Varia

Varia
JEDNA ETNJA GOSPODINA MAKA
Poto je odloio knjigu
(Dems Dojs: Uliks) g. Mak
se indignirano uputio ka
obali mora da odmori svoj duh.
Pokuava da se rei nekih
sumnji. Utoliko nailazi jedan
sprovod koji ga sasvim skrene
sa puta. G. Mak jednim fanatinim
naporom eli da
afirmie svoju volju...
"Ovo se dobro zavrilo", ree g. Mak vrativi se iz etnje.
"Dakle", ree neko od upuenih "da li more govori ili uti?"
"Idimo redom", ree g. Mak. "Oko dva sam siao na obalu, ponevi sa sobom samo
svudaprisutne moje cigarete. Vama je, mislim, jasno da se neu uputati
u dojsovske analize svoje (pod)svesti, neu vam opisivati samo stanja, ve vie fakta.
Dosledno tome, zakljuujem da sam u tom rusoovskom povratku prirodi
osetio (izvinjavam se za ovu nedoslednost) da bi opisivati stanja moje podsvesti u tom
trenutku o kome hou da vam govorim (kao i u ma kom drugom trenutku)
bilo u najmanju ruku tatina. Pitate, naravno, zato? Zato to bi samo jedan trenutak
opisan detaljno, svestrano (a svaki je trenutak krcat sadrajem,
ma koliko nam se ini lien sadraja) predstravljao kvantitativno itav jedan univerzum,
dakle mikrokozam i makrokozam ujedno, a kvalitativna determinanta
tog univerzuma bio bi haos. Pokuaj povezivanja svih asocijacija koje su se javile u
mojoj svesti i u mojoj podsvesti dok mi je pogled lutao s kamena
na more, s mora na oblak, na pticu itd. to bi bio haos pred kojim sam unapred spreman
da bankrotiram. Jer u celom tom postupku svesti ima, prijatelji,
bojim se, neeg, da tako nazovem, neumetnikog. Znate li ta je umetnost, u definiciji
koju mi je donela ova etnja obalom mora. Umetnost je pre svega
selekcija asocijacija, smelost unitenja misli jo u zametku. Molim, bez smeka. Ne
mislim ovde na delo, na uobliavanje, na doterivanje, na spaljivanje,
i kako se ve zovu svi ti postupci. Mislim na asocijacije (tzv. "strujanja svesti" i sl.)
beskrajne u svom veitom talasanju, u svojoj plimi i oseki, i
ako smo mi svesni te beskrajnosti, jednom rei ako smo mi svesni da iz tog beskonanog
niza koncentrinih asocijacija moemo registrovati jedva jedan infinitezimalni
deo, jedan atom, onda... Jasno vam je na ta ciljam. Treba propustiti samo one asocijacije
koje su funkcionalne ve apriori, jo pre teksta. Funkcionalne
za sledei niz asocijacija u prvom redu, a ujedno (naravno) i za tekst. Na ovaj emo nain
biti u stanju da sami doprinesemo apriornom raanju jednog sveta

 ideja i dela podjednako. Biemo zatim u stanju da taj demijurki svet ne bude
iskonstruisan. Inae nas moe progutati stihija.
Nazvao sam malopre "neumetnikom" ambiciju da se uhvati i registruje celokupnost
asocijacija. Da. Jer kakav je to, molim vas, slikar koji nije u stanju
da se odlui, da se opredeli i da izabere najbolju poziciju za tafelaj svoga oka i svoje
svesti. Nemojte mi navoditi "Ruansku katedralu" - ona ide meni
u prilog. To su razna osvetljenja jednog te istog univerzuma.
Prometejska je, hou da kaem umetnika, stvaralaka snaga izbora. Molim. To ne
znai da se time unitava sam po sebi jedan niz asocijacija i time
osiromauje svoj sopstveni doivljaj sveta. Naprotiv.
Treba izneti na videlo, staviti u delo samo jedan ili nekoliko odreenih, bitnih,
centralnih nizova, koji e latentno sadrati u sebi i sve ostale nizove
od minus do plus beskonanosti. Cela je stvar u tome da se nae ba taj jedan ili taj niz
atoma univerzalne asocijacije. Jasno vam je konano na ta
mislim: taka manjeg otpora svesti (to to sam nazvao neumetnikim) u ovom sluaju je
u tome da se s mukom i naporom registruje svaki atom svesti i podsvesti
ak i da se toboe tako stvara univerzum. Ne. Univerzum, to su tri jabuke na
Sezanovom stolu. Pod tim i tim uslovima svesti, podsvesti, univerzalija
i realija... Ne mislite valjda da bi broj mogao bitno da utie na irinu tog univerzuma? Ne
mislite valjda da bi neke druge jabuke (lepe, vee, rumenije;
runije, manje, roavije) mogle da utiu bitno na sliku tog univerzuma?
***
"Iz ovog aspekta", nastavi g. Mak, "da ne ostavim bez odgovora pitanje koje ste mi
uputili na poetku (da li more govori ili uti) odgovoriu vam da
more govori o svom utanju. Stajati blumovski pred morem to znai biti voen svojim
asocijacijama kroz sve tajne i dubine mora, razgovarati s ribama i
s talasom a ne izneti nita. Dojsovski pak se zaroniti u elji da se opipa oblina svakog
talasa, sagleda boja svih dubina, oseti ukus svih korala
to znai tatinu. Istina prometejsku. Pregrt relikvija."
"Kasnije sam", nastavi g. Mak, "ispratio jedan voz, zatim doekao jedan brod. Zatim
sam lutao obalom sasvim neodreeno i bez plana. Meni, prijatelji,
nesezonsko more mnogo bolje prija i vie koristi mom duhu nego kamijevsko vrelo leto.
Letnje je more, bar za mene, suvie ezoterino, banalno ak. Svuda
po alu jevtine konzerve turistikog seksa.
A more se kupa s jeseni i zimi. Golo kao od majke. Pod pazuhom mirie na venost.
Meu nogama krije zvezdu."
***
"Kada sam se umorio od hodanja", nastavi g. Mak, "reio sam da se vratim, ali ne istim
putem, uz ine, nego stazom koja vodi podnojem brda, malo iznad
mora. To bi bila neka vrsta promene rakursa.
Onda je poelo da zvoni odnekud s brda. To zvonjenje mi nije dozvoljavalo da budem
lien anonimnosti pred samim sobom. Uz to je unosilo neku notu podrugljive

izuzetnosti, tj. banalnosti u pejsa moje etnje. Svejedno, nije bio lien prijatnosti.
Tako stigoh do raskra.
Raskre je pak ono mesto pred kojim slobodan ovek osea svoju afirmaciju. Zato
rekoh: idem ovom stazom, a ne onom, samo zato da kruniem ovu etnju
jednim aktom slobodne volje, opredeljenja.
Dok sam se naslaivao u magnovenju svojom odlukom, ne stupajui jo uvek na put
svog izbora, pomoli se iz borika, koji je zaklanjao levu stranu staze
na kojoj sam stajao, jedan pozlaeni krst, zatim svetenik. Zamislite moje zaprepaenje.
Ba ta staza koju sam izabrao kao objekat (da se izrazim filozofski)
na kome u manifestovati svoju slobodnu volju, ba ta staza vodi na groblje. A da udo
bude jo vee, ba u ovom trenutku nailazi sprovod... "Jedan, dva,
tri, etiri, pet..." poeh da brojim do ... 127 (to je broj kote na raskru). Ako izbrojim do
tog broja a sprovod ne pree raskre i ne oslobodi mi prolaz,
doneh hitro odluku u sebi (jer sam bio vie indigniran zbog stereotipnog i filmskog
zavretka moje etnje, nego zanet ili uplaen koincidencijom uostalom
neizbenom koja je spojila nae puteve), ako dakle ovaj mrtvac ne pree dotle raskre
idem i ja u sprovod. Lep zavretak moje etnje.
No to je i bio jedini nain da jo jednom afirmiem (ili barem da to pokuam) snagu
svog metafizikog opredeljenja...
Tako sam, kao to vidite, ne svojom voljom, a ipak s njenim pristankom, krenuo za
pogrebnom stazom koja vodi na groblje."
***
"Ako ne bih imao da vam kaem nita to i vi sami ne biste zapazili ili osetili, ne bih
eleo da vas zamaram. Jer na redu ste i vi... Mislim, prijatelji,
s pripovedanjem. Verujem da je svako od onih za sandukom imao iste asocijacije kao i ja:
budui mrtvaci nose mrtvaca. I svi su se kao i ja trudili da misle
o toj stvari tako intenzivno (a da i nisu bili svesni toga) da posle ne bi vie mogli misliti o
tome. Ili pak nisu o tome mislili nita. ta ima tu da
se misli? Jedino mi je bilo nejasno (i ao u isto vreme) ta misle ona dva deaka to su
zastala u igri i gledaju u pozlatu sanduka. ao mi je bilo to
nisam mogao da se setim u kolikoj je meri u tim godinama bilo meni nejasno to to je
nejasno. I ao mi je bilo jer mi se ini da mi je bilo prilino jasno.
Zapazio sam jo tek sada da se mrtvaci nose s nogama okrenutim napred. Ako se
ima na umu obrnuti red pojavljivanja, onda se sme, bez metafore u
znaenju, nazvati cela komedija jednim spretnim skokom. Originalni salto mortale.
Jo u vam kazati koju o susretima, o tiini.
Ide tako ovek svojim putem i misli: stii u lepo na vreme. Sve je u redu. A onda
ugleda pred sobom na putu povorku. Znate li, prijatelji, zato je
zastao, i stoji s izrazom spokojstva na licu, mada osea da e ga ovo stajanje spreiti da
stigne na vreme. Kazau vam jedan od razloga: on se stidi (pred
kim?) da hita ili da bude zaposlen kada uvidi da se ima kada stii. U ma koje vreme. No,
vidite, slini su razlozi i za tiinu. Tiina je navikavanje.
Ovaj pogreb, meutim, ne bi bio, to se tie mog opredeljenja, u dovoljnoj meri
pouan, da nije i jo jedne dozlaboga smene injenice. Kada sam se

ve bio na neki nain opredelio da idem za pogrebom, znate li ime sam motivisao
sutinu moga opredeljenja? Dopao mi se osmeh jedne devojke na kraju povorke.
Smeila se kao da se smrt ne tie njenog mesa.
***
"Time sam bio toliko revoltiran da nisam ispratio pokojnika do stanice Terminus.
Skrenuo sam prvom kozjom stazom i pribliio se opet toploj golotinji
mora. Lealo je na pesku s elom zaronjenim u nebo. Meu nogama je nosilo smrt. Pod
pazuhom je skrivalo zvezdu."
(1959)
GOSPODIN MAK SE ZABAVLJA
G. Mak- racionalist parodira
g. Maka pesnika.
Pri kraju te ravnopravne (da li?)
borbe osea se da ovaj
drugi pobeuje zahvaljujui
valjda logici bumeranga.
Iz (pod)teksta se da lako
zakljuiti da je sporni objekt
duha prhnuo poput vampira
iz jedva prozirne tame Dojsovog
Uliksa. Ova injenica
meutim nije bez znaaja.
Jer poznato je da postoje
izvesne genetike koincidencije
izmeu gospodina Maka i
gospodina Bluma.
***
Postoji dozlaboga dosadna doslednost tzv. realistike kole, koja uporno, ve vie od
dva veka, iznosi zbivanja u spoljanjem svetu. Filistarski filtrirana
fakta. Filtrirana filistarska fakta.
No postoji i drugi svet. Unutarnji. Isto toliko bitan i realan kao onaj drugi. Uhvatimo se
dakle smelo u kotac sa tim svetom! Vade mecum: S. Frojd,
E. Jung, A. Adler, Ps. Analiza, Kom. Inferiori, Un. Monolog, Str. Svesti, A. Bergson,
Levi-Brihl, Aut. Pisanje, Kakoseonozvae itd., itd.
Tehnika filma. Muzika kompozicija (sonatni oblik), tamparske potapalice. Itd.

Ali sve to to se naziva svetom psiholoke realnosti (nasuprot neke nepsiholoke

realnosti) opet je samo jedan od vidova realnosti. Ipso suo: taj novi
vid realnosti nosi istu potencijalnu greku (istu nemo) protiv koje se pobunila i koju je
htela da zameni jednostranost.
Umesto dozlaboga dosadnih doskoica prastarih pripovedaa kao to su gg. Golsfordi i
R. M. di Gar (recimo) ije nam je objektivno sveznanje postalo
otuno (vidi: Virdinija Vulf) imaemo priliku da itamo subjektivna strujanja svesti
jednog D. D. i jedne V. V. i dr. manje talentovanih, ije nam
je pak subjektivno sveznanje postalo ili moe da postane u najmanju ruku ... udno.
Zasad samo to. Obuhvatajui tom rei dva oprena suda: pozitivan i
negativan. Pozitivno-negativan.
***
ta ima u Uliksu suvie?
Suvie forme.
I ega jo?
Suvie jezika. Suvie podsvesti, strujanja svesti, to se sve moe svesti na napor svesti.
ega ima u Uliksu jo suvie?
Isuvie podteksta. Isuvie seksa. Isuvie teksta. Isuvie testa. (Kao to se vidi iz teksta,
strana seksta, strana siksta, strana iksta).
G. BLUM I MOLI
( u horu)
Unutarnji monolog
To je log, to je bog
Monologbog
Jer rad udovoljstvija svog
I bog ima me nogama rog
***
Kazati sve to se nalazi prvenstveno u podsvesti, dakle ono nereeno pre svega, ono
nevieno i nepredvieno - jer ostalo se podrazumeva. Zato toliko
seksa?
Dojs ponekad podsea na one slikare koji su slikali pomou lupe: svaka pora, svaka
dlaica, svaki miteser na svom mestu. Samo to je on (ma koliko
da njegova analiza ima u krajnjem rezultatu sintezu) s tom minucioznou slikao
unutarnje pore i mitesere na fluidnom tkanju due, dlaice na onom delu
podsvesti koji skriva genitalije i tamne nagone koji upravljaju mehanizmom obljube.
panska srednjovekovna madona sa oima od dijamanata, sa vetakim zubima od
liskuna i s kosom od nedavno preminule infantkinje zvane edna. Presveta
Deva Marija, virgo intacta, no toliko (do odvratnosti) slina svome enstvenom biu i
liku da bi je vatreni panski seljak silovao u crkvenom portalu kada
se ne bi bojao - ipak - nekakve boje kazne, tanije kada joj telo ne bi bilo - ipak - od
drveta, a oi od dijamanata . . .

Tako su pravili nekad portrete i siluete u paniji.

Ali to je moda samo nalije medalje.
***
Parodija na sve. Na roman (bez romana), na Uliksa, na ivot, na smrt, na umetnost, na
filozofiju, metempsihozu, proces pisanja, Dedalusa, Dablin, arijevce,
Jevreje, Irce, Engleze, na Svest, na Podsvest, na seks, na tekst, na poliglotiju, na kulu
Vavilonsku, na kopno, na more, na oveka, na enu, na Kirku,
na mene, tebe, njega, nas, vas, parodija na Sve i na Nita.
Parodija na parodiju. Na tome se dri cela stvar.
***
Ima (meutim) u Uliksu nekoliko mesta koja donose osveenje umornome Radoznalcu
Upornome. To su upravo ona mesta gde se dva sveta (subjektivni i objektivni)
spajaju u jedinstvo koje je simbioza svesti i podsvesti ...
1. Poetak "objektivne" etnje g. Bluma kroz Dablin, (obuhvatajui i strujanje njegove
svesti nad klozetskom oljom pre pogreba);
2. Antologijski, divni, nadahnuti suton u kome Divna Devojka Gerti doivljava na
domaku crkve svoja prva ljubavna uzbuenja. Pomalo hroma, divna
Gerti. I one dve: Edi i Sisi. I blizanci. I (naravno) Blum.
3.Molim monolog na kraju.
***
No, naravno, sve gorereeno pada u vodu ako se setimo (ne sluajno) Divine
Commedije.
Nije li Uliks - boanstvena komedija Novoga doba. Vieslojno univerzalan.
Enciklopedija XIX XX vv?
Moda malo razuzdaniji. Pustopaniji. Kao i to doba, uostalom. To je couleur jednog
razdoblja istorije.
Pustopanorazuzdano doba.
***
Parodija je neizbena i neminovna ako objektivnost potinimo subjektivnim hirovima
jezika.
(1959)