Skupstina grada Beograda na sednici odrzanoj 11. oktobra 2002. godine, na osnovu clana 35.

Zakona o planiranju i uredjenju prostora i naselja ("Sluzbeni glasnik RS", br. 44/95, 16/97 i 46/98), i
cl. 17. i 27. Statuta grada Beograda ("Sluzbeni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95 i 21/99),
donela je
REGULACIONI PLAN
DEPONIJE SMECA NA DESNOJ OBALI DUNAVA - DEPONIJA "VINCA"
(Objavljen u "Sl. listu BGD", br. 21 od )
1.0. UVOD
Plan se radi na osnovu Zakona o planiranju i uredjenju prostora i naselja ("Sluzbeni glasnik RS",
br. 44/95, 16/97 i 46/98) i predstavljace osnov za utvrdjivanje urbanisticko-tehnickih uslova za
izdavanje urbanistickih dozvola.
Cilj izrade plana je efikasna i racionalna sanacija kao i dogradnja postojece deponije "Vinca", kako
bi se stvorili uslovi za dugorocno resenje eliminacije komunalnog otpada na savremen i higijenski
nacin, sa 70% gravitirajuceg podrucja Beograda, formiranje i uredjivanje prostora za izgradnju
postrojenja za obnavljanje materijalnih resursa.
Prethodni Detaljni urbanisticki plan deponije smeca na desnoj obali Dunava iz 1975. godine
("Sluzbeni list grada Beograda", br. 5/75) definisao je osnovne principe izgradnje deponije smeca u
dolini severno od naselja Vinca.
Tokom 17 godina rada formirana je tipicno nehigijenska deponija, sto je za posledicu imalo
zagadjenje voda Osljanskog potoka i bare, zagadjenje okolnog poljoprivrednog zemljista i
vazduha.
Zateceno stanje namece potrebu planskog resenja sanacije kao i prosirenja postojece deponije
"Vinca".
2.0. GRANICA PODRUCJA REGULACIONOG PLANA SA POPISOM KATASTARSKIH
PARCELA
Regulacioni plan deponije smeca "Vinca" obuhvata prostor levkaste doline na dunavskoj padini, u
sredisnjem delu slivnog podrucja Osljanskog potoka u KO Vinca, opstina Grocka. Deponija je sa
svih strana okruzena poljoprivrednim zemljistem, prostorno i orografski potpuno izolovana od
prigradskih naselja Veliko Selo i Slanci na severu, i Vince na jugu, dok sa zapadne strane
ostvaruje vezu sa kontinualno izgradjenim tkivom Beograda, kao izvora otpadaka, preko
pristupnog puta odvojka od Smederevskog puta, u duzini od 3 km.
Ukupna povrsina obuhvacena granicom plana iznosi oko 130 ha.
Kompleks zauzima sledece parcele i delove parcela:
KO Vinca; R=1:2500; D.L. 1, 2, 4, 5.
Cele parcele:
10/1, 8, 7/1, 15/1, 11/2, 14/2, 466/3, 464/2, 462/2, 461/2, 420/1, 420/2, 423/1, 324/1, 400, 398,
397, 396/1, 396/2, 381/2, 497/1, 495/3, 495/4, 496/2, 498, 399, 268, 2677/1, 499/1, 499/2, 4976,
381/1, 654/1, 654/2, 654/3, 655/4, 651/1, 651/2, 651/3, 651/6, 653, 652/3, 651/6, 653, 652/3,
652/4, 660, 661/1, 661/2, 678/21, 688/2, 688/21, 688/18, 688/19, 688/4, 688/5, 688/6, 688/7,
688/12, 688/17, 688/26, 688/8, 688/9, 689/1, 689/2, 689/3, 689/5, 691/1, 690/2, 690/3, 690/4,
1044, 1943, 1038/1, 1038/2, 1038/3, 1038/4, 1037/1, 1039/1, 1040/1, 1041/1, 1042/2, 1045/1,
1945/2, 1046, 1047, 1048, 1050/2, 1051/1, 1051/3, 1051/4, 900/73, 900/74, 1020, 1021, 1022,
1023, 1024, 1025, 1010, 1011, 1012, 1013/1, 1013/2, 1013/3, 1013/4, 1013/5, 1013/6, 1014/1,
1014/2, 1014/3, 1015/1, 1015/2, 1015/3, 1016, 1017, 1018, 1019, 1003/1, 1000/1, 1004, 1006/1,
1006/2, 1007/3, 008/3, 990/2, 991/1, 991/2, 991/3, 991/4, 991/5, 1005/1, 1005/2, 966, 967, 988,
989, 992, 993, 994, 995, 996/1, 996/2, 996/3, 996/4, 996/5, 996/6, 997/1, 997/2, 997/3, 997/4,
997/5, 997/8, 998/1, 998/2, 955/2, 956/2, 961/1, 961/2, 962, 963/2, 957/1, 957/2, 945/2, 944,

943/1, 943/2, 942, 941, 940, 936/2, 922, 923/1, 921/1, 921/1, 920/1, 919/1, 918/1, 917, 924/2, 7/2,
7/3, 915/2, 914/2, 11/2, 12/3 i 1002/2.
Delovi parcela:
18, 446/4, 446/5, 465/1, 460, 458, 438/6, 438/5, 438/4, 439/2, 440/2, 441/3, 428/2, 429, 430/1,
430/2, 419, 2866, 418, 421/1, 421/2, 422, 411/3, 405, 401, 2668, 395, 392/1, 390, 381/3, 9, 16,
17/2, 17/3, 6, 5, 4, 2/2, 910, 2692/1, 1, 937/1, 937/2, 937/3, 939/1, 939/2, 968, 959, 960, 963/1,
964, 965, 969/1, 969/2, 977/1, 978/1, 979/1, 979/2, 1108/1, 2683, 986/1, 986/3, 2693/2, 1008/1,
1008/2, 1007/1, 1007/2, 1009/1, 2668/1, 900/12, 900/13, 900/14, 1051/2, 1051/1, 1049, 691/2,
690/1, 693, 694, 695, 689/4, 2680, 688/22, 688/3, 688/11, 688/20, 688/1, 688/16, 2679/2, 278/25,
678/24, 678/23, 678/134, 678/22, 679, 678/43, 678/20, 678/162, 659, 677, 676, 662, 652/5, 652/1,
652/2, 651/5, 651/4, 650/1, 650/2, 2677/2, 500/2, 500/4, 500/7, 2679/1, 381/4, 381/5, 381/6, 511,
514, 2669/2, 513/2, 512/2, 512/1, 513/1, 537, 538/3, 539, 193/154.
Povrsina na kojoj je planirana izgradnja rezervoara za vodu zauzima sledece delove parcela:
KO Vinca; R = 1:250; D.L.5.
Popis parcela na kojima je izvrsena eksproprijacija (na osnovu Detaljnog urbanistickog plana
deponije smeca na desnoj obali Dunava iz 1975. godine).
KO Vinca; R = 1:2500; D.L. 1, 2, 4, 5.
Cele parcele:
10/2, 11/1, 12/2, 12/1, 13, 468/1, 468/2, 472, 15/2, 14/1, 913, 914/1, 915/1, 912, 911, 910, 909,
473, 474/1, 472/2, 918/2, 919/2, 920/2, 921/2, 923/2, 924/1, 925, 926, 927, 928, 929, 930, 2668/2,
931, 932, 933, 934, 935/1, 935/2, 936/1, 2692/3, 948/1, 948/2, 948/3, 947, 946, 945/1, 957/3,
957/4, 956/1, 955/1, 954/1, 997/7, 997/6, 953, 952, 951, 950, 949, 998/3, 999/1, 999/2, 1000/2,
1001, 1002/1, 1003/2, 1026, 1027/1, 1027/2, 1028, 1030, 1031/1, 1031/2, 1032/1, 1032/2, 1033/1,
1033/2, 1033/3, 2676, 1034/1, 1034/2, 1035/1, 1035/2, 1035/3, 1036/1, 1036/2, 2678/1, 2678/2,
1037/2, 1037/3, 1037/4, 1039/2, 1040/2, 1041/1, 678/1, 678/2, 686, 680/1, 685/1, 483, 484, 468/3,
469, 470, 471/1, 471/2, 471/3, 475, 476, 477, 478/1, 478/2, 479, 480, 489, 490, 481, 482/1, 482/2,
485/1, 485/2, 486, 487, 488, 491/1, 492, 493, 494/1, 494/2, 494/3, 495/1, 495/2, 496/1, 423/2,
424/2, 424/4, 425/1, 425/2, 425/3, 449, 450, 451, 497/2, 655/1, 655/2, 655/3, 656, 657/1, 657/2,
657/3, 657/4, 658, 680/2, 680/3, 680/4, 680/5, 680/6, 680/7, 680/8, 680/9, 680/10, 680/11, 680/12,
680/13, 680/14, 681, 682, 683/1, 683/2, 684, 685/2, 2665, 466/1, 466/2, 466/6, 467/1, 467/2,
465/2, 464/1, 463/1, 463/2, 463/3, 462/1, 461/1, 458/2, 457, 456, 455, 454, 453, 452/2, 452/1, 448,
447, 446, 445, 444, 443, 442/1, 441/1, 441/2, 440/1, 439/1, 438/1, 438/2, 438/3, 427/1, 427/2,
428/1, 420/3.
Ukoliko se javi razlika izmedju spiska parcela i parcela u grafickom prilogu, vaze podaci iz
grafickog priloga u R = 1:2500; D.L. 1, 2, 3, 4, 5.
3.0. URBANISTICKA REGULATIVA ZA UREDjIVANJE PROSTORA, URBANISTICKOTEHNICKI USLOVI
3.1. Uslovi u odnosu na stecene urbanisticke obaveze
Ovim regulacionim planom utvrdjuju se sledeci uslovi u odnosu na stecene urbanisticke obaveze.
U odnosu na Izmene i dopune GUP-a Beograda ("Sluzbeni list grada Beograda", br. 17/72, 31/83,
2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00):
- dalje se razradjuje opredeljenje da se obezbedi prostor za odstranjivanje gradskog komunalnog
otpada na lokaciji postojece deponije "Vinca" koja cini deo decentralizovanog sistema.
U odnosu na DUP deponije smeca na desnoj obali Dunava iz 1975. godine ("Sluzbeni list grada
Beograda" br. 5/75):

- vrsi se kompletno prosirenje granice kompleksa, kapaciteta i sadrzaja:

- uslovi iz navedenog DUP-a prestaju da vaze i vaze uslovi iz ovog regulacionog plana.
Ovim regulacionim planom ne remete se niti menjaju stecene urbanisticke obaveze u
neposrednom i sirem okruzenju razradjivackog podrucja.
3.2. Uslovi za uredjivanje prostora i izgradnju objekata
U granicama ovog regulacionog plana definisane su sledece namene prostora:
-

ulaz u kompleks deponije,

prostor za izgradnju pratecih objekata,
prostor za deponovanje smeca,
prostor za izgradnju postrojenja za obnavljanje materijalnih resursa,
prostor za razvoj buducih tehnologija,
prostor za izgradnju potporne gradjevine,
prostor za izgradnju uredjaja za preciscavanje procednih voda,
prostor za deponovanje refuliranog peska,
prostor za podizanje zastitnog zelenila,
prostor za izgradnju saobracajnica i infrastrukturne mreze i objekata.

Planirane namene treba pre svega da obezbede uskladjen i neometan tehnoloski proces odlaganja
komunalnog smeca, zastitu zivotne sredine i obnavljanje materijalnih resursa.
Raspored i velicina povrsina predvidjenih za pojedine namene prikazan je u grafickom prilogu:
Detaljna namena gradjevinskog zemljista i objekata sa osnovnim urbanistickim pokazateljima, list
br. 1, R = 1:2500, a osnovna regulaciona i nivelaciona resenja prikazana su u grafickom prilogu:
Nivelaciono-regulacioni plan sa urbanistickim resenjem saobracaja, analiticko-geodetskim
elementima i planom parcelacije, list broj 3, R = 1:1000.
Numericki podaci i kapaciteti dati su u tabelarnom prikazu koji je sastavni deo ovog plana.
Uslovi za uredjivanje prostora planiranih namena i izgradnju objekata dati su u posebnim
poglavljima koja slede.
3.2.1. Uslovi za uredjivanje i izgradnju ulaza u kompleks deponije i ograde
Kompleks deponije ograditi ogradom visine minimum 2,2 m. Karakteristike ograde treba da budu
takve da u potpunosti onemoguce nekontrolisan ulaz u kompleks deponije i da pri nepovoljnim
vremenskim uslovima sprece razvejavanje laksih frakcija smeca (kese, papir i sl.). Unutar ograde
moraju se naci sve predlozene namene, osim zastitnog pojasa zelenila.
Na ulazu u kompleks su kapija i rampa. Sirina kapije mora da omoguci neometan ulaz-izlaz
smecarskim vozilima i mehanizaciji.
Na kapiji je portirnica sa vagom koja sluzi za kontrolu ulaza, karakteristika unetog smeca,
evidentiranje punih i praznih vozila, tezine smeca.
Ispred ulaza u kompleks predvideti oglasnu tablu sa potrebnim podacima: npr. o vremenu rada
deponije, o organizacijama koje smeju vrsiti dovoz otpada, vrsti otpada koji se sme unositi na
deponiju i otpadu cije je unosenje zabranjeno i drugo.
3.2.2. Uslovi za uredjivanje prostora - komleksa za izgradnju pratecih objekata
Ovaj prostor nalazi se u zoni kod ulaza u kompleks deponije i namenjen je izgradnji objekata koji
su u funkciji tehnoloskih procesa deponije.

Planom je predvidjen minimalan sadrzaj, odnosno struktura objekata i moze se prosiriti ukoliko se
za to ukaze potreba.
Orijentaciono, povrsina kompleksa iznosi oko 30.000 m2.
Orijentaciona bruto izgradjena povrsina objekata iznosi oko 3.500 m2.
Orijentaciona povrsina platoa i saobracajnica u okviru kompleksa pratecih objekata iznosi oko
6.500 m2, a orijentaciona povrsina pod zelenilom (u okviru datog kompleksa) oko 21.000 m2.
Prostor za izgradnju pratecih objekata planirati tako da cini jedinstvenu celinu, bez ukrstanja i
preklapanja funkcije i nacina kretanja zaposlenih i deponijske opreme. Objekti su od tela deponije
udaljeni oko 40 m i izolovani pojasom zelenila sirine oko 20 m. Sve povrsine koje nisu pod
objektima i manipulativnim povrsinama predvidjene su za ozelenjavanje.
Uslovi za izgradnju pratecih objekata
Pratece objekte cine:
- poslovni objekat (kancelarije, ambulanta, kuhinja...),
- radionica sa magacinom,
- garaza,
- plato za pranje vozila.
Dispoziciju i gabarite objekata definisati prema odredjenoj nameni, tehnoloskom procesu,
usvojenom tipu i broju deponijske opreme, mehanizaciji, vozilima kao i broju radnika u
najopterecenijoj smeni.
Svi planirani objekti treba da su prizemni, uz mogucnost primene razlicitih visina, u zavisnosti od
namene pojedinih objekata, odnosno tehnoloskog procesa.
Prilikom projektovanja svih objekata na deponiji pridrzavati se pozitivnih tehnickih propisa i
standarda za datu vrstu objekata.
Izgradnju planiranih objekata vrsiti u okviru gradjevinskih linija u svemu kako je to definisano u
grafickom prilogu Detaljna namena gradjevinskog zemljista i objekata sa osnovnim urbanistickim
pokazateljima, R = 1:2500, list br. 1.
Arhitektonsko oblikovanje i nacin izgradnje objekata treba da budu takvi da se ukupan
arhitektonski sklop i oblikovanje objekata pojedinih grupacija uskladi sa njihovom funkcijom i
ulogom u kompleksu, ali tako da oni cine jedinstvenu prostornu celinu. Primeniti materijale koji
zadovoljavaju uslove koriscenja u specificnom okruzenju. Teziti maksimalnoj ekonomskoj
racionalizaciji, imajuci na umu da deponija traje oko 20 godina.
Poslovni objekat - prema broju radnika u jednoj smeni planirati objekat koji treba da sadrzi
minimalno: ulaz sa vetrobranom, kancelarije za administraciju (upravu), sa zasebnim mokrim
cvorom, sobu za boravak i dnevni odmor radnika sa kuhinjom i ostavom, ambulantu za
zdravstvene intervencije, garderobu sa mokrim cvorom (WC, tusevi, umivaonica), podstanicu za
grejanje i trafostanicu.
Radionica - za popravku i odrzavanje vozila, opreme i objekata sa nadstresnicom ispred, i
potrebnim magacinskim prostorom.

Velicinu objekta radionice sa pratecim sadrzajima dimenzionisati prema usvojenoj deponijskoj

opremi - masinama i vozilima. Na platou pod nadstresnicom ispred objekta planirati kanal za
pregled i popravku vozila.
Garaza - nadstresnica za masine, vozila i opremu, sa malom kancelarijom.
Objekat za garaziranje vozila, masina i deponijske opreme dimenzionisati prema usvojenom tipu i
broju mehanizacije tako da se obezbedi njihovo stalno funkcionisanje u svim vremenskim
uslovima.
Plato za pranje vozila - velicinu platoa dimenzionisati prema broju smecarskih vozila i tura na dan,
kao i prema broju ostale deponijske opreme koja ce se tu primenjivati.
Plato obavezno mora da sadrzi kanal za pranje vozila kao i sistem za prihvatanje i evakuaciju
prljavih voda.
Podaci o velicini i kapacitetima svih navedenih objekata, orijentacionoj velicini kompleksa za
pojedine namene, gradjevinskim i regulacionim linijama dati su u prilozima: Detaljna namena
gradjevinskog zemljista i objekata sa osnovnim urbanistickim pokazateljima u razmeri 1:2500, list
br. 1, zatim Nivelaciono-regulacioni plan sa urbanistickim resenjem saobracaja, analitickogeodetskim elementima i planom parcelacije u razmeri 1:1000, list br. 3; kao i u tabelarnim
prikazima - Numericki pokazatelji, koji su sastavni deo ovog plana.
3.2.3. Uslovi za uredjivanje prostora za deponovanje smeca
Ovim regulacionim planom definisu se velicina, kapacitet i nacin uredjivanja prostora za
deponovanje smeca.
Povrsina datog prostora zajedno sa postojecom deponijom i planiranim prosirenjem iznosi oko
70,0 ha.
Oko tela deponije planirana je tehnoloska saobracajnica koja omogucava pristup smecarskim
vozilima, kamionima i deponijskoj opremi u svim vremenskim uslovima.
Precizniji uslovi potrebni za dalju realizaciju plana dati su u poglavlju Uslovi za saobracajne
povrsine i u grafickom prilogu Nivelaciono-regulacioni plan sa urbanistickim resenjem saobracaja,
analiticko-geodetskim elementima i planom parcelacije, u razmeri 1:1000, list br. 3.
U okviru datog prostora uslovljena je izgradnja hidrotehnickih objekata za prikupljanje i zastitu
povrsinskih i podzemnih voda (obodni betonski kanali i drenazni sistem). Detaljni uslovi i podaci
dati su u posebnim poglavljima i prikazani u grafickim prilozima, Plan mreze i objekata
infrastrukture u razmeri 1:2500.
a) Uslovi nasipanja smeca i obezbedjivanja
prekrivnog materijala
Da bi se postigao zadovoljavajuci standard deponije, neophodno je pridrzavati se sledecih principa
nasipanja smeca:
Odlaganje otpada koncentrisati na jednu povrsinu u datom vremenu i formirati sloj putem mobilne
deponijske opreme.
Radnu povrsinu deponije ograniciti na sirinu 30-50 m shodno broju ulazecih vozila, a nagib kosine
odlaganja (tzv. radnog cela) drzati u odnosu jedna vertikala prema cetiri horizontale, zbog lakseg
rada deponijske opreme i manjeg utroska prekrivnog materijala.

Otpad razastirati i sabijati buldozerima i kompaktorima preko radnog cela u sukcesivnim slojevima
od 30 do 50 cm debljine, obrazujuci etazu tipicne gustine 750 kg/m3, debljine 5 m zajedno sa
prekrivkom, nivelisanu i limitiranu nagibima od minimum 2%.
Istovar otpadaka vrsiti uz radno celo na dno ili vrh etaze, tj. sa maksimalne visine ne vece od
debljine etaze.
Nakon razastiranja smeca, tj. pre njegovog sabijanja, vrsiti manuelno sakupljanje sekundarnih
sirovina (hartije, plastike, metala, stakla i drugih).
Na kraju svakog radnog dana postaviti ujednaceno sabijen sloj od minimum 15 cm prekrivnog
materijala na sve izlozene otpatke (tzv. "dnevni pokrivac"), a minimum 30 cm na gornjoj povrsini,
gde se predvidja izgradnja sledece etaze otpadaka (tzv. "srednji prekrivac"). Ako nadgradnja etaze
sledi za vise od tri meseca, zatravniti povrsinu zbog sprecavanja erozije.
Minimalna kolicina uvek raspolozivog prekrivnog materijala odgovarajuceg kvaliteta treba da
zadovolji potrebe sedmodnevne eksploatacije, tj. prosecno 1.700 m3.
Preko ovako zavrsenog dela finalne etaze postaviti sloj maks. 50 cm dobro sabijenog prekrivnog
materijala (od cega 15 cm humusa). Finalni prekrivac formirati u roku od sedam dana.
Obezbediti peskovito-glinoviti sastav dnevne i srednje prekrivke u kolicini od oko 1.130.000 m3 za
20 godina, mesanjem glinovito-ilovastog zemljista sa refuliranim dunavskim peskom u odnosu 1:1.
Time se omogucuje degazacija postojece deponije i sprecavaju smetnje pri radu deponije (blato,
prasina) i klizenje tela deponije formiranjem "lebdecih izdani". Kao pogodna prekrivka moze se
primeniti gradjevinski otpad i otpadni materijal od sagorevanja (pepeo i sljaka).
Obezbediti glinoviti sastav finalne prekrivke u kolicini od 400.000 m3 za smanjenje infiltracije kisne
vode u telo deponije. Degazacija se kontrolisano sprovodi preko izgradjenih ventilacionih bunara.
Pozajmiste prekrivnog materijala sa lokacije predvideti skidanjem brda "Klenovac" i sloja zemlje sa
povrsine bocnog prosirenja deponije, do dubine 1,5 m. Uslove otvaranja, eksploatacije i zatvaranja
definisati posebnom projektnom dokumentacijom.
Lokacija depoa refuliranog dunavskog peska predvidjena je na najnizvodnijem delu kompleksa
deponije.
Obezbediti stokazu rezerve prekrivnog materijala adekvatnog sastava u kolicini jednakoj
potrebama sedmodnevne eksploatacije deponije, na lokaciji sto blizoj radnoj povrsini, kako bi se
izbegao dvostruki rad sa prekrivkom. Zone terena na kojima bi se izvrsilo privremeno odlaganje
humusa i materijala za prekrivku moraju biti stabilne (zaravnjeni delovi terena).
Tehnoloski proces nasipanja definisati projektom a u okviru cetiri etape deponovanja otpadaka,
koje omogucavaju progresivnu revitalizaciju prostora. Organizaciju rada za vreme loseg vremena ili
urgentnog posla definisati projektom.
Realizacija sanacije i nasipanja vrsi se po etapama koje su date u posebnom poglavlju Uslovi za
etapnu realizaciju.
Sanaciju postojece deponije izvrsiti u okviru I etape realizacije plana sukcesivnim popunjavanjem
neujednacene povrsine deponije smecem i prekrivanjem srednjim slojem prekrivke, debljine 30 cm.
Odlaganje smeca u korito Osljanskog potoka vrsiti sve do maksimalnog nivoa postojeceg tela
deponije na desnoj strani potoka. Na pocetku zapunjavanja korita vrsiti deponovanje gradjevinskog
otpada, tj. inertnim materijalom, s obzirom na znatan stepen zabarenosti korita. Zapunjavanje
korita i drugih depresija istovremeno predstavlja sanaciju pozara i eliminise potencijalne opasnosti
od pojava metana i CO2.

Prosirenje deponije i nasipanje smeca na novim povrsinama treba da prati odgovarajuca priprema
podtla sa najvaznijim ciljem da se spreci poniranje zagadjenih voda i drugih materija u teren.
b) Uslovi za oblikovanje tela deponije
Finalno oblikovanje tela deponije izvrsiti tako da se obezbedi potreban kapacitet od 11 miliona m3,
za period eksploatacije deponije od 20 godina, uz sto vece usaglasavanje sa konfiguracijom
okolnog terena.
Maksimalnu visinu deponije predvideti ispod kota okolnog razvodja da bi se obezbedila vizuelna
zaklonjenost depoa smeca.
Dimenzionisati sirinu osnovice deponije, tj. prosirenu povrsinu deponije u granicama racionalnosti,
maksimum 600 m (po 300 m od obodnog puta) zbog otezanog kretanja vozila preko smeca.
Bocne nagibe predvideti sa padom od minimum 4-5% za obezbedjenje uspesne drenaze kisne
vode.
U pravcu pada inicijalnog reljefa formirati sto blazi poduzni nagib tela deponije (sem u njegovoj
zavrsnoj kosini do maksimum 1:3), za obezbedjenje stabilnosti deponije.
Izgraditi potpornu gradjevinu na nizvodnom kraju deponije za sprecavanje rizika klizanja depoa
smeca, jer se postojeca deponija oslanja na teren bez odgovarajuce pripreme tla.
Finalno oblikovanje tela deponije vrsiti u etapama u skladu sa konfiguracijom postojece deponije i
obodnog inicijalnog reljefa za obezbedjenje stabilnosti postojeceg i prosirenog depoa smeca,
uspesne drenaze kisne vode i progresivne revitalizacije deponije.
v) Uslovi za hidrotehnicke objekte
za prikupljanje i zastitu povrsinske i podzemne vode
Za minimalizaciju kolicine procedne vode deponije treba izgraditi kanale za skretanje padinskih
voda sa visih terena i voda iz okolnih izvora.
Oko postojece deponije izgraditi privremene obodne kanale za skretanje padinskih voda.
Drenazni sistem za brzu evakuaciju procedne vode iz deponije i vode od izvora prekrivenih
postojecom deponijom izgraditi u nivou lokalne erozione baze na dosad nenasutom terenu,
planiranog prosirenja deponije i uz uslov obezbedjenja permeabilnosti podloge ne vece od 10-5
cm/sek.
Kontrolu kvaliteta i kvantiteta vode vrsiti na objektima za njihov tretman.
Kontrolu kvaliteta podzemnih voda vrsiti na za tu svrhu izgradjenim pijezometrima.
Kontrola povrsinskih voda ce se vrsiti na podrucju glavnih povrsina reke Dunav i podrucju
Osljanske bare.
g) Uslovi rekultivacije i postdeponijsko odrzavanje
Rekultivaciju deponije vrsiti nakon sukcesivnog - etapnog zatvaranja pojedinih delova deponije,
tako sto prvo treba nasuti finalni prekrivni sloj zemlje glinovitog sastava debljine minimum 30 cm
iznad sabijenog sloja smeca, kako bi se reducirali problemi filtrata. Na pomenuti sloj zemlje nasuti
sloj humusa minimum 20 cm debljine kako bi se stvorili uslovi za formiranje travnog pokrivaca.
Rekultivacija se zavrsava ozelenjavanjem. Uslovi su dati u poglavlju Uslovi za uredjivanje zelenih
povrsina.

Postdeponijski period odrzavanja vegetacije je 2-5 godina, a tretmana filtrata i pracenja stanja
zivotne sredine i duze, tj. dok kontaminacija traje.
3.2.4. Uslovi za uredjivanje prostora i izgradnju postrojenja za obnavljanje materijalnih resursa
Planom ostvaren rezervat za izgradnju datog postrojenja modularnog tipa iznosi 4,0 ha.
Dispozicija, velicina, sadrzaj i program objekta kao i svi neophodni uslovi za njegovu izgradnju
utvrdice se naknadno, posebnim urbanisticko-tehnickim uslovima na osnovu vrste, kolicine
raspolozivih sekundardnih sirovina, kao i usvojene tehnologije.
3.2.5. Uslovi za uredjivanje prostora za razvoj buducih tehnologija
Na ulazu u kompleks deponije planiran je prostor - rezervat za razvoj buducih tehnologija povrsine
od oko 3,5 ha.
Sadrzaj, program, velicina objekata i kompleksa, urbanisticka regulativa za realizaciju utvrdice se
posebnim urbanisticko-tehnickim uslovima u momentu kada se za to ukaze potreba i steknu
neophodni uslovi.
3.2.6. Uslovi za uredjivanje prostora za izgradnju potporne gradjevine
Ovim planom naznacen je prostor u okviru koga bi se mogla izvrsiti gradnja potporne gradjevine.
Gradjevinske linije - granice gradnje, kao i detaljniji uslovi u pogledu velicine i gabarita potporne
gradjevine definisace se putem dalje razrade regulacionog plana, izrade urbanisticko-tehnickih
uslova, a tek po detaljno obavljenim geoloskim istrazivanjima tla za nivo glavnog projekta.
Sa uzbrdne strane gradjevine formirati takav drenazni sistem koji ce onemoguciti stvaranje
akumulacije procednih voda.
3.2.7. Uslovi za uredjivanje prostora za izgradnju uredjaja za preciscavanje procednih voda
Ovaj prostor je planom naznacen na poziciji nizvodno iza potporne gradjevine.
Objekat za tretman i recirkulaciju zagadjenih procednih voda sastoji se od taloznika zapremine oko
V = 600 m3, pumpne stanice za recirkulaciju i biofiltera oko V = 300 m3.
Gradjevinska linija u okviru koje je moguce vrsiti gradnju objekata po potrebnom programu,
definisace se putem dalje razrade ovog plana - izradom urbanisticko-tehnickih uslova, tek posle
obavljenih detaljnih geoloskih istrazivanja tla, na nivou glavnih projekata.
3.2.8. Uslovi za uredjivanje prostora za deponovanje refuliranog peska
Zauzima povrsinu oko 2 ha i sluzi za periodicno (prema potrebi) refuliranje i deponovanje peska.
Projektovanje i dimenzionisanje potrebnih kaseta, kanala i drugo izvrsiti prema tehnologiji i
mehanizaciji organizacije koja ce vrsiti refuliranje.
Po prestanku rada deponije smeca, u postdeponijskoj fazi, izvrsiti ozelenjavanje navedenog
prostora.

3.2.9. Numericki pokazatelji

Tabela 1.
DECENTRALIZOVANI SISTEM OD DVE DEPONIJE (VINCA - BUSIJA)
POTREBNI KAPACITET DEPONIJE "VINCA"
Kapacit.
Sab.
Prekr.
Ton. Sab.
deponij
smece mater.
sm. smece
e
16>m3,
mat.
m3/d
m3/d
god.
t/st/g. stanov. t/god.
t/m3 (m3)
t/dan
m3/d
313
313
313
313
1991 0.232 927255 214660 0.75 286213 45794 332007 686 914
1992 0.236 940712 222130 0.75 296174 47388 343562 710 946
1993 0.241 954169 229814 0.75 306419 49027 355446 734 979
1994 0.246 967626 237716 0,75 316955 50713 367668 759 1013
1995 0.251 981083 245843 0.75 327790 52446 380237 785 1047
1996 0.256 994540 254199 0.75 338932 54229 393161 812 1083

PERIOD EKSPLOATACIJE DEPONIJE OD 1997. DO 2016. GODINE

1997
0.261 1007997 262791 0.75 350389 56062 406451
1998
0.266 1021454 271626 0.75 362168 57947 420115
1999
0.271 1034911 280708 0.75 374278 59884 434162
2000
0.277 1048368 290046 0.75 386727 61876 448604
2001
0.282 1058902 298819 0.75 398426 63748 462174
SUM:1.faze:
1403990
1871987 299518 2171505
2002
0.288 1069435 307827 075 410437 65670 476106
2003
0.294 1079969 317077 0.75 422769 67643 490412
2004
0.299 1090502 326573 0.75 435430 69669 505099
2005
0.305 1101036 336322 0.75 448429 71749 520178
2006
0.312 1111570 346330 0.75 461774 73884 535657
SUM
2.
1634129
2178838 348614 2527452
faze:
2007
0.318 1122103 356604 0.75 475472 76076 551548
2008
0.324 1132637 367151 0.75 489535 78326 567860
2009
0.331 1143170 377977 0.75 503969 80635 584604
2010
0.337 1153704 389089 0.75 518785 83006 601791
2011
0.344 1164238 400494 0.75 533992 85439 619431
SUM
3.
1891315
2521753 403480 2925233
faze:
2012
0.351 1174771 412200 0.75 549600 87936 637536
2013
0.358 1185305 424214 0.75 565619 90499 656117
2014
0.365 1195838 436543 0.75 582058 93129 675187
2015
0.372 1206372 449197 0.75 598929 95829 694757
2016
0.380 1216906 462181 0.75 616242 98599 714840
SUM
4.
2184335
2912446 465991 3378438
faze:
UKUPNO
1-4. faze:

7113768

840
868
897
927
955
897
983
1013
1043
1075
1106

Preko

Kapac.
depon.

146
151
157
162
168
173

1061
1098
1136
1175
1215
1256

1119
1157
1196
1236
1273
1196
1311
1351
1391
1433
1475

179
185
191
198
204
191
210
216
223
229
236

1299
1342
1387
1433
1477
1388
1521
1567
1614
1662
1711

1044 1392 223 1615

1139
1173
1208
1243
1280

1519
1564
1610
1657
1706

243
250
258
265
273

1762
1814
1868
1923
1979

1209 1611 258 1869

1317
1355
1395
1435
1477

1756
1807
1860
1914
1969

281
289
298
306
315

2037
2096
2157
2220
2284

1396 1861 298 2159

8940315 151760 1100262 1136 1515 242 1758

4
9

Tabela 2.
PREGLED POVRSINA
ODNOSNO ZEMLJISTA

PREMA

POSTOJECEM

Red. broj Namena

NACINU

Eksproprisani
prostor
ha
60
40,00
0,18
1,25

Ukupno na podrucju plana

1.
Prostor za deponovanje smeca
2.
Prateci objekti
3.
Obodne saobracajnice
Poljoprivredne povrsine koje nisu
4.
14,35
obradjene - parlog
5.
Sume
2,60
6.
Oranice
1,20
7.
Vocnjaci
0,50
8.
Livade
0,10
Ukupno:
60,00

KORISCENJA

Prostor
prosirenje
ha
70
0,30

PROSTORA,

za Ukupno
podrucje plana
ha
130
40,00
0,18
1,55

39,10

53,45

5,70
12,00
10,60
2,30
70,00

8,30
13,20
11,10
2,40
130,00 ha

Tabela 3.
STRUKTURA POSTOJECIH PRATECIH OBJEKATA

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Bruto
izgradjena
povrsina
(m2)
Portirnica na Smederevskom putu
7,5
Vaga i portirnica
7,5
Kuhinja-restoran
45
Mokri cvor
15
Kancelarije
15
Magacin za so za posipanje prilaznog puta 280

Povrsina
pod
objektom
(m2)
7,5
7,5
45
15
15
280

7.

Poslovni objekat

150

Red. broj

8.
9.
10.

Namena objekta

150

Magacin rezervnih delova za opremu i za

192
odlaganje starog papira
Radionica za servisiranje deponijske
82
opreme
Radionica
za
popravku
vozila
i
420
mehanizacije

UKUPNO
POD
OBJEKTIMA;
11.
Betonski plato za pranje vozila
UKUPNO:

192

Napomena

Kontejner
"
"
"
"
metalni
zidani
objekat
metalni
hangar

82

"

420

"

1.214

1.214

600
1.814 m2

600
1.814 m2

Tabela 4.
STRUKTURA POVRSINA PREMA PLANIRANOJ NAMENI PROSTORA
Red.

Namena

Povrsina

br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

(ha)
70,0
3,0
4,0
1,5
1,0

Prostor za deponovanje smeca (postojeci + planirani)

Prostor za izgradnju objekata
Prostor za izgradnju postrojenja za obnavljanje materijalnih resursa
Prostor za izgradnju potporne gradjevine
Prostor za izgradnju uredjaja za preciscavanje procednih otpadnih voda
Prostor za izgradnju saobracajnica infrastrukturnih i hidrotehnickih
10,0
objekata
Prostor pod zastitnim zelenilom
26,0
Prostor sa travnim pokrivacem
2,0
Prostor za deponovanje refuliranog peska
2,0
Rezervat za razvoj drugih tehnologija
3,5
Pozajmiste prekrivnog materijala
7,0
Ukupno obuhvaceno granicom plana
130,0 ha
Ukupno planirano prosirenje u odnosu na dosad izvrsenu eksproprijaciju 70,0 ha

Tabela 5.
STRUKTURA PLANIRANIH OBJEKATA I MANIPULATIVNIH POVRSINA
Povrsina pod
Bruto
objektima
gradjevin.
Red.
Karakteristike
Namena objekata
(m2), Povrsina
povrsina
br.
objekata
po zaposlenom
(m2)
(m2)
1
2
3
4
5
6
Montazni objekat
Portirnica sa mokrim cvorom i
1.
60
60
od
prirodnih
podiznom rampom na ulazu
materijala
Objekat uz benzinsku pumpu
2.
20
20
"
sa mokrim cvorom
Objekat uz vagu za merenje
3.
20
20
"
vozila, sa mokrim cvorom
Poslovni
objekat
Zidni objekat
(administracija,
ambulanta,
od
prirodnih
4.
trafostanica, podstanica za 100
gradjevinskih
grejanje sa mokrim cvorom),
materijala
100
Prostorija za boravak sa
5.
150
150
3
"
kuhinjom i ostavom
Bez
ukrstanja
Garderobe i mokri cvor (WC,
6.
200
200
4
kretanja prilikom
tusevi i umivaonici)
smene
Zidni
obj.
od
prirodnih
Radionica za popravku i
materijala
sa
odrzavanje vozila, opreme i 200
7.
200
lakom
krovnom
objekata
konstruk.
Magacin za alat, rezervne
8.
100
100
"
delove
Garaza za masinski i vozni
9.
1.000
1.000
60
"
park sa malom kancelarijom
Natkriveni
radni
prostor
Montazna
laka
10.
1.200
1.200
ispred radionice sa kanalom
konstrukcija

11.
12.

13.
14.

za pregled vozila
Magacin za so za posipanje
250
pristupnog puta i garaziranje 250
vozila i opreme za posipanje
Magacin i kompresor za
200
200
pranje i susenje vozila
Ukupno objekti
3.500 m2 3.500 m2
Manipulativne povrsine
Plato za pranje vozila
2.000
Plato ispred radionice i
2.200
garaze
Ukupno platoi:
4.400

za
sezonu

jednu

"
montazna
laka
konstrukcija

Betonska podloga
"
"

Napomena: Objekti su dimenzionisani prema najbrojnijoj smeni od oko 50 zaposlenih i 2/3 od

ukupnog broja deponijskog voznog parka i opreme.
Tabela 6.
Ostali planirani sadrzaji
Red. br. Namena
1.
Saobracajnice od kamenog naboja
2.
Saobracajnice od asfalt-betona
3.
Obodni betonski kanali za odvodjenje atmosferskih voda
4.
Zemljani kanali za odvodjenje atmosferskih voda
5.
Drenazni kanali za odvodjenje procednih voda
6.
Bunari za degazaciju
7.
Rezervoar ciste vode
8.
Taloznik za pranje vozila sa protivpozarnim pumpama
9.
Postrojenje za preciscavanje procednih voda:
- taloznik
- biofilter
10.
Trafostanice
TS 10/0,4 1000 kVA
11.
Ograda oko deponije
12.
Meteoroloska stanica

Orijentacione dimenzije
550 m2
4.450 m2
5.050 m2
2.500 m2
3.500 m2
160 m3
200 m3
200 m3
600 m3
300 m3
TS 10/0,4 100 kVA

6.200 m
1 objekat

3.3. Uslovi za uredjivanje zelenih povrsina

Zastitni pojas zelenila formirati celom duzinom granice kompleksa i sirinom prema resenju koje je
dato u prilogu Detaljna namena gradjevinskog zemljista i objekata sa osnovnim urbanistickim
pokazateljima R=1:2500; list broj 1, i grafickom prilogu Postdeponijska etapa R=1:2500; list broj 8.
U cilju smanjivanja brzine vetra, kombinaciju i procenat zastupljenosti niskog, srednjeg i visokog
drveca i siblja izvrsiti tako da se formira delimicno takozvani produvni - azurni pojas, a na delovima
manje elasticni - srednjeproduvni sumski pojas.
Na lokalitetu "Klenovac" koji je u I etapi odredjen za pozajmiste prekrivnog materijala, po
zatvaranju pozajmista izvrsiti neophodnu melioraciju zemljista i izvrsiti posumljavanje na povrsini
od oko 7,2 ha.
Izbor vrsta drveca i siblja izvrsiti na osnovu poznatih mikroklimatskih, orografskih i edafskih faktora.
Imajuci na umu osnovnu planiranu namenu, treba voditi racuna da se i u toku zimskih meseci

ostvari zastitna uloga sumskog pojasa. U tom cilju odredjeni procenat treba da cine cetinarske i
zimzelene vrste.
U toku prve etape realizacije - prvih godina sadnje izvrsiti guscu sadnju od uobicajene kako bi se
dobile vec formirane sadnice za presadjivanje i formiranje pojasa u sledecoj etapi.
Treba takodje uvesti veci procenat vrsta sa izrazenom mirisnom karakteristikom cvetova, npr.
srebrna lipa, koja je inace pratilac klimatogene sume datog podrucja, zatim bagrem koji takodje
dobro uspeva na datom stanistu i druge.
Po zavrsetku procesa deponovanja smeca na odredjenim lokalitetima i u skladu sa definisanim
uslovima predvideti rekultivaciju datog lokaliteta. Po zavrsenom finalnom prekrivanju slojem zemlje
i humusiranju izvrsiti zatravljivanje.
Zasnivanje prvog travnog pokrivaca izvrsiti setvom mesavine trava iz roda leguminoza.
Uloga ovih trava je da poprave kvalitet zemljisnog supstrata i omoguce uspesno podsejavanje
smese semena trava i cveca za formiranje livadskih travnjaka. Smesu trava treba da cine vrste
koje su se pokazale delotvorne u sprecavanju erozije.
Sejanje trave izvrsiti 3-5 meseci nakon postavljanja finalne prekrivke, vrstama pogodnim za
kontrolu erozije.
Probleme vezane za rast biljaka ublaziti primenom vece kolicine djubriva, nivelacijom slegnutih i
erodiranih delova deponije i kisenjem pretalozenom procednom vodom u odredjenim vremenskim
intervalima.
3.4. Uslovi za saobracajne povrsine
Za pristup planiranoj deponiji koristice se postojeca pristupna saobracajnica, koja povezuje
predmetnu lokaciju sa Smederevskim putem, u svemu prema postojecem stanju.
Interna saobracajna mreza izvodi se etapno.
U prvoj etapi izvodi se deo severne obodne saobracajnice od km 0 + 119 do km 0 + 528.63, deo
juzne obodne saobracajnice od km 3 + 442.37 do km 4 + 342.09, odgovarajuci prikljucci sa
postojecom internom saobracajnom mrezom, te tehnoloska saobracajnica do postrojenja za
preciscavanje vode, kao sto je i prikazano u odgovarajucem grafickom prilogu. Pristup pozajmista
materijala za prekrivanje deponije obezbediti vec postojecim putevima, uz obavezu njihovog
dovodjenja u stanje koje omogucava bezbedan saobracaj teskih teretnih vozila.
U drugoj etapi izvodi se deo severne obodne saobracajnice od km 0 + 528.63 do km 1 + 10, deo
juzne obodne saobracajnice od km 1 + 556.27 do km 3 + 442.37, te odgovarajuci prikljucak
severne obodne saobracajnice na postojecu internu saobracajnu mrezu.
U trecoj etapi izvodi se deo severne obodne saobracajnice od km 1 + 100 do km 2 + 556.27.
Izvodjenje saobracajnica u drugoj i trecoj etapi izvrsiti u skladu sa odgovarajucim grafickim
prilozima.
Obodne saobracajnice (severnu i juznu) izvesti sa sirinom kolovoza od 6 m i bankinama sirine 1 m.
Poprecni nagib saobracajnice je 2.
Poduzni profil obodnih saobracajnica izvesti na nacin kako je to orijentaciono utvrdjeno u grafickom
prilogu Nivelaciono-regulacioni plan sa urbanistickim resenjem saobracaja, analiticko-geodetskim
elementima i planom parcelacije, list br.: 3; R=1:1000. Konacne nivelacione karakteristike bice
utvrdjene putem izrade odgovarajuce tehnicke dokumentacije.

Obodne saobracajnice i saobracajnicu za pristup postrojenju za preciscavanje izvesti sa

kolovoznom konstrukcijom za tezak saobracaj i zastorom od asfalt-betona, a ostale saobracajnice
(prikljucne i tehnoloske po telu deponije) sa kolovoznom konstrukcijom od otpadnog materijala, jer
im je rok koriscenja ogranicen (privremene saobracajnice).
U zoni deponije obezbediti uslove za otresanje materijala sa tockova transportnih vozila.
U sklopu kompleksa, za parkiranje je potrebno obezbediti 15 parking mesta za putnicke automobile
sluzbenika i posetilaca, cetiri parking mesta za komunalna vozila koja cekaju na pranje, te prostor
od oko 2.350 m2 za parkiranje komunalnih vozila ispred garaze.
Na samom ulazu u kompleks potrebno je obezbediti prostor za formiranje jednostrane benzinske
pumpe sa nadstresnicom.
3.5. Uslovi za infrastrukturnu mrezu i objekte
3.5.1. Vodovod
Snabdevanje vodom deponije "Vinca" vrsiti postojecim cevovodom (fi) 200 mm iz vincanskog
vodovodnog sistema.
Za snabdevanje vodom deponije koristiti postojeci cevovod (fi) 200 mm, ciji kvalitet pre upotrebe
treba proveriti i po potrebi rekonstruisati ga.
Za potrebe prosirenja deponije izgraditi novi rezervoarski prostor na pribliznoj koti 245 mnm, iza
postojeceg vodomernog okna zbog nepovoljnog visinskog polozaja postojeceg rezervoara.
Postojecu vodovodnu cev (fi) 100 mm rekonstruisati na minimalni precnik (fi) 150 mm od novog
rezervoara do novih objekata.
Postojeci rezervoar napustiti za sanitarne potrebe, ali ga upotrebiti za protivpozarnu zastitu u trecoj
i cetvrtoj fazi.
Izgradnjom novog kompleksa objekata za odrzavanje napustiti deo mreze koja ostaje u telu
deponije i izgraditi vodovodnu mrezu pored obodne saobracajnice do novoplaniranih objekata.
Obezbediti dovoljne kolicine vode za sanitarne potrebe, pranje vozila i protivpozarnu zastitu
objekata a u skladu sa datim mogucnostima vincanskog vodovoda.
U skladu sa navedenim potrebama i mogucnostima dimenzionisati novoplanirani rezervoar sa
minimalnim dnevnim izravnanjem.
Iz sanitarnih razloga ne dozvoljava se visednevno zadrzavanje vode u rezervoaru.
U I etapi izgradnje izvrsiti proveru kvaliteta postojeceg cevovoda, izgraditi novi rezervoar.
Izgradnjom nove mreze pratiti izgradnju novih objekata za radnike i objekta za obnavljanje
materijalnih resursa.
3.5.2. Kanalizacija
Na postojecoj deponiji i planiranom prosirenju ne postoji niti je predvidjena gradska kanalizaciona
mreza.
Prema "Generalnom resenju Beogradske kanalizacije do 2000. godine", predmetna lokacija nije
predvidjena za kanalisanje i vezivanje na gradski kanalizacioni sistem.
Resenje odvodjenja kisnih i otpadnih i povrsinskih voda sa predmetne lokacije uraditi lokalno,
nezavisno od gradskog sistema.

Za potrebe odvodjenja fekalnih voda iz novoplaniranih objekata izgraditi internu fekalnu

kanalizaciju sa upustanjem u vodonepropusnu septicku jamu.
Septicka jama mora biti van povrsine za odlaganje smeca i blizu saobracajne povrsine.
Sadrzaj septicke jame odvoziti vozilima na mesto koje propise gradski organ.
Izgradnjom kanalizacije pratiti izgradnju novoplaniranih objekata.
3.5.3. Objekti za zastitu i prikupljanje povrsinskih voda
Za potrebe zastite tela deponije od spoljasnjih povrsinskih voda (padinske vode i vode iz okolnih
izvora), izgraditi obodni kanal sa spoljasnje strane novoplaniranih saobracajnica sa ispustom tih
voda u Osljansku baru.
Obodne kanale dimenzionisati na vode pojave jednom u 50 godina, odnosno na povratni period
2%.
S obzirom na velike padove terena, kanale obloziti betonskom oblogom a na deonicama sa
maksimalnim padovima predvideti mere protiv klizanja obloge.
Zajednicki kanal sa ispustom u Osljansku baru koristiti za odvod vode od refulisanja peska.
Planiranom kanalu od deponije do Osljanske bare omoguciti kolski pristup celom duzinom radi
odrzavanja.
Na lokaciji deponije obezbediti mesto za pranje vozila i tockova pre odlaska u grad.
Vode od pranja vozila ne smeju se upustati u telo deponije.
Sve vode od pranja prikupiti i upustiti u obodni kanal.
Pre upustanja u obodni kanal predvideti odgovarajuci tretman (talozenje) radi odstranjivanja
talozljivih materija koje se kasnije odvoze na deponiju.
Taloznik se ne sme locirati na prostoru predvidjenom za odlaganje smeca.
Na prostoru predvidjenom za pranje vozila nije dozvoljena upotreba dezinfekcionih sredstava.
Dezinfekciju vozila vrsiti u auto-bazama gde postoji gradska kanalizacija.
3.5.4. Objekti za prikupljanje procednih voda iz deponije
Za prihvatanje i brzu evakuaciju procednih voda iz deponije izgraditi drenazni sistem u nizvodnom
delu Osljanskog potoka, na nenasutom delu terena, ispod nozice planirane deponije kao i po
obodu postojece deponije.
Za drenazni sistem po obodu deponije iskoristiti kanal koji u prvoj fazi pre zasipanja smecem sluzi
za prihvatanje povrsinskih voda.
Pretvaranje predmetnog kanala u drenazni sistem vrsiti po etapama, pre nasipanja smecem.
Prikupljene procedne vode odvesti u postrojenje za preciscavanje ispod planirane brane koja se
sastoji od taloznika i biofiltera.
Izdvojeni mulj i uljne materije iz taloznika odvesti na ranije utvrdjeno mesto za konacno odlaganje
tog materijala.

Prema uslovima uprave za protivpozarnu i preventivnu zastitu, potrebna kolicina vode za

protivpozarnu zastitu tela deponije je 30 l/sek. u trajanju od najmanje dva sata.
Pored postrojenja izgraditi bazen zapremine 450 m3, koji sluzi kao rezerva za protivpozarnu
zastitu.
Predmetni bazen zastititi od smrzavanja pokrivanjem.
Dovoljne kolicine vode u bazenu mogu se obezbediti iz postrojenja za preciscavanje posle
biofiltera, izgradnjom bunara u aluvijumu ispod deponije ili iz Osljanske bare.
Sva tri izvora obezbedjuju II klasu kvaliteta vode, sto je prihvatljivo za postojecu opremu koju ima
protivpozarna sluzba.
U bazenu predvideti pumpe koje ce u trenutku pozara da obezbede dovoljan pritisak i dovoljne
kolicine vode na mestu gasenja.
Pored saobracajnica izgradjenih u konacnom stanju, poloziti hidrantsku mrezu sa protivpozarnim
hidrantima.
Izgradnjom hidrantske mreze pratiti napredovanje deponije i izgradjene saobracajnice u konacnom
stanju.
Prilikom izgradnje hidrantske mreze voditi racuna o kvalitetu cevi, jer u konacnoj fazi eksploatacija
ce trpeti velike pritiske.
U prvoj i drugoj fazi eksploatacije protivpozarnu zastitu vrsiti iz bazena pored postrojenja za
preciscavanje, a u trecoj i cetvrtoj fazi ukljuciti i postojeci rezervoar zapremine 200 m3, koji je
napusten za sanitarne potrebe.
Predvidja se mogucnost recirkulacije procedne vode iz taloznika na deponiju, cime se smanjuje
kolicina stetnih sastojaka filtrata.
U cilju minimiziranja negativnog uticaja na zivotnu okolinu, potrebno je permanentno pratiti kvalitet
podzemnih voda najviseg akvifera kao i kvalitet povrsinskih voda u plavnom podrucju Dunava.
Parametre kvaliteta voda, koji ce se pratiti, odrediti tek nakon detaljnih istraznih radova koji ce
tacno definisati kvalitet procednih, podzemnih i povrsinskih voda kao i mesta gde ce se kontrola
vrsiti.
Izgradnja se vrsi po etapama:
I etapa
Izgraditi novi rezervoar ciste vode, proveriti kvalitet postojeceg cevovoda od Vince do deponije i po
potrebi rekonstruisati ga.
Izgraditi kanal od Osljanske bare do deponije i delove nizvodnih deonica obodnih kanala pored
novoplaniranih saobracajnica.
Predmetne kanale izvesti na konacnoj trasi sa konacnim obezbedjenjem od erozije.
Pored postojece saobracajnice oko postojece deponije iskopati privremeni obodni kanal i sve
spoljne vode odvesti u prethodno izgradjene konacne obodne kanale.
Privremeni kanal nije potrebno oblagati betonom, vec samo povremeno cistiti.

Izgraditi postrojenja za preciscavanje procednih voda nizvodno od tela deponije i kanal za

odvodjenje prelivnih voda do obodnog kanala.
Izgraditi bazen V= 450 m3 za prihvatanje prelivnih voda iz biofiltera, a koji sluzi kao protivpozarna
rezerva za gasenje pozara u telu deponije.
Obezbediti dopunsko snabdevanje vodom bazena u susnom periodu ili sa Osljanske bare ili
bunara po potrebi, u cilju obezbedjenja dovoljnih kolicina vode u svakom trenutku za protivpozarnu
zastitu tela deponije.
U okviru bazena obezbediti pumpe za potrebne kolicine vode i hidrantsku mrezu pored konacno
izgradjenih saobracajnica kapaciteta 30 l/sek.
Izgraditi taloznik za tretman voda od pranja vozila pored postojeceg platoa, sa uvodjenjem
prelivnih voda u privremeni obodni kanal.
Sve vode sa postojeceg platoa rigolama prihvatiti i odvesti do taloznika.
II etapa
Izgraditi delove obodnog kanala pored novoizgradjenih saobracajnica, sa prevezivanjem
privremenih obodnih kanala na kanale sa konacnim statusom.
Delove privremenih obodnih kanala koji se napustaju prevesti u drenazni sistem, sa prikljucenjem
na vec izgradjeni drenazni sistem.
Za potrebe protivpozarne zastite dograditi hidrantsku mrezu pored izgradjenih saobracajnica u
konacnom stanju.
III etapa
Izgraditi sve obodne kanale u konacnoj fazi izgradnje.
Sve privremene obodne kanale odredjenim intervencijama prevesti u drenazni sistem, sa
povezivanjem na vec postojeci.
Izmestanjem platoa za pranje vozila na stalnu lokaciju izmestiti i taloznik za tretman voda a
prethodni napustiti.
U protivpozarnu zastitu tela deponije ukljuciti postojeci rezervoar koji je napusten za sanitarne
potrebe, uz prethodni pregled i potrebnu sanaciju.
Dograditi postojecu hidrantsku mrezu do rezervoara, koja ujedno sluzi i kao dovod vode od
postrojenja za preciscavanje, kao i hidrantsku mrezu oko dela tela deponije koji je u eksploataciji.
U slucaju pojacanja izvora vode u vincanskom vodovodu postoji mogucnost dopunjavanja vode u
rezervoaru za protivpozarnu zastitu iz ovog vodovoda.
3.5.5. Elektroenergetska mreza
Maksimalna jednovremena snaga za predmetni kompleks procenjena je na bazi usvojene
tehnologije kao i na bazi normativa za specificno opterecenje, i iznosi oko Rj=800 kW.
Analizom postojece distributivne elektricne mreze za predmetno konzumno podrucje, a i na osnovu
ove maksimalne jednovremene snage zakljuceno je da:
- za napajanje uredjaja za preciscavanje vode potrebno je izgraditi TS 1, TS 10/0,4 kV u objektu,
kapaciteta 100 kVA, snage transformatora 100 kVA;

- za napajanje pratecih objekata deponije i recikling centra potrebno je izgraditi TS 2, TS 10/0,4 kV

u objektu, kapaciteta 1000 kVA, snage transformatora do 1000 kVA.
Prostorije u koje ce se smestiti transformatorska stanica treba svojom velicinom i rasporedom da
omoguce nesmetan smestaj transformatora i odgovarajuce opreme. Ove prostorije treba da
zadovolje uslove iz vazecih propisa i zahteve isporucioca elektricne energije.
Transformatorska stanica mora imati dva odvojena odeljenja, i to:
- Odeljenje za smestaj transformatora, i
- Odeljenje za smestaj razvoda visokog i niskog napona.
Svako odeljenje mora imati nesmetan direktan pristup spolja.
Prostorije za smestaj transformatorske stanice predvideti u nivou terena ili sa neznatnim
odstupanjem od prethodnog stava. Betonsko postolje za smestaj transformatora mora biti
konstruktivno odvojeno od konstrukcije zgrade. Na mestu postavljanja transformatora predvidja se
ugradnja uljno-nepropusnih kada (jama) za ulje. Izmedju oslonca temelja transformatora i
transformatora postaviti elasticnu podlogu u cilju presecanja akusticnih mostova (prenosa vibracija)
i ostvariti zvucnu izolaciju prostorije u kojoj je smesten transformator.
Obezbediti prilaz transformatorskoj stanici izgradnjom pristupnog puta minimalne sirine 3 m,
nosivosti 5 t, do najblize javne saobracajnice.
Nagib okolnog terena i pristupnog puta treba da bude takav da onemoguci prodor atmosferskih
padavina u prostorije za smestaj transformatorske stanice.
Postojeci nadzemni vod 10 kV, zajedno sa postojecom TS 10/0,4 kV ukinuti na delu trase
ugrozene izgradnjom deponije smeca "Vinca".
Planirane kablovske vodove 10 kV postaviti od postojeceg stuba, duz dela planirane
saobracajnice, do planiranih TS 1 i TS 2. Razvodnu elektricnu mrezu napona 10 kV izvesti
podzemno, kablovima odgovarajuceg tipa i preseka, a u skladu sa grafickim prilogom urbanisticko resenje elektricne i TT mreze R=1:2500.
Planirane kablovske vodove 10 kV postaviti ispod slobodnih i trotoarskih povrsina, a u rovu
potrebnih dimenzija. U objektu kablovi se polazu kroz kanal.
Na prelazu preko kolovoza internih saobracajnica vodove 10 kV postaviti kroz kablovsku
kanalizaciju.
Niskonaponske vodove 1 kV izvesti takodje podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija.
Interne saobracajnice, pumpu za gorivo, mesto za pranje vozila i parking prostor opremiti
instalacijama javnog osvetljenja i pri tom postici zadovoljavajuci nivo fotometrijskih velicina.
Vodove javnog osvetljenja izvesti od TS 1 do TS 2, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija, a u
skladu sa grafickim prilogom Urbanisticko resenje elektricne i TT mreze, R=1:2500.
Na pogodnim mestima po obodu planirane saobracajnice predvideti prikljucke za dodatno mobilno
osvetljenje.
Dopunsko osvetljenje sa reflektorima postaviti na pogodnim mestima, za potrebe remonta
postrojenja za preciscavanje vode i ostale namenske potrebe kompleksa.
Izgradnja se vrsi po etapama:

I etapa - elektricna mreza

U I etapi izgradnje deponije smeca "Vinca" neophodno je staviti u funkciju sledece elemente
distributivne elektricne mreze:
- TS 1, TS 10/0,4 kV kapaciteta 100 kVA, snage transformatora do 100 kVA, zajedno sa
kablovskim vodom 10 kV od tacke A do TS 1;
- vodove javnog osvetljenja od tacke B do C.
II etapa - elektricna mreza
U II etapi izgradnje deponije smeca "Vinca" neophodno je staviti u funkciju sledece elemente
distributivne elektricne mreze:
- TS 1, TS 10/0,4 kV kapaciteta 1000 kVA, snage transformatora do 1000 kVA, zajedno sa
kablovskim vodom 10 kV do TS 2;
- vodove javnog osvetljenja od tacke A do B;
- postojeci nadzemni vod 10 kV zajedno sa postojecom STS 10/0,4 kV ukinuti na delu trase od
tacke A do STS.
III etapa - elektricna mreza
U III etapi izgradnje deponije smeca "Vinca" neophodno je staviti u funkciju sledece elemente
distributivne elektricne mreze:
- vodove javnog osvetljenja od tacke A do C.
3.5.6. TT mreza
Predmetni kompleks pripada podrucju postojece ATC "Bolec", ciji je kapacitet iskoriscen.
Na predmetnom lokalitetu nije izvedena distributivna TT mreza.
Na predmetnom lokalitetu planirana je izgradnja nove ATC "Vinca" odgovarajucih spoljnih puteva i
TT mreze.
Za predmetni kompleks neophodno je obezbediti pet telefonskih prikljucaka.
Prikljucenje kompleksa ce se omoguciti tako sto ce se:
- sa jednog od novoprojektovanog kabla No-2 iz najblizeg nastavka N-72 planirati novi izvodni
kabel do predmetnog objekta. Od odgovarajuceg okna do predmetnog objekta izgraditi armirani TT
kabel kapaciteta 4x4x0,4 mm.
U predmetnom objektu predvideti unutrasnji izvod kapaciteta 10 x 2 telefonskih parica.
U II etapi izgradnje deponije smeca "Vinca" izvesti prikljucenje predmetnog kompleksa na
distributivni krak TT mreze.
3.5.7. Toplifikacija
Za grejanje 1000 m2 (BRGP) potrebno je obezbediti oko 150 kW toplotne energije. Ova energija
obezbedice se izgradnjom kotlarnice. Izgradnjom gasovoda na predmetnom podrucju moguce je
ovu kotlarnicu gasifikovati u smislu dovodjenja gasa kao pogonskog goriva za rad kotlarnice.
Moguce je koristiti deponijski gas kao pogonsko gorivo, sto je uslovljeno daljim detaljnim
istrazivanjima deponijskog gasa.

3.5.8. Uslovi za sprovodjenje pasivne degazacije deponije

Lokacije degazacionih bunara su u koordinacionoj mrezi sa rastojanjem 70 m po x y, s tim sto su
obodni degazacioni bunari prosecno 35 m od gradjevinske linije tela deponije.
Izrada degazacionih bunara vrsi se tokom sanacije postojeceg tela deponije, odnosno pocetkom I
etape deponovanja smeca, odnosno tokom svih predvidjenih etapa.
Degazacioni bunari su vertikalni, kvadratnog preseka, rade se od armature (fi)16 mm, sa spoljne
strane oblozeni mrezom univerzalnog pletiva, a unutrasnji prazan prostor bunara zapunjava se
lomljenim kamenom.
Degazacioni bunari moraju uvek nadvisivati povrsinu deponije u visini najmanje 1 m, koji je takodje
zapunjen kamenom.
Pri nabijanju smeca oko degazacionog bunara ne sme doci do njegovog poremecaja.
Na prosirenom delu deponije, odnosno pri deponovanju u II, III ili u VI etapi, na lokacijama
degazacionih bunara skida se prekrivka zemlje u cilju stvaranja direktnog kontakta bunara sa
smecem.
Degazacioni bunari moraju biti vertikalni u cilju sto efikasnije degazacije kao i stabilnosti samih
bunara.
Od stacionaze 800 do 1400 m na lokacijama degazacionih bunara u postojecem telu deponije vrsi
se iskopavanje smeca dimenzija otvora 3x3x3 m, koji se takodje zapunjava lomljenim kamenom.
Po zavrsetku etape, odnosno rekultivacije dela deponije i nasipanja finalnog sloja zemlje,
degazacioni bunari moraju se formirati tako da nadvise definitivnu kotu datog terena za minimum 1
m.
Uslovljavaju se detaljni istrazni radovi u cilju koriscenja visokog potencijala deponijskog gasa.
Prikaz mreze degazacionih bunara po etapama realizacije dat je u grafickom prilogu Degazacioni
bunari: list br. 4.1. R=1:2500.
3.6. Uslovi zastite kulturno-istorijskih dobara
U okviru prostora obuhvacenog granicom ovog planskog dokumenta zabelezeno je arheolosko
nalaziste koje se nalazi istocno prema Dunavu, nize prostora predvidjenog za izgradnju potporne
gradjevine i izvan prostora za izgradnju uredjaja za preciscavanje procednih voda deponije:
- na delu lokaliteta koji je delimicno ugrozen planiranom saobracajnicom, investitor je u obavezi da
obezbedi sredstva za prethodna arheoloska istrazivanja, odnosno zastitna arheoloska iskopavanja,
koja treba obaviti pre bilo kakvih intervencija i radova u prostoru, odnosno u nultoj fazi realizacije
plana;
- po obavljenim iskopavanjima i na osnovu dobijenih rezultata, preduzeti dalje mere za zastitu tog
dela lokaliteta;
- ispitivanja obaviti prema programu koji ce biti uradjen u Zavodu za zastitu spomenika kulture
grada Beograda;
- posle zavrsenih arheoloskih iskopavanja mogu se realizovati radovi na izgradnji predvidjene
saobracajnice.
3.7. Uslovi zastite zivotne sredine

Prema vazecoj regulativi o deponiji, lokalitet "Vinca" je u potpunosti usaglasen sa propisanim

normama za razliku od neadekvatnog uredjivanja i rada postojece deponije koja predstavlja izvor
zagadjenja vode, vazduha i tla. Mere zastite zivotne sredine sprovesti primenom sledecih uslova.
Neophodno je obezbediti sve podatke vezane za stanje i rezim podzemnih i povrsinskih voda. Ovi
radovi ce se ostvariti putem izrade detaljnih inzenjersko-geoloskih i hidrogeoloskih istrazivanja. Za
potrebe zastite zivotne sredine ovi radovi treba da sadrze sledece podatke:
- geolosku gradju i strukturni sklop terena,
- hidrogeoloske odlike terena i funkciju stenskih masa,
- hidrodinamiku podzemnih voda (pravci kretanja, kapacitet izdani, karakteristike izdani),
- stanje povrsinskih voda - potoka, izvora (izdasnost, svojstva recipijenta),
- hemijski i geohemijski sastav povrsinskih i podzemnih voda, tla i vazduha kao depozita sredine:
prisustvo radioaktivnih, otrovnih, opasnih i organskih materija,
- evidentiranu kasetu otpadnog mulja LAB - Baric, pored postojeceg manipulativnog puta povrsine
800 m2, nakon izvrsene analize uticaja na zivotnu sredinu sanirati i zatvoriti.
Broj mernih mesta mora obuhvatiti prostor neposredne kontaminacije i neposrednog sadejstva, a
sva merenja moraju obuhvatiti sve tri komponente - vodu, vazduh i tlo.
Manuelno sortiranje otpada na deponiji voditi prema odredjenom planu i na higijenski uredan i
pouzdan nacin, sa sto manje uplitanja u operacije deponovanja.
Sav izvadjen materijal ukloniti iz sanitarne deponije u odvojeni deo rezervisan za stokazu
sekundarnih sirovina.
Za deponovanje specijalnih otpadaka (industrijskih, iz bolnica i drugih ustanova) koji nemaju
karakteristike stetnih i opasnih materija, u svakom pojedinacnom slucaju utvrdjuju se posebni
uslovi radi bezbednog deponovanja.
Na deponiji nije dozvoljeno spaljivanje otpadaka.
Sigurnost deponije sprovoditi redovnom kontrolom ulazeceg tereta, lica, tehnologije nasipanja,
rada hidrotehnickih, degazacionih i drugih objekata zastite, kao i sprovodjenjem edukativnog
programa o sigurnosti i prvoj pomoci i monitoring programa.
Sprovoditi program pracenja stanja zivotne sredine u eksploatacionoj i postdeponijskoj fazi na
lokaciji deponije i njenom obodnom delu, koji obuhvata sledece:
- Meteoroloski podaci: volumen i intenzitet kise, temperatura (min. maks. 14 c) pravac i brzina
preovladjujuceg vetra, isparavanje i atmosferska vlaznost (14 c), i to dnevno u eksploatacionoj fazi
i mesecno (u isti dan) u postdeponijskoj fazi. Po potrebi vrsiti kontrolu aerozagadjenja.
- Emisije voda, filtrata i gasa: u eksploatacionoj fazi vrednost dnevne kolicine filtrata, svaka tri
meseca sastav filtrata, sastav voda koje se slivaju sa povrsine deponije, i okolnih padina i emisije
gasa (CH4, CO2, O2, i po potrebi H2S i H2), a u postdeponijskoj fazi isti parametri na svakih sest
meseci.
- Zastita podzemne vode: nivo izdani i kvalitet izdanskih voda svaih sest meseci u eksploatacionoj i
postdeponijskoj fazi.

- Topografija tela deponije: gradja i sastav tela deponije (povrsina, volumen i sastav smeca u
deponiji, metodi odstranjivanja smeca, vreme trajanja deponovanja, proba stabilnosti tela deponije,
izracunavanje preostalog volumena deponije) godisnje u fazi eksploatacije, i ponasanje nivoa
sleganja tela deponije godisnje kako u fazi eksploatacije, tako i nakon zatvaranja.
- Dnevni izvestaj - o tezini vozila i svodni izvestaj o dnevnoj aktivnosti na deponiji. Mere kontrole
vektora.
3. 8. Inzenjersko-geoloski uslovi
S obzirom na ukupnu problematiku koja proizlazi iz postojece istrazenosti mikrolokacije, kao i
slozene interakcije koja je prevashodno uslovljena morfoloskim odlikama terena sa jedne strane i
kompleksnoscu objekta sa druge strane, uslovi sanacije i prosirenja deponije "Vinca" sastoje se od
niza uslova.
U okviru postojece deponije potrebno je izvrsiti nivelisanje postojece povrsine nasipanjem, s tim
sto nasipanje smeca treba sukcesivno da prati zasipanje prekrivenim materijalom. Uslov je da
materijal bude porozan - vazdusno provetriv peskovito-prasinastog sastava.
Za deo terena na kome je planirano prosirenje deponije treba obezbediti sledece inzenjerskogeoloske uslove:
- uklanjanje pripovrsinskog sloja debljine do 1,5 m;
- planiranje novoprojektovane povrsine terena;
- priprema i kontrola podtla (zbijenost i vodopropusnost);
- prikupljanje i evakuaciju procednih voda (otpadnih i atmosferskih).
Deo uklonjenog materijala, bez humusa, uz prethodno mesanje sa peskovitim materijalom moze
se koristiti kao prekrivka.
Humusni materijal prosecne debljine 20-30 cm privremeno deponovati na prostorima gde nece biti
ugrozena stabilnost, a kasnije ga iskoristiti za zavrsnu prekrivku pri revitalizaciji deponije.
Mora se postovati odredjeni nacin formiranja tela deponije kako bi se, pre svega, obezbedila
stabilnost zavrsne kosine kao i celokupne figure deponije u vremenu. Oblik zavrsne deponije
(izgled, nagib, visina) i uslovi izgradnje potporne konstrukcije u nozici deponije definisati
geotehnicko-gradjevinskim projektom. Istim projektom definisati i materijale od kojih ce biti
izgradjena potporna gradjevinska konstrukcija.
U cilju obezbedjenja stabilnosti deponije kao i prihvatanja i evakuacije procednih voda neophodno
je izgraditi odgovarajuce drenazne objekte u zoni uzvodno od potporne gradjevine i na prostorima
predvidjenim za prosirenje deponije. Vrstu i obim drenaznih objekata definisati prethodno
pomenutim projektom.
Do realizacije investiciono-tehnicke dokumentacije i izgradnje drenaznih objekata zabraniti
deponovanje smeca u nizvodnom delu deponije. Deponovanje vrsiti na razrovanoj povrsini
postojeceg depoa smeca.
Na mestu kompleksa objekata za preciscavanje prikupljenih otpadnih voda treba sprovesti dodatna
geotehnicka istrazivanja i definisati uslove izgradnje objekata.
Obodne saobracajnice treba izvoditi uz minimalna usecanja, zasedanja kao i nasipanja a u cilju
obezbedjenja stabilnosti terena. Geotehnickim istrazivanjima treba obezbediti adekvatne uslove
projektovanja i gradjenja saobracajnica i drugih infrastrukturnih objekata koji se planiraju duz trase
saobracajnice.

Objekte u okviru deponije treba dislocirati van gabarita buduce deponije. Planirani prostor treba
geotehnicki istraziti u cilju definisanja uslova izgradnje objekata.
U neposrednoj blizini deponije nema uslova za otvaranje pozajmista sa potrebnim kvalitetom
prekrivnog materijala. Planirano pozajmiste u zoni deponije brdo "Klenovac" obezbedjuje samo
deo materijala ciji se kvalitet mora popraviti dodavanjem peska. Peskoviti materijal moze se
obezbediti refuliranjem iz Dunava. Prostor za refuliranje treba da bude u podnozju padine u nivou
dunavske aluvijalne zaravni. Uslove otvaranja, eksploatacije i zatvaranja ovih pozajmista definisati
posebnom projektnom dokumentacijom.
Zavrsna figura deponije treba biti zasuta prekrivenim materijalom i humizirana nakon cega treba
izvrsiti planirano ozelenjavanje. Nakon njenog formiranja dolazice jos dugo do njenoga manjeg
menjanja usled konsolidacije ugradjenog materijala. Zbog toga se mora organizovati osmatranje
sleganja tela deponije i intervenisati ukoliko dodje do vecih promena (pojava zabarenja, manje
lokalne nestabilnosti).
Oblik zavrsne kosine deponije, dimenzionisanje, drenazni sistem i uslove izgradnje potporne
gradjevine definisati posebnim geotehnicko-gradjevinskim projektom.
Oko celog gabarita deponije izgraditi odgovarajuci sistem obodnih kanala. Sve radove na izgradnji
saobracajnica, obodnih kanala i objekata za tretman filtrata moraju da prate odgovarajuca
geotehnicka istrazivanja terena.
3. 9. Uslovi zastite od elementarnih i drugih vecih nepogoda i prostorno-planski uslovi od
interesa za odbranu
Radi zastite od potresa, planirani prateci objekti deponije moraju biti kategorisani i izvedeni u
skladu sa Pravilnikom o tehnickim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmickim
podrucjima ("Sluzbeni list SFRJ", br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90).
U cilju zastite od pozara, ukupna realizacija deponije i planiranih pratecih objekata deponije mora
se realizovati tako da se preventivno onemoguci sirenje pozara, te u tom smislu treba primeniti sve
vazece propise, standarde i normative iz ove oblasti, kao i posebne uslove date od MUP-a Srbije Uprave za protivpozarnu i preventivno-tehnicku zastitu SUP-a u Beogradu.
Svim postojecim i planiranim pratecim objektima deponije mora biti obezbedjen nesmetan prilaz za
vatrogasna vozila, u skladu sa Pravilnikom o tehnickim normativima za pristupne puteve ("Sluzbeni
list SRJ", br. 8/95), a za mesta za odlaganje otpada na deponiji prilazni putevi za vatrogasna vozila
obezbedjeni su preko privremenih gradjevinsko-tehnickih saobracajnica (od nasutog i utabanog
suta dovoljne nosivosti) koje se koriste za odlaganje otpada iz vozila, a zadovoljavaju uslove da
nisu dalje od 40 m niti blize od 5 m od mesta za odlaganje otpada.
Za vatrogasnu intervenciju na deponiji mora takodje da se obezbedi snabdevanje elektricnom
energijom tako da se ostvare uslovi za rasvetu saobracajnica, objekata i mesta intervencije.
Za postojece i planirane pratece objekte deponije predvidjena je odgovarajuca hidrantanska mreza
koja mora biti planirana i realizovana prema Pravilniku o tehnickim normativima za spoljnu i
unutrasnju hidrantsku mrezu za gasenje pozara ("Sluzbeni list SFRJ", br. 30/91), kao i dovoljne
kolicine vode za napajanje hidrantske mreze i dodatni izvori za gasenje vecih pozara sa otvorenim
plamenom (tacka 3.5, Uslovi za infrastrukturnu mrezu i objekte).
U okviru pratecih objekata deponije, pumpa za gorivo mora biti realizovana u skladu sa
Pravilnikom o izgradnji benzinskih stanica ("Sluzbeni list SFRJ", br. 27/71).
Na tehnicku dokumentaciju pratecih objekata, saobracajnica i drugih sadrzaja deponije neophodno
je pribaviti saglasnost MUP-a - Uprava za protivpozarnu i preventivno-tehnicku zastitu SUP-a u
Beogradu.

Potreba izgradnje sklonista ne postoji za novoplanirane pratece objekte deponije, vec je obaveza
investitora da postupi u smislu clana 74. Zakona o odbrani ("Sluzbeni glasnik RS", br. 45/91),
odnosno da uplati doprinos za izgradnju sklonista.
3. 10. Uslovi za etapnu realizaciju plana
Etapnost realizacije plana predvidjena je da bi se obezbedili i uskladili uslovi za sanaciju postojece
deponije i njeno prosirenje sa realnim potrebama i mogucnostima uredjivanja i opremanja zemljista
i izgradnje.
Fazna priprema, popunjavanje i oblikovanje deponije
Realizacija finalne geometrije tela deponije sprovodi se sukcesivno kroz cetiri petogodisnje etape,
uz maksimalno koriscenje postojece infra i suprastrukture i uz usaglasavanje sa prirodnim
uslovljenostima mesta, kako ne bi doslo do nezeljenih ekoloskih efekata (zabarivanje, klizenje i
slicno).
I etapa - obuhvata celu povrsinu postojece deponije i njen nozicni deo od stacionaze km 0+300 do
0+554. Cilj je formiranje topografski ujednacene, pokrivene i grubo rekultivisane postojece
deponije, sa finalnim oblikovanjem i rekultivacijom popunjenog nozicnog dela deponije od km
0+300 do 0+400.. Priprema terena za ovu etapu rada je otvaranje pozajmista prekrivene zemlje na
bocnim padinama i brdu "Klenovac", izgradnja zemljanog obodnog kanala za skretanje padinskih
voda i voda od pranja vozila i izgradnja deonice levog i desnog internog puta i odvojka za lokaciju
refuliranog peska, kako bi se pristupilo uredjivanju nozicnog dela deponije (izgradnja, drenaznog
sistema, potporne gradjevine, sistema za tretman filtrata, deonice betonskog obodnog kanala,
zastitnog zelenog pojasa i ograde). U ovoj fazi je i povezivanje lokacije sa postojecom
vodovodnom i TT mrezom, i izgradnja degazacionih bunara i sanacija i zatvaranje kasete otpadnog
mulja LAB - Barica.
U I etapi realizacije izvrsiti grubu rekultivaciju povrsina na kojima se do naredne etape nece
odlagati smece.
II etapa realizacije deponije podrazumeva vertikalno prosirenje preko dela tela deponije I etape i
bocno prosirenje preko povrsina inicijalnog reljefa do stacionaze km 1+100, sa finalnim
oblikovanjem i rekultivacijom tela do km 0+800.
Priprema terena je izgradnja deonice levog internog puta, kako bi se pristupilo uredjivanju
inicijalnog obodnog terena kao pozajmista prekrivenog materijala i osnovice za smece, izgradilo
obodni kanal, zastitni zeleni pojas i ograda. U ovoj etapi je i izgradnja pratecih objekata na ulazu u
deponiju, a postojeci objekti se ruse, odnosno uklanjaju.
III etapa realizacije deponije podrazumeva vertikalno i bocno prosirenje deponije preko dela tela
deponije I etape i inicijalnog bocnog reljefa od stacionaze km 1+100 do km 1+773,36, sa finalnim
oblikovanjem i rekultivacijom tela na najuzvodnijem delu deponije od km 1+600 do 1+773,36.
Priprema terena sastoji se u izgradnji kompletne saobracajne mreze, tj. preostalih deonica - levog i
desnog - internog puta, otvaranja pozajmista zemlje, izgradnje obodnih kanala, zelenog pojasa i
ograde.
IV etapa podrazumeva vertkalno i bocno prosirenje deponije preko delova nasutog smeca iz svih
etapa i inicijalnog bocnog reljefa, sa finalnim oblikovanjem i rekultivacijom preostalih delova tela
deponije, tj. cele povrsine IV etape deponije.
3.11. Plan parcelacije
Predlog plana parcelacije u okviru granica regulacionog plana prikazan je u grafickom prilogu
Nivelaciono-regulacioni plan sa urbanistickim resenjem saobracaja, analiticko-geodetskim
elementima i planom parcelacije, list br. 3a R=1:1000.

3. 12. Uslovi za sprovodjenje plana

Ovaj regulacioni plan predstavlja osnov za izradu urbanisticko-tehnickih uslova i izdavanje
Urbanisticke dozvole, shodno odredbi cl. 40. Zakona o planiranju i uredjenju prostora i naselja
("Sluzbeni glasnik RS", br. 44/95).
Najmanja celina za izdavanje Urbanisticke dozvole jeste etapa izgradnje deponije prema dinamici
datoj u ovim uslovima.
Pre izdavanja urbanisticke dozvole za prvu etapu preduzeti sanaciju i zatvaranje dela deponije u
kome je naknadno konstatovano neplansko odlaganje industrijskog otpada. Sanaciju izvrsiti u
svemu prema neophodnim merama zastite zivotne sredine a u skladu sa uslovima datim u
poglavlju 3.7.
Urbanisticka dozvola predstavlja osnovu za izradu i potvrdu tehnicke dokumentacije.
Saglasnost na tehnicku dokumentaciju daju organizacije i organi koji su utvrdili uslove sadrzane u
Urbanistickoj dozvoli.
SPISAK GRAFICKIH PRILOGA
Graficki prilozi regulacionog plana deponije smeca na desnoj obali Dunava sastavni su deo
elaborata i sadrze:
1. Detaljna namena gradjevinskog zemljista i objekata sa osnovnim urbanistickim
R=1:2500
pokazateljima
2. Prikaz stecenih urbanistickih obaveza i objekata koji se ruse
R=1:5000
3. Nivelaciono-regulacioni plan sa urbanistickim resenjem saobracaja, analitickoR=1:1000
geodetskim elementima i planom parcelacije
4. Plan mreze i objekata infrastrukture
R=1:2500
4.1. Vodovod i kanalizacija
R=1:2500
4.2. Elektro i TT mreza
R=1.2500
4.3. Bunari za degazaciju
R=1:2500
5. Sinhron plan mreza i objekata infrastrukture
R=1:2500
6. Etape realizacije plana: I-IV
R=1:2500
7. Plan nasipanja
R=1:2500
8. Postdeponijska etapa
R=1:2500
Sastavni deo eleborata iz prethodnog stava je Dokumentacija plana koja sadrzi:
1D. Izvod iz GUP-a 1985. god.
R=1:20000
2D. Prikaz uklanjanja regulacionog plana u odnosu na okolne strukture
R=1:10000
3D. Azurirana geodetska podloga
R=1:1000
4D. Prikaz postojeceg stanja objekata i nacin koriscenja zemljista
R=1:2500
5D. Inzenjersko-geoloska karta
R=1:2500
6D. Prikaz reljefa i nagiba terena
R=1:2500
7D. Katastar podzemnih instalacija
R=1:2500
8D. Katastarski plan sa radnog originala
R=1:2500

Uslovi i saglasnosti nadleznih organizacija

Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu grada
Beograda".
Skupstina grada Beograda
Broj 350-537/02 - XIII - 01, 11. oktobra 2002. godine

Predsednik
Radmila Hrustanovic, s. r.