PLACENTA PRAEVIA PREPOZNAVANJE I PROGRAM

ZDRAVSTVENE NEGE

Posteljica je prolazan organ, traje tokom trudnoe i zavrava svoj vek nakon
poroaja. Sastavljena je iz tkiva porekla embriona (chorion frondosum) i tkiva
porekla majke (decidua basalis).
Razvoj posteljice kree tokom implantacije. Posteljica omoguuje razmenu
materija izmeu majke i ploda.

Slika 1. posteljica i plod

Morfologija :
Tokom prvih nedelja rasta i razvoja ploda horionske upice (villi choreales) se
razvijaju i menjaju. Horionske upice na horionskoj ploi i prema bazalnoj decidui
progresivno se razvijaju i stvara se upasti horion (chorion frondosum), iz ega
se stvara placenta .
Na suprotnoj strani horiona stvara se glatki horion (chorion laeve).
Decidua iznad upastog horiona je decidualna ploa, tzv. bazalna ploa
(decidua basalis).
Deo decidue prema suprotnom polu horiona je decidua capsularis seu reflexa.
Krajem treeg meseca embrionalnog razvoja ona se spaja sa zidnom deciduom
(decidua parietalis).
Posteljica se sastoji iz dva dela :
- pars faetalis placentae
- pars materna placentae

Vei deo posteljice ini fetalni deo.

Horionske upice su prekrivene sa dva sloja elija:
- elije citotrofoblasta unutranji (Lanhansov sloj).
- elije sinciciotrofoblasta - spoljni sloj.
Iz primarnih upica se arborizacojom ( etinarsko grananje ) krajem etvrtog
meseca formira ovalni oblik placente. Tokom perioda do sedmog meseca
formiraju se manje upice. U poslednjem trimestru iz njih se granaju terminalne
upice.
Tokom etvrtog meseca iz bazalne ploe se stvara vei broj pregrada koje se
pruaju prema razgranatim upicama, kao osnovna pregrada sa epitelom od
elija citotrofoblasta.
Pregrade dele majinu stranu na 15 20 kotiledona, ograniavajui intervilozne
prostore. Kako pregrade ne dopiru do horionske ploe, krv majina slobodno
cirkulie izmeu kotiledona.

Slika 2. graa posteljice

Ispod bazalne membrane nalazi se decidualni sloj, sastavljen od gornjeg
kompaktnog sloja i donjeg spongioznog sloja sa lezdama, ispod kojeg je
miometrijum. Zona odlubljivanja posteljice je izmeu kompaktnog i spongioznog
sloja.
Posle formiranja posteljica je teka 50 g. a na kraju trudnoe oko 500 g.
Rast je u poetku brz a definitivno dostie 15 20 cm. Debljina je 3 3,5 cm.,
a na obodu posteljica oko 1,5 cm.

Slika 3. izgled posteljice

Volumen majine krvi koji na kraju trudnoe cirkulie interviloznim prostorima
iznosi oko 600 ml/min. Cirkulacija je spora to olakava razmenu.
Povrina horionskih upica je proseno od 6,5 do 11 m2.
Fetalni krvotok u upicama se obezbeuje radom fetalnog srca a krvni sudovi ne
kolabiraju jer je proseni pritisak vii za 30 mmHg od pritiska u interviloznom
prostoru.
Fiziologija i funkcija:
U posteljici dolazi do sinteze i sekrecije hormona.
Sinteza hormona varira u zavisnosti od:
- Starosti trudnoe
- Mase posteljice
- Fetoplacentne maturacije
- Razliitih opstretikih poremeaja
Estrogeni
Plod i posteljica zajedniki uestvuju u stvaranju estrogena, kao jedinstven
funkcionalni sistem.
Najpoznatiji estrogeni su estron (E1), estradiol (E2) i estriol (E3).

Slika 4.- estron

6.- estriol

Slika 5. estradiol

Slika

U trudnoi je uvek prisutan progresivan porast estrogena. Zato se prati dinamika

rasta. Posebno je vano pratiti oboljenja u trudnoi u promene u nivou estrogena.

Progesteron
Stvaranje progesterona se vri u elijama sinciciotrofoblasta, procesom
hidroksilacije holesterola iz krvi majke. ak 90 % stvorenog progesterona ide u
cirkulaciju majke.

Slika 7.- progesteron

Odreivanje vrednosti progesterona i njegovih metabolita nije naao primenu u
praenju visokorizinih trudnoa zbog velikih varijacija od trudnice do trudnice ,
kao i u dnevnim varijacijama
Proteinski hormoni
elije sinciciotrofoblasta lue veliki broj hormona u koje spadaju kao najspe
-cifiniji HCG, HPL, zatim hormoni slini hipofiznim : FSH, TSH, ACTH.
Serumski proteini trudnice koji se nalaze u veim koncentracijama zovu se
proteini trudnoe.
Humani horionski gonadotropin ( HCG )
Prvi opisani hormon posteljice. Stvaraju ga svi tipovi trofoblasta, sve do mole i
horiokarcinoma, kao i van graviditeta i kod karcinoma kod mukarca.

Slika 8. Humani horionski gonadotropin

Detektuje se ve dan posle implantacije ( osmog dana od ovulacije ). Vrh
sekrecije je na kraju prvog trimestra, zatim vrednosti padaju i u treem trimestru
iznose 10-ti deo.
Vaan je u odravanju funkcije utog tela u prvim nedeljama trudnoe.
Podstie sisntezu progesterona.

Odreivanje vrednosti HCG, kvalitativno i kvantitativno, kao i praenje dinamike

rasta, vano je za dijagnostikovanje trudnoe, kao i za praenje razvoja preteeg
pobaaja ili ektopine trudnoe.
Nedeljno se vrednosti hormona poveavaju 2-3 i vie puta.
Humani placentni laktogen ( HPL )
Stvara se izmeu druge i etvrte nedelje u citoplazmi sinciciotrofoblasta. Bioloke
osobine su sline prolaktinu i hormonu rasta. Vrednost mu raste sa trajanjem
trudnoe.Vaan je dijabetogeni faktor trudnoe.
Utie na metabolizam masti majke, kao posledica lipolize, kao i na metabolizam
proteina, poveanjem proteolize u miiima. Svi pokrenuti metaboliti idu prema
plodu i slue za rast i razvoj ploda. Pad vrednosti HPL ukazuje na eventualnu
insuficijenciju posteljice.
Nutritivna, respiratorno-ekskretorna i zatitna uloga placente
Nutritivna uloga :
Placentni transport
Gasovi zakonom proste difuzije prelaze iz sredine vee koncentracije u sredinu
sa manjom koncentracijom.
Ovaj zakon prati glukoza, lipidi, voda, liposolubilni vitamini i vei broj hormona.
Proteini
Prenose se difuzijom, aktivnim transportom i pinocitozom.
Takoe se smatra da se u posteljici vri razgradnja proteina do amino kiselina a
da ih zatim posteljica ponovo sintetie neoproteinogeneza.
Ugljeni hidrati
Glukoza se uglavnom prenosi aktivnim transportom, manje prostom difizijom.
U posteljici dolazi do glukoneogeneze ali i glukogenolize, obezbeujui tako
plodu stalne koncentracije glukoze, koja ini osnovu energije potrebne za rast i
razvoj ploda.
Lipidi
Masne kiseline (stearinska, linoleinska, palmitinska) prolaze prostom difuzijom,
dok druge nastaju sintezom u fetusu iz UH.
Holesterol prolazi kroz posteljicu.
Voda
Voda, sa ili bez jednovalentnih elemenata prolazi osmozom. Ipak najvei deo
potrebe za vodom plod zadovoljava iz amnionske tenosti.
Trigliceridi se razlau u posteljici i opet sintetiu u jetri, kao i fosfolipidi

Respiratorno-ekskretorna uloga
Kiseonik
Kiseonik se prenosi prostom difuzijom. Manji deo olakanom difizijom.
Ugljen-dioksid
Ugljen-dioksid se prenosi prostom difuzijom, iskljuivo kao rastvorljiv gas.
Preko posteljice se pored ugljene kiseline izluuju i ostali fetalni raspadni
produkti, iako u manjim koncentracijama
Zatitna uloga
Antitela
Imunoglobulini tipa G, za razliku od IgM, prolaze pinocitozom elija sincicijuma.
Tako se stie pasivni imunitet, ali prema nekim mikroorganizmima.
Naalost prolaze Rh antitela majke na antigene eritrocita Rh pozitivnog ploda,
koja pruaju bebi zatitu protiv odreenih bolesti - sve do, otprilike, est meseci
nakon poroaja.
PLACENTA PRAEVIA
Normalno je posteljica tako usaena da je njena donja ivica 3 do 4 cm od
unutranjeg materninog ua. Ukoliko je njena donja ivica 1 do 2 cm iznad
unutranjeg ua, govori se o nisko usaenoj posteljici. Ako je placenta
usaena u istminoj oblasti, u donjem segmentu maternice i delimino prekriva
unutranje ue, govori se o placenti previji.
Placenta praevia je jedna od najteih komplikacija trudnoe i poroaja. Javlja se
jednom u 200 poroaja. Rea je u primigravida, pacijentkinja koje se nisu
poraale, a ea u multipara, pacijentkinja sa vie dece. Dogaa se u 2,8/100
jednoplodnih i 3.9/1000 blizanakih trudnoa.
Ako insercija placente prelazi preko unutranjeg cervikalnog ua(OIU) to je
major placenta praevia, a ako rub placente dopire do OIU, onda je to minor
placenta praevia .
Prema poloaju placente u odnosu na unutranje materino ue, pod uslovom
da je ue otvoreno najmanje 3 cm, razlikuje se:
placenta praevia marginalis, kada donja ivica posteljice dosee do
unutranjeg ua materice,
placenta praevia partialis, kada donja ivica posteljice prekriva deo otvora
unutranjeg ua materice,
placenta praevia totalis, kad posteljino tkivo potpuno prekriva unutranje
ue materice,
- placenta praevia isthmico-cervicalis, redak i veoma opasan oblik gde je deo
posteljice usaen i u cervikalni kanal.

Slika br.9 Poloaji posteljice

Prema nainu usaivanja oploenog jajaca placenta praevia moe biti
primarna i sekundarana.

Primarna placenta praevia je kada oploeno jajace dobija svoju

implantacionu mo kad se nalazi u istminom delu uterusa.
Sekundarna placenta praevia je kad se oploeni ovulum primarno nidira
u sluznici tela materice, ali horijalne resice se ire prema dole i naknadno
zahvataju istminu oblast.

Placenta praevia centralis predstavlja najtei oblik patolokih poloaja

posteljice, centralno je usaena u istminom delu materice, kompletno prekriva
unutranje materino ue i na putu je kojim plod prolazi pri poroaju.
Placenta praevia je ozbiljna komplikacija trudnoe. U klinikoj slici dominantno je
bezbolno krvarenje koje se esto prvi put javlja krajem drugog ili poetkom treeg
trimestra i koje obino spontano prestaje. Krvarenje se javlja uvek pre prsnua
vodenjaka. Tonus uterusa je normalan, a nema poremeaja koagulacije to je
vano u dijagnostikom razlikovanju placente praevie od abrupcije posteljice.
Krvarenje je jarko crvene boje, a krv koagulie. Zavisno od koliine izgubljene
krvi moe doi do razvoja anemije i hemoraginog oka.

Slika 10. Placenta praevia centralis

Faktori rizika za placentu praeviu su : multipna trudnoa, multiparitet, starost
majke preko 40 godina, oiljak na uterusu( prethodni SC,kiretae,miomektomia),
spontani ili indukovani pobaaj, prethodna placenta praevia,puenje,
narkomanija... Cilj je odrati trudnou do barem 36. nedelja trudnoe. U tom
trenutku, ako test pokae da su plua zrela, dete se moe poroditi carskim rezom
kako bi se smanjio rizik od krvarenja.
Klinika sumnja postoji kod svake ene koja krvari vaginalno bez bolova sa
visoko postavljenim prednjaeim delom ploda ili abnormalnim poloajem ploda ,
bez obzira na nalaz prethodnog ultrazvunog pregleda .
Definitivna dijagnoza veine nisko-leeih placenti postavlja se ultrazvunim
pregledom.

Slika 11. Ultrazvuni pregled trudnice

Transvaginalni ultrazvuk je ,,zlatni standard za dijagnozu placente praevie.
Bezbedan je za primenu ak i kod krvavljenja kod placente praevie i mnogo
pouzdaniji od transabdominalnog ultra zvuka u lociranju placente.
Ponovni ultrazvuk je potreban kod svih ena ija placenta dosee ili preklapa
unutranje cervikalno ue po sledeem rasporedu:
ene koje krvare treba tretirati individualno;
u sluajevima asimptomatske suspektne minor praevie, ponovni pregled
se moe odloiti do 36.n.g.
u sluajevima asimptomatske suspektne major praevie ponovni pregled
treba uraditi u 32.n.g. da bi se pojasnila dijagnoza i napravio plan za
tretman u III-em trimestru i poroaju.
ene sa major placentom praeviom koje su krvarile treba leiti u bolnici od
34.n.g.
ene sa major placentom praeviom bez simptoma,koje nikad nisu krvarile,
treba paljivo proceniti pre odluke o kunom leenju (stanovanje u blizini
bolnice, konstantno prisustvo ukuana i potpisani pristanak pacijentkinje).

Slika 12. Odmor u trudnoi

enama koje se lee kod kue treba detaljno objasniti da moraju da se jave u
bolnicu ODMAH ako se pojavi bilo kakvo krvarenje, bilo kakve kontrakcije, bilo
kakav bol(ukljuujui neodreen bol iznad simfize koji lii na menstrualni bol).
Odluka o nainu poroaja se donosi na osnovu klinike procene podrane
ultrazvunim nalazom posle 35.n.g.
Svako krvarenje suspektno na placentu previju zahteva hospitalizaciju i
intenzivan nadzor stanja majke i ploda.
Pacijentkinju treba hospitalizovati, plasirati intravensku kanilu irokog kalibra i
trebovati krv odgovarajue krvne grupe sa interreakcijom.U izvesnim sluajevima
pacijentkinja moe biti u hipovolemiji tako da je neophodna nadoknada
tenosti.Potrebno je primeniti elektronski fetalni monitoring.Kod jakog krvarenja i
hemodinamski nestabilne pacijentkinje,bez obzira na gestacijsku starost,
sprovodi se brza reanimacija, a zatim i hitan carski rez.

Slika 13. Trebovanje krvi

Slika 14. Doze krvi
Vreme urgentnog carskog reza zavisi od individualnih okolnosti ali kad god je
mogue elektivni carski rez treba odloiti do 38n.g. radi smanjenja neonatalnog
morbiditeta.

Slika 15. Poroaj carskim rezom

Krv treba da bude lako dostupna u peripartalnom periodu. Koliina krvi sa
interreakcijom zavisi od klinike slike svake pacijentkinje ponaosob i mogunosti
slube transfuzije. Za pacijentkinje sa atipinim antitelima treba napraviti
poseban plan sa slubom transfuzije.
Prolongirano leenje u bolnici moe biti povezano sa rizikom od tromboembolizma. Zato treba omoguiti umerenu mobilnost pacijentkinje sa profilaktikim
elastinim arapama.
Ako postoje mogunosti treba razmotriti primenu intraoperativnog spaavanja
krvi u sluajevima visokog rizika od masivne hemoragije.
Svaku enu koja ulazi u porodilite sa poznatom placentom praeviom mora da
porodi najiskusniji akuer i babica na dunosti.Najiskusniji anesteziolog mora biti
prisutan u porodilitu kada se poraa pacijentkinja sa placentom praeviom.Oni
ine i ekipu za operaciju.
Program zdravstvene nege:
Po nalogu ordinirajueg lekara :
plasiranje intravenske kanile,
kontinuirani CTG nadzor,
nadoknada tenosti i elektrolita,
uzimanje uzorka za trebovanje krvi i nadoknada krvi 2 jedinice,
priprema za operaciju,
primena ordinirane antibiotske terapije,
kupiranje bola,
praenje i evidentiranje vitalnih parametara,
sprovoenje mera prevencije ginekoloke infekcije.

Slika 16. Plasirana i.v. kanila

Kardiotokograf (CTG)

Slika 17.

U poroaju stalno pratiti tonove ploda. Voditi rauna da razmak izmeu dva CTG
zapisa bude oko sat vremena. Na zapisu pratiti kako srane tonove ploda, tako i
jainu materinih kontrakcija. Vana su oba parametra.
Normalne vrednosti otkucaja srca ploda su izmedju 120-160/min. Materine
kontrakcije prikazuju se krivuljom na zapisu, a na CTG aparatu brojkama od 199. O svemu to odstupa od normalnih vrednosti mora da bude obaveten lekar
zaduen za porodilte.
Ako lekar prema stepenu hitnosti proceni da porodjaj treba da se zavrsi carskim
rezom:

pacijentkinji obrijati ceo trbuh,

plasirati urinarni kateter i
voziti je u operacionu salu

Po zavretku operativnog zahvata, novoroene se odvaja od majke i smeta u

deji boks, a operisana pacijentkinja se procenjuje od strane lekara ginekologaakuera i anesteziologa.

Slika 18. Akuerska sestra sa

novoroenetom
Od procene zdravstvenog stanja pacijentkinje odreuje se stalni nadzor nad
pacijentkinjom i ona se prevodi u JIL. To je neophodno kod nestabilnih vitalnih
funkcija pacijentkinje, gde e medicinsko zbrinjavanje obuhvatiti niz optih
sestrinskih procedura po stepenu sloenosti i odgovornosti u toku 24 h.

Praenje involucije materice je od velike vanosti kao i davanje uterotonika da bi

ona bila bra.
Postoperativno zbrinjavanje sastoji se jo i u kontroli zavoja na rezu, postavljanjem kese za urin na stalni urinarni kateter (koji je stavljen preoperativno) i
drenova ukoliko postoje indikacije za njih.
Posebna panja se obraa na mogue postoperativne komplikacije kao to su:

krvarenje,
infekcija i razilaenje operativne rane,
plune komplikacije,
abdominalne i urinarne komplikacije,
hipertermija...

Svi dobijeni podaci i promene kod pacijentkinje ukljuujui i ordiniranu i primljenu

terapiju unose se u listu intenzivne terapije, na osnovu koje se ima uvid u stanje
pacijentkinje.
Medicinska sestra takoe:

vri nadzor nad abdominalnim rezom,

asistira pri skidanju konaca.

Prikaz sluaja:
Pacijentkinja D.T. 32.god., II rotka , u 36 nedelji trudnoe,sa verifikovanom
Placentom praeviom centralis.
Negira alergije na lekove, operisala slepo crevo 1996 i cistu na desnom
jajniku 1998, menstruacije redovne, na 28 dana, p.m. 08.09.2009,
poroaja 1 vaginalni-2008 god.-3350 gr., redovno kontrolisala trudnou
u kbc,,Dr Dragia Miovi-Dedinje, raen Triple test, od IV meseca
koristila Partusistem 8X1 i Verapamil 3X1 .
Pacijentkinja je dola 20.05.2010.god. zbog zakazanog prijema na
odeljenje Patologije trudnoe i u toku procedure primanja, naglo
prokrvarila u toaletu.
Spoljanji pregled na prijemu: Poloaj uzduni glavom, tonovi levo,
ritmini, jasni, 140/min. kontrakcije slabe.
Pacijentkinja je, zbog urgentnosti stanja , direktno sa prijema,gde joj je
plasirana intravenska kanila i osposobljen venski put, primljena u
porodilite.
U porodilite ula u 08.20.h. Obzirom da se radi o centralnoj placenti
previji sa krvarenjem odlueno je da se trudnoa dovri operativno
carskim rezom.
U 11.00.h. uraena SC- Laparotomia suprapubica transv.sec.Dorfler. bez
premedikacije .
U toku sekcije, plodova voda zelena, posteljica defektna, ekstrahovana,
uraena manuelna Revisio cavi uteri.

 Pacijentkinja se u prevodi na odeljenje intenzivne nege.

Rezultat:
U 36-oj nedelji uspeno je dovrena visokorizina trudnoa. Roeno je ivo,
zdravo, muko dete , 2930 / 51, apgar 8/9.
SRANI TONOVI
DISANJE
BOJA KOE
MIINI TONUS
REFLEKSI

2
2
1
1
2

Slika 19. novoroene

Pacijentkinja otputena IV postoperativni dan u dobrom optem stanju.

Slika 20. Medicinska sestra u JIL

Zakljuak:
Placenta praevia je idealan primer kako i koliko redovni ginekoloki pregledi
trudnica u okviru antenatalne zatite igraju ulogu i imaju vanost u nadziranju
pravilnog toka trudnoe i porodjaja, odnosno, prepoznavanju potencijalnih izvora
opasnosti za majku i dete.
U savremenoj akuerskoj praksi posebna panja mora da se, pri obaveznim
periodinim ultrazvunim pregledima, obrati na mesto usadjivanja posteljice. Na
taj nacin e se izbei svaka mogunost da se, zbog toga, ugrozi zdravlje majke i
ploda, na emu se u dobro organizovanoj zdravstvenoj slubi insistira.

Literatura Reference:
1. Prim Dr Dragan Anti : ,, Placenta praevia,accreta, increta,percretavodi struni sastanak, 09.11.2011., power point prezentacija,
elektronska baza podataka KBC "Dr Dragia Miovi Dedinje"
2. Gordana Grgi, Zlatan Fatui, Gordana Bogdanovi, Fahrija Skoki,
PLACENTA PREVIJA I ISHOD PORODA, Gynaecol Perinatol
2004;13(2):8688, pdf. dostupno 07.2.2012. na:
http://hrcak.srce.hr/file/23683Similar
3. Plea D.,Stanimirovi B., Stankovi A.,VasiljeviM. : Ginekologija i
akuerstvo,Udbenik za studente medicine,Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu,Katedra za ginekologiju i akuerstvo, CIBID
2005
4. Gordana Grgi, Zlatan Fatui, Gordana Bogdanovi, Fahrija Skoki PLACENTA PREVIJA I ISHOD PORODA - Gynaecol Perinatol
2004;13(2):8688
5. Pelle Lindqvist, Catharina Happach: Risk and risk estimation of placental
abruption. Europian Journal of Obstetrics&Gynecology and Reproductive
Biology; 126; 160-164, 2006
6. Prim Dr Dragan Anti- KBC,, Dr Dragia Miovi-Dedinje, broj istorije
bolesti 1315/20.05.2010.
7. ivanovi . Krvarenje krajem trudnoe ili u pretporoajnom periodu. U:
Davidovi M i sur. Obstetricija. Beograd: Novinsko- izdavaka ustanova,
1993:51221.)
8. www.bebano.com/bb2/viewtopic.php?f=15&t=462 - 26.11.2012.
9. http://www.vasginekolog.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=60%3Aartposteljica&catid=88%3Acatn
ovorodjence&Itemid=56
10. Slika br.1 Izvor: http://www.semainesgrossesse.com/le-placenta.html,
pristup dana 18.09.2013.
11. Slika br.2 Izvor: http://www.roda.hr/article/read/eticki-aspekti-uodredivanju-vlasnistva-placente, pristup dana 18.09.2013.
12. Slika br.3 Izvor: http://www.inhabitots.com/swallow-your-babysplacenta-one-pill-at-a-time/, pristup dana 18.09.2013.

13. Slika br. 4 Izvor : http://sh.wikipedia.org/wiki/Estrogeni, pristup dana

18.09.2013.
14. Slika br.5 Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/Estrogeni, pristup dana
18.09.2013.
15. Slika br.6 Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/Estrogeni, pristup dana
18.09.2013.
16. Slika br.7 Izvor: http://www.menselijk-lichaam.com/
voortplanting/progesteron
17. Slika br.8 Izvor:
http://en.wikipedia.org/wiki/Human_chorionic_gonadotropin
18. Slika br.9 Izvor: http://cubenk.blogspot.com/2009/10/waspadaiplacenta-praevia-oleh.html
19. Slika br.10 Izvor: http://www.urmc.rochester.edu/Encyclopedia/
Content.aspx?ContentTypeID=90&ContentID=P02437
20. Slika br.11 Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/228023/Legalnoizveden-tek-svaki-osmi-abortus
21. Slika br.12 Izvor: http://ljepotica.si/budi-majka/mirovanjem-u-trudnocido-edukacije/
22. Slika br.13 Izvor: http://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php?
yyyy=2011&mm=08&nav_id=536686
23. Slika br.14 Izvor: http://www.ordinacija.hr/novosti/transfuzije-krviuzrokuju-infekcije/
24. Slika br.15 Izvor: http://www.roditeljsrbija.com/trudnoca-porodjaj/2817carski-rez.html?showall=1
25. Slika br.16 Izvor: http://www.babyhintsandtips.com/pregnancy/medicalconditions/
26. Slika br.17 Izvor:
http://www.ginekologstosic.rs/metode/kardiotokografija.html
27. Slika br.18 Izvor:
http://www.lepotaizdravlje.rs/porodica/trudnoca__porodjaj/carski-reznuznost-ili-moda
28. Slika br.19 Izvor: http://www.yumama.com/beba/0-3-meseca/1150Zato-novoroene-bebe-gube-telesnu-teinu.html

29. Slika br.20 Izvor: http://www.bh-news.com/ba/print/20532 premorena_

medicinska_ sestra _greskom_zamijenila_dozu_krvi_pacijent_umro.html