Termovizijska detekcija loih kontakata i

AFCI tehnika prekidanja rednog

elektrinog luka
Mr sci Nedad Hadiefendi
Zatita od poara

Apstrakt - U radu je predstavlena problematika detekcije kvarova na niskonaponskim elektrinim instalacijama

koji se ne mogu otkriti propisanim periodinim verifikacijama, niti ih klasine zatitne komponente
mogu prepoznati.
Zbog toga se na mestima nastanka ovakvih nevidlivih kvarova (loeg kontakta, odnosno rednog elektrinog
luka) stvaraju uslovi za nastanak poara. U radu su predstavlene savremene metode i tehnike za rano otkrivanje
rednog elektrinog luka. Objanjen je znaaj upotrebe termovizijske kamere u periodinim verifikacijama
niskonaponskih elektrinih instalacija, kao i ugradnje AFCI prekidaa koji predstavlaju efikasnu zatitu od pojave
rednog elektrinog luka u strujnim kolima u stambenim objektima.
Klune rei: lo kontakt, vrela taka, redni elektrini luk, termovizijski pregled, AFCI prekida

1. Uvod
Veliki broj poara u poslovnim, javnim i stambenim objektima prouzrokovan je starim, neodravanim, oteenim
ili nestruno izvedenim elektrinim instalacijama. Svi navedeni uzroci za posledicu mogu da imaju neku vrstu
kvara na elektrinim instalacijama. Neki kvarovi se na vreme detektuju pomou klasinih zatitnih komponenti
(automatskog prekidaa, toplivog osiguraa, zatitnog ureaja diferencijalne struje,), koje onda iskluuju
strujno kolo ili napojni vod, ime se
spreava mogunost nastanka poara [1, 2]. Meutim, postoje i tzv. nevidlivi kvarovi (lo kontakt, odnosno
redni elektrini luk), pri ijoj pojavi klasine zatitne komponente uopte ne reaguju. Kako bi se na vreme
predupredili poari koji mogu nastati usled takvih kvarova, razvijene su nove metode i tehnike za njihovo
rano otkrivanje, koje su predstavlene u ovom radu. Posebno je istaknut znaaj upotrebe termovizijske kamere u

detekciji loeg elektrinog kontakta, kao i ugradnje AFCI ureaja koji predstavla zatitu od rednog elektrinog
luka.

2. Pregled kvarova na elektrinim instalacijama kao uzronika poara

U referenci [3] je dat pregled najeih kvarova na niskonaponskim elektrinim instalacijama, uz detalan opis
fizikog procesa nastanka svakog od njih. Kvarovi koji najee prouzrokuju poar su:
- kratak spoj,
- strujno preoptereenje provodnika i ostalih komponenti elektrine instalacije,
- lo kontakt, i
- elektrini luk.

Kratak spoj je naziv za iznenadni kvar koji nastaje usled naglog smanjenja otpornosti (na mestu dodira
provodnika pod naponom i neutralnog ili zatitnog provodnika (mase)), ija je posledica viestruko poveanje
struje u strujnom kolu ili napojnom vodu. Moe da ima dva oblika:
- direktan kratak spoj, kod kojeg je ostvaren dobar kontakt metala sa metalom tzv. metalni kratak spoj, i
- varnienje, kod kojeg ne postoji kontakt metala sa metalom, ve se struja uspostavla i odrava kroz elektrini
luk tzv. kratak spoj preko elektrinog luka.
Kod direktnog kratkog spoja, grejanje nije lokalizovano na mestu kvara, ve je rasporeeno du celog elektrinog
kola. Kratak spoj preko elektrinog luka izaziva toplenje lokalnog materijala i jonizovanje gasova u oblasti
nastanka luka. Po njegovom prestanku mogu se videti oteene povrine na provodnicima veeg preseka, dok
delovi provodnika manjeg preseka koji su bili izloeni elektrinom luku mogu biti potpuno uniteni [4]. Sa
aspekta mogunosti izazivanja poara najopasniji je intermitentni (prekidni) kratak spoj preko elektrinog luka, jer
se pri njegovoj pojavi moe desiti da struja kratkog spoja ni u jednom ciklusu uspostavlanja i prekidanja ne traje
dovolno dugo da omogui reagovanje klasine zatitne komponente.
Strujno preoptereenje provodnika i ostalih komponenti elektrine instalacije takoe moe biti uzronik
poara. Eksperimentalno je pokazano da se strujnim preoptereenjem elektrina komponenta moe zagrejati do
visokih temperatura. Meutim, da bi dolo do nastanka poetnog poara, jaina struje mora da bude ak 3
puta vea od nominalne [4], to se u praksi ne deava. Problem nastaje ako je elektrina komponenta nekvalitetno
izraena i ne moe da podnese svoju, od proizvoaa deklarisanu, nominalnu struju. Praksa u naoj zemli je
pokazala da se na tritu mogu nai nekvalitetne elektrine komponente (na primer, produni kablovi kineske
ili turske proizvodnje, koji se, iako deklarisani za nominalnu struju od 16A, pregrevaju i pale pri znaajno manjim
strujnim optereenjima).
Lo kontakt u niskonaponskoj elektrinoj instalaciji moe se pojaviti kako u samom razvodnom ormanu, tako i
bilo gde u strujnom kolu (na oteenom provodniku, u utikau 3 ili utinici, na spoju utikaa i utinice, u
produnom kablu, kao i u samom prijemniku elektrine energije). Ukoliko se ovakav kvar na vreme ne otkloni,
poveava se temperatura loeg kontakta, to moe dovesti do toplenja i palenja izolacije elektrine komponente i
okolnog zapalivog materijala. Loim kontaktom u elektrinoj instalaciji naziva se kontakt kod koga je poveana
kontaktna otpornost, koja moe nastati usled smanjene sile zatezanja (labav kontakt), poveanog sloja kuprum
oksida (star kontakt) ili pojave sloja stranih estica (zaprlan kontakt). Kontaktna otpornost kontakta, odnosno
stepen pogoranja kontakta, raste sa porastom svakog od tri navedena efekta (labavost, starost, zaprlanost). U
cilu analize uticaja loih kontakata u niskonaponskim elektrinim instalacijama na pojavu poara,
na Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu vreni su eksperimenti u okviru kojih je simuliran lo
kontakt u utikaima, koji predstavlaju jednu od najbrojnijih elektroinstalacionih komponenti. U okviru izvrenih

eksperimenata praena je temperatura vrele take loih kontakata, pri emu su loi kontakti razliitog stepena
pogoranja testirani pri razliitim vrednostima jaine struje u strujnom kolu termikih potroaa.
Na osnovu rezultata istraivanja izvrena je sledea podela monofaznih potroaa prema sposobnosti da izazovu
poar ukoliko se u njihovom strujnom kolu nalazi lo kontakt [5]:
- Potroai nominalne snage do 700W svrstani su u I kategoriju. Oni ne predstavlaju realnu opasnost za izbijanje
poara na starim, olabavlenim ili zaprlanim kontaktima u njihovim strujnim kolima;
- Potroai nominalne snage u opsegu 7001600W svrstani su u II kategoriju. Takvi potroai predstavlaju
opasnost od nastanka poara na labavim kontaktima u njihovim strujnim kolima (stepen opasnosti raste sa
starenjem i zaprlanjem elektrinih kontakata);
- Potroai nominalne snage preko 1600W svrstani su u III kategoriju. Kod takvih potroaa na labavim
kontaktima se pojavluju visoke temperature koje vrlo brzo oteuju elektrinu izolaciju i mogu da izazovu poar,
jer veoma esto nastaje progresivan kvar koji prelazi u redni elektrini luk. Prijemnici III kategorije predstavlaju
najveu opasnost od izbijanja poara, jer se samo na loim kontaktima u strujnim kolima prijemnika te kategorije
moe ostvariti stabilno gorenje rednog elektrinog luka [6].
Elektrini luk predstavla struju kroz nepotpuno jonizovanu plazmu nastalu udarnom jonizacijom gasova i para,
stvorenih zagrevanjem do viih temperatura delova oko vrhova elektroda (dva provodnika na razliitim
elektrinim potencijalima). vrst materijal vrhova elektroda prevodi se, preko tene i gasovite faze, u fazu
nepotpuno jonizovane plazme. U referenci [7] dat je opis fizikog procesa koji se odigrava u elektrinom luku.
Karakteristike luka su velika gustina struje, mali katodni pad napona i visoka temperatura u jonizovanoj oblasti
(od 2000oC do 6000oC [7]). Elektrini luk moe biti serijski -redni (slika 1) ili paralelni otoni (slika 2).
Redni elektrini luk se moe javiti na bilo kom mestu strujnog kola od razvodne table do elektrinog prijemnika,
ukluujui razvodnu tablu i elektrini prijemnik. Paralelni elektrini luk se moe javiti izmeu faznog i
neutralnog provodnika ili izmeu faznog provodnika i mase (zatitnog provodnika).

Slika 1. Primer rednog elektrinog luka

Slika 2. Primer paralelnog elektrinog luka (kratak spoj)

Eksperimentalnim ispitivanjima na Elektrotehnikom fakultetu dolo se do vanog zakluka da u strujnom kolu

sa isto aktivnim (termikim) potroaem minimalna struja pri kojoj moe da se odri stabilno gorenje rednog
elektrinog luka na loem spoju bakar-mesing, kao najkritinijem i najbrojnijem spoju u
niskonaponskim instalacijama, iznosi oko 6.5A (granina snaga u sistemu 3x400V/230V iznosi 230V6.51500W
po fazi) [6,8,9,10].
Dva osnovna naina za detektovanje i otklanjanje kvarova u elektrinoj instalaciji koji najee prouzrokuju poar
su periodina verifikacija elektrine instalacije i pravilan odabir zatitnih komponenti. Periodine verifikacije
niskonaponskih elektrinih instalacija predviene su standardom SRPS IEC 60364-6: 2008 Elektrine instalacije
niskog napona, Deo 6: Verifikacija [11] i Pravilnikom o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog
napona [12]. Takve verifikacije podrazumevaju vizuelni pregled i ispitivanja elektrinim merenjima.
Vizuelnim pregledom se uoavaju nedostaci na elektrinoj instalaciji do kojih je dolo tokom njene upotrebe.
Ispitivanje elektrinim merenjima obuhvata merenje impedanse petle kvara i otpornosti izolacije, proveru
neprekidnosti zatitnih provodnika i provodnika za glavno i lokalno izjednaavanje potencijala, kao i
proveru funkcionalnosti zatitnog ureaja diferencijalne struje. Navedena merenja se vre pre svega zbog provere
efikasnosti sistema zatite od indirektnog dodira automatskim iskluenjem napajanja. U sluaju pojave kvarova

kao to su kratak spoj ili preoptereenje, automatski prekida ili toplivi umetak osiguraa skoro sigurno e
prekinuti napajanje strujnog kola pre nego to se bilo ta upali usled toplotnog impulsa (kratak spoj) ili
pregrevanja elektrine instalacije (preoptereenje). Meutim, klasinim zatitnim komponentama i standardnim
pregledima niskonaponskih elektrinih instalacija ne mogu da se detektuju kvarovi kao to je pojava
loeg kontakta, odnosno redni elektrini luk. Poto pojavu loeg kontakta u elektrinoj instalaciji prati poveanje
temperature na mestu njegovog nastanka, predlae se uvoenje preventivnih periodinih termovizijskih pregleda
elektrinih instalacija. Ukoliko se lo kontakt progresivno razvije u redni elektrini luk, moe doi do pojave
poara. U SAD-u se koristi zatitni ureaj - AFCI prekida, koji se ugrauje u razvodnu tablu umesto
automatskog prekidaa i ima mogunost da prepozna redni elektrini luk i na vreme prekine napajanje strujnog
kola u kome se on pojavio.

3. Termovizijska detekcija loih kontakata

U poslednje vreme svedoci smo velikog broja poara uzrokovanih neispravnim niskonaponskim elektrinim
instalacijama. Veoma esti uzroci poara su pregrevanja nastala usled strujnog preoptereenja elektrine
instalacije, loih kontakata ili
dodatne toplotne izolacije. Navedene pojave nastaju usled neredovnog odravanja i kontrole ispravnosti elektrine
instalacije, kao i usled njenog starenja. Vremenom na elementima elektrine instalacije dolazi do mikropomeraja
koji dovode do slablenja kontakta izmeu provodnika i priklunog elementa (papuice, stezalke).
Na oslablenim kontaktima moe doi do pregrevanja, ime se formiraju tzv. vrele take. Ukoliko temperatura
vrele take premai vrednost trajno dozvolene temperature elektrine izolacije provodnika, koja zavisi od tipa
izolacije (tabela 1), dolazi do degradacije njenih svojstava. Usled kontinualnog oslobaanja toplote vremenom
moe doi do palenja elektroizolacije ili okolnog zapalivog materijala. Vano je napomenuti da vrele take ne
izazivaju reagovanje klasinih zatitnih komponenti. Ukoliko je na elektrinoj instalaciji dolo do preoptereenja
provodnika, pojavie se tzv. vrele linije, dok u sluaju preoptereenja elektrinih komponenti moe doi i
do pojave tzv. vrelih povrina. Upotrebom termovizijske kamere vrele take, linije i povrine mogu se na vreme
detektovati. Pregled se vri pod normalnim optereenjem elektrine instalacije, kako bi se aktivirale potencijalne
vrele take, linije i povrine.
U tabeli 1 su date vrednosti maksimalnih trajno dozvolenih temperatura provodnika u zavisnosti od tipa izolacije
(preuzeto iz SRPS N.B2.752 [13]), koje treba uporediti sa temperaturama kontakata izmerenih termovizijskom
kamerom. Treba uzeti u obzir da je stvarna temperatura vrele take neto vea od izmerene, jer se upotrebom
termovizijske kamere meri temperatura na povrini elektrinog kontakta (npr. merenjem na sabirnicama,
kontaktima automatskog prekidaa itd.) ili na povrini kuita elektrine komponente (npr. merenjem na
prekidaima, produnim kablovima itd.). Ukoliko temperatura neke take premauje odgovarajuu temperaturu iz
tabele 1, ona se proglaava vrelom takom, a vlasniku objekta preporuuje da u to kraem
vremenskom periodu angauje elektriara koji treba da otkloni kvar koji je potencijalni uzrok poara.

Tabela 1. Najvee trajno dozvolene temperature za razliite tipove

elektrine izolacije
Tip izolacije
Najvea dozvolena temperatura
PVC-masa i prirodna guma
70oC na provodniku
Umreeni polietilen i etil90oC na provodniku
propilen
Mineralna (sa PVC omotaem ili
70oC na omotau
metalnim platom kada se
4

kablovi dodiruju)
Mineralna (sa metalnim platom
i kada se kablovi ne dodiruju)

105oC na izolaciji

U sledeim primerima prikazane su vrele take koje su na vreme detektovane prilikom vrenja periodinih
verifikacija elektrinih instalacija, ime je znaajno umanjena mogunost pojave poara.
Primer 1.
Na slikama 3 i 4 prikazane su termovizijska slika i fotografija razvodnog ormana na
kojoj je oznaen osigura sa toplivim umetkom na kome je dolo do pregrevanja usled
loeg kontakta.

Slika 3. Termovizijska slika pregrejanog toplivog umetka

Slika 4. Fotografija razvodne table sa pregrejanim toplivim umetkom

Primer 2.
Na slikama 5 i 6 prikazane su termovizijska slika i fotografija grejaa kotla sa vrelom
takom na njegovom prikluku.

Slika 5. Termovizijska slika pregrejanog kontakta na grejau

Slika 6. Fotografija pregrejanog kontakta na grejau

Primer 3.
Na slikama 7 i 8 prikazane su termovizijska slika i fotografija kontaktora sa vrelom
takom na njegovom prikluku.

Slika 7. Termovizijska slika pregrejanog kontakta na kontaktoru

Slika 8. Fotografija razvodnog ormana sa pregrejanim kontaktorom

Primer 4.
Na slikama 9 i 10 prikazane su termovizijska slika i fotografija prekidaa za opte
osvetlenje u kome se nalazi vrela taka nastala usled loeg kontakta.

Slika 9. Termovizijska slika pregrejanog prekidaa za opte osvetlenje

Slika 10. Fotografija prekidaa koji se pregreva usled loeg kontakta

Primer 5.
Na slikama 11 i 12 prikazane su termovizijska slika i fotografija vrele take na
spojevima provodnika i stezalki automatskog prekidaa.

Slika 11. Termovizijska slika pregrejanog automatskog prekidaa

Slika 12. Fotografija razvodne table sa pregrejanim automatskim prekidaem

Primer 6.
Na slikama 13 i 14 prikazane su termovizijska slika i fotografija veoma opasne
situacije nastale na drvenoj razvodnoj tabli na kojoj je oznaen osigura sa toplivim
umetkom na kome je dolo do pregrevanja usled loeg kontakta.

Slika 13. Termovizijska slika pregrejanog toplivog umetka u drvenoj razvodnoj tabli

Slika 14. Fotografija drvene razvodne table sa pregrejanim toplivim umetkom

Primer 7.
Na slikama 15 i 16 prikazane su termovizijska slika i fotografija sabirnice u
razvodnoj tabli na kojoj je detektovan lo kontakt.

Slika 15. Termovizijska slika loeg kontakta na sabirnici u razvodnom ormanu

Slika 16. Fotografija sabirnice sa loim kontaktom

Primer 8.
Na slikama 17 i 18 prikazane su termovizijska slika i fotografija produnog kabla u
kome je detektovana vrela taka (na produni kabl je bila prikluena kvarcna grejalica
snage 1.2kW).

Slika 17. Termovizijska slika produnog kabla sa pregrejanim kontaktima

Slika 18. Fotografija produnog kabla koji se pregreva na spoju utika - utinica

Primer 9.
Na slikama 19 i 20 prikazane su termovizijska slika i fotografija transformatora sa
vrelim kuitem nastalim usled sinerginog efekta preoptereenja i nemogunosti
normalnog odvoenja toplote (transformator se nalazio u zaptivenom razvodnom ormanu
u kome je bio okruen velikim brojem optereenih provodnika).

Slika 19. Termovizijska slika pregrejanog transformatora

Slika 20. Fotografija pregrejanog transformatora

Primer 10.
Na slikama 21 i 22 prikazane su termovizijska slika i fotografija halogene sijalice
iji kontakti praktino predstavlaju vrele take.

Slika 21. Termovizijska slika pregrejanih kontakata na halogenim sijalicama

Slika 22. Fotografija halogene sijalica koja se pregreva na kontaktima

Svaki od kvarova prikazanih u primerima 110 bio je potencijalni uzronik poara. Zahvalujui ranom otkrivanju
prikazanih vrelih taaka i povrina ije su temperature bile vee od maksimalne trajno dozvolene za PVC
izolaciju, svi kvarovi u prikazanim primerima blagovremeno su otklonjeni. Propisanim verifikacijama
elektrinih instalacija (vizuelni pregled i ispitivanje elektrinim merenjima) ovakve kvarove je nemogue
detektovati. S obzirom na to da se termovizijskim snimanjem elektrinih instalacija ovakvi kvarovi mogu na
vreme detektovati, treba raditi na razvoju i promovisanju takvih ispitivanja. Ukoliko se prikazani kvarovi ne
detektuju na vreme, postoji mogunost da izazovu poar ili progresivno preu u jo opasniji kvar redni elektrini
luk [6,14].

4. AFCI tehnika za detekciju rednog elektrinog luka

Napred je istaknuto da, sa gledita opasnosti od nastanka poara, postoji bitna razlika izmeu rednog i paralelnog
elektrinog luka. Za razliku od paralelnog elektrinog luka, pri ijoj pojavi, usled naglog poveanja struje u kolu,
pravilno izabrane zatitne komponente brzo reaguju, pojava rednog elektrinog luka izaziva poveanje
ukupne impedanse u kolu, usled ega se struja smanjuje, a klasine zatitne komponente ne reaguju. Vetaenjem
avionskih nesrea u SAD-u nastalih usled poara na elektrinim instalacijama u avionu ustanovleno je da je redni
elektrini luk bio glavni uzrok ovakvih poara. Zbog toga su prva ispitivanja na polu detekcije rednog elektrinog
luka izvrena u avio-industriji u SAD-u. Prvi patenti su bili zasnovani na zvunoj i svetlosnoj detekciji rednog
elektrinog luka. Zbog neefikasnosti ovakvih sistema, koja se ogledala u samo deliminoj zatiti strujnog kruga,
istraivanja su usmerena ka pronalasku ureaja koji je trebalo da detektuje i isklui redni elektrini luk bilo gde u
strujnom krugu, od razvodnog ormana do prijemnika. Zbog zatite patenta, u to vreme (sredina devedesetih
godina prolog veka) govorilo se da se princip rada novog ureaja zasniva na tzv. pametnoj elektronici.
Vremenom su ovakvi ureaji poeli da se koriste i u niskonaponskim instalacijama u zgradama. Na slici 23
prikazan je izgled dananjeg AFCI (Arc Fault Circuit Interrupter) prekidaa (na slici levo je prikazan obian
AFCI prekida, a na slici desno Combination Type AFCI prekida). Obian AFCI prekida se instalira u razvodnu
tablu umesto standardnog automatskog prekidaa i predstavla kako zatitu od rednog elektrinog luka, tako i od
struje kratkog spoja i preoptereenja. Za razliku od obinog, Combination Type AFCI prekida poseduje i kolo za
detekciju zemlospoja (slino zatitnom ureaju diferencijalne struje).

Obian AFCI prekida

Combination Type AFCI prekida

AFCI prekida moe da prepozna neeleni (i opasan) redni elektrini luk nastao zbog kvara u elektrinoj
instalaciji i, u sluaju njegove pojave, iskluuje napajanje strujnog kola. Da ne bi dolazilo do lanih reagovanja,
AFCI prekida prepoznaje elektrini luk nastao u normalnom reimu rada elektrinih komponenti i ureaja

(prekidaa, lunih upalaa, komutatorskih motora, itd.), kao i struju pojedinih elektronskih ureaja koja je po
svom talasnom obliku slina struji elektrinog luka (npr. struja mikrotalasne pei). Pre nego to je AFCI poeo da
se ugrauje u stambene jedinice u Americi, morao je da zadovoli brojna testiranja koja su garantovala njegov
efikasan rad [14].
Amerikim nacionalnim elektrinim standardom National Electrical Code (NEC), koji je donet 1999. godine od
strane amerike asocijacije za zatitu od poara National Fire Protection Association (NFPA), propisano je da se
svako monofazno strujno kolo sa
zatitnom komponentom nominalne struje 15A ili 20A (nominalni napon iznosi 120V), iji se prijemnici nalaze u
spavaim sobama, mora zatititi AFCI prekidaem (ova odluka je stupila na snagu 1. januara 2002. godine). Ista
organizacija je 2005. godine donela propis po kome od 1. januara 2008. godine novi tip AFCI prekidaa
(Combination Type AFCI) mora da se ugradi u sva strujna kola novosagraenih stambenih objekata kod kojih
nominalna struja zatitne komponente iznosi 15A ili 20A [15]. Takoe, u SAD-u je propisana obaveza
proizvoaa klima ureaja da uz njih isporuuju i AFCI prekida tipa Plug Cap koji obezbeuje zatitu strujnog
kola klime ureaja od neelene pojave rednog elektrinog luka (odluka je stupila na snagu 1. avgusta 2004. god.).
Napomenimo da je na Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine razvijen i testiran
prototip ureaja za detekciju rednog elektrinog luka [6,10], kao i da je u okviru projekta TR 36018 finansiranog
od strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije (20112014) iz SAD-a nabavlen odreen broj AFCI
prekidaa koji e biti testirani u laboratorijama Elektrotehnikog fakulteta.

4.1. Princip rada Combination Type AFCI prekidaa

Na slici 24 prikazana je blok ema jednopolnog Combination Type AFCI prekidaa [16]
(obian AFCI prekida poseduje sve elemente prikazane na slici 24 osim kola za
detekciju zemlospoja).

Slika 24. Blok ema jednopolnog Combination Type AFCI prekidaa

U principu se razlikuju dva osnovna elementa AFCI prekidaa:

1. konvencionalni element (sa prekostrujnim i bimetalnim releom), i
2. blok sa elektronikom (koji slui za detekciju rednog elektrinog luka i zemlospoja).
Konvencionalni element Combination Type AFCI prekidaa ima ulogu koju ima i obian automatski prekida:
titi strujno kolo od mogueg preoptereenja (bimetalno rele) i struje kratkog spoja (prekostrujno rele). Princip
rada dela bloka sa elektronikom ija je uloga detekcija rednog elektrinog luka zasniva se na spektralnoj analizi
strujnog signala. Redni elektrini luk, koji predstavla izrazito nelinearan element u kolu (dinamika otpornost),
praen je pojavom spektralnih komponenti u strujnom signalu koje su posledica njegovog nastanka. Poto se vri
permanentna spektralna analiza strujnog signala, prate se efektivne vrednosti harmonijskih komponenti signala za
koje se zna da su karakteristine za redni elektrini luk. Kada te vrednosti preu unapred podeene granine
vrednosti, aktivira se kontakt prekidaa i prekida strujno kolo. Elektrino kolo za detekciju zemlospoja radi na
istom principu kao i zatitni ureaj diferencijalne struje.
AFCI prekida je jedina zatitna komponenta koja titi od pojave rednog elektrinog luka u stambenim
jedinicama. Ovakvi prekidai se jo uvek ne mogu primeniti u industrijskim postrojenjima, jer u njima mogu da se
pojave prijemnici koji izazivaju lana reagovanja ili spreavaju reagovanja u sluaju pojave rednog elektrinog
luka.

Prilikom razmatranja mogunosti da se u budunosti AFCI ureaj uvede u standardnu praksu projektovanja i
izvoenja lektrinih instalacija u stambenim objektima u Srbiji, treba razmotriti dodatna finansijska ulaganja
neophodna za ugradnju AFCI
ureaja umesto automatskih prekidaa. Cena obinog AFCI ureaja na amerikom tritu iznosi oko 20, dok je
cena kvalitetnog automatskog prekidaa na naem tritu oko 4. Poto u stanu prosene veliine (60-70m2) broj
strujnih kola kod kojih
nominalna struja automatskog prekidaa nije manja od 10A iznosi desetak, dodatno ulaganje bi iznosilo oko 200,
to se moe smatrati opravdanim jer bi se znatno smanjila verovatnoa pojave poara usled rednog elektrinog
luka.

5. Zakluak
Poto propisanim periodinim verifikacijama niskonaponskih elektrinih instalacija u Srbiji lo kontakt (najei
uzrok rednog elektrinog luka) teko moe da se otkrije, i poto klasine zatitne komponente (automatski
prekida, toplivi umetak osiguraa,...) ne mogu da detektuju redni elektrini luk, treba razmotriti obavezu
uvoenja termovizijske kontrole elektrinih instalacija u svim zgradama i propisivanje ugradnje AFCI prekidaa u
razvodne table u stambenim objektima.
Termovizijski pregled je najboli nain da se detektuju vrele take, a AFCI tehnika jedina poznata tehnika za
detekciju rednog elektrinog luka. AFCI tehnika predstavla budunost u pogledu zatite stambenih objekata od
poara (u jednoj komponenti su integrisane zatite od preoptereenja, kratkog spoja, zemlospoja i rednog
elektrinog luka).

6. Zahvalnost
Predstavleni rezultati su dobijeni istraivanjima koja su sprovedena u okviru projekta TR 36018 finansiranog od
strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
Reference:
[1] Kosti M., Teorija i praksa projektovanja elektrinih instalacija drugo, proireno izdanje, Akademska
misao, Beograd, 2005.
[2] Radakovi Z., Jovanovi M., Specijalne elektrine instalacije, Akademska misao, Beograd, 2008.
[3] Hadiefendi N., Radakovi Z., Trifunovi J., Viovi D., Elektrine instalacije est uzrok poara, Prvo
savetovanje Sadanjost i budunost bezbednosti od poara, Zbornik radova, ss. 111122, Beograd, maj 2008.
[4] Babrauskas V., How Do Electrical Wiring Faults Lead to Structure Ignitions?, Proc. Fire and Materials 2001
Conf., Interscience Communications Ltd., London, pp. 39-51, 2001.
[5] Hadiefendi N., Trifunovi J., Kosti N., Kosti M., Analiza uticaja loih kontakata u elektrinim
instalacijama na izazivanje poara, rad prihvaen za objavlivanje u asopisu Tehnika, Beograd, 2012.
[6] Hadiefendi N, tetni efekti pojave rednog elektrinog luka u niskonaponskim elektrinim instalacijama,
Magistarski rad, Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2002.
[7] Hot E., Elektrino zagrevanje, Svetlost, Sarajevo, 1989.
[8] Hadziefendic N., Kostic M., Radakovic Z., Detection of series arcing in low-voltage electrical installations,
ETEP, Vol. 19, No. 3, pp. 423-432, 2009.
[9] Radakovi Z., Hadiefendi N., Detektor rednog elektrinog luka, Prvo savetovanje Sadanjost i budunost
bezbednosti od poara, Zbornik radova, ss. 123130, Beograd, maj 2008.
[10] Radakovi, Z., Kosti, M., Hadiefendi, N. Detekcija rednog elektrinog luka u niskonaponskim elektrinim
instalacijama, Elektrodistribucija, godina 31, broj 1, ss. 15-23, 2003.
[11] SRPS IEC 60364-6: 2008 Elektrine instalacije niskog napona, Deo 6: Verifikacija, Institut za

standardizaciju Srbije, Beograd, 2008.

[12] Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona, Slubeni list SFRJ br. 53/88,
54/88 i 28/95.
[13] SRPS N.B2.752:1989 Elektrine instalacije u zgradama - Elektrini razvod - Trajno dozvolene struje,
Institut za standardizaciju Srbije, Beograd, 1989.
[14] Gregory GD, Scott GW., The arc-fault circuit interrupter: an emerging product, IEEE Transactions on
Industry Applications, Vol. 34, No. 5, pp. 928933, 1998.
[15] NFPA 70, National Electrical Code (NEC) Handbook, 2005 Edition
[16] http://www.iaei.org/magazine/2000/07/arc-fault-circuit-interrupters-2/

Autori: Nedad Hadiefendi, Miomir Kosti, Jovan Trifunovi

- See more at: http://zastita.net/zastita-od-pozara/termovizijska-detekcija-losih-kontakata-i-afci-tehnikaprekidanja-rednog-elektricnog-luka#sthash.0i6mUAMY.dpuf

10