Brana Cvetkovi

Zunzarina palata
Putem sela Krivodola lonar tera
puna kola odabrane robe nove:
lonce, anke i upove.
Bie vaar, pa je zgoda
grnariju da rasproda.
Al' nekako na po puta,
da l' po srei il' nesrei,
jedan lonac ponajvei
skotrlja se, odskakuta,
dok ne nae travu meku u jendeku.
Kad prestade da se kree,
oko njega ve oblee krupna muva,
ba Zunzara i vidi se da se stara
da pitanja rei mnoga:
da l' pod loncem ima koga,
da l' je itav, pa je kopka
da to nije kakva klopka.
Sve pregleda, pa ce rei:
"Nisam znala da u stei
na dananji dan tako divan stan!
Neu vie da se patim!",
i pod lonac ue zatim.
Nije prolo po minuta, a dolete ozgo, s' puta,
mlad komarac tanka struka, takozvani Zuji Zuka,
pa na lonac lako stade i pitanje zukom dade:
"Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati?"
Iznutra se uju rei da sav lonac isto zvei:
"Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha.
A vi ko ste, dragi goste?"
"Zuji Zuka, mlad komarac tanka struka."
"Prostorije ove moje do volje vam, evo, stoje, smatrajte ih kao svoje."
I tako su bili dvoje.
Al' ne proe dva minuta, a iz njive doskakuta mii Micko Svebigricko,
sve etiri die stope i na nov se lonac pope.
Da mu stanje bude jasno, on cijukom pita glasno:
"Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati?"
"Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha i
komarac tanka struka, takozvani Zuji Zuka.

A vi ko ste, dragi goste?"

"Mii Micko Svebigricko."
"Pa izvol'te kraj nas dvoje i smatrajte sve ko svoje."
I sad ih je bilo troje.
Odmah zatim, u dva skoka, stie aba buljooka,
pa na lonac uho mee, tiho kuca i krekee:
"Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati?"
"Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha,
mlad komarac tanka struka, takozvani Zuji Zuka i
mi Micko Svebigricko. A vi ko ste, dragi goste?"
"Slaba aba Kreketua Punigua."
"Pa izvol'te kraj nas troje i smatrajte sve ko svoje,
jer i mi smo doli skoro..."
I sad ih je vec etvoro.
A im prvi suton pade, eto zeke sa livade,
pa oprezno loncu stupa i apicom tiho lupa:
"Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati?"
"Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha,
mlad komarac tanka struka, takozvani Zuji Zuka,
mii Micko Svebigricko i
jo slaba jedna aba Kreketua Punigua.
A vi ko ste, dragi goste?"
"Ja Zeinjak Kupunjak."
"Dobrodoli naem jatu, pa izvol'te u palatu, smatrajte je kao svoju."
Petoro ih ve na broju.
Tako redom svi se brinu za palatu Zunzarinu.
ak i medved podnaduo u umi je za nju uo,
pa se tromo na put die, u po noi loncu stie,
pa zamumla strano, jako, da je lonac sav odskako:
"Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati?"
"Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha,
mlad komarac tanka struka, takozvani Zuji Zuka,
mii Micko Svebigricko,
slaba jedna aba Kreketua Punigua i
Zeinjak Kupunjak.
A vi ko ste, dragi goste?"
"Ja sam Medo Medenjak, a iz ume idem ak,
umorih se, nisam lak, iao sam sve nazor, moram sesti na va dvor."
Uplai se drutvo celo,
jer medino teko telo zgnjeilo bi njih zacelo,
pa su zato, ko na krili izleteli za as tili.
I veoma mudri bili. Jer kada je meda seo, sruio se dvorac ceo.