VARISTORI | NJIHOVA PRIMENA Varistori_su promentjivi_ otpor- , Siji_ otpor zavisi od prikljud- nog’ napona, Ret svaristor« je Stala'kao ‘skraéenica engleske.reti pvariabile resistor« (promenljivi ot- por), pri emu treba naglasiti da se otpor varistora smanjuje kada se na. njegovim \juécima napon povecava. Sve varistore, moiemo podeliti u dve grupe niskonaponske Kofi se pramvode za napone do oko visokonaponske za napone do 400 kV. Ovde ¢emo obraditi sa- Varistori_se proizvode na bazi silicijum karbida (SiC) na taj nadin Sto. se smesa kvarenog peska i uglia,zagreva, do temperature od 1000 °C, a zatim — posle hladenja webifaie ‘se kristali SiC. Ovi kristall mogu biti bezbojni, svete zeleni, cri, plaviéastodjubicasti itd., ol seed tod | euie eens meses te ‘procesa izvodnje. Na boju kristala moze, fekode, ‘da, utive vigaksilicijuma, ‘odnosno ugljenika, u _odnosu. na stehiometrijski sastav SiC, koji iz mosi 70,0459 Si i 2995596. Provodnost ovakvog kristala za- visi_prvenstveno od koligine prime- sa, kao uostalom i kod svih polu- provodnilka. Kristali, SiC sa_visokom provod- Su (obiéno cme ili zelene mo- difikacije) melju se, dime se dobija sitan prah, tako da se ik zr hnaca fala ‘w interval’ od 80 do 120 mikrona. Takvom prahu se, do- aj raslita verima sredistva, ime je Kompaktnija, Ako su zea SC Krupalja, dodaje ee vee! procenat vezivnog sredstva kako bi se smanjila poroznost u matenijalu i poveala mehaniéka Evrstoca a, odgovarate veéi radni napon varis- tora. Kod raznih varistora na vezi yna sredstva dolazi od 10 do 40% ukupne mase. Ponekad vezivna sredstva odre- uju i naziv materijala od kojeg se Rroizvodi varistor. Ukoliko se Sic dodaje teéno stakio i dude na temperaturi od 200°C, dobifa se wvilite. Dodavanjem glinaste mase clektrode, stavija se zaStitni, lak, vri se _ve8tatko starenje, kako bi se stabilizovali parametri,’ odreduju se parametri i Konaéno se stavijaju ozake, obiéno u_bo} Princip provodenja struje, kroz varistor jo8 nije jasnjen, te, postoil nekoliko. teona koje to obja&njavaju, Zavisnost na- pona od straje varistora prikazuje sl. 1. Kao Sto se vidi ta funkeija je nelineara i simetritna. Postoje varisoni. sa nesimetriénom Karakteristikom. Ovu nelinearm fr nkciju, objainjavaju razne_teorije, od Kojih éemo navesti éetiri naj: vainije, i to: Autoelektronska emisija iz otrih zmaca SiC — Ova teorija se bazira na Ginjenici da se prah SiC sastoji od kristala Sije povrsine imaju o§- tre vrhove, zbog éega se pri velikom broju zmaca stvaraju medu_njima Yodenja malog napona na varstor, voden} napona na varistor, Struja’ Ge. proticat!ieroz dodimne po- vrSine kristala, ali ée pri veéim na- ponima sve vise dolaziti do izrazaja radlike potencijala izmedu pojedinih zazora, tako da e nastupiti auto- elektronska emisija. Usled pojave ove emisije poveéava se stmuja kroz varistor, odnosno njegov otpor se smanjuje. Na taj matin se objai- njava nelinearnost karakteristike ristora, pa bi se moglo zakljutiti da ¢e sa promenom pritiska vazduha menjati karakteristika _varistora. Medutim, merenja su negirala ova: kav zakljuéak, jer su vrSeni Fimenti ga otpornioima na, bazi SiC, sa povetanim i smanjenim pritis: kom i uvek je dobijena ista karak- teristika. Sa eksperimentima se islo i dalje, pa su pore u varistoru is- punjavali izolacionom tetnoséu, ali bez ikakvih promena. Poveéanje provodnosti i delim! fan bro} oksidnih slojeva, Koll pre krivaju zmca SiC, elek- triénim poljima “10106 Vim — Ova teorija objagnjava_neline- arni deo karakteristike kao dicu proboja_tankih 'slo- 128 Se BY mali open pro. aca malim ey je slaba, usled éega struja sporo raste sa njem napona. Daljim poveéanjem spolja&njeg napona dolazi do sve intenzivnijih proboja, usled Sega se provodnost materijaia povedava_ i struja kroz varistor naglo raste. Me dutim, ‘su pokazaii da zmea SiC prethodno preti8éavaju u specijalnim kiselinama, tako i kod onih kod Kojih se me vr8i nikakvo prethodno pregi8éavanje zmaca. Na osnovu toga se mode zakljutiti da oksidni slojevi samo smanjuju pro- vodnost sistema kristala i da ne predstavijaju osnovni faktor, koji doprinosi “povecanju_ varistora pri vedim naponima. ‘Mikrozagrevanje dodirnth tataka pojedinih zrnaca SiC — Tre¢a teo- rija_nelineamost objaSnjava time Sto se kontaktne ta&ke zmaca SiC zagrevaju, zato se i govori o mk idusom obradom na temperaturi od 1200 °C, dobija se »tirite. Kada se G0 1700 °C, dobija se sletine. Posle formiranja’ovakvih masa na odgo- varajuéim temperaturama nanose se SL 1, 2,3,415 2S a ® ® ®Krozagrevanju. Sa porasta_tempe- rature smanjuje se otpor polupro- vodnika, a struja kroz poluprovod- nik raste. Medutim, merenja su po- Kazala da je porast struje pri malim vrednostima prikljuénog napona su- vige veliki da bi se mogao objasniti mikrozagrevanjem ili termoelektron: skom emisijom. Postojanje P-N spojeva u blizini povrsine znaca SIC, nastalih usled Tazigitih primesa na povrsini iu jezgru_zmaca, osnova je ime se objainjava nelinearnost, karakteris- tike varistora, tj, powsinskim sta: njem i moguénoséu da se tipovi pro- vodnosti zmaca SiC razlikuju na taj nagin $to jezgra zmaca imaju re- cimo N — tip provodnosti a njegova povrsina P — tip, ili obratno. A ako znamo da su PN spojevi diode vezane redno i suprotno, kao §to prikazuje sl. 2, tada ée Karakteris- tika napon wu zavisnosti_od_struje imatioblik kao na sl. 3. Sa R je obelezen_omski zrnaca, SiC, Tada bi karakteristika na sl. 3 pod »ae predstavljala diode na bazi ger- manijuma, dok ée pod »b« predstav- Vjati selenske ili bakame oksidne diode. Sa_slika je o¥igledno da je karakteristika pod »b« mnogo slié- nija karakteristici varistora (sl. 1) nego karakteristika pod »ae, Sto se moglo i odekivati jer je SiC polupro- vodnik sa vecom sadrZinom primesa kao i Se odnosno Cu:0. Vaino je istaéi da je eksperimentalno doka- zano da pri proticanju struje kroz Kontakte kristala SiC nastaje svet- lucanje, $t0 je sve do nedavno ob- Jasnjavano autoelektronskom emisi- jom. se_u zadnje vreme ova pojava gbjaénjavala_ rekombinaci jom nosilaca elektriciteta u defek- {nim mestima kristalne reSetke ili u oblasti zapornog sloja. Pored ovih postoje i druge teo- rije, koje dokazuju da princip pro- vodenja struje kroz, varistor jo8 mije u prouéen, Na prvi po- wal birekli da ove teorje pro- tivreéne jedna drugoj, ali treba na- glasiti da one nisu protivureine vet jisuju razna gledi8ta iste pojave. Bog toga mnogi istraZivadl sma: traju da se Cinioci koji dovode do nelikvidnosti karakteristike do- gadaju urastopno a i paraleino: Ta na primer, smatra se da pri nis- kim naponima veliku ulogu igraju PN spojevi, a da se pri visim na- ponima pojavijuju provodni mostovi tzmedu razgranatih povrSina zraca SiC. Pri tome dolazi do mikroza- grevanja koje se povecava sa Po- veéanjem prikljutnog napona. Nara- vno, na osnovu ovih teorija nemo- guée je dati tehnoloske principe pro- izvodnje varistopa. Ali, uprkos tome, postoji veliki broj_empiriskih njenica na osnovu kojih se proiz- vode varistori sa Zeljenim karakte- ristikama. Postoji_veliki broj_parametara koji karakterigu varistopg, ali spo menuéemo samo neke: STATICKI OTPOR — R. — koji je definisan ‘odnosom napona i struje u datoj tacki; DINAMICKI OTPOR — Ry predstavlja odnos. promene napona P'Struje u radnoj tacki, pa mozemo napisati: U Rs- Im AUm “Alm Odnos ova dva otpora predstavija »koeficijenat nelinearnostic 6 i za visi od vrste varistopa, au praksi velo esto iznosi od 4 do 8. Re Ra Ovaj_koeficijent nije konstantan veé zavisi od prikljuénog napona i sa povecanjem mapona if raste, Sto se moze videti i sa karakteristike varistora. Snaga P na varistoru iznosi: PUT Ovo vaii za jednosmernu struju, dok kada se prikljuéi naizmeniéni napon vati U=Umar-sinot tada se na osnovu jednadine: 1=GoU.2!0 gde je G. — specifigna provodnost tt slabijem elektrignom polju; b — Konstanta Koja zavisi od vrste va Tistopa, dobijamo: Ra i= Gge PV Omar 598 Unay.sin ot ReSavanjem ove jednagine grafit- kom metodom, prénalazimo pravu harmonijsku struju. Tako dobijamo srednju aktivnu snagu kao: Umax ly 2 Kod projektovanja kola sa vari- storima gde se koriste struje visih uéestanosti moramo wzeti u obzir i kapacitet varistopa, a to je kapa- citet izmedu metalnih elektroda po- luprovodnika, pri gemu je diclek- trik silicijum Karbid. Kapacitet va- ristora sa plan paraleinim elektro- dama iznosi 100 pF/om*. Ovaj para- zitni kapacitivni otpor se pri visim uéestanostima smanjuje, §to naro- Sito dolazi do izra%aja pri manjim naponima, tako da se pojavijuje i Kapacitivna komponenta _ struje. Zbog svega toga, karakteristika va- ristora tada poprimi oblik histe- rezisne petlje. Sa poveéanjem na- pona, aktivni otpor varistora se sma- njuje, zbog Sega je mnogo izrazi- tija aktivna komponenta struje, ta- ko da 62 doti do razdvajanja ‘ri vil Na kraju, mozemo naglasiti da se karakteristika varistora moze do- biti vrlo jednostavno pomoéu ka todnog oscilatora, a prema Semi na sl. 4. Vidimo dase varistor uklju- Exje'u seriju sa otporom Rs &ji ot por mora biti znatno manji od no- minalnog otpora varistora. Zbog to- ga je struja kroz varistor praktiéno nezavisna od veligine otpora Rs Pad napona na otporu Ri propor- cionalan je struji kroz varistor. Taj napon se vodi na vertikalne plote Katodne cevi osciloskopa, dok se na horizontalne ploée dovodi napon sa varistora, dime se na zastoru ka- todne cevi dobije karakteristika prikljuéenog varistora. Tako su. varistori skoro prona- deni, naéli su veliku primenu u teh- nici,’ tako da se mogu susresti u najramovrsnijim kolima. Spomenu- emo samo neke: zastita kontakta stabilizatori napona, elementi elek- tronskih raéunara i zaétita postro- jenja visokog napona, Poznato je da se pri iskljudivaniu ramnih elekiriénih uredaja sa induk- tivnim elementima_pojavijuje_var- nica (elektrigni Tuk), koja razara Kontakte, tako da se otpor preki- daga povecava, odnosno smanjuje vek trajanja. Zato se paralelno pre- kidaéu_prikljudi varistor, sl. 5. Ka- da se prekidaé iskljuéi, izmedu kon- taktnih povriina se javija prenapon, usled éega se smanjuje otpor varis- tora i kroz njega protiée struja, koja bi prouzrokovala pojavu var: nice. Takvim postupkom je vek tra- janja prekidaéa produzen za neko- ko puta. Ukoliko je prekidaé is. Kljuéen, varistor predstvalja veliki otpor, tako da kroz njega proti¢e zanemarljivo mala struja. Ukoliko je potrebno izvrSiti_ sta- bilizaciju napona, onda je opet tu varistor, sl. 6. Na potro’atu Re je potrebno stabilizovati napon. Tzme- du potro8aéa i izvora promeniivog napona ukljuéuje se otpornik Ri i varistor Rv. Radna tatka na ka: rakteristici je odabrana tako da pri ulaznom napont U:, kroz varistor protiée struja Ty, pri emu je: Iy-R,=U; a sa sl. 6 se vidi da je: Ur =Ui— ERs Ukoliko se iz bilo kog razloga poveca napon Us, teziste da se poveca i napon Us. Medutim, usled nelinearnosti_ karakteristike’ varis- tora dolazi do pomeranja struje v ristora a samim tim i struje I Iv +I. To ée imati za posledicu povecanje pada napona Ii Rs, pa ée izlazni napon ostati praktitno kon- stantan. Ista promena ¢e nastati i pri. smanjenju napona. Rezultati ovog su da se za_promenu ulaznog napona za 10-15% izlazni napon menja za nekoliko procenata, Varistori, takode, imaju primenu u raéunskoj tehnici gde se vrse ra- ze raéunske operacije, kao $0 su:mnotenje, delenje, kvadriranje itd. Na sl. 7 je prikazana Sema kola koje vrdi mozenje dve veligine dva ns pona. Ove dve velitine se dovode kao bir i razika napona U:+ Us i U:—Us. Kroz galvanometar protige razlika struja I—ls. Ako je koeficijent ne linearnosti varistora 2, tada se na osnovu jednaéine: I = BUS mote pisati I = BU odnosno Lh = B Ui+U2)' i bk =B (Ui—Us* dobija se da je: lL — Tt = 4BU Sta gnadi da se na galvanometru mole otitatiproizvod napona Us i Us, Pored navedenog, varistori imaju veoma veliku primenu u najrazno- vrsnijim oblastima tehnike i ona je svakog dana sve veéa. ‘Visokonaponski varistori su veéih dimenzija i koriste seu tehnici prenosa energije na daljinu.