Prezentacija Latinica

NEGA HIRURKIH BOLESNIKA
SA OSNOVAMA HIRURGIJE
Prof. dr sci. med.
Stamenko S. UAK
kardiohirurg
Anaksimander (, )
610-546 g. p.H.
, = + ()
, bezgranino, neogranieno, beskrajno, beskonano, neizmerno.
Predstavlja prapoetak (, ) svega postojedeg. Iz njega sve izvire i u njega se
sve vrada.
NEGA HIRURKIH BOLESNIKA
UVOD
Zdravlje je stanje kompletnog fizikog, mentalnog i socijalnog
blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nemodi.
Svetska zdravstvena orgtanizacija (SZO)
World Health Organisation (WHO)
Na zdravlje ljudi deluju brojni faktori:
Naslee,
ovekova ivotna i radna sredina,
Uticaji patogenih mikroorganizama i parazita i
Ishrana i brojni drugi inioci.
UVOD
Zdravlje jedne osobe obezbeuje se zadovoljavanjem njenih osnovnih
dnevnih i trajnih potreba:
Lina nega i higijena,

Spavanje i odmor,
Unoenje hrane i vode,
Eliminacija tetnih produkata iz organizma,
Pravilno dranje tela i fizika aktivnost,
Uticaj okoline u kojoj ovek ivi i radi,
Zadovoljavanje emocionalnih i psihikih potreba,
Potreba za razonodom i rekreacijom i
Mentalna higijena
UVOD
Osnovni zadaci medicinske sestre su:
Struna nega i briga o bolesnim, iznemoglim i onim licima kojima je
potrebna pomod shodno njihovim fizikim emocionalnim i socijalnim
potrebama, bez obzira na to da li se nega sprovodi u bolnici, kod kude
ili na nekom drugom mestu
Zdravstveno vaspitanje, savetovanje bolesnika i njegove okoline
Posmatranje i pronalaenje subjektivnih i objektivnih inilaca koji utiu
na zdravlje ljudi
Odabiranje, osposobljavanje i usmeravanje drugih zdravstvenih
radnika, koji rade na nezi
Saradnja sa ostalim lanovima zdravstvene ustanove u planiranju
programa zdravstvene zatite
Saradnja pri planiranju izgradnje zdravstvenih ustanova, njihovog
opremanja potrebnim inventarom i pomagalima
UVOD
Medicinska sestra moe da radi u:
Ambulantno-poliklinikim ustanovama (domovi zdravlja),

Optim i specijalizovanim bolnicama,
Deijim i kolskim dispanzerima,
Ustanovama za zdravu decu,
Ustanovama za bolesnu decu (deje bolnice i odeljenja),
Struno-pedagokim i socijalno-zdravstvenim i vaspitnim ustanovama,
Zavodu za zdravstvenu zatitu itd.
UVOD
PRINCIPI NEGE I SESTRINSTVA
U sestrinstvu postoje etiri osnovna principa:
Prvi princip niko ne bi smeo da gubi samopotovanje i osedanje
prava zato to je bolestan ili star ili siromaan, crnac ili belac.
Drugi princip profesionalno sestrinstvo zahteva obim znanja, koji se
sastoji od injenica, teorije, principa i koncepcija.
Tredi princip profesionalno sestrinstvo treba stvarno da doprinosi
unapreenju zdravlja, omogudi prevenciju bolesti, obezbedi negu i
leenje onih koji su bolesni bez obzira na to da li je prognoza bolesti
dobroa ili loa.
etvrti princip u medicinskom timu svako ima svoje odgovornosti,
zakonom definisane. Medicinska sestra je odgovorna za donoenje
blagovremenih odluka i odgovara za posledice svojih odluka.
UVOD
ETIKA I LIK MEDICINSKE SESTRE
, lik ili osobina koju imamo u sebi; etika; obiaj
, glumac ( + starogr. pravim lik)
Deontologija nauka koja se bavi prouavanjem i odreivanjem
prava i dunosti lekara.
Etika je estetika ljudskih odnosa, dakle naeg odnosa prema samom sebi i
prema ljudima koji nas okruuju.
, - osedaj
UVOD
Savest
, svest o pogrenom ponaanju (Demokrit)
Conscientia, -ae, f. unutranji glas koji govori s veim autoritetom

nego bilo koji oblik javne potvrde (Ciceron).
Naelo dostojanstva
Naelo celovitosti
Naelo ljubavi i solidarnosti
UVOD
Principi medicinske etike:
Nastojanje da se sprei pojava bolesti i uestvuje u leenju bolesnika,
ako do bolesti doe
Najveda vrednost je ljudski ivot, pa je najvaniji zadatak sauvati
zdravlje i otkloniti sve faktore i procese koji tetno utiu na dravlje
Sestra aktivno uestvuje u zdravstvenom vaspitanju naroda i iri
zdravstvenu kulturu i higijenske navike
Povreenom i obolelom mora pruiti pomod i otkloniti ivotnu
opasnost
Obaveza uvanja medicinske tajne
UVOD
Sestra mora da neguje bolesnika savesno i portvovano, uvajudi lino
dostojanstvo bolesnika, bez obzira na narodnost, njegov ekonomski i
drutveni poloaj, politiku i versku pripadnost
Princip u radu treba da bude primum non nocere (najpre ne
nakoditi)
Medicinska sestra treba da bude nesebina, uzdrana, sromna; mora
se odlikovati loginim rasuivanjem, razmiljanjem i vrstinom
prilikom optenja sa ljudima
Zdravstveni radnici u obavljanju svojih dunosti nikada ne smeju
potcenjivati i vreati svoje kolege i saradnike
UVOD
Sve medicinsko-tehnike radnje koje se sprovode u nezi i leenju
bolesnika moraju da budu u skladu sa medicinskom naukom;
improvizacije u radu nisu dozvoljene
Pre izvoenja svake radnje i psihike pripreme bolesnika, nuna je
njegova saglasnost, a za primenu pojedinih metoda ak i pismena
saglasnost
Sestra ne sme samovoljno da napusti slubu ili da izostane s posla
Sestra uvek mora da vodi rauna o sebi i o ugledu svoje profesije i
svoje linosti
Medicinska sestra mora imati sve kvalitete kojima se odlikuje
zdravstveni radnik
UVOD
Medicinska sestra mora paljivo da slua bolesnika, da ga ne prekida
bez potrebe, da ga podstie na razgovor, da ga bespotrebno ne
kritikuje i ne donosi brzoplete i preuranjene zakljuke.
Potrebno je da medicinska sestra, pored osnovne komunikologije,
poznaje i druge nauke (pedagogija, andragogija, psihologija linosti,
mentalna higijena, dijetetika, zdravstveno vaspitanje, sociologija i dr.).
UVOD

NEVERBALNI ZNACI
NEASERTIVNOST
IZRAZ LICA
Uznemirenost
Prestraenost
Oboren pogled
Nervozan izgled
ASERTIVNOST
AGRESIVNOST
Oputenost
Primeren kontakt oima
napetost
Pretei pogled
Izraz besa
STAV I DRANJE TELA
Poguren
Oslanja se
Odaje utisak
nelagodnosti i
spremnosti da se
povue
Oputen
Uspravan stav
Ruke na bokovima
Dominantnan stav
TON
Tih
Kolebljivost u govoru
Nesigurnost
Jasan, ljubazan
Uliva poverenje
Odaje potovanje
sagovornika
Glasan, zahtevajui
Pretei, nadmoan
GESTOVI
Odaje nervozu i strepnju
Primereno naglaavanje
onoga to je vano
Otri, nagli pokreti

ake stegnute
VERBALNE PORUKE
Nemogunost da kae
ono to eli rei,
izvinjavanje, poputanje
Iskreno izraavanje
oseanja i jasnost poruke
Napadanje
Poniavanje
elja za pobedom po
svaku cenu
Vrste komunikacija u profesionalnoj praksi zdravstvenih radnika (Keku D.)
UVOD
Profesionalnost u radu medicinskih sestara preduslov dobre nege:
Pri uspostavljanju i odravanju profesionalnih odnosa u zdravstvenoj nezi
od zaaja su:
Stavovi oboleloga u odnosu na profesiju medicinskih sestara

Reakcije bolesnika na bolest
Stav bolesnika u odnosu na bolest
Odnos sestre prema bolesniku
Odnos sestre prema lanovima porodice obolelog
Odnosi i ponaanje sestre prema drugim lanovima tima
UVOD
Zdravstvena nega je vaan struni predmet u kolovanju medicinskih

sestara tehniara, jer povezuje sadraj nege sa svim drugim
medicinskim predmetima.
Predmet se izuava teorijski i praktino.
Teorijski deo zdravstvene nege objanjava nain izvoenja medicinskotehnikih radnji u leenju bolesnika, njihovu sutinu, znaaj i greke
koje pri radu mogu da se naina.
UVOD
Praktini deo nege bolesnika objanjava nain izvoenja medicinskotehnikih radnji u nezi i leenju. Nastava se obavlja u bolnici, domu
zdravlja, na terenu i uz postelju bolesnika. Razvija se manuelna
spretnost, sigurnost u radu i sistematinost u izvoenju medicinskotehnikih postupaka.
Deliti zdravstvenu negu bolesnika na optu i specijalnu danas je
praktino nemogude. Savremene metode dijagnostike i leenja ine
nerazdvojnu celinu u jedinstvenom procesu nege i leenja.
UVOD
Polaganje ispita i nain ocenjivanja
Ispit se polae nakon odsluane teorijske nastave
Ispit se polae putem testa sa mogudnodu usmenog odgovaranja
Zavrna ocena se formira na osnovu:
1. Broja bodova osvojenih na testu
a) Ocena 5 0-69 poena
b) Ocena 6 70-79 poena
c) Ocena 7 80-89 poena
d) Ocena 8 90-100 poena
2. Prisustva i aktivnosti na predavanjima
Student ne sme da izostane sa vie od 70% nastave.
3. Ocene na usmenom ispitu
Student koji na testu dobije prolaznu ocenu, a ne bude s njom
zadovoljan, moe da odgovara za vedu ocenu usmenim putem.
ISTORIJAT
Hipokrat (, )
460 370 g. p. H.
Osniva savremene medicinske nauke je Hipokrat.

Medicina se izuavala u Asklepijevim hramovima kraj obale mora i nosili
su naziv jatreloni (, onaj koji lei).
Otvarane su i posebne bolnice za stare i nemone, koje su nosile naziv
ksenodohiji (, stranac, gost; , hotel).
ISTORIJAT
U 4. veku u Rimu ene organizuju negu bolesnika i siromanih. To obavlja
red matrona (Fabiola, Marcela i dr.).
U 6. veku nastaju vizantijski hospitali (hostis, -is, m. gost, stranac;

hospital svratite za strance/goste).
Najpoznatiji carigradski hospital, u kome su radile ene bolniarke, bio je
smeten u manastiru Pantokrator; imao je azile za stare, umobolne i
epileptiare.
U Damasku (Sirija) je 707. godine osnovan prvi muslimanski hospital (Ale
Valid).
U Bagdadu (Irak) je Harun al Raid 797. godine osnovao bolnicu za
leenje zaraznih bolesti, psihiki poremeenih osoba i gubavaca.
ISTORIJAT
Manastir Pantokrator (, )
Danas Mula Zejrek Damija
ISTORIJAT
Bolnica Al Valid, Damija Omajada, Damask, Sirija
Al Valid, damaki kalif, roen je 668. godine kao sin Abd-al-Malika. Jedan je od najveih islamskih osvajaa,
koji je izvrio veinsku islamizaciju arapskog sveta. Osnovao je prvu muslimansku bolnicu.
ISTORIJAT
Harun-al-Raid

Harun-al-Raid, peti i najpoznatiji abasidski kalif, vladao je od 786-809. godine i njegovo
vreme je ostalo zabeleeno po naunom, kulturnom i verskom napretku. Osnovao je bolnicu
za leenje zaraznih bolesti, psihiki poremeenih osoba i gubavaca.
ISTORIJAT
Tokom krstakih pohoda od vojskovoa se zahtevalo da sprovedu

preventivnu zatitu od zaraznih bolesti i da organizuju leenje bolesnih i
povreenih u borbama ili tokom puta kroz zemlje kuda su prolazili.
Stvara se novi red Vitezova hospitalaca Sv. Ivana, koji u Jerusalimu
osnivaju veliku bolnicu.
Red Templara lei bolesnike od lepre, dok red Lazarista lei gubavce.
Red Tevtonskih vitezova lei zarazne bolesti, a ujedno prihvata u svojim
bolnicama, svratitima i nahoditima i sve tzv. socijalne sluajeve.
ISTORIJAT
Vinko Pavelski uvodi novi red sestara za nehgu i socijalnu pomo

Dames de charite, koje su bile plaene za svoj rad. Sestre su imale
plavo-sivu uniformu, ukrueni beli okovratnik i belu kapu u obliku
trouglog eira.
Teodor Fidner osniva red kolovanih sestara akonista, koje rade
dobrovoljno kao pripadnice evangelistike crkve.
Doba feudalizma karakteriu sujeverje, nadrilekarstvo i vradbine. Negu
i leenje bolesnika karakteriu isterivanje avola iz organizma, vraanje,
bacanje ara, to se sve odralo i do dananjih dan
ISTORIJAT
Vinko Pavelski
(1576-1669)
Teodor Fidner
(1800-1864)
ISTORIJAT
Florence Nightingale
1820 1910.
esto se kae da svaka ena moe biti dobra medicinska sestra. Ja, naprotiv,
smatram da i osnovni elementi zdravstvene nege zahtevaju znanje.
Nega znai neto vie od davanja lekova i stavljanja obloga.
Tokom rusko-turskog rata (Krimski rat, 1854-1856) uestvuje kao sestra u
redovima turske vojske. Dovodi iz Engleske 38 ena i u bolnici organizuje
edenje prostorija, nametaja i stavljanje istog posteljnog rublja za
bolesnike. Uvodi posebnu dijetalnu hranu za bolesnike i posebnu hranu za
ranjenike.
ISTORIJAT
1820 1910.
Obilazi nodu bolesnike (the lady with the lamp).

Uestvuje u reformi ratne sanitetske slube Velike Britanije i pie knjige o nezi
bolensika, nezi deteta i druge knjige i lanke o socijalno-zdravstvenim problemima.
ISTORIJAT
Medal of Honor
Royal Red Cross Medal
Promovisala je sestrinstvo u profesiju, navodedi da

sestra treba negovati bolesnika, a ne istiti okolinu,
prati rublje; da mora biti inteligentna i kontinuirano
educirana.
Potrebno je voditi beleke o bolesnicima, jer je sestra stalno uz bolesnika;

potrebno je sluati lekara vezano za leenje bolestnika, ali nadzor nad radom
sestara mora imati sestra, a ne lekar ili lan uprave.
ISTORIJAT
Virginia A. Henderson
1897 1996.
Najpoznatija medicinska sestra 20. veka

Pokrenula je sestrinstvo iz uloge lekarskog pomodnika ka potovanoj
profesiji baziranoj na naunim principima i umenosti negovanja
Zasluna je za razvoj Nursing Studies Index (prvi i glavni klasifikacioni
sistem za naunu sestrinsku literaturu)
Poasni saradnik Kraljevskog fakulteta za sestre
Poasni lan Japanske i Irske sestrinske organizacije
ISTORIJAT
Christianne Reimann Prize (1985)
Fellow of the UKs Royal College of Nursing (FRCN)
Virdinija Henderson
PRIRODA NEGE
Jedinstvena funkcija nege je da pomae osobama, bolesnim ili zdravim, u

obavljanju onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili ozdravljenju ili okakanju
smrtnog ishoda. Ta pomod se ukazuje bespomodnim osobama koje nemaju snagu,
elju ili znanje koje sestra ima. Cilj ove pomodi je da ove osobe, to je mogude pre,
dou u stanje da ne zavise od tue pomodi.
ISTORIJAT
Tokom 12. veka su u naim manastirima kaluerice negovale zdravstvenu kulturu i
vaspitanje, to je u to vreme bilo nepoznato na dvorovima Engleske i drugih
zemalja zapadne Evrope.
Prva srpska bolnica osnovana je u manastiru Studenica.

Tokom svih ratova na naim teritorijama (Prvi i Drugi srpski ustanak, Prvi i Drugi
svetski rat, ratovi tokom poslednje dve decenije) nae majke i sestre negovale su
ranjene i bolesne.
Po zavretku Prvog svetskog rata, k. 1920/1921. godine osniva se kola za sestre
nudilje pri Crvenom krstu u Beogradu.
k. 1929/1930. godine osniva se kola za medicinske sestre, koja je dala brojne
zdravstvene kadrove do 1941. godine.
Via medicinska kola u Beogradu osnovana je k. 1952/1953. godine kao
produena kola u obrazovanju medicinskih kadrova viih tehniara.
ISTORIJAT
Manastir Studenica
12. vek
ISTORIJAT
FAZE RAZVOJA ZDRAVSTVENE NEGE
PRVA FAZA self care

Period u kome su se ljudi sami starali o sebi samopomod.
lanovi porodice starali su se jedni o drugima i negovali se
meusobno uzajamna pomod (cover care)
DRUGA FAZA
Zapoinje u hridanstvu, kada Crkva (kalueri i kaluerice) neguje
bolesnike u specijalnim ustanovama (home care)
U Srbiji je osnovana prva bolnica u manastiru Studenica u 13. veku
ISTORIJAT
FAZE RAZVOJA ZDRAVSTVENE NEGE
TREDA FAZA
Zapoinje u doba romantizma, pa se nastavlja u 19. i 20. veku.
Sestra-nudilja nije vie orijentisana samo na fiziku negu
bolesnika; ona je aktivan saradnik lekaru u dijagnostici i leenju.
Vidna je i sestrinska uloga u patronanoj slubi, zdravstvenom
prosvedivanju i kudnoj nezi bolesnika.
Ua specijalizacija ostvaruje se kroz rad, strune seminare,
simpozijume i kongrese.
TEORIJE I DEFINICIJE
Zdravstvena nega je nauka i umetnost koja se bavi praksom, istraivanjem

i teorijom.
Jedinstvena funkcija nege je da pomae osobama, bolesnim ili zdravim, u

obavljanju onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili ozdravljenju ili
okakanju smrtnog ishoda. Ta pomod se ukazuje bespomodnim osobama
koje nemaju snagu, elju ili znanje koje sestra ima. Cilj ove pomodi je da
ove osobe, to je mogude pre, dou u stanje da ne zavise od tue
pomodi.
V. Henderson, Priroda nege, 1966
Pomodu ove definicije Virdinija Henderson odgovara na 7 pitanja:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Ko pomae medicinska sestra

Kome pomae zdravom ili bolesnom pojedincu
Pri emu pomae pri zadovoljavanju osnovnih ljudskih potreba
Kada pomae kada osoba nema potrebnu snagu, volju ili znanje
Kako pomae prua nekoliko vrsta pomodi (fiziku, psiholoku,
duhovnu i edukativnu)
Koja je svrha pomodi ouvanje zdravlja, oporavak ili mirna smrt
Koje je naelo pomodi to bre osamostaljivanje
Zdravstvena nega predstavlja jednu od zdravstvenih disciplina, te se kao
celovita delatnost bavi pojedincem, porodicom ili drutvenom zajednicom
u toku njihovih razgranatih funkcija za vreme zdravlja i bolesti, odnosno
krede se iz jedne faze u drugu.
Svetska zdravstvena organizacija Regionalni biro za Evropu
Zdravstvena nega je disciplina i praksa medicinske sestre u pruanju

profesionalne pomodi pojedincu, porodici i zajednici, kad njima nedostaje
snaga, volja ili znanje, na svim nivoima zdravlja, od zaeda do kraja ivota,
s ciljem da zatiti i unapredi zdravlje, razvije sposobnost za samonegu, ili
da im pomogne da prihvate svoja ogranienja, tuu pomod, da
dostojanstveno ive i doekaju mirno kraj.
Milena Tijanid, via medicinska sestra i psiholog
VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE
Zdravstvena nega je kontinuirani proces leenja bolesnika, koja

podrazumeva vieetapnu negu i leenje bolesnika, koju ine:
1.
2.
3.
4.
5.
Intenzivna nega,
Poluintenzivna nega,
Obina nega (samonega),
Kudna nega i
Terminalna nega.
Intenzivna nega
Medicinska sestra maksimalno prilagoava rad tekom bolesniku
kako bi se ouvale i oporavile ugroene vitalne funkcije njegovog
organizma.
Svaka bolnica ima posebnu slubu intenzivne nege, zajedniku za sva
odeljenja. Vedi centri imaju izdvojena odeljenja nege po slubama.
Prostorije za intenzivnu negu smetene su u najmanje prometnom
delu klinike/bolnice, kako bi se obezbedio mir bolesnicima.
U sastavu ovog odeljenja postoji vie soba (doktori, sestre, bolesnici,
blateks, izolacije i sl.)
Danas se najede primenjuje sistem jedinstvene prostorije za
intenzivnu negu
Intenzivna nega
Prostorije slube intenzivne nege su neprekidno osvetljene, a po
potrebi se mogu zamraiti. Neophodno jeda postoje ureaji sa jaom
svetlodu (reflektori).
Prostorije raspolau klima-ureajima. Prostorija se zagreva
centralnim grejanjem (22-240C)
U prostorijama se nalazi samo neophodan nametaj za pravilno
obavljanje slube.
Kreveti su tako postavljeni da im se moe lako pridi sa svih strana, a
pomodu mehanizama svaki krevet moe da se stavi u poloaj koji je
za bolesnika najpovoljniji.
Dueci su pokriveni muemom, preko koje se postavljaju dva
zastiraa (arava), i to jedan uzduni, a drugi popreni.
Intenzivna nega
Pored svakog kreveta postoji prikljuak za elektrinu energiju sa vie
vodova (inski sistem).
Zabranjena je svaka poseta i etnja osoblja, bolesnika i lanova
njihovih porodica. Danas postoje izuzeci kada se radi o tekim
bolesnicima. Poseta traje najvie 10 minuta.
Poseta se oblai u strogo propisanu odedu i obudu.
Zabranjeno je unoenje ponuda (hrane, pida i voda) i stvaranje
buke.
Vodi se kontinuirana nega pacijenta (frikcije, masae, aktivne i
pasivne vebe, antidekubitalni program).
Medicinska sestra posebno bodi rauna o prohodnosti disajnih
puteva. Kiseonik se daje u tano odreenoj koliini.
Intenzivna nega
Medicisnka sestra mora stalno da posmatra poverene joj bolesnike
(gastrina funkcija, aspiraciona drenaa, diureza, osnovni
hemodinamski parametri, svest i sl.)
O svim uoenim promenama odmah obavetava lekara
U tano odreeno vreme sestra uzima krv i mokradu i alje u
laboratoriju radi analize.
Medicinska sestra kontrolie brzinu isticanja intravenske
infuzije/transfuzije i na vreme zamenjuje boce sa tenodu.
Medicinska sestra uredno i savesno vodi medicinsku dokumentaciju
o datoj terapiji i naenim vrednostima vitalnih funkcija.
Intenzivna nega
U jedinicu intenzivne nege smetaju se bolesnici:
kojima je neophodan stalan intenzivni medicinski tretman zbog
ugroenih vitalnih funkcija,
kad su bez svesti (koma),
kad je u pitanju krvarenje spoljanje i unutranje,
radi stalne kontrole temperature, pulsa, disanja i krvnog pritiska,
radi intenzivne terapije
zbog politrauma.
Poluintenzivna nega
Primenjuje se u leenju bolesnika ije su vitalne funkcije fizioloke
(bez aparata za disanje i ouvane svesti), ali koji nisu sposobni da
samostalno obavljaju fizioloke potrebe.
Kontrola vitalnih funkcija vri se uz pomod monitora i drugih aparata
i ureaja.
Prostorija je opremljena svim aparatima, ureajima i instrumentima
kao i jedinica intenzivne nege
U odeljenju postoje elektronski monitori koji automatski registruju
puls, krvni pritisak i disanje.
Bolesnici su pod stalnom kontrolom medicinske sestre
Poluintenzivna nega
U jedinicu poluintenzivne nege smetaju se bolesnici:
kad su nepokretni,
kad su dezorijentisani,
sa poremedajima vitalnih funkcija,
kojima treba postaviti hemostatiku povesku zbog spoljanjeg
krvarenja,
radi povremene terapije kiseonikom,
radi ispitivanja funkcije nazogastrine sukcije,
koji se hrane u postelji,
kad je nuno odravanje line higijene u postelji i
kad obavljaju fizioloke potrebe u postelji, uz pomod drugih osoba
Obina nega (samonega)

Zavisi od prirode oboljenja i vrste povrede.
Sestra uestvuje ne samo u nezi bolesnika ved i u svim postupcima
dijagnostike i medicinsko-tehnikim radnjama, to doprinosi
uspenom leenju b olesnika.
Vitalne funkcije, puls i krvni pritisak sestra obavezno kontrolie na
svakih 6 asova.
Bolesnici su aktivno ili pasivno pokretni.
Pasivno pokretni bolesnici uz pomod sestre ili fizioterapeuta ustaju iz
postelje, odlaze u kupatilo.
Aktivni bolesnici sami i bez iije pomodi obavljaju svoje higijenske i
fizioloke potrebe, hrane se u zajednikoj trpezariji, slobodno vreme
provode u sobi za dnevni boravak.
Kudna nega
Posle zavrenog leenja u bolnici, bolesnici se otputaju svojim
kudama, gde nastavljaju produeno bolniko leenje.
Nisu potrebni skupoceni ureaji, oprema i brojno medicinsko
osoblje.
Potrebna je saradnja cele porodice.
Medicinska sestra svakodnevno, u odreeno vreme, obilazi
bolesnika, daje mu potrebnu terapiju i o stanju pacijenta redovno
izvetava nadlenog lekara.
Socijalna sluba svake optine pomae negu bolesnika van bolnice i
to nabavkom opreme, finansijskim sredstvima i moralnom
podrkom.
Medicinska sestra ima posebno odgovorno mesto u organizaciji
kudne nege.
Terminalna nega
Pogrena je praksa da se neizleivi bolesnici izdvajaju u posebne
sobe umirudih bolesnika, ili se u bolesnikoj sobi odvajaju
specijalnim paravanima od drugih bolesnika.
Svaki bolesnik, bez obzira na stanje njegove svesti, uoava postupke
koji nagovetavaju kraj ivota.
Stvaraju se pogodni uslovi za smetaj i sprovode potrebne
medicinsko-tehnike radnje, koje kod ovih bolesnika stvaraju
osedanje nade i sigurnosti u uspeno leenje.
Neizbeno je konstantno prisustvo medicinske sestre, koja posmatra
bolesnika, uoava nastale promene, preduzima odgovarajude mere
nege i izvetava lekara o svemu to je zapazila.
ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE
Glavne faze procesa organizacije zdravstvene nege su:

1.
Utvrivanje potreba za zdravstvenom negom

a. Prikupljanje podataka
b. Sestrinska anamneza
c. Procena podataka
d. Dokumentovanje
2.
Stvaranje sestrinske dijagnoze (dijagnoza nege)

a. Stvaranje sestrinske dijagnoze
b. Klasifikacija dijagnoza
c. Dokumentovanje

3.
Planiranje zdravstvene nege

a. Utvrivanje prioriteta
b. Postavljanje ciljeva
c. Preuzimanje lekarskih naloga
d. Izbor i formulisanje odgovarajudih sestrinskih naloga
e. Dokumentovanje planiranih aktivnosti slube zdravstvene
nege
4.
Realizacija zdravstvene nege

a. Priprema za intervenciju
b. Izvoenje intervencije
c. Nadzor nad radom uesnika u nezi
d. Komunikacija sa drugim uesnicima u nezi i tretmanu
e. Dokumentovanje obavljenog posla
f. Voenje liste realizacije nege i pradenje bolesnika
g. Primopredaja dunosti
5.
Evaluacija
a. Pradenje procesa
b. Korekcija i revizija plana
c. Zavrna evaluacija
d. Dokumentovacija zdravstvene nege

Inicijalni je korak u procesu zdravstvene nege
Utvrivanje potreba je organizovano i sistematsko prikupljanje
podataka o reagovanju bolesnika na bolest/zdravstveni problem u
formi sestrinske anamneze.
Sestrinska anamneza je skup podataka o bolesniku/korisniku, koje
medicinska sestra prikuplja razgovorom i fizikalnim pregledom
(posmatranjem i merenjima), u cilju postavljanja sestrinske dijagnoze
i utvrivanja potreba za negom.
Anamneza se opisuje kao podaci koje bolesnik daje lekaru o ranijem
stanju svog zdravlja pre sadanje bolesti.
Kod nas ne postoji specifian naziv za podatke, koje bolesnik daje
medicinskoj sestri. U anglo-saksonskoj literaturi za to postoji naziv
nursing history.
, , - sedanje

Sve potrebe se dele na:
1.
Primarne bioloke:
a) Potreba za materijama (O2, H20, hrana),
b) Potreba za eliminacijom (stolica, urin i sl.),
c) Potreba za snom i odmorom,
d) Potreba za psihofizikim integritetom i
e) Potreba za seksualnim zadovoljavanjem i produenjem vrste.
2.
Primarne socijalne:
a) Potreba za druenjem,
b) Potreba za ljubavlju,
c) Potreba za autorespetkom , prestiom, dobrim glasom,
d) Potreba za prijatnim doivljajima i promenama i
e) Potreba za sigurnodu

Osnovne dnevne potrebe svakog bolesnika su:
Lina nega i higijena

Spavanje i odmor
Hranjenje i pojenje
Obezbeivanje izluevina
Dranje tela i aktivnost organizma
Okolina
Mirovanje
Leenje i davanje lekova
Emocionalna i duhovna podrka
Usklaivanje mentalnog i fizikog statusa bolesnika
Aktivnost na razonodi bolesnika i rehabilitaciji

Najpoznatiji modeli koji se koriste za utvrivanje potreba za negom su:
1.
2.
3.
4.
Model Virdinije Henderson navodi 14 osnovnih potreba

Model Denifer Kreger navodi 22 potrebe za negom
Model Abrahama Maslova najede se koristi. Potrebe su
predstavljene u vidu piramide i postavljene su u hijerarhijski odnos.
Najvanije su fizioloke potrebe i zato se one nalaze u bazi piramide.
Model R. Kalia ovaj model sve podele deli na potrebe opstanka i
potrebe stimulacije.

Dokumentovanje se vri na dva naina:
a. Kratkim i saetim opisom utvrenog stanja i
b. Zaokruivanjem broja ispred podatka koji odgovara stanju
bolesnika
Opisuju se dve faze uzimanja sestrinske anamneze:

Prva faza uzimanje podataka neposredno po prijemu u bolnicu pod
uslovom da nije vitalno ugroen
Druga faza uzimanje podataka unutar 24-48 asova od prijema i
osigurava vedinu potrebnih podataka za izradu dugoronog plana
zdravstvene nege i prema potrebi dopunjava se tokom cele
hospitalizacije

Izvori podataka:
Primarni izvori najsigurniji su i najbolji. Podaci se dobijaju
direktno od bolesnika/korisnika nege.
Sekundarni izvori podaci se dobijaju od lanova porodice ili
nekog tredeg lica (svedok dogaaja u hitnim sluajevima,
patronana i terenska sestra, ekipa hitne pomodi, socijalni
radnik, psiholog i sl.)
Tercijarni izvori podaci se dobijaju iz dotadanje medicinske
dokumentacije (ranije istorije bolesti, zdravstveni kartoni,
rezultati dijagnostikih pretraga i sl.)

Tehnike prikupljanja podataka:
1.
2.
3.
4.
Razgovor/intervju
Fizikalni pregled/posmatranje
Merenje
Analiza dokumentacije

1. Razgovor/intervju proces meusobne razmene informacija
izmeu medicinske sestre i korisnika, odnosno drugih lica
zainteresovanih za njegovo stanje, kao i izmeu medicinske
sestre i drugih lanova zdravstvenog tima koji uestvuju u
tretmanu tog bolesnika. Opisuju se:
Informativni intervju prikupljanje podataka od
bolesnika/korisnika
Terapijski intervju - kod bolesnika elimo postidi neku
promenu u znanju, stavovima ili ponaanju

Struktuiran intervju medicinska sestra priprema unapred sva
pitanja i utvruje njihov redosled. Tokom razgovora ne sme
odstupati od sastavljenog plana i mora dobiti odgovore na sva
pitanja.
Nestruktuiran intervju medicinska sestra ima unapred
pripremljen orijentacioni plan s relativno jasno postavljenim ciljem,
ali i slobodu da u sluaju potrebe od njega odustane.
Malo je onih koji mogu sa pet ili est tano usmerenih pitanja da rasvetle sluaj i da razumeju i
mogu da daju izvestaj o tome kako je pacijent?

Faze intervjua:
a. Poetak intervjua najvaniji je i ujedno najtei deo razgovora.
Treba obezbediti ili eliminisati sve faktore koji mogu uticati na
(ne)uspenost istog.
Sedi uvek u pacijentovom vidnom polju tako da on ne mora neprijatno da izvija glavu, da bi te
video dok govori.
b. Tok intervjua podrazumeva prikupljanje verbalnih

informacija, ali i neverbalnih, jer medicinska sestra posmatra
korisnikovo neverbalno ponaanje i ta dva povezuje. Verbalne
tehnike podrazumevaju postavljanje otvorenih i zatvorenih,
informacionih, refleksivnih, sugestivnih i provokativnih pitanja.

b. Tok intervjua Zatvorena pitanja su pitanja na koja se odgovara
sa nekoliko rei (da/ne). Otvorena pitanja zahtevaju od
korisnika relativno opiran odgovor. Ona stimuliu pacijenta da
otvoreno pria. Informaciona pitanja podrazumevaju ona,
kojima se dobijaju konkretne informacije o pacijentovoj bolesti
i injenini podaci o njegovom identitetu. Obino se postavljaju
na poetku razgovora. Refleksivna pitanja ili pitanja-kako su
pitanja ija je svrha da navedu pacijenta da razmisli o
sopstvenoj situaciji (kako ste se osedali....?). Sugestivna pitanja
podstiu korisnika na poeljan odgovor (Danas se osedate bolje,
zar ne?). Provokativna pitanja postavljaju se kada elimo
izazvati emocionalnu reakciju u vezi s nekom temom (da li zbog
pida...?)

c.
Kraj intervjua sastoji se iz najave kraja, saimanja do tada

reenog i dogovorenog u vezi sa planom zdravstvene nege,
davanja mogudnosti korisniku da jo neto doda (ako eli),
dogovora za slededi susret, kao i obavetavanja korisnika, gde i
kako nas u meuvremenu moe nadi, odnosno kome se u
naem odsustvu moe obratiti.

2. Fizikalni pregled/posmatranje vrsta posmatranja koja
podrazumeva inspekciju, auskultaciju, palpaciju i perkusiju.
Opisuju se tri moguda pristupa posmatranja:
Posmatranje od glave do pete najedi je i najprirodniji
je put prikupljanja podataka
Posmatranje po sistemima/organima
Posmatranje psihofizikog funkcionisanja pojedinca
posmatra se percepcija zdravstvenog stanja, ishranametabolizam, spavanje-odmor, kognitivno-perceptivne
funkcije, percepcija samo sebe, uloga i odnosi sa drugima,
seksualna aktivnost i reprodukcija, suoavanje i tolerancija
na stres, sistem vrednosti i stavovi...

2. Fizikalni pregled/posmatranje kada se zahteva detaljnija
procena i trajno pradenje, preporuuje se upotreba za tu svrhu
izraenih upitnika i skala, kao npr.:
Skale za procenu sklonosti dekubitusu Knoll, Norton,
Braden, Waterlow skale
Skale za procenu neurolokog stanja/stanja svesti
Glasgow, AVPU skale
Upitnik za procenu boli
Skala za procenu i pradenje inkontinencije
Barthel indeks i Rankin skala
Morzeova skala za procenu rizika za pad
Glasgow coma scale
Norton scale
Vizuelna skala za procenu bola
Subjektivna procena
Verbalna skala za procenu bola
Lista za inicijalnu procenu bola
Barthel-ov indeks o aktivnosti dnevnog ivota
Modifikovani ranoupozoravajui skor(MRUS)

Modified Early Warning Scores (MEWS)
Skor
-2
-1
Puls
40
41-50
51-100
101-110
111-129
> 130
Disanje
9-14
15-20
21-29
> 30
T0C
35,0
35,1-37,2
37,3-37,9
38
CNS
Konfuzan
Budan
Reaguje
na glas
Reaguje
na bol
-3
70
71-80
81-100
101-199
Ne
reaguje
200
Ovaj skor treba da evidentira sluba zdravstvene nege kod svakog bolesnika o kom se brine, jer on daje
sliku koliko je rizian bolesnik.
Stvaranje sestrinske dijagnoze/dijagnoza nege

U anglosaksonskoj literaturi ovaj termin je poznat pod nazivom
nursing problem i nursing diagnosis
Re dijagnoza podrazumeva prepoznavanje i utvrivanje nekog
problema, odnosno donoenje zakljuka o neemu, to obavezuje i
nosi visok stepen odgovornosti.
(kroz) + , (znanje, poznavanje, iskustvo, mudrost)
Sestrinska dijagnoza predstavlja specifian zakljuak o reagovanju

pojedinca, porodice ili zajednice na aktuelni ili potencijalni
zdravstveni problem ili druge probleme vezane za zdravlje, koje
sluba zdravstvene nege moe samostalno da sprei, ublai ili reava.

Opisuju se:
Aktuelna sestrinska dijagnoza zakljuak da je kod bolesnika
prisutan aktuelni zdravstveni problem ili problem u vezi sa
zdravljem (npr. bolesnik sa prisutnim faktorima rizika za
nastanak dekubitusa ima na glutealnoj regiji dekubitalni ulkus)
Visoko rizina/potencijalna sestrinska dijagnoza zakljuak koji
pokazuje da postoje evidentni faktori rizika za pojedinca,
porodicu ili zajednicu ili da je bolesnik predisponiran za razvoj
odreenog problema opasnost/rizik od/po... (npr. kod
bolesnika su prisutni brojni faktori rizika za nastanak
dekubitusa, ali jo uvek nema otedenja koe)
Moguda sestrinska dijagnoza odnosi se na mogudi problem,

kada medicinska sestra na osnovu nepotpunih znakova i
simptoma intuitivno oseda, da problem postoji, ali nema
dovoljno injenica da ga definie (npr. ako se bolesnik ali na bol
u sakralnom podruju, medicinska sestra de pretpostaviti da
bolesnik ima dekubitus, ali tek pregledom tog dela tela de
prihvatiti ili odbaciti prvobitnu hipotezu)
Aktuelna s. dg.: Otedenje koe

Visoko rizina s. dg.: Visok rizik za nastanak otedenja koe
Moguda s. dg.: Mogude otedenje koe
Sestrinska dijagnoza orijentisana prema zdravlju zakljuak o

odreenom nivou zdravlja pojedinca, porodice ili zajednice
Skupine sestrinskih dijagnoza/sindromi utvruju se kada je
prisutno vie aktuelnih ili visoko rizinih problema, koji su
prisutni zbog odreenog stanja ili dogaaja.

Komponente sestrinske dijagnoze su:
Naziv pokazuje reagovanje bolesnika na zdravstveni problem,
koje treba menjati sestrinskim intervencijama.
Definicija saet opis sestrinske dijagnoze
Etioloki i pomaudi faktori patoloki, fizioloki, psiholoki,
socioekonomski, kulturoloki ili drugi inioci iz oveka ili
njegovog neposrednog okruenja. Pokazuje ta medicinska
sestra opaa kao mogudi uzroni faktor.
Karakteristike grupa znakova i simptoma na osnovu kojih se
procenjuje prisustvo odreenog problema.
/
Primer:
Naziv poremeden ritam sna...
Etioloki faktori ... u vezi sa predstojedom operacijom...
Karakteristike ... to se ispoljava estim buenjem, nemirom i
izjavom da se boji ishoda operacija.
Dijagnoza bi u celosti glasila ovako:

Poremeden ritam sna u vezi sa predstojedom operacijom, to se ispoljava estim buenjem
nemirom i izjavom da strahuje od ishoda operacije.

Medicinska sestra nije kvalifikovana da utvruje prirodu patofiziolokog
procesa, ali jeste i od nje se oekuje da prepozna nenormalne i
neoekivane pojave promene u znacima i simptomima, laboratorijskim
i drugim nalazima, da ih blagovremeno prenese lekaru i potom obavi
deo svog posla prema njegovom nalogu

Utvrivanje prioriteta na utvrivanje prioriteta najede utiu
miljenje i opte stanje bolesnika, ali i: kadrovski, vremenski,
materijalni i drugi uslovi u kojima se sprovodi zdravstvena nega.
Davanje prioriteta jednom problemu ne znai da on mora da bude
potpuno reen pre nego se drugi problemi uzmu u postupak.
Postavljanje ciljeva jedan je od najvanijih zadataka u planiranju
zdravstvene nege. To su kratki i saeti iskazi, koji definiu oekivane
promene u reagovanjima korisnika na zdravstveni problem, ili drugu
ivotnu situaciju. Oni predstavljaju eljeni i/ili mogudi kraj (ishod)
zasnovan na odabranoj strategiji i planu nege (npr. Bolesnik de etati
koristedi tap, 30 minuta dnevno, u roku od 10 dana).

Postavljanje ciljeva u odnosu na vreme, koje je potrebno za
postizanje ciljeva, ciljevi mogu biti:
a) Kratkoroni (do nedelju dana),
b) Srednjoroni (do dve nedelje) i
c) Dugoroni (do mesec dana, nedaka i vie).
U smislu obuhvatnosti ciljevi mogu biti:
Opti (bolesnik de biti oporavljen za mesec dana) i
Specifini (odnose se na specifine probleme: normalno de
disati, hodati i sl.).

Lekarski nalozi najede se odnose na medikamentoznu terapiju,
druge terapijske i dijagnostike intervencije, na uestalost kontrole
vitalnih funkcija i drugih parametara, na pitanja odreivanja dijete,
pokretljivosti bolesnika, kao i na preduzimanje pojedinih mera u cilju
spreavanja potencijalnih ili korigovanja nastalih komplikacija. Nain
inkorporiranja lekarskih naloga u plan nege regulie se unutar
institucije Lista nalog lekara (dokument kroz koji lekar pisanim
putem saoptava medicinskoj sestri uputstva za sprovoenje
odreenih dijagnostikih ili terapijskih intervencija u bolesnika). Ova
lista se otvara na prijemu, istovremeno sa ostalim listama bolesnika.

Sestrinski nalozi piu se, po pravilu, nakon preuzimanja liste nalog
lekara. Najede ih pie glavna/odgovorna sestra smene. Ovi nalozi
treba da su: primereni eljenim ciljevima, individualizovani i
primereni pojedincu, precizni i koncizni, realistini (u skladu sa
kadrovskim, vremenskim i drugim materijalnim mogudnostima) i
treba da se odnose na aktuelnu situaciju bolesnika.
Dokumentovanje planirane nege predstavlja unoenje u obrazac
plana na jasan i specifian nain slededih podataka:
a)
b)
c)
d)
Osnovni podaci o bolesniku,

Sestrinske dijagnoze i kolaborativni problemi,
Postavljeni ciljevi i
Sestrinske intervencije namenjene odreenom bolesniku.
Realizacija plana zdravstvene nege

Najdinaminija je i najznaajnija etapa procesa zdravstvene nege.
Podrazumeva neposredno izvoenje svih planiranih intervencija i
drugih aktivnosti zdravstvene nege, usmerenih ka postizanju
odreenih specifinih ciljeva u bolesnika.
Podrazumeva stavljanje plana nege u akciju.
Moe da se sprovodi u svim oblicima organizacije zdravstvene slube
kliniko-bolnikim ustanovama, domovima zdravlja, ambulantama,
patronanoj slubi, kudnoj nezi, domovima za stare i sl.
U kliniko-bolnikim uslovima zdravstvena nega se najede izvodi po
sistemu progresivne nege.
Realizacija plana zdravstvene nege

Koraci u fazi realizacije zdravstvene nege su:
Priprema za intervenciju,
Izvoenje intervencije,
Nadzor nad radom uesnika u nezi,
Komunikacija sa drugim uesnicima u nezi i tretmanu,
Dokumentovanje obavljenog posla,
Voenje liste realizacije nege i pradenje bolesnika i
Primopredaja dunosti.
Evaluacija u procesu zdravstvene nege

Poslednja je faza u organizaciji zdravstvene nege, iako se neprestano
izmenjuje s ostalim fazama od poetka nege bolesnika pa do njenog
kraja.
Evaluacija je planirano i sistematizovano poreenje aktuelnog
bolesnikovog stanja i ponaanja po zavrenoj nezi sa eljenim i
unapred opisanim definisanim ciljevima.
Njome se utvruje, jesu li i do koje mere ciljevi postignuti.
Postoje:
a) Kontinuirane evaluacije i
b) Zavrne evaluacije.
Evaluacija u procesu zdravstvene nege

U odnosu na to ta procenjujemo, evaluacija moe biti:
Kvalitativna procenjujemo kvalitet rada. Kvalitet rada nije lako
proceniti, jer su za procenu potrebni validni kriterijumi. U naoj
praksi se kvalitet rada jo uvek procenjuje subjektivno (od strane
sestara, lekara, javnosti i sl.). U proceni imamo dve krajnosti: da
neko dobro ili loe radi.
Kvantitativna objektivna je, jer je merljiva. Predstavlja kritiku
procenu kvatiteta rada. Kvantitet u nezi podrazumeva koliinu nege,
odnosno obim rada medicinskih sestara, kao i obim rada svake
sestre. Postoje razni indikatori za evaluaciju npr. efekta celokupnog
tretmana bolesnik (ECTB):
Dokumentacija zdravstvene nege

Podrazumeva skup sauvanih podataka o pojedincu, porodici i
zajednici, koji se odnose na dijagnostiku, leenje, negu i
rehabilitaciju, ili na prevenciju bolesti, ouvanje i unapreenje
njihovog zdravlja.
Ne postoji savrena, univerzalna dokumentacija za sve prilike i za sva
vremena.
Opisuju se:
a) Zajednika dokumentacija (problem oriented medical record)
b) Izdvojena sestrinska dokumentacija (source oriented medical
record)

ZATO DOKUMENTOVATI?
Obezbeuje se protok informacija i bolja komunikacija
Efikasnija koordinacija i bolja saradnja meu lanovima zdravstvenog
tima
Dokaz o obavljenom radu (zakonska regulativa?!?)
Slui u sudsko-medicinske svrhe
Doprinosi individualizaciji nege
Unapreuje kvalitet sestrinskog rada
Omoguduje utvrivanje efikasnih intervencija
Slui i u obrazovne svrhe
Predstavlja osnovu za sestrinska istraivanja
Omogudava se kontinuitet zdravstvene nege

Dokumentacija se moe podeliti na:
Literaturu (udbenici, prirunici, zbornici, asopisi i sl.),
Arhivsku grau (nastavni planovi i programi, podaci o kadrovima,
analize o radu kola i zdravstvenih ustanova i sl.),
Razna tampana i pisana dokumentacija (planovi razvoje, izvetaji o
radu i sl.),
Vizuelna, auditivna, vizuelno-auditivna i druga sredstva i
Linu dokumentaciju tidenika (patronani karton, zdravstveni
karton, istorija bolesti, dokumentacija zdravstvene nege, biografija i
sl.).
MODELI ZDRAVSTVENE NEGE
Opisuju se tri osnovna modela:

1. Funkcionalni model,
2. Timski model i
3. Model prema bolesniku
Funkcionalni model
Dominirao je sredinom 19. veka, a kod nas je i danas veoma est
model u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Prihvatljiv je u
situaciji, kada u obrazovnoj strukturi osoblja za zdravstvenu negu
dominira relativno nizak stepen obrazovanja (negovateljice,
bolniarke, medicinske sestre sa srednjom strunom spremom i sl.).
Zadaci razliitog stepena sloenosti dodeljuju se pojedincima sa
obzirom na stepen njihove osposobljenosti, iskustvo i u skladu s
njihovim preferencijama.
Kod ovog modela zdravstvena nega je diskontinuirana, poto nijedan
uesnik u nezi nema potpunu sliku o stanju pacijenta.
Saradnja lekara i medicinskih sestara je zbog toga oteana, poto
lekar mora da komunicira sa vie sestara.
Timski model
Razvijen je nakon Drugog svetskog rata.
esto se primenjuje u stacionarnim zdravstvenim ustanovama i na
nivou primarne zdravstvene zatite.
Tim medicinskih sestara zbrinjava odreeni broj poverenih im
bolesnika, pri emu se lanovima tima poveravaju bolesnici, a ne
zadaci.
Hijerarhijska struktura u ovom modelu sloenija je od one u
funkcionalnom. Osobljem rukovodi glavna sestra. Postoje i voe
timova.
Model nege prema bolesniku

Medicinska sestra sama ili uz pomod drugog lica obavlja celokupnu
negu jednog ili grupe bolesnika.
Postoji vie varijanti ovog modela:
1. Model primarne nege (Primary nursing) primenljiv je na svim
nivoima zdravstvene zatite uz uslov da medicinske sestre imaju
viu ili visoku strunu spremu.
2. Model voenja sluaja (Case managment) medicinska sestra
je specijalizovana za odreenu oblast.
3. Model nege fokusirane na bolesnika (Patient-focused care).
Progresivna nega
Sistem organizacije bolnica u kojem se struktura bolesnikih jedinica
bazira na stepenu teine stanja i rizika po ivot bolesnika i na
intenzitetu njegovih potreba za leenjem i negom.
Predstavlja fleksibilni organizacioni sistem medicinskog tretmana i
nege bolesnika, u kojem se arhitektonskim i tehnolokim reenjima
stvaraju mogudnosti za obezbeenje osnovnih nivoa nege.
Opisuju se:
1. Opta nega,
2. Poluintenzivna nega,
3. Intenzivna nega,
4. Specijalna intenzivna nega i
5. Posebna nega.
Progresivna nega
Opta nega predstavlja prvi stepen progresivne nege i sastavni je deo
savremenog leenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika koji:
Ima ouvanu svest,

Orijentisan je u vremenu i prostoru,
Kontoliu mu se naznaeni vitalni znaci na 12 asova,
Ne krvari,
Pokretan je,
Hrani se sam,
Ne povrada,
Vri fizioloke potrebe bez pomodi drugih lica,
Sam obavlja linu higijenu,
Ne zavisi od tue pomodi u vedoj meri i
Odreen mu je odgovarajudi medicinski tretman.
Za optu negu dovoljna su 6 od navedenih pokazatelja.
Progresivna nega
Poluintenzivna nega predstavlja drugi stepen progresivne nege i
sastavni je deo savremenog leenja i kontinuiranog zbrinjavanja
bolesnika:
Koji nemaju jasno ouvanu svest,

Koji ispoljavaju dezorijentisanost, agresivno ponaanje i halucinacije,
Kod kojih se kontroliu vitalni znaci na 3-6 asova,
Kod kohjih je krvarenje pod kontrolom, ali je neophodan povedan nadzor,
Koji je ogranieno pokretan,
Koji zahteva pomod pri hranjenju,
Kod kojeg postoji poremedaj funkcije disanja,
Kome je potrebna pomod drugih lica,
Koji zavisi od tue pomodi i
Kojem je odreen odgovarajudi medicinski tretman.
Za poluintenzivnu negu dovoljna su 6 od navedenih pokazatelja.
Progresivna nega
Intenzivna nega predstavlja tredi stepen progresivne nege i sastavni je
deo savremenog leenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika:
Sa kvantitativnim/kvalitativnim poremedajima svesti,

Vez svesti (komatozna stanja),
Kod kojih se kontroliu vitalni znaci svaka 2 sata,
Kod kojih postoji akutno krvarenje ili znaci pretedeg krvarenja,
Koji je nepokretan,
Koji zahteva hranjenje prirodnim/vetakim putem,
Kod kojeg je ukljuena parenteralna terapija,
Koji zahteva pomod drugih lica,
Koji zahteva intenzivni medicinski tretman u bolesnikim jedinicama i
Kome je odreen odgovarajudi medicinski tretman.
Za intenzivnu negu dovoljna su 6 od navedenih pokazatelja.
Progresivna nega
Specijalna intenzivna nega predstavlja etvrti stepen progresivne nege
i sastavni je deo savremenog leenja i kontinuiranog zbrinjavanja
bolesnika:
Koji je due od 48 asova bez svesti,

Kod kojeg postoji akutno krvarenje,
Kod kojeg se kontroliu vitalni znaci svakih sat vremena,
Kod kojeg se kontinuirano daju: kiseonik, transfuzije krvi, infuzije kristaloida
i/ili medikamentozna terapija,
Kod kojeg je neophodan specijalni medicinski tretman u prostorijama sa
posebnom nemenom.
Za specijalnu intenzivnu negu dovoljna su 3 od navedenih pokazatelja.
Progresivna nega
Posebna nega predstavlja peti stepen progresivne nege i sastavni je
deo savremenog leenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika:
U periodu buenja posle hirurkog zahvata,

Nakon kardio-pulmonalno-cerebralne reanimacije,
Na samrti,
Sa posebnim potrebama i uslovima smetaja i
Kod kojih je potrebno permanentno prisustvo medicinske sestre.
Za posebnu negu dovoljan je 1 od navedenih pokazatelja.
VITALNI ZNACI
Osnovni vitalni znaci su:

1.
2.
3.
4.
5.
Temperatura,
Puls,
Disanje,
Krvni pritisak i
Saturacija krvi kiseonikom.
VITALNI ZNACI
Merimo ih:
Odmah nakon prijema u zdravstvenu ustanovu,
U hospitalnim uslovima ili ustanovama za negu prema rutinskom
rasporedu, koji je ordiniran od strane lekara, ili prema vaedim
standardima prakse institucije,
Pre i posle hirurkih ili invazivnih dijagnostikih procedura,
Pre i posle aplikacije lekova ili primene terapijskih procedura, koje
utiu na kardiovaskularnu, respiratornu ili temperaturnu kontrolnu
funkciju,
Kada se opte fiziko stanje bolesnika promeni (gubitak svesti,
povedanje jaine bola),
Pre, tokom i posle sestrinskih intervenicja, koje deluju na vitalne
znake,
Kada bolesnik izvetava o prisutnosti specifinih simptoma fizikog
distresa (osedam se udno, osedam se drugaije)
VITALNI ZNACI
Temperatura
Telesna temperatura prestavlja razliku izmeu vrednosti stvorene
toplote u organizmu i vrednosti toplote, koja se gubi/odaje u okolinu.
Opisujemo temperaturu telesne mase (pod kontrolom je
hipotalamusa) i temperaturu koe.
Raspon normalne telesne temperature krede se od:
a) 36,0-37,20C (aksilarno),
b) 36,5-37,80C (rektalno) i
c) 36,5-37,50C (oralno).
Ne postoje normalne vrednosti temperature za sve ljude.
Ona ima dnevne fluktuacije, zavisi od starosti pacijenta, od fizike
aktivnosti, hormonskih fluktuacija, emocija, od temperature
spoljanje sredine i sl.
VITALNI ZNACI
Temperatura
Postoji nekoliko metoda merenja telesne temperature:
1.
2.
3.
4.
5.
Aksilarno merenje,
Oralno merenje,
Rektalno merenje,
Merenje na timpaninoj membrani i
Direktno krvno merenje.
VITALNI ZNACI
Puls
Predstavlja odraz rada srca nad perifernim arterijskim krvnim
sudovima, a oseti se kao periodino podizanje i sputanje arterije.
Rezultat je promene pritiska krvi uzrokovani kontrakcijom i
relaksacijom leve komore.
Procenjujemo ga palpacijom povrinskih arterija ispod kojih se nalazi
vrsta podloga ili direktnom auskultacijom srca.
Palpiramo ga u svrhu procene stanja bolesnika pri prijemu u bolnicu.
Tokom palpacije registrujemo:
a)
b)
c)
d)
e)
Frekvenciju broj sranih otkucaja u minuti,

Ritam odnosi se na vremenske razmake izmeu pojedinih pulzacija,
Punoda odraava snagu sranih kontrakcija (tvrd, filiforman, slab...)
Veliina amplituda odraava pritisak pulsa i
Elastinost krvnih sudova.
VITALNI ZNACI
Disanje
Predstavlja vitalnu funkciju, koja obezbeuje razmenu gasova izmeu
organizma i spoljanje sredine.
Reguliu ga centar za disanje (modano stablo) i homoreceptori
(centralni hemoreceptori smeteni u mezencefalnu i periferni
hemoreceptori u luku aorte i karotidnoj ravi).
Prilikom procene disanja voditi rauna o faktorima koji mogu uticati
na karakter respiracija (fizika aktivnost, anksioznost, bol, opioidni
lekovi i opti analgetici, sedativi, poloaj tela, neuroloke povrede,
nizak nivo hemoglobina i sl.)
VITALNI ZNACI
Disanje - terminologija
Hiperventilacija frekvencija i dubina disanja su povedani
Hipoventilacija frekvencija i dubina disanja su abnormalno smanjeni
Ortopneja dispneja prisutna u leedem poloaju, a smanjuje se ili
nestaje uspravljanjem tela
Astmatsko disanje izrazito otean i produen ekspirijum
Cheyne/Stockes-ovo disanje periodino disanje, koje je
karakteristino za nedonoad i obolele od kardiovaskularnih
oboljenja.
Kussmaul-ovo disanje karakteristina je za obolele od ederne
bolesti u stanju ketoacidoze. To je duboko, ujno, oteano i ubrzano
disanje, bez pauze izmeu inspirijuma i ekspirijuma.
Biot-ovo disanje potpuno nepravilno disanje kod pacijenata sa
meningealnim nadraajem.
VITALNI ZNACI
Krvni pritisak
Predstavlja silu kojom krv deluje na jedinicu povrine krvnog suda.
Izraava se u mmHg ili kPa.
Opisuju se sledede vrste krvnih pritisaka: centralni i periferni,
arterijski i venski, sistolni i dijastolni, normalni i patoloki.
Predstavlja direktan odnos minutnog volumena srca (MV, CO) i
perifernog vaskularnog otpora (R).
BP = CO x R
Minutni volumen (cardiac output) predstavlja proizvod udarnog
volumena (stroke volume) i srane frekvence.
Kardijalni indeks (cardiac index) predstavlja odnos minutnog
volumena i telesne povrine.
VITALNI ZNACI
Krvni pritisak metode merenja

Direktno merenje elektronskim putem uvoenjem kanule u arteriju
Indirektno merenje automatskom manetnom (24-asovni holter
krvnog pritiska)
Indirektno merenje tenzimetrom i auskultacijom periferne arterije
Indirektno merenje elektronskim tenzimetrom bez auskultacije
Indirektno merenje tenzimetrom i palpacijom pulsa
Indirektno ultrazvunim putem
VITALNI ZNACI
Saturacija krvi kiseonikom pulsna oksimetrija

Predstavlja neinvazivno merenje saturacije hemoglobina kiseonikom
u arterijskoj krvi i frekvencije pulsa.
Obino se radi o sondi sa svetledim diodama, koja je preko kabela
povezana sa oksimetrom.
Princip rada se zasniva na Beer-Lambert-ovom zakonu, koji glasi:
Intenzitet proputene svetlosti kroz medijum eksponencijalno opada
sa porastom gustine i distance koju prolazi svetlost.
Indikovana je kod svih pacijenata sa nestabilnim kiseonikim
statusom i poremedajem u razmeni gasova.
OPTA NEGA HIRURKIH BOLESNIKA

Osnovni problemi zdravstvene nege hirurkih bolesnika su:
Smanjena sposobnost samozbrinjavanja obavljanje line higijene,
aktivnosti oblaenja i hranjenja
Smanjena/ograniena (ne)pokretljivost bolesnika otedenje
integriteta koe, poremedaj cirulacije, opstipacija, otedenje telesne
pokretljivosti i sl.
Bol
Poremedaji orijentisanosti u vremenu, prostoru i drugim licima
Smanjena otpornost organizma
Poviena telesna temperatura
Smanjena sposobnost samozbrinjavanja

Odnosi se na: kupanje/linu higijenu, oblaenje/doterivanje,
hranjenje i obavljanje nude/eliminacijskih potreba.
Diplomirana medicinska sestra verifikuje smanjenu sposobnost
samozbrinjavanja na sakli od 0-4:
0 = potpuno samostalan
1 = potrebna su mu pomagala, poseban pribor
2 = potrebna mu je pomod druge osobe, nadzor i upudivanje
3 = potrebna mu je pomod i druge osobe i pomagala
4 = nesamostalan (ne moe sudelovati u aktivnostima)
Ograniena pokretljivost bolesnika

Moe da bude posledica: organiskih otedenja tkiva, bola, medicinskih
intervencija, zabrane kretanja i sl.
Moe da bude: privremena i trajna.
Odnos bolesnika prema smanjenoj pokretljivosti, odnosno
nepokretljivosti moe biti:
Aktivan saraujudi,
Izbegavajudi i
Kapitulirajudi (prihvata situaciju, ali se ne predaje, nema energije
i nije spreman da sarauje, to produava period smanjene
pokretljivosti)
Ograniena pokretljivost bolesnika

Dijagnozu smanjena pokretljivost diplomirana medicinska sestra
koristi kada je zdravstvena nega usmerena na pomod: pri kretanju,
edukaciji bolesnika za upotrebu pomagala i obezbeivanju vedeg
nivoa pokretljivosti.
Dijagnozu visok rizik za komplikacije smanjene pokretljivosti
diplomirana medicinska sestra koristi kada je zdravstvena nega
usmerena na: spreavanje komplikacija neaktivnosti (dekubitusi,
kontrakture, pneumonije, opstipacija i sl.)
Sestrinske intervencije kod smanjene pokretljivosti bolesnika sastoje
se u odravanju: normalne funkcije lokomotornog, respiratornog i
kardiovaskularnog sistema; inegriteta i funkcije koe i dubljih tkiva;
normalne eliminacije stolice i urina; ishrane i normalnog psihikog
stanja bolesnika.
Poloaj bolesnika u postelji

Osnovno je da se bolesnik udobno oseda u postelji.
Poloaj treba da otkloni subjektivne tegobe bolesnika i da mu
omogudi odmor i san.
Poloaj bolesnika u postelji moe biti:
1. Aktivan
Zauzimaju ga bolesnici, koji mogu sami da se pokredu u postelji i prema svojoj elji da
menjaju poloaj, jer im priroda oboljenja to dozvoljava. To su pokretni bolesnici
2.
Pasivan
Zauzimaju ga bolesnici, koji ne mogu da se pokrenu i promene zauzeti poloaj, te na taj
nain zavise od druge osobe. Medicinska sestra je duna da vodi brigu i kontrolu o
bolesniku. Moe biti: horizontalan, polusededi i na bok.
3.
Prinudan
Mogu biti: privremeni (boni, horizontalni, Fovlerov polusededi, Trendelenburgov
horizontalni, Kolemanov drenani, Kvinkeov drenani, koleno-lakatni i sl.) i stalni
(horizontalni, ekstenzioni, poloaj opistotonus i sl.).
Dekubitusi
Re dekubitus dolazi iz latinskog jezika
decumbere ledi, pasti u krevet
Veoma je vana procena stepena opasnosti od nastanka otedenja

integriteta koe (dekubitusa).
Najede se koristi Norton-ova skala iz 1979. godine.
Teoretski raspon bodova iznosi od 4-20, pri emu manji broj bodova
ukazuje na vedu mogudnost pojave dekubitusa.
Interpretacija rezultata je slededa:
a) 18-20 bodova: minimalni rizik
b) 15-17 bodova: srednji rizik
c) 4-14 bodova: veliki rizik
Norton scale
Dekubitusi
Postoji i modifikovana Nortonova skala iz 1985. godine, u kojoj su
dodate jo etiri kategorije: starost, dodatna oboljenja, stanje koe i
spremnost za kooperaciju/motivacija.
Interpretacija rezultata je slededa:
a)
b)
c)
d)
24-25 bodova: minimalni rizik

19-23 bodova: srednji rizik
14-18 bodova: visok rizik
9-13 bodova: veoma visok rizik
U vedskoj je 1987. i 1999. godine ispitivana senzitivnost

modifikovane Nortonove skale i kao rezultat toga nastala je
remodifikovana Nortonova skala, koja uz originalnu skalu prikljuuje
jo dve varijable: unos tenosti i hrane. Maksimalni skor je 28, a
totalni skor 21 smatra se kao rizian za razvoj dekubitusa.
Dekubitusi
Druga esto upotrebljavana skala za procenu sklonosti dekubitusu je
Knoll-ova skala, koja obuhvata osam pojedinanih ili gurpnih faktora
u njegovom nastanku.
Teoretski raspon bodova iznosi od 0-33, pri emu vedi broj bodova
upuduje na vedu verovatnodu nastanka dekubitusa.
Kritina vrednost je 12 bodova, odnosno onaj bolesnik koji na skali
ima manje od 12 bodova najverovatnije nede dobiti dekubitus.
U SAD se sve vie koristi Braden-ova skala, koja se sastoji od est
kategorija: sposobnost senzornog ula, vlanost, aktivnost, mobilnost,
ishrana, snage pritiska i trenja.

FAKTORI
SKALA
0
Opte stanje
Dobro
Osrednje
Loe
Jako loe
Stanje svesti
Pri svesti
Stupor
Predkoma
Koma
Boduj dvostruko
Aktivnost
Aktivan
Treba pomo
Sedi
Lei
Pokretljivost
Pokretan
Ograniena
Jako
ograniena
Nepokretan
Ne
Povremeno
Urina
Urina i
stolice
Peroralna ishrana
Dobra
Osrednja
Slaba
Nita
Peroralni unos
tenosti
Dobro
Osrednje
Slabo
Nita
Ne
Blaga
Osrednja
Ozbiljna
Inkontinencija
Predisponirajue
bolesti (eerna
bolest, anemija...)
Knoll-ova skala
BODOVI
Dekubitusi
Smanjenje pritiska na povrinu tela najvaniji je faktor u prevenciji
dekubitusa. Promenama poloaja postie se promena u raspodeli
kapilarnog pritiska, to omogudava oporavak isheminih podruja.
Za utvrivanje intervala okretanja u postelji odluujuda je inspekcija
stanja koe. Ako je koa na zahvadenom podruju nakon dva sata i
dalje crvena, interval se mora skratiti.
Nekada je neophodna primena specijalnih madraca.
Sva pomodna sredstva za smanjenje pritiska na povrinu tela
bolesnika se dele na:
a)
b)
Statika proizvedena su od plastike, a ispunjena su vazduhom ili

vodom. Njihove osobine ostaju konstantne, ne menjaju svoju veliinu i
volumen.
Dinamika menjaju svoje karakteristike ciklino (pumpe).
Dekubitusi
Okluzija mikrocirkulacije
Faktori rizika:
spoljanji
unutranji
Ishemija
Inflamacija i anoksija
Mehanizmi nastanka:
pritisak
Smrt delija
smicanje
trenje
Mehanizmi nastanka dekubitusa
ULCERACIJA
NEKROZA
Antidekubitalni dueci
Dekubitusi
Osnova prevencije dekubitusa sastoji se i u slededim radnjama:
Izbegavanju trenja i razvlaenja koe povlaenje u krevetu tokom
nege i sl.
Odravanju higijene i integriteta koe
idenju koe kupanje
Ponovnom uspostavljanju normalne vlanosti koe upotreba tenih
(alkoholni rastvori), vrstih (puderi) i poluvrstih sredstava (masti,
paste, kreme i emulzije).
Poboljanju perfuzije koe utrljavanje raznih alkoholnih rastvora u
kou, masaa kotanih delova...
Osiguranje adekvatne ishrane visoko proteinska ishrana, preparati
gvoa, C-vitamin.
Dekubitalni ulkus pressure sores

Predstavlja defekt koe i potkodnog tkiva, nastao kao posledica
pritiska na meko tkivo tvrde podloge sa jedne strane, i kotane
prominencije sa druge strane.
Razvija se nepravilnom razmenom hranljivih materija i kiseonika, te
krajnjih produkata metabolizma pojedinih delova koe zbog pritiska
koji izaziva okluziju kapilara krvnih i limfnih sudova, a samim tim
dovodi do ishemije i tromboze.
Normalan kapilarni pritisak je 32 mmHg.
Spoljanji pritisak, koji prelazi navedenu vrednost, uzrokuje
opstrukciju kapilara i to se gotovo uvek dogaa u zdravih osoba kada
sede ili lee.
Ako pritisak dugo traje javljaju se histoloke promene kao to su
venska tromboza, miidna degeneracija i nekroza tkiva.
Dekubitalni ulkus pressure sores

Obim otedenja direktno je proporcionalan visini pritiska na tkivo, kao
i vremenu u kome je pritisak delovao.
Kod zdravih osoba se to ne dogaa, jer oni esto menjaju poloaj.
Dekubitusi nastaju kao rezultat delovanja endogenih (paraplegija,
stupor, koma, anemija, uremija, dijabetes, edemi, vitaminske
deficijencije, Alchajmerova bolest, dugotrajne operacije i sl.) i
egzogenih faktora (veliki spoljanji pritisak, povedana vlanost zbog
kontakta sa urinom, znojem, krvlju, gnojem, crevnim sadrajem i sl.).
Rizina mesta za nastanak dekubitusa su uglavnom kotane
prominencije na kojima ima vrlo malo potkonog tkiva.
Predilekciona mesta za nastanak dekubitus
Dekubitalni ulkus stadijumi

1.
2.
3.
4.
Prvi stadijum eritem sa kapilarnim reverzibilnim refilingom

Drugi stadijum eritem bez kapilarnog reverzibilnog refilinga; pojava
mehurida i epidermolize
Tredi stadijum defekt koe (ak i do periosta) bez nekroze
etvrti stadijum nekrotina eshara sa fenomenom ledenog
brega; propadanje tkiva, zahvadenost kosti; u depovima se
razmnoavaju mikroorganizmi (izvor sepse); opte teko stanje
bolesnika
Tromboza vena
Krv se u venama krede sporo, a glavni faktori cirkulacije venske krvi su:
Razlika u pritiscima,
Usisavajude dejstvo srca i grudnog koa,
Kontrakcije skeletne muskulature i
Venski zalisci, koji onemogudavaju cirkulaciju u suprotnom smeru.
Znaajnu ulogu u nastanku flebotromboze ima:
Usporena cirkulacija,
Povedana koagulabilnost krvi i
Otedenje endotela vene.
Tromboza vena
Tromboza moe nastati na bilo kojoj veni, ali najede su zahvadene
vene donjih ekstemiteta (v. poplitea, v. saphena magna, v. femoralis) i
vene karlice (v. iliaca interna, v. iliaca externa).
Predilekciona mesta za nastanak tromba su venski zalisci, gde
najede i dolazi do otedenja endotela.
Opstrukcija vene trombom rezultira zastojem krvi i otokom, pa je
obolela noga deblja od one zdrave.
Zbog toga svakodnevno treba meriti obim donjih ekstremiteta.
Obino je prisutna blaga do umerena bol, naroito na palpaciju du
zahvadene vene.
Karakteristian je Homan-ov znak (bol zbog nagle dorzalne fleksije
stopala).
Glavne komplikacije venskih tromboza su embolije pluda i
postflebitiki sindrom.
Tromboza vena - prevencija
este promene poloaja

Rana mobilizacija
Vebe dubokog disanja
Elastina bandaa donjih ekstremiteta
Elevacija donjih ekstremiteta
Obustavljanje hormonske oralne kontracepcije
Rehidratacija
Regulacija telesne teine kod gojaznih osoba
Preventivna upotreba antikoagulantne terapije
Rano otkrivanje i leenje malignih tumora (paraneoplastini sindrom)
Prevencija pludne embolije

Obezbediti mirovanje bolesnika u postelji sve dok ne doe do
adhezije tromba za zid krvnog suda i smanjenja edema
Izvriti imobilizaciju bolesnog ekstremiteta
Ne sprovoditi masau, aktivne i pasivne vebe bolesnog ekstremiteta
Savetovati izbegavanje naprezanja pri defekaciji
Ublaiti kaalj
Obezbediti povoljne uslove za mirovanje bolesnika u postelji (zvonce i
potreban pribor nadohvat ruke, stolid za hranjenje, guska i sl.)
Kontrakture
Predstavljaju ogranienu pokretljivost zgloba us vim ili samo u nekim
smerovima.
Nastaju skradenjem mekih periartikularnih tkiva, ligamenata i tetiva.
Mogu biti posledica dugotrajnog leanja ili promena u podruju
samog zgloba, mada uzrok mogu biti i razni psihiki poremedaji
(histerija).
Kod nepokretnih bolesnika posledica su delovanja:
a) Sile zemljine tee
b) Dodatnih opteredenja
c) Tonusa miida
Kontrakture - prevencija
Kontrakture se preveniraju pravilnim pozicioniranjem (poloaj
suprotan od patolokog) i ranim pokretanjem zglobova kroz puni
obim pokreta bar dva puta dnevno.
Korektivni poloaji su:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
Za kuk laka fleksija i abdukcija

Za koleno laka fleksija
Za stopala laka dorzalna fleksija
Za rame abdukcija sa srednjom antefleksijom
Za lakat fleksija pod pravim uglom sa srednjom pronacijom i supinacijom
Za aku srednja dorzalna fleksija
Za prste laka fleksija
Groznica i hipertermija
Predstavlja porast telesne temperature iznad normalnog opsega, koji
moe biti ili groznica ili hipertermija.
Groznica je fizioloki odgovor u kome se telesna temperatura
povedava barem za 0,8-1,10C iznad individualne normalne
temperature. Ova elevacija je reakcija na hemijske signale
osloboene kao deo inflamatornog procesa. Smatra se adaptivnom
do 400C.
Hipertermija je abnormalno povedanje telesne temperature obino
iznad 400C, koje se deava kao posledica bolesti temperaturne
kontrole (traume mozga, toplotni udar, lekovi i sl.).
Groznica i hipertermija mere opreza

Bez odlaganja pozvati lekara, kada je poviena temperatura pradena
slededim znacima/simptomima:
a) Osip
b) Jaka glavobolja
c) Ukoen vrat
d) Konfuzija ili emiocionalna razdraljivost
e) Bol u abdomenu
f) Jaki bolovi u leima
g) Iskaljavanje braon ili zelenog ispljuvka
h) Bolno mokrenje
Groznica i hipertermija sestrinske intervencije

Intervencije diplomirane medicinske sestre usmerene su na:
Smanjenje proizvodnje telesne toplote smanjivanjem telesne
aktivnosti (mirovanje)
Povedano odavanje toplote provetravanje, skidanje vika odede,
tuiranje, primena specijalnih prekrivaa
Posmatranje bolesnika redovno merenje i procena vitalnih znakova
Obezbeivanje odgovarajude ishrane i hidracije
Odravanje optimalnog komfora lina higijena i higijena posteljnog
rublja
Primena ordinirane terapije antipiretici, analgetici
Priprema bolesnika za dijagnostika ispitivanja i izvoenje istih
Bol
Bol je sve to osoba koja ga doivljava kae da jeste i postoji kadgod ona
kae da postoji.
Margo McCaffery, 1968.
Opisuje se akutna i hronina bol.

Akutna bol je stanje u kojem osoba doivljava/saoptava prisustvo jake neprijatnosti, koja
potie od aktuelnog ili potencijalnog otedenja tkiva sa naglim ili sporim poetkom,
razliitog intenziteta od umerenog do jakog, sa anticipiranim i prediktabilnim ishodom i
trajanjem manjim od est meseci.
Hronina bol je stanje u kojem osoba doivljava/saoptava prisustvo jake neprijatnosti, koja
potie od aktuelnog ili potencijalnog otedenja tkiva sa naglim ili sporima poetkom,
razliitog inenziteta od umerenog do jakog, stalna ili povremena, bez anticipiranog i
prediktabilnog ishoda i trajanja duim od est meseci. To je stanje u kojem pojedinac
doivljava bol, koja perzistira dui vremenski period od uobiajenog za akutno oboljenje ili
bol, koja je oekivanog trajanja za izleenje povrede, udruena sa hroninim patolokim
procesom ili se ponavlja u vremenskim razmacima od nekoliko meseci do godinu dana.
Bol
Opisuje se takoe i sledede vrste bola:
Fantomska bol je jedan od najteih bolnih sindroma (npr. Amputirana noga bolesnik ima
osedaj bola nepostojede noge).
Kauzalgija predstavlja jake bolove u vidu arenja ili peenja, koji nastaju kao posledica
brzog otedenja nerva (npr. ishijadikusa).
Neuralgija predstavlja jak i uporan bol izazvan virusima, infekcijama ili degeneracijom nerva
(npr. dijabetes).
Bol koe usled otedenja moe se kvalitativno i kvantitativno veoma dobro opisati zbog
bogatstva inervacije koe.
Visceralna bol nastaje usled hemijskog stimulansa, ishemije i spazma upljeg organa, kao i
stezanja ligamenata.
Glavobolja je bol u glavi, akutan, rekurentan ili hronian sa pratedim znacima i
simptomima. To je najedi bol koja pogaa oveka.
Bol etioloki faktori
Bolesti lokomotornog sistema (prelomi, kontrakture, artritisi...)

Bolesti unutranjih organa (srce, pluda, bubrega...)
Maligne bolesti
Medicinski postupci
Situacioni faktori (nepravilan poloaj tela, pritisak i sl.)
Osobine linosti (anksioznost, depresivnost i ciklotiminost,
histerinost, hipohondrijalnost, opsesivnost)
Bol etioloki faktori

Anksiozne osobe - burno reaguju na svakodnevne, neizbene stresne
ivotne situacije.
Depresivne osobe preovladava osedaj potitenosti i bezvoljnosti, ali
u odreenom periodu se mogu ponaati naglaeno bezbrino, u stilu
lako demo, te se mogu onda svrstati u ciklotimine linosti, tojest
linosti promenljivog raspoloenja.
Histerine osobe burno reaguju posebno ako imaju pogodnu
publiku. Sklone su preuveliavanju problema, pa i bola.
Hipohondrine osobe preokupirane su funkcijama sopstvenog
organizma, preterano su brine za svoje zdravlje uz este posete
lekaru.
Opsesivne osobe tane su, pouzdane, visoko moralne i sklone
preteranoj kritinosti.
Bol evaluacija
Najede se koriste:
Brojana skala intenziteta bola (Numeric pain intensity scale)
Wong-Baker-ova izrazom lica skala intenziteta bola (Wong-Baker faces
pain intensity scale)
Verbalna skala bola (Verbal Rating Scales, VRS)
Skala za ocenu ponaanja bolesnika (Behavioral rating pain scale)
Kratak zapis bola (The Brief Pain Inventory)
Bol evaluacija
Verbalna skala za procenu bola
Wong-Baker faces pain intensity scale
Numeric pain intensity scale
Bol terapija
U mnogim zemljama uobiajeni nain primene analgetika jeste preko
PCA (patient-controlled analgesia) pumpe.
Radi se o interaktivnom metodu upravljanja bolom, koji dozvoljava
bolesniku kontrolu nad bolom kroz samo-administraciju analgetika.
Diplomirana medicinska sestra mora znati neeljene efekte pojedinih
lekova i upozoriti bolesnika na mogudnost nastanka istih.
Diplomirana medicinska sestra treba da edukuje bolesnika po pitanju
bola.
Poremedaji svesti
Svest predstavlja sposobnost prepoznavanja poznatih lica, davanja
tanih informacija o sebi i drugima, prostoru, vremenu i sredini, koja
okruuje oveka i predstavlja najviu psihiku funkciju.
Izmena stanja svesti moe biti kvalitativna (konfuzija, delirijum,
sumrano stanje, somnambulizam, fuga, hipnoza) i kvantitativna
(somnolencija, sopor, stupor, koma).
Somnolencija fizika i mentalna usporenost/uspavanost; na verbalnu komandu se sa njim uspostavlja kontakt.
Sopor/stupor teko otedenje stanja budnosti i mentalnog funkcionisanja (patoloki san); verbalni kontakt
se uspostavlja samo snanim auditivnim draima ili primenom bolnih nadraaja; naloge izvrava sa
zakanjenjem, nepotpuno ili netano.
Koma kliniko stanje u kome bolesnik ispoljava oslabljene reakcije, ili uopte ne reaguje na aplikovani
nadraaj iz spoljnog sveta; ivot je ugroen i predstavlja urgentan medicinski problem.
Koma - etiologija
1. Intrakranijalna oboljenja
a)
b)
c)
d)
e)
Infekcije
Povrede glave
Cerebrovaskularne lezije
Intrakranijalni tumori
Epilepsije
2. Trovanja
a)
b)
c)
d)
Lekovi
Hemikalije
Alkohol
Ujedi otrovnica
3. Metaboliki poremedaji
a)
b)
c)
d)
e)
Poremedaji acido-bazne ravnotee

Poremedaji hidro-mineralnog metabolizma
Renalna insuficijencija (uremija)
Insuficijencija jetre (hepatina koma)
Uroeni poremedaj metabolizma aminokiselina
4. Fiziki agensi
1.
2.
Temperatura (hipotermija, hipertermija)

Elektrini ok
5. Ostalo (infekcije, traume, anafilaksije, terminalni stadijumi oboljenja)
Koma - evaluacija
Za procenu kvantitativnog poremedaja svesti preporuuje se:
AVPU-skala A (Alert budan), V (responds to Voice odgovara na
glas), P (responds to Pain odgovara na bolni nadraaj) i U
(Unresponsive ne odgovara).
Glasgow Coma Scale konstruisana je od strane Jenett-a i Teasdale-a
1974. godine, a primenjuje se u svrhu procene svesti na osnovu
otvaranja oiju, verbalnih i motornih reakcija. Raspon bodova iznosi
od 3-15 bodova, pri emu vedi broj bodova ukazuje na vii nivo svesti.
Ako je ukupni skor 7, ukazuje na komu.
Koma - evaluacija
Glasgow coma scale
Palijativna nega
Re je o nezi bolesnika u terminalnoj fazi bolesti.
Palijativna nega je pristup koji unapreuje kvalitet ivota bolesnika i
njihovih porodica, koji su suoeni sa neizleivim oboljenjem i to kroz
prevenciju i oslobaanje od patnje posredstvom rane identifikacije i
besprekorne procene i leenja bola i drugih problema (fizikih, psihosocijalnih i duhovnih).
Naziv umirudi bolesnik koristi se za bolesnika kojem je smrt sigurna,
ne previe udaljena i za kojeg se celokupna nega menja od kurativne
prema palijativnoj.
Veoma vano je proceniti stanje bolesnika i utvrditi njegove potrebe.
Palijativna nega
Potrebe umirudih bolesnika su:
Potreba za ublaavanjem bola
Potreba za panjom i pripadanjem
Potreba za ouvanjem samopotovanja
Potreba za saosedanjem
Potreba za komunikacijom
Palijativna nega
Najedi problemi koji se mogu javiti kod umirudih bolesnika su:
Anoreksija i kaheksija
Anksioznost
Opta slabost i gubitak energije
Opstipacija i proliv
Kaalj
Delirijum i demencija
Depresija
Dispneja
tucavica
Promene sluzokoe usne upljine
Munina i povradanje
Kone promene i problemi u vez sa mokrenjem
Bol
Nesanica
Palijativna nega - ciljevi

Bolesnik i porodica de verbalizirati svoje potrebe i osedanja
Bolesnik de izraziti svoje elje u vezi smrti/umiranja
Bolesnik de umreti mirno i dostojanstveno (dugoroni cilj)
Palijativna nega dunosti medicinske sestre
Pruiti emocionalnu podrku bolesniku i njegovoj porodici

Objasniti stanje bolesniku i porodici
Biti spreman za i uspostaviti dobru komunikaciju sa bolesnikom i njegovom porodicom
Zadovoljiti fizike potrebe
Pruiti podrku u alosti
Omoguditi i podsticati bolesnika i njegovu porodicu da uestvuju u planiranju i sprovoenju
zdravstvene nege
Organizovati posetu svetenika, ako i kada bolesnik eli
Podsticati porodicu bolesnika da i ona iskae svoje potrebe
Pomodi porodici bolesnika da prihvati i razume emocije i potrebe bolesnika
U trenutku smrti zapisati taan trenutak smrti
Pripremiti telo za prevoz do mrtvanice
Pruiti sauede i podrku porodici umrlog bolesnika
Dati uputstva kako da organizuju pogreb
Palijativna nega postupak nakon smrti

Medicinska sestra odmah treba da obavesti lekara i evidentira vreme
smrti u terapijsku listu velikim crvenim slovima.
Smrt utvruje lekar, koji popunjava smrtovnicu!
Opisuju se: sigurni, verovatni i nesigurni znaci smrti.
Za svaki sat telo se hladi za 10C.
Ako bolesnik umre u sobi gde ima drugih bolesnika, oko kreveta treba
postaviti paravan, izvudi jastuke, skinuti pokriva, skinuti umrlog
(nakit se skida pred svedocima i stavlja se u obeleene kutije ili kese).
Preminuli se opere.
Odstranjuju se tubusi, kateteri, sonde, kanile...
Karticu sa imenom i prezimenom i osnovnim podacima stavlja se na
palac desne noge, druga na grudi umrlog.
Palijativna nega postupak nakon smrti

Umrli ostaje na odeljenju 2 asa, a transport se obavlja najkradim
putem kroz odeljenje do mrtvanice.
Obazrivo obavestiti porodicu umrlog (telefonski ili putem telegrama).
Ako se porodica obavetava putem telegrama, obino se pie: Umro
je N.N. Primite nae sauede. Naziv ustanove.
Medicinska sestra, koja je vodila administraciju oko umrlog pacijenta,
mora u primopredaji slube ili u nekoj drugoj dokumentaciji upisati da
li je poslala telegram.
OSNOVE HIRURGIJE
OSNOVE HIRURGIJE
Hirurka profilaksa, asepsa i antisepsa

Egzaktna saznanja o sutini same infekcije steena su tek 70-ih godina
19. veka, nakon otkrida na polju bakteriologije.
Semelvajs je 1847. godine doao do genijalne koncepcije o
prenoenju agenasa, koji izazivaju bolest, rukama lekara.
Tek poto su Robert Koh i Luj Paster otkrili itav niz uzronika infekcije
rane, hirurgija je pronala put za njihovo uspeno suzbijanje i
profilaksu.
Objavljeni su Listerovi uspesi u spreavanju bolnike infekcije
karbolnom kiselinom.
Sredinom 80-ih godina 19. veka prelo se od antisepse na asepsu,
koju je osnovao Bergman, i to nakon zapaanja, koja je imao kao ratni
hirurg u rusko-turskom ratu (1877-1878).
Ignaz Semmelweis
Joseph Lister
Robert Koch
Ernst von Bergman
Louis Pasteur
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa
Asepsa je postupak kojim se sluimo u profilaktikom unitavanju
klica i kojim spreavamo njihov prodor u organizam.
Cilj asepse jeste potpuno unitenje klica i u tom smislu se sluimo
fizikim metodama (toplota). Time se asepsa razlikuje od antisepse,
koja se slui hemijskim metodama.
Asepsa je metoda profilakse (prevencije), a antisepsa je metoda
profilakse i terapije.
Postupak kojim se sluimo u asepsi zove se sterilizacija. Predmet koji
je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadri
nikakve klice (mikroorganizme).
Pojam aseptian (sterilan) je apsolutan pojam ne sme postojati
nikakva klica na sterilnom predmetu.
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa metode sterilizacije

Sterilizacija kljualom vodom (15-30 minuta),
Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom (autoklavi; pritisak 1,5-2
atmosfere; 13-30 minuta),
Sterilizacija toplim vazduhom (160-1900C; 45 minuta 2 asa),
Sterilizacija plamenom (5500C) ,
Sterilizacija potapanjem u antiseptike (glutaraldehid 10 minuta
baktericidno dejstvo do 3 sata sporocidno dejstvo),
Sterilizacija gasom (teni/gasoviti etilen-oksid; gasni autoklavi; 12%
etilen-oksid i 88% dihlorodifluorometan; 550C; 410 mmHg; 105
minuta) i
Sterilizacija gama-zracima (aparati za jonizujude zraenje; sterilizacija
materijala za jednokratnu upotrebu; materijal se ne kvari ovom
vrstom sterilizacije).
OSNOVE HIRURGIJE
Centralna sterilizacija autoklav

Autoklav
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa kontrola sterilizacije

Fizike metode
Maksimalni termometar i barometar

Termometar i barometar autoklava
Hemijske metode
Mikulidev papir specijalna traka, koja je premazana odreenim hemijskim rastvorom, tako
da je pre sterilizacije tamno mrke boje, a posle sterilizacije gubi boju i postaje belo-krem boje.
Stavlja se u sredinu materijala koji se sterilie.
Spoljanji hemijski indikatori specijalne trake, koje se pre sterilizacije stavljaju spolja na
paket ili dobo. Najvaniji deo je indikator-tinta, koja je naneena u obliku kosih crta sa gornje
strane lepljive trake.
Cevice-svedoci sa sumporom su i u vrstom su stanju pre sterilizacije. Na 1170C sumpor
prelazi u teno stanje i mea se sa bojom. Nije pouzdana metoda sterilizacije!
Bioloke kontrole
Vri se postavljanjem biolokih indikatora u sterilizacionu komoru na kritina mesta. Koristi se

Bacillus subtilis za hemijsku sterlizaciju etilen-oksidom, a Bacillus stearothermophilus spore za
sterilizaciju vodenom parom pod pritiskom.
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa kontrola sterilnosti

Predstavlja postupak kojim se utvruje odsutnost ili dokazuje
prisutnost mikrobnog oneidenja ispitivanog materijala.
Sprovodi se samo kada postoji opravdana indikacija.
Uzimaju se uzorci sterilnog materijala, zasejavaju na hranljivu
podlogu, oitavaju nakon 10 dana s jedne i 14 dana s druge podloge.
Materijal je sterilan, ako su oba uzorka sterilna, odnosno ako se nije
pojavio porast kolonija niti na jednoj podlozi.
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa greke pri sterilizaciji

Mogude greke nastaju kao posledica ne poznavanja teorije
sterilizacije, prenatrpanosti sterilizatora, nepravilne pripreme setova,
neodravanja ureaja, prekratkog trajanja sterilizacije i sl.
Uvek treba voditi rauna i o materijalu za pakovanje!
Sterilizator ima kritine take na kojima je mogude oekivati da se
eventualno ne postignu uslovi sterilizacije, te je vano da osobe koje
rade sa sterilizatorom budu upoznate s tim mestima i da se tamo ne
stavljaju predmeti za sterilizaciju.
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa pakovanje materijala za sterilizaciju

Svi predmeti koji de se sterilisati moraju biti umotani i zapakovani,
kako bi se spreila rekontaminacija nakon procesa sterilizacije.
Materijali za pakovanje moraju biti bez rupica, treba da su dovoljno
vrsti da izdre deranje i probadanje, ne smeju se raspadati prilikom
otvaranja, moraju omoguditi da se pie po njima i treba da su jeftini,
nepropusni za bakterije i dovoljno savitljivi, da doputaju brzo
umotavanje i odmotavanje.
Od materijala za pakovanje najede se koriste: muslin, kraft-papir,
netkani i papirno-plastini omota.
OSNOVE HIRURGIJE
Asepsa hirurka profilaksa

Praktina primena asepse u hirurgiji obuhvata sledede:
1.
Priprema operativnog pribora
2.
Sterilizacija instrumenata, odela, zavojnog materijala, avnog materijala.
Priprema operativnog osoblja
Operatora, asistenata, instrumentarke
Pranje ruku
Klasina priprema po Fubringeru, Spasokukotskom uvek traje 10 minuta; a kada se

menjaju rukavice ili mantili izmeu istih sluajeva, onda traje 5 minuta;
Paljivo oprati ruke i podlaktice sapunom, povidon-jodidom ili nekim drugim
rastvorom;
Oistiti nokte;
Trljati ruke i podlaktice sterilnom etkom i sunerom uz upotrebu sapuna, povidonjodida u toku 5 minuta;
Slededih 5 minuta trljati celu povrinu ruku i podlaktica drugom sterilnom etkom ili
sapunom do ukupno 10 minuta.
OSNOVE HIRURGIJE
Oblaenje sterilnog odela
3.
Rukavice, maske, ogrtai
Priprema bolesnika na operacionom stolu
idenje i brijanje operativnog polja

Mazanje operativnog podruja (alkoholni rastvori joda),
Pokrivanje bolesnika i operacionog stola sterilnim rubljem,
Lepljenje adhezivnih folija
4. Strogo potovanje zakona asepse od strane svih uesnika dok traje

operativni rad
5.
Kontrola bolnike sredine
Intrahospitalne infekcije bakterioloke kulture, izolacije

Bolnika administracija
OSNOVE HIRURGIJE

6.
Aseptina tehnika
Operaciona sala
Treba je shvatiti kao izolacionu zonu u koju moe udi personal, koji je
propisno obuen u odedu koja se ne sme nositi na drugom mestu.
Procedure na odeljenju
Sve otvorene rane treba aseptino prebvijati, da bi se zatitile od
intrahospitalne infekcije i da bi se spreila tea kontaminacija bolnike
sredine. Eliminisati kolica za previjanje, koja sadre opremu i materijal
za multipno previjanje pored brojnih bolnikih kreveta.
Pranje ruku
Pre i posle svakog kontakta sa bolesnikom jednostavna je, ali veoma
vana rutinska mera za kontrolu infekcije.
OSNOVE HIRURGIJE
Voenje kudanstva
Posle otpusta bolesnika treba oprati i zameniti posteljinu, a madrace i
nametaj, koji je u sklopu kreveta, treba oistiti antisepticima. Brisanje
vlanom krpom i idenje spreava nakupljanje praine.
Antibiotici
Profilaktinu upotrebu antibiotika treba svesti na najmanju meru kad
god je to mogude. Antibiotska terapija treba da se bazira na
antibiogramu.
Epidemiologija
Personal sa aktivnom stafilokoknom infekcijom treba da se odstrani od
bolesnika sve do potpunog oporavka. Osoblje koje ima stafilokok u
brisu nosa ili u gastrointestinalnom traktu mora sprovoditi linu
higijenu, ali ne mora da bude odstranjeno s posla.
OSNOVE HIRURGIJE
Antisepsa
Antisepsa je skup postupaka kojim unitavamo klice, uzronike
infekcija na predmetima ili u tkivima, odnosno na koi.
Antisepsa ima za cilj da uniti delimino ili potpuno klice, odnosno da
ih toliko oteti da se onemogudi razvoj infekcije.
U tom cilju sluimo se hemijskim sredstvima, za razliku od asepse koja
se slui fizikim metodama.
Materijal koji je pripremljen antiseptinim metodama je dezinfikovan.
On ili ne sadri klice uopte, ili ih sadri u tako maloj koliini i tako
umanjene virulencije, da ne moe izazvati nikakvu infekciju.
Ovim se istie razlika izmeu materijala, koji je sterilan i koji ne sme da sadri nikakve klice uopte (apsolutni pojam), od
materijala koji je dezinfikovan, tojest pripremljen po metodama dezinfekcije, odnosno antisepse (relativan pojam).
OSNOVE HIRURGIJE
Antisepsa
Sredstva koja slue u antisepsi dele se na:
a.
Dezinficijentna (germicidna) sredstva (hemijska sredstva koja

potpuno ubijaju klice i njih primenjujemo obino na materijalu, jer je
neophodno da budu u jakoj koncentraciji, koja bi otetila tkiva, ako
bismo ih primenili na sih) i
b. Antiseptina sredstva (njihovo delovanje je zasnovano na hemijskim
principima, ali ona ne smeju biti toliko jaka, da izazovu otedenje
tkiva, jer ih stavljamo na ranu, unosimo u tkiva ili u itav organizam).
Jedno isto sredstvo moe delovati dezinficijentno u jakoj koncentraciji na materijalu i antiseptino u
organizmu, ako je ono primenjeno u slaboj koncentraciji.
Dezinficijentna sredstva su obino hemijski rastvori, a antiseptina sredstva su: hemijski rastvori,
sulfonamidi i antibiotici (hemioterapeutici).
OSNOVE HIRURGIJE
Antisepsa principi primene

Antiseptici se mogu primeniti za:
a. Dezinfekciju operativnog polja ,
b. Dezinfekciju rana koje su zagaene (ovaj princip je bio primenjivan
odvajkada, a da se jo nije znalo za postojanje klica posipanje rana
vrelim uljem) i
c. Leenje rana u sluaju ved izraenog zapaljenja (rivanol,
hipermangan, Dakinov rastvor).
Vodonik-peroksid u 3% rastvoru deluje oslobaanjem kiseonika (oksidacijom), a penuanjem mehaniki ispira
rane. Kalijum-permanganat u koncentraciji 0,2-1% slui za dezinfekciju ruku ili raznih ekskreta, a u rastvoru od
0,1% za ispiranje rana i creva. U rastvoru od 0,02% slui za ispiranje vagine. 3-4% rastvor borne kiseline slui za
ispiranje rana ili mokradne beike, u otorinolaringologiji i oftalmologiji. 5-10% rastvor jodne tinkture se
upotrebljava za dezinfekciju koe u okolini rane. Preparati hlora (Dakinov rastvor) deluju proteolizom. Preparati
ive upotrebljavaju se prvenstveno za dezinfekciju ruku i katetera. Preparati srebra imaju dejstvo koje poiva na
tome to srebro sa proteinima pravi vrste precipitate (opekotine). Formalaldehid je gas, koji se rastvara u vodi i
taj rastvor se zove formalin. U koncentraciji od 1-3% se upotrebljava za dezinfekciju rana ili instrumenata. Tu su
i: preparati akridinskih boja (rivanol), kvaternerne amonijumske baze (asepsol), hlorheksidin i sintetiki fenoli
(betadin).
OSNOVE HIRURGIJE
Infekcije prevencija i kontrola
1.
2.
3.
4.
5.
Vogralikov lanac
Izvor infekcije
Putevi irenja infekcije
Ulazno mesto infekcije
Patogena klica
Dispoziciji domadina
OSNOVE HIRURGIJE
Infekcije prevencija i kontrola

1.
Rezervoar/izvor infekcije
Moe biti svako ivo bide, u kome infektivni agens ivi i razmnoava se.
2.
Putevi irenja infekcije

Direktni dodir rukovanje, poljubac, polni odnos, ujed, ubod
Indirektni dodir predmeti iz bolesnikove sredine, pribor za higijenu i hranjenje,
daske sa WC-olje i sl.)
Zagaenom vodom, hranom, vazduhom i zemljitem
Posredstvom vektora/insekata
3.
Ulazno mesto infekcije
4.
Povreena koa i vidljiva sluzokoa

Respiratorni sistem
Digestivni sistem
Polni organi
Patogena klica
Virulencija (sposobnost klice da se aktivno razmnoava)
Toksinost (sposobnost klice da lui toksine)
5.
Dispozicija domadina
Uzrast, pol, rasa, meteoroloki uslovi, traume, ishrana, stanovanje...
OSNOVE HIRURGIJE
Intrahospitalne infekcije
Sinonimi su: unutarbolnike ili nozokomijalne infekcije.
, bolnica
, (bolest, epidemija, zaraza) + (starati se, negovati biti paljiv, brinuti se)
Infekcije koje nastaju kao rezultat boravka ili pregleda u zdravstvenoj

ustanovi, pod uslovom da u trenutku prijema infekcija nije postojala, niti
je bila u fazi inkubacije, ved se javila tokom same hospitalizacije ili
neposredno (48 asova) posle nje, u minifestnom ili latentnom obliku.
Faktori rizika za nastanak bolnikih infekcija su:
Povedanje broja osoblja koje radi sa pacijentima,
Povedano kretanje pacijenta unutar bolnice,
Bolniko osoblje neadekvatno obueno i nedovoljno kontrolisano u
prevenciji nastanka infekcija,
Primena invazivnih procedura i
Nekontrolisana upotreba intibiotika.
OSNOVE HIRURGIJE
Mere za spreavanje nastanka bolnikih infekcija su:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
i.
j.
k.
l.
m.
Pravilno i redovno pranje i dezinfekcija ruku osoblja

Sterilizacija svih instrumenata koji dolaze u kontakt sa pacijentom
Aseptini postupci pri venepunkciji i ostalim intervencijama
Dezinfekcija radnih povrina, postelja, podova...
Noenje i esta promena radne odede
Nadzor nad proizvodnjom, uvanjem i raspodelom hrane u bolnicama
Kontrola vodosnabdevanja
Izolacija pacijenata
Imunoprofilaksa
KME svih zaposlenih
Prijava i sprovoenje odgovarajudih mera kod incidenata (npr. ubod iglom)
Redovne zdravstvene kontrole zaposlenih
Kontrola i nadzor nad primenom mera prevencije
OSNOVE HIRURGIJE
Mere prevencije bolnikih infekcija su:
a. Nauiti i pridravati se pravila o odravanju istode
b. Pravilno i redovno prati ruke
c. Biti korektno obuen (ista odeda, kratka ili skupljena kosa, nikakav
nakit, zatitna uniforma u skladu sa konkretnim radnim zadacima,
radna obuda)
d. Odravati radno mesto istim i urednim
e. Planirati rad (drati instrumente uredno)
f. Pridravati se protokola u aseptinom radu
ZAPAMTITE:
Ne nosite iste rukavice za razliite pacijente!!!
Ne prati ruke sa rukavicama izmeu dva pacijenta!!!
Rukavice nisu zamena za pranje ruku!!!
OSNOVE HIRURGIJE
Pranje ruku moe biti:
1.
Higijensko
2.
Higijenska dezinfekcija (antiseptino pranje)
3.
Po dolasku i odlasku sa odeljenja

Posle koridenja toaleta
Pre i posle kontakta sa pacijentom
Pre i posle jela
Pre ulaska u boks
Pre i posle kontakta sa pacijentom
Pre invazivnih metoda bez obzira da li se nose rukavice ili ne
Plasiranje svih katetera
Punkcija
Plasiranje intravenskih kanula
Pre i posle kontakta sa ranama
Pre i posle nege drenova, pranjenja drenanih kesa
Dodiri sa aspiracionom i respiracionom opremom
Endoskopije
Hirurko
OSNOVE HIRURGIJE
Acido-bazni i hidro-mineralni (dis)balans

Voda je glavni sastojak svih telesnih tenosti i tkiva; predstavlja
rastvara elektrolita i neelektrolita, uestvuje u transportu gasova,
hranljivih materija i raspadnih produkata normalnog metabolizma,
kao i u procesima termoregulacije.
Voda ini 60% ukupne telesne mase oveka.
Telesna voda je delijskom membranom podeljena u:
Intracelularni (ICT 40%) i

Ekstracelularni prostor (ECT 20%).
ECT se deli na plazmu (intravaskularna tenost 5%) i intersticijalnu

tenost (15%).
Samo mali procenat, izmeu 1-3% telesne mase, u obliku je tzv.
transcelularne vode (gastrointestinalna sekrecija, cerebrospinalni
likvor, intraokularna, pleuralna, perikardijalna, peritonealna i
sinovijalna tenost).
OSNOVE HIRURGIJE

Distribucija vode u organizmu ostvaruje se uedem mnogobrojnih
mehanizama (osmoza, aktivni transport kroz delijsku membranu,
antidiurezni hormon, aldosteron itd.).
Voda se unosi hranom (800-1000 ml) i pijenjem (50-1200 ml).
Stvara se i tzv. endogena/metabolika voda u koliini od 200-300
ml, kao posledica oksidacije masti, glicida i proteina.
Eliminacija vode se najvedim delom obavlja preko bubrega (600-1600
ml), koe, pluda (850-1200 ml) i stolice (100-200 ml).
Eliminacija vode kroz pluda i kou (perspiratio insensibilis) preteno
slui termoregulaciji i zavisi od spoljne sredine i telesne temperature.
Od minerala najzastupljeniji su: natrijum, kalijum, kalcijum, hlor i
magnezijum.
OSNOVE HIRURGIJE

HIDRO-MINERALNI DISBALANS
Hipotonina
Hiperhidracija
Dehidracija
Izotonina
Hipertonina
Razni stepeni
bubrene
insuficijencije
Primena
antidiureznog
hormona
Razni stepeni
bubrene
insuficijencije
Primena
antidiureznog
hormona
Vomitus
Dijareje
Opekotine
Pankreatitis
Velike povrede
Osmotske diureze
Primena diuretika
Ekscesivni gubici
Gastrointestinalni
(vomitus, dijareja,
sukcije, fistule)
Perspiracija
Pojaano znojenje
Renalni (dijabetes,
tubulopatije)
Nedovoljan unos:
koma
Ogranienje unosa
(hirurgija)
Razni stepeni
bubrene
insuficijencije
Primena
antidiureznog
hormona
Dijareje
Opekotine
Hiperpireksije
Profuzna znojenja
Povrede CNS-a
Kome
OSNOVE HIRURGIJE

pH oznaava negativni logaritam koncentracije jona vodonika
pH = - log [H+]
Regulacija acidobaznog statusa predstavlja regulaciju koncentracije
vodonikovih katjona (H+) i bikarbonatnih anjona (HCO3-) u telesnim tenostima.
Puferi su sistemi parova, koji otputanjem ili vezivanjem vodonikovih jona
spreavaju promene u njihovoj koncentraciji.
Najznaajniji je bikarbonatni puferski sistem.
Proteinski puferski sistem u delijama ili pludima ima veliki puferski kapacitet i
najefikasniji je u organizmu. Najzastupljenija je tzv. amonijumova baza .
Opisuju se i hemoglobinski puferi, koji se zasnivaju na osobini hemoglobina da
transportuje kiseonik i ugljenu kiselinu.
OSNOVE HIRURGIJE

ACIDO-BAZNI DISBALANS
VRSTA
ACIDOZA
ALKALOZA
METABOLIKA
KORIGOVANA
NEKORIGOVANA
KORIGOVANA
NEKORIGOVANA
RESPIRATORNA
KORIGOVANA
NEKORIGOVANA
KORIGOVANA
NEKORIGOVANA
OSNOVE HIRURGIJE
Rane
Prekid kontinuiteta zatitnog sloja koe ili sluzokoe pod
dejstvom mehanike sile, sa otvaranjem puta infekciji iz
spoljanje sredine u prostor rane, koju ine strukture dubljih
tkiva.
Opisuju se:
Penetrantne rane kanal rane prodire u dubinu tkiva i neki od
meutkivnih telesnih prostora (pleuralna, peritonealna upljina)
Perforantne rane postoji ulazni i izlazni otvor kroz neko tkivo ili
organ.
OSNOVE HIRURGIJE
Rane oblik i vrsta
Vulnus punctum (ubodna rana)

Vulnus scissum (posekotina)
Vulnus contusum (nagnjeena rana)
Vulnus laceratum (razderotina)
Vulnus conquassatum (razmrskotina)
Vulnus morsum (ujedina)
Vulnus sclopetarium (projektilna rana)
Amputatio (amputacije)
ZATVORENE RANE
OTVORENE RANE
OSNOVE HIRURGIJE
Rane oblik i vrsta

Prema istodi rane se dele na:
iste rane
iste-kontaminirane rane
Kontaminirane rane
Inficirane rane
Prema boji rane se dele na:
Crvene rane (iste, iste-kontaminirane i kontaminirane)
ute rane (inficirane rane)
Crne rane (nekrotine i gangrenozne rane)
OSNOVE HIRURGIJE
Rane oblik i vrsta

Prema broju rana i broju faktora koji su je izazvali rane mogu biti:
Izolovane (jedna rana jedan uzrok)
Multiple (vie rana jedan uzrok)
Kombinovane(jedna rana vie uzroka)
Udruene (vie rana vie uzroka)
Prema lojalnosti rane se dele na:
Hirurki lojalne rane (rane malog energetskog transfera kod kojih
nema velikih otedenja okoline rane, blasta i kavitacije)
Hirurki nelojalne rane (rane velikog energetskog transfera, kod kojih
postoji sve gore navedeno)
OSNOVE HIRURGIJE
Rane faze zarastanja

Opisuju se tri faze zarastanja rane:
1. Prva faza inflamatorna faza
Inflamatorna reakcija je prva reakcija na otedeno tkivo. Postoji pozitivna hemotaksa i
migracija uoblienih elemenata uz reaktivnu vazodilataciju. Traje oko 3 dana.
2.
Druga faza fibroblastina faza

Nastavlja se na prethodnu, mada vedim delom tee uporedo s njom. Fibroblasti
produkuju kolagena vlakna i tako prelaze u fibrocite.
3.
Treda faza cikatricijelna/oiljna faza

Predstavlja fazu stvaranja oiljka. Traje oko 6 nedelja, a u postpunosti se, nakon 6
meseci, zavrava kontrakcijom oiljka.
OSNOVE HIRURGIJE
Rane vrste zarastanja

Per primam intentionem
Per secundam intentionem
Per tertiam intentionem
OSNOVE HIRURGIJE
Rane hirurka obrada

Ima za cilj da osigura rano zarastanje rane, bez estetskog ili
funkcionalnog otedenja:
1. Dezinfekcija i izolacija rane i njene okoline
2. Ispiranje rane
3. Incizija koe u cilju proirenja prostora rane
4. Ekscizija (debridman)
5. Ekstrakcija stranih tel
6. Hirurki av
7. Previjanje
8. Antibiotska zatita
9. Antitetanusna zatita
OSNOVE HIRURGIJE
Rane hirurki av
Opisuju se sledede vrste hirurkih avova:
1. Primarni hirurki av
Primenjuje se kod sveih rana u roku od 6-8 asova od povreivanja. Hirurg
prethodno mora proceniti kontaminaciju rane.
2.
Primarni odloeni hirurki av

Primenjuje se kod rana starijih od 8-12 asova od zadobijanja ili ako postoji znatno
zagaenje rane. Zatvaranje se vri unutar 7 dana od povreivanja. Cilj je, da se rana
zatvori u toku fibroblastine faze njenog zarastanja.
3.
Sekundarni hirurki av
Predstavlja postupak zatvaranja inficirane rane posle izleenja infekcije.
OSNOVE HIRURGIJE
Rane sindrom zgnjeenja (Crush syndrome)

Specijalni vid zatvorene povrede, koji se srede kod ljudi posle
pretrpljene nesrede, uzrokovane zatrpavanjem ili silom
dugog pritiska na meka tkiva, najede miide donjih
ekstremiteta ili karlice.
OSNOVE HIRURGIJE
Rane eksplozivne povrede (Blast syndrome)

Nastaju talasnim udarnim pritiskom, koji se prenosi
vazduhom, vodom i preko vrstih podloga (eksplozivni udar
kroz vrstu sredinu platforme).
Vazduni/eksplozivni blast
Vodeni blast
Solidni blast
OSNOVE HIRURGIJE
Kritina i urgentna stanja u hirurgiji

Sistem zbrinjavanja u ovim stanjima se deli na tri perioda:
1. Prehospitalni period
Vana je procena stanja povreenog/povredenih.
2.
Transport
Za transport je najvanija trijaa i odreivanje prioriteta za transport pacijenata.
Koristi se trauma skor i revidirani trauma skor. Imedijatno hirurko leenje
zahtevaju samo asfiksija i krvarenje.
3.
Hospitalni period
Inicijalno zbrinjavanje sauvati ivot pacijenta. Radi se rapidna intubacija,
kateterizacija mokrane beike, torakostomija, resuscitacija tenosti, dijagnostika
peritonealna lavaa, imobilizacija, antiok terapija i sl. Kod stabilnih pacijenata
urgencija je odloena.
Definitivno zbrinjavanje ide u smislu: imedijatne hirurgije, urgentne hirurgije,
odloene urgencije i elektivne/planirane hirurgije.
OSNOVE HIRURGIJE
Drenae u hirurgiji
U hirurgiji se koristi nekoliko tipova drenova:
1. Gravitacioni drenovi
Deluju silom gravitacije i silom kapilariteta (rebrasti drenovi bez lumena, cigaretdrenovi, silikonski abdominalni i torakalni drenovi, T-drenovi).
2.
Sukcioni drenovi
Drenovi koji se mogu montirati na blagu aspiraciju; mogu se irigirati (jednokanalni
dren sa multiplim bonim mini-otvorima, dvokanalni dren, trokanalni dren)
3.
Hirurki evakuatori
Predstavljaju drenove zajedno sa sistemom i kontejnerom za skupljanje dreniranog
sadraja.
4.
Drenani sistemi implantati

Slue za dekompresiju jednog sadraja, time to se odvode posebnims istemima u
druge telesne upljine (Pudencov ant, Levinov ant i sl.)
5.
Drenani stoma sistemi
OSNOVE HIRURGIJE
Drenae u hirurgiji
Opisuje se nekoliko vrsta drenaa:
1. Profilaktika drenaa
2. Terapeutska drenaa
3. Aktivna drenaa
4. Pasivna drenaa
5. Spoljanja drenaa
6. Unutranja drenaa
7. Privremena drenaa
8. Trajna drenaa
OSNOVE HIRURGIJE
Monitoring hirurkog bolesnika

Cilj monitoringa jeste pravovremeno sticanje uvida u aktuelno stanje
pacijenta.
1.
Monitoring hemodinamskih parametara

Arterijska kateterizacija, centralni venski pritisak, ved-pritisak, EKG, izvedeni
hemodinamski parametri (udarni i minutni volumen, kardijalni indeks, sistemska
vaskularna rezistenca i sl.)
2.
Monitoring respiratornog sistema

Monitoring disanja i razmene gasova
3.
Monitoring urinarnog sistema

Glomerularna i tubularna funkcija
4.
Monitoring nervnog sistema

Glasgov koma skala, intrakranijalni pritisak, EEG, bispektralni indeks
5.
Monitoring metabolikih funkcija

Odreivanje kalorijskog utroka i potronje kiseonika
6.
7.
Monitoring gastrointestinalnog sistema

Monitoring telesne temperature
OSNOVE HIRURGIJE
Dijagnostike procedure u hirurgiji

Sve dijagnostike procedure mogu da se podele u tri grupe:
1.
Neinvazivne
Anamneza, kliniki pregled, EKG, EEG, ultrazvuk, RTG, CT, magnetna rezonanca, EGD i
sl.
2.
Semiinvazivne
Osnovne laboratorijske analize, kolonografija, scintigrafija, kontrastni CT, kontrastna
magnetna rezonanca i sl.
3.
Invazivne
Endoskopske procedure, kateterizacione procedure itd.
OSNOVE HIRURGIJE
Terapeutske procedure u hirurgiji

Sve hirurke terapeutske procedure dele se na:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Kurativne
Palijativne
Resekcione/amputacione
Rekonstruktivne
Imedijatne
Urgentne
Odloene urgentne
Elektivne/planirane
OSNOVE HIRURGIJE
ok
ok je sindrom, koji nastaje kao posledica poremedene
cirkulacije i smanjenja krvne perfuzije tkiva, koja sekundarno
dovodi do funkcionalnih i morfolokih otedenja organskih
sistema.
Najede nastaje kao posledica insuficijencije jedne ili vie od tri glavne
komponente cirkulatornog sistema: volumena krvi, srca i perifernog
vaskularnog kapaciteta i otpora.
OSNOVE HIRURGIJE
ok klasifikacija
1.
Kardiogeni ok
a) Insuficijencija srane pumpe infarkt miokarda, srane mane,
poremedaji ritma, miokarditisi, kardiomiopatije, hipotermija
b) Insuficijencija punjenja desnog srca tamponada srca, pneumokardijum,
tenzioni pneumotoraks, pludna embolija, opstrukcija vene kave,
intrakardijalne valvularne tromboze, disekantna aneurizma aorte
2.
Cirkulatorni ok
Hipovolemijski krvavljenja (unutranja i spoljanja), gubitak plazme (opekotine,
sepsa, nefrotski sindrom, intestinalna obstrukcija, hipoproteinemije), gubitak tenosti
i elektrolita (gastroenteritisi, prekomerno znojenje cistina fibroza, bolesti bubrega),
endokrina oboljenja (adrenalna insuficijencija, dijabetes melitus, dijabetes insipidus)
Distributivni anafilaktiki ok, neuroloke povrede (povrede glave, spinalni ok, rana
faza septinog oka), lekovi (barbiturati, fenotiazini, trankvilizeri, antihipertenzivi)
3.
Celularni/septini ok
OSNOVE HIRURGIJE
Ishrana hirurkog bolesnika

Opisuje se:
1.
Parenteralna ishrana
Predstavlja potpunu ishranu bolesnika intravenskim putem za krade ili due vreme,
usled spreenog peroralnog unosa hrane ili zbog nemogudnosti varenja i apsorpcije u
gastrointestinalnom traktu. Moe da bude: parcijalna i kompletna. Indikovana je kod:
pacijenata sa velikim afunkcionalnim delom crevne povrine, kod sindroma kratkog
creva, nekrotizirajudeg enterokolitisa, preoperativne pripreme pacijenta, kod
pankreatinih i enterokutanih fistula. Postoje i mnogobrojne tzv. relativne indikacije.
Daju se rastvori ugljenih hidrata, amino-kiselina i lipida.
2.
Enteralna ishrana
sprovodi se u cilju odravanja pozitivnog energetskog i azotnog bilansa kod osoba koje
nisu u stanju da unose dovoljne koliine hranljivih materija prirodnim putem. Obino
se sprovodi putem nazo-gastrine sonde.
Hvala na panji!

Prezentacija Latinica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Prezentacija Latinica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prezentacija Latinica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NEGA HIRURKIH BOLESNIKA

Prof. dr sci. med.

NEGA HIRURKIH BOLESNIKA

Na zdravlje ljudi deluju brojni faktori:

Lina nega i higijena,

Medicinska sestra moe da radi u:

Ambulantno-poliklinikim ustanovama (domovi zdravlja),

Conscientia, -ae, f. unutranji glas koji govori s veim autoritetom

ETIKA I LIK MEDICINSKE SESTRE

STAV I DRANJE TELA

Odaje nervozu i strepnju

Otri, nagli pokreti

Vrste komunikacija u profesionalnoj praksi zdravstvenih radnika (Keku D.)

Stavovi oboleloga u odnosu na profesiju medicinskih sestara

Zdravstvena nega je vaan struni predmet u kolovanju medicinskih

Osniva savremene medicinske nauke je Hipokrat.

U 6. veku nastaju vizantijski hospitali (hostis, -is, m. gost, stranac;

Bolnica Al Valid, Damija Omajada, Damask, Sirija

Tokom krstakih pohoda od vojskovoa se zahtevalo da sprovedu

Vinko Pavelski uvodi novi red sestara za nehgu i socijalnu pomo

Obilazi nodu bolesnike (the lady with the lamp).

Royal Red Cross Medal

Promovisala je sestrinstvo u profesiju, navodedi da

Potrebno je voditi beleke o bolesnicima, jer je sestra stalno uz bolesnika;

Najpoznatija medicinska sestra 20. veka

Jedinstvena funkcija nege je da pomae osobama, bolesnim ili zdravim, u

Prva srpska bolnica osnovana je u manastiru Studenica.

PRVA FAZA self care

Zdravstvena nega je nauka i umetnost koja se bavi praksom, istraivanjem

Jedinstvena funkcija nege je da pomae osobama, bolesnim ili zdravim, u

Pomodu ove definicije Virdinija Henderson odgovara na 7 pitanja:

Ko pomae medicinska sestra

Zdravstvena nega je disciplina i praksa medicinske sestre u pruanju

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

Zdravstvena nega je kontinuirani proces leenja bolesnika, koja

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

Obina nega (samonega)

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE

Glavne faze procesa organizacije zdravstvene nege su:

Utvrivanje potreba za zdravstvenom negom

Stvaranje sestrinske dijagnoze (dijagnoza nege)

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE

Planiranje zdravstvene nege

Realizacija zdravstvene nege

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE

Utvrivanje potreba za zdravstvenom negom

ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE

Utvrivanje potreba za zdravstvenom negom