samom umu i daleko ga nadilazi, bezvremeno je i ne moe ga ustanoviti
nita to je od vremena - a takav je um. Tako on postaje mehanizam zamene stvarnosti. Kao
to je nemogue iveti bez uma, jo je tee iveti sa mislima koje nisu smerne, koje nemaju
pravu meru prirodom odreenu.
A koja bi to prava mera bila prema snkhyi i njenoj shemi kategorija? Um izvre
osnovnu injenicu realnosti u kojoj ovek prirodno postoji, a to je da on nema svoju volju.
Nju stie tek radom na sebi, osveenjem. Tek u aham-kri ovek stie jedno Ja i mo ispoljavanja svoje volje u nekim okolnostima. Sve ispod toga, manas i ostale kategorije prakrti,
uslovljene su vanjskim uticajima. Odlika manasa je da na shemi zauzima najvie mesto u
organskom podruju, da je najblii aham-kri, pa otuda ima mogunosti uenja i promene
u pravcu osloboenja od uslovljenosti. Ima mogunosti, ali ako one nisu i ostvarene radom,
sama blizina aham-kre dae umu iluziju da on ve ima svoju slobodnu volju, da on neto
ini. Takoe blizina aham-kre umu daje iluziju da ve ima svoje Ja, da je individua i
tako nastaje iluzija Ega. Blizina neega monog uvek deluje, stvara utisak. Tako se gotovo
sva funkcija uma kod neprosveenog oveka svodi na generalno izvrtanje stvarnosti: on je u
potpunosti uslovljen i voen uticajima iz okoline i svoje podsvesti, a tako poinjena delanja
tumai kao ispoljavanja svoje volje. Njegov Ego je kao list noen maticom potoka, a koji
umilja da on zapravo pokree potok. Problem Ega u duhovnom razvoju nije nita drugo do
151

kompletno izvrtanje realnosti: mislimo da vodimo a ne da smo voeni; zaboravljamo da

smo stvoreni a mislimo da stvaramo; mislimo da imamo svoju volju dok zapravo samo reagujemo i sprovodimo razne podsticaje; umiljamo da imamo jedno Ja u sebi, dok se mnotvo Ja smenjuje u nama; mislimo da smo svesni dok inimo sve gluposti i nedela.
Iz ovoga moemo izvesti moda najbolju sliku dvostruke prirode uma kao ogledala.
Ogledalo nam omoguava da vidimo sebe i svet, ali ono daje obrnutu sliku stvari. Tako nam
i um omoguava spoznaju, ali nam daje i obrnutu sliku stvarnosti: ono to je naa Sopstvenost, univerzum, vidimo kao da je spolja i nama tu svet; umesto svog jedinstva s celinom,
vidimo sebe kao da smo izdvojene, posebne individue koje neto ine svojom voljom. To je
Luciferska priroda uma. On je jedina boija tvorevina koja misli da je izdvojena iz boanske
celine.
Upravo zato to jedino s umom spoznajemo sebe i svet, jedino je um razlog pogrene
spoznaje sebe i sveta.
Najbitnija uloga uma ili manasa, njegova Luciferska priroda, da izvre stvarnost iako
je osvetljava i omoguava njeno ogledanje, proishodi iz njegovog poloaja na shemi. On
proizvodi razliku izmeu spoljnjeg i unutarnjeg univerzuma. Spoljni je organski i neorganski svet ispod manasa: indriyni, tanmtr i maha-bhtni. Unutarnji univerzum je ahamkra i buddhi, svest o sebi i budnost koja nadilazi svet. Manas, kao najfiniji izraz ispoljene
prirode, deluje kao glatka povrina u kojoj se ogleda spoljnje i unutarnje. Kao to ogledalo
daje iluziju da je lik u njemu stvaran, a radi se samo o dovoljno finoj i uglaanoj povrini,
tako i um kao najfiniji organ organskog dela prakrti daje iluziju da je neto zaista spolja, a
neto unutra. Usled toga, u umu, svest o sebi gubi budnost i biva zaarana svojim likom kao
da je on poseban, identifikovan sa telom i upleten u zbivanja ispoljenog sveta.
U skladu s naom piramidalnom vizijom prakrti, moemo uoiti dvojaku prirodu
manasa. Sa stanovita uea u vremenskom saimanju, idui od osnove prema vrhu, um se
pokazuje kao najvea prepreka jer, svojom daleko veom slobodom delovanja u odnosu na
ograniena fizika i ulna iskustva, daje iluziju da je potpuna sloboda (purua) ve zadobijena samo zato to je dostupna ideja o njoj. Tako se um pretvara u najfiniji oblik ovekovog
porobljavanja. Ali, sa stanovita bezvremenog ishoda ili same slobode iz koje se sve ispoljava, posmatrajui s vrha piramide, um predstavlja stvaralako osmiljavanje i krunu organskog ivota, logos koji postaje telo (indriyni), tvoraku misao koja izgrauje predmetni
svet.
Manas predstavlja vrhunac prirodnog naina opaanja. Zbog toga ga u prostijem
obliku imaju i ivotinje, a kod oveka racionalizuje nagonsko i bestijalno ponaanje - on
promiljeno ini i najgora dela. Manas je vrhunska regulacija svih ulnih opaaja, iskustva
sveta, koja se dogaa spontano, tj, prirodno je uslovljena. Zato miljenje (mnjenje) spada u
prvu vrstu znanja, a to je sve ono to se moe intelektualno saznati i zakljuiti. Aham-kra i
buddhi predstavljaju drugu vrstu znanja, koja nadilazi prirodnu spontanost i mora se dosegnuti kulturnom funkcijom, disciplinom i praksom osveenja (sakupljanjem energije i
pokretanjem skupne take).
Budui da je um (manas) na vrhu organskih sposobnosti (indriyni), on je i presudan
za mo opaanja. Mi ne opaamo ulima ve umom kome ula slue kao sredstva opaanja.
U kojoj meri um odluuje o opaanju pokazuju poznati eksperimenti sa hipnozom u kojima
je subjektu hipnotikom sugestijom naloeno da veruje da odreena osoba nije vie prisutna
pored njim; nakon buenja iz hipnoze ispitanik tu osobu ne bi fiziki video iako bi ona bila
prisutna kraj njega. Ako bi ta osoba pomerala neki predmet, hipnotisani subjekt video bi
samo predmet koji se kree kroz vazduh, ne i osobu koja ga pokree jer je njegovom umu
152

data sugestija da ta osoba vie nije prisutna. Takoe bi video i kroz tu osobu iako je ona
fiziki pred njim. Ovo nam pokazuje u kojoj meri nas um obmanjuje u istoj meri u kojoj
nam i omoguava opaanje.
Zato to su misli najfinije vibracije prirode s kojima se ona ustanovljava (dok su puki
oblici najgrublje), misli nisu nae. Priroda samu sebe osmiljava, i samo zato to se to osmiljavanje dogaa u nama, tj. u telu koje koristimo, u iluziji nae individualnosti, imamo utisak da su misli nae tvorevine. To priroda samo koristi na oseaj individualnosti (Ja) da
kroz njega ustanovi sve aspekte svoga bivstvovanja - jer to ne moe da ini u bezlinosti.
Zato nam izgleda da mi mislimo o svemu i svaemu. Kako su uopte nastale misli, ako ve
nisu nae? Nastale su iz iskustva bivstvovanja svih ivih bia iz celog univerzuma. Iz tih
iskustava nainjen je jezik. Ta iskustva su ostala kao fini energetski entiteti u neorganskom
podruju prirode, na njenim finijim dimenzijama, tanmtrma, gde se nita ne gubi. Misli
ima onoliko koliko ima i rei u jeziku na kome se misli. Zato se to uopte dogaa u nama?
Fiziko telo je, kao i sva tela, magnet, i ono privlai fine vibracije prirode, misli (kao kada
magnetom skupljamo metalne opiljke). Telo-magnet ima svoju inu taku, to je Ja, i kada
telo kretanjem kroz ivot upija vibracije, one se saimaju u Ja. Od tako nakupljenog materijala (utisaka), koje uva u pamenju, ovek i sam kombinuje i mehaniki ponavlja mnoge
misli kao svoje u unutarnjem dijalogu, jer Ja ne bi bilo Ja kada to ne bi inilo. Kombinacija
linih misli uvek je jedinstvena, a kakva e biti po svom osnovnom karakteru i temperamentu, opet odreuje ira celina prirodnog uslovljavanja koju detaljno razotkriva astrologija.
Sve to istinski znamo mi znamo neposredno, to oseamo i vidimo celim biem. ak
ne moemo ili teko moemo da objasnimo bilo ta to znamo. Ali uvek vodimo unutarnji
dijalog kojim sami sebi govorimo ono to ve znamo. To je izofrena situacija. Te misli
unutarnjeg dijaloga nisu nae, one su odrazi kolektivnog sna svih ljudi koji su ikada iveli
takvim istim ivotom, i te vibracije su pohranjene u suptilnim dimenzijama neorganskog
podruja prirode. Mozak samo hvata misli (frekvencije) i rezonuje ih (rezonanca - razumevanje) kao svoje. Kao to rezonantna kutija hvata vibracije iz okoline i proizvodi zvuk.
Treba znati da manas nije smeten samo u glavi. ovek ima sedam centara koji deluju kao mozak (akre), ali su kod prosenih ljudi samo prva tri centra izraena.
Da bi se um (manas) ispravno razumeo treba znati da ga formira sve ispod ahamkre, a ne samo ulno iskustvo indriyni. Um je uveliko sainjen i od imaginacije razliitih
dimenzija neorganskog podruja prirode. Odatle mu pristiu mnogi konstitutivni inioci, i
subjektivni (kompleksi, ubeenja, bazini stavovi...) i oni objektivnog karaktera, a to su sluajevi kada neorganski entiteti (bia ili T-polja kao arhetipovi) formiraju misli u umu. Njih
ovek prihvata kao svoje, a ponekad ih uje kao tue (glasove) ili ih samo prima kao neverbalno nadahnue od strane vie sile ili Boga - to moe imati razliite posledice. U svakom sluaju smatra ih za autentine i ulae dosta energije u njihovo ostvarenje. Um je,
dakle, smeten u mozgu (tanije: telu) i ulna iskustva sa mozgom u velikoj meri sainjavaju um. Taj fiziki deo uma sainjava ego i veinu svesnog iskustva. Ali, um nije samo
mozak. I objektivno podruje prirode formira um i manipulie njime na konstruktivan i destruktivan nain, i taj deo uma je uglavnom nesvestan. Da nema dejstva objektivnog podruja, ne bi bilo ni umnog saznanja objektivne prirode - koje se svodi na osveenje nesvesnih
sadraja i uticaja, na samospoznaju.
Ono to je savremena psihologija otkrila kao 'nesvesno' jeste neorgansko podruje na
shemi prakrti. Svesno podruje je organsko podruje ili indriyni. Prakrti u indriyni izraava svoju tvorbenu mo ulnosti.
153

O psihofizikim sklopu, indriyni, moe se na kraju zakljuiti da je ono samo odgovarajue mesto u kome se ivotna energija saima u svest, da se tu priprema olienje Duha.
Prakrti se kroz nae bie, kao organski najpogodnije, osmiljava u svim svojim aspektima,
pozitivnim i negativnim, upoznaje sve svoje mogunosti. Ako se to pogodno mesto valjano
iskoristi za ta je predvieno, donee blaenstvo. Telo je izvor patnje samo kada se ne upotrebljava shodno svojoj nameni: kao odgovarajui prostor u kome ovek raste ka Duhu. Zduno i svesno uee u ovom rastu i otvaranju donosi telu neopisivo zadovoljstvo (ananda).
To se cela priroda kroz svoje najsavrenije oblije raduje blizini krajnjeg ishoda. Zato to je
celo psihofiziko bie ovekovo posveeno onome to je iznad njega, ono se afirmie, potpuno sazreva i ostvaruje upravo time to ovek kao celovita linost nadilazi sva psihofizika
uslovljavanja. Kada iskustvo bivstvovanja sazri onda moemo da prepoznamo sebe kao istu svest Duha koji omoguava prirodu i nadilazi je. Nadilaenjem uma dovodimo do ishoda
samu prirodu, sjedinjavajui um s Duhom mi spasavamo i isceljujemo prirodu i sva bia.
Zato nas sve tera da transcendiramo um i sjedinimo se s Duhom. Okosnica svih duhovnih
tradicija zasniva se na pobednikom nadilaenju fizikog i mentalnog uslovljavanja
(indriyni), i poklanjanju veeg poverenja onome to je oveku sopstvenije i blie od miljenja koje svi mogu da dele - a to je potpuna budnost (buddhi) i njena volja (aham-kra),
koja ne zavisi od sklonosti tela, od okolnosti i raznih uticaja iz vremena i prostora (tanmtr
i maha-bhtni) na um, nego je svest o Duhu koji sve omoguava.
Misao je, zahvaljujui telesnosti, uvek subjektivno iskustvo, jer pripada linearnom
vremenskom sledu. Zato je jednostrana i nedovoljna da izrazi istinu koja je viedimenzionalna jer je takva i celina bia kojeg istina izraava. Uostalom, i sama injenica da je um
sposoban da osmiljava zlo i da s najveom strau uestvuje u najgorim delima, dovoljno
kazuje da mu ne treba slepo verovati ni kada se pokazuje kao dobar. Um je neutralan, on
radi sve s ime je uposlen i pri tome nema mogunost izbora. Sav kvalitet njegovog rada
zavisi od integriteta linosti i njene volje, a ne od izmene miljenja i zakljuivanja.
Nepovoljne uticaje neosveenog uma nadilazimo tako to umu nikada ne treba da
verujemo, ali da budemo svesni cele njegove aktivnosti. Takoe ne treba da verujemo ni
drugim ljudima koji nesvesno koriste um. Um je povoljan i izvor je kreativnosti kada je
podoban uticajima viih kategorija, aham-kra i buddhi. Stvaralaku volju ovekov um
zadobija u aham-kri ili celovitoj linosti, i samo tako biva podoban za istu svest (buddhi),
od koje prima najviu intuiciju i spoznaju. Kada vie kategorije odluuju i deluju na nie,
dogaa se stvaralatvo i dobrobit za oveka. A kada odluuju nie, uvek nastaje razaranje i
zlo. Jer, ukoliko su kategorije vie, utoliko su celovitije, dok su nie razjedinjene i, stoga,
uslovljene.
Um (manas) je razmak izmeu onoga koji jeste (aham-kra) i njegove aktuelizacije u
fizikom bivanju (indriyni). Taj razmak je neophodan za njegovu refleksiju u bivanju,
refleksiju s kojom se aktuelizuje, ba kao to je za ogledanje neophodan razmak od ogledala. Bez razmaka, u identifikaciji, nije mogua objektivna svest o sebi i svom postojanju.
Ono je ispravnije ako je um tii i bistriji, jer tada u tom razmaku ne nastaju lani sadraji
koji bi remetili tano i jasno ogledanje onoga koji jeste (aham-kra) u postojanju (a to je
indriyni i objektivno podruje neorganskog sveta). Koliko je ovek nezavisniji od uma,
toliko celovitije i objektivnije moe da sagleda i sebe, i sm um. Priroda zna svoju svrhu i
nee je promaiti, jer je ta svrha njen ishod i vrhunski privlaitelj njenog zbivanja. Samo
kada je um smiren radi prisustva iste svesti o onome to jeste - a to znai da u svakoj
organskoj sposobnosti i aktivnosti uestvuje nezavisno od drugih i samo onako kako ona
154

biva u datom trenutku - iz svekolikog prirodnog toka uzdii e se linost ovekova, ahamkra, da bude olienje Duha u biu.
Smirenje uma je in estetskog doivljaja sveta. Svet se moe doivljavati na dva
naina. Prvi je zasnovan na funkciji indriyni, i to je empirijski i egoiki nain kojim se
opaa samo oblik. Taj nain je prikladan za fiziki opstanak, za traenje hrane i izbegavanje
opasnosti. On je svojstven svim ljudima u fizikom svetu i kao takav se prenosi nasleem,
on je drutveno uslovljen (egzoterian). Zato s ovakvim opaanjem u drutvenim zajednicama pretee surovost borbe za opstanak. Ovakva slika sveta zavisi od saglasnosti javnog
mnjenja i nieg drugog. Svako drutvo stvara svoj obrazac percepcije sveta, on se prenosi
mentalnim uslovljavanjem, preko jezika i kulture. Razlikuje se u zavisnosti od vremena u
kome taj obrazac deluje, i podneblja, tj. nacije. Ali, svima im je zajedniki jedan osnovni
obrazac, a to je da svet sainjavaju vrsti predmeti i konkretni objekti.
Drugi nain opaanja pripada neorganskom podruju i s njime se jasnije vidi da je
sve energija koja je svesna sebe. Budui da ivimo u fizikom telu (indriyni), um (manas)
percepciju sveta, kao beskrajnog mora energije, redukuje na odreene obrasce koji su drutveno ustanovljeni i prihvatljivi. Drugi nain opaanja je ezoterian, to je neposredan doivljaj bia kao ive i svesne energije. On je nezavisan od javnog mnjenja jer je iskljuivo lian
doivljaj, i stoga je esto u sukobu s drutvenim normativima zato to drutvo ne prihvata
vrednost linog iskustva, ve ga osuuje kao bezvredan subjektivizam. Neposredan doivljaj je estetski doivljaj i zato estetika povezuje lina iskustva i daje im univerzalan znaaj i
karakter, ona spaja ljude mnogo intimnije nego drutvene norme i jezik, a takoe je i trajnija
od njih.
Opaanje u astralu uvek je estetski doivljavaj. Samo u fizikom svetu moemo neki
predmet opaziti nezainteresovano i objektivistiki (pa zato ga i ne opaziti kakav jeste). Sve
to opaamo u astralu ujedno i snano psihoenergetski doivljavamo, svaki detalj, oblik i
boja zrae smislom. To se ne odnosi samo na vizuelna ve i na sva druga opaanja, a naroito zvuna. Ono to ujemo u astralu (snu) deluje direktno na naa oseanja. Ukratko, sam
doivljaj je nain na koji se dogaa opaanje u objektivnom podruju. To i prilii objektivnom opaanju sveta.
I jedan i drugi nain sami za sebe su nepotpuni. Subjektivni (indriyni) je ogranien
na domet ula i konkretne oblike, dok je objektivni (tanmtr) sklon dezintegraciji u bezlinoj energiji univerzuma. Oba se moraju razumeti i paralelno iskusiti. Bivstvovanje je najpre
energetski fenomen koji zatim, u fizikom iskustvu, postaje vrst predmet. Ako se drimo
samo ulnog iskustva, da svet sainjavaju samo vrsti predmeti, nikada nam nee biti dostupno neposredno opaanje sutine prirode kao energije. Drutvena osnova ulnog opaanja
treba da postane izvesnost da je ceo univerzum svesna energija ije se opaanje moe uobliiti samo kroz estetski doivljaj. Um moe doiveti objektivno podruje prirodne stvarnosti
jedino kroz umetniki doivljaj, a to je samo onaj doivljaj kojim ovek nadilazi sve dotadanje predstave o svetu i sebi - koje su obrazovane drutvenim uslovljavanjem - i u tiini se
otvori za svet kakav jeste.
Priroda indriyni, u odnosu na svojstva neorganskog podruja, pokazuje nam da
izmeu ova dva vida bivstvovanja postoji zid percepcije. On je izgraen od strane indriyni,
tanije, njegovim ishodom, razumom (manas). Taj zid je unutarnji dijalog koji stalno vodimo sami sa sobom. Razliku izmeu organskog i neorganskog bivstvovanja ini gustina vibracija njihovog energetskog zbivanja. Ta razlika u vibracijama je za nas zid percepcije.
Neorgansko se neskriveno zbiva kao ista energija. Zato je dinaminije i nema trajnih oblika, oni su u funkciji trenutne potrebe izraavanja i delovanja. Na organskom podruju oblici
155

su trajniji i postojaniji i oni zato energiju u veoj meri akumuliraju nego to je prosleuju.
Najfinija akumulacija energije jeste njeno pretvaranje u informaciju. To se dogaa u najviem modusu indriyni, u razumu. Tako celo bivstvovanje organskog sveta, nae empirijsko
iskustvo o svetu, moe da se svede na informacije, odnosno jezik, na misli i pojmove, za
koje je zaduen manas. Za oveka uslovljenog fizikim iskustvom, misli i rei stvaraju mreu ili prepreku opaanju zbog koje ne vidi objektivni svet neposredno kakav jeste, ne vidi
energetsku i nadvremenu sutinu svega to biva, jednog drveta ili oveka, na primer, nego
informaciju (misao) o drvetu ili oveku. On vidi tumaenje bivstvujueg, a ne i bie smo.
On objektivistiki gleda kroz prizmu uma, kroz optiku pojmova i jezika. Posredstvom
informacije (jezika, misli), on doivljava drvo koje gleda. Kada ne bi bilo tog posredovanja, i video ga neposredno, bez uma, to bi bilo estetsko doivljavanje, celim biem, bezvremeno i beskrajno. Energetska sutina bia se vidi tako to se doivljava bez misli, celim
telom, ali to doivljavanje je precizno kao ulo vida. Tada ne bi video drvo ve svesnu,
svetlosnu i beskrajnu energiju koja se tu, pred njim, u svom krajnjem vidu oblikovala kao
bivstvujue zvano drvo. Dok su jezike informacije (misli) iste i stare, nesvesno nasleene kulturnim uslovljavanjem, direktan doivljaj energetske sutine objektivnog sveta je neizrecivo ali ivo iskustvo, uvek novo, ali ne i haotino.
Energetsku sutinu objektivnog sveta moemo direktno doiveti samo ako razum
(manas) nadiemo tako to emo ga razumeti i afirmisati. Bez toga e nas istina objektivnog
sveta razbiti i progutati. Kroz razum, bezlian svet postaje poredak po meri ovekovoj, i
ovek se usklauje s merom sveta. Samo kroz um ovek prima u sebe svet po svojoj pravoj
meri. Bez prave mere odnoenja prema svetu postaemo dezintegrisani u njemu. Kljuna je
stvar da nam pri tome merilo ne bude um i njegovo uslovljeno naslee, ve nae sopstveno
bie i objektivni svet kakav jeste. Um treba da ih uskladi, a ne da im sudi. Jedino s razumevanjem moemo nadii ogranienja empirijskog iskustva vezana za fiziki oblik (indriyni)
i postati celovita linost (aham-kra), koja fiziku subjektivnost nadilazi, a ne ponitava za
raun objektivnog sveta. Indriyni se smisaono nadilazi u aham-kri, dok se u tanmtr i
maha-bhtni gubi i dezintegrie. S druge strane, tanmtr i maha-bhtni nalaze svoju
integraciju i osmiljavanje u indriyni. Samo tu, kroz ovekovo empirijsko iskustvo, objektivni svet ulazi u vremensko postojanje i osveenje svoga smisla, u logos. Pravo ishodite
oba podruja, prema shemi, olieno je u aham-kri. Da bi se to olienje ispravno uobliilo,
potrebna je naizmenina afirmacija oba podruja u iskustvu. To praktino znai da ovek
savreno koristi razum za ono to je namenjen, za komunikaciju i razumevanje, a kada doivljava objektivni svet da to ini neposredno, bez mentalnog uslovljavanja, ali svesno. Kao
to noge koristimo pri hodanju, a ne i dok sedimo, tako i misli treba da koristimo samo kao
informacije, a ne i za direktan doivljaj. To se spontano dogaa izmeu ljubavnika ili roditelja i dece. Kad se um smiri, svet se doivljava neposredno kao jedna celina, i taj doivljaj je
ista ljubav. Nita drugo. Samo tako se moe uvideti da je sutinski znaaj indriyni i posebno manas-a u sledeem: Ceo univerzum je stvoren kroz um svesnog subjekta. Kosmos je
hologram. Izvan uma Duh koje sve omoguava je sam Apsolut kao Jedno u kome ne postoji
nita po sebi i za sebe (izdvojeno). Izvan uma kosmos je ono "nita" o kome govori apofatika teologija, ili unjata u budizmu. Svaki oblik, vreme i prostor, postoje iskljuivo kroz um
svesnog subjekta. Ne samo kao njegovo tumaenje, ne samo na subatomskom nivou u
eksperimentima, u kojima je primeeno da smo prisustvo posmatraa, ljudi, izaziva pojavu
estica, koje su inae bez njihovog prisustva talasi energije, nego i kao boanska mo stvaranja uvek i svuda oko nas. Sve materijalne i stvorene stvari koje vidimo oko nas postoje
zbog nas, zbog svesnog subjekta, kako to tvrdi Jai antropiki princip (SAP). Pre ljudi, sve156

sni subjekti su bile zvezde. One su na kosmikom planu uticale da se stvori materija u obliku planeta. Na planetama su svesni subjekti, individualne due kao mnogo finiji privlaitelji, uticali da se materija jo finije oblikuje u ivotnu energiju i sve dogaaje koji sainjavaju
ivot. Pre zvezda, sama boanska energija je bila svestan subjekt kao purua. Ona je to i
sada, samo to je preuzela najfinije individualno olienje kao ovekovo Sopstvo, iskustvo
'Ja jesam'. Zato se energija samo u prisustvu uma, pod njegovim uticajem, ponaa kao materija i poseban oblik.
Kada to bude doiveo, ovek e celu svoju prolost, svoje telo i um (a sve to zajedno
ini indriyni), videti kao svoje senke, kao neto to ne pripada njegovoj sutini, kao ljuturu (koa) koju mora pri-vremeno da koristi jer je jedino odgovarajue mesto za delovanje u
prirodi, za delovanje iz milosra prema nesvesnim biima koja ne razlikuju svetlost od senke, odnosno, sopstvenu stvarnost od svega to ona nije.

157

SEDAM STANJA

Nemogu je jasan uvid u stvarnost bilo kog oblika bivstvovanja, i organskog i neorganskog, bez poznavanja njegova dva osnovna zakona. Prvi je zakon trojstva i upoznali smo
ga kroz gune. On pokazuje kako se odrava svaki oblik postojanja i smo postojanje uopte.
Drugi je zakon broja sedam koji nam pokazuje univerzalni proces stvaranja svakog oblika,
proces kroz koji prolazi sve to biva od zaetka do svog ostvarenja.55
Cela se prakrti sastoji iz vibracija. One se kreu iz razliitih pravaca, proimaju se,
udruuju, potiskuju i u toj dijalektici oblikuju sav ivot prirode u svim njenim dimenzijama.
Ali, njene vibracije nisu kontinualne i ne prostiru se ravnomerno iz svog izvora pod silom
poetnog impulsa. One se razvijaju ujednaeno samo izvesno vreme, i ubrzo, kad napuste
svoj izvorni impuls, dolazi do promene kada usporavaju i menjaju pravac i prirodu delovanja. Ako za primer uzmemo vibracije od hiljadu u sekundi, dok se ne udvostrue na dve
hiljade u sekundi javie se dva glavna mesta na kojima se dogaa usporavanje i promena, i
pet sporednih, odnosno slabijih. Tako nastaje linija razvoja koja je podeljena sa sedam
intervala, od poetnog stanja do udvostruenog, koji je zaetak sledeeg ciklusa ovakvog
razvoja. Ovi intervali su nejednaki, ali su uvek sedmostruki. Drevna batina je njihovu
zakonitost ovekoveila u mnogim mitovima u kojima se sedmostrukost javlja kao kljuni
broj stvaranja i preobraaja, a takoe i u muzikoj skali (druga nota do je zaetak sledee
oktave).
Ovaj zakon je, pored oitovanja zvukom (sedam tonova), poznat i u fizici svetlosti
(sedam boja), a nedovoljno je poznato da on takoe postoji i u irenju toplote, magnetizmu,
hemijskim reakcijama i svim ostalim prirodnim procesima.
Ovako predoen zakon stvaranja pokazuje nam zato u prirodi nema pravih linija niti
simetrije, nieg istovetnog ili ponovljivog, jer svaki proces stvaranja menja svoj tok u intervalima koji su jedinstveni. Ova promena omoguava raznovrsnost svega, kao i diferencijaciju svesti. U jednolinosti toga ne bi bilo, kao ni samog stvaranja, jer nita novo ne bi moglo
nastati.
Na linom planu ovaj zakon moemo prepoznati kad, nakon poetnog entuzijazma i
rada na ostvarenju nekog cilja, dolazi do promene raspoloenja, korekcije i unoenja novih
pravila, javljaju se novi inioci koji donose iskuenje, rad vremenom postaje sve vie mehanizovan i teak, tako da je krajnji rezultat uvek bar malo razliit od prvobitno zamiljenog ako do njega uopte i doe. Zamiljeno nikako ne ostvarujemo samo zato to ne znamo tajnu stvaranja, zakon broja sedam, koji ukazuje da nita nije pravolinijsko ili linearno ve da
preobraaj i promena prate put do svakog ostvarenja. Zamiljeno se nikada ne ostvaruje
ukoliko se proces ostvarenja prepusti stihiji prirodnog zbivanja koje se spontano kree po
ovom zakonu promene. Od uea svesti (buddhi) i line volje (aham-kra) u stvaranju
55

Zakon broja sedam danas je poznat ponajvie zahvaljujui uenju G. I. Gurijeva (G. I. Gurdjieff), naroito u prikazu
njegovog uenja koji je P. D. Uspenski izneo u knjizi U potrazi sa udesnim (P. D. Ouspensky: In Search of the Miraculous, RKP, London, 1950) Beograd: Opus, 1989. Druga knjiga P. D. Uspenskog, etvrti put (P. D. Ouspensky: The
fourth way; Beograd: Esotherija, 1994) kao i knjiga Rad Gurijeva od Ketlin Riordan Spit (Beograd: Esotheria, 1994)
neohodne su svakome ko misli da je dovoljno svestan. Nemogu je ispravan rad na buenju bez znanja koje je u njima
izneto.

158

odgovarajuih promena zavisi da li e se zamiljeno ostvariti. Veina ljudi, preputajui se

stihiji svoje prirode, koja je najoiglednija u delovanju uma (manas), pravi nesvesne promene u delovanju i nikada ne ostvaruje zadati cilj, ve, usled nepoznavanja dejstva ovog zakona prirode, i dalje misli da ide ka njemu, ne primeujui da su odavno skrenuli s puta. Snaga
ovakvog zavaravajueg zamiljanja je takva da najee nadjaava uvid u stvarnost koja je
uvek drugaija od zamiljene i eljene. Ovo se ne deava samo na linom ve i na kolektivnom planu, u nauci, umetnosti, filosofiji i naroito religiji, gde najbolje moemo videti kako
linija razvoja menja pravac u odnosu na svoj zaetak (osnivaa), i posle izvesnog vremena
skree u drugom pravcu, zadravajui samo svoje ime. Koliko je skretanje vee, toliko su
dogmatizam i jednostrana iskljuivost jai, jer predstavljaju napor da se fiktivno i idealno
nametnu promaenoj stvarnosti.
Ovo skretanje se tako oigledno razvijalo u istorijskom putu hrianstva od Isusove
nebeske ljubavi do inkvizicije, jezuita, organizacije Agnus dei i dananjeg Vatikana kome
su geostrateki interesi i finansijska mo jedina vera, i Pravoslavne crkve koja se od uvara
autentine Hristove poruke svela na imitaciju, idolopoklonstvo i magijski ritualizam. Zatim,
od Buddhinih propovedi o neposrednom i linom probuenju, do idolopoklonikog oboavanja njegovih kipova i prizivanja Buddhe kao spasitelja i boga, iako je on u svom poznatom Govoru o lavovskom riku rekao da kad bogovi uju re Probuenoga (Buddhe), i
shvate da su i oni prolazni kao i sve u prirodi, daju se u beg serui od straha, kao slonovi
kada uju lavovski rik. Isto skretanje postoji od Muhamedovog nedostinog nadahnua
Najviim Biem, Gospodarem svetova, Sveoptim dobroiniteljem, Milostivim, do terorizma i zloina njegovih sledbenika u ime Alaha, proizalog iz namerno odravanog verskog
totalitarizma i neobrazovanja u islamskim dravama. Takoe i u drutveno-politikom ureenju postoje skretanja od izvornog principa do traginih posledica.
Ovakve degradacije se, pored zakona broja sedam, mogu razumeti i u svetlu piramidalne strukture sveopteg zbivanja (prakrti). Prema tom modelu impuls koji se sputa od
vrha piramide zadobija sve vee irenje i zastupljenost, ali zajedno s tim i nii oblik postojanja, nii ontoloki status. Tako osnovne ideje zaetnika religija bivaju zajedno sa sve
veim irenjem u prostoru i vremenu sputane na nie oblike, to vei broj ljudi ih prihvata,
to su vie udaljene od izvornog znaenja i svedene na mitsko, dogmatsko, ritualno i simboliko znaenje. iroke mase, tj. drutvene zajednice ih jedino u tom obliku i mogu prihvatiti,
na simbolian i ritualan nain, kroz crkvene institucije. Autentine duhovne vrednosti mogu
biti spoznate, prihvaene i ostvarene samo u pojedincu, u autentinoj linosti.
Ova zakonitost nam takoe govori da u svakoj liniji razvoja postoje ciklusi, usponi,
padovi, ubrzanja i zastoji, bez kojih se nita ne ostvaruje. Zakon broja sedam nam pokazuje
i da nita ne moe ostati istovetno, svaki proces bivstvovanja se ili razvija ka vrhu piramide
prakrti ili se degenerie i slabi, idui na dole ka sve veoj dezintegraciji i uslovljenosti.
Samo su u mati stvari postojane, nepromenljive i vene. Nita ne moe iveti ako se ne
kree. Tada e ga privui gravitacija nekog drugog kretanja.
Vrlo je vano znati da ostvarenje bilo kog procesa zavisi od toga koliko smo svesni
promena koje nastaju u intervalima, i od svesnog unoenja dodatne energije kada te promene nastupe, kako bi se izvrila korekcija koja bi omoguila ostvarenje cilja. (Postoje dva
glavna intervala gde se ova dodatna energija ubacuje: prvi se ispunjava sveu o telu i disanju, a drugi sveu o umu. O tome detaljnije u poglavlju Kaivalya.) Ukoliko se stvar prepusti prirodnom toku zbivanja, neminovno e doi do skretanja u intervalima i dezintegracije,
ali ne u potpunosti, zbog teleologije prakrti. Nakon est ciklusa u kojima su sadrana dva
intervala, linija razvoja zavrava pun krug koji ima dvanaest faza (to je poznata slika Zodi159

jaka ili kompletnog ciklusa prostorvremena). Kako se nita ne ponavlja, linija se ne spaja sa
poetnim stanjem, nego zapoinje nov ciklus u spirali. Navijanje te spirale predstavlja globalnu teleologiju prakrti. Stoga za prirodni opstanak nije neophodno ulaganje dodatne energije svesti. Priroda ponekad obezbeuje ispravljanje samo prvog intervala. Ispravljanje drugog je stvar iskljuivo svesne namere, kulturni in koji oveka uvodi u nadilaenje prirodne
uslovljenosti. Dodatna energija svesti jeste naa sposobnost razlikovanja od spontanog zbivanja i spontanog reagovanja na zbivanja usled identifikacije s njim; ona je inilac koji
ispravlja stihiju prirode. Osveenje tela i disanja je nii oblik takvog razlikovanja, a
osveenje uma najvii.
Zakon broja sedam je najvea tajna prirode jer ukazuje na to kako se sve u njoj ostvaruje i preobraava. Otuda je njegova simbolika prisutna u svim duhovnim tradicijama sveta.
Jedan od najpoznatijih primera jeste Stari zavet, prvo poglavlje Postanja (1-31), ali njegova
vrednost lei samo u originalnom tekstu na hebrejskom jeziku, gde svako slovo i re, i njihov raspored, imaju svoje posebne vrednosti koje samo upuenima (Kabalistima) daju pravu
sliku stvaranja kroz simboliku broja sedam. Prevod na bilo koji jezik ne prua nita vie od
protivrenog, ali zanimljivog mita koji zadovoljava matu.
Ovde emo upoznati ovaj zakon kroz uvid u nekoliko njegovih najznaajnijih izraza.
To su, najpre, sedam stanja svesti, koja su poznata u praksi joge jo od Upaniada; zatim
sedam nivoa ispoljavanja religijskih praksi; ainski princip tolerancije pri ustanovljenju istine bivstvovanja, zvani sydvda, i drevna kineska Knjiga promene, Ji ing.
1. Sedam stanja svesti
Iako je svest samo jedna i nedeljiva, jer je izvor i ishod bia uopte, ona je u razliitim oblicima bivstvovanja ispoljena u razliitoj meri. Ta mera zavisi od oblika ili naina
bivstvovanja (otuda su nain bivanja i stanje svesti uzajamni). Kako subjektivno iskustvo
najee ne uvia opte jedinstvo bia, njemu se ti oblici ine izdvojeni i razliiti jedni od
drugih, a to mu sve stvara iluziju da postoje razliita stanja svesti, iako u stvarnosti postoje
jedino razliita stanja nesvesnosti, dublja ili plia. Tako za oveka postoje sedam razliitih
stanja bivstvovanja u kojima se moe nai (ona odgovaraju jogistikom sistemu akri): 1)
dubok san bez snova, 2) sanjanje, 3) java ili prosena dnevna budnost, 4) svedoenje o prva
tri, 5) svest o kosmikom jedinstvu, 6) osposobljavanje svesti da aktivno uestvuje u tom
jedinstvu, i 7) svest o sopstvenoj sutini kao ishodu bivstvovanja univerzuma (i prethodnih
est stanja), i nestanak prostorvremena (prakrti) usled potpune otvorenosti za prisustvo
Duha (purue), tj. delatno uee u univerzumu kao u sopstvenom biu.
Kao to se vidi, sedmo stanje jedino je autentino stvarnosti, dok druga izraavaju
nivoe njene nesvesnosti kao i proces njenog osveenja. Iako se to ne moe znati bez linog
iskustva, dobro je ovde spomenuti da je ovek uvek i u svim stanjima u istom jedinstvu sa
najviom stvarnou, jer nema gde drugde da bude. Dubok san je stanje u kome je ovek u
istom jedinstvu s biem, kao i u sedmom stanju, ali nesvesno. Njegovo probijanje kroz
sedam stanja u duhovnoj evoluciji svodi se samo na to da ovo jedinstvo postane potpuno
svesno, odnosno, aktuelno, da se izrazi kao njegova lina volja kada njegova lina volja
bude odraz Duha. ovek je u onoj meri nesvestan i u dubokom snu, u kojoj ne vidi stvarnost
bia. Zato se ovde bivstvovanje zasniva na elementarnoj i nagonskoj osnovi.
U stanju snova nagonima bia pridruuju se oseanja, seanja i imaginacija. Snovi se
odigravaju u podruju tanmtr.
160

U stanju jave ili svakodnevne budnosti nagoni, oseanja i imaginacija dobijaju fiziku inerciju i trodimenzionalnu koherenciju, pa se zato javlja sposobnost delimino stabilnog
razmiljanja i odluivanja koja u prethodnim stanjima nije postojala. Tu sposobnost treba
razvijati i jaati rasuivanje, ali bez nametnutih koncepata. To je funkcija manasa. Java se
odigrava u podruju indriyni.
Ova prva tri stanja, dubok san, snovi i java, odgovaraju prvim trima akrama: muladhara, svadhisthana i manipura. Na njima deluje veina ljudi prirodno, to znai bez ikakve
duhovne kulture i svesne namere. Mogu se prepoznati i kao nagoni (prva), elje (druga) i
volja za mo (trea akra).
Kada kritika funkcija manasa dovoljno ojaa, javlja se etvrto stanje kao intuitivno
nadilaenje prva tri, i sposobnost svedoenja o njima. To je poetak osvajanja kategorije
aham-kra. Prva tri stanja su obezbeena prirodom i za njihovu svakodnevnu izmenu nije
potrebno nita initi, dovoljno je preputanje jer su za prirodan opstanak ona dovoljna u
veini sluajeva. Zato u njima boravi veina ljudi celog ivota, s retkim i kratkim uzletima u
etvrto stanje, to obino biva izazvano nekim jaim emocionalnim stresom. Trajno ostvarenje etvrtog stanja je plod duhovnog kultivisanja i uloenog napora da se ovek uzdigne
iznad gravitacije prirodnog opstanka, iz prva tri stanja. (Takvom kultivisanju je u potpunosti
posveena budistika praksa kontemplacije, satipatthna i dhyna, na kojoj se zasniva
poglavlje Kaivalya.) To je podvig koji priroda dozvoljava samo malobrojnima, jer je za
opstanak njenog organskog ivota potrebno da veina bia bude uslovljena spontanom reprodukcijom prva tri stanja. Jedna od glavnih odlika etvrtog stanja jeste da se, usled prakse
kontemplacije i iskuenja iste, transcendentalne svesti o sebi, tj. svesti koja je ista od misli
i svih predstava, javljaju iskustva buenja u snu, u astralnom svetu. Ovo je prelazno stanje i
odnosi se na poetak ovekovog praktinog rada na buenju. Odgovara aktivaciji etvrte
akre anahata.
Ako se taj rad pokae uspean, javlja se peto stanje u kome ovek konano spoznaje
razliku izmeu sopstvene budnosti i nesvesne uslovljenosti sveg prirodnog zbivanja. Tako
probuen vidi celu prirodu kao jednu jedinu celinu i, zahvaljujui takvom vienju, prepoznaje sopstvenu slobodu i nezavisnost (kaivalya) od te celine, od svega to biva. Vidi prirodu
kao jedinstvenu celinu zato to je sam postao jedinstven i celovit, postao je olienje (ahamkra) njene stvarnosti, jer kao probuen moe da je prepozna, a samo se slino sa slinim
prepoznaje. Materijalnost nestaje i duhovnost se javlja kao jedina perspektiva sada savreno
jasna, to izaziva ljubav i blaenstvo (ananda). Na ovom nivou ovekova istinska budnost
postaje trajnija. Zahvaljujui redovnoj praksi meditacije u kojoj je iskuavao istu svest o
sebi (etvrto stanje), to iskustvo postaje sve prisutnije i stabilnije, ono polako proima i
ostala stanja, izvan meditacije (i tako postaje peto stanje). On je svestan kada se izmenjuju
tri prirodna stanja, jave, sanjanja i dubokog sna, zato to je postao jedna i celovita linost
(aham-kra) koja ne zaboravlja sopstveno bie koje prolazi kroz ta tri stanja, koje postoji
sve vreme. Svestan je celog indriyni i njegove interakcije s tanmtr u razliitim mahabhtni. Ovde se javljaju neke moi (siddhi) koje se tiu percepcije, kao to su telepatija i
vienje aure. Ovaj nivo odgovara aktiviranju pete akre vishuddhi.
Uvrivanjem u stalnoj budnosti i dovoljnim osveenjem izmene tri stanja, kada je
ista svest trajno prisutna kao i samo postojanje, ovek ulazi u esto stanje koje odlikuju
aktivno buenje volje da se bude u jedinstvu sa svim i da se sve prepoznaje kao sopstveno
bie. Dok je peto stanje odlikovalo znanje o jedinstvu i o budnosti kao ekvivalentu sjedinjenja s celinom, esto ovo znanje razvija u delovanje i volju da se uestvuje u jedinstvu, jer
njegova svest nije razliita od bia. Zato takav ovek poseduje sve moi (siddhi) koje se,
161

pored percepcije, odnose i na konkretne fizike promene (telekineza, levitacija, dematerijalizacija i teleportacija). esto stanje je vii oblik aham-kre, a to je jedinstvena volja u
oveku koja je izraz volje prirode da se u celosti izrazi na jednom mestu, kao linost ovekova. Ovo stanje na shemi odgovara trajnom povezivanju aham-kre i buddhi. To je esta
akra ana, koja se nalazi iza oiju.
Kada uspe da se tako izrazi, ovek vie nije uslovljen prirodom jer je ona postigla
svoju svrhu, on je prevaziao sve to ga vezuje za bie i vreme i postao je mesto otvaranja
iste neuslovljenosti (purua) koja omoguava smo bivstvovanje kao takvo, i jo ga uveliko nadilazi. To je stanje takve budnosti (buddhi) da se bilo kakva individualnost (ahamkra) i telesnost (indriyni) vie ne primeuju, jer je potpuno i trajno probuenje neposredan izraz ovekovog jedinstva sa celinom. Potpuna budnost je potpuno uestvovanje u
celom bivstvovanju. Drugaija budnost nije mogua, jer je ona jedinstvo sa apsolutom koji
je ovekova bit. Stoga ovek, sjedinivi se s njim, prestaje da se razlikuje od njega kao to
se voda ne razlikuje u vodi, vazduh u vazduhu, svetlost u svetlosti. To je sedmo stanje koje
nije dostupno neprobuenim ljudima s prva tri nivoa. To je i sedma akra sahasrara, na
temenu glave. Ljudi estog nivoa bili su osnivai velikih religija, dok su oni sa sedmog ostali nepoznati svetu jer se vie ne bave njime. Isus Hrist je primer oveka estog nivoa, a njegovo vaskrsenje oznaava prelazak u sedmi. Dok je na petom nivou ovek spoznao svoju
Sopstvenost, a na estom je osnaio u delovanju, na sedmom se dogaa predaja i nestanak
ovekove Sopstvenosti u slobodi koja se u svemu tome jedino i zbiva, koja sve to omoguava. U petom stanju je postao celovit u sopstvenom biu, a u sedmom je celovitost njegove
linosti postala analogna samoj celini univerzuma, apsolutu. Sve do estog nivoa postojala
je neka individua koja neto radi; u sedmom individualnost nestaje i na tom mestu ('telu')
ostaje samo Duh koji sve omoguava. ovek je sve vreme jedno s celinom i to jedinstvo
moe prepoznati jedino kada najpre osvesti sopstveno bie u celosti. Kada probuen ovek
prepozna svoje bie kakvo jeste, on ga tada ne moe razlikovati od celine univerzuma, on
vidi da se ceo kosmos saeo i uobliio u njegovo telo i da ono smo i ne postoji, da nije nita po sebi i za sebe, nego je refleksija celine. Dakle, ovekova celovitost je analogna celovitosti univerzuma, i obrnuto. Kada dospe na peti nivo, u sopstvenu celovitost, oveka automatski privlai celina univerzuma koja se manifestuje na sedmom nivou (ako ga ne zavedu
moi estog). Zato je sedmi samo rezultat potpunog proivljavanja i afirmacije svih prethodnih nivoa. Glavni, najdui i najtei prelaz je etvrti nivo.
U skladu sa shematskim poretkom kategorija prakrti moemo rei da je ovek prvog
nivoa onaj ko ne vlada u potpunosti ulnim i delatnim sposobnostima (indriyni), pa je zato
podloan njihovim uticajima, mehaninosti i obnavljanju. ovek drugog nivoa je ovladao
indriyni (telom) ali na povran i neduhovan nain, uglavnom prihvatanjem autoriteta koji
deluje preko emocija privrenosti i odbojnosti. Usled takvih emocija dominira poriv za odranjem i odbranom tela (svog entiteta, nacije, religije...), to nuno vodi u iskljuivost,
podele i sukobe sa drugim telima (entitetima) i okolinom. ovek treeg nivoa naglasak stavlja na manas i njime pokuava da kontrolie svoje telo i ivot. Svu nepotpunost i jalovost
takvih pokuaja da se umom organizuje i tumai ivot, uvia ovek etvrtog nivoa koji
indriyni spoznaje u interakciji sa objektivnim, neorganskim svetom (tanmtr) u svim njegovim dimenzijama (maha-bhtni) u borbi za linu celovitost (aham-kra). Takav uvid
donosi praksa etvrtog puta s kojim se po prvi put stie zaista objektivna spoznaja svoga
bia i prirode uopte. To se postie samo posebnim kolovanjem i izuzetnim naporom.
ovek petog nivoa je prirodna zbivanja upoznao u toj meri da vie ne mogu da ga obmanu
toliko da zaboravi sebe i svoju volju. On je prevaziao uticaje neorganskog bivstvovanja
162

tako to ih je u etvrtom nivou upoznao, oni na oveka deluju samo dok ih je nesvestan. To
je aham-kra ili celovita linost koja je integrisana pri svim zbivanjima. esti nivo pripada
buddhi, svesti koja je jedno sa ishodom bia i koja je stoga prisutna uvek i u svemu i koja
moe sve, jer je suma svih mogunosti bivstvovanja. ovek sedmog nivoa je onaj ija je
svest (buddhi) potpuno i bez ometanja otvorena ka Duhu (purua) i koja, budui tako neuslovljena, celo bivstvovanje prosvetljava i oslobaa. Smisao postojanja se u njemu razreio,
zato ga on sada razreava u drugome. To se dogaa u samom prisustvu takvog oveka, on je
Spasitelj koji je vaskrsao i prevaziao sve delovanje i sve moi (siddhi). Bivajui kao Onaj
Koji Jeste, on osvetljava smo bivanje i svedoi o njemu kao o najveem delu i nenadmanoj moi.
2. Sedam nivoa religioznosti
Svaka prava religioznost slui da oveka uzdigne sa niih na vie nivoe svesti. Zato
religija mora imati vie nivoa na kojima moe delovati, jer ovek niih stanja nije svestan
viih, pa mu se ona moraju pribliiti na njemu razumljiv nain. Tako se istine viih stanja
prikazuju ljudima na niim u vidu mitova, simbola i rituala koji predstavljaju koncentraciju
informacija namenjenih nesvesnom biu ovekovom, biu koje samo po sebi sadri sve
nivoe bivstvovanja i zato moe prepoznati te informacije kada uestvuje u ritualu ili doivljava neki mit.
Prvi i najnii nivo religioznosti jeste dogmatski, njega odlikuje ritualizam i naglaavanje spoljanjih formi. To je nivo imitacije i zabrana (tabua). Znanje se tu stie oponaanjem ili uenjem napamet. Ovaj nivo moemo prepoznati u vanjskim (svetovnim) izrazima
judaizma, pravoslavlja i teravada budizma, kao i u primitivnim oblicima religioznosti raznih
naroda.
Mora se naglasiti da, iako sve religije u sebi sadre sve nivoe, ne ispoljavaju ih u jednakoj meri, nego naglaavaju pojedine, neka od prva tri najee. Teravadinski budizam
najbolje zastupa svih sedam nivoa religioznosti.
Drugi vid je skeptian i zasnovan na veri i oseanjima, oboavanju i predanosti verskom idealu, svom Bogu, a to uvek vodi iskljuivosti i nasilju prema jereticima i nevernicima. Svako ko drugaije misli doivljava se kao bezbonik, protivnik i neprijatelj.
Otuda je ovaj vid religioznosti najagresivniji, ne samo u svojoj odbrani nego i u ekspanziji
(ako nikako drugaije, onda samim natalitetom). Tu ovek saznaje samo ono to mu verski
autoriteti dozvoljavaju da sazna preko emocionalnog uslovljavanja. Zbog autoritarnosti i
iskljuivosti, ovaj vid religioznosti je izvor najgoreg nasilja i verske netrpeljivosti u svetu.
Moemo ga prepoznati u spoljnim izrazima islama i katolianstva.
Trei vid religioznosti je kritikog karaktera i odlikuje se odbacivanjem rituala, intelektualnim pristupom i tumaenjima svega i svaega. Znanje je ovde subjektivno jer se zasniva na ustanovljenim konceptima (svetim spisima) i na mentalnom uslovljavanju, iako
pokuava da odri privid argumentacije i dijalektike. To su razni oblici protestantizma.
Budui da se ovde naglaavaju intelektualne funkcije u oveku, drave u kojima prevladava
ovaj nivo religioznosti civilizacijski su najnaprednije. (Protestantski vernik mora da bude
pismen da bi uestvovao u verskom ivotu, dok pravoslavni uopte ne mora, jer se svo njegovo bogosluenje sastoji iz rituala koji se mehaniki ponavljaju.)
Prva tri nivoa su jedini poznati oblici religioznosti za veinu ljudi jer su prirodno dati
kroz interakciju organskog sa neorganskim oblicima bivanja (T-polja i neorganska bia), a
163

to je podruje u kome su ljudi s prva tri nivoa svesti zavisni od objekata, pa se zato njihova
religioznost izraava na objektivistiki nain, putem verskih objekata, simbola i rituala.
Spoljanje manifestacije njihove religioznosti igraju vanu ulogu u kultivisanju svakodnevnog ivota ogromne veine ljudi, u njihovom ureenju prostora, vremena i dogaaja. To se
izraava kroz posete hramovima, obeleavanju praznika i vanih dogaaja za drutvo kao i
za pojedinca - roenje, smrt, venanje i dr. Budui da veina oveanstva prirodno ivi u
prva tri nivoa svesti, ovde izneta prva tri nivoa religioznosti im odgovaraju i igraju presudnu
ulogu u regulaciji njihovog opstanka.
etvrti nivo predstavlja unutarnji ili ezoterini krug i njega u sebi sadre sve pomenute religije (izuzev protestantizma, pa otuda duhovna jalovost i otuenost ljudi u njihovim
civilizacijama), ali dalje od oiju neprobuenih ljudi i njihove javnosti. etvrti nivo je put
praktinog rada na biu u cilju probuenja ovekovog. On se uglavnom odvija u monakim
redovima - ali ne u svim, jer veina monakih redova danas predstavljaju imitacije pravog
rada iz prolosti ili pervertovanje prva tri nivoa. Tajna drutva ezoterinog karaktera i
masoni takoe pripadaju etvrtom nivou - bar u onoj meri u kojoj im duhovnost predstavlja
ideal, a ne politika. Svoj nedostatak ovog nivoa protestantizam bezuspeno pokuava da
nadoknadi mnotvom sekti.
Peti nivo religioznosti poznat je samo onim pojedincima koji su proli put etvrtog
nivoa u radu na sebi. Njima je neposredno poznata sva istina i smisao duhovnog ivota.
Ukoliko ostaju u religijskim institucijama, obezbeena su im uticajna mesta i zvanja. Ali
najee ostaju nezavisni i sami, jer se samo tako mogu razvijati dalje, do estog i sedmog
stanja. Oni su sve nezavisniji od svih svetovnih oblika religioznosti i blii optem jedinstvu
sveg bia i Duhu u kome ono prebiva. Oni su u svim religijskim tradicijama nalik jedni drugima jer su blii sreditu sveg zbivanja. To je nalik na krst iji krakovi predstavljaju spoljanje razlike u izrazu prva tri nivoa religioznosti, a takoe i prakse etvrtog nivoa. Razlike u
mitovima, ideologijama, ritualima i odedama svetenika pojedinih religija tako su izraene
kao i razliiti pravci u kojima su kraci krsta usmereni. to se ovek vie uzdie na unutarnjem putu duhovnog rasta, vie se pribliava sreditu krsta gde vie nikakvih spoljanjih
razlika nema ili su nevane, jer sve religije od etvrtog nivoa upuuju na isti cilj, na ovekovo probuenje. (Po reima Heraklitovim: Probueni ljudi ive u jednom zajednikom i
optem svetu, dok oni koji spavaju ive svaki u svome posebnom. (Fragmenti, I, 89))
Dakle, nikakvo jedinstvo religija nije mogue spolja, formalno ostvariti na prva tri nivoa
svesti. Do tog nivoa moraju postojati razlike. Istinsko jedinstvo Duha manifestuje se samo
unutra, u oveku, u jedinstvenoj linosti, kao njegova sopstvena zrelost - a ne kao vetina da
se sva stada strpaju u isti tor. A upravo na tome rade Iluminati kada pokuavaju da stvore
jednu svetsku religiju.
Stoga peti, esti i sedmi nivo religioznosti karakteriu sve vea individualnost i nezavisnost Duha od svih interesa drutvenih i prirodnih zbivanja. Ili, njihova transcendencija.
To je put unutarnjeg ili ezoterinog kruga svih religija: sufija u islamu, kabalista u judaizmu, jogina, tantrista i taoistikih alhemiara, ezoterinog hrianstva koje se sauvalo u
nekim manastirima. Sve religije postoje da bi pomogle rast ovekov iz niih u vie nivoe
svesti. Pored joge i tantrizma, ovu funkciju u najveoj meri zadrali su islam u sufizmu i
budizam u praksi kontemplacije (satipatthna), i u zenu.
Pored ovih regularnih tokova, postoje nezavisne ili tajne, ali drevne amanske tradicije koje, neoptereene teologijom ili bilo kakvom dogmom i ideologijom, daju dobre
rezultate u duhovnom uzdizanju ovekovom do najviih stanja. Osnovni obrazac rada tih
tradicija moe se samo nasluivati zahvaljujui trudu nekih istraivaa (Mira Elijade).
164

Ipak, amanizmu nedostaje ontoloka preciznost u viziji i iskustvu duhovnog, u transcendenciji uopte, kakva postoji u budizmu. amanizam je optereen neorganskim podrujem.
Jedino se u opusu Karlosa Kastanede ne primeuje ovaj nedostatak. Zahvaljujui njemu
bogatstvo i superiornost amanskih tradicija postali su nam mnogo jasniji.
Prvi, drugi i trei nivoi religioznosti jedino su poznati javnosti, dok se o etvrtom zna
tek po malo i on se povezuje sa mistikom. Prva tri nivoa su u potpunosti pod uticajem neorganskih oblika bivstvovanja (T-polja) i samo tu postoje bogovi i demoni. etvrti je proces
njihovog upoznavanja i nadilaenja, dok peti, esti i sedmi nivo odlikuje sve vea sloboda
Duha, i od organskog i od neorganskog oblika bivstvovanja prirode.
Svi oblici religija iz prva tri nivoa su u onoj meri dobri i ispravni u kojoj podstiu rast
ovekov iz niih u via stanja, i u onoj meri su zli i naopaki u kojoj slue sami sebi, ukoliko
sputavaju rast i zadravaju oveka na istom nivou. Ta tenja uvek postoji u svakom entitetu
kao njegova centripetalna sila koja ga odrava na okupu, ali savladavanje njene gravitacije
nuan je test za proienje ovekove line snage i individualnosti. To su vrednosti koje
oveka uzdiu iznad treeg nivoa.
3. Sydvda
Svako od sedam moguih stanja svesti u kojima se ovek moe nai ima svoj pogled
na svet: od najgrubljeg materijalizma i borbe za opstanak prva dva nivoa, mentalnog spoznavanja sveta u treem i njegovih granica u etvrtom, spoznaje da stvarnost svega odreuje
stanje svesti u petom, i da je svest najvia stvaralaka energija u estom nivou. Sedmi je
iznad svih tih spoznaja i dozrevanja, on je plod estog koji je za bivstvovanje najvii. Posle
najvieg dolazi samo oputenost u ostvarenju.
Od svih drevnih duhovnih tradicija sasvim je sigurno da nijedna nije dostigla takvu
toleranciju u iznoenju istine o svetu ili istine sme, i prema stanju svesti koja je iznosi, kao
to je to uinila ainska logika u svome uenju o moda, ili sydvda. Re syt potie od
sanskritskog korena as, biti, i znai moe biti, dok vda znai uenje, tako da re
sydvda moemo prevesti kao uenje o moe biti. Ono je najistiji izraz tajne stvaranja
ili same stvarnosti, jer u potpunosti negira svaku dogmatinost i jednostranost. Nastala u
najveoj strogosti asketskog proienja Duha od svih spona uslovljenog bivstvovanja,
sydvda nam ukazuje da ispoljavanje bia, a zajedno s njim i njegova spoznaja, ima sedam
aspekata od kojih je svaki ispravan na svoj nain i neophodan da u kontrastu i dijalektici s
ostalima omogui jasan uvid. Priroda stvarnosti ne izraava se nikada u potpunosti samo na
jedan nain, njen izraz je uvek i u svemu bogat protivrenostima koje izraava sedmostruka formula (sapta-bhangi) koja glasi:
1. Moda jeste.
2. Moda nije.
3. Moda i jeste i nije.
4. Moda je neizrecivo.
5. Moda jeste, ali je neizrecivo.
6. Moda nije i neizrecivo je.
7. Moda i jeste i nije i neizrecivo je.

165

Kao to sedam boja sainjava sunevu svetlost, tako i ovi stavovi samo kada su uzeti
svi zajedno daju ispravan uvid u stvarnost. Svaki je jednostran i nedovoljan ako se posebno
izdvaja. Upravo tome su skloni ljudi s prva tri nivoa svesti, jer njima su jedino poznata prva
tri stava, i to kao suprotstavljena.
Ceo univerzum postoji na ovaj sedmosturki nain. Uslovno se mogu nazvati dimenzijama postojanja prostorvremena. Sve postoji na svih sedam dimenzija istovremeno, iako se
svaka dimenzija odvija zasebno. I mi sami, nai ivoti i svaki dogaaj. Zapravo, ne mi ovakvi kakvi smo sada poznati sebi, ve se naddua (oversoul) deli na ovakvih sedam individualnih dua (iva) od kojih je samo jedna nama poznata dok ne postignemo potpuno osveenje. Ostale su na ostalim dimenzijama prostorvremena i rade isti posao sa svog aspekta spoznaje i postojanja. Kada se svi aspekti individualnih postojanja iskuse i sjedine, individualna
dua se sjedinjuje sa svojim izvorom, nadduom koja je prva emanacija i olienje Duha.
Podsetimo se da se celokupna emanacija prakrti dogaa da bi se iskusili svi aspekti bivstvovanja na najindividualniji nain.
Kako izgledaju te dimenzije? To su jednostavno sve mogue logike varijante svih
moguih zbivanja.
U prvoj, neto se jeste dogodilo.
U drugoj, to se nije dogodilo.
U treoj, i jeste i nije se dogodilo (jedinstvo suprotnosti).
U etvrtoj, nije se dogodilo nita od prvih tri mogunosti, i nastalo je neto sasvim
drugo.
U petoj, dogodilo se, ali je nastalo neto sasvim drugo.
U estoj, nije se dogodilo, ali je nastalo neto sasvim drugo.
U sedmoj, i jeste se i nije dogodilo, i nastalo je neto sasvim drugo (izvan svih suprotnosti).
S ovim je sydvda obezbedila da na ovom podeljenom i sukobljenom svetu bude
vrhunski princip tolerancije na putu spoznaje i ivljenja, i sa svojim velianstvenim moda, koje smeta u osnovu svih aspekata kao najvanije, verovatno nedostian ideal za sve
smrtnike.
4. Ji ing
Tajna stvaranja i bivstvovanja, izraena kroz zakon broja sedam, utkana je u sve kulturne tradicije i kole duhovnog uzdizanja irom sveta od najstarijih vremena, i to na razne
naine, najee simboline u obliku mita ili sloenih formula namenjenih samo upuenima
(iniciranim). Mnoge od tradicija ni same ne dopiru do pravog smisla ove tajne tako da je za
sve njih sam mit stvarnost, umesto da im mit bude putokaz ka stvarnosti. To je, na primer,
sluaj sa hrianima koji prvo poglavlje Mojsijeve Knjige Postanja itaju u prevodu, a ne
u originalu koji daje sasvim drugaiju sliku.
Sydvda daje najpreciznije usmerenje za razumevanje stvarnosti, ali i taj princip je
statian, iako je istinit, odnosno, usklaen sa samom stvarnou. Samo se na jednom mestu
tajna stvaranja obelodanila u potpunosti i sa svim detaljima u dinamikom vidu, kroz sam
proces stvaralakog preobraaja koji se dogaa ovde i sada kao i svuda: u drevnoj Kini, u
fundamentalnom ostvarenju njene kulture, u Ji ingu ili Knjizi promene. Najstariji sloj
teksta ove knjige potie iz 12-tog veka pre nove ere, dok su trigrami i heksagrami, na koje
166

se komentari teksta odnose, jo znatno stariji. Smatra se da je to jedna od najstarijih knjiga

na svetu, to i prilii njenom znaaju. Ona je, naime, najznaajnija knjiga na svetu zato to
najsavrenije i neposredno izraava zakon stvaranja u njegovom dinamikom vidu, sa svim
mogunostima postojanja, i tako oveku u svakom trenutku omoguava uvid u najdublji
smisao svakog zbivanja i njegov razvoj u skladu s vremenom i okolnostima i, iznad svega, u
skladu sa stvarnou.
U kojoj je meri cela kulturna tradicija drevne Kine bila proeta ovim stvaralakim
principom vidi se i po tome da je mera muzike bila sjedinjena sa merom svih stvari. Tako je
carski ured za muziku u Kini bio prikljuen uredu za mere i teine. Vibracije zvuka najblie
izraavaju vibratorne procese prakrti s kojima ona stvara i preobraava sve stvari. Zato je
preureivanje muzike bila prva dunost novog vladara koji bi doao na vlast jer, smatralo
se, prethodna dinastija ne bi bila smenjena da je njena muzika bila u harmonskoj saglasnosti
sa univerzumom (nebom). timovanje instrumenata i usaglaavanje muzike intonacije
polazilo je iznova od standardnog tona svake dinastije koja je dolazila na vlast.
Zakon broja sedam ne ispoljava se uvek kao sedmostrukost, ve esto kroz est ili
osam inilaca. Tako je u Postanju Bog stvorio svet za est dana dok je sedmi bio dan
odmora; Davidova zvezda ima est krakova, dok je sedmi inilac sredinja taka. U oktavi
ima sedam nota pri emu je osma, druga nota do, zaetnik novog ciklusa u neprekidnom
stvaranju i preobraaju. Na mnoge se naine ovaj fundamentalni zakon obelodanjuje. Tako
je najvei hram sedmostrukog zakona stvaranja na Zapadu Keopsova piramida. Ona se sastoji iz dva geometrijska oblika: kvadrata i trougla. Osnova piramide je kvadrat koji kroz
simboliku broja etiri predstavlja ostvarenje svakog procesa, stranice su trouglovi koji kroz
simboliku broja tri predstavljaju stvaralaku energiju. Njihov zbir i sklop odaju zakon broja
sedam. Takoe, dimenzije ove piramide kao i raspored prostorija u njoj i prostor oko nje,
sadre mnoge astronomske i kosmoloke tajne. Dok je Ji ing, kao delo kontemplativnog
Istoka, posveen objavljivanju stvaralakog procesa na egzistencijalan nain, kroz preobraaj i lini doivljaj, dotle Keopsova piramida, kako dolikuje Zapadu, isti zakon obelodanjuje
predmetno i na objektivistiki nain, kroz monumentalnu graevinu ili hram. Keopsova
piramida i Ji ing nastali su istovremeno.
Izraavanje stvaralakog zakona nije jednolino ve dinamino, jer je takvo i samo
stvaranje, nikada nije statino i dovreno. Tako i Ji ing ima osam osnovnih trigrama koji
predstavljaju sve temeljne procese u stvaranju, od prvog pokretakog principa, Neba (Chien), predstavljenog s tri cele linije, do trigrama Kun, koji sa tri prekinute predstavlja Zemlju
kao ostvarenje svega, podlogu na kojoj se stvara i koja je potpuno prihvatila stvaralaki
impuls. Kao osmi inilac ona izraava aktuelizaciju i afirmaciju sedmostrukog procesa stvaranja. Sve kombinacije osam trigrama daju ezdeset i etiri heksagrama, simbola sastavljenih od po dva trigrama sa est linija, celih ili prekinutih. Oni predstavljaju celokupnost svih
stvaralakih procesa univerzuma, od genetskih informacija do najviih zbivanja i sudbine
svega to biva. Isto kao to u osnovi sveg organskog ivota stoje genetske informacije za
njegovo odvijanje (sainjene od kombinacija etiri baze: adenin, guanin, citozin i uracil kojih ima ezdeset i etiri za sav ivi svet, isto koliko i heksagrama), tako i sva zbivanja
objektivnog, neorganskog sveta nisu proizvod haosa i sluajnosti, nego informativnog poretka T-polja. Preobraaji kroz koje prolaze bia sledei svoju sudbinu, a takoe i dogaaji koji ih prate, kodirani su u ezdeset i etiri heksagrama Ji inga. Oni predstavljaju DNK zbivanja u svetu. Deluju iz neorganskog podruja i viih dimenzija na organsko, u skladu s kretanjem planeta. Ono to je DNK u indriyni, to je Ji ing u tanmtr
i maha-bhtni.
167

Knjiga se upotrebljava tako to se postavi pitanje s ciljem da se dobije razjanjenje

situacije ili ishoda nekog zbivanja. Pitanje se postavlja samom univerzumu meditacijom na
njegov sadraj, dok se nasuminim razdvajanjem etrdeset i devet tapia (7 X 7) iz gomile,
ili slobodnim bacanjem tri novia, dobija brojana vrednost za jedan od heksagrama. Ovakav postupak za dobijanje odgovora, odnosno za kontakt sa Knjigom promene je nuan zato
to se ona u potpunosti zasniva na holistikom jedinstvu univerzuma. U njemu su simultano
prisutne sve situacije i sva mogua zbivanja. Kako je svest izraz najvee brzine bivstvovanja-vremena, i njegov privlaitelj, njeno prisustvo je glavni inilac koji pribavlja taan
odgovor. Odgovor automatski dolazi kroz Ji ing tamo gde je svest o zbivanju prisutna.
Tano postavljeno pitanje pola je odgovora. Knjiga promene je samo renik koji nam drugu
polovinu odgovora prevodi u pojmovno razumevanje. Ovde je na delu stalno prisutna interakcija organskog (indriyni) i neorganskog (tanmtr) oblika bivstvovanja. Kada je u
organskom sklopu (oveku) prisutna svesnost odreenog problema, tj. pitanje, budui da
svest usaglaava i privlai ishod sveg zbivanja, tada e neorgansko podruje iz njegovog
okruenja automatski reagovati, i novii e pasti tano onako kako nalae situacija ili stanje nekog problema na koji je svest usmerena, odnosno, iji ishod privlai kao privlaitelj
svega. U jedinstvu prirode nita se ne deava sluajno ili nasumino, mada tako izgleda pri
bacanju novia, niti je ita skriveno, potrebna je samo svest da prepozna neskriveno. Svest
je ve sama po sebi saimanje smisla bivstvovanja prirode, a linost ovekova je olienje
tog smisla. Zato, kada je u svojoj linosti ovek svestan nekog problema, priroda mu automatski odgovara, jer se u linosti ona ogleda i osmiljava. Od svih knjiga, Ji ing najbolje
slui tom procesu ogledanja i osmiljavanja. Ve samo osveenje problema kroz postavljanje pitanja uobliava odgovor cele prirode koji dolazi odmah u vidu simbola (heksagrama).
Da bi se odgovor prirode bolje razumeo, za one koji ne vide neposredno, postoji univerzalni
renik za njegovo prevoenje na svakodnevni jezik ljudskih situacija. To je Ji ing. On je
prevodilac koji omoguava da svaki ovek komunicira sa univerzumom, sa vanvremenskim
principima stvaranja i preobraaja po kojima se sve zbiva.
Tako dobijeni heksagram simbolizovae situaciju na koju se pitanje odnosi ili, ee,
u kojoj se nalazi onaj koji pita. est linija pokazuju sve procese stvaranja date situacije, sa
komentarima koji savreno jasno obelodanjuju sve aspekte problema i proces njegovog
neminovnog preobraaja. esto se dobija jedna ili vie promenljivih linija i to su one koje
treba zameniti u suprotna stanja (ako je to bila cela, onda prekinuta, i obratno). One predstavljaju naroito vana mesta u procesu razvoja date situacije, one intervale u koje treba dodati veu energiju svesti kako bi se namera privela cilju ili problem reio. Tako heksagram i
est linija ine sedam inilaca stvaralakog procesa. Kada se promenljive linije zamene
dobija se drugi heksagram koji, kao sedmi inilac, predstavlja rezultat stvaralakog procesa
i zaetak daljeg ciklusa preobraaja ako se energija svesti pravilno upotrebi u pomenutim
intervalima razvoja situacije na koje ukazuju promenljive linije. itaju se samo komentari
koji se odnose na simboliku drugog heksagrama, dok se njegove linije ne uzimaju u obzir.
Poetina simbolika taoistikih i konfuijanskih komentara, koji rasvetljavaju svaki
simbol (heksagram) i njegove razvojne procese (linije), ostae u ovoj najstarijoj knjizi reita
i jasna svakom oveku, i sve dok ljudi na svetu bude bilo ukazivae im sa svim detaljima
sve tajne stvaranja i preobraaja. U svakom komentaru je jasno da se on ne odnosi toliko na
proricanje budunosti koliko na usklaivanje subjekta sa procesima stvaralakog preobraaja univerzuma koji se trenutno zbivaju u njegovom iskustvu. Stoga je ova Knjiga renik
stvarnosti i mapa sveg zbivanja. Kao renik omoguava razumevanje, a kao mapa usmeravanje aktivnosti.
168

Knjiga promene u celosti i potpunosti izraava poriv bia da se razotkrije i ostvari u

Duhu. Kao nigde drugde u njoj se taj poriv otkriva sa svim detaljima, i to u skladu sa individualnom situacijom, a ne statino ili globalno u formi mita.
Iskaz stvarnosti zbivanja svuda se okamenjuje u mit ili koncept (u najboljem sluaju
to je sydvda). Samo se ovde on ispoljava neposredno, u skladu sa samim tokom zbivanja
ovde i sada. Potreban je samo ovek dovoljno svestan da bi se uskladio sa stvarnou zbivanja s kojim je u iskonskom jedinstvu. Zato ga Knjiga stalno poziva da to i uini. Ona deluje
kao linost zato to se, kao ni jedna druga tvorevina, direktno odnosi na ovekovu linost
(aham-kra) u kojoj se stiu i ukrtaju sve dimenzije organskog i neorganskog bivstvovanja
i dobijaju svoje olienje u zbivanju, olienje koje slui osveenju (buddhi) ili krajnjem
ishodu.
U onoj meri u kojoj je ovek svestan svoje linosti kao olienja ovog ukrtanja sveg
zbivanja, u toj meri je svestan da je Knjiga promene spoljanji izraz istog procesa. Dok je
linost olienje sveg iskustva bivanja na jednom individualnom podruju, Ji ing izraava
olienje svih moi bivstvovanja prirode uopte. Zato je on od presudnog znaaja za oveka.
Ovaj izraz je izvaen iz vanvremenskog holizma prirode i zapisan na samom poetku ljudske kulture osveenja, pa zato predstavlja i jedini pouzdani vodi ka njenom najviem
ostvarenju.

169

AHAM - KRA

1. Princip individuacije ili uobliavanja

Stvaranje sveta, i naeg celokupnog iskustva o svetu, nastaje dejstvom aham-kre. U
ovoj kategoriji se integrie iskustvo bivstvovanja u linost koja je jedina sposobna za autentini doivljaj sveta.
Teko je razlikovati aham-kru i buddhi. Moe se najblie rei da ono to buddhi
predstavlja u apsolutnom smislu, to aham-kra izraava na individualnom ili lokalnom podruju. U odnosu na ostale, nie kategorije prakrti, one su egzistencijali. Jedino sa stanovita
purue one imaju kategorijalno ustrojstvo kao i sve drugo u prakrti, iako granino. Moglo bi
se rei da zbivanja svih niih kategorija u aham-kri po prvi put postiu svoje pravo egzistencijalno olienje koje je neophodno za dostizanje krajnjeg ishoda koji se razreava u buddhi. Sve zbivanje ispod aham-kre potinjeno je uzronosti i ona se nadilazi tek ovde, u
kategoriji koja daje oblik svemu, i subjektivnom i objektivnom. Samo u ovekovoj linosti
priroda se razreava i obuava za slobodu, pa se zato u njoj najee i suoava sa neslobodom.
Sam poloaj ove kategorije na shemi ukazuje da je ona ishod svega to biva kroz
integraciju subjektivnog i objektivnog, organskog i neorganskog postojanja. Aham znai ja
sam, a -kara tvorac ili inilac. Ovde se integrie nain zbivanja koji se u niim kategorijama ispoljavao bilo na subjektivan ili organski, bilo na objektivan ili neorganski nain. U
njima se nain bivanja manifestovao kroz spoljanji oblik, dok se on u aham-kri integrie u
vii, egzistencijalni nivo: u smisao. Jo preciznije reeno: bivstvovanje ispod aham-kre
ima ontiki ili esencijalan karakter, dok ovde prelazi u egzistencijalan i ontoloki, koji e
vrhunac svoje diferencijacije postii u buddhi i njegovom razlikovanju od purue.
Aham-kra kao princip individuacije na objektivan nain se ispoljava tako to daje
oblik svemu to postoji u kosmosu, od suptilnih prototipova (tanmtr) do velikih elemenata (maha-bhtni), on individualno oblikuje svaku tvorevinu i pojavu u prirodi: telo nekog
bia, kamena ili drveta, elektromagnetne talase, planete i galaksije. Sve je individualno uoblieno na neki nain jer u bezoblinosti ne moe biti nikakve aktivnosti, a prirodi sama aktivnost daje ivot. Na subjektivnoj ili organskoj strani oblikuju se ulne i delatne sposobnosti
za percepciju i iskuavanje objektivnog bivstvovanja. Tako vidimo da je aham-kra uzrok
one interakcije koja kroz odnos subjekta sa objektom kristalie svest. Aham-kra je princip
individuacije radi funkcionalnog razlikovanja bivstvujueg i osveenja, a ne radi pukog
razdvajanja i otuenja od celine. Jedino kada ovakvog dozrevajueg osveenja nema,
aham-kra se pokazuje kao princip koji otuuje i deli na egoike zasebnosti. U pozitivnom
aspektu on je princip individuacije celine radi njenog ustanovljenja, jer u difuznoj bezoblinosti to nije mogue. Tada individuacija nije izdvajanje iz celine, ve njeno olienje u akciji
kroz koju postoji.
Kako u jednolinosti nije mogue postojanje, u celoj prirodi prisutan je poriv za deobom i udvajanjem kako bi se time omoguila budua sinteza na viem ontolokom nivou.
170

Od kvantne fluktuacije i deobe elija pri razvoju ivota (i njegovom razlaganju), preko svih
iskustava odricanja koja nas teraju na sazrevanje, sve do naputanja prianjanja za predmetni
svet probuenog oveka koji postaje nezavisan (kaivalya). Princip diferencijacije, koji izaziva aham-kra, jednako je prisutan u objektivnom ispoljavanju kao i u oveku kroz njegovo psiholoko iskustvo. Zbog interaktivne povezanosti organskog i neorganskog bivstva,
individualni procesi u objektivnom podruju (bia i pojave) izazivaju po analogiji individualne procese u subjektu, oni se u njemu reflektuju kao psiholoki procesi. Diferencijacija
spoljnjeg sveta, koja sainjava vaskoliki ivot kosmosa, jednako je prisutna i u subjektu kao
njegova psihika diferencijacija. Tako subjekt doivljava objektivni svet, njegova psihodinamika predstavlja prostorvremenski saeto iskustvo zbivanja objektivnog podruja. (Sa
stanovita subjekta, objekti su i drugi subjekti.) Vrhunac diferencijacije linosti vodi do njenog nestanka u buddhi.
Kako nita u prirodi nije statino i supstancijalno, sve to je u njoj oblikovano mora
da bude i razoblieno, odnosno preobraeno. Sam oblik je inicijator preobraaja, on je
informacija za dalje preobraavanje. Otuda toliko protivrenosti u linosti ovekovoj, jer
ona je najgue jezgro opteg preobraaja prirode. U aham-kri se ukrtaju dva suprotna
principa: prema niim kategorijama to je princip koji sve deli i individualno uobliava, dok,
s druge strane, sve individualno objedinjava i isceljuje za viu kategoriju, buddhi, za spoznaju celine. Princip koji deli, nuno mora biti i princip koji objedinjava. Ovo kosmiko ukrtanje najsnanije doivljava linost ovekova: kada se okrene nadole ona se dezintegrie u
bolu, a okretanjem nagore - isceljuje u blaenstvu. Zapravo, ba zbog tog ukrtanja ahamkra jeste linost.
2. Linost
Svekoliki preobraaji prirode svoj najvii kvalitet, snagu i dramatiku postiu u oveku, kao njegova linost. Aham-kra se sama po sebi inteligibilno ispoljava kao jedinstvena i
celovita linost. Kao takva ona je poznata samo manjem broju ljudi. Veina ima linost razdeljenu na mnotvo Ja-entiteta koji nastaju spontanim dejstvom principa individuacije na
indriyni.
Zahvaljujui dejstvu aham-kra svaki oblik ivota, a ne samo ovek, moe biti subjekat doivljaja, iako nepotpun: jednoelijski organizam, biljka ili sisar. I neorgansko podruje uestvuje u optem doivljaju sveta, ali na pasivan nain, kroz istu reakciju ili kao
medijum. Organsko podruje reaguje kroz uenje i kultivisanje, pa zato organski ivot svojom sadrajnou nadilazi neorganski (svojim kvalitetom, a ne kvantitetom). Kako organski
ivot proishodi iz neorganskog, on je svoje iskustvo sveta stekao najpre kroz njega, kroz
neorganski svet i njegova bia. Tako se princip aham-kra, kao tvorac svega uoblienog,
najpre ljudima objavljivao kroz njih, kroz bogove, spolja ili na objektivistiki nain. Najdirektnije i najgromoglasnije kroz starozavetnog Boga koji se i identifikovao kao Ja sam onaj
koji jesam - to je takoe slobodniji prevod aham-kre. Takoe u ovome lei razlog zato
taj isti princip objektivnog stvaranja ovek treba, po uputstvima religijskih zaetnika i mistika, da ustanovi u sebi, kao svoju linost, predajom volji boijoj odnosno, usaglaavanjem s njom. Dakle, da u iskustvu integrie neorgansko i indriyni. Prirodno je da se u
ranim fazama ljudske zrelosti opti princip stvaranja manifestuje spolja, ne samo kroz mit
ve i konkretnim otelovljenjem radi pouavanja ljudi. Isus Hrist je najbolji primer za takvu
manifestaciju, on je najlepi model savrenog oveka i linosti, a njegova poruka jasno upuuje na integraciju o kojoj je re, u aham-kra; njegove rei, da je on jedno sa Tvorcem,
171

jasno govore o njegovom jedinstvu sa aham-kra. Njegovo delovanje takoe ukazuje na

aktivni princip koji odlikuje aham-kra dok, za razliku od njega, Buddha svojim smirenjem
u potpunoj slobodi manifestuje integraciju vie kategorije - buddhi. Otuda mu i potie ime.
Isusov simbol je krst koji predstavlja aham-kra, jer u njoj, u celovitoj linosti, po prvi put
poinju da se pravilno ukrtaju i razluuju purua i prakrti. Buddhino je olienje meditativno smirenje, tihovanje i ponitenje sebe radi onoga to sve omoguava (purua). Zato Buddha nema simbola ve je predstavljen njim samim, ovekom (purua) u meditaciji.
Kada zbir svih organskih sposobnosti uoblii oveka (on je i po predanju stvoren na
kraju), tada se u njemu kristaliu Ja-iskustva (lat. Ego). To jo nije aham-kra ve njegov
proizvod ili odraz na subjektivnom podruju, indriyni, u manasu. Ja je najvii vid kohezije
psihofizike energije za koju je jedan subjekat sposoban u svom prirodnom ivotu. On nije
proizvod kultivisanja ve golog instinkta samoodranja. Zato, ako se kao takav kultivie i
odrava, neizbean je sukob i sve ea borba sa drugim Ja i subjektima koji ine isto. Ja je
samo psiholoki odraz razliitih oblika ivotnih procesa, zbog njihove diferencijacije deli se
i psiha koja ih ustanovljava. Iskustvo razliitih oblika spolja, analogno proizvodi mnotvo Ja
unutra. Kako sve zbivanje, pa tako i ono u indriyni, nije statino ve dinamino i procesualno, tako se ni ova kohezija (u Ja) ne zadrava u jednom obliku, nego se preobraava i pri
tome deli na mnotvo entiteta. Tako je svaki ovek u svom empirijskom iskustvu sainjen
od mnotva Ja. Samo zato to su svi oni procesi istog bia i koriste istu energiju za svoje
oblikovanje, odranje i fokusiranje panje ili prisustva, ne zapaa se njihovo mnotvo. Ono
se primeuje samo naknadno, po posledicama, kada nismo uinili ono to smo nameravali,
ili smo uinili ono to nismo eleli. Mnotvo Ja je nalik projekciji filma gde koherentnost
slike i pokreta stvara brzo smenjivanje razliitih slika.
Zato to svaki entitet u prirodi postoji kao piramidalna struktura za sebe, i ovekova
psiha se moe deliti po uzoru na mnotvo i razdeljenost spoljanjeg zbivanja. Koliko je
vezana za spoljne utiske, toliko se i deli. Tako nastaje izofrenija. Svako Ja, koje se u oveku trenutno aktivira, stvara ubeenje da je apsolutno realno, ovek misli da je to njegov
jedini identitet i da e propasti ako ga izgubi, da e umreti. Jer, svako Ja stvoreno je centripetalnim privlaenjem univerzalne energije bia. Iako je samo jedan njegov aspekt ono to ne
uvia, zbog holografskog karaktera bia misli da je ono celo bie za sebe. Zato se oveku
koji je identifikovan sa njim ini da je njegovo delovanje jedino mogue, a njegov nestanak
smrt. Ne uvia ak ni da se takva ubeenja menjaju tokom vremena. U samoj prirodi ne
postoji smrt, ve samo stalan preobraaj energije. Jedina smrt, a s njom i roenje, jeste ona
koja se dogaa individualnom Ja. Zato samo pod njegovim uticajem ovek ubija i ini zlo,
jer mu se tako ini da je nekoga ubio i sebe sauvao. Nagon za ivotom, koji se ograniava u Ja, uzrok je sveg nasilja i sve patnje. Onaj ko vidi jedinstvo cele egzistencije ne moe
da ini nasilje, on takvih namera ne moe ni imati. Onaj ko je jedno sa apsolutnim biem
nema svoga Ja, stoga i ne pokuava sebe da sauva.
Diferencijacija na individualna Ja, koja se u manasu dogaa pod dejstvom univerzalnog procesa individuacije aham-kra, nuan je proces u diferencijaciji iskustva bivstvovanja
i svesti. Svako Ja je jedan modus bivstvovanja i bez bogatstva njihove interakcije nema dozrevanja svesti. Mnotvo Ja na subjektivnoj strani analogno je mnotvu bivstvujuih oblika
na objektivnoj koje zapaamo kao svet. Tako se svet ogleda u subjektu. Kada to iskuavajue ogledanje dostigne kritinu masu (krizu smisla egzistencije) dolazi do nove faze dozrevanja svesti ka celovitoj linosti, aham-kra. Tada ovek vidi da je svaki pojedinani aspekt
bivstvovanja, bilo spoljanji bilo unutarnji (Ja), deo jedne iste celine koja ih sve stvara. Ta
celovitost, koja je tvorac svega, pa i ovekove linosti, jeste aham-kra.
172

Subjektivno iskustvo ne moe biti drugaije do razdeljeno i neuravnoteeno. U meri

u kojoj se subjektivno stanje (indriyni) nadilazi, princip individuacije se u oveku kristalie
i obezbeuje trajno prisustvo svesti, koje vie nije promenljivo i nepostojano kao ranije.
Tako se s postojanou svesti formira jedinstvena i trajna linost u oveku, kroz uvid da je
energija univerzalna i da bie nije samo njegovo. Samo kada se celo psihofiziko bivanje
(indriyni) ispuni sveu, energija se preliva i kree navie, ka aham-kra. Dokle god se
energija troi na razdeljene aspekte bivanja, ne moe se sakupiti dovoljno da aktuelizuje
aham-kra kao princip univerzalne linosti. Razdeljeni aspekti su za oveka sve ono vanjsko, bilo organsko ili neorgansko. Ono to sve objedinjuje je unutar oveka, u aham-kra.
Spoznajom uzaludnosti traenja utoita u bilo emu vanjskom, ovek se okree unutra, ka
sebi, ka aham-kra.
Kada je osveena i aktuelizovana, aham-kra je jezgro doivljaja sveta, doivljaja
koji nadilazi podelu na subjekat i objekat. Budui da je aham-kra istovremeno i tvorac
objektivnog sveta, postizanjem njenog nivoa nadilazi se sva subjektivnost podruja
indriyni, odnosno, objektivni svet prestaje da biva otuen i suprotstavljen subjektu. Takoe
nestaje nemo koju je subjekt imao u pogledu delanja. On tu po prvi put dobija mo delanja
po svojoj volji (siddhi).
Aham-kra je potencijalno uvek prisutna u oveku kao princip integracije njegovih
iskustava u Ja. Zato samo ovek moe imati svoje lino Ja, svoju individualnost (moe, ali
ne mora). U nekompletnim indriyni, u ivotinjama, nema linog Ja u individualnom telu,
nego princip individuacije deluje na nivou itave vrste. Svaka maka, na primer, ne moe
biti nita drugo, nego e svoj lini karakter uvek pokazivati isto kao svaka druga maka.
Iako postoje neke razlike meu ivotinjama iste vrste, one su retke i daleko ispod osobina
linosti i uglavnom se javljaju kod onih ivotinja koje ljudi uvaju i obuavaju. Svaka ivotinjska vrsta je odreena na kolektivnom planu, dok biljke nemaju individualnost ni na
nivou vrste, nego je mnotvo biljnih vrsta samo pokazivanje sposobnosti prilagoavanja
sredini i opstanka u njoj. Sve biljke imaju jedno Ja; razlikuju se samo po uslovima u kojima
ive i nainima opstanka.
Zato to svaki uoblieni entitet moe biti i subjekt iskustva, od elije do galaksije, i
ovekovo bivstvovanje ne mora biti celovito, ve razdeljeno. Mnogi ljudi stoga deluju kao
nekompletno indriyni i nemaju svoje lino Ja, nego ga imaju, slino ivotinjama, na nivou
vrste, odnosno plemena, nacije, rase, religije, tradicije i drugih obrazaca objektivnog uslovljavanja i oblikovanja subjekta. Koliko su nerazvijeni kao individualne linosti, toliko e
delovati po zakonima bilo kog autoriteta, kolektivnog, tj. spoljnjeg (religija, politika ili nacija kojoj se pripada) ili unutarnjeg (nekog psiholokog ili psihotinog sadraja). S druge strane, za razvoj linosti neophodan je zdrav autoritet, njega priroda i obezbeuje kroz objektivno podruje, organizujui drutvena ureenja putem religija, mitova (ak se u tu svrhu i
manifestuje kao Bog, za ta je najbolji primer judeo-hrianstvo) i sakupljanjem svih iskustava i smernica za ispravan ivot kroz predanje i tradiciju. Problem nastaje kada pone prenaglaavanje i jednostranost, kada tradicija ne dozvoljava novu linost - a linost je po definiciji uvek nova i jedinstvena - nego uva sebe, dok svoju svrhu, ovekovo idealno stanje,
linost, smeta u mit i jo se nasilno brani od ljudi koji ele da ga ostvare. Problem nastaje
kada se ne veruje prirodi i njenoj savrenoj preciznosti u stvaranju subjekta i kretanju ka
linosti, i u krajnjem vidu ka neuslovljenosti, nego se pokuava sa nekakvom vetakom
duhovnou za raun prirode i njene svrhovitosti. Na takvim anomalijama zasnovane su
mnoge tradicije i njihove kulturne politike, kao i dananje religije sa svim sektama - iako
se verbalno pozivaju na obuzdavanje nie prirode i njenih destruktivnih nagona. Poriv ka
173

celovitoj i slobodnoj linosti je najsnaniji od svih, cela priroda postoji zbog njega, pa zato,
kada se pred njim ispree jednostrane tradicije, razne religijske, kulturne i civilizacijske razlike meu ljudima koji su po svom biu jednaki, dolazi do genocida. Ni zbog ega ljudi vie
ne stradaju nego zbog svojih tradicija koje ne slue oveku, ve samo sebi i svom jalovom
autokratskom i teokratskom odranju. Jedina univerzalna tradicija oveanstva koja se ne
moe ulepati laima jeste unitenje, nasilje i sputavanje procesa individuacije ovekove
linosti. Nasilje je jedina posledica tradicija koje postaju jednostrane i iskljuive, pa tako
najnasilnije postaju one koje sebe apsolutizuju i hoe da zavladaju svetom. Svaka linost u
svom dozrevanju mora jednom da doe u sukob sa tradicijom, jer ova postoji samo zato da
bi oveka ukalupila prema odreenom modelu, dok je linost uvek jedinstvena i nezavisna
od svega, ona je onoliko celovita koliko se oslobaa od svih veza, koliko je slobodna. Valjda je zbog dijalektike sazrevanja slobodne linosti i njenog kosmikog znaaja nuno da
postoje ovakve anomalije, paradoksi i izazovi. Oni verovatno stvaraju neophodan pritisak za
kristalisanje oveka u pravu i slobodnu linost. Teko je samo razabrati da li je to sve potrebno zbog njegove slabosti i gluposti, ili snage i vrednosti.
Iz svega reenog sledi zakljuak da su autentina linost i nasilje suprotstavljeni jedno drugome: koliko je vie jednog, toliko je manje drugog.
Zahvaljujui kultivisanju principa individuacije samo je u oveku mogu psiholoki i
lini doivljaj sveta. U svemu ostalom, u celoj preostaloj prirodi, on se manifestuje kao puki
prolazni oblik zbivanja - samo u ovekovoj linosti on se doivljava egzistencijalno, pa zato
samo u njoj doivljaj sveta postaje jednako konkretan i verodostojan kao i sam svet. U
ovekovoj linosti se priroda na najvii mogui nain bivstvujue odnosi prema sebi. Zato
tu i razreava svoj ishod ili smisao. U svim niim oblicima (na shemi, slika 1.) ona se pripremala za suoavanje sa sobom u aham-kra. Ovo je suoavanje dramskog karaktera, pa je
takav i psiholoki doivljaj. On je mogu jedino kada subjekat objektivno uestvuje u zbivanju kao da je njegovo, kada ga lino doivljava kao svoje. Zato prevod aham-kra moe
biti i Ja sam uesnik. ovek postaje linost u onoj meri u kojoj uestvuje u zbivanju uprkos svim tekoama, jer samo uestvovanje osnauje prisustvo svesti. to svesnije uestvuje
i bori se s tekoama, toliko bolje osveava principe prirodnog zbivanja i tako uvia da to
nije ono u emu treba da nae svoje uporite, nego da ga nadie. Linost sazreva u onoj
meri u kojoj ovek ini ono to priroda nije uinila, u kojoj nadilazi granicu do koje vlada
prirodna nunost. Onoga ko se ne bori i ne uestvuje u ivotu kakav jeste, teak i neprivlaan, ko ne pobeuje propast i smrt gledajui ih licem u lice, ivot ostavlja po strani, da
vegetira i odumire. oveku se nita dobro nee desiti u ivotu ukoliko ne uestvuje u njemu
i ne prihvata ga takvog kakav jeste da bi ga nadiao u Duhu a on se uvek moe nadii
nezavisno od okolnosti. Tek kada prihvati linu odgovornost za sve svoje postupke, postupke koji omoguavaju prisustvo Duha koji daje sav ivot, on postaje ovek i nadilazi smrt.
Tada tek Duh poinje da komunicira s njim, tada poinje neto sutinski da mu se dogaa.
Dotle je samo bezlian prirodni organizam kome je smrt jedina sudbina.
U manasu se takoe razvijalo ovekovo uee u zbivanju, ali samo na mentalnom
planu, u vidu svakojakog preispitivanja i sa svih strana osmiljavanja nekog problema. Ovde
se isto preispitivanje i iskuavanje podie na vii nivo, na dramski dogaaj i akciju celog
bia.
U linosti ovekovoj priroda postie vrhunac psihofizikog odnoenja i doivljavanja
sebe, i zato se u aham-kra dogaa fina iluzija da je Duh ovekov (purua) uesnik u zbivanju prirode, a ne da se to ona sma preobraava i dozreva da bude dostojna Duha neuslovljenosti koji je omoguava.
174

Kakva je veza izmeu ocelovljenja linosti i uea u zbivanju, tj. akcije, koje objedinjuje aham-kra? Sutina linosti je identitet, a on je mogu samo kao akcija. Identitet je
akcija koja je svesna sebe. Akcija je promena i preobraaj, a identitet zahteva sigurnost. To
je kontradikcija. Da bi se ona nadila spontano iz nje nastaje jedan nusproizvod: Ja ili trenutna svest o sebi. Ja je pokuaj da se akcija i identitet doive kao virtuelni objekti, jer se ve
samom pojavom Ja kao virtuelne realnosti ne moe doiveti jedinstvo akcije i identiteta
svakog trena u sadanjosti.
U aham-kra priroda postie svoju maksimalnu integraciju kao pripremu i nuan
uslov za probuenje (buddhi) u Duhu neuslovljenosti (purua). Samo potpuno integrisana
linost moe biti uvek budna (buddhi), kao to, s druge strane, ista svest moe opstati samo
u ovekovom celovitom prisustvu i uestvovanju, a ne bezlinom i razdeljenom. ovekova
linost je olienje celine zbivanja i zato on, kao celovit, vidi da se sve zbivanje oblikuje
kako bi njega stvorilo, kako se sve uliva u njega. Nita mu nije strano. Njemu nita nije spolja, niti je ita iznutra, jer sve to mu je spolja - iznutra je. On vidi da u celoj prirodi nema
nikakve greke, da je sve savreno i da je sve onako kako jedino moe da bude, da univerzum ne bi uopte ni postojao kada bi i najmanja pojava bila drugaija nego to jeste, kada bi
postojalo ita pogreno, da sve sazreva i integrie se ka svom savrenom liku prolazei razne
faze, u organskom iskustvu (indriyni, fiziko telo) i u neorganskom (tanmtr, astralno
telo, posmrtna iskustva, reinkarnacija). Samo celovita linost vidi da se nita ne gubi ako iz
organskog pree u neorgansko (iz 'ivota' u 'smrt'), jer su joj oba podruja poznata, niti se
ta novo dobija kada se na fizikom pojavi iz nadfizikog. Vidi jasno da svaka dua neminovno stie svome cilju, da nikad nita nije bilo izgubljeno niti uzaludno. Samo se u celovitoj linosti priroda prepoznaje kao celovita, iznad dobra i zla, raanja i umiranja.
U svim svojim oblicima, kroz sva bia, ljude i dogaaje, priroda se preobraava i
kree se u svakom trenutku ka svom najpotpunijem olienju, ka celovitoj linosti koja prirodu doivljava kao sebe samu, posmatra je i vidi kao savrenu celinu, kao isto dobro iako je uvek drugaija. Ona vidi ono trajno iza svake promene i preobraaja, a to je smo
postojanje kojeg ne moe ni biti ako nije onako kako jedino moe da bude: celovito i savreno. Zato nita nije ugroeno i sve mora proi svoj put razvoja i dozrevanja kroz spektar
svih iskustava, sve dok ne postane zrelo da sopstvenim savrenstvom bude olienje celine
koja ga je sainila. Kada tako vidi sva bia, ovek je uvek pozitivno raspoloen i s ljubavlju
prihvata svakoga, a naroito nesvesne grenike, jer vidi njihovo bie, a ne obraa panju na
sadraje njihovih iluzija.
Opta neravnotea i nepostojanost ivota, uzrokovana gunama, u aham-kra po prvi
put nalazi svoju ravnoteu. Samo zrela linost vidi da sva dinamika i opti preobraaj pripadaju celini i nikada je ne naruavaju inei zlo. Zreo ovek je dobar na taj nain to doputa
stvarima da budu kakve jesu, ne remeti ih jer zna da sve ide svome ishodu. Dozvoljavajui
biu da bude kakvo ono smo jeste, ne prilagoavajui ga svojim eljama, on pomae njegov ivot. Oputenim prihvatanjem stvari kakve jesu, on doprinosi njihovom preobraaju u
rastu.
Kada bi u tom rastu bilo ikakve greke, tada ne bi bilo ni celovitosti prirode ni njenog
analognog olienja u celovitoj linosti ovekovoj, kao u ogledalu. Da bilo koji oblik zbivanja sadri u sebi neto pogreno ili zlo, da nije ba takav kakav upravo jeste - ne bi bilo
nikakvog oblika ni same prirode. Ono to je pogreno ne moe opstati; nije mogue destruktivno stvaranje ni postojanje.
Ali, zbivanje je takvo samo sa stanovita aham-kra, zrele linosti. Sa svih drugih,
nepotpunih stanovita, zbivanja su haotina, uveliko pogrena i zla, svet nije celovit i savr175

en, priroda nije autentina, onakva kakva bi trebalo da bude, i zato izgleda destruktivna.
Svakako, destruktivan je ovde jedino nain posmatranja, ili stav posmatraa, a ne priroda,
jer, da jeste, ne bi bilo posmatraa. Priroda je kao toak i od poloaja (ontolokog statusa)
posmatraa zavisi kako e se njeno zbivanje doiveti. Ako je ovek sm celovit i usrediten
u svom Sopstvu, tada e zbivanje prirode doivljavati iz sredita toka njenog obrtanja i
videe je svuda kao jedinstvenu harmoninu celinu - jer, ovekovo Sopstvo nije nita drugo
do centar i stoer sveg kretanja prirode. Ako nije u svom sreditu, tada nee biti u harmoninom centru bivstvovanja niti u jedinstvu sa njim. Koliko od (svog) centra odstupa, toliko
e njegov ivot biti neharmonian, neuravnoteen i pod uticajem centrifugalne sile vremena
koje vodi u rasulo (entropiju). Ako je sasvim na rubu zbivanja - a to znai identifikovan sa
objektima i vremenom - toak ivota e ga pregaziti. ovek treba da bude celovit kako bi po
analogiji prepoznao celovitost, nepogreivo savrenstvo i dobro samog postojanja. Jer, da
ono nije takvo, ne bi ga ni bilo. Stoga, tek u ovekovoj savreno integrisanoj linosti svet
uistinu postoji kakav jeste. Nikako drugaije.
3. Volja ili namera
Samo celovita tj. objedinjena linost ima svoju volju. Dotle je nije imala jer su je
razna Ja rasparavala i delila svako na svoju stranu.
Sva prakrti ispod aham-kra na shemi je polje iste uzronosti. Tek u aham-kra
postoji mo slobodnog i novog delanja po svojoj volji. To za oveka praktino znai njegovo drugo roenje. Prirodno uslovljeni ljudi, a takva je velika veina, preteno ive u
indriyni, do manasa. To je nalik jajetu. Ono postoji na ovom svetu, ali ptica jo nije roena. Da bi se istinski rodila, ptica, taj drevni simbol ovekove due, mora da uradi jo neto,
sama da probije ljusku jajeta i izae van. Tako i ovek nije roen pkim fizikim roenjem;
to je samo bezlina prirodna reprodukcija. On tek treba da se rodi svojom voljom i sveu i
nadie polje prirodne reprodukcije i nunosti - a to je telo, indriyni, i sve ispod aham-kra.
U tome je smisao vaskrsenja.
S tom voljom koju je pokazao pri probijanju iluzija uslovljene prirode ispod ahamkra i istinski se raajui kao nova, slobodna i celovita linost, on dobija i mo delanja,
koju nijedan prirodno postojei ovek nema.
Kada u sopstvenom savrenstvu, kao u ogledalu, ovek prepozna svrhu bivstvovanja,
sudbinu svih bia, savrenstvo i lepotu sveg ivota - tada moe postojati samo kroz istu
ljubav i oprotaj. Videvi da se u celom univerzumu ne dogaa nita drugo do jedinstvo koje
se u potpunosti aktuelizuje tek kroz njegovo prosvetljenje, on doivljava jedino ljubav koja
prihvata sve to postoji, oprotaj i pomirenje sa svim. Bie se energetski manifestuje kao
ljubavni doivljaj, a svest je tu neposredno razumevanje i pratanje svega. Ljubavi nema bez
potpunog i bezuslovnog pratanja i prihvatanja. Oni su uzajamni, jer kada se energija koja
oblikuje svekoliko zbivanje osvesti u linosti ovekovoj, tada se prepoznaje kao ljubav i
svaki se oblik prirode samo kroz ljubav doivljava i prihvata; ne vidi se vie objektivni svet,
nego se samo neposredno i lino doivljava u ljubavnom zanosu sjedinjenja s njim. Oprotaj
i prihvatanje tada nastupaju kao posledica ispunjenja nastalog u tom zanosu.
Razumevanje i prihvatanje svega to jeste, svakog bia, svakog dogaaja i pojave, i
svih suprotnosti, predstavlja posredan put u transcendenciju. Naime, uvek kada neto prihvatimo kako jeste, mi to nadilazimo (transcendiramo), postajemo u Duhu vii, iri i svesniji
od toga. U tome je tajna verske predaje kroz prihvatanje svega kao boije volje. To je, pored
176

kontemplacije, drugi nain da se doe do iskustva transcendencije, i glavna je tema Isusove

Propovedi na gori. Takva iskustva uvek prati ljubav, slina onoj kojom roditelj prihvata sve
aktivnosti svoga deteta, pa je otuda volja boija oduvek izjednaavana s ljubavlju. To znai
da je ljubav drugi izraz za nadilaenje prethodnog, nieg i ograniavajueg stanja, odnosno
za iskustvo transcendencije.
Samo zreo ovek vidi da u svakom trenutku sve biva tano onako kako mora da
bude, i da u tom trenutku nije moglo biti drugaije, da je sve na svome mestu, jer nema
nieg pogrenog u celini. Zbog holografske prirode univerzuma, najmanja stvar i pojava
jednako je vana kao i najvea, kao ceo univerzum, jer svaki "deo" je odraz celine i sadri
celinu. Zato to su stvari uvek onakve kakve u datom trenutku jedino mogu da budu, on
niemu ne zamera i sve prihvata onakvo kakvo u svom trenutku jeste sa najveim potovanjem. On zato nije pasivan prema stvarima nego realan, samo tako se stvari mogu videti
kakve jesu, bez projekcija i psihomentalnih iskrivljavanja. Ako neto izgleda loe onda je to
samo fragment nunog procesa ka ocelovljenju, procesa koji pripada celini koja je sama po
sebi apsolutno dobro. Stvari nam izgledaju nesavrene i zle samo zato to ne vidimo celinu,
ceo proces; vidimo samo jednu epizodu, a ne celu seriju. Kao to, na primer, jedan prst
posmatran za sebe izgleda bezlino, dok ceo ovekov lik odie smislom i lepotom. Takoe i
lik na fotografiji, uhvaen u jednom trenutku, ne pokazuje mnogo, ali kada smo upoznati sa
njegovim karakterom i ivotnim delom on zrai svojim punim smislom. Ili, kao kada bismo
kroz uski otvor neke pregrade posmatrali ta se to kree s druge strane; videli bismo samo
neke fragmente koji se iznenada pojavljuju i nestaju, moda u nekim ciklusima, a kada bi
pregrada bila uklonjena ugledali bismo ceo prizor i tek tada bismo razumeli ta se dogaa.
Budui da gleda na stvari kakve jesu, svet se pred oima zrelog oveka stvara uvek
iznova svakog trena sasvim nov - jer on je sada jedno s kosmikim principom stvaranja svega, aham-kra. Tako on vidi kako se sve kree i zato nita nije isto u dva trenutka: svakog
trena se stvara na malo drugaiji nain. Kako je sve novo, bezazleno i nevino, emu da
zamera bilo ta? On je zato i nezavisan od svega jer vidi da nema za ta da se dri. Nezavisnost od sveta je glavna odlika zrelosti ovekove.
U skladu s celinom koja se uvek iznova stvara iz trena u tren, ni linost nije supstancijalna, ista kroz vreme, ve je u svakom trenutku drugaija i nova, ali opet celovita. Celovitost je ono to daje smisao linosti, a ne supstancijalna istovetnost - kao to je sluaj sa egoikom iluzijom. tavie, celovitost linosti je mogua samo zahvaljujui nesupstancijalnosti
bia. Ona je suprotnost supstancijalnosti.
Celovita linost je uvek u sreditu univerzuma, jer ona i jeste njegovo sredite. Ona je
centralna taka posmatranja iz koje se vidi smisao svake pojave u perspektivi celine, svi
posmatrani detalji se sami od sebe, kao voda koja se sliva, stiu i slau svoj smisao u skladnu celinu, na kojoj sam kosmos poiva, a da ovek pri tom ne ini nikakav napor. Njegova
linost je celovita zato to je u njoj svekoliko prostorvremensko oblikovanje postiglo svoj
smisao i savrenstvo. Tek kada se bie razotkrije kakvo jeste, da nije supstancijalno, raa se
celovita linost. Jer, iluzija supstancijalnosti uvek u sebi nosi partikularizaciju, podelu i
sukobe snaga, na njima se ona i zasniva. Celovitost je mogua jedino u slobodi od svih iluzija bia, kada se ono vidi celo, kao jedno bez dvojstva. Bez linosti egzistencija je bezlina,
prazna, besmislena i nehumana.
Zreloj linosti vie nita nije potrebno, zato sve prata i samo daje. Njen pokret nije
njen i svako njeno delo nije samo njeno, ve celina dela kroz nju. Takav ovek se kree
savreno skladno i harmonino, kao ulje koje se lije, jer je celovit, svi energetski tokovi u
njemu su usklaeni; on je kao lopta: uvek je isti u svim poloajima i aktivnostima. On je
177

uvek oputen od svega jer je potpun i ostvaren, nema ta vie sam da ini, jer vidi da celina
u svakom trenutku ini sve to treba uiniti. Kako ona sada dela kroz njega, on je neumoran
u stalnoj aktivnosti, nikada nije pasivan i nedelotvoran, iako zna da nije on taj koji ini. On
dela uvek adekvatno i direktno, bez iega suvinog pa zato, iako izgleda da nita ne radi,
postie maksimum uz minimalan napor. On zna ko je tvorac svega i da je on samo njegovo
olienje, zato sebi nita ne pripisuje iako savreno jasno vidi odgovornost za sve to se zbiva. Paradoksalna je istina da tek s pravom afirmacijom svoje linosti ovek postaje nesebian; da tek kada ostvari svoju volju, vidi da on nikada nije onaj koji dela.
Za takvu linost, koja je olienje celine, ne postoje granice meu stvarima niti razdvojenosti meu dogaajima - sve se stapa u jedno. Za nju je iza svakog oblika ili dogaaja
jasno prepoznatljiva jedna univerzalna energija, koju uobliava jedan kosmiki princip uobliavanja, aham-kra, koji je sada u njemu i sainjava njegovo Jastvo. Ta energija uzima
razliite oblike bivstvovanja, ali kada se osvesti u svom krajnjem ishodu, postaje olienje
ljubavi, jer nita se ne stvara i ne ivi bez ljubavi.
Celovitoj linosti postaje na taj nain jasan energetski aspekt bivstvovanja. Ona vie
ne postoji kroz misao i druga psihofizika uslovljavanja i ubeenja, kao to ovek sa nivoa
indriyni ini, ve samo kroz linu volju ili nameru. Samo slobodna linost moe imati svoju volju i initi po njoj. Priroda se pobrinula da niko ne moe imati svoju volju i mo delanja po sebi, ako nije celovita linost, olienje celine, kojoj je ljubav jedini zakon delanja.
Samo potpuno zrela linost moe delati tako da to uvek bude izraz ljubavi, odnosno izraz
celine koja sve daje. Ona ne moe imati drugaiju volju do podravanja ivota i dozrevanja
svega ka smislu - a to je ljubav. Za celovitu linost svet ne postoji na objektivistiki nain,
kao ideja ili predstava, nego kao isto i neposredno dogaanje u kome se lino uestvuje,
kao energetski fenomen, kao neto to se voli.
Na koji nain je linost celovita i kao takva doivljava celovitost postojanja? Celovitost linosti ovde znai jedno Ja. ovek nije celovit samo zato to je razdeljen na vie Ja.
Sve promene naih raspoloenja, ponaanja, delanja i seanja su zapravo prelasci iz jednog
Ja u drugo. Pri tome se, zahvaljujui posebnom mehanizmu, koji je Gurijev nazvao 'odbojnik' (prema oprugama koje amortizuju sudare izmeu vagona na starim vozovima), prelasci
iz jednog Ja u drugo racionalizuju i opravdavaju, makar ta stanja bila i krajnje kontradiktorna, i stvara se fina iluzija kontinuiteta jednog Ja. Zaista, kod prosenog oveka i postoji
izvestan kontinuitet, pa on zna ta je sve uinio (iako se potom kaje - jedno Ja je poinilo
neto to drugo osuuje, ili nije moglo da uini ono to je neko drugo Ja odluilo), ali kod
patolokih sluajeva ovaj kontinuitet se prekida, to u ekstremnom vidu, u izofreniji, vodi
do potpune odvojenosti pojedinih delova linosti pri emu jedna ne zna ta ine ostale. Ako
sazna, tada se poinjeno delo negira, ili se uprkos svemu opravdava. Vano je znati da
ovek koji nije radio na sebi nikada nema jedno Ja, pa ak i ne zna da ih ima mnotvo. Samo
sa ezoterinom duhovnom praksom koja je ovde izneta kao 'etvrti put', moe doi do celovite linosti i jedinstvene, uvek prisutne svesti o sebi, tj. jednog Ja. To je nivo aham-kre i
on se ne dobija pkim roenjem, ve samo radom na sopstvenom osveenju.
Kakva je priroda jednog Ja ili aham-kre? To je ono stalno i uvek prisutno postojanje
u nama. Stanja bia i svesti se stalno smenjuju (java, san, dubok san bez snova...), ali sva se
ona dogaaju nama, mi uvek postojimo kroz sva stanja u kojima se nalazimo. Kao platno na
kome se projektuje film. U ovoj metafori film predstavlja sve sadraje koji sainjavaju nama
poznati ivot i sva stanja svesti, a platno ono na emu je sve to mogue da se dogodi, ono
to ostaje isto dok se smenjuju sadraji svesti i ivota projektovani na njemu. Mi uestvujemo u sadrajima kao da su nai, i tim uestvovanjem spoznajemo svoju razliitost. Otuda
178

ime aham-kra. Aham se odnosi na ono uvek postojee koje mi jesmo, a -krah na uestvovanje u zbivanju koje uvek postojee omoguava.
Kakva je veza jedinstvene i uvek postojee svesti o sebi, jednog Ja, sa voljom?
Mnotvo Ja razbija ivotnu energiju na kontradiktorne aktivnosti, koje su vrlo esto tetne.
ovek dobija svoju volju i mo delanja samo kada upotrebljava ceo energetski potencijal
svoga bia.
Sada nam postaje jasnije jedinstvo principa individuacije ili uobliavanja svega, sa
namerom ili voljom. Tako je namera hvatanja oblikovala ruke, namera hodanja - noge,
vienja - oi, itd. Snagom volje moe se sve oblikovati i promeniti, to je oigledno u drastinim fiziolokim promenama izazvanim hipnotikom sugestijom, kojom se volja snano
koncentrie. Sve biva onako kako se energija ulae, ovek postaje ono u ta ulae svoju
energiju. Ako je uloi u destrukciju, onda e se raspasti, i svoj raspad e pokuati da sprei i
nadoknadi kraom energije od drugoga. Ali bezuspeno, jer energija je jedna i zato se ne
moe ukrasti. Po zakonu analogije, uzimajui je od drugog, ovek je sam gubi. Zato se zlo
nikada ne isplati i kad-tad pravda pobeuje. Istina, koja je ivotna snaga, moe se potiskivati
ali ona, kao lopta pod vodom, uvek tei da ispliva na videlo. La je oduvek bila loa investicija, ona u prirodnoj ekonomiji jednostavno ne prolazi jer je nalik na neispravan proizvod.
Kako je priroda isto savrenstvo, la joj i ne pripada, ona je negacija ivota pa zato, iako
moe nainiti tetu u poetku, ne moe opstati do kraja.
Nema lai koja nee biti razobliena i sve to je skriveno bie razotkriveno. Otuda je
ista savest uslov za celovitu linost. Samo istom saveu slobodna linost moe da doivljava svet kroz svoje delovanje i svoju volju. Nikako drugaije, jer destruktivni inilac u
jedinstvu prirode mora samoga sebe razoriti.
Linost se zbog svoje zrelosti ne bavi toliko percepcijom sveta, jer je potpuno otvorena za njega, koliko delovanjem u njemu. Njeno doivljavanje sveta u savrenom je skladu
i jednakosti sa njenim delanjem, jer zna da ne moe drugaije spoznati svet nego kao uesnik, kroz stvaralatvo i delotvoran odnos prema njemu. U aham-kra svest po prvi put postaje aktivan inilac. U indriyni ona je pasivna, sluila je samo za osvetljavanje uskog kruga
iskustva i delanja, ak i u manasu je bila vie reaktivna nego aktivna i konstruktivna. Otuda
aham-kra odlikuje volja. Tu je svest po prvi put u jedinstvu sa energijom i biem, i takvo
jedinstvo je ono to linosti daje zrelost. U njoj svest po prvi put u prirodi postaje bivstvujua i delotvorna.
Ali, to njeno delanje je veoma nalik na ne-delanje zbog blizine krajnjeg ishoda, buddhi, i zbog jasnoe da celina dela, a ne individua. Celovita linost zna da nije ona ta koja
dela, ve celina ije je ona samo olienje. ovek koji je ogranien na neko svoje malo Ja,
uvek misli da je on taj koji dela, pa otuda svi sukobi meu ljudima. Linost se po tome razlikuje od individue to zna izvor sveg delanja. Taj izvor je sveprisutan, izvan je prostora i
vremena, pa otuda delanje celovite linosti preskae uzronost. Ona se ne kree linearnim
vremenom od uzroka prema posledici, nego se odmah smeta u posledicu, u rezultat, koristei imaginaciju (tanmtr) koja relativizuje vreme, dok za neupuenog posmatraa izgleda
kao da se okolnosti i uzroci tokom vremena sklapaju sami od sebe tako da linost taj rezultat
s lakoom postie. Kada celovita linost neto namerava ona samo izbrie prostorno oblikovanje i vremenski tok koji je deli do toga, i nameravano je ostvareno. Jer, u celini koju
linost oliava, sve postoji jednovremeno. Samo u indriyni postoji iluzija da se stvari zbivaju tokom vremena, izdvojene u prostoru i da ovek neto radi. Ostvarena linost koristi
finije nivoe stvaranja (tanmtr) u kojima je sve jedno i ve sveprisutno za izazivanje posledica na niim i grubljim (indriyni).
179

Aham-kra je delovanje koje je pretvoreno u entitet. Ono moe biti razdeljeno u vie
razliitih oblika ponaanja koji ravnopravno opstaju u individui (indriyni) i smenjuju se
tokom vremena. Osamostaljeni entiteti percepcije i delanja u indriyni imaju prevagu kod
dezintegrisane linosti, oni odnose energiju bia svaki na svoju stranu, a troe je i na meusobna sukobljavanja. Zato to takav ovek nema celu svoju energiju na raspolaganju, nema
ni snage da bude onaj koji ini dela, ve je noen zbivanjem i oblikovan njime. Stoga (s
pravom) ne moe imati ni odgovornost za svoje postupke. Ima iluziju da neto ini, dok je u
stvarnosti sainjen i uslovljen okolnostima. ak i takvi detalji kao to je treptaj oka, pomeranje ruke ili okretanje nadesno, na primer, potpuno su uslovljeni, jer ovek ne uvia da u
tom trenutku nije mogao da ne trepne, ruku nije mogao da odri mirno, i okrenuo se nadesno jer tada nije mogao nalevo. Ovu nunost on uvek tumai kao svoju volju jer je i njegova
misao jednako uslovljena okolnostima kao i fiziko kretanje. Opta uslovljenost je, meutim, dovoljno fleksibilna da omoguava ivot, organsku reprodukciju i rad koji je za to
neophodan. Manifestuje se na razliitim dimenzijama, na fizikoj vie, a na mentalnoj
manje oigledno. Imamo izvesnu slobodu da izaberemo kako emo doi do hrane, ali ne
moemo izbei nunost ishrane. Zato i ovekovu odluku da u odreenom trenutku uini
neki pokret odreuje uslovljenost prirode, ma koliko bila fleksibilna u nainu njenog ostvarenja. Prividna sloboda koju imamo u kretanju jeste samo izbor kako da udovoljimo prirodnom nagonu za opstanak. To je sloboda ega i nesvesnog bivstvovanja. Unutar svoga ega
moemo da inimo ta god hoemo, kao zver u kavezu zoolokog vrta. Samo na nivou
aham-kra poinje slobodno injenje. Bez potpune odgovornosti za sve svoje postupke
nema zrele linosti, a samo sa njom ovek moe prevazii sudbinu psihofizike uslovljenosti.
Nadilaenjem psihofizike uslovljenosti problem determinacije i slobodne volje spoznaje se na sledei nain: Samo celovita, nezavisna i probuena linost moe imati svoju
volju, ali ta njena volja tada nije njena lina, ve je to uvek volja Duha koji sve omoguava,
i integrisana linost je samo sprovodi. Dakle, ideja pke slobodne volje postoji samo u iluziji ega, i ona je tada uvek razuzdanost, a ne prava sloboda. Nesvestan ovek je determinisan
prirodom, a svestan ovek je determinisan Duhom koji omoguava prirodu.
Zato to je za zrelog oveka sve ostvareno i potpuno, on svoju energiju ne ulae u
iluziju da se stvari mogu promeniti ili popraviti, nego u osnaenje svoje potpunosti. To je
najbolji doprinos usavravanju svih stvari. Postiui sopstvenu zrelost inimo najbolju uslugu svim biima, inimo ono jedino to uopte i treba initi i time sve automatski ostvarujemo, jer sve se zbivanje kree ka linosti, tu sve postie svoj smisao. Ulaganje energije u bilo
ta drugo je ist gubitak i destrukcija.
4. iva individualna dua
Glavna odlika zrele linosti je nezavisnost. To je oigledno na shemi gde aham-kra
stoji iznad sveg pojavnog sveta. Ona je iznad fizikog tela (indriyni), to znai da je nezavisna od njega. Tu nezavisnost valja dobro razumeti jer je njeno razumevanje od sutinskog
znaaja kao uvod u spoznaju budnosti (buddhi) i nezavisnosti purue od prakrti.
Aham-kra je sredite unutarnjeg organa (antahkarana) koji se sastoji iz tri kategorije: manas, aham-kra i buddhi. (Deset vanjskih organa koji joj ukazuju predmete su ulni i
delatni organi, buddhindriye i karmendriye.) Antahkarana obezbeuje najviu natulnu i
intuitivnu spoznaju koja je mogua u prirodi, iako je njena tvorevina, ona se u njoj ponaa u
180

toj meri nezavisno da moe posluiti kao model za obuavanje i pripremanje velikog buenja u apsolutnoj nezavisnosti purue (kaivalya).
Kada se unutarnji organ osnai tako da zaivi u iskustvu, on deluje i sa prototipovima ulnih organa (tanmtr) i moe biti aktivan u svim dimenzijama (maha-bhtni) - jer
nije vezan za indriyni vie od manasa. Tada se naziva sukma-arira ili fino telo. To je
astralno telo koje nadivljava smrt fizikog, prelazi u objektivno podruje i u sebi nosi utiske (samskara) proivljenih iskustava koji e biti informacija za roenje novog tela i oblikovanje njegove sudbine. Ono takoe individualnost prenosi u objektivno podruje za vreme
sna ili astralne projekcije. Ono je najfiniji korisnik energije (prna), njegovo zbivanje je
iskljuivo energetske prirode. Stoga se i naziva iva, to znai ivot, ili princip koji odreuje ivot. iva je finotvarni medijum koji povezuje subjektivno podruje iskustva (indriyni)
sa objektivnim uslovima, prototipovima (tanmtr) prirodnog zbivanja uopte. Ta povezanost daje smisao ili duu samom zbivanju. Na Zapadu je ovaj priblino isti princip u ljudskom obliku stoga i poznat kao dua.
Nuno je da iva, kao trovrstan unutarnji organ, dozri u fizikom iskustvu pomou
deset vanjskih organa koji joj ukazuju predmete i iskustvo delovanja u trodimenzionom prostoru. Jedino tako dua postaje odluujui inilac u pribavljanju spasonosne spoznaje u
viim dimenzijama astralnih svetova. Razvezana od deset fizikih organa, koji su prisutni
kao jedno telo samo u trodimenzionalnoj sadanjosti, iva preko tanmtr moe da deluje u
sva tri vremena, u prolosti, sadanjosti i budunosti. Ti sluajevi se spontano deavaju kada
u snu spoznajemo budue dogaaje ili proivljavamo prole, ili kada u iskustvima bliskim
smrti u jednom trenutku sagledamo ceo ivot.
Prilikom smrti fizikog tela iva se potpuno suoava sa objektivnom stranom emanacije prakrti, odnosno, kolektivnim uslovima bivstvovanja ljudskog roda u celosti. Tom prilikom ona nosi sa sobom tragove svih subjektivnih iskustava u trodimenzionalnom telu s
kojim je bila u vezi za njegovog ivota putem razuma (manas) koji, iako nadivljava smrt
fizikog organizma, ne moe dugo da opstane bez njega.56 Sainjena kao fino (astralno)
telo, od tanmtr, iva deluje kao kalup ili prototip za ponovno raanje grubog (fizikog)
tela u tri dimenzije. Fino telo je uzor ponovnog roenja kao to je i princip identiteta linosti
u razliitim inkarnacijama. Ali, iako ovako deluje, iva nije supstancijalna kao to to nije
niti ita drugo u prirodi. Ne prelazi iz tela u telo jedna ista iva kao istovetni entitet, ve
samo informacija prethodnog iskustva za oblikovanje narednog. To je tako zato to je iva
egzistencijalna, a ne esencijalna; zato ona ne postoji supstancijalno ve samo kao informacija za sukcesivno uobliavanje entiteta iz akae. Kao to vidimo da se povrinom vode kree
jedan talas kao celina, dok se zapravo voda usklaeno podie i sputa, a sama ostaje nepokretna, tako se isto iz jednog tela u drugo prenosi samo informacija koja podstie uzrono
nastajanje bia. Ona nije supstancijalna stoga to je sainjena od skupine triju inilaca: buddhi, aham-kre i manasa. Ta skupina triju vrhunskih kategorija prakrti daje duu svemu
ostalom to je na shemi ispod njih. Gubitak informativnog kontinuiteta je jedini mogui
gubitak due ili zaborav sebe. Njegovo ouvanje je od presudnog znaaja za celovitost
linosti i smisla ovekove egzistencije. Kontinuitet je identitet.
Upravo zato to je dua egzistencijalna, to znai da svoje jedino uporite ima u smislu zbivanja, a ne u smrtnoj supstanciji, mi se ne seamo svojih prethodnih ivota, tj. gubimo
kontinuitet smisla postojanja, svoju duu, kada svoj smisao i uporite traimo u supstancijalnosti, u identifikaciji s telom.
56

Opirnije o mentalnom uslovljavanju manasa nakon raspada fizikog organizma videti u Tibetanskoj knjizi mrtvih.

181

Fino telo ive (sukma-arira) naziva se jo i linga-arira ili telo obeleja ili odreenja karaktera bivstvovanja. Linga je iskustveni entitet i ima telo nalik fizikom zato to je
iskustvo koje predstavlja oblikovano u trodimenzionalnom sklopu. Svaka ivotna istorija
ima svoje obeleje (linga) i sve dok bude uzronog uslovljavanja iskustva bivstvovanja prirode, bie i linga, odnosno, novih inkarnacija.
Vrlo je vano razumeti ovu razliku izmeu esencijalnog i egzistencijalnog karaktera
ive, ona je klju za razumevanje aham-kra kao principa uobliavanja i ocelovljenja koje
se odigrava trenutano i sukcesivno iz akae, a ne kao zasebno bie koje se raa i kree kroz
prostor. Razliiti modusi ocelovljenja bia su ti koji se raaju, kreu i deluju, a ne bie po
sebi. Samo tako aham-kra moe biti uvek dostupan, sveprisutan, ali i nezavisan princip
celovitosti.
Iako princip individuacije kao linga-arira uvek nadivljava fiziko telo, on zavisi od
dozrelosti iskustva i nije isti u svim sluajevima. Njegov status zavisi od prisustva svesti,
pamenja i iskustva bivstvovanja. Kao i svi ostali proizvodi prirode, i linga je odreena
gunama. U njoj tamas preovlauje kada postoji u ivotinjskom obliku koji nema sve organske sposobnosti, ili kod primitivnih ljudi u kojima one nisu valjano iskoriene i dozrele,
uglavnom preteranim naglaavanjem nekih za raun ostalih. Tada se iva inkarnira sa
nepotpunim organskim sposobnostima (indriyni) u vidu neke ivotinje.57 Ukoliko prevlada
raas, znai da je iva nauila da potpuno uestvuje u svim organskim sposobnostima bivstvovanja i da deluje kao ljudska individua. Tada se ponovo inkarnira u ljudskom obliju gde
uestvuje u borbi za nadilaenje suprotnosti i patnji koje one izazivaju. U ljudskom obliku
tek iva postaje ljudska dua. Linost moe uvek da se sunovrati niz strminu niih oblika
bivanja, u tamas, ukoliko bilo kako naudi sazrevanju svoga iskustva i slobodi uea u njemu. Ne samo sebi ve i drugome, jer u apsolutnom smislu ne postoje dva bia ve samo
jedno jedino, u njemu nita nije podeljeno niti biva zagubljeno. Zlo koje inimo 'drugome'
inimo najpre sebi. Sutina svakog zla je u spreavanju uea u iskustvu bivstvovanja, u
sputavanju slobode celovitog dejstva indriyni s kojim sazreva uesnik kao linost (ahamkra). ovek propada tano onoliko koliko ometa ili uzima tuu energiju ivota, i ne ini
napor da je sam prosleuje kroz sebe za dobrobit svih. Sattva odlikuje ivu koja je potpuno
sazrela kao ljudska dua koja je na sebe preuzela odgovornost celokupnog iskustva bia i s
time dola do njegovog ishoda, ili prostorvremenske singularnosti kao iste energije svesti,
koja je njen opstanak. Tek u potpuno osveenoj dui bie se spoznaje kao celovito i tek u
takvoj spoznaji Duh biva slobodan. Ideja bodhisattve odgovara satvikom aspektu ive.
Izvorno, gnostiko hrianstvo najdoslednije se bavi ovim problemom. Samo sa zrelom i
dovoljno snanom duom moemo nadii prirodno podruje uslovljavanja i pribliiti se
samoj neuslovljenosti koja sve omoguava, i koja nije nita od svega. Samo kada svojom
duom nadiemo subjektivnost, koja raa svako zlo i nunost, biemo sposobni da se suoimo sa istom neuslovljenou. O takvom suoavanju govori rani budizam. Zato je njegova
poruka nejasna svakome ko nije izgradio svoju duu i postao celovita linost (aham-kra),
ona mu, zapravo, deluje bezduno to i nije sluajno, jer sam nema duu za takav podvig.
iva, kao informativni entitet, postaje najpotpunija u satvikom aspektu. Ona to postaje evolucijom kroz puno inkarnacija u neorganskom i organskom ivotu, tokom kojih
sakuplja iskustvo bivstvovanja, svest o biu uopte. Ova iskustvena svest se kristalie u
manas, ili um najiskusnijeg i najkompletnijeg bia: oveka. Kada dovoljno sazri kroz nie
57

O seobi due u ivotinjska tela videti kod Platona u Timaju (Timaio, 90a-92c), i u Surya-giti. Ova potonja izriito
pominje pse kao one ivotinje u koje se raaju ljudske due potonule u greh i poudu. Moda je zbog svog instinktivnog
seanja na prethodni ivot pas tako vezan za oveka, kao njegov 'najbolji prijatelj' - i ovek za psa.

182

inkarnacije iva postaje podobna da postane ljudska dua tako to e primiti svest Duha.
Dakle, ne reinkarnira se ljudska dua kroz sve nie oblike ivota da bi dozrela u iskustvu
(svesnosti), ve samo informativni entitet prakrti sainjen od potencijala triju kategorija
(buddhi, aham-kre i manasa) u elementarnom obliku. Vrhunac tog akumuliranja utisaka
svih iskustava jeste ljudski um. Um - sa svojom prosenom ljudskom sveu u stanju svakodnevne budnosti - jeste zbir svih utisaka (samskara) iz svih oblika ivota. Manas je zbirno mesto svih samskara.
Informativni entitet s kojim se ustanovljava postojanje (iskustvo) u najgrubljem obliku jeste onaj u obliku minerala. Tu je poetak evolucije elementarne ive u fizikom svetu.
Pre njega ona je postojala kao entitet u neorganskom podruju, kao neorgansko bie ili elemental prirode. Svaki informativni entitet mora da pree iz neorganskog u organsko podruje zato to je samo u njemu, zbog trodimenzionalnosti, mogua potpuna konkretizacija sveg
iskustva bivstvovanja iz svih njegovih dimenzija - u vidu manasa. U trodimenzionalnom
fizikom svetu iva dalje, iz jedne inkarnacije u drugu, evoluira kao jednoelijski organizam, pa zatim vieelijski u razliitim oblicima, najpre nepokretnim (biljke), a zatim i
pokretnim (ivotinje), i to evolutivnim redom koji odreuje sposobnost kretanja kao jedinog
naina prikupljanja utisaka (samskara) o bivstvovanju i razvoja inteligencije. Kao zglavkar,
insekt, mekuac, riba, vodozemac, ptica, sisar - dok se utisci koji se mogu sakupiti prostim
kretanjem i brigom za opstanak ne kompletiraju, tako da se iva rodi kao bie koje je najkompletnije snabdeveno svim ulnim i delatnim organima, u toj meri da moe da koristi i
alat, a to je ovek.
Sutina razvoja ive je da doe do ljudskog oblika.
Kada sazri u najviem ivotinjskom obliku, iva se inkarnira kao najprimitivniji ljudski oblik - i tek tada za nju zapoinje zakon karme. To su najee ljudi iz primitivnih
zajednica sa snano izraenom plemenskom, nacionalnom i verskom pripadnou. To
pokazuje i totem plemenske zajednice koji predstavlja ivotinju od koje su, po predanju,
njeni lanovi potekli, kao i verovanje da se due umrlih sele u ivotinje, odnosno inkarniraju
kao one. I van takvih zajednica, primitivan ljudski oblik se moe prepoznati po fizionomiji i
optem nainu ivota koji je usmeren ka fizikom opstanku kroz teak rad, i po tuposti kada
je u pitanju duhovnost. Takoe i po uroenoj fizikoj i mentalnoj zaostalosti (npr. mongoloidnost). Vezanost primitivnog oveka za utiske (samskare) ogleda se u uslovljenosti njegovog instinktivnog i nagonskog ponaanja, a naroito u navikama (u mislima, reima i delima), u njihovoj mehaninosti, kao i vezanosti za tradiciju.
Tek kada dospe do ljudskog tela iva postaje podobna da bude ljudska dua - u onoj
meri u kojoj dozvoljava prisustvo Duha, purue - jer jedino Duh koji sve omoguava daje
sutinu ljudskoj dui. Purua je ovekova sutina. ovekova dua ima poreklo od Duha, a
ne od prirode. ovek ima ljudsku duu samo onoliko koliko proputa i aktuelizuje Duh koji
sve omoguava. Pre toga postoji samo informativni entitet iva, kao princip individuacije
prakrti u ivotinjskim oblicima, ali i mnogim ljudskim koji su nezreli.
Slino kao i prakrti, i Duh koji sve omoguava, purua, projektuje informativne entitete kroz proces individuacije s kojima afirmie iskustvo bivstvovanja u svim moguim
aspektima i oblicima. Ti informativni entiteti su due svih ljudi. One prvobitno postoje u
najviim dimenzijama prakrti, u tanmtr, kao arhetip ljudske due, ili transcendentalne
due (oversoul). Ona se sputa ka niim dimenzijama tako to se deli na vie individualnih
dua, i na svakoj dimenziji se projektuje kao jedna individualna dua, takoe i na zemlji. Ta
individualna dua koja je na zemlji, tj. na fizikoj stvarnosti, upravo je ova koje smo mi
sada svesni, i s kojom ivimo na ovom svetu. Pored nje, dakle, imamo i druge aspekte svoje
183

due koje simultano postoje na drugim dimenzijama i iskuavaju sve druge aspekte zbivanja. Ima ih sedam jer je sedam mogunosti svakog zbivanja. O tome zato ba sedam videti
u poglavlju Sydvda (Sedam stanja). Ova individualna dua, koja je proistekla iz transcendentalne due, purue ili Duha, spaja se sa ivom, individuacionim procesom prakrti. Stoga,
ovek je jedinstven po tome to predstavlja spoj informativnih entiteta purue i prakrti. Zato
ovek ima dvojnu prirodu, sposoban je za dosezanje boanskih visina i paklenog podzemlja.
Zato se njegovo ostvarenje ogleda u uzdizanju iznad prirodnog uslovljavanja prakrti, od
svega to je fiziko, mehaniko i uslovljavajue. Sve to u sebi ima od svesti, dobrote,
nezavisnosti i objektivnosti, to mu je od purue.
Ovo spajanje emo lake razumeti ako zamislimo puruu kao oveka i prakrti kao
ogledalo u kome se ovek ogleda da bi se objektivno video. Da bi se informativni entitet,
ovekova dua koja proistie iz Duha, potpuno ispoljila i afirmisala sve do fizikog plana,
potreban joj je odgovarajui oblik u prakrti, taan kao lik u ogledalu. Taj taan odraz je iva
koju je prakrti oblikovala da bude podoban oblik za prisustvo ljudske due, emanacije
Duha. Prakrti je svoju individualnu duu, ivu, oblikovala pod privlanim dejstvom purue.
Zato se o ivi moe govoriti kao o fizikom aspektu due (ukljuujui i astralne i energetske
aspekte koji nadilaze telesni oblik), njenom ispoljenom i delotvornom aspektu, dok je sama
dua u svojoj sutini transcendentalna i neispoljena. Kao i Duh ije olienje predstavlja.
Prirodno svojstvo ive da se reinkarnira nastavlja se i dalje, i u ljudskom telu, i zato
ljudi imaju iskustvo da se i oni sami, tj. ljudska dua, purua, reinkarnira, iako je on neroen
i nezavisan od cele prakrti. To je utisak zbog vezanosti nezrelih ljudi, tj. dua za prakrti,
odnosno njenog najfinijeg informativnog entiteta, ive. Nezrelost i vezanost zasniva se na
iluziji da uopte postoje individue, a ne da je samo apsolut stvaran i da jedino on postoji.
Ako smo rekli da je ljudska dua taka ukrtanja purue i prakrti, u toj taki ukrtanja purua ima iluziju da se inkarnira kroz modalitete prakrti i tako stie svest o sebi i svojoj nezavisnosti, a prakrti dobija konaan ishod svoje emanacije kroz ostvarenu ljudsku duu. I duh i
priroda se tako ostvaruju i prosvetljuju u ovekovoj dui.
Postoji i pitanje zato se ne seamo svojih prolih ivota. Pre svega, ne seamo se
utoliko koliko smo u prevlasti prakrti i njenih uslovljavanja, koliko smo u identifikaciji sa
najfinijim informacionim entitetima prakrti: sa mislima. Seanje nam se vraa onoliko koliko radom na sebi transcendiramo um i budimo se za prisustvo apsolutnog Duha ije smo
olienje. To olienje mora da se aktuelizuje od strane oveka koji je bio nesvestan i postao
svestan. To samom Duhu nije potrebno, on je ve Onaj Koji Jeste. To mora postati ovekovo lino iskustvo. Proces individuacije i purue i prakrti dovrava se u celovitoj linosti
ovekovoj. Dua raste i sazreva, vraa se Duhu ija je emanacija, samo pomou onoga to
sama spozna i ostvari u sebi kao lino iskustvo i postignue kao ovek. Da bi takvo lino
postignue bilo potpuno, dua mu mora pristupiti kao sasvim novom, potpuno i bez rezervi.
Da se dua sea svog boanskog porekla i svoje prave prirode, nikada ne bi mogla potpuno
da uestvuje u tom procesu kao da je nov, i to u ovako niskim i ograniavajuim uslovima,
kao to je ivot na Zemlji. Ne bi htela u tome da uestvuje ni pet minuta. Zato je iz praktinih razloga dui dat samozaborav pre inkarnacije u fiziko telo. Ona je na to pristala dobrovoljno, kao to i sve drugo ini dobrovoljno. Iz tog razloga se sa stanovita transcendentalne
due o ovom fizikom ivotu govori kao o snu, da je ivot san i da je ovaj svet iluzija.
Dua mora da proe ceo put svoga karmikog sazrevanja i zato mora da ima odgovarajue uslove, odgovarajua fizika tela u kojima e boraviti u skladu sa svojim sazrevanjem, od najprimitivnijih do najfinijih. Ljudi sline karmike zrelosti ive u odreenim
drutvenim ili nacionalnim zajednicama (ovo vai za veinu, ali ne za sve ljude). Zato pos184

toje razlike meu ljudima i nacijama i one su nune da bi due imale gde da se inkarniraju u skladu sa svojom zrelou i razvojem. Velika je greka smatrati da svi ljudi i narodi
treba da budu na istom nivou kulturnog razvoja. To je izraz neuvianja evolucije due i
savrenstva prirode. Razlike meu ljudima moraju da postoje zbog karmike evolucije.
Kada bi se to uvidelo, postojee razlike ne bi izazivale sukobe, ve korisnu razmenu iskustava.
Kada zapone evoluciju u ljudskom obliju, dua i dalje nastavlja da sakuplja utiske
(samskare) i to mnogo sloenije nego u ivotinjskom biu, gde se kretala samo horizontalno
brinui jedino o fizikom opstanku. ivotinjske inkarnacije ive su spontane, nesvesne,
automatske i otuda je ivot ivotinje bezazlen i one ne ine zlo, jer nemaju izbora ni za takvo delanje. One nemaju karmu (jer nemaju ni rad). Prava drama za ivu poinje tek u ljudskom obliju. Ona se u ljudskom obliku inkarnira onoliko puta iz ivota u ivot, iz jednog
tela u drugo, koliko je potrebno da njeno iskustvo bivstvovanja dozri kroz iskuenja suprotnosti svih vrsta i oblika (sree i nesree, dobra i zla, poinioca i rtve). Dok u tome ne dozri,
dua je karmiki vezana za razna iskustva bivstvovanja, za objektivni svet, i te veze niko
drugi spolja ne moe prekinuti nikakvim dobrim namerama dok ih dua sama ne istopi svojom sveu i zrelou. Kada se zasiti svih iskustava i postane ih svesna kao jedinstvenog
polja uzronosti, koje joj u sutini ne pripada, dua se po prvi put okree sebi, svom centru aham-kri. Njeno bivanje po prvi put postaje vertikalno (iako je fiziki ve za to predodreena uspravnim dranjem ljudskog tela). Tada ona poinje da se uzdie do ovekove sutine
nadrastanjem tela (indriyni) kojeg je dotle koristila za sticanje utisaka i ustanovljavanje
bivstvovanja, tada ona od vidljivog kree ka nevidljivom, od ulnog ka natulnom, od bia
ka Duhu. Za nju tada objektivni svet prestaje da biva privlaan i okree se ka svom Jastvu,
aham-kri, koje je uvek budno kao ista svest (buddhi), ili ishod postojanja u slobodi da ga
uopte bude (purua). Drugim reima, ona se tada oslobaa svih utisaka (samskara) koje je
dotle sakupljala.
Vano je razumeti da oslobaanje od samskara i od karmike vezanosti ne moe
zapoeti sve dok se samskare dovoljno ne nakupe i postignu kritinu masu, dok iskustvo
bivstvovanja ne postane sasvim zrelo. Tada e oslobaanje doi prirodno, kao pad zrelog
ploda. Stoga je odricanje greka, potrebno je smo iskustvo bivanja uiniti to svesnijim.
Smo prisustvo svesti pojaava i ubrzava iskustvo bivanja, ubrzava vreme sazrevanja
due. Ono to inertna dua mora da proivi kroz mnogo inkarnacija i patnji, to dua koja
radi na osveavanju moe da proe za nekoliko godina. Ne istu prirodu grubih iskustava,
svakako. Svest podie nivo iskustva bivstvovanja na viu dimenziju, i tako ga ubrzava.
Svest je iznad svih dimenzija prirode, i kada se drimo svesti onda bivstvujemo na viim
dimenzijama u kojima se prostorvreme saima. Sama priroda viih dimenzija je saimanje
prostorvremena i to je ono to ubrzava vreme i finou iskustava u biu. Ne ubrzava se samo
vreme nego promena dimenzije u kojoj vreme iskuavamo. Zato se treba samo drati svesti i
tada se iskustvo bia i vremena ubrzava do nestanka.
Zapravo, iz perspektive transcendentalnog Duha cela ova emanacija kosmosa i individualnih dua i njihova evolucija kroz mineralno, biljno, ivotinjsko i ljudsko iskustvo, ne
dogaa se u vremenu niti u prostoru. Sve je to trenutni in imaginacije Duha. Sve due su
jedno u Duhu kao on sam, i zato su svi aspekti iskustava svesti dua ve ujedno prisutni
svuda oko nas i u nama kao mineralni, biljni, ivotinjski i ljudski oblici bivstvovanja. Svi
svetovi nastaju u imaginarnom trenutku. U sadanjem trenutku. Iluzija individualnih dua je
da se njihovo postojanje odvija tokom eona reinkarnacija. Ta projekcija vremena je zapravo
san. Tako izgleda iz perspektive ovekovog uma. Iz perspektive Duha to je trenutni in,
185

imaginarni in, koji se stoga nikada objektivno nije ni dogodio. Bezvremeni boanski Duh
kao apsolutno jedinstvo jedina je stvarnost, a sve drugo je iluzija. Zato to je to tako,
buenje je uvek mogue, i nita drugo osim probuenja nije mogue niti je potrebno.
Takoe iz perspektive nad-due ili oversoula ne postoji mlada ni stara dua. To to
odavde vidimo kao mladu ili staru duu je samo procenat uea u fizikom delu inkarnirane due. Ako je nad-dua zapravo cela dua, onaj deo koji se inkarnira je manji, i koliko
je manji toliko se ispoljava kao vie nezreo. Inkarnira se sve vei deo due (i zato je prepoznajemo kao stariju i zreliju) onoliko koliko individua postaje celovita i koliko preuzima
odgovornost za sve svoje postupke, koliko uzima svesnog uea u zbivanju i ivotu, koliko
je svesna i koliko sve prepoznaje kao sopstveno bie. Ili kako kae Bhagavad Gita: koliko
sebe vidi u svemu i sve u sebi. Da bi dua bila zrela nije potrebno vreme, ona ne raste i ne
sazreva kao drvo, jer linearno vreme postoji samo za ovdanji um, ne i za duu. Dua sazreva od prisustva svesti. Koliko svesti toliko due. To deluje nezavisno od vremena, dakle
automatski. Prisustvo svesti obezbeuje se duhovnom kulturom i praksom osveenja. Zrelost due se stoga odnosi na svest, objektivno razumevanje i svesno uee u zbivanju, a ne
na vremenski proces.
Tako se nad-dua polako i postepeno sputa na fiziki plan i deluje kao linost. To
postepeno sputanje mi prepoznajemo kao sve zreliju duu. Kada cela moe da se ispolji ili
bar spozna u telu, tada je to Bogoovek ili Avatar.
Karmiki zreo ovek nije vie vezan za ivot, za svet objekata i postizanje nekih
ciljeva u njemu, ve se okree onome to sve omoguava i to prepoznaje kao svoju transcendentalnu sutinu. Samo s takvom zrelou meditacija daje ploda; i samo meditacija
dovodi do takve zrelosti - meditacija kao osveenje onoga to jeste kroz osveenje onoga
koji je svestan. Sticanje iskustva e samo po sebi oveka najzad osloboditi od ropstva u
biu. Tako se priroda, pod privlanim dejstvom Duha, sama oslobaa kroz oveka bez natprirodnog uzroka i izbavitelja. Sakupljanje iskustava ovek ubrzava osveavanjem i
uenjem, a ne prostim kretanjem, kao kod ivotinja.
Zajednika poruka svih velikih uitelja i osnivaa religija jeste da ovek nadie horizontalno kretanje, za nagonom ula i organske reprodukcije, i krene vertikalnim smerom, ka
smislu i Duhu.
Kristalizacija samskara u manas omoguava nadilaenje indriyni. Zato kod duhovno naprednih ljudi, ija se dua okree ka Sopstvu, a ne svetu, kojeg prepoznaje kao objektivizaciju svojih samskara, ova zrelost due se manifestuje kroz vantelesna i druga transpersonalna iskustva, i kao sve vea budnost. Osnovna odlika duhovno zrelih ljudi, koji su poeli da se oslobaaju karmikih spona samskara, jeste nevezanost za utiske koje namee objektivni svet, ravnodunost prema svim suprotnostima, nevezanost za rezultat delanja uz
spremnost za svakojako delanje, lako prevazilaenje navika, instinktivnog i nagonskog reagovanja, sloboda od elja i strasti i, naroito, neinjenje nikakvog zla i nasilja. Ljudi koji su
na niem evolutivnom nivou, u fazi sakupljanja utisaka, odlikuju se upravo suprotnim osobinama, eljni su ulnih utisaka u svim oblicima (imaju 'gladne oi'). Ovde lei jo jedno
objanjenje zla: karmiki nezrelim ljudima potrebno je sticanje svih iskustava, a to znai i
pozitivnih i negativnih.
Svako afektivno ponaanje i reagovanje po navikama (reagovanje naklonou ili
odbojnou), koje sainjava gotovo celokupan ivot prosenih ljudi, jeste robovanje samskarama. Jer, samskara nije samo utisak, ve i spontana reakcija na postojee utiske, reakcija koja stvara nove utiske. Nesvesnim reagovanjem na postojea zbivanja, stvaramo nova,
i tako nastaje lanac uslovljenog bivstvovanja. Ovaj lanac se prekida kada (meditativnom
186

praksom opisanom u poslednjem poglavlju) osvestimo sebe u toj meri da moemo opaziti
(fiziki, oseajni i mentalni) podsticaj na njegovom izvoru (kada se razvije onda je kasno,
onda nas on dri pod svojom vlau i svako ga moe opaziti), ostanemo mirni, ne reagujemo
na njega i sagledamo ga kakav jeste: prolazan i uslovljen drugim iniocima. Tada ostajemo
ravnoduni prema njemu, stvaramo distancu, nadilazimo (transcendiramo) lanac uslovljenog
zbivanja koji je oduvek bio samo prirodna reakcija, i osposobljavamo se za svesnu i kreativnu akciju. Transcendencija je uvid da to nije nae, da moemo da budemo slobodni od toga
i da u sutini uvek i jesmo slobodni, samo smo nesvesno bili identifikovani s tim. Za razliku
od dotadanjih nesvesnih reakcija, koje su uvek bile obojene strastima i odbojnou, naa
akcija iz transcendentalne svesti e uvek biti adekvatna, pozitivna i u interesu Duha. Meditacija je jedini nain da se ovek okrene vertikalnom, duhovnom ishodu i da njegova dua
dozri u iskustvu postojanja i prekine nesvesno (ne)uestvovanje u njemu.
Ukratko reeno, kada iva evoluira kroz ivotinjske oblike, ona ima samo svest o
objektima, a ne i o sebi. Zato ivotinje ne mogu sebe da menjaju (nemaju Ego) niti da koriguju svoje ponaanje, one nemaju izbora i uvek slede ono na ta ih okolnosti i instinkti
navode. Kada evoluira kroz ljudska oblija, dua ima dvostruku svesnost, o objektima i o
sebi, i sva ljudska evolucija se svodi na preobraavanje i usavravanje subjekta kroz diferencijaciju objekata. Ljudski oblik je prelaz od ivotinjskog ka boanskom, tj. duhovnom.
Zato postoje i nezreli ljudi koji imaju veu vezanost za objekte i sadraje njihovih zbivanja,
kao i zreli koji pokazuju veu nezavisnost, psihiku objektivnost i individualnost. Kada zavrava svoju evoluciju kroz ljudsko oblije, dua potpuno transcendira svet objekata i ostvaruje trostruku svesnost: o objektima, o subjektu koji je svestan objekata, i o Duhu koji omoguava i subjekta i objektivni svet. Njeno konano probuenje sastoji se u uvidu da nema
niega osim Duha, i u potpunoj predaji Duhu.
Glavni uzrok sukoba meu ljudima jeste razliita mera zasienosti samskarama (utiscima, reakcijama) kod svakog pojedinca, odnosno njihova razliita karmika zrelost. Nezrelim pojedincima je nuno potrebno sticanje vie utisaka jer jo nemaju kritinu masu, a to
znai jo iskuenja i patnji. Kada neko ko je zreliji dobronamerno pokua da ga u tome sprei kako bi ga potedeo patnji i ubrzao mu spoznaju, esto e naii na otpor, i to estok. Jo
je ei sluaj da nezreli (koji obino ine veinu) nameu sadraje i iskustva zrelim ljudima
kojima nisu potrebna, i tako ih sputavaju, a ponekad i ubijaju (setimo se ordana Bruna!).
Otuda nijedna istina ili uenje nisu prihvatljivi za sve ljude, ve oni samo u skladu sa svojim
trenutnim nivoom svesti prihvataju odreene injenice o egzistenciji. Zato se ljudi sline
zrelosti spontano okupljaju u verske, politike ili druge drutvene grupacije, i stoga je tolerancija meu njima uvek teak izazov. Proces evolucije ive nikako se ne moe spolja ubrzati, kao to se ni jedna maka ne moe pretvoriti u psa ili oveka, nego mora biti to to jeste, niti se pojedinac moe (a i ne treba) potedeti bolnih iskustava, jer upravo ona stvaraju
neophodan pritisak i temperaturu za alhemijsko kristalisanje svesti u njemu. Jedino lina
svest moe u oveku ubrzati karmiku evoluciju due, jer svest je sama po sebi fenomen
saimanja prostorvremena prakrti u linost. Zato je vreme (potrebno dui da sazri) relativno
jer zavisi od svesti, moe biti vrlo brzo, a moe se otegnuti u nedogled. Jedina pomo ljudima jeste da se navedu da budu svesni svojih dela i svega to se zbiva u njima. Jer, samskara, kao to smo ve rekli, ne oznaava samo proste utiske, ve utiske koji izazivaju povratno
dejstvo na ivot, one su predispozicije koje uslovljavaju dalje reakcije i tako predodreuju
oveka da bude zarobljen prirodnom uzronou, da po navici reaguje na zbivanja koja se
ne tiu Duha neuslovljenosti, koji je njegov jedini pravi ishod. Nikakvim novim reakcijama
se taj tok ne moe prevazii, nego jedino osveenjem samog tog procesa uslovljenog rea187

govanja u celosti (kojeg je Buddha nazvao paticca-samuppado, a metod osveenja vipassana). Svaka reakcija je nesvesna i spada u uslovljenu dinamiku prakrti, dok je svesnost
jedina pozitivna akcija u interesu Duha-oveka i njegove neuslovljenosti od prakrti. Dokle
god nesvesno i spontano reagujemo na utiske koji nam pristiu od tela, oseaja i uma, robovi smo prirode i uopte ne postojimo kao autentina bia.
Budui da je aham-kra izvor i sredite ive, kao tvorac svih oblika postojanja, kada
se oslobodi objektivizacije ona sva iskustva bivstvovanja u svetu, kroz sve inkarnacije, prepoznaje kao privid ili san, a svoju sutinu kao nezavisnu i bezvremenu budnost. Tako se
osnauje ljudska dua, ono to oduvek i jeste, i to je sve vreme bila dok se zlopatila kroz
sva mogua ivotna iskustva. Karmiku evoluciju ne prolazi purua; to se samo prakrti saobraava purui tako da to izgleda kao da je purua aktivan. U ovekovoj dui se njeno saobraavanje dogaa na najfiniji mogui nain, kao lino iskustvo.
***
Iako je ova knjiga u celosti posveena dui, njeno prepoznavanje je najtee. Najtee
je upravo stoga jer je dua oveku najblia, to je on sam. On uvek izbiva izvan sebe u
nekom obliku sna i projektovanja sebe u razne fiktivne sadraje. Stoga se aktuelizacija due
svodi na ovekovo svesno prisustvo u sebi, u bivstvovanju, i ni na ta drugo. On izbiva
(pada i prebiva) u san iz dva razloga koji se dopunjuju. Prvi je sama njegova nezrelost, a
drugi je porobljavajui uticaj demonskih bia iz nieg astrala koji ga raznim obmanama dre
u snu, i hibridnih vladara koji tu situaciju sprovode na fizikom, globalnom planu. Na taj
nain oni igraju ulogu ogledala ovekove stvarnosti, konkretno odrauju ono to je sam zasluio svojim stanjem i neinjenjem. Tako mu oni stavljaju do znanja njegovu nezrelost,
konkretno mu je predoavaju suoavanjem sa njenim posledicama.
Dua nije ista kod svih ljudi, moe se uporediti sa biljkama: neke su male kao trava,
neke hranljive a neke otrovne, dok su neke velike i dugovene kao hrastovi i sekvoje. Slino
je sa individualnim duama kod ljudi: neke su mlade i nezrele, tek su poele svoj rast u
kompletnom ljudskom obliju i iskustvu, a druge su stare i iskusne, zrele za nadilaenje
ljudskog oblija.
Prepoznaju se po svojim delima. Zrelost due je osnova za sposobnost opaanja sveta
i inteligenciju. Mlade i nezrele due ine ljude malodunim, emocionalno nezrelim i subjektivnim, nesposobnim da sagledaju stvari iz vie aspekata i objektivno, oni su vie vezani za
ulno i materijalno iskustvo, identifikuju se sa objektima ula i sadrajima uma, ti su ljudi
materijalisti, trgovci, ego i nagon za odranjem kod njih je jai od svega, njima cilj uvek
opravdava sredstvo, uvek e pre ubiti nego dopustiti da budu ugroeni, ne cene tu ivot
nego pre svega brinu za svoj. Otuda kod ovih ljudi strah kao glavna osobina, i prava pozadina agresivnosti. Njihov strah proistie iz neuvianja besmrtnog Duha kao izvora due. To
jednostavno ne mogu da zamisle, ne veruju u to. Oni nikada nisu dobri na prirodan nain,
nesposobni su za ljubav, uvek i u svemu vide i trae neki interes. Iz straha za sopstveno
ouvanje proizlazi nasilje, oni su ti koji su nasilni na ovom svetu jer maloduni su skoro
uvek vezani za uticaje nieg astrala i negativna oseanja koja su karakteristina za njegovu
frekvenciju. Kao takvi podloni su opsednutosti bia iz nieg astrala koja se uglavnom hrane tuom ivotnom energijom tako to ljude navode na strah i zloin.
Svakako, ima nezrelih ljudi koji nisu nasilni, ali njih je malo. Uglavnom nisu nasilni
samo zato jer nisu navedeni na to, vegetiraju svakodnevnim ivotom, a lako ih je navesti na
zlo jer su u potpunosti zavisni od spoljanjih uticaja. Nezrelih ima vie na ovom svetu, u
188

sprezi sa demonskim uticajima iz nieg astrala i snanim instinktom za odranje, najee

zauzimaju vane poloaje u drutvu, oni su najmoniji ljudi na svetu. to ovek manje ima
sebe i svoju duu, to vie tei da ima spoljanju sigurnost u vidu vlasti i materijalnih vrednosti. Po tome se prepoznaju maloduni.
Ljudsko telo moe da ivi i bez boanske due, samo kao individuacija prakrti, kao
iva, slino ivotinjama, i da bude izuzetno uspeno u svetovnom ivotu zahvaljujui
pomoi iz astrala.58 Naime, neorganska i neka vanzemaljska bia i demoni, najee koriste
takve malodune ljude kao svoje organske portale, kao bioloke robote koji na fizikom
planu rade za njih i sprovode vlast i takav reim ivota na ovom svetu koji najvie odgovara
neorganskim biima da se hrane energijom ljudi, a energija je najjaa kada je nabijena oseanjima straha i bola. Otuda su ti njihovi organski portali (hibridi koji su stvoreni jo u
Vavilonu, a danas su aristokratske loze) oduvek bili najmoniji ljudi koji pokreu sve ratove
na ovom svetu i obezbeuju uslove stalnog straha i neizvesnosti. Nikada sam ovek nije
pokretao ratove na ovom svetu. To su mu oduvek nametali neljudi. ovek uvek ini zlo
samo kada je opsednut demonskim entitetima iz astrala zato to je sam isuvie maloduan,
slabe i nezrele due, da bi mogao da se odupre tim uticajima. (Svakako, ne podstiu ga uvek
neposredno demoni na zla dela, ve ih on uveliko ini sam po inerciji od ranije ve primljenih uticaja i navika koje mehaniki ponavlja i ije vrednosti imitira.) Zato ti uticaji i postoje,
oni su ogledalo ovekove zrelosti i njegovo iskuenje. Bez njih ovek nikada ne bi bio svestan koliko je slab i koliko treba da se osvesti.
Lako je prepoznati malodune koji su jo opsednuti demonima. Zakon dijalektike
suprotnosti je glavni pokazatelj, jer su demonska bia stvorena kao suprotnost ljudskoj
dui. Oni su po religijskom predanju 'neprijatelji ovekovi'. Zato ih je lako prepoznati po
suprotnosti: njima je lepo sve to je ljudima runo, dobro im je sve to je za oveka zlo.
Ljudi pod njihovim uticajima iskreno se raduju stradanju, vrlo spontano uestvuju u zlim
delima koja ih ispunjavaju strastima, dok su u trenucima kada treba pokazati nenost i ljubav nespretni i neprirodni jer je to za njih uvek gluma. Uvek kada neko izraava negativna
stanja, makar i kroz svae i psovke, time hrani svog demona iz nieg astrala, ak i mirise
lepe ne podnose i bukvalno vole smrad. (Svi koji su videli Drako bia ili njihove klonove
Sive ili Greyse svedoe da oni nesnosno smrde, a da ovi smatraju da mi, ljudska bia, njima
smrdimo.) Postoje ljudi koji su demonizovani pri roenju (tzv. 'Meseevo dete'), posebnim
ritualom spojeni su sa jednim demonom. Ti ljudi imaju posebnu ulogu i njih je malo. Mnogo je vie onih koji su opsednuti entitetima iz astrala na osnovu posledica svojih dela i nedela.
Velikoduni su ljudi sa starom i zrelom duom, oni bukvalno zrae dobrotom i ljubavlju koja sve daje, pa i svoj ivot. Prepoznaju se po uvek iskrenom detinjem osmehu, po
duevnoj potrebi za dobrotom u svemu; po iskrenosti i uvek izuzetno mudrim savetima; po
potpunoj odsutnosti svih materijalistikih interesa i elja. Koliko je dua vea i zrelija u ljudima toliko oni vie zrae ljubavlju i skromnou, bezbrinou i bezazlenou, prostodu58

Transcendentalna dua ne boravi uvek i stalno sjedinjena sa ivom, sa telom i umom. Do sedme godine starosti ona
esto izlazi iz tela i tek od tog doba poinje stalno da prebiva u telu i umu. Ali i kasnije iz nekih razloga naputa telo i
ostavlja ga u vlasti ive. Dvojna priroda duha i tela svakome je poznata iz iskustva. Moda ovde lei objanjenje takozvanih "duevnih bolesti", moda sluajevi izofrenije nastaju kada dua iz nekog razloga potpuno napusti telo, ili prestaje aktivno da deluje u njemu, a telo nastavlja da ivi samo usled fizike inercije i sa fizikim delom uma, bez due koja
mu daje plemenitost, smisao i viu svest. Tako nastaju i nerazumni zloini, "bezduna dela" koja ovakvi ljudi mogu da
poine kada nemaju prisustvo duha, tj. due u sebi. Po ovom opisu ovek moe fiziki da ivi nezavisno od due, to
pokazuju i somnabulna stanja pri kojima telo moe da obavlja vrlo sloena dela bez prisustva svesti.

189

nom dobrotom koja sve daje, uvek pomae ivot i hrani sva bia. Ne zbog nekog razloga
ve samo zato jer se sami tada bolje oseaju, nepodnoljiva im je i sama pomisao da uine
neto loe, teko im je da shvate da neko moe da bude zao. To je dobrota koja esto ispada
naivna. Njihov odnos prema radu je olienje nesebine delatnosti, rade krajnje portvovano,
neumorno i trenutno sve to treba uiniti, uvek ispravno i nikada za linu korist. Njihov rad
je slian radu prirode u odravanju ivota. Oni su takvi jer u sebi znaju za ono to sve nadilazi, svaki oblik, i to sve omoguava. Oni nita ne rade za sebe i po sebi ve ono to sve
omoguava radi kroz njih. Oni su bliski Duhu i zato im je dua iskusna i zrela. Zato nita ne
trae za sebe i naputanje sebe ih ispunjava. Smatraju ih za naivine i gubitnike ali njihova
ljubav i dobrota je jedino to se pamti u intimnim trenucima i daje smisao ivotu. Oni su
razlog zbog kojeg postoji sav ivot. Njihova dobrota je zapravo krajnji ishod emanacije
prakrti i teleologije prirodnog zbivanja, saimanja kosmosa u svesnog subjekta. Ono najintimnije i najbolje to kosmos moe da iznedri kroz svesnog subjekta je ta ljubav koja je
mogua samo u potpuno zreloj dui. Krajnji ishod svih kosmikih procesa ostvaruje se u
toj prostodunoj blagosti i dobroti koja zrai na sve.59
To su oni 'smerni, potlaeni i ponieni kojima pripada carstvo nebesko' u Isusovoj
Besedi na gori. Ta Beseda je najvea posveta objektivnoj svesti i ljudskoj sutini kao ishodu postojanja uopte.
Ljudska rasa sa Tau Ceti modifikovala je ljude na Zemlji i stvorila slovenske narode.
Genetski im je omoguila vee prisustvo i otvorenost za duu. Otuda je karakteristika Slovena, naroito Rusa, prostoduna dobrota, iskrenost i otvorenost, ali i vea podlonost svakojakim uticajima jer ta duevnost nije svesno izgraena, nego je data na gotovo tako da je
ovek nije svestan. Vea duevnost postoji zbog blizine Duha, a to znai i veoj neuslovljenosti i slobodi - a sloboda ima dve strane: slobodu od, i slobodu za. Drugim reima, vea
blizina Duhu daje i veu slobodu da se bude neslobodan, podloan uticajima. I to je upravo
svojstvo prirodno duevnih ljudi: podloni su uticajima jer su radoznali kao deca. Zato su
privlani za napad demonskih sila i njihovih hibrida (Iluminata). Tako je dolo do stradanja
slovenskih naroda koje su ponajvie izazvali Iluminati predvoeni Hazarima (koji su Akenazi Jevreji). Oni su primer najistije ljudske duevnosti, ali i sveg zla koje privlai ovek
koji ima duu, ali je nije svestan. To je isto kao da je nema. Istorija slovenskih naroda,
posebno Ruskog, dokaz je da ovek moe da izgubi duu ako je dobije dabe i od drugih.
Izgleda kao da su Sloveni stvoreni da pokau svetu kako izgleda ovek sa duom i kako
izgleda ovek koji nije svestan ta ima i kako se to moe izgubiti. Ipak, blizina Duha uva i
pobeuje sva zla tako da duevnim ljudima nita ne moe nauditi, iako im se svata dogaa.
Svakako da ovim ne mislim da kaem kako samo slovenski narodi imaju duu, njih
navodim kao primer jedino na osnovu svog iskustva. Prisustvo due je duboko individualna
stvar svakog oveka i nema nieg zajednikog sa nacionalnim ili rasnim osobinama. One
zapravo zaklanjaju i deformiu duu ovekovu. Uostalom, najdublje iskustvo due imamo
kod Hindusa, gde se velike due prepoznaju kao mahatme i potuju kao sveci, takvi ljudi
59

Ovde dat opis zrelih dua je lini opis moje majke Anelije Anti. Nedavno sam naao da se on tano poklapa sa
opisom naprednih dua u knjizi Putovanje dua od Majkla Njutna (Michael Newton: Journey of Souls), gde se u
poglavlju "Napredne due" nazivaju "mudraci" i "majstori", i "due uskladitelji" u knjizi "Sudbina dua" (Destiny of
Souls) od istog autora Svoju majku sam video nekoliko dana nakon smrti njenog fizikog tela 2008. godine. Tada mi
je, pored snane inicijacije koju mi je tada dala, potvrdila sve to sam ovde naveo o duama znatno ranije, kada sam
pisao ovo poglavlje, kao i sve to je navedeno u pomenutoj knjizi Putovanje dua, koju sam proitao tek dve godine
kasnije, 2010. Iako sam odranije znao da je dua nezavisna od tela jer sam imao mnoga vantelesna iskustva, ovaj susret
mi je potvrdio to znanje sa mnogim detaljima. Ovde postavljam svedoanstvo o tome jer je neposredno i dokazano i
zato smatram da moe biti korisno drugima.

190

zrae blagou i mirom na sve oko sebe i zato su nazvani bhagavan ili blaeni; tako su
oslovljavani Buddha i Ramana Mahari koji su bili primeri najveih dua na Zemlji.
Ali nije sluajno upravo kod slovenskih naroda zasnovano pravoslavno hrianstvo,
jer ono je nastalo sa ciljem da se sauva ljudska dua, to je i sutina Pravoslavlja: ouvanje
ljudske due. To je i razlog zato je Hrist poslat na Zemlju (da razdvoji ljude sa duom od
malodunih hibrida, od neljudi sa ljudskim oblikom). Naalost, ovaj se smisao potpuno
zagubio u ritualnom dogmatizmu pravoslavlja, a ostao je samo u individualnom iskustvu
nekih monaha podvinika. Samo se jo kod njih, i to vrlo retko, moe nai ta prostoduna
blagost i blagodet kojom Duh zrai iz iste due. Ali zato se znanje o dui i njenom najtanijem izrazu kroz dobrotu i ljubav dobro sauvalo ve kroz sam naslov najvanijeg dela pravoslavne duhovnosti: Dobrotoljublje.60 Dobrotu kao sutinu boanskog pokuavao je u
svome delu da dokui F. M. Dostojevski, ali nije uspeo, ma kako joj se pribliio nije uspeo
da shvati jednostavnost te najvee tajne postojanja. Prostodunost je toliko nenametljiva da
se uvek previa, ak joj se i rugaju. Potrebna je krajnja osetljivost da se u nevinoj dobroti
jednog deteta ili mudrog starca prepozna konana svrha i smisao sveg zbivanja kosmosa.
Ona se uvek previa jer se sa njome nita ne moe uiniti, to se moe samo postati i tada
vreme sa svim projekcijama zbivanja staje i nestaje.
Svest je osnovni uslov za duu. Zrelost due nije neto to se dobija, ve neto to se
svesno stvara, to se stvara sveu, procesom individuacije, uvek linim iskustvom,
osveenjem i radom na sebi, kultivisanjem (sadhana). Zato u pogledu due ne postoji elitizam, ljudi sa nezrelom i mladom duom nisu u niem poloaju od onih sa zrelom; vreme
(sazrevanja due) je relativno i svest kao uslov duevne zrelosti uvek je dostupna. Sve zavisi
od ovekovog rada na svojoj individuaciji.
Otuda je karman temelj za duu. Karman oznaava i rad uopte i rezultat rada (svako
delo koje inimo svakog trena, ali i tehniku i materijalnu kulturu uopte), i svest o radu kao
uslov za svest o sebi, i razvoj svega toga skupa. Karman je kljuni pojam koji definie interakciju subjekta sa objektivnim svetom, i kako objektivni svet kristalie svesnog subjekta
kroz retribuciju akata.
Osnovna merila zrelosti ljudske due su emocionalna zrelost i emocionalna inteligencija.
Koliko je u oveku dua zrela toliko je on emocionalno zreliji, a ta zrelost donosi
emocionalnu inteligenciju koja je merilo due u oveku. To nije nita drugo nego sposobnost da se vidi srcem iako se ne poznaju injenice i detalji, da se vidi tanije nego mentalnim upoznavanjem sa stanjem stvari. Istinski velike due su vidoviti ljudi. Zapravo, uvek se
moemo uveriti da ovek uopte i ne vidi nita niti razume svojim umom, ve je emocionalna zrelost presudna u sposobnosti da se bilo ta spozna i razume, pa ak i da se vidi neka
fizika pojava kakva jeste. Emocionalno nezrela osoba nije sposobna da prepozna pravu
prirodu ni najjednostavnijih pojava, zato ili dolazi u sukob sa pojavama i ljudima, ili se
oslanja na pamenje ranije nauenih ablona i obrazaca pa uvek deluje mehaniki. To je jo
jedna bitna karakteristika emocionalno nezrelih i malodunih: mehaninost. Ona se kree od
bukvalne mehaninosti u kretanju i svakodnevnom delanju koje je uvek isto, do mehaninosti u razmiljanju koje sve to sebi predstavlja kao neku 'tradiciju' (mnoge tradicije i 'narodni
obiaji' postoje da bi se zadovoljile potrebe ovakvih ljudi) ili se opravdava 'racionalnou'.
Emocionalno nezreli su karmiki nezreli i zato su oni nesposobni za kreativan rad.
60

http://www.ivantic.net

191

Svi sukobi i nesporazumi meu ljudima potiu od razliite emocionalne zrelosti.

Velika je greka smatrati ljude jednakima i da svi imaju jednaku duu. Kada bismo razumeli
te razlike u dui i emocionalnoj zrelosti bilo bi nam jasno otkuda sukobi svih vrsta, od svakodnevnih problema, zato nekome ne moemo da objasnimo ta je ispravno initi u datoj
situaciji iako je to oigledno, do tekih zloina koje ine visoko obrazovani ljudi.
***
Ve je reeno da je ovek mikrokosmos, da se svi kosmiki zakoni saimaju u ovejem biu da tu dou do svog ishoda. Ovo znai da ovekovo bie odraava sva stanja postojanja uopte. Zato u svom izvornom stanju, pri roenju, u deijem dobu, ovekovo bie
odraava najizvornije stanje postojanja. Drugim reima, deca najbolje odraavaju izvornu
autentinost ljudske due, njeno boansko poreklo. Otuda su deca tako privlana. Njihova
prostoduna duevnost je najbolji putokaz za razumevanje ljudske due. Na ovom svetu
nema boljih uitelja od dece niti iega vanijeg i vrednijeg od njih. Otuda je reeno da 'kada
postanemo kao deca ui emo u carstvo nebesko', tj. ostvariemo sav potencijal svoje due i
svrhu postojanja.
***
U trenutku svoga probuenja dua prepoznaje svoju bit kao istu neuslovljenost
(purua) koja sve omoguava, a najpre njenu svest o sebi, dok svoje telo i tela svih ivih
bia vidi samo kao oblija s kojima priroda oblikuje percepciju i konkretizaciju svesti o
samom bivstvovanju kao takvom. Vidi da se fizika tela oblikuju oko due, koja je nosilac
svesti u prirodi, spontano kao to nevidljivi centar vira privlai vodu i oblikuje vrtlog. Vidi
da su na nevidljivi Duh oblepljena fizika tela. Sva tela koja je imala do tada bila su samo
usavravanje percepcije prakrti da spozna svoje bivstvo u duhovnom ishodu. Najkompletniju percepciju ona je postigla u ljudskom obliju, ali i to je samo grubi omota percepcije
oko besmrtnog i neroenog Duha koji svemu omoguava ivot, koji samim svojim venim
prisustvom u temelju bia omoguava kontinuitet ive ili due svega to ivi. Duh neuslovljenosti jedina je sutina svakog oveka, svakog ivog bia i samog postojanja uopte, dok
su prolazna tela samo grubi omotai, tvorevine prakrti s kojima ona oplemenjuje percepciju
za prisustvo Duha. Duh postaje iv i aktuelan kroz telo prirode koja sama dolazi do svog
ishoda i smisla jedino u prisustvu Duha. Otuda purua i prakrti nisu dualistiki u metafizikom smislu, ve su samo polariteti jedne iste celine. Jedino od nae samospoznaje zavisi da
li emo je prepoznati kao takvu.
Dua, ili ivotna energija, koja je dola do ishoda bivstvovanja, do oslobaajueg
probuenja (bodhi-buddhi) i postala ivamukta (osloboena dua), nije uopte razliita od
ivotnog principa koji sainjava duu kamena, drveta, ptice ili neke ivotinje - koju ivamukta moe videti oko sebe. Ona je jedno u svemu, samo je prostorvreme u ivamukti saelo
ishod svoga zbivanja. U ostalim ivim oblicima prostorvreme se rasprostire gubei energiju
kroz razliite oblike zbivanja, dok se ivamukta raa kada se, zahvaljujui zrelosti svesti,
koja je sama po sebi saimanje vremena, prepozna da sva energija ima ishodite u ahamkra. Na taj nain, iako je slobodna od svih oblika koji evoluiraju, Sopstvenost ovekova ni
po emu nije razliita od njih osim po tome to predstavlja saimanje vremena te evolucije i
prisustvo njenog ishoda; to je olienje smisla postojanja i evolucije. Sopstvo ovekovo je
singularna taka prostorvremena kosmosa.
Da bi ovek bio ovek u punom smislu, potrebno je da osnauje svoju duu u satvikom aspektu, da je uini svesnom i aktuelnom kako bi omoguio apsolutnu budnost i slobodu od prirodne nunosti i uzronog nastajanja. To se ini sakupljanjem energije (svesti) u
192

telu (indriyni). Dakle, potpunim sjedinjenjem bia, energije i svesti. Samo kada se dovoljno sakupi ona se moe preliti u antahkaranu i linga-arira moe postati aktivno. Energiju
sakupljamo sveu o sebi, o celom svom biu i svim postupcima uma i tela. Priroda je
obezbedila tanu koliinu energije u ovekovom biu koja je potrebna da se to dogodi, ali
ona se troi na druge stvari. Umesto na osnaenje panje, kultivisanje znanja i uenje, energija akumulirana u telu prosenog oveka prekomerno se troi na nie, najee nagonske
potrebe, na suvinu ishranu, seksualnost i zabavu. Osim na fiziko kretanje, ona se troi na
varenje i rad endokrinih lezda. Pri tome sve lezde i svi vitalni organi, praktino celo telo
uestvuje u stvaranju seksualne energije kroz rad polnih elija. Kada se ona isprazni tokom
seksualnog odnosa, celo telo mora se angaovati da je nadoknadi i obnovi. Slino je i sa
varenjem - kada se unese hrana, veliki deo tela je angaovan u njenom apsorbovanju. Vibratorno ili energetsko delovanje prakrti moe biti uzlazno ili silazno, konstruktivno ili destruktivno. Da bi ono bilo konstruktivno i uzlazno, radi osnaenja viih centara (mozak), pamenja i jaeg prisustva svesti (vie akre), mora se obustaviti navika da se energija prekomerno troi kroz nie centre, na obnavljanje polnih elija, suvino varenje i preterano fiziko kretanje (prve tri akre). Zato je oduvek meu duhovnim ljudima vailo pravilo da su
preobraaj seksualne energije (a tantrizam i taoistika alhemija nas ue da se to ne postie
jedino apstinencijom), post i meditativno mirovanje jedini uslovi da energija krene navie.
Kada ispuni nie centre, ona se nee zaustaviti i, ako je u njima ponovo ne uposlimo pranjenjem seksualne energije i prederavanjem, ona e krenuti navie. Tu je na delu prirodna
ekonomija. Energija prirodno raste navie - ako nema rupa kroz koje otie nanie. Pri tome
je umerenost u svemu jedini zakon. Budui da je u biu ve obezbeena tana koliina
energije za sva ostvarenja, ona se angauje autentinim bivstvovanjem, bez ekstrema koji
jedini prekomerno troe ivotnu energiju - odricanje isto kao i preterivanje.
ovek je mikrokosmos, i on, kao i priroda, ima svoja via i nia stanja, odnosno podruja. Njegova svest uvek deluje sa nekog podruja, vieg ili nieg. Ta podruja su opisana
kao akre, energetski centri svesti i svaki centar je nain bivstvovanja. ovek deluje na najnii nain kroz automatizam nagona i seksualnost (muladhara i svadhistana akra), a na
najvii kroz istu svest (sahasrara akra) i otvorenost Duhu. Svih sedam naina su modifikacije jedne iste energije, i koju emo akru koristiti zavisi od usmerenja nae svesti, jer gde
je svest tu je i energija. Svest (panja) je usmeriva energije. Ovo praktino znai da, budui
da smo mikrokosmos, nain svog ivota i percepciju sveta (kosmosa) moemo kontrolisati
koncentracijom na odreenu akru, i ulaganjem ivotne energije u nju. Sebe smo svesni u
onoj meri u kojoj imamo energije u najviem centru bia.61
Kakav je odnos izmeu svesti i energije? Svest je nezavisna od tela i energije koja ga
sainjava. Zato se onda govori o vezi svesti i energije? Radi se o tome da vei potencijal
energije u telu stvara veu mogunost za diferencijaciju svesti od tela, sticanja objektivnosti. Kada je energija tela slaba, tada svest nema u odnosu na ta da se diferencira i
iskua, i samim tim da ojaa svoje prisustvo. Takoe je energija vezana za pamenje i rad
61

Mogu da preporuim pet prirunika koji se detaljno bave transformacijom ivotne energije iz niih u vie centre
(akre), i izlau praksu koja mora da bude sjedinjena s praksom meditacije koja je opisana u poslednjem poglavlju ove
knjige. To su: Swami Satyananda Saraswati: Kundalini tantra (OM, Beograd, 1994); Peter Kelder: Fontana mladosti
(Ancient Secret of the Fountain of Youth) Esotheria, Beograd, 2000; Tajna zlatnog cveta (prev. Rihard Vilhelm, bibl.
as. Gradina, Ni, 1982); Don Blofeld: Put do besmrtnosti (John Blofeld: The Road to Immortality) Moderna, Beograd, 1989; Mantak Chia & Michael Winn: Taoistike tajne o ljubavi (Dereta, Beograd, 1990).
Svaka meditacija ostaje tek mentalna avantura ako ivotna energija nije transformisana na najvii nivo bia,
pomou taoistike ili tantrike alhemije, iznete u ovim prirunicima. Bez dovoljno energije u najviim centrima (ana i
sahasrara) ne moemo da sauvamo istu svest postignutu u meditaciji.

193

manasa iji kvalitet uea u osveenju je presudan. Manas je veza svesti i tela. Ako je ta
veza slaba, svest nee moi da stekne diferencijaciju u telu. A sve se reava u telu, u oveku.
Nita izvan njega.
Pored ovoga treba naglasiti da ovek energiju gubi najvie kroz brigu za svoj ego, a
ego je sistem oekivanja koja drutvo ima prema nama, i koja mi imamo prema drutvu, a
takoe je i skup svih fikcija i ubeenja. Energiju nigde ne gubimo toliko kao u naim oekivanjima i emocionalnim ulaganjima u druge ljude, i ispunjavanju zahteva koja drugi imaju
prema nama. Drutveni odnosi su razmena energije. Drutvo je energetska berza, a mi kao
brokeri trgujemo svojom i tuom ivotnom snagom - i nikada se ne obogatimo. Stoga je
prekid svih zaludnih drutvenih veza, ili bar ekonomino ponaanje u njima, neophodno za
zaustavljanje oticanja najveeg dela energije. To je proces individuacije i on se postie
rekapitulacijom svoga ivota i meditacijom (o emu e napred biti vie rei). Meditacija je
direktan, a rekapitulacija indirektan ali temeljan metod. Rekapitulacija je jedan od osnovnih
procesa u razlikovanju purue i prakrti.
Da bi u ovekovom ivotu svest postala aktivan inilac i tvorac energetskih procesa,
tj. da bi ovek postao zreo kao linost, da bi razvio i usavrio svoju duu, potrebno je da
sprovede u delo dve stvari. Prvo: da energiju koja se prirodno skuplja u telu ne baca, ve da
je akumulira, kako bi se uveala i dospela do gornjih centara i celog ga ispunila, sve do glave. I drugo: da ostvari direktno iskustvo nezavisnosti od tela, kao to je na shemi i prikazano
da je aham-kra iznad indriyni. Tek kada ostvari prvo, ostvarie i ovo drugo.
Prvi zadatak se moe ostvariti kada postane jasno da se energija u indriyni sakuplja
na pozitivan nain, a ne na negativan. Pozitivan nain je kroz meditaciju, rekapitulaciju,
kulturu, obrazovanje, disciplinu i uveanje duhovne nezavisnosti, kroz ljubav i nesebino
davanje. Negativan je kraa energije u bilo kom obliku. Naime, energija nije supstancijalna,
to nije materijal koji se moe nagomilavati, nego je vibratorna i dinamina, ona je proces
koji se ostvaruje kretanjem meu suprotnostima i polovima. To znai da se energija sakuplja
najvie davanjem i razmenom, jer to vie dajemo ili razmenjujemo, po zakonu odranja
energije, vie s druge strane moemo primiti. Svesnom i kontrolisanom razmenom energija
se transformie u svest. Primanje energije dolazi samo od sebe kada je velikoduno dajemo,
kada nita ne uvamo samo za sebe od stvari, dela i oseanja. To znai, kada smo bez ega.
Koliko smo manje u egu, toliko smo vie u istom bivstvu koje je izvor svekolike energije.
Najvia svesnost je da nita nije nae, pa tada imamo i najviu mo delanja. Na napor, stoga, ne treba da bude usmeren na uzimanje energije nego na davanje i razmenu, na njenu cirkulaciju sa irom celinom. Samo tako emo je dobiti, ako svesno sprovodimo njenu cirkulaciju izmeu individualnih bia i celine koja ih omoguava. Pri tome se ne misli na nie
oblike energetskog cirkulisanja, kao to je zadovoljenje nagona, ve na njeno vie i finije
kretanje, a to je sticanje iskustava i utisaka. Jer, kakvu energiju razmenjujemo, takvu emo i
imati, a od kvaliteta energije, i od toga u ta je ulivamo, zavisi u kakvoj emo dimenziji
iveti. Moemo biti snani i zdravi kao ivotinja, ali ako je ulivamo u svest i individualnost,
imaemo mnogo vie koristi za postizanje smisla svog ivota. to vie centre za razmenu
koristimo, to e ta razmena i akumulacija energije biti pozitivnija.
Najsnaniji izraz energetskog stanja u oveku su oseanja. Pozitivna odaju akumulaciju i davanje energije, a negativna njeno grabljenje i gubljenje. Zato je pozitivno oseanje
uvek pratilac dobre energije. To je jedino merilo ispravnog uveanja energije: da su nam
oseanja sama po sebi pozitivna. Vano je znati da pozitivno oseanje ne sme da zavisi
samo od okoline, situacije i uticaja drugih ljudi, nego pre svega mora da zavisi od nas
samih. Samo tada se ono odrava kao pozitivno. Moemo ga imati bez obzira na okolnosti,
194

jer ono je energetski fenomen i zaista ne zavisi od neijih rei i prolaznih dogaaja. Sama
egzistencija je energetski fenomen - i to najpozitivniji mogui. Ona je uvek tu, uvek smo u
tom moru energije. Dovoljno je biti svestan egzistencije na takav nain, prihvatajui je kakva jeste, kao pozitivnu, pa da se naemo u moru blaenstva, u okeanskom oseanju besmrtnosti. Vrhunac pozitivnog oseanja je ljubav, i zato je ona najsnaniji energetski fenomen,
pa stoga i najlepi. Bezuslovnom ljubavlju se najvie ivotne energije zadobija, ali ljubavlju
prema svemu, bez razlike - jer sve to postoji energetski je fenomen. Ljubav treba da postane opti nain ivota, a ne jedan od naina, izbirljiva i iskljuiva. Kada je ljubav izbirljiva i
ograniena samo na neke objekte i vremenske periode, tada je ona samo polarnost mrnji i
postaje trgovina koja je suprotnost davanju. Ljubav je prava i bezuslovna kada je usmerena
na smo bie, na njegovo postojanje, i ne obazire se na pojedine aktivnosti i sadraje s
kojima se to bie zanosi u svom neznanju. Ovo svaki roditelj zna iz iskustva.
Kada ljubav nije bezuslovna, kada je trgovina, tada je polarizovana mrnjom, nju
mrnja kao protivteg odrava u ispoljavanju i zato ne moe dugo da traje. Ta klackalica je
nestabilna, i druga strana mora dati sebi oduka. Tako razmena energije kroz oseanja postaje uslovljena, postaje trgovina koja je drugi nain akumulacije energije u indriyni. To je
negativan nain jer se zasniva na uzimanju energije od drugog, na krai. Trgovcima je jedini
cilj zarada, da uzmu vie nego to daju, a to je sa energetskog stanovita kraa. Ovakav
nain nagomilavanja energije dvostruko je negativan: za druge, jer su uskraeni, i za onoga
ko to ini, jer mu daje iluziju ispunjenja i uzdizanja ka smislu ivota, dok je to u stvarnosti
samo kratkotrajna zasienost s onim to je apsorbovano, kao kod svakog dranja. Energija
se krade na mnoge naine, najei oblici ponaanja u porodici i drutvu zasnivaju se na
njima. Mogu se poznati po tome to kod rtava izazivaju negativna stanja i sukobe. Krajnost
negativnog uzimanja energije jeste psihiko i fiziko nasilje i zloinako ponaanje koje
uzima same ivote. Zato to se ovako energija ne akumulira, nego prua samo trenutnu zasienost i iluziju posedovanja, zloinac je vie gubi nego dobija. On tako osea sve veu glad
za njom i mora da je otima uvek iznova, sve ee, kako bi zadovoljio iluziju svoga opstanka. Sa veim grabljenjem, sve se vie raspada. Zato je tue prokleto i nikome se zlo nije
isplatilo, niti e se u budunosti isplatiti. Zlo uvek daje samo iluziju trenutnog ispunjenja.
Najkompletniji vid pozitivnog akumuliranja energije jeste poten rad. Po radu se
poznaju ljudi koji pozitivno akumuliraju energiju, jer neradnici je uvek kradu od drugih, a
takoe su uvek i nosioci negativnog ulaganja energije.
Neorgansko podruje nieg astrala i njegovi entiteti (demonska i reptilska bia) jedan
su od glavnih uzronika i posrednika pri gubljenju energije iz indriyni. Sva naa izgubljena
energija zapravo i odlazi u neorgansko podruje. U tome je razlog za snano prisustvo iracionalnih i psihotikih sadraja kod svih zloina. Svi su zloini inspirisani iz ovog podruja i
od strane ovih bia. Sam ovek ih nikada ne bi poinio, on ini zloine samo kada je opsednut biima iz nieg astrala ili je mentalno programiran i uslovljen njihovim raznovrsnim
uticajima koje mehaniki ponavlja.
Energiju moemo gubiti prostim gubljenjem vremena i lenarenjem, a to je najvei
zloin prema samome sebi. Takoe i bavljenjem fantazijama, od kojih smo napravili i neke
dobro poznate institucije. Negativna cirkulacija energije oduvek je bila laka i svakog je
oveka primamljivala i dovodila u iskuenje da nastavi s njom - jer lake je razarati i stvarati
iluzije uspeha, nego strpljivo graditi. Ako se dozvoli toj stihiji da uzme maha bie tee da se
zaustavi i preokrene na pozitivan put izgradnje, odnosno buenja celovite linosti.

195

5. Sedam faza buenja linosti

Kada uznapreduje sa pozitivnom cirkulacijom, i kada kroz osveenu ljubav ovek
postane zreo da slobodno dela po svojoj volji (tj. volji Duha), tada postaje nezavisan od fizikog tela. Nema zrele linosti koja ne poznaje svoju nezavisnost od tela, samo s tim iskustvom linost i postaje zrela - nije mogue drugaije. Ona je u onoj meri zrela i integrisana u
kojoj svoje delanje ostvaruje jednako u tanmtr i svim dimenzijama, kao i u indriyni. Jer,
aham-kra je ishod subjektivnog i objektivnog bivstvovanja i, da bi bila to to jeste, mora
da bude aktuelna na oba podruja: kako u fizikom telu tako i u astralnom na svim dimenzijama. Sutina zrelosti je psihika objektivnost, a ona je nezavisnost na onaj nain kako
aham-kra prema shemi nadilazi indriyni i tanmtr, i prostu interakciju subjekta i objekta
koja se prirodno odigrava meu njima. Bez nadilaenja indriyni spoznaja je nuno subjektivna i ograniena.
Na ovakvom injeninom stanju zasniva se getalt psihoterapija i transpersonalna
psihologija, a u uenju Bhagavana ri Ramane Maharija ova injenica je detaljno razjanjena. Zapravo, ne postoji nijedan ideal ljudskog savrenstva u istoriji duhovne kulture koji
se ograniava samo na indriyni, na telo, svi oduvek upuuju na njegovu transcendenciju.
Ako ih je i bilo, to sigurno nisu bili duhovni ideali.
Oseaj nezavisnosti Duha u samom telu je osnovna poluga njegovog energetskog
isceljenja. Ako u njemu boravimo kao nezavisan ali paljiv svedok koji ima mo da njime
upravlja, ako ga posmatramo kao tue, taj razmak e delovati kao vakuum koji usisava
energiju - kao kod podizanja klipa na pumpi. Kada je telo psihoenergetski celovito, tada se
ono jedino moe doiveti izvan. To je paradoksalno, ali ono tada lii na zrelo drvo koje je
dalo gotov plod: nezavisnu linost. U savrenom i osveenom telu ovek nema ta da trai,
samo bi remetio prirodni sklad, takvo telo je ostvarilo svoju svrhu kao amac s kojim smo
preli na drugu obalu - ne treba da ga nosimo dalje sa sobom.
Kako je princip individuacije na shemi iznad indriyni, to znai da je ovekova linost po prirodi stvari nezavisna od tela i da iskustvo izdvajanja iz njega predstavlja samo
aktuelizaciju te injenice, a ne njeno objektivno stvaranje kao novog stanja. Koliko smo u
veoj iluziji identiteta s telom, utoliko vie doivljavamo svoju autentinost kao izdvajanje
iz njega. Mi se ne izdvajamo od tela, ve od iluzije naeg identiteta s njim. Mi nikada nismo
ni bili samo telo. Telo je samo jedan uzan nain bivanja, i osnaenje aham-kra kroz
tanmtre je samo proirenje tih naina. Zbog iluzije da je fiziko bivanje bilo jedini nain s
kojim smo se identifikovali, upoznavanje novih naina izgleda nam kao naputanje tela. Iluzija je tako jaka da nam to zaista izgleda stvarno, pa emo zato i govoriti o tome na taj
nain.
Kada se opustimo u snu, iluzije identiteta s telom vie nema, zaboravili smo na nju.
Tada princip individuacije (aham-kra), koji zajedno sa mislima i svesnou (manas i buddhi) sainjava ivu, naputa telo i spontano se kree kao astralno telo (linga-arira) po finijim nadfizikim dimenzijama (astralu). On se prirodno i ritmino premeta s jednog podruja na drugo, s organskog na neorgansko, sa smenom dana i noi, nae fizike budnosti i spavanja. Ovaj prirodni proces treba osvestiti i iskoristiti da se svest aktuelizuje na oba podruja jednako, kako bi linost postala aktuelna, autentina i zrela. Dakle, duevni ivot, iva,
postae onoliko aktuelan i snaan, koliko ga upotpunimo sa svesnim iskustvom objektivnog
podruja. Dok se spontano odigrava samo u podruju indriyni on je nezreo, dua je nesposobna za opstanak u svim uslovima, za nezavisnost od sveta ula i njihovih aktivnosti.
Takav se duevni ivot svodi na ono to je Frojdova psihoanaliza otkrila, na iivljavanje
196

nagona i njihovu psihodinamiku. Za razliku od toga, Jungov proces individuacije (afirmacije aham-kra) pretpostavlja upoznavanje arhetipova, a to je podruje tanmtr. Jedini nain
da se subjektivno i nepotpuno iskustvo bivanja nadie, i da se dua oslobodi ulnih ogranienja i njima uzrokovanih delanja (karma), jeste da se to nadilaenje objektivno sprovede u
delo.
To se postie u sedam faza.
Priprema za to sedmostruko postizanje sastoji se u osveenju sveg zbivanja
indriyni, svega to inimo telom i umom (manas), tokom dana za vreme fizike budnosti.
Osveenje ima za cilj da se energetski tokovi, koji sainjavaju zbivanje, proiste i usklade,
da se oslobode afektivnog nagomilavanja oko nekog dogaaja ili iskustva, jer tako navode
na jednostranost, odnosno vezuju za to iskustvo. Svako nagomilavanje energije ima preveliku snagu i ometa njeno nesmetano cirkulisanje i rast. Osveenje indriyni postie se meditativnom praksom iji su osnovni principi opisani u poslednjem poglavlju, a ovde emo se
upoznati sa dve metode koje dopunjuju takvu praksu. Prva se sastoji u rekapitulaciji celog
ivota. Treba zapisati imena svih ljudi s kojima smo dolazili u kontakt u svom ivotu, i
oznake za sve vanije dogaaje i sva iskustva u dotadanjem ivotu, unazad. Posebno je
vano setiti se svih linosti koje su se javljale i naeg odnosa prema njima, naroito neprijatnih detalja. Ova retrospekcija mora biti nepristrasna i prema sebi i prema drugima, kao da
posmatramo tu ivot. Njen cilj nije da se u imaginaciji vraamo na prole dogaaje kako
bismo se ponovo afektivno vezali za njih, nego naprotiv - da ih se oslobodimo jasnim i nepristrasnim ustanovljenjem kakvi jesu. Mi ih ve nosimo ih u sebi i robujemo njihovim uticajima sve dotle dok ih ne vidimo objektivno, kakvi zaista jesu. Rekapitulacija se mora svakodnevno sprovoditi najmanje godinu dana, a najbolje vie puta celog ivota. Sva ivotna
iskustva pripadaju prakrti. Ako se sa njima identifikujemo, umreemo zajedno sa njima.
Rekapitulacijom ih vraamo prakrti osveivajui na taj nain veni Duh u nama uvidom
da nita od tih dogaaja nije nae: sve se to priroda zbiva. Vratiemo prakrti ono to je njeno. Tako neemo umreti kada umre fiziko telo, koje je jedino i skupljalo sve utiske kao
magnet. Umree samo ono to pripada telu, svi utisci, a mi emo ostati nezavisni jer smo se
rekapitulacijom ve oslobodili vezanosti za njih.
Prilikom rekapitulacije potrebno je da, pored imaginacije s kojom detaljno oivljavamo neki doivljaj, sprovedemo odreenu tehniku disanja. Dok stvaramo jasnu sliku dogaaja, lagano i jedva primetno pokreemo glavu levo-desno, normalno diui kroz nos u
skladu s pokretima. Dok glavu okreemo s desna na levo, udiemo, zamiljajui pri tom
kako svu energiju (deo sebe, raspoloenja) koju smo tada ostavili (tom mestu, dogaaju ili
osobi), udisajem sakupljamo i vraamo sebi. Zatim, dok izdiemo, okreemo glavu nadesno,
i zamiljamo kako tuu energiju i sve utiske koje smo tada primili izbacujemo iz sebe i vraamo natrag. Ovo treba izvoditi sve dok se emocije vezane za taj dogaaj ne stiaju, dok taj
dogaaj ne postane neto to vie nikakve veze sa nama nema. Kada se to dogodi, dok nam
je glava bila na desnoj strani sa izdahnutim vazduhom, okreemo je na levu stranu bez udisanja, a zatim je vratimo napred. (Ovo je savet iz knjige Taie Abelar, Prelazak arobnjaka,
i vrlo je delotvoran.)
Drugi metod je u tome da na kraju dana, neposredno pred spavanje, treba rekapitulirati sve dogaaje koji su uinjeni tog dana, takoe unazad, od tog trenutka pa do jutra, do
samog buenja. Ujutro, pri buenju, treba na isti nain, unazad, odmotati seanje na san.
Tako svakog jutra i veeri rekonstruiemo prethodni dan i no, svoje aktivnosti na javi i u
197

snu, kako bismo stvorili kontinuitet svesti. Vrlo je vano da se pri tome panja ne zadrava
na pojedinim dogaajima i ne sudi o njima, ma koliko bili izuzetni. Sva se dogaanja moraju sagledati neutralno i ravnoduno, kao da su se nekom drugom dogodila. Zapravo, i jesu se
drugome dogodila, jer mi smo proces a ne uvek ista stvar, zato smo uvee drugaiji nego u
podne. Veina ljudi lee na poinak i budi se izjutra krajnje besvesno i runo. Kod ivotinja
je taj proces daleko svesniji i zato finiji. Spavanje je ona druga polovina ivota koju ovek
treba da osvesti i oplemeni, kako bi u celosti bio kulturno bie.
1) Prva faza ka potpunoj integraciji linosti sastoji se u tome da neposredno pred ulazak u san odrimo panju na taj proces, da budemo prisutni kada se to dogodi, kada ponu
da nas obuzimaju astralne vizije sanjarenja i da ostanemo prisutni u sebi kada se dogodi prelomni trenutak padanja u san, u drugu dimenziju. To emo najbolje uiniti ako taj proces
sami izazovemo. Uiniemo to potpunim oputanjem tela (kao da nije nae) i koncentracijom panje (unutarnjeg pogleda) na taku izmeu obrva. Tada emo odmah pasti u san kao
kamen u vodu. Takoe treba dobro da upamtimo poloaj tela koji smo imali pri ulasku u san
i da stalno budemo svesni cele povrine svoga tela, naroito lea. Sve se to ini uz potpunu
relaksaciju i oputenost, ovo treba da bude nain oputanja. Tada treba dozvoliti astralnim
vizijama da nas ponesu u san, inae neemo moi da zaspimo. Dakle, prva faza se sastoji u
osveenju ulaska u san i njegovoj kontroli, u nalaenju idealne ravnotee izmeu zadravanja prisebnosti, seanja na sebe, poloaj tela i sam in spavanja, s jedne strane, i preputanja
astralnim tokovima, s druge. Nikada nije postojala takva ravnotea, uvek se dogaala spontana i potpuna prevaga na jednu (budnost, indriyni) ili na drugu stranu (san, astral). Poto
je aham-kra izmeu i nadilazi obe krajnosti, i mi se na ovaj nain u tome uvebavamo.
2) Druga faza je buenje u snu, s druge strane, u podruju astrala. Ona e doi kao
prirodna posledica uspeno sprovedene prve faze i osveenja indriyni kroz meditaciju.
Mnogim ljudima se spontano dogaaju lucidni snovi bar nekoliko puta u ivotu, i oni se
pamte kao izuzetni doivljaji, a ima i ljudi sa uroenom sposobnou da ih esto doivljavaju. Buenje u snu ili lucidne snove moemo podstai imaginacijom i sugestijom. To su inae aktivnosti svojstvene podruju astrala u koje ulazimo sanjajui. Moemo sugestijom
oblikovati san koji elimo da sanjamo, neku situaciju ili poseban dogaaj. Jedan od najlakih naina je sugestija da emo u snu videti svoje ruke i tada se setiti sebe, i probuditi se u
snu. Tu sugestiju moramo sebi ponavljati tokom dana vie puta, najbolje svakog sata. Tada
treba da zastanemo, ma ta radili, i da pogledamo oko sebe kao da smo u snu, a zatim da
podignemo svoje ruke u visini oiju, opipamo ih i sebi jasno kaemo da znamo da smo u
snu - iako smo na javi. Ako ovo uporno ponavljamo, sigurno e se vremenom ta sugestija
ostvariti i u snu i to e nam pomoi da se probudimo. Opsesivna elja da se probudimo najbri je put ka lucidnim snovima. Bie nam od velike pomoi da tokom dana stalno odravamo ubeenje da smo u snu i da nita to se fiziki dogaa oko nas nije stvarno po sebi,
ve da je samo san u kome smo mi jedini budni i paljivi posmatrai. Ako bismo u tome
uspeli, sigurno bi u snovima bili uvek budni, imali bismo razmak (vairagya) od svih iluzija i
trajnu nezavisnost. Takoe, kad jednom steknemo iskustvo budnih snova, nae kretanje na
javi, u fizikom telu, bie nalik na kretanje energetskim telom u astralu, svesno i paljivo.
Ako smo na javi, a naroito pri ulasku u san (prva faza) svesni svog energetskog tela i naina kretanja s njim, to e nam biti najvanija pomo u ponovnom buenju na astralu. Namera
da se energetsko telo ostvari u istom iskustvu sastoji se u tome da celim biem, naroito pri
ulasku u san, budemo uvereni da ga ve imamo. I zaista ga imamo, samo ga nismo svesni.
198

Oputenost je glavni inilac probuenja u snu, kao i na javi. Ako nema oputenosti,
ovek najvre spava ba onda kada se najvie trudi da ostane budan. Oputena nezavisnost
od pojavnog sveta daje budnost, a ne bilo kakva koncentracija u svetu. Ona uspavljuje s
jednim sadrajem jo i jae nego dekoncentracija sa vie sadraja.
Sanjanje se lako moe programirati. Sa lucidnim snovima moemo upoznati sve nae
psihike probleme i razreiti ih poznavanjem psihodinamike individuacionog procesa. Oni
takoe pruaju izuzetne avanture i fantastina iskustva. Upoznajui tako na neposredan
nain drugi svet jednom zauvek se oslobaamo straha od smrti i sve neizvesnosti koju nosi
zatvorenost u usko fiziko iskustvo ivota, neizvesnosti i neznanja koji proizvode sva
mogua pseudoreligiozna ubeenja, sumnje i sukobe. Tek izvan tela moe se doiveti najvea radost ivljenja, ovek se tamo osea potpuniji nego u fizikom telu tako da mu povratak izgleda kao teak pad u neto nie i manje vredno. Boravak u viim dimenzijama astrala
daje nam veliki priliv energije.
Kada se budni naemo u svome snu, gotovo isto kao i na fizikom planu samo u drugom, paralelnom svetu, tada e biti aktuelni prototipovi ulnih organa (tanmtr), um
(manas), princip individuacije (aham-kra) i svesnost (buddhi). To znai da e nam percepcija i spoznaja biti prisutni, ak i vie nego u fizikom telu, ali nae kretanje i delovanje u
astralu bie pasivno, tanije, bie uslovljeno okolnostima. Ova uslovljenost se najvie odnosi na nau panju koja e u astralu biti znatno suena, a manje na sam in kretanja koji je
daleko laki od fizikog. Smo kretanje je lako, ali volja koja o njemu odluuje veoma je
slabo prisutna. Kretanjem u drugoj fazi odluuju okolnosti, a mi samo u neznatnoj meri,
mada okolnosti tako sugestivno deluju na nas da nam izgleda kao da mi sve inimo po svojoj volji. To je iluzija. Svojevoljno kretanje postie se tek u estoj fazi.
U ovoj fazi su intenzivna iskustva sa neorganskim biima. Ona e se javljati na razne
i esto vrlo neobine naine: kao ljudi, stvari, ivotinje ili neto sasvim drugo. Mogu se prepoznati po svojoj neobinosti ili po snanom uticaju na nas koji je opinjavajui i esto nije
prijatan. Njihovo prisustvo se na fizikom planu moe manifestovati zvuno, vizuelno (ree,
ali mnogo delotvornije), kao i nekim fizikim senzacijama. Zvuno se mogu javiti na mnoge
naine, pevuei nam na uho nebeski divnu muziku, raznim glasovnim porukama, sve do
neobine buke pa i prave eksplozije u sobi u kojoj spavamo, nalik na onu koju proizvode
novogodinje petarde. (Ovo je bio moj sluaj i nije mi poznato da se dogaalo drugima.)
uemo ih samo mi i to dok smo u polusnu, dakle, u kontaktu s astralom. Takoe su u
meustanju izmeu budnosti i sna mogue fizike senzacije kao to je iznenadni trzaj celog
tela, kao da je bilo izloeno (bezbolnom) udaru struje. To je verovatno njihov dodir. Takoe
se njihovo prisustvo u trenucima bliskim snu moe manifestovati kroz bleskove svetlosti
koju vidimo dok su nam oi zatvorene. Inae, esto iskustvo susreta sa neorganskim biima,
koje imaju mnogi ljudi, jeste da se usred noi probudimo paralisani, nesposobni da se pomerimo, kao da nas neka sila dri i isisava energiju. To ne traje dugo, ali je neprijatno. (Sva
ova iskustva mogu biti i posledica delovanja vanzemaljske tehnologije na nas.)
U astralu je njihova manifestacija mnogo raznovrsnija i najee vizuelna. Ponekad
izgledaju kao da se glupiraju oko nas a zapravo im je cilj da zadobiju nau panju - jer vide
ono to ni mi sami esto ne vidimo: da smo najcelovitija bia u itavom prirodnom poretku.
Moemo uspostaviti kontakt sa glasnikom i razgovarati sa njim. Glasnik je inteligencija
celog tog neorganskog sveta, koja zapoinje dijalog sa nama kada svesno uemo u njegovo
podruje. Zbog neorganskog ustrojstva, ovde nije potrebna organska jedinka preko koje e
se spoznaja ovog sveta izraziti, ona to ini preko celog svog podruja, svi njegovi pojavni
199

oblici imaju ontoloki status, za razliku od ontikog u indriyni.62 Ova nam se inteligencija
javlja kao glas kome se ne moe odrediti pol, kraj levog ili desnog uha. Moe se javiti sam,
a moe se i pozvati. Kako je ovo informativno polje, sve to se glasno izgovori postaje
komanda i ostvaruje se. Vrlo esto se ta komunikacija odvija preko naih misli, ali tada teko obraamo panju na nju, nismo ni svesni da misli u naem umu nisu nae, ve su poruke
objektivnog sveta nama, naoj subjektivnosti. (Priroda samu sebe osmiljava. U astralu to
moemo doiveti kao glas s kojim komuniciramo, a na fizikom planu misli prirode smatramo za svoje misli. Kada svesno uemo u astral moemo lake da vidimo da misaono ustanovljavanje svega i svaega nije nae, ve to priroda samu sebe ustanovljava kroz nae Ja,
dok na fizikom planu, zbog vee inercije, te iste misli prirode smatramo za svoje.) Dijalozi
sa glasnikom mogu biti zanimljivi, pod uslovom da to nije sprdnja nekog neorganskog bia
niih dimenzija. Vrlo je vano znati da glasovi najee potiu od demona koji pokuavaju da nas opsednu astral je carstvo demona - ili od audio ipova koji su nam ugraeni pri nekoj od otmica i programiranja kojih nismo ostali svesni.
Astral je vrlo opasan jer u njemu boravi puno entiteta koji ive od energije koju dobijaju od organskih bia, od kojih je ovek najkompletnije. Sve obmane kojima ovek moe
biti izloen potiu iz astrala. Zato se u njemu treba to manje zadravati.
Iako moemo mnogo saznati iz ovakvih dijaloga, to znanje nije nita vee od znanja
koje ovek moe sam da ima. U astralu moemo jedino sami sebe zavarati kojekakvim
znanjem i tada e se nae iluzije kao u ogledalu manifestovati pred nama. Tamo se sve
otkriva, svi nai podsvesni energetski naboji (afekti, kompleksi, ubeenja) imaju svoje objektivno olienje i mi se suoavamo s njima, tj. sa sobom na krajnje objektivan nain - to je i
najrizinije. Astral je ogledalo prirode, nema nieg zlog u njemu. Pitanje dobra i zla je jedino pitanje konstruktivnog ili destruktivnog ulaganja energije ije posledice se objektivno
manifestuju. U astralu se sve objektivno ispoljava, i ba zato smo u njemu najee nesvesni, kao u snu. Jer, nauili smo da budemo samo subjektivno svesni u fizikom iskustvu, u
indriyni. Zato psihiku objektivnost postiemo osveenjem astralnih iskustava, sna, ime
se nadilazi i identifikacija sa fizikim telom.
Mogu se javiti primamljiva obeanja i pozivi od strane neorganskih bia da ih posluamo i preemo u njihov svet. To moemo uiniti ako najpre identifikujemo jednog takvog
stvora u naoj okolini, a lako ih je prepoznati po tome to su neobini i neprikladni mestu na
kome se nalaze. Na primer, neka ivotinja u sobi ili neki predmet kome nikako nije mesto tu
gde se nalazi, ili ne lii ni na ta poznato. Tada uperimo prst u njega ili samo zatraimo glasno da nas prebaci u svet neorganskih bia. Za par trenutaka nai emo se tamo i to e biti
sasvim drugi svet, razliit od dotadanjeg astralnog okruenja, moda nalik na svemirski
brod iji su zidovi krajnje neobini, ivi i svesni naeg prisustva. Moemo se nai i u polutami krajnje neodreenih oblika, takoe ivih i svesnih, s izuzetno prijatnim raspoloenjem.
To su podruja kojima ovek ne pripada i ne sme se zadravati u njima ma koliko mu prijatno bilo, jer e ostati zarobljen. To je klopka za apsorbovanje nae energije. Svet neorganskih
bia je krajnje podruje astrala, to je ist astral u kome nema kreacija inspirisanih fizikim
iskustvom (indriyni), kao to je sluaj sa snovima i lucidnim snovima. To je svet sasvim
nezavisan od zemaljskog. Energija se skuplja u indriyni, i zato, kada se individualnost nae
62

Da ne bi bilo zabuna zbog ranije iznete statusne podele, moramo ovde jo jednom naglasiti da sve ima ontiki i ontoloki status, a koji emo zapaziti zavisi od naina posmatranja, od trenutnog statusa posmatraa. Konkretno, kada na
shemi prakrti ontiki status ima indriyni, tada ontoloki imaju tanmtr i maha-bhtni. Zatim, kada ontiki imaju sve
kategorije ispod aham-kre, tada ontoloki imaju aham-kra i buddhi. Na kraju se moe rei i to da cela prakrti ima
ontiki, a jedino purua ontoloki status - i obrnuto, za puruu kome cela prakrti slui za sopstvenu diferencijaciju i
samospoznaju.

200

na sasvim drugoj strani, u astralu, postoji opasnost njenog gubljenja. ovek i u astralu mora
zadrati koherenciju svoga bivstvovanja koje mu je uobliilo indriyni. Ma koliko upoznavao astral, ne sme se dezintegrisati u njemu. 63 Zato je najbolje to podruje to manje poseivati i prepustiti ga entitetima koji mu prirodno pripadaju. Bitno je ne uivljavati se u njega.
S druge strane boravak u njemu deluje veoma isceljujue, jer njegova ista energija otapa
(reciklira) sva subjektivna psihomentalna iskrivljavanja u ovekovoj energiji. Posle boravka
u svetu neorganskih bia, ovek se danima osea pun energetskog naboja, proien i blaen. Odlasci tamo su podjednako opasni i korisni u velikoj meri - ako nemamo dovoljno
kontrole i prisebnosti. Ako nju izgubimo, onda se taj, po mitolokom uenju, svet bogova
pretvara u totalnu izofreniju, po psihijatrijskom nauavanju. Samo potpuno integrisana linost, aham-kra, moe potpuno prei u neorganski svet. Nedovoljno zrela uglavnom doivljava razne meuoblike i prelazna stanja izmeu indriyni i tanmtr. Ako bi se ona nala
potpuno na drugoj strani, izgubila bi i ono malo integracije koje je stekla u indriyni.
Posle poetnog upoznavanja astralnog sveta praktiar e najbolje uiniti ako svoja
astralna iskustva svede na jednostavno uzdizanje uvis, to je vie mogue. U tome e mu
biti od pomoi ako udahne vazduh u astralnom telu (iako tamo nema vazduha), tako e poleteti uvis. Uzdiui se, dospee do viih astralnih i mentalnih nivoa, nadii e i njih i ui e u
podruje tanmtr (hyperspace). To je podruje bezbedno za oveka jer je tu mnogo blie
sebi samom, a i nedostupno je neorganskim biima i njihovim manipulacijama. Korisnije je
u astralu, kao i u celoj prakrti, kretati se vertikalno, nego horizontalno lutati po istom nivou.
Neorgansko podruje se deli u razliite dimenzije, prema maha-bhtni, i njegovi
stanovnici su sainjeni od pojedinog elementa koji odgovara datoj dimenziji. To znai da su
nepotpuni i jednostrani. ovek je jedino potpuno bie u prirodi i tu potpunost ne sme da
izgubi vezivanjem za nepotpuna bia, ma koliko mu izgledala boanska, utoliko pre to ona,
zbog svoje inferiornosti, za to pokazuju interes i prikazuju se kao bogovi. Univerzum je pun
neobinih svetova, lepo je videti neke od njih, ali upoznati ih sve do kraja je nemogue, s
takvom namerom samo bismo se izgubili u objektivaciji - a to je put suprotan ovekovom
ostvarenju, na njemu se on gubi u objektima. ovek je mikrokosmos i zadatak mu je da
spozna sebe kako bi nadiao svoju subjektivnost, i to se ne sme zaboraviti pri suoavanju sa
svim spoljanjim situacijama i objektima, fizikim i astralnim. On se, zapravo, sa svim ovim
i suoava da bi spoznao i nadiao svoju subjektivnost u vertikalnom uzdizanju, a ne izgubio
u poistoveenju s objektima koji su uvek u horizontalnom smeru, svejedno da li su na zemlji
ili na nebu. Cilj je njegova nezavisnost i nju treba da iskuava i jaa pri svemu to doivljava u fizikom i astralnom telu. Kao i sve drugo u prakrti, za ovekov Duh je i astral iluzija koja, kao takva, postoji da bi se u odnosu na nju iskristalisala njegova stvarnost, i to najfinija iluzija od svega u prirodi. Uvebavajui budnost u astralu, mi jae nego ikad vebamo
nezavisnost od iluzija i snova. A tu, u astralu, ona nam je potrebna vie nego igde, jer u tim
svetovima takoe postoje vrlo moni entiteti koji, kao lovci, trae svoju hranu (energiju), i
63

Karlos Kastaneda je u knjizi Umee sanjanja (The Art of dreaming) slikovito izneo da ovekovo energetsko oblije
ima izgled velikog jajeta ili lopte, sa takom posebnog sjaja (skupna taka) na leima u visini ramena, koja odgovara
manasu, tj. aritu percepcije. Kada individualnost (iva) prenese manas (skupnu taku) u neorgansko podruje
(tanmtr i maha-bhtni), menja se energetsko oblije ovekovo. Umesto jajeta, ono postaje nalik na zapaljenu lulu.
Kraj kamia je skupna taka, a ognjite lule je ono to je ostalo od svetlosne lopte. Ako skupna taka nastavi da se kree
po neorganskom podruju, dolazi trenutak kada svetlosna lopta postaje tanka svetlosna linija energije. Time se spoznajne sposobnosti proiruju do neopisivih dimenzija, postaju praktino neograniene, ali, paralelno s njima, raste i opasnost
da ovek izgubi svoj ljudski lik. To je sve kretanje unutar prakrti koje se moe zavriti apsorpcijom u nju. ovekov
zadatak jeste da upozna prakrti koja ga sainjava, ali i da sauva svoj lik kako bi postao olienje Duha koji celu prakrti
omoguava. On ne treba da zaboravi da je olienje upravo tog Duha, koji sve nadilazi svojom izvornou, i da ne trai
utoite u bilo kakvim zbivanjima prakrti.

201

koji mogu biti opasni po ivot. Treba se jednostavno okrenuti od njih i vratiti natrag. To se
uvek moe uiniti tako to pamtimo gde smo i ne dozvoljavamo identifikaciju sa tim zbivanjem, ne uzimamo nita od predmeta i odee na sebe, niti se udaljavamo od poetnog mesta.
Pamtei poloaj tela u kome smo zaspali, lako emo se vratiti. Inae, ta iskustva se sama
prekidaju, jer se panja i prisebnost ne mogu dugo odrati. Tada se budan san pretvara u
obian, nesvestan san, ili se odmah vraamo u telo.
Druga faza se najbolje osnauje ako se vebamo da iz jedne snevane situacije, u kojoj
smo se nali, preemo u drugu u istom snu, zadravi budnost. Tako vebamo kontinuitet
svesti. Moe nam se dogoditi da sanjamo da smo se probudili u svojoj sobi i ustajemo, ne
jednom, nego vie puta. Da bismo napredovali u vie faze, vano je da se klonimo neorganskih bia. Ako se pojave, ne treba se uputati ni u kakav odnos sa njima, bar ne trajan. Od
sutinskog je znaaja da ovek u astralu zadri svoju mo odluivanja i da ne potpadne pod
ikakav uticaj, ma kako mu boanstven izgledao. Kada se pojave, najbolje je uperiti prst u
njih i zatraiti da ih vidimo kao istu energiju. Tada e se njihov oblik promeniti u svetleu
figuru srednje veliine koja zrai energijom, slabijom ili jaom, zavisno od bia s kojim smo
suoeni. Ako zasija suvie snano, bolje je odmah pobei odatle.
Da bi se druga faza to bolje uvebala, da se lucidan san ne bi brzo prekinuo, treba
znati da se on odrava umereno brzim pokretanjem oiju s jednog predmeta na drugi, i stalnim kretanjem. Ako bi fiksirali pogled na neto i stali, san bi se prekinuo i nali bismo se u
fizikom telu. S druge strane, vano je uvebati da nas uvek novi predmeti i nove aktivnosti
svojim asocijacijama ne odvuku u zaborav sebe i svoje lucidnosti, da zbog novih sadraja ne
izgubimo prisebnost. Ako je izgubimo, to e postati obian san. Pokretanje oiju je vano
zato to se ono dogaa i u fizikom telu dok je u REM fazi sanjanja. Od svih fizikih organa, oi i mozak su najfiniji i stoga najblii energetskom zbivanju, pa najivlje i reaguju na
njega. Mozak svojim karakteristinim talasnim zraenjem za vreme sna, dok oi reaguju na
zbivanja energetskog tela brzim pokretima (reaguje i celo telo s povremenim pokretima u
snu, ali oi uvek). Pokreu se brzo jer su energetska zbivanja u astralu vremenski drugaija,
bra su nego na inertnom fizikom planu. Zato, da bismo u astralu ostali svesni, moramo se
prilagoditi njegovoj veoj fluidnosti i drugaijoj brzini. U tome nam pomae pokretanje oiju i lako premetanje panje, uz zadravanje budnosti i nezavisnosti od svega. U iskustvima
druge faze, u astralu, mi zapravo i ne moemo biti savreno budni. Kada to bivamo, astral
nestaje i, nakon kratkog vienja beskrajne i nestvorene svetlosti, vraamo se u telo. Ali tu
ipak zadravamo svesnost i dovoljnu prisebnost da moemo upoznati astralni svet. Kao to
sama re kae, to je lucidan san - jo uvek san, dakle, iako smo u njemu svesni. Da bismo se
odrali u astralu, moramo i uestvovati u takvom snu. Zato je nae ponaanje tamo esto
neobino i nenormalno. Budni poinjemo da bivamo tek u treoj fazi, a sasvim ostvarujemo
budnost tek u sedmoj. Kao to celo poglavlje kazuje, budnost se osvaja kroz sedam faza, a
samo u drugoj se bavimo astralnim svetom. On je najvei izazov probuenju, i samo onaj ko
njime ovlada moe krenuti ka istinskoj budnosti.
3) Trea faza e se prirodno nastaviti na dobro uvebanu drugu. Naime, pri povratku
iz budnog sna biemo esto svesni kako astralno telo ulazi u fiziko, kako se kao duh utapamo u njega. Taj trenutak treba da iskoristimo tako to se neemo fiziki pomerati, i astralno telo emo ponovo moi da izvadimo iz fizikog. Ono je ve natimovano da izlazi i
treba mu tada samo mali podsticaj dobre volje. Ako se fizikim telom pomerimo, vie te
veeri neemo moi da izaemo iz njega. Najlake e biti ako prvo izvadimo ruke. Tada
moemo jasno videti fizike ruke pored tela, ali svoje ruke neemo oseati tu, u njima, nego
202

iznad ili pored, kao da imamo etiri ruke od kojih pokreemo i oseamo kao svoje samo
astralne, dok fizike moemo samo da vidimo kao tue. Astralne su tada nevidljive, ali
poseduju koheziju, svaku dlaicu moemo opipati na njima. Energetsko telo je tana kopija
fizikog, ali je nevidljivo dok je pored njega, na fizikom planu. Tek ulaskom u vii, astralni
plan, ono postaje vidljivo kao astralno telo, dok fiziko za njega tada postaje nevidljivo.
Energetsko telo je u fizikom svetu fiziko, u astralnom svetu je astralno, dok je u fizikom
svetu pri projekciji izvan fizikog tela nevidljivo - a moe biti vidljivo kao dvojnik tek u
petoj fazi.
Posle izvaenih ruku lako moemo celi izai sa energetskim i ustati pored fizikog
tela. To je trea faza u kojoj sagledavamo po prvi put u ivotu svoje fiziko telo sasvim
objektivno, kakvo jeste - kao neto to nije nae, ni jedino ni trajno svojstvo. Od tog trenutka postajemo dvostruki, vie nikada neemo biti identifikovani s njim i duhovnost e nam
postati jedina sudbina.
U treoj fazi kljuni problem je savladavanje kretanja energetskim telom. Tu vie
nema astralnih filmova koji nam okupiraju percepciju. Ovde uimo da delujemo istom
voljom - to je osnovna odlika integrisane linosti. To znai da moramo prevazii sve dotadanje navike kretanja koje smo stekli u fizikom telu pod uticajem gravitacije i snagom
miia. To je kretanje uslovljeno trodimenzionom linearnou vremenskog toka i njegovom
uzronou. Energetsko telo se kree nezavisno od te uzronosti i vremena, ono se kree
istom voljom ili namerom. To znai da se nov poloaj energetskog tela postie njegovim
direktnim nameravanjem ili direktnim smetanjem u nameravani poloaj, bez starog naina
kretanja ka njemu. Na primer, ustajanje iz horizontalnog u uspravno stanje dogaa se kao
ist izraz volje u par trenutaka. Biemo spreeni u tome u onoj meri u kojoj se trudimo da se
kreemo na stari nain, sa karakteristinim pokretima pri ustajanju, oslanjanjem na ruke,
ulaganjem napora i dr.
U ovoj fazi, pri posmatranju fizikog tela, moe se videti spona koja spaja energetsko
telo sa fizikim. Izlazi iz pleksusa solarisa, plaviaste je boje neonskog sjaja, oko pola santimetara u preniku, ali jo par santimetara oko sebe ima neno srebrnasto zraenje, ija se
gustina moe osetiti kada se uhvati rukom, kao da je nakostreeni rep make. Ovo svetlee
ue lebdi i smo se produava i skrauje koliko treba, zajedno sa naom namerom da se pribliimo ili udaljimo od tela. Ono se vidi samo kada je energetsko telo na nivou vrlo bliskom
fizikom. Inae, nivo dimenzije u kome boravi energetsko telo lako se menja kod poetnika,
on moe odmah prei u astralni svet svoje sobe, i tada nee videti fiziko telo. Energetsko
telo se moe i samo malo izdvojiti od fizikog, tako da neiskusan ovek to i ne primeti.
Tada moe doi do neprijatnih iskustava, jer dovoljno je i najmanje izdvajanje energetskog
tela pa da se fiziko odmah ukoi, ali ne bolno kao kod gra; samo se udrveni. ovek u svojoj nepanji tada pokuava da ga pokrene svim silama, ali ne uspeva sve dok ponovo ne
uklopi energetsko sa fizikim telom. Mogu se pri tom javiti strah i panika. Takoe su mogui i drugi energetski fenomeni, kao to su javljanje svetlosti i zvuka, kranje ili zujanje u
uima, ili potiljku. Sve su to samo manifestacije nespretnog i deliminog izlaenja energetskog tela iz fizike ljuture. One nestaju kada energetsko celo izae ili kada se potpuno
uklopi sa fizikim telom. Mogui su i drugi neobini problemi kod izlaenja. Ja sam, na
primer, dugo imao problem u tome to sam lako mogao da izvadim energetske ruke i noge,
ali mnogo tee glavu, kako bih mogao da stanem uspravno kraj fizikog tela. Mogao bih
lako ustati zatvorenih oiju, u mraku. Ako bih ustao tako, murei u energetskom telu, ubrzo bih se naao u sasvim drugaijem astralu izvan svoje sobe. Sve bi se, dakle, vratilo u
drugu fazu. Ali, ako bih otvorio oi, naao bih se ili u fizikom telu ili podeljen na dva mes203

ta istovremeno: savreno bih jasno oseao kako stojim uspravno u sobi i opipavam stvari u
njoj, dok bi iz leeeg poloaja gledao u plafon otvorenim fizikim oima. Ovo sam razreio
otkriem da je disanje kljuno za kretanje energetskim telom. Sa udahom ono se lako podie
iz leeeg poloaja u uspravni. Disanje je isto energetski fenomen i zato ga moemo koristiti za kretanje energetskog tela u poetnim fazama. Inae, za kretanje energetskim telom
potrebna je volja koja se razvija odranjem u drugoj fazi, u astralu, kontrolom i menjanjem
situacija po svojoj volji. Volja je nuna i stoga to fiziko telo kao magnet privlai energetsko. Ta privlana sila nije snana, ali ipak savladava neiskusnog poetnika.
Trea faza se moe vebati i u toku dana, izvan procesa spavanja. Ako smo pri povratku iz budnog sna u telo dobro upamtili kako se energetsko telo uklapa u fiziko, a zatim
kako se izvlai iz njega, tada moemo sedei udobno zavaljeni u fotelji sasvim oputeni da
zadremamo i, zahvaljujui uvebanoj prvoj fazi, dreme iskoristimo da svojim energetskim
telom svesno izaemo iz fizikog. Za uspeh u tome presudno je uverenje da je to mogue,
da je Duh u nama nezavisan od fizikog tela, a ono se stie iskustvom iz budnog sna, povratkom iz njega u telo, i ponovnim izlaenjem. Ovakav nain vebanja treba da nam postane
stalna praksa, kako bi mogli da napredujemo u ostalim fazama.
Vebanje kretanja energetskim telom je najvaniji proces u integraciji aham-kre. On
oznaava aktuelizaciju delatnog podruja indriyni (karmendrye) u linga-arira, kompletiranje energetskog tela ueem kompletnog subjekta u neorganskom podruju i delovanjem
na njemu. Sve dotle prisustvo subjekta na astralu bilo je nepotpuno, uglavnom perceptivno
(buddhindrye). Moemo se kretati energetski po fizikom svetu izvan fizikog tela i bez
celog energetskog tela, samo kao pogled koji se kree. To moe biti zabavno kao voajerizam, ali je beskorisno za usavravanje ostalih faza buenja. Tada nestaju uticaji neorganskih
bia, ako se i pojave to e biti samo sa vieg nivoa, radi neke vane pouke, mada je ovo, u
principu, faza kada ovek po prvi put u ivotu ui sam, neposredno, jer je po prvi put delatan po svojoj volji. Usavravanje kretanja energetskim telom jeste zapravo kristalizacija line volje. Samo dovoljno snana linost moe da se kree energetskim telom. Uvek do tada
ovek se kretao rukovoen uticajima spoljne prirode, sada prvi put ui da se kree slobodno,
po svojoj volji. To nikada ne moe nauiti ako se oslanja na bilo kakve spoljanje inioce pa ni droge. Pomou njih moe imati astralna iskustva, ali nikada nee nauiti da bude aktivan inilac u tim iskustvima, a jo manje e mu pomoi da sazri u nezavisnu linost. Nuno
e postati rtva psihodelinog cirkusa astralnih prikazanja koja, ma koliko udesna bila,
uvek su zaludna. To je samo druga faza.
Jedna od glavnih tekoa koju treba savladati u treoj fazi je ta to je energetsko telo,
kako mu samo ime kazuje, puno energije. Zato prva iskustva kretanja s njim nalikuju na
razdraganu igru zdravog deteta koje dugo nije puteno, sve mu privlai panju, a smo kretanje je, zapravo, toliko lako da ga je teko kontrolisati po volji. Sama energija jeste kretanje, pa je stoga glavna tekoa tree faze u njenom upravljanju, u postizanju prave brzine,
lakoe i fluidnosti, u postizanju neposrednosti i jednostavnosti - nieg drugog.
4) etvrta faza se sastoji u proirivanju mogunosti kretanja energetskim telom. U
treoj se to inilo samo pri izlaenju iz fizikog tela, njegovim posmatranjem i kretanjem u
njegovoj blizini. U etvrtoj valja bolje ispitati energetska svojstva stvari i dogaaja koje
vidimo oko sebe i to vie uvebavati kretanje. Ovde se veba odlazak na druga mesta koja
fiziki postoje, pamenje pojedinih detalja, i zatim, po povratku u fiziko telo, moramo otii
tamo i proveriti da li je sve isto, da li je nae opaanje u energetskom telu bilo verodostojno
ili smo odlutali u astralne nivoe. Pri takvom kretanju energetsko telo je fiziki nevidljivo za
204

druge ljude i za nas, iako sami dobro oseamo da imamo isti oblik svoga tela. U ovoj fazi
definitivno prestaje da biva vano sve to se oveku dogaa, i jedini znaaj dobija ono to
on sam ini, njegova mo delanja. Sa ovakvim energetskim telom mogui su neki uticaji na
ljude i na fizike predmete, na primer, njihovo pomeranje, ali uz potpuno angaovanje volje.
amanska tradicija dobro poznaje ovu fazu kada je koristi za uticaje na daljinu, otkrivanje
skrivenih stvari, a naroito za opsedanje drugih bia.
Vrlo je vano ovde napomenuti da se fiziko telo mora uvati pri projekciji energetskog. Dok je naputeno, u njega moe ui neki drugi energetski entitet. Ovo amani znaju,
pa prethodno sprovode zatitne rituale, dre u tajnosti mesto gde izvode projekciju ili je ne
rade sami, kao tibetanske lame koje to rade uz prisustvo uitelja ili drugog lame koji uva
telo. Pored ove opasnosti, postoji i druga. Kada bi neko drugi dodirnuo fiziko telo za vreme
dok je energetsko projektovano iz njega, to bi moglo biti opasno. To se dogaa zato to
energetsko odnosi sa sobom veinu ivotne energije (recimo 90%), dok fizikom telu ostaje
samo neophodan minimum (10%) za odravanje vitalnih funkcija. Zato je ono ukoeno i
udrvenjeno jer nema snage da se pokree, bledo i neprimetnog disanja. Kada ga u takvom
stanju dotakne neko ko u sebi ima svu energiju, dolazi do snanog oka fizikog tela ije
srce to ne moe izdrati. Ovo se ne odnosi na lucidne snove, ve samo na treu, etvrtu i
petu fazu.
5) Petom fazom se poveava mo delanja energetskim telom, tako da se ono pojavljuje na drugom mestu i moe se fiziki videti. Svedoci mogu potvrditi njegovo prisustvo. U
ovoj fazi se mogu vriti jo vei uticaji na fizike predmete. amanska tradicija dobro poznaje i ovu fazu, koristei je na pozitivan i negativan nain. arobnjaci (Benandanti) i veci
(Stregoni) pojavljuju se na drugim mestima esto i u nekom drugom obliku, kao maka,
gavran, vuk (-odlak)... ili odlaze na drugi svet da se bore meusobno - Benandanti za zatitu ljudi i njihovog rada, a Stregoni za zlo. Vano je znati da se do pete faze moe doi i na
negativan nain, dakle, bez viih duhovnih interesa. Ova sposobnost moe biti i uroena,
naroito kod ljudi koji su roeni sa kouljicom. Mogu je dostii i crni magiari i veci, koristei je za svoje zle uticaje i krau energije. Ali, nita vie od toga ne mogu postii. Dve
poslednje faze, koje jedino vode u slobodu, ostaju im nedostupne. Mo koju oni pokazuju
jeste zapravo sila koja ih porobljava.
6) esta faza je sposobnost potpunog otelotvorenja iz energetskog tela na drugom
mestu, pri emu fiziko telo nestaje sa polaznog mesta. To je teleportacija ili potpuno fiziko prebacivanje s jednog mesta na drugo, u trenutku. Ovo je vrhunac vetine kretanja, brzine i spoznaje, koja je rasla u prethodnim fazama, da je celokupno bivstvovanje energija koja
svoje ishodino olienje dobija u ovekovoj linosti i slobodnoj volji. Tada je samo bivstvovanje univerzuma nae telo i moemo ga uobliiti iz sveprisutne akae bilo gde. Sama energija (ivot) na je identitet i prenoenje informacije za njeno zgruavanje i uoblienje u fiziki izraz samo je pitanje nae volje i svesne odluke. Energetskim telom smo u petoj fazi
ovladali u toj meri energetskim aspektom bivstvovanja, da je svaki uticaj inertnog fizikog
tela prevladan. Ovde linost odluuje o fizikoj manifestaciji bivanja, a ne obrnuto, kao kod
neprosveenih ljudi. Oni o njoj odluuju u vrlo maloj meri sluei se tehnikom i naukom.
Zato, koliko ovek vie odbija svoju autentinost i preuzimanje odgovornosti za nju, akumulacijom energije kroz pozitivno kultivisanje ovde opisanih faza, toliko se vie mora sluiti spoljanjim tehnikim sredstvima za modifikaciju zbivanja. Po svemu to je ovde izneto,
205

jasno je da oveku nema spasenja pomou tehnologije - ali ni religije, koja takoe naglasak
stavlja na spoljni uticaj i autoritet. Lina samospoznaja jedini je spas.
esta faza je potpuna afirmacija injenice da prostor (akaa) oblikuje bie iz trena u
tren, prema talasnom modelu kvantne fluktuacije. Ta se injenica nigde i nikako drugaije
ne moe afirmisati nego kroz ovekovo lino iskustvo na ovde opisan nain. Ovakva stvarnost bivstvovanja nadilazi uzronost i linearno kretanje. To nadilaenje je poelo da se uvebava u treoj fazi, kada se uilo akauzalno kretanje voljom, a u estoj je dostiglo svoj
vrhunac i potpunu zrelost. ovek ovde u toj meri uestvuje u stvaralakom procesu oblikovanja bia iz akae, da s pravom moe rei: Ja sam tvorac - aham-kra. Moe, jer je savreno zrela linost, zrela tako to je jedno sa stvaralakim procesom kakav uistinu postoji i
dominira celom prirodom. Stoga se njeno Ja odnosi na kosmiki princip stvaranja, a ne na
egoizam. Pored teleportacije, moe uticati na preobraaj svih elemenata i njihovu
(de)materijalizaciju.64 Ovde se postie vrhunac moi ovekovog delanja na zemlji. Niko
nema slobodnu volju dok ne doe do ove faze. Privid slobodnog kretanja, koji prosean
ovek ima dok je uslovljen fizikim telom, samo je bleda senka slobode koju ima ovako
zrela linost. Za nju je, obrnuto, fiziko telo, zapravo, senka koja prati njenu volju i svest.
Smisao celog procesa, ovde opisanog kroz sedam faza, jeste da energetsko telo telo svesti - postane nadmono nad fizikim. U tome je i sudbina oveanstva.
7) U sedmoj i poslednjoj fazi energetsko svojstvo bivstvovanja postalo je tako zrelo u
oveku, da za njega nestaju oblici i predmeti kroz koje se energija manifestuje, i ostaje jedino njena sutina, akaa koja je svesna. Za njega su oblik (bie), energija i svest jedno. U
ovoj fazi aham-kra se trajno povezuje sa buddhi, a ona je otvorena za istu neuslovljenost
(purua). ovek koji je dovde dospeo, ija je svest (buddhi) u aktuelnom i delotvornom
jedinstvu sa sutinom bia (akaa), nema vie gde da se otelotvori niti ta da radi u prakrti.
Preostaje mu jedino da vaskrsne iz nje u svetlosti iste svesti o neuslovljenosti. On vidi da
sva dela ini prakrti, a da je njegov Duh iskonski slobodan i nezavisan, upravo zato to je to
isti onaj Duh neuslovljenosti koji omoguava celu prakrti i svu njenu delotvornost. On gleda celu prakrti i jasno vidi da su sva njena pojedinana oblikovanja nitavna sama po sebi;
spoznajui celinu vidi da u njoj nema vremena i da sve u njoj nastaje simultano. Vidi da se u
celoj prakrti nije dogaalo nita drugo nego dozrevanje uslova za njegovo probuenje i
nezavisnost. Svi mogui oblici bivstvovanja samo su kroz razna iskuavanja izazivali budnost, svaki je in samo posrednik za samospoznaju onoga koji ini. Budnost (buddhi) onoga
koji ini (aham-kra) je ishod svekolikog bivstvovanja - takoe ishod pojavnog zbivanja je
akaa, a njena neposredna manifestacija je svetlost. Zato se za probuenog kae da je prosvetljen, on svoju svest u toj meri proima sa biem, da se ono smo pretvara u svetlost. To
je jedina manifestacija sedme faze. Posmatra moe samo videti da se takav ovek jednoga
dana pretvara u svetlosni oblik, kao da se jedna zvezda rodila.
Sedma faza je vaskrsenje, a to nije nita drugo do budnost koja nije samo mentalna,
ve je obuhvatila i ponela sa sobom u nezavisnost celo bie, transformiui ga i proiavajui u eterinu sutinu, u svoje izvorno stanje, koje se, spolja posmatrano, nazire kao udna
svetlost koja nije s ovoga sveta, i koja nema uzroka. Ta svetlost je sloboda koja omoguava
svemu da bude. Nju ne vide samo nesvesni, vaskrsli je nestao samo za njihove uspavane oi,
nestao je iz njihovih snova i postao je stvarnost. Nestao je iz njihovog vidokruga zato to je
poeo istinski da postoji. Samo oni koji ive u mraku nesvesnosti bia ne vide svetlost
64

Ovo se podrazumeva zato to ovladavanje astralnim podrujem i podrujem tanmtr u svim dimenzijama (mahabhtni) pretpostavlja i vladanje elementima fizikog sveta koji su datim dimenzijama predstavljeni.

206

stvarnosti i vaskrslog koji je uvek tu, u samom sreditu ivota, jer je postao sma stvarnost i
nije vie posebno bie koje stvarnost iskuava.
U ovoj fazi ovek postaje jedno s venom stvarnou jer je dovoljno budan da vidi
kako nema nieg drugog to bi mogao biti, da je sve drugo iluzija. Njegovo se individualno
bie transformisalo u univerzalnu svetlost stvarnosti prolazei prethodne faze, stiui sve
veu brzinu i slobodu bivanja. Najvea brzina prirodnog zbivanja je svetlost i ovek se,
poveavajui fleksibilnost svog linog bivstva, zapravo usklaivao sa pravom brzinom prirodnog zbivanja uopte, sa svetlou stvarnosti. Ako svetlost iste neuslovljenosti omoguava biu da bude, onda je i bie samo po sebi neuslovljeno; ako ga sloboda stvara svakog
trena, onda je i samo bie u sutini slobodno. Postiui sopstvenu slobodu, ovek dolazi do
ovakve sutine bia. Sve dotle bie je za njega nesloboda. Dakle, uslovljenost bia je samo
fenomenalna i odnosi se na spoznajne sposobnosti subjekta, a nije apsolutna niti je to objektivno stanje bia. ovek u svom podruju bivanja samo poklapa i usklauje te dve slobode,
onu iskonsku sa pojavnom stvarnou ovde i sada. Najee prasne u smeh kada na kraju
vidi sa kakvim naporom je spajao ono to je oduvek jedno, da podeljeno nikada nije ni
moglo biti. Od tada su humor i blaenstvo jedina manifestacija njegove duhovnosti.
Retko se deava da takav ovek zbunjuje ostale otkrivanjem svoje prave prirode. On
prikriva svoj sjaj, a ipak sija. Samo se u retkim prilikama deava da pokae kakav jeste pred
svojim uenicima, koji mogu da ga takvog prepoznaju, kao to su to inili Isus i Bhagavan
ri Ramana Mahari.65 Ovaj poslednji nam je pokazao najzrelije ispoljavanje sedme faze, a
to je nedelanje, ili neremeenje onoga to jeste. Umesto spektakularnog vaskrsenja u svetlosti, ostajanje u biu kakvo jeste izraz je najvie spoznaje bivstvovanja - spoznaje da naa
sutina nikada i nije bila uslovljena pa nema od ega da se oslobaa, tj. vaskrsava. ovek se
ni od ega ne oslobaa, ve se samo budi za ono to njegova sutina uvek jeste. Nesvesnost
je jedina sputanost. Probuenje je jedino vaskrsenje.
Na ovde opisan nain, kroz sedam faza, ovek postie probuenje. (Postoje i drugi
metodi za osvajanje astralnog, tj. energetskog tela. Prve etiri faze sam ovde opisao prema
svom linom iskustvu, jer nisam mogao da opisujem metode koje nisam iskusio. Nezavisno
od metoda, ovde su izneti univerzalni principi koji ukazuju na sutinu takvih iskustava.)
Ove faze su podudarne sa sedam kapija sanjanja u opusu Karlosa Kastanede (mada je on
opisao samo etiri), a takoe su analogne stepenima posveenja gnostiara, kroz ovladavanje snovima. Oni su verovatno bili inspirisani Isusovim reima iz Jevanelja po Tomi (22):
Kada od dva napravite jedno i kada uinite da unutranje bude kao spoljanje, a spoljanje
kao unutranje, i gore kao dole, i kada muko i ensko spojite u jedno, tako da muko ne
bude muko i ensko ne bude ensko (opis transcendentalne svesti), kada stvorite oi umesto oka, i ruku umesto ruke, i stopalo umesto stopala i (ceo astralni) lik umesto (fizikog) lika
(opis aktuelizacije energetskog tela), tada ete ui u Carstvo Nebesko. Uostalom, zar bi put
vaskrsenja mogao biti drugaiji od ovde opisanog puta probuenja?
Mo teleportacije u estoj fazi, dakle, jo uvek nije najbri modus bivstvovanja ka
smislu. On je u oveku, a ne izvan njega, i zato se ne postie nikakvim spoljnim aktivnostima ni kretanjem, ve u sedmoj fazi kao svetlost sveprisutne stvarnosti koja je ovekova sutina.
Svih sedam faza su proces u kome se najpre bie transformisalo u svoju energetsku
sutinu (astralno telo), a zatim se energija dalje kristalisala u svoju sutinu kao ista svetlost,
65

O transformaciji fizikog tela u nestvorenu svetlost, sa brojnim komparativnim primerima iz istorije u okvirima
amanskih, religijskih i mistikih tradicija, videti kod Mirea Elijadea: Mefistofeles i Androgin (Alef, bibl. as. Gradac,
aak. 1996).

207

koja je ujedno i ista svest. Takav je put ubrzanja bivstvovanja ka svojoj sutini. Tanije
reeno, ono smo se ne ubrzava, jer je uvek takvo kakvo je, ubrzava se samo ovekovo lino
uee u bivstvovanju kakvo ono smo jeste, njegovo usaglaavanje sa stvarnou. To je
ono to svih sedam faza opisuje: progresivnu afirmaciju linog uea u istinskom zbivanju.
Samo tako se upotpunjuje olienje ovekovog bivstva u svoju sutinu, a to je svetlost, samo
tako ovek postaje aktivan i ravnopravan inilac ivota, ispravan u svakom pogledu. To je
jedini put ovekovog isceljenja i vaskrsenja iz smrtnog mraka neznanja i buenja u venu
svetlost slobode koja sve omoguava. Nema drugog puta ka svetlosti, svaki drugi vodi u
mrak. Cela priroda tei vaskrsenju i vaskrsava u svakom trenu iz niega u neto novo i
jedinstveno. Samo se u probuenoj linosti ta tenja moe ostvariti. Vaskrsenje je opti proces stvaranja sveta svakog trena, i da bi ovek vaskrsao i postao ono to u apsolutnom smislu jeste, treba samo da se lino uskladi sa tim optim dogaajem, da lino uestvuje u njemu. Nita drugo nego da proivi ono to smo od sebe hoe da izbija iz njega. Zato je to
tako teko?66
Kategorija aham-kra se na ovako opisan nain potpuno aktuelizuje u aspektu sattva
i tako povezuje sa buddhi. Sve je ovo samo borba kroz koju ovek jaa i uva stalno prisustvo svesti, i tako stie slobodu. Zrela linost nikada nije nesvesna sebe, svog jedinstva sa
celinom, i ne zavode je sadraji prolaznog zbivanja. To znai da fiziko telo takvog oveka
nije naputeno, ve je njegovo bie potpuno afirmisano, ono je transsupstancijalizovano
kroz sedmostruki proces ovde iznet. Takva linost vidi bie kao svesnu energiju, svest kao
energiju bia, i energiju kao bivanje svesti. Bie je za takvog oveka samo olienje energije,
otelotvorena svetlost.
Napredovanje kroz svih sedam faza bie omogueno sve veom akumulacijom energije. Ve smo videli kako se energija gubi i akumulira, a sada moemo naglasiti da akumulacija energije nije nita drugo do osveenje bia, jer bie je energija, a ishod oba ova aspekta je svest. Dakle, osveenjem bia kakvo jeste samo po sebi, akumuliramo svu njegovu
energiju. Svest ili panja je usmeriva nae energije. Zato je osveenjem sebe, rekapitulacijom, vraamo k sebi, taj skupoceni dar prirode prestajemo da delimo svima okolo kao da
nam ne treba, a meditacijom je tu uvrujemo. Bie ve poseduje svu energiju koja mu je
potrebna, stoga aktuelizacija celokupne energije jeste upravo osveenje bia. To se postie
kada meditacijom pomerimo teite svesti sa uma i opisa sveta - sa mentalne projekcije postojanja - na smo bie ili postojanje. Takoe, sve dimenzije i mogunosti bivstvovanja, pa i
ovde opisane faze kretanja energetskim telom, ve su prisutne u biu ovde i sada, nae bie
je od njih sainjeno, tako da njihovo ostvarenje opet nije nita drugo do osveenje bia,
postojanost panje u sopstvenom izvoru. Sve se, dakle, svodi na buenje ili vraanje sebi.
Energija potrebna za rast i sazrevanje astralnog (energetskog) tela ne stvara se spontano. Priroda je obezbedila samo energiju koja je dovoljna za organsku reprodukciju. Za
via tela ovek mora da uloi dodatni napor. Zahvaljujui uenju Gurijeva sada nam je
poznato da se energija akumulira u tri faze, ili 'oka'. Prvi je obezbedila priroda kroz disanje.
Druga dva ovek mora sam da odradi. Drugi dodatni 'ok' kojim se akumulira dodatna energija je osveenje utisaka. To je praksa vipassana meditacije u budizmu. Princip je u tome
da utisci, koji su opta cirkulacija ivotne energije, stalno prolaze kroz nas. Ako ih nismo
svesni onda prolaze neiskorieni. Ako ih ostanemo svesni (osveenjem tela, oseaja i
disanja - o tome videti u zadnjem poglavlju) tada ih udvostruujemo. Energetska snaga utisaka tada ne prolazi kroz nas kao kroz upljinu, nego nailazi na subjekta koji ih je svestan.
Svestan subjekt deluje kao brana toku utisaka i tako im poveava energetski uinak. Slikovi66

Herman Hese: Demijan.

208

to moemo rei da je bie kao cev kroz koju prolaze utisci, a svest o sebi postaje ep na jednom kraju cevi koji spreava da utisci isteknu, cev postaje sud koji skuplja energiju utisaka.
Trei svesni 'ok' ovako uveanu energiju transformie na vii ontoloki status putem neizraavanja negativnih oseanja, a to nije nita drugo do prestanak identifikacije, tj. zavisnosti od objekata, odnosno ista svesnost. Time se energija dovodi u svoje najfinije stanje - u
samu svest (buddhi ). Ona je u prakrti analogna akai, koja ima najviu mo stvaranja, njenim uobliavanjem sve i nastaje. Tako su povezani poveanje svesnosti, uveanje energije,
jaanje energetskog tela i uveavanje moi delanja.
***
Potpunom afirmacijom aham-kre ovek u sebi stie identitet kosmikog principa
stvaranja, on biva jedno s njim. Kroz mnoga religijska iskustva ovo se oznaavalo kao
ovekovo jedinstvo s Bogom ili bogospoznaja, naroito u vedanti, gde se ovekovo Sopstvo, atman, otvoreno stavlja u jedinstvo sa vrhovnim boanstvom, brahmanom. Od najvee
je vanosti da se taj univerzalni stvaralaki princip identifikuje u oveku kao aham-kra, a
zatim nadie u budnosti s kojom Duh ovekov prepoznaje svoju nezavisnost od celokupne
iluzije prirodnog stvaranja. Ovo je vano ne samo zato to ga jedino taj princip moe uiniti
linou, nego i stoga to sve dok se to ne uini (dok ovek ne postane linost, olienje
boanskog), stvaralaki princip biva nuno projektovan izvan oveka i oboavan kao Bog.
On u tom sluaju zaista i deluje izvana na ljude koji nisu postali jedno s njim, i oduvek postoji kao vrhunski Tvorac svega u prirodi, ali ostaje bezlian sve dok se ne integrie kao
ovekovo bivstvo i linost. Bog, Tvorac neba i zemlje, dakle, prema snkhyi, zaista objektivno postoji, istorija je puna njegove manifestacije, takoe ga i mnoga lina iskustva potvruju. Meutim on, kao takav, spada u kategoriju aham-kra. Shema prakrti nam pokazuje
da Bog, kao centar i izvor svega postoji izvana tano u onoj meri u kojoj ovek nije integrisan kao linost, u meri u kojoj je on subjektivan (indriyni). Kada postane linost (ahamkra), ovek je tada jedno sa Tvorcem i stvaralaki princip univerzuma po prvi put u njemu
zadobija svoj autentini lik, svoje olienje. Kako on ima najveu privlanu mo za sve ljude,
a naroito za religiozne, mnogi na razne naine mogu da ga otkriju putem intuicije ili predanosti. Ako njihova integracija sa centrom nije sprovedena na realan i objektivan nain, kako
je to u snkhyi predstavljeno, kao ocelovljenje linosti, ovek moe ostati opinjen tom
silom stvaranja svega, silom koja sve povezuje u jedno i koja je izvor svakog stvorenog
oblika. Onaj koji je tako otkrio Boga izvan sebe moe ostati psihiki paralisan i nesposoban da ivi prirodnim ivotom, fanatiki ponesen svojom spoznajom (koja u sutini nije
pogrena) i nekim moima (koje se zaista javljaju), trajno e biti nesposoban da stvaralaki princip u koji je zagledan spolja ikada prepozna kao put sopstvenog razvoja, kao meru
svoje linosti, niti svoju linost kao najhumanije olienje smisla svega stvorenog spolja.
Najee se dogaa da takvi ljudi, koji su Boga videli spolja a ne u sebi, odmah umiru, jer
se suoavaju sa mnogo veom energijom nego to je sami imaju i rastau se u njoj kao kap
vode u okeanu. Njihov energetski sklop je nesavren i jednostrano uvren. Kada se suoe
sa savrenstvom, dolazi do loma njihovog sklopa koji je dugo uvrivan zabludama i ubeenjima, i taj lom najee ubija oveka. U savrenstvo se ne moe ui nesavren i pogreno
nastrojen. Oni koji nekako preive ostaju opsednuti Bogom, gotovo nesvesni svog tela ili
bar trajno poremeenog ponaanja. Ukoliko ne zavre u duevnoj bolnici i imaju sree da su
u Indiji ili meu sufijima, mogu postati predmet oboavanja vernika koji vide zato su u
takvom stanju. Ma koliko bili opinjeni Bogom, oni ne uestvuju lino u njegovom stvara209

latvu i tako promauju njegov smisao. Oni postaju njegove rtve. Ono to je najmonije i
najvie u prirodi (Bog), mera je ovekove linosti, ali to je i najopasnije za one koji mu pristupaju ne uviajui njegov smisao. Oni stradaju od njegove energije ako je ne sprovode
onako kako je predvieno da se ona sprovede: u ovekovu celovitu i slobodnu linost. Svi
verski ratovi svedoe o stradanjima ljudi zbog pogrenog pristupa boanskom, a njihove
razmere o snazi tako destruktivno usmerene energije.
Aham-kra se u potpunosti afirmie i okree ka buddhi kada ovek postane u toj meri
svestan sebe i svog jedinstva sa univerzalnim stvaralakim principom, da moe videti kako
on sam, kao individua, nije nita, da on samo oliava neto daleko vee. Kao to je kroz
sedam faza video da fiziko telo nije njegovo trajno svojstvo, tako po ostvarenju najviih
moi prirode (teleportacijom i vladanjem elementima, ostvarenjem njene sutine koja se
uobliila u njegovu linost, sutine koja je postala on sm, lino - kada tako sagleda prirodu
kakva zaista jeste, licem u lice) jasno uvia samo jedno: da to nije on niti je to sve njegovo
svojstvo. Jasno mu je da svesnost (buddhi) s kojom to uvia nije njegova lina, ve univerzalna, apsolutna i nadlina. On je samo lino koristi. U vrhuncu afirmacije linosti - linost
nestaje. Nikako drugaije. Ali, ne opet radi nekog Boga, ve radi neuslovljene budnosti
(buddhi). Tanije reeno: radi budnosti za neuslovljenost koja nije nita od svega, jer sve
omoguava, i Boga i oveka i sve stvari. Celu prakrti.

210

MAHAT - BUDDHI

Najvia kategorija prakrti - mahat-buddhi - njen je ishod. Iz nje sve izvire i u nju sve
uvire. Ona je modus bivstvovanja koji je najblii Duhu, purui, istoj neuslovljenosti koja
sve omoguava. Sa mahat-buddhi prakrti dodiruje puruu i uvire u njega. To je vrh njenog
piramidalnog ustrojstva i stoga je njegova odlika nestajanje ili utrnue (nirvana). Vrh je
uvek dovravanje i ukidanje, u tome je njegov smisao, on postoji na nain ne-postojanja. U
njegovom dovravanju se zato spajaju vidljivo i nevidljivo, oblik i njegov ishod u smislu.
Nigde tako jasno vidljivi oblik bivanja ne ustupa mesto nevidljivom smislu kao ovde, na
vrhu piramide prakrti. S ove take sve uvire u svoj ishod, sjedinjuje se s slobodom koja ga
omoguava u toj meri da svi oblici nestaju kao oblici, a jedino smisao iste slobode ostaje
kao ishod svakog oblika.
Zato se u klasinim tekstovima kae da se prakrti, kada je potpuno spoznata od svedoka, purue, povlai kao plesaica koja je pokazala svoj ples i nestaje zauvek.
Smisao ocelovljenja ovekove linosti je da nestane kao individua; kada potpuno sazri, linost prestaje da biva neto individualno i lino, i postaje olienje Duha koji sve daje. U
takvom nestanku raa se ovekova budnost. Kao kada vajar najpre napravi eljeni oblik statue u glini, pa na njoj naini kalup od gipsa sa kojim e tek izliti gotovo delo u bronzi, tako
je i celokupan individualan ivot ovekov tek oblikovanje gline u kalup; njegov smisao je
da bude dovren u savreno integrisanoj linosti i odbaen nakon to linost poslui kao
kalup u koji e se izliti prisustvo Duha koji sve omoguava. Mada je Duh nemanifestovan
kao uslov svega postojeeg ili manifestovanog, on je u postojanju tek apstraktna sila - njegov najsavreniji izraz ili najkonkretnije egzistencijalno olienje mogue je tek u oveku.
Zato je oveku tako teko - zbog znaaja koji ima. Da bi ovek podneo prisustvo Duha mora
da bude savreno integrisan kao linost, kroz svest Ja jesam - ali ne kao individualna linost, ve kao linost koja je olienje Duha koji sve daje. Jedino je Duh Onaj Koji Jeste. U
linosti se dogaa svest o tome.
Egzistencijalni izraz saimajueg nadilaenja, i nestanka cele strukture prakrti, je u
tome da je ishod ovekovog postojanja nestanak njega samoga kako bi time oslobodio ono
to sve omoguava. Utrnuem sebe samoga ovek se budi za ono to sve omoguava. I tada
se ono ispoljava kroz njega samoga. Sva njegova individualnost, celo njegovo bie i ivotno
iskustvo sluilo je jedino tome da se konkretizuje mesto gde e se budnost dogoditi, i da se
ta budnost konkretno i delotvorno ispolji kao linost.
Budnost je sloboda od identifikacije sa oblikom zbivanja, to je ona ista sloboda koja
omoguava svako zbivanje. Samo celovita linost, koja je potpuno preuzela odgovornost za
ivot i upoznala ga kakav jeste u biolokom, psiholokom i drutvenom aspektu, i tim upoznavanjem ga nadila, moe da bude budna i tako da prevazie pojavni svet. Kako linost
dozreva do celovitosti videli smo u poglavlju Aham-kra, gde se od poetnog izdvajanja od
identifikacije sa fizikim oblikom dolazi do teleportacije, dakle do potpunog uvida da bivstvovanje nije supstancijalno nego eterino i trenutano, akaa, svesna energija. To znai da
ubeenje o supstancijalnosti oveka uspavljuje, dok ga razuveravanje od toga budi. Nita
211

drugo. Bie nikada i nije bilo supstancijalno pa je takvo vienje iluzorno i nesvesnost nije
nita drugo do afirmacija ove iluzije, stanje sna. Zato, kada se ovek budi, vrsti oblici kao
stvari po sebi nestaju i postaju akaa, svesna energija bivanja. Za probuenog sav pojavni
svet postaje energija koja je svesna sebe, i svaki pokret bia-u-svetu pokazuje mu da je to
pokret svesti, svestan pokret, kao to i svaki oblik u svetu jeste svestan svoje uoblienosti.
Zbivanja svih oblika predmetnog sveta njega oblikuju za probuenje, tako da on ne doivljava budnost kao ja sam budan, on sebe vie ne doivljava, nego njegovo bie i sam svet
postaju ista, bezvremena budnost, a on je tu samo njen nemi i nezavisni svedok (sakin).
Zato je budnost beznaporna oputenost u istom bivstvu, prisutnost u njemu. Bivstvo je
budnost onda kada smo prisutni u njemu. Odsustvo iz bivstva je nesvesnost. Svi napori za
autentinim doivljajem sveta ostaju u aham-kri, tu se slivaju napori cele prirode, ali ovde
vie nisu potrebni jer su ostvareni. Budnost je nadlina, ona je oputenost od svega u istoj
meri u kojoj je i prihvatanje svega. Oputen je i budan samo onaj koji na autentian nain
sve prihvata onako kako jeste.
Bivstvovanje je dovoljno fleksibilno da svemu omoguava ivot i opstanak, zato se
moe iveti i nesvesno. Svi pokreti, sve rei i sve misli mogu se odvijati spontano i po navikama. To se kod veine ljudi uvek tako i deava. Samo pojedini, koji su kao linosti dovoljno zreli za buenje, otkrivaju drugaiji nain ivota: nezavisan od stihije i po slobodnoj
volji. ovekova mo delovanja je utoliko vea ukoliko nadilazi identifikaciju sa biem i
njegovim porivima, ukoliko je individualan i nezavisan od ostalih nesvesnih ljudi. Taj nain
postojanja oveka ini autentinim, to je duhovan nain, dok je prvi prirodan. ovek, dakle,
moe delovati na ova dva naina. Prvi je vrlo ogranien i u njemu nema slobode ve samo
prirodne i drutvene nunosti koja je, dodue, dovoljno fleksibilna da naivnima stvori iluziju
slobodnog delanja. Ovaj put vodi iz raanja u starost i smrt. Nikuda vie. Drugi je duhovan i
jedini vodi u slobodu. Opisan je pod fazama etiri, pet i est u poglavlju Aham-kra, kao i
etvrto, peto i esto stanje svesti u poglavlju Sedam stanja. Tako deluje ovek kao probuena linost. Svako drugo delanje je bezlino, necelovito i neuravnoteeno, izraava unutarnju
manjkavost i podeljenost, pa je zato uvek u svome ishodu neoveno - to se uostalom i vidi
svuda u svetu i u celoj istoriji.
Mahat-buddhi moemo posmatrati sa kosmikog i mikrokosmikog stanovita.
Mahat ('veliki') je makrokosmiki, a buddhi ('budnost') mikrokosmiki aspekt ove kategorije prakrti.
Kosmiko nas upuuje na to da je mahat-buddhi singularnost univerzuma, njegovo
jedinstvo po modelu holograma u kome je svaki deo celina u malom i gde mnotvo entiteta,
koji se inflatorno ire iz aham-kre, ima samo prividnu samostalnost. Eksperimentalno potvren i teorijski nuan, singularizam univerzuma je stoer fizike. Kada bi fiziari njime
ovladali, mogli bi da vladaju prirodom, jer bi tada imali jedinstvenu i celovitu teoriju, veliku jednainu koja objedinjuje sve fizike zakone, od najmanjih (kvantnih) do najveih
(gravitacija). Mogli bi tada njima da raspolau kao s novcem i uspeno da trguju s prirodom.
U tome nikako ne uspevaju ba zato to nastupaju sa stanovita korisnosti. Trud im je uzaludan jer snkhya ne samo da govori o singularizmu univerzuma (u najvioj kategoriji,
mahat), nego kroz svoje kategorije opisuje kako se on ispoljava kao kosmos i deluje kao
ivot, a iznad svega govori kako singularnost univerzuma svoje direktno otkrivenje (gr.
Apokalypsis) i ishod postie jedino u ovekovoj Sopstvenosti, njegovoj budnosti (buddhi).
Nikako drugaije. A s njome se zaista ne moe trgovati, niti se moe spolja zadobiti. Singularnost ima iskljuivo egzistencijalan karakter. ovek je velika jednaina, njegova linost
je ivo i jedino mogue objedinjenje mikro i makrokosmosa. Ako jedino u ovekovoj lino212

sti dolazi do spoznaje prirodnih zakona mikro i makrokosmosa, to znai da se oni jedino u
linosti objedinjuju.
Samo probuen ovek moe prepoznati jedinstvo prirode, kada nezavisan nadie
preobraaje njenih pojedinanih pojava. ovek moe samo biti budan jednako kao to moe
jedino sm biti onaj koji jeste. To svojstvo mu nikako spolja ne moe doi kao to ni budan
ne moe biti ako nije celovita linost i humano bie u najviem smislu. Zato su najvia spoznaja i mo delanja u prirodi sauvani za probuene ili prosvetljene ljude, za plemenite, a ne
za naunike koji bi da trguju sa prirodom za korist politiara. Budui da nemaju najviu i
najplemenitiju mo delanja, oni deluju sa mnogo nieg nivoa i zato nesavreno, sa vrlo
malom razlikom izmeu dobrih i ravih uinaka. Dok su drevno znanje i alhemija bili sveobuhvatni, savremena nauka je, moglo bi se uopteno rei, sve do poetka dvadesetog veka
delovala u okvirima indriyni. Sa teorijom relativiteta i kvantnom fizikom otkrila je vie
dimenzije elemenata i tanmtr, a s pojavom C. G. Junga i transpersonalne psihologije
poinje da se nasluuje podruje aham-kra, dok je buddhi ostalo jo uvek u mraku nekih
postmodernih paradigmi. Kako i ne bi kada je to apsolutna budnost koju prosean ovek
nema niti je moe imati kao drutveno prihvaenu i overenu. Izmeu ostalog i to je razlog
zato je budnost nezavisnost od pojavnog sveta i drutva nesvesnih ljudi. Oni ive uslovljeni
kolektivizmom i probuenog mogu jedino doiveti kao otpadnika (ili ga uopte ne videti jer
spavaju). Kako linost dozreva za probuenje, opisano je u poglavlju Aham-kra. Da li je
ijedan naunik spreman za to? Bio bi proglaen za izofreniara ili, u najboljem sluaju, za
amana. U svakom sluaju izgubio bi akademski status koji mu je mnogo drai od budnosti.
Nigde nije kosmiki aspekt jedne kategorije prakrti tako blizak svom mikrokosmikom izrazu kao u ovom sluaju. Oni su, zapravo, u jedinstvu. Mahat-buddhi kao jedinstvo
univerzuma i kosmike inteligencije koja upravlja celokupnim ivotom prirode, direktno se
ispoljava kroz probuenog subjekta, a indirektno kroz mnotvo inflatorno rasutih oblika
kosmikog zbivanja, koje opaamo kao organski i neorganski svet. Zbog jedinstva makro i
mikrokosmikog ispoljavanja, subjekt moe da ustanovljava svet jer svet oblikuje subjekta.
Takoe i jedina prava sudbina svakog subjekta je da dozri do apsolutnog probuenja. Tada
univerzum prepoznaje sebe kroz otvorene oi probuenog oveka. U budnosti je subjekat
sm univerzum, a ne ovek. On je samo jedino pogodno mesto gde se budnost univerzuma
dogaa. Zapravo, subjekat budnosti je neuslovljenost koja ceo univerzum omoguava,
a koja nije razliita od univerzuma.
Buddhi je sutina svesnog subjekta (aham-kra). Takoe iz mahat-buddhi-a izvire
cela prakrti. Ovo jasno znai da ceo univerzum i celokupno postojanje izviru iz svesnog
subjekta. Zato univerzum nije objektivan. On je ovekova sutina koju ovek nesvesno
doivljava kao neto spoljanje. Kada postane sebe svestan, ovek spoznaje da je sve u
njemu i da je on sve.
Ovo jedinstvo makro i mikrokosmikog aspekta je razlog za analogiju izmeu buddhi
i akae. Akaa je najfinije podruje prirode gde nita nije supstancijalno, a to znai da ne
postoji po sebi i za sebe. Ona je izvor svih zraenja koja se kroz nie dimenzije progresivno
kondenzuju u razne oblike bivanja. U vezi ovoga ustanovljeno je da mikrotalasna kosmika
zraenja, koja potiu iz najranijeg stadijuma nastanka kosmosa, ne dopiru iz jednog izvora,
nego odasvud. Ono je imanentno kosmosu. I akaa oblikuje bie svakog trena odasvud, ona
je zato njegova imanentna stvarnost i stoga ima isto znaenje kao budnost.
Budnost nije tek malo via svesnost, ve apsolutna prisutnost u stvarnosti bia, svesno jedinstvo s njim koje se nikada ranije u prosenom ivotu nije dogodilo. To je apsolutni
doivljaj bia kakvo jeste, njegova potpuna i neometana percepcija i potpuna afirmacija svih
213

sutinskih inilaca egzistencije. Kako se u buddhi sjedinjuju sve suprotnosti prakrti, moramo izrei i tu paradoksalnu injenicu da je budan samo onaj za koga pojavni svet nestaje jer bie nije supstancijalno. Probueni vidi samo akau kao jedinu stvarnost svakog postojeeg oblika. On vidi samo stvaranje, a ne i stvoreno, jer nita i nije stvoreno, samo se stvaranje zbiva svakog trena, samo se akaa oblikuje iz trena u tren u sve to tumaimo kao oblik.
ak ni oblik ne postoji sam po sebi, ve mi tumaimo odreena zbivanja kao oblik. Stoga se
moe rei da spavamo u semantikom snu. Za probuenoga je nevano kakvo e bitisanje
akaa trenutno oblikovati jer se sve zbiva ka optem ishodu: sjedinjuje se u njegovoj budnosti (a ne u nekom boanskom ishodu).
Samo probuen vidi kako se sve zbiva i kako se sve kree: tako to se sve postojee u
svakom trenutku stvara kao novo na malo drugaiji nain - na nain koji oblikuje njega kao
subjekta postojanja. To daje pokret i raznovrsnost svemu. Dakle, on vidi zbivanje kakvo
zaista jeste samo zato to ono nije supstancijalno, nita posebno ni zasebno, a to znai da
nije objektivistiko. Zato to oblike ne vidi objektivistiki ve kao talas akae koja je tvarna
osnova njegove budnosti, svi oblici za probuenog ne postoje sami po sebi, ve samo kao
spoljni inilac njegovog probuenja. Njega sve budi smo po sebi nakon utrnua pojavnog
sveta koji je upoznat kakav jeste: kao praznina akae. Da mu praznina akae nije imanentna,
ne bi ga ni bilo.
Kao to vezanost za sadraje sna prosenog oveka nestaje kada se izjutra probudi,
tako i vezanost za ceo svet nestaje za probuenog. Videli smo da je on kroz napor da postane celovita linost ostavio daleko iza sebe puku nesvesnost snova koja se zasniva na identifikaciji s telom. On, svakako, spava kada je umoran, ali je pri tom svestan svega to mu se
deava, iznutra i spolja, jer samo telo spava, a ne on. Kako se ceo svet zbiva ka tome da
oformi probuenog oveka (ponekog, ne sve ljude odjednom), za njega ne moe postojati
svet. Ili je ovek probuen, ili je svet jo uvek tu da mu slui za probuenje. Postigavi ga,
on nuno biva nezavisan (kaivalya) od pojavnog sveta. ovek se budi samo kada nestane
svaka zavisnost od sveta, a ona nestaje kada se svet vidi kakav jeste: nesupstancijalan i prazan; da nije nita sam po sebi bez onog ko ga vidi. Zato s ovekovim probuenjem svet ne
nestaje u nitavilu, nego postaje jedno s njim, postaje njegova budnost. On ga vie ne vidi
spolja, kao ranije i kao to ga vide neprobueni ljudi. On vidi duu svega to ivi. Nestala je
objektivacija sveta i ostala je njegova ista eksistencija. Ona je sma budnost. Svet eksistira
svoju sutinu u oveku kao budnost. Za probuenog svet nije vie tako nevaan kao za neprobuenog, nego se na neopisiv nain sva vanost sveta i sav znaaj ivota ispunjava i smeta u probuenog oveka. Probudilo ga je upravo uvianje znaaja ivota. On tada zna da
ivot svakog bia direktno zavisi od njegove budnosti i nezavisnosti, da su bezbrojna bia
dala svoju ivotnu energiju za njegovo probuenje i da svojom budnou direktno spasava
bezbrojna bia od lutanja u neizvesnosti, od besmisla koji je jedina prava patnja. Budnost je
ishod bivstvovanja, jer bie postoji tek u budnosti. Bez nje bie je nepostojee i nitavno.
Otuda je budnost isto to i sutina bia, njega ne vide oni koji spavaju, a samo probueni ga
vide kao neuslovljeno i nesupstancijalno. Svi ostali ga doivljavaju kao vrlo vrstu uslovljenost. to je prazniji spoljanji svet, to je u probuenome prisutniji njegov smisao, on samom
svojom punoom stvara pritisak koji otvara oi oveku i trezni ga od sna. Videvi sav znaaj
bia, i najmanjeg oblika ivota, on vie ne moe dozvoliti sebi da nemarno spava, on mora
odgovorno i trezveno da uestvuje u njemu.
Svet nestaje samo za probuenog oveka, unutar njegovog iskustva bivstvovanja,
tako to se transformie u njegovu budnost. Spolja posmatrano moe se videti samo da je
takav ovek u potpunom jedinstvu sa svetom i da ivi sasvim bezazleno i nevino. Ne trudei
214

se da ita uini, izgleda kao neko ko je sve uinio. On je u svetu ba kao da je ceo svet u
njemu. Jer, ceo univerzum prirode postoji da bi iznedrio svesnog subjekta, oveka, i njegovo je probuenje stoga sutina prirode. Jedino kroz njegovu budnost (buddhi) prosijava ista
neuslovljenost koja omoguava celu prirodu. Zato, kada se probudi, ovek ne vidi pojavni
svet koji kao takav slui jedino za sticanje iskustva. On je nadiao sva iskustva sveta jer je
postao ono zbog ega ona i postoje. On je njihov ishod. On ne iskuava pojavni svet, ve
jedino apsolutnu slobodu koja svakog trena sve omoguava, i iskustvo sveta i onoga ko svet
iskuava. On sm postao je ta apsolutna sloboda koja je ishod svega, ona ga i ini budnim.
Prisustvo te iskonske slobode postaje neuslovljeno i tako snano, da se pored nje ne moe
videti nita drugo. Oblici i pojavna zbivanja tada nisu vie zbivanja po sebi, ve iskonska
sloboda; njen Duh koji sve omoguava i sam postaje svaki oblik i pojava.
Neprobuen ovek misli da je on individua koja se nalazi u celini; probueni je sma
celina koja je svesna prividne individualnosti.
ovek je budan onda kada Duh, koji sve omoguava, konano prevagne nad njegovim individualnim biem i nadvlada ga.
Predmetni svet pojavnosti postoji samo ispod aham-kre. U buddhi sve nestaje u istom, izvornom jedinstvu. Tako probuen ovek vie nije ni linost ve neto vie od toga,
sva njegova individualnost i linost utopili su se u beskrajno jedno koje izvire iz neuslovljene praznine (purua). Svet postoji samo onako kako ga ovek opaa. Ako je podvojen
(manas) i svet e biti podeljen. Ako je celovit (aham-kra) i svet e biti takav. Jedno s njim.
Ako je linost vaskrsla u neuslovljeno jedinstvo (buddhi) koje nije nita od svega pojavnog
(zato ga simbolie taka na vrhu piramide u koju se saima cela njena struktura), tada e i
pojavni svet nestati i rastvoriti se u jedno koje nije nita po sebi i za sebe. To jedno koje
nadilazi supstancijalnost je akaa, ona je najfinija stvarnost prirode, ishod svake pojavnosti,
i biti budan znai samo prisustvovati u njoj, biti u ishodu svih pojava. Budnost je prisutnost
u eterinoj stvarnosti, nita drugo, stvarnosti u kojoj nita nije bie po sebi, ve je sukcesivni
sled trenutanog uobliavanja kao pojavnosti. Ova trenutanost daje pokret svemu uoblienom, pa prisustvo u njenom deavanju nije statino, ve je u samom izvoru svekolikog kretanja sveta. Prisustvo u trenutanom stvaranju svega, u samoj stvarnosti, pretpostavlja najveu brzinu i najintenzivnije uestvovanje u zbivanju, bez prestanka. Njegovo potpuno
doivljavanje - to je budnost.
Takvo prisustvo praktino daje najviu mo probuenom da pojavnost oblikuje po
svojoj volji. Ali, on to ne ini, jer vidi da se sve zbiva u skladu sa stvarnou datog trenutka,
i da pojavnost svih zbivanja nije stvarna sama po sebi - stvarna je jedino njegova probuenost i sloboda od pojavnosti nastala na ispravnom opaanju nesupstancijalne trenutanosti
sveta. Probueni svet ne doivljava vie spolja ve u sebi, kao svoju budnost. On svet doivljava kao samoga sebe i zato ga opaa s punom odgovornou i adekvatno, svakog trena kao
novi svet (nirvikalpa samadhi), bez ikakvog uslovljavanja novog u svetlu starog i ve vienog (savikalpa samadhi), pomou nekih moi (siddhi) ili bez njih. Svet mu je uvek iznova
zanimljiv i znaajan, ne uspavljuje ga izvesnost starog i poznatog - zato je budnost mogua
samo kroz nezavisno opaanje trenutanosti oblikovanja svega, ona je rezultat ispravnog
opaanja sveta, a on se ispravno opaa samo celovitim uestvovanjem u njemu (ahamkra).
Probueni postoji tako slobodno kao da i ne postoji. Niko ga ne prepoznaje, jer je
iznad uobiajenih iskustava postojanja ili nepostojanja. Obe mogunosti ga ne interesuju jer
su sve suprotnosti ostale sa umom (manas) daleko ispod njegove budnosti (buddhi). On biva
ne inei nita, jer je njegova budnost postala olienje svih stvaralakih moi. Sve one zaje215

dno stvorile su njegovu budnost. Sva iskustva bivstvovanja (samskare) sabrala su se u njemu, i zato on vie ne skuplja iskustva, ne dela jer vidi da sva dela ini prakrti. On je postao
ishod svih dela, Duh koji omoguava postojanje sveg ivota. U tome je njegov paradoks:
iako su sve moi bivstva (siddhi) u njemu, on ih ne pokazuje - zato jer vie nije usmeren
spolja. Svekoliko delanje prirode uliva se u njega i nalazi svoj ishod u njegovom transcendentalnom Duhu - purui. U njegovom Duhu je cela priroda ostvarena i zato nema niega
to bi inio; on je cilj svega, zato on nema cilja. (Primer za ovakvo posedovanje svih moi
je Ramana Mahari.) Ovo nam ukazuje na definiciju natprirodnih moi ili siddhija. To je
saobraavanje prirode svome ishodu, purui. Kada doe do svoga ishoda, transcendentalnog
Duha u probuenom oveku, ona mu se sva predaje i posluno saobraava njegovoj volji,
kao srena ena svome voljenom, i to u svim svojim dimenzijama. Takvo sjedinjenje svih
njenih dimenzija i poslunost neuki vide kao natprirodno deavanje. Ali, stvar je krajnje
jednostavna: kada je Duh koji sve omoguava probuen u oveku, njemu je sve mogue.
Sve moi stvaranja oliene su u biu ovekovom, i zato za probuenog nema veeg uda od
samog ivota, od toga to nakon izdisaja ponovo udiemo. Probueni ne ini nita vie od
onoga to jeste bivstvo smo, ovde i sada. On svoju budnost vidi kao jedinu realnost, sve
drugo za njega su nitavne iluzije. Zato on jednostavno postoji svedoei o probuenju, i s
punim poverenjem preputa beskraju da ini ono to je oduvek inio. Vrhunsko iskustvo
religioznosti jeste da e nas Bog pozvati na odgovornost ne samo za ono to smo uinili, ve
daleko vie za ono dobro koje nismo uinili, a mogli smo. Zato je Buddha stalno naglaavao
da je probueni onaj ko je uinio ono to je trebalo uiniti, tako da nita nije preostalo.
Treba razlikovati drugu vrstu ispoljavanja natprirodnih moi - siddhi, onu koja je
magijske prirode, i koja se izvodi uz pomo neorganskih bia. Ona slui zavoenju nesvesnih i egoikom iivljavanju onoga ko ih pokazuje pred posmatraima. Moi samog Duha se,
meutim, dogaaju u prisustvu potpuno probuenog oveka na daleko uzvieniji nain,
uvek s ciljem iniciranja promene dvaju istorijskih razdoblja, ili eona. Zato je ova pojava retka. (Primer je Hrist.) On ne privlai panju posmatraa zbog sebe, ve to Duh dela kroz njega zbog inicijacije novog doba, zbog zasnivanja novog ontolokog statusa oveanstva. To
je bilo Isusovo delo i zato je on svoje moi uvek pokazivao s namerom da njihova demonstracija uvrsti veru ljudi u njega i ono o emu je govorio (Jovan, 11: 25-27, 42). Svaki drugi
motiv pokazivanja moi (siddhi) je destruktivan i za poinioca i za posmatrae jer, oslanjajui se na uda, ljudi gube jedinu mogunost da kroz rad i iskuavanje posledica svojih
dela i odgovornosti dou do line, a time i karmike zrelosti.
Ono to biva zadobilo je svoje olienje u linosti ovekovoj i, stoga, biti ovek, znai
biti budan. Samo tako ovek moe zaista da bude ovek. Nita drugo i ne moe da uini, niti
treba. Sve drugo prakrti sama ini, i to savreno. Kako se priroda iz trena u tren stvara kao
nova i nieg istovetnog nema u njoj, tako nije mogue ni da se dva oveka probude na istovetan nain, niti da budu blizu jedan drugome. Kao vrhovi planina, svaki od njih je vrh
piramidalnog saimanja energije prostorvremena. Probueni je olienje mesta u kome je
skupljena energija iz irokog podruja naokolo, on snano zrai njome i privlai panju
samim svojim biem, kao usamljeni planinski vrh u ravnici. 67 Teleoloko saimanje prostorvremena prirode ka svesnom subjektu je proces individuacije, tu nema kopija, svesna
individua uvek je jedinstvena. Kada se ona oformi, priroda vie ne deluje na nju uslovljavajue, zavrila je posao s njom. Zato se probuenje ne moe prenositi kao dogma ili tradicija.
ak i u budizmu, koji je najistiji sistem probuenja, istinski probueni isticali su se origi67

On, svakako, kontrolie ispoljavanje svoga prisustva i sam odluuje o njemu tako da, prema potrebi i u skladu sa
okolnostima, moe biti sasvim neprimetan za druge, ili primetan samo na odreeni nain.

216

nalnou (Nagaruna, Bodidarma, Naropa, Milarepa, Hui Neng...). Zbog ontoloke diferencije, koja probuenog isti i izdvaja od svih pojava prirode, svaki probueni ustanovljava da
je sam spoznaju dosegao i da se ni na koga ne moe pozvati kao na svoga uitelja.
Buenje je teko, jer ovek tada nestaje za svet i dotadanji svet nestaje za njega.
Nestaju oboje u nerazluivom jedinstvu i tu se po prvi put susreu. Zato svi bee u san jer
im izgleda kao da tako ive u svetu, ak im i zlodela daju bednu iluziju da postoje po sebi i
za sebe (sskt. atma). Veliki deo ljudske istorije jeste bekstvo od slobode i da bi se ona
opravdala pred sopstvenom saveu, stvarale su se crkve i dogme o ovekovom spasenju,
dok su se pravi oslobodioci proterivali (kao Buddha iz Indije) ili razapinjali (Isus). Ve je
reeno da je ovekov prirodni put nadilaenje prakrti, a ne traenje utoita u njoj (unio
mystica). Dok to ini, inie zlo sebi i drugima, jer to je destruktivan put za njega. alosno
je da zbog neuvianja tog prirodnog puta, koji je za um paradoksalan jer je manas nie od
buddhi, mnogi ne vide da tek s nestankom objektivizacije svet postaje kakav zaista jeste isto dobro.
Buddhi, kao najvia kategorija prakrti, postaje potpuno integrisana tek kada, zbog
blizine purue, koji je nadilazi, spozna svoju razliku od njega. To se dogaa kada ovek
uvidi da svoju sutinu, istu svest ili budnost (koju ima uvek neunitivu u virtuelnom sreditu sveg bivanja, ma ta se dogaalo s telom i umom, ili bez njih) nema kao svoju tvorevinu
nego je dobija od iste neuslovljenosti koja sve omoguava. Sutina budnosti je sloboda
koja sve omoguava i koja nadilazi celu prakrti. Sloboda koja omoguava svet svakog trena, omoguava i svest o svetu, i to najpre nju, pre svega ostalog. Tako se razlikuje buddhi
od purue, i to je po snkhyi vrhunsko osloboenje i savrenstvo ovekove zrelosti. Samo
takva zrelost donosi uvid da ak ni ono najfinije i najbitnije u oveku, njegova budnost s
kojom ustanovljava sebe i svet kakav jeste u celosti, nije nita po sebi i za sebe, nije njegovo
svojstvo ve je omoguena neim viim, neim to nije nita od svega to je neto. Probuenje je, zapravo, uvid da nita nije neto po sebi, da je sve prazno jer je slobodno da uopte
bude. Ovo vie i nije toliko uvid koliko je utrnue misli (koja je uvek misao o svetu), da bi
se tako proistilo i oslobodilo ispoljavanje Duha neuslovljenosti u oveku, Duha koji je
nezavisan (kaivalya) od prakrti pa i oveka ini takvim jer je njegova sutina.
Iskustvo razlikovanja buddhi od purue moglo bi se opisati tako da se vrhunac istraivanja uma (ili svesnosti, buddhi) svodi na spoznaju da je njegovo delovanje omogueno
nekom viom silom, i da on sam ne moe da je dosegne. Uvid u tu nemogunost dosezanja
svog izvora dovodi um do smirenja i oputenosti - ili do predaje vioj sili, ali tada joj se obino daje ime i oblik (boanstva), to je opet funkcija uma. Najdublji uvid u izvesnost vie
sile dovodi do istog smirenja uma (buddhija). Tada preostaje via sila (purua), sasvim
sama, kakva oduvek i jeste. To je vrhunska spoznaja (razlike buddhija i purue) i osloboenje (moka).
Iako je ista svest ili buddhi ishod svega, ona je ljudima teko dostupna. Za to postoje
bar etiri dobra razloga. Prvi je to je taj ishod suvie blizu, on je u oveku, najblii mu je
od svega, to je on sm i zato ga je teko prepoznati. Jo uvek je dominantna kulturna uslovljenost koja nam nalae da ono bitno iekujemo spolja. Drugi je taj to ista svest ima
dubinu koja daleko nadmauje nau individualnost, ona je osnova svega u univerzumu. Teko nam je da poverujemo da je osnova svega i naa sutina, a jo tee da njeno sticanje pretpostavlja nadilaenje nae individualnosti. Trei razlog je u lakoi. Nita nije lake nego biti
ono to uvek jesmo, i zbog te lakoe i neposrednosti teko nam je da budemo autentini.
Najzad, prava priroda bivstvovanja u istoj svesti (a takvo je samo zato to je najblie puru217

i) je u toj meri udesna da se ne moe uklopiti u nau sliku sveta. Ona i ne sadri nau sliku
sveta; na svet u njoj nestaje.
Kako u praksi izgleda ovo to je uopteno opisano kao razlikovanje buddhi od purue? To se ostvaruje praksom meditacije, a to je praksa sistematskog oslobaanja svesti od
misaonih sadraja. Svest proiena od misli je ista ili transcendentalna svest. Subjekt ili Ja
je izvor svesti, ali ne i njen tvorac. Prema shemi subjekt je aham-kra. U stanju prosene
svesnosti subjekt je uvek svestan na osnovu objekata, a to su misli i svet. Subjekt nikada
nije svestan sebe samog, kakav jeste, nego uvek naspram objekata, pomou misli i angaovanja u svetu. Kada u meditaciji sedimo sasvim mirno, subjekat se suoava sam sa sobom,
vie se ne bavi svetom, a praksa meditacije mu ne dozvoljava ni da se bavi mislima, koje su
uvek odraz sveta i u njemu proivljenih iskustava. Kada se postojanim smirenjem odvrati od
svih objekata, od svake misli, subjekat ostaje sam sa sobom, bez doivljaja. Kada subjekat
ostane sam, bez ikakvih objekata, a potpuno svestan, tada se njegova svest pokazuje kao
isto postojanje ili prisustvo bia, dok bie pokazuje da mu je ishod u svesti. Tada su bie i
svest jedno po prvi put u ovekovom iskustvu; tj. on tada prvi put svesno postoji, bez ikakvih sadraja koji bi ga odvlaili od istog postojanja. Tada, u toj tiini, on prvi put zaista
postoji, kao apsolutno bie, a ne vie kao mala individua sputana svojim mislima. Jedino
tada po prvi put i vidi da ni svest ni postojanje nisu njegovi, da nita nije njegovo. Prema
shemi to je buddhi. Ovo je proces osveenja samog bia, svesnog prisustva u njemu bez
ikakvih objekata i zbivanja koji bi odvraali i zavodili od neposrednosti ovakvog prisustva.
U svim drugim stanjima postojimo na posredan nain i zato nismo autentini, zato imamo
iskustvo patnje. Ovde samo svesno postojimo kao isto bie. To je stanje transcendentalne
svesti.
Zar samo to? - upitae se onaj ko to iskustvo nije doiveo. Upravo to, jer biti svesno
prisutan kao isto bie nije isto to i postojati na uobiajen nain. Uobiajeno postojimo
samo u mislima, fiktivno, a ne u stvarnosti. Svet je realan na uobiajen nain samo dok ga
nismo svesni kakav jeste; kada bie postane svesno, nestaje svet kakav smo dotle znali, postaje proziran, postaje iva energija koja se kree s namerom Duha, koji je naa sutina. Kada
se svesno potpuno sjedinimo s biem, kada u meditaciji budemo isto prisustvo i nita vie,
tada se unutarnja tiina pretvara u ponor blaenstva i bie nestaje, rastvara se, nae telo postaje lagano kao mehur dok i ono ne nestane u punoi praznine, u slobodi koja nije nita od
svega, ali omoguava sve - purua.
Sa buddhi bivamo svesni istog postojanja kakvo jeste. A to moemo postii samo u
sopstvenom biu, u sebi (u iskustvu meditacije) - nikada spolja ne moemo dotai stvarnost:
mi moramo postati ono to stvarnost jeste. Mi postajemo samo postojanje - onaj koji jeste.
Tek kada se to dogodi, postajemo i ono to postojanje omoguava - purua. Jer, ako smo
mogli da budemo svesni postojanja kakvo zaista jeste, to znai da ga svojim Duhom nadilazimo (transcendiramo). I tek kada ga nadiemo u svome Duhu, poinjemo da uistinu postojimo - jer Duh koji postojanje omoguava naa je sutina. Sve dotle je postojala samo
nesvesna priroda. U ovome je razlikovanje purue od buddhija.
Kada za tako osveenog oveka (buddhi) sve nestane, preostaje jedino sloboda koja
sve omoguava. ta bi drugo? Sa aham-krom ovek postie transcendenciju, a sa buddhi se
vraa u imanenciju. Gde bi inae? Transcendencija oivljava samo kroz imanenciju. Duh je
transcendentalan umu upravo zato to je imanentan biu. Imanencija je jedinstvo prirode. U
fazi aham-kra ovo jedinstvo se pripremalo, ovek se lino uveravao u njega svojim delima,
osposobljavajui se da uestvuje u njemu. U toj fazi dozrevanja linosti, ovek je bio kao
218

centar kruga. Ali, u ovoj fazi, u buddhi, on je postao sam krug iji je centar svuda, a krunica beskrajna.
Imanentna sloboda, koja omoguava svet, u oveku se dogaa kao budnost - a ne kao
neto to je od sveta. Ona poprima sam oveji lik i tada dela kroz njega. Nestanak predmetnog sveta je samo drugaiji nain da se kae da je ovek vaniji od sveta, jer samo probueni ovek uestvuje u slobodi koja omoguava svet svakog trena, zato to se samo kroz
njega ta sloboda neposredno ispoljava. Jedino takav ovek doprinosi stvaranju slobodnog
sveta i uestvuje u njegovom pravom ivotu za dobrobit svih bia. Nikako drugaije.

219

PROBUENJE KAO INVERZIJA

SPOLJANJEG I UNUTARNJEG
Sve to je do sada reeno o probuenju ostalo bi nejasno ako ne bih izneo i ovo to se
kao poslednje moe rei o tome, to je sadrano u gornjem podnaslovu, a to je, ipak, najtee za razumevanje:
in probuenja je dogaaj u kome ovek celokupan spoljanji svet, celu prirodu
i sav kosmos, prepoznaje kao svoju sopstvenu unutranjost, kao svoje bie, tanije, sve
spolja vidi kao sredstvo za kristalizaciju svesti o sebi kroz objektivizaciju.
Apsolut aktuelizuje sebe kroz svekoliko postojanje (kosmos i ivot) sve do najfinijeg
oblika spoznaje, svesnog subjekta. Ta spoznaja u subjektu mora isprva proi kroz iluziju
izdvojenosti od celine da bi se uopte formirao subjekt. To je iluzija da, iako smo oduvek
celina, jer nita dugo i ne moemo biti, i nita drugo osim celine i ne postoji, svest nam je
tako suena da se uvek identifikujemo sa telom i sadrajima uma. Kada njegovo formiranje
dozri, subjekt spoznaje da nije razliit od celine koja ga je stvorila, da je on samo njen najfiniji inilac, njen ishod. Tada se dogaa paradoks da subjekt i nestaje kao izdvojen entitet, i
ostaje kao individualno olienje celine.
Ova je injenica nagovetavana na mnoge naine.
Zato to je sva spoljanjost ovekova unutranjost teorija Jaeg antropikog principa
(SAP) moe da tvrdi da sav univerzum postoji sa svrhom stvaranja svesnog subjekta. U tom
smislu univerzum nije razliit od subjekta.
Zato se kae da je ovekovo telo mikrokosmos jer je stvoreno od ire celine i bez nje
ne bi ni trena opstalo.
Zato je Hermes Trismegistos mogao da iznese kao jednu od kljunih tvrdnji u Corpus
hermeticum-u da "nita nije spolja, niti je ita iznutra, jer sve to je spolja, iznutra je".
Iz istog razloga je i u Katha upaniadi reeno: "Ono to je u nama takoe je i izvan
nas. Ono to je izvan nas takoe je i u nama. Onaj ko vidi razliku izmeu onog to je unutra
i onog to je spolja, zauvek prelazi iz smrti u smrt." A u Bhagavad Giti da je "osloboen
onaj ko sve stvari vidi u sebi i sebe u svim stvarima".
Zato je i Ramana Mahari rekao da "ovekova prava mera i veliina poinju tamo
gde on kao individua prestaje da postoji", i stalno je naglaavao da mi nismo telo jer smo
sve.
Zato sav budizam ui o tome kako da neposredno i slobodno napustimo sebe kao
individuu da bismo se probudili.
U Rig vedi je takoe iz istog razloga reeno da "u suncu boravi purua, i da je taj isti
purua u ovekovom srcu".
Zato sve duhovne tradicije ue da spoznajom sebe ovek spoznaje boansko koje
omoguava svekoliko postojanje, i da sebe zaista spoznaje tek naputanjem sebe i predajom
vioj sili, tj. iroj celini.
Zato je "carstvo nebesko u nama" i njega prvo treba da traimo naputanjem svega
to drimo za 'svoje'.
Zato to je spoljanjost nae bie, reeno je da za probuenoga nestaje objektivni
svet. Nije reeno da nestaje sm svet kao takav, ve svet kao objektivan, tj. kao neto drugo,
220

razliito i izvan nas. Njega probueni vie ne vidi kao takvog iz istog razloga to ni oko ne
moe videti sebe samog.
Takvo probuenje je sutina Propovedi na gori (Matej: 5.6.7): ne-pridavanje vrednosti objektima koje ovi nemaju, i nerazlikovanje objektivnog sveta od Sopstvenosti. Zato treba 'oprostiti drugima da bi bilo oproteno nama', 'okrenuti i levi obraz kad nas udare po desnom', 'voleti i neprijatelje svoje', dati uvek vie nego to nam potrae. To je sve mogue
samo onome ko nadilazi sve pojedinano i celokupnu spoljanost doivljava kao sopstveno
bie; kad se prakrti prepozna kao prakrti, tada se purua prepoznaje kao purua. Prestanak njihovog meanja je budnost. Lako je to videti u prirodnim pojavama, ali kada i
osobu koju najvie mrzimo vidimo kao prirodnu pojavu i deo celine prakrti, tada smo zaista
budni jer razlikujemo sebe kao puruu i postajemo nezavisni, ne vezujemo se za prirodne
pojave jer im ne pridajemo vrednosti koje one nemaju. One nisu nita same po sebi i za
sebe; cela prakrti ne postoji zbog sebe, ve slui Duhu ovekovom, purui, za ogledanje
sopstvene razliitosti i nezavisnosti, a to znai da sve neprijatnosti koje doivljavamo od
ljudi i dogaaja su iskuenja i poruke s kojima prakrti kristalie Duh u nama. To su sve
naini kojima nas priroda tera da se okrenemo k sebi, unutra, da se ne projektujemo van
sebe. Patimo zbog nepoeljnih dogaaja i sukobljavamo se sa drugim ljudima samo zato jer
naputamo sebe i projektujemo se van, identifikujemo se sa prakrti.
Zato to je spoljanjost naa unutranjost stalno je na delu osnovni zakon psihodinamike: projekcija nesvesnih sadraja van, u vanjske objekte i 'druge ljude'. Ljudi su jedni
drugima ogledala. Zato postoje sukobi meu njima, i postojae sve do njihovog probuenja.
Sve to vidimo u drugima kao loe, i to nam smeta, to je upravo ono to je u nama, a ega
ne moemo da se oslobodimo. Borimo se protiv 'drugih' ljudi u onoj meri u kojoj smo ogranieni iluzijom o 'sebi', i zatvoreni u sebe. Koliko smo nesvesni sebe, toliko smo nesvesni
da i drugi nisu svesni. Koliko sebi pogreno pripisujemo svesno delanje iako radimo
nesvesno, toliko to inimo i drugima. Koliko sebi pripisujemo da imamo mo delanja po
svojoj volji, iako je nemamo, toliko je pripisujemo i drugima, pa zato dolazimo u sukob gde
i jedni i drugi ne znamo ta radimo. Koliko sebi pripisujemo neku linost i svesnog subjekta iako to nismo ve smo gomila Ja pod spoljanjim uticajima, toliko nam drugi izgledaju
kao svesni subjekti koji neto rade po svoj volji iako zapravo ne znaju ta rade i nemaju
svoju volju. Koliko sebe pogreno doivljavamo kao posebnu individuu, toliko to isto stanje
projektujemo na druge. Drugi za nas postoje onako kako postojimo mi. Drugi je samo odraz
naeg Ja i ne postoji objektivno. Druge osuujemo onoliko koliko sami nismo svesni da su
oni nesvesni. Ratujemo zbog razliitih verskih ideala s ciljem nekakvog 'osloboenja' zato
to su upravo ti ideali ono to nas porobljava. Zato tako emocionalno reagujemo prema
'drugima' jer nas njihovi postupci 'lino pogaaju'. Sve je to zato to smo jedno. Zato e svet
biti ispravan tek kada sebe promenimo, tj. probudimo. ivot u svetu e biti destruktivan sve
dotle dok budemo pokuavali spolja da ga promenimo, da menjamo 'druge'.68 Svet nam
izgleda tano onoliko nesavren, tu i zao, koliko smo sebe nesvesni. Nema drugog sveta
osim nas samih: mi sainjavamo svet. Svet nema nikoga osim nas. Mi smo njegovi subjekti.
Zato to je sva spoljanjost nae bie, nesvesni ljudi se uopte ne vide i oni su uvek u
sukobu, dok se svesni ljudi uvek prepoznaju kao srodne due i njihov odnos prema svemu
uvek se ispoljava kao ista i bezuslovna ljubav, razumevanje i dobrota.

68

Sve spoljanje promene sveta zavravale su se u diktaturama i katastrofama, kao ve poznati eksperimenti sa komunizmom, faizmom i Ameriko-masonskom demokratijom. Jedini pravi nain razvoja sveta je poveanje kritike svesti
pojedinca, svesti o sebi, objektivne svesnosti.

221

Uvek kada napravimo jedan korak ka sebi, ka spoznaji sebe, spolja nam stie iskuenje da taj uvid proverimo u praksi. To se dogaa zato jer se put u nau unutranjost odigrava
spolja. Svet je nae bie. Ako smo zaista krenuli ka sebi, ka samospoznaji, spoljanjim
dogaajima emo biti nemilosrdno terani da se ne vezujemo za vanjske stvari i da tu nevezanost dokaemo. U tome e uestvovati cela okolina, i ljudi i dogaaji.
Postoje vrlo aktivne sile i entiteti koji oveka iskuavaju u samospoznaji. U astralu to
su demoni, a na fizikom planu njihovi hibridi u obliku ljudi koji vladaju svetom (Iluminati,
aristokratija). Sva njihova strategija oko oveka svodi se na to da ga navedu da bude identifikovan s neim van sebe, da mu um bude okrenut spolja i zarobljen objektima. To se postie pre svega identifikacijom sa telom i umom. Koliko mi sami sebi izgledamo kao individue, toliko nam iz te subjektivne perspektive svet izgleda kao neto spolja. Identifikacije se
kreu od banalnih objekata elja do sutinskih sadraja koji se podvode pod duhovnost,
sve do najbitnijeg, do Boga i boanskog. Tako se pojaava subjektivnost i egocentrinost.
Budui da je sutina ovekova boanskog porekla, sav se njihov trud svodi na to da navedu
oveka da svoju boansku sutinu projektuje van i na taj nain da bude otuen od nje.
Boanska sutina ovekova ne moe se porei niti potisnuti. Ali zbog prirode uma da kao
ogledalo odraava sve stvari moe se prikazati naopako, kao da je spolja a ne u sebi
samoj, u oveku, u svemu. Zato su vladari oduvek ljude porobljavali religijama i projekcijama Boga izvan, u hram (crkvu), ritual i simbol (vere). Svaka religijska predstava boanskog kao neeg izvan oveka, kao vanjskog autoriteta kome ovek treba da bude potinjen,
ima funkciju kontraefekta. Predstavljajui i nametajui Boga spolja, one ga otuuju od
oveka i time oveka od boanske celine. Sve institucionalne religije postoje zbog izazivanja tog kontraefekta. Da bi se ta otuenost i iluzija individualnosti stalno odravala, isti
gospodari su tokom cele istorije odravali i meusobne sukobe, strah, ratove, borbu protiv
drugih individua i svakako, drugih religija, pa i borbu sa samom prirodom u vidu ekolokog zagaenja.
Uvek kada smo u sukobu s neim ili nekim spolja, mi smo zapravo u sukobu sa svojom pravom prirodom koja je sma Celina koja sve omoguava.
Zato to je sva spoljanjost naa unutranjost neorgansko podruje prirode deluje kao
nae nesvesno, u njemu boravimo tokom sanjanja, a kada u njega stupimo svesno tada se
naemo izvan tela. Izlazei iz (iluzije) tela ulazimo u svoju unutranjost i postajemo objektivniji prema sebi i prema svetu oko sebe. Tako je neorgansko podruje ujedno i inilac
objektivnog sveta i naih unutarnjih duevnih stanja.
Da nismo jedno s celinom, kako bismo oseali jedinstvo s bilo im? Kako bismo oseali tua raspoloenja? Kako bismo ikoga voleli da on nije deo nas? I kako drugaije volimo
neto 'spolja' ili nekog 'drugog' ako ne u sebi, 'celim svojim biem'? To je mogue samo zato
to sve spolja je unutar nas. Da nije tako, kako bismo opaali i razumeli bilo ta? Nijedna
nauka ne moe da objasni kako se dogaa taan predoseaj, intuicija i ljubav, upravo zato
to ne zna ovo jedinstvo. Nauka razara oveka i prirodu upravo zato to ne zna da je ovek
subjekat celog prirodnog zbivanja i svih prirodnih zakona; da je cilj naunog usavravanja u
oveku, a ne izvan.
Osnovno poznavanje fizikih zakona je dovoljno da nam pokae kako za prirodu ne
postoje nikakve granice. Ona je isto jedinstvo. Naa nesvesnost je ta koja nam daje privid
individualnosti, a to je podela na 'ja' i 'drugi', tj. 'vanjski svet'. Ovoga trena nae telo je u
potpunom jedinstvu sa kosmosom, ali mi za 'sebe' smatramo samo ovaj oblik koji je obavi-

222

jen koom. To temeljno razgranienje je okosnica svih ljudskih sudbina, a sva drama ovekovog oslobaanja nije nita drugo do razoblienje ovih lanih granica.69
Nai snovi, sve nae misli i unutarnji dijalozi, sva briga i strepnja postoje jedino zbog
ove lane podele, zato to mislimo da smo individue, zato to nismo svesni da je sva spoljanjost naa unutranjost. Samo kada toga postanemo svesni, dolazimo do bezvremenog
boanskog mira i tiine koja nije razliita od smog postojanja. Mnotvo misli, kao i ostale
aktivnosti, postoje samo usled iluzije da smo izdvojeni od celine. Misliti znai osmiljavati
ono to se ne zna, pokuavati da se razume, preispitivati. Misao je razmak, otuenosti subjekta od objekta i pokuaj da se on premosti. Ako smo jedno sa svim, onda oseamo i znamo sve i misli su nam nepotrebne. Otuda su probuenje i jedinstvo sa svim isto to i smirenje uma.
Zato je dogaaj probuenja zapravo dogaaj nadilaenja sebe. Tada sebe vidimo i
spolja, ali ne (samo) u prostornom znaenju, zbog ega smo u poetku zbunjeni, ve u znaenju duhovne zrelosti i objektivnosti. Kao to roditelj objektivno vidi i razume svoje dete,
tako i probueni vidi individualno bie za koje je nekada verovao da je on sam. Probuenje
je nadilaenje egzistencijalnog detinjstva.
A na koji konkretan nain je "sve spoljanje naa unutranjost"?
Na taj nain to probueni postaje ist ili apsolutni subjekt. Njegovo Sopstvo postaje
centar univerzuma - zato to ono jeste sam univerzum. Ono je to oduvek i bilo, a in probuenja je samo aktuelizacija te stvarnosti. Tako ist subjekt je apsolutno objektivan. On nije
nita izdvojeno, nema nita individualno ili egocentrino, zna da nita nije njegovo, da on
sam nije neto po sebi i za sebe ve da je on samo svestan subjekt objektivnog sveta. Na taj
nain njegova svest je potpuno objektivna, on je ista objektivnost koncentrisana ili oliena
na jednom mestu; objektivnost koja je svesna sebe kao 'Ja jesam'.
Sve dotle priroda se oblikovala tako da kroz sva ivotna iskustva kristalizuje svesnog
subjekta. U ljudskom obliku on je kristalizovan kao Ego ili subjektivnost ograniena na telo
i svoja individualna iskustva. Zato su njegova Ja bila razdeljena u mnotvo, nepostojana i
promenljiva. Konana kristalizacija je kada subjekt postane potpuno svestan sebe i tako postane objektivan uvidom da nije nita po sebi i za sebe, da nije ogranien na sebe samoga,
ve je samo ista svest svega objektivnog oliena na jednom mestu, u svesti 'Ja jesam'; kada
postane objedinjen i trajno utvren u tome. Tada nestaje nadmo prirode i spoljanjih uticaja
na tog subjekta, jer on je sada nadmoan, on je bio cilj cele prirode, on se konano rodio i
postao. Svrha celokupnog univerzuma izraava se sveu 'Ja jesam'. Sav proces probuenja,
i duhovne evolucije uopte, je zapravo smanjenje nadmoi spoljanjih uticaja i prevaga unutarnje centriranosti i autentinosti. Tada mu priroda postaje posluna (siddhi), zato on poseduje ogromnu privlanost na okolinu, jer on je njen ishod, njeno srce. Probueni je dua
sveta. On se ne kree, ve se sav svet kree i okree oko njega. On je ishodite svega i zato
su sva njegova dela ljubav koja sve omoguava. Zato je probueni uvek potpuno oputen,
miran i tih.
Zato je judeo-hrianski Bog svoj identitet izneo reima: "Ja sam onaj koji jesam".
Zato je Ramana Mahari uporno ponavljao: "Svest 'Ja jesam' je Bog". Zato je iz istog razloga Budina poslednja poruka na samrti bila: "Ne traite uporita izvan sebe. Budite sami sebi
uporite."
Zato sva vredna duhovna uenja jednako naglaavaju naizgled suprotno: da ovek
treba da spozna sebe, ali i da ne bude egocentrian ve da se preda Bogu. Ishod svega jeste
u njemu, ali do toga ne moe doi dok meditativnom disciplinom ne transcendira um i tako
69

O tome videti u sjajnoj knjizi Kena Vilbera "Bez granice"; Ken Wilber: No boundary; Babun, Beograd, 2002

223

spozna da on sam nije nita sam po sebi, ve da je ishod svega. Bez takve spoznaje, koja je
mogua jedino meditativnom disciplinom i transcendencijom uma, njegov Ego (koji postoji
samo u umu) postaje demon koji ga razara uobraenjem da je on sam centar svega, takav
kakav je dat pukim roenjem. Zato je ova istina uvana od javnosti i ak osuivana kao
satanizam, jer ju je nemogue razumeti bez duhovne discipline umiranja 'starog oveka' i
novog roenja. Ego mora potpuno da nestane da bi ovek zaista postao ishod i centar svega.
Bez nestanka on ispunjava mit o Luciferu, onome koji uobraava da je kao individua izdvojen i nezavisan od celine (Boga). Takva izdvojenost daje neophodnu svest o razlici subjekta
i objekta (Lucifer je onaj koji daje svetlost subjektivne svesti naspram objekata), ali ako se
dri samo sebe donosi i otuenost, sukob sa celinom. Otuda najistija doktrina probuenja,
budizam, iskljuivo stavlja naglasak na potpuno nadilaenje i utrnue Ega razotkrivanjem
njegove prave prirode.
Zaista, sve postaje jasno tek s uvidom da fizikim roenjem nismo uistinu roeni, i
da je ovaj ivot tek priprema za istinsko roenje. Osnovna pretpostavka snkhye je da ovek
tek treba da se rodi i kroz disciplinu postane ono to uistinu jeste: duh koji sve omoguava
(purua). Ovakav kakav je, prirodno nastao, on nije ni poeo da postoji, on se uopte ne razlikuje od ostale prirode (prakrti). Zato je njome i uslovljen. Zato i pati.
Tek kada ovako postane kroz objektivnu svesnost, razumee konanu istinu da sve
to je dosad reeno da univerzum stvara svesnog subjekta i da je sve spoljanje naa unutranjost - samo pola reenog, da je druga neizreciva istina - neizreciva jer se ona samo postaje, a ne i saznaje istina da samo svesni subjekt postoji, da nema nikakvog objektivnog sveta koji oblikuje subjekta, da se nita ne oblikuje, ne stvara niti aktuelizuje. To su sve iluzije
uma. Nieg nema tako to je sve samo Ja jesam.
Zato to je sva spoljanjost naa unutranjost kao Ja jesam, i zato to zaboravljamo
sebe jer projektujemo i sebe i svet zbog identifikacije sa sadrajima razuzdanih misli, proces
probuenja subjekta kao ishodinog sredita univerzuma sastoji se u povlaenju te projekcije disciplinovanim obuzdavanjem i nadilaenjem bia nastalog spontanom, prirodnom reprodukcijom, radi istinskog roenja u Duhu koji sve omoguava.
To je tema narednog poglavlja.

224

KAIVALYA

ovek je jedino pogodno mesto gde se moe dogoditi probuenje univerzuma, prosvetljenje bia. Jedino za tu svrhu kosmos ga je i oblikovao. Da bi je valjano ispunio, ovek
mora lino doiveti sve osnovne injenice egzistencije onakve kakve jesu, bez psihomentalnog, simbolikog ili mitskog iskrivljavanja. Brzina ovog doivljavanja ne zavisi od vanjskih
inilaca, ve od prisustva svesti o njima. Prisustvo svesti na udesan nain odreuje vreme i
vanjske dogaaje, privlai ih i ubrzava u ispoljavanju sutinskih inilaca egzistencije. One
bi preputene prirodnom odvijanju i same prole kroz ovekovo iskustvo tokom njegovog
ivota (jednog ili vie), dok prisustvo svesti ubrzava i saima vreme njihovog neminovnog
iskuavanja na mnogo krai period. Njihovo svesno ustanovljavanje, kakve zaista jesu,
oslobaa i razreuje sve vorove u srcu ovekovom i ini ga podobnim da bude pravo mesto
kroz koje e se ispoljiti Duh koji sve omoguava.
Re kaivalya oznaava stanje onoga to je prosto, neumeano ni sa im, autentino,
isto, pa otuda sadri ideju savrenstva i potpunosti. Zato se koristi da oznai savrenstvo
proienja Duha-oveka (purua) njegovim izdvajanjem iz svega to mu nije autentino. U
tom smislu ona oznaava izdvojenost i otcepljenje ovekove sutine, purue, od prolaznog
bivstvovanja u vremenu, ovekovo vaskrsenje iz smrtnog u besmrtno i neroeno, iz nepostojanja u postojanje.
Nema proienja i osloboenja bez razumevanja afektivnog vezivanja u svim
dimenzijama bia. Kako je vor zavezan tako se mora i razvezati. To je jedini put da se proisti Duh ovekov od svake neautentinosti bivstvovanja, prevlada alost, patnja i iluzija
sree, da se konano doe do kraja vremena tokom kojeg ovek nije ono to oduvek jeste, a
to kroz vreme uzalud oajniki trai da postane u budunosti.
Budnost (buddhi), koja se na ovde prikazan nain ostvaruje, jeste prisustvo svesti u
samom biu. Kako bie ve jeste energija svesna sebe, ovekova budnost nije nita drugo do
oputeno doputanje da ona to i bude kroz njegovo ivo iskustvo, doputanje da univerzum
bude svestan sebe kroz oveka. ovek to doputa tek kada odvrati svoju svesnost od robovanja objektivaciji koja se ostvaruje kroz telo, oseaje, opta stanja uma i svaku misao.
Ovakva objektivacija uspavljuje potencijal svesti koji svaki ovek prirodno ima, uspavljuje
ga iluzijom o vremenu, o supstancijalnosti zbivanja i o njegovoj izdvojenoj individualnosti.
Nita oveka ne uspavljuje toliko kao izvesnost da e se svakog jutra probuditi u istoj sobi u
kojoj je zaspao i nastaviti dotadanji ivot, da e posle svakog koraka uiniti jo jedan, da e
nakon svakog izdisaja ponovo udahnuti, da ivot kakav mu je poznat sigurno nee nestati.
Najtvri san je ubeenje da e spolja dobiti ono to mu je sutinski neophodno. To znai da
nije svestan da to ve jeste. Ova sigurnost mu omoguava da svakodnevno mehaniki ivi u
fizikom svetu iako je nesvestan njegove prave prirode. Da je nema, i da je svesniji, lako bi
prelazio u druge dimenzije. Ali takoe ga ovakva izvesnost ini neodgovornim, destruktivnim i zlim u svojoj nesvesnosti. ovek je tano onoliko destruktivan, zao i nesvestan koliko
je ubeen da je svako bie vrsto i da postoji samo po sebi kao posebna individua koja
dela po svojoj volji, da je ono neko ili da je neije pa mu shodno tome moe i uiniti
225

neto; koliko ne uvia da je sve to biva, svako bie, samo talas trenutno oblikovane
jedinstvene energije univerzuma; da ovek tek treba da se rodi. Jedino kada mu se vrstina
bia raspadne pred oima, on se budi ili se sam psihiki raspada ako je previe poistoveen
sa njegovom iluzornom supstancijalnou, sa onim to se raspada. ovek se budi samo kada
nema izbora, izvesnosti i nade da utoite moe nai spolja, u biu kakvo objektivistiki i
ulno doivljava, kada shvati da postoji zato da bi se ivot svesno iskuao, prepoznao i prosvetlio u njemu, a ne da bi on naao utoite u biu. Duh ovekov treba da bude osloboen
od svih zavisnosti i od svih briga za opstankom, jer neuslovljenost koja omoguava sam
opstanak bia njegova je bit.
Sutina duhovnog osloboenja ili probuenja jeste u pravom odnosu prema bivstvujuem, u autentinom odnosu oveka (purue) prema biu (prakrti). Kada se meu njima
uspostavi pravi odnos, dogaa se prepoznavanje iskonske nezavisnosti Duha-oveka od
prakrti. ovek svojom budnou ispravlja taj odnos i postavlja ga u pravo stanje. Bie nije
problem, ve neuvianje njegove stvarnosti od strane neprobuenog oveka. Nezavisnost
svoga Duha ovek ne treba da stvara, jer ona oduvek postoji, nego samo da je prepozna i da
se svesno usaglasi s njom. Jedini nain da ovek ustanovi svoju nezavisnost od prakrti, koja
sutinski ve postoji, jeste da u potpunosti osnai potencijal budnosti (buddhi) koji je priroen svakom zdravom oveku; dakle da osvesti ono to ve jeste. Budnost se ne jaa nikakvim koncentracijama (osim ako se koncentracija ne praktikuje samo kao mera disciplinovanja nemirnog uma). Tako se samo do ekstrema jaa ve postojea vezanost i neuravnoteenost prirodnog bivstva izdvajanjem jednog svesnog stava na raun nesvesnih sadraja. Dok
ima bilo kakvih vezanosti i jednostranosti - nema budnosti. Budnost se jaa jedino postojanim prisustvom u svim pojavama i dimenzijama bivstvovanja. Takva postojana panja mora
biti osloboena svakog mentalnog prosuivanja (manas) i linog odreenja (aham-kra),
inae nee biti prisutna u svim dimenzijama bivstva (tanmtr i maha-bhtni). Smo njeno
prisustvo je nezavisnost (kaivalya). Svako ko je ikada bio budan zna da je tada bio i nezavisan u toj meri da jedino moe rei kako je sma nezavisnost upravo budnost.
Ve smo videli kako su sve dimenzije prirode izraene kroz velika poela, mahabhtni. Njihove vibracije stvaraju razliite gustine zbivanja i brzine vremena koje oblikuju
sav kosmos. One su mikrokosmiki saete u ljudskom biu tako to sainjavaju njegovo
fiziko telo (zemlja), oseanja (voda), opta stanja uma (vatra) i svaku misao (vazduh). Od
svih dimenzija kosmosa sainjen je, dakle, i ovek, pa on zato svoju budnost mora ustaljivati u skladu sa njima, a ne nekako drugaije. Dakle, svoju budnost mora osnaivati na
etvorostruk nain: naspram (1) tela, (2) oseanja, (3) optih stanja uma i (4) svake misli. To
su etiri osnove na kojima se panja mora postojano sabrati i uvrstiti u razumevanju svake
posebno. Svaka se od ovih dimenzija bia svesnim upoznavanjem rastvara od iluzije supstancijalnosti i svodi se na njen ishod - akau. Kada se to uini sa svima zajedno, nastaje
trajna budnost.
ovekov je ivot u tolikoj meri nesvestan i neuravnoteen da on i ne uvia ta ga
odreuje i sainjava, gotovo nikada ne razlikuje prirodu svoga mentalnog stava od oseaja i
fizikog stanja, a kada to i ini, onda samo privremeno i bez trajnog ustanovljenja. Meuzavisnost ovih sainitelja uslovljava svest da se smatra identinom s njima i sadrajima njihovog iskustva o svetu. Njihovo razumevanje putem meusobnog razlikovanja smo po sebi
uravnoteuje (zbog guna) neujednaene tokove ivotne energije (prna) u svakoj dimenziji
zbivanja, i time oslobaa prisustvo iskonske neuslovljenosti. Za to nije potrebno nita drugo
do objektivno razumevanje. Ono ima dve faze. Prva je razlikovanje etiri dimenzije bivstvovanja koje su dotle delovale meuzavisno i zato uslovljavajue, i temeljno upoznavanje
226

svake od njih posebno. Druga je spontana primena uvida (vipassana) o ova etiri sainitelja
bez odreenog vebanja, onako kako se u ivotu zbivaju svi zajedno.
Sve etiri dimenzije jaanja uvida predstavljaju progresivno ienje svesti od raznih
fiktivnih sadraja i obmana, i njeno osposobljavanje da se suoi i sjedini sa biem kakvo
ono zaista jeste. Stalna prisutnost panje (satipatthna) nije nita drugo do intenzivno saimanje vremena bolnog lutanja u prostorima neautentinog bivstvovanja, i samoubrzanje
procesa koji je imanentan prirodi kao i svakom biu: da doe do slobode u kojoj moe
autentino da bude. Postojanom sabranou panje mudro se ostvaruje ono jedino to se
inae mora ostvariti u ivotu: uveava se prisustvo svesti o Duhu koji sve omoguava (o
neuslovljenosti postojanja) u ovekovom biu, i time se brie patnja. Sma svesnost predstavlja ubrzanje vremena zbivanja i dovodi ga do krajnjeg ishoda u budnosti. Osveenje,
kao saimanje vremenskog iskustva, praktino se svodi na postizanje nezavisnog prisustva
usred psihofizikih procesa sopstvenog bia i razumevajuem pragmatinom odnosu prema
njima. Ba kao to se to ini sa vanjskim stvarima, jer Duh je nezavisan od svih deavanja u
biu. Samo takva objektivnost u sebi omoguava istinsko upoznavanje bia u svim njegovim dimenzijama, a rezultat toga nee vie biti neki zakljuak, stav ili mit, kako je to uvek
bivalo sa drugaijim upoznavanjem bivstvovanja od ovde opisanog, ve jednostavna budnost i osloboenje.
Ne radi se, dakle, o objektivnosti koja deli i otuuje oveka od sveta, ve o zrelosti
njegovog Duha s kojom on svet dovodi do autentinog ishoda. Kao to roditelj doivljava
sazrevanje svoga deteta, tako i ovek u ovoj vebi sagledava svoje psihofiziko bie kakvo
jeste i time ga transformie do duhovne zrelosti. to je ovek stariji i zreliji, utoliko manje
spava, vreme mu bre prolazi i manje se vezuje za iskustva fizikog ivota koja su tako
privlana mladim ljudima. to je ovek zreliji to je budniji i nezavisniji od zbivanja. Ovde
opisano osveenje nije nita drugo do ovladavanje stihijom prirodnog zbivanja u telu, oseanjima i umu direktnim suoavanjem sa njima samima kakvi jesu - a ne sa njihovim sadrajima, kao uvek do tada. Stoga je ovo suoavanje veoma neprivlano, nezanimljivo i
odbojno jer ne donosi nikakve nove sadraje, zakljuke, ubeenja i nade koje bi bile privlanije od prethodnih. Ova praksa ih sve rui da bi se omoguila iskonska sloboda koju je
ovekov Duh imao pre roenja tela, pa i nastanka samog sveta. Svest ove iskonske slobode
je utoliko prisutnija, ukoliko je Duh neuslovljenosti nadmoniji od mehanizama steenih
navika u ponaanju, govoru i miljenju. Taj prirodni mehanizam je u dosadanjem ivotu
uvek imao nadmo i zloupotrebljavao je svesnost za pasivno osvetljavanje svoga delovanja.
Ovde se zahteva preokret takve situacije: da se s neuslovljenom sveu ovek u svakom trenutku izdvaja i isti (kaivalya) od svega to trenutno uslovljava njegovu autentinost i slobodu, od svega to nije on sm u apsolutnom smislu, to ga odvaja od prisustva u transcendentalnom Duhu.
ovek, dakle, moe iveti na dva naina. Prvi mu je prirodno dat, spontan i nesvestan
kao kod veine ljudi, ivotinja i svih ostalih bia. Sve prirodne funkcije se mogu nesvesno
ispunjavati, kao to nam pokazuje funkcionisanje naeg organizma koje se obavlja bez nae
svesti, dok nam ovek pod hipnozom pokazuje da je mogue obavljati i mnoge sloene funkcije bez svesti o njima. Upravo tako funkcionie ivot prosenog oveka; on je hipnotisan
raznim fikcijama i konceptima verskih ili drutvenih ubeenja. On vodi iz roenja u starost i
smrt. Nigde drugde. Drugi nain je nadilaenje prvog linim stremljenjem protiv bujice
ivota, uzvodno od toka opteg preputanja prirodnim zbivanjima, to je put pobednika nad
stihijom, put oveka. Ovim putem kreu ljudi koji su dovoljno senzitivni da osete kako
prvi, nesvestan nain ivljenja nije autentian, i da proizvodi samo patnju. Meutim, njiho227

vo kretanje 'protiv bujice' je samo spontana reakcija na to stanje, a svaka reakcija je nesvesno uslovljen in. Oni najee negiraju ivot, ili na konstruktivan nain, odlaenjem u
manastir, odricanjem i podvrgavanjem nekoj disciplini, ili na razne devijantne naine. Ali,
onaj koji kree ka probuenju ne ide protiv struje ivota, ve prelazi na drugu obalu, on savladava nesvesnu stihiju bivstvovanja njenom transcendencijom, a ne borbom protiv nje; jer
borba podrazumeva prihvatanje nesvesnosti kao sebi svojstvenog stanja - a da je nesvesnost
naa prava priroda, nikada ne bismo mogli da budemo svesni. Mi smo ve na drugoj obali;
samo treba toga da budemo svesni.
Stalnim osveenjem tela, oseaja, optih stanja uma i nastanka svake misli, bie se
uravnoteuje i isti od starih, prirodno uslovljenih naina ponaanja, ovek se oslobaa svoje vezanosti za ivot jednako kao i odbojnosti prema njemu, upravo zbog spoznaje njegove
prave prirode. On srei i nesrei okree lea, radosti i tuzi prolih vremena. Ravnoduan je u
svim okolnostima i smiren u proienom prisustvu sopstvene neuslovljenosti.
Ovde izneti opisi naina za postizanje trajne budnosti samo su osnovni i neophodni
uslovi za njeno postizanje. Tek kada se oni ispune moe se doi do individualnog iskustva
probuenja koje je neponovljivo i za svakog oveka jedinstveno. Kao i osnovna shema
snkhye koju smo do sada osvetljavali, i ovo je samo mapa za lake snalaenje na putu probuenja kojim svaki ovek mora sam da proe na svoj nain, a ne recept za njegovo ostvarenje koji je namenjen svima. Celo ovo poglavlje zasnovano je na Buddhinom Velikom
govoru o temeljima sabranosti (Mahasatipatthna sutta) i predstavlja njegovu proirenu
verziju, ukljuujui i Kratak govor o nitavilu (Culasunnata sutta) na kraju. Iako saet, ovaj
prikaz puta je univerzalno vaei, jer se ne bavi akademskim raspravama o tome ta je
snkhya a ta budizam, niti nametanjem bilo kakvog stava, ve proienjem svesti od svih
sadraja i stavova koji uslovljavaju slobodu bivstvovanja kao takvog. Spremnost za ovakav
put proienja je osnovna pretpostavka za razumevanje oba sistema.
Put proienja ima samo dva principa: 1) Postojano opaanje svih zbivanja u telu,
oseajima, umu i sadrajima uma - a naroito oseajima koji prate ostala tri zbivanja. 2)
Nereagovanje na ta zbivanja vezivanjem, odbojnou ili zaboravom, i zadravanje ravnodunog ustanovljavanja svega kako jeste.
Sva bia reaguju na zbivanja i tako se upliu u njih i ive u ropstvu. Put slobode je da
se najpre vide zbivanja kakva jesu i, kada se to ispravno uini, tada se ovek oslobaa spontanog reagovanja na sve utiske (samskare) koje one izazivaju, jer vidi da to nije on, niti je to
njegovo. To je sve svojstvo prakrti, a ne njegovog Duha. On je oduvek iskonski slobodan,
njegova sutina je ve ista svest i, da bi bio to to jeste, treba samo da osvesti zbivanje i
prestane da, zbog identifikacije s njim, slepo reaguje na njegova uslovljavanja. Jer nesvesna
reakcija na postojea zbivanja, izaziva nova, i tako se stvara lanac uslovljenosti. Tek kada se
oslobodi slepe reakcije, ovek poinje svesno i spontano da dela u skladu sa Duhom koji sve
omoguava.
Ovde su dati opti principi probuenja ovekovog, a ne ostvarenja bilo kakvog ideala
iz oblasti religija i verovanja.
Sutina meditacije, i duhovne kulture uopte, jeste u tome da se svest, koja inae
menja svoja stanja, uini stalno prisutnom tokom svih zbivanja tela, oseanja i uma 24 asa.
Dakle, i za vreme sna - to su, videli smo, lucidni snovi. Ovaj proces zahteva izuzetan napor
samospoznavanja (nana) i potpunu posveenost. To je ujedno i proces ocelovljenja u jedno
Ja. To se postie meditacijom koja se radi u sedeem poloaju izvesno vreme. Kada tako
steeno iskustvo iste svesti u meditaciji postane dovoljno jasno, treba da se uspostavi
kontinuitet prisustva takve iste svesti bez veih oscilacija tokom ostalog zbivanja u sva228

kodnevnom ivotu. Smo se zbivanje tada pokazuje kao energetski fenomen koji je svestan
sebe. Smo bivstvovanje se pokazuje kao svesno samo po sebi bez ikakvog ovekovog
napora, i on je sada stalno budan. On, dakle, postaje budan tek predajom celini koja je svesna sebe. Svaki napor tada prestaje, jer trajna budnost je in predaje (bhakti) i oputenosti.
Kao to postojanje uvek postoji, tako je i budan ovek uvek svestan, jer njegova svest je isto
to i postojanje. On je uvek budan jer nije identifikovan s biem, koje ima razliita stanja,
ve se predao onome to bie omoguava, a najpre omoguava svest o njegovom postojanju.
Prestanak identifikacije s biem mogue je jedino nakon iskustva transcendencije uma u
meditaciji. Nikako drugaije. Budnost nastaje sama od sebe kada nestane napor za odravanjem prisustva svesti u prolaznom i promenljivom zbivanju, jer se uvia da je svest ve
prisutna kao ishod ili temelj smog postojanja, venog bivstva iz kojeg sve izvire. Budnost
je kada svest ne identifikujemo sa svojim umom, ve sa samim postojanjem. Ali, do slobodne budnosti se dolazi samo nakon vrhunskog napora za odranje prisustva svesti - odnosno
sopstvenog linog prisustva u zbivanju. Svest je kroz uobiajeno postojanje neprosveenog
oveka bezlino prisutna. Svrha meditativnog napora je u tome da se toj bezlinoj svesti
postojanja d olienje naeg bia, da svest postane lino iskustvo ovde i sada.
Najvei paradoks je u tome da se napor osveenja bia odvija kroz iskustvo to
nisam ja i to nije moje svojstvo koje se odnosi na telo, oseaje, opta stanja uma i svaku
misao. (1.Kor. 4:7) Razlog za ovaj paradoks je u tome to je sutina svesti u nadilaenju
(transcendiranju) onoga to se osveava. injenica da smo neega objektivno svesni znai
da smo iznad toga, isto kao to moramo da budemo izvan onoga to elimo da vidimo u
celosti. Da bismo se videli celi u ogledalu moramo biti izdvojeni od njega. Zato za ono to
smo postali svesni, moemo jedino rei da nije nae. Sloboda od poistoveenosti sa svakim
zbivanjem je ista budnost. Dakle, svesnost se jaa oslobaanjem od poistoveenosti.
Osveavajui telo, oseanja i um, mi ih nadilazimo postajui ono beskrajno i neuslovljeno
to ih omoguava. Jedini nain da se to ostvari jeste da ih sagledamo kakvi zaista jesu. Kada
to uinimo, postajemo vei, iri i moniji od njih. Kada bie osvestimo kakvo jeste, i tako ga
nadiemo, tada tek moemo da ga prihvatimo. Dotle je ono nas dralo i zato smo bili njime
porobljeni, a sada smo slobodni jer smo isto to i Duh koji bie omoguava.
Ovaj paradoks e postati manji ako imamo u vidu da se meditacija sastoji iz dve faze.
Prva je dolaenje do posmatraa sticanjem potpune svesti o zbivanju tela, oseanja i uma.
Taj najvii posmatra je aham-kra kome svesnost daje buddhi. Kada se to ostvari, postae
jasno ono to omoguava posmatraa, a to je svedok cele prakrti, purua. Kljuna je spoznaja da posmatra nije svedok, da su buddhi i purua razliiti. Otuda iskustvo to nisam ja,
to nije moje.
I manas i aham-kra sprovode funkciju razlikovanja, ali na nivou ula i akcije. Buddhi je ista inteligencija, najvia mo razlikovanja za koju je ovek sposoban. U njemu se
odvija razlikovanje purue od cele prakrti. Njegova mo razlikovanja se razvija i jaa meditacijom koja nije nita drugo do napor i uvebavanje da se sve aktivnosti bia opaze na sve
dubljem i finijem nivou, pre nego to se manifestuju na grub nain, a to je onaj koji opaamo ulima i umom. Kada se ostvari najdublje i najfinije mogue opaanje bia, a to je sam
nastanak misli kao najfiniji pokret bia, tada posmatra boravi u sebi, ovek postie samosvest ili budnost: buddhi. Tako proien buddhi sam, automatski donosi spasonosno razlikovanje purue.
Kontemplativna praksa, iji su osnovni principi ovde izneti, predstavlja ovekov prvi
pravi okret ka duhovnoj slobodi i probuenju, ka spasonosnoj diferencijaciji purue i prakrti, ime se oboje ostvaruju u smislu. Apsolutno sve to je ovek inio pre ove prakse odnosi229

lo se na iskustvo bivstvovanja (prakrti) i karmiko dozrevanje u njemu. S ovom praksom on

po prvi put u itavoj svojoj karmikoj evoluciji istinski okree panju k sebi ili svojoj autentinosti, ka purui. Negovanje takve panje, okrenute k sebi, pod kojom dozreva on sam kao
nezavisan Duh, jeste ono to ga ini slobodnim, uvek budnim i zaista beskrajnim. Nita drugo.
Prema Buddhinim reima u ovom ogranienom telu, ne veem od rukohvata, sadran je svet, pojava sveta, ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta (Anguttara-nikayo, 4,45).
U oveku koji meditira dovrava se ishod univerzuma.
Ovde izneto osveenje ima etiri dimenzije, u skladu s dimenzijama prirode. Posmatrane piramidalno, najnia i najgrublja dimenzija zbivanja je telo, zatim, neto finija, oseaji,
pa opta stanja uma ili raspoloenja kao jo finija, i same misli kao najfinija dimenzija zbivanja naeg bia. Da bi se bie transcendiralo i ovek predao Duhu koji ga omoguava, i
koji je njegov ishod, to se mora uiniti na njegovoj najfinijoj dimenziji zbivanja, nastanku
misli. Ali, ako se meditacija zasniva samo na transcendenciji misli, ona je nepotpuna, ako se
u tome i uspe, to iskustvo nije trajno, ovek se stalno iz njega vraa u ranija nia stanja svesti - zato to nije osvestio celo bie, sve njegove dimenzije. Tako se od cele prakse pravi ritual i jo jedna navika. Svaka dimenzija zbivanja ima svoje samskare, svoja T-polja koja je
oblikovala ponavljanjem, i ta polja imaju svoju gravitaciju, privlanu snagu koja nas zavodi
i opinjava. Zato se svaka dimenzija mora posebno osvestiti, uvideti kakva zaista jeste i
razobliiti sve njene samskare. I druge duhovne tradicije oseaju neophodnost da se bie
osvesti u svim dimenzijama, ne samo u sferi misli (ideja), ali to izraavaju na nejasan i
maglovit nain, kroz razne (boije) zapovesti, tabue, moralne norme, propise koji obuhvataju sve, pa i jelovnik. Judeo-hrianske moralne obaveze se uglavnom bave fizikom dimenzijom zbivanja (ponaanjem), a manje mentalnom, i nigde dovoljno jasno ne naglaavaju
jedinstvo fizikog, oseajnog i mentalnog. Tradicija verske predanosti (bhakti) uglavnom
naglaava oseajnu dimenziju bivstvovanja. Jedino je u tradiciji joge neophodnost osveenja celog bia osloboena svakog demonizma i idolopoklonstva, i svedena je na praksu, na
opta pravila ispravnog postupanja (yama), i specifino jogistike obaveze (niyama). Buddha je na osnovu njih izneo celovit proces osveenja (meditacije) jer je zahvatio sve dimenzije bia, od najgrublje do najfinije. alosno je to i danas postoje mnoge budistike kole,
ili sekte, koje ne uviaju neophodnost celovitog osveenja, nego naglaavaju samo neke
njegove aspekte (disanje, oseaje ili um zasebno).
Klju osloboenja je u celovitom osveenju bivstvovanja, u svim njegovim dimenzijama (telo, oseanja, opta stanja uma i svaka misao). Ako previdimo jednu dimenziju, njeno neosveeno zbivanje e biti uzrok nae patnje i oseanja ropstva. Ako naglasimo samo
jednu, na primer, mentalnu (bavei se nekom meditativnom 'tehnikom', molitvom ili ponavljanjem mantre), ma kakve uvide i iskustva imali, padaemo uvek iznova natrag u nia stanja povueni teinom ostalog dela neosveenog bivstvovanja, i uzalud emo ponavljati tu
jednostranu praksu u nadi da emo trajno dostii uzvieno stanje ako ga samo dovoljno puta
ponovimo.
Na kraju ovog opteg uvoda moramo naglasiti sledee kljune stvari. 1. Ovde se radi
o transformaciji kvaliteta samog bivstvovanja ovekovog, a ne o sticanju nekog znanja ili
nove 'vere'. Bie se transformie na vii nivo postojanja samim osveenjem. Svetlost svesti
sama po sebi preobraava bivstvovanje na vie nivoe, a ne bilo kakva aktivnost s namerom
postizanja takvog cilja. 2. Svest se stie najpre posmatranjem strukture zbivanja uma, oseanja i tela, a zatim naporom da se zaustave nepovoljne navike i stanja, i omogue povoljna.
Jedino borbom protiv starih navika i naina bivanja stiemo vie svesti. Uvek kada odolimo
230

nekoj stihiji koja nas je uslovljavala da delujemo po njenom diktatu, postajemo jai u budnosti i blaenstvu. Smo posmatranje ili svedoenje nee nam dati vie svesnosti, ve e
nam jedino omoguiti uvid kako da se borimo protiv struje mehanikih navika tela, oseaja i
uma kojima smo porobljeni. Jer, mi nismo zarobljeni u telu, oseanjima niti umom. Zarobljeni smo jedino svojom identifikacijom s njihovim nesvesnim navikama u delovanju koje
se mehaniki odravaju.
1. Osveenje tela
Telo je zbirno mesto svih zbivanja bia, svih oseaja i mentalnih stanja. Stoga, da
bismo bili svesni oseaja i uma, moramo najpre biti savreno svesni tela. Kada smo obuzeti
oseanjima i mentalnim sadrajima uvek zaboravljamo na smo telo, tako da ono ostaje najnesvesnije podruje bivstvovanja, iako je osnovno. Uvek smo svesniji onoga to zamiljamo
nego svog disanja ili sitnih pokreta lica i ruku. Da bi se ovaj temeljni zaborav bivstvovanja
suspregnuo i svest po prvi put u ivotnom iskustvu sjedinila sa njegovim zbivanjem, sa svim
telesnim postupcima, najpre je treba vezati za disanje.
Osveenje tela sainjava prvi dodatni 'svesni ok' s kojim se nakuplja energija potrebna za kristalisanje vieg, energetskog tela.
a) Sabranost panje na dah
Osveenje disanja slui kao visak koji usmerava panju na telo i odvraa je od dotadanjeg lutanja za psihomentalnim sadrajima i drugim objektima. Sabranost panje na dah
odrava teite svesti na objektivno sagledavanje celine samog podruja svakog zbivanja, na
telo, i odvraa je od stare navike da bude opinjena i zavedena apstraktnim sadrajima pojedinih zbivanja. Ovde se dogaa zaetak potpune odvraenosti Duha od uslovljenog bivanja
u vremenu (prakrti), svesnost disanja sigurno nas dri u sadanjosti, u stvarnosti ovde i
sada. Zato ga treba dobro usaditi. Sabranost panje na dah, nezavisno od ostalih vebi,
donosi obilne plodove u duhovnom proienju ako se istrajno primenjuje. Sama po sebi
ova je veba dovoljna jer direktno izaziva odvraenost Duha od uplitanja u sadraje prirodnog zbivanja i uz istrajnost moe dovesti do prepoznavanja potpune izdvojenosti purue od
prakrti. Naime, samo disanje je automatski, prirodan proces. Njegovim osveenjem spoznajemo da to nije na proces, ne moemo ni da ga zaustavimo, uviamo da mi uopte ne
diemo nego priroda die u obliku "naeg" tela, i da tu nita nije nae. Tako se jaa svest o
nezavisnosti od tela.
(Pored vezivanja panje za disanje postoje i drugi metodi da se svest odvrati od sadraja misli i objektivnog sveta. To se moe uiniti koncentracijom na odreeni oblik, kao to
je yantra, ili na odreenu re, mantru. Iako su efikasni, ti metodi su, meutim, vezani za
odreenu tradiciju i ideologiju, dok je osveenje disanja nezavisno od svega toga i prirodno
je dostupno svakom oveku.)
Veba se obavlja na izdvojenom i mirnom mestu, par puta dnevno, najmanje pola
asa, sedei u ispravnom poloaju, a to znai pravih lea, ali udobno. Budnog uma treba
opaati disanje bez ikakvog remeenja, onako kako se ono smo odvija. Jasno treba ustanoviti svaki udisaj i svaki izdisaj, kada je dah krai, a kada je dui. Ustanovljavanje se obavlja
ravnoduno, bez ikakvog mentalnog uplitanja i prosuivanja. Osveenje disanja slui da
odvrati svest od stalne i optereujue vezanosti za psihike sadraje koji se tiu linog
iskustva ili sveta, prolosti ili budunosti, i smiri se u bezazlenosti smog bia koje oputeno
231

miruje i die ovde i sada. Disanje je put kojim se vraamo iskonskoj nevinosti naeg bia,
bezazlenom postojanju, i oslobaamo svih tereta ivotnog iskustva. Svakim udisajem telo
treba da postane svesnije, svakim izdisajem oputenije i mirnije. To je osnovni zahtev ove
vebe.
b) Osnovni poloaji tela
Svesnost cele povrine tela, koja je steena u poluasovnoj vebi sabranosti panje na
dah, mora se zadrati i u svakodnevnom kretanju. Da bi se u tome uspelo, najpre treba razviti sposobnost da se uvek bude svestan etiri osnovna poloaja tela: hodanja, stajanja, sedenja i leanja. Svaki od ovih osnovnih poloaja mora biti jasno ustanovljen, a prelazak iz
jednog u drugi mora se obavljati kao unapred svesna namera.
c) Svi pokreti
Kada smo bez napora postali svesni smenjivanja etiri osnovna poloaja tokom celog
dana, moemo lake prei na osnaenje prisustva panje na sve vanije pokrete koje inimo
svojim telom. (Oni najsitniji nisu vani za vebu.) Kada menjamo pravac hodanja; kada gledamo pravo, a kada u stranu; kada savijamo a kada ispruamo svoje udove; kada oblaimo i
svlaimo odeu i ta nosimo u rukama; dok jedemo, pijemo, vaemo doivljavajui ukus i
gutamo, kada obavljamo sve fizioloke potrebe tela, kada nameravamo da zaspimo i kada se
budimo; kada govorimo i kada utimo, primenjujemo sabranost panje.
Ravnoduno ustanovljavajui sve opisane postupke stiemo jasan uvid u svrsishodnost i opravdanost svakog postupka, da li je samo proizvod mehanizma navike ili je objektivno opravdan, pa tako prestajemo da gubimo energiju u nepotrebnim i esto besmislenim
aktivnostima. Zatim jasan uvid u najprikladniji nain obavljanja svakog postupka u skladu
sa trenutnim okolnostima, nezavisno od steenih navika i obiaja, plahovitosti i udnji.
Ustanovljavanje svih postupaka tela treba da nas odrava sabranim i samosvesnim za sve to
inimo tokom celog dana; svaka aktivnost moe i mora biti ukljuena u sabranost panje,
makar u osnovnim elementima.
Po prvi put u ivotnom iskustvu ovakvim vebanjem dolazimo do spoznaje: Ja sam
inilac svakog svog pokreta i dela. To je, prema shemi, integracija svesti iznad indriyni, u
aham-kru i kristalizacija jednog Ja. Ovo znai da je ujedno integrisan i manas. Dotle je
svest o sebi kao jedinom iniocu svih ponaanja bila prisutna, ali manas je bio dezintegrisan
na sadraje pojedinih zbivanja, u mnotvo Ja, i zato je takva svest bila slaba i pasivna, nije
bila prisutna u celosti kao odluujui i odgovorni inilac. U aham-kri se integrie svest
posmatraa kao i jedno stalno Ja koje je uslov za stalnu prisutnost svesti. Stalnim osveavanjem svih svojih pokreta mi jaamo jedno Ja u sebi, postajemo celoviti. Odgovornom
spoznajom sebe kao jedinog tvorca svakog postupka u mislima, reima i delima, stie se
objektivna svest o sebi s kojom se uvia da je i onaj koji ini dela (a to je telo, indriyni)
uslovljen i sainjen kao i sama dela. Tako se na samom sebi praktino uvia istina da je
svaka individualna tvorevina u prirodi zavisna, nepostojana i prolazna, dok je linost koja to
opaa nezavisna od tela i njegovih dela. Dakle, potpunim osveenjem i ustanovljenjem psihofizikog initelja nuno dolazi do njegovog nadilaenja, zato to je svesnost uvek sm in
nadilaenja ustanovljenog sadraja, dok je nesvesnost oduvek bila poistoveenost s njim.
Tako potpuna integracija svesti o injenju dovodi do nadilaenja subjektivne poistoveenosti sa initeljem (indriyni). Vano je razumeti da ovo nadilaenje dolazi samo kao potpuna
232

zrelost i odgovornost subjekta za svoje aktivnosti, a ta zrelost je upravo nadilaenje subjektivnosti. Subjekt koji je poistoveen sa sobom nikada ne moe imati odgovornost za svoje
postupke niti objektivnu svest o njima. Jedino prihvatanjem stvari kakve jesu, kada se
indriyni potpuno osvesti, linost postaje objektivno svesna tela i samim tim nezavisna od
njega, jer se tada energija preliva u aham-kru, a i shema nam pokazuje da je linost ve u
samom prirodnom poretku takva - nezavisna od tela.
Kada bi linost bila u jedinstvu s telom ne bi mogla da se razlikuje od njegovih delanja, i celodnevno ustanovljavanje postalo bi preveliki teret zbog identifikacije svesti. To bi
izazvalo neuravnoteenu centripetalnu upotrebu energije oko svakog umiljenog svojstva
linosti i svakog postupka, to bi pokrenulo proces bezizlazne racionalizacije tako nastalih
entiteta. Ovakvo vebanje e vrlo brzo pokazati da je nemogue biti objektivno svestan svih
svojih postupaka pri zadravanju stare linosti i njenog mehanizma postojanja putem identifikacije sa telom i smenom mnotva Ja. U tom sluaju linost bi se samo neumorno delila na
posmatraa i posmatrano ili uinjeno. Nedostatak odgovornosti i objektivnosti za uinjeno,
svedoie o ovakvoj izoidnoj podeli. Svesnost preobraava i oslobaa od svakog tereta
ustaljenog i subjektivnog naina postojanja. Zato je ovakvo vebanje zapravo proces odumiranja dotadanje linosti (to nije nita drugo do prestanak njene identifikacije sa telom) i
otvaranja prostora sve veoj slobodi Duha u kojoj se za celo bie jasno uvia: To nije moje
svojstvo, to nisam ja. Svi poloaji i pokreti koji se u ovoj vebi ustanovljavaju izgledaju
kao tui, a takoe i oseanja i stanja uma u narednim vebama. Postajui izdvojeni i tui,
vlasnitvo prirode (prakrti), a ne biti ovekove (purue), oni se, meutim, ne osamostaljuju
kao u izoidnoj podeli bivstvovanja koja nastaje nesvesnou, odbacivanjem i negacijom,
nego se objedinjuju u smislu pod svetlou svesti kao jedinog odluujueg inioca, objedinjuju kao jedinstvena zbivanja prakrti, i nadilaze u slobodi Duha koji ih sve omoguava.
Dejstvo svesti se ogleda u sposobnosti preobraaja svih navika u kretanju i miljenju, u
moi odustajanja od njih, kao i adekvatnog uea u njima.
Naputanjem poistoveenosti Duha ovekovog s telom, oseajima i umom, njihove
aktivnosti nastavljaju svrsishodno da se odvijaju i to sa jo snanijom i istijom energijom i
inteligencijom prirode kojoj su u celosti oduvek i pripadali. Za nezavisan Duh kretanje tela i
miljenje pripadaju istom podruju prirodnih fenomena kao tok reke, pad poutelog lista, let
ptice ili kristalno presijavanje suneve svetlosti na snegu. Nikada se priroda ne pokazuje
tako zdrava i potpuna u svom savrenstvu kao u nesputanom pogledu izdvojenog i nezavisnog ovekovog Duha. Suvino je pitanje da li priroda postie svoju svrhu i savrenstvo tek s
buenjem Duha neuslovljenosti u oveku, ili probueni tek tada zapaa iskonsko savrenstvo i potpunost prirode. Zbog relativnosti vremena prirodnog zbivanja oba ova dogaaja su
uzajamna, oni se istovremeno dogaaju zato to su podjednako stvarni. Nema sutinske razlike u tome da li priroda postaje savrena tek u probuenom oveku, ili je on postao probuen zato to je uvideo savrenstvo prirode. U trenutku probuenja sabija se sve vreme razvoja prirode u jedan dogaaj.
d) Odvraanje od tela
to se vie nasluuje sloboda, vie se Duh odvraa od tela kao od sopstvenog bia.
Ojaana objektivna svesnost je takvog kvaliteta da sve manje identifikuje Duh sa telom, sve
manje idealizuje telo kao neto svoje, celovito i postojano i sve ga jasnije uvia kakvo zaista
jeste, kao bioloki mehanizam zatvoren u kou koji se sastoji od raznih organa: kostiju,
233

mesa, creva, jetre, srca, plua, bubrega, krvi, mokrae, pljuvake, izmeta, malja, noktiju,
zuba, mozga u lobanji i ostalog. Ba kao da se radi o vrei ispunjenoj raznim predmetima.
Na ovaj nain treba bar jednom dnevno sagledati svoje telo, u svome duhu ga ravnoduno secirati na sastavne organske delove. Ne samo kao ivu celinu ve i kao le u svim
fazama raspadanja, to e se kroz izvesno vreme toj ivoj celini neminovno dogoditi. To
vreme treba jasno da bude predoeno. Tako se Duh polako odvraa od privrenosti telu, kao
i nepotrebne odbojnosti od tela. Ko stalno ima smrt u vidu, na ovakav, objektivan nain,
nee pogreiti ni u emu, nee gubiti vreme, uvek e uviati ivot kakav jeste jer e ga
doivljavati u potpunosti i s ljubavlju.
e) Osnovni elementi tela
Na kraju sabranosti panje na telo stoji uvid o osnovnim elementima koji sainjavaju
ono to smatramo naim telom. Ovo je finiji nain odvraanja od prethodnog. To su element
zemlje, element vode, element vatre i element vazduha. Oni simbolino prikazuju osnovne
osobine materije: vrstinu, prianjanje, toplotu i kretanje. Objektivan i bezlian pogled na
telo otkriva da je to bie samo njihova kombinacija na delu, i da se uvek moe prepoznati
kao takvo. to ee svoje telo treba prepoznavati na ovaj nain, sve dok ne postane i jedini.
Tako e se uvideti jedinstvo tela sa celom prirodom u svim njenim dimenzijama koje su prikazane istim elementima.
Na ovako opisan nain treba praktikovati osveenje tela. Pri tome treba imati na
umu inioce nastanka tela, a to su spontana delatnost uzronog nastajanja svega u prirodi i
hrana, odnosno cirkulacija prne. Dok se to ini, ne treba meati predmet svoje sabranosti sa
drugim podrujima bivstvovanja, sa oseanjima ili stanjima uma za koja postoje posebne
vebe, ve se iskljuivo drati tela. Tek sa njegovim osveenjem svesnost treba proiriti
sledeom vebom. Da bi se osvestile vie dimenzije bia, oseanja i misli, mora se najpre
svesno ovladati osnovom njihovog deavanja, samim telom. Za poetak je dobro da se sabranost panje na telo u svim vidovima (a, b, c, d, e - svaka posebno) intenzivno veba samo
u odreeno vreme tokom dana u odabranim uslovima, pri emu se pokreti mogu izvoditi
malo usporeno radi lakeg odravanja panje na njima. Kada svesnost svih telesnih zbivanja
postane lake prisutna, moe se osnaivati u svakodnevnom radu neprimetno za druge. Pri
tome ne treba prisiljavati panju niti prilagoavati pokrete, nego odravati njihovo jedinstvo. To to se dogaa, treba da bude predmet budnog opaanja: kada se hoda, onda hodanje;
kada se radi neto rukama, onda ruke; kada se govori, onda govor, a kada se sedi i ne radi
nita, onda sedenje i disanje.
Potpuno osveenje tela bie ve na poetku olakano ako svoju panju stalno vezujemo za sredite njegovog zbivanja, za gravitacioni centar u donjem stomaku (pri osnovnim
poloajima), kao i na celu povrinu tela (pri svim pokretima). Osobina nesvesnog delovanja
tela je njegova nepostojanost i necentriranost u svom prirodnom sreditu, teite njegovog
delovanja podignuto je navie, ka glavi i mislima, i stoga je neuravnoteeno kao kod iskrivljenog toka kome osovina nije uglavljena u sreditu. U gravitacionom sreditu bia saima
se vitalna energija i odatle deluje kroz celo telo. Kada je taj proces delovanja iz sredita kristalisan sveu, vreme njegovog delovanja je bre, to se ispoljava kao vea snaga i mo
ostvarenja.70
70

Koii Tohei u svojoj knjizi Book of ki daje koristan savet da se osveenje energije univerzuma saima na pola, sve
dok se to saimanje na polovinu ne skupi u nevidljivo malu taku u naem donjem stomaku, oko etiri santimetara
ispod pupka (jap. tan-den). Treba jasno oseati da, iako beskrajno saet u jednu taku, univerzum nije izgubio mo, da

234

Dosadanji opis vebanja prisutnosti svesti (pod a, b, c, d, e) i usreditenje u gravitacionom centru predstavlja samo unutarnji i stoga nepotpuni vid osveenja bia. Ono e
postati potpuno tek kada ga spojimo sa spoljnim vidom. On se postie tako to emo pri kretanju kroz prostor (hodanju, vonji...) uvek imati duboko uverenje da se mi, sa svojim sreditem, ne kreemo, nego ostajemo apsolutno nepokretni dok se prostor, sva bia i ceo univerzum kreu i okreu kraj nas. Na ovaj nain se direktno ukida ropstvo objektivizaciji.71
Meditacija pokreta je potpuna tek sa spoznajom da se nijedno bie ne kree svojom voljom,
ve da je sastavni deo svekreta kosmosa (jagrat), da se to prakrti kree, da je svaki na
pokret koji smo u ivotu uinili noen optim kretanjem ivotne energije (prane) kao list
maticom potoka. 72
Ovo uverenje o ne-delanju usred delanja treba ostvarivati i u vebama osveenja
oseaja i uma, kao da se oni kreu u svom dogaanju, a ne mi. Potpuna autentinost i nezavisnost purue bie ispoljena onda kada jasno doivimo da se naa sutina ne kree u ivotnom zbivanju, da ak nikada nije ni uestvovala u njemu, nego da se telo, oseanja, raspoloenja ili stanja uma, i sve misli, sami zbivaju i kreu svojim putem kao oblici prakrti, voeni istim zakonima kao i sve ostalo u prirodi. S postizanjem konane diferencijacije purue i
prakrti ovo stanje e biti trajno i prirodno.
Sabranost panje na telo primenjuje se na sebi i na drugome, naizmenino a zatim
istovremeno i na sebi i na drugome. Koliko smo svesniji svojih postupaka, toliko emo bolje
opaati koliko su drugi toga nesvesni, i uoavati razliku u plemenitosti koju donosi svesnost, od bede i runoe koju izaziva nesvesnost. Glavna odlika osveenog tela je oputenost i ujednaenost govora i svih pokreta. Svesnost harmonizuje sve tokove energije ponitavanjem svih afekata, pa takav ovek smirujue deluje i na okolinu.
Sabranost panje na telo je toliko uspena koliko osnauje nezavisnost Duha od tela.
Ona se ogleda u sposobnosti ovladavanja svim sklonostima tela i spremnosti za njihovo
naputanje. Sutina ove vebe je u tome da se svest oslobodi svih umiljenih predstava o
telu i dovede do uvida da ne postoji drugaiji telesni opstanak od ovde opisanog. Zato sabranost panje na telo treba ustanovljavati sve dok ne ieznu sve iluzije o nekakvom drugaijem opstanku i jedino preostane ovde opisani, uvek savreno jasan u neposrednom uvidu.
je ona samo sabijena na jednom mestu, u gravitacionom sreditu zbivanja naeg bia. I to nee biti iluzija. Odatle se
moe izvui ogromna snaga koje iznemogao i psihiki poraen ovek nije bio svestan, jer mu je teite delovanja bilo
pomereno navie i zato slabo. Delotvornost vitalne energije poveava se imaginacijom kako se ona s udisanjem podie
iz tla kroz sredite stopala sve do tan-den centra, dok se izdisanjem iri po telu i kroz ruke, koje tako dobijaju pojaanu
snagu, izlazi van na objekat s kojim se rukuje.
71
Zbog personalistikog karaktera univerzuma, da stvara subjekta, kada se ovek pomeri dva metra unapred, univerzum
nee za njega postati za toliko krai u tom pravcu. ovek je subjekat univerzuma i on se zato ne kree kroz njega niti
moe kretanjem doi do njegovog kraja. Univerzum se saobraava prema njemu, ovek je uvek u sreditu univerzuma
koji se kree i saobraava kako bi u njemu kristalisao svoju budnost - nigde drugde. Prema Buddhinim reima u ovom
ogranienom telu, ne veem od rukohvata, sadran je svet, pojava sveta, ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta
(Anguttara-nikayo, 4,45).
72
Na koji nain prostor sainjava nae telo? Kretanjem najveih objekata koji sainjavaju prostor - kretanjem planeta i
zvezda, jer ira celina sainjava manju. Sve postojee sainjeno je od ivotne energije, a ivotna energija na Zemlji
potie od magnetne indukcije koja nastaje kruenjem Meseca i drugih planeta oko Zemlje, kao i kruenjem Zemlje oko
Sunca. Planete su magnetna tela i svojim kretanjem one proizvode ivotnu energiju i sva kretanja ivih bia. Kretanje
Zemlje pokree nae telo. Kada bi Zemlja i Mesec stali, i nae telo bi smo stalo i raspalo se u prah. Tako, neprobuena
bia se nikada ne kreu svojom voljom; ona su u potpunosti sainjena i pokretana od strane ire celine. Mi nikada nismo
udahnuli vazduh, niti smo pokrenuli ijedan otkucaj svoga srca, kao to nismo niti ita drugo uinili u svome ivotu; sve
je to priroda inila (i to govori o veliini njene moi, a ne o naoj sutinskoj nemoi) dok smo mi samo zamiljali 'to
sam ja uinio' i 'to je moje bie'. Svaka predstava o naoj individualnosti i delanju je ista fantazija. Sve je Jedno. Usled
tog jedinstva u svakom biu moe se spoznati sav univerzum. Svest o tom jedinstvu prirode takoe ukazuje da ga naa
sutina nadilazi. Mi smo purua, a ne prakrti.

235

Uvidevi da je to sve delatnost prirode a ne njegova, ovek se vie ne brine za ono to

nije njegovo, on vie ne prianja za telesni oblik koji ivi u svetu, kao to iz istog razloga
nema ni odbojnost prema svetu niti telu, ravnoduan je i smiren u nezavisnosti sopstvenog
proienja (kaivalya).
2. Osveenje oseanja
Neto finija dimenzija bivstvovanja od grubog tela jesu oseanja. Ona su direktno
vezana za iskustvo telesnog zbivanja. Postoje samo tri stanja u kojima se oseanja ispoljavaju: prijatno, bolno i neutralno. Svako od ovih stanja moe biti ovozemaljsko, odnosno vezano za ivot u svetu (ulne prirode), ili uzvieno, to znai naklonjeno odvraenosti od uslovljenog bivstva u svetu (duhovne prirode). Slino fizikom telu i astralno, o ijem je dejstvu
ovde re, moe u svom kretanju biti naklonjeno neemu (zbog prijatnog stanja), odbojno od
neega (usled bolnog iskustva) ili neutralno u nekim periodima.
Ovde se ne radi o emocijama i upoznavanju njihovih beskrajnih sloenosti i nerazreivosti, ve o smim oseanjima kao takvim, ovde i sada. Uvek problematine emocije su
sloene tvorevine koje nastaju tek meanjem oseanja sa fizikim zbivanjem, optim stanjima uma i pojedinanim mentalnim sadrajima, koji su ovde predmet posebnih vebi.
Treba uvek jasno prepoznati kakvo je oseanje na delu: da li je to prijatno, bolno ili
neutralno oseanje; da li je to prijatno ovozemaljsko oseanje ili prijatno uzvieno oseanje
(zadovoljstvo zbog uvida u stvarnost bia i nezavisnost Duha); da li je bolno ovozemaljsko
ili je bolno uzvieno oseanje (kajanje zbog svojih slabosti koje ometaju izbavljenje); da li
je neutralno ovozemaljsko ili neutralno uzvieno oseanje (ravnodunost zahvaljujui uvidu
u nezavisnost Duha i neugroenosti ishoda sveg bivstvovanja).
Tako se veba postojana sabranost ili trajna prisutnost panje u sebi i u drugome,
uoavajui razliku u plemenitosti i smirenju kada su oseanja jasno ustanovljena u nama
prema opisanom modelu, i bedi koju izazivaju kod drugih kada su konfuzno izmeana i poistoveena sa raznim sadrajima uma i telesnim iskustvima. Pri tome se jasno moraju imati
na umu inioci nastanka oseanja, a to su uzrono nastajanje svega u prirodi, elja i ulni
utisci, kao i razlaganje svih ovih inilaca tokom vremena. Oseanja su, kao i telo, nepostojana i prolazna, pa se zato treba osloboditi iluzija o njihovim trajnim svojstvima. Vebamo
tako to sebi konkretno predoimo: U meni je sada takvo oseanje. U prijatnom oseanju
treba napustiti sklonost ka pohlepi; u neprijatnom oseanju treba napustiti sklonost ka
odbojnosti i mrnji; a u neutralnom sklonost ka neznanju i tupoj lenjosti. Dok se ovako
ustanovljavaju oseanja kao takva, onako kako se sma javljaju u svakodnevnom iskustvu,
ne treba lutati na ostale predmete sabranosti panje (telo, stanja uma) ve se iskljuivo drati
njih kao odabranog predmeta za ustanovljavanje. Zato to ne postoje drugaija oseanja od
ovde opisanih, jasno ih treba razlikovati i ustanovljavati sve dok ne ieznu sve iluzije o
raznim oseanjima i njihovim svojstvima, koja nastaju konfuznim meanjem oseanja sa
umom i telesnim stanjima, i ne preostanu samo ovde opisana, uvek jasna uvidu.
Sabranost panje na oseanja, kakva ona sama jesu, bez prosuivanja o njima, toliko
e biti uspena koliko osnauje nezavisnost Duha od oseanja, njegovo neprianjanje ni za
ta bivstvujue u vremenu preko oseanja, kao i neprianjanje za odbojnost od bilo ega; njegovu ravnodunost i smirenost u proienju.

236

3. Osveenje optih stanja uma

Kao to se prve dve vebe uspostavljanja panje bave iskljuivo kretanjem i opstankom tela (indriyni) na grubljem (fizikom) i finijem nivou (oseanja), tako se i sledee dve
vebe bave grubljim (optim) i finijim (svakim pojedinanim) stanjima uma. Odavde se
osveuje trojstvo manas, aham-kra i buddhi.
Kada se u umu javi pouda, treba je jasno ustanoviti, a kada je nema, ustanoviti da je
odsutna; kada se javi mrnja treba je jasno ustanoviti, a kada je nema, treba predoiti njenu
odsutnost; kada se u umu javi obmanutost, 73 treba jasno ustanoviti takvo stanje, a kada je
nema, osnaiti jasnou u kojoj svest obasjava predmet ili objekat svog opaanja (telo, oseanja ili um) bez fiktivnih obmana koje ga krivotvore svojstvima koja ne postoje i odvraaju
od stvarnosti smog objekta ili zbivanja.
Pouda (vezanost), mrnja (odbojnost) i zabluda (neznanje ili nesvesnost) tri su
osnovna stanja uma koja porobljavaju oveka.
Takoe, kada se u umu pojavi strepnja treba jasno ustanoviti da je to strepnja (od
neeg posebnog to izaziva napetost i sputanost uma); kada se pojavi rastresenost, da je to
rastresenost (usled nepovoljnog uticaja mnotva sadraja ili objekata, to izaziva uznemirenost i stalnu potrebu za promenom); kada se u umu javi proirena svest, da je to svest nastala izvan iskustva trodimenzionalnog tela (pisane ili vanulne informacije, seanja, ideje,
steeno znanje iz udaljenih mesta, prolosti ili budunosti); kada se javi suena svest, da je
svest suena (na neko posebno i ulima dostupno opaanje iz neposrednog okruenja u
sadanjem trenutku); kada se u umu dogaa svesnost koja nadilazi ulna iskustva i kree se
u astralu, da je to svest koja nadilazi telesno iskustvo (tokom vizije ili astralne projekcije), a
kada je u umu svest koja ne nadilazi fiziko iskustvo (indriyni), da je to svest koja zavisi
od tela i ula; kada je um koncentrisan na ono to se dogaa, da je koncentrisan, a kada je
dekoncentrisan, da svest rasprava na vie procesa koji se smenjuju; kada je svest osloboena svih sadraja kojim je um uslovljen (u meditaciji, dhynam), da je osloboena (od misli i
prisutna je u biu bez njih), a kada nije osloboena, treba jasno ustanoviti da je neosloboena i uslovljena mislima (koje objekti izazivaju u umu - izvan jednoasovnog kontemplativnog zadubljenja, dhynam).
Tako se osnauje postojanost panje na sva opta stanja u kojima se um (manas) uopte moe nai. Na ovaj nain treba ih ustanovljavati sve dok ne ieznu sve iluzije da stanja
uma mogu biti drugaija, beskrajno razliita ili uvek ista, i ne preostanu samo ovde navedena, uvek izloena znanju i jasnom uvidu.74 Samo tako se postie svrha ove vebe da omogui prepoznavanje ovekove nezavisnosti od svih stanja uma. Osveenje se primenjuje na
sebi i drugome, naizmenino, a zatim istovremeno na sebi i drugome. Pri tome se uoava
razlika izmeu osveenih stanja u nama i njihovog nesvesnog smenjivanja kod drugih.
Takoe treba jasno uoiti inioce koji omoguavaju um, a to su opta delatnost prirodno
nastalog tela (indriyni), neznanje o nezavisnosti i elja za linim uestvovanjem u bivstvovanju kroz vreme, i da e um opstajati samo dok su njegovi inioci na okupu.
Osveenje svih optih stanja uma toliko je uspeno koliko omoguava prepoznavanje nezavisnosti ovekovog Duha od svih moguih stanja u kojima se um moe nai, njegovo neprianjanje za svet preko uma, kao i neprianjanje za odbojnost od sveta i uma, koliko
osnauje njegovu ravnodunu prisutnost u slobodi koja omoguava i svet i um koji ga spoznaje.
73
74

U obmane spadaju seanja, fantazije, i nametanje fiktivnih svojstava predmetima i zbivanjima.

Ima ih, dakle, pored tri osnovna, ukupno deset.

237

4. Osveenje uzroka nastajanja svakog pojedinog mentalnog sadraja

(svake misli)
U ovoj, etvrtoj dimenziji vebanja, prisustvo budnosti (buddhi) konano se isti i od
najfinijeg uplitanja mentalnih sadraja (manas) i linih iskustava (aham-kra).
Za razliku od dosadanjeg neutralnog ustanovljavanja, ovde se zahteva obustavljanje
ustanovljenih uzroka koji su nepovoljni i podsticanje povoljnih. Dakle, trajno preuzimanje
odgovornosti i slobodne volje. Najvei broj ljudi moe da kontrolie svoje fiziko ponaanje. Na to ih navodi gotovo sva dosadanja kultura. Neto manji broj je u stanju da kontrolie i oseanja, ali je zaista najmanje onih koji kontroliu svoje misli, koji ne misle ta im
padne na pamet u pojedinom trenutku, nego su svesni objektivnih uzroka onoga to im se
deava u umu i ne poistoveuju se s njim, koji misle tako da ih to vodi u slobodu, a ne u
ropstvo. To je vrhunac ovekove kulture i on je kompletno i detaljno iznet jedino u ovde
opisana etiri uporita panje (prema Buddhinom govoru Mahasatipatthna sutta).
Svaki pojedini mentalni sadraj, odnosno svaka mogua misao sama po sebi nije bitna, ona je tek posledica vanjskih ili unutarnjih uzroka. Vani su, dakle, uzroci nastajanja
misli koje odreuju ponaanje i sudbinu linosti. Svi su ti uzroci, u ovom poslednjem delu
vebanja sabranosti panje, identifikovani za svesno ustanovljavanje. Najvei broj uzroka
misli nalazi se u zbivanjima tela, oseanja i optih stanja uma. Zato, ako ne uspemo da prepoznamo uzroke svojih misli u ovoj, etvrtoj vebi, treba da ih potraimo u prethodnim,
najpre u fizikim i oseajnim zbivanjima, kao i u okolnostima u kojima bie prebiva i koje
deluju na stvaranje individualnog fizikog iskustva. Uzroci najsloenijih misli su esto
banalno prosti, materijalni i niski. Zato svojim mislima nikada ne moemo ovladati dok ne
ovladamo svojim telom; u njemu se sve zbiva.
Ego je jedini izvor svih misli, koje su prirodan fenomen, kao i sam ego. Ali, ego nije
kategorija prakrti, i zato se o njemu ne moe ni govoriti kao o neem realnom.75 On je prividan fenomen, kao vatreni obru koji nastaje brzim okretanjem baklje. Njegova realnost je
virtuelna. Stoga se ego ne zasniva na supstancijalnosti nego stanju svesti. Ta stanja su ovde
opisana kao uzroci misli. Zato su i misli prividan fenomen, nisu stvarne same po sebi, i zato
moemo da budemo slobodni od misli. Da su one realne, nikada ne bismo mogli da ih se
oslobodimo. I onoliko teko ih se oslobaamo koliko pridajemo realnost egu i mislima.
Uzroci se dele na povoljne i nepovoljne, kao to postoje povoljna i nepovoljna psihofizika iskustva (karma) koja oni proizvode. Nepovoljni uzroci ovde su predstavljeni kao:
pet prepreka, pet vrsta prianjanja i est unutarnjih i est vanjskih osnova ula; dok su povoljni uzroci sedam inilaca probuenja i etiri osnovne istine o prirodi bivstvovanja koje
objedinjuju i razotkrivaju ishod zbivanja uopte.
a) Pet glavnih prepreka (nivarana)
koje su smetnje osloboenju svesti od mentalnih sadraja
Prva prepreka je elja za ulnim iskustvom sa bilo kojim od est oblika ula
(buddhindriye i manas). Kada se bilo koja ulna elja javi, treba je jasno ustanoviti kao takvu, a kada je nema, ustanoviti da je nema. Treba dobro uvideti kako jo nepostojea elja za
75

Da je ego jedna od kategorija prakrti tada bi bio kod svih ljudi jednak, kao i ulni organi, koji, kada su zdravi, kod
svih bia jednako izgledaju i obavljaju svoj posao. Meutim, primeujemo da je ego kod svake individue razliit, ne
samo po karakteru, ve i po snazi: kod nekog oveka je toliko snaan da unitava i njega i druge, dok je kod drugog
slab, tako da ga ili ini podatnom rtvom tuih uticaja, ili sposobnim za duhovnu predaju i nesebinost.

238

ulnim iskustvima nastaje i deluje na misao, kako se postojea ulna elja naputa i kako se
naputena elja u budunosti vie ne pojavljuje, kao ni misli na njihovoj osnovi.
Druga prepreka je ljutnja i mrzovolja. Kada se javi, treba je jasno ustanoviti kao takvu, a kada je nema, biti svestan da je odsutna. Dobro treba uvideti na koji nain jo nepostojea ljutnja i odbojna mrzovolja nastaju i obuzimaju misao, kako se postojea ljutnja naputa i u budunosti vie ne javlja, kao ni misli koje nisu milosrdne.
Trea prepreka je lenjost i tromost. Jasno ih treba ustanoviti kada su tu i kada ih
nema, kako nastaju i oblikuju miljenje i kako se naputaju da se ni u budunosti vie ne
jave.
etvrta prepreka je uznemirenost i zabrinutost za svoj opstanak. Kada se oni jave,
treba ih jasno ustanoviti kao takve i kako deluju na miljenje, a kada ih nema, jasno ustanoviti da je um osloboen od njih. Dobro treba uoiti kako se jo nepostojea uznemirenost i
zabrinutost javljaju i deluju na um, kako se postojea naputaju i u budunosti vie ne
pojavljuju.
Peti i najtei uzrok psihomentalnog uslovljavanja nastaje kao sumnja da je sloboda
mogua i da uopte postoji. Kad god se takva sumnja javi, treba je jasno ustanoviti, a kada
je nema, uvideti da je nema i ostati nepokolebljiv. Treba uvideti kako se jo nepostojea
sumnja javlja, kako se postojea naputa i kako se naputena sumnja i budunosti vie ne
pojavljuje.
Tako se veba postojanost panje na pet prepreka koji su uzrok nastanka psihomentalne uslovljenosti, u sebi a zatim u drugome, naizmenino pa istovremeno u sebi i u drugima. Pri tome se mora imati u vidu da su uzroci prepreka u optoj prirodnoj uslovljenosti i
nepostojanosti. Veba se dosledno obavlja na opisani nain sve dok neposredno ne omogui
celovit uvid u prepreke i spoznaju da nema drugih prepreka za proienje svesti od psihomentalnog uslovljavanja do ovih pet. Tako ovek oslobaa svest od vezanosti za pojavni
svet i odbojnosti od sveta, smirujui je u duhovnom proienju.
b) Pet vrsta prianjanja za bivstvovanje tela
Postoji pet vrsta meusobnog prianjanja koja sva zajedno ine tvorevinu (skandha)
koja se privremeno ponaa kao telesna linost jedne prosene individue, ili empirijsko
iskustvo ja-stva, uverenje Ja sam telo. Vezana za njih, iva uzrokuje preporaanje i odrava individualno ivotno iskustvo na okupu.
Prvo prianjanje odnosi se na sam materijalni oblik tela (rpa-skandh). Jasno treba
predoiti kako telo nastaje sticanjem za to neophodnih uzroka, kako traje u nepostojanim
uslovima i kako nestaje, da bi tako i privrenost za njega bila naputena.
Drugo se prianjanje odnosi na ulne sposobnosti (vedana skandh). To su: sluh, vid,
dodir, okus, njuh i miljenje (razum). Jasno treba predoiti kako ulne sposobnosti nastaju i
uslovljene opstaju, i kako nestaju, da bi se i privrenost za njih napustila.
Tree prianjanje tie se opaanja (samna) na osnovu est ula (buddhindriye i
manas). Treba jasno predoiti prirodu opaanja, kako ona nastaju u zavisnosti od ula i kako
e nestati zajedno sa njima. Tako e i privrenost za nepostojana i uslovljena ulna opaanja
biti naputena, a svest postati nezavisna od njihovog ogranienog delovanja.
etvrto prianjanje dogaa se u vidu izraavanja podsticaja ili volje za reaktivnim
delovanjem (karmendriye) zasnovanom iskljuivo na podsvesnoj zavisnosti od individualnog ulnog opaaja (buddhindriye). Jasno treba ustanoviti kako je svaka nesvesna reakcija
(samskara), kao izraz volje za bilo kakvim zbivanjem tela (da neto uinimo u datom trenu239

tku), uslovljena podrujem ulnog iskustva, kako nastaje i kako nestaje. Zatim, treba uoiti
da se volja za uslovljenim reagovanjem i delanjem odrava iluzijom da emo biti u gubitku
ako joj ne udovoljimo; to ne vai samo za opsesije i navike (fizika dela), ve, u blaem
obliku, i za svaku misao. Takvim uvidom se naputaju podsticaji za ueem u prolaznom i
nepostojanom bivstvovanju.
Peto prianjanje se odnosi na identifikaciju sa umom (manas), njegovim zakljucima,
predstavama i koncepcijama. Takva je svesnost (vinana) direktno zavisna od podruja ulnog i delatnog iskustva. Tu zavisnost svesti od uma treba jasno ustanoviti kada je ima, kako
nastaje i kako nestaje. Jedino tako se ovek oslobaa privrenosti za nepostojani i zavisni
empirijski um.
Tako se veba sabranost panje na pet vrsta privrenosti koje uslovljavaju i sputavaju
istu svest o biu (buddhi), a koje uvek deluju zajedno kao skupina koja se ponaa kao privremeni entitet u vidu Ja (ego). Ne postoje drugi inioci empirijskog Ja-stva od ovih pet prianjanja, i samo dok su svi oni na okupu Ja opstaje u svom prepoznatljivom ponaanju. Dok je
ova skupina neosveena kao takva, dakle pre ove vebe, i Ja koje ova skupina sainjava
bilo je dezintegrisano i podeljeno, nikada nije moglo biti celovito jer je njegova ivotna
energija bila neuravnoteeno ulagana u razliite privrenosti, zavisno od okolnosti i izazvanog ponaanja tela. Ovakvim osveenjem se po prvi put Ja integrie uravnoteenjem svih
energetskih tokova, i postaje celovita linost (aham-kra) koja nadilazi neautentinu privrenost za telo (indriyni), to sputava Duh. Integracija i individuacija linosti (aham-kra)
nemaju drugu svrhu do nadilaenja individualne izdvojenosti (indriyni) i osloboenje
oveka od svih spona koje sputavaju Duh neuslovljenosti u njemu.
Jasno treba ustanoviti na sebi a zatim na drugome, naizmenino kao i istovremeno na
sebi i na drugome, kako sve ove privrenosti uvek meusobno deluju jedna na drugu, kako
pokret jedne (tela) povlai sve ostale (uma) i u meusobnoj dijalektici se ispoljavaju kao Ja.
Treba vebati dosledno na opisani nain sve dok se ne doe do celovitog uvida kako deluje
petostruko prianjanje kao uzrok mentalne uslovljenosti, i da nema drugaijeg prianjanja
oveka za neautentino bivstvovanje od ovde opisanog prianjanja za telo.
c) est unutarnjih i est spoljanjih osnova ula
Sledei uzrok za nastanak mentalnih sadraja odnosi se na povezanost izmeu ulnih
sposobnosti (buddhindriye) sa svojim spoljanjim prototipovima (tanmtr).
Ovde se ustanovljavaju kao uzajamni: oko sa vidljivim oblicima, uho sa zvucima, nos
sa mirisima, jezik sa ukusima, telo sa dodirima i um sa objektima uma (fizikim ili imaginarnim). Jasno treba uvideti kako svako od ovih ulnih sposobnosti postoji nerazdvojivo od
svojih spoljanjih osnova i kako zajedno stvaraju deset okova za svest kojim porobljavaju
slobodan Duh ovekov: 1. verovanje u postojanost tela i uma u njemu; 2. sumnja u osloboenje; 3. verovanje u mogunost osloboenja na osnovu metafizike, dogme, morala i rituala;
4. strasti; 5. zlovolja i mrnja; 6. udnja za egzistencijom u idealnim uslovima na ovom svetu (indriyni); 7. udnja za venom egzistencijom u idealnim nebeskim svetovima (astralu);
8. tatina; 9. nespokojstvo i 10. neznanje o neuslovljenom Duhu kao imanentnom ishodu
sveg bivstvovanja. Ovih deset okova svesti mogu se javiti kroz nekontrolisano opaanje
putem bilo kog od est ula. Jasno treba ustanoviti kako se nepostojei okov pojavljuje,
kako se postojei naputa tako da se naputeni okov u budunosti vie ne pojavi.
Ova se kontemplacija obavlja u sebi i u drugome, naizmenino kao i istovremeno. Pri
tome se zna da su inioci nastanka fizikih osnova ula neznanje, elja za bivstvovanjem u
240

vremenu, hrana i opte osobine uzronog nastajanja svega u prirodi, i da e ula postojati
sve do razlaganja njihovih inilaca. Takvo osveenje oslobaa oveka i od elje za svetom
i od alosti zbog iskustava u svetu, omoguava mu prepoznavanje prisustva nezavisnog
Duha neuslovljenosti u njemu, kao i u svemu.
d) Sedam inilaca probuenja
Sedam je inilaca koji proiavaju svest i bude (buddhi) oveka od svih sadraja
psihomentalnog uslovljavanja.
1. Sabranost panje (satipatthna, ovde opisana veba osveenja etiri dimenzija
bia). Uvek jasno treba znati kada je prisutna a kada nije, dobro treba ustanoviti kako se jo
nepostojea sabranost panje javlja i kako se nastala panja dalje do savrenstva osnauje
tako da uvek bude prisutna.
2) Putem sabranosti panje istrauje se stvarnost i jaa uvid u prirodu svih fizikih i
mentalnih pojava. Jasno treba uoiti razliku kada je istraivanje stvarnosti, kao inilac probuenja, prisutno a kada nije, i dobro ustanoviti kako se istraivanje zapoinje i sve vie i
vie razvija.
3) Kao posledica sve dubljeg uvida u stvarnost raste volja za nezavisnou, kao trei
inilac probuenja. I takvu volju treba svesno ustanoviti, kada je ima i kada je nema, kako
se nepostojea volja jaanjem uvida razvija i kako se postojea dalje do savrenstva osnauje.
4) Osnaena volja za nezavisnou izaziva sve vee duhovno ushienje i prijatnost
usled jasne vizije jedinog ishoda i slobode. I ushienje kao inilac probuenja treba ustanoviti kada je prisutno a kada nije, kako se ushienje zainje sabranou panje, i kako se postojee dalje do blaenstva u slobodi osnauje.
5) Kada ovek jednom prepozna slobodu i nezavisnost, telo se smiruje i um stiava.
Tada se smirenost tela i uma, kao peti inilac probuenja, uvruje. Treba jasno ustanoviti
kako se ovo tihovanje ostvaruje, kada ga ima i kada ga nema, i kako se, na osnovu prethodnih inilaca, potpuno uvrava.
6) Kada telo i um miruju i tihuju, vreme i prostor sveg zbivanja sabiru se u jedno
(samadhi) kao ista svest o sebi. To je svesna sabranost sveg iskustva bivstvovanja u jedinstvu prostorvremena, u "Ja jesam" kao esti inilac probuenja. Jedinstvo prirode ve postoji u njenoj osnovi, zbog tog jedinstva nema nieg novog. Kada svoje individualno bie
dovedemo do svesnog jedinstva, tada automatski vidimo i celu prirodu kao jednu. Od presudnog je znaaja da se ovakva sabranost ustanovi u sebi, da se jasno vide posledice odsustva sabranosti, da se nepostojea sabranost na osnovu prethodnih inilaca ostvari i ostvarena
dovede do savrenstva.
7) Kada je jedinstvo svih dimenzija i prostorvremena bivstvovanja postalo svestan
dogaaj, kao jedina stvarnost sveta i oveka u "Ja jesam", kada ovek tu stvarnost jasno
prepozna kao svoju sopstvenu sutinu i jedinu sudbinu, on tada budno i ravnoduno (upekkha) gleda na iluziju razdeljenog bivstvovanja mnotva oblija u vremenu. Tako ravnoduna
proienost (kaivalya) od svih uslovljenosti prolaznog bivstvovanja (prakrti), kao sedmi
inilac kojim se ostvaruje probuenje, postaje prepoznata od strane oveka jednom zauvek.
Svi aspekti postojanja (prakrti) za nas tada postaju jednaki, vie se ne deava da
nam neki zavode svest u identifikaciju manje (meditacija), a neki vie (akcija). Svi su jednaki jer uviamo da su svi samo prakrti, i da smo uvek nezavisni od sveg zbivanja (purua). Otuda ravnodunost.
241

Za razliku od ostalih inilaca probuenja, ravnoduna proienost od svake uslovljenosti prakrti ne moe se ustanoviti kada je ima, a kada je nema, nego se ostvaruje s prethodnim iniocima i jednom ostvarena zauvek ostaje u oveku kao prvi uslov i svesti i
samog bivanja.
Na ovaj nain se postojano ustanovljavaju sedam osnovnih inilaca koji bude i oslobaaju oveka od svakog psihomentalnog uslovljavanja prakrti.
e) etiri osnovne istine o bivstvovanju
Nakon dosadanjeg osveenja uzroka svih mentalnih sadraja moe se doi jedino
do prve istine o biu, a to je da su svi njegovi inioci lieni bilo kakvog trajnog svojstva, da
su sainjeni, uslovljeni i nepostojani, pa je otuda i psihomentalna vezanost oveka za bilo
koji oblik bivstvovanja (prakrti) uzaludna, iluzorna, protivprirodna i zato u svom krajnjem
ishodu uvek izaziva jedino patnju i gubitak, i za oveka i za prirodu.76 Jer, kako je ve reeno, sutinska je tenja prirode da doe do svog razreenja i smisla u nezavisnom Duhu
ovekovom, a ne da Duh ovekov trai utoite u prirodi. Ako to ini, iskuava patnju raanja i starenja, bolovanja i umiranja, biva zdruen s onima koje ne voli, a razdruen od onih
koje voli, ne postie ono to eli, a dogaa mu se ono to ne eli. Ukratko reeno, pet vrsta
prianjanja (b) za ivotno iskustvo izazivaju patnju: za telo, oseaje, opaanje, izraze volje i
um. Oni su privremeni entiteti prirodnog zbivanja i ne dotiu Duh ovekov. Sami po sebi
ovi entiteti nisu problem, nego je vezanost ovekova za njihovo podruje problematina.
oveku je bolno samo ono to mu nije primereno i autentino, naime, to da prianja uz nepostojanost i prolaznost pojedinanih oblika bivstvovanja, i to najpre onih koji su mu iskustveno najblii, koji sainjavaju telo. Kada sagleda celinu procesa prirode, ovek ne prianja
vie uz njih, jer istovremeno vidi da je nezavisan, da to nije on i da nita tu nije njegovo, da
uopte i moe biti svestan prirodnog zbivanja kao jedinstvene celine zato to je njegov Duh
nadilazi.
Patnja, kao izraz neuvianja jedinstvene prirodne uzronosti i poistoveenja s njom,
moe biti trovrsna: subjektivno izazvana, objektivno nametnuta, ili ispoljavanje sudbine.
Ako je neko bie i sreno, ta e srea biti samo privremena i potpuno zavisna od svojih
uzroka. Pored toga, uvek se moe nai vie onih koji nisu zadovoljni ivotom, koji ivot u
mnogo veoj meri trpe nego to uivaju u njemu - i zato bee u iluzije. ovek moe uivati
jedino u estetskom doivljaju objektivne prirode, u njenim lepotama, a nikako u linim
eljama i prohtevima. Koliko je oputeniji i jednostavniji, toliko jasnije uvia jednostavnu
lepotu prirode. S potpunom oputenou moe uvideti i krajnju istinu o patnji, a to je da
patnja sama po sebi ne postoji; ona je samo reakcija na prisilno potiskivanje ega i iluzija od
strane Duha. Naime, Duh ne moe da eka da se sam ego preobrazi i nestane - jer on to
nikada i nee sam da uini zato to je svaka njegova kretnja u cilju ouvanja sebe - ve mora
da stvara situacije u kojima e ovek hteo ne hteo biti suoen sa stvarnou, sa jedinstvom
bivstva u kome individue ne postoje. Takve situacije razbijaju iluziju ega, koncepcije o
individualnosti i supstancijalnosti, i to se doivljava kao patnja. Ona, dakle, postoji samo za
ego.
76

Patnja, kao prva istina, ovde je izneta iz Buddhinog termina dukha koji u najirem smislu oznaava neautentinost,
nesavrenstvo, da stvari nikada nisu u idealnom stanju ve uvek malo drugaije, kakve ne bi trebalo da budu, da se
nikada ne ispunjavaju do kraja po ljudskim eljama. Zato je ovaj termin Buddha upotrebio da oznai osnovnu injenicu
ivota, da je on poput toka (kha) koji je netano (du) centriran na osovinu. Tek s duhovnim naporom o kome je ovde
re, ivot postaje ispravno (su) centriran i zato ugodan (sukha).

242

U sutini, identifikacija subjekta sa objektom, sa ivotom, je patnja zato to ovek

tada gubi svoju sutinu. Naime, kada bi stvari bile tako postavljene da ovek moe da nae
veno utoite, ispunjenje i ljubav u drugome, spolja, u vanjskim objektima, tada bi sebe
potpuno zapustio i zaboravio, potpuno bi se degenerisao, nikada se ne bi okrenuo ka unutarnjem smislu, ka srcu svega. Vanjski oblik i vidljivo bili bi sve to postoji za njega. Prestao
bi da bude linost, jer to moe da bude samo subjekt koji je otvoren za svoju sutinu, koji
omoguava nevidljivom i unutarnjem da se ispolji. A to nevidljivo je daleko nadmonije
nad vidljivim - ono ga omoguava. Zato su sve stvari (cela prakrti) postavljene tako da svojom prolaznou i nepostojanou nateraju oveka da se okrene k sebi (ka purui), da uvek
doivi patnju kada se vezuje za neto spolja. Ako i naemo ljubav u drugome, iako je privremena ona u sebi nosi kvalitet venosti koji nas upuuje na nau zajedniku unutarnju sutinu. Zato je na poetku svoga nauavanja Buddha rekao da je sve bolno i nepostojano, a na
kraju, na samrti, da ne traimo utoite u drugome, nego u sebi samima.
Nakon ovakvog uvida u prvu istinu, nepristrasnom Duhu se otkriva i druga istina, da
patnja proistekla iz prianjanja ima uzrok svoga nastanka. To je ona e spontanog delovanja
prirode s kojom izaziva uvek novo zbivanje radi obnavljanja i raa nova bia s radou i
strau, bia koja, slepa za celinu i krajnji ishod, svoju radost nalaze sad tu, sad tamo (u
pojedinanim objektima relativnog sveta), noena poudom svojih nagonskih potreba, vezana iluzijom o venom ivotu jednog oblika (tela) i iluzijom o svojoj sopstvenoj moi delanja. Ova e spontanog delovanja prirode u njenom obnavljanju izvire u ovekovom iskustvu iz ulnih sposobnosti tela (buddhindriye), iz identifikacije sa telom, i vezanosti ulnih
iskustava za vanjsku osnovu ula (tanmtr). Ljudima su oko, uho, nos, jezik, telo i um
ugodni i u toj privrenosti ta e nastaje. Njima su vidljivi oblici, zvuci, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i sadraji uma ugodni, i u toj privrenosti nastaje e za bivstvovanjem koja
uzrokuje patnju. Ljudima je svesnost koja nastaje vienjem, sluanjem, mirisanjem, kuanjem, dodirivanjem i miljenjem ugodna, i u toj privrenosti za tako uslovljenu svesnost
raa se neutaiva e za uslovljenim bivstvovanjem. Ljudima su takoe oseanja, opaanja,
izraavanja volje i stanja uma koja nastaju vienjem, sluanjem, mirisanjem, kuanjem,
dodirivanjem i miljenjem ugodna, i te privrenosti su uzroci patnje ovekovog neautentinog ivota.
Trea istina vezana je za drugu i kae da patnja ima svoje okonanje i da je ono
mogue okonanjem (transcendencijom) njenih uzroka, okonanjem elje za uslovljenim
bivanjem. Tu prirodnu strast za svojim obnavljanjem treba proienjem svesti okonati bez
ostataka, napustiti je i odustati od nje, potpuno se odvratiti od njenog privlanog dejstva kao
od neega to se neuslovljene sutine oveka uopte ne tie, ve je samo zaklanja i obmanjuje. Gde god se javi privrenost za bivstvovanjem u vremenu, tu se ona moe i mora
napustiti i iskoreniti. Oko, uho, nos, jezik, telo i um su ugodni i izazivaju privrenost koja se
moe i mora napustiti i iskoreniti. Vidljivi oblici, zvuci, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i
sadraji uma izazivaju privrenost koja se mora dokinuti. Svesnost koja biva uslovljena sa
ovih est ulnih podruja, a takoe i oseaji, opaanja, izraavanja volje i sva mentalna stanja uzrokovana estostrukim ulnim podrujem, izazivaju privrenost koja se mora dokinuti
pri samom nastajanju. Ne dokida se i ne naputa, dakle, smo bivstvovanje i ulne sposobnosti, ve slepa i ograniavajua privrenost svesti za njih, kako bi se proistila za refleksiju
Duha neuslovljenosti ni od ega koji prethodi kao prvi uslov ispoljavanja svega - smog
bia i njegovih ula, koja tek u takvoj neuslovljenosti postaju savreni posrednici, nesputani
otvori bia za iskuenje prisustva venog Duha.
243

Kada je neophodnost prestanka privrenosti svesti za uslovljeno bivanje u vremenu

postala jedina izvesnost, otvara se etvrta istina koja kae da postoji samo jedan nepogreivi
put koji vodi do prestanka celog neautentinog i prolaznog opstanka u ponienju pred stihijom sudbine i do stvaralake pobede oveka nad nesvesnim prirodnim zbivanjem. To je
osmostruki put sainjen od: ispravnog razumevanja; ispravnog miljenja; ispravnog govora;
ispravnog delovanja; ispravnog ivljenja; ispravnog napora; ispravne sabranosti panje
(satipatthna) i ispravne kontemplacije (dhynam).
Razumevanje je ispravno kada se uvide etiri osnovne istine o bivstvovanju.
Miljenje je ispravno kada je lieno poude (privrenosti), mrnje (odbojnosti) i zablude (fikcije i metafizike).
Govor je ispravan kada se izbegavaju lai, ogovaranje, grdnje i brbljanje.
Delovanje je ispravno kada ne ugroavamo ivot nijednog ivog bia, kada ne uzimamo ono to nam nije dato i to nam je nepotrebno, i kada ne varamo nikoga.
Ispravan nain ivota je onaj koji omoguava estitost u svakom pogledu.
Ispravan napor nastaje kada se javi elja da se izbegnu loa, nepovoljna stanja i da se
prevaziu ona koja su ve nastala, zatim napor da se podstaknu korisna stanja koja jo nisu
nastala, i da se ona koja su prisutna odre i dovedu do savrenstva.
Ispravna postojanost panje (satipatthna) je ovde opisana celodnevna praksa osnaenja prisustva svesti u telu, oseanjima, optim stanjima uma i uslovima nastanka svake
misli, kada se ona izvodi marljivo, s jasnim shvatanjem i postojano, ime se prevazilazi
vezanost za svet kao i odbojnost prema njemu - ukratko: neznanje o svetu.
Rpa-dhynam
Tek sa potpunim uvrenjem u svakoj od ovih sedam ispravnosti mogue je doi do
osme, s kojom se jedino put spasenja ispunjava i do kraja privodi, do ispravne kontemplacije ili meditacije (dhynam).
Meditativna sabranost (samadhi) je drugi dodatni 'svesni ok' s kojim se energetsko
telo aktuelizuje u svim dimenzijama. Prvi je svesnost disanja.
Meditacija se, za razliku od celodnevne postojanosti panje, sprovodi samo u odreeno vreme, oko jedan sat, i na odreenom, izdvojenom i odgovarajuem mestu. To je
intenzivno zadubljenje u kome se za kratko postie potpuna sabranost (samadhi) prostorvremena bivstvovanja uopte, to je neophodan uslov da se u neposrednom doivljaju prepozna opstanak bia u potpunosti. To je trenutak ovekovog potpunog i svesnog prisustva u
samom biu kakvo jeste, trenutak najneposrednijeg suoavanja sa njim. Samo u takvom trenutku prepoznaje se iskonska nezavisnost Duha od svih oblika uzronog zbivanja u vremenu. Drugaije reeno, ovde se smo bie u potpunom mirovanju tela i uma obustavlja i odrie sebe, zapravo svoje projekcije u vremenskom sledu koja sainjava objektivni svet, svih
sadraja temporalnih zbivanja, kako bi od njih potedelo svest (buddhi) radi njene nesmetane propusnosti za neuslovljenost Duha. Svest proputa prisustvo Duha samo kada se smiri i
suoi s istim biem, a to se dogaa kada se ono ne projektuje (izbegava, zaboravlja) kroz
vreme i prostor, pri emu se ispoljava kao objektivni svet, nego se same u svoj ishod,
ovekovu Sopstvenost za vreme meditacije. Tada bie postaje prozirno i duhovno, postaje
oivljeni Duh. U prisustvu iste svesti (buddhi) sm Duh se direktno aktuelizuje kroz bivstvovanje. Samadhi je obustavljenost horizontale vremenskog bivstvovanja i spoznaja vertikale venosti koja je uvek prisutna ovde i sada, jer preseca svaki trenutak (taku) horizon244

talne vremenosti. Zato je sutina svesti nadilaenje vremena. Potpuna svest je mogua jedino u budnom mirovanju tela i uma, samo u takvim uslovima je toliko proiena od sadraja
projektovanih kao svet, da moe direktno da se okrene svom izvoru koji proputa i stvaralaki sprovodi slobodu koja prethodi biu i vremenu, neuslovljenost koja ih proima i omoguava. Bez potpunog povlaenja, smirenja i suzdravanja od upletenosti u sve sadraje vremenskog bivstvovanja, dakle, nema ni objektivnog uvida u pravu prirodu svega to se kao
ispoljeno zbiva, niti stvaralakog uea u zbivanju.
Kontemplacija (dhynam) nije toliko nekakvo postizanje koliko je oputenost od svih
tenji za nekakvim postignuem, i isto mirovanje tela i uma pri kome se spontano uravnoteuju i smiruju sve suprotnosti i napete jednostranosti, svi izvori patnje.77 ovek se
dhynom lei od delovanja ploda razlikovanja dobra i zla, i vraa u rajsko stanje jedinstva
svega stvorenog. On se tu po prvi put oputa od svih ideja i predstava o svetu, o tome ta je
on sm i ta bi trebalo da bude, od sebe smog, od svih napetosti i borbi za njihovo ostvarenje, i preputa se dotle neprimeenom ali uvek prisutnom savrenstvu onoga koji sve omoguava od iskona. Sutina kontemplativne sabranosti (samadhi) je u potpunoj obustavljenosti zbivanja bia, u odlaganju svih tekovina iz preanjeg iskustva (utisaka i navika - samskara i vasana). Time se postie redukcija bivstva na prapoetak, njegovo kompletno ienje od svih grehova neautentinog ivota, koji je nuno takav usled dinamike guna, ija
neravnotea od iskona izaziva nepostojanost svih vidova bivstvovanja. Prapoetak je prvobitno stanje bia u idealnoj harmoniji i ravnotei svojih konstitutivnih inilaca (guna). To je
materia prima kod alhemiara. Ova redukcija (smrt starog oveka) neophodna je za potpuni preobraaj bia ka duhovnoj slobodi (roenje novog oveka) jer se to ne moe izvesti sa oblicima bivstvovanja ve utvrenim kroz vreme (Jovan, 10:17-18). Oni su pogreni i
moraju se rastvoriti, na nepostojanom i neuravnoteenom temelju ne moe se odrati savrenstvo venog Duha. Samadhi je ujedno i ovekova najizvornija Sopstvenost i to pokazuje
da se proienje o kome je re praktino odnosi na ovekovo bivstvo i njegov sopstveni
preobraaj. ovek je mikrokosmos, to znai da se ishod kosmosa razreava u njemu, a ne
spolja. Ne moe se, dakle, ishod i savrenstvo bivstvovanja ostvariti nikakvim promenama u
svetu, naukom, (verskom) metafizikom, niti religijskom institucionalizacijom, ve samo
tihom, linom samospoznajom.
Kontemplacija ima etiri stepena.
Prvi stepen se odnosi na mirovanje tela. Sedei u ispravnom poloaju78 ono se mora
nauiti da bude apsolutno mirno i oputeno, bez ikakvog pokreta izuzev disanja, najmanje
pola, a najvie jedan as. Pri tome su prisutni zamiljanje i razmiljanje koji projektuju vreme. Drugaije reeno, prisutno je iskustvo sveta i line prolosti. Zamiljanje je seanje na
prola iskustva, osmiljavanje sadanjih i predvianje buduih. Razmiljanje je razrada jedne odreene ideje koja ne mora biti u vezi sa linim iskustvima. Sa mirovanjem raa se
zadovoljstvo zbog pobede nad nesvesnim kretanjem tela u starim navikama, i ono proima
celo bie. Zaustavljanjem ustaljenih navika u kretanju i ponaanju raa se po prvi put vizija
o mogunosti potpune pobede nad celim podrujem uslovljenosti i robovanja vremenu, ilu77

Kontemplacija etimoloki oznaava dostizanje uzvienog mesta (templum) sa koga je vienje dovoljno objektivno i
tano.
78
Lea prava, ali ne ukoena (kao da nam teme visi okaeno o tavanicu), donji deo lea moe se nasloniti, ali nikako ne
i zavaliti; noge prekrtene (ne mora biti lotos poloaj), ake sklopljene u krilu, s dlanovima nagore, palci spojeni; pogled
sputen u pravcu nosa, gledamo malo ispred tela, i difuzno, u prostor, ne fokusirano na jednu taku.

245

zijama budunosti i teretom prolosti. Takav uvid ispunjava ovo sabrano mirovanje ushienjem i zadovoljstvom. Oseaj zadovoljstva u nadilaenju samovolje tela kroz disciplinu
manifestuje se kao prijatna toplota, arenje u pleksusu koje proima celo telo. Ovo arenje
se od starine nazivalo tapas, i odnosilo se na uspean asketski napor. Bez njega to e biti
samo nasilna ukoenost koja zamara i oneraspoloava, a ne oputa Duh u slobodi od tela.
Sposobnost mirovanja bia je osnovni pokazatelj umne zrelosti (manas) u integrisanoj linosti (aham-kra) i prisustva neuslovljene svesti (buddhi). Podeljena i umno nezrela linost
nee moi ni minut da bude mirna. Oputenost bia je mera duhovne zrelosti.
Drugi stepen nastaje kada se fiziko mirovanje toliko lako i beznaporno ustali da
smo po sebi smiruje i misli. Telo biva mirno kada se Duh oslobodi identifikacije s njim i
prevlada ga. Isto tako se i miljenje smiruje kada prestane poistoveenje onog ko misli sa
misaonim sadrajima, sa onim to je zamislio; kada ovek prepozna autentinost svoga bia
koje postojano prebiva osveeno u prvom stepenu kontemplacije, i na osnovu toga uvidi
nepostojanost i neautentinost sveg prolog i budueg ivota zasnovanog na misaonim sadrajima, koji se stalno smenjuju u linearnom nizu i tako projektuju vreme; kada iza vrtloga
(vrtti) misli prepozna sebe kao bivstvo koje bezvremeno ovde i sada uvek jeste, i kome se
sve raznolike misli pojavljuju kao prolazne iluzije. Odlika drugog stepena su prvi okreti ka
mentalnom mirovanju, odnosno prvi proboji vertikale venosti u horizontali naeg ivljenja
tokom vremena.
Misli su najfinija zbivanja prakrti, toliko fina da nam se ini da nisu od prakrti, ve
naa, da su misli koje imamo u glavi nae. To je poslednja iluzija s kojom priroda uslovljava
Duh ovekov. Kada nadiemo misao i prepoznamo sebe kao istu svest - samo tada smo
zakoraili u slobodu i probuenje. Prvi takav korak je mogu jedino u meditaciji, u drugom
stepenu zadubljenja.
Najpre se treba odvratiti od lutajueg prianjanja za mnotvo uvek novih sadraja i
zamisli tako to se panja vrsto vee za samo jedan misaoni sadraj uoblien u pitanje: Ko
sam ja? ili Ko misli?
(Panja se moe vezati i za mantru, ali tada postoji sklonost da se previdi onaj ko
misli mantru, a to se ovim pitanjem direktno otkriva. Svrha ponavljanja mantre je da se
sprei da um stalno luta s objekta na objekt, i da mu se d jedan oblik kako bi tada lake
uvideli da smo razliiti od uma, da smo ista svest koja sve omoguava zajedno sa umom.
Meutim, malo je Uitelja koji ukazuju na ovakvu svrhu mantre, kao to je Ramana Mahari; mantra se danas uglavnom koristi kao objekt predanosti, koncentracije ili mentalne discipline, a ponekad i za autohipnozu, bez znanja o njenoj pravoj svrsi.)
Ma kakva se misao pojavila ne treba je slediti, niti se boriti protiv nje, ve panju
okrenuti ka sebi, ovde i sada, s ovim pitanjem, ka onome ko misli, tj, ka onome ko je svestan sadraja svake misli. Klju uspeha je, dakle, u ostvarenju takvog okreta od misli, i uestvovanja u njenim sadrajima, ka sebi; ni u kakvom drugaijem postizanju na osnovu
neke ideje, vere ili koncentracije. Ne treba zato traiti odgovor na ovo pitanje, nego ga samo
upotrebiti za okret ka sebi; mi smo odgovor na njega.
Okretanje panje ka sebi u meditaciji praktino zapoinje smirenjem pogleda. Oi su,
naime, otvor kroz koji um opaa svet. Zato se oi kreu zajedno sa umom, one su najfiniji
ulni organ, i kroz njih najvie spoznajemo od sveta. Kada potpuno smirimo oi (iz praktinih razloga posmatrajui taku izmeu oiju), tada se panja automatski okree natrag, ka
izvoru uma, istoj svesti, i um se smiruje. Kada je spontano preputena samoj sebi, panja
se kree od subjekta, kroz oi, ka vanjskom objektu. Kada joj to onemoguimo smirenjem
pogleda (na taku izmeu oiju), energija koja je spontano izbijala van sada se automatski
246

okree natrag, svome izvoru. Jer, ona ne moe da stane, energija je smo kretanje. Isti efekat
se postie ako meditiramo otvorenih oiju. Tada pogled treba da je sputen i bez fokusa,
difuzan. Dok se pogled bavi nekim oblikom, tada je i um angaovan. Kada se ne gleda ni u
jedan oblik, tada um nema ime da se bavi i smiruje se. Smirenje oiju u meditaciji je zavrni in smirenja celog bia - s kojim nastupa transcendencija. Tada tek poinje meditacija, ili
istinska predaja. Ovaj zavrni in e biti ostvaren samo kada budemo dovoljno zreli da
napustimo svoju linu prolost, nade u budunost, ubeenje o svojoj individualnosti i predamo se onome to sve omoguava. Naime, sve to nas vezuje za relativni svet neznanja i
patnje (samsara) manifestuje se kretanjem naeg psihofizikog bia (a kretanje misli, unutarnji dijalog, je najfiniji vid tog kretanja). Zato njegovim potpunim smirenjem automatski
nadilazimo to podruje (prakrti). Da bi se 'oslobodio' purua od prakrti, nije potrebno nita
drugo do smirenje prakrti.
Postizanje transcendencije, ili razlikovanje purue i prakrti, svodi se na kraju jedino
na razlikovanje pokretnog od nepokretnog, nedelatnog svedoka od delatnog psihomentalnog
zbivanja, sebe od svega to nam se dogaa. Sabranost panje na taku izmeu oiju je samo
praktian nain da se vratimo sebi, da budemo prisutni u sebi. Jer, koliko smo prisutni u
sebi, toliko smo slobodni od misli. Koliko smo u mislima, toliko smo nesvesni sebe.
Misli se nikada ne mogu zaustaviti kroz direktan pokuaj, ve se moe jedino napustiti podruje njihovog deavanja, one nemaju stvarnost po sebi, ve uvek nastaju zaboravom
onoga ko misli i identifikacijom sa odreenim sadrajima. Misli su najfiniji pokret bia od
sebe ka objektu (psihikom ili fizikom), one su refleksija (ogledanje) uestvovanja subjekta u objektima, one su rezultat vezanosti za svet. Zato se misli stiavaju na indirektan nain:
okretanjem ka sebi, ka izvoru misli i ostajanjem u njemu. Ako nastojimo da smirimo misli
na neki drugi nain, meditativnom kontrolom ili naporom koncentracije, tada im samo dajemo realnost koju one sme nemaju, i tako stvaramo kontraefekat. Tada se nae Ja (ego) deli
na misao i onoga ko misao kontrolie. Misli se mogu jedino nadii spoznajom njihovog
izvora, da one izviru iz naeg Ja, ali da nisu nae - nikako borbom protiv njihovih sadraja.
Mi dajemo realnost svim misaonim sadrajima - oni nemaju realnost sami po sebi, a to
inimo uvek kada nismo u stvarnosti (sopstvenog) bivstva. Nikada nismo prisutni u sebi
kada mislimo; prisutni smo u sebi samo pri budnoj tiini uma. Jedino se ovako postepeno
usporava, suzbija i gasi svako novo zamiljanje i, kada ostane samo ova odabrana misao
(upitanost: Ko sam ja?), ovek dolazi do sebe samoga. On je tada miran i tih upravo zato to
jasno uvia da su sav teret prolosti, kao i sve nade u budue rastereenje, ista iluzija koju
misao stvara beei od sadanjosti, koja je venost i ista neuslovljenost. Um je uvek u
pokretu i u nekoj imaginaciji prolog ili budueg, nikada ne moe biti prisutan u sadanjem
trenutku, jer tada njegova konstrukcija vremenskog zbivanja propada u venosti same neuslovljenosti, koju bie prepoznaje kao svoju jedinu stvarnost. Zato, kada bivamo prisutni u
sadanjosti, misli same nestaju i um se smiruje. Sabranost bivstvovanja u sadanjosti, potpuna prisutnost u sebi, u jedinoj stvarnosti, naziva se samadhi. Takvu bezvremenu sabranost
u stvarnosti ovek doivljava kao svoju Sopstvenost ili autentinost. To je vrhunac kristalizacije svesti jer je bie dolo do svoga ishoda, prakrti tu dovrava svoje oblikovanje kroz
vreme i potpuno se otvara purui kao venoj prisutnosti. Otuda mir. Posle samadhija, priroda se pokazuje kao iva venost Duha.
Drugi stepen je proces nadilaenja manasa i kristalizacija aham-kre u svetlosti iste
svesti, buddhi. To se dogaa kao unutarnja tiina s kojom se uvia da, iako mentalne aktivnosti izviru iz nas, ne moramo da uestvujemo u njihovoj iluziji. Iako se misli dogaaju u
nama, one nisu nae, kao to ni telo nije naa sutina. Tada se buka misli i robovanje vreme247

nu obustavlja u slobodnoj tiini sadanjosti usled jedinstva onoga ko misli i onoga kome je
misao bila upuena u unutarnjem dijalogu.
Tiina probuenja u oveku nastaje kada uvidi da u njemu nema dva bia niti dva
uma, nego da je svaka aktivnost i svaka misao on sam, i da se zaboravom sebe samoga
angauje u stvaranje tog misaonog sadraja i saobraava s tom aktivnou; i kada prepozna
svoju mo odluivanja da li e stvarati misli i poistoveivati se sa njima, beati s njima u
vreme i san, ili e i bez toga ostati onaj koji uvek jeste, ovde i sada, i preuzeti odgovornost
da to bude.
Tiina u nama nastupa onda kada uvidimo da je sve to se u umu zbiva, cela naa
psiha, sastavni deo bia prirode, isto kao i organi, kao kosa na naoj glavi. Ako moemo da
smirimo telo ne poistoveujui se s njim, tako isto moemo i um smiriti jaajui nezavisnost
od njega. Sa uvrivanjem takve svesti o svojoj autentinosti ovek e uvideti da on uvek
postoji iza svega: u aktivnostima i u tihovanju, sa mislima i bez njih. Ali, svest o tome se
trajno uvruje jedino suzdranou od aktivnosti uma, jer se tako dokazuje njegova sloboda od tog najfinijeg uslovljavanja. Jedino iz ostvarenja slobode od uea u bivstvovanju
stie se puna odgovornost, mo i sloboda za uee u svakom zbivanju. Jer, dolazei do iste svesti i samog bivstva u meditaciji, uviamo da su i misli sastavni delovi tog istog bia.
Tada nam misli vie ne smetaju, same se smiruju jer smo prihvatili celinu bia. Tada smo
oputeni i tihi.
Spoznaja sebe samoga kao odgovornog tvorca svakog fizikog i mentalnog zbivanja
izaziva odbojnost i beg pred takvom odgovornou i njeno preuzimanje odlae se za budunost. Tada misao opet nastupa i zato mentalno mirovanje u drugom stepenu traje vrlo kratko
zbog nemogunosti da se trajno preuzme odgovornost za ono to donosi, i ostavlja samo
inspiraciju i ushienje zbog svog egzistencijalnog znaaja. Uvidevi za trenutak sebe kao
odgovornog za svako delo i psihiko stanje, ovek odmah bei natrag u sigurnost stare uslovljenosti, u neodgovornu preputenost starim zavisnostima od spoljnih uticaja i navika. Stare navike odnose prevagu jer su stvarane tokom celog dotadanjeg ivotnog iskustva i negovane kulturnim i religijskim tradicijama koje naglasak stavljaju na spoljne uticaje. Njih treba
razbijati tako to emo boravak u unutarnjoj tiini hrabro produavati uprkos buci celog sveta.
Od izuzetne je vanosti da taj trenutak spoznaje sebe u meditaciji ne pretvorimo u
mit, da seanje na njega i utiske slobode koje taj trenutak donosi ne pretvorimo u la da smo
i dalje u njemu, da ga imamo kao trajno svojstvo. Tako e nastati izofrena situacija, da mislimo da smo svesni sebe, dok u stvarnosti radimo sve to rade nesvesni ljudi. Trenutak
samadhija je samo trenutak, ali vrlo vredan, i takav treba da bude spoznat. Ne sme se od
njega praviti neto drugo. Tek kada dovoljnim ponavljanjem dobro uoimo razliku izmeu
tog trenutka i ostalog vremena doi emo do spasonosne prevage spoznaje da je u tom bezvremenom trenutku samadhija naa prava priroda i spas, a sve ostalo ropstvo. Samo razlikovanje e nas dovesti do takve prevage teita.
Psihomentalna uslovljenost je mogua samo usled neprihvatanja odgovornosti za
svoju slobodu, i zato nita oveka ne moe da oplemeni i oslobodi kao ovo utanje uma postignuto u drugom stepenu. Ono ispunjava i proima celo telo prijatnim oseanjem ushienja,
zadovoljstva i ostvarenja nastalog usled prepoznavanja slobode od uma, tako da nijedan deo
tela ne ostaje nezahvaen tim oseanjem. Unutarnja tiina izaziva ushienje u oveku zato
to on tada svoje individualno bie prepoznaje u holistikom jedinstvu sa celinom univerzuma. Tada, naime, telo nestaje kao zasebna celina, dolazi do stapanja njegove individualno
oblikovane energije sa energijom celine i svest o tom jedinstvu proima ga ushienim bla248

enstvom. To moe biti propraeno razliitim doivljajima: snanom jezom koja proima
celo telo, ekstazom, jasnoom koja prerasta u dotle nevienu svetlost pri emu nestaje dotadanje iskustvo prisustva tela, ili (ukoliko je jo preostalo mentalnih sadraja u dubljim slojevima) vizijama boanstava ije ime i oblik zavise od kulturnog podneblja u kome je ovek
odgajan. Telo je u trenucima ostvarenja drugog stepena potpuno smireno kao da je od
kamena, ali je i lagano kao da nema teine. Pokreti su tada nemogui, a disanje je gotovo
neprimetno, zato to se smirenje daha dogaa uporedo sa smirenjem uma. Dah je grublji, a
um finiji vid cirkulacije jedne iste energije. Ovakvo smirenje u unutarnjoj tiini mogue je
jedino kada uporite za svoju Sopstvenost ovek svesno nae izvan tela i uma, izvan sveg
pojavnog bivstvovanja u vremenu. Ovo nadilaenje se uobiajenom egoikom iskustvu ini
kao naputanje svoga bia i umiranje, zato to je telo i um dotle neopravdano dralo za sopstvena trajna svojstva. Svesno suoeno sa sobom, u drugom stepenu zadubljenja, celo bie za
trenutak staje, jer je veliko delo njegovog stvaranja tada dolo do svog bezvremenog ishoda.
Ono to umire je zapravo stari um i bez njegove smrti nema oveku vaskrsenja u slobodu
koja je sm ivot.
Kristalizacija aham-kre je klju za razumevanje drugog stepena, kao i meditativne
prakse uopte. Naime, aham-kra je izvor ovekove individualnosti, njegovog Ja. Sva objektivna priroda, fizika i nadfizika, u svim dimenzijama, na shemi kategorija stoji ispod
aham-kre. To znai da joj ovekovo Ja prethodi. Prvo nastaje Ja, pa onda objektivni svet.
Ovo znai da se osveenje celog bivstvovanja u njegovoj autentinosti dogaa u Ja. Ja je
centar ili otvor kroz koji se saima ishod svega u svetlosti iste svesti, buddhi. Ja je ono
jedino to treba da bude osveeno. Ja (ego) je zapravo um. U svom prirodnom, autentinom stanju, um je miran i ist kao ogledalo. Misli su samo vibracije uma, oblici koje je on
trenutno uzeo, kao to voda uzima oblik talasa, ili ogledalo lik koji odraava. Ali mi uvek
gledamo talas, ne vodu, lik u ogledalu, a ne samo ogledalo kao takvo. Zato se identifikujemo sa sadrajem misli jer ih ne razlikujemo od uma, postajemo ono to mislimo, ono ime
smo opsednuti (to u krajnjem obliku predstavlja psihozu, a u blaem vidu svakodnevni
ivot prosenog oveka). Mi uvek vibriramo u skladu s vibracijama uma, tj. mislima koje
nisu nae, kao plesa koji se usklauje s muzikom. Cilj meditacije je da um postane miran,
da prestane da proizvodi misli, a to znai da prestanemo da se kreemo (vibriramo) u skladu
sa mislima, tj. da Ja prestane da se kree. Meditacija je prestanak kretanja Ja. Otuda je
vano da se smiri najpre telo. Ovo praktino znai da kada Ja (aham-kra) postane isto,
bez kretanja, tj. projektovanja bilo kakvih objekata s kojima zaboravlja sebe, ono postaje
apsolutno svesno sebe, a na taj nain i iste svesti koja ga omoguava, buddhi, nadlinog ili
apsolutnog ishoda bivstvovanja uopte, i tada nestaje. Zato je reeno da faza aham-kre traje kratko, da se odmah premee u buddhi. Kada individua potpunim smirenjem prepozna
svoju pravu prirodu, odmah prestaje da biva individua (aham-kra) i postaje ono to jeste u
apsolutnom smislu (buddhi), tj. sjedinjuje se s onim to sve omoguava (purua). ovek ne
moe da ostane isti kada spozna sebe. Ja, ili um, e prestati da se kree, tj. da proizvodi misli, onda kada samim smirenjem uvidi da ga je na pokret navodila privlanost ka objektima
koji, opet, nisu nita drugo do misaone projekcije, i da objekti nisu nita sami po sebi. Cela
prakrti je isto Jedno, tako da u njoj nema izdvojenih i posebnih objekata - jedino um stvara
objekte i daje im individualnost i karakteristike. Um se kree u zatvorenom krugu: sm proizvodi svet posebnih objekata koji ga izazivaju u akciju. Kao u snu. U um ili ego ulagana je
ivotna energija. Zato ego postaje samostalan entitet, kao ivo, neorgansko bie, koje tei
opstanku po svaku cenu. On se brani kao zver i kao arobnjak. Spreman je i da ubija da bi
sauvao iluziju svoje posebnosti. Svoj opstanak odrava poturajui ispred sebe iluziju da su
249

objekti koje sm projektuje realni i neophodni, da je kretanje koje sm ini samostalno i

samodovoljno, da je on uslov ivota i da je naa individualnost realna samo u njegovim
okvirima. Zato nam smirenje uma uvek izgleda kao umiranje, i to zaista tako i doivljavamo. Ali, jedino njegovim odumiranjem raa se u nama istinski ivot Duha koji sve omoguava. Naputajui svoju individualnost, mi individualnost ne unitavamo i ne postajemo 'bezlini', nego je pretvaramo u olienje Duha koji sve omoguava - i nas i sve iluzije ega
(Jovan, 12:24-25).
Sa stanovita meditativne prakse, ovo znai da sve ovde opisane faze treba doiveti u
svome Ja ('Ja mislim', 'Ja diem', 'Ja sam miran i tih' - radi se o nemom i direktnom doivljaju, a ne o jo jednom obliku miljenja). Smo Ja treba da postane nepokretno, tiho, sabrano,
svesno sebe i misli koje stvara svojim kretanjem. Mi treba da budemo ta tiina koju doivljavamo u meditaciji, ovde i sada, a ne da meditiramo kako bismo ubudue postali tihi.
Svest o Ja je prisustvo u sebi. Ja se osveava tako to se sva zbivanja, koja se nuno manifestuju kroz Ja, ustanovljavaju kao takva, kakva jesu, iz trena u tren, bez njihovog zadravanja i projektovanja u neke nove sadraje. Jer, kad god projektujemo iskustvo zbivanja u neki
novi sadraj, mi nismo svesni ni svoga Ja (sebe), ni prave prirode tog iskustva, ve samo tog
sadraja. (Od gomile tih sadraja sastoji se slika sveta prosenog oveka, od koje on nikada
ne vidi stvaran svet.) Ako se ovako ne uini, meditacija e se pretvoriti u jo jedno apstraktno zaluivanje (koje emo ovog puta zvati 'meditacija'). Tek kada se sva etiri stepena ovde
opisana doive kao svoja sopstvena, u svome Ja-stvu, individualnost e biti nadiena.
Usmerenje ove prakse suprotno je od svih drugih meditacija, koje se uvek bave
neim to Ja projektuje, nekom idejom, predstavom ili vizijom, sa neim to je od (ovog ili
onog) sveta, dok se ovde ovek okree ka onome to sve stvara, koje projektuje sve to ima
ime i oblik, ka svome Ja, ide uvek unazad, iza svega, i uvlai se u sebe, kroz Ja do Ja-stva ili
Sopstva (buddhi), do onog apsolutnog u sebi. Ja se nadilazi njegovom spoznajom. Nikada
ga neemo nadii nekakvom objektivizacijom njegovog nadilaenja, ili projektovanjem u
vreme, ve jedino osveenjem sebe (Ja) u svemu. Na taj nain e Ja postati prozirno i nestae. Nestae zato to je i postojalo jedino kao zaborav i nesvesnost sopstvenog bivstva, kao
ubeenje. Nestae tako to vie nee biti nae Ja, nego e i ono postati olienje Duha koji
sve daje. Stvarnost je stanje bez Ja, i upravo zato ne moemo mi da odbacimo svoje Ja, jer
to e morati da uini opet neko Ja. Ono se uvek deli pri takvim pokuajima. Ja se smo rastapa kada ga potpuno osvestimo, odnosno, doivimo kakvo jeste da ne postoji. ovekov
najvei problem i izvor svih nevolja je to to nije svestan prave prirode svog Ja. ovekova
prava mera, sloboda i duhovna autentinost poinju tamo gde on (kao ego) nestaje (Jovan,
10:17-18).
Od presudne je vanosti da se dobro i to ee (svakodnevno) ustanovljava ovo
plemenito utanje koje isprva traje kratko, jer se u njemu dokidaju i najfinije psihomentalne
uslovljenosti koje povlae sve ostale sa grubljim posledicama. Njihova stihija je isuvie
mona da bi se zaustavila odjednom. Sve treba uiniti, bez odlaganja, da se svest ustali i
sabere u bezmisaonoj unutarnjoj tiini drugog stepena. Kada ovek jednom pronae unutarnju tiinu u sebi, kada on postane tiina, ona mu daje nezaboravno osvedoenje da je iskonska neuslovljenost ni od ega, koja omoguava postojanje svega, uvek dostupna, i to u njemu samom, kao njegova sloboda. Sav daljni trud svodi se na proirivanje njene dostupnosti i
prisustva iz sopstvenog bia ka bivstvovanju uopte.
Trei stepen nastaje kada se prvobitno ushienje usled smirenja u unutarnjem jedinstvu i tiini prevazie i ovek u njemu boravi ravnoduan, paljiv i sabran, bez napora tokom
dueg perioda, kao u svojoj pravoj prirodi, ispunjen spokojstvom unutarnjeg smirenja tako
250

da mu nijedan deo tela ne ostane nezahvaen tim spokojstvom. U treem stepenu se sve vie
smanjuje potreba za bekstvom od odgovornosti u zbivanju, za bekstvom od slobode, i ovek
se sve vie na nju privikava kao na svoju pravu prirodu. Procesom osveenja produbljujemo uvid o sebi, zajedno s time na povrinu izbijaju nesvesni sadraji, stresovi, kompleksi,
ubeenja i implanti. Kada svesno doemo do njih, oni se ispolje, kao da eksplodiraju. To
moe da se ispolji kao seanje, mentalno stanje, emocionalna reakcija ili fizika senzacija ili
akcija. Prirodno je da na njih reagujemo prianjanjem i zaboravom unutarnje tiine. To je sve
znak napretka, to pokazuje da osveenje deluje i da se sve vie istimo iznutra.
Napredak u treem stepenu se ne ogleda samo u proienju od unutarnjih identifikacija, nego i od spoljnih. Sabranost koju smo stekli u drugom stepenu dolazie u iskuenje s
raznim spoljnim izazovima. Sve situacije i osobe koje su nam svest suavale i s kojima smo
gubili budnost i prisebnost sada bivaju sagledane iz novog ugla, oni prestaju opinjavajue
da deluju na nas, postajemo sve objektivniji prema njima i, samim tim, vie nezavisni i budni.
Uvrivanjem iskustva unutarnje tiine stiemo sve vee nepoverenje prema svemu
to um projektuje i zamilja, i sve vee poverenje prema smom biu i njegovom izvoru,
Duhu koji ga omoguava. Unutarnju tiinu moemo da produimo i zadrimo samo u onoj
meri u kojoj imamo poverenja u bie i Duh koji ga omoguava, i potpuno mu se predamo.
Mislima smo obuzeti samo onoliko koliko smo nesigurni u mo Duha koji daje postojanje,
koliko ne uviamo da postojanje opstaje bez misli, bez cele nae psihe, bez nas samih, i da
Duh odluuje o svemu, i o nama i o postojanju. Trea faza je jaanje ovakvog poverenja u
Duh koji je beskrajno vei od nas i naeg uma, i uvianje da se njegova stvarnost vidi samo
istom sveu bez uma.
A zatim, kada ovakvo spokojstvo dovoljno sazri, naputaju se sva stanja, i zadovoljstvo i nezadovoljstvo, u etvrtom stepenu zadubljenja. Tu je konano nadiena svaka
mogunost za izoidnu podelu bia uopte (ne samo povodom miljenja kao u drugom stepenu), tako da iezavaju sve dotadanje radosti i alosti, sva dotadanja ivotna iskustva
nestaju u potpunom stapanju sa neuslovljenou koja omoguava sav ivot. ovek je tada
nadiao staru linost i svoja individualna iskustva, suoen sa neuslovljenou celine postao
je potpuno ravnoduan prema svakom obliku pojedinanog zbivanja u vremenu. Ravnodunost je glavna odlika etvrtog stepena, ona nije ni pozitivna ni negativna, ve je sma neutralnost kao izraz potpune proienosti u kontemplaciji. Ta proienost obuzima i proima
prosvetljenjem celo telo, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaen njenom slobodom.
Telo u etvrtom stepenu postaje potpuno proeto slobodom Duha i potinjeno toj slobodi.
Telo je sa svojim ponaanjem jedino podruje ispoljavanja duhovne slobode u oveku. Zato
mentalno mirovanje nee biti ostvareno sve dok se svest potpuno ne ustali u smom telu, u
prvoj vebi satipatthne. Jedini uzrok mentalne aktivnosti jeste gubitak prisustva u biu, to
izaziva lutanje uma od tela i sadanjosti. (Prisustvo u biu je svest da nismo bie, ve Duh
koji ga omoguava.) Naa navika da uvek zaboravljamo sebe i sadanjost vezuje nas za misli, ona upravo stvara misli. One ne nastaju nekom svojom ili tuom snagom, ve jedino snagom naeg samozaborava. Kad god se um ne smiruje treba se vratiti prvoj vebi sabranosti
panje na telo i disanje. Jedino osveenjem i ovladavanjem tela moemo osvestiti um i
nadii ga, jer um je samo najfinija funkcija tela. etvrti stepen je samadhi, sabranost panje
u ishodu bivstvovanja uopte, svesno prisustvo u iskonskoj ravnotei i jedinstvu svih moi
bivstva. Iz tog jedinstva sve proistie i ceo kosmos tei da se dogodi njegova svesna obnova. Ona se dogaa jedino u oveku koji miruje u samadhiju.
251

U samadhiju se saima prostornost vremena. Prostornost se skuplja na smo telo i Ja,

a i vreme se saima i nestaje tako da pola asa prolazi kao jedan tren. Ovakvim saimanjem
bivstva u istoj budnosti bie se preobraava i proiava od svih taloga starih uslovljavanja
u delima, reima i mislima. To je neposredan doivljaj alhemijskog preobraaja bia u savrenije stanje. Budnou mi na lokalnom nivou, u podruju svoga tela i Ja, ubrzavamo i
saimamo prostorvreme kojim bie na globalnom planu i u duem vremenskom periodu
postie savrenstvo pod privlanim dejstvom Duha (purua). Usled relativnosti bia i vremena, i njihove uzajamnosti, nae lokalno ostvarenje ravnopravno je sa globalnim. ak
moemo rei da se globalno postie na lokalnom, ili da meu njima nema razlike.
Neuspeh u meditaciji je projektovanje vremena i odlaganje suoavanja sa sobom kao
principom slobode u prirodi, stalno zamiljanje da se taj ideal prisustva stvaralakog principa nalazi negde objektivno izdvojen, kao Bog, ili je u nekakvom postizanju tokom vremena, u budunosti, ili je zadat u prolosti, kao da on ve nije sma izvorna i bezvremena
stvarnost koja nae bie omoguava ovde i sada. U nama je oduvek tiina neuslovljenosti u
ijoj slobodi se oglaava samo postojanje. Bez te tiine u sebi ne bismo nikada stekli sluh za
ono to biva, niti bez mirovanja u njoj moemo biti svesni ikakvog zbivanja.
Prvi stepen, dakle, sadri zamiljanje (raznih) i promiljanje (odabranih sadraja),
ushienje, zadovoljstvo i sabranost u mirovanju. Drugi nema mentalnih aktivnosti i ostaju
samo ushienje, zadovoljstvo i sabranost. Trei stepen je lien aktivnog i kratkotrajnog
ushienja i ostaju samo spokojno zadovoljstvo i sabranost. U etvrtom stepenu prisutna je,
osim sabranosti, jedino ravnodunost. Posmatrajui shemu prakrti, moemo rei da prvi
stepen predstavlja ovladavanje indriyni smirenjem tela; drugi, prva iskustva nadilaenja
manasa neutralnim posmatranjem svake misli koja se pojavi; trei, kristalizaciju aham-kre
u svetlosti iste svesti, buddhi, i etvrti, nadilaenje svih linih iskustava u potpunom proienju osveenog bia, afirmaciju buddhi.
Ceo proces meditacije je postepeno saivljavanje sa Duhom kao naom pravom prirodom. U poetku meditativnih iskustava istu svest o Duhu doivljavamo kroz napor kao
neko izuzetno otkrie i, stoga, kroz ekstazu. Postepeno se smanjuje ushienje i Duh sve vie
doivljavamo kao ono na emu poiva priroda celokupnog postojanja. Kada to postane prirodno stanje, kakvo u stvarnosti i jeste, meditativna praksa je zavrena. Inae, esto se deava da se ovek ukoi na nekom nivou svesnosti Duha, pa ga nekritiki oboava kao nekog
boga. Duh nema svojstava.
ista ili transcendentalna svest, buddhi, nije nita drugo do svesno prisustvo u sebi,
iza misli, tela, dotadanjeg ivotnog iskustva i celog sveta. Objekti su misli, telo, iskustva i
svet, a ista svest je sm subjekt bez objekata. Svest je uvek svest o neemu, a ista ili transcendentalna svest je svest sma po sebi, ista budnost ili prisutnost, i takva svest tada nije
razliita od samog bivstva. Subjekat, tj. bie, tada budno prebiva u sebi smom kao isto
postojanje, neposredno, bez objekata (sveta) i vremena. To stanje lako je prepoznati po tome
to izaziva blaenstvo, oputenost u konanoj pronaenosti sebe. Meditacija je navikavanje
da se na taj nain bude u sebi, neposredno, nepodeljeno i autentino bivstvujui, potpuno
budan kao subjekt bez ikakvih objekata, bez misli, telesnosti, prolosti, budunosti i sveta,
budan kao smo veno bivstvo, ovde i sada. Samo tako se bivstvovanje osveava i njegova
stvarnost neposredno spoznaje. Subjekt postoji samo u odnosu na objekt. Kada nestanu
objekti, nestaje i subjekt i preostaje isto, apsolutno bivstvo. Stoga, ovakva meditacija nije
zatvaranje u subjektivnost, ve otvaranje prema onome to omoguava i subjekta i sve objekte istovremeno. (Samo se uslovno ovo moe nazvati meditacija zbog odomaenosti tog
252

izraza, jer on podrazumeva koncentrisanu udubljenost s nekim misaonim sadrajem. Ovo je

pre smo sedenje, koje se u zenu naziva ikan-taza.)
U prvom stepenu zadubljenja ovek prvi put u ivotu doivljava slobodu od nagonske stihije telesnog kretanja, nadiavi ga njegovim smirenjem. U drugom stepenu ovek
prvi put spoznaje da nije um i da moe biti slobodan od njegovih odreenja i sadraja, da
moe biti izdvojen i nezavisan svedok svake misli i psihikog doivljaja. Iako je od presudnog znaaja, taj stepen traje kratko zato to je zbog dotadanje nezrelosti ovo stanje budnog
svedoenja propraeno ranijim iskustvima, stresovima i sadrajima koji osveenjem izbijaju na videlo, tako da nezavisnost svedoenja brzo nestaje. Ne moe se biti slobodan i uslovljen starim navikama individualnog iskustva istovremeno. Trei stepen odlikuje odvikavanje
ovekove svesti od linih uslovljenosti, line prolosti, dakle, nadilaenje Ja, pretapanje linog u slobodno i nadlino, u apsolutno. etvrti stepen je pobeda apsolutnog Duha nad
samovoljom tela i uma i potpuna ravnodunost prema njima, kao trajno stanje. Sva etiri
stepena odlikuje sve vee buenje blaenstva zato to u tom procesu telo i um ne bivaju
odbaeni, nego dozrevaju u svojoj svrsi i rascvetavaju se u svome ishodu, postaju olienje
slobode koja omoguava sm svet.
Usavravanjem sva etiri stepena rpa-dhynam postiemo savrenstvo satipatthne.
Samo tako moemo jasno i zauvek spoznati transcendentalnu prirodu svoga Duha, odnosno
Duha u nama. injenica da moemo biti sasvim svesni svoga tela i ovladati njegovom stihijom, kazuje da nismo telo, da smo iznad njega. injenica da moemo biti sasvim svesni svojih oseaja i nezavisni od njihovih uticaja, kazuje da nismo oseaji, da smo iznad njih.
injenica da smo svesni svih stanja uma kazuje da ne moramo da budemo identifikovani sa
stanjima uma, da smo iznad njih. I injenica da moemo biti svesni svake misli kazuje nam
jasno da nismo misao, niti smo onaj koji misli (ego), jer i njega moemo biti svesni.
Sve je to prakrti.
To je cilj i svrha meditacije i svih pravih duhovnih disciplina uopte: takva diferencijacija svesti, ostvarenje da smo razliiti i nezavisni (kaivalyam) od svih ovih modifikacija
prakrti.
Plodovi
Kada je svest (buddhi) tako sabrana, proiena i razbistrena u meditaciji (dhynam),
za ispoljavanje Duha neuslovljenosti, njena mo stvaranja u prirodi, iako i ranije velika,
sada je mnogo vea, u potpunosti je ostvarena. Svest sada osvetljava bie u svim dimenzijama, a ne samo iz podruja fizikih ula (indriyni). Koliko je svojim smirenjem i proienjem prisustva blia principu neuslovljenosti, toliko je njena stvaralaka mo vea toliko je manje oblika bivstvovanja koji imaju sputavajuu mo nad njom. Ukoliko je svest
prisutnija kao inilac, utoliko je suenije prostorvreme izmeu uzroka i posledice, ishod je
svim stvarima blii. Dok je nesvesnost, s druge strane, stanje vee razdvojenosti uzroka i
posledice u prostornosti vremena. ovek je nesvestan kada sve odlae i projektuje u vreme,
svestan je onaj ko dela ovde i sada. Samo se uslovno moe govoriti o 'stvaralakoj moi
svesti'; ista svest, zapravo, otvara sve mogunosti bivstva koje oduvek postoje u prakrti, a
ne 'stvara' nita novo.
U dhynam smo nauili da moemo postojati i bez misli, da nismo um nego bivstvo,
da um suava svest o bivstvovanju bia i uslovljava je svojim sadrajima. Kada smo nauili
da bez misli budemo svesni i postojimo kao smo bivstvo koje uvek jeste, tada smo uvek
253

budni i prisutni u sebi pri svim zbivanjima. Zato je prvi plod iste svesti pojava lucidnih
snova i vantelesna iskustva. Ona su kljuni nagovetaj konane nezavisnosti purue od prakrti. Bez toga njegova nezavisnost se nee aktuelizovati u ovekovom iskustvu, ili e duhovna priprema za nju biti potrebna sve do kraja ivota fizikog tela. Mnogo je mudrije ubrzati
vreme tog procesa, koji je inae neminovan, osnaenjem svesti (satipatthna i dhyna).
Stoga to nagovetava i priprema veliko buenje, ovaj plod je na prvom mestu po vanosti.
Sve druge sposobnosti svesti (siddhi) od sporednog su znaaja i svode se na egzibicije. One
se u astralnom telu mogu uvebavati, a zatim tako steeno iskustvo preneti na fiziki plan.
Tako je mogue uvebati da se iz fizikog tela pree u energetsko; da se vidi i uje kroz
fizike prepreke i na daljinu; da se fiziki elementi po volji preobraavaju u razliite tvorevine;79 da se savlada zemljina tea i leti u prostoru; u energetskom telu se moe putovati po
celom kosmosu jer se ono kree po viim dimenzijama gde se prostorvreme saima, njegovo
putovanje je zapravo ulazak u ovo saimanje viih dimenzija; da se vide raniji ivoti - ali ne
kao svoji ve samo kao pri-vremeni oblici prirodnog bivstvovanja. To su bila raanja i umiranja prirodnih otelovljenja, podsticana viim kategorijama koje sainjavaju ivu, i Duh
ovekov nikada nije bio dodirnut njihovom dramom, on je nezavisan od svih bivstvujuih
oblika prakrti. Jedino s prepoznavanjem njegove nezavisnosti uvid u prole ivote je
mogu, i samo je takav uvid verodostojan. Bez njega je to samo jo jedna krajnje ubedljiva
iluzija s kojima neorgansko podruje obiluje.
Kada je svest tako sabrana, proiena i razbistrena, ovek uvia da se ceo lanac
uzronosti bivstvovanja sastoji iz dvanaest karika.
1. Usled neznanja o neuslovljenosti ni od ega, kao prvom uslovu samog postojanja,
spontano nastaju nesvesne reakcije na zbivanja.
2. Na spontanim i nesvesnim reakcijama (samskare) nastaje svesno iskustvo prosenog oveka.
3. Na takvoj svesnosti nastaje njegov um (identitet) i telesni oblik.
4. Na umu i telu nastaje iskustvo est ulnih podruja.
5. Na ulnom podruju zasniva se dodir sa predmetima i objektima.
6. Dodir izaziva oseaje, a
7. oseaji e za ivotom.
8. e izaziva privrenost za obnavljanjem iskustva ivljenja.
9. Ova privrenost i vezanost za obnavljanjem ulnih iskustava stvara iluziju postojanja u stvarnosti.
10. Iluzija stvarnog i trajnog opstanka u ulnom i telesnom obliku uzrokuje
11. Novo raanje koje vodi jedino u
12. starost i smrt, u propadanje svega to nastaje.
Nestankom neznanja i nesvesnosti u potpuno proienoj svesti, nestaju nesvesne
reakcije koje dalje stvaraju uslovljeno zbivanje i itav ovaj lanac posledica neautentinog
bivstvovanja. Sve ovo prestaje kada se svesno obustave nesvesne reakcije, kada se ostane
miran i sabran radi jasnog uvida u prirodu zbivanja. Nae celokupno dotadanje postojanje
svodilo se na nesvesne reakcije, one su bile lanac naeg ropstva. Taj lanac se sastojao od
dve vrste karika: od prianjanja i odbojnosti (udnji i mrnje). I jedno i drugo donosilo je
79

Preobraaj elemenata pripada istoj sposobnosti svesti s kojom ona odluuje o preobraajima drugih oblika bivstvovanja, kao to su navike i ponaanje uopte, od misli do tehnike. Kako se elementi prirode i sami stalno preobraavaju,
delovanje svesti na njihovu promenu samo je alhemijsko saimanje vremena tog procesa.

254

loe rezultate i patnju. Postizanjem svesti svedoenja ili transcendentalne svesti, mi ne odustajemo od zbivanja, kako to neiskusnom kritiaru izgleda, ve odustajemo od nesvesnog
reagovanja i tako postiemo psihiku objektivnost prema zbivanju; ne reagujui spontano
moemo ga videti kakvo ono zaista jeste, i tada delovati na odgovarajui nain, u skladu sa
stvarnou i Duhom. Tome nas ne mogu nauiti nikakve 'boije zapovesti', nikakav moral,
ni razum, ni logika, ni znanje, politika niti ekonomska prinuda. Bez transcendentalne svesti
ne moemo ispravno da delujemo; bez nje uvek nesvesno reagujemo. Bez iskustva iste
svesti mi ne moemo uopte da delamo, i nismo nikada ni delovali. Sve nae (re)akcije su
bile prirodne akcije, sastavni deo prirode, od naih misli, rei, snova i jue obavljenog posla,
do lia na vetru i kretanja Zemlje oko Sunca sa ostalim planetama.80 Tek se sa transcendentalnom sveu raamo i poinjemo da postojimo. Sve dotle je postojala samo priroda, i sve
je ona radila - kroz telo, oseanja i misli, koji su njeni proizvodi, a za koje smo u zabludi
mislili da su nai - na svoj spontani, uslovljeni nain, i sva naa patnja nastajala je zbog
identifikacije s njom. Od svih plodova meditativnog proienja svesti, najbolji je onaj
kojim dozreva potpuni uvid o etiri osnovne istine. Njime se ovek budi iz nesvesnog
opstanka koji odlikuje sve prirodne tvorevine.
Ali, moramo ovde naglasiti jo jednu vrlo vanu injenicu. Svaka meditativna praksa,
ovde izneta ili druga, sve discipline i tehnike samorazvoja samo su imitacije idealnog stanja.
Njima se ovek malo po malo usklauje s autentinim stanjem, s Duhom. Imitacijom on
postepeno postaje podoban da bude saobraen s Duhom. Meditacija je samo priprema za
probuenje. Nijedna meditacija ili duhovna praksa ne dovodi oveka do 'prosvetljenja', ve
ga samo proiava od linih elemenata, od subjektivnosti i iskrivljavanja autentinog stanja, isti ga od njega samoga, ini ga podobnim za objektivna, via stanja svesti, i oslobaa
svih uporita u toj meri da ga dovodi do kraja samoga sebe. Tek tada, kada doe do kraja
sebe i svog ivota, gde apsolutno nita vie ne preostaje, ovek moe da vidi cilj, autentinost Duha i kako to zaista izgleda. Nikada ranije uz pomo uenja i tuih uputstava to nije
mogao da vidi. Cilj se moe videti samo lino, kao nemi svedok, i to se iskustvo ne moe
nikome preneti. Svako ga moe videti samo za sebe. Upravo je u tome njegova objektivna
vrednost. U tome je njegova transcendentalna priroda. Da je to neto to svi mogu da dele i
do ega mogu doi na isti nain, nekom tehnikom, prodavalo bi se na trgu. Sve tehnike slue za lino proienje. Tek kada napusti sav svoj dotadanji ivot i sva saznanja, ovek
moe da vidi cilj i da krene ka Duhu.
Plodovi meditativne prakse ne nastaju, dakle, na regularan i predvidljiv nain, prema
kojemu, nakon dovoljne prakse, sledi odgovarajui rezultat, 'prosvetljenje'. Ovde se radi o
transcendenciji, a to znai da nita nije predvidljivo, a jo manje unapred shvatljivo i poznato. Sve to je poznato, nije transcendencija. Rezultat e biti sasvim nepredvidljiv i donee ga
sam ivot na svoj jedinstven nain, u skladu s karmikom zrelou svake individue. Donee
ga na najmanje oekivan i, najverovatnije, na najmanje poeljan nain. Ali, da bi se dolo do
tog rezultata, neophodan je napor meditacije. On proiava svest da bi mogla da se suoi s
prosvetljenjem, sa onim to jeste. Ono to jeste uvek je tu, problem je jedino u naoj spremnosti da ga prihvatimo. Meditacija nas priprema za to. Ne samo mentalno nego i fiziki;
iskustvo probuenja zahvata celo bie, ono menja energetski kvalitet naeg tela. Suoavanje

80

Nauka astrologije detaljno pokazuje kako nas prirodna celina sainjava i uslovljava nae kretanje kroz ivot. Jedino
iskustvom transcendencije nadilazimo sudbinu i stiemo slobodnu volju, ali ne kao svoju, tj. svog ega, nego volju slobode koja sve omoguava, slobodnu volju Duha.

255

s takvom promenom moe biti bolno za onoga ko je nedovoljno pripremljen.81 Ne samo

energetski, ve i duhovno. Neophodno je, naime, poznavanje celog plana ili sheme o smislu
transcendencije, koju najbolje daje snkhya, znanje o tome ta se transcendira i zato, ta je
transcendencija i ko transcendira. Tako, razlikovanje buddhija od purue, koje ovek konkretno doivljava kao sopstveno podvajanje ili raspoluivanje, po svemu bi liilo na izofreniju ako ne bi bilo uvida da ono to u tom trenutku otpada s nas, a to je um i sva njegova
ivotna istorija, nikada nije ni bilo svojstvo iste svesti i Duha koji sve omoguava, i da Duh
preostaje kao mi smi. Pri razlikovanju buddhija i purue vidimo da sve psihofizike aktivnosti nikada nismo inili, niti inimo mi smi, ve da su se one oduvek same nesvesno odvijale pod privlanim dejstvom nekog entiteta ili spoljnjeg uticaja, a svesno pod privlanim
dejstvom iste svesti koja je naa sutina. Iza uma i individualnosti koji otpadaju s nas
otkrivamo svoju pravu prirodu - postajemo olienje Duha koji sve omoguava. Jedino je to
vizija autentine duhovnosti. Da bi Duh sebe prepoznao, da bismo postali njegovo olienje,
ne sme biti nikakvih primesa starih koncepcija - 'stari ovek' mora sasvim da umre, a on
umire spoznajom da jo nismo roeni - a samo doktrina probuenja nudi takvu istotu; u
svim ostalim sistemima um provlai i pervertuje svoje koncepcije u svim moguim religijskim i metafizikim oblicima.
Duhovno probuenje koje nastaje meditativnom praksom ide sledeim redom koji je
najbolje opisao Gurijev: Osveenje-umiranje-roenje. Najpre ovek upoznaje koliko je
nesvestan i nemoan, da nita nije njegovo i da tek treba da bude svestan, da tek treba da se
rodi. Tako se razvija osveenje: upoznavanjem nesvesnosti. Zatim uvia da nikakvim svojim naporom niti 'tehnikom' ne moe da bude potpuno svestan, i tada se predaje i umire, tj.
zauvek naputa identifikacije s mnotvom svojih Ja, sva svoja uporita. Tek kada umre on
moe da se rodi (Jovan 12:24-25) kao jedno Ja, autentina linost koja je olienje Duha.
Sve nove moi i ostvarenja dolaze na jedan te isti nain. Prvo se pojavljuju u obliku
bljeska u retkim i kratkim trenucima; zatim se pojavljuju ee i traju neto due, da bi
konano posle dueg rada postale postojane. Isto se moe primeniti na buenje. Nije mogue probuditi se odjednom. ovek se prvo mora buditi na kratko.
Ulazak u budno stanje svesti je proces, a ne trenutni dogaaj. Trenutni su samo skokovi u budno stanje koji se javljaju povremeno kao bljeskovi uvida. Taj proces je individualan i ne moe se razgraniiti, kao ni prelazak iz mladosti u starost, iz nezrelosti u zrelost.
Tako se i via svest postepeno razvija otapanjem nie. Koliko se nia, egoika svesnost rastvara, toliko se via svest uvruje.
Ovde, dakle, moemo razlikovati dve faze: prva je uenje, kontrolisana meditacija i
disciplina koja se okonava najveom egzistencijalnom krizom kakvu ovek dotle nije
mogao ni da zamisli, koja je po svemu nalik iskustvu smrti, u kojoj propadaju svi planovi,
sve ideje i nade. (Iskuenje smrti, sopstvene ili smrti blinjeg, najefikasnije vodi do sazrevanja ove faze.) Prva je kristalizacija aham-kre, a druga nadilaenje ega, naputanje sebe i
predaja onome zbog koga sve postoji. Smisao ivota - celokupno karmiko sazrevanje koje
se dovrava u meditativnoj praksi - vodi do samo jednog ishoda: naputanja sebe i predaje
Duhu koji sve omoguava (Jovan, 10:17-18). To e biti propraeno krizom u onoj meri u
kojoj se ovek dri uma i njegovih koncepata, a ne istog bivstva koje omoguava i um i
svet. Cela ova drama odvija se samo u umu.
Drugu fazu je Buddha razluio govorei o arpa-dhynam.
81

Svaka meditacija ostaje tek mentalna avantura ako ivotna energija nije transformisana na najvii nivo bia, pomou
taoistike ili tantrike alhemije. Bez dovoljno energije u najviim centrima (ana i sahasrara) ne moemo da sauvamo
istu svest postignutu u meditaciji.

256

Arpa-dhynam
Dovde se na razliite naine oblikovalo (rpa) zadubljenje (dhynam) tokom posebne prakse. Ona se inila u telu, njegovim obuzdavanjem i mirovanjem. Dovde se kristalisao
posmatra, buddhi. Arpa-dhynam se odnosi na kontemplativnu spoznaju koja je nezavisna
od tela i bilo kakve vebe koja se bavi njime ili umom. Ona se ne oblikuje (arpa), ve
dolazi sma, kao plod oblikovanja. Odavde poinje afirmacija svedoka, purue.
Satipatthna predstavlja rad na sebi koji spada u etvrti nivo svesti (ili religioznosti),
etiri stepena rpa-dhynam je dovrenje tog rada na petom nivou, a njegovi plodovi su
esti. Arpa-dhynam je uzdizanje na sedmi nivo.
Intenzivno zadubljenje tokom sedenja u meditaciji (dhynam) stoji prema stalnom
prisustvu svesnosti u svim zbivanjima (satipatthna) kao opiranje nogom o tlo prilikom
hodanja. Bez povremenog opiranja o tlo (jednoasovnog zadubljenja u meditaciji) radi
odraza, ni hodanje (celodnevna budnost) ne bi bilo mogue. U rpa-dhynam ovek dolazi
do neuslovljenosti kao temeljnog ishoda svih tvorevina, pa i svesti koja ih spoznaje, ali takvu svest i slobodu od svih tvorevina nije mogue stalno odrati, jer ih razliita zbivanja tela,
oseanja i mentalnih stanja remete svojom dinamikom. Zato je neophodno da se
satipatthnom sva ta zbivanja meusobno razlue i spoznaju kakva zaista jesu u svim
dimenzijama i oblicima, kako ne bi imala uslovljavajue i obmanjujue dejstvo na budnost.
U arpa-dhynam tu neuslovljenost, koju spoznaje u unutarnjoj tiini sebe samog,
ovek prepoznaje spolja u svemu i u svakoj akciji, unutarnje postaje spoljnje, i obratno. Kada doe do Sebe, svestan subjekt postaje u toj meri objektivan da spoljnje i
unutarnje, mirovanje i kretanje svega su jedno u toj meri da mir svoga Sopstva, buddhi, prepoznaje u svemu to postoji, celoj prirodi i svakom pokretu i delu. Ovo jedinstvo
spoljnjeg i unutarnjeg, pokreta i mirovanja, imalo se u vidu kada se o probuenju govorilo
kao o nestanku spoljnjeg, objektivnog sveta. Svet nestaje kao spoljni svet, a ne kao svet sam
po sebi, takoe i sve suprotnosti koje sainjavaju iskustvo objektivnog sveta, a poivaju na
temeljnoj suprotnosti izmeu subjekta i objekata, Ja i svega drugog. Nestaje zapravo subjekt, a s njim i objektivni svet koji samo subjekt moe da projektuje. Ostaje ono-to-jeste,
celina postojanja koja je dotle koristila individualno telo kao pogodno mesto za svesnog
subjekta radi sticanja najfinijih iskustava o sebi, a ta najfinija iskustva konano dozrevaju
kada se svest u subjektu ispolji kao ista ljubav i dobrota.
Rpa-dhynam se odnosi na individualno proienje svesti (buddhi) od svih taloga
uslovljenosti subjektivnog iskustva. Tu je ovek raistio s tim ko je on u apsolutnom smislu, tu subjekt postaje objektivno svestan sebe. Kada je to uinjeno u dovoljnoj meri, kada je
osvestio bie, dogaa se spontano proienje uvida o sutini bivstvovanja uopte, o univerzumu (mahat-buddhi ili veliko buenje), o onome to omoguava i bie i svest o njemu.
Tu se ovek suoava sa istinom o tome ta je smo bie u apsolutnom smislu, nezavisno od
svakog oblika (rpa) bivstvovanja. Ono to je otkrio u sebi, u mirovanju, sada prepoznaje
spolja u svemu, u akciji. Suoavanje s ovom krajnjom spoznajom se zato i naziva arpadhynam, bezoblina ili razobliena kontemplacija koja zauvek razvezuje i oslobaa oveka
od svega to obmanjuje prisustvo neuslovljenosti (purua), koja ga sainjava zajedno sa
svetom. U ispravnoj sabranosti (samadhi) stari, prirodni ovek je umro. U arpa-dhynam
novi, duhovni ovek se raa kao olienje slobode iz koje sve postojee uopte i biva. Nestankom starog oveka nestaje i svet kakvog je dotle bilo, i s novim ovekom svie novi
257

svet. To je svet istog Duha u kome je svaki trenutak vean i svaki oblik ivi izraz beskrajne
slobode.
Pre arpa-dhyne ovek je bio individua unutar beskrajne celine. Pet stepena arpadhyne pokazuju kako individua trajno nestaje i samo beskrajna celina ostaje, ali ovog puta
ne bezlina kao to je bila, ve sa svim osobinama individualnosti i linosti. Individua postaje olienje Duha koji omoguava celinu. Kada ovekova linost nestane u Duhu celine,
time omoguava da Duh celine postane individua i linost. Drugim reima, apsolutno i relativno, spoljnje i unutarnje, prestaju da bivaju neto razliito za oveka, i obelodanjuju se u
njegovom iskustvu kao jedno, kao on sm.
Za uspean prelazak iz starog u novo neophodno je, nakon ostvarenog smirenja u
rpa-dhynam, do jednog asa dnevno, slobodno uestvovati u svakodnevnim aktivnostima.
Izmena mirovanja i aktivnosti sama po sebi izvee potreban preobraaj, a ne naglaavanje
jedne od tih krajnosti. Bez uestvovanja u aktivnostima smo mirovanje bilo bi puko ponitenje i umrtvljavanje ivota. Takoe sama aktivnost bez mirovanja u zadubljenju bila bi
liena perspektive, smisla i duhovnog ishoda, to bi bila nesvesna stihija prakrti kao i sve
drugo to se zbiva. Mirovanje unosi svest i prisustvo Duha u aktivnost koja, s druge strane,
Duh oivljava i aktuelizuje u oveku i svetu. Jedino s uporitem u mirovanju bie se pokree ka slobodi. Bez njega se kree u sopstvenom zatvorenom krugu.
Arpa-dhynam ima pet stepena.
1. Neposredno pri zavretku zadubljenja (dhynam) zapaamo da tako smiren Duh u
nama ostaje nezavisno prisutan, dok se samo telo pokree da ustane iz vebe. Ako zadrimo
unutarnju tiinu i za vreme kretanja posle sedenja, moemo videti da telo pripada jedinstvu
okolnog prostora prirode i njenom optem kretanju, da je ono za nas isto to i odea koju
nosimo, dok je Duh bio nezavisan od svega toga za vreme sedenja, pa tako ostaje i posle. S
takvom nezavisnou Duha uviamo da su svi postojei oblici uzronog zbivanja sveta oko
nas samo razliite modifikacije jednog istog prostora (akaa) bivstvovanja prakrti. Vidimo
da svi oblici, i naeg tela i svih stvari koje sainjavaju svet, nisu nita sami po sebi, nego su
ispoljavanje celine prirode, i da u sutini jedino njen beskrajan prostor postoji. 82 Ovde se u
potpunosti ostvaruje svest da se mi, u svojoj sutini, nikada ne kreemo niti delamo, nego da
se svet kree i dela svuda oko nas.
ovekov Duh se tako oslobaa privlanog dejstva svih raznolikih posebnih pojava
koje nemaju podrku u sebi, koje su nepostojane i prolazne svakog trena, i zato vezanost za
njih vodi jedino u gubitak i bol. Svoju panju ovek ovde proiruje i redukuje sa svih posebnih oblika na iru celinu ili kontekst (getalt), na sm beskrajni prostor koji proizvodi sve
oblike, u toj meri da su oblici poniteni i ostaje stvaran jedino prostor. Takvom spoznajom
beskrajnog prostora on proima, bistri, stiava um i oslobaa se u Duhu. Tada primeuje da
su sve brige nastale na osnovu posebnih oblika zbivanja nestale, i da je preostao jo samo
beskonaan prostor kao njihov jedini ishod.

82

Na koji nain prostor sainjava nae telo? Kretanjem najveih objekata koji sainjavaju prostor - kretanjem planeta i
zvezda, jer ira celina sainjava manju. Sve postojee sainjeno je od ivotne energije, a ivotna energija na Zemlji
potie od magnetne indukcije koja nastaje kruenjem Meseca i drugih planeta oko Zemlje, kao i kruenjem Zemlje oko
Sunca. Planete su magnetna tela i svojim kretanjem one proizvode (indukuju) ivotnu energiju i sva kretanja ivih bia.
Kretanje Zemlje pokree nae telo. Kada bi Zemlja i Mesec stali, i nae telo bi smo stalo i raspalo se u prah.
Ova napomena je morala biti ponovljena zbog njenog znaaja.

258

2. A zatim, kada je Duh tako proien za prisustvo jedinstvenog i beskrajnog prostora, kao celine i jedine ive stvarnosti svega to se zbiva, uviamo da je sma svest o beskrajnom prostoru njegov sutinski inilac. Svaki poseban oblik, kao modifikacija beskrajnog
prostora, je in-formacija za obrazovanje svesnog uvianja u subjektu - jednako kao to je
uzrok za nastajanje novog oblika u objektivnoj prirodi. Modifikacije uma su najfinije modifikacije istog prostora koji sainjava sve ostalo. Uvianje o zbivanju je najfiniji vid ili stecite sveg zbivanja prirode u prostoru. Tu, u svesnom subjektu, zbivanja svih oblika svrsishodno uviru u svoj ishod, saimajui se kao iskustvo ili znanje (nana) o prirodi. Ovde se uvia da misli i stanja svesti nisu lina tvorevina niti vlasnitvo subjekta, nego su stanje odnosa
izmeu subjekta (manas) i svih bivstvujuih entiteta u lokalnom prostorvremenu. Subjekat
je samo saborno mesto smisla njihovog zbivanja, u njemu se prostorvreme ubrzavanjem
saima ka svom ishodu, i to saimanje zbraja informacije svih oblikovanih zbivanja tako da,
po principu konverzije, kao kod nastanka zvezda, sama maksimalna saetost in-formacija
proizvodi sve(tlo)st iskustva o njima. Tako priroda samu sebe osvetljava. Njeno saimanje
se dogaa pod privlanim dejstvom iste neuslovljenosti, i svest je samo izraz njene blizine,
a ne svojstvo prirode.
Drugim reima, ovde se uvia da beskrajni prostor stvara svesnog subjekta, s ciljem
da ne bude vie bezlian, nego da postane linost, a to znai da njegova svest o sebi bude
najkonkretnije izraena, i potpuno diferencirana. Kao to subjekta nema bez prostora u
kome prebiva, tako ni prostor ne moe da postoji bez subjekta koji ga je svestan.
Dok u prostornosti objektivne prirode oblici uzrokuju nova zbivanja, u subjektu se
ovaj proces toka prostorvremena savija i ubrzavanjem saima ka zaokruenju svog ishoda u
svesnoj spoznaji i utrnuu cele te bujice bivstvovanja. Tako vidimo da sm prostor ili celina
prakrti oblikuje spoznaju o sebi u subjektu, da je svest sutina prirode, i da svet samog sebe
spoznaje kroz nas. Vidimo da je svest identifikacija (nama) oblika (rpa) svakog bivstvovanja i da zato nije odvojena od tih oblika - da se oni meusobno odreuju. Objekti vida, sluanja, oseaja i mentalnog spoznavanja nisu odvojeni i nezavisni od samog ina vienja,
sluanja, oseaja i od samog ina spoznaje. Oblici su stvorili oko, zvuci uho. Zato je ovek
svestan i budan samo kada je prisutan u onome to se zbiva, i ne luta u izmiljanje onoga to
je bilo, to jeste ili e biti. Jedino se u takvoj budnosti bie pokazuje kakvo jeste, kao ovekova Sopstvenost. Onaj ko spoznaje ne postoji bez onoga to se spoznaje. Oni su ista celina,
tako da nema subjekta. U krajnjem ishodu sama celina je subjekat i on je zato beskrajan.
Prethodno smo uvideli da nae telo nije nae, ve je modifikacija beskrajnog prostora. Sada uviamo da ni naa individualna svesnost nije naa, nego je ishodite prostornog zbivanja.
Ovakvim uvianjem sve brige nastale na osnovu beskrajnog prostora i njegovih
pojavnih oblika vie ne postoje. Oni su nitavni i sada je stvarno jedino prisustvo u podruju
neograniene svesti, kao sutine svih pojava. Takvim prisustvom u istoj svesti, kao egzistencijalnom izrazu celine i jedinstva bia, ovek proima, bistri, smiruje um i oslobaa se u
Duhu.
3. A zatim, uvidevi da svest odreuje pojavnost sveta, ovek dosee do ispraznosti
sveta samog po sebi, do ni-ega. Savrenom sveu svet se spoznaje kakav jeste, da je nita
po sebi i za sebe. Kada svest miruje, i svet nestaje. Svest pokree svet. Ne postoji objektivan
svet nezavisno od svesti svest je ishod objektivnog sveta. Kada je svest neuslovljeno prisutna kao ista budnost, svet nije nita sam po sebi - zato to se otkriva kao naa unutranjost. Svet postaje neto izvan nas samo kada svest uestvuje u tome naputajui prisustvo
259

u sutini bia. On je neto objektivno samo za onog oveka koji bivstvuje tako kao da je
svet supstancijalan i stvaran sam po sebi, dakle, za nesvesnog oveka - koji se bavi sadrajima svesti (mislima) kao da su realni sami po sebi. Svet je realan koliko i misao o svetu.
Svet nikada nije ni postojao kao objektivna stvar i problem; objektivan svet kakav znamo
postoji samo kao naa predstava, dok spolja, kao svet kakav jeste, izvan nae subjektivnosti,
oduvek postoji samo neuslovljeni Duh ('ivi Bog'; zato onaj ko spozna Boga svet vidi jedino
kao Boga; zato nam se dogaa ono to zasluujemo delima; zato postoji karma). Za smirenog i probuenog svet nestaje jer postaje jedno s njim. Ako je svest njegova Sopstvenost,
tada je to i svet. Kada je ovek u potpunom jedinstvu sa celinom, sa kosmosom, tada ne vidi
nita izvan sebe, kao neto drugo, ili posebno. Njemu je sve nita, jer sve je on sm, njegova
Sopstvenost. Kao to oko ne moe sebe videti, tako ni probueni ne vidi predmetni svet, jer
je celina sveta postala njegova probuena Sopstvenost, njena aktuelizacija. Tako smirujui
svest, ovek boravi u podruju niega i time proima, bistri, smiruje um i oslobaa se u
Duhu. Za njega su nestale sve brige koje nastaju od stanja svesti i od objektivnog sveta.
4. A zatim, uvidevi da svet nije nita objektivno, da je prazan (sunyam) s prestankom projektovanja svesti, jer sve je samo naa Sopstvenost, dolazimo do ni-predoavanjani-nepredoavanja kao jo viem podruju. Ono nadilazi dualizam svest-nesvest i svet-nita,
i vodi odustajanju da bilo ta predoavamo o stvarnosti, o postojanju ili nepostojanju. Ovde,
nakon uvida da je spoljanjost naa unutranjost, potpuno prestajemo da uestvujemo u svetu kao individua, jer se pretapamo u ono to prividne individue omoguava. Videvi da
moemo biti ili smireni u sebi, sasvim budni i nezavisni u toj meri da objektivni svet nestaje, ili da aktivno projektujemo svest u predmetni svet i uestvujemo u njemu kao istinskoj
stvarnosti (tj. kao u snu), mi vidimo da su obe te mogunosti jedno isto, i zato naputamo taj
dualizam koji uslovljava, i boravimo u podruju ni-spoznavanja-ni-nespoznavanja stvarnosti
kao istinskom podruju Duha (purua) koje nadilazi spoznavanje (svet) i nespoznavanje
(nita), to je podruje u kome svet nikada ne nastaje, pa zato nikada ne moe ni nestati. Ako
bie nikada i nije bilo neto objektivno i supstancijalno, onda i nitavilo ne moe postojati
jer nije imalo ta da nestane. Tada uviamo da je prazno sve to je u podruju uma i njegovih projekcija sveta, kao i sve to je u podruju niega (koje nastaje prestankom projektovanja uma u neto), da je to sve podruje prakrti, njeno saimanje u bezvremeno Sopstvo, i
rasprostiranje u vreme predmetnog sveta, da su 'neto' i 'nita' meusobno uslovljeni kao
pokret i mirovanje bia, i da je via stvarnost boravak izvan njihove smene. Tek smo tada
uvek budni za Duh (purua) koji je nezavisan od opaanja i neopaanja, mirovanja i aktivnosti, od svakog dualizma koji omoguava svesnost ili nesvesnost, postojanje ili nepostojanje. Time smo nadili prirodnu izmenu uslova koji su odreivali kada je prisutna budnost, a
kada ne. Jer, ovde je naa budnost ono to omoguava i pokret i mirovanje, svesnost i
nesvesnost, svet i odsustvo sveta.
Uvidevi da telo i njegova delanja nisu nae svojstvo, ve svojstvo prakrti, a zatim da
ni individualna svest nije naa, ve ishodite prostornog kretanja ivotne energije, i najzad
da ta individualna svest (ego) odreuje ta je svet a ta ne, dolazimo do uvida da ni to nije
nae, ve je samo proizvod prethodnih modifikacija.
Ovde uviamo da neuslovljenost Duha nije nitavilo nesvesnosti i ne-bia samo zato
to nadilazi svaki oblik bia i svesnosti, ve da je ishod bivstvovanja uopte, i bia i ne-bia.
Uviamo da moemo biti slobodni i od bia i od ne-bia, od svesti i od nesvesti, jer purua
je iza svih ovih mogunosti. Sama njihova izmena, u koju smo se prethodno uverili, ukazuje
na Duh u nama koji je nezavisno prisutan jer nadilazi sve to kao svedok: i eternalizam sup260

stancijalnosti i nitavilo. S njime tek vidimo da svet nije ni bio neto sam po sebi kada je
ve mogao da nestane u nita, kao i da nita zavisi od pojavnosti sveta, i da zato, kao takvo,
ni ono ne postoji samo po sebi.
Iskuavajui podruje ni-spoznavanja-ni-nespoznavanja, kao jedinu neuslovljenu
stvarnost, nadilazimo sve brige koje se mogu spoznati ili su ostale nespoznatljive, sve je
nebitno naspram neuslovljenosti koja je jedina prisutna.
5. I tada, ne obraajui vie panju ni na dualizam svet-nita, niti na nadilaenje tog
dualizma kao ni-spoznavanje-ni-nespoznavanje, vidimo da se prisustvo neuslovljenog Duha
moe ostvariti jedino u sabranosti svesti bez sadraja, i to kroz est podruja ulnosti naeg
tela - da je ljudsko telo jedino pogodno mesto za to - i nigde vie - i da nema nieg drugog
da se uini. A to znai ovde i sada, u aktuelnom bivanju kakvo jeste. Svi prethodni uvidi
ovde postaju konkretno ostvareni kao nae bivstvovanje, prestaju da bivaju samo uvidi.
Tada nestaje kao nevano sve prethodno spoznato i sabranost panje se vezuje jedino za
prisustvo Duha neuslovljenosti (purua) u telu i njegovo milosrdno i neno ispoljavanje
kroz est podruja ulnosti. Time ostvarujemo najviu odgovornost za bivstvovanje. Neuslovljenost koja omoguava svet i ivot tada prestaje da biva apstraktna i postaje konkretna
iva stvarnost, koja ima svoje telo i ula, stvarnost koja die i dela kao nae bie. Tako Duh
postaje ovek i ovek postaje purua. Nikako drugaije.
Tako, dolazimo do velikog buenja kroz uvid da je sve to je od uma, i svesnost i
nesvesnost sebe, sve to je postignuto i ostvareno kao novo, pa i sama ova budna prisutnost
Duha, ovde opisana, tek nepostojana i prolazna pojava, da je to dogaaj prakrti, njenog proienja, a ne purue, jer on je oduvek budan, slobodan i nezavisan. Potpunim probuenjem
nismo postigli nita novo, ve smo otkrili ono to oduvek jesmo. Nita se objektivno ne
dogaa niti menja. Autentinost neuslovljenog purue, da je on oduvek slobodan i nezavisan, ostvarujemo potpunim uvidom u uzronost i jedinstvo prakrti - kroz injenicu da su
sve materijalne pojave povezane i podreene strogim uzrocima fizikih zakona (od subatomskih do kosmikih) i da to jasno ukazuje da se apsolutno nita novo ne dogaa na svetu i
da je sve Jedno. Uzronost prakrti sve povezuje u Jedno. Samo kada individua (iva) identifikuje puruu sa sveu (buddhi) koju individualno (aham-kra) modifikuje um (manas), ta
identifikacija se za tu individuu projektuje kao "svet" i "dogaaji". Modifikacije svesti pod
uticajem uma daju ime i oblik svakom zbivanju. Izvan tih modifikacija uma nema nikakvog
zbivanja jer je sve pod zakonom uzronosti prakrti, odnosno: sve je Jedno. Sve to postoji i
ispoljava se iz prakrti (emanacija) u njoj je ve postojalo kao mogunost (pra-datost = prakrti). Sve to uopte moe da se dogodi, potencijal svega, ve postoji u jedinstvu prakrti.
Individualni um se samo fokusira na pojedine mogunosti i one se aktuelizuju. Sve ve postoji, ali nama, iz nae subjektivne take gledanja, izgleda kao da se neto novo zbiva.
Ovakav uvid donosi spoznaju da "nita u prakrti nije moje", i "ja sam nezavisan od
svega" jer nisam ak ni individua (aham-kra) unutar te celine (prakrti), niti same modifikacije svesti o svetu (buddhi), koje takoe pripadaju prirodi kao njenom najfinijem delu. I
da modifikacije svesti nisu svojstvo same prakrti, niti ovekovo, nego njene blizine purui.
Ta blizina se ogleda i prelama u ivi, individualnoj dui. Tako se ovek budi.
Uvid da je cela priroda (prakrti) Jedno i da se zato nita novo u njoj ne dogaa, jeste
poetak buenja. Uvid u potpunu nezavisnost Duha (purue), nae sutine, od cele prirode je
postizanje potpune budnosti.
Do buenja nas jedino moe dovesti jasan uvid da cela prakrti postoji zbog purue.
Svi objekti postoje zbog svesnog subjekta. Zato se on budi kada ne trai vie utoite u
261

objektima i samo je svestan sebe

S probuenjem ovek celokupno postojanje, sav svoj ivot, svoje telo, um i ceo svet,
prepoznaje kao san koji ak nije ni bio njegov, nego od prakrti - jer nesvesno postojanje
svojstveno je prakrti, a ne njegovom Duhu, purui. Sve to je dobijeno kao rezultat kroz
vreme, nuno je uslovljeno vremenou, i kroz igru suprotnosti prua jedino iluziju njegovog utrnua. Autentinost neuslovljenog Duha ovekovog ne zavisi od utrnua vremena i
nadilaenja uslovnosti bivanja (emu smo teili ranije), jer nikada i nije bila njime ugroena,
ona nije suprotnost niemu to bi bilo neautentino. Zato ne moe biti proizvod nikakve
aktivnosti usavravanja ka osloboenju ili spasenju, ve jedino utrnua strasti za postojanjem u neznanju i nesvesnosti slobode koja omoguava smo postojanje. Osloboenje u
bezvremenoj budnosti je prestanak i utrnue uea u iluziji i neznanju, a ne postizanje i
ostvarenje neeg objektivno novog, zato to je budnost sma neuslovljenost ni od ega, koja
prethodi svakoj stvarnosti i omoguava svako postojanje.
Konano buenje je nestanak iluzije vremena, to je osnovna iluzija s kojom se
purua poistoveuje sa prakrti. Zato se kae da buenjem postajemo ono to oduvek jesmo i
da treba samo da uklonimo iluzorne identifikacije zbog kojih mislimo da smo neto drugo.
Ovo praktino znai da su svi nai uvidi i spoznaje bezvredni, da nemamo apsolutno nita
drugo da uinimo do da se probudimo. Sutinska iluzija u kojoj nam prolaze celi ivoti je
iluzija da pre toga treba neto drugo da uradimo, u vezi ivotnih sadraja ili saznanja. Um
projektuje sav svet i vreme, pa s njim i sve sadraje i saznanja u svetu i vremenu. Budnost je
transcendencija samoga uma, zato je od presudnog znaaja uvideti da ne smemo projektovati u vreme i samu transcendenciju uma, odnosno probuenje. Tako je samo odlaemo.
Ona je uvek i jedino mogua ovde i sada, kao prvi in, pre svih, a ne kao posledica nekih
drugih radnji. Zato je meditacija, kao praksa transcendencije uma, u sutini jedino ispravno
delanje - delanje nedelovanjem.
Sav ivot u iluziji sastoji se od ove projekcije, od odlaganja svoje budnosti. Od te
iluzije projektovanja u vreme sastoje se svi nai ivoti.
Zato to mi uvek ve jesmo ono to treba da budemo, transcendentalni purua, osnovni kriterijum budnosti je budnost za vreme dubokog sna. Nae celokupno postojanje se
sastoji iz etiri stanja: dnevne budnosti ili jave, snova, dubokog sna bez snova i iste, transcendentalne svesti koja nadilazi prva tri stanja, koja je uvek prisutna iza svih stanja postojanja jer je sutina samog postojanja. Kada smo u njoj onda smo uvek svesni, i za vreme
dubokog sna bez snova kada svet i naa individualnost potpuno nestaju. Tada ostaje samo
Duh koji omoguava svest i nau sutinu. Ta ista svest koja uvek postoji kao ono to omoguava samo postojanje, jeste Duh u nama i mi smo njegovo olienje.
Sav herojski napor za postizanje osloboenja, koji se mora preduzeti, svodi se na kraju na osloboenje od svih napora koji nastaju i zbog sveta i zbog njegovog nadilaenja, svodi se na oputenost, ravnodunost i nezavisnost (kaivalya). Napori su uzaludni jer mi uvek
sanjamo, i na javi i u snu, sanjamo i ropstvo i napor oslobaanja, sanjamo sve dok se ne
probudimo. Kad prestanemo da sanjamo danju, sav na svet i ivot, prestaemo da sanjamo
i nou. Tada emo biti budni i za vreme dubokog sna bez snova. Tako probuen biva slobodan od smene perioda svesnosti i nesvesnosti samog sebe koji su uzajamni, delanja i od
nedelanja, od postojanja i nepostojanja: on smo postojanje doivljava kao afirmaciju slobode i njenu ivu autentinost. On vidi da je Duh neuslovljenosti jedina stvarnost nedodirnuta pojavnim svetom i njegovom svesnou i nesvesnou. Kao to filmsko platno, na
kome se odigravaju poplave i poari, ostaje nedirnuto tim pojavama, kojima omoguava da
se projektuju ili manifestuju, ili kao to na ogledalo ne deluju osobine likova koje odraava,
262

tako i na Duh neuslovljenosti, koji je ovekova sutina, ne deluju pojave prakrti, njene stihije i poari, ne samo spoljni ve i oni u telu i psihi - iako omoguava njihovu pojavnost.
Kada smo budni tada Duh neuslovljenosti prepoznajemo kao svoju sutinu po kojoj
nismo nita od prirode, vidimo da su ovo smrtno telo i iluzorni um njene prolazne tvorevine
i da to sve nije nae, da uopte nismo ni roeni da bi ostvarili prirodne nagone nego, naprotiv, prirodni nagoni su nas rodili da bi kroz nas ostvarili prisustvo bezvremenog Duha neuslovljenosti koji celu prirodu omoguava. Tada priroda nestaje za nas kao san za probuenoga, i samo beskrajna, bezvremena i svemona sloboda ostaje kao naa Sopstvenost i budnost. I zatim, takva budnost poinje da se u nama uvruje i postaje iva i delotvorna tako
to u njenom svetlu smo bivstvovanje prirode prepoznajemo kao ostvarenje slobode koja je
omoguava, kao njeno oivljavanje kroz sve oblike koji ine iskustveni svet - a najpre kroz
svoje ljudsko telo, kroz njegov dah i pogled, pokret i misao. Sav fiziki svet tada postaje
vrsto uobliena energija svesti koja izvire iz neuslovljenog Duha.
Tada se budnost ispoljava kao potpuna ujednaenost svih pokreta tela i glasa tokom
govora, kao ulje kad se lije, kao apsolutna dobrota prema svemu i apsolutna nezavisnost od
svega. Tako izgleda probueni.
Dakle, najpre je svaki oblik bivstvovanja postao prazan, ovek je konano iskoraio
iz njega i dostigao slobodu od svakog ropstva pojavnom svetu, a zatim je ta praznina postala
sm oblik, svet je postao (samo za tog oveka) sloboda bivstvovanja. Tanije reeno, nije
'postao', nego je prepoznat kakav oduvek uistinu jeste. I tako je nainjen pun krug: najpre od
nesvesne stihije bivstvovanja ka slobodi od njegovih uslovljavajuih oblika, ka istoj svesti,
a zatim ka samom biu, koje ovog puta nije vie nesvesno ve prosvetljeno. Zato to nije
krug ve spirala, jer se bivstvovanje sada odvija na viem nivou.
Kao to bia ne bi bilo bez svemone slobode koja ga omoguava, tako ni te slobode
ne moe biti bez bivstvovanja kakvo upravo jeste; ona se mora ostvariti kroz sve oblike
ivota, inae e ostati puka apstrakcija i delovae jedino tama prirodnih nagona u borbi za
opstanak. Duh svemone slobode i ranije se povremeno probijao kroz tamu u ivot ovekov,
obasjavao ga venom svetlou i tada je doivljavan kao Sveti Duh (u mazdaizmu i hrianstvu) ili iva (u hinduizmu). Sada je ovek trajno ispunjen njime kao svojom sutinom.
I samo takav ivot - koji nije vie podstican borbom za opstanak nego, naprotiv, venim, svemonim i nestvorenim Duhom slobode, koji ivot u svemu nadmauje jer ga celog
omoguava i dri kao malo vode na dlanu - samo takav ivot postaje za oveka mogu,
autentian i blaen. oveku ivot postaje prihvatljiv samo kada svoje uporite ne trai u
njemu, u ispoljenom svetu, ve u Duhu koji ga omoguava.
Jedino to nakon svega preostaje probuenom oveku jeste vazda slobodan ivot prirode koji se nesputano ispoljava kao doivljaj ljubavi. Ali, za razliku od ostalih ljudi koji
nisu proli put proienja ovde iznet, on svakog trenutka i u svim dimenzijama ivot proima smislom, isceljuje ga i stiava od zaludnih vrtloga strasti, bistri ga od neznanja i oslobaa u spoznaji njegovog ishoda. On zrai dobrotom koja omoguava svet.
Takav ovek to moe jedino zato to vidi da od ishoda svega nikada i nije bio razliit,
da je purua oduvek nezavisan od prakrti i da bi greio ako bi nastojao da svoj Duh uini
autentinim naspram prirode, ako bi traio sopstveno spasenje. To je nepotrebno, jer nije
porobljen. Da jeste, ne bi imao Duha ni svesti u sebi - ne bi ni postojao. Kako je ve slobodan, to svoje iskonsko stanje moe potvrditi i oiveti u iskustvu samo kada s ljubavlju podstie sav ivot prirode, svih njenih bia, a ne svoju slobodu, pa ak ni svoj ivot. Priroda
nikada ne sputava Duh. To i ne moe, jer on nju celu omoguava. Ona u celosti slui njegovoj samospoznaji, i zato on samospoznaju i slobodu ostvaruje jedino kada bezgranino
263

podrava ivot svih bia i cele prirode, a ne svoj. Samo tako e moi da s istom ljubavlju
doivi sve to postoji, sa svim suprotnostima (Matej, 5.6.7). Tek kada to doivi, bie potpuno svestan postojanja kakvo zaista jeste. I tada e biti ono to sm u sutini jeste: Duh koji
omoguava i postojanje i svest o njemu.
Nikako drugaije se ovek ne moe prepoznati, probuditi i iveti u neroenom i besmrtnom Duhu koji omoguava ivot. Nikako drugaije.

264

PRILOG
TEKSTOVI KLASINE SNKHYE

Ivarakrna
SNKHYA-KRIK
1.
Pred nasrtom trovrsne patnje teimo spasenju razumevanjem uzroka. Zapostaviti istu svest o sebi pred svetovnim iskustvima nije ispravno, jer potpuno dokonanje patnje preputanjem svetovnom ivotu nije mogue.
(Trovrsna patnja moe poticati: 1. iz nas samih; 2. iz vanjskog sveta, tj. od drugih
bia, i 3. iz nebeskog sveta kao uticaj planeta, bogova (neorganskih bia) ili kao mo sudbine. ista svest je transcendentalna svest o autentinom Duhu, purui, a svetovan ivot
je ogranien na relativni um i uslovljeno bivstvovanje prakrti.)
2.
Svetovna iskustva, kao i vera u nekog Boga, sredstva su jednako neista,
oskudna ili prekomerna. Bolji je obratni smer svesnog razlikovanja pojavnog, nepojavnog i
znanog.
(Obratni smer svesnog razlikovanja je praksa meditacije s kojom se objektivno
ustanovljava sve, od misli i oseanja, do najgrubljih fizikih pojava. Ovde se jasno stavlja
do znanja da svetovna i religijska iskustva spadaju u istu ravan bivstvovanja, iako sa razliitim sadrajima i uincima, i da je za duhovnu autentinost neophodno iskustvo transcendencije. Drugim reima, da ne treba traiti smisao egzistencije i utoite spolja, ve unutar sebe,
sopstvenim preobraajem, a ne menjanjem vanjskih okolnosti, ni svetovnim ni religijskim
metodama.)
3.
Iskonska je priroda (prakrti) neproizvedena (avikrti). Sedam glavnih inilaca
(iz nje) proizvedeni (dalje) proizvode esnaest sastojaka koji su tek proizvodi, a Duh (purua) niti je proizveden niti proizvodi.
(Sedam glavnih inilaca su: mahat-buddhi, aham-kra i pet tanmtr. esnaest
sastojaka su: indriyni i maha-bhtni.)
4.
Opaanje, zakljuak i svedoanstvo tri su verodostojna sredstva spoznaje. U
njima su obuhvaena sva ostala, na njima se temelji izvesnost izvoda.
5.
Opaanje je ustanovljavanje posebnih objekata. Zakljuivanje je, prema objavama, trostruko, a nastaje iz poznavanja karakteristinih osobina i njihovog posednika. Svedoanstvo dolazi od poverljive osobe i od otkrovenja.
265

6.
ulni objekti saznaju se opaanjem, a ono to je natulno, zakljuivanjem. to
se direktno ne opaa niti se moe pouzdano zakljuiti, ustanovljava se svedoanstvom i
otkrovenjem.
7.
Nemogunost opaanja moe da nastupi usled ekstremne udaljenosti ili blizine, oteenja ula, mentalne nestabilnosti, velike finoe, usled drugaijeg ubeenja, zamenom za neto slino i zbog drugih uzroka.
8.
Iskonska priroda nije primetna, zato to je suptilna, iako bivstvuje tako da su
joj uinci primetni, a ti su uinci svesnost (buddhi) i ostalo to otud proizlazi kao oblikovana
i neoblikovana priroda.
9.
Budui da je nemogue proizvesti ono to ne bivstvuje, budui da je nuan
zahvat u tvarni uzrok, budui da sve ne moe nastati iz svaega, nego mogui uzrok proizvodi (samo) ono to moe, tako da samo iz bia nastaje bie - zato i uinak (posledica) bivstvuje ve pre zahvata inioca (uzroka).
10. Oznake su bia u razvoju da su prouzroena, nestalna, neobuhvatna, delatna,
mnogostruka, ukljuiva, obeleena, povezana i zavisna. Nerazvijena je priroda suprotno
obeleena.
11. Razvoj se sveta zbiva na potki od tri strune (gune). One se (same po sebi) ne
razluuju, (nego su) pred-metne. (Obeleja su im) opta, ne misle nego proizvode. Takva im
je prirodna podloga, dok je Duh obeleen suprotnim svojstvima.
12. Svojstva struna (guna) jesu: ugodnost, neugodnost i bezoseajnost. Svrha im
je da osvetle, da pokrenu i suspregnu (zbivanje). Strune deluju uzajamno da se usklade,
poveu, umnoe i oplode.
13. Sattva je guna lagana i svetla, dok se raas ceni jer je vrst i pokretan, a tamas
je mora i umalost. Po svrsi su sline svetiljci.
14. Nemogunost razlikovanja i ostalo dokazuje se postojanjem triju guna, a
nepostojanje njihovim odsustvom. Neispoljeno (prakrti) se dokazuje time to svaka posledica mora da poseduje uzrok.
15. Nemanifestovana (avyakta) prakrti postoji kao opti uzrok jer su sve pojedinane tvorevine ograniene, jer je istorodna, jer je pokretaka snaga, jer je razliita od svih
pojedinanih uzroka i posledica, i zato to izaziva sve posledice.
16. Ona se razvija kroz tri gune i preobraava se, kao tenost koja se preliva u obilju, zavisno od prevage pojedine gune.
17. Budui da svojstva nisu sama sebi svrha, nego su pod vlau suprotstavljenom
proizvodu triju guna - postoji Duh, budui da je neophodan korisnik i jer se (sve) zbivanje
vri zbog (njegovog) osloboenja.
266

18. Dokaz je mnogostrukosti purua redosled uzroka raanja i smrti i postepenost

zbivanja, a takoe i razlike u odnosu triju struna.
19. Takva je raznorodnost dokaz da je svojstvo Duha da bude svedok, izdvojen,
nepristrasan, nedelatan posmatra.
20. I zato, zbog takve zdruenosti, lik koji nije misao deluje kao misao. Mada su
delatne tek strune (gune), ini se da i posmatra postaje delatan.
21. Kao kada se hromi zdrui sa slepcem tako su vezane i te dve (osnove - duhovna i tvarna). Svrha je duhovni uvid, a uz to i razreenje tvari. Tako se vri zbivanje u svetu.
(Hromi je nedelatni purua, a slepac je delatna ali nesvesna prakrti. Oni se udruuju
kao kada slepac ponese hromog koji vidi put.)
22. Od iskonske prirode (potie najpre) mahat-buddhi, a zatim i skup od esnaest
(sastojaka). Iz pet od tih esnaest (iz tanmtr) potie pet tvarnih poela (maha-bhtni).
23. Svojstvo mahat-buddhi je odlunost. Ispravnost, mudrost, stanje bez strasti i
gospodstvo njegov su svetli lik. Tome su suprotna obeleja tame.
24. Aham-kra deluje iz tatine. Otuda potiu dve vrste prirode: jedanaest organa i
pet prototipskih poela.
25. Iako je aham-kra jedinstvena iz nje potiu razliite vrste razvoja, zavisno od
toga da li preovlauje sattva ili tamas. Kada prevlada sattva nastaju indriyni, a kada prevlada tamas nastaju fini elementi (tanmtr, prototipovi grubih, maha-bhtni). Dok su sattva i tamas materijalni uzroci tih razvojnih oblika, raas je delatni uzrok.
26. Oko, uho, nos, jezik i koa zovu se organi spoznaje (buddhindriye). Glas,
ruke, noge, organi izluivanja i polni organi jesu organi delanja (karmendriye).
27. Razum (manas) im je zajedno svojstven i istovrstan. Zato je organ volje. Raznovrsnim preobraajem kvaliteta (guna) nastaju razlike i luenje izraavanja.
(Razum je organ i spoznaje i delatnosti. Prema komentarima, razum razjanjava ono
to je neodreeno, a sam od sebe ne dodaje nita datoj predmetnosti.)
28. Pet funkcija, zvuk i ostalo, jednostavna su opaanja. Govor, rad ruku, kretanje,
izluivanje i reprodukcija drugaije su funkcije.
29. Posebno je obeleje svakog od triju (unutarnjih organa) funkcija koja nije
zajednika. Zajednika funkcija im je zraenje pet dahova (prna).
(Buddhi, aham-kra i manas su unutarnji organi, ili antahkarana.)

267

30. U pogledu ulnih objekata, delovanje sva tri organa je i simultano i sukcesivno. Kada su u pitanju neprimetne stvari, delovanju tri unutarnja organa prethodi saznanje.
31. ulni i delatni organi izvode svoje pojedine funkcije podstaknuti uzajamnom
simpatijom. Njihov cilj je nezavisnost Duha; ni zbog ega drugog se oni ne aktiviraju.
32. Organa je trinaest vrsta; oni delaju pomou shvatanja, utvrivanja i obelodanjivanja. Njihovi vanjski objekti su desetostruki, budui da su shvatljivi, utvrdljivi i obelodanjivi.
(Strofe 30-32 razjanjavaju koordinaciju triju unutarnjih - manas, aham-kra i buddhi - sa deset vanjskih organa - karmendrye i buddhindrye.)
33. Unutarnji je inilac trovrstan, a deset je vanjskih (organa) koji tim trima ukazuju predmete. Delatnost je vanjskih organa neposredna sadanjost; unutarnji je delatan u
sva tri vremena (prolost, sadanjost i budunost).
34. Fini elementi, tanmtre, koji su prototipovi naih grubih ula, primetljivi su
jedino ulima boanskih bia. Govor je zavisan od zvuka; ostali od svojih objekata.
35. Budui da svesnost s unutarnjim iniocima dosee u bit svakog predmeta,
(bitno) je sredstvo (spoznaje) trovrsno, a ostali su organi njihova ulazna vrata.
36. Tako razliite osobine guna, delujui kao svetiljka, odraavaju u svesnosti
(buddhi) potpuno jasnu svrhu Duha,
37. Budui da svesnost nastoji da zadovolji svaki prohtev Duha, a uz to razotkriva
suptilnu razliku Duha i tvari.
38. Suptilna poela (tanmtre) nisu raznolika, a od njih pet nastaje pet grubih
poela (maha-bhtni). Tanmtre razlikujemo prema smirenim, uzbudljivim i varavim utiscima.
39. Od suptilnih poela, tanmtr, sastoji se psihiko telo ivih bia. To telo
nadivljava smrt fizikog tela i preporaa se, dok se tvorevine grubih materijalnih elemenata
raspadaju.
40. Suptilno telo nastalo je prvo, nezavisno, trajno. Omeuju ga um i ostali (duevni) inioci bia sve do suptilnih poela. Ono prolazi ivotima nedostupno uitku, mada je
nosilac osobina bia.
(Suptilno telo je linga-arira. Prema komentarima semenje vrline i greha sadrano
je u suptilnom telu... u sklonostima uma.)
41. Kao to nema slike bez podloge ni senke bez predmeta, tako ni izraz spoznaje
ne postoji bez podloge u predmetnim razlikama.
268

42. Suptilno telo, usmereno duhovnom svrhom, kao glumac igra svoju ulogu prilagoujui nameru onom to eli da postigne, sa pouzdanjem u mo iskonske prirode.
43. Uroena priroda i steena svojstva, a i vrline, oevidno zavise od (umnih i
ostalih) inilaca, dok telesnost ve od zaetka zavisi od uinaka (tih inilaca).
44. Vrlina utire uzlazni put, a grenost zavodi niza strminu, mudrou se postie
osloboenje, a u ropstvo se pada iz bezumnosti. Nadmo odstranjuje prepreke, a suprotni
uinci plod su suprotnih osobina.
45. Naputanje strasti prirodno je smirenje, tok ivota (preporaanje) izvire iz ara
poude, nadmo odstranjuje prepreke, a suprotni uinci plod su suprotnih osobina.
(Osam sklonosti uma, etiri pozitivne i etiri negativne, koje su opisane u ove dve
strofe - vrlina, mudrost, neprianjanje uz nagone, nadmo, i njima suprotne etiri mane komentariu se dalje prema naelu da ovek postaje ono o emu meditira.)
46. Ovo su sve tvorevine uma, uslovljene smetnjama, slabostima, samozadovoljstvima i postignuima. Usled nejednakog uticaja guna, ima ih pedeset.
47. Pet je vrsta smetnji; raznih slabosti usled organskih nedostataka ima dvadeset
osam; samozadovoljstava ima devet, a dostignua osam.
48. Raznih pomraenja uma (tamas) ima osam, isto kao i smutnji (moha); razoarenja (mahamoha) je deset. Teskoba ima osamnaest vrsta, a toliko i potpunih pomraenja
uma.
49. Nedostaci jedanaest organa, zajedno sa slabou uma, ine optu nemo. Povreda uma ima sedamnaest, a nastaju usled nepostojanosti zadovoljstava i postignua.
50. Navode se devet oblika ugodnosti: etiri unutarnjih, koje se odnose na prirodu
(prakrti), sredstva (upadana), vreme (kala), i sreu (bhagya); i pet spoljanjih koja nastaju
izbegavanjem uivanja u objektima.
51. Osam postignua su: razmiljanje, uenje, studiranje, spreavanje tri vrste
bola, sticanje prijatelja i milosre. Tri ranije spomenuta (smetnje, slabosti i samozadovoljstva) sputavaju postignua.
52. Bez tenje za roenjem (bhava) nema oblika (suptilnog tela, linga-arira), a
bez (sticanja iskustava pomou) suptilnog tela nije mogue nadilaenje raanja i oblikovanja. Zato je evolucija sveta dvostruka: obeleena je prirodnim oblikovanjem i sticanjem
mentalnih iskustava.
53. Ima osam vrsta boanskih svetova; pet podljudskih, dok je ljudski svet jedinstven. Podljudski svetovi nisu samo svetovi ivotinjskih bia, nego obuhvataju biljke i minerale. Sve su to materijalni svetovi (unutar prakrti).
269

54. Svetlost sattve prekriva vrhunce sveta, a korenje je skriveno u tami (tamas).
Sredinom se ire strasti (raas). Tako je razgranien svet, od boga Brahme pa do vlati trave.
Srednji deo sveta jeste svet ljudske sree i nesree.
55. Misaoni ljudski um tu snosi patnju koja je nanos starenja i smrti, sve dok se ne
odvrati od oblika. Zato je patnja u biti svega.
56. Priroda je sazdana tako, od najvieg uma pa do zadnje estice, da poslui
osloboenju (svakog pojedinanog) Duha. Poduhvat je (prirode) zbog tue svrhe kao da je
njena vlastita.
57. Nesvesno, kao to nastaje mleko za ishranu teleta, preobraava se i priroda u
svrhu slobode oveka (Duha).
58. Kao to ljudi rade s krajnjim ciljem da zadovolje svoje elje, tako i neispoljena
prakrti radi sluei Duhu, i njen krajnji cilj je dokidanje patnje.
59. Kao to se povlai plesaica kada gledaocima prikae ples, tako se odvraa i
priroda poto se izrazila pred Duhom.
60. Velikoduna priroda, obdarena svojstvima (gunama), nesebino i na sve naine ispunjava svrhu Duha, koji nema svojstava.
61. A meni se ini da nijedno bie nije stidljivije od same prirode (ili istog bia),
jer kada shvati: Viena sam, nikada vie ne izlazi na dogled (Duha) oveka.
62. Zato zaista (tu) niko ne biva sputan, niti se oslobaa, niti prolazi nizom ivota.
Sma se priroda, prolazei raznim fazama, vezuje i oslobaa.
63. Priroda samu sebe vezuje, ili zapetljava u tkanje struna, guna, zbog sedam
sklonosti ka oblikovanju, a jednom se sklonou (mudrou) razreuje za istinsku dobrobit
Duha. Sedam spona prirode, s kojima se porobljava u razne oblike, jesu sklonosti prema
vrlinama i gresima, prema dobru i zlu.
64. Tako stalnim pronicanjem takvosti (stvarnosti prirode) doseemo spoznaju (da
to) nisam, (to) nije moje, niti (sam to) ja.
65. A Duh (-ovek) poput gledaoca i dalje bez zanosa promatra prirodu, koja je
odvraena od raanja uspeno napustila sedam vrsta oblikovanja.
66. On tad ravnoduan (kae): Video sam je, a ona suspregnuta: Opaena
sam. Iako je meu njima uspostavljen odnos, on vie ne slui razvoju sveta.
67. Kad je Duh dosegao savreno znanje, tad ispravnost, a i ostale vrline postaju
nedelatne. Telo zahvaeno snagom oblikovanja i dalje postoji kao u zamahu lonarevog
toka.
270

(Kad se oblikovani lonac skine s lonarevog toka, toak se vrti i dalje jo neko vreme snagom inercije. U asu kad prevagne budnost, sve semenje karme postaje nesposobno
da proklija, jer je tlo postalo jalovo.)
68. A kad se Duh otcepi od tela, i kretanje se tvari, poto je postiglo cilj, obustavlja. Duh tako postie potpuno savrenstvo jednom za svagda.
69. Ovo je skrovito znanje objavljeno najveem mudracu, Kapili. To je znanje o
nastanku, opstanku i ishodu bia.
70. Ovu vrhunsku proiavajuu mudrost on je iz svog saoseanja saoptio Asuriju. Asuri ju je preneo Panaikhi, a ovaj je razradio u sistem.
71. Sistem, koji su uenici preneli usmenim nasleem, sloio je u arya metrici
Ivarakrna, koji je savreno shvatio utvreno uenje.

271

Kapila
SNKHYA-STR
Od ukupno 526 stri, ovde je dat izbor od 184.
To su uglavnom one koje ne zahtevaju komentare
i koje se ne odnose na rasprave sa drugim sistemima,
nego iskljuivo na uenje snkhye.
I.1. Konani prestanak trovrsne patnje83 krajnji je cilj ljudskog Duha.
I.2. Patnja se ne moe trajno okonati uobiajenim (vanjskim) sredstvima (kao to
su religija, novac i ulna uivanja), jer tako moe biti spreena za neko vreme, ali se ponovo
vraa.
I.4. Metode privremenog (spoljanjeg) osloboenja od patnje treba da odbace sve
razumne osobe, jer nisu mogue na svim mestima i u svim vremenima, a i tamo gde su
mogue, nisu dovoljne.
I.5. Nii putevi (vanjskog) uklanjanja bola treba da se odbace u korist najvieg
cilja, osloboenja, iji je vrhunski znaaj takoe objavljen u svetim spisima.
I.7. Ako je sutinska priroda ljudskog Duha da bude sputan, ne bi postojao put ni
nain za postizanje osloboenja.
I.8. Ako smatramo da je Duh ovekov po prirodi ogranien, i da je nemogue njegovo osloboenje, tada sveti spisi, koji nalau njegovo osloboenje, nisu istiniti (to nije
sluaj).
I.12. Zavisnost od vremena ne sputava ljudski Duh, jer vreme je sveobuhvatno i
trajno povezuje sve to je od prakrti.
I.13. Niti, iz istog razloga, uslovljenost nastaje od prostora.
I.14. Niti uslovljenost Duha nastaje od uticaja okoline i svetovnih obiaja, jer oni
uslovljavaju telesno stanje, a ne duhovno.
I.15. Ljudski Duh je izvan svih svetovnih veza, jer nije utelovljen.
I.16. Niti je ogranien delima, jer delanje je svojstveno umu i, u tom sluaju, sputanost bi bila vena.
I.17. Ako bi sputanost nastala kao svojstvo drugog oveka, razliita iskustva ne bi
bila mogua.
I.18. Ni prakrti ne moe biti uzrok sputanosti Duha, jer ne moe delovati sama od
sebe.
I.19. Duh ovekov je vean, ist i slobodan. On ne moe biti povezan sa patnjom
bez povezanosti sa prakrti.
I.20. Niti sputanost Duha nastaje iz metafizikog neznanja, jer ono to nije realno
ne moe sputavati.
83

Tri vrste patnje jesu: 1. Subjektivna (adhyatmika); tako je nazvana jer nastaje iz ovekovog 'ja'. Sastoji se iz bolesti i
duevne patnje. 2. Objektivna (adhibhautika), koja je prouzrokovana delovanjem drugih ivih bia, kao to su ivotinje,
ljudi, ptice itd. Nazvana je tako zato to nastaje od stvorenih bia. 3. Uticaj sudbine (adhidaivika), izazvan natprirodnim
silama, zatim uticajima zvezda i planeta, zlih duhova ili bogova (deva). Smisao ovog komentara je isti kao kod Sankya
karike 2.

272

I.21. Ako se tvrdi da je neznanje realno, onda se negira naelo (vedante) da je nerealno.
I.22. Ako se pretpostavi da je neznanje realno, priznala bi se dualnost Duha i
neznanja.
I.27. Sputanost Duha nije izazvana ni uticajima objekata koji veno deluju.
I.29. Sputanost Duha ne moe nastati ni od uticaja primljenih od objekata, jer onda
ne bi bilo nikakve razlike izmeu sputanog i slobodnog.
I.42. Svet nije samo ideja, jer postoji intuicija o objektivnoj stvarnosti.
I.48. Duh ne biva sputan ulaenjem u telo.
I.51. Kretanje se pripisuje Duhu kao to se kae da se i prostor ograen upom 'kree' kada se up pomeri. U stvarnosti, prostor (akaa) uopte se ne kree.
I.52. Niti sputanost Duha nastaje od dobrih ili zlih dela (karma), jer ona ne pripadaju Duhu.
I.55. Povezanost Duha (purue) i prirode (prakrti) nastaje usled njihovog nerazlikovanja. Stoga tu nema slinosti.
I.56. Uklanjanje nerazlikovanja mogue je samo pomou razlikovanja, kao to se
tama uklanja svetlou.
I.57. Nerazlikovanje svih ostalih stvari od Duha, sledi iz nerazlikovanja Duha od
prakrti. Zato se s ponitenjem ovoga, ponitava i ono.
I.58. Sputanost Duha je samo ubeenje i nije realna, jer postoji samo u umu.
I.66. Postojanje Duha (purua) moe se zakljuiti iz injenice da neinteligentna priroda mora postojati zbog nekog drugog.
I.75. Iako Duh i priroda prethode svemu ispoljenom, Duh po svojim svojstvima ne
moe biti uzronik; stoga je priroda ta koja je uzrok.
I.78. Neto ne moe biti proizvedeno iz niega.
I.81. Delanje (karma) ne moe biti stvaran uzrok nijednog proizvoda.
I.85. Osloboenje nije mogue ak ni nepristrasnom akcijom, jer bez obzira da li se
akcija izvodi bez elje ili sa eljom, u oba sluaja ona ini da osloboenje izgleda kao da je
stvoreno i zato propadljivo.
I.86. Onaj ko je po svojoj prirodi slobodan konano ukida svaku sputanost. Ne
moe se uporediti osloboenje koje se postie ispravnim znanjem sa onim koje je postignuto
delima.
I.93. Postojanje Boga se ne moe dokazati jer on ne moe biti ni slobodan ni sputan. Niti moe biti drugaiji do slobodan ili sputan.
I.94. U oba sluaja bie nesposoban za delanje (stvaranje).
I.96. Duh vlada nad prakrti samom blizinom.
I.97. Individualne due (iva) takoe rukovode samom blizinom.
I.99. Unutarnji organ (manas) je osvetljen blizinom Duha i potinjen, kao gvoe
magnetu.
I.109. Zato to su krajnje suptilni, purua i prakrti ne mogu biti vieni.
I.110. Postojanje prakrti se moe videti iz posledica.
I.117. Stvari nastaju samo iz onoga iz ega mogu da nastanu.
I.118. Takoe, pre svog nastanka posledica ima istu prirodu kao i uzrok.
I.121. Razaranje stvari znai njeno rastvaranje u svoj uzrok.
I.124. Proizvodi prakrti su uzrokovani, prolazni, neproimajui, promenljivi, mnogobrojni, zavisni i rastvorljivi.
I.139. Duh je ovekov razliit od tela i svega ostalog.
273

I.142. Takoe Duh je razliit od tela i ostalog zbog svoje nadmoi nad gunama.
I.143. Duh je nezavisan od tela i ostalog, jer je on spoznavalac.
I.144. Duh je razliit od tela i ostalog zbog svoje nadmoi nad njima.
I.148. Da Duh ovekov nije inteligentan, ne bi mogao biti svedok stanja dubokog sna
bez snova i stanja sanjanja.
I.153. Mada se za Duh mislilo da predstavlja suprotnost neem drugom, to zapravo
nije tako jer je Duh jedinstven i bez osobina.
I.155. ovek koji zna da je uzrok ropstva nerazlikovanje izmeu purue i prakrti, i
koji opstaje u njihovom razlikovanju, zna da nije bio sputan ak i kada je izgledalo da je
tako.
I.156. Ako slepac ne vidi, to ne znai da ne mogu videti i oni koji imaju oi.
I.159. Duh je ovekov oduvek slobodan, ali se prividno pokazuje kao da nije.
I.160. Duh je u svemu slobodan, iako izgleda mnogostruk ili raznovrstan, u stvari je
samo prividno ogranien biem.
I.161. Duh je svedok kroz povezanost sa ulnim organima.
I.162. Vena sloboda svojstvena je ljudskom Duhu.
I.163. A takoe i ravnodunost.
I.164. Delatnost se zabunom pripisuje ljudskom Duhu zbog uticaja misli koje su nam
bliske; zbog bliskosti sa mislima.
II.5. Budui da sputanost, stvaralaka aktivnost i sve ostalo zapravo pripadaju prakrti, pogreno je pripisivati ih purui.
II.9. Ispoljavanje sveta nastaje iz strasti, osloboenje iz bestrasnosti.
II.23. Opaanje je i natulno. Pogreno je misliti da ono zavisi samo od ula.
II.26. Manas uestvuje u opaanju i u delanju.
II.28. Svi objekti ulnih i delatnih organa poinju sa bojom i zvucima, a zavravaju
se s prljavim izluevinama.
II.29. Svojstvo je Duha da je svedok zbivanja, dok su ulni i delatni organi sredstva
tog zbivanja.
II.34. Kada se obustave modifikacije vezane za objektivni svet, Duh vie nije njima
obojen i boravi u sebi.
II.35. Zbog cveta kristal izgleda obojen.
II.41. Buddhi je glavni, jer nikada ne odluta.
II.42. Takoe jer sadri utiske iz prolosti.
II.43. I zbog svoje moi seanja.
II.44. Seanje ne dolazi od Duha.
II.45. Neki organi su glavni, a drugi sporedni instrumenti Duha, zbog razlike u funkciji.
II.46. Rad svakog buddhija je u korist pojedinanog oveka, jer svaki je vezan
radom u slubi svoga oveka.
II.47. Doputajui svim razliitim organima da podjednako rade u korist Duha,
prvenstvo pripada buddhiju.
III.1. Raznovrsni ulni svet (indriyni) proistekao je iz suptilnog (tanmtr).
III.2. Odatle je i telo.
III.3. Iz suptilnih elemenata nastaje sav ivot u svetu.
III.4. Ali, za onoga ko razlikuje, delovanja iskustvenog sveta su neprimetna.
III.5. Iskustveni svet postoji zbog neophodnosti da ga iskuse oni koji ne razlikuju
puruu i prakrti (neprobueni).
274

III.6. Duh je ovekov ve sada sasvim slobodan od svih suprotnosti.

III.7. Fiziko telo obino nastaje od oca i majke. Drugo telo tako ne nastaje.
III.10. Individualne razlike ljudskih karaktera potiu od raznovrsnosti njihove prethodne delatnosti.
III.20. Svest nije proizvod organizacije elemenata prirode, jer se ne nalazi ni u svakom elementu posebno.
III.21. Da je svest priroena telu, niko na svetu nikada ne bi umro.
III.22. Ako bi se reklo da se svest proizvodi u telu zahvaljujui moi specijalne kombinacije elemenata, odgovor je da to nije sluaj jer svest ne postoji ni u jednom posebnom
elementu.
III.23. Spoznaja oslobaa.
III.24. Zabluda porobljava.
III.25. Poto je znanje jedini uzrok osloboenja, ono nije u vezi ni sa im, pa ni sa
dobrim delima vrenim direktno ili indirektno.
III.27. ak se ni verskom predanou ne dosee ista stvarnost.
III.28. Jer iluzija lei u svemu to um zamisli.
III.29. Samo ostvarenjem istog Duha u meditaciji postaju dostupne sve moi prirode.
III.30. Meditacija je naputanje strasti.
III.31. Meditacija se usavrava naputanjem aktivnosti uma.
III.36. Meditacija se ostvaruje savladavanjem strasti i postojanom vebom.
III.47. Sve stvoreno, od najvieg Brahme do najniih bia, postoji u korist Duha
ovekovog (purua) samo dotle dok nema razlikovanja izmeu purue i prakrti.
III.48. Visina obiluje istotom (sattva).
III.49. Podnoje obiluje mrakom (tamas).
III.50. Sredinom se ire strasti (raas).
III.51. Razliite tvorevine prirode proizvode razliite karme.
III.52. ak i iz najviih svetova postoji mogunost pada u nia, bolna stanja, tako da i
nebeske svetove treba nadii.
III.53. Patnja nastala starenjem i umiranjem ostaje u viem svetu kao i u niem.
III.55. Iako delatnost nije nuna ni za prirodu, prakrti, ona je ipak shvatljiva iz elje
da poslui drugome, purui.
III.56. Onaj ko biva apsorbovan u prakrti rodie se ponovo i bie svemogu i sveznaju u narednom stvaranju.
III.57. Postojanje takvog Boga je priznato.
III.64. Kada se jedan ovek oslobodi, drugi, koji ne zna da razlikuje puruu i prakrti,
ostaje sputan.
III.66. Priroda ne odustaje od prianjanja uz ostale neosloboene ljudske Duhove u
ispoljavanju svog ulnog iskustva, kao to i zabluda da je konopac zmija moe i dalje da
vai za onoga ko nije prozreo stvarnost.
III.67. Ostaje delatna zbog veze sa karmom.
III.69. Kao plesaica tako i priroda obustavlja svoje ispoljavanje kad postigne svrhu
svoje delatnosti.
III.70. Kada prakrti shvati da je purua video njene mane, vie mu se ne pribliava,
kao ena iz plemenite porodice.
III.71. Sputanost i osloboenje ne pripadaju purui; jedino zbog njegovog nerazlikovanja od prakrti izgleda kao da je purua 'sputan' i da se 'oslobaa'.
275

III.72. Sputanost i osloboenje u stvari pripadaju samo prakrti, zato to je ona vezana, kao stoka.
III.73. Prakrti sebe sputava na sedam naina, kao svilena buba, a na jedan nain se
oslobaa.
III.75. Savreno razlikovanje purue i prakrti kroz odbacivanje svega, izraava se
kao 'ne to - ne to', i postie se spoznajom dvadeset pet principa.
III.76. Zbog razlika u sposobnostima onih koji trae spoznaju, nije nuno da svi budu
jednako uspeni.
III.77. Suzbijeni bol se ponovo vraa zbog nesavrenog razlikovanja.
III.78. Ko ispravno razlikuje osloboen je za ivota.
III.82. Iako poseduje telo, osloboeni mudrac nastavlja da ivi, kao to grnarev
toak nastavlja da se sam okree snagom inercije i kada grnar okona rad.
III.83. Telo se zadrava i zbog najmanjeg ostatka sa njim steenih utisaka (samskara).
III.84. Uinjeno je ono to je trebalo uiniti tek kada se razlikovanjem ljudskog Duha
od uslovljene prirode postigne potpuni prestanak patnje, i nikako drugaije, nikako drugaije.
IV.4. Bestrasnost i pokret ka slobodi nastaje opaanjem da smrt dolazi ocu i sinu,
svakome ko se rodio.
IV.8. Ne treba razmiljati o onome to porobljava.
IV.9. U velikom drutvu se javljaju prepreke za sabranost panje, jer se ispoljavaju
strasti i kolektivna ubeenja.
IV.10. To se dogaa i u drutvu dvojice.
IV.11. Srean je onaj ko je bez nade.
IV.12. Moe se biti srean i bez uobiajenog ljudskog napora, ako se transcendira
um.
IV.23. Onaj ko se oslobodio strasti, izbegao je ono to treba izbei, i dobio ono to
treba dobiti.
IV.24. Ili se to postie druenjem sa onim ko je postigao bestrasnost.
IV.25. Ne treba se druiti sa onima koji su uslovljeni strastima.
IV.26. Inae emo biti zarobljeni.
IV.27. Mudri elje ne stiavaju uivanjima.
IV.28. Strasti mogu da se stiaju posmatranjem nepostojanosti svega.
IV.30. U neistom umu se ne odraava znanje, kao ni lik u prljavom ogledalu.
IV.31. Cilj nije ostvaren ak ni ekstazom pri savrenoj predaji, ni savrenom predajom.
V.2. Plodovi nastaju iz (dobrih i loih) dela, a ne zato to svetom vlada Bog.
V.3. Ako Bog vlada svetom, onda vlada u svoju korist, kao i svi vladari.
V.4. Tada se Bog ne bi razlikovao od ovozemaljskih vladara.
V.5. Takoe, bio bi projekcija ljudi i 'Bog' samo po imenu.
V.6. Nema vladavine bez strasti, jer strast je uzrok svih delanja.
V.7. Stoga, ako je Bog uslovljen strastima, nije veno slobodan.
V.12. tavie, spisi tvrde da je svet nastao iz prakrti, a ne od Boga.
V.43. Snaga vedskih rei utvrena je tradicijom prenoenja.
V.44. To je zaista tako jer rei prenose sve informacije, i one koje su usklaene s
pravim znaenjem, i one koje nisu.
V.45. Vede nisu vene, jer sveti spisi govore o njihovom nastanku.
276

V.46. Niti su Vede delo jednog uzvienog oveka, jer ne postoji takav ovek koji bi
mogao biti njihov tvorac.
V.47. Ni osloboeni (zbog ravnodunosti) ni neosloboeni (zbog neznanja) ne mogu
biti autori Veda.
V.50. Ono ljudsko delo koje ponekad nije vidljivo, trai napor da se razume.
V.51. Mo Veda poiva na prenoenju ispravnog znanja.
V.72. Osim purue i prakrti, sve je nepostojano i prolazno.
V.74. Osloboenje nije ispoljavanje radosti, jer ono nema osobina.
V.75. Niti se ono postie ponitenjem osobina.
V.76. Niti odlaskom na neko posebno mesto, na nebo, jer Duh je nepokretan (apsolutan).
V.77. Niti je osloboenje ponitenje mentalnih utisaka nastalih od objekata, jer oni
su trenutni.
V.78. Niti osloboenje nastaje ponitenjem svega, jer, izmeu ostalog, to nije cilj
Duha.
V.79. Stoga, ni praznina nije osloboenje.
V.80. Svako sjedinjenje se okonava razdvajanjem, stoga osloboenje nije u sticanju
bilo ega.
V.81. Niti je osloboenje povezivanje dela sa celinom.
V.82. Niti je osloboenost mo da se bude mali kao atom, i tako dalje, jer kao i druge moi (siddhi), i to je prolazno.
V.83. Takoe, osloboenje nije ni u sticanju uzvienog poloaja koji imaju Indra i
drugi bogovi.
V.103.Nije nuno da postoji samo grubo (fiziko) telo, jer postoji i suptilno (koje se
seli iz ivota u ivot).
V.104.ula ne otkrivaju sve to im je u dosegu, zato to im nije dostupno; da jeste,
otkrila bi sve.
V.116.U meditativnoj sabranosti, dubokom snu i osloboenju, Duh ovekov boravi u
svom autentinom stanju.
V.117.U prva dva sluaja sa semenom (prolih utisaka, samskara), u treem bez.
V.120.Iz svakog iskustva nastaje po jedan utisak, ali osim njega iskustvo ne stvara
druge utiske, jer tada bismo morali da pretpostavimo mnogo utisaka tamo gde je jedan
dovoljan.
V.121.Nije samo ovekovo telo kadro da pribavlja iskustva o vanjskom svetu; u stanju subjekta koji doivljava spoljni svet je i drvee, bunje, puzavice, jednogodinje biljke
(cvee), vitice sa malim cvetovima, trave i sve druge biljke.
V.123.Ne izvode se samo fizikim telom dobra i loa dela; spisi tu prave razliku.
V.128.Jogistike moi (siddhi) ne treba odbacivati, kao ni lekove koji uspeno lee.
V.129.Poto elementi nisu svesni sami po sebi, nisu svesni ni kada su udrueni u
bie.
VI.5. Potpunim prestankom patnje uinjeno je ono to je trebalo uiniti.
VI.7. Tek je tu i tamo po neko i srean.
VI.8. Ni to sreno stanje nije bez primese patnje; zato onaj ko ima sposobnost razluivanja i tu 'sreu' svrstava u patnju.
VI.16. Poto se ne moe ustanoviti drugaije, nerazlikovanje je jedini razlog za sputanost.
277

VI.20. Osloboenje nije nita drugo do uklanjanje prepreka da ovek prepozna svoju
duhovnu sutinu kao (oduvek prisutnu) iskonsku slobodu.
VI.23. Da bi se utvrdila spoznaja, neophodna su i druga sredstva osim sluanja.
VI.25. Um bez objekata je meditacija.
VI.27. Mada je Duh nezavisan, primese se odraavaju kroz nerazlikovanje.
VI.28. Kao u sluaju crvenog platna i kristala, nema istinske obojenosti, ve samo
odraza.
VI.29. Strani uplivi se spreavaju praksom meditacije, sabranou panje i proienou od elja.
VI.30. Uplivi se iskljuuju rastvaranjem uma i odvraenou, tako kau uitelji.
VI.31. Nezavisno od mesta i okolnosti, um se moe smiriti.
VI.41. Razliite posledice proistiu iz odgovarajueg razliitog delanja.
VI.50. Samo ono to je olienje svesti, i to je suprotno od nesvesnosti, obelodanjuje
ono to je nesvesno.
VI.54. Aham-kra je izvrilac, ne purua.
VI.55. Iskustvo bivstvovanja dozreva i okonava se u spoznaji razlike purue i prakrti; to se postie kroz rad (karmu).
VI.56. ak i iz meseevog sveta (iz raja) sledi povratak na ovaj svet, jer je uzrok
ponovnog raanja jo prisutan.
VI.57. Osloboenje ne moemo postii sluanjem saveta stanovnika viih svetova,
ako ga ve sami, sopstvenim naporom, nismo mogli postii.
VI.64. Stvoreni svet zavisi od Ja-inioca (aham-kre), ne zavisi od Boga, jer nema
dokaza za to.84

84

Ovim se eli rei da Bog, ako jeste, kao apsolutni Duh, nikada nije ni stvorio svet, jer bi time ponitio i podelio svoju
apsolutnu prirodu. U stvarnosti samo Bog (Duh) postoji, dok su pojavni svet i odvojene individue iluzorne projekcije
ega, aham-kre (Jovan 10:30,34,38.). To je osnovna mehanika ontologije: koliko smo zatvoreni u svoju subjektivnost,
toliko za nas postoji objektivan svet; koliko smo vie objektivni, svesni sebe, toliko svet nestaje a s njim i svaka razlika
izmeu nas i celine.

278

BIBLIOGRAFIJA
Richard Garbe: Die Snkhya Philosophie, Leipzig, 1917. Philosophy of Ancient
India, Harvard Oriental Series, 1895.
S. S. Suryanarayana Sastri: The Snkhya Karika of Isvara Krsna, University of Madras, 1930.
J. R. Ballantyne: The Snkhya Aphorisms of Kapila, London, 1885. Reprint izd.
Parimal Publications, Delhi, 1995.
Swami Virupakshananda: Samkhya Karika of Isvara Krsna with The Tattva Kaumudi
of Sri Vacaspati Misra, Sri Ramakrishna Math, Mylapore, Madras, 1995.
Patanjali: Izreke o jogi. Komentari i prevod sa sanskritskog jezika: Zoran Zec,
BIGZ, Beograd, 1977.
Mira Elijade: Joga, besmrtnost i sloboda, BIGZ, Beograd 1984.
Istorija verovanja i religijskih ideja, Prosveta, Beograd, 1991.
amanizam, Matica srpska, Novi Sad, 1985.
Sarvepali Radakrinan: Indijska filozofija, Nolit, Beograd, 1964.
edomil Veljai / Rada Ivekovi: Indijska i iranska etika, Svjetlost, Sarajevo, 1980.
edomil Veljai: Razmea azijskih filozofija, Sveuilina naklada Liber, Zagreb,
1978.
P. D. Uspenski: etvrti put (P. D. Ouspensky: The fourth way; Beograd: Esotherija,
1994)
P.D. Uspenski: U potrazi za udesnim (P.D.Ouspensky: In Search of the Miraculous,
Fragments of an unknown Teaching; Beograd: Opus, 1989.)

279