Mehanika Otpornost Materijala

Otpornost materijala
Osnovni pojmovi, spoljanje i

unutranje sile, definicije napona i
deformacije, vrste naprezanja
Osnovni pojmovi
Kruto telo
Rastojanje ma koje 2 take je stalno,

ne menja se,
telo se ne deformie
predmet prouavanja mehanike
vrsto telo
Rastojanje ma koje 2 take se menja pod dejstvom sila,

realna tela koja mogu da se deformiu
menjaju svoj oblik i veliinu
PREDMET IZUAVANJA OTPORNOSTI MATERIJALA
10/24/2009
Predmet izuavanja
otpornosti materijala - vrste vrstih tela
d << a
d << b
tap
Ploa
Ljuska
Masiv
tap
Telo ija je duina znatno

vea od njegovih dimenzija
poprenog preseka
popreni presek
Prema obliku
Prav ili
Kriv
Prema poprenom preseku
Pun (masivan)
Tankozidni sa otvorenim ili
zatvorenim profilom
teite preseka
osa tapa
10/24/2009
Zadatak otpornosti materijala
Proraun vrstoe
Odreivanje dimenzija elemenata, zavisno od odabranog

materijala,
koji iskljuuju mogunost loma
Proraun krutosti (deformabilnosti)
Dimenzije koje obezbeuju deformacije u odreenim granicama

Odreivanje deformacija tog elementa pod optereenjem
Proraun stabilnosti
Da element pod optereenjem zadri prvobitni oblik u eksploataciji

i ne izgubi stabilnu ravnoteu
Osnovne pretpostavke
otpornosti materijala
Neprekidnost materijala
Homogenost materijala
Izotropnost materijala (u svim
pravcima)
Elastinost materijala
10/24/2009
Podela sila koje deluju
Spoljanje
Unutranje
Osnovne pretpostavke
otpornosti materijala
Pretpostavka o linearnoj zavisnosti

napona i deformacija (Hukov zakon)
Princip poetnih dimenzija (deformacije
su male)
Princip nezavisnosti dejstva sile
(superpozicije)
Princip Sen-Venana
10/24/2009
Spoljanje sile se dele:
Aktivne
Reaktivne
Po mestu delovanja
zapreminske
povrinske
linijske
koncentrisane
Po karakteru dejstva
statike
dinamike
udarne
Spoljanje i unutranje sile

z
FU
+
z
Telo je u ravnotei kada na

njega deluju dve sile jednakih
veliina, kolinearne i suprotnih
smerova
Prema zakonu akcije i reakcije:
Usled dejstva tereta,
spoljanjih sila, pojavie se
sile koje se odupiru dejstvu
spoljanjih sila - unutranje
sile
FU
L
G
G
Szi = G - Fu = 0
10/24/2009
Naprezanja, naponi i deformacije
Kada vrsto telo napadaju spoljanje

sile kaemo da je NAPREGNUTO ili u
stanju naprezanja
Pod uticajem spoljnih sila telo donekle
menja svoj oblik i zapreminu
DEFORMIE SE
Osnovne vrste naprezanja:

Aksijalno naprezanje
Smicanje
Uvijanje
Savijanje
Izvijanje
10/24/2009
Zatezanje
Pritisak
izazivaju sile
kolinearne sa osom
tapa ili vie sila ija
je rezultanta u
pravcu ose tapa
+F
-F
+F
-F
Smicanje
Ako deluju samo

transferzalne
(poprene) sile,
naprezanje je isto
smicanje
+F
-F
10/24/2009
Uvijanje - torzija
Ako u preseku deluje

samo moment torzije
naprezanje je isto
uvijanje - torzija
-F
mt
mA
+F
Savijanje
Ako u preseku deluje

samo moment
savijanja naprezanje je
isto savijanje
A
mA
mB
10/24/2009
Izvijanje
+F
Ako je tap napregnut

aksijalnim silama a popreni
presek tapa mali u odnosu
na duinu tapa (vitki
tapovi) nastae sluaj
izvijanja vlakana, jer vlakna
prelaze u krive linije
-F
Savijanje proste grede silama
Savijanje i smicanje
Postojanje momenta savijanja

izaziva savijanje
Postojanje transverzalne sile - izaziva
smicanje
F1
A
F2
B
10/24/2009
Savijanje konzole silom
Savijanje i smicanje
Postojanje momenta savijanja

izaziva savijanje
Postojanje transverzalne sile - izaziva
smicanje
F
A
B
Uvijanje konzole silom na kraku
Savijanje, uvijanje i
smicanje
Postojanje momenta
uvijanja izaziva uvijanje
Postojanje momenta
savijanja izaziva savijanje
Postojanje transverzalne
sile - izaziva smicanje
10
10/24/2009
Unutranje sile. Metoda preseka
Presei telo zamiljenom ravni na mestu gde

treba odrediti unutranje sile
Odbaciti jedan deo
Dejstvo odbaenog dela zameniti silama
Postaviti statike jednaine ravnotee
Odrediti unutranje sile, komponente glavnog
vektora i glavnog momenta
Presei telo zamiljenom ravni na mestu gde

treba odrediti unutranje sile
F1
Fn
II
Fo
F2
F3
Fm
11
10/24/2009
Odbaciti jedan deo

Dejstvo odbaenog dela zameniti silama
F1
I
F2
F3
Postaviti statike jednaine ravnotee

Odrediti unutranje sile, komponente glavnog
vektora i glavnog momenta
F1
I
F2
F3
SFx = 0
SFy = 0
SFx = 0
SM x = 0
SM y = 0
SM z = 0
FR
MR
12
10/24/2009

y
y
F1
My
Fy M x
Fx
z
C
x
M z Fz
Fz M z
Fx
F2
Mx
F3
Fn
z
Fo
II
Fy
My
Fm
Naponi, sile u preseku
F1
DA
n
a DF
F2
t
F3
p sr =
DF
DA
p = lim
DA 0
DF
dF
=
DA
dA
Odnos unutranje
sile i povrine na
koju ona deluje,
mera intenziteta sile,
je srednji napon psr
Ukupan napon p je
vektor kolinearan je
sa vektorom sile F
13
10/24/2009
Napon
Odnos unutranje sile DF koja deluje na povrinu

DA preseka optereenog tela, ako veliina ove
povrine tei ka nekoj graninoj vrednosti - ako
ovu povrinu smanjujemo do beskonano malih
dimenzija, suavajui njenu konturu oko take
M.
Granina vrednost ovog odnosa, koju definie
intenzitet unutranjih sila koje deluju na datu
povrinu u posmatranoj taki M, zove se NAPON.
Naponi, normalni i tangencijalni

F1
M
DA
F2
p
t
F3
p=
Normalni napon s
(sigma) - izduenje
ili skraenje
Tangencijalni napon
t (tau)
14
10/24/2009
Geometrijske karakteristike
poprenog preseka
Geometrijske karakteristike
poprenog preseka
Povrina poprenog preseka

Statiki moment poprenog preseka
Momenti inercije poprenog preseka
10/24/2009

y
2
A2
A1 , A2 , A3 , . . . An
C2
1
Cn
Ck
A1 C
1
C5
C n-1
n
An
C3
x
3 A3
C1x1; y1 C1x2 ; y2 C1x3 ; y3 . . . Cn xn ; yn

n
A Ai A1 A2 A3 . . . An
i 1
A dA
A
Dimenzija
L
2
Jedinica
m
2
10/24/2009
Statiki moment povrine za osu

y
S x ydA
A
x dA
S y xdA
L
3
Dimenzija
Jedinica
m
3
Statiki moment
Za sloenu povrinu koja se sastoji od vie prostih
povrina, statiki moment za neku osu jednak je zbiru
statikih momenata pojedinih prostih povrina u
odnosu na istu osu
n
S x ydA ydA ydA ydA ... ydA A1 y1 A2 y2 ... An yn Ai yi

A
i 1
S y xdA xdA xdA xdA ... xdA A1 x1 A2 x2 ... An xn Ai xi

A
i 1
10/24/2009
Koordinate teita
y
xC
A
x dA
dA
Sy
Sx
A
xdA
yC
yC
ydA
A
dA
A
x
xC
Po Varinjonovoj teoremi:
(moment rezultante jednak je zbiru momenata komponenata)
Primer :
R2
10/24/2009
Brojni primer:
6
y
C3
C1
x
0.67
C2
R2
2
A1 12 C1 3;1
A2 6 C 22; 0.67
A3 6,28 C1 0.85; 0
Brojni primer:
A A1 A2 A3 12 6 6.28 24,28 cm 2
S x1 A1 y1 12 1 12 cm 3
S y1 A1 x1 12 3 36 cm 3
S x 2 A2 y2 6 (0.67) 4.02 cm 3
S y 2 A2 x2 6 2 12 cm 3
S x 3 A3 y3 6.28 0 0 cm 3
S y 3 A3 x3 6.28 (0.85) 5.34 cm 3
S x S x1 S x 2 S x3 12 4.02 0 7.98 cm3
S y S y1 S y 2 S y 3 36 12 5.34 42.66 cm3
10/24/2009
Brojni primer:
h
C
C3
C1
x
x
C2
xC
Sy
yC
Sx
7.98
0.32 cm
A 24.28
42.66
1.75 cm
24.28
Karakteristike statikih
momenata poprenog preseka
Za osu simetrije statiki moment povrine jednak

je nuli jer ova osa prolazi kroz teite.
Ako povrina ima dve ose simetrije ili vie takvih
osa, teite se nalazi u presenoj taki tih osa
Kososimetrine povrine imaju teite u taki
kose ose simetrije
Ako osa prolazi kroz teite statiki moment
povrine za tu osu jednak je nuli
10/24/2009
Momenti inercije ravnih povina
Aksijalni moment inercije
I x y dA
I y x dA
Centrifugalni moment inercije
I xy xydA
A
I o r dA
Polarni moment inercije

y
x dA
I x y 2 dA
I y x 2 dA
A
Aksijalni moment inercije povrine predstavlja zbir proizvoda

svih elementarnih povrina i kvadrata njihovih rastojanja od
odgovarajue ose u ravni te povrine
Dimenzija
L
4
Jedinica
m
4
10/24/2009

y
I x y x y dA
x dA
r
y
O
x
Centrifugalni moment povrine predstavlja zbir proizvoda

svih elementarnih povrina i oba njihova rastojanja od osa
u ravni te povrine
Dimenzija
L
4
m
4
Jedinica

y
I O r 2 dA
x dA
r x2 y2
I O x 2 y 2 dA x 2 dA y 2 dA I x I y
A
Polarni moment inercije u odnosu na pol O u ravni te

povrine predstavlja proizvod svih elementarnih povrina i
kvadrata njihovih rastojanja od tog pola
Dimenzija
L
4
Jedinica
m
4
10/24/2009
Karakteristike momenata inercije
Aksijalni i polarni moment inercije su uvek

pozitivni
Centrifugalni moment inercije moe biti vei,
manji ili jednak nuli
Svaka povrina ima bar jedan par osa za koje je
centrifugalni moment inercije jednak nuli
Znak polarnog momenta inercije

y
Ixy>0
Ixy<0
Ixy>0
y
Ixy<0
Ixy<0
Ixy>0
10/24/2009
Momenti inercije za paralelno pomeren

koordinatni sistem (tajnerova teorema)
Moment inercije za ose

teine xOh
x=a+ x
A
x
I x h 2 dA
dA
h
O1
Ih x dA
y=b+ h
x
I xh xh dA
A
Ako osa prolazi kroz teite statiki

moment povrine za tu osu jednak je nuli

y
A
x
dA
h
O1
C
U izrazima za
momente inercije
za X i Y osu
vrednosti
koordinata x i y
zamenjujemo
vrednostima,
prema slici
x=a+ x
y=b+ h
x
x a x y b h
10
10/24/2009

y b h
I x y 2 dA b h dA
2
I x h dA 2b hdA b 2 dA
2
I x Ix 2b Sx b A
2
Ako osa prolazi kroz teite statiki moment povrine

za tu osu jednak je nuli, a b je udaljenost x ose od
paralelne teine ose z
I x Ix b 2 A

x a x
I y x 2 dA a x dA
2
I y x 2 dA 2a xdA a 2 dA Ih 2a Sh a 2 A
A
Ako osa prolazi kroz teite statiki moment povrine

za tu osu jednak je nuli, a b je udaljenost x ose od
paralelne teine ose z
I y Ih a 2 A
11
10/24/2009

x a x y b h
I x y xydA a x b h dA
A
I x y xh dA a hdA b xdA ab dA
A
I xy Ixh aSx b Sh abA

Ako osa prolazi kroz teite statiki moment povrine za tu
osu jednak je nuli, a b je udaljenost x ose od paralelne
teine ose z, dok je a udaljenost yose od paralelne teine
ose h,
I xy Ixh abA

y
Kada se koordinatni
poetak sistema xO1h
poklapa sa teitem tada
su ose x i h teine ose
Statiki moment za teine
ose jednak je nuli, a
koordinate
x=a+ x
A
x
dA
h
O1
C
yc b; xc a
y=b+ h
x
Sx Sh 0
12
10/24/2009

Momenti
Ix , Ih i Ixh
sopstveni momenti
inercije
A
x
Proizvod povrine
preseka i udaljenosti od
ose osa naziva se
dA
h
O1
C
poloajni moment
inercije
x=a+ x
y=b+ h
x
b 2 A, a 2 A, abA

y
kada su x, h teine
ose
A
a
x
x=a
O1 dA
y
Momenti inercije za
teine ose xOh
nazivaju se sopstveni
momenti inercije
Momenti inercije za
vanteine ose jednaki
su zbiru sopstvenih
momenata inercije i
poloajnih momenata
inercije
y=b
13
10/24/2009

xa
y b
Za teine ose x, h za paralelno pomeren koordinatni sistem

izrazi za momente dobijaju oblik
I x Ix b 2 A
I y Ih a 2 A
I xy Ixh abA
Moment inercije za paralelno pomeren koordinatni sistem
jednak je zbiru sopstvenog momenta inercije(uvek za
teine ose) i poloajnog momenta inercije

Moment inercije za vanteine paralelne ose

jednak je zbiru sopstvenih momenata inercije
(teinih) i poloajnih momenata inercije
I x I x yC2 A
I y Ih xC2 A
Napomena: rastojanja xc i yc
uzimati sa svojim znakom
I xy I xh xC yC A
14
10/24/2009

Moment inercije za paralelne teine ose jednak je

razlici momenata inercije za vanteine paralelne
ose i poloajnih momenata inercije
I x I x yC2 A
Ih I y xC2 A
I xh I xy xC yC A
Momenti inercije za zaokrenuti

koordinatni sistem (za teine ose)
y
Poznati su momenti
inercije za teine
ose xCy Ix, Iy, Ixy
Za neki zaokrenuti
za ugao j
koordinatni sistem
uCv treba odrediti
momente inercije Iu,
Iv, Iuv
dA
y
M
j N
j
C
15
10/24/2009

y
dA
y
M
j N v
Q x
P
u MN CM PQ CM y sin j x cos j
u SQ NQ SQ MP y cos j x sin j

Koristei transformaciju koordinata dobijaju se:
I u v 2 dA y cos j x sin j dA cos 2 j y 2 dA sin 2 j x 2 dA 2 sin j cos j xydA

2
I u I x cos j I y sin j I xy 2 sin j cos j

2
I v u 2 dA y sin j x cos j dA sin 2 j y 2 dA cos 2 j x 2 dA 2 sin j cos j xydA

2
I v I x sin 2 j I y cos 2 j I xy 2 sin j cos j
I uv uvdA sin j cos j y 2 dA x 2 dA cos 2 j sin 2 j xydA

A
A
A
I uv I x I y sin j cos j I xy cos 2 j sin 2 j
16
10/24/2009
Momenti inercije za za okrenuti

Kako je:
1
1 cos 2j ,
2
2 sin j cos j sin 2j
1
1 cos 2j ,
2
cos 2 j sin 2 j cos 2j
cos 2 j
sin 2 j
Izrazi za izraunavanje teinih momenata inercije za zaokrenute ose sada su
Iu
1
I x I y 1 I x I y cos 2j I xy sin 2j
2
2
1
I x I y 1 I x I y cos 2j I xy sin 2j
2
2
1
I uv I x I y sin 2j I xy cos 2j
2
Ako su poznati momenti inercije za jedan par teinih osa bez integraljenja
mogu se izraunati momenti inercije za zaokrenute teine ose
Iv
Glavni momenti
inercije i glavne ose inercije
Kako se drugi izraz za moment moe dobiti iz prvog zamenom j sa j+90o

analiziraju se drugi i trei izraz
1
1
I u I x I y I x I y cos 2j I xy sin 2j
2
2
1
2
Navedeni izrazi su neprekidne funkcije ugla j pa se mogu odrediti ekstremne

vrednosti:
dI u
I x I y sin 2j 2 I xy cos 2j 0
dj
argument j koji zadovoljava ovu jednainu obeleimo sa a
I x I y sin 2 2I xy cos 2 0 : cos 2
tg 2
2 I xy
Ix Iy
17
10/24/2009
Glavni momenti
Ugao odreuje poloaj glavnih teinih osa
cos 2
sin 2
1
1 tg 2 2
tg 2
1 tg 2 2
I
I
tg 2
Ix Iy
I y 4 I xy2
2 I xy
Ix Iy
2 I xy
2
x I y 4 I xy
tg
tg 2
I max I1
1
I x I y 1
2
2
I min I 2
1
I x I y 1
2
2
I y 4 I xy2
2
I y 4 I xy2
2
I uv j I12 0
Glavni momenti
Za teine ose za koje aksijalni momenti inercije

imaju ekstremne vrednosti, centrifugalni moment
inercije je jednak nuli.
I obrnuto ako je za dve upravne teine ose
centrifugalni moment inercije jednak nuli, onda
aksijalni momenti za te ose imaju ekstreme
18
10/24/2009
Elipsa inercije
(2)
y
Za povrinu A poznate su glavne teine ose

(1) i (2) i glavni teini momenti inercije I1 i I2 .
Za proizvoljnu teinu osu u pod uglom j dobija
se
I u I1 cos 2 j I 2 sin 2 j
Deljenjem leve i desne strane sa

povrinom A dobija se
N(x,y)
I2
A
Poluprenici inercije za glavne ose
i1
iu
Iu
A
i1
I1
, i2
A
i1
(1)
x
Poluprenik inercije za osu u
i2
iu i1 cos j i2 sin j
2
i2
Momenti inercije pravougaonika

y
A bh, xC b2 , yC h2
dx
h
Ix
dA b y 2 dy
Iy
dA h x 2 dx
0
b
yC
xC
xydA
A
dy
I xy
b
2
ydA
bh 3
, dA bdy
3
hb 3
, dA hdx
3
b2
2
ydy
0
h 2b 2
, dA bdy
4
Za teine ose x i h
I x I x yC2 A
bh3 h 2
bh3
bh
3
4
12
Ih I y xC2 A
hb3 b 2
hb3
bh
3
4
12
Ixh I xy xC yC A
h 2b 3 b h
bh 0
4
22
19
10/24/2009
Momenti inercije i elipsa inercije

pravougaonika
y
Za teine ose obeleene sa x i y

momenti inercije iznose:
iy
Ix
iD
bh3
b3h
, Iy
, I xy 0
12
12
ix
Poluprenici inercije su
x
ix i1
Ix
i y i2
Iy
T
A
bh 3
2
12 h 3 h 0,29h
bh
12
6
b3h
2
12 b 3 b 0,29b
bh
12
6
Za proizvoljnu osu tangenta paralelna sa

odabranom osom, i rastojanje od C do take dodira
tangente T je iD.
I D A iD2
Podaci iz tablica za krug

A
D 2
r 2
4
R
x
Ix Iy
D 4 r 4
0,0491D 4 0,7854r 4
64
4
I xy 0
ix i y
D r
4 2
20
10/24/2009
Podaci iz tablica za polovinu kruga

D 2 r 2
8
2
4r
e1
0.2122 D; e2 r e1 0.2878D
3
A
e2
e1
x1
I x1
8 4
4
4
Ix
r 0.1098r 0.0069 D
8
9
Iy
r 4 D 4
0.392r 4 0.025D 4
8
128
r 4 D 4
0.392r 4 0.025D 4
8
128
Postupak pri odreivanju momenata

inercije sloene povrine
1.
2.
3.
4.
5.
Izabrati koordinatni sistem Oxy i odrediti poloaj

teita
Odrediti momente inercije za teine ose svake
povrine, pa primenom tajnerove teoreme
odrediti momente inercije za teine ose sloene
povrine
Odrediti ugao glavnih centralnih osa inercije
Odrediti glavne centralne momente inercije
Odrediti poluprenike elipse inercije i nacrtati
elipsu inercije
21
10/24/2009
Primer izraunavanja momenata za

sloenu povrinu
C2
3.5
Odabrati ose x i y i odrediti teite
A1 12 1 12; C1 0;0,
A2 8 1 8; C2 3.5;6.5,
14
6.5
A3 8 1 8; C3 3.5;6.5
S x1 0cm 3 , S y1 0cm 3 ,
S x 2 28cm 3 , S y 2 52cm 3
S x 3 28cm 3 , S y 3 52cm 3
6.5
C1
C3
xC
S x1 S x 2 S x 3 0 28 28
0
A1 A2 A3
12 8 8
3.5
yC
S y1 S y 2 S y 3
A1 A2 A3
0 52 52
0
12 8 8

sloenu povrinu
C2
3.5
Odrediti momente inercije za ose x i y
I y I y1 I y 2 xC2 2 A2 I y 3 xC2 3 A3
x
C1
I xy I xy1 I xy 2 xC 2 yC 2 A2 I xy 3 xC 3 yC 3 A3
6.5
C3
14
6.5
I x I x1 I x 2 yC2 2 A2 I x3 yC2 3 A3
3.5
22
10/24/2009

sloenu povrinu
12
y = y1
x = x1
C1
I x1
bh3 1123
144cm 4
12
12
I y1
b3h 13 12
1cm 4
12
12
I x1 y1 0cm 4

sloenu povrinu
C2
I x 2 I x3
bh3 8 13
0.66 cm 4
12
12
I y 2 I y3
b3h 83 1
42.66 cm 4
12
12
8
I x 2 y 2 I x3 y 3 0 cm 4
23
10/24/2009

sloenu povrinu
3.5
C2
I x 144 0.66 6.528 0.66 6.528
14
6.5
I x 822 cm 4
I y 1 42.66 3.528 42.66 3.528
C1
C
6.5
I x 282 cm 4
1
C3
I xy 0 0 3.5 6.5 8 0 3.5 6.5 8
3.5
I xy 364 cm 4

sloenu povrinu
(2)
Odrediti ugao glavnih osa

tg 2
2 I xy
Ix Iy
2 364
1.3481
821.33 282
2 arctg 1.3481 53.433
(1)
26.72
26.72
I max I1 1006cm
I max I1
1
I x I y 1
2
2
I max I1
1
822 282 1
2
2
I y 4 I xy2
2
822 2822 4 3642
1
I x I y 1 I x I y 2 4I xy2
2
2
1
1
822 2822 4 3642
I1 822 282
2
2
I min I 2
4
I min I 2 99cm 4
I uv j I12 0
I max
I uv j I12 0
24
10/24/2009

sloenu povrinu
(2)
Poluprenici inercije
(1)
i1
I1
1006
5.66 cm
A
28
i2
I2
99
1.88 cm
A
28
26.72

1.
Podeliti sloenu povrinu na odreen broj

manjih povrina za koje je lako odrediti:
Teite povrine
Statike momente inercije povrina za teine ose
Sopstvene momente inercije povrine za teine ose
Aksijalne momente inercije povrine za teine ose
Centrifugalne momente inercije povrine za teine
ose
Polarne momente inercije povrine za teine ose
25
10/24/2009

2.
3.
4.
5.
6.

teita
Odrediti momente inercija za teine ose svake
povrine pa primenom tajnerove teoreme
povrine
elipsu inercije
Napomene pri odreivanju momenata

Treba koristiti simetriju teite sloene povrine
je uvek na osi simetrije
Osa simetrije je ujedno i jedna glavna osa inercije,
a druga glavna osa prolazi kroz teite i upravna
je na prvu
Ako povrina ima vie osa simetrije teite je u
njihovom preseku a one su ujedno i glavne ose
inercije
Za glavne ose uvek je centrifugalni moment
inercije jednak nuli
26
10/24/2009
Primer :
R2
Brojni primer:
6
y
C3
C1
x
0.67
C2
R2
2
A1 12 C1 3;1
A2 6 C 22; 0.67
A3 6,28 C1 0.85; 0
27
10/24/2009
Brojni primer:
C
C3
C1
x
x
C2
xC
Sy
yC
Sx
7.98
0.32 cm
A 24.28
42.66
1.75 cm
24.28
Brojni primer:
A1 12 cm 2 C1 1.24; 0.67
y1
bh3 6 23
4 cm 4
12
12
I y1
b 3 h 63 2
36 cm 4
12
12
x1
C1
I x1
I x1 y1 0
28
10/24/2009
Brojni primer:
A2 6 cm 2 C1 0.24;. 1
y2
C
x2
C2
I x2
bh3 6 23
1.33 cm 4
36
36
I y2
b 3 h 63 2
12 cm 4
36
36
I x2 y2
b2h2
62 22
2 cm 4
72
72
Brojni primer:
h
y3
C
C3
A1 6.28 cm 2 C1 2.61; 0
x3
I y3
I x3
r 4 24
6.28 cm 4
8
8
r4
24
9 2 64 1.76 cm 4
9 2 64
72
72
I x3 y 3 0
29
10/24/2009
Brojni primer:
Ix I x1 h12 A1 I x 2 h22 A2 I x3 h32 A3
Ix 4 5.38 1.33 6 6.28 23 cm 4
Ih I y1 x12 A1 I y 2 x 22 A2 I y 3 h32 A3
Ih 36 18.45 12 0.34 42.78 1.75 111.3 cm 4
Ixh I x1 y1 x1h1 A1 I x 2 y 2 x 2h2 A2 I x3 y 3 x3h3 A2

Ixh 0 1.24 0.67 12 2 0.24 6 1 0 6.28 2.61 0 10.53 cm 4
Rezime

Statiki moment povrine poprenog preseka
Teite povrine
tajnerova teorema - sopstveni + poloajni
Momenti inercije za zaokrenuti koordinatni sistem
Glavni momenti inercije i glavne ose inercije
Elipsa inercije i glavne teine ose
30
10/24/2009

1.
2.
3.
4.
5.

teita
Odrediti momente inercija za teine ose svake
povrine, pa primenom tajnerove teoreme
povrine
elipsu inercije
31
11/1/2009
Zatezanje
Pritisak
+F
-F
F
+F
-F
Aksijalno naprezanje (zatezanje ili

pritisak) je takvo naprezanje pri kome
se u poprenim presecima
optereenog dela, najee tapa,
javljaju samo aksijalne unutranje sile
(unutranje sile su u pravcu uzdune
ose tapa)
11/1/2009
izazivaju sile kolinearne
sa osom tapa ili vie
sila ija je rezultanta u
pravcu ose tapa
+F
-F
F
+F
-F
Kod aksijalnog naprezanja

postoje samo normalni naponi
F1
M
A s
F2
F3
Normalni napon s (sigma) - izduenje ili skraenje
Nema tangencijalnih napona
t (tau)
11/1/2009
Unutranje sile i naponi
FA
Ravnotea spoljanjih i
unutranjih sila
Dijagram promene aksijalne sile
F
F
I
Fa
FA
F FA 0
F Fa 0
Zanemaren je uticaj teine tapa,

posmatra se homogeni tap konstantnog
poprenog preseka
FA
I
F
B
Fa
I
F
I
Za proizvoljni zamiljeni
normalni presek vae uslovi
ravnotee:
F
F
F FA 0
F Fa 0
I
F
I
11/1/2009
FA
I
F
Fa
I
F
I
Normalni napon konstantan u

svakoj taki poprenog preseka
Popreni presek nepromenljiv
itavom duinom tapa
Normalan napon dobija se kao
odnos sile po povrini
Fa s dA s dA s A
I
F
I
Fa
A
Jedinica MPa
Stare jedinice: kp/mm2
i kg/cm2
Deformacije kod aksijalnog naprezanja
elini tap duine l

deformisae se pod
dejstvom sile
zatezanja F
Duina e se
poveati za l
Ukoliko su vee
aksijalne sile utoliko
su vea i izduenja
F
F
l
F
F
l
l1
11/1/2009
elini tap duine l

deformisae se pod
dejstvom sile
pritiskanja F
Duina e se
smanjiti za l
Ukoliko su vee
pritisne aksijalne sile
utoliko su vea i
skraenja
F
l
F
l
l
Deformacija (u oba sluaja) je u promeni

duine tapa
Deformacija je zavisna od veliine aksijalnih
sila te raste ukoliko su sile vee
Uz odgovarajuu opremu mogue je snimiti
zavisnost izmeu spoljanjeg optereenja
(aksijalnih sila) i odgovarajuih deformacija
11/1/2009
Dijagram sile i deformacije eline ipke

F
kN
l
mm
Dijagrami napona i dilatacije
Dijagram sile i izduenja zavisi od dimenzija

ipke
Za svaku ispitivanu ipku dobio bi se slian
dijagram
Da bi se otklonile neusaglaenosti i dobile
poredive vrednosti izvrena je
standardizacija metodologije ispitivanja
i epruvete koje se koriste
11/1/2009
Dijagrami napona i dilatacije
Za debele materijale propisane su prave

cilindrine epruvete
Za limove propisane su pljosnate epruvete
Propisane su i duine epruveta i to:
DUGAKE
l0 10 d 0
KRATKE
l0 5 d 0
Standardna epruveta za ispitivanje zatezanjem
10
11/1/2009
Ispitivanje zatezanjem na hidraulinoj kidalici
Savremene maine za ispitivanje

zatezanjem
11
11/1/2009
Dijagrami sila - izduenje za razliite

materijale
Dijagram sila izduenje

dijagram napon - dilatacija
Umesto izduenja naneti odnos

izduenja i prvobitne duine
l0
l0
e Dilatacija, neimenovan broj
12
11/1/2009
Dijagram sila izduenje

dijagram napon - dilatacija
Umesto sile naneti odnos sile i

povrine poprenog preseka
s Napon
MPa
Prema vaeim standardima napon se oznaava sa
F
A0
Dijagram napon - dilatacija
s
M Pa
Dijagram napon - dilatacija za meki elik
13
11/1/2009
Karakteristine take na dijagramu

napon - dilatacija
M Pa
M
TD
sP
sE
sM
P - granica proporcionalnosti
E - granica elastinosti
Tg -gornja granica teenja
Td - donja granica teenja
M - maksimalna vrstoa
K - taka prekida
TG
tga=E
Hukov zakon
Od koordinatnog poetka
do take P postoji
proporcionalnost izmeu
napona i dilatacije
E koeficijent
proporcionalnosti
MODUL ELASTINOSTI
ili Jungov modul
dimenzija MPa
s E e
14
11/1/2009
Hukov zakon
Hukov zakon u obliku
s=Ee
Zamenom u izrazu za dilataciju kao e=l/lo

Napon kao odnos s=F/A
Dobija se izraz za Hukov zakon u obliku
F l
EA
Duina ipke posle prekida
l1 l l l e l l 1 e
Poasonov koeficijent m
l1
epb
eph
e uzduna dilatacija
eP poprena dilatacija
e p m e
koeficijent zavisnosti poprene dilatacije od uzdune

Poasonov koeficijent je neimenovan broj
15
11/1/2009
Poasonov koeficijent
Izraunavanjem zapremina pre i posle
deformacije dobija se zapreminska dilatacija
kao
V l b h
V l 1b1 h1 l b h1 e 1 me
eV
V V1 V
V
V
eV e 1 2m
Poasonov koeficijent i modul elastinosti

Materijal
m [-]
elik
0,3
Aluminijum
0,34
Bakar
0,33
Mesing
0,37
Sivi liv
0,25
1.0 . 10
5
1.0 . 10
Beton
1/6
0.3. 10
E [ M Pa ]
5
2.1 . 10
5
0.7 . 10
5
1.1 . 10
5
16
11/1/2009
Dimenzionisanje aksijalno napregnutog

tapa, dozvoljeni napon, stepen sigurnosti
Obrasci u otpornosti materijala izvedeni su

na osnovu Hukovog (Robert Hooke)
zakona, to jest zakona proporcionalnosti
Pri dimenzionisanju delova treba to
potovati, pa dozvoljeni napon merodavan
za proraun mora biti manji od napona na
granici proporcionalnosti to se postie
uvoenjem stepena sigurnosti
Dozvoljeni napon mora biti manji od

napona na granici proporcionalnosti
M Pa
M
TD
sP
sE
sM
P - granica proporcionalnosti
E - granica elastinosti
Tg -gornja granica teenja
Td - donja granica teenja
M - maksimalna vrstoa
K - taka prekida
TG
tga=E
17
11/1/2009
Dimenzionisanje aksijalno napregnutog

tapa, dozvoljeni napon, stepen sigurnosti
Stepen sigurnosti je kolinik jaine na
kidanje, zatezne vrstoe, ili granice
teenja materijala od kog je
proraunavani tap i dozvoljenog
napona
M
sM
s doz
sT
s doz
Dozvoljeni napon
Dozvoljeni napon je kolinik jaine na
kidanje, zatezne vrstoe, od kog je
proraunavani deo i stepena sigurnosti
sM
s doz s d
18
11/1/2009
Stepen sigurnosti
Zavisno od toga na koju karakteristiku se

odnosi, razlikuju se:
Stepen sigurnosti u odnosu na zateznu
vrstou
Stepen sigurnosti u odnosu na granicu
teenja
sM
s doz
sT
s doz
Na izbor veliine
stepena sigurnosti utiu
Tanost odreivanja spoljanjih sila

Nain dejstva spoljanjih sila
Namena projektovane konstrukcije
Zakonska regulativa za odreene
projekte
Osobine primenjenih materijala
19
11/1/2009
Stepen sigurnosti
prema vrsti optereenja
1.
2.
3.
Mirno optereenje
Jednosmerno promenljivo
Naizmenino promenljivo
Stepeni sigurnosti
U okviru ovog kursa bie korieni

stepeni sigurnosti u odnosu na zateznu
vrstou
Bie reavani primeri sa mirnim
optereenjima
20
11/1/2009
Stepen sigurnosti
Vrednosti stepena sigurnosti u odnosu na zateznu
vrstou koji se sreu u literaturi:
Za elik termiki neobraen
za mirno optereenje 2.5-3
za naizmenino promenljivo 5-6

Za liveno gvoe
za mirno optereenje 3-6
za naizmenino promenljivo 5-12
Primer primene stepena sigurnosti
Iz tablica karakteristika materijala za odreen

materijal oitava se zatezna vrstoa
Primer za .0545
sM = 500-600 MPa seH=280-300 MPa

s doz
s M 500
176 MPa
21
11/1/2009
Napon aksijalno napregnutog tapa
Napon aksijalno napregnutog dela mora biti

manji ili jednak dozvoljenom naponu
Normalni napon ili napon kod zatezanja
predstavlja kolinik aksijalne sile i povrine
poprenog preseka
F
s s doz
A
MPa
Kod aksijalnog naprezanja

postoje tri osnovna zadatka
Poznato je optereenje i popreni

F
s
presek tapa i treba odrediti veliinu
A
napona
F
Poznato je optereenje, oblik poprenog
A
preseka i materijal, a potrebno je
s doz
odrediti dimenzije tog preseka
Poznati su popreni presek i dozvoljeni
napon, a potrebno je odrediti vrednost
maksimalne sile
F s A
doz
22
11/1/2009
Definisanje veliine napona

aksijalno napregnutog tapa
Odrediti vrednosti optereenja odnosno

aksijalnu silu koja deluje na tap
Izraunati povrinu poprenog preseka tapa
Izraunati napon koji nastaje delovanjem
aksijalne sile
Uporediti vrednost sa odreenim dozvoljenim
naponom
F
s doz
A
MPa
Dimenzionisanje
aksijalno napregnutog tapa
Odrediti vrednost aksijalne sile koja deluje na

tap
Odrediti dozvoljeni napon za odabrani
materijal
Sraunati potrebnu povrinu preseka
s doz
m2
23
11/1/2009
Za dimenzionisani tap odrediti

vrednost aksijalne sile
Odrediti povrinu preseka

Odrediti dozvoljeni napon za poznati materijal
i definisani stepen sigurnosti
Sraunati maksimalnu aksijalnu silu
F s doz A
Preporuke pri dimenzionisanju

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Veliina aksijalnog optereenja - statika

Normalni napon za popreni presek stepen sigurnosti
Za odabrani materijal dozvoljeni napon
Veliina poprenog preseka
Veliina optereenja za poznatu
povrinu i materijal
24
11/1/2009
Uticaj temperature na deformacije i

napone
Pod uticajem toplote sva tela se ire

irenje zavisi od materijala i
temperaturne razlike
Promena duine tapa proporcionalna
je duini tapa, vrsti materijala i
promeni temperature

napone
l a l t
l l1 l
l
l
l1
l
a t
l
25
11/1/2009

napone
Koeficijent linearnog irenja
a[
Materijal
a o C 1
-1
C ]
-6
12 . 10
-6
23 . 10
elik
Aluminijum
-6
17. 10
-6
19. 10
-6
9. 10
Bakar
Mesing
Sivi liv
Unutranje sile i naponi usled zagrevanja
Ravnotea spoljanjih i
unutranjih sila
Dijagram promene aksijalne sile
za statiki neodreen nosa
F
F
FA FB 0
F Fa 0
Usled promene toplote nastaje

izduenje tapa
Poto izmeu oslonaca ne dolazi
do izduenja, raste napon u
samom tapu
26
11/1/2009
Unutranje sile i naponi usled zagrevanja

Ako je nastala deformacija u
zoni elastinosti materijala, za
postojeu temperaturnu razliku
nastala bi dilatacija
t t2 t1
l l a t
l
a t
l
s E e
Prema Hukovom zakonu napon

je definisan kao proizvod
modula elastinosti i dilatacije
s E a t
s
Moe se odrediti i unutranja

sila
Fa
Fa s Ao
Ao
Napon u kosom preseku aksijalno

napregnutog tapa
Ako analiziramo aksijalno napregnut

tap i neki presek pod uglom
F
A
F
A
27
11/1/2009

napregnutog tapa
U svakoj taki poprenog preseka

aksijalno napregnutog tapa javlja se
normalni napon s, a tangentnog
F
s
napona t nema
(napon je vektorska veliina ima

pravac, smer i intenzitet)
U kosom preseku aksijalno
napregnutog tapa javlja se totalni
napon p
F
A

napregnutog tapa

F
A
F
A
28
11/1/2009

napregnutog tapa
F
A
F
A

napregnutog tapa
Ako analiziramo uoeni normalni presek i kosi

presek pod uglom
F
A
F
A
p A s A 0
A
cos
A
p s
s
A
A
s cos
A
cos
29
11/1/2009

napregnutog tapa
Komponente napona u pravcu normale i

tangente na posmatrani kosi presek
A
t
t
s p p cos s cos 2 s 1 cos 2

1
2
1
2
t p p sin s sin cos s sin 2

napregnutog tapa
Analizom dobijenih izraza u funkciji ugla
s p s 1 cos 2 i t p s sin 2
1
2
1
2
imajui na umu
p s 2 t 2
smax=s ,
a najmanji, odnosno jednaki nuli za =90o smin=0
Najvei normalni naponi su za =0o
Najvei tangencijalni i najmanji naponi su za

=45o
tmax,min=+- 1/2 s
30
11/1/2009
Grafiki prikaz Morov krug napona
s p s 1 cos 2
1
2
1
t p s sin 2
2
p s 2 t 2

napregnutog tapa
90o
F
45
F
Kod krtih materijala

(kaljenih elika, sivog
liva ili kamena) prekid
je poprean
Kod plastinih, mekih,
materijala (meki elik,
bakar, aluminijum)
pucaju pod uglom od
45o
31
11/4/2009
Naprezanje u dva pravca

Naponi i deformacije
Glavni naponi
Naprezanje sudova male debljine
Naprezanje u dva pravca (ravansko)
Zatezanje u dva pravca

Pritisak u dva pravca
Zatezanje i pritisak (smicanje)
11/4/2009
Tanka ploa, debljine d,

napregnuta je silama
jednako podeljenim po
povrinama osnova u
pravcu:
Ox ose
Oy ose
Veliine sila na jedinicu povrine

oznaimo sa sx, odnosno sy
u pravcu Ox imamo silu X
u pravcu Oy silu Y
Sile X ne izazivaju napone u ravni u-u
Sile y ne izazivaju napone u ravni p-p
11/4/2009
Hukov zakon
Od koordinatnog poetka do take P (granice

proporcionalnosti) postoji proporcionalnost
izmeu napona i dilatacije
s E
E koeficijent proporcionalnosti MODUL

ELASTINOSTI ili Jungov modul
Dimenzija napona MPa
l1
l
pb
ph
uzduna dilatacija
P poprena dilatacija
p m
koeficijent zavisnosti poprene dilatacije od uzdune

11/4/2009
Dilatacija u pravcu Ox
Na osnovu pokazanih zavisnosti,

dobija se:
Pozitivna dilatacija u pravcu Ox
Negativna poprena dilatacija u
pravcu Ox ose kao posledica
istezanja u pravcu Oy ose
Ukupna dilatacija u pravcu Ox ose
sx
E
sy
E
sx
E
m
sy
E
s x ms y
E
Dilatacija u pravcu Oy

dobija se:
Pozitivna dilatacija u pravcu Oy
pravcu Oy ose kao posledica
istezanja u pravcu Ox ose
Ukupna dilatacija u pravcu Oy ose
sy
E
sx
E
sy
E
m
sx
E
s y ms x
E
11/4/2009
Dilatacija u pravcu osa Ox i Oy
sx
E
sy
E
sy
sx
E
s x ms y
E
s y ms x
E
Komponentni naponi u kosom preseku

zatezanje u dva pravca
Ako iz tanke ploe,

debljine d, napregnute
silama jednako
podeljenim po
povrinama osnova u
pravcu osa Ox i Oy,
izdvojimo prizmu male
debljine d i ispitamo
ravnoteu
11/4/2009

Ax=c d cosj
Ay=c d sinj

s x cd cos j s n cb cos j cd sin j 0
Y s
i
cd sin j s n cb sin j cd cos j 0
11/4/2009

X s cd cos j s cb cos j cd sin j 0

Y s cd sin j s cb sin j cd cos j 0
i
s n cos j sin j s x cos j

s n sin j cos j s y sin j

cos j
s n sin j cos j s y sin j sin j

sin 2 j cos 2 j 1
Saberemo jednaine i dobijamo normalni
napon
s n s x cos 2 j s y sin 2 j
11/4/2009

sin j
s n sin j cos j s y sin j cos j

1
sin j cos j sin 2j
2
Oduzmemo drugu jednainu od prve i dobijamo

tangencijalni napon
1
n s x s y sin 2j
2

1
n s x s y sin 2j
2
11/4/2009

zatezanje u dva pravca - Morov krug
n
1
s x s y sin 2j
2
s n s y BD cos j s y s x s y cos 2 j s x cos 2 j s y sin 2 j

povrinama osnova u
pravcu:
Ox ose
Oy ose
11/4/2009
kod pritiska u dva pravca

dobija se:
Negativna dilatacija u pravcu Ox
Pozitivna poprena dilatacija u
pritiska u pravcu Oy ose
sx
E
sy
E
sx
E
sy
E
s x ms y
E

dobija se:
Negativna dilatacija, skraenje, u
pravcu Oy
sabijanja u pravcu Ox ose
sy
E
sx
E
sy
E
sx
E
s y ms x
E
10
11/4/2009

sx
sy
E
sy
E
sx
E
s x ms y
s y ms x
E
Po apsolutnoj vrednosti ove dilatacije su

jednake zbiru dilatacija kod zatezanja u dva
pravca samo suprotnog znaka
Zatezanje i pritisak

povrinama osnova u
pravcu:
Ox ose
Oy ose
11
11/4/2009

dobija se:
Pozitivna dilatacija u pravcu Ox
pritiska u pravcu Oy ose
sx
E
sy
E
sx
E
m
sy
E
s x ms y
E

dobija se:
Negativna dilatacija u pravcu Oy
istezanja u pravcu Ox ose
sy
E
sx
E
sy
E
sx
E
s y ms x
E
12
11/4/2009
sx
E
sy
E
sy
E
sx
E
s x ms y
E
s y ms x
E

zatezanje i pritisak - Morov krug
1
s x s y sin 2j
2
13
11/4/2009
Zatezanje i pritisak
s x s y s
Vaan sluaj je kada su

pritisni i zateui napon
jednaki po apsolutnoj
vrednosti
kada su pritisni i zateui naponi jednaki

s x s y s
1 m s
x
E
1 m s
E
Po apsolutnoj vrednosti jednake su i dilatacije,

samo suprotnog znaka kod po apsolutnoj
vrednosti jednakih zateuih i pritisnih napona
14
11/4/2009
Komponentni naponi u kosom preseku jednakih

napona na zatezanje i pritisak - Morov krug
s n s cos 2 j s sin 2 j s cos 2j
n
1
s s sin 2j s sin 2j
2
Jednaki naponi na zatezanje i pritisak

za sluaj j=45o
s n s cos 2j
sin 90o 1 cos 90o 0
n s sin 2j
sn 0
n s
isto smicanje
15
11/9/2011
primer I zadatka za grafiki

Momenti inercije sloene ravne povri
Sloena povr iji moment inercije se trai
11/9/2011
Podeliti na poznate povri
Odrediti teite sloene povri
xC
xdA
A
dA
Sy
Sx
A
yC
ydA
A
dA
A
11/9/2011
Iz tablica oitati vrednosti momenata za teine

ose svake povri

Moment inercije za vanteine paralelne ose jednak je

zbiru sopstvenih momenata inercije (teinih) i
poloajnih momenata inercije
I x I yC2 A
I y I xC2 A
I xy I xC yC A
11/9/2011
Za teine ose odrediti momente inercije No1
11/9/2011
Za teine ose odrediti momente inercije
11/9/2011
Glavni momenti
Kako se drugi izraz za moment moe dobiti iz prvog zamenom j sa
j+90o analiziraju se drugi i trei izraz
1
1
I u I x I y I x I y cos 2j I xy sin 2j
2
2
1
2
Navedeni izrazi su neprekidne funkcije ugla j pa se mogu odrediti
ekstremne vrednosti:
dI u
I x I y sin 2j 2 I xy cos 2j 0
dj
argument j koji zadovoljava ovu jednainu obeleimo sa a
I x I y sin 2a 2I xy cos 2a 0 : cos 2a
tg 2a
2 I xy
Ix Iy
Glavne centralne ose inercije
tg 2a
2 I xy
Ix Iy
U primeru tg2a<0
11/9/2011
Poluprenici inercije
Elipsa inercije
11/9/2011
Elipsa inercije za dati primer
Smicanje
Unutranje sile i naponi,
deformacije, modul klizanja,
dimenzionisanje
11/9/2011
Osnovne vrste naprezanja:
Smicanje
Uvijanje
Savijanje
Izvijanje
Smicanje
Ako deluju samo

transverzalne
(poprene) sile,
naprezanje je isto
smicanje
+F
-F
11/9/2011
Analiza naprezanja u dva pravca,

ravansko naprezanje

Zatezanje i pritisak - odakle se dobija
odnos modula elastinosti i modula
klizanja
Smicanje
Za razliku od dilatacija kod zatezanja, kod

istog smicanja nema promene zapremine
ve se deformacija ogleda u promeni oblika
Deformacija se naziva klizanje i registruje
kroz ugao klizanja ili krae klizanje g
Klizanje se moe dovesti u vezu sa
tangencijalnim naponom
Klizanje je vrlo mali ugao
12
11/9/2011
Modul klizanja
Klizanje je srazmerno
tangencijalnom naponu
Kao i kod aksijalnog
naprezanja vai Hukov
zakon
Koeficijent srazmere
naziva se modul
G g
klizanja G
Veza modula
elastinosti i modula klizanja
E
21 2m
G modul klizanja MPa

E modul elastinosti MPa
m - Poasonov koeficijent
MPa
13
11/9/2011

Materijal
m [-]
elik
0,3
Aluminijum
0,34
Bakar
0,33
Mesing
0,37
Sivi liv
0,25
Beton
1/6
E [ M Pa ]
5
2.1 . 10
5
0.7 . 10
5
1.1 . 10
5
1.0 . 10
5
1.0 . 10
5
0.3. 10
Moduli klizanja i elastinosti za elik

G
E
E
N
4 108
Pa
21 2m 2,6
m2
G=8 104 MPa modul klizanja MPa

E=2,1 105 MPa - modul elastinosti
m=0,3 Poasonov koeficijent
u starim jedinicama
E=2,1 106 kp/cm2
G=8 105 kp/cm2
14
11/9/2011
Zatezna vrstoa i smicajna vrstoa
Kao i kod zatezanja mogu se snimiti

dijagrami zavisnosti tangencijalnog napona
i klizanja pri istom smicanju
Granica razvlaenja je mnogo nia, oko
80% od granice teenja kod zatezanja
Poto se u tablicama ee nalaze vrednosti
zatezne vrstoe za odreeni materijal od
vrednosti smicajne vrstoe koristi se njihov
odnos
Dozvoljeni napon kod zatezanja

kidanje, zatezne vrstoe materijala, od
kog je proraunavani deo i stepena
sigurnosti
M
doz d
15
11/9/2011
Dozvoljeni napon kod uvijanja (torzije)

torziju, smicajne torzione vrstoe
materijala, od kog je proraunavani
deo i stepena sigurnosti
doz d
Dozvoljeni smiui napon
Najee se koristi vrednost dozvoljenog

napona na zatezanje umanjena na 80%
ds 0,75 0,80 de
16
11/9/2011
Smiui napon
Napon dela izloenog smicanju mora biti manji

ili jednak dozvoljenom naponu
Tangencijalni napon smicanja predstavlja
kolinik smiue sile i povrine poprenog
preseka
F
doz
A
MPa
Primeri isto smiueg napona
Zakivci i zakovane
konstrukcije
Izrada rezervoara
Izrada ramnih i noseih
konstrukcija zakivanjem
(sada sve ee
ustupaju mesto varenim
konstrukcijama)
F
doz
nA1
Zakivak
lim
lim
2
d p
A1 =
17
11/9/2011
Proraun takasto
zavarenog spoja
(jezgro zavarenog
spoja ini soivo
stopljenog
materijala izloeno
istom smicanju)
doz
nA1
zavareno soivo
F
lim
lim
zavareno soivo
F
lim
lim
d2 p
d
A1 =
Primena zavrtnjeva za
osiguranje od preoptereenja
neke konstrukcije
Za prekid pri montai da bi
se spreila demontaa
(montaa brave pod
volanom)
F
M
A
18
11/9/2011
Kod smiueg naprezanja

Poznato je optereenje i popreni presek
smiue povrine i treba odrediti veliinu
napona
Poznato je optereenje, oblik poprenog
preseka i materijal, a potrebno je odrediti
dimenzije tog preseka (broj elemenata)
Poznati su popreni presek i dozvoljeni napon,
a potrebno je odrediti vrednost maksimalne
sile smicanja
1.
2.
3.
Definisanje veliine napona

dela izloenog istom smicanju
Odrediti vrednosti optereenja odnosno

smiuu silu koja deluje na deo
Izraunati povrinu poprenog preseka dela
Sraunati napon koji nastaje delovanjem
poprene sile
Uporediti vrednost sa odreenim dozvoljenim
naponom
F
doz
A
MPa
19
11/9/2011
Dimenzionisanje
dela napregnutog na smicanje
Odrediti vrednost poprene - smiue sile koja

deluje na deo
Odrediti dozvoljeni napon za odabrani
materijal
Sraunati potrebnu povrinu preseka
m2
doz
Odrediti smiuu silu koju moe da

prenese deo
Odrediti povrinu preseka

Odrediti dozvoljeni napon za poznati materijal
i definisani stepen sigurnosti
Sraunati maksimalnu smiuu (poprenu) silu
F doz A
20
11/9/2011
Preporuke pri dimenzionisanju

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Veliina smiueg optereenja - statika

Tangencijalni napon za popreni presek
Stepen sigurnosti
Za odabrani materijal dozvoljeni tangencijalni napon
Veliina poprenog preseka
Veliina optereenja za poznatu povrinu i materijal
Rezime
Spoljanjoj smiuoj sili suprostavlja se unutranja

sila - proizvod napona i povrine
Smiui napon max ravnomerno je rasporeen po
povrini
G modul klizanja
Hukov zakon: Napon je proporcionalan proizvodu
modula klizanja i ugla klizanja
Maksimalni smiui napon je kolinik sile smicanja F i
povrine poprenog preseka
21
11/22/2009
Uvijanje - torzija
Obrtni moment i moment uvijanja
Uvijanje grede krunog poprenog
preseka
Odnos modula elastinosti i modula
klizanja
Dimenzionisanje delova izloenih
istom uvijanju
Uvijanje - torzija
Ako u preseku
deluje samo moment
torzije naprezanje je
isto uvijanje torzija
-F
mt
mA
+F
11/22/2009
Definicija uvijanja
Uvijanje je naprezanje pri kome se u
svakom poprenom preseku tapa
javlja samo moment koji obre oko
ose tapa moment uvijanja ili
moment torzije Mt

Kod tapa koji je izloen uvijanju ili
torziji deluje samo moment uvijanja
dok ostale unutranje sile - aksijalna
sila, transverzalna i moment savijanja
ne postoje.
Uzronici naprezanja su spoljanji
obrtni momenti koji deluju na tap u
ravnima upravnim na njegovu osu
11/22/2009

tap izloen dejstvu dva
sprega
Da bi tap bio u ravnotei
momenti ovih spregova
treba da budu
meusobno jednaki po
intenzitetu, a suprotnih
smerova
F1
F1 d1 = F2 d2 = M
F1
F2
F2

Da bi se odredio
unutranji moment
uvijanja iskoriena je
metoda preseka
tap se preseca
zamiljenom ravni R
M
R
11/22/2009

Svaki od delova treba da
bude u ravnotei
To je mogue ako je
unutranji moment u
uoenom preseku jednak
obrtnom momentu suprotnog
smera
M
Momenti se razlikuju samo po
smeru saglasno zakonu akcije
i reakcije
Mt
Mt
Mt = M
Mt = M

M
Mt
M
Moment uvijanja Mt,

unutranji moment,
z
smatra se pozitivnim ako
obre u smeru kazaljke
na asovniku posmatran
iz vrha normale na ravan
momenta
Dijagram momenta
uvijanja analiziranog
tapa
11/22/2009

izlaz
M2 =2kNm
ulaz
M1 =5kNm
izlaz
M3 =3kNm
Primer transmisije gde se

pogoni vratilo sa 5 kNm, a
na dva izlaza prosleuje 3
odnosno 2 kNm
Raspodela torzionog
momenta merodavna za
odreivanje dimenzija
vratila i napona u
presecima ima izgled kao
M3
na slici
polje I
polje II
Mt
M tI
3 kNm
3 kNm
+
M2
M1
M tII
-2kNm
-2kNm
Uvijanje grede krunog poprenog preseka
B
Mt
b'
d'
q
c
a
MA
C
d
g1
-F
Moment uvijanja Mt=MA

deluje u ravni B
Nastaje deformacija pa
vlakno se ab na
spoljanjem omotau
UVIJA na ab, a vlakno
cd na cd za ugao g
Istovremeno se u ravni B
zakrene Cd na Cb za
ugao q
11/22/2009
B
Mt
b'
d'
q
c
a
MA
C
d
g1
-F
Iz trouglova Dabb i
DCbb jednaki
lukovi bb
Lg1=Rq odnosno na
nekom preniku
Lg=rq
Ugao naginjanja
srazmeran je
udaljenju od ose
g g1
r
za r 0 g 0
R

Tangencijalni, smicajni napon
po poprenom preseku se
menja po zakonu prave linije
Za vlakno koje se poklapa sa
geometrijskom osom
tangencijalni napon je jednak
nuli
1
C
Najvei je za r=R, max=1
g r

g1 R
= 1 r
11/22/2009

Izmeu tangencijalnog
napona i deformacije
klizanja postoji odnos
b'
bb' = Rq = lg1
R
d'
dd' = rq = lg
b
d
g= g
r
R
=Gg - Hukov zakon
Klizanje je srazmerno
tangencijalnom naponu
G - modul klizanja
E modul elastinosti
Hukov zakon
s=Ee
Modul klizanja
E
21

Tangencijalni napon
deluje na dA, elementarnu
povrinu na nekom
preniku r
Ovo se svodi na
elementarnu silu dA
R A
r 2 dA
1
R
Io
r
R
1
C
dA
Zbir momenata
elementarnih sila za taku
O daje moment torzije Mt
M t rdA
= 1
Io polarni moment inercije
11/22/2009
Najvei tangencijalni smicajni napon
max 1
Mt R Mt
I0
W0
MPa
1= max maksimalni tangencijalni

napon, MPa
I0 polarni moment inercije, m4
W0 polarni otporni moment W
I0
R
m3
Ugao uvijanja u rad
M t l l max
GI0 R G
rad
1= max maksimalni tangencijalni napon,

MPa
G modul klizanja, MPa
L - duina, m
11/22/2009
Ugao uvijanja u stepenima
180 M t l 180 l max

q

GI0
R G
1= max maksimalni tangencijalni napon,

MPa
L - duina, m
l1
l
epb
eph
e uzduna dilatacija
eP poprena dilatacija
e p - e
koeficijent zavisnosti poprene dilatacije od

uzdune
11/22/2009
Materijal
[-]
elik
0,3
Aluminijum
0,34
Bakar
0,33
Mesing
0,37
Sivi liv
0,25
Beton
1/6
E [ M Pa ]
5
2.1 . 10
5
0.7 . 10
5
1.1 . 10
5
1.0 . 10
5
1.0 . 10
5
0.3. 10
Veza modula elastinosti i modula klizanja
E
21 2
MPa

E modul elastinosti, MPa
- Poasonov koeficijent
10
11/22/2009
Moduli klizanja i elastinosti za elik

G
E
E
N
4 108
Pa
21 2 2,6
m2
G=8 104 MPa modul klizanja

E=2,1 105 MPa - modul elastinosti
=0,3 Poasonov koeficijent

u starim jedinicama
E=2,1 106 kp/cm2
G=8 105 kp/cm2
Zatezna vrstoa i uvojna (torziona) vrstoa

Poto se u tablicama ee nalaze
vrednosti zatezne vrstoe za odreeni
materijal od vrednosti uvojne vrstoe
koristi se njihov odnos
M 0,5 - 0,6s M
11
11/22/2009
Dozvoljeni napon kod zatezanja

kidanje, zatezne vrstoe, od kog je
proraunavani deo i stepena
sigurnosti
sM
s doz s d
Dozvoljeni napon kod uvijanja (torzije)

torziju, smicajne (torzione) vrstoe, od
kog je proraunavani deo i stepena
sigurnosti
M
doz d
12
11/22/2009
Dozvoljeni torzioni (smicajni) napon

Poto se u tablicama ee nalaze
vrednosti dozvoljenog napona na
zatezanje koristi se odnos
d 0,5 - 0,6s d
Dimenzionisanje vratila i tapova pri uvijanju
Dimenzionisanje dela prema

maksimalnom torzionom naponu - uslov
vrstoe
Dimenzionisanje prema dozvoljenom uglu
uvijanja po jedinici duine - uslov
deformabilnosti
ODABRATI NEPOVOLJNIJI KRITERIJUM

ODNOSNO VEE DIMENZIJE
13
11/22/2009
Dimenzionisanje prema najveem torzionom

naponu
Najvei napon pri uvijanju
max 1
Dobija se popreni presek
Mt
doz
W0
WO
Za kruni popreni presek
D3
Mt
doz
16M t
doz
Dimenzionisanje prema dozvoljenoj

deformabilnosti dozvoljeni ugao uvijanja
Najvei ugao pri
uvijanju
Mt
q doz
GI0
Dobija se popreni
presek
IO
Mt
'
Gq doz
Za kruni popreni
presek
rad
m

q doz
32M t
Gq doz
14
11/22/2009
Dimenzionisanje
Nakon odreivanja prethodne dve
vrednosti dimenzija poprenog
preseka iz:
Uslova vrstoe
Uslova deformabilnosti
bira se raunom dobijena vea vrednost
Kod torzionog naprezanja

1. Poznato je optereenje i popreni presek
tapa i treba odrediti veliinu napona i
ugla deformacije
2. Poznato je optereenje, oblik poprenog
preseka i materijal, a potrebno je odrediti
dimenzije tog preseka
3. Poznat je popreni presek i dozvoljeni
napon, a potrebno je odrediti vrednost
maksimalnog torzionog momenta
15
11/22/2009
1. Odreivanje veliine napona i ugla

deformacije
Poznato je optereenje i popreni presek tapa i
treba odrediti veliinu napona i ugla
deformacije
Mt
MPa
W0
Mt
rad
GI0
2. Odreivanje veliine poprenog

preseka
Poznato je optereenje, oblik poprenog preseka
i materijal, a potrebno je odrediti dimenzije tog
preseka
WO
IO
Mt
doz
m3
Mt
m4
'
Gq doz
rad
m

q doz
16
11/22/2009
3. Odreivanje veliine torzionog

momenta koji deo sme da prenese
Poznat je popreni presek i dozvoljeni napon, a
potrebno je odrediti vrednost maksimalnog
torzionog momenta
M t W0 doz Nm
M t I O G q
'
doz
Mt
'
Gq doz
rad
m

q doz
Kao merodavna uzima se manja vrednost
Veza izmeu obrtnog momenta i snage

Kada je poznata snaga koju prenosi analizirani
deo (vratilo, tap) poznat je i obrtni moment
P M W
Nm odnosno J
17
11/22/2009
Veza izmeu obrtnog momenta i snage

Kada je poznata snaga koju prenosi analizirani
deo (vratilo, tap) poznat je i obrtni moment
PM
n
30
o
n
min
n min -1
30 P
Nm
n
Rezime
Moment uvijanja jednak je spoljanjem obrtnom momentu
suprotnog smera Mt=M
Kod uvijanja najvie se deformiu (uvijaju) spoljanja
vlakna, vlakna u osi se ne deformiu
Smicajni napon max najvei je na spoljanjim vlaknima
G modul klizanja
Hukov zakon: napon je proporcionalan proizvodu modula
klizanja i ugla uvijanja
Maksimalni smiui napon je kolinik momenta Mt torzije i
W0 polarnog otpornog momenta
Maksimalni ugao uvijanja je kolinik momenta torzije Mt i
proizvoda modula klizanja i polarnog momenta inercije GI0
18
11/29/2009
Ravni nosai
Klasifikacija nosaa
Klasifikacija optereenja
Sile i momenti u poprenom preseku
Pojam statikog nosaa
Nosai su tela, u okviru konstrukcije ili

maine koja primaju optereenja i prenose ih
na oslonce
Svako kruto telo vezano za nepokretnu ravan
i optereeno silama, zove se nosa
11/29/2009
Nosee konstrukcije
Kuita maina
Karoserije automobila
Nosee konstrukcije
graevinskih maina
Vagoni i cisterne
Dizalina postrojenja
Pretovarni mostovi
Mostovi
Nadvonjaci i
podvonjaci
Krovne konstrukcije
Dalekovodi
Nosai nadzemnih
toplovoda
Karoserija automobila - nosai sloenog

oblika kod automobia
11/29/2009

Sistem zadnjeg oslanjanja - nosai

sloenog oblika kod automobila
11/29/2009

Podela nosaa
Prema poloaju optereenja

Prema obliku
Prema obliku poprenog preseka
11/29/2009
Podela nosaa prema poloaju

optereenja
Ravanske - imaju ravan simetrije i napadne

linije svih sila nalaze se u toj ravni
Prostorne napadne linije sila koje deluju na
nosa ne nalaze se u istoj ravni
Podela nosaa prema obliku
Pune imaju pun popreni presek. Puni

nosai su najee prizmatinog ili
cilindrinog oblika
Reetkaste sastavljene od lakih nosaa
tapova meusobno zglobno povezanih tako
da ine jednu krutu konstrukciju
11/29/2009
Podela nosaa prema obliku nosaa
Prosti
Sloeni
Pojam linijskog nosaa

Ukoliko je dimenzija poprenog preseka nosaa daleko
manja od njegove tree dimenzije, onda je takav nosa
linijski nosa. Najei primeri u mainstvu su vratila,
poluge, osovine
Prosti nosai
Prosta greda
Greda sa prepustima
Konzola
Okvirni nosa ram
Reetkasti nosa
11/29/2009
Primer okvirnog nosaa - rama
Primer reetkastog nosaa
11/29/2009
Prosta greda
To je nosa koji je na svojim krajevima vezan

nepokretnim i pokretnim osloncem
Rastojanje izmeu oslonaca zove se raspon grede
y
a
a
L
Prosta greda sa prepustima
To je nosa koji je na svojim krajevima vezan

nepokretnim i pokretnim osloncem
Rastojanje izmeu oslonaca zove se raspon grede,
a van oslonca prepust, sa jedne ili sa dve strane
y
M
a
F2
F1
e1
A
a
e2
L
11/29/2009
Konzola
To je nosa koji je na svom kraju ukljeten
y
a
F1
A
z
a
L
Sloeni nosai dva ili vie prostih

nosaa povezanih zglobovima
Gerberova greda
Gerberova greda sa
prepustima
Konzola sa Gerberovim
zglobom
Okvirni nosa sa
Gerberovim zglobovima
ram sa Gerberovim
zglobovima
F1
F2
B
F1
F2
B
F1
A
F2
M F3
F3
F3
a
B
11/29/2009
Vrste optereenja
Koncentrisano optereenje dejstvo sile se

prenosi na veoma mali deo duine nosaa,
kae se da optereenje deluje u jednoj taki
Kontinualno - teret je rasporeen po izvesnoj
duini nosaa
Koncentrisano optereenje
y
F
A
F1
M
a
-F1
Koncentrisana sila
Moment
Spreg sila
10
11/29/2009
Kontinualno optereenje
y
B
y
B
Ravnomerno rasporeeno na odreenoj duini

Promenljivo optereenje na odreenoj duini
Kontinualno optereenje
q
Specifino optereenje
q kN/m
Ravnomerno rasporeeno na
odreenoj duini q=const.
q=q(z)
A
z
Promenljivo optereenje na
odreenoj duini q=q(z)
q=q(z)
A
z
11
11/29/2009
Vrste delovanja optereenja

F2
F1
Direktno neposredno
F3
F2
F1
Indirektno - posredno
F3
Jednaine ravnotee za proste

nosae
y
Z 0
Y 0
M 0
F1
L
F
-F1
M
x
a
L
F
M
B
12
11/29/2009
Veze i reakcije veza

Cilindrini zglob u ravni
Cilindrini zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni
Reakcija veze je ravanska sila
F Fy j Fz k

Pokretni cilindrini zglob u ravni
Pokretni cilindrini zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni i mogunou kretanja po
leitu
F Fz k
Reakcija veze je normalna sila
13
11/29/2009

Ukljetenje u ravni
1.
2.
Veza ukljetenja je kada

se zavari profil za
noseu konstrukciju ili
uzida greda u zid
Reakcije veze su
Sila u ravni
Moment u ravni
M M xi
F 0i Fy j Fz k
Osnovne statike veliine u

poprenom preseku
Transverzalna (poprena) sila

Aksijalna (uzduna) sila
Napadni moment
Promene osnovnih statikih veliina du nosaa prikazuju se
odgovarajuim dijagramima
14
11/29/2009
Konvencija o znacima za optereenja grede

Levo od preseka
Desno od preseka
Konvencija o znacima poptereenja grede

Mf
F1
FT
Mf
F3
F2
F4
FT
FAK
FA
FTL Yi L
Transverzalna sila se
definie kao algebarski
zbir svih spoljanjih sila
upravnih na osu grede
koje deluju sa leve
strane od preseka p-p
+
FAK
FB
D
FT Yi D
Transverzalna sila se
upravnih na osu grede
koje deluju sa desne
15
11/29/2009

Mf
F1
FT
Mf
F3
F2
F4
FT
FAK
L
FAK ZiL
FAK
FA
FB
D
FAK Z iD
Aksijalna sila se
koje deluju u pravcu
ose grede sa leve
Aksijalna sila se
koje deluju u pravcu
ose grede sa desne

Mf
F1
FT
Mf
F3
F2
F4
FT
FAK
FA
M Df M iD
Moment savijanja sa
leve strane se definie

kao algebarski zbir svih
momenata spoljanjih sila
i momenata koji deluju na
gredu sa leve strane od
preseka p-p
+
FAK
FB
M Lf M iL
Moment savijanja sa
desne strane se definie
kao algebarski zbir svih
momenata spoljanjih sila
i momenata koji deluju na
gredu sa desne strane od
preseka p-p
16
11/29/2009
Savijanje
isto savijanje (spregovima)

Osnovne jednaine savijanja
Savijanje silama
Dimenzionisanje nosaa izloenih savijanju
Savijanje
Savijanje se najee analizira kod nosaa

ve izuavanih u okviru mehanike I ili statike
Nosee konstrukcije maina i postrojenja se
se po principima statike prevode u prostorne i
ravanske proste nosae
Optereenja se prevode u odgovarajue:
koncentrisane sile, kontinualna optereenja,
momente i spregove
17
11/29/2009
isto savijanje
Ravan savijanja
Neutralna ravan
Neutralna osa
Neutralna (elastina) linija
isto savijanje
Ako deluje samo moment savijanja, naprezanje je

isto savijanje
Na gredu deluju dva sprega jednakih intenziteta a
suprotnih smerova u vertikalnoj ravni
mA
mB
z
18
11/29/2009
isto savijanje proste grede spregovima
Spregovi istog intenziteta, a suprotnih

smerova deluju u vertikalnoj ravni koja prolazi
kroz uzdunu osu nosaa Az
Ova vertikalna ravan je RAVAN SAVIJANJA
Horizontalna osa u ravni koja sadri uzdunu
osu, a upravna je na nju (obeleena sa x)
naziva se NEUTRALNA OSA
19
11/29/2009

- M
+M
B
Y Y F 0 Y F
Z Z 0 Z 0
M M M l F 0
i
FB 0 YA 0
-M
-M
-M
M f M
FTR
z
FTR 0
isto savijanje
Ovakvo optereenje grede mogue je ostvariti

kod grede sa dva jednaka prepusta na ijim
krajevima deluju jednake sile F
F
B
A
20
11/29/2009
isto savijanje grede

F
F
B
A
FB
c YA
Y F Y
i
FB F 0 YA FB
Z Z 0 Z 0
M F c F c l l F
i
FB F YA F
isto savijanje
Statiki dijagrami za ovu gredu sa prepustima
F
B
A
c YA
FB
I polje
III polje
II polje
Za II polje
-M
-M
-M
M f F c z F z F c
FTR
-F
-F
FTR F F 0
21
11/29/2009
isto savijanje
Deformacija usled savijanja momentima
Pod dejstvom prikazanih spregova greda se

deformie tako to vlakna menjaju svoju duinu
Duina jednih vlakana se poveava, a duina
drugih se smanjuje
Vlakna koja se niti izduuju niti skrauju zovu se
neutralna vlakna
22
11/29/2009
Deformacija usled savijanja momentima u ravni

savijanja
Uoava se i utoliko vee izduenje vlakana ukoliko

je vlakno udaljenije od neutralne ose sa spoljanje
strane (a-a vee od b-b)
Sa druge strane, sa unutranje strane skraenje
vlakana je vee to su vlakna udaljenija od
neutralne linije (c-c vee od d-d)
Najvie se izduuju spoljanja vlakna
Uoena vlakna ija je dilatacija jednaka nuli (niti se

izduuju niti skrauju)
Neutralna vlakna se pojavljuju po itavom
poprenom preseku
Obrazuju neutralnu povrinu
Presena linija ravni savijanja i neutralnih linija
savijanja naziva se neutralnom linijom ili
ELASTINOM LINIJOM
23
11/29/2009
isto savijanje nastaje
Kada je ravan dejstva spregova (ravan savijanja)

istovremeno i ravan simetrije grede
Kada ravan savijanja prolazi kroz geometrijsku osu
Az grede
Veza izmeu aksijalne deformacije i napona

I jednaina savijanja - promena normalnog
napona
II jednaina savijanja krivina elastine
linije
24
11/29/2009
Prizmatina greda optereena na isto

savijanje
Nastaju deformacije izduenja ili skraenja

vlakana
Popreni preseci unutar grede su zaokrenuti
jedan u odnosu na drugi
Dilatacija posmatranih vlakna na nekom
udaljenju y od neutralne linije moe se
dovesti u vezu sa modulom elastinosti
(Hukov zakon) i poluprenikom krivine
elastine linije
Prva jednaina savijanja
M
s
y
Ix
Normalni napon u nekoj taki poprenog

preseka s
M moment sprega
Ix aksijalni moment inercije povrine za tu
osu
y udaljenost posmatranog vlakna od ose
25
11/29/2009
Druga jednaina savijanja

1
Rk E I x B
K- krivina elastine linije

M moment sprega
osu
E modul elastinosti
B=E.Ix krutost savijanja grede
Rk poluprenik krivine
26
12/6/2009
Konvencija o znacima za optereenja grede

Levo od preseka
Desno od preseka
Savijanje
isto savijanje (spregovima)

Savijanje silama
Dimenzionisanje nosaa izloenih savijanju
12/6/2009
Savijanje
Savijanje se najee analizira kod nosaa

ve izuavanih u okviru mehanike I ili statike
Nosee konstrukcije maina i postrojenja se
se po principima statike prevode u prostorne i
ravanske proste nosae
Optereenja se prevode u odgovarajue:
koncentrisane sile, kontinualna optereenja,
momente i spregove
isto savijanje
Ravan savijanja
Neutralna ravan
Neutralna osa
Neutralna (elastina) linija
12/6/2009
isto savijanje
Ako deluje samo moment savijanja, naprezanje je

isto savijanje
Na gredu deluju dva sprega jednakih intenziteta, a
suprotnih smerova u vertikalnoj ravni
mA
mB
z
Spregovi istog intenziteta, a suprotnih

smerova deluju u vertikalnoj ravni koja prolazi
kroz uzdunu osu nosaa Az
Ova vertikalna ravan je RAVAN SAVIJANJA
Horizontalna osa u ravni koja sadri uzdunu
osu, a upravna je na nju (obeleena sa x)
naziva se NEUTRALNA OSA
12/6/2009

- M
+M
B
FB 0 YA 0
-M
-M
l
-M
Y Y F 0 Y F
Z Z 0 Z 0
M M M l F 0
M f M
FTR
z
FTR 0
12/6/2009
isto savijanje
Ovakvo optereenje grede mogue je ostvariti

kod grede sa dva jednaka prepusta na ijim
krajevima deluju jednake sile F
F
B
A
isto savijanje grede

F
F
B
A
FB
c YA
Y F Y
i
l
A
FB F 0 YA FB
Z Z 0 Z 0
M F c F c l l F
i
FB F YA F
12/6/2009
isto savijanje
Statiki dijagrami za ovu gredu sa prepustima
F
B
A
c YA
FB
I polje
III polje
II polje
Za II polje
-M
-M
-M
M f F c z F z F c
FTR
-F
-F
FTR F F 0
isto savijanje
12/6/2009
Pod dejstvom prikazanih spregova greda se

deformie tako to vlakna menjaju svoju duinu
Duina jednih vlakana se poveava, a duina
drugih se smanjuje
Vlakna koja se niti izduuju niti skrauju zovu se
neutralna vlakna
Deformacija usled savijanja momentima u ravni

savijanja
Uoava se utoliko vee izduenje vlakana ukoliko

je vlakno udaljenije od neutralne ose sa spoljanje
strane (a-a vee od b-b)
Sa druge strane, sa unutranje strane skraenje
vlakana je vee to su vlakna udaljenija od
neutralne linije (c-c vee od d-d)
Najvie se izduuju spoljanja vlakna
12/6/2009
Uoena vlakna ija je dilatacija jednaka nuli (niti se

izduuju niti skrauju)
Neutralna vlakna se pojavljuju po itavom
poprenom preseku
Obrazuju neutralnu povrinu
Presena linija ravni savijanja i neutralnih linija
savijanja naziva se neutralnom linijom ili
ELASTINOM LINIJOM
isto savijanje nastaje
Kada je ravan dejstva spregova (ravan savijanja)

istovremeno i ravan simetrije grede
Kada ravan savijanja prolazi kroz geometrijsku osu
Az grede
12/6/2009
Veza izmeu aksijalne deformacije i napona

I jednaina savijanja - promena normalnog
napona
II jednaina savijanja krivina elastine
linije
Prizmatina greda optereena na isto

savijanje
Nastaju deformacije - izduenja ili skraenja

vlakana
Popreni preseci unutar grede su zaokrenuti
jedan u odnosu na drugi
Dilatacija posmatranih vlakana na nekom
udaljenju y od neutralne linije moe se
dovesti u vezu sa modulom elastinosti
(Hukov zakon) i poluprenikom krivine
elastine linije
12/6/2009
sz
M
y
Ix

preseka s
M moment sprega
osu

K
Rk E I x B

M moment sprega
osu
E modul elastinosti
10
12/6/2009

pokazuje da:
sz
M
y
Ix

preseka proporcionalan je napadnom
momentu M savijanja i udaljenju y od
neutralne ose
Normalni napon je obrnuto proporcionalan
momentu inercije poprenog preseka za
neutralnu osu Ix koja se poklapa sa
teinom osom

pokazuje da:
sz
M
y
Ix
Kod istog savijanja napadni moment je u

svakom preseku isti, pa normalan napon ne
zavisi od koordinate z
To znai da ne zavisi i od udaljenosti poprenog
preseka od oslonca
Normalni napon ne zavisi od koordinate x, to
znai da je isti u svim takama ravni paralelnoj
koordinatnoj ravni Axz kroz osu grede Az
11
12/6/2009

pokazuje da:
sz
M
y
Ix
Normalni napon zavisi samo od udaljenosti

vlakana od neutralne ose Cx
U takama neutralne ose Cx, on je jednak 0
Zbog toga se ti naponi nazivaju i ivini naponi
Druga glavna jednaina savijanja pokazuje

da:
K
Rk E I x B
Usled savijanja osa Az se krivi i postaje

elastina linija grede
Druga glavna jednaina slui za odreivanje
krivine te elastine linije
Za gredu konstantnog poprenog preseka i
konstantan napadni moment:
K =const.
12
12/6/2009
Druga glavna jednaina savijanja

pokazuje da:
K
Rk E I x B
Krivina elastine linije je konstantna

Ovu osobinu ima samo kruni luk koji prolazi
kroz oslonce A i B.
Kod istog savijanja elastina linija je kruni
luk koji prolazi kroz oslonce A i B.
Savijanje vertikalnim teretima
koncentrisanim silama;
kontinualnim optereenjima
u vertikalnoj ravni
13
12/6/2009
Primer grede sa dve koncentrisane sile
Y F F F F 0
M F 2a F 4a 6a F
i
FA 30kN FB 40kN
Maksimalni moment
savijanja
Mfmax = 80 kNm
Maksimalna
transverzalna sila
Ftmax = 40 kN
14
12/6/2009
Promena transverzalne sile i momenta

savijanja du podune ose nosaa:
U svakom poprenom preseku imamo

odgovarajuu transverzalnu silu
U svakom poprenom preseku imamo
odgovarajui moment savijanja.
Transverzalna sila izaziva smicanje
Moment savijanja izaziva savijanje

nosaa oko poprene teine ose
Jednaine savijanja vae i kod savijanja

silama i moraju biti ispunjeni uslovi:
Da neutralna linija prolazi kroz teite svih

poprenih preseka
Da je neutralna osa teina osa poprenog
preseka
Da je neutralna osa, osa simetrije poprenog
preseka tj. glavna centralna ose inercije
preseka.
15
12/6/2009
Glavne jednaine savijanja
sz
K
M
y
Ix
f
1
Rk E I x
Trea glavna jednaina

F S
T x
Ix b
- Tangencijalni napon grede optereene na savijanje
S x
b
- Moment inercije povrine A za neutralnu osu Cx

- irina poprenog preseka za neutralnu osu
16
12/6/2009
Raspored normalnog napona po

poprenom preseku
sz
M
y
Ix
Raspored normalnog napona po

poprenom preseku
Odnos Ix/ymax zavisi od oblika poprenog preseka

i naziva se
OTPORNI MOMENT POPRENOG PRESEKA
Wx
Ix
ymax
L3
17
12/6/2009
Otporni moment razliitih ravnih preseka
pravougaonik
kvadrat
18
12/6/2009
Krug i kruni prsten
Raspodela tangencijalnog napona po

poprenom preseku
FT S x
I x
FT Transverzalna sila
- Tangencijalni napon grede optereene na savijanje
S x - Moment inercije povrine A za neutralnu osu Cx
- promenljiva irina poprenog preseka za

neutralnu osu
19
12/6/2009
Maksimalni normalni napon nosaa

izloenog optereenju na savijanje
s max
M max
Wx
Maksimalni normalni napon

Maksimalni moment savijanja
Otporni moment poprenog preseka

poprenom preseku pravougaonika
max
2 FT max
3 A
y
max 1 4
h
20
12/6/2009

poprenom preseku kruga
max
4 FT max
3 A
y 2
max 1
R

poprenom preseku limenog nosaa
max
FT max
A0
21
12/6/2009
Dimenzionisanje nosaa optereenih

na savijanje
1.
2.
Postoje dva razliita zadatka:

Poznato je optereenje koje deluje na
nosa, a treba odrediti vrednosti najveeg
normalnog i tangencijalnog napona koji se
javljaju
Poznato je optereenje, raspon, nain
oslanjanja i oblik nosaa koji se mora
upotrebiti, a trae se dimenzije poprenog
preseka
Odreivanje veliina normalnog i

tangencijalnog napona ako je poznato
optereenje
M
F S
s max max
T x
Wx
I x
Najvei normalni napon javlja se u opasnom

preseku, u najudaljenijem vlaknu
Najvei tangencijalni napon javlja se u
preseku u kome je najvea tangencijalna sila
Opasni presek najvei moment savijanja i
najvea transverzalna sila definiu se iz
statikih dijagrama nosaa
22
12/6/2009
Odreivanje dimenzija poprenog

preseka nosaa s s
max
s max
M
max s fdoz
Wx
fdoz
Maksimalni napon manji od dozvoljenog
Wx
M max
s fdoz
Prema definisanom optereenju izraunati

otporni moment preseka
Po odreivanju dimenzija proveriti da li je
tangencijalni napon manji od dozvoljenog
max fdoz
Provera tangencijalnih napona
Kod elinih konstrukcija tangencijalni naponi

su vrlo mali pa se ova provera esto i ne vri
Proveru obavezno vriti kod drvenih
konstrukcija
23
12/6/2009
Rezime: Dimenzionisanje nosaa
Odrediti otpore oslonaca

Nacrtati statike dijagrame i iz njih odrediti
najvei napadni moment i najveu
transverzalnu silu
Prema izabranom materijalu definisati
dozvoljene napone na savijanje
Odrediti otporni moment poprenog preseka
Proveriti da li su najvei normalni i
tangencijalni napon manji od dozvoljenih
24
12/11/2010
Savijanje elastine linije
Analitika metoda odreivanja elastine linije

Izraunavanje ugiba i nagiba uz pomo tablica
sz
M
y
Ix

preseka s
M moment sprega
osu
12/11/2010

K
Rk E I x B

M moment sprega
osu
E modul elastinosti
Diferencijalna jednaina elastine linije
Pomou druge glavne jednaine definisana je krivina

elastine linije savijenog nosaa
Iz matematike je poznato da se pod krivinom
podrazumeva odnos
ds
K
Gde je:
da
R poluprenik krivine
ds elementarni luk
da elementarna promena ugla
R E Ix B
12/11/2010
Nagib tangente krive prema Ox osi iz

matematike
Nagib tangente krive f(x) je prvi izvod funkcije koja

predstavlja krivu
tga y ,
1
da
y
2
cos a dx
Kako je element luka krive
ds dx 2 dy 2 dx 1 y2
Odatle je krivina
1 da ydx cos 2 a
K
R ds
ds
1 y
2
Usled savijanja teite nekog preseka se sputa (u

peavcu y ose) za duinu koju nazivamo
ugib elastine linije (strela)
tangenta sa osom Az gradi ugao koji se naziva
nagib grede
12/11/2010

proste grede
M Lf
E I x
M Lf
B
By M Lf
Gde su:
Mf moment savijanja u preseku z
B = E.Ix savojna krutost grede
Analitiko odreivanje elastine linije
Odrediti otpore oslonaca za reavani nosa

Napisati izraze za promenu momenta
savijanja u funkciji od podune koordinate z
Proizvod savojne krutosti i drugog izvoda
jednak je negativnom momentu savijanja i to
predstavlja diferencijalnu jednainu elastine
linije
B y M Lf
12/11/2010
Analitiko odreivanje elastine linije
Integraljenjem dobija se jednaina promene

nagiba u zavisnosti od koordinate z
Ponovnim integraljenjem dobija se jednaina
promene ugiba u zavisnosti od koordinate z
Integracione konstante odreuju se iz uslova
da su ugibi oslonaca jednaki nuli i kod
nosaa u nekom preseku na kraju polja
promene optereenja oba kraja moraju imati
isti ugib i nagib
Primer jednaine elastine linije proste

grede
Otpori oslonaca
b
L
a
FB F
L
FA F
I polje
0 za
b
z
L II polje
azL
b
M 2 FA z F z a F z F z a
L
M 1 FA z F
12/11/2010

grede
Oba izraza za moment mogu se objediniti
a
M FA z F z a F z F z a
L
Uvedena je Klebova crta ili masna crta

Ona obeleava kraj prvog polja i poetak
drugog polja

grede:
Diferencijalna jednaina
By M Lf
By M FA z F z a F
a
z F z a
L
Izvriti integraciju
u I polju pre crte po z

u II polju posle crte po (z-a)
12/11/2010

grede
z a
a z2
By F C1 F
L 2
2
z a
a z3
By F C1 z C2 F
L 6
6
Integracione konstante se uvek stavljaju

ispred crte
z 0, y 0
Odreuju se iz graninih uslova z L, y 0

grede
Uslov za z=0 pripada prvom polju pa se primenjuje na deo
ispred crte
3
y 0 By F
a 0
C1 0 C2 0 C2 0
L 6
Uslov za z=L pripada drugo polju pa se primenjuje ceo

izraz brie se crta
z a 0
a L3
y L By F C1 L 0 F
L 6
6
b
b3
C1 F L F
0
6
6L
3
12/11/2010

grede
JEDNAINA NAGIBA
2
2
2
FL2
b b
z za
y

1 3 3
6 B
L L
L L

grede
Iz jednaine ugiba zamenom z=a dobije se
ugib ispod sile
2
y z a
FL3 b b

3 B L L
12/11/2010

grede
u osloncima zamenom z = 0 dobijamo nagib u
osloncu A
a yz 0
FL2 a b b
1
6 B L L L
u osloncima zamenom z = L dobijamo nagib u

osloncu B
yz L
FL2 a b b
1
6 B L L L
Elastine linije statiki odreenih

nosaa
U tablicama iz Otpornosti materijala postoje

obraeni karakteristini nosai i definisane
jednaine elastine linije, ugiba i nagiba.
Za odreivanje karakteristine vrednosti
potrebnog ugiba ili nagiba za konkretan
nosa sa definisanim optereenjima treba
koristiti princip superpozicije (sabiranja
dejstava)
12/11/2010
Elastine linije statiki odreenih

nosaa
Za posmatrani nosa uoiti koja optereenja

deluju
Uzeti kolika su udaljenja optereenja od
oslonaca
Za svako optereenje na nosau povaditi
podatke iz tablica
Napraviti konaan zbir na eljenoj poziciji
Primer reavanja istog zadatka
Primenom metode direktne integracije

Korienjem gotovih izraza u tablicama
10
12/11/2010
Postavka zadatka
Za datu gredu sa dve

sile odrediti ugib
ispod sile 2 i ugao
nagiba ispod sile 1
Primenom direktne
integracije
Korienjem tablica
Za dati nosa
Odreivanje otpora oslonaca i osnovnih

statikih dijagrama
Poto nije poznat popreni presek izvriti
dimenzionisanje kako bi se odredila savojna
krutost B
Poznato je da je greda od elika sdoz =120 MPa
i E=2 .105 MPa, i da je greda krunog
poprenog preseka
11
12/11/2010
Maksimalni moment
savijanja
Mfmax = 80 kNm
Maksimalna
transverzalna sila
Ftmax = 40 kN

preseka
U datom sluaju
Mfmax = 80 kNm
Mf
Wx
s dozW x
Mf
s doz
80 103 2 3
10
120 106 3
3
32
10
d 3
0.189m
3
Standardno najblie vee je d=0.2m
12
12/11/2010

preseka grede
Za dobijeno d=0.2m moment inercije za x osu
d 4 0.2 4
Ix
64
64
Savojna krutost je
d 4
B E I x 2 10
15707963 Nm 2
64
11
B 15707,963 kNm2
Odreivanje jednaine elastine linije
Za odreene otpore oslonaca napisati izraz

za moment savijanja po poljima
M1 FA z 30 z
M 2 FA z F1 z 2a 30 z 20z 2
M 3 FA z F1 z 2a F 2 z 4a
13
12/11/2010
Reavanje zadatka direktnom

integracijom
Napisati izraze za momente savijanja po

poljima
Izvriti integraciju po promenljivim
Odrediti integracione konstante iz graninih
uslova
Odrediti traene vrednosti nagiba i ugiba
By M Lf
Izraz za moment predstavlja diferencijalnu

jednainu elastine linije
Izraz za moment moemo napisati
predvajanjem momenata po poljima
Klebovom ili masnom crtom
M 3 FA z F 1 z 2a F 2 z 4a
14
12/11/2010
By M Lf
Diferencijalna jednaina elastine linije dobija

oblik
By FA z F 1 z 2a F 2 z 4a
Za konkretan sluaj zamenimo vrednosti
By 30 z 20z 2 50z 4
Izvriti integaljenje po promenljivoj z za prvo

polje, po (z-2) za drugo i (z-4) za tree polje
By 30 z 20z 2 50z 4
z 2 50 z 4
z2
By 30 C1 20
2
2
2
3
3
3
z
z 2
z 4
By 30 C1z C2 20
50
6
6
6
2
15
12/11/2010
Integracione konstante odreuju se iz

graninih uslova
z 0 y 0
Poto je to u prvom polju, uzima se izraz do

prve Klebove crte
03
By z 0 30 C10 C2 0 C2 0
6
Integracione konstante odreuju se iz

graninih uslova
z L6 y 0
Poto je to u treem polju, uzima se ceo izraz
6 2 50 6 4 0
63
By z 6 30 C1z C2 20
6
6
6
4800
C1
36
3
16
12/11/2010
Konaan oblik za dati primer je
By 30 z 20z 2 50z 4
z 2 50 z 4
z 2 4800
By 30
20
2
36
2
2
2
z 2 50 z 4
z 3 4800
By 30
z 20
6
36
6
6
3
Prema dobijenim izrazima izraunava se:
Ugib ispod sile 2 za koje je z=4, pripada kraju

drugog polja, pa se uzima izraz do druge
masne crte
z 2 50 z 4
z 3 4800
By 30
z 20
6
36
6
6
3
4 2 240 kNm3
43 4800
By 30
4 20
6
36
6
3
17
12/11/2010
Nabib ispod sile 1 za koje je z=2, pripada

kraju prvog polja, pa se uzima izraz do prve
masne crte
z 2 50 z 4
z 2 4800
By 30
20
2
36
2
2
2
22 4800 2640
By 30
2
36
36

Ugib ispod sile 2
240 kNm3 240 kNm3
y
0.01527m 15.27mm
B
15707
Nabib ispod sile 1

y
2640
2640
0.00468rad 0.267 o
36 B 36 15707
18
12/11/2010
Reavanje zadatka korienjem tablica
Odrediti poloaje i uticaj optereenja

Oitati izraze za reavani zadatak
Izvriti zamenu vrednosti u primeru za mesto
dejstva sile 2
Prosta greda
tab1
19
12/11/2010
Prosta greda
Prosta greda
20
12/11/2010
Odreivanje ugiba na mestu sile 2
Primer je u tablicama na 43. strani

y
2
2
Fl 3
b z b z
6B
l l l l
za
Izraunavamo ugib koji sila 1 pravi na mestu

sile 2
Izraunavamo ugib koji sila 2 pravi na mestu 2
Kao zbir odreujemo ukupni ugib

sile 2, gde je a=2, b=4 mesto dejstva sile 1
od 20 kN i traeno z=4,
2
2
3
Fl 3
b z b z z a
y

1
6B
l l l l l
2
2
3
2
20 63
4 4 4 4 4 2
20 6 7
yF1

1
6B
6B 81
6 6 6 6 6
21
12/11/2010

od 50 kN i traeno z=4, poto je to sada na
kraju polja 1 koristi se izraz do crte
y
y F 2
2
2
Fl 3
b z b z
6B
l l l l
za
2
2
2
50 63
2 4 2 4
20 6 8
6B
6
6
6
6
6
B
81
Ukupan ugib je zbir koji prave obe sile za z=4
y yF1 yF 2
20 63 7 50 63 8 240

6B 81
6B 81
B
By 240 kNm3
22
12/11/2010
Odreivanje nagiba na mestu sile 1

ugao u rad
Primer je u tablicama na 43. strani

y
Fl 2
6B
2
2
2
b b
z za
1
3

l l
l l
Izraunavamo nagib koji sila 1 pravi na mestu

sile 1
1
Kao zbir odreujemo ukupan nagib

od 20 kN i traeno z=2, i pripada prvom polju
yF 1
yF 1
Fl 2
6B
2
2
2
b b
z za

1 3 3
l l
l l
20 6 2
6B
2
2
2
4 4
20 6 4
2
1 3
6B 27
6
6 6
23
12/11/2010

od 50 kN i traeno z=2, i pripada prvom polju
2
2
2
b b
z za
1
3

l l
l l
yF 2
Fl 2
6B
yF 2
50 6 2
6B
2
2
2
2 2
F6 5
2
1

6
6
6
6
B
27
Ukupan nagib je zbir koji prave obe sile na

z=4
y yF 1 yF 2
By
20 62 4 50 62 5 1980

6B 27
6B 27 27 B
1980
kNm2 73.3333 kNm2
27
24
12/11/2010
Ugib ispod sile 2
240 kNm3 240 kNm3

y
0.01527m 15.27mm
B
15707
Nagib ispod sile 1
1980
1980
0.00468rad 0.267 o
27 B 27 15707
Rezime:
Za odreivanje ugiba i nagiba nekog

statiki odreenog nosaa:
Prvo odrediti otpore oslonaca i nacrtati

statike dijagrame
Dimenzionisati nosa ako to nije ve uinjeno
Definisati savojnu krutost
25
12/11/2010
Rezime: Metoda direktne integracije
Napisati izraze za momente savijanja po

poljima
Izvriti integraciju po promenljivim
Odrediti integracione konstante iz graninih
uslova
Odrediti traene vrednosti nagiba i ugiba
Rezime: Reavanje korienjem tablica
Odrediti poloaje i uticaj optereenja

Oitati izraze za reavani zadatak za sva
definisana optereenja
Izvriti zamenu vrednosti
Sabrati dobijene ugibe, odnosno nagibe
26
12/26/2009
Izvijanje
Kritina sila
Kritini napon
Dimenzionisanje
Kritina sila izvijanja
Greda optereena aksijalnim pritisnim silama

Nastupa aksijalno naprezanje
Nastaje i aksijalna deformacija - skraenje
Leita ne dozvoljavaju pomeranje grede
F
Postoji samo normalni napon
12/26/2009

F
Zbog velike duine i neidealnosti grede dolazi

i do ugiba jer sila nije idealno centrina
Velika duina i odstupanje od pravca pri
izradi
Materijal nije homogen
Sila ne deluje idealno u centru povrine
Ovo je kod velike duine samo teorijski

mogue
Greda se krivi i u pojedinim presecima,
momenti savijanja izazivaju ugibe
Mf
Normalni naponi nisu podjednako
rasporeeni po preseku
Fy
12/26/2009
Ovakav sluaj aksijalnog naprezanja naziva

se IZVIJANJE
M f Fy
Javlja se kod dugakih tapova
Kod debelih ree, kada aksijalna sila pree
kritinu vrednost
Kritina sila izvijanja dobija se iz izraza za

ugib i zavisi samo od krutosti grede B=EIx
Prema Ojlerovom obrascu kritina sila je
F k 2
E I min
l2
12/26/2009
Kritina sila izvijanja dobijena za sluaj

zglobno vezanog tapa na oba kraja
F k 2
E I min
l2
lr l
Kritina sila izvijanja dobijena za konzolno

ukljeten tap
F k 2
E I min
4l2
lr 2 l
12/26/2009
Kritina sila izvijanja dobijena za dvostrano

ukljeten tap
F k 2
4 E I min
4l2
1
lr l
2
Kritina sila izvijanja dobijena za konzolno

ukljeten tap na jednom i zglobno ukljeten
na drugom kraju
F k 2
2 E I min
4 l 2 lr 0.71 l
12/26/2009
U Ojlerove formule uvodi se slobodna

redukovana duina
Predstavlja polovinu duine talasa sinusne
linije savijanja
Tehniki predstavlja duinu nosaa koja
stvarno uestvuje u izvijanju i jednaka je
duini elastine linije izmeu prevojnih taaka
Kritini napon izvijanja
Kolinik izmeu kritine sile izvijanja i

povrine poprenog preseka naziva se kritini
napon
FK 2 E I min
k
2
A
A lr
12/26/2009
Napon je obrnuto srazmeran kvadratu

redukovane duine
Kao to je poznato
2
I min A imin
Zamenom dobija se
2 E i 2 min
lr
2 E
2
R
Jedinica za napon izvijanja je MPa
2 E i 2 min
lr
2 E
2
R
12/26/2009
Odreivanje kritine sile
Poznata je:
2 E I min
Duina grede
F k
2
l
r
Popreni presek
Nain oslanjanja grede
Materijal od koga je greda napravljena
Odreivanje kritine sile
Ovo je ekstremna vrednost koju

Fk
konstrukcija moe da izdri a da ne
nastupi izvijanje
Izvijanje je opasno, pa se ne sme dozvoliti
u konstrukciji
Uvodi se stepen sigurnosti; maksimalna
sila koja se dozvoljava je 3 do 10 puta
F
manja od maksimalne: n=3-10
F k
Kritini napon izvijanja - vitkost

Odnos redukovane duine tapa i najmanjeg
poluprenika inercije
lr
imin
naziva se VITKOST
TAPA
12/26/2009
Za definisanu kritinu silu
Za poznatu silu i stepen sigurnosti dobija

se najmanji moment inercije
I min
Fk lr2 n F lr2
2
2
E E
Odnosno popreni presek nosaa
I min n F 2
A 2 2 r
imin E
Dimenzionisanje tapova
napregnutih na izvijanje
Postoje tri metode dimenzionisanja:

Prema Ojlerovim obrascima
Prema Tetmajerovim obrascima
Prema omega postupku
10
12/26/2009
Dimenzionisanje tapova po
Tetmajerovim obrascima
Radi prevazilaenja problema

dimenzionisanja tapova male vitkosti
(kratki i debeli tapovi) razvijen je
Tetmajerov postupak
k A B
U izrazu su konstante za materijale

dobijene nakon niza eksperimenata
Dimenzionisanje tapova po
Tetmajerovim obrascima
Postupak se izvodi prvo po Ojlerovim

obrascima
Kada se ustanovi kolika je vitkost:
Za vitkost veu od kritine primeniti
n F
A
Ojlerove obrasce
k
Za vitkost manju od kritine primeniti
Tetmajerov postupak i odrediti kritini
napon, a onda i povrinu pop.preseka
12
12/26/2009
Dimenzionisanje tapova po omega

postupku
Po ovom postupku dozvoljeni napon kod

izvijanja uzima se w puta manji od
dozvoljenog napona na pritisak
F
wF
A
dk dc
Vrednost koeficijenta proporcionalnosti w
zavisi od vitkosti i vrste materijala i daje se
tabelarno
Rezime:
Konstrukcije sa aksijalno napregnutim

tapovima na pritisak nose rizik pojave savijanja
Ovakav sluaj naprezanja naziva se izvijanje
Ovako napregnute tapove treba proraunati na
izvijanje
Izvijanje je veoma opasno i ne sme se dozvoliti
Prema tipu konstrukcije definisati slobodnu
redukovanu duinu tapa
13
12/26/2009
Rezime:
Pri proraunu treba ustanoviti vitkost

posmatranog tapa
Ako je vitkost vea od kritine, onda je napon
manji od napona na granici proporcionalnosti na
pritisak i primenjuju se Ojlerovi obrasci
Ako je vitkost manja od kritine, primenjuje se
Tetmajerov postupak
14

Mehanika Otpornost Materijala

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanika Otpornost Materijala

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Otpornost materijala

Osnovni pojmovi, spoljanje i

Rastojanje ma koje 2 take je stalno,

Rastojanje ma koje 2 take se menja pod dejstvom sila,

Telo ija je duina znatno

Prema poprenom preseku

Zadatak otpornosti materijala

Odreivanje dimenzija elemenata, zavisno od odabranog

Proraun krutosti (deformabilnosti)

Dimenzije koje obezbeuju deformacije u odreenim granicama

Da element pod optereenjem zadri prvobitni oblik u eksploataciji

Podela sila koje deluju

Pretpostavka o linearnoj zavisnosti

Spoljanje sile se dele:

Spoljanje i unutranje sile

Telo je u ravnotei kada na

Naprezanja, naponi i deformacije

Kada vrsto telo napadaju spoljanje

Osnovne vrste naprezanja:

Ako deluju samo

Ako u preseku deluje

Ako u preseku deluje

Ako je tap napregnut

Savijanje proste grede silama

Postojanje momenta savijanja

Savijanje konzole silom

Postojanje momenta savijanja

Uvijanje konzole silom na kraku

Unutranje sile. Metoda preseka

Presei telo zamiljenom ravni na mestu gde

Unutranje sile. Metoda preseka

Presei telo zamiljenom ravni na mestu gde

Unutranje sile. Metoda preseka

Odbaciti jedan deo

Unutranje sile. Metoda preseka

Postaviti statike jednaine ravnotee

Unutranje sile. Metoda preseka

Naponi, sile u preseku

Odnos unutranje sile DF koja deluje na povrinu

Naponi, normalni i tangencijalni

Povrina poprenog preseka

Povrina poprenog preseka

C1x1; y1 C1x2 ; y2 C1x3 ; y3 . . . Cn xn ; yn

Povrina poprenog preseka

Statiki moment povrine za osu

S x ydA ydA ydA ydA ... ydA A1 y1 A2 y2 ... An yn Ai yi

S y xdA xdA xdA xdA ... xdA A1 x1 A2 x2 ... An xn Ai xi

(moment rezultante jednak je zbiru momenata komponenata)

S y 3 A3 x3 6.28 (0.85) 5.34 cm 3

S x S x1 S x 2 S x3 12 4.02 0 7.98 cm3

S y S y1 S y 2 S y 3 36 12 5.34 42.66 cm3

Za osu simetrije statiki moment povrine jednak

Momenti inercije ravnih povina

Aksijalni moment inercije

Centrifugalni moment inercije

Polarni moment inercije

Aksijalni moment inercije

Aksijalni moment inercije povrine predstavlja zbir proizvoda

Centrifugalni moment inercije

Centrifugalni moment povrine predstavlja zbir proizvoda

Polarni moment inercije

Polarni moment inercije u odnosu na pol O u ravni te

Karakteristike momenata inercije