Meunarodno ugovorno pravo

VEBE, 03.05. 2012.

Meunarodni ugovor
Predstavlja saglasnosti volja dva ili vie subjekata

MP, odnosno entiteta koji uivaju ugovorni

kapacitet, regulisan meunarodnim pravom u
odgovarajuoj formi.
Formalni aspekt postupak zakljuenja ugovora,
ovlaena lica i sam instrument
Materijalni aspekt uinak koji se eli postii
ugovorom stvaranje apstraktnog pravnog
pravila, razreenje spornog pitanja, uspostavljanje
recipronih obaveza

Izvori

Beka konvencija o ugovornom pravu (1969)

Beka konvencija o pravu ugovora izmeu drava i

meunarodnih organizacija ili izmeu

meunarodnih organizacija (1986)
Beka konvencija o sukcesiji drava u odnosu na

meunarodne ugovore (1978)

Beka konvencija o ugovornom pravu (1969)

l. 2, st. 1

Meunarodni ugovor je meunarodni sporazum

zakljuen pismeno izmeu drava i koji je regulisan

meunarodnim pravom, bilo da je sadran u jednom
instrumentu ili u dva ili vie instrumenata
meusobno povezanih, bez obzira na njegov poseban
naziv.

Pravila ugovornog prava

1. pravila o zakljuivanju meunarodnih ugovora

2. pravila o primeni i izvravanju meunarodnih

ugovora
3. pravila o prestanku meunarodnih ugovora

Ogranienje primene BKUP

1. primenjuje se na ugovore koje drave zakljue

posle njenog stupanja na snagu

2. odnosi se na ugovore u pisanoj formi

3. odnosi se samo na ugovore koje zakljue drave

Klasifikacija ugovora

1.
2.

3.
4.

5.

Ugovori zakoni (LEGISLATIVNI) Ugovori

pogodbe (KONTRAKTUELNI) -(Tripel)
Dvostrani i viestrani ugovori
Predmet -politiki, ekonomski, kulturni,
socijalni
Cilj ugovora -mirovni, odbrambeni
Vremensko trajanje -sa ili bez roka

Razliiti nazivi

Povelja
Pakt
Konvencija
Akt
Konkordat
Kompromis
Kartel
Protokol
Modus vivendi
Deklaracije
Memorandum o sporazumevanju
Pactum de contrahendo

Sastavni delovi ugovora

1. Naslov/naziv
2. Invokacija

3. Preambula
a) u uem smislu
b) u irem smislu
4. Dospozitivni (operativni) deo ugovora
5. Zavrne i prelazne odredbe

Kako nastaje tekst ugovora ?

Tekst dvostranih ugovora utvruje se na

diplomatskim pregovorima predstavnika oba

subjekta.

Viestrani ugovori po pravilu nastaju na

meunarodnim diplomatskim konferencijama.

U UN Komisija za meunarodno pravo

Proces zakljuenja meunarodnih ugovora

1. Pregovori

2. Usvajanje (adopcija) teksta ugovora

3. Autentifikacija teksta ugovora
4. Konana saglasnost na obavezivanje ugovorom

Pregovori
Izmena i rasprava predloga predstavnika pregovaraa u

cilju postizanja sporazuma

Subjekti pregovora drave i meunarodne organizacije
Ovlaeni predstavnici- punomoje (dokument koji je
izdao nadleni dravni organ, a kojim se imenuje jedno
ili vie lica da predstavljaju dravu)
Punomoje nije potrebno efu drave ili vlade, ministru
spoljnih poslova, efu diplomatske misije i
akreditovanom predstavniku drave na meunarodnim
konferencijama ili kod neke meunarodne organizacije

Komisija za meunarodno pravo UN

Pomoni organ Generalne skuptine
1.Obraa se vladama drava lanica preko Generalnog

sekretara i trai dostavljanje tekstova zakona, sudskih

odluka, ugovora, diplomatske prepiske i dr.
2. Rediguje nacrte u lanove i podnosi ih GS uz komentar
o domaaju saglasnosti u praksi drava i razlikama u
gleditima i neslaganjima koja postoje.
3. moli GS da objavi dokument Komisije i trai od vlada
da joj u razumnom roku saopte svoje primedbe
4. Komisija priprema konaan tekst izvetaj sa
objanjenjima i podnosi GS

Komisija moe preporuiti GS

1. da posle izvetaja ne preduzme nikakvu delatnost

2. da uzme izvetaj na znanje i prihvati ga

rezolucijom
3. da preporui dravama lanicama da zakljue
jednu konvenciju
4. da sazove konferenciju radi zakljuenja konvencije

Usvajanje teksta

- formalni akt kojim se utvruje oblik i sadrina

budueg ugovora.
Bilateralni ugovori jednoglasno
Multilateralni po pravilu 2/3 veinom

Autentifikacija teksta ugovora

- postupak ustanovljavanja definitivnog teksta

ugovora
Metod:
Potpis
Potpis ad referendum potpis pod uslovom
naknadnog odobrenja od strane vlade pregovaraa
Paraf - pregovarai nisu ovlaeni na potpisivanje ili
su prekoraili ovlaenja u punomojima ili postoji
sumnja da je ugovor konano prihvaen

Potpis
Definitivan pristanak na obavezivanje:
1. kada ugovor izriito predvia stupanje na snagu

potpisom
2. kada se utvrdi na drugi nain da su se drave koje
su uestvovale u pregovorima saglasile da e potpis
predstavljati akt konanog obavezivanja ugovorom
3. kada iz punomoja predstavnika drave ili namere
izraene u toku pregovora proizlazi da je drava
izabrala potpisivanje kao nain konanog
obavezivanja

Ratifikacija
1. u ugovoru je formulisana odredba o obavezi

ratifikacije
2. kada su se drave na drugi nain sporazumele da
ugovor podlee ratifikaciji
3. kada je predstavnik drave potpisao ugovor pod
rezervom ratifikacije
4. kada namera drave da potpie ugovor pod
rezervom ratifikacije proizlazi iz punomoja njenog
predstavnika ili je bila izraena u toku pregovora

Prihvatanje ili odobravanje ugovora

1. izraavanje pristanka na obavezivanje bez

prethodnog potpisivanja
2. izraavanje pristanka na obavezivanje ugovorom
nakon potpisivanja ugovora

Pristupanje
- primenjuje se kada drava nije uestvovala u

pregovorima o zakljuenju ugovora, niti je potpisala tekst

ugovora.
3 sluaja:
1. kada sam ugovor ili amandman ugovora predvia da se
pristanak moe izraziti pristupanjem
2. kada je na drugi nain utvreno da su se drave
sporazumele da drava moe izraziti svoj pristanak
pristupanjem
3. kada su se sve strane ugovornice naknadno
sporazumele da drava moe izraziti pristanak
pristupanjem

Razmena instrumenata
- razmena nota, pisama i slinih instrumenata koji uzeti

in corpore sainjavaju ugovor

Tehnika:
Jedna drava upuuje drugoj notu ili pismo u kojoj
predlae tekst budueg ugovora, a druga strana prihvata
tekst i o tome notom ili pismom obavetava dravu koja
je prva uputila notu ili pismo.
2 sluaja:
1. instrumenti predviaju da e njihova razmena imati
ovo dejstvo
2. ako se na drugi nain utvrdi da su se ove drave
dogovorile da e razmena isntrumenata imati ovo dejstvo

Otvoreni i zatvoreni ugovori

Drave koje nisu uestvovale u sklapanju ugovora

i iji ga predstavnici nisu potpisali

Regionalnom ugovoru mogu pristupiti drave s
jednog geografskog podruja
Ugovornice mogu zadrati pravo da u svakom
posebnom sluaju odlue kojoj e dravi ponuditi
pristupanje (esto kod statuta meunarodnih
organizacija)
Pristupanje je obavljeno kada nova ugovornica
ratifikuje ugovor i dostavi ratifikacioni
instrument depozitaru

Potpis ugovora

Ratifikacija ugovora

Potvrda da je usvojen tekst

ugovora
Ako nema ratifikacije ugovor stupa
na snagu stavljanjem potpisa
Moe da bude i zavrni akt
konferencije kojim se usvaja tekst
ugovora (bez potpisa)
Potpis nije uvek uslov

Formalna odluka nadlenog organa

kojom se daje definitivan pristanak

RATIFIKACIONI INSTRUMENT (ef
drave) akt o potvrdi ratifikacije
DVOSTRANI UGOVORI razmena
instrumenata
VIESTRANI UGOVORI depozitar

Rezerve
Formalne jednostrane izjave kojima se jedna drava

ograuje od izvesnih odredaba ugovora, s tim da je

taj deo ugovora ne obavezuje ili im daje ogranien
smisao.
Uslovno prihvatanje ugovorna strana uslovljava
uspostavljanje ugovornog reima u celini,
ispunjenjem odreenih uslova
Protest jednostrana izjava usmerena u iclju
osporavanja pravovaljanosti jednog dela ugovora ili
celine

Pravni reim

Beka konvencija (l. 19) rezerva je dozvoljena

OSIM ako:
1. ugovor izriito ne zabranjuje rezervu
2. dozvoljava samo odreene rezerve
3. ukoliko je rezerva nespojiva sa predmetom i ciljem
ugovora

Kakve su rezerve doputene?

naelo uzajamnosti ne dozvoljava da podnosilac
rezerve ima manje obaveza od ugovornih
partnera koji su prihvatili rezervu
PRIMER:
nacrt Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina
genocida
MSP je u savetodavnom miljenju zauzeo stav da
rezerva mora da bude u saglasnosti (kompatibilnosti) s
predmetom i ciljem ugovora.
drava koja stavlja rezervu je u ugovornoj vezi s onim
ugovornicama koje su prihvatile rezervu ali ako je
rezerva inkompatibilna s ciljem i predmetom ugovora
ta drava ne bi se mogla tretirati kao ugovornica

Dejstvo rezervi
- stavljena na ustavni akt organizacije mora biti prihvaena od

strane nadlenog organa, osim ukoliko sam akt ne predvia

drugaije
- u pismenom obliku se dostavlja ugovornicama, kao i
prigovor, ali se saglasnost moe dati i pismeno i preutno

1. ako je ugovor zakljuen izmeu ogranienog broja drava, a

iz predmeta i cilja ugovora proizlazi da je primena ugovora u

celini bitan uslov prihvatanja ugovornih obaveza svake od
njih, rezervu moraju da prihvate sve ugovornice
2. drava koja je stavila rezervu smatrae se ugovornicom
samo u odnosu na drave koje su prihvatile rezervu (ali se
moe pozivati samo na onaj obim prava i obaveza koje
proizlaze iz odnosnog ugovora), a ne i u odnosu na one koje su
stavile prigovor

Registrovanje ugovora
Pakt Drutva naroda l 18 svaki ugovor koji

zakljui drava lanica mora biti registrovan, inae nije

punovaan
Povelja UN l. 102 ukoliko ugovor nije registrovan,
strana ugovornica nee se moi pozivati na taj ugovor
pred organima UN
BK l. 80 Posle njihovog stupanja na snagu, ugovori

se dostavljaju Sekretarijatu UN radi registrovanja i

klasiranja i upisivanja u spisak, ve prema sluaju, kao i
radi objavljivanja.

Funkcije depozitara
1. uvanje tekstova originala i punomoja
2. pripremanje overenih kopija originalnog teksta na

drugim jezicima i njihovo dostavljanje stranama

ugovornicama i dravama koje imaju pravo to da postanu
3. pripremanje svih potpisa ugovora, primanje i uvanje
svih instrumenata, notifikacija i saoptenja u vezi
ugovora
4. ispitivanje da li su potpis, instrument, notifikacija ili
saoptenje dati u odgovarajuoj formi
5. obavetavanje strana ugovornica i drava koje imaju
pravo da to postanu o aktima, notifikacijama i
saoptenjima u vezi sa ugovorom
6. obezbeivanje registrovanja ugovora

Vremenska primena ugovora

- ugovor poinje da vai od momenta predvienog

ugovorom ili kada poslednja uesnica pregovora

izrazi svoj pristanak na obavezivanje
-Obino se predvia broj neophodnih ratifikacija i
ustanovljava perido vremena koji deli momenat
izraavanja pristanka na obavezivanje od momenta
stupanja na snagu
- ugovor prestaje da vai do ustanovljenja
injenica kojima BK priznaje status osnova
nitavosti, prestanka ugovora, povlaenja iz ugovora
i suspenzije.

Stupanje na snagu meunarodnog ugovora

- Sam ugovor odreuje neki datum ili kasniji dogaaj kao
momenat kada ugovor stupa na snagu
DVOSTRANI UGOVORI - dan razmene ratifikacionih
instrumenata
VIESTRANI UGOVORI (deponovanje tri ratifikaciona
instrumenta) u mnogim viestranim ugovorima se
naznaava da e oni stupiti na snagu kada ih ratifikuje
odreeni broj potpisnica
- dok nema dovoljan broj potpisnica ugovor ne postoji ni za
stranke koje su ga ratifikovale pre stupanja na snagu (mada moe
imati neka unutranja dejstva)
- stupa na snagu u odnosu na svaku novu ugovornicu kada ga
ratifikuje

Intertemporalno pravo
2 premise:
1. valjanost konkretnog ugovora mora biti cenjen u

svetlu prava koji je na snazi u vreme zakljuenja

ugovora
2. primena ugovora treba da bude u skladu sa
pozitivnim pravilima meunarodnog prava

Teritorijalna primena ugovora

1. ugovori kod kojih se pitanje teritorijalnog

domaaja ne postavlja
2. ugovori koji su, po svom predmetu regulisanja,
ogranienog teritorijalnog domaaja (npr. Antarktik)
3. ugovori iju primenu odlikuje teritorijalna
dimenzija

Primena sukcesivnih ugovora na isti predmet

1. kada ugovor sadri odredbu po kojoj je podreen

ranijem ili kasnijem ugovoru ili po kojoj ga treba

smatrati saglasnim s tim ugovorom, odredbe tog
drugog ugovora imae prednost
2. kada su sve strane ugovornice ranijeg ugovora
ugovornice i kasnijeg ugovora, a raniji ugovor nije
prestao usled zakljuenja ugovora niti je njegova
primena obustavljena, raniji ugovor e se
primenjivati samo u meri u kojoj su njegove odredbe
u skladu sa odredbama kasnijeg ugovora

Primena sukcesivnih ugovora na isti predmet

3. kada sve strane ugovornice ranijeg ugovora nisu

strane ugovornice i kasnijeg:

A) u odnosima izmeu drava koje su ugovornice oba
ugovora primenjuju se odredbe ranijeg ugovora u
meri u kojoj su u skladu sa odredbama kasnijeg
ugovora
B) u odnosima izmeu drave strane ugovornica oba
ugovora i drave ugovornice samo jednog ugovora,
njihova meusobna prava i obaveze reguliu se
odredbama ugovora u kome su obe drave
ugovornice.

Subjekti tumaenja
1. Dokrtinarno tumaenje
2. Tumaenje na unutranjem planu
3. Tumaenje na meunarodnom planu

A) tumaenje od strane sudskih organa

B) tumaenje od meunarodnih organa koji ne vre

sudsku funkciju
C) tumaenje od strane svih ugovornica (tumaenje
in corpore)
D) tumaenje dela ugovornica (podeljeno tumaenje)

lan 31 BKPU - opte pravilo o tumaenju

1. Ugovor se mora dobronamerno tumait prema

uobiajenom smislu koji se mora dati izrazima u
ugovoru u njihovom kontekstu i u svetlosti
njegovog predmeta i njegovog cilja.
2. U cilju tumaenja ugovora, kontekst obuhvata,
osim teksta, uvoda i ukljuenih priloga:
a) svaki sporazum u vezi s ugovorom koji postoji
izmeu lanica prilikom zakljuivanja ugovora;
b) svaki instrument koji saine jedna ili vie
lanica prilikom zakljuenja ugovora a koji
prihvate ostale lanice kao instrument koji se
odnosi na ugovor.

lan 31 BKPU - opte pravilo o tumaenju

3. Kao i o kontekstu, vodie se rauna:
a) o svakom docnijem sporazumu izmeu lanica u
pogledu tumaenja ugovora ili primene njegovih
odredaba;
b) o svakoj docnijoj praksi u vezi s primenom
ugovora kojom je postignut sporazum izmeu
lanica u pogledu tumaenja ugovora;
c) o svakom relevantnom pravilu meunarodnog
prava koje se primenjuje u odnosima izmeu
lanica.
4. Izraz se uzima u posebnom smislu ako se utvrdi da
je takva bila namera strana ugovornica.

Osnovi relativne nitavosti

Nitavost ugovora- prestanak dejstva ugovora usled

nedostataka koji su postojali u trenutku zakljuenja

ugovora

1. Propisi unutranjeg prava o nadlenosti za zakljuenje

ugovora
2. Posebna ogranienja ovlaenja da se izrazi pristanak
drave
3. Zabluda
4. Prevara
5. Podmiivanje ili korupcija

Osnovi apsolutne nitavosti

1. Prinuda nad predstavnikom drave

2. Prinuda nad dravom

3. Sukob sa normom jus cogens

Razlozi za apsolutnu nitavost

SUKOB SA IMEPRATIVNIM PRAVOM (ius cogens)

kada ugovor protivrei nekoj ve postojeoj imperativnoj

normi opteg meunarodnog prava

PRINUDA nad predstavnikom drave ili pretnjama

prema njemu (l. 51 BKPU) zbog RATIFIKACIJE veoma

retko

PRINUDA NA CELU DRAVU - tek posle stupanja na

snagu Povelje UN (zabranjena pretnja silom)

1939. godine Hitler primorao pretnjama predsednika ehoslovake

Emila Hahu da pozove nemake snage da okupiraju deo
ehoslovake preostao posle primene Minhenskog sporazuma
(1938). SR Nemaka i ehoslovaka su 1992. godine sklopile
ugovor kojim se Minhenski sporazum oglaava nitavim.

Razlozi za relativnu nitasvost

1. ZABLUDA pogrena predstava o nekoj
injenici
2. PREVARA pogrena predstava o injenicama
proizvedena nesavesnim radnjama druge
ugovornice
3. KORUPCIJA - lice koje je izrazilo volju u ime
drave bilo potkupljeno
4. PREKORAENJE OVLAENJA - samo ako je
krenje domaeg prava upadljivo i tie se nekoga
pravila od fundamentalnog znaaja

Nitavost meunarodnog ugovora

APSOLUTNO NITAVI
UGOVORI

smatra se da ugovor

nikada nije ni postojao

apsolutna nitavost
deluje ex tunc (oduvek)

RELATIVNO NITAVI
UGOVORI

zainteresovanoj strani

ostavlja se na volju da
ukae na manu i tako
sprei da on dalje
proizvodi posledice
relativna ruljivost
ex nunc (od sada).