UVOD

Savremeni privredni ambijent je turbulentan, imajui u vidu prisutne procese privatizacije,

globalizacije, restrukturiranje poslovnih subjekata, razne sukobe interesa, kako u preduzeima,
tako i konflikt privatnih i javnih interesa. U ovakvom okruenju, pojava prevara nije retkost.
Prevara predstavlja ozbiljnu konicu kako privrednog, tako i opteg drutvenog razvitka. U poreenju sa klasinim oblicima kriminala, ova sve uestalija pojava je dosta kompleksniji problem. Efekti prevare deluju na ekonomiju na dva osnovna naina. Mikroekonomija se bavi efektom na pojedince i preduzea, dok se makroekonomija bavi uticajem na lokalne zajednice, nacionalne i meunarodne ekonomije. Pojedinci i preduzea mogu lako uoiti uticaj prevara u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Meutim, veina ljudi i preduzea imaju potekoa da uoe
implikacije prevare na zajednicu, a isto tako i na nacionalnom i meunarodnom nivou. Mogunosti za njihovu pojavu moe se javiti bilo gde, pa i u raunovodstvu. Svako lice ili preduzee moe postati rtva. Trokovi za rtvu mogu biti ogromni.

Pojam prevare u raunovodstvu

Otroumna poslovna aktivnost poiva na konstruisanju mehanizama koji omoguavaju da se

izvue korist iz nelegalnih aktivnosti izbegavajui svaku (zakonsku) obavezu za svoje poslove.
Posredstvom ovih delatnosti, proizvodnja je na nultom nivou ili su inputi vrlo mali, ali su dobici
brzi i veliki i mogu se anonimno ostvariti.1
Raunovodstvo je jedan od kljunih instrumenata da se izvri i/ili prikrije prevarna radnja.
Prema istrazivanju koje je sprovelo ACFE (2008), ak 28,9% poinilaca su zaposleni u raunovodstvenom sektoru. Posledica toga je gubitak poverenja u raunovodstvenu delatnost i potreba
rekonstrukcije pravnih i opteprihvaenih raunovodstenih pravila i standarda. Jedan od njih je
Serbanes-Oxleov zakon donet 2002. godine. Meutim, oigledno je da postojee mere
ispoljavaju nedostatke, jer smo svedoci krize iji poeci seu u 2007. godinu.
1

Mitchell, A, Sikka, P, Willmott H. (1998); Sweeping it under the carpet: The role of accountancy firms in money

laundering; Accounting, Organizations and Society; vol. 23; str. 589-607.

Uzrok pojave privrednog kriminala u raunovodstvu su:

neodgovarajua poslovno-organizaciona struktura, kao i neadekvatna interna kontrola

lairanje informacija sadranih u finansijskim izvetajima

Top menadment treba da bude odgovoran za opstanak i razvoj preduzea, a da izvrne zadatke
delegira na nie nivoe upravljanja.
Interna kontrola ima svoje nedostatke usled niza esencijalnih, limitirajuih faktora. Ne poseduje
nepogreiv mehanizam, pa se materijalno znaajni propusti i greke mogu pojaviti u okviru
sistema internih kontrola kao direktan ili indirektan rezultat prevare, korupcije ili poslovnog
gubitka. Adekvatno funkcionisanje interne kontrole moe biti ugroeno beznaajnim propustom,
koji za sobom povlai potpuni slom sistema. Prevare se, uglavnom, deavaju tamo gde je kontrola slaba, gde se ne primenjuje ili ne postoji. ak ni brojni kodeksi profesionalne etike, naela
principi, zakoni i seminari koje pohaaju revizori i raunovoe, esto nisu dovoljni da spree
lano finansijsko izvetavanje.
Pojedinim raunovoama i revizorima nedostaje profesionalizma, pa je gotovo nemogue
izbei nastanak prevare. Prevare je veoma teko detektovati i u borbi protiv prevara bitno je znati
gde i zato prevara nastaje i ko je odgovoran za nju.
Nastanak prevara predstavlja univerzalan problem i pretnju po nacionalne ekonomije razvijenih, ali i zemalja u tranziciji. Recesija koja pogaa nacionalne ekonomije, pogodno je tlo za poveanje broja prevara, budui da u doba velikih kriza, ljudi prelaze granice koje inae ne bi, pa
tada aktivnosti pronevere esto izlaze na videlo. Suzbijanje prevara postalo je imperativni cilj
svetskih razmera.

Definicija prevare

Prevare su duboko ukorenjene, stare su koliko i ljudski rod i nisu ekskluzivitet nijedne istorijske
epohe. Jo u Hamurabijevom zakoniku iz 1800. god. p.n.e. stavljen je akcenat na prevaru, kao i
odgovarajua kazna za poinioce.
Jednu od najveih prevara izvrio je Charles Ponzi (1882 1949). Prevaru je izvrio nudei
"investitorima" ulaganja u nerizine kupone, posuivao je novac i obeavao povrat u roku od 90
dana od 50% na uloeno2. Prvi investitori su novac i dobili za samo 45 dana, to je privuklo
2

http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Ponzi, 11. mart 2014.godine

nove. Na ovaj nain "investitori" su izgubili 20 miliona dolara, to je ekvivalentno dananjem

iznosu od 222 miliona. Ponzijeva ema, koja obeava velike zarade uz mala ulaganja, ponavljana
je mnogo puta i u razliitim varijantama.
Definisanje prevara je teko kao i njihovo identifikovanje. Ne postoji definitivno i nepromenljivo pravilo, koje bi se moglo utvrditi kao jedan opti, polazni stav u definisanju prevare, jer
ona ukljuuje iznenaenje, trik, lukavstvo i nepravedne naine kojima se pojedinci koriste kako
bi se prevario drugi. Razlike u socio-demografskim karakteristikama, drutveno-ekonomskim i
politikim sistemima, utiu na to da ne postoji jedinstvena definicija prevara, uzimajui u obzir i
domau i stranu literaturu.
Najznaajnija podvrsta prevara jesu kriminalne radnje poinjene u finansijskim izvetajima, koje
su poznate pod frazom "kriminal belog okovratnika", koja potie od Edwina H. Suther-landa3,
predsednika Amerikog sociolokog udruenja, koji je u svom obraanju 1939. godine upotrebio
termin "white-collar crime" kojim je hteo da napravi korelaciju izmeu pojave krimi-nala i
lanova visokog drutva. On je odbacio tvrdnju da su kriminalne radnje karakteristine jedino za
nie slojeve drutva i istakao da se kriminal u teim oblicima, pojavljuje na viim de-lovima
drutvene lestvice (vlasnici i menaderi kompanija).
Procena rizika prevare (trougao prevare)
Jedan skup faktora zajedniki za poinioce pravara na svim nivoima u svim organizacijama je
trougao prevare. Ova teorija razvijena je od strane vodeeg amerikog kriminologa i sociologa
Donald Cressey-a (1919-1987), koji je sproveo ogromno istraivanje nad osuenim proneveriteljima kako bi utvrdio ta je motivisalo, na izgled, potene ljude da poine prevaru.
Prema njegovim istraivanjima koja je objavio u lanku Other People's Money (Novac drugih
ljudi), lica od poverenja postanu "krioci pravila" kada im se ini da je finansijski problem koji je
pred njima nereiv. Svesni su da ovaj problem moe biti tajno reen krenjem poloaja finansijskog poverenja, pa su u stanju da promene sopstveno ponaanje i da nau opravdanje za svoja
dela. Ljudi koji doivljavaju ozbiljne finansijske probleme nai e naina da poine prevaru, mislei da nee biti uhvaeni, a u isto vreme, ubeujui sami sebe da ne ine nita loe.
Cressey-eva otkria mogu da se predstave trouglom prevare.
3

Sutherland, H.E. (1940); White-Collar Criminality, American Sociological Review; Sage Publications (New

York,USA); pp.1-12.

Slika 1. Trougao prevare

Prilika
Racionalizacija
(Rationalization) je
vrsta okolnosti pri
vrenju prevara gde
lice nalazi niz
opravdanja koja ine
njegovu nameru za
izvrenje prevarne
radnje moralno
prihvatljivom.

Racionalizacija

Prilika (Opportunity)
oznaava situaciju u
kojoj su okolnosti za
izvrenje prevare
idealne i lice je,
jednostavno, u
mogunosti da poini
istu.

Pritisak
Pritisak (Pressure),
predstavlja okolnosti koje
od lica koja ine
prevaru imperativno
zahtevaju likvidna sredstva
koja vrei prevaru
pokuava da obezbedi.

Izvor: Goldmann, P. D.(2010), Financial Services Anti-Fraud Risk and Control Workbook, Hoboken, New Jersey,
John Wiley & Sons, Inc., pp. 14.

Pojam trougla prevare u finansijskom sektoru

Vano je napomenuti da je Cressey-evo istraivanje zasnovano na aktivnostima internih proneveritelja i dizajnirano je da analizira motive koji stoje iza ovog specifinog vida prevare. Kao takav, on se moe primeniti i na procenu motiva koji stoje iza pokuaja zaposlenih, koji rade u
finansijskom sektoru, da ukradu novac ili druga sredstva. Meutim, nakon vie decenija kako je
prvi put objavio svoja otkria 1953. godine, upotreba trougla prevare je znatno proirena kako bi
pomogla profesionalinim istraiteljima prevara da razumeju ponaanje belih okovratnika koje ih
navodi na prevaru, meu koje spadaju i nepoteni rukovodioci vodeih finansijskih institucija.
Ljudi moraju da imaju motiv (podsticaj) i priliku da poine finansijske prevare, kao i sposobnost da to delo opravdaju.
ZAKLJUAK

Finansijska prevara je realna i postala je dominantna u savremenom poslovnom okruenju.

Ovaj trend treba da bude prekinut pre nego to bude prekasno. Oportunistiko ponaanje dovodi
do prevarnih radnji u praksi finansijskog izvetavanja. Poslednje dve decenije svedoci smo znaajnih promena u poslovnom okruenju, ukljuujui globalizaciju, tehnoloki napredak, ali i
brojne raunovodstvene skandale koji su nametnuli promenu regulatornih, ekonomskih, etikih,
pravnih i drutvenih normi. Izazovi koji stoje pred korporativnim svetom doprinose poveanju
tranje za forenzikim raunovodstvom. Forenziko raunovodstvo znaajno pomae vraanju
poverenja u raunovodstvenu delatnost.
Prevare, koje se dogaaju, uz one uobiajene, najee se odnose na krau informacija i podataka preduzea. Kako prevare negativno utiu na organizacije, finansijski, ali i u psiholokom i
socijalnom smislu, novani gubici usled prevare su vrlo znaajni i preduzea mogu biti nepopravljivo oteena. Zato je za organizaciju od izuzetnog znaaja uspostavljanje vrstog programa prevencije i suzbijanja prevare, to ukljuuje prevenciju i detekciju, kao i procenu rizika
prevare s ciljem identifikacije istih u okviru organizacije.
Otkrivanje i spreavanje prevara koje negativno utiu na poslovanje organizacija zahtevaju vei
stepen specijalizovanosti. Otkrivanje prevare u organizacijama je veoma teko, jer ne samo da je
prevara poinjena od strane ljudi koji imaju iroko i veliko struno znanje, ve oni koriste i neke
specifine metode da sakriju svoje lukave, prevarne aktivnosti. Samim tim, jasna je potreba za
postojanjem obuenih specijalista, forenzikih raunovoa, koji treba da poseduju strunost i
iskustvo.