POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA DRŽAVNE ORGANE

("Sl. glasnik RS", br. 23/98)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuju

određena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ministarstvima, posebnim
organizacijama, Narodnoj skupštini, Generalnom sekretarijatu predsednika Republike,
Ustavnom sudu, Vladi, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom
pravobranilaštvu, organima za prekršaje i drugim republičkim organima i organima
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi).

Ovaj ugovor neposredno se primenjuje.

II ODMORI I ODSUSTVA

1. Godišnji odmori

Član 2

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se, pored uvećanja utvrđenog
Zakonom o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 55/96 - u daljem tekstu:
Zakon) zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava:

1) po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta:

- do pet radnih dana za zaposlene sa visokom stručnom spremom;

- do tri radna dana za zaposlene sa višom stručnom spremom;

- do dva radna dana za zaposlene do IV stepena stručne spreme.

2) po osnovu uslova rada:

- do četiri radna dana za zaposlene koji obavljaju poslove pod posebnim uslovima
rada u skladu sa ovim ugovorom;

- do tri radna dana za zaposlene koji pretežno obavljaju poslove izvan službenih
prostorija.
 3) po osnovu radnog iskustva za:

- tri radna dana preko 20 godina radnog iskustva;

- dva radna dana od 10-20 godina radnog iskustva;

- jedan radni dan do 5 godina radnog iskustva.

4) po osnovu odgovornosti za poslove radnog mesta:

- do tri radna dana načelnicima odeljenja i šefovima računovodstva;

- do dva radna dana šefovima odseka i rukovodiocima grupe;

- do jednog radnog dana za ostale zaposlene.

5) po osnovu rezultata rada za:

- tri radna dana za zaposlene ocenjene ocenom "naročito se ističe";

- dva radna dana za zaposlene ocenjene ocenom "ističe se".

Godišnji odmor ne može trajati duže od zakonom utvrđenog maksimuma.

Zaposlenom koji radi skraćeno radno vreme na radnom mestu s posebnim

uslovima rada godišnji odmor uvećava se za 10 radnih dana.

Funkcioner koji rukovodi organom donosi plan korišćenja godišnjih odmora, na

osnovu potreba organa i izjavljene volje zaposlenih.

Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se rešenjem funkcionera koji

rukovodi organom ili lica koje ovlasti.

2. Plaćeno odsustvo

Član 3

Pored slučajeva utvrđenih zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom ("Službeni

glasnik RS", broj 22/97 - u daljem tekstu: Opšti kolektivni ugovor), zaposleni ima pravo
na plaćeno odsustvo do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:

1) sedam radnih dana za stručno usavršavanje u vezi sa poslovima koji zaposleni

obavlja (magistratura i doktorat);

2) dva radna dana za obavljanje volonterskih dužnosti u udruženjima građana i

društvenim organizacijama;
 3) tri radna dana za usvojenje deteta;

4) jedan radni dan za ispraćaj sina u vojsku;

5) dva radna dana za polazak deteta u prvi razred osnovne škole;

6) dva radna dana u slučaju učešća na radno-sportskim igrama koje organizuje

sindikat.

3. Neplaćeno odsustvo

Član 4

Pored slučajeva utvrđenih Opštim kolektivnim ugovorom zaposleni ima pravo na

neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:

1) specijalizacija u zemlji i inostranstvu za potrebe organa do 90 radnih dana;

2) za obavljanje neodložnih ličnih poslova do 15 radnih dana.

Funkcioner koji rukovodi organom rešenjem odobrava korišćenje i dužinu

neplaćenog odsustva.

III ZAŠTITA NA RADU

Član 5

Organi su dužni da obezbede primenu i kontrolu primene propisanih mera zaštite

na radu i da za sprovođenje tih mera odrede odgovarajućeg zaposlenog.

U postupku kontrole primene mera zaštite na radu obavezno je učešće

predstavnika sindikata.

Član 6

Radna mesta sa posebnim uslovima rada obuhvataju:

1) poslove inspekcijskog i drugog nadzora;

2) poslove vozača;

3) poslove hidroloških i geodetskih merenja na terenu, avio snimanja, rukovanja

fotogrametrijskim instrumentima i laboratorije;

4) poslove vezane za rad na protivgradnim poligonima, radarima i izolovanim

meteorološkim stanicama;
 5) laboratorijske i druge slične poslove koji se obavljaju hemikalijama opasnim
po zdravlje;

6) poslove koji su izloženi stalnoj buci visokog intenziteta koja potiče od uređaja
koji se koriste u radu;

7) poslove sudskog i administrativnog izvršenja;

8) poslove arhivskog manipulanta i arhivskog depoa;

9) poslove dostavljača, kurira i spremačica;

10) poslove programera, operatera i organizatora rada na računarima;

11) poslove fizičkog obezbeđenja, protivpožarne zaštite, stražara, čuvara i portira;

12) poslove daktilografa, ložača, perača vozila, telefonista i zaposlenih u bifeu-

restoranu;

13) poslove zaposlenih u štampariji.

Uslovi koje mora da ispunjava zaposleni koji se raspoređuje na radna mesta iz

stava 1. ovoga člana u pogledu doba života, stručne spreme, zdravstvenog stanja i
sredstava lične zaštite i opreme, uređuju se opštim aktom koji donosi funkcioner koji
rukovodi organom.

Član 7

Zaposleni ima pravo da odbije da radi pod uslovima utvrđenim zakonom, kada
mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene
propisane mere zaštite na radu, sve dok se ne sprovedu određene mere zaštite.

Član 8

Organ osigurava zaposlenog za slučaj smrti ili trajnog gubitka radne sposobnosti.

IV DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST

Član 9

Novčana kazna može se izreći pored slučajeva utvrđenih zakonom i u slučaju:

1) odbijanja zaposlenog da izvrši lekarski pregled radi utvrđivanja zdravstvene

radne sposobnosti koja je uslov za rad na određenom radnom mestu;

2) prikrivanja materijalne štete.

 Član 10

Postojanje štete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu odnosno
paušalni iznos štete, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna
komisija koju obrazuje funkcioner koji rukovodi državnim organom.

Član 11

Ako je zaposleni u takvom materijalnom položaju da bi isplata naknade štete

dovela njega i njegovu porodicu ispod egzistencijalnog minimuma, visina naknade štete
se smanjuje do nivoa prema kome isplata štete ne bi ugrozila egzistencijalni minimum.

Egzistencijalni minimum nastupa kada zaposleni i članovi njegove porodice imaju

po članu domaćinstva mesečni prihod koji je manji od garantovane zarade.

Rešenje o smanjenju naknade štete donosi funkcioner koji rukovodi državnim

organom.

V OSTALA PRIMANJA

Član 12

Zaposlenom u organu, pored slučajeva utvrđenih zakonom, drugim propisima i

Opštim kolektivnim ugovorom, pripada pomoć u slučaju:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana

njegove uže porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;

5) ublažavanja posledica elementarnih nepogoda na neosiguranom stambenom

objektu zaposlenog;

6) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;

7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini

troškova pogrebnih usluga.

Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u tač. 1) do 6) stav 1 ovog

člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine tri prosečne neto zarade u
privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa
nadležnog za poslove statistike.
 Članom uže porodice iz stava 1 ovog člana smatra se: bračni i vanbračni drug,
dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i drugo lice prema kome zaposleni
ima zakonsku obavezu izdržavanja.

Član 13

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini od 50% prosečne neto
zarade u privredi Republike prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa
nadležnog za poslove statistike.

Jubilarna nagrada dodeljuje se na dan državnosti Republike Srbije.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i
40 godina rada u organu.

VI USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 14

Uslovi za rad sindikata omogućuju se i obezbeđuju u skladu sa Opštim

kolektivnim ugovorom.

Član 15

Organ može obezbediti organizaciji sindikata dotaciju za humanitarne akcije i

poboljšanje socijalnog položaja zaposlenih.

VII REŠAVANJE SPOROVA

Član 16

Interesni sporovi rešavaju se posredovanjem.

Radi rešavanja spora učesnici sporazumno, iz reda stručnjaka za predmet spora,

određuju jednog ili više posrednika.

U slučaju neuspeha u posredovanju, posrednik je dužan da sačini izveštaj o

rezultatima posredovanja i da ga dostavi stranama u sporu.

Član 17

Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora (pravni kolektivni sporovi) rešavaju
se pred arbitražnim većem.

Arbitražno veće sastoji se od tri člana.

 Svaka strana u sporu određuje po jednog člana arbitražnog veća, a trećeg člana
strane u sporu biraju sporazumno i on je ujedno i predsednik arbitražnog veća.

Članovi arbitražnog veća biraju se na vreme od četiri godine i mogu biti ponovo
birani.

Funkcija člana arbitražnog veća je počasna.

Član 18

Sporna pitanja u primeni ovog kolektivnog ugovora rešava arbitražno veće u roku
od 15 dana od dana pokretanja spora.

Član 19

Odluku o postignutom sporazumu arbitražno veće saopštava usmeno stranama u

sporu, a u roku od tri dana od dana donošenja odluke, dostavlja odluku stranama u sporu
u pismenoj formi.

Odluka arbitražnog veća, o postignutom sporazumu, je konačna i obavezna za

učesnike u sporu.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 20

Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme, a može prestati sporazumom

učesnika ili otkazom.

U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana

podnošenja otkaza, kada Ugovor prestaje da važi.

Predlog za izmenu i dopunu Ugovora može da podnese svaki potpisnik, u

pismenom obliku.

Potpisnici ovog ugovora dužni su da se u roku od 15 dana od dana prijema

predloga za izmenu i dopunu izjasne o predlogu.

Član 21

Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni

ugovor za državne organe ("Službeni glasnik RS", br. 37/92 i 36/93).

Član 22
 Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom
glasniku Republike Srbije".