Krejton Majkl

JURSKI PARK
Prevod: Milovanovi Mia
Crichton Michael JURASSIC PARC, 1990.
POLARIS
1993.

UVOD
'Ingen incident'
Poslednje godine dvadesetog veka svedok su naune potere za zlatom zapanjujuih razmer
- strmoglave i pomahnitale jurnjave da se komercijalizuje genetiki inenjering. Ov
aj poduhvat odvija se tako brzo - sa toliko malo spoljanjih tumaenja - da njegove
razmere i posledice gotovo da se i ne shvataju.
Biotehnologija obeava najveu revoluciju u istoriji ljudskog roda. Do kraja ove decen
je ona e, po osnovu uticaja na svakodnevni ivot, prevazii atomsku energiju i kompju
tere. Po reima jednog posmatraa: "Biotehnologija e preobraziti sve vidove naih ivota:
nau medicinsku negu, nau ishranu, nau zabavu, sama naa tela. Nita vie nee biti isto.
n e bukvalno promeniti lice nae planete."
Meutim, biotehnoloka revolucija po tri znaajna pitanja razlikuje se od prethodnih n
h preobraaja.
Prvo, ona ima iroku osnovu. Amerika je ula u atomsko doba radom jedne jedine istrai
institucije, u Los Alamosu. Ula je u kompjutersko doba naporima dvanestak kompan
ija. Meutim, biotehnoloka istraivanja danas se obavljaju, samo u Americi, u vie od d
ve hiljade laboratorija. Pet stotina korporacija troe pet milijardi dolara godinje
na ovu tehnologiju.
Drugo, mnoga istraivanja su besmislena ili bezvredna. Napori da se stvori blea pastr
ka koja bi se bolje videla u brzacima, kvadratno drvo koje bi se lake rezalo ili
mirisne elije koje bi se mogle injekcijama unositi da biste uvek mogli da miriete
na va omiljeni parfem mogu se initi kao ala, ali to nisu. Zaista, injenica da se bio
tehnologija moe primenjivati u industijama koje su po tradiciji podlone kapricima
mode, kao to su kozmetika ili zabavne delatnosti, poveava zabrinutost zbog muiavog k
orienja ove mone nove tehnologije.
Tree, rad na tome niko ne kontrolie. Niko ga ne nadgleda. Nijedan dravni zakon ga n
egulie. Nema nikakve koherentne vladine politike, ni u Americi, niti bilo gde dru
gde u svetu. A poto se produkti biotehnologije kreu od lekova, do useva ili vetakog
snega, neka inteligentna politika i nije mogua.
Meutim, najvie uznemirava injenica da ni meu samim naunicima ne postoje psi-uvar
jivo je da je gotovo svaki naunik koji istrauje genetiku ukljuen i u komercijalizac
iju biotehnologije. Nema nezavisnih posmatraa. Svi su u igri.
Komercijalizacija molekularne biologije jedan je od najzanimljivijih etikih dogaaja
istoriji nauke i on se zbio zapanjujuom brzinom. Tokom etiri stotine godina od Ga
lileja, nauka se uvek razvijala kao otvorena i slobodna potraga po delima prirod
e. Naunici su uvek zanemarivali nacionalne granice i drali se iznad prolaznih inte
resa politike, pa ak i rata. Naunici su se uvek bunili protiv tajnosti istraivanja
i ak su se mrtili na patentovanje svojih otkria, jer su videli sebe kao ljude koji
rade za dobrobit celog oveanstva. I tokom mnogih generacija, otkria naunika zaista s
u imala svojstvenu nesebinu vrednost.
Kada su 1953. godine u Engleskoj dva mlada istraivaa, Dejms Votson i Frensis Krik,
otkrili strukturu DNK, njihov rad doekan je kao trijumf ljudskog duha, kraj vekov
ne potrage za razumevanjem vaseljene putem nauke. Pouzdano se verovalo da e njiho
vo otkrie biti nesebino razraeno za dobrobit oveanstva.
Pa ipak, to se nije dogodilo. Trideset godina kasnije, gotovo svi nunici - kolege Vo
tsona i Krika - bili su umeani projekat potpuno drugaije vrste. Istraivanje u molek
ularnoj genetici postalo je beskrajan, komercijalan poduhvat od vie milijardi dol
ara, a njegovi koreni ne seu do 1953. godine, ve do aprila 1976.
To je bio datum sada ve uvenog sastanka kada je Robert Svenson, smeli kapitalista, p

iao Herbertu Bojeru, biohemiaru na Kalifornijskom univerzitetu. Dvojica ljudi su s

e saglasili da osnuju komercijalnu kompaniju da iskoriste Bojerovu tehniku spred
anja gena. Njihova nova kompanija, Genenteh, ubrzo je postala najvea i najuspenija
od novajalija na polju genetskog inenjeringa.
Iznenada se inilo kao da svako eli da se obogati. Nove kompanije osnivale su se goto
o svake nedelje, a naunici su se okupljali da iskoriste genetika istraivanja. Do 19
86. godine, barem 362 naunika, ukljuujui 64 lana Nacionalne akademije, sedelo je u s
avetodavnim odborima bioteh preduzea. Broj onih koji su imali funkciju pridruenih l
anova ili konsultanata bio je nekoliko puta vei.
Neophodno je naglasiti od kolike je istinske vanosti bio ovaj pomak u stavu. U prolo
ti, isti naunici snobovski su gledali na biznis. Na jurenje za novcem gledali su k
ao na neto intelektualno nezanimljivo, neto to prilii samo trgovcima. A istraivanje z
a industriju, ak i za prestine Bel ili IBM laboratorije, bilo je namenjeno samo on
ima koji nisu mogli da dobiju mesto na univerzitetu. Stoga je stav istih naunika b
io u osnovi kritiki prema radu primenjenih naunika, a i prema industriji uopte. Nji
hov dugotrajni antagonizam uvao je univerzitetske naunike od zagaujuih industrijskih
veza i kad god bi se povela rasprava o tehnolokim stvarima nezavisni naunici mogl
i su da rasprave pitanja na najviem nivou.
Meutim, to vie nije sluaj. Postoji jako malo molekularnih biologa i jako malo istra
h institucija bez komercijalnih veza. Stari dani su nestali. Genetika istraivanja
se nastavljaju, tempom eim nego ikad. Meutim, obavljaju se u tajnosti, u urbi i zbog
profita.
U ovoj komercijalnoj klimi, verovatno je bilo neizbeno da se razvije kompanija tako
ambiciozna kao Internacionalne genetike tehnologije, Inc. iz Palo Altoa. Jednako
ne udi to je genetika kriza koju je stvorila ostala nezabeleena. Na kraju krajeva, i
straivanja Ingena obavljala su se u tajnosti; dotini incident zbio se u najudaljen
ijoj oblasti Centralne Amerike i manje od dvadesetoro ljudi je bilo tamo da posv
edoi o tome. Od njih samo je aica preivela.
ak i na kraju, kada su Internacionalne genetike tehnologije podnele zahtev za zatit
o lanu 11 Sudu za bankrot Sjedinjenih Drava u San Francisku, 5. oktobra 1989. godi
ne, ono to se dalje desilo nije privuklo mnogo panje tampe. Delovalo je tako prirod
no; Ingen je bilo tree ameriko malo bioinenjersko preduzee koje je propalo te godine
, a sedmo od 1986. Malo sudskih dokumenata je obelodanjeno, jer su kreditori bil
i japanski investitorski konzorcijumi, kao to su Hamaguri i Densaka, kompanije ko
je po tradiciji izbegavaju publicitet. Da bi se izbeglo suvino odavanje podataka,
Danijel Ros iz Kouvana, Svejna i Rosa, zastupnik Ingena, takoe je zastupao i jap
anske investitore. A iza zatvorenih vrata ulo se i za prilino neuobiajenu peticiju
potkonzula Kostarike. Stoga ne udi to su, za manje od mesec dana, problemi Ingena
sreeni tiho i na opte zadovoljstvo.
Uesnici u tom poravnjanju, ukljuujui i znamenito savetniko vee naunika, potpisal
asnost o neodavanju podataka i da niko od njih nee progovoriti o onome to se dogod
ilo; meutim, mnoge kljune linosti 'Ingen incidenta' nisu potpisali i bili su voljni
da raspravljaju o neobinim dogaajima koji su doveli do tih poslednjih dva dana u
avgustu 1989. godine na zabitom ostrvu blizu zapadne obale Kostarike.

PROLOG: UJED RAPTORA

Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klini
rade, tutnjala niz metalne oluke i u bujicama pljuskala na zemlju. Roberta Karte
r je uzdahnula i zagledala se kroz prozor. Iz klinike gotovo da i nije mogla da
vidi plau ili okean iza nje, obavijen niskom maglom. Ovo nije bilo ono to je oekiva
la kada je dola u ribarsko selo Baja Anasko, na zapadnoj obali Kostarike, da prov
ede dva meseca kao lekar-gost. Bobi Karter je oekivala sunce i odmor, posle dve i
scrpljujue godine provedene na prijemu u hitnoj pomoi u Majklu Risu u ikagu.
Sada je ve bila tri nedelje u Baja Anasku. A kia je padala svaki dan.
Sve ostalo je bilo dobro. Sviala joj se usamljenost Baja Anaska i drueljubivost njeg
vih ljudi. Kostarika ima jedan od dvadeset najboljih medicinskih sistema na celo
m svetu, pa ak i u ovom zabitom priobalnom selu klinika je bila u dobrom stanju i
bogato opremljena. Njen pomonik, Manuel Aragon, bio je inteligentan i dobro obuen
. Bobi je bila u stanju da obavlja praksu na istom medicinskom nivou kao u ikagu.
Ali kia! Neprestana, beskrajna kia!

Sa druge strane sobe za ispitivanje, Manuel je naherio glavu. "Sluajte", ree on.
"ujem, veruj mi", ree Bobi.
"Ne. Sluajte."
A onda ga je i ona uhvatila, jedan drugi zvuk stopljen s kiom, dublje mumlanje koje
se pojaavalo i izdvajalo dok nije postalo jasno: ritmino tutnjanje helikoptera. Po
mislila je: Nemogue da lete po ovakvom vremenu.
Ali zvuk se neprestano pojaavao, a onda je helikopter izbio nisko iz okeanske magle
i protutnjao iznad, napravio krug i vratio se. Videla je kako helikopter pravi o
kret iznad vode, blizu ribarskih amaca, zatim se polako kree bono do tronog drvenog
mola, a onda nazad prema plai.
Traio je mesto gde e da sleti.
Bio je to Sikorski velikog trupa sa plavom prugom sa strane i reima 'Ingen graevine'
Bilo je to ime graevinskog preduzea koje je gradilo novo odmaralite na jednom od o
strva udaljenih od obale. Prialo se da je odmaralite spektakularno i veoma sloeno;
mnogi metani bili su zaposleni na gradnji koja je trajala ve vie od dve godine. Bob
i ga je mogla da zamisli - jedno od onih ogromnih amerikih odmaralita sa bazenima
i teniskim igralitima, gde gosti mogu da se igraju i ispijaju svoje daikirije, a
da ne dou ni u kakav dodir sa stvarnim ivotom zemlje u kojoj se nalaze.
Bobi se pitala ta je to na tom ostrvu tako hitno da natera helikopter da leti po ova
kvom vremenu. Kroz vetrobran videla je kako je pilot s olakanjem odahnuo kada se
helikopter spustio na vlani pesak plae. Ljudi u uniformi iskoili su napolje i irom o
tvorili velika bona vrata. ula je uzbuene povike na panskom i Manuel ju je lagano gu
rnuo laktom.
Traili su doktora.
Dvojica crnaca lanova posade nosili su ka njoj mlitavo telo, dok je belac izvikivao
nareenja. Belac je imao ut nepromoiv mantil. Ria kosa provirivala je oko ivica njego
ve bejzbol kape Metsa.
"Ima li ovde doktora?" viknuo joj je kad je dotrala.
"Ja sam doktorka Karter", ree ona. Kia je padala u tekim kapljicama i tukla joj po
vi i ramenima. Riokosi ovek joj se namrti. Nosila je iseene farmerke i gornji deo ku
paeg kostima. Imala je stetoskop oko ramena, slualica ve zaralih od slanog vazduha.
"Ed Redis. Doktorka, ovde imamo jednog jako bolesnog oveka."
"Onda ga bolje odvedite do San Hozea", poe ona. San Hoze je bila prestonica, samo dv
adeset minuta daleko vazduhom.
"Rado, ali po ovakvom vremenu ne moemo preko planina. Morate mu ovde pomoi."
Bobi je kaskala pored povreenog oveka dok su ga nosili u kliniku. Bio je jo dete, n
tariji od osamnaest godina. Kada je podigla krvlju natopljenu koulju, videla je v
eliku posekotinu du ramena, i jo jednu na nozi.
"ta mu se dogodilo?"
"Nesrea prilikom graenja", viknu Ed. "Pao je. Raonik je preao preko njega."
Deak je bio bled, u groznici, bez svesti.
Manuel je stajao pored jarkih, zelenih vrata klinike i mahao rukom. Ljudi su uneli
telo i spustili ga na sto u sreditu sobe. Manuel je ukljuio intravenoznu liniju, a
Bobi je nadnela svetlo iznad deaka i sagla se da proui rane. Smesta je videla da
nee izii na dobro. Deak e gotovo sigurno umreti.
Velika razjapljena razderna rana vodila je od ramena niz torzo. Na ivici rane meso
je bilo rascepkano. U sreditu, rame je bilo pomereno, blede kosti izloene. Druga r
azderotina vodila je kroz jake miie bedra, dovoljno duboko da otkrije pulsiranje f
emoralne arterije. Njen prvi utisak bio je da mu je noga rastrgnuta.
"Ponovite mi kako je dolo do povrede", ree ona.
"Ja nisam video", ree Ed. "Rekli su mi da ga je raonik vukao."
"Zato to izgleda gotovo kao da je rastrgnut", ree Bobi Karter, istraujui ranu. Kao
na lekara na prijemu u hitnoj pomoi, mogla je do detalja da se priseti svakog pac
ijenta koga je videla, ak i posle vie godina. Videla je dva slina sluaja. Jedan je b
io dvogodinji deak koga je napao rotvajler. Drugi je bio pijani cirkuski posluitelj
koji je imao susret s bengalskim tigrom. Obe povrede su bile sline. Postojao je
karakteristian izgled napada ivotinja.
"Rastrgnut?" ree Ed. "Ne, ne. Bio je to raonik, verujte mi." Ed je oblizivao usne do
k je govorio. Bio je napet; ponaao se kao da je neto pogreno uradio. Bobi se pitala
zato. Ako koriste neiskusne lokalne radnike prilikom gradnje odmaralita, mora da

im se sve vreme deavaju nezgode.

Manuel ree: "Hoete li pranje?"
"Da", ree ona. "Poto zaustavi krvarenje."
Nagnula se jo nie i prstima istraivala ranu. Da je maina koja pomera zemlju prela
njega, prljavtina bi se duboko zarila u ranu. Meutim, prljavtine nije bilo; samo sk
liska, sluzava pena. A rana je odavala udan miris, nalik na zadah trulei, smrad sm
rti i raspadanja. Nikada nita slino nije osetila.
"Pre koliko se ovo odigralo?"
"Jedan sat."
Ponovo je primetila da je Ed Redis napet. Bio je jedan od onih estokih, nervoznih lj
di. I nije liio na predradnika na gradilitu. Vie na izvritelja. Oigledno nije bio u s
vojim vodama.
Bobi Karter se vratila povredama. Nekako nije verovala da vidi mehanike ozlede. Naro
sto nije tako delovalo. Nije bilo zagaenja zemljitem s mesta povrede, nije bilo ko
mponente udara. Mehanike ozlede bilo koje vrste - automobilske nesree, povreda u f
abrici - gotovo uvek imaju neku komponentu udara. Meutim, ovde nje nije bilo. Ume
sto toga, ovekova koa je bila rascepljena - razderana - preko ramena, a zatim i pr
eko bedra.
Zaista je delovalo kao da je rastrgnut. S druge strane, vei deo tela bio je bez trag
ova, to je neobino kod napada ivotinje. Ponovo je pogledala glavu, ruke, ake...
ake.
Prola ju je jeza kad je pogledala deakove ake. Na oba dlana imao je kratke posekoti
i modrice na zglavcima i podlakticama. Dovoljno dugo je radila u ikagu da bi sazn
ala ta to znai.
"U redu", ree ona. "Saekajte napolju."
"Zato?" ree Edi, uznemiren. Nije mu se to svialo.
"Hoete li da mu pomognem, ili ne?" ree ona, izgura ga kroz vrata i zatvori mu ih isp
ed lica. Nije znala ta se dogaa, ali joj se nita nije svialo. Manuel je oklevao. "Na
stavljam da perem?"
"Da", ree ona. Posegnula je za svojim malim Olimpusom 'idiotom'. Napravila je nekoli
ko fotografija povrede, pomerajui se pomalo da ima bolji pogled. Zaista lii na uje
de, pomisli ona. Onda je deak zajeao i ona je odloila aparat i nagnula se nad njega
. Usne su mu se pomerale, jezik bio odebljao.
"Raptor", ree on. "Lo so raptor..."
Na te rei Manuel se sledi, zakorai unazad zastraen.
"ta to znai?" ree Bobi.
Manuel odmahnu glavom. "Ne znam, doktorka. 'Lo so raptor' - no es espaol."
"Nije?" Zvualo joj je kao panski. "Onda, molim te, nastavi da ga kupa."
"Ne, doktorka." Nabrao je nos. "Loe mirie." I on se prekrsti.
Bobi ponovo pogleda ljigavu penu koja se pruala du rane. Dodirnula ju je, protrljala
izmeu prstiju. Delovala je gotovo kao pljuvaka...
Usne povreenog deaka se pomerie. "Raptor", proapta on.
Zastraenim glasom, Manuel ree: "Ujeo ga je."
"Ko ga je ujeo?"
"Raptor."
"ta je to raptor?"
"To znai hupia."
Bobi se namrtila. Kostarikanci nisu preterano praznoverni, ali ve ranije je ula da
elu pominju hupia. Oni tvrde da su to noni duhovi, vampiri bez lica koji kradu ma
lu decu. Prema verovanju, hupia su nekad iveli u planinama Kostarike, ali sada na
stanjuju priobalna ostrva.
Manuel je uzmicao, mrmljajui i krstei se. "Nije normalan, taj miris", ree on. "To j
upia."
Bobi se spremala da mu naredi da se vrati na posao, kada je povreeni mladi otvorio o
i podigao se u sedei poloaj. Manuel zastraeno uzviknu. Povreeni deak je jeao i okretao
glavu; gledao je levo-desno irom otvorenih oiju, a onda izbljuvao krv u mlazu. Sm
esta je poeo da se gri, telo mu je treperelo i Bobi ga je epala, ali on se strovalio
sa stola na betonski pod. Ponovo je povratio. Svuda je bilo krvi. Ed je otvorio
vrata i upitao: "ta se, kog vraga, deava?" a kada je video krv, okrenuo se s ruko
m na ustima. Bobi je pokuala da dohvati tap ne bi li ga stavila u deakove stisnute e

ljusti, ali jo dok je to radila znala je da nema svrhe; uz poslednji grevit trzaj
on se opustio i ostao da lei.
Sagla se da pokua usta-na-usta, ali Manuel ju je snano zgrabio za rame i povukao una
ad. "Ne", ree on. "Hupia e prei."
"Manuel, pobogu..."
"Ne", streljao ju je pogledom. "Ne. Vi to ne razumete."
Bobi pogleda telo na zemlji i shvati da i nije vano, da ga ne mogu oiveti. Manuel je
pozvao ljude koji su uli i odneli telo. Ed se pojavio, obrisao usta nadlanicom i
promrmljao: "Siguran sam da ste uradili sve to ste mogli", a onda je posmatrala k
ako ljudi odnose telo nazad do helikoptera i uz grmljavinu diu u nebo.
"Bolje je tako", ree Manuel.
Bobi je razmiljala o deakovim rukama. Bile su prekrivene posekotinama i modricama u
arakteristinom obrascu odbrambenih rana. Bila je prilino sigurna da nije poginuo u
incidentu prilikom graenja; bio je napadnut i rukama se branio od napadaa. "Gde s
e nalazi ostrvo sa koga su doli?" upita ona.
"Na okeanu. Moda sto, sto dvadeset milja od obale."
"Prilino daleko za odmaralite", ree ona.
Manuel je gledao helikopter. "Nadam se da se nikada nee vratiti."
Pa, pomisli ona, barem imam slike. Ali kada se okrenula nazad prema stolu, shvatila
je da joj je aparat nestao.
Kia je na posletku stala u toku noi. Sama u spavaoj sobi iza klinike, Bobi je pretu
a po svom pohabanom depnom reniku panskog. Deak je rekao 'raptor' i, uprkos Manuelov
om pobijanju, ona je pretpostavljala da je re panska. Naravno, nala ju je u reniku.
Znaila je: 'otima' ili 'oskrnavitelj'.
Tu je zastala. Bilo je sumnjivo to se smisao gotovo poklapao sa znaenjem rei hupia.
ravno, ona nije bila praznoverna. Nikakvi duhovi nisu isekli te ruke. ta je deak p
okuavao da joj kae?
Iz susedne sobe zaula je stenjanje. Jednoj od seljanki poinjao je poroaj i Elena Mo
es, lokalna primalja, pratila ju je. Bobi je ula u kliniku sobu i pokazala Eleni d
a izie na trenutak.
"Elena..."
"Si, doktorka."
"Zna li ti ta je to raptor?"
Elena je bila sedokosa ezdesetogodinjakinja, jaka ena praktinog, svrsishodnog duha
oi, pod zvezdama, namrtila se i rekla: "Raptor?"
"Da. Zna li tu re?"
"Si." Elena je klimnula glavom. "To znai... osoba koja dolazi nou i odnosi decu."
"Otima?"
"Da."
"Hupia?"
Njeno celokupno dranje se promenilo. "Ne govorite tu re, doktorka."
"Zato ne?"
"Ne govorite sad o hupia", ree Elena kruto, klimajui glavom prema stenjanju porodilj
. "Nije mudro sada govoriti tu re."
"Ali da li raptor grize i razdire svoje rtve?"
"Grize i razdire?" zbunjeno upita Elena. "Ne, doktorka. Raptor je ovek koji uzima no
voroenu bebu." inilo se da razgovor nervira Elenu, da jedva eka da ga zavri. Krenula
nazad prema klinici.
"Doktorka, zvau vas kad bude spremna. Mislim za sat ili moda dva."
Bobi podie pogled prema zvezdama i oslunu kako talasi spokojno zapljuskuju obalu. U
ami, videla je obrise ribarskih brodova ukotvljenih na puini. Cela scena bila je
mirna i tako normalna, da se osetila budalastom to pria o vampirima i otetim bebam
a.
Bobi se vratila u svoju sobu i prisetila kako je Manuel navaljivao da to nije panska
re. Iz znatielje, pogledala je u mali engleski renik i, sa iznenaenjem, nala je i ta
mo:
raptor im. (izv. iz lat. raptor razbojnik, fr. raptus) ptica grabljivica

PRVA ITERACIJA
U najranijim crteima fraktalne krive moe se videti malo kljueva za otkrivanje njene m

matike strukture.
Jan Malkolm

GOTOVO RAJ
Majk Bouman veselo je zvidukao dok je vozio landrover kroz Bioloki rezervat Kabo Blank
na zapadnoj obali Kostarike. Bilo je predivno julsko jutro, a put pred njim vel
ianstven: prijanjao je uz rub litice, nadnosei se nad dunglu i plavi Pacifik. Prema
vodiima, Kabo Blanko bio je nedirnuta divljina, gotovo raj. Sada kada ga je gled
ao, Bouman je oseao da odmor ponovo poprima pravi tok.
Bouman, tridesetogodinji slubenik na razvoju nekretnina iz Dalasa, doao je u Kostar
sa enom i erkom na dvonedeljni odmor. Putovanje je, u stvari, bila ideja njegove e
ne; nedeljama mu je Elen punila ui priama o predivnim nacionalnim parkovima Kostar
ike i kako e Tini dobro doi da ih vidi. A onda, kada su stigli, ispostavilo se da
je Elen imala zakazano kod jednog plastinog hirurga u San Hozeu. Tada je Majk Bou
man prvi put uo za odlinu i jeftinu pastinu hirurgiju u Kostarici i raskone privatne
klinike u San Hozeu.
Naravno, grdno su se posvaali. Majk je oseao da ga je slagala, to i jeste bio slua
se usprotivio tom aranmanu s plastinom hirurgijom. U svakom sluaju, bilo je to smen
o. Elen je imala tek trideset godina i bila predivna ena. Boga mu, bila je izabra
na za lepoticu kad su bili apsolventi na Rajsu, a tome nije bilo ni deset godina
. Meutim, Elen je naginjala nesigurnosti i brigama. A inilo se da se poslednjih go
dina najvie brinula da ne izgubi dobar izgled.
To, i sve ostalo.
Landrover je upao u rupu i blato je pljusnulo. Sa sedita pored njegovog Elen ree: "M
jk, jesi li siguran da smo na pravom putu? Satima nismo nikog sreli."
"Pre petnaest minuta proao je jedan auto", podsetio ju je. "Sea se, onaj plavi?"
"U drugom smeru..."
"Draga, elela si naputenu plau", ree on, "i to e i dobiti."
Elen je sumnjiavo odmahnula glavom. "Nadam se da si u pravu."
"Aha, tata, nadam se da si u pravu", ree Kristina sa stranjeg sedita. Imala je osam
dina.
"Verujte mi, u pravu sam." Jedan tren vozio je u tiini. "Predivno je, zar ne? Vidi t
aj pogled. Predivno je."
"Dobro je", ree Tina.
Elen je izvadila pudrijeru i pogledala se u ogledalce, pritiskujui se ispod oiju. Uz
ahnula je i sklonila pudrijeru.
Put je poeo da se sputa i Majk Bouman se usredsredio na vonju. Iznenada, mali crni
ik prolete preko puta i Tina uskliknu: "Vidi! Vidi! Zatim je nestao, u dunglu.
"ta to bi?" upita Elen. "Majmun?"
"Moda veveriasti majmun", ree Bouman.
"Mogu li da ga raunam?" ree Tina i izvadi olovku. Kao kolski zadatak pravila je spi
ivotinja koje je videla na putovanju.
"Ne znam", sumnjiavo ree Majk.
Tina je proveravala fotografije u vodiu. "Mislim da to nije veveriasti majmun", ree
a. "Mislim da je to samo jo jedan drekavac." Ve su na putovanju videli nekoliko ma
jmuna drekavaca.
"Hej", ree ona veselije. "Ovde pie da 'plae Kabo Blanka vrve od divljih ivotinja,
jui drekavce, belolike majmune, troprste lenjivce i koatimundise. Tata, misli li d
a emo videti troprstog lenjivca?"
"Kladim se da hoemo."
"Stvarno?"
"Samo se pogledaj u ogledalo."
"Jako smeno, tata."
Put se sputao ka dungli, ka okeanu.
Majk Bouman oseao se kao heroj kada su konano stigli na plau, polumesec od dve milj
elog peska, potpuno prazan. Parkirao je landrover u senci palmi koje su oiviavale
plau i izvadio lan-pakete. Elen se presvukla u kupai kostim i rekla: "Iskreno, na
znam kako u da smram."
"Srce, super izgleda." U stvari, mislio je da je previe mrava, ali je nauio da to

minje.
Tina je ve trala niz plau.
"Ne zaboravi na kremu", doviknu joj Elen.
"Kasnije", viknu Tina preko ramena. "Idem da vidim ima li lenjivaca."
Elen Bouman je pogledala oke sebe prema plai i drveu. "Misli li da sme?"
"Duo, miljama unaokolo nema nikoga", ree Majk.
"A ta je sa zmijama?"
"O, pobogu", ree Majk Bouman. "Na plai nema zmija."
"Pa, moda ima..."
"Duo", kruto ree on. "Zmije su hladnokrvne. One su gmizavci. One ne mogu da kontroli
svoju telesnu temperaturu. Na pesku ima devedeset stepeni. Ako bi izile, skuvale
bi se. Veruj mi. Na plai nema zmija." Posmatrao je kerku kako odmie plaom, tamna mrl
ja na belom pesku. "Pusti je. Neka se zabavlja."
Stavio je ruku eni oko struka.
Tina je trala sve dok se nije umorila, a zatim se bacila na pesak i radosno otkotrlj
ala do ivice vode. Okean je bio topao i gotovo da i nije bilo talasa. Sedela je
tako neko vreme da doe do daha, a zatim pogledala nazad prema roditeljima i kolim
a da vidi koliko je daleko.
Majka joj je mahnula da se vrati. Tina je veselo odmahnula i napravila se da ne raz
ume. Tina nije elela da se namae kremom. I nije elela da se vrati i slua kako njena
majka pria o mravljenju. elela je da ostane tu gde je i moda vidi lenjivca.
Tina je videla lenjivca dva dana ranije u zoolokom vrtu u San Hozeu. Liio je na lutk
iz Mapeta i delovao bezopasno. U svakom sluaju, nije mogao da se brzo kree; lako
je mogla da pobegne.
Sada ju je njena majka dozivala i Tina je reila da se skloni sa sunca, dalje od vode
, u senku palmi. Na ovom delu plae palme su nadviavale vornovate zamraje korenja man
grova koji su spreavali svaki pokuaj da se prodre u unutranjost. Tina je sedela na
pesku i utirala osueno lie mangrova. Primetila je mnotvo tragova ptica u pesku. Kosta
rika je uvena po svojim pticama. Vodii su tvrdili da u Kostariki ima triput vie pti
ca nego u celoj Americi i Kanadi.
Neki od troprstih tragova ptica u pesku bili su mali i tako bledi da su se jedva pr
imeivali. Drugi tragovi bili su veliki i dublje useeni u pesak. Tina je dokono gle
dala u tragove, kada je ula avrljanje koje je pratilo utanje u gustiu mangrova.
Da li lenjivci avrljaju? Tina je sumnjala, ali nije bila sigurna. avrljala je verova
no neka okeanska ptica. ekala je u tiini i nije mrdala; ponovo se zaulo ukanje i na k
raju je ugledala uzronika zvukova. Nekoliko jardi dalje, jedan guter iziao je iz ko
renja mangrova i zagledao se u nju.
Tini je zastao dah. Nova ivotinja na spisku! Guter je stajao na stranjim nogama, dr
vnoteu na debelom repu, i netremice je posmatrao. Kada je tako stajao, bio je vis
ok gotovo stopu; tamnozelen sa smeim prugama preko lea. Majune prednje noge zavraval
e su mu se guterastim prstiima koji su micali tamo-amo po vazduhu. Guter je naherio
glavu dok ju je gledao.
Tina je mislila da je sladak. Neka vrsta velikog dadevnjaka. Podigla je ruku i poela
i sama da mie prstima tamo-amo.
Guter se nije uplaio. Priao joj je, hodajui uspravljen na stranjim nogama. Jedva
io vei od pileta i, kao i piletu, dok je hodao glava mu se micala gore-dole. Tina
je pomislila da bi bio prekrasan kuni ljubimac.
Primetila je da guter ostavlja troprste tragove koji su potpuno liili na ptije. Gu
e priao blie Tini. Ona se nije mrdala da ne uplai malu ivotinju. udila se to joj je i
toliko priao, ali se setila da je ovo nacionalni park. Sve ivotinje u parku znaju
da su zatiene. Ovaj guter verovatno je pitom. Moda ak oekuje da ga nahrani. Na alost,
ije imala nita. Polako, Tina je ispruila ruku, otvorenog dlana, da pokae da nema nit
a za jelo.
Guter je zastao, klimnuo glavom i zaavrljao.
"ao mi je", ree Tina. "Nemam ba nita."
A onda, bez upozorenja, guter je skoio na njenu ispruenu ruku. Tina je osetila kako
njegove noice bockaju po koi dlana i iznenadila se to teina tela ivotinje potiskuje
njenu ruku nanie.
A onda se guter uzverao uz njenu ruku, ka licu.
Samo da mi je da je vidim", ree Elen Bouman, dok je mirkala prema suncu. "Samo to. S

mo da je vidim."
"Siguran sam da je dobro", ree Majk i poe da pretura po lan-paketu iz hotela. Bilo
tu peeno pile koje nije budilo apetit i neka vrsta peciva sa mesom. Neto to Elen nee
ni pipnuti.
"Misli da nee otii sa plae?"
"Ne, srce. Nee."
"Oseam se ovde tako usamljenom", ree Elen.
"Mislim da si to i htela", ree Majk Bouman.
"Jesam."
"E, pa, onda, u emu je problem?"
"Samo da mi je da je vidim", ree Elen.
A onda, iz daljine, uli su glas njihove kerke, donet vetrom. Vritala je.

PUNTARENAS
"Mislim da joj je sad dosta dobro", ree doktor Kruz i spusti plastini poklopac kiseoni
g atora oko Tine dok je spavala. Majk Bouman je sedeo pored kreveta, blizu kerke.
Majk je mislio da je doktor Kruz verovatno jako sposoban; govorio je odlian engle
ski, to je bilo rezultat prakse u medicinskim centrima Londona i Baltimora. Dokto
r Kruz je zraio kompetencijom, a Klinika Santa Marija, moderna bolnica u Puntaren
asu, bila je besprekorana i delotvorna.
Ali, ak i tako, Majk Boumen je oseao nervozu. Nije se mogla zaobii injenica da je
va kerka ozbiljno bolesna i da se nalaze daleko od kue.
Kada je Majk prvi put priao Tini, ona je histerino vritala. Cela njena leva ruka bi
je krvava i prekrivena obiljem malih ugriza koji je svaki bio veliine otiska palc
a. A na njenoj ruci nalazile su se mrljice lepljive pene, nalik na penastu pljuv
aku.
Poneo ju je niz plau. Gotovo u trenu, njena ruka je poela da crveni i otie. Majk du
nee zaboraviti mahnitu vonju nazad u civilizaciju, kako landrover sa pogonom na eti
ri toka proklizava i vrda sa blatnjavog puta koji vodi gore u brda, dok njegova ke
rka vriti od straha i bola, a njena ruka postaje sve podbulija i crvenija. Davno
pre nego to su sigli do granica parka, otok joj se proirio na vrat, a onda su poeli
problemi sa disanjem...
"Sada e joj biti dobro?" upita Elen, zagledana kroz plastini kiseoniki ator.
"Ja verujem da hoe", ree doktor Kruz. "Dao sam joj jo jednu dozu steroida i sada la
ie. A vidite da se i edem na ruci u najveoj meri povukao."
Majk Bouman ree: "A ti ugrizi..."
"Jo ih nismo identifikovali", ree doktor. "Ja lino nikada ranije nisam video takve
ize. Ali, primetiete da nestaju. Ve ih je teko razaznati. Sreom, napravio sam fotogr
afije za identifikaciju. A obrisao sam joj ruku da prikupim neke uzorke lepljive
pljuvake - jedan da ga ovde analiziramo, drugi da poaljemo u laboratorije u San H
ozeu, a trei emo drati zamrznut, za svaki sluaj. Imate li slike koje je napravila?"
"Da", ree Majk Bouman. Pruio je doktoru skicu koju je Tina nacrtala kao odgovor na p
tanja prihvatnog osoblja.
"Ovo je ivotinja koja ju je izgrizla?" upita doktor Kruz, gledajui u sliku.
"Da", ree Majk Bouman. "Rekla je da je to bio zeleni guter, veliine pileta ili vran
"Ne znam za takvog gutera", ree doktor. "Nacrtala ga je kako stoji na stranjim noga
.."
"Tako je", ree Majk Bouman. "Rekla je da je hodao na stranjim nogama."
Doktor Kruz se namrtio. Netremice je gledao u sliku jo neko vreme. "Ja nisam strunj
Traio sam da nas poseti doktor Guitierez. On je stariji istraiva u Biolokom rezerva
tu Karare, koji se nalazi preko puta zaliva. Moda e nam on moi da prepozna ivotinju.
"
"Zar nema nikoga iz Kabo Blanka?" upita Bouman. "Tu je izgriena."
"Na alost, nema", ree doktor Kruz. "Kabo Blanko nema stalno osoblje, a ve neko vrem
ijedan istraiva tamo nije radio. Vi ste verovatno bili prvi ljudi koji su posle vie
meseci hodali tom plaom. Ali siguran sam da ete se sloiti da je doktor Guitierez k
ompetentan."
Ispostavilo se da je doktor Guitierez bradat ovek u kaki orcu i koulji. Iznenaenje
astojalo iz toga da je on bio Amerikanac. Predstavili su ga Boumanovima, a on je
rekao blagim junjakim naglaskom: "Gospodine i gospoo Bouman, kako ste, drago mi je

da smo se upoznali", a onda objasnio da je on terenski biolog sa Jeila koji u K

ostariki radi poslednjih pet godina. Marti Guitierez pomno je ispitivao Tinu; nen
o joj je podizao ruku, uz pomo svetiljke veliine nalivpera zagledao svaki ugriz, a
onda ih merio malim, depnim lenjirom. Posle nekog vremena, Guitierez se povukao
i klimao glavom sam sebi, kao da je neto shvatio. Onda je prouio polaroide i posta
vio nekoliko pitanja o pljuvaki, za koju mu je doktor Kruz rekao da se jo ispituje
u laboratoriji.
Na kraju, okrenuo se Majku Boumanu i njegovoj eni koji su napeto iekivali. "Mislim
Tina biti dobro. Samo elim da raistim nekoliko detalja", ree on, pravei zabeleke razg
ovetnim rukopisom. "Vaa kerka kae da ju je ujeo zeleni guter, velik priblino stopu, k
oji je uspravljen doetao na plau iz movare mangrova?"
"Da, tako je."
"I guter je isputao nekakve glasove?"
"Tina je rekla da je avrljao ili cijukao."
"Kao mi, rekli biste?"
"Da."
"E, pa", ree doktor Guitierez, "onda znam koji je to guter." Objasnio je da od est
jada vrsti gutera na svetu, ne vie od tuce vrsta hoda uspravno. Od tih vrsta, samo
etiri ivi u Latinskoj Americi. A po boji, guter moe biti samo jedan od ta etiri. "Si
guran sam da je taj guter bio Basiliscus amoratus, prugasti bazilisk guter, koji iv
i ovde u Kostariki, a takoe i u Hondurasu. Kada stoje na stranjim nogama, ponekad
su visoki i celu stopu."
"Jesu li otrovni?"
"Nisu, gospoo Bouman. Uopte nisu." Guitierez je objasnio da je otok na Tininoj ruci
osledica alergijske reakcije. "Prema literaturi, etrnaest procenata ljudi izuzetn
o je alergino na gmizavce", ree on, "a izgleda da je vaa kerka jedna od njih."
"Vritala je, kazala je da je jako boli."
"Verovatno da jeste", ree Guitierez. "Pljuvaka gmizavaca sadri serotonin koji izazi
stranu bol." Okrenuo se Kruzu. "Krvni pritisak joj je pao od antihistaminika?"
"Da", ree Kruz. "Odjednom."
"Serotonin", ree Guitierez. "Nema sumnje." Elen Bouman je, i dalje bila nervozna. "A
li zato bi je uopte guter ujeo?"
"Guteri esto ujedaju", ree Guitierez. "Hranioce u zoolokim vrtovima sve vreme griz
prekjue sam uo da je guter ugrizao bebu u jaslama u Amaloji, oko ezdeset milja dalek
o od mesta na kom ste bili. Znai, ujedi nisu retki. Jedino nisam siguran zato je v
aa kerka toliko puta ujedena. ta je radila u to vreme?"
"Nita. Rekla je da je sedela prilino mirno, jer nije elela da ga uplai i otera."
"Sedela prilino mirno", ree Guitierez, namrten. Odmahnuo je glavom. "Dobro. Mislim
ne moemo da ba tano kaemo ta se dogodilo. Divlje ivotinje su nepredvidljive."
"A ta je sa onom penastom pljuvakom na njenoj ruci?" upita Elen. "Neprestano razmil
o besnilu..."
"Ne, ne", ree doktor Guitierez. "Gmizavci ne prenose besnilo, gospoo Bouman. Vaa k
je imala alergijsku reakciju na ujed gutera baziliska. Nita ozbiljnije."
Majk Bouman je zatim pokazao Guitierezu Tinin crte. Guitierez je klimnuo glavom. "Ov
o mogu da prihvatim kao crte gutera baziliska", ree on. "Naravno, neki detalji su p
ogreni. Vrat je predug, a na zadnjim nogama nacrtala je tri prsta umesto pet. Rep
je predebeo i previe visoko uzdignut. Ali, po svemu ostalom, to je savreno prihva
tljiv guter vrste o kojoj govorimo."
"Ali Tina je naglasila da mu je vrat bio dug", navaljivala je Elen Bouman. "I rekla
je da je imao tri prsta na stopalu."
"Tina dosta dobro zapaa", ree Majk Bouman.
"Siguran sam da je tako", ree Guitierez, nasmejan. "Ali i dalje mislim da je vau ke
ujeo obini Basiliscus amoratus i da je imala estoku herpetoloku reakciju. Ako je l
eena, ona obino traje dvanaest sati. Ujutro e biti sve u redu."
U modernoj laboratoriji u suturenu Kinike Santa Marija, proneo se glas da je doktor
Guitierez identifikovao ivotinju koja je ugrizla malu Amerikanku kao bezopasnog
bazilisk gutera. Smesta je prekinuta analiza pljuvake, iako je preliminarna fragme
ntacija pokazala prisustvo nekoliko belanevina izuzetno visoke molekularne teine i
nepoznate bioloke aktivnosti. Meutim, noni tehniar bio je zauzet i ostavio je uzork
e pljuvake na polici friidera.

Sledeeg jutra, dnevni slubenik pregledao je policu i uporedio uzorke sa imenima otpu
nih pacijenata. Kada je video da je predvieno da BOUMAN, KRISTINA L. bude otputena
tog jutra, bacio je uzorke pljuvake. U poslednjem trenutku, primetio je da se na
jednom uzorku nalazi crvena etiketa, to je oznaavalo da ga treba proslediti unive
rzitetskoj laboratoriji u San Hozeu. Izvadio je epruvetu iz kante za otpatke i p
oslao je njenim putem.
"Hajde. Kai hvala doktoru Kruzu", ree Elen Bouman i pogura Tinu napred.
"Hvala, doktore Kruz", ree Tina. "Sad mi je mnogo bolje." Pruila je ruku i rukovala
e sa doktorom. Onda je rekla: "Imate drugu koulju."
Za trenutak, doktor Kruz se zbunio, a zatim se nasmeio. "Tako je, Tina. Kada cele no
radim u bolnici, ujutro promenim koulju."
"Ali ne i kravatu?"
"Ne. Samo koulju."
Elen Bouman ree: "Majk vam je rekao da dobro zapaa."
"Naravno da zapaa." Doktor Kruz se nasmeio i ozbiljno se rukovao s devojicom. "Uiv
ostatku odmora u Kostariki, Tina."
"Hou."
Porodica Bouman se spremala da ode kada je doktor Kruz rekao: "Tina, izvini, sea li
e gutera koji te je ujeo."
"A-ha."
"Sea li se njegovih nogu?"
"A-ha."
"Je li imao prste?"
"Jeste."
"Koliko je imao prstiju?"
"Tri", ree ona.
"Otkud zna?"
"Zato to sam pogledala", ree ona. "Znate, sve ptice na plai ostavljale su otiske u
ku s tri prsta, ovako." Podigla je ruku i rairila tri srednja prsta. "A i guter je
ostavljao takve otiske u pesku."
"Guter je ostavljao otiske kao ptica?"
"A-ha", ree Tina. "I hodao je kao ptica. Trzao je glavom ovako, gore-dole." Napravil
a je nekoliko koraka, diui i sputajui glavu.
Kada su Boumanovi otili, doktor Kruz je odluio da o ovom razgovoru obavesti Guitiere
a u njegovoj biolokoj stanici.
"Moram da priznam da je devojicina pria zbunjujua", ree Guitierez. "I ja sam neto
avao. Vie nisam siguran da ju je ujeo bazilisk. Uopte nisam siguran."
"A ta je to moglo da bude?"
"E, pa", ree Guitierez, "da ne nagaamo pre vremena. Uzgred, jeste li u bolnici uli
jo neke ujede gutera?"
"Ne, zato?"
"Prijatelju, obavestite me ako ujete."

PLAA
Marti Guitierez sedeo je na plai i posmatrao kako se popodnevno sunce sputa na nebu, d
k nije otro zaiskrilo po vodi zaliva, a njegovi zraci dosegli ispod palmovog drvea
, do mesta gde je sedeo meu mangrovom, na plai Kabo Blanko. Koliko je najbolje mog
ao da odredi, sedeo je blizu mesta gde se pre dva dana nalazila mala Amerikanka.
Iako je prilino tano, kao to je i rekao Boumanovima, da guteri esto ujedaju, Guit
ikad nije uo da je bazilisk nekoga ujeo. A sasvim sigurno nije uo da je neko dospe
o u bolnicu zato to ga je guter ugrizao. A zatim, i prenik ujeda na Tininoj ruci de
lovao je malo prevelik za baziliska. Kada se vratio u stanicu Karara, proverio j
e u tamonjoj maloj istraivakoj biblioteci, ali nije naao nikakav podatak u ujedima gut
era baziliska. Zatim je proverio Meunarodni servis bionauka, kompjutersku bazu po
dataka u Americi. Meutim, nije naao nikakvih podataka o ujedima baziliska, niti o
bolnikom leenju usled ugriza gutera.
Onda je pozvao medicinskog slubenika u Amaloji koji je potvrdio da je bebu od devet
dana, dok je spavala u jaslama, ugrizla za stopalo ivotinja za koju je njena baka
- jedina osoba koja je ivotinju zaista videla - tvrdila da je guter. Kasnije, nog
a je otekla i dete umalo nije umrlo. Baka je opisala da je guter bio zelen sa smei

m prugama. Ugrizao je dete nekoliko puta pre nego to ga je ena uplaila i oterala.
"udno", rekao je Guitierez.
"Ne, ba kao i ostali", odvratio je medicinski slubenik i dodao da je uo i za ostale
uajeve ugriza: jedno dete u Vaskezu, sledeem selu uz obalu, izgrieno je na spavanju
. I jo jedno u Puerta Sotreru. Svi ti sluajevi dogodili su se u poslednja dva mese
ca. I uvek je u pitanju bilo dete ili beba na spavanju.
Jedan takav nov i prepoznatljiv obrazac naveo je Guitiereza da posumnja da je u pit
anju ranije nepoznata vrste gutera. Ovo se posebno moglo oekivati u Kostariki. Sam
o sedamdeset pet milja iroka na najuoj taki, ova zemlja manja je od drave Mejn. Pa i
pak, unutar tog ogranienog prostora, Kostarika ima znaajnu raznolikost bilokih habi
tata: obale i na Atlantiku i na Pacifiku, etiri odvojena planinska venca, sa dvan
aest hiljada stopa visokim vrhovima i aktivnim vuklanima, kine ume, oblane ume, temp
eraturne zone, movare i neplodne pustinje. Takva ekoloka raznolikost podrava zapanj
ujuu raznolikost biljnog i ivotinjskog sveta. Kostarika ima triput vie vrsta ptica
od cele Severne Amerike. Vie od hiljadu vrsta orhideja. Vie od pet hiljada vrsta i
nsekata.
Nove vrste otkrivane su sve vreme, tempom koji je iz tunih razloga ubrzan poslednjih
godina. Kostarika ostaje bez uma i vrste iz dungle gube svoje habitate, sele se u
druga podruja i ponekad menjaju i ponaanje.
Tako da su nove vrste savreno mogue. Ali uz uzbuenje zbog novih vrsta ide i zabrinj
jua mogunost novih bolesti. Guteri prenose virusne bolesti, ukljuujui i neke od kojih
se i ovek moe razboleti. Najopasnija je centralni saurijanski encefalitis, ili CS
E, koji uzrokuje neku vrstu spavae bolesti kod ljudi i konja. Guitierez je oseao d
a je vano da pronae ovog novog gutera, makar samo da ga testira na bolest.
Dok je sedeo na plai, posmatrao je kako sunce pada i uzdisao. Moda je Tina Bouman vi
ela novu ivotinju, a moda i nije. Sasvim sigurno, Guitierez nije. U ranu zoru, uze
o je vazduni pitolj, napunio arer ligaminskim strelicama i, pun nade, uputio se na p
lau. Ali dan je bio protraen. Uskoro e morati da poe sa plae; nije eleo da po mraku vo
zi uzbrdo tim putem.
Guitierez je ustao i poao nazad na plau. Neto dalje, ugledao je taman lik majmuna d
avca koji je trupkao ivicom movare mangrova. Gutierez se sklonio, kreui ka vodi. Ak
o je tu bio jedan drekavac, verovatno su gore u drveu i drugi, a drekavci vole da
mokre na uljeze.
Ali ovaj majmun drekavac kao da je bio sam i hodao je polako; esto je zastajao da se
dne na bedra. Majmun je imao neto u ustima. Kad se Guitierez pribliio, video je da
jede gutera. Rep i stranje noge visile su iz majmunovih eljusti. ak i izdaleka, Gui
tierez je mogao da vidi smee pruge na zelenom.
Guitierez se spustio na zemlju i naciljao pitolj. Drekavac, naviknut na ivot u rezer
atu, znatieljno je gledao u njega. Nije pobegao ak ni kad je prva strelica bezopas
no prozujala pored njega. Kada mu se druga strelica zabola duboko u stegna, drek
avac je besno i iznenaeno kriknuo, i ispustio ostatke obeda dok je beao u dunglu.
Guitierez je ustao i polako priao. Nije bio zabrinut zbog majmuna; doza omamljivaa b
la je mala da bi ostavila nekakve druge posledice osim par minuta oamuenosti. Ve je
razmiljao ta da uradi sa otkriem. Sam e napisati preliminarni izvetaj, ali ostaci, n
aravno, moraju da u Sjedinjene Drave na konanu pozitinu identifikaciju. Kome da ih
poalje? Priznati strunjak bio je Edvard H. Simpson, poasni profesor zoologije na K
olumbija univerzitetu u Njujorku. Eleganti stariji ovek, zalizane sede kose, Simp
son je bio vodei svetski autoritet za klasifikaciju gutera. Verovatno e, pomisli Ma
rti, poslati svog gutera doktoru Simpsonu.
NJUJORK
Doktor Riard Stoun, upravnik Laboratorije za tropske bolesti Medicinskog centra Kolumb
ija univerziteta, stalno je tvrdio da njeno ime priziva neko vee mesto od onoga to
je u stvari bila. Poetkom dvadesetog veka, kada je laboratorija zauzimala ceo etv
rti sprat Zgrade biomedicinskih istraivanja, gomile tehniara radile su na uklanjan
ju epidemija ute groznice, malarije i kolere. Ali uspesi medicine - kao i istraivak
e laboratorije u Najrobiju i Sao Paolu - nainile su od Laboratorije za tropske bo
lesti mesto koje vie nije imalo nekadanji znaaj. Sada samo deli nekadanje veliine, zap
oljavala je samo dva stalna tehniara, a i oni su, u prvom redu, bili zadueni da dij
agnosticiraju bolesti Njujorana koji su putovali u inostranstvo. Ustaljena svakod

nevica laboratorije nije bila spremna za ono to su dobili tog jutra.

"Ah, ba lepo, ree tehniarka u Laboratoriji za tropske bolesti, dok je itala etiket
elimino savakani ostaci neidentifikovanog kostarikanskog gutera." Naborala je nos.
"Ovaj je va, doktore Stoun."
Riard Stoun je preao preko laboratorije da proui pridolicu. "Je li to materijal iz
ratorije Eda Simpsona?"
"Da", ree ona. "Ali ne znam zato su nama poslali gutera."
"Nazvala je njegova sekretarica", ree Stoun. "Simpson leto provodi na terenu na Born
eu, a poto je kod ovog gutera moda u pitanju prenosiva bolest, zamolila je nau labor
atoriju da proveri. Dajte da vidimo ta smo dobili."
Beli plastini cilindar bio je veliine kontejnera za mleko od pola galona. Imao je me
alne kvaice i navojni ep. Bio je oznaen kao 'Meunarodni kontejner biolokih uzoraka' i
oblepljen nalepnicama i upozorenjima na etiri jezika. Upozorenja je trebalo da s
pree da znatieljni carinici otvaraju cilindar.
Oigledno, upozorenja su imala ploda; kad je Riard Stoun nadneo veliko svetlo, video
e da su peati nedirnuti. Stoun je ukljuio kondicioner vazduha i navukao plastine ru
kavice i masku za lice. Najzad, laboratorija je u poslednje vreme identifikovala
uzorke zaraene venecuelanskom konjskom groznicom, japanskim encefalitisom B, kja
sanurskim umskim virusom, lagantovim virusom i majarom. Onda je odvrnuo vrh.
ulo se utanje gasa koji je utekao i beli dim je ispario. Ispostavilo se da je cilin
ledeno hladan. Unutra je naao plastinu vreicu za sendvie sa rajsferlusom u kojoj se
nalazilo neto zeleno. Stoun je rairio hirurko platno na sto i istresao sadraj vreice.
Komad zamrznutog mesa tupo je tresnuo o sto.
"Uh", ree tehniarka. "Deluje pojedeno."
"Da, deluje", ree Stoun. "ta od nas hoe?" Tehniar je pogledao u priloenu dokument
"Guter ujeda lokalnu decu. Pitaju za identifikaciju vrste i zabrinuti su zbog bol
esti koje se prenose ujedom. Pokazala je deju sliku, s potpisom TINA na vrhu. "Je
dno dete je nacrtalo gutera."
Stoun je bacio pogled na crte. "Oigledno, mi ne moemo da potvrdimo vrstu", ree Sto
Ali lako moemo da proverimo za bolesti, ako iz ovog delia uspemo da dobijemo malo
krvi. Kako zovu ovu ivotinju?"
"'Basiliscus amoratus sa troprstom gentskom anomalijom'"", proita ona.
"Dobro", ree Stoun. "Hajde da ponemo. Dok ekate da se otkravi, uradite rendgenski s
ak i polaroide za evidenciju. Kada dobijemo krv, ponite testove antitela dok ne d
obijemo neka poklapanja. Obavestite me ako bude problema."
Pre ruka, laboratorija je imala odgovore na svoja pitanja: krv gutera nije pokazival
znaajniju reakciju na bilo koji virusni ili bakterijski antigen. Uradili su i pr
ofile toksinosti i naili na samo jedno poklapanje: krv je bila blago reaktivna na
otrov indijske kraljevske kobre. Ali takva uzejamna reaktivanost bila je uobiajen
a meu gmizavcima i doktor Stoun nije smatrao za shodno da je ukljui u faks koji je
te iste veeri njegova tehniarka poslala doktoru Martiju Guitierezu.
Ni za trenutak se nije postavlilo pitanje identifikacije gutera; to e ekati na povr
k doktora Simpsona. On je trebalo da doe tek za nekoliko nedelja i njegova sekret
arica je zamolila Laboratoriju za tropske bolesti da u meuvremenu priuvaju ostatak
gutera. Doktor Stoun ga je vratio u vreicu sa rajsferlusom i nabio u zamrziva.
Martin Guitierez je proitao faks iz Kolumbija Medicinskog centra/Laboratorije za tro
pske bolesti. Bio je kratak:

PREDMET: Basiliscus amoratus sa genetskom anomalijom (upueno iz kancelarije doktora

Simpsona)
MATERIJALI: stranji segment, ? delimino pojedena ivotinja
IZVRENI POSTUPCI: rendgensko zraenje, mikroskopija, imunoloki RTX za virusne, paraz
ke, bakterioloke bolesti
NALAZI: U ovom uzorku Basiliscus amoratusa nema histolokih ili imunolokih dokaza za
ilo koju bolest prenosivu na oveka.
(potpis)
dr Riard A. Stoun, direktor

Guitierez je na osnovu ove beleke nainio dve pretpostavke. Prvo, da je njegova ident

fikacija gutera kao baziliska potvrena od strane naunika sa Kolumbija univerziteta.

I drugo, da odsustvo prenosivih bolesti znai da nedavne epizode sporadinih ugriza
gutera ne predstavljaju nikakavu znaajniju zdravstvenu opsnost po Kostariku. ak na
suprot, osetio je da su njegove osnovne pretpostavke bile tane: da su primerci gut
era isterani iz uma u nov habitat i da dolaze u dodir sa seljacima. Guitierez je
bio siguran da e se za nekoliko nedelja guteri smiriti i da e epizode sa ujedima pr
estati.
Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klin
u Baja Anasku. Pribliavala se pono; u oluji nestalo je struje i primalja Elena Mo
rales je radila pod svetlou baterijske lampe kada je ula cijukav, avrljajui zvuk. Poto
je pomislila da je u pitanju pacov, brzo je stavila oblogu na elo majke i ula u s
usednu sobu da proveri novoroene. Kad je rukom dotakla loptastu kvaku, ponovo je z
aula avrljanje i opustila se. Oigledno je to bila samo ptica, koja je doletela na p
rozor da se skloni od kie. Kostarikaci kau da kad ptica doleti da poseti novoroene,
donosi sreu.
Elena je otovrila vrata. Beba je leala u pletenoj lealjci, povijena u lako ebe, i v
lo joj se samo lice. Oko ivice lealjke uala su tri gutera, kao gargojle. Kada su ugl
edali Elenu, naherili su glave i zabuljili se u nju, ali nisu pobegli. Na svetlo
sti baterijske lampe videla je kako krv kaplje iz njigovih gubica. Blago avrljajui
, jedan guter se sagnuo i brzim trzajem glave otkinuo iskrzano pare mesa sa bebe.
Elena je pojurila napred, vritei, i guteri mugnue u tamu. Ali davno pre nego to
do lealjke znala je da je dete sigurno mrtvo. Guteri su se razbeali u kinu no, avrlja
jui i cijuui; za sobom su ostavljali samo krvave, troprste tragove, nalik na ptiije.

OBLIK PODATAKA
Kasnije, kada se smirila, Elena Morales je odluila da ne prijavljuje napad gutera. Upr
os stravinom prizoru koji je videla, poela je da se brine da je ne optue to je bebu
ostavila samu. Tako da je majci rekla da je beba umrla usled asfiksije i u obras
cima koje je poslala u San Hoze napisala da je smrt posledica SIDS (sindroma izn
enadne deje smrti). To je sindrom neobjanjive smrti jako male dece; nemogue ga je p
roveriti i njen izvetaj je proao bez ispitivanja.
Univerzitetska laboratorija u San Hozeu koja je analizirala uzorke pljuvake sa ruke
Tine Bouman nainila je nekoliko znaajnih otkria. Bilo je, kao to se i oekivalo, puno
serotinina. Meutim, meu belanevinama iz pljuvake bio je i jedan pravi monstrum: mole
kulske mase 1 900 000; jedna od najveih poznatih belanevina. Bioloka aktivnost se i
dalje prouavala, ali inilo se da je u pitanju neurotoksini otrov slian otrovu kobre
, iako primitivnije strukture.
Laboratorija je, takoe, detektovala tragove gama-amino-metionin hidrolaze. Poto ovaj
enzim ukazuje na genetiki inenjering, jer se ne nalazi kod divljih ivotinja, tehniar
i su pretpostavili da je u pitanju laboratorijsko zagaenje i nisu ga spomenuli ka
da su pozvali doktora Kruza, zaduenog lekara u Puntarenasu.
Delovi gutera leali su u zamrzivau u zamrzivaa na Kolumbija univerzitetu i ekali
k doktora Simpsona, koji je trebalo da stigne tek za mesec dana. I stvari bi ost
ale takve, da nije tehniarka po imenu Elis Levin ula u Laboratoriju za tropske bol
esti, videla crte Tine Bouman i rekla: "O, ije je dete nacrtalo dinosaurusa?"
"ta?" upita Riard Stoun i polako se okrete prema njoj.
"Dinosaurusa. Zar to nije to? Moj klinac ih sve vreme crta."
"Ovo je guter", ree Stoun. "Iz Kostarike. Neka devojica ga je nacrtala."
"Nije", ree Elis Levin, odmahujui glavom. "Pogledaj. Jasno je. Velika glava, dug vra
, stoji na stranjim nogama, debeo rep. To je dinosaurus."
"Nemogue. Bio je visok samo stopu."
"Pa ta? Bilo je tad i malih dinosaurusa", ree Elis. "Veruj mi, znam ja. Imam dvojicu
deaka, strunjak sam. Najmanji dinosaurus bio je manji od stope. Tinisaurus, ili ta
ko nekako, ne znam. Ta imena su nemogua. Ako ima vie od deset godina, nikad ih nee na
uiti."
"Ne razume", ree doktor Stoun. "Ovo je crte savremene ivotinje. Poslali su nam deo
otinje. Sad je u zamrzivau." Stoun je otiao, izvadio ga i istresao iz vreice.
Elis Levin posmatrala je zamrznut komad noge i repa, i slegla ramenima. Nije ga dod
irnula. "Ne znam", ree ona. "Ali meni to lii na dinosaurusa."
Stoun odmahnu glavom. "Nemogue."

"Zato?" upita Elis Levin. "Moda je ostatak ili relikt, ili kako ih ve zovu."
Stoun je nastavio da vrti glavom. Elis je bila neiformisana; ona je bila samo tehnia
rka koja je radila u bakteriolokoj laboratoriji, nie niz hodnik. I imala bujnu matu
. Stoun se prisetio vremena kada je mislila da je prati jedan od deurnih na hirur
giji...
"Zna, Riarde", ree Elis Levin, "ako bi ovo zaista bio dinosaurus, bila bi to velika
var."
"To nije dinosaurus."
"Je li neko proverio?"
"Nije", ree Stoun.
"E, pa, odnesi ga u Muzej istorije prirode, ili tako negde", ree Elis Levin. "Stvarn
o bi trebalo."
"Bilo bi me sramota."
"Hoe li da to ja uradim umesto tebe?" upita ona.
"Ne", ree Riard Stoun. "Neu."
"Nee nita da uini?"
"Ba nita." Stavio je vreicu natrag u zamrziva i zalupio vrata. "To nije dinosaurus
je guter. A i ta je da je, moe da saeka da se doktor Simpson vrati sa Bornea da ga i
dentifikuje. To je zadnja, Elis. Guter ne ide nigde."
DRUGA ITERACIJA
U svakom narednom crteu fraktalne krive mogu se pojaviti iznenadne promene.
Jan Malkolm

OBALA UNUTRANJEG MORA

Alan Grant je uao, nosa nekoliko palaca od zemlje. Temperatura je bila via od sto ste
i. Kolena su ga bolela, uprkos pantalonama s jastuiima koje je nosio. Plua su mu go
rela od otre alkalne praine. Sa ela mu je kapao znoj na zemlju. Meutim, Grant je bio
navikao na neudobnost. Celokupna panja bila mu je usredsreena na kvadrat zemlje o
d est palaca ispred njega.
Raei paljivo etkicom za zube i slikarskom etkicom od kamilje dlake, otkrio je maj
viline kosti u obliku slova L. Bio je palac dugaak i ne iri od njegovog malog prsta
. Zubi su predstavljali niz takica i bili karakteristino koso postavljeni. Parii kos
ti ljutili su se dok ga je iskopavao. Grant na trenutak zastade da obloi kost gume
nim cementom pre nego to nastavi da je otkopava. Bila je to, bez sumnje, vilina ko
st bebe dinosaurusa mesodera. Njen vlasnik umro je pre sedamdeset devet miliona g
odina, u dobu od oko dva meseca. Ako bude imao sree, Grant e moda pronai i ostatak s
keleta. Ako to bude sluaj, bie to prvi potpuni skelet bebe mesodera...
"Hej, Alane!"
Alan Grant podie pogled i zakilji od sunca. Spustio je naoari za sunce i nadlanicom
risao elo.
uao je na erodiranom brdu u pustarama blizu Zmijske Vode, u Montani. Ispod velike pl
ve inije neba zaravnjena brda, izbili slojevi zdrobljenog krenjaka, pruali su se mi
ljama na sve strane. Nije bilo ni drveta, ni buna. Niega osim gole stene, vrelog s
unca i zavijanja vetra.
Posetioci su smatrali da su pustare depresivno sumorne, ali kada je Grant posmatrao
ovaj pejza, on je video neto sasvim drugo. Ova gola zemlja bila je podsetnik na j
edan drugi, jako razliit svet, koji je nestao pre osamdeset miliona godina. Okom
uma, Grant je video sebe tamo nazad u toplom, movarnom rukavcu koji je oblikovao
obalnu liniju velikog unutranjeg mora. Ovo unutranje more bilo je iroko hiljadu mil
ja i prualo se od novoizdignutih Stenovitih planina, pa sve do otrih, goletnih vrh
ova Apalaa. Ceo ameriki Zapad bio je pod vodom.
U to vreme, gore na nebu nalazili su se tanuni oblaci, zatamnjeni dimom oblinjih vul
ana. Atmosfera je bila gua, bogatija ugljen-dioksidom. Biljke su brzo rasle du obal
a. U tim vodama nije bilo riba, ali bilo je koljaka i zmija. Pterosaurus se obruav
ao da zagrebe alge sa povrine. Nekoliko dinosaurusa mesodera unjalo se movarnim obal
ama jezera, meu palmama. A na puini nalazilo se ostrvce, veliko oko dva jutra. Ovie
no gustom vegetacijom, ovo ostrvo tvorilo je zatieno utoite gde su krda biljodernih k
ljunastih dinosaurusa polagala jaja u zajednika legla i podizala mladunce koji su

pitali.
Tokom miliona godina koje su sledile, bledozeleno alkalno jezero postalo je plie i n
a kraju nestalo. Izloena zemlja nabirala se i pucala pod egom. I ostrvo na puini sa
jajima dinosaurusa postalo je erodirana brdska padina u severnoj Montani, na ko
joj je Alan Grant sada vrio iskopavanja.
"Hej, Alane!"
Ustao je; etrdesetogodinjak irokih grudi, bradat. Zauo je tektanje portabl-genera
udaljen klepet malog automatskog ekia koji je sekao jedru stenu sledeeg brda. Video
je da mlaarija radi oko ekia i sklanja u stranu velike komade stene poto bi proveri
li da u njima nema fosila. U podnoju brda video je est vigvama svog kampa, leprav at
or kantine i prikolicu koja je sluila kao poljska laboratorija. Video je i Eli ka
ko mu mae iz senke poljske laboratorije.
"Posetilac!" viknula je i pokazala na istok.
Grant je ugledao oblak praine i plavi ford sedan kako im prilazi, poskakujui po izro
anom putu. Bacio je pogled na sat: tano na vreme. Na drugom brdu, mlaarija je sa z
animanjem posmatrala. U Zmijsu Vodu stizalo je malo posetilaca i bilo je mnogo n
agaanja zbog ega bi pravnik iz Agencije za zatitu ivotne sredine eleo da se sretne s
Alenom Grantom.
Meutim, Grant je znao da paleontologija, nauka o istrebljenom ivotu, poslednjih godi
a poprima neoekivani znaaj za savremeni svet. Savremeni svet se brzo menja i izgle
da da je na preka pitanja o klimi, unitavanju uma, globalnom otopljavanju ili ozon
skom omotau mogue, barem delimino, dati odgovor na osnovu informacija iz prolosti. I
nformacija koje mogu pruiti paleontolozi. U poslednjih nekoliko godina njega su d
vaput zvali da svedoi kao strunjak.
Grant je krenuo nizbrdo da se sretne s kolima.
Bela praina naterala je posetioca na kaalj dok je zatavrao vrata kola. "Bob Moris, A
encija za zatitu ovekove sredine", ree on, pruajui ruku. "Ja sam iz ogranka u San Fra
ncisku."
Grant se predstavio i rekao: "Delujete kao da vam je vruina. Hoete pivo?"
"Isuse, 'ou." Moris se bliio tridesetoj, nosio kravatu i pantalone iz poslovnog odel
. Nosio je aktovku. picaste cipele krckale su mu po kamenju dok je iao ka prikolic
i.
"Kada sam preao preko brda, pomislio sam da je ovo indijanski rezervat", ree Moris i
pokaza na vigvame.
"Nije", ree Grant. "Samo je najbolji nain da se ovde ivi." Grant je objasnio da su
1978, prve godine iskopavanja, pojavili sa najmodernijim okrtaedarskim Nort Slou
p atorima. Meutim, atore je neprestano odnosio vetar. Pokuali su sa ostalim vrstama a
tora, sa istim rezultatom. Na kraju, poeli su da grade vigvame, koji su vei iznutr
a, udobniji i stabilniji na vetru. "Ovo su vigvami Crnih Stopala, podignuti oko e
tiri stuba", ree Grant. "Vigvami Sijuksa imaju tri stuba, ali ovo je bilo podruje
Crnih Stopala, pa smo mislili..."
"Aha", ree Moris. "Ba prikladno." mirnuo je prema pustom pejzau i odmahnuo glavom.
iko ste ve ovde?"
"Oko ezdeset pakovanja", ree Grant. Poto je Moris delovao zbunjeno, on je objasnio:
i merimo vreme u pivu. Ponemo u junu sa sto pakovanja. Ve smo dogurali do oko ezdes
et." "ezdeset tri, da budemo tani", ree Eli Setler, kad su prili prikolici. Granta j
e zabavljalo da posmatra Morisa kako zuri u nju. Eli je nosila seene farmerke i r
adnu koulju vezanu preko stomaka. Imala je dvadeset etiri godine i bila jako prepl
anula. Plava kosa bila joj je vezana pozadi.
"Eli nas odrava", ree Grant, predstavljajui je. "Ona je jako dobra u svom poslu."
"ime se bavi?" upita Moris.
"Paleobotanikom", ree Eli. "A takoe obavljam i standardne terenske pripreme." Otvori
a je vrata i ula unutra.
Erkondin u prikolici spustio je temperaturu samo na osamdeset pet stepeni, ali i to
se inilo hladnjikavim posle podnevne ege. U prikolici nalazio se niz dugakih drveni
h stolova, sa briljivo poloenim majunim uzorcima kostiju, prikaenim i obeleenim. Neto
dalje, nalazile su se keramike posude i upovi. Oseao se jak miris kiseline.
Moris je bacio pogled na kosti. "Mislio sam da su dinosaurusi bili veliki", ree on.
"Bili su", ree Eli. "Ali sve to ovde vidite potie od beba. Zmijska Voda je prvenstv
znaajna zbog broja legla dinosaurusa. Dok mi nismo poeli naa istraivanja, gotovo da

se i nije znalo za mladunce dinosaurusa. Znalo se za samo jo jedno leglo u pusti

nji Gobi. Mi smo otkrili dvanaest razliitih legla, sa sve jajima i kostima mladun
aca."
Dok je Grant prilazio friideru, ona je pokazala Morisu kupke sa siretnom kiselinom k
je su koristili da rastvaranjem uklone krenjak sa tananih kostiju.
"Lie na kosti pileta", ree Moris, zagledan u keramike posude.
"Da", ree ona. "One jako lie na ptije."
"A ta je s ovima?" upita Moris, pokazujui napolje kroz prozor prikolice na gomilu ve
ikih kostiju zamotanih u teku plastiku.
"Otpaci", ree Eli. "Kosti suvie rasparane u trenutku kad smo ih izvadili iz zemlje.
e bismo ih naprosto bacili, ali danas ih aljemo na genetiko ispitivanje."
"Genetiko ispitivanje?" upita Moris.
"Evo", ree Grant i gurnu mu pivo u ruku. Eli je dao drugo. Ona zaloka svoje, zabacuj
ui dugaak vrat. Moris je buljio.
"Ovde se prilino leerno ponaamo", ree Grant. "Hoete li u moju kancelariju?"
"Naravno", ree Moris. Grant ga je poveo do kraja prikolice, gde su se nalazili pocep
an leaj, ulegnuta stolica i pohaban niski stoi. Grant se spustio na leaj, koji je zak
ripao i izbacio oblak kredaste praine. Zavalio se i nabio izme na stoi. "Raskomotite
se."
Grant je bio profesor paleontologije na Denverskom univerzitetu i jedan od najistak
nutijih istraivaa u svojoj oblasti, ali nikad se nije srodio s drutvenim normama. S
ebe je smatrao ovekom za napolje i znao je da se sav vaan rad u okviru paleontolog
ije obavlja napolju, spostvenim rukama. Grant nije imao mnogo strpljenja za akad
emike i kustose muzeja, one koje je zvao 'ajnim lovcima na dinosauruse'. A i sam
se trudio da se oblaenjem i ponaanjem razlikuje od 'ajnih lovaca na dinosauruse', p
a je, ak, i predavanja drao u farmerekama i patikama.
Grant je posmatrao kako Moris prvo brie sedite stolice pre nego to e da sedne. Mor
otvorio aktovku, preturao po papirima, a zatim bacio pogled na Eli, koja je na
drugom kraju prikolice pincetom vadila kosti iz kupki, ne obraajui panju na njih. "
Verovatno se pitate zato sam ovde."
Grant je klimnuo. "Dug je put dovde, gospodine Moris."
E, pa", ree Moris, "onda da odmah preem na stvar. Agencija za zatitu ivotne sredin
zainteresovana za aktivnosti Hamondove zadubine. Vi od njih primate neku pomo."
"Trideset hiljada dolara godinje", ree Grant, klimajui glavom. "Poslednjih pet godi
"
"ta znate o zadubini?" upita Moris.
Grant slegnu ramenima. "Hamondova zadubina je cenjeni izvor akademske pomoi. Oni pot
omau istraivanja irom sveta, ukljuujui i nekoliko istraivaa dnosaurusa. Znam da potpom
Boba Kerija, tamo kod Tajlera u Alberti, kao i Dona Velera na Aljaski. Verovatno
jo njih."
"Znate li zato Hamondova zadubina toliko pomae istraivanje dinosaurusa?" upita Mor
"Naravno. Zato to je stari Don Hamond lud za dinosaurusima."
"Jeste li se sreli s Hamondom?"
Grant slegnu ramenima. "Jednom ili dvaput. On nas nakratko obie. Znate, prilino je m
tor. I ekscentrian, kako to bogati ljudi ponekad znaju da budu. Ali uvek jako pol
etan. Zato?"
E, pa", ree Moris, "Hamondova zadubina je, u stvari, jedna prilino tajanstvena orga
acija." Izvadio je fotokopiranu kartu sveta, obeleenu crvenim takicama, i pruio je
Grantu. "Ovo su iskopavanja koja je zadubina prole godine finansirala. Primeujete l
i neto udno u vezi njih? Montana, Aljaska, Kanada, vedska... Sva mesta su na severu
. Nema niega ispod etrdeset pete paralele." Moris je izvadio jo karata. "Iz godine
u godinu je isto. Dinosauruski projekti na jugu, u Juti, Koloradu ili Meksiku ni
kad ne dobijaju novac. Hamondova zadubina pomae jedino iskopavanja u hladnim klima
tskim zonama. eleli bismo da saznamo zato."
Grant je brzo prelistao karte. Ako je zaista istina da zadubina pomae samo iskopavan
a u hladnim klimatskim zonama, onda je to udno ponaanje, jer najbolji istraivai dino
saurusa rade u toplim klimatskim zonama, a..."
"Postoje i druge zagonetke", ree Moris. "Na primer, kakva je veza izmeu dinosaurusa
ilibara?"
"ilibara?"

"Da. To je ona tvrda uta smola od isuenog drvenog so..."

"Znam ta je", ree Grant. "Ne znam zato to pitate?"
"Zato to je", ree Moris, "u poslednjih pet godina Hamond kupio ogromne koliine ili
u Americi, Evropi i Aziji, ukljuujui i vei broj dragulja muzejske vrednosti. Zadubin
a je potroila sedamnaest miliona dolara na ilibar. Sada, od privatnika, imaju najv
eu zalihu ovog materijala na svetu."
"Ne shatam", ree Grant.
"Ni bilo ko drugi", ree Moris. "Koliko znamo, to nema nikakvog smisla. ilibar se lak
moe sintetisati. On nema nikakvu komercijalnu ili odbrambenu vrednost. Nema razl
oga sakupljati ga. Meutim, Hamond to ve godinama ini."
"ilibar", ree Grant, odmahujui glavom.
"A ta je s njegovim ostrvom u Kostariki?" nastavio je Moris. "Pre deset godina Hamon
dova zadubina zakupila je od vlade Kostarike jedno ostrvo. Toboe da napravi bioloki
rezervat."
"O tome ne znam nita", ree Grant, namrten.
"Nisam mmogao da mnogo toga otkrijem", ree Moris. Ostrvo je udaljeno sto milja od za
padne obale. Jako je krevito i nalazi se u delu okeana gde je zbog kombinacije ve
trova i struja gotovo neprestano prekriveno maglom. Zovu ga Maglovito ostrvo. Is
la Nublar. Oigledno je da su Kostarikanci bili zapanjeni to ga neko trai." Moris je
neto traio po aktovci. "To sam pomenuo", ree on, "zato to vam je, prema podacima, p
laen honorar za savetnike usluge u vezi ovog ostrva."
"Je li?"
Moris je Grantu pruio list papira. Bila je to fotokopija eka koga je Ingen Inc., Far
lon roud, Palo Alto, Kalifornija, izdala marta 1984. godine. Naslovljenog na ime
Alana Granta, na iznos od dvanaest hiljada dolara. U donjem uglu, ek je bio oznae
n SAVETNIKE USLUGE/KOSTARIKA/HIPERPROSTOR MLADUNADI.
"A, da, naravno", ree Grant. "Seam se toga. Bilo je avolski udno, ali seam se tog
m, to nije imalo nikakve veze sa nekim ostrvom."
Alan Grant je 1979. godine u Montani otkrio prvu skupinu jaja dinosaurusa, a u sled
ee dve godine jo njih; meutim, sve do 1983. nije stigao da objavi svoja otkria. lanak
, zajedno sa izvetajem o krdu od deset hiljda dinosaurusa kljunaa koji su iveli du o
bala beskrajnog unutranjeg mora, pravili zajednika legla jaja u blatu i podizali k
rda svojih mladunadi, proslavio je preko noi Granta. Pominjanje majinskih nagona ko
d divovskih dinosaurusa - i crtei ljupkih beba kako guraju njuke iz jaja - naili su
na odziv u svetu. Grant je bio obasut zahtevima za intervjue, predavanja, knjig
e. On ih je, to je svojstveno za njega, sve odbio, jer je jedino eleo da nastavi s
voja iskopavanja. Ali, tokom tih mahnitih dana sredinom osamdesetih, korporacija
Ingen ponudila mu je savetnike usluge.
"Jeste li pre toga uli za Ingen?" upita Moris.
"Nisam."
"Kako su stupili u vezu s vama?"
"Telefonom. Bio je to ovek po imenu enaro ili enino, neto tako."
Moris klimnu glavom. "Donald enaro", ree on. "On je pravni zastupnik Ingena."
"Bilo kako bilo, eleo je da sazna ime su se dinosaurusi hranili. I ponudio mi je hon
rar da mu napiem izvetaj." Grant je ispio pivo i spustio limenku na pod. "enara su
posebno zanimali mladi dinosaurusi. Bebe i mladunad. ta su jeli. Pretpostavljam da
je mislio da ja to znam."
"A jeste li?"
"Ne ba. Rekao sam mu to. Mi smo nali puno skeletnog materijala, ali jako malo podata
a i ishrani. Meutim, enaro je rekao da zna da nismo sve objavili i da eli sve to ima
mo. Ponudio je jako veliki honorar. Pedeset hiljada dolara."
Moris je izvadio kasetofon i spustio ga na stoi. "Nemate nita protiv?"
"Ne. Samo nastavite."
"Pa", ree Grant. "Vidite ovu nau operaciju. Pedeset hiljada dolara dovoljno je za dv
leta iskopavanja. Rekao sam mu da u uiniti sve to mogu."
"Znai, pristali ste da mu pripremite izvetaj."
"Da."
"O ishrani mladunadi dinosaurusa?"
"Da."
"Sreli ste se s enarom?"

"Ne. Samo preko telefona."

"Da li je enaro rekao zato su mu potrebne te informacije?"
"Jeste", ree Grant. "Planirao je muzej za decu i eleo je da prikae bebe dinosaurusa
ekao je da je unajmio jedan broj akademskih savetnika i naveo njihova imena. Bil
o je paleontologa poput mene, jedan matematiar iz Teksasa po imenu Jan Malkolm i
par ekologa. Jedan sistem-analitiar. Dobra grupa."
Moris je klimao glavom i beleio. "I tako ste prihvatili ulogu savetnika?"
"Jesam. Sloio sam se da im poaljem saet prikaz naeg rada: ta smo saznali o navika
osaurusa kljunaa koje smo otkrili."
"Kakve ste im informacije poslali?" upita Moris.
"Sve: ponaanje u leglu, opsezi teritorija, ponaanje pri ishrani, ponaanje u zajedni
Sve."
"A kako je enaro na to odgovorio."
"Nastavio je da zove i zove. Ponekad usred noi. Da li bi dinosaurusi jeli ovo? Da li
bi jeli ono? Da li da u bi u prikaz trebalo ukljuiti ovo? Nikako nisam mogao da
razumem emu panika. I ja mislim da su dinosaurusi znaajni, ali nisu toliko znaajni.
Mrtvi su ve ezdeset pet miliona godina. Nema razloga zbog koga poziv ne bi mogao
da saeka zoru."
"Shvatam", ree Moris. "A pedeset hiljada dolara?"
Grant odmahnu glavom. "Umorio sam se od enara i otkazao stvar. Nali smo se na dvades
t hiljada. To mora da je bilo negde sredinom '85."
Moris je pribeleio. "A Ingen? Neki drugi ugovor s njima?"
"Nita od 1985."
"A kada je Hamondova zadubina poela da prua novanu pomo za vaa istraivanja?"
"Morau da pogledam", ree Grant. "Ali bilo je to tu negde. Sredinom osamdesetih."
"I Hamonda znate samo kao bogatog zaluenika za dinosauruse?"
"Da."
Moris je nainio jo jednu beleku.
"Vidite", ree Grant, "ako Agenciju za zatitu prirodne sredine toliko zanima Don Ham
i njegovi poslovi - iskopavanja dinosaurusa na severu, kupovina ilibara, ostrvo
u Kostariki - zato ga naprosto ne upitate o tome?"
"U ovom trenutku ne moemo", ree Moris.
"Zato ne moete?"
"Zato to nemamo nikakav dokaz da neto nezakonito radi", ree Moris. "Ali, ja lino m
da je oigledno da Don Hamond kri zakon."
"Prvo je sa mnom stupilo u kontakt", obajsnio je Moris, "Odeljenje za transfer tehn
ologije. OTT prati slanje amerike tehnologije koja bi mogla da ima vojni znaaj. Na
zvali su da kau da Ingen radi na dva podruja mogueg ilegalnog transfera tehnologije
. Prvo, Ingen je poslao tri Kreja XMP u Kostariku. Ingen je to nazvao kao transf
er unutar granica korporacije i tvrdio da oni nisu namenjeni daljoj prodaji. Ali
OTT ne moe ni da zamisli emu bi, kog avola, nekom u Kostariki bila potrebna tolika
snaga."
"Tri Kreja", ree Grant. "Je li to neka vrsta kompjutera."
Moris klimnu glavom. "Jako monih superkompjutera. Da to slikovito prikaem, nijedna p
ivatna kompanija u Americi nema jau kompjutersku mo od ta tri Kreja. A Ingen je po
slao maine u Kostariku. Morate se zapitati zato?"
"Predajem se. Zato?" upita Grant.
"Niko ne zna. A Hudovi predstavljaju jo veu brigu", nastavi Moris. "Hudovi su automa
ski sekvenceri gena - maine koje same izraunavaju genetiki kod. One su tako nove da
jo nisu dospele na listu zabranjenih. Ali svaka laboratorija za genetiki inenjerin
g verovatno e nabaviti jednu, ako bude mogla da odvoji pola miliona dolara." Prel
eteo je po belekama. "Pa, ini se da je Ingen poslao dvadeset etiri Hudova sekvencer
a na svoje ostrvo u Kostariki.
Oni, opet, kau da je to transfer unutar odeljaka, a ne izvoz", ree Moris. "OTT tu ne
moe mnogo toga da uradi. Njih po dunosti ne zanima njihova upotreba. Ali Ingen oigl
edno osniva jednu od najmonijih svetskih ustanova za genetiki inenjering u jednoj m
utnoj centralnoamerikoj dravi. Dravi bez propisa. To se ve dogaalo."
Ve je bilo sluajeva da se amerike kompanije za bioinenjering premetaju u druge ze
im ne bi stajali na putu razni propisi i zakoni. Najoitiji, objanjavao je Moris,
bio je sluaj Biosinovog besnila.

Godine 1986, Genetika Biosin korporacija iz Kupertina testirala je na jednoj farmi u

ileu vakcinu protiv besnila. O tome nisu obavestili vladu ilea, a ni farmere koji
su u to bili ukljueni. Naprosto su pustili vakcinu u promet.
Vakcina se sastojala od ivih virusa besnila, genetiki tako oblikovanih da postanu ne
irulentni. Ali virulentnost nije bila testirana; Biosin nije znao da li virus jo
moe da izazove besnilo ili ne. Jo gore, virus je bio izmenjen. Obino besnilo nije m
ogue dobiti ako vas ne ugize neka ivotinja. Ali Biosin je izmenio virus besnila ta
ko da moe da proe kroz plune alveole; mogue je bilo zaraziti se njegovim udisanjem.
Osoblje Biosina donelo je dole u ile te ive viruse besnila u runom prtljagu komerci
jalnim avionskim letom. Moris se esto pitao ta bi se dogodilo da se tokom leta kap
sula polomila. Svi u avionu mogli su da se zaraze besnilom.
Bilo je to neuveno. Bilo je to neodgovorno. Bilo je to kriminalno nemarno. Meutim, p
otiv Biosina nije pokrenut nikakav postupak. ileanski farmeri koji su nesvesno ri
zikovali ivote bili su neuki seljaci, vlada ilea borila se protiv ekonomske krize,
a amerike vlasti nisu bile ovlaene da bilo ta preduzmu. I tako Luis Dodson, genetiar
odgovoran za test, jo radi kod Biosina. Biosin je i dalje bezobiran. A druge amer
ike kompanije hitaju da otvore postrojenja u drugim dravama koje malo znaju o gene
tikim istraivanjima. Dravama koje smatraju da je bioloki inenjering isto to i bilo koj
i drugi vid visoke tehnologije, pa je, kao takav, dobrodoao u njihovu zemlju; drav
e koje nisu svesne moguih opasnosti.
"Zato smo i poeli istragu o Ingenu", ree Moris. "Pre oko tri nedelje."
"I ta ste, u stvari, otkrili?" upita Grant.
"Malo toga", priznao je Moris. "Kad se vratim u San Francisko, verovatno emo morati
da obustavimo istragu. A mislim da sam i ovde zavrio." Poeo je da pakuje aktovku.
"Uzgred, to to zaista znai 'hiperprostor mladunadi'?"
"To je samo moderna etiketa za moj izvetaj", ree Grant. 'Hiperprostor' je termin za
iedimenzionalni prostor " kao trodimenzionalni iks-oks. Ako hoete da uzmete u obzi
r celokupno ponaanje neke ivotinje, njenu ishranu, kretanje i spavanje, morate da
smestite ivotinju u viedimenzionalni prostor. Neki paleontolozi odnose se prema po
naanju neke ivotinje kao da se ono odigrava u ekolokom hiperprostoru. 'Hiperprostor
mladunadi' odnosilo bi se naprosto na ponaanje mladunadi dinosaurusa " ako biste el
eli da budete to je mogue pretenciozniji."
Na drugom kraju prikolice zazvonio je telefon. Eli se javila. Rekla je: "Sad je na
sastanku. Moe li on vas da pozove?"
Moris je kljocanjem zatvorio aktovku i ustao. "Hvala na pomoi i pivu", ree on.
"Nema problema", ree Grant.
Grant je hodao uz Morisa du prikolice do vrata na drugom kraju. Moris ree: "Da li je
Hamond ikada traio od vas nekakav fiziki materijal s vaeg mesta iskopavanja? Kosti,
ili jaja, ili neto slino?"
"Ne", ree Grant.
"Doktorka Satler je pomenula da ovde vrite nekakve genetike poslove..."
"Pa, ne ba", ree Grant. "Kada odbacimo fosile koji su slomljeni ili iz nekog drugog
azloga nepodesni za muzejsko uvanje, aljemo kosti u laboratoriju koja ih melje i p
okuava da za nas izvue belanevine. Belanevine se onda identifikuju, a izvetaji se alju
nazad nama."
"Koja je to laboratorija?" upita Moris.
"Medicinski bioloki servisi u Solt Lejku."
"Kako ste ih izabrali?"
"Na osnovu ponuda."
"Ta laboratorija nema nikakve veze sa Ingenom?" upita Moris.
"Koliko ja znam, nema", ree Grant.
Doli su do vrata prikolice. Grant ih je otvorio i osetio nalet vrelog vazduha spolja
. Moris je zastao da stavi naoari za sunce.
"Jo samo jedna stvar", ree Moris. "Pretpostavimo da Ingen, u stvari, ne pravi muzejs
u postavku. emu bi jo mogle da poslue informacije iz izvetaja koji ste im predali?"
Grant se nasmejao. "Jasno. Mogli bi da nahrane bebu hadrosaurusa."
I Moris se nasmejao. "Bebu hadrosaurusa. To bi bila prava stvar da se vidi. Koliko
su bili veliki?"
"Otprilike ovoliko", ree Grant i rairi ruke est ina jednu od druge. "Kao veverica.
"A koliko im je trebalo da postignu krajnju veliinu?"

"Tri godine", ree Grant. "Manje-vie."

Moris je ispruio ruku. "E, pa, jo jednom hvala na pomoi."
"Srean put", ree Grant. "Ne urite." Za trenutak je posmatrao Morisa, koji je prilaz
svojim kolima, a zatim zatvorio vrata prikolice.
Grant ree: "ta misli?"
Eli slegnu ramenima. "Naivko."
"Je l' ti se svideo deo u kome je Don Hamond glavni zloa", nasmeja se Grant. "Don H
nd je opak ba kao i Volt Dizni. Uzgred, ko je zvao?"
"O", ree Eli, "neka ena " Elis Levin. Ona radi u Kolumbija medicinskom centru. Zna
je?"
Grant odmahnu glavom. "Ne."
"Pa, neto je u vezi identifikacije nekakvih ostataka. eli da joj se odmah javi."

KOSTUR
Eli Setler je sklonila pramen plave kose sa lica i upravila panju na kiselinske kupke.
Imala ih je est u nizu, molarne jaine od 5 do 30 postotaka. Morala je jae rastvore
da dri na oku, jer bi progrizli krenjak i poeli da erodiraju kosti. Kosti beba-din
osaurusa tako su krhke. Divila se to su uopte bile sauvane, posle osamdeset miliona
godina.
Dokono je sluala kako Grant pria: "Gospoica Levin? Ovde Alan Grant. ta je to sa...
ate? ta?" Poeo je da se smeje. "U to jako sumnjam, gospoice Levin... Ne, stvarno ne
mam vremena, ao mi je... Pa, mogu da pogledam, ali gotovo sigurno mogu da vam gar
antujem da je to guter bazilisk. Ali... da, moete da to uinite. U redu. Poaljite odm
ah." Grant je spustio slualicu i odmahnuo glavom. "Ti ljudi."
Eli upita: "O emu je re?"
"Nekom guteru koga pokuava da identifikuje", ree Grant. "Poslae mi faksom rendgen.
o je faksu i saekao da se prenos zavri. "Uzgred, imam za tebe novo otkrie. Jedno do
bro."
"Da?"
Grant klimnu. "Naao sam ga neposredno pre nego to se momak pojavio. Na Junom brdu,
ti horizont. Beba velociraptora: eljust i celo zubalo, tako da nema sumnje o iden
titetu. A mesto deluje netaknuto. Moda bi mogli dobiti i ceo sklelet."
"Fantastino", ree Eli. "Koliko je mlada?"
"Mlada", ree Grant. "Dva, moda najvie etiri meseca."
"I bez sumnje je velociraptor?"
"Potpuno", ree Grant. "Moda se kolo sree konano okrenulo."
Poslednje dve godine u Zmijskoj vodi, ekipa je iskopavala samo hadrosauruse kljunae.
Ve su imali dokaza o bezbroznim krdima ovih dinosaurusa biljodera, kako tutnje po
ljima krede u grupama od deset ili dvadeset hiljada, kao to e bizoni kasnije tutnj
ati."
Meutim, sve ee se postavljalo pitanje: gde su grabeljivci?
Naravno, oekivali su da e grabeljivci biti retki. Prouavanja populacija grabeljiv
u lovnim parkovima u Africi i Indiji sugerisala su da, grubo reeno, na jednog gr
abeljivca mesodera dolazi etiri stotine biljodera. To znai da bi krdo od deset hiljad
a kljunaa opskrbljavalo samo dvadeset pet tiranosaurusa. Tako da je bilo malo ver
ovatno da e nai ostatke velikog grabeljivca.
Ali da li je bilo manjih grabeljivaca? Zmijska voda imala je desetine legala " na ne
kim mestima zemlja je bukvalno bila prekrivena deliima ljusaka od jaja dinosaurus
a " a mnogi mali dinosaurusi jeli su jaja. ivotinja kao Dromeosaurusa, Oviraptora
, Velociraptora i Koelurusa " grabeljivaca visokih tri do pet stopa " moralo je o
vde biti u izobilju.
Meutim, do sada nisu otkrili nijednu.
Moda je ovaj skelet velociraptora zaista znaio da se kolo njihove sree okrenulo. I
beba! Eli je znala da je jedan od Grantovih snova bio da prouava podizanje beba d
inosaurusa mesodera, kao to je to ve uinio s biljoderima. Moda je ovo bio prvi korak k
a tom snu. "Mora da si prilino uzbuen", ree Eli.
Grant nije odgovorio.
"Rekla sam, mora da si uzbuen", ponovila je Eli.
"Boe", ree Grant. Buljio je u faks.
Eli je pogledala preko Grantovog ramena rendgenski snimak i polako ispustila vazduh

. "Misli li da je to amasikus?"
"Da", ree Grant. "Ili trijasikus. Skelet je tako lak."
"Ali ovo nije guter", ree ona.
"Ne", ree Grant. "Ovo nije guter. Ve dve stotine miliona godina nijedan troprsti gu
nije hodao ovom planetom."
Eli je u poetku mislila da gleda neku podvalu " genijalnu, veto izvedenu podvalu, al
svakako podvalu. Svaki biolog zna da je pretnja podvalom uvek prisutna. Najpozn
atija podvala, piltdaunski ovek, nije otkrivena etrdeset godina, a njen poinitelj i
dalje je nepoznat. U skoranje vreme, ugledni astronom Fred Hojl je tvrdio da je
fosilni krilati dinosaurus, Arheopteriks, izloen u Britanskom muzeju, prevara. (I
spostavilo se da je ipak pravi.)
Sutina uspene podvale sastoji se u prikazivanju naunicima onoga to oekuju da vide
inom oku, rendgenski snimak gutera bio je potpuno ispravan. Troprsto stopalo bilo
je dobro uravnoteeno, sa najmanjom sredinjom kandom. Kotani tragovi etvrtog i petog
prsta bili su smeteni blizu metatarzalnog zgloba. Golenica je bila jaka, i znaajno
dua nego bedrena kost. U kuku, acetabulum je bio ceo. Rep je imao etrdeset pet prl
jenova. Bio je to mladi Prokompsognatus.
"Moe li rendgen da bude krivotvoren?"
"Ne znam", ree Grant. "Ali gotovo da je nemogue krivotvoriti rendgenski snimak. A Pr
kompsognatus je jedna opskurna ivotinja. ak i ljudi koji poznaju dinosauruse nikad
nisu uli za njega."
Eli je proitala beleku. "Uzorak prikupljen na plai Kabo Blanko, 16. jula... Oigled
majmun drekavac jeo ivotinju, a ovo je sve to je preostalo. Oh... kae da je guter n
apao jednu devojicu."
"Sumnjam", ree Grant. "Ali, ko zna. Prokompsognatus je bio tako mali i lak da smo pr
etpostavljali da mora da je bio leinar, da se hranio samo mrtvim stvorenjima. A v
idi se da je do bokova imao..." na brzinu je odmerio... "oko dvadeset centimetar
a, to bi znailo da je cela ivotinja bila visoka oko stope. Kao pile. ak bi i dete mo
ralo da joj izgleda prilino zastraujue. Mogla bi da ugrize bebu, ali ne i dete."
Eli se namrtila na rendgenski snimak. "Misli li da bi ovo moglo da bude legitimno po
ovno otkrie?" upita ona. "Kao celakant?"
"Moda", ree Grant. Celakant je bila pet stopa duga riba za koju se mislilo da je izu
rla pre ezdeset pet miliona godina, sve dok jedan primerak nije izvaen iz okeana 1
938. godine. Ali bilo je i drugih primera. Australijski planinski pigmejski opos
um bio je poznat samo na osnovu fosila sve dok jednog nisu pronali u kanti za ubre
u Melburnu. A deset hiljada godina star fosil vonog imia sa Nove Gvineje opisao je
zoolog koji je nedugo zatim primio potom iv primerak.
"Ali da li je mogue da je stvaran?" bila je uporna. "ta je sa starou?"
Veina ponovo otkrivenih ivotinja bili su prilino skoranji dodaci fosilnim podacima
et ili dvadeset hiljada godina stari. Neki su bili stari pola miliona godina; u
sluaju celakanta, ezdeset pet miliona godina stari. Ali uzorak koji su posmatrali
bio je mnogo, mnogo stariji od toga. Dinosauri su izumrli u periodu krede, pre o
ko ezdeset pet miliona godina. Procvat su doiveli i postali dominantan oblik ivota
na planeti u juri, pre 190 miliona godina. A prvi put su se pojavili u trijasu,
otprilike pre oko 220 miliona godina.
Prokompsognatus je iveo u ranom trijasu - vremenu toliko dalekom da ak ni naa plane
nije izgledala isto. Svi kontinenti su bili spojeni u jednu kopnenu masu, zvanu
Pangeja, koja se pruala od Severnog do Junog pla - beskrajni kontinent paprati i um
a, sa nekoliko velikih pustinja. Atlantski okean bio je usko jezero izmeu onoga to
e postati Afrika i Florida. Vazduh je bio gui. Zemljite je bilo toplije. Postojalo
je na stotine aktivnih vulkana. I to je bilo okruenje u kome je Prokompsognatus iv
eo.
"E, pa", ree Eli. "Znamo da su ivotinje preivele. Krokodili su, u sutini, ivotinj
ijasa koje ive u sadanjosti. Ajkule su iz trijasa. Tako da znamo da se to ve dogaalo
."
Grant je klimnuo glavom. "A postavlja se pitanje", ree on, "kako bi se to drugaije m
glo objasniti? Ili je to podvala - u ta sumnjam - ili je ponovno otkrie. ta bi drug
o moglo da bude?"
Telefon je zazvonio. "Ponovo Elis Levin", ree Grant. "Hajde da vidimo moe li nam pos
ati pravi uzorak." Javio se i iznenaeno pogledao Eli. "Da, saekau gospodina Hamonda

. Da. Naravno."
"Hamond? ta on hoe?" upita Eli.
Grant je odmahnuo glavom, a onda rekao u slualicu: "Da, gospodine Hamond. Da, i meni
je drago da vam ujem glas... Da... " Pogledao je Eli. "O? O, da? Je li tako?"
Rukom je prekrio mikrofon i rekao: "Zaluen je kao to je i bio. Mora da uje ovo."
Grant je pritisnuo dugme zvunika i Eli je zaula staraki, hrapav glas kako brzo govo
"... avolskih neprijatnosti sa nekim tipom iz Agencije za zatitu ivotne sredine, k
oji, izgleda, na svoju ruku, napola sumanuto, parta zemljom i obavlja razgovore;
neto muti. Pretpostavljam da kod vas u tu nedoiju niko nije dolazio?"
"U stvari", ree Grant, "neko nas je posetio."
Hamond je frknuo. "Toga sam se i plaio. Neki pametnjakovi po imenu Moris?"
"Da, zvao se Moris", ree Grant.
"Namerava da se sretne sa svim naim savetnicima", ree Hamond. "Prekjue je bio kod J
Malkolma - znate, matematiara iz Teksasa? On je bio prvi za koga znam. Vraki se m
uimo da iziemo na kraj s tim; to je tipian nain na koji vlada radi - nema pritubi, ne
ma optubi, samo maltretiranje od strane nekog momka koga niko ne nadgleda i koji
na raun poreskih obveznika jurca unaokolo. Je li vas gnjavio? Prekinuo u poslu?"
"Ne, ne, nije me gnjavio."
"Pa, na neki nain, to je teta", ree Hamond, "jer da jeste, ja bih pokuao i uspeo d
ijem sudski nalog da ga zaustavim. Kako stvari sada stoje, moji pravnici zovu iro
m Agencije da otkriju gde je, kog vraga, zakripalo. Upravnik tvrdi da ne zna ni z
a kakvu istragu. Procenite to. Sve je to prokleta birokratija. Do avola, mislim d
a momak pokuava da doe dole u Kostariku, pronjuka unaokolo, stigne na nae ostrvo. Zn
ate da imamo ostrvo tamo dole?"
"Ne", ree Grant i pogleda Eli. "Nisam znao."
"O, da. Kupili smo ga i zapoeli nau operaciju pre, ovaj, etiri ili pet godina. Zabo
io sam tano. Zove se Isla Nublar - veliko ostrvo, sto milja od obale. Postae biolok
i rezervat. Predivno mesto. Tropska dungla. Znate, morate da ga vidite, doktore G
rant."
"Zvui zanimljivo", ree Grant, "ali sada..."
"Gotovo je zavreno, znate", ree Hamond. "Poslao sam vam neke materijale o njemu. Jes
e li dobili moje materijale?"
"Ne, ali mi smo prilino daleko od..."
"Moda e danas stii. Pregledajte ih. Ostrvo je upravo prekrasno. Ima svega. Izgradnj
e traje trideset meseci. Moete da zamislite. Veliki park. Otvara se u septembru sl
edee godine. Morate da ga vidite."
"Zvui predivno, ali..."
"U stvari", ree Hamond, "insistirau da ga vidite, doktore Grant. Znam da ete zaklju
da se nalazi upravo na vaoj stazi. Da ete biti oduevljeni njime."
"Nalazim se usred..."
"Vidite, znate ta", ree Hamond, kao da mu je ta ideja tek sada pala na pamet. "Ovog
ikenda vodim dole neke ljude koji su nam pruali savetnike usluge. Provedite par da
na i razgledajte ga. Naravno, na na raun. Bie sjajno ako biste nam dali vae miljenje.
"
"Nikako ne bih mogao", ree Grant.
"O, pa samo za vikend", ree Hamond, uz nervirajuu, veselu upornost starog oveka. "T
e sve to elim. Ne bih voleo da prekidam va rad. Ja znam koliko je on vaan. Verujte m
i, znam to. Nikad ne prekidajte va rad. Ali mogli biste ovog vikenda da skoite dol
e i vratite se u ponedeljak."
"Ne, ne bih mogao", ree Grant. "Upravo sam naao novi skelet i..."
"Da, dobro, ali ipak mislim da bi trebalo..." ree Hamond, ne sluajui ga previe.
"A upravo smo dobili nekakav dokaz o veoma zbunjujuem i znaajnom otkriu. Izgleda da
u pitanju ivi prokompsognatid."
"ta?" ree Hamond, usporavajui. "Nisam ba shvatio. Rekli ste, ivi prokompsognatid?
"Tako je", ree Grant. "To je bioloki uzorak, deli jedne ivotinje prikupljen u Cent
j Americi. ive ivotinje."
"Ma nemojte rei", ree Hamond. "ive ivotinje? Ba udno."
"Da", ree Grant. "I mi tako mislimo. Dakle, vidite, ovo nije vreme da idem..."
"Centralnoj Americi, kaete?"
"Da."

"Znate li odakle iz Centralne Amerike?"

"Sa jedne plae po imenu Kabo Blanko. Ne znam tano gde..."
"Shvatam." Hamond je proistio grlo. "I kad je taj, ah, uzorak dospeo u vae ruke?"
"Ba danas."
"Danas, znai. Danas. Znai. Da." Hamond je ponovo proistio grlo.
Grant je pogledao Eli i ustima oblikovao: ta se deava?
Eli odmahnu glavom. Zvui uznemireno.
Grant ustima oblikova: Vidi da li je Moris jo tu.
Prila je prozoru i pogledala napolje, meutim, Morisovih kola nije bilo. Okrenula se
azad.
Iz zvunika dopro je Hamondov kaalj. "Ah, doktore Grant. Jeste li ve nekom priali o
?"
"Nisam."
"Dobro. To je dobro. E, pa. Dobro. Da vam pravo kaem, doktore Grant, imam jedan mali
problem u vezi s tim ostrvom. Ovo sa Agencijom dolazi ba u najgore vreme."
"Kako to?" upita Grant.
"Pa, imamo i mi naih problema i malih kanjenja... da kaemo da sam ovde malo pritisn
i da bih voleo da za mene pogledate to ostrvo. Da mi date vae miljenje. Platiu vam
uobiajenu savetniku tarifu za vikend od dvadeset hiljada dnevno. To e iznositi ezdes
et hiljada za tri dana. A ako biste mogli da odvojite doktorku Satler, i ona bi
ila po istoj tarifi. Potreban nam je botaniar. ta kaete?"
Eli je posmatrala Granta dok je govorio: "Pa, gospodine Hamond, toliko novca potpun
o e pokriti sve trokove nae ekspedicije za sledea dva leta."
"Dobro, dobro", Hamond ree blagostivo. Sada se inio pometenim; misli su mu bile negd
drugde. "eleo bih da ovo bude lako... A sad u poslati mlaznjak korporacije da vas
pokupi na onom privatom aerodromu istono od otoa. Znate na koji mislim? To je sam
o dva sata vonje od mesta gde ste sad. Budite tamo sutra u pet popodne i ja u vas
saekati. Odveu vas pravo dole. Moete li vi i doktorka Satler da stignete na taj avio
n?"
"Pretpostavljam da moemo."
"Dobro. Nemojte puno stvari da nosite. Ne trebaju vam pasoi. Jedva ekam da se sretne
o. Vidimo se sutra", ree Hamond i on spusti slualicu.

KAUEN, SVEJN I ROS

Podnevno sunce strujalo je u pravnike kancelarije Kauena, Svejna i Rosa u San Francisk
u i davalo sobi veselost koju Donalad enaro nije oseao. Sluao je na telefonu i gled
ao u efa, Danijela Rosa, koji je u crnom odelu sa sitnim prugama delovao hladno k
ao pogrebnik.
"Razumem, Done", ree enaro. "A Grant je pristao da doe? Dobro, dobro... da, to mi
ara. estitam, Done." Spustio je slualicu i okrenuo se prema Rosu.
"Vie ne moemo da verujemo Hamondu. Suvie je pritisnut. Agencija za zatitu ivotne
ga proverava, kasni sa kostarikanskim odmaralitem, a investitori postaju nervozn
i. Suvie se uka o problemima tamo dole. Previe radnika je umrlo. A sad i to sa tim iv
im prokompsit-kako se ve zove na kopnu..."
"ta to znai?" upita Ros.
"Moda nita", ree enaro. "Ali Hamai je jedan od naih glavnih investitora. Prole
io sam izvetaj od Hamaijeog predstavnika u San Hozeu, prestonici Kostarike. Prema
izvetaju, neka nova vrsta gutera ujeda decu na obali."
Ros je zatrptao. "Novi guter?"
"Da", ree enaro. "Ne moemo vie da se zajebavamo s tim. Moramo smesta da pregledamo
strvo. Zatraio sam od Hamonda da organizuje nezavisne obilaske terena svake nedel
je u sledeih tri nedelja."
"A ta Hamond kae?"
"On insistira da je sa ostrvom sve u redu. Tvrdi da je preduzeo sve mere predostrono
sti."
"Ali mu ne veruje", ree Ros.
"Ne", ree enaro. "Ne verujem."
Donald enaro je doao u Kauen, Svejn iz bankarskih investicija. Visokotehnolokim kli
tima Kauena, Svejna esto je bio potreban kapital i enaro im je pomagao da nau novac
. Jedan od prvih njegovih zadataka, jo tamo 1982. godine, bio je da prati Dona Ham

onda dok je starac, tada ve sedamdesetogodinjak, sklapao finansijsku konstrukciju

da zapone Ingen korporaciju. Na kraju su sakupili gotovo milijardu dolara, a enaro
se seao toga kao besomune trke.
"Hamond je sanjar", ree enaro.
"Potencijalno opasan sanjar", ree Ros. "Nije trebalo da se umeamo u to. Kakav je na
nansijski poloaj?"
"Firma", ree enaro, "poseduje pet procenata."
"Opteg ili ogranienog?"
"Opteg."
Ros je odmahnuo glavom. "Nije trebalo da to radimo."
"U to vreme se inilo mudrim", ree enaro. "Do avola, bilo je to pre osam godina. Uz
mo to umesto nekih honorara. A, ako se sea, Hamondov plan bio je izuzetno spekulat
ivan. On zaista ide do krajnjih granica. Niko nije ozbiljno mislio da on to moe d
a postigne."
"Ali oigledno jeste", ree Ros. "U svakom sluaju, slaem se da je inspekcija zakasni
je s tvojim terenskim strunjacima?"
"Poinjem sa strunjacima koje je Hamond ve unajmio kao savetnike, jo na poetku pro
enaro je bacio spisak na Rosov sto. "Prvu grupu ine paleontolog, paleobotaniar i m
atematiar. Oni ovog vikenda idu dole. Ja idem s njima."
"Hoe li ti rei istinu?" upita Ros.
"Mislim da hoe. Niko od njihe nema puno veze s ostrvom, a jedan od njih - matematiar
Jan Malkolm - od poetka otvoreno je neprijateljski nastrojen prema projektu. Nep
restano je tvrdio da to nee uspeti, da ne moe da uspe."
"I ko jo?"
"Samo tehniko osoblje: kompjuterski sistem-analitiar. Da pregleda kompjutere parka i
ispravi neke zakoljice. Trebalo bi da stigne tamo u petak ujutro."
"Lepo", ree Ros. "Ti si se dogovarao?"
"Hamond je zatraio da ih sam pozove. Mislim da eli da se pretvara da nema problema,
a je to samo prijateljska poseta. Prikazivanje ostrva."
"U redu", ree Ros. "Ali postaraj se da se to desi. Vodi to. elim da se ta situacija
Kostariki razrei za nedelju dana." Ros je ustao i iziao iz sobe.
enaro je okrenuo broj, uo zavijajue utanje radio-telefona. Onda je uo glas: "Gra
"Pozdrav, doktore Grant, ovde Donald enaro. Ja sam generalni zastupnik Ingena. Razgo
varali smo pre nekoliko godina, ako se seate..."
"Seam se", ree Grant.
"Dobro", ree enaro. "Upravo sam zavrio razgovor sa Donom Hamondom koji mi je saop
re vesti da idete dole s nama na nae ostrvo u Kostariki..."
"Da", ree Grant. "Pretpostavljam da sutra idemo tamo dole."
"E, pa, samo sam eleo da vam se jo jednom zahvalim to sve ovo radite ovako na brzin
Svi u Ingenu to cene. Zamolili smo i Jana Malkolma, koji je kao i vi bio jedan o
d prvih savetnika, da doe dole. On je matematiar na Teksakom univerzitetu u Ostinu.
"
"Don Hamond je to spomenuo", ree Grant.
"E, pa, dobro", ree enaro. "U stvari, idem i ja. Uzgred, taj uzorak koji ste nali p
.. prokom... ta je to?"
"Prokompsognatus", ree Grant.
"Da. Imate li taj uzorak kod sebe, doktore Grant? Stvarni uzorak?"
"Ne", ree Grant. "Video sam samo rendgenski snimak. Uzorak je u Njujorku. Nazvala me
je jedna ena s Kolumbija univerziteta."
"Pa, pitam se da li biste mi mogli pruiti neke detalje o tome", ree enaro. "Onda bi
ogao da uem u trag tom uzorku za gospodina Hamonda, koji je jako uzbuen zbog toga.
Siguran sam da i vi elite da vidite stvari uzorak. Moda bih mogao da sredim da ga
isporue na ostrvo jo dok ste svi tamo dole", ree enaro.
Grant mu je dao informaciju. "E, pa dobro, gospodine Grant", ree enaro. "Pozdravite
oktora Satlera. Jedva ekam da se sutra sretnem s vama i njim." I enaro spusti slual
icu.
PLANOVI
"Ovo tek to je stiglo", sutradan ree Eli, dok je prilazila kraju prikolice sa debelim
overtom od smeeg papira u rukama. "Jedan od momaka ga je doneo iz grada. Od Hamon

da je."
Dok je cepao kovertu, Grant je primetio plavo-beli logo Ingena. Unutra nije bilo pr
opratnog pisma, samo povezan tos papira. Dok ga je vadio, otkrio je da su to plan
ovi. Bili su smanjeni i inili debelu knjigu. Na korici je pisalo: GOSTINSKI OBJEK
TI ODMARALITA ISLA NUBLAR (CEO KOMPLET: SAFARI LOGOR).
"ta je ovo, kog avola?" upita on.
Kad je prelistao knjigu, iz nje je ispao list papira.

Dragi Alane i Eli,

Kao to pretpostavljate, mi jo nemamo zvanininih promocionih materijala. Meutim, o
oglo da vam prui nekakvu predstavu o projektu Isla Nublar. Mislim da je jako uzbu
dljivo!"
Jedva ekam da razgovaram sa vama o ovome! Nadam se da ete moi da nam se pridruite!
Pozdrav,
Don
"Ne shvatam", ree Grant. Prelistao je papire. "Ovo su arhitektonski planovi." Okrenu
o je prvu stranu:

CENTAR ZA POSETIOCE/LOGORODMARALITE ISLA NUBLAR

KLIENT
Ingen, Inc, Palo Alto, Kalif.
ARHITEKTE
Daning, Marfi i udrueni lanovi, Njujork. Riard Marfi, projektant saradnik; Teodor
odei projektant; eldon Dejms, administrativni saradnik.
INENJERI
Harlou, Vitni i Filds, Boston, konstruktivni; A. T. Misikava, Osaka, mainski.
PEJZA
eperton Roders, London; A. Aikiga, H. Iejacu, Kanazava.
ELEKTRIKA
N. V. Kobajai, Tokio. A. R. Makasava, glavni savetnik.
KOMPJUTER
Integrisani kompjuterski sistemi, Inc, Kembrid, Mas. Denis Nedri, rukovodilac projek
ta

Grant se okrenuo samim planovima. Na njima je bio peat: INDUSTRIJSKA TAJNA NE KOPIRA
TI i POVERLJIV RADNI MATERIJAL - NE IZDAVATI. Svaki list bio je numerisan i na v
rhu je pisalo: "Ovi planovi predstavljaju poverljivu kreaciju Ingena, Inc. Morat
e imati potpisan dokument 112/4A, ili rizikujete tubu."
"Deluje mi prilino paranoidno", ree on.
"Moda ima razloga", ree Eli.
Sledea stranica bila je topografska karta. Prikazivala je Isla Nublar kao obrnutu su
zu, sa ispupenjem na severu i iljkom na jugu. Ostrvo je bilo dugako osam kilometara
, karta ga je delila u nekoliko velikih odeljaka.
Severni odeljak bio je oznaen kao PODRUJE ZA POSETIOCE i sadrao je strukture oznae
olasci posetilaca', 'Centar za posetioce/Administracija', 'Energija/Desalinizaci
ja/Podrka', 'Hamondova rez.' i 'Safari logor'. Grant je prepoznao obrise bazena z
a plivanje, pravougaonike teniskih terena i okrugle rkarije koje su predstavljale
sadnice i grmlje.
"U redu, deluje kao odmaralite", ree Eli.
Zatim su sledili detaljni planovi samog Safari logora. Na presecima, logor je izgle
dao dramatino: dugaka, niska zgrada sa serijom piramidalnih oblika na krovu. Ali b
ilo je malo toga o ostalim zgradama u podruju za posetioce.
A ostatak ostrva bio je jo tajanstveniji. Koliko je Grant mogao da vidi, veinom je t
bio otvoreni prostor. Mrea puteva, tunela i udaljenih zgrada, i jedno dugako, usk
o jezero koje je izgledalo kao delo ljudske ruke, sa betonskim branama i pregrad
ama. Ali, veim delom, ostrvo je bilo podeljeno u velika zakrivljena podruja sa vrl
o malo ljudskog meanja. Svako podruje bilo je oznaeno ifrom:

/P/PROK/V/2A, /D/TRIC/L/5(4A+1), /L/OTNI/C/4(3A+1) i /VV/HADR/X/11(6AQ+3+3DB).

"Ima li negde objanjenje ifara?" upita ona.

Grant je brzo listao stranice, ali nije mogao da ga nae.
"Moda su ga izvadili", ree ona.
"Kaem ti", ree on. "Paranoidno." Pogledao je velike zakrivljene delove, odvojene jed
e od drugih mreom puteva. Na celom ostrvu bilo je samo est delova. A svaki deo bio
je odvojen od puta betonskim mostom. Sa spoljne strane svakog anca bila je ograd
a sa malim znakom munje pored nje. To ih je udilo dok konano nisu shvatili da su o
grade elketrificirane.
"To je neobino", ree ona. "Elektrine ograde u jednom odmaralitu?"
"Milje njih", ree Grant. "Elektrine ograde i anevi, zajedno. A obino i sa putem d
"Ba kao u zoolokom vrtu", ree Eli.
Vratili su se topografskoj karti i briljivo prouili konturne linije. Putevi su bili
ostavljeni neobino. Glavni put je vodio pravcem sever-jug, pravo kroz sredinja brd
a ostrva, ukljuujui i jedan deo puta koji je delovao kao da je bukvalno useen u lit
icu iznad reke. Poinjalo je da deluje kao da je svesno obraana panja da se od ovih
otvorenih povrina naine zabrani, odvojeni od puteva anevima i elektrinim ogradama. A
putevi su podizani iznad nivoa zemlje, da bi bilo mogue gledati preko ograda...
"Zna", ree Eli, "neke od ovih dimenzija su ogromne. Vidi ovo. Ovaj betonski anac je
k trideset stopa. To je kao vojno utvrenje."
"A takve su i graevine", ree Grant. Primetio je da svaki otvoreni odeljak ima nekoli
o graevina, obino smetenih u zabitim uglovima. Ali graevine su sve od betona, sa deb
elim zidovima. Na poprenim presecima izgledale su kao betonski bunkeri sa prozoriim
a. Kao nacistiki okrugli bunkeri iz starih ratnih filmova.
U tom trenutku, zauli su priguenu eksploziju i Grant skloni papire u stranu. "Nazad
a posao", ree on.
""Pali!"
Osetilo se blago podrhtavanje, a onda se ute konturne linije pojavie se na ekranu ko
pjutera. Ovoga puta rezolucija je bila savrena i Alan Grant za trenutak pogledom
uhvati skelet, predivno ocrtan, sa vratom povijenim unazad. Nije bilo sumnje da
je u pitanju beba velociraptora, a delovalo je da je u savrenom..."
Slika nestade s ekrana.
"Mrzim kompjutere", ree Grant, mirkajui u sunce. "ta se sad dogodilo?"
"Izgubio sam ulaz iz integratora", ree jedan od momaka. "Samo trenutak." Momak se sa
gao da pogleda splet ica koji je ulazio u poleinu portabl kompjutera na baterije.
Postavili su kompjuter na kutiju od piva na vrhu Brda etiri, nedaleko od ureaja ko
ga su zvali Lupko.
Grant je seo na padinu i pogledao na sat. On ree Eli: "Moraemo ovo da uradimo na sta
i nain."
Jedan od momak je to sluajno uo. "O, Alene."
"Vidi", ree Grant. "Moram da stignem na avion. A elim da fosil bude zatien pre neg
dem."
Kada jednom pone da otkopava fosil, mora da nastavi, ili postoji rizik da e ga
osetioci zamiljaju da je pejza pustara nepromenljiv, ali, u stvari, on neprestano
erodira, bukvalno pred vaim oima; celog dana mogu se uti kamenii kako se kotrljaju ni
z tronu padinu. A uvek postoji i rizik od oluja; ak i blag pljusak moe sprati tanan
i fosil. Zato je Grantov delimino izloeni skelet bio u opasnosti i morao se zatiti
do njegovog povratka.
Zatita fosila obino se sastojala od cerade preko mesta iskopavanja i rova oko obima
a bi se kontrolisao oticaj vode. Pitanje je bilo koliko veliki rov zahteva fosil
velociraptora. Da bi to odluili, koristili su kompjuterski potpomognutu soninu to
mografiju, ili CAST. Ovo je bio nov postupak u kome je Lupko ispaljivao u zemlju
mekane olovne naboje i proizvodio udarne talase koje je kompjuter oitavao i sabi
rao u neku vrstu rendgenskog snimka padine. Koristili su je celog leta, sa razlii
tim rezultatima.
Lupko je bio sada dvadeset stopa daleko, velika srebrna kutija na tokovima, sa kiobr
nom na vrhu. Liio je na kolica za sladoled neprimerno parkirana na pustama. Lupko
je imao dva mlaana posluitelja koja su punila nov naboj mekanog olova.
Do tada, CAST su uglavnom koristili da lociraju pruanje nalaza, to im je pomagalo da

efikasnije kopaju. Ali klinci su tvrdili da e u nekoliko narednih godina biti mog
ue dobiti tako detaljnu sliku da e iskopavanje biti izlino. Moi e da se dobije savrena
slika, u tri dimenzije, to obeava potpuno novo razdoblje arheologije bez iskopava
nja.
Meutim, nita se od toga jo nije dogodilo. A oprema koja je u univerzitetskoj labora
iji savreno radila, pokazala se tuno tananom i prevrtljivom.
"Koliko jo?" upita Grant.
"Imamo ga sad, Alane. Nije loe."
Grant je priao i pogledao ekran kompjutera. Video je kompletan skelet, ocrtan svetlo
utom bojom. Bio je to zaista mlad primerak. Ono to je Velociraptora izdvajalo od
ostalih - jednoprsta apa, koja je kod potpuno odrasle jedinke bila zakrivljena, es
t palaca dugo oruje sposobno da raspori plen - kod ove bebe nije bio vee od trna u
grmu rue. Jedva se uopte videlo na ekranu. A Velociraptor je i onako bio lagano g
raen dinosaurus, ivotinja kostiju tananih kao ptiije i, verovatno, isto toliko inte
ligentna.
Ovde se skelet pokazao savreno ispravnim, osim to su glava i vrat bili povijeni unaz
d, ka stranjem delu tela. Takvo savijanje vrata bilo je toliko esto kod fosila da
su neki naunici sainili teoriju da ga objasne. Sugerisali su da su dinosaurusi izu
mrli zbog toga to su se otrovali aklaloidima u biljkama koji su se tada razvijali
. Mislilo se da zabaen vrat oznaava samrtniku agoniju dinosaurusa. Grant je na kraj
u pokopao tu teoriju, pokazujui da kod mnogih vrsta ptica i gmizavaca posle smrti
dolazi do kontrakcije stranjih vratnih ligamenata, to zabacuje glavu unazad na ka
rakteristian nain. To nije ni u kakvoj vezi sa uzrokom smrti; vezano je za nain na
koji se truplo sui na suncu.
Grant je primetio da je i ovaj skelet bono povijen, tako da su desna noga i stopalo
podignuti iznad kime.
"Izgleda nekako izoblieno", ree jedan od klinaca. "Ali mislim da to nije od kompjute
a."
"Nije", ree Grant. "Samo od vremena. Mnogo, mnogo vremena."
Grant je znao da ljudi nisu kadri da zamisle geoloko vreme. Ljudski ivot se odvija u
savim drugaijoj vremenskoj skali. Jabuka postaje smea za nekoliko minuta. Srebrnin
a postaje crna za nekoliko dana. Hrpa ubriva raspada se za jedno godinje doba. Det
e odraste za deceniju. Nita iz svakodnevnog iskustva ne priprema oveka da bude spo
soban da zamisli znaenje osamdeset miliona godina - vremenskog razdoblja koje je
proteklo otkako je ova ivotinjica uginula.
U uionici, Grant je pokuao sa razliitim poreenjima. Ako zamislite da se ljudski ve
zdeset godina same u jedan dan, onda bi osamdeset miliona godina i dalje bilo 365
2 godine - vie od starosti piramida. Velociraptor je dugo bio mrtav.
"Ne deluje naroito strano", ree jedan od klinaca.
"Nije ni bio", ree Grant. "Barem ne dok ne odraste." Ova beba je verovatno leinarila
hranila se truplima ivotinja koje su odrasli zaklali, poto bi se velike ivotinje n
aderale i ostale da lenare na suncu. Mesoderi u jednom obroku mogu da pojedu ak 25 p
rocenata svoje telesne teine, to ih posle ini pospanim. Bebe bi avrljale i pentrale
se preko trpeljivih, dremljivih tela odraslih i trpkale zajogajie sa mrtvih ivotinja
. Bebe su verovatno bile slatke male ivotinjice.
Ali jedan odrasli velociraptor bio je neto potpuno drugo. Funtu po funtu, velocirapt
or je postajao najlakomiji dinosaurus koji je ikada iveo. Iako relativno mali - o
ko dve stotine funti, veliine leoparda - velociraptor je bio brz, inteligentan i
opak, sposoban da napadne otrim eljustima, monim rukama sa kandama i razornom kandom
na stopalu.
Velociraptori su lovili u oporima, a Grantu pade na pamet da je sigurno bio impresiv
an prizor videti tuce ovih ivotinja kako tre punom brzinom, skau na lea mnogo veeg di
nosaurusa, paraju mu vrat i razdiru rebra i trbuh...
"Nemamo mnogo vremena", ree Eli i vrati ga nazad.
Grant je dao instrukcije u vezi rova. Sa kompjuterske slike znali su da skelet lei n
a relativno ogranienoj povrini; jarak oko kvadrata duine stranica dva metra bie dovo
ljan. U meuvremenu, Eli je privrstila ceradu koja je prekrila padinu. Grant joj je
pomogao da pobije poslednje koie.
"Kako je beba uginula?" upita jedan od klinaca.
"Sumnjam da emo saznati", odvrati Grant. "Smrtnost mladunadi u divljini je visoka. U

afrikim parkovima, kod nekih mesodera dostie sedamdeset procenata. Moglo je to biti
bilo ta - bolest, odvajanje od grupe, bilo ta. ak i napad odrasle jedinke. Znamo d
a su te ivotinje lovile u oporima, ali ne znamo nita o njihovom drutvenom ponaanju u
grupi."
Studenti su klimali. Svi oni su studirali ponaanje ivotinja i znali su da, na primer
kada novi mujak preuzme lavlji opor, prvo to uradi je da ubije svu mladunad. Razlog
je oito genetiki: mujak je stvoren da to je mogue ire poseje svoje gene, a ubijanjem
mladunaca od dovodi sve enke u raspaljeno stanje da bi mogao da ih oplodi. To tak
oe spreava da enke gube vreme u podizanju potomstva drugog mujaka.
Moda je lovnim oporom velociraptora takoe upravljao dominantan mujak. Znamo tako m
dinosaurusima, pomisli Grant. Posle 150 godina istraivanja i iskopavanja irom sve
ta, i dalje gotovo da nita nisu znali o tome kakvi su zaista bili dinosaurusi.
"Moramo da krenemo", ree Eli, "ako elimo da do pet stignemo u oto."

HAMOND
enarova sekretarica uletela je s novim koferom. Jo je na sebi imao nalepnice iz trgovi
e. "Znate, gospodine enaro", strogo ree ona, "mislim da, im ste zaboravili da se sp
akujete, ne elite ba puno da idete na ovo putovanje."
"Moda ste u pravu", ree enaro. "Proputam detetov roendan." U subotu je Amandi ro
lizabet je na njega pozvala dvadeset vritavih etvorogodinjaka, kao i Klovna Kepija
i maioniara. Njegova ena nije bila radosna kad je ula da enaro ide iz grada. Nije ni
Amanda.
"E, pa, ovo je najbolje to sam na brzinu mogla da uradim", ree sekretarica. "Tu su p
tike za tranje, va broj, kaki orc i koulje, i jedan pribor za brijanje. Par farmerki
i dukserica, ako zahladni. Dole su kola da vas odvezu na aerodrom. Morate odmah
da krenete da stignete na let."
Otila je. enaro poe hodnikom, skidajui nalepnice sa kofera. Kad je proao pored so
astanke, cele u staklu, Den Ros napusti sto i izie napolje.
"Srean put", ree Ros. "Ali jedno nek ti bude jasno. Ja ne znam koliko je ova situaci
a zaista loa, Donalde. Ali ako ima neki problem na tom ostrvu, sravni ga sa zemlj
om."
"Isuse, Dene... Govorimo o velikoj investiciji."
"Nemoj se dvoumiti. Ne razmiljaj o tome. Naprosto uradi to. uo si me?"
enaro klimnu. "uo sam te", ree on. "Ali Hamond..."
"Zajebi Hamonda", ree Ros.
"Deae dragi, deae dragi", ree poznati hrapavi glas. "Kako si mi, deae dragi?"
"Vrlo dobro, gospodine", odvrati enaro. Zavalio se u postavljenu konu fotelju mlaznj
ka Galfstrim II dok je ovaj leteo na istok, prema Stenovitim planinama.
"Vie me ne zove", prekorno ree Hamond. "Nedostaje mi, Donalde. Kako je tvoja ljupl
a?"
"Dobro je. Elizabet je dobro. Sad imamo devojicu."
"Divno, divno. Deca su prava radost. Poludee za naim novim parkom u Kostariki."
enaro je bio zaboravio koliko je Hamond nizak; kad je sedeo u fotelji, noge mu nisu
dodirivale pod; mahao je nogama dok je govorio. U tom oveku bilo je neeg detinjast
og, iako je Hamond morao da ima... koliko godina? Sedamdeset pet? Sedamdeset est?
Tako nekako. Izgledao je starije nego to ga se enaro seao, ali, ipak, enaro ga nije
video gotovo pet godina.
Hamond je bio kaiperan, roeni zabavlja, a 1983. godine imao je jednog slona koga je
uda nosio sa sobom u malom kavezu. Slon je bio visok devet palaca, a stopu dugaak
; bio je savreno oblikovan, osim to su mu kljove bile zakrljale. Hamond je vodio sl
ona sa sobom na sastanke za prikupljanje kapitala. enaro bi ga obino uneo u sobu,
u kavezu prekrivenom malim aravom, kao poklopcem ajnika, i Hamond bi poeo sa ustalje
nim govorom o perspektivama razvoja onoga to je zvao 'potroakom biologijom'. Onda b
i, u dramskom trenutku, Hamond strgao arav i otkrio slona. I traio bi novac.
Ali dok je priao o slonu, mnogo toga je ostavljao neizreenog. Na primer, Hamond je z
poinjao genetiku kompaniju, ali majuni slon nije bio nainjen nikakvom genetikom proce
durom; Aterton je naprosto uzeo embrion patuljastog slona i podigao ga u vetakoj m
aterici uz hormonalne modifikacije. I to, samo po sebi, bio je pravi podvig, ali
ni nalik onome to je Hamond nagovetavao da je uinjeno.
Takoe, Aterton nije mogao da ponovo stvori svog minijaturnog slona, iako se trudio.

Prvo i prvo, svako ko je video slona poeleo je da ga ima. Onda, isto tako, slon j
e bio sklon prehladama, naroito preko zime. Kijanje koje je dopiralo iz surlice i
spunjavalo je Hamonda stravom. A ponekad bi slon zaglavio kljove izmeu ipki kaveza
i iritirajue frktao dok je pokuavao da se oslobodi; ponekad bi mu se inficiralo m
eso uz kljove. Hamond se stalno brinuo da slon ne ugine pre nego to Aterton stign
e da odgoji zamenu.
Hamond je, takoe, skrivao od moguih investitora injenicu da se u procesu miunijatur
cije ponaanje slona sutinski izmenilo. Malo stvorenje je moda liilo na slona, ali se
ponaalo kao opak glodar, brzih pokreta i zle udi. Hamond je govorio ljudima da ne
maze slona, ne bi li izbegao ujede za prste.
A, iako je Hamond samouvereno govorio da e ve 1993. godinji prihod dostizati sedam
ijardi dolara, njegov projekt bio je izuzetno spekulativan. Hamond je imao vizij
u i entuzijazam, ali uopte nije bilo sigurno da e se njegov plan ostvariti. Naroito
zbog toga to je Norman Aterton, mozak projekta, imao rak u zavrnoj fazi - to je bi
la kljuna injenica koju je Hamond izbegavao da pomene.
ak i tako, uz enarovu pomo, Hamond je sakupio novac. Izmeu septembra 1983. i novem
985. Don Alfred Hamond i njegov 'Debelokoni portofolio' prikupili su 870 miliona d
olara osnivakog kapitala za finansiranje predloene korporacije, Internacionalnih g
enetikih tehnologija, Inc. A mogli su da prikupe i vie da Hamond nije insistirao n
a potpunoj tajnosti i da nije nudio prvi povraaj kapitala tek posle pet ili vie go
dina. Uplaili su mnoge investitore. Na posletku, morali su da prihvate veinom japa
nske konzorcijume. Japanci su bili jedini strpljivi investitori.
Dok je sedeo u konoj fotelji mlaznjaka, enaro je razmiljao o tome kako Hamond vrda.
arac je sada zanemarivao injenicu da mu je enarova pravnika firma nametnula ovaj pu
t. Umesto toga, Hamond se ponaao kao da polaze na obino druenje. "teta to sa sobom ni
si poveo porodicu, Donalde", rekao je.
enaro slegnu ramenima. "Kerki mi je roendan. Dvadeset klinaca dolazi. Torta i klovn
nate kako je to."
"Oh, razumem", ree Hamond. "Klinci su uvek srcem uz neto."
"Bilo kako bilo, da li je park spreman za posetioce?" upita enaro.
"Pa, zvanino jo nije", ree Hamond. "Ali hotel je gotov, tako da se ima gde odsesti.
"A ivotinje?"
"Naravno, sve ivotinje su tamo. Sve na svojim mestima."
enaro ree: "Seam se da ste se u prvobitnom predlogu nadali da ete imati ukupno dva
..."
"Oh, to smo daleko prevazili. Imamo ukupno dve stotine trideset osam ivotinja, Donal
e."
"Dve stotine trideset osam?"
Starac se zakikotao, zadovoljan enarovom reakcijom. "Ne moe ni da zamisli. Imamo k
jih."
"Dve stotine trideset osam... Koliko vrsta?"
"Petnaest razliitih vrsta, Donalde."
"To je neverovatno", ree enaro. "To je fantastino. A ta je sa svim ostalim stvarim
e ste eleli? Opremom? Kompjuterima?"
"Sve to, sve to", ree Hamond. "Sve na ostrvu je poslednja re tehnike. Videe sam, D
e. To je apsolutno predivno. Zato je i ova... briga... nepotrebna. Na ostrvu nem
a ama ba nikakvih problema."
enaro ree: "Onda ne bi trebalo da bude ama ba nikakvih problema ni sa inspekcijom."
"I nema", ree Hamond. "Ali to usporava stvari. Sve se mora zaustaviti zbog slubene p
sete..."
"Ve ste kasnili. Otvaranje je odloeno."
"A, to." Hamond je nabio crvenu svilenu maramicu u dep na grudima svog sakoa. "To je
moralo da se dogodi. To je moralo da se dogodi."
"Zato?" upita enaro.
"E, pa", ree Hamond, "da bi se to objasnilo, moramo se vratiti poetnoj zamisli o odm
ralitu. Zamisli o najnaprednijem zabavnom parku na svetu, u kome bi bila kombinov
ana najnovija dostignua elektronike i biologije. Ne govorim o turama. Svi imaju t
ure. Koni Ajlend ima ture. A danas svi imaju animatronika okruenja. Zaarana kua, gus
arska jazbina, divlji zapad, zemljotres... svi to imaju. Tako da smo mi reili da
nainimo bioloke atrakcije. ive atrakcije. Atrakcije dovoljno zanosne da zagolicaju

matu itavog sveta."

enaro je morao da se nasmei. Bio je to gotovo isti govor, re do rei, koji je Hamon
istio kod investitora, pre toliko godina. "A nikada ne smemo zaboraviti konani ci
lj projekta u Kostariki - sticanje novca", ree Hamond, gledajui kroz prozor mlaznj
aka. "Mnogo, mnogo novca."
"Seam se", ree enaro.
"A tajna sticanja novca u parku", ree Hamond, "lei u ograniavanju trokova radne sn
Hranioci, cepai karata, istai, posade za odravanje. Napraviti park koji radi uz mini
mum personala. Zato smo i investirali u svu tu kompjutersku tehnologiju - automa
tizovali smo gde god smo mogli."
"Seam se..."
"Ali prosta injenica je", ree Hamond, "da kad spoji sve ivotinje i sve kompjutersk
teme, naleti na prepreke. Ko je jo podigao veliki kompjuterski sistem i radio po p
rogramu? Niko koga znam."
"Znai, imate samo normalna poetna kanjenja?"
"Da, tako je", ree Hamond. "Normalna kanjenja."
"uo sam da je bilo nesrea tokom gradnje", ree enaro. "Neki radnici su poginuli..."
"Da, bilo je nekoliko nesrea", ree Hamond. "I ukupno tri smrtna sluaja. Dva radnika
poginula gradei put na litici. Onaj trei umro je u januaru od posledica nesree sa
graevinskom mainom. Ali sad ve mesecima nije bilo nesrea." Stavio je aku na mladievu r
uku. "Donalde", ree on, "veruj mi kada ti kaem da sve na ostrvu tee kako je zacrtan
o. Sve na ostrvu je savreno dobro."
Interkom je kliknuo. Pilot ree: "Molim vas, veite pojaseve. Sleemo u oto."

OTO
Suve ravnice pruale su ka dalekim, crnim, usamljenim bregovima. Popodnevni vetar razno
sio je prainu i kotrljajui korov preko ispucalog betona. Grant je stajao s Eli bli
zu dipa i ekao, dok je sjajni Granmen mlaznjak pravio krug da sleti.
"Mrzim da ekam lovatore", gunao je Grant.
Eli slegnu ramenima. "Deo posla."
Iako je finansiranje mnogih oblasti nauke, kao to su fizika i hemija, preuzela drava
paleontologija je i dalje u mnogome zavisila od privatnih patrona. Potpuno neza
visno od njegove zainteresovanosti za to ostrvo u Kostariki, Grant je shvatao da
, ako Don Hamond trai njegovu pomo, onda e je i dobiti. Tako deluje patronat - tako
je oduvek delovao.
Mali mlaznjak je sleteo i brzo zarulao prema njima. Eli prebaci torbu preko ramena.
Mlaznjak se zaustavio i stjuardesa u plavoj uniformi otvorila je vrata.
Unutra, iznenadio se kako je sve stisnuto, uprkos luksuznom nametaju. Grant je morao
da se pogrbi dok je prilazio da se rukuje s Hamondom.
"Doktor Grant i doktorka Satler", ree Hamond. "Dobro je da ste nam se pridruili. Doz
olite mi da vam predstavim mog partnera, Donalda enara."
enaro je bio zdepast, miiav ovek od kojih trideset pet godina. Nosio je Armanijevo
o i naoare sa ianim okvirom. Grantu se nije svideo na prvi pogled. Brzo se rukovao.
Dok se Eli rukovala, enaro iznenaeno ree: "Vi ste ena."
"Deava se", ree ona i Grant pomisli: Ni njoj se ne svia.
Hamond se okrenuo enaru. "Naravno, poznato ti je ta doktor Grant i doktorka Satler r
de. Oni su paleontolozi. Oni iskopavaju dinosauruse." A onda je poeo da se smeje,
kao da je mu je ta ideja bila jako smena.
"Molim vas, sedite", ree stjuardesa i zatvori vrata. Avion je odmah poeo da se kree
"Izvinjavamo se", ree Hamond, "ali moramo da pourimo. Donald smatra da je vano da s
ta stignemo dole."
Pilot je najavio etvorosatni let do Dalasa, gde e napuniti gorivo, a zatim polazak z
Kostariku i dolazak sledeeg jutra.
"A koliko emo dugo ostati u Kostariki?" upita Grant.
"Pa, to zaista zavisi", ree enaro. "Imamo nekoliko stvari da raistimo."
"Drite me za re", ree Hamond i okrenu se ka Grantu, "da dole neemo biti due od e
sam sati."
Grant prikopa sigurnosni pojas. "To vae ostrvo na koje idemo - nikada pre nisam uo
njega. Je li to neka vrsta tajne?"
"Na neki nain", ree Hamond. "Mnogo, mnogo panje posvetili smo tome da budemo sigurn

a niko nee saznati za njega, sve do dana kada emo ga predstaviti iznenaenoj i oarano
j publici."

POGODAN CILJ
Biosin korporacija iz Kupertina, u Kaliforniji, nikada pre nije sazvala hitan sastana
k svog saveta direktora. Deset direktora koji su sada sedeli u konferencijskoj s
ali bili su iznervirani i nestrpljivi. Bilo je 8:00 posle podne. Razgovarali su
izmeu sebe poslednjih desetak minuta, ali polako zautae. Prebirali su papire. Znaajn
o gledali na satove.
"ta ekamo?" upita jedan.
"Jo jednoga", ree Luis Dodson. "Potreban nam je jo jedan." Bacio je pogled na svoj
Kancelarija Rona Mejera poruila je da on stie u est avionom iz San Dijega. Trebalo
je ve da stigne, bez obzira na guvu u saobraaju.
"Treba vam kvorum?" upita jedan drugi direktor.
"Da", ree Dodson. "Treba nam."
To ih je za trenutak utihnulo. Kvorum znai da e se od njih traiti da donesu neku zn
u odluku. A sam Bog zna da hoe, iako je Dodson vie voleo da uopte ne saziva sastanak
. Meutim, Stejngarten, glaveina Biosina, bio je nepopustljiv. "Za ovo mora da ima nj
ihovu saglasnost, Lu", rekao je on.
U zavisnosti s kim ragovarate, Luis Dodson je bio poznat kao najagresivniji genetiar
svoje generacije, ili najnerazboritiji. Tridesetetvorogodinjak, proelav, sokolik i e
stok, bio je otputen sa Dons Hopkinsa kao diplomac jer je planirao gensku terapiju
na ljudskim pacijentima, a da nije pribavio valjane papire Ministarstva za hran
u i lekove. Zaposlen u Biosinu, proveo je u ileu kontroverzni test za vakcinu pro
tiv besnila. Sada je bio upravnik razvoja proizvoda u Biosinu, to je trebalo da s
e sastoji od 'reverznog inenjeringa': uzeti suparniki prozivod, rasturiti ga na de
lie, saznati kako deluje, a onda napraviti svoju verziju. U praksi, to se pretvar
alo u industrijsku pijunau, veinom usmerenu prema Ingen korporaciji.
U osamdesetim, poneke kompanije za genetiki inenjerikg poele su da se pitaju: "ta
oloki ekvivalent Sonijevom vokmenu?" Te kompanije nisu zanimali farmaceutski ili
zdravstveni proizvodi; zanimali su ih zabava, sport, aktivnosti u slobodno vreme
, kozmetika i kuni ljubimci. Zahteva za 'potroakim biolokim produktima' bilo je sve
vie. I Ingen i Biosin radili su na tom polju.
Biosin je ve postigao nekakav uspeh, proizvevi novu, bleu pastrmku na osnovu ugovor
a Ministarstvom za ribarstvo i sport drave Ajdaho. Ovu pastrmku lake je uoiti u brz
aku, za ta je reeno da predstavlja korak napred u pecanju. (Ako nita drugo, onda je
uklanjalo pritube Ministarstvu za ribarstvo i sport da nema pastrmki u brzacima.
) O injenici da je blea pastrmka ponekad ugibala od opekotina, i da joj je meso gn
jecavo i bezukusno, nije se razgovaralo. Biosin je i dalje radio na tome, i...
Vrata su se otvorila i Ron Mejer je uao u sobu i skliznuo na svoje mesto. Dodson je
ad imao kvorum. Odmah je ustao.
"Gospodo", ree on, "veeras smo ovde da razmotrimo pogodan cilj: Ingen."
Dodson je brzo preleteo po pozadini. Poetak Ingena 1983. sa japanskim investitorima.
Kupovina tri Krej XMP superkompjutera. Kupovina Isla Nublar u Kostariki. Gomilan
je ilibara. Neobine donacije zoolokim vrtovima irom sveta, poev od Njujorkog zoolokog
rutva do Ratnapurskog parka divljine u Indiji.
"Uprkos svim ovim nagovetajima", ree Dodson, "mi i dalje nemamo pojma u kom bi smer
ngen mogao da se kree. inilo se oiglednim da se kompanija usredsredila na ivotinje;
zaposlili su istraivae koji se zanimaju za prolost - paleobiologe, DNK filogenetiare
, i tako dalje.
A onda, 1987. godine, Ingen je kupio opskurnu kompaniju zvanu Miliporska plastika,
iz Nevila, u Tenesiju. Bila je to poljoprivredna kompanija koja je skoro patentir
ala novu plastiku sa karateristikama ptije ljuske jajeta. Ova plastika moe da dobi
je oblik jajeta i da se koristi za razvoj embriona pileta. Od sledee godine, Inge
n je celokupnu proizvodnju ove miliporske plastike koristio za sebe."
"Doktore Dodson, ovo je sve jako zanimljivo..."
"U isto vreme", nastavio je Dodson, "zapoela je gradnja na Isla Nublar. Ovo je podra
umevalo ogromne zemljane radove, ukljuujui i plitko jezero, dugako dve milje, u sre
ditu ostrva. Projekti za opremanje odmaralita obavijeni su velom tajne, ali oigledn
o je da je Ingen na ostrvu sagradio privatni zooloki vrt velikih razmera."

Jedan od direktora se nagnuo i rekao: "Doktore Dodson. Pa ta?"

"To nije obian zooloki vrt", ree Dodson. "Ovaj zooloki vrt jedinstven je u svetu.
a da je Ingen uradio neto krajnje neobino. Uspeli su da kloniraju istrebljene ivoti
nje iz prolosti."
"Koje ivotinje?"
"Dinosauruse", ree Dodson. "Oni kloniraju dinosauruse."
Zaprepaenje koje je usledilo bilo je, po Dodsonu, potpuno pogreno usmereno. Proble
ljudima koji imaju novac je taj to ne dre korak: investiraju u neko polje, ali ne
znaju ta je sve mogue.
U stvari, u tehnikoj literaturi jo 1982. godine vodila se rasprava o kloniranju dino
aurusa. Svake naredne godine, manipulacija sa DNK postajala je sve laka. Genetiki
materijal ve je bio ekstrakovan iz egipatskih mumija i iz koe kvage, zebrolike afr
ike ivotinje koja je istrebljena 1880-ih. Ve 1985. inilo se moguim da e DNK kvage moi
iti rekonstruisana i da e se moi odgajiti nova ivotinja. Ako je tako, to bi bila pr
va ivotinja vraenja iz stanja istrebljenja iskljuivo putem rekonstrukcije njene DNK
. Ako je to mogue, ta bi jo bilo mogue? Mastodont? Sabljozubi tigar? Dodo?
Ili ak dinosaurus.
Naravno, nije poznato da postoji bilo koji dinosaurus bilo gde na svetu. Ali prikup
ljanjem velikih koliina kostiju dinosaurusa, moda bi bilo mogue izvaditi fragmente
DNK. Ranije se smatralo da fosilizacija unitava kompletnu DNK. Sada je ustanovlje
no da to nije istina. Ako se otkrije dovoljno fragmenata DNK, moda bi bilo mogue k
lonirati celu ivotinju.
Tamo nazad, 1982. godine, inilo se da su tehniki problemi nepremostivi. Meutim, teo
ska barijera nije postojala. Bilo je to samo teko, skupo i malo verovatno da e del
ovati. Ali bilo je, sasvim sigurno, mogue, ako se neko drzne da pokua.
Ingen je oigledno odluio da pokua.
"Oni su", ree Dodson, "sagradili najveu pojedinanu turistiku atrakciju u istoriji
Kao to znate, zooloki vrtovi izuzetno su popularni. Prole godine vie Amerikanaca po
setilo je zooloke vrtove nego sve profesionalne utakmice bejzbola i ragbija. A i
Japanci vole zooloke vrtove - u Japanu ih ima vie od pedeset, i jo ih se gradi. A z
a ovaj zooloki vrt, Ingen moe da trai novaca koliko poeli. Dve hiljade dolara dnevno
, deset hiljada dolara dnevno... A onda tu je i trgovina. Slikovnice, majice, vi
deo igre, kape, lutke, stripovi i kuni ljubimci."
"Kuni ljubimci?"
"Naravno. Ako Ingen moe da napravi dinosaurusa u prirodnoj veliini, onda moe da nap
i i patuljastog dinosaurusa za dranje u kui. Koje dete ne bi volelo dinosaurusa za
kunog ljubimca? Jednu malu patentiranu ivotinju samo za sebe. Ingen e ih prodati n
a milione. A Ingen e ih nainiti ove dinosauruse ljubimce tako da mogu da jedu samo
Ingen hranu za kune ljubimce..."
"Isuse", neko ree.
"Tako je", ree Dodson. "Zooloki vrt je sredinje mesto ogromnog poduhvata."
"Kazali ste da e ovi dinosaurusi biti patentirani."
"Da. ivotinje stvorene genetikim inenjeringom danas mogu da budu patentirane. Vrhov
sud je odluio tako u korist Harvarda 1987. godine. Ingen e imati svoje dinosauruse
i niko drugi nee moi da ih legalno pravi."
"ta nas spreava da stvorimo nae dinosauruse?" upita neko.
"Nita, osim to oni imaju pet godina prednosti u startu. Bie naprosto nemogue stii
kraja veka."
Zastao je. "Naravno, ako bismo uspeli da dobijemo primerke njihovih dinosaurusa, mo
gli bismo reverznim inenjeringom da nainimo nae, sa dovoljno modifikacija u DNK da
izbegnemo njihove patente."
"Moemo li da dobijemo primerke njihovih dinosaurusa?"
Dodson je zastao. "Da, mislim da moemo."
Neko je proistio grlo. "U tome nee biti nieg nezakonitog..."
"Oh, ne", brzo ree Dodson. "Nieg nezakonitog. Govorim o legitimnom izvoru njihove D
Nezadovoljnom slubeniku ili nekim otpacima nepropisno odloenim, neem takvom."
"Imate li neki legitiman izvor, doktore Dodson?"
"Imam", ree Dodson. "Ali bojim se da se odluka mora hitno doneti, jer Ingen doivlja
malu krizu, a moj izvor e morati da reaguje u toku sledeih dvadeset etiri sata."
Duga tiina spustila se nad sobu. ovek je pogledao sekretaricu, koja je hvatala bele

i magnetofon na stolu ispred nje.

"Ne vidim potrebu za formalnim zakljukom po ovom pitanju", ree Dodson. "Pre za neko
jenje, da li oseate da bi trebalo da nastavim..."
Polako, glave klimnue.
Niko nita ne ree. Niko ne napravi beleku. Samo su utke klimali.
"Gospodo, hvala vam to ste doli", ree Dodson. "Ja dalje preuzimam."

AERODROM
Luis Dodson uao je u kafeteriju u aerodromskoj zgradi u San Francisku i brzo preleteo
ogledom unaokolo. Njegov ovek ve je bio tamo i ekao za pultom. Luis je seo pored nj
ega i stavio aktovku na pod izmeu njih.
"Kasni, drugar", ree ovek. Pogledao je Dodsonov slamnati eir i nasmejao se. "ta
alo da predstavlja, preruavanje?"
"Nikad se ne zna", ree Dodson; potiskivao je gnev. est meseci Dodson je strpljivo
visao ovog oveka koji je na svaki sledei sastanak dolazio sve neugodniji i arogant
niji. Ali Dodson po tom pitanju nije mogao nita da uini - njih obojica tano su znali
koliki su ulozi.
Bioinenjerski stvorena DNK je, vagano vanou, najvredniji materijal na svetu. Jedna
na mikroskopska bakterija, presitna da bi je bilo mogue videti golim okom, ali ko
ja sadri gene za enzim sranog napada, streptokinazu, ili za 'led-minus', koji sprea
va dejstvo mraza na useve, mogla bi pravom kupcu vredeti pet milijardi dolara.
A ta ivotna injenica stvorila je novi bizarni svet industrijske pijunae. Dodson j
osebno vet u tome. Godine 1987. ubedio je nezadovoljnu genetiarku da pree iz Cetusa
u Biosin i ponese sa sobom pet sojeva inenjerski stvorenih bakterija. Genetiarka
je naprosto stavila kap svake na nokte jedne ruke i izila na vrata.
Meutim, Ingen je predstavljao tvri orah. Dodson je eleo vie od bakterijske DNK;
amrznute embrione, a znao je da Ingen uva svoje embrione najrazraenijim sigurnosni
m merama. Da bi ih dobio, potreban mu je bio slubenik Ingena koji ima pristup emb
rionima, koji je voljan da ih ukrade i koji bi mogao da zavara uvare. Takvu osobu
nije bilo lako pronai.
Dodson je konano poetkom te godine pronaao podlonog slubenika Ingena. Iako ova o
imala pristup genetikom materijalu, Dodson je zadrao kontakt i sretao se svakog me
seca s tim ovekom kod Karlosa i arlija u Silikonskoj dolini, pomagao mu pomalo. A
sad, kad je Ingen pozivao ugovarae i savetnike da posete ostrvo, nastupio je tren
utak na koji je Dodson ekao - zato to je to znailo da e njegov ovek moi da prie embri
ma.
"Da preemo na stvar", ree ovek. "Imam deset minuta do leta."
"Hoe da opet proemo kroz sve?" upita Dodson.
"Do avola, ne, doktore Dodsone", ree ovek. "'Ou da vidim proklete pare."
Dodson je pritisnuo patent bravu i otvorio aktovku nekoliko palaca. ovek je bacio le
imian pogled. "Je l' to sve?"
"To je polovina. Sedam stotina pedeset hiljada dolara."
"U redu. Dobro." ovek se okrenuo, ispio kafu. "To je dobro, doktore Dodson."
Dodson brzo zakljua aktovku. "Ovo je za petnaest vrsta, sea se."
"Seam se. Petnaest vrsta, zamrznuti embrioni. A kako u ih transportovati?"
Dodson je pruio oveku veliku dozu ilet foami pene za brijanje.
"To je to?"
"To je to."
"Mogu da mi pregledaju prtljag..."
Dodson slee ramenima. "Pritisni vrh", ree on.
ovek je pritisnuo i bela pena za brijanje pokulja mu u aku. "Nije loe." Obrisao je
u o ivicu svog tanjira. "Nije loe."
"Doza je neto tea od obine, to je sve." Dodsonova tehnika ekipa poslednja dva dan
ono ju je montirala. Brzo mu je pokazao kako radi.
"Koliko gasa za hlaenje ima unutra?"
"Dovoljno za trideset est sati. Do tada embrioni moraju biti u San Hozeu."
"To zavisi od tvog momka na brodu", ree ovek. "Bolje se pobrini da na palubi bude po
tabl hladnjak."
"Hou", ree Dodson.
"I samo da pregledamo ponudu..."

"Dogovor je isti", ree Dodson. "Pedeset hiljada dolara za isporuku svakog embriona.
ko su sposobni za ivot, jo dodatnih pedeset hiljada za svaki."
"Dobro. Samo se postaraj da brod eka na istonom doku ostrva u petak uvee. Ne na sev
om doku, gde dolaze veliki brodovi za snabdevanje. Istonom doku. To je mali pomoni
dok. Kapira?"
"Ukapirao sam", ree Dodson. "Kada e se vratiti u San Hoze?"
"Verovatno u nedelju." ovek se odvojio od pulta.
Dodson je kipteo od besa. "Siguran si da zna kako se rukuje..."
"Znam", ree ovek. "Veruj mi, znam."
"Takoe", ree Dodson, "mi mislimo da ostrvo odrava neprestanu radio-vezu sa sedite
korporacije u Kaliforniji, tako da..."
"Vidi, sredio sam to", ree ovek. "Samo se ti opusti i spremi pare. Hou sve u subotu
utro na aerodromu u San Hozeu, u keu."
"ekae te", ree Dodson. "Ne brini."

MALKOLM
Neto pre ponoi, u avion na aerodromu u Dalasu uao je, visok, mrav, proelav trideset
injak, obuen potpuno u crno: crna koulja, crne pantalone, crne arape, crne patike.
"Ah, doktor Malkolm", ree Hamond i nasmei se usiljeno umiljato.
Malkolm se iskezio. "Zdravo, Done. Da, bojim se da je stigao tvoj stari neprijatelj.
"
Malkolm se rukovao sa svima, brzo govorei: "Jan Malkolm, kako ste? Ja radim mati." G
antu je delovao kao da ga izlet zabavlja vie nego ostale.
Naravno, Grant je prepoznao njegovo ime. Jan Malkolm je bio jedan od najpoznatijih
iz nove generacije matematiara koje je otvoreno zanimalo 'kako svet radi'. Ovi na
unici prekinuli su sa uaurenom tradicijom matematike u nekoliko znaajnih vidova. Ka
o prvo, neprestano koriste kompjutere, praksa na koju se tradicionalni matematiar
i mrte. Sledee, rade gotovo iskljuivo sa nelinearnim jednainama, na novom polju zvan
om teorija haosa. Kao tree, ini se da im je stalo da matematika opisuje neto to zais
ta postoji u stvarnom svetu. I konano, kao da naglaavaju prelazak sa akademije na
svet, oni se oblae i govore sa onim to je jedan stari matematiar nazvao 'alosnim viko
m identiteta'. U stvari, oni su se esto ponaali kao rok zvezde.
Malkolm je seo u jednu od fotelja. Stjuardesa ga je upitala da li eli pie. Rekao je:
"Dijet kolu, protreenu i neizmeanu."
Vlani vazduh Dalasa strujao je kroz otvorena vrata. Eli ree: "Nije li malo toplo za
rno?"
"Izuzetno ste zgodni, doktorko Satler", ree on. "Mogao bih ceo dan da vam gledam nog
e. Ali ne; u stvari, crno je odlina boja za toplotu. Ako se seate zraenja crnog tel
a, crno je zaista najbolja boja za toplotu. Delotvorna radijacija. U svakom sluaj
u, ja nosim samo dve boje: crnu i sivu."
Eli je buljila u njega, otvorenih ustiju.
"Ove boje su prikladne za svaku situaciju", nastavio je Malkolm, "a i lepo se slau,
ako grekom obuem sive sokne sa crnim pantalonama".
"Ali zar ne smatrate da je dosadno nositi samo dve boje?"
"Ni najmanje. Smatram to osloboenjem. Ja verujem da je moj ivot vredan i ne elim da
traim na razmiljanje o oblaenju", ree Malkolm. "Ne elim da ujutro razmiljam o tome ta
da obuem. Iskreno, moete li da zamislite neto dosadnije od mode? Profesionalni spo
rt, moda. Odrasli ljudi ljemaju loptice dok ostatak sveta plaa da pljeska. Meutim, u
celini, smatram da je moda zamornija od sporta."
"Doktor Malkolm", objasnio je Hamond, "ima snana gledita."
"I lud je koliko je teak", veselo ree Malkolm. "Ali morate da priznate da to nisu ob
a razmiljanja. Mi ivimo u svetu zastraujuih danosti. Dano je da ete se ponaati ovako,
dano je da e vas se to ticati. Niko ne razmilja o danostima. Nije li to zapanjujue?
U informacionom drutvu, niko ne razmilja. Od nas se oekuje da proteramo papir, ali
mi, u stvari, proterujemo miljenje."
Hamond se okrenuo enaru i podigao ruke. "Ti si ga pozvao."
"to je i srena okolnost", ree Malkolm. "Jer zvui kao da imate ozbiljan problem."
"Mi nemamo nikakvih problema", brzo ree Hamond.
"Oduvek sam tvrdio da ovo ostrvo nee moi da opstane", ree Malkolm. "Od poetka sam
edviao." Posegao je za aktovkom od meke koe. "A verujem da nam je sada svima jasno

kakav e konani ishod da bude. Moraete da ga zatvorite."

"Da ga zatvorimo!" Hamond besno ustade. "To je smeno."
Malkolm slee ramenima, ravnoduan prema Hamondovom izlivu gneva. "Doneo sam kopije mo
originalnog izvetaja da ga pogledate", ree on. "Originalnog konsultantskog izvetaj
a koji sam uradio za Ingen. Matematika je malo kakljiva, ali mogu da vas provedem
kroz njega. Odlazite?"
"Moram da obavim par telefonskih razgovora", ree Hamond i ode u susednu kabinu.
"Pa, let je dug", ree Malkolm ostalima. "Moi ete barem da se malo zabavljate oko mo
zvetaja."
Avion je leteo kroz no.
Grant je znao da Jan Malkolm ima svoj deo klevetnika i mogao da shvati zato neki sma
traju njegov stil previe neizbruenim, a njegove priloge teoriji haosa previe brljav
im. Grant je listao izvetaj i letimice gledao jednaine.
enaro ree: "Zakljuak vaeg izvetaja je da je Hamondovo ostrvo osueno na propast?"
"Tano."
"Zbog teorije haosa?"
"Tano. Da budemo precizni, zbog ponaanja sistema u faznom prostoru."
enaro odloi izvetaj i ree: "Moete li to da objasnite na engleskom?"
"Naravno", ree Malkolm. "Hajde da vidimo odakle da ponemo. Znate li ta su to neline
e jednaine?"
"Ne."
"Neobini atraktori?"
"Ne."
"U redu", ree Malkolm. "Vratimo se na poetak." Zastao je zagledan u tavanicu. "Fizik
je imala uspeha kada je opisivala odreene vrste ponaanja: planeta u orbiti, svemi
rskog broda koji leti na Mesec, klatana, opruga i kuglica koje se kotrljaju, te
stvari. Normalna kretanja tela. Ona je opisuju takozvanim linearnim jednainama i
matematiari ak mogu da ree te jednaine. Mi to radimo stotinama godina."
"U redu", ree enaro.
"Meutim, postoji druga vrsta ponaanja, koju fizika teko reava. Na primer, sve to
zi sa turbulencijom. Voda koja tee iz slavine. Vazduh koji se kree preko avionskog
krila. Vreme. Krv koja tee kroz srce. Turbulentne pojave opisuju nelinearne jedn
aine. Njih je teko reiti - u stvari, one su obino nereive. Tako da fizika nikad nije
razumela celu klasu pojava. Sve do pre nekih deset godina. Nova teorija koja ih
opisuje zove se teorija haosa.
Teorija haosa izvorno je potekla ezdesetih godina iz nastojanja da se naine kompjute
ski modeli vremena. Vreme je veliki, sloen sistem, to jest, zemljina atmosfera u
sadejstvu sa zemljitem i Suncem. Ponaanje ovog velikog, sloenog sistema uvek je izm
icalo razumevanju. Tako da, prirodno, nismo mogli da predvidimo vreme. Razlog lei
u tome to je ponaanje sistema osetljivo na promenu poetnih uslova."
"Izgubili ste me", ree enaro.
"Ako iz topa ispalim granatu odreene teine, odreenom brzinom i pod odreenim nagibo
zatim ispalim drugu granatu sa gotovo istom teinom, brzinom i nagibom - ta e se do
goditi?"
"Dve granate pae na gotovo isto mesto."
"Tako je", ree Malkolm. "To je linearna dinamika."
"U redu."
"Ali ako imamo sistem vremena koji zapone sa odreenom temperaturom, odreenom vlano
azduha - a onda ga ponovite sa gotovo istom temperaturom, vetrom i vlanou - drugi s
istem nee se ponaati gotovo isto. On e odlutati i ubrzo postati jako razliit od prvo
g. Oluje umesto sunca. To je nelinearna dinamika. Ona je osetljiva na poetne uslo
ve: majune razlike se pojaavaju."
"Mislim da shvatam", ree enaro.
"Skraeno 'efekat leptira'. Leptir mahne krilima u Pekingu, a vreme u Njujorku se pro
meni."
"I tako je haos sav sluajan i nepredvidljiv?" upita enaro. "Je li tako?"
"Nije", ree Malkolm. "Mi u stvari nalazimo skrivene pravilnosti unutar sloenih razno
ikosti ponaanja sistema. Zato je haos danas postao vrlo iroka teorija koja se kori
sti za prouavanje svega, od berze, preko pobunjenih rulja do modanih talasa tokom
epilepsije. Bilo koje vrste kompleksnog sistema gde postoji zbrka i nepredvidivo

st. Mi moemo da naemo red koji lei ispod toga. Jasno?"

"Jasno", ree enaro. "Ali kakav je taj red koji lei ispod toga?"
"On se u sutini karakterie kretanjem sistema unutar faznog prostora", ree Malkolm.
"Isuse", ree enaro. "Sve to elim da znam jeste zato je Hamondovo ostrvo osueno n
."
"Razumem", ree Malkolm. "Doi emo do toga. Teorija haosa kae dve stvari. Prvo, da k
ksni sistemi, kao to je vreme, imaju red koji lei ispod svega. Drugo, suprotno od
toga - da prosti sistemi mogu da proizvedu sloeno ponaanje. Na primer, bilijarske
kugle. Kada udari bilijarsku kuglu, ona pone da se odbija od stranica stola. Po te
oriji, to je prilino jednostavan sistem, gotovo njutnovski sistem. Poto zna silu sa
optenu kugli, i masu kugle, a moe da srauna uglove pod kojima e udariti u zidove, moe
predvidi ponaanje kugle u budunosti. Po teoriji, moe da predvidi ponaanje kugle u dal
koj budunosti, poto ona nastavlja da se odbija od jedne do druge stranice. Po teor
iji, moe da predvidi gde e zavriti za tri sata."
"Jasno." enaro klimnu.
"Ali, u stvari", ree Malkolm, "ne moe da predvidi vie od nekoliko sekundi. Zato
o u istom trenutku, jako mali efekti -nesavrenost povrine lopte, majuna nazubljenos
t drveta stola - poinju da prave razlike. I ne proe dugo pre nego to one nadvladaju
tvoje proraune. Tako se ispostavlja da ovaj jednostavan sistem jedne bilijarske
kugle na stolu ima nepredvidivo ponaanje."
"Jasno."
"A Hamondov projekat", ree Malkolm, "jo jedan je od oigledno jednostavnih sistema ji e na kraju pokazati nepredvidljivo ponaanje."
"Ovo znate na osnovu..."
"Teorije", ree Malkolm.
"Ali zar nije bolje da prvo vidite ostrvo, da vidite ta je zaista uradio?"
"Ne. To je sasvim nepotrebno. Detalji su nevani. Teorija mi kae da e ovo ostrvo vrl
rzo poeti da se nepredvidljivo ponaa."
"I vi verujete vaoj teoriji."
"Ah, da", ree Malkolm. "Potpuno verujem." Zavalio se u stolicu. "Postoji problem s t
im ostrvom. Ono je nesrea koja eka da se dogodi."

ISLA NUBLAR
Uz cviljenje, rotori poee da se okreu iznad glava i da bacaju senke na pistu u San Ho
. Grant je sluao pucketanje u slualicama dok je pilot razgovarao s tornjem.
Pokupili su jo jednog putnika u San Hozeu, oveka po imenu Denis Nedri, koji je doplo
io da se sretne s njima. Bio je debeo i ljigav; jeo je okoladni tapi. Prsti su mu b
ili lepljivi od okolade, a na koulji imao je komadie aluminijumske folije. Nedri je
promrmljao neto o tome kako radi s kompjuterima na ostrvu i nije ponudio da se r
ukuje.
Kroz pleksiglasni mehur Grant je posmatrao kako se beton piste udaljava ispod njego
vih nogu i video senku helikoptera kako juri sa njima na zapad, ka planinama.
"Put traje oko etrdeset minuta", ree Hamond s jednog od stranjih sedita.
Grant je posmatrao kako se niski breuljci uzdiu, a onda su proli kroz mestiminu ob
i izbili na sunce. Planine su bile krevite; iznenadio ga je toliki manjak ume, ju
tro za jutrom ogolelih, erodovanih brda. "Kostarika", ree Hamond, "ima bolju kont
rolu porasta stanovnitva od ostalih zemalja Centralne Amerike. Ali, ak i tako, zem
ljite je jako ogoljeno. Veinom u poslednjih deset godina."
Spustili su se iz oblaka s druge strane planine i Grant ugleda plae zapadne obale. P
rojurili su iznad malog priobalnog sela.
"Baja Anasko", ree pilot. "Ribarsko selo." Pokazao je ka severu. "Gore uz obalu, vid
ite Kabo Blanko. Imaju predivne plae." Pilot se uputio pravo preko okeana. Voda j
e postala zelena, a zatim duboko akvamarinska. Sunce je sijalo na vodi. Bilo je
oko deset pre podne.
"Jo samo nekoliko minuta", ree Hamond, "i trebalo bi da ugledamo Isla Nublar."
Isla Nublar, objasnio je Hamond, nije pravo ostrvo. Vie je morska planina, vulkansko
stenovito uzdignue sa okeanskog dna. "Njegovo vulkansko poreklo moe da se vidi sv
uda na ostrvu", ree Hamond. "Na mnogo mesta izbija para, a zemljite je esto vrue pod
nogama. Zbog toga, a i zbog preovlaujuih struja, Isla Nublar lei u maglovitom podr
uju. Kad stignemo tamo, videete - ah, evo nas."

Helikopter je jurio napred, nisko iznad vode. Ispred, Grant je video ostrvo, krevito
i goletno, kako se otro izdie iz okeana.
"Hriste, lii na Alkatraz", ree Malkolm.
Njegove umovite strane bile su obavijene maglom i davale su ostrvu tajanstven izgled
.

"Mnogo vei, naravno", ree Hamond. "Osam milja dugo i tri milje iroko na najirem me
ukupno neke dvadeset dve kvadratne milje. ini najvei privatni ivotinjski rezervat u
Severnoj Americi."
Helikopter je poeo da se penje i uputio se ka severnom kraju ostrva. Grant je pokuao
da prodre pogledom kroz gustu maglu.
"Obino nije ovako gusta", ree Hamond. Zvuao je zabrinuto.
Na severnom kraju ostrva, brda su bila najvia i uzdizala su se dve hiljade stopa izn
ad okeana. Vrhovi brda bili su u magli, ali Grant je video krevite litice i ispod
okeana koji se razbijao o obalu. Helikopter se uspeo iznad brda.
"Na nesreu", ree Hamond, "moramo da sletimo na ostrvo. Ne svia mi se to, jer uznemi
amo ivotinje. A ponekad je i malo jezivo..."
Hamondov glas prekinuo se kad je pilot rekao: "Poinjemo sputanje. Drite se, narode.
elikopter je poao nanie i odmah se naoe u magli. Grant je u slualicama uo elektronsko
pitanje koje se neprestano ponavljalo, ali nije mogao ba nita da vidi; onda je magl
ovito poeo da razaznaje zelene grane borova kako se pruaju kraz maglu. Neke od gra
na bile su blizu.
"Kako, kog vraga, radi ovo?" upita Malkolm, ali niko nije odgovorio.
Pilot je bacio pogled levo, onda desno, gledajui ka borovoj umi. Drvee je i dalje b
blizu. Helikopter se brzo sputao.
"Isuse", ree Malkolm.
Pitanje postade glasnije. Grant pogleda pilota. Bio je usredsreen. Grant skrenu pogl
d nanie i ugleda divovski blistavi fluorescentni krst ispod pleksiglasnog mehura
kod njegovih nogu. Na krajevima krsta bljeskala su svetla. Pilot je malo korigov
ao putanju i dodirnuo heliport. Zvuk rotora je bledeo, a zatim zamro.
Grant uzdahnu i otkopa sigurnosni pojas.
"Morali smo brzo da se spustimo, na taj nain", ree Hamond, "zbog bonog vetra. Na ov
vrhu esto ima opasnog bonog vetra, i... Pa, bezbedni smo."
Neko je dotravao do helikoptera. ovek sa bejzbol kapom i riom kosom. irom je otvor
ata i rekao: "ao, ja sam Ed Redis. Dobro doli na Isla Nublar. I molim vas da pazite
gde stajete."
Uska staza vijugala je nizbrdo. Vazduh je bio hladnjikav i vlaan. Kako su se sputali
magla se razreivala i Grant je bolje mogao da vidi pejza. Izgleda, pomisli on pre
nalik na pacifiki severozapad, Olimpijsko poluostrvo.
"Tako je", ree Redis. "Primarna ekologija je listopadne kine ume. Potpuno razliit
getacije na kopnu, koja je vie klasine kine ume. Ali ova mikroklima javlja se samo n
a odreenoj visini, na padinama severnih brda. Vei deo ostrva je tropski."
Dole, mogli su da vide bele krovove velikih zgrada, ugneene meu zasadima. Grant se
enadio: konstrukcija je bila razraena. Ili su i nanie, iz magle, i sad je mogao da
vidi ostrvo u punoj veliini kako se prua u pravcu juga. Kao to je Redis rekao, veinom
je bilo prekriveno tropskom umom.
Prema severu, Grant je ugledao jedno jedino stablo, kako se uzdie iznad palmi, bez i
jednog lista, samo veliki, zakrivljeni patrljak. Onda se patrljak pomerio i okre
nuo da se suoi s pridolicama. Grant je shvatio da uopte ne gleda drvo.
Gledao je skladan, zakrivljen vrat ogromnog stvorenja kako se uzdie pedeset stopa u
vazduh.
Gledao je dinosaurusa.
DOBRODOLICA
"Boe moj", blago ree Eli; svi su buljili u ivotinju iznad drvea. "Boe moj."
Njegova prva pomisao bila je da je dinosaurus neobino divan. Knjige su ih prikazival
e kao preglomazna, trontava stvorenja, ali pokreti ove dugovrate ivotinje bili su
skladni, gotovo dostojanstveni. I bili su brzi - nije bilo nieg mlitavog ili tro
mog u njihovom ponaanju. Sauropod ih je napeto posmatrao i duboko zatrubio, prilin
o nalik na slona. Trenutak kasnije, druga glava uzdigla se iznad lisnatog pokriv
aa, a onda i trea, i etvrta.

"Boe moj", ponovo ree Eli.

enaro je ostao bez rei. Sve vreme je znao ta ga eka - godinama je znao - ali nekak
ada nije verovao da e se to dogoditi. A sada, zanemeo je od oka. Strana mo nove gene
tike tehnologije, koju je ranije smatrao samo mnotvom rei u prenapregnutoj trgovakoj
ponudi - postala mu je odjednom jasna. Ove ivotinje bile su tako velike! Bile su
ogromne! Velike kao kua! I toliko ih je bilo! Pravi prokleti dinosaurusi! Stvarn
i koliko biste mogli da poelite.
enaro pomisli: Zaradiemo bogatstvo na ovom mestu. Bogatstvo.
Molio se bogu da je ostrvo bezbedno.
Grant je stajao na putu na brdskoj padini, sa maglom na licu, i gledao sive vratove
kako se izdiu iznad palmi. Osetio je vrtoglavicu, kao da se zemljite prestrmo sput
alo. Teko je dolazio do daha. Zato to je gledao neto to nikada nije oekivao da e videt
i. Pa ipak je gledao.
ivotinje u magli bili su savreni apatosaurusi, sauropodi srednje veliine. Njegov za
eknut um pravio je akademske asocijacije: severnoameriki biljoderi, period kasne j
ure. Popularno zvani 'brontosaurusi'. Otkrio ih je E.D. Kuop u Montani 1676. Pri
merci koji su bili dovedeni u vezu sa Morisonovim formacijskim slojevima u Kolor
adu, Juti i Oklahomi. Pre kratkog vremena, Berman i Mekinto su ga na osnovu oblik
a lobanje ponovo klasifikovali koa diplodokusa. Tradicionalno, smatralo se da Br
ontosaurus vei deo vremena provodi u plitkoj vodi, to bi mu pomoglo da nosi svoj v
eliki trup. Iako ova ivotinja oigledno nije bila u vodi, kretala se prebrzo, glava
i vrat su se aktivno njihale iznad palmi - iznenaujue aktivno.
Grant je poeo da se smeje.
"ta je?" zabrinuto upita Hamong. "Neto nije u redu?"
Grant samo odmahnu glavom i nastavi da se smeje. Nije mogao da im kae da je smeno bi
o to to je video ivotinje samo par sekundi, a ve je poeo da prihvata - i da koristi
zapaanja da odgovori na davno postavljena pitanja iz svog polja.
Jo se smejao kada je ugledao peti i esti vrat kako se diu iznad palmi. Sauropodi su
edali dolazak ljudi. Podsetili su Granta na prerasle irafe - imali su isti prijat
an, ak tupav pogled.
"Prihvatam da nisu animatronine", ree Malkolm. "Vrlo su ivotne."
"Da, naravno da jesu", ree Hamond. "Da, i trebalo bi da budu, zar ne?"
Izdaleka, uli su ponovo trubljenje. Ponovo ga je jedna ivotinja izvela, a ostale su
e pridruile.
"To je njihov zov", ree Ed Redis. "ele nam dobrodolicu na ostrvo."
Grant je stajao i za trenutak sluao, ushien.
"Verovatno biste eleli da znate ta je sledee", govorio je Hamond dok je nastavljao
se sputa stazom. "Predvideli smo za vas kompletan obilazak objekata, a kasnije po
podne odlazak da se vide ivotinje u parku. Ja u vam se pridruiti za veerom, i odgovo
riu vam na bilo koje preostalo pitanje koje tada budete imali. Sad, ako biste poli
sa gospodinom Redisom..."
Grupa je pratila Redisa ka najbliim zgradama. Iznad staze, grub, rukom ispisan znak,
govorio je: 'Dobro doli u Jurski park'.
TREA ITERACIJA
"Kod svakog sledeeg crtea fraktalne krive, detalji se jasnije vide."
Jan Malkolm

JURSKI PARK
Uli su u zeleni tunel nadnetih palmi koji je vodio do glavne zgrade za posetioce. Na s
ve strane, prostrani i doterani zasadi naglaavali su oseaj da ulaze u novi svet, p
reistorijski tropski svet, i da za sobom ostavljaju normalan svet.
Eli ree Grantu: "Deluju prilino dobro."
"Da", ree Grant. "elim da ih izbliza vidim. elim da im podignem jastuie stopala,
m kande, opipam kou, otvorim eljusti, pogledam zube. Sve do tada neu biti siguran. M
eutim, zaista dobro izgledaju."
"Pretpostavljam da to pomalo manja tvoje polje", ree Malkolm.
Grant odmahnu glavom. "To sve menja", ree on.
Ve 150 godina, sve od otkria divovskih ivotinjskih kostiju u Evropi, prouavanje di

rusa bilo je vebanje naune dedukcije. Paleontologija je u sutini bila detektivski p

osao, traganje za uporitima u kostima fosila i tragovima davno nestalih divova. N
ajbolji paleontolozi bili su oni koji su mogli da izvedu najmudrije dedukcije.
I sve velike rasprave u paleontologiji bile su voene u tom stilu - ukljuujui i gork
ebatu, u kojoj je Grant bio kljuna figura, o tome da li su dinosaurusi bili toplo
krvni.
Naunici su uvek svrstavali dinosauruse u gmizavce, hladnokrvna stvorenja koja toplot
u koja im je potrebna za ivot izvlae iz okoline. Sisar moe da metabolizmom iz hrane
stvori telesnu toplinu, ali gmizavac ne moe. Na kraju, aica istraivaa - prvenstveno
voena od strane Dona Ostruma i Roberta Bakera sa Jejla - poela je da sumnja da taj
koncept sporih, hladnokrvnih dinosaurusa, ne moe da odgovori na fosilne nalaze. M
etodom klasine dedukcije, izvukli su zakljuke iz nekoliko linija dokaza.
Prvo je bio stav: guteri i gmizavci puze zgrenih nogu, priljubljeni uz zemlju zbog t
plote. Guteri nemaju energije da stoje na stranjim nogama due od nekoliko sekundi.
Meutim, dinosaurusi su stajali na pravim nogama, a mnogi su hodali uspravljeni na
stranje noge. Meu ivim ivotinjama, uspravno dranje javlja se samo kod toplokrvnih si
sara i ptica. Zato dranje dinosaurusa navodi na njihovu toplokrvnost.
Zatim su prouavali metabolizam i raunali koliki je pritisak bio potreban da gura krv
uz osamnaest stopa dug vrat brahiosaurusa i zakljuili da bi on mogao da se postig
ne samo uz pomo toplokrvnog srca sa etiri komore.
Posle toga prouavali su staze, fosilne otiske stopala u blatu, i zakljuili da su din
saurusi trali brzo kao ovek; takva aktivnost podrazumeva toplokrvnost. Pronali su o
statke dinosaurusa iznad arktikog kruga, u hladnoj sredini nezamislivoj za gmizav
ce. A nove studije ponaanja u grupi, zasnovane preteno na radu samog Granta, nagov
etavale su da su dinosaurusi imali sloen drutveni ivot i da su podizali mlade, to gmi
zavci ne ine. Kornjae naputaju svoja jaja. Ali dinosaurusi verovatno to nisu inili.
Polemika o toplokrvnosti buktala je petnaest godina. Pre nego to je prihvaeno novo s
vatanje o dinosaurusima kao brzim, aktivnim ivotinjama - ali ne bez trajnih animo
ziteta. Na konvencijama, jo je bilo kolega koji nisu razgovarali jedni s drugim.
Ali, sada, ako je mogue klonirati dinosauruse - pa, Grantovo polje prouavanja smesta
se izmeniti. Paleontoloko prouavanje dinosaurusa je gotovo. Ceo poduhvat - muzejs
ke dvorane sa njihovim divovskim skeletima i oporima aka to mehaniki ponavljaju, uni
verzitetske laboratorije s njihovim tacnicama za kosti, istraivaki lanci, asopisi svemu tome je kraj.
"Ne delujete smeteno", ree Malkolm.
Grant odmahnu glavom. "To je razmatrano, u polju. Mnogi su zamiljali da e do toga da
doe, ali ne tako brzo."
"Pria o naoj vrsti", ree Malkolm, nasmejan. "Svi znaju da e do toga da doe, ali n
brzo."
Kako su hodali niz stazu, vie nisu mogli da vide dinosauruse, ali su mogli da ih uju
kako blago trube u daljini.
Grant ree: "Ja imam samo jedno pitanje, odakle im DNK?"
Grant je bio svestan da ozbiljne spekulacije u laboratorijama u Berkliju, Tokiju i
Londonu mogu da dovedu do toga da e biti mogue kloniranje istrebljenih ivotinja kao
to su dinosaurusi - ako je mogue dobiti neto DNK dinosaurusa s kojom bi se moglo r
aditi. Problem je bio u tome to su se svi poznati dinosaurusi bili fosili, a fosi
lizacija unitava vei deo DNK i zamenjuje je neorganskim materijalom. Naravno, kad
bi dinosaurus bio zamrznut ili sauvan u tresetitu, ili mumificiran u pustinji, ond
a bi DNK moda bilo mogue ponovo dobiti.
Ali niko nikad nije pronaao zamrznutog ili mumificiranog dinosaurusa. Zato je klonir
anje bilo nemogue. Nije bilo niega iz ega bi bilo mogue klonirati. Sva moderna genet
ika tehnologija bila je beskorisna. Bilo je to kao da ima fotokopir aparat, a nema t
a da kopira njime.
Eli ree: "Ne moe da reprodukuje pravog dinosaurusa, zato to nema pravu DNK dinos
"Osim ako ne postoji nain o kom nismo razmiljali", ree Grant.
"ta, na primer?" upita ona.
"Ne znam", ree Grant.
S druge strane ograde, krenuli su ka bazenu za plivanje koji se prelivao preko niza
vodopada i manjih bazena u steni. Povrina je bila zasejana ogromnom paprati. "Za
r je ovo neobino?" upita Ed Redis. "Naroito kad je dan maglovit ove biljke zaista d

oprinose preistorijskoj atmosferi. Ovo su, naravno, autentine jurske paprati."

Eli zastade da izbliza osmotri paprati. Da, bilo je to ba ono to je i rekao: Serenna
veriformans, biljka u izobilju naena u fosilima starijim od dve stotine miliona g
odina, sada rasprostranjena samo u movarama Brazila i Kolumbije. Ali ko god je od
luio da smesti ovu paprat pored bazena oigledno nije znao da spore veriformansa sa
dre smrtonosan beta-karbolinski alkaloid. ak i od dodira privlanih zelenih listova
moete se razboleti, a ako bi dete stavilo punu aku u uste, gotovo sigurno bi umrlo
- otrov je bio pedeset puta otrovniji od otrova oleandra.
Ljudi su tako naivni kad su biljke u pitanju, pomisli Eli. Oni biraju biljke po izg
ledu, kao to biraju slike na zidu. Nikad ne razmiljaju o njima kao o pravim ivim bii
ma, koja vredno obavljaju sve ivotne funkcije disanja, hranjenja, izluivanja, repr
odukcije - i odbrane.
Meutim, Eli je znala da su, tokom istorije Zemlje, biljke evoluirale isto tako takmi
rski kao i ivotinje, a na odreene naine i ee. Otrov Serenne veriformans bio je mali pr
imer razraenog hemijskog arsenala oruja koje su pravile biljke. Postoje terpeni ko
je biljke ire da otruju zemljite oko sebe i spree suparnike; alkaloidi, koji ih ine
neukusnim za insekte i neprijatelje (i decu), i feromoni, pomou kojih komuniciraj
u. Kada Daglasovu jelu napadnu pele, ona proizvodi hemikaliju protiv hranjenja - t
o ine i ostale Daglasove jele u udaljenim delovima ume. To se deava kao odgovor na
upozoravajuu, aleohemikaliju koju izluuje napadnuto drvee.
Ljudi koji zamiljaju da se ivot na Zemlji odvija tako to se ivotinje kreu na zele
adini pokazuju ozbiljno nerazumevanje onoga to vide. Zelena pozadina vrvi od ivota
. Biljke rastu, pokreu se, uvru i okreu, bore za sunce. One neprestano stupaju u in
terakciju sa ivotinjama - odvraajui neke korom i trnjem, trujui druge, a hranei tree d
a potpomognu njihovo razmnoavanje, ne bi li ovi dalje irili njihov polen i seme. T
o je sloen, dinamian proces koji nije prestajao da je fascinira. A za koji je znal
a da ga veina naprosto ne razume.
Ali ako je saenje smrtonosne paprati nekakav znak, onda je jasno da dizajneri Jursko
g parka nisu bili dovoljno paljivi.
"Zar to nije upravo predivno?" govorio je Ed Redis. "Ako pogledate napred, videete n
Safari kolibu." Eli je ugledala teatralnu, nisku zgradu sa nizom staklenih pira
mida na krovu. "Tu ete svi odsesti u Jurskom parku."
Grantove odaje bile su u be tonovima, ratanski nametaj sa zelenim motivima dungle.
a nije bila sasvim dovrena; u klozetu bile su kamare drveta za gradnju i delii ele
ktrinih ica na podu. U uglu nalazio se televizorski prijemnik sa natpisom na vrhu:
Kanal
Kanal
Kanal
Kanal
Kanal
Kanal
Kanal

2:
3:
4:
5:
6:
7:
8:

Hipsilofodontska brda
Triceratopsko podruje
Sauropodska movara
Mesoderska oblast
Stegosauruski jug
Velociraptorska dolina
Pterosarusov vrh

Grant je smatrao da su imena iritirajue zgodna. Ukljuio je televizor, ali dobio je s

mo statiki um. Iskljuio ga je; uao u spavau sobu, bacio kofer na krevet. Pravo iznad
kreveta nalazio se veliki piramidalni prozor ka nebu. Stvarao je oseaj atora, kao
da spava pod zvezdama. Na nesreu, staklo je moralo da bude zatieno tekim ipkama, tako
da su prugaste senke padale preko kreveta.
Grant je zastao. Video je planove kolibe, ali se nije seao ipki na prozoru prema neb
. U stvari, ove ipke delovale su kao prilino grub dodatak. Crni elini ram bio je nain
jen sa spoljne strane staklenih zidova, a ipke su bile zavarene za ram.
Zbunjen, Grant je preao iz spavae u dnevnu sobu. Njegov prozor gledao je na bazen za
plivanje.
"Uzgred, one paprati su otrovne", ree Eli, dok je ulazila u njegovu sobu. "Ali jesi
li primetio neto u vezi sobe, Alane?"
"Izmenili su projekat."
"Da, mislim da jesu." Kretala se po sobi. "Prozori su mali", ree ona. "A staklo je p
ostavljeno u elini ram. Vrata su opivena elikom. To ne bi trebalo da bude potrebno.
A da li si video ogradu kada smo uli?"

Grant klimnu. Cela koliba bila je okruena ogradom sa ipkama od palac debelog elika.
rada je bila skladno uklopljena u teren i obojena jednolino crno da podsea na live
no gvoe, meutim, nikakav kozmetiki napor nije mogao da prikrije debljinu metala ili
njenu visinu od dvanaest stopa.
"Ne seam se ni da je ograda bila projektovana", ree Eli. "Izgleda mi kao da su ovo m
sto pretvorili u tvravu."
Grant pogleda na sat. "Sigurno emo pitati zato je tako", ree on. "Obilazak poinje
adeset minuta."

KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM

Sastali su se u zgradi za posetioce: dva sprata visokoj, svoj u staklu sa izloenim crn
im anodizovanim gredama i osloncima. Grant je smatrao da je nesumnjivo visokoteh
noloka.
Malom predavaonicom dominirao je robot Tyrannosaurus rex, koji je pretei visio iznad
ulaza u izlobeni prostor oznaen KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM. Neto dalje bi
li su drugi displeji: TA JE DINOSAURUS? i SVET MEZOZOIKA. Ali eksponati nisu bili
zavreni; svuda po podu bilo je ica i kablova. enaro se popeo na pozornicu i razgov
arao sa Grantom, Eli i Malkolmom; glas mu je neznatno odjekivao u prostoriji.
Hamond je sedeo u pozadini; prekrstio je ruke na grudima.
"Uskoro polazimo u obilazak objekata", ree enaro. "Siguran sam da e nam gospodin Ha
d i njegovo osoblje pokazati sve u najboljem svetlu. Pre nego to poemo, eleo bih da
vam ukratko objasnim zato smo ovde i kakvu odluku treba da donesem pre nego to od
emo. U sutini, kao to ste ve shvatili, ovo je ostrvo na kome je dinosaurusima dobij
enim genetikim inenjeringom doputeno da se kreu u prirodnoj sredini nalik na park, o
brazujui turistiku atrakciju. Atrakcija jo nije otvorena za turiste, ali bie ove god
ine.
"Moje pitanje za vas je jednostavno. Da li je ovo ostrvo bezbedno? Da li je bezbedn
o za posetioce, i da li je bezbedno drati dinosauruse?"
enaro je ugasio svetla. "Postoje dva razliita dokaza koja moramo da uzmemo u obzir.
rvo, postoji identifikacija ranije nepoznatog dinosaurusa na kopnu Kostarike. Za
ovog dinosaurusa zna se samo na osnovu jednog njegovog dela. Pronaen je jula ove
godine, poto je najverovatnije ugrizao jednu ameriku devojicu na plai. Doktor Grant
vam moe kasnije ispriati neto vie o tome. Zamolio sam da nam originalni deo, koji s
e nalazi u jednoj laboratoriji u Njujorku, dostave avionom ovamo da bismo ga na
licu mesta mogu ispitati. U meuvremenu, postoji i drugi dokaz.
Kostarika ima odlinu medicinsku slubu, koja vodi sve vrste podataka. Poevi od mart
stoje izvetaji da guteri ujedaju bebe u kolevkama - a takoe, mogao bih da dodam, da
grizu starce koji hru u snu. Postoje sporadini izvetaji o ovim ujedima gutera u oba
lnim selima od Ismalije do Puntarenasa. Posle marta, vie nije bilo izvetaja o ujed
ima gutera. Meutim, imam ovaj grafikon Javne zdravstvene slube iz San Hozea o smrtn
osti beba u gradovima na zapadnoj obali, ranije ove godine. Skreem vam panju na dv
e osobine ovog grafikona", ree enaro. "Prvo, smrtnost beba je mala u januaru i feb
ruaru, onda skae u martu, pa je opet niska u aprilu. Ali od maja nadalje, visoka
je, sve do jula, meseca kada je mala amerikanka ugriena. Javna zdravstvena sluba o
sea da danas neto utie na smrtnost beba, to radnici u obalnim selima ne prijavljuju.
Druga osobina je zbunjujua dvonedeljna pikovitost, koja kao da sugerie da postoji
neki alternativni fenomen."
Svetla su se opet upalila. "U redu", ree enaro. "To je dokaz koji elim da rasvetlim
sad, ima li nekih..."
"Moemo da sebi utedimo dosta truda", ree Malkolm. "Odmah u vam to objasniti."
"Da?" upita enaro.
"Da", ree Malkolm. "Prvo i prvo, ivotinje su vrlo verovatno otile sa ostrva."
"Do kurca", zarea Hamond iz pozadine.
"I drugo, grafikon Javne zdravstvene slube gotovo sigurno nema nikakve veze sa bilo
kojim ivotinjama koje su pobegle."
Grant upita: "Otkud znate?"
"Primetiete da grafikon alternativno pokazuje visoke i niske pikove", ree Malkolm. "
o je karakteristika mnogih sloenih sistema. Na primer, voda koja kaplje iz slavin
e. Ako okrenete slavinu samo malo, dobiete stalno kap, kap, kap. Ali ako otvorite
jo malo, tako da stvorite malu turbulenciju toka, onda dobijete as velike, as male

kapi. Kap kap... kap kap... tako. Moete i sami da probate. Turbulencija stvara n
aizmeninost - to je njena karakteristika. A ovakav naizmenian grafikon dobiete za ir
enje bilo koje nove bolesti u jednoj zajednici."
"Ali zato kaete da nije izazvana dinosaurusima koji su pobegli?" upita Grant.
"Zato to je karakteristika nelinearna", ree Malkolm. "Bile bi potrebne stotine pobeg
ih dinosaurusa da je prouzrokuju. A ne mislim da su stotine dinosaurusa pobegle.
Tako da zakljuujem da je u pitanju neki drugi fenomen, neki novi varijetet grira
, uzrokuje fluktuacije koje vidite na grafikonu."
enaro upita: "Ali mislite da su dinosaurusi pobegli?"
"Verovatno jesu."
"Zato?"
"Zbog onoga to ovde pokuavate. Vidite, ovo ostrvo predstavlja pokuaj da se ponovo s
ri jedna ivotna sredina iz prolosti. Da se napravi izolovani svet u kome e se istre
bljena stvorenja slobodno kretati. Je l' tako?"
"Jeste."
"Ali s moje take gledita, takav poduhvat je nemogu. Matematika toga je tako oigled
ne mora ni da se rauna. To je kao da pitate da li ete na milion dolara prihoda mo
rati da platite porez. Za to ne treba da vadite digitron da sraunate. Znate da du
gujete porez. A, slino, ja sasvim sigurno znam da ovek ne moe na ovakav nain uspeno d
a duplicira prirodu, ili da se nada da e moi da je izoluje."
"A zato ne? Najzad, postoje zooloki..."
"Zooloki vrtovi ponovo ne stvaraju prirodu", ree Malkolm. "Budimo jasni. Zooloki vr
i uzimaju postojeu prirodu i jako malo je modifikuju da stvore ograeni prostor za
dranje ivotinja. ak i te minimalne modifikacije esto ne uspevaju. ivotinje neprestano
bee. Meutim, zooloki vrt nije model ovog parka. Ovaj park pokuava neto mnogo ambicio
znije od toga. Neto slinije pravljenju svemirske stanice na Zemlji."
enaro odmahnu glavom. "Ne razumem."
"Pa, jako je prosto. Osim vazduha, koji slobodno tee, planirano je da sve ostalo bud
e izolovano. Nita ne ulazi, nita ne izlazi. ivotinje koje se ovde dre nikad se nee po
meati sa veim ekosistemima Zemlje. One nikad nee pobei."
"I nikada nisu", frknu Hamond.
"Takva izolacija je nemogua", ravnoduno ree Malkolm. "To je prosto nemogue izvesti
"Mogue je. Sve vreme se to radi."
"Izvinite", ree Malkolm. "Ali nemate pojma o onome o emu govorite."
"Ti mali arogantni mrkave", ree Hamond. Ustao je i izaao iz prostorije.
"Gospodo, gospodo", ree enaro.
"ao mi je", ree Malkolm, "Ali poenta ostaje. Ono to nazivamo 'prirodom' u stvari je
oen sistem daleko suptilniji nego to smo to spremni da prihvatimo. Mi pravimo uproen
lik prirode, a onda ga zapetljavamo. Ja nisam borac za ouvanje ivotne sredine, al
i morate da razumete ono to ne razumete. Koliko puta treba to treba da bude istak
nuto? Koliko dokaza moramo da vidimo? Sagradimo asuansku branu i tvrdimo da e oive
ti deltu Nila. Umesto toga, ona uniti plodnu deltu Nila, proizvede parazitsko zag
aenje i razori ekonomiju Egipta. Sagradimo..."
"Oprostite", ree enaro. "Ali mislim da ujem helikopter. To je verovatno uzorak za d
ora Granta." Poao je iz sobe. Svi su ga sledili.
U podnoju planine, enaro je vritao preko zvuka helikoptera. Na vratu iskoile su mu
. "ta ste uradili? Koga ste pozvali?"
"Hajde, vidi", ree Hamond, uspravljajui se. "Moramo neto da raistimo..."
"Ne", ree enaro. "Ne, vi morate neto da shvatite. Ovo nije nedeljna ekskurzija..."
"Ovo je moje ostrvo", ree Hamond, "i mogu da pozovem koga god hou."
"Ovo je ozbiljna istraga po pitanju vaeg ostrva, jer se investitori brinu da se nije
izmaklo kontroli. Mi mislimo da je ovo jako opasno mesto i..."
"Nee me zatvoriti, Donalde..."
"Hou, ako budem morao..."
"Ovo je bezbedno mesto", ree Hamond, "bez obzira ta taj prokleti matematiar kae...
"To nije..."
"A ja u demonstrirati njegovu bezbednost..."
"A ja elim da ih smesta vratite u helikopter", ree enaro.
"Ne mogu", ree Hamond; upirao je prstom u oblake. "Ve odlazi." I, zaista, zvuk rotor
se gubio.

"Boga mu", ree enaro, "zar ne vidite da bespotrebno rizikujete..."

"Ah, ah", ree Hamond. "Da nastavimo ovo kasnije. Ne elim da uznemiravam decu."
Grant se okrenuo i ugledao Eda Redisa kako nizbrdo vodi dvoje dece: deaka sa naoari
od nekih jedanaest godina i devojicu nekoliko godina mlau, od moda nekih sedam ili
osam godina. Plavu kosu sakupila je ispod bejzbol kape Metsa, a preko ramena pre
bacila je rukavicu za bejzbol. Dvoje klinaca ustro se sputalo stazom koja je vodil
a sa heliporta i zaustavilo na odreenoj udaljenosti od enara i Hamonda.
Dubokim apatom enaro ree: "Hriste."
"Hajde, smiri se", ree Hamond. "Njihovi roditelji se razvode, a ja elim da se zabave
ovde za vikend."
Devojica je ispitivaki mahnula.
"ao, deda", rekla je. "Stigli smo."

OBILAZAK
Tim Marfi smesta je uvideo da neto nije u redu. Njegov deda bio je usred prepirke sa m
laim ovekom crvenog lica preko puta njega. A ostali odrasli, koji su stajali iza,
delovali su zbunjeno i kao da im je neprijatno. Aleksis je, takoe, osetila napeto
st, jer se povukla i bacala lopticu u vazduh. Morao je da je gurne: "Ajde, Leksi
."
"Idi sam, Tim."
"Ne budi crv", ree on.
Leksi je netremice gledala u njega, ali Ed Redis veselo ree: "Upoznau vas sa svima,
onda moemo da krenemo u obilazak."
"Moram da idem", ree Leksi.
"Prvo emo da se upoznamo", ree Ed Redis.
"Ne, moram da idem."
Ali Ed Redis ih je ve predstavljao. Prvo dedi, koji ih je oboje poljubio, a onda i
ku sa kojim se svaao. Ovaj ovek bio je miiav i zvao se enaro. Ostatak predstavljanja
Timu se rasplinuo. Bila je tu plavua u orcu i ovek sa bradom koji je nosio farmerke
i havajsku koulju. Delovao je kao neko ko ivot provodi napolju. Onda debeljko sa
koleda koji je imao neke veze s kompjutereima i konano mravko u crnom koji se nije
rukovao, ve je samo klimnuo glavom. Tim je pokuavao da sabere utiske i gledao je u
plavuine noge, kada je iznenada shvatio da zna oveka sa bradom.
"Usta su ti otvorena", ree Leksi.
Tim ree: "Znam ga."
"Oh, naravno. Sad ste se upoznali."
"Ne", ree Tim. "Imam njegovu knjigu."
ovek s bradom ree: "Koju knjigu, Time?"
"Izgubljeni svet dinosaurusa", ree Tim.
Aleksis se zasmejulji. "Tata kae da Tim ima dinosaurusa u glavi", ree ona.
Tim jedva da ju je i uo. Razmiljao je o tome ta zna o Alanu Grantu. Alan Grant je j
n od glavnih zastupnika teorije da su dinosaurusi toplokrvni. Mnogo je kopao na
mestu zvanom Brdo Jaja u Montani, koje je bilo uveno po tome to je tamo pronaeno ja
ko mnogo jaja dinosaurusa. Profesor Grant otkrio je veinu jaja dinosaurusa koja s
u uopte pronaena. Takoe je dobar ilustrator i crtao je slike za sopstvene knjige.
"Dinosaurusi u glavi?" ree bradonja. "Da. U stvari, i ja imam isti problem."
"Tata kae da su dinosaurusi stvarno glupavi", ree Leksi. "On kae da bi Tim trebalo
izie na vazduh i vie se bavi sportom."
Timu je bilo neprijatno. "Mislio sam da mora da ide", ree on.
"Samo trenutak", ree ona.
"Mislio sam da ba uri."
"Zar na misli, Timoti, da ja to bolje znam", ree ona i stavi ruke na kukove, oponaa
najiritirajui majin stav.
"Da vam kaem neto", ree Ed Redis. "Zato ne bismo svi zajedno poli do centra za p
pa da krenemo u obilazk." Svi su krenuli. Tim je uo kako enaro apue njegovom dedi:
"Ubiu vas zbog ovoga", a onda je Tim podigao pogled i video da doktor Grant hoda
ukorak s njim.
"Koliko ima godina, Time?"
"Jedanaest."
"A koliko dugo te zanimaju dinosaurusi?" upita Grant.

Tim proguta knedlu. "Neko vreme", ree on. Oseao je nervozu u razgovoru s doktorom Gr
ntom. "Idemo ponekad u muzeje, kad nagovorim porodicu na to. Mog oca."
"Tvog oca to ba i ne zanima?"
Tim klimnu i ispria Grantu o poslednjem odlasku njegove porodice u Muzej istorije pr
irode. Njegov otac pogledao je skelet i rekao: "Veliki je."
Tim je rekao: "Ne, tata, taj ja srednje veliine, kamptosaurus."
"Ah, na znam. Meni deluje da je veliki."
"ak nije ni potpuno odrastao, tata."
Njegov otac mirnu prema skeletu. "ta je to, jura?"
"Ma jok, nije. Kreda."
"Kreda? Kakva je razlika izmeu krede i jure?"
"Samo oko sto miliona godina", ree Tim.
"Kreda je starija?"
"Ne, tata, jura je starija."
"E, pa", ree njegov otac, koraknuvi unazad, "meni deluje prokleto veliki." I onda se
okrenuo prema Timu da se ovaj sloi. Tim je znao da je bolje sloiti se s ocem, tako
da je samo promrmljao neto. A onda su otili do sledeeg eksponata.
Tim je stajao ispred jednog skeleta - Tyrannosaurus rexa, najmonijeg grabeljivca za
oga je Zemlja znala - za dugo vremena. Konano, njegov otac ree: "ta to gleda?"
"Brojim prljenove", ree Tim.
"Prljenove?"
"U kimi."
"Znam ta su prljenovi", ljutito ree njegov otac. Stajao je tamo jo neko vreme, a o
ekao: "Zato ih broji?"
"Mislim da su pogreili. Tiranosaurus bi trebalo da ima trideset sedam prljenova u re
u. Ovaj ima vie."
"Hoe da mi kae", ree njegov otac, "da Muzej istorije prirode ima pogrean skelet?
da verujem."
"Pogrean je", ree Tim.
"To je jako udno, sine", ree on; stavio mu je ruku na rame i sisnuo ga. "Zna koliko
jenova treba da bude u tom repu. Nita slino nikad nisam video. Ti zaista ima dinosa
uruse u glavi."
A onda je njegov otac rekao da bi eleo da stigne na drugu polovinu mea Metsa na TV-u
a Leksi je rekla da bi i ona, tako da su otili iz muzeja. A Tim nije video nijed
nog drugog dinosaurusa, zbog ega su prevashodno i doli. Ali takva je bila situacij
a u njegovoj porodici.
Kakva je situacija pre bila u njegovoj porodici, Tim se ispravio. Sad kad se otac r
azvodi od majke, stvari e verovatno biti drugaije. Njegov otac ve se odselio i, iak
o je to u poetku smatrao udnim, Timu se to svidelo. Mislio je da njegova mama ima
momka, ali nije bio siguran, a naravno to nikad na bi pomenuo Leksi. Leksi se sl
amalo srce zbog odvojenosti od oca, i u poslednjih nekoliko nedelja postala je t
ako mrzovoljna..."
"Je li to bio 5027?" upita Grant.
"Oprostite?" ree Tim.
"Tiranosaurus u muzeju. Je li to bio 5027?"
"Da", ree Tim. "Otkud znate?"
Grant se nasmeio. "Godinama govore da e ga srediti. Meutim, sad se to moda nikada
goditi."
"Zato to?"
"Zbog onoga to se dogaa ovde", ree Grant, "na ostrvu tvoga dede."
Tim odmahnu glavom. Nije razumeo o emu Grant govori. "Moja mama kae da je to samo od
aralite, znate, sa plivanjem i tenisom."
"Ne ba", ree Grant. "Objasniu ti dok budemo ili."
Sad sam i prokleti bejbi-siter, nezadovoljno pomisli Ed Redis; lupkao je nogom dok j
e ekao u centru za posetioce. To mu je starac rekao: Pazi mi na decu kao soko; ti
si odgovoran za njih ovog vikenda.
Edu Redisu to se uopte nije svialo. Oseao se degradirano. On nije prokleti bejbi-s
A, kad smo ve kod toga, nije bio ni prokleti turistiki vodi, ak ni za VIP-ove. On j
e bio glaveina odnosa sa javnou Jurskog parka i morao je mnogo toga da pripremi do
otvaranja, za godinu dana. Samo koordinacija sa istorodnim preduzeima u San Franc

isku i Londonu, kao i agencijama u Njujorku i Tokiju, bio je posao koji zahteva
puno radno vreme - naroito zbog toga to agencijama jo nije bilo mogue da se kae kakva
je priroda odmaralita. Sva preduzea projektovala su reklamne kampanje, nita posebn
o, i bila su nezadovoljna. Bilo im je potrebno ohrabrenje da urade najbolje to mo
gu. Nije mogao da trai vreme vodei naunike u obilaske.
Meutim, to je bio problem sa karijerom u odnosima sa javnou - niko u tebi ne vidi p
esionalca. Redis je prolih sedam meseci dolazio ovde dole na ostrvo i sa ostrva, a
jo su mu uvaljivali udne poslove. Kao to je ona epizoda iz januara. Harding je tre
balo to da sredi. Harding, ili Ovens, predradnik. Umesto toga, svalilo se na Eda
Redisa. ta je on znao o zbrinjavanju nekog bolesnog radnika? A sad je prokleti tu
ristiki vodi i bejbi-siter. Okrenuo se i izbrojao glave. I dalje jedna fali.
A onda, u pozadini, ugledao je kako doktorka Satler izlazi iz kupatila.
"U redu, narode, ponimo obilazak na drugom spratu."
Tim je sa ostalima pratio gospodina Redisa uz crne obeene stepenice do drugog sprata
Proli su znak na kome je pisalo:
JURSKI PARK
ZATVORENO PODRUJE
SAMO ZA OVLAENO OSOBLJE
IZA OVE TAKE

Tim je osetio uzbuenje kada je video ovaj znak. Ili su hodnikom na drugom spratu. Je
an zid bio je od stakla i gledao je napolje na balkon sa palmama u izmaglici. Na
drugom zidu bila su vrata sa ablonom ispisanim slovima, nalik na ulaze u kancela
rije: NADZORNIK PARKA... GOSTINSKI SERVIS... DIREKTOR...
Na pola hodnika stigli su do staklene pregrade obeleene jednim drugim znakom:
Ispod je bilo jo znakova:
OPREZ
TERATOGENE SUPSTANCE
TRUDNE ENE NEKA IZBEGAVAJU
IZLOENOST OVOM PODRUJU
OPASNOST
KORIENJE RADIOAKTIVNIH IZOTOPA
POTENCIJALNA KARCINOGENOST

Tim je postajao sve uzbueniji. Teratogene supstance! Stvari za pravljenje udovita!

itio se i bio je razoaran kada je uo Eda Redisa: "Ne obraejte panju na znake, oni su
samo zbog pravnih razloga. Uveravam vas da je sve savreno bezbedno." Poveo ih je
kroz vrata. Sa druge strane nalazio se uvar. Ed Redis okrenuo se prema grupi.
"Moda ste primetili da na ostrvu imamo minimum osoblja. Moemo da upravljamo ovim odm
ralitem sa ukupno dvadeset ljudi. Naravno, kada budemo imali goste, bie ih vie, ali
u ovom trenutku samo ih je dvadeset. Ovo je naa kontrolna soba. Ceo park kontrol
ie se odavde."
Zastali su ispred prozora i zapiljili se u zatamnjenu prostoriju koja je liila na ma
lu verziju Kontrole misije. Tu se nalazila providna vertikalna staklena mapa par
ka, a nasuprot nje bio je postavljen bedem svetlucavih kompjuterskih konzola. Ne
ki od ekrana prikazivali su podatke, ali veina je pokazivala video prikaze pejzaa i
rom parka. Unutra su bila samo dva oveka; stajali su i priali.
"ovek sa leve strane je na vodei inenjer, Don Arnold" - Redis je pokazao na mra
koulji sa kratkim rukavima i sa manom, koji je puio cigaru. - "a pored njega je na n
adzornik parka, gospodin Robert Maldun, uveni beli lovac iz Najrobija." Maldun je
bio vornovat ovek u kaki odelu; naoare za sunce landarale su sa depa na koulji. Baci
o je pogled na grupu, kratko klimnuo i vratio pogled na ekrane kompjutera. "Sigu
ran sam da biste eleli da vidite ovu prostoriju", ree Ed Redis, "ali prvo da vidimo
kako dobijamo DNK dinosaurusa."
Znak na vratima govorio je EKSTRAKCIJE, a ona, kao i sva druga vrata u laboratorijs
koj zgradi, otvarala su se sigurnosnom karticom. Ed Redis je ubacio karticu u pro

rez, svetlost je zatreptala i vrata su se otvorila.

Unutra, Tim je ugledao sobicu okupanu zelenim svetlom. etiri tehniara u laboratorijs
im mantilima netremice su posmatrali kroz dvocevne stereo mikroskope, ili su gle
dali likove na video ekranima visoke rezolucije. Soba je bila puna utog kamenja.
Kamenje se nalazilo na staklenim policama, u kartonskim kutijama, na velikim tac
nama na izvlaenje. Svaki kamen imao je etiketu i bio je numerisan crnim mastilom.
Redis je predstavio Henrija Vua, vitkog oveka koji je prevalio tridesetu. "Doktor Vu
je na vodei genetiar. Pustiu ga da sam objasni ta ovde radimo."
Henri Vu se nasmeio. "Barem u da pokuam", ree on. "Genetika je malo komplikovana.
atno se pitate odakle potie naa DNK dinosaurusa."
"Padalo mi je na pamet" ree Grant.
"U stvari", ree Vu, "postoje dva mogua izvora. Ako koristimo Lojovu tehniku ekstrakc
je antitela ponekad moemo da dobijemo DNK direktno iz kostiju dinosaurusa."
"ta se dobija?" upita Grant.
"Pa, najrastvorljivije belanevine ispare tokom fosilizacije, ali dvadeset procenata
belanevina i dalje je mogue povratiti ako se kosti samelju i koristi Lojova proced
ura. Sam doktor Loj ju je koristio da dobije belanevine istrebljenih australijski
h torbara, kao i krvne elije iz prastarih ljudskih ostataka. Njegova tehnika je t
ako prefinjena da moe da se koristi sa pukih pedeset nanograma materijala. To je
pedesetmilioniti deo grama."
"I vi ste ovde prilagodili njegovu tehniku?" upita Grant.
"Samo kao bekap", ree Vu. "Kao to moete da zamislite, dvadeset procenata prinosa ni
dovoljno za na posao. Potrebno nam je celokupno vlakno DNK dinosaurusa da bismo m
ogli da kloniramo. A dobijamo ga odavde." Podigao je jedan od utih kamenova. "Iz i
libara - fosilizovane smole od sokova preistorijskog drvea."
Grant pogleda Eli, a onda Malkolma.
"To je zaista jako pametno", ree Malkolm, klimajui glavom.
"Ja i dalje ne razumem", priznao je Grant.
"Sokovi drvea", objasnio je Vu, "esto teku preko insekata i zarobljavaju ih. Insekti
su onda savreno ouvani unutar fosila. U ilibaru mogu se nai svakolike vrste insekata
- ukljuujui i insekte koji grizu i koji su sisali krv veih ivotinja."
"Sisali krv", ponovi Grant. Usta su mu se razjapila. "Mislite, sisali krv dinosauru
sa..."
"Na sreu, da."
"A onda su insekti sauvani u ilibaru..." Grant protrese glavom. "Nek' sam proklet o bi moglo da upali."
"Uveravam vas, to pali", ree Vu. Priao je jednom mikroskopu, ispod koga je tehniar
stio deli ilibara sa muvom. Na video monitoru posmatrali su kako on umee kroz ilibar
dugaku iglu, pravo u toraks preistorijske muve.
"Ako u ovom insektu ima tuih krvnih elija, moda emo moi da ih izvadimo i dobijemo
DNK, DNK izumrlog stvorenja. Naravno, neemo biti sigurni sve dok ne izvadimo sve t
o je tamo, reprodukujemo i testiramo. To radimo ve pet godina. To je dug, spor po
stupak - ali se isplatio.
U stvari, DNK dinosaurusa nekako je lake izdvojiti ovim postupkom nego DNK sisara. T
o je zbog toga to crvena krvna zrnca sisara nemaju jezgro, pa ni DNK u sebi. Da b
iste klonirali sisara, morate da naete belo krvno zrnce, koje je daleko ree od crv
enog. Meutim, crvena krvna zrnca dinosaurusa imala su jezgro, ba kao kod savremeni
h ptica. To je jedna od mnogih indikacija da dinosaurusi uopte nisu bili gmizavci
. Oni su velike konate ptice."
Tim je primetio da je doktor Grant i dalje bio sumnjiav, a da Denis Nedri, neuredni
debeljko, deluje potpuno nezainteresovano, kao da ve sve to zna. Nedri je nestrpl
jivo pogledavao prema sledeoj prostoriji.
"Vidim da je gospodin Nedri zapazio sledeu fazu naeg posla", ree Vu. "Kako identifi
emo DNK koju smo izvadili. Za to koristimo mone kompjutere."
Proli su kroz klizna vrata u prohladnu prostoriju. ulo se glasno zujanje. Dva est s
a visoka okrugla tornja stajala su u sredini sobe, a du zidova bili su poreani do
struka visoki sanduci od nerajueg elika. "Ovo je naa visokotehnoloka perionica", ree d
oktor Vu. "Sve ove kutije du zidova su Hamai-Hudovi automatski sekvenceri gena. Nj
ih gone, vrlo velikom brzinom, Krej XMP superkompjuteri, ovi tornjevi u sreditu p
rostorije. U sutini, vi stojite usred neverovatno mone genetike fabrike."

Postojalo je nekoliko monitora; svi su prebrzo radili tako da je bilo teko videti ta
pokazuju. Vu pritiskom na dugme uspori jedan prikaz.

"Ovde vidite stvarnu strukturu delia DNK dinosaurusa", ree Vu. "Primetiete da je se
nca sainjena od etiri osnovna sastojka - adenina, timina, guanina i citozina. Ova
koliina DNK verovatno sadri instrukcije da se naini jedna jedina belanevina - recimo
, jedan hormon ili jedan enzim. Ceo molekul DNK sadri tri milijarde ovih baza. Ak
o svakog sekunda pogledamo jedan ovakav ekran, i to inimo osam sati dnevno, i dal
je bi nam trebalo vie od dve godine da pregledamo itavo vlakno DNK. Toliko je veli
ko."
Pokazao je na lik na ekranu. "Ovo je tipian primer, zato to vidite da DNK ima greku
vde dole u liniji 1201. Zbog toga prvo moramo da je popravimo - ili, bolje reeno,
kompjuter to mora. On e isei DNK, koristei ono to nazivamo restrikcioni enzimima. K
ompjuter e izabrati raznolike enzime koji bi mogli da obave posao.
"Ovde je isti deo DNK, sa lociranim mestima restrikcionih enzima. Kao to vidite u li
niji 1201, dva enzima mogu se sei sa svake strane unitene take. Obino preputamo da ko
mpjuter izabere koji e da upotrebi. Meutim, takoe moramo da znamo koji par baza tre
ba da umetnemo da popravimo oteenje. Za to moramo da poreamo razliite iseene delie, ov
ako."

"Sada nalazimo deli DNK koji premoava oteeno podruje i kae nam ta nedostaje. K
mi to moemo da pronaemo i nastavimo dalje i izvrimo popravku. Tamne pruge koje vidi
te su restrikcioni delii - male sekcije DNK dinosaurusa, koje su enzimi razbili,
a koji su zatim analizirani. Kompjuter ih sada kombinuje, tragajui za sekcijom ko
da koja moe da izvri premoavanje. To pomalo nalikuje na slaganje slagalice. Kompjute
r to radi jako brzo."

"A ovde je korigovano vlakno DNK, popravljeno od strane kompjutera. Operacija kojoj
ste bili svedoci trajala bi mesecima u obinoj laboratoriji, ali mi to za nekolik
o sekundi moemo da obavimo."
"Znai, vi radite sa celim vlaknom DNK?" upita Grant.
"O, ne", ree Vu. "To je nemogue. Preli smo dug put od ezdesetih kada bi cela labor
ja godinama dekodirala ovakav ekran. Sad je kompjuterima za to potrebno par sati
. Ali, ak i tako, molekul DNK je prevelik. Mi gledamo samo sekcije vlakna koje se
razlikuju od ivotinje do ivotinje, ili od savremene DNK. Samo nekoliko procenata
nukleotida razlikuje se od jedne vrste do druge. To je ono to mi analiziramo, a i
to je veliki posao."
Denis Nedri je zevnuo. On je odavno zakljuio da Ingen mora da radi neto slino. Par
ina ranije, kada je Ingen unajmio Nedrija da isprojektuje kontrolni sistem parka
, jedan od polaznih projektnih parametara je bio zahtev za smetaj 3 x 10 na 9 pod
ataka. Nedri je naprosto pretpostavio da je to greka i pozvao je Palo Alto da to
potvrdi. Meutim, rekli su mu da je specifikacija tana. Tri milijarde polja.
Nedri je radio na mnogim velikim sistemima. On je postao ime na polju postavljanja
telefonskih komunikacija sa celim svetom za multinacionalne kompanije. esto su ti
sistemi imali milione podataka. Na to je bio navikao. Ali Ingen je eleo neto mnog
o vee...
Zbunjen, Nedri je otiao u Simboliks, blizu M.I.T. kampusa u Kembridu, da vidi Barnij
Felouza. "Kakva baza podataka moe da sadri tri milijarde podataka, Barni?"
"Greka", nasmeja se Barni. "Ima jedna ili dve nule vika."
"Nije greka. Proverio sam. To je ono to hou."
"Ali to je ludo", ree Barni. To ne moe da radi. ak i sa najbrim procesorima i zasl
jue brzim algoritmima, pretraivanje bi ipak trajalo danima. Moda nedeljama."
"Aha", ree Nedri. "Znam. Sreom, od mene ne trae da uradim algoritme. Treba samo da
erviem kapacitete i memoriju za ceo sistem. Ali ipak... emu ta baza moe da poslui?"
Barni se namrti. "Radi pod ND-om?"
"Da", ree Nedri. Vei deo njegovih poslova zahtevao je nondisclosure agreement.
"Moe li mi neto rei?"
"To je bioinenjersko preduzee."
"Bioinenjersko", ree Barni. "E, pa, onda je to oigledno..."

"ta to?"
"Molekul DNK."
"Ma, hajde", ree Nedri. "Ko bi analizirao molekul DNK?" Znao je da biolozi priaju o
rojektu ljudskog genoma, analizi kompletnog vlakna ljudske DNK. Ali za to bi bil
o potrebno deset godina usklaenog rada laboratorija irom sveta. Bio je to ogroman
poduhvat, velik kao projekat Menhetn, koji je doveo do atomske bombe. "Ovo je pr
ivatna kompanija", ree Nedri.
"Sa tri milijarde podataka", ree Barni. "Ne znam ta bi drugo moglo da bude. Moda su
timistini prilikom projektovanja svog sistema."
"Vrlo optimistini", ree Barni.
"Ili moda samo analiziraju delie DNK, ali imaju algoritme sa pojaavanjem RAM-a."
To je imalo vie smisla. Odreene tehnike pretraivanja baza podataka jedu dosta memor
.
"Zna li ko im je radio algoritme?"
"Ne", ree Nedri. "Ova kompanija je jako tajanstvena."
"E, pa, pretpostavljam da rade neto u vezi DNK", ree Barni. "Koji je sistem?"
"Multi-XMP."
"Multi-XMP? Misli vie od jednog Kreja? Auu." Barni se sad mrtio, ponovo razmatraju
"Moe li mi jo neto rei?"
"ao mi je", ree Nedri. "Ne mogu." I onda se vratio kui i isprojektovao kontrolni si
m. Njemu i njegovom programskom timu trebalo je za to vie od godinu dana, a bilo
mu je posebno teko jer kompanija nije htela da mu kae ak ni emu bi podsistemi sluili.
Instrukcije su bile jednostavne: "Projektujte modul za uvanje podataka", ili "Pr
ojektujte modul za vizuelno prikazivanje." Dali bi mu projektne parametre, ali n
e i detalje u vezi korienja. Radio je u mraku. A sad kad je sistem bio podignut i
kad je radio, nije ga iznenadilo saznanje da ima bagova. ta su drugo oekivali? A o
nda su ga panino uputili ovde dole, besni i uznemireni zbog 'njegovih' bagova. Bi
lo je muno, pomisli Nedri.
Nedri se okrenuo grupi u trenutku kada je Grant upitao: "A kad jednom kompjuter pro
analizira DNK, kako znate koju je ivotinju dekodirao?"
"Imamo dva postupka", ree Vu. "Prvi je filogenetiko kartiranje. DNK se razvija vreme
om, kao i sve ostalo u jednom organizmu - ake, stopala ili bilo koje drugo fiziko
obeleje. Tako da moemo da uzmemo nepoznat deli DNK i grubo odredimo, uz pomo kompjut
era, gde mu je mesto u evolucionom nizu. To troi puno vremena, ali moe da se uradi
."
"A drugi nain?"
Vu slee ramenima. "Prosto ga odgajimo i vidimo ta ispadne", ree on. "Tako obino ra
Pokazau vam kako to ispadne."
Tim je bio sve nestrpljiviji kako se obilazak produavao. Voleo je tehniku, ali, ak i
tako, gubio je zanimanje. Prili su sledeim vratima na kojima je pisalo OPLODNJA. D
oktor Vu je otkljuao vrata sigurnosnom karticom i oni uoe.
Tim je video jo jednu prostoriju sa tehniarima koji su radili oko mikroskopa. U poza
ini bio je deo potpuno osvetljen ultraljubiastim svetlom. Doktor Vu je objasnio d
a njihov rad sa DNK zahteva prekidanje elijske mitoze u tano odreenom trenutku i za
to ovde uvaju neke od najsmrtonosnijih otrova na svetu. "Helotoksini, kolhikinoid
i, beta-alkaloidi", ree on, pokazujui ka redu priceva postavljenih ispred UV svetlo
sti. "Ubijaju svako ivo bie za sekundu-dve."
Tim bi voleo da sazna vie o otrovima, ali doktor Vu je davio o korienju neoploenog
a krokodila i zameni DNK; a onda ja profesor Grant postavljao neka sloena pitanja
. Na jednoj strani sobe bili su veliki tankovi sa natpisom TENI N2. Bili su tu i
veliki zamrzivai u koje je mogue ui, sa policama punim zamrznutih embriona, od koji
h je svaki bio smeten u majuni omota od staniola.
Leksi je bilo dosadno. Nedri je zevao. ak i doktorki Satler je poputalo zanimanje. T
m je bio umoran od gledanja ovih sloenih laboratorija. eleo je da vidi dinosauruse
.
Ispred sledee prostorije stajao je natpis IZLEGANJE. "Unutra je pomalo toplo i vlano
, ree doktor Vu. "Odravamo je na devedeset pet stepeni Farenhajta i relativnoj vlan
osti od sto procenata. Takoe odravamo viu koncentraciju O2. Dostie i trideset tri pr
ocenata."
"Jurska atmosfera", ree Grant.

"Da. Barem mi tako smatramo. Ako osetite slabost, slobodno mi recite."

Doktor Vu je ubacio sigurnosnu karticu u prorez i spoljna vrata se otvorie uz utanj
"Samo da vas podsetim: ne dirajte nita u ovoj prostoriji. Neka jaja proputaju ulja
iz koe. I pazite glave. Senzori se neprestano kreu."
Otvorio je unutranja vrata prostorije za izleganje i oni uoe. Tim se suoio sa izuz
velikom prostorijom, okupanom duboko infracrvenim svetlom. Jajaca su leala na dugak
im stolovima; njihovi bledi obrisi bili su zamagljeni utavom niskom izmaglicom koj
a je prekrivala stolove. Sva jaja su se blago pokretala, ljuljajui se.
"Jaja gmizavaca sadre veliku koliinu umanca, ali bez imalo vode. Embrioni moraju da
imaju vodu iz okolnog okruenja. Stoga izmaglica."
Doktor Vu je objasnio da se na svakom stolu nalazi 150 jaja i da ona predstavljaju
novu partiju izvadaka DNK. Partije se prepoznaju po brojevima na svakom stolu: S
TEG-458/2 ili TRIC-390/4. Do struka u izmaglici, radnici u prostoriji za izlegan
je kretali su se od jednog jajeta do drugog, uranjali ruke u izmaglicu, svakog s
ata okretali jaja i proveravali temperaturu termikim senzorima. Prostoriju su nad
zirale nadnete TV kamere i senzori pokreta. Nadneti termiki senzori pomerali su s
e od jednog jajeta do drugog, dodirivali svako savitljivim tapiem, pitali, a zatim
nastavljali dalje.
"U ovom odgajalitu stvorili smo vie od tuce grupa izvadaka, to nam daje ukupno dve
tine trideset osam ivotinja. Procenat opstanka nam je negde nula zapeta etiri, to,
prirodno, elimo da popravimo. Ali po kompjuterskoj analizi radimo sa nekih pet st
otina promenljivih: sto dvadeset iz okruenja, drugih dve stotine unutar-jajanih, a
ostatak je iz samog genetikog materijala. Naa jaja su plastina. Embrioni se mehanik
i ubacuju, a zatim ovde odgajaju."
"A koliko dugo im treba da odrastu?"
"Dinosaurusi brzo rastu i dostiu punu veliinu za dve do etiri godine. Tako da sad u
rku imamo jedan broj odraslih ivotinja."
"ta ovi brojevi znae?"
"Ove ifre", ree Vu, "oznaavaju razliite partije izvadaka DNK. Prva etiri slova su
oja se ivotinja odgaja. Ovde, to TRIC znai Triceratops. A STEG znai Stegosaurus, i
tako dalje."
"A ovaj ovde sto?" upita Grant.
Na ifri je pisalo XXXX-0001/1. Ispod je bilo navrljano 'Verovatno kelu'.
"To je nova partija DNK", ree Vu. "Ne znamo ta e se tano izlei. Kada prvi put rad
u ekstrakciju, ne znamo koja e ivotinja biti. Vidite da je oznaen 'Verovatno kelu',
tako da e to najverovatnije biti kelurosaurus. Mali biljoder, ako se dobro seam. T
eko mi je da pratim imena. Do sada je poznato oko tri stotine vrsta dinosaurusa."
"Tri stotine etrdeset sedam", ree Tim.
Grant se nasmei, a onda ree: "Da li se sad neto izlee?"
"U ovom trenutku, ne. Period inkubacije varira od jedne do druge ivotinje, ali uglav
nom traje oko dva meseca. Pokuavamo da vremenski razmaknemo izleganje, da radnici
ma smanjimo posao na odgajanju. Moete da zamislite kako je to kad se sto pedeset i
votinja rode u periodu od nekoliko dana - iako, naravno, veina ne preivi. U stvari
, ovi X-ovi dospevaju uskoro. Jo neko pitanje? Ne? Onda da poemo do uzgajalita, gde
su novoroeni."
Bila je to kruna prostorija, sva u belom. U njoj su se nalazili inkubatori kakvi se
koriste u bolnikim dejim sobama, ali u ovom trenutku bili su prazni. Krpice i igrak
e bile su razbacane po podu. Mlada ena u belom mantilu sedela je na podu, leima ok
renuta njima.
"ta ima danas ovde, Keti?" upita doktor Vu.
"Ne mnogo", ree ona. "Samo bebu raptora."
"Hajde da pogledamo."
"ena je ustala i sklonila se u stranu. Tim je uo kako Nedri kae: "Lii na gutera."
ivotinja na podu bila je dugaka oko stope i po - veliine malog majmuna. Bila je tam
a sa smeim prugama, nalik na tigrove. Imala je glavu gutera i dugaku njuku, ali je s
tajala uspravno na jakim stranjim nogama i balansirala debelim pravim repom. Njen
e manje prednje noge mahale su u vazduhu. Naherila je glavu na jednu stranu i pi
ljila u posetioce koji su je gledali.
"Velociraptor", ree Alan Grant, priguenim glasom.
"Velociraptor mongoliensis", ree Vu i klimnu glavom. "Grabljivac. Ovaj je star samo

st nedelja."
"Upravo sam iskopavao raptora", ree Grant, dok se saginjao da bolje pogleda. U istom
trenu mali guter je odskoio i preleteo preko Grantove glave u Timove ruke.
"Hej!"
"Mogu da skau", ree Vu. "Bebe mogu da skau. A i odrasli, kad smo ve kod toga."
Tim je uhvatio velociraptora i pribio ga uz sebe. ivotinja nije bila teka, funtu ili
dve. Koa joj je bila topla i putpuno suva. Glavica joj je bila nekoliko palaca od
Timovog lica. Tamne biserkaste oi netremice su ga gledale. Mali raljasti jezik ul
etao je i izletao iz usta.
"Hoe li me povrediti?"
"Ne. Prijateljski je raspoloena."
"Jeste li sigurni u to?" upita enaro, zabrinutog izgleda.
"Oh, sasvim sam siguran", ree Vu. "Barem dok jo malo ne poodraste. Ali, u svakom slu
u, bebe nemaju zube, ak ni jajane zube."
"Jajane zube?" upita Nedri.
"Veina dinosaurusa raa se sa jajanim zubima - roiima na vrhu nosa, nalik na rog
koji im pomau da iziu iz jaja. Ali raptori ne. Oni probiju rupu u jajetu zailjenom
njukom, a onda negovatelji moraju da im pomognu da iziu."
"Morate da im pomaete da iziu", ree Grant; odmahnuo je glavom. "ta se deava u div
"U divljini?"
"Kada se razmnoavaju u divljini", ree Grant. "Kada polau leglo."
"Oh, oni to ne mogu", ree Vu. "Nijedna naa ivotinja nije sposobna da se razmnoava.
i imamo uzgajalite. To je jedini nain da se zamene ivotinje Jurskog parka."
"Zato ivotinje ne mogu da se razmnoavuju?"
"E, pa, kao to moete da pretpostavite, vano je da one ne mogu da se razmnoavaju",
. "A kad god se sretnemo sa neim kritinim, kao to je ovo, projektujemo redundantne
sisteme. To jest, uvek pripremimo barem dve kontrolne procedure. U ovom sluaju, p
ostoje dva nezavisna razloga zato ivotinje ne mogu da se razmnoavaju. Prvo i prvo,
sterilne su, jer ih ozraujemo rendgenskim zracima."
"A drugi razlog?"
"Sve ivotinje u Jurskom parku su enke", ree Vu, zadovoljno se osmehujui.
Malkolm ree: "eleo bih neka razjanjenja u vezi s ovim, zato to mi se ini da je zr
cato nepouzdanou. Doza zraenja moe biti pogrena, ili usmerena na pogreno anatomsko pod
ruje ivotinje..."
"Sve je to tano", ree Vu. "Ali mi smo sasvim sigurni da unitavamo gonadno tkivo."
"A to to su sve enke", ree Malkolm, "je li to provereno? Da li iko izlazi i, ah, di
knjice dinosaurusima da pogleda? Mislim, kako uopte neko odreuje pol dinosaurusima
?"
"Polni organi variraju kod raznih vrsta. Kod nekih je to lake, kod drugih suptilnije
. Ali, da odgovorim na vae pitanje. Razlog zbog koga znamo da su sve ivotinje enke
je taj to ih bukvalno takve pravimo: kontroliemo njihove hromozome i kontroliemo un
utar-jajano razvojno okruenje. Sa stanovita bioinenjeringa, enke je lake razmnnoavati.
Mi svi ponjemo ivot kao enke. Potrebni su neki dodatni efekti - kao jedan hormon u
pravom trenutku razvoja - da bi se embrion koji raste preobratio u mujaka. Meutim,
ako je ostavljen sam sebi, embrion e po prirodi postati enka. Tako da su sve nae iv
otinje enke. Mi se trudimo da se prema nekima odnosimo kao preme mujacima - kao pr
ema tiranosaurusu reksu; svi mu se obraamo sa 'on' - meutim, u sutini, svi su oni en
ke. I, verujte mi, ne mogu da se razmnoavaju."
Mali velociraptor njukao je Tima, a onda je protresao glavu o Timov vrat. Tim se zak
ikotao.
"eli da je nahrani", ree Vu.
"ta jede?"
"Mieve. Ali tek to je jela, tako da je neko vreme neemo hraniti."
Mali raptor se nagnuo nazad, buljio u Tima i ponovo mahao ruicama kroz vazduh. Tim j
e video kandice na tri prsta svake ape. Onda mu je raptor ponovo zakopao glavu u v
rat.
Grant je priao i kritiki se zagledao u stvorenje. Dodirnuo je majune troprsne ape.
ee Timu: "Ima li neto protiv?" i Tim mu ga predade u ruke.
Grant je prevrnuo ivotinju na lea, prouavao je, dok se guteri koprcao i praakao
odigao ivotinju visoko da je pogleda iz profila i ona resko vrisnu.

"To joj se ne svia", ree Redis. "Ne voli da se udaljuje od dodira sa telom..."
Raptor je i dalje vritao, ali Grant na to nije obraao panju. Sada mu je stiskao rep
ipavajui kosti. Redis ree: "Doktore Grant. Molim vas."
"Ne nanosim joj bol."
"Doktore Grant. Ova stvorenja nisu iz naeg sveta. Oni potiu iz vremena kada unaokolo
nije bilo ljudskih bia da ih bockaju i gurkaju."
"Ja ne bockam i ne..."
"Doktore Grant. Spustite je", ree Ed Redis.
"Ali..."
"Odmah." Redis je poeo da bude nervozan.
Grant je vratio ivotinju Timu. Prestala je da cii. Tim je mogao da oseti njeno malo
rce kako ubrzano lupa o njegove grudi.
"ao mi je, doktore Grant", ree Redis. "Ali ove ivotinje su osetljive kao male. Izg
smo nekoliko zbog postnatalnog stresnog sindroma, za koji verujemo da je adreno
kortikalno posredovan. Ponekad umiru u prvih pet minuta."
Tim je mazio malog raptora. "U redu je, momak", ree on. "Sad je sve u redu." Srce je
jo ubrzano lupalo.
"Oseamo da je vano da se prema ivotinjama odnose to je ljudskije mogue", ree Red
m vam da ete kasnije moi da ga potpuno ispitate."
Ali Grant nije mogao da se uzdri. Ponovo je priao ivotinji u Timovim rukama i zurio
nju.
Mali velociraptor je otvorio eljusti i zaitao na Granta, u stavu iznenadnog snanog
.
"Fascinantno", ree Grant.
"Mogu li da ostanem da se igram s njom?" upita Tim.
"Ne sad", ree Ed Redis, bacajui pogled na sat. "Tri sata je, a to je pravo vreme za
ilazak samog parka, tako da ete moi da vidite sve dinosauruse u prebivalitima koje
smo im projektovali."
Tim je pustio velociraptora, koji je pojurio po sobi, zgrabio krpicu, stavio je u u
sta i teglio joj kraj majunim apama.

KONTROLA
Dok su se vraali ka kontrolnoj sobi, Malkolm ree: "Imam jo jedno pitanje, doktore Vu.
liko razliitih vrsta ste do sada napravili?"
"Nisam ba siguran", ree Vu. "Verujem da ih je u ovom trenutku petnaest. Petnaest vrs
a. Zna li ti, Ed?"
"Da, petnaest ih je", ree Ed Redis i klimnu glavom.
"Ne znate sigurno?" upita Malkolm; glumio je zaprepaenje.
Vu se nasmeio. "Prestao sam da brojim", ree on, "posle prvih tuce. A morate da shvat
te da ponekad mislimo da imamo pravilno nainjenu ivotinju - sa stanovita DNK, to je
na osnovni posao - i ivotinja raste est meseci, a onda se neto nepredvieno desi. I mi
shvatimo da postoji neka greka. Oslobaajui gen ne radi. Neki hormon se ne oslobaa.
Ili neki drugi problem u periodu razvoja. Tako da sa tom ivotinjom moramo da se v
ratimo na crtau tablu, da tako kaem." Nasmeio se. "U jednom trenutku, pomislio sam
da imamo vie od dvadeset vrsta. Ali sad - samo petnaest."
"A jedna od tih petnaest vrsta je..." Malkolm se okrenuo Grantu. "Kako se ono kae?"
"Prokompsognatus", ree Grant.
"Napravili ste i neto prokompsognatusa, ili kako se ve zovu?" upita Malkolm.
"Oh, da", smesta ree Vu. "Kompii su jako osobene ivotinje. A i napravili smo ih u n
ino velikom broju."
"Zato?"
"Pa, elimo da Jurski park bude to je mogue vie stvaran kao okruenje - to je mogu
ji - a prokompsognatidi su pravi leinari jurskog perioda. Prilino nalik na akale. T
ako da smo eleli da kompii iste unaokolo."
"Mislite da uklanjaju leine?"
"Da, ako ih bude. Ali sa samo dvesta trideset i neto ivotinje nae ukupne populacije
emamo puno leina", ree Vu. "To nije bio osnovni cilj. U stvari, eleli smo da kompii
obavljaju potpuno drugaiju vrstu tretmana otpadaka."
"A to je?"
"E, pa", ree Vu, "na ovom ostrvu imamo neke velike biljodere. Trudili smo se da ne o

gajamo najvee sauropode, ali ak i tako imamo nekoliko ivotinja koje premauju tridese
t tona i vrzmaju se unaokolo, a jo mnogo drugih u opsegu od pet do deset tona. To
nam stvara dva problema. Jedan je njihova ishrana, pa moramo da svake dve nedel
je uvozimo hranu na ostrvo. Nema naina da ovako malo ostrvo bilo koje vreme izdrav
a ove ivotinje.
Drugi problem su otpaci. Ne znam da li ste ikada videli slonovski izmet", ree Vu, "a
li on je znaajan. Svaki trag je otprilike veliki kao fudbalska lopta. Zamislite i
zmet brontosaurusa, deset puta vei. Sada zamislite izmet krda takvih ivotinja kakv
e ovde drimo. A najvee ivotinje ne vare ba najbolje hranu, tako da izbacuju mnogo iz
meta. A u razdoblju od ezdeset miliona godina otkako su nestali dinosaurusi, oigle
dno je i bakterija koja je ralanjivala njihove fekalije takoe nestala. Barem se fek
alije sauropoda ne razlau najbolje."
"To je problem", ree Malkolm.
"Uveravam vas da jeste", ree Vu, bez osmeha. "Imali smo avolske probleme dok smo pok
vali to da reimo. Verovatno znate da u Africi postoji specifian insekt, balegar, k
oji jede slonovske fekalije. Mnoge druge velike vrste imaju pridruena stvorenja k
oja su evoluirala da jedu njihov izmet. E, pa, ispostavilo se da kompii jedu feka
lije velikih biljodera i ponovo ih vare. A izmet kompia lako razlau savremene bakte
rije. Tako, uz pomo dovoljno kompia, reili smo problem."
"Koliko ste kompia napravili?"
"Zaboravio sam taan broj, ali mislim da je ciljna populacija bila pedeset ivotinja.
i uspeli smo to, ili smo barem blizu toga. U tri partije putali smo seriju svaki
h est meseci, sve dok nismo postigli broj."
"Pedeset ivotinja", ree Malkolm, "teko je pratiti."
"Predvieno je da kontrolna soba ba to radi. Oni e vam pokazati kako to ine."
"Siguran sam u to", ree Malkolm. "Ali ako bi jedan od kompia uspeo da ode sa ostrva,
ako bi pobegao..."
"Oni ne mogu da pobegnu."
"Znam to, ali da samo pretpostavimo da je jedan uspeo..."
"Mislite na ivotinju koja je naena na obali?" upita Vu, podignutih obrva. "Onu koja
e ugrizla malu Amerikanku?"
"Da, na primer."
"Ne znam kakvo je objanjenje za tu ivotinju", ree Vu. "Ali iz dva razloga znam da n
ko ne moe biti jedna od naih. Prvo, kontrolne procedure: nae ivotinje kompjuter preb
rojava svakih nekoliko minuta. Ako bi jedna nedostajala, odmah bismo znali."
"A drugi razlog?"
"Kopno je udaljeno vie od sto milja. Brodom do tamo treba gotovo itav dan. A u spolj
jem svetu nae ivotinje uginule bi za manje od dvanaest sati", ree Vu.
"Otkud znate?"
"Zato to sam se postarao da se tano to dogodi", ree Vu; konano je pokazao traak n
"Vidite, mi nismo budale. Mi shvatamo da su ovo preistorijske ivotinje. One su d
eo iezle ekologije - sloene ivotne mree koja je istrebljena pre mnogo miliona godina.
One moda ne bi imale predatore u savremenom svetu, niko ne bi proveravao njihovo
razmnoavanje. Mi ne elimo da one opstanu u divljini. Tako da smo ih napravili liz
inski zavisnim. Ja sam ubacio gen koji pravi jedan jedini pogreni enzim u metabol
izmu belanevina. Kao rezultat toga, ivotinje ne mogu proizvoditi aminokiselinu liz
in. Moraju je uneti spolja. Ako ne dobiju hranu bogatu egzogenim lizinom - kojom
ih mi snabdevamo, u obliku tableta - one padaju u komu i izdiu. Ove ivotinje su g
enetikim inenjeringom uinjene nesposobnim da preive u stvarnom svetu. One mogu da ive
samo ovde u Jurskom parku. One uopte nisu slobodne. One su u sutini, nai zatvoreni
ci."
"Ovde je kontrolna soba", ree Ed Redis. "Sad kad znate kako se prave ivotinje, vero
no ete eleti da vidite i samu kontrolnu sobu, pre negu to iziemo napolje na..."
Zastao je. Kroz prozor od debelog stakla, soba je bila mrana. Monitori su bili ugaen
, osim tri velika koja su prikazivala brojke koje se vrte i sliku velikog broda.
"ta se dogaa?" upita Ed Redis. "Oh, do avola, pristaju."
"Pristaju?"
"Svake dve nedelje brodovi za dostavu stiu s kopna. Jedna od stvari koje ostrvu nedo
staje jeste dobra luka, ili ak dobro pristanite. Malo je upavo uploviti brodom kad
je more nemirno. Moe potrajati nekoliko minuta." Pokucao je na prozor, ali ljudi

unutra nisu obraali panju. "Pretpostavljam da emo onda morati da saekamo."

Eli se okrenula doktoru Vuu. "Pomenuli ste malopre da kad ponekad napravite ivotinju
, ini da je dobra ali, u toku rasta, pokae se da ima greku..."
"Da", ree Vu. "Mislim da je to nemogue izbei. Mi moemo da duplikujemo DNK, ali raz
ahteva puno vremenskog podeavanja, a mi ne znamo da li je sve u redu sve dok ne v
idimo da se ivotinja pravilno razvija."
Grant upita: "Kako znate da li se pravilno razvija? Niko ranije nije video ove ivoti
nje."
Vu se nasmeio. "esto sam razmiljao o tome. Pretpostavljam da je to pomalo paradoksa
. Na kraju, nadam se, paleontolozi kao vi uporedie nae ivotinje s fosilnim ostacima
da bi potvrdili ovu razvojnu sekvencu."
Eli upita: "Ali ivotinja koju smo upravo videli, velociraptor - kazali ste da je to
jedan mongoliensis?"
"Na osnovu lokacije ilibara", ree Vu. "Iz Kine je."
"Zanimljivo", ree Grant. "Upravo sam iskopavao bebu antirhopus. Ima li ovde odraslih
raptora?"
"Da", ree Ed Redis, ne oklevajui. "Osam odraslih enki. enke su roeni lovci. Oni
rima, znate."
"Hoemo li ih videti prilikom obilaska?"
"Ne", ree Vu; izgledalo je kao da mu je iznenada neprijatno. Nastala je neugodna pau
za. Vu pogleda Redisa.
"Neko vreme ne moete", veselo ree Redis. "Velociraptori jo nisu ukljueni u postav
a. Drimo ih u toru."
"Mogu li da ih vidim tamo?" upita Grant.
"Naravno. Zato da ne. U stvari dok ekamo" - bacio je pogled na sat - moda biste el
a poete i pogledate ih."
"Ja bih sigurno", ree Grant.
"Apsolutno", ree Eli.
"I ja bih", nestrpljivo ree Tim.
"Onda samo obiite oko stranje strane ove zgrade, pored pomonih ureaja, i videete
i ne prilazite preblizu ogradi. Hoe li i ti da poe?" upita on devojicu.
"Ne", ree Leks. Procenjujue je gledala Redisa. "Hoe li da se dobacujemo? Da baci
"Pa, naravno", ree Ed Redis. "Zato ti i ja ne bismo sili i igrali se dok ekamo da
ori kontrolna soba."
Grant je s Eli i Malkolmom obiao oko stranje strane glavne zgrade, a klinac je kaska
pored njih. Grant je voleo decu - bilo je nemogue ne voleti bilo koju grupu koja
je pokazivala toliko otvorenog oduevljenja za dinosauruse. Grant je imao obiaj da
posmatra klince u muzejima dok su otvorenih usta zurili u velike skelete koji s
u se uzdizali nad njima. Pitao se ta njihova fascinacija zaista predstavlja. Na k
raju je zakljuio da se dinosaurusi sviaju deci zbog toga to personifikuju nekontrol
isanu silu uzdiueg autoriteta. Oni su bili simbolini roditelji. Fascinantni i zastr
aujui, kao i roditelji. A deca su ih volela, kao to vole roditelje.
Grant je, takoe, pretpostavljao da je to razlog zbog koga su ak i mala deca uila im
dinosaurusa. Uvek ga je zapanjivalo kad bi neki trogodinjak uskliknuo: Stegosaur
us!" Izgovarati ova komplikovana imena bio je nain da se pridobije mo nad divovima
, nain da se postigne kontrola.
"ta znas o Velociraptoru?" Grant upita Tima. Naprosto je vodio razgovor.
"To je mali mesoder koji je lovio u oporima, kao i Deinonychus", ree Tim.
"Tako je", ree Grant, "iako se sada smatra de ja Deinonychus jedan od velociraptora.
A dokaz za lov u oporu je vrlo posredan. On potie delimino iz izgleda ivotinja, koj
e su brze i jake, ali male za dinosauruse - samo sto pedeset do tri stotine funt
i svaka. Pretpostavljamo da su lovili u skupinama ne bi li oborili vei plen. A po
stoje neki fosilni nalazi u kojima je jedna jedina vea rtva povezana sa nekoliko s
keleta raptora, to nagovetava da su lovili u oporima. I, naravno, raptori su imali
veliki mozak; bili su inteligentniji od veine dinosaurusa."
"Koliko inteligentni?" upita Malkolm.
"Zavisi od toga s kim razgovarate", ree Grant. "Ba kad su paleontolozi izili s idej
da su dinosaurusi verovatno bili toplokrvni, mnogi od nas poinjali su da misle da
su neki od njih takoe bili i prilino inteligentni. Meutim, niko ne zna sigurno."
Ostavili su podruje za posetioce iza sebe i uskoro uli glasno brujanje generatora i

setili blag miris benzina. Proli su gaj palmovog drvea i ugledali veliki, niski be
tonski hangar sa elinim krovom. inilo se da buka odatle dolazi. Pogledali su u hang
ar.
"Mora da je generator", ree Eli.
"Veliko je", ree Grant, zavirujui unutra.
Elektrino postrojenje, u stvari, prualo se dva sprata ispod nivoa zemlje: beskrajan
ompleks turbina koje su cvilele i cevovoda koji su vodili u zemlju, osvetljen go
lim sijalicama. "Ne treba im sve ovo samo za odmaralite", ree Malkolm. "Ovde proiz
vode dovoljno struje za jedan gradi."
"Moda za kompjutere?"
"Moda."
Grant je zauo meketanje i poao nekoliko jardi na sever. Doao je do ivotinjskog zab
s kozama. Brzim prebrojavanjem, procenio je da ima pedeset ili ezdeset koza.
"emu li one slue?" upita Eli.
"Ubi' me."
"Verovatno njima hrane dinosauruse", ree Malkolm.
Grupa je nastavila dalje; sledili su pranjavu stazu kroz gust bambus. Sa druge stran
e, naili su na dvoslojnu, lancima povezanu ogradu visoku dvanaest stopa sa spiral
om od bodljikave ice na vrhu. Du spoljanje ograde ulo se elektrino brujanje.
S one strane ograde, Grant je zapazio guste skupine velikih paprati, visokih pet st
opa. uo je frktav zvuk, neku vrstu njukanja. Onda zvuk drobeih koraka kako se pribl
iavaju.
Onda dugu tiinu.
"Ne vidim nita", konano proapta Tim.
"."
Grant je ekao. Prolo je nekoliko sekundi. Muve su zujale u vazduhu. I dalje nita ni
video.
Eli ga potapa po ramenu i pokaza prstom.
Usred paprati, Grant je ugledao glavu ivotinje. Bila je nepokretna, delimino sakrive
a liem; dva velika tamna oka hladno su ih gledala.
Glava je bila dugaka dve stope. Od iljate njuke dug niz zuba vodio je do otvora u s
ku koji su sluili kao ui. Glava ga je podsetila na glavu velikog gutera, ili moda kr
okodila. Oi nisu treptale, a ivotinja se nije pomerala. Koa joj je bila kao tavljena
, ljunkovite teksture, a u osnovi iste boje kao i kod bebe: utosmea sa tamnijim crv
enkastim arama, nalik na tigrove pruge.
Dok je Grant gledao, jedan jedini prednji ud jako sporo je posegao za delom mahovin
e ispred lica ivotinje. Ud je, primetio je Grant, bio izuzetno miiav. apa je imala t
ri prsta za hvatanje koji su se svi zavravali zakrivljenom kandom. Ruka je neno, po
lako, odgurnula mahovinu u stranu.
Grant se najeio i pomislio: On nas lovi.
Za sisara kao to je ovek, postoji neto neopisivo tue u nainu na koji gmizavci lov
Nije ni udo da ljudi mrze gmizavce. Mirnoa, hladnokrvnost, tempo je bio sasvim po
grean. Biti meu aligatorima ili drugim velikim gmizavcima znai podsetiti se na drug
aije vrste ivota, drugaije vrste sveta, sada iezle sa Zemlje. Naravno, ova ivotinja ni
je shvatala da je uoena, da..."
Napad je doao iznenada, s leva i s desna. Raptori koji su juriali uasavajuom brzin
eli su deset jardi do ograde. Grant je imao nejasan utisak monih, est stopa visokih
tela, krutih balansirajuih repova, udova sa zakrivljenim kandama, otvorenih eljust
i s nizovima nazupenih zuba.
ivotinje su reale dok su prilazile, a onda telom skoile u vazduh, podiui stranje
velikim kandama za razdiranje. Onda su udarile u ogradu ispred njih i izbacile je
dnake gomile vrelih iskrica.
Velociraptori padoe unazad na zemlju, itei. Svi posetioci pooe napred, fascinira
ada je trea ivotinja napala; skoila je, udarila grudima o ogradu. Tim je uplaeno vri
snuo kad su iskrice eksplodirale svud oko njega. Stvorenja su zareala, nizak itav z
vuk gmizavaca, i odskoila nazad meu paprat. Onda su nestala; iza sebe su ostavila
blag zadah raspadanja i lebdei rezak dim.
"Sveto govno", ree Tim.
"Bilo je tako brzo", ree Eli.
"Lovci u oporima", ree Grant; odmahnuo je glavom. "Lovci u oporima kojima je zaseda

stiktivna... Fascinantno."
"Ne bih ih nazvao strano inteligentnimm", ree Malkolm.
S druge strane ograde, zauli su frktanje meu palmama. Nekoliko glava polako je izbil
iz lisnatog pokrova. Grant je brojao: tri...etiri...pet... ivotinje su ih posmatr
ale. Hladno su zurile. Crnac u kombinezonu dotrao je do njih. "Jeste li dobro?"
"Dobro smo", ree Grant.
"Alarmi su bili iskljueni." ovek je pogledao ogradu, ulubljenu i opaljenu. "Napali s
vas?"
"Da. Njih tri."
Crnac je klimnuo. "Sve vreme to rade. Udare u ogradu, prime ok. ini se da im ne smet
."
"Nisu previe pametni, zar ne?" upita Malkolm.
Crnac je zastao. Zakiljio je prema Malkolmu u popodnevnoj svetlosti. "Zahvalite toj
ogradi, senjor", ree on i okrete se.
Od poetka do kraja, ceo napad nije trajao due od est sekundi. Grant je jo pokuava
edi utiske. Brzina je bila zapanjujua - ivotinje su bile tako brze da im je jedva
video pokrete.
Dok su hodali nazad, Malkolm ree: "Neobino su brzi."
"Da", ree Grant. "Mnogo bri od bilo kog ivog gmizavca. Bikovski aligator moe da se
kree, ali samo na kratkom rastojanju - pet ili est stopa. Ali guterima, kao to su p
et stopa dugaki Komodo zmajevi iz Indonezije, izmereno je trideset milja na sat;
dovoljno brzo da stignu i uhvate oveka. A oni ubijaju ljude sve vreme. Meutim, rek
ao bih da je ivotinja s druge strane ograde vie od dvaput bra."
"Brza kao gepard", ree Malkolm. "ezdeset, sedamdeset milja na sat."
"Tano tako."
"Ali inilo se kao da se bacaju napred", ree Malkolm. "Pre nalik na ptice."
"Da." Danas samo vrlo mali sisari, kao to su mungosi koji se bore s kobrom, imaju ta
ko brze reflekse. Mali sisari i, naravno, ptice. Afrika ptica sekretar, koja lovi
zmije, ili kazuar. U stvari, velociraptor je odavao utisak smrtonosne, ustre pre
tnje koju je Grant video kod kazuara, nojolike ptice s kandama sa Nove Gvineje.
"I tako ti velociraptori lie na gmizavce, sa koom i optim izgledom gmizavaca, ali s
reu kao ptice i imaju brzinu i grabeljivu inteligenciju ptica. Je li tako?" upita
Malkolm.
"Da", ree Grant. "Rekao bih da predstavljaju meavinu odlika."
"Da li vas to iznenauje?"
"Na ba", ree Grant. "To je, u stvari, prilino blisko onome to su paleontolozi odav
rovali."
Kada su prve divovske kosti otkrivene 1820-tih i 1830-tih, naunici su se osetili pri
nuenim da objasne da kosti pripadaju nekoj prerasloj varijanti modernih vrsta. Ov
o je bilo zbog toga to se verovalo da nijedna vrsta ne moe da bude istrebljena, je
r Bog ne bi dozvolio da jedna Njegova tvorevina izumre.
Na kraju je postalo jasno da je ovakav koncept Boga pogrean i da kosti pripadaju izu
mrlim ivotinjama. Ali kakvim ivotinjama?
Godine 1842, Riard Oven, tadanji vodei britanski anatom, nazvao ih je Dinosauria,
ai 'grozni guteri'. Oven je shvatio da dinosaurusi kao da kombinuju odlike gutera,
krokodila i ptica. U pojedinostima, bokovi dinosaurusa bili su pticoliki, a ne g
uteroliki. I, za razliku od gutera, mnogi dinosaurusi kao da su stajali uspravno.
Oven je zamiljao da su dinosaurusi bili pokretna, aktivna stvorenja, a njegovo gl
edite bilo je prihvaeno i sledeih etrdeset godina.
Ali kada su iskopani zaista divovski nalazi - ivotinje koje su ive teile stotine to
- naunici su poeli da gledaju na dinosauruse kao na glupe, spore divove osuene na i
strebljenje. Lik tromog gmizavca postepeno je preovladao nad likom brze ptice. P
oslednjih godina, naunici kao to je Grant, poeli su da se ponovo priklanjaju ideji
aktivnih dinosaurusa. Grantove kolege smatrale su ga radikalnim u njegovoj konce
pciji ponaanja dinosaurusa. Ali sad je i on morao da prizna da ni njegova koncepc
ija nije otila predaleko u odnosu na stvarnost ovih velikih, neverovatno hitrih l
ovaca.
"U stvari, navodim vas", ree Malkolm, "na to: Da li vam je ovo uverljiva ivotinja? D
li je to zaista dinosaurus?"
"Rekao bih, da."

"A koordinisani napad kao ponaanje..."

"Moe se oekivati", ree Grant. "Prema fosilnim podacima, opori velociraptora mogli
obore ivotinje teke hiljadama funti, kao to je Tenontosaurus, koji je mogao da tri
brzinom konja. Koordinacija bi bila neophodna."
"Kako to rade, bez jezika?"
"Oh, jezik nije neophodan za koordinisan lov", ree Eli. "impanze rade to sve vreme.
rupa impanzi e se priuljati nekom majmunu i ubiti ga. Celokupna komunikacija odigra
va se oima."
"A da li su nas dinosaurusi zaista napadali?"
"Da."
"Ubili bi nas i pojeli da su mogli", ree Malkolm.
"Mislim da je tako."
"To pitam", ree Malkolm, "zbog toga to su mi rekli da se veliki grabljivci, kao lavo
i i tigrovi, ne raaju kao ljudoderi. Zar nije tako? Te ivotinje negde usput moraju
da naue da je ljude lako ubiti. Tek kasnije oni postaju ubice ljudi."
"Da, verujem da je tako", ree Grant.
"E, pa, ovi dinosaurusi moraju biti jo neskloniji tome nego lavovi i tigrovi. Najzad
, stigli su iz vremena pre nego to su ljudska bia - ili ak veliki sisari - uopte pos
tojali. Sam Bog zna ta oni misle kad nas vide. Tako da se pitam: jesu li nauili, n
ekom prilikom, da je ljude lako ubiti?"
Grupa je zautala u hodu.
"U svakom sluaju", ree Malkolm, "sad e me izuzetno zanimati da vidim kontrolnu sobu

VERZIJA 4.4
"Je li bilo nekih problema s grupom?" upita Hamond.
"Ne", ree Henri Vu, "nije uopte bilo problema."
"Prihvatili su tvoje objanjenje?"
"Zato ne bi?" upita Vu. "Sve je prilino pravolinijsko, ire gledano. Detalji su ti k
su kakljivi. A danas ne elim da razgovaram s tobom o detaljima. Moe o tome da razmil
ja kao o estetskom pitanju."
Don Hamond je nabrao nos, kao da je nanjuio neto neprijatno. "Estetskom?" ponovio j
Stajali su u dnevnoj sobi Hamondovog elegantnog bungalova, smetenog sred palmi u sev
ernom sektoru parka. Dnevna soba bila je prostrana i udobna, opremljena sa pola
tuceta video monitora koji su pokazivali ivotinje u parku. Fascikl koji je Vu don
eo, na kome je bilo otisnuto RAZVOJ IVOTINJA: VERZIJA 4.4, leao je na stoiu za kafu.
Hamond je posmatrao Vua strpljivo, oinski. Vuu, starom trideset tri godine, bilo je
savreno jasno da je ceo profesionalni vek radio za Hamonda. Hamond ga je zaposlio
im je zavrio magistraturu.
"Naravno, postoje i praktine posledice", ree Vu. "Zaista mislim da bi trebalo da raz
otri moje preporuke za drugu fazu. Trebalo bi da preemo na verziju 4.4."
"Hoe da zameni sav postojei inventar ivotinja? upita Hamond.
"Da, hou."
"Zato? ta nije u redu s njima?"
"Nita", ree Vu, "osim to su to pravi dinosaurusi."
"To sam i traio, Henri", ree Hamond, nasmeen. "I to sam od tebe i dobio."
"Znam", ree Vu. "Ali vidi..." Zastao je. Kako da ovo objasni Hamondu? Hamond gotovo
a i nije posetio ostrvo. A Vu je pokuao da objasni posebnu situaciju. "Upravo sad
, dok mi ovde stojimo, gotovo niko na svetu nije video stvarnog dinosaurusa. Nik
o ne zna na ta oni zaista lie."
"Da..."
"Dinosaurusi koje sada imamo jesu pravi", ree Vu i pokaza na ekrane irom sobe, "ali
a neki nain nisu zadovoljavajui. Neuverljivi su. Mogao bih da ih nainim boljima."
"Na koji nain boljim?"
"Kao prvo, kreu se prebrzo", ree Henri Vu. "Ljudi nisu navikli da vide da su velike
otinje tako brze. Bojim se da e posetioci misliti da su dinosaurusi ubrzani, kao
film koji prebrzo ide."
"Ali, Henri, to su pravi dinosaurusi. Sam si tako rekao."
"Znam", ree Vu. "Ali lako bismo mogli da stvorimo sporije i pitomije dinosauruse."
"Pitomije dinosauruse?" frknu Hamond. "Niko ne eli pitome dinosauruse, Henri. Oni el
pravu stvar."

"Ali to ba hou da kaem", ree Vu. "Na mislim da je tako. Oni ele da vide ono to o
e sasvim drugo."
Hamond se mrtio.
"Sam si rekao, Done, da je park zabava", ree Vu. "A zabava nema veze sa stvarnou.
a je oprena stvarnosti."
Hamond uzdahnu. "'Ajde, Henri, hoemo li opet ui u jednu od onih apstraktnih rasprava
Zna da ja volim jednostavne stvari. Dinosaurusi koje sad imamo su stvarni i..."
"E, pa, ne ba", ree Vu. Proetao je dnevnom sobom i pokazao na monitore. "Mislim da
bi trebalo da se zavaramo. Mi ovde nismo ponovo stvorili prolost. Prolost je nesta
la. Ova se vie ne moe ponovo stvoriti. Mi smo rekonstruisali prolost - ili barem je
dnu verziju prolosti. A ja kaem da moemo da napravimo bolju verziju."
"Bolju od stvarnosti?"
"Zato da ne?" ree Vu. "Najzad, sve ivotinje su ve modifikovane. Ubacili smo gene d
mo mogli da ih patentiramo i da ih uinimo lizinski zavisnim. A uradili smo i sve t
o smo mogli da pospeimo rast, da ubrzamo razvie do odraslosti."
Hamond slee ramenima. "To je bilo neizbeno. Nismo eleli da ekamo. Morali smo da vo
rauna o investitorima."
"Naravno. Ali ja samo kaem, zato da se tu zaustavimo? Zato ne krenuti dalje i napra
i onakvog dinosaurusa kakvog bismo eleli da vidimo. Jednog prihvatljivog posetioc
ima, koga bismo lake mogli da drimo? Sporiju, poslunije verziju za na park?"
Hamond se namrti. "Ali onda dinosaurusi nee biti stvarni."
"Ali ni sad nisu stvarni", ree Vu. "To pokuavam da ti kaem. Ovde nema stvarnosti."
pomono je slegnuo ramenima. Mogao je da vidi da ne prolazi. Hamonda nikada nisu z
animali tehniki detalji, a u sutini rasprava je bila o tehnikim pitanjima. Kako da
objasni Hamondu stvarnost prekinutih DNK, zakrpa, praznina u sekvenci koje je Vu
morao da ispuni tako to je pretpostavljao to je bolje mogao, ali, ipak, pretposta
vljao. DNK dinosaurusa bila je nalik na stare retuirane fotografije, u osnovi ist
e kao originali, ali na nekim mestima popravljane i pojanjene, a kao rezultat...
"'Ajde, Henri", ree Hamond i obgrli Vua oko ramena. "Nemoj da se ljuti to ti to ka
li mislim da si se malo utronjao. Dugo si naporno radio i uradio si avolski posao
- avolski posao - i konano je dolo vreme da i neki drugi ljudi vide ta si uradio. P
rirodno je to si pomalo nervozan. to pomalo sumnja. Ali ja sam ubeen, Henri, da e svi
biti potpuno zadovoljni. Potpuno zadovoljni."
Dok je govorio, Hamond ga je vodio ka vratima.
"Ali, Done", ree Vu. "Sea se kad smo '87-me poeli da gradimo ureaje za zadravan
imali nijednu potpuno odraslu jedinku, pa smo morali da predviamo ta e nam biti po
trebno. Naruili smo velike tejzerske umirivae, kola sa ugraenim iljcima za stoku, puk
e koje ispaljuju elektrine mree. Sve to je izraeno po naim specifikacijama. Sad imam
o potpuno nov niz ureaja - i svi su prespori. Morali smo da ih donekle prilagoavam
o. Zna li da Maldun eli vojnu opremu: rakete zemlja-voda-vazduh i laserski navoene
ureaje?"
"Ostavimo Malduna van ovoga", ree Hamond. "Ja se ne brinem. Ovo je samo zooloki vrt,
Henri."
Telefon je zazvonio i Hamond je otiao da se javi. Vu je pokuao da smisli neki drugi
ain da pojaa svoje argumente. Meutim, injenica je bila da je, posle pet dugih godina
, Jurski park bio gotovo zavren i da ga Don Hamond vie nije sluao.
Nekada je Hamond vrlo pomno sluao Vua. Pogotovo kad ga je prvi put zaposlio, u danim
a kad je Henri Vu bio dvadesetosmogodinji magistar koji je radio doktorat na Sten
fordu u laboratoriji Normana Atertona.
Atertonova smrt bacila je laboratoriju u zbrku, ba kao i u alost; niko nije znao ta
iti s fondovima ili programima doktoranata. Bilo je puno nesigurnosti; ljudi su
se brinuli zbog svojih karijera.
Dve nedelje posle sahrane, Don Hamond je doao da vidi Vua. Svi u laboratoriji znali
u da Aterton ima neke veze sa Hamondom, iako detalji nisu bili jasni. Ali Hamond
je priao Vuu sa otvorenou koju Vu nikad nije zaboravio.
"Norman je uvek govorio da ste vi najbolji genetiar u laboratoriji", rekao je. "Kakv
i su vam sada planovi?"
"Ne znam. Istraivanje."
"elite mesto na univerzitetu."
"Da."

"Greite", ustro je rekao Hamond. "Barem, ako potujete svoj dar."

Vu je zatreptao. "Zato?"
"Zato. Da vidimo injenice", rekao je Hamond. "Univerziteti vie nisu intelektualna sr
dita zemlje. Sama ta ideja je protivna zdravom razumu. Univerziteti su mrtvaje. N
e iznenaujte se. Ne govorim nita to i sami ne znate. Od Drugog svetskog rata sva za
ista vana otkria izila su iz privatnih laboratorija. Laser, tranzistor, polio vakci
na, mikroip, hologram, personalni raunar, stvaranje likova magnetnom rezonancom, C
AT skeniranje - lista je podugaka. Univerziteti naprosto vie nisu mesta gde se to
dogaa. Nisu to ve etrdeset godina. Ako elite da uradite neto vano na polju kompjutera
ili genetike, ne odlazite na univerzitet. Boe moj, ne."
Vu je otkrio da je ostao bez rei.
"Sam bog zna", rekao je Hamond, "kroz ta sve morate da proete da zaponete novi proj
t? Koliko prijava, koliko obrazaca, koliko odobrenja? Upravni odbor? Predsednik
odseka? Odbor univerzitetskih sredstava? Kako dobijate vie radnog prostora kad va
m treba? Vie asistenata ako vam treba? Koliko dugo sve to traje? Briljantan ovek n
e bi trebalo da trai dragoceno vreme na formulare i odbore. ivot je prekratak, a D
NK predugaka. Vi elite da ostavite svoj trag. Ako elite da neto uinite, klonite se un
iverziteta."
Tih dana, Vu je oajniki eleo da ostavi svoj trag. Poklonio je Donu Hamondu punu pa
"Govorim o radu", nastavio je Hamond. "Stvarnim dostignuima. ta je nauniku potrebno
bi radio? Treba mu vreme i treba mu novac. Govorim vam o petogodinjem ugovoru i
deset miliona dolara godinje novanih sredstava. Pedeset miliona dolara, i niko vas
ne pita kako ete ih potroiti. Vi odluite. Svi ostali naprosto sklanjaju vam se s p
uta."
Zvualo je predobro da bi bilo istinito. Vu je dugo utao. Konano je rekao: "U zamenu
ta?"
"Za prodor u nemogue", rekao je Hamond. "Za pokuaj neega to je verovatno nemogue.
"ta to ukljuuje?"
"Ne mogu vam rei detalje, ali opte podruje je kloniranje gmizavaca."
"Ne mislim da je to nemogue", rekao je Vu. "Gmizavci su laki od sisara. Kloniranje j
verovatno samo deset, petnaest godina daleko. Ako pretpostavimo neka sutinska un
apreenja."
"Ja imam pet godina", rekao je Hamond. "I puno novca za nekoga ko sada eli da naini
roboj."
"Hoe li moj rad biti objavljen?"
"Na kraju."
"Ne odmah?"
"Ne."
"Ali na kraju e moi?" upitao je Vu; vrsto se zakaio za to.
Hamond se nasmejao. "Ne brinite. Ako uspete, ceo svet e znati ta ste uradili - obea
."
A sada se ini kao da e ceo svet zaista saznati, pomisli Vu. Posle pet godina izuzetn
h napora, bili su na samo godinu dana od otvaranja parka za javnost. Naravno, te
godine nisu protekle onako kako je Hamond obeao. Vu je ipak imao neke ljude koji
su mu govorili ta da radi, a ponekad je vren zastraujui pritisak na njega. A i sam
posao se izokrenuo - nije to bilo ak ni kloniranje vodozemaca, kad su u jednom tr
enutku shvatili da da su dinosaurusi toliko slini pticama. Bilo je to ptije klonir
anje, jako razliit problem. Mnogo tei. A poslednje dve godine, Vu je proveo prevas
hodno kao administrator, nadzornik timova istraivaa i banke kompjuterski gonjenih
sekvenca gena. Administracija nije bila posao u kome je uivao. Nije bila ono za ta
se pogaao.
Pa ipak, uspeo je. Uradio je ono u ta niko nije ozbiljno verovao da moe biti uinjen
barem ne u tako kratkom vremenu. I Henri Vu je pomislio da bi trebalo da ima nek
akva prava, da kae neku re, ako ni zbog ega drugog, onda zbog svoje strunosti i uloen
og truda. Umesto toga, otkrio je da njegov uticaj svakog dana slabi. Dinosaurusi
su postojali. Procedura njihovog dobijanja bila je razraena do take kada postaje
rutinska stvar. Tehnologije su sazrele. I Donu Hamondu Henri Vu vie nije bio neoph
odan.
"Bie to dobro", ree Hamond; govorio je u telefon. Sluao je neko vreme, a onda se na
o Vuu. "Dobro. Da. Dobro." Spustio je slualicu. "Gde smo stali, Henri?"

"Govorili smo o drugoj fazi", ree Vu.

"Ah, da. Henri, ve smo neto od ovoga razmatrali..."
"Znam, ali zar ne shvatate..."
"Oprosti, Henri", ree Hamond, s trakom nestrpljenja u glasu. "Ja zaista shvatam. I d
ti pravo kaem, ja ne vidim razloga da popravljam stvarnost. Sve promene genoma m
orali smo da uinimo bilo zbog zakona, bilo zbog toga to je bilo neophodno. Moda emo
morati da u budunosti napravimo jo izmena, da bi se oduprli bolestima, ili iz drug
ih razloga. Ali ne mislim da bi trebalo da popravljamo stvarnost samo zato to mis
limo da je tako bolje. Mi ovde sad imamo prave dinosauruse. To je ono to ljudi hoe
da vide. I to je ono to bi trebalo da vide. To je naa obaveza, Henri. To je poteno
, Henri."
Hamond se nasmeio i otvorio mu vrata da ode.

KONTROLA
Grant je gledao sve te kompjuterske monitore u zatamnjenoj sobi s oseanjem iritiranost
i. On nije voleo kompjutere. Znao je da je zbog toga staromodan, zastareo kao is
traiva, ali nije ga bilo briga. Neki od klinaca koji su radili s njim imali su pra
vu icu za kompjutere, intuiciju. Grant to nikada nije oseao. Smatrao je kompjutere
tuinskim, mistifikujuim mainama. ak i sutinska razlika izmeu operativnog sistema i ap
likacije zbunjivala ga je i obeshrabrivala, inila bukvalno izgubljenim u stranoj
geografiji koju nije mogao da pojmi. Meutim, primetio je da se enaro osea savreno sp
okojno, a inilo se da je Malkolm u svom elementu; odavao je male zvukove njukanja,
kao pas traga kada nanjui plen.
"elite li da saznate neto o komtrolnim mehanizmima?" upita Don Arnold, okreui se
oj stolici u kontrolnoj sobi. Vodei inenjer bio je mrav, napet etrdesetpetogodinjak,
koji nije gasio cigaretu. mirkao je na ostale u prostoriji. "Imam neverovatne kon
trolne mehanizme", ree Arnold i zapali jo jednu cigaretu.
"Na primer?" upita enaro.
"Na primer, praenje ivotinja." Arnold je pritisnuo dugme i uspravna staklena mapa os
etlila se obrascem reckastih plavih linija. "Ovo je na Ti-reks junior. Maleni rek
s. Svuda gde se kretao u poslednjih dvadeset etiri sata." Arnold je ponovo pritis
nuo dugme. "Ranijih dvadestet etiri." I opet. "Ranijih dvadset etiri."
Linije na mapi postale su gusto isprepletane, deja vrljotina. Ali vrljotina je bila
kalizovana u jednom jedinom podruju, blizu jugoistone strane lagune.
"Vremenom steknete oseaj njegovog domaeg podruja", ree Arnold. "Mlad je i dri se
sklanja se od velikog odraslog reksa. Stavite velikog reksa i malog reksa i vid
eete da se njihovi putevi nikada ne ukrtaju."
"Gde je sad veliki reks?" upita enaro.
Arnold pritisnu jo jedno dugme. Mapa se raistila i jedna jedina bljetava taka sa
brojem pojavila se u polju severozapadno od lagune. "Tamo je."
"A mali reks?"
"Do avola, pokazau vam svaku ivotinju u parku", ree Arnold. Mapa je poela da se o
va kao boina jelka, desetine svetlosnih taaka, svaka oznaena kodnim brojem. " U ovom
trenutku, to je dve stotine trideset osam ivotinja."
"Koliko je tano?"
"U pet stopa", Arnold je ispustio dim cigarete. "Da ovako kaemo: izvezite se i nai
ivotinje ba tamo, upravo na mestima na kojima su prikazani na mapi."
"Koliko se esto ovo obnavlja?"
"Svakih trideset sekundi."
"Prilino impresivno", ree enaro. "Kako se to postie?"
"Imamo senzore kretanje irom parka", ree Arnold. "Veinom su kablovima povezani, a n
su radio-telemetrijski. Naravno, senzori kretanja obino ne mogu da vam kau koja j
e vrsta u pitanju, ali dobijamo prepoznavanje likova direktno s videa. ak i kad m
i ne gledamo video monitore, kompjuteri to ine. I proveravaju gde su svi."
"Zar kompjuter nikad ne pogrei?"
"Samo kod beba. Ponekad ih pobrka, zato to su tako mali prikazi. Ali to nas ne pogaa
Bebe gotovo uvek ostaju u blizini krda odraslih. Takoe imate proveru po kategori
jama."
"ta je to?"
"Svakih petnaest minuta kompjuter proverava ivotinje po svim kategorijama", ree Arno

d. "Ovako."
Ukupno ivotinja 238
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 21 3.3
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 49 3.9
Otnielije 16 16 3.1
Velociraptori 8 8 3.0
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 33 2.9
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 238

"Ovde vidite", ree Arnold, "potpuno nezavisnu proceduru brojanja. Ona nije zasnovana
na podacima o praenju ivotinja. To je svet pogled. Cela ideja je da kompjuter ne
moe da pogrei, zato to uporeuje dva razliita naina prikupljanja podataka. Ako bi neka
votinja nedostajala, znali bi smo to za manje od pet minuta."
"Shvatam", ree Malkolm. "A da li je to ikada zaista bilo testirano."
"Pa, na neki nain", ree Arnold. "Nekoliko ivotinja je stradalo. Otnielian se zapetl
u granje drveta i zadavio. Jedan od stegosa je umro od te crevne bolesti koja i
h stalno mui. Jedan hipsilofodont je pao i slomio vrat. U svakom od tih sluajeva,
kad je ivotinja prestara da se kree, brojevi su prestali da se obraunavaju, i kompj
uter je dao signal za uzbunu."
"Za manje od pet minuta?"
"Da."
Grant ree: "ta je ona desna kolona?"
"Otpusna verzija ivotinja. Poslednje su verzije 4.1 i 4.3. Razmiljamo da preemo na
ziju 4.4."
"Brojevi verzija? Mislite kao softver? Nove verzije?"
"Pa, da", ree Arnold. "Na neki nain to i jeste kao softver. Kad otkrijemo defekte u
NK, laboratorija doktora Vua mora da napravi novu verziju."
Ideja da se iva stvorenja numeriu kao softver, da su podlona apdejtovanju i revizij
, uznemiravala je Granta. Nije mogao tano da kae zato - pomisao je bila tako nova ali nagonski je oseao nelagodnost. Oni su bili, ipak, iva bia...
Arnold mora da je primetio njegov izraz lica, jer je rekao: "Vidite, doktore Grant,
nema svrhe sanjariti nad ovim stvorenjima. Vano je da se svi prisete da su ove iv
otinje stvorene. Stvorene od strane oveka. Ponekad ima bagova. I tako, kad mi otk
rijemo bagove, laboratorija doktora Vua mora da napravi novu verziju. A mi moram
o da pratimo koju verziju imamo tamo."
"Da, da, naravno da morate", nestrpljivo ree Malkolm. "Ali da se vratimo pitanju bro
janja - shvatio sam da se celokupno brojanje zasniva na senzorima pokreta?"
"Da."
"I da su ovi senzori svuda po parku?"
"Oni pokrivaju devedeset dva procenta povrine zemljita, ree Arnold. "Postoji samo n
liko mesta na kojima ne moemo da ih koristimo. Na primer, ne moemo da ih koristimo
na reci u dungli, zbog kretanja vode i to ispravanje sa vodene povrine zajebe senz
ore. Ali imamo ih gotovo na svakom drugom mestu. A ako kompjuter isprati ivotinju
u zonu bez senzora, on e to zapamtiti i ekati da ivotinja opet izie. A ako ona to n
e uini, on nas upozorava."
"Hajde, sad", ree Malkolm. "Pokazujete da ima etrdeset devet prokompsognatida. Pretp
stavimo da ja posumnjam da neki od njih nije od te vrste. Kako ete me uveriti da
greim?"

"Na dva naina", ree Arnold. "Prvo i prvo, mogu da pratim individualno kretanje u odn
su na druge pretpostavljene kompie. Kompii su drutvena stvorenja i kreu se u grupama
. U parku imamo dve grupe kompia. Tako da jedinke moraju biti ili u grupi A ili u
grupi B.
"Da, ali..."
"Drugi nain je direktno vizuelni", ree on. Pritiskao je dugmie i jedan od monitora
da na brzinu prelee kroz likove kompia, od broja 1 do broja 49.
"Ove slike su..."
"Trenutni ID likovi. Iz poslednjih pet minuta."
"Tako da moete da vidite sve ivotinje, ako elite?"
"Da. Mogu da vizuelno pregledam sve ivotinje, kad god elim."
"ta je s fizikim zadravanjem?" upita enaro. "Mogu li izii iz svojih zabrana?"
"Nikako", ree Arnold. "Ovo su skupe ivotinje, gospodine enaro. Mi ih jako dobro paz
. Imamo viestruke prepreke. Prvo, anevi." Pritisnuo je dugme i ploa se osvetli mreom
narandastih traka. "Ovi anevi nigde nisu plii od dvanaest stpa i ispunjeni su vodom.
Za vee ivotinje anevi mogu biti duboki trideset stopa. Zatim, elektrificirane ograd
e." svetlocrvene linije svetlele su na tabli. "Imamo pedeset milja dvanaest stop
a visoke ograde, ukljuujui dvadeset dve milje oko oboda ostrva. Celokupna ograda p
arka nosi deset hiljada volti. ivotinje brzo naue da im ne prilaze."
"Ali ako neka ipak uspe da pobegne?" upita enaro.
Arnold je frknuo i ugasio cigaretu.
"Samo hipotetino", ree enaro. "Pretpostavimo da se to dogodilo?"
Maldun je proistio grlo. "Izili bi i vratili ivotinju", ree on. "Moemo to na mnog
- tejzerske puke, elektrificirane mree, uspavljivai. Nita nije smrtonosno, zato to su
ovo, kako gospodin Arnold kae, skupe ivotinje."
enaro klimnu. "A ako neka ode s ostrva?"
"Umree za manje od dvadeset etiri asa", ree Arnold. "Ovo su ivotinje stvorene gen
nenjeringom. One ne mogu da opstanu u stvarnom svetu."
"A ta je sa samim kontrolnim sistemom?" upita enaro. "Moe li neko da petlja s njim?
Arnold je odmahivao glavom. "Sistem je oajan. Kompjuter je nezavisan u svakom pogled
u. Nezavisno napajanje i nezavisno napajanje bekapa. Sistem nema dodir sa spoljan
jim svetom, tako da je nemogue izdaleka uticati na njega putem modema. kompjuters
ki sistem je siguran."
Nastala je stanka. Arnold je puio cigaretu. "avolski sistem", ree on. "avolski pro
sistem."
"Onda pretpostavljam", ree Malkolm, "da va sistem radi tako dobro, da nemate nikakvi
problema."
"Ovde imamo beskrajan niz problema", ree Arnold, podiui obrvu. "Ali nita zbog ega
balo da brinete. Shvatio samn da se brinete da e ivotinje da odbegnu i da e stii na
kopno i napraviti rum. Mi zbog toga uopte ne brinemo. Ove ivotinje smatramo krhkim
i istananim. Vratili smo ih posle ezdeset pet miliona godina u svet koji se jako r
azlikuje od onoga koji su ostavili, onoga na koji su se prilagodili. Imamo avolsk
ih problema dok ih pazimo.
Morate da shvatite", nastavi Arnold, "Da ovek dri sisare i gmizavce u zoolokim vrto
a ve stotinama godina. Tako da znamo puno o tome kako se brine o slonovima ili kr
okama. Ali niko pre nije pokuao da se brine o dinosaurusu. Oni su nove ivotinje. I
mi naprosto to ne znamo. Najvie se brinemo zbog bolesti."
"Bolesti?" upita enaro, iznenada zbunjen. "Mogu li se nekako posetioci zaraziti?"
Arnold ponovo frknu. "Jeste li ikad zaradili kijavicu od aligatora iz zoolokog vrta,
gospodine enaro? Zooloki vrtovi ne brinu zbog toga. A ni mi. Ono zbog ega istinski
brinemo je da ivotinje ne uginu zbog sopstvenih bolesti, ili da ne prenesu boles
t drugim ivotinjama. Ali, mi imamo programe da i to pratimo. Hoete li da vidite zd
ravstveni karton velikog reksa? Vakcinacioni karton? POdatke o zubima? To je zai
sta neto - da samo vidite kako veterinari etkaju te velike onjake da mu zubi ne bi
trulili..."
"Ne sad", ree enaro. "ta je sa mehanikim sistemima?"
"Mislite, vonjama?" upita Arnold.
"Grant otro podie pogled:"Vonje?"
"Nijedna vonja jo ne funkcionie", govorio je Arnold. "Imamo Vonju rekom, gde brodo
ate podvodne puteve i imamo Vonju do ptije kolibe, meutim nita od toga jo ne radi. Pa

rk e biti otvoren osnovnim obilaskom dinosaurusa - onim na koji ete poi za nekoliko
minuta. Ostale vonje poee nekih est do dvanaest meseci kasnije."
"Saekajte malo", ree Grant. "Imaete vonje? Kao u zabavnom parku?"
Arnold ree: "Ovo je zooloki park. Imamo obilaske razliitih podruja i zovemo ih vo
je sve."
Grant se namrti. Ponovo je osetio nelagodnost. Nije mu se svialo da se dinosaurusi k
riste za zabavni park.
Malkolm je nastavio da postavlja pitanja. "Moete da vodite ceo park iz ove kontrolne
sobe?"
"Da", ree Arnold. "Mogu ga voditi jednom rukom, kad bih morao. Imamo toliko ugraene
utomatike. Kompjuter sam moe da prati ivotinje, hrani ih i puni im valove vodom etr
deset osam sati bez nadzora."
"Ovo je sistem koji je gospodin Nedri projektovao?" upita Arnold. Denis Nedri je se
deo za terminalom u udaljenom uglu sobe, jeo okoladni tapi i kucao.
"Da, tako je", ree Nedri; nije dizao pogled s tastature.
"To je avolski sistem", ponosno ree Arnold.
"Tako je", odsutno ree Nedri. "Samo jo da se jedan ili dva mala baga otklone."
"A sad", ree Arnold, "vidim da obilazak poinje, pa ako nemate drugih pitanja..."
"U stvari, samo jo jedno", ree Malkolm. "Jedno istraivako pitanje. Pokazali ste na
moete da pratite prokompsognatide i da moete da ih svakog posebno prikaete. Moete li
da ih prouite kao grupu? Izmerite ih, ili tako neto? Ako bih hteo da znam visinu
ili teinu, ili..."
Arnold je pritiskao dugmad. Jo jedan ekran se pojavio.

"Moemo sve to, i to jako brzo", ree Arnold. "Kompjuter uzima podatke merenja tokom
nja video ekrana, tako da je smesta mogue prevoenje. Vidite da ovde imamo normalnu
Gausovu raspodelu populacije ivotinja. Pokazuje se da se veina ivotinja grupie oko
srednje sredinje vrednosti, a da je malo njih manje ili vee od proseka, na repovim
a krive."
"Takva vrsta krive moe da se oekuje", ree Malkolm.
"Da. Bilo koja zdrava bioloka populacija pokazuje ovu vrstu raspodele. A, sad", ree
rnold, palei jo jednu cigaretu, "ima li jo neko pitanje?"
"Ne", ree Malkolm. "Saznao sam sve to sam eleo da znam."
Dok su izlazili, enaro ree: "Meni izgleda kao prilino dobar sistem. Ne shvatam kako
neka ivotinja mogla da pobegne s ovog ostrva."
"Kako ne shvatate?" upita Malkolm. "Mislio sam da je to savreno oigledno."
"ekajte malo", ree enaro. "Mislite da su ivotinje pobegle?"
"Ja znam da jesu."
enaro ree: "Ali kako? Videli ste i sami. Oni mogu da izbroje sve ivotinje. Mogu da
e sve ivotinje. Mogu da znaju gde su sve ivotinje u svako vreme. Kako bi neka mogl
a da pobegne?"
Malkolm se nasmeio. "To je prilino oigledno", ree on. "To je samo pitanje vaih pr
vki."
"Vaih pretpostavki", ponovi enaro, namrten.
"Da", ree Malkolm. "Vidite. Osnovno to se dogodilo u Jurskom parku jeste to da su na
ici i tehniari pokuali da stvore novi, potpuni bioloki svet. A naunici u kontrolnoj
sobi oekuju da vide prirodni svet. Kao na grafikonu koji su nam upravo pokazali. a
k i ako trenutna pomisao otkriva da je lepa, normalna raspodela je uasno zabrinja
vajua na ovom ostrvu."
"Je li?"
"Da. Na osnovu onoga to nam je doktor Vu ranije rekao, ne bi trebalo da se dobije ta
kva raspodela."
"A zato ne?" ree enaro.
"Zato to je to grafikon normalne bioloke populacije. to Jurski park uopte nije. Ju
park nije stvarni svet. On je stvoren s namerom da bude kontrolisan svet koji sa
mo podraava svet prirode. U tom smislu, on je stvarni park, prilino nalik na japan
ski formalni vrt. Priroda podeena da bude prirodnija od stvarnosti, da tako kaem."
"Plaim se da ste me izgubili", ree enaro; delovao je smeteno.
"Siguran sam da e obilazak sve razjasniti", ree Malkolm.

OBILAZAK
"Ovamo, svi ovamo", ree Ed Redis. Pored njega, jedna ena je dodavala, plastine lemo
znakom 'Jurski park' na elu i logoom malog plavog dinosaurusa.
Niz tojota dipova iziao ja iz podzemne garae ispod centra za posetioce. Sva kola su
zaustavila; bez vozaa i tiha. Dvojica crnaca u safari uniformama otvarala su vra
ta putnicima.
"Dva do etiri putnika po kolima, molim, dva do etiri putnika po kolima", govorio je
nimljeni glas. "Deca ispod deset godina moraju biti u pratnji roditelja. Dva do e
tiri putnika po kolima, molim..."
Tim je posmatrao kako Grant, Satlerova i Malkolm ulaze u prvi dip sa advokatom, enar
m. Tim pogleda Leksi koja je stajala i udarala pesnicom o rukavicu.
Tim je pokazao na prva kola i rekao: "Mogu li i ja s njima?"
"Bojim se da oni imaju neto da rasprave", ree Ed Redis. "Tehnika pitanja."
"Mene zanimaju tehnika pitanja", ree Tim. "Ja bih radije s njima."
"E, da, moi e da uje o emu razgovaramo", ree Redis. "Imaemo otvorenu radio-ve
Dola su druga kola. Tim i Leksi uoe, a Ed Redis za njima. "Ovo su elektrina kola"
dis. "Vodi ih kabl na putu."
Timu je bilo drago to sedi na prednjem seditu, jer su na komandnoj tabli bila ugrae
dva kompjuterska ekrana i kutija koja mu je liila na CD-ROM; ovo je bio laser-dis
k plejer koga je kontrolisao kompjuter. Takoe su tu bili portabl voki-toki i neka
vrsta radio-predajnika. Na krovu su bile dve antene, a u depu za karte neke udne
naoari.
Crnac je zatvorio vrata dipa. Kola su pola uz elektrino brujanje. Ispred, troje nau
i enaro su priali i pokazivali, oigledno uzbueni. Ed Redis ree: "Hajde da ujemo ta k
Interkom je kliknuo.
"Ne znam kog vraga mislite da ovde radite", ree enaro, putem interkoma. Zvualo je k
da je vrlo ljut.
"Ja znam jako dobro zato sam ovde", ree Malkolm.
"Ovde ste da me savetujete, a ne da igrate proklete misaone igre. Ja imam pet proce
nata ove kompanije i odgovoran sam da se uverim da je Hamond odgovorno uradio sv
oj posao. A sad vi prokleto stiete..."
Ed Redis je pritisnuo dugme interkoma i rekao: :da bi bili u skladu sa politikom nez
agaivanja Jurskog parka, ovi laki elektrini dipovi specijalno su sagraeni za nas od
strane Tojote u Osaki. Nadamo se da emo, na kraju, moi da se vozimo meu ivotinjama kao u afrikim zabavnim parkovima - ali, za sada zavalite se i uivajte u samo-voeno
m obilasku." Zastao je: "Uzgred, moemo da vas ujemo odavde."
"O, Hriste", ree enaro. "Moram da imam slobodu da otvoreno razgovaram. Ja nisam tra
da ta prokleta deca dou..."
Ed Redis se nasmeio umiljato i pritisnuo dugme. "Uskoro emo poeti predstavu, zar n
auli su fanfare i na unutranjim ekranima blesnu DOBRO DOLI U JURSKI PARK. Zvonak gl
as ree: "Dobro doli u Jurski park. Sada ulazite u izgubljeni scet preistorijske pr
olosti, svet monih stvorenja davno nestalih sa lica Zemlje, za koji imate povlasti
cu da ga po prvi put vidite."
"To je Riard Kili", ree Ed Redis. "Nismo krtarili."
Dip je proao kroz umarak niskih, zdepastih palmi. Riard Kili je govorio: "Zapazite
svega, jedinstven biljni svet koji vas okruuje. Ovo drvee sa vae leve strane su ci
kasi, preistorijski preci palmi. Cikasi su bili omiljena hrana dinosaurusa. Takoe
moete da vidite benetitaleanse i ginkoe. Svet dinosaurusa sastojao se i od vie sa
vremenih biljaka, kao to su borovi i jele, i movarni empresi. I njih ete moi da vidit
e."
Dip se polako kretao meu zelenilom. Tim je primetio da su ograde i zatitni zidovi b
zaklonjeni zeleniem da bi se uveliala iluzija kretanja kroz dunglu.
"Mi zamiljamo svet dinosaurusa", ree glas Riarda Kilija, "kao svet ogromnih vegetar
naca koji jelom kre put kroz divovske movarne ume sveta jure i krede, pre stotina m
iliona godina. Ali veina dinosaurusa nije bila tako velika kao to ljudi misle. Naj
manji dinosaurusi nisu bili vei od kune make, a prosean dinosaurus bio je veliine pon
ija. Prvo emo posetiti jednu od ovih ivotinja prosene veliine, zvanu hipsilofodont.
Ako pogledate levo, moda ete sada moi da ih za trenutak zapazite."
Svi su pogledali ulevo.
Dip je zastao na niskom uzvienju gde je pukotina u lisnatom pokrovu pruala pogled n

stok. Mogli su da vide nagnuto umovito podruje koje se irilo u polje ute trave visin
e otprilike tri stope. Nije bilo dinosaurusa.
"Gde su?" upita Leksi.
Tim pogleda na komandnu tablu. Prenosna svetla su zatreperela i CD-ROM je zazujao.
Oigledno je nekakav automatski sistem ubacivao disk. Pretpostavio je da isti senz
ori pokreta koji su pratili ivotinje takoe kontroliu i ekrane u dipu. Ekrani su sada
prikazivali slike hipsilofodonta i isprintane podatke o njima.
Glas ree: "Hipsilofodonti su gazele sveta dinosaurusa: male, brze ivotinje koje su n
kada tutnjale irom sveta, od Engleske, preko Centralne Azije do Severne Amerike.
Mislimo da su ovi dinosaurusi bili tako uspeni jer su imali bolje eljusti i zube z
a vakanje biljaka od svojih savremenika. U stvari ime 'hipsilofodont' znai 'visoko
-grebenast zub', to se odnosi na karakteristine samootree zube tih ivotinja. Moete da
ih vidite u ravnicama pravo ispred vas, a moda i meu granama drvea."
"U drveu?" upita Leksi. "Dinosaurusi u drveu?"
Tim je, takoe, pretraivao dvogledom. "Tamo desno", ree on. "Na pola puta do te veli
zelenog stabla..."
U pegavim senkama drveta, nepokretna tamnozelena ivotinja, otprilike veliine babuna,
stajala je na grani. Liila je na gutera koji stoji na stranjim nogama. Drala je ravn
oteu dugakim, obeenim repom.
"To je otnielija", ree Tim.
"Mala ivotinja koju vidite zove se otnielija", ree glas, "u ast lovca na dinosaurus
z devetnaestog veka Otniela Mara, sa Jejla."
Tim je zapazio jo dve ivotinje, na viim granama istog drveta. Sve su bile otprilike
te veliine. Nijedna se nije pomerala.
"Prilino dosadno", ree Leksi. "One nita ne rade."
"Glavno krdo ivotinja nalazi se na travnatoj ravnici ispod vas", ree glas. "Moemo i
otaknuti obinim zovom za parenje." Zvunik pored ograde oglasio se dugim nazalnim z
ovom, nalik na glasanje gusaka.
Sa travnatog polja tano s njihove leve strane, pomolilo se est guterskih glava, jed
za drugom. Efekat je bio komian. Tim se nasmejao.
Glave su nestale. Zvunik je ponovio zov i glave se ponovo pomolie - potpuno isto, je
na za drugom. Neprestano ponavljanje ponaanja bilo je napadno.
"Hipsilofodonti nisu beto naroito pametne ivotinje", objasnio je glas. "Inteligentn
u priblino kao domaa krava."
Glave su bile mutno zelene, sa tamnosmeim i crnim arama koje su se pruale niz vitke
atove. Sudei po veliini glava, Tim je pretpostavio da su im tela dugaka etiri stope,
otprilike veliine jelena.
Neki od hipsilofodonta su vakali; eljusti su im radile. Jedan je posegao gore i poe
lavu akom sa pet prstiju. Taj gest dao je stvorenju setan, zamiljen izgled.
"Ako vidite da se eu, to je zbog toga to imaju problema s koom. Naunici veterinar
u Jurskom parku misle da to mogu biti gljivice ili neka alergija. Ali jo nisu sig
urni. Najzad, ovo su prvi dinosaurusi u istoriji koji e biti prouavani ivi."
Elektrini motor kola je startovao i zaulo se tarenje leajeva. Na neoekivan zvuk, k
ipsilofodonata iznenada je skoilo u vazduh i poelo da poskakuje iznad trave kao ke
nguri; puna tela sa masivnim stranjim nogama i dugim repovima ocrtavala su se na
popodnevnom suncu. Nestali su u nekoliko skokova.
"Sad kad smo videli ove fascinantne biljodere, prei emo na neke malo vee dinosauru
stvari, na prilino vee."
Dipovi su nastavili dalje; kretali su se ka jugu kroz Jurski park.

KONTROLA
"Leajevi se taru", ree Don Arnold u zatamnjenoj kontrolnoj sobi. "Neka odravanje pro
elektrine spojke na vozilima BB4 i BB5 kada se vrate."
"Da, gospodine Arnold", odvrati glas iz interkoma.
"Minorni detalj", ree Hamond, dok je ulazio u sobu. Pogledao je napolje i video dva
dipa kako se kreu ka jugu kroz park. Maldun je stajao u uglu i utke posmatrao.
Arnold je odgurnuo stolicu unazad od sredinje konzole na kontrolnom panelu. "Nema mi
nornih detalja", gospodine Hamonde", ree on i zapali jo jednu cigaretu. Uglavnom n
ervozan, Arnold je sada bio posebno razdraljiv. Bio je samo suvie svestan injenice
da je ovo prvi put da posetioci zaista obilaze park. U stvari, Arnoldov tim nije

esto zalazio u park. Harding, veterinar, ponekad jeste. Posluioci ivotinja odlazil
i su do pojedinanih hranilinih zgrada. Ali, inae, posmatrali su park iz kontrolne s
obe. A sad, kad su posetioci bili tamo napolju, brinuo je oko stotinu detalja.
Don Arnold je bio sistem-inenjer koji je radio na podmornikoj raketi Polaris kasnih
esetih, sve dok nije dobio prvo dete i budunost provedena u pravljenju oruja nije
mu postala suvie ogavna. U meuvremenu, Dizni je poeo da stvara vonje zabavnim parkov
ima, visoko tehnoloki sofisticirane, pri emu su zapoljavali mnogo ljudi ija je struk
a aerosvemirska istraivanja. Arnold je pomogao da se sagradi Diznijev svet u Orla
ndu i preao na izradu velikih parkova: arobna planina u Kaliforniji, Stari zaviaj u
Virdiniji i Astrosvet u Hjustonu.
Neprestana zaposlenja u parkovima na kraju su dovela do toga da dobije nekako iskri
vljen pogled na stvarnost. Arnold je tvrdio, samo napola u ali, da se ceo svet sv
e lake moe opisati metaforom tematskog parka. "Pariz je tematski park", jednom je
izjavio, posle odmora. "Meutim, preskup je, a slubenici neljubazni i mrzovoljni."
U poslednje dve godine, Arnoldov posao bio je da podigne i odri u radu Jurski park.
Kao inenjer, bio je naviknut na duge rokove - esto je govorio o 'otvaranju u septe
mbru', pri emu je mislio na septembar csledee godine - a ako se otvaranje u septem
bru pribliavalo, bio je nezadovoljan postignutim napretkom. Znao je iz iskustva d
a su ponakad potrebne godine da bi se otklonili bagovi iz jedne jedine vonje park
om - a kamoli da ceo park radi kako treba.
"Samo brine", ree Hamond.
"Ne mislim tako", ree Arnold. "Morate da shvatite da, sa inenjerske take gledita,
i park predstavlja najambiciozniji tematski park u istoriji. Posetioci o tome ni
kada nee razmiljati, ali ja moram."
Prstima je odbrojavao take.
"Prvo, Jurski park ima sve probleme bilo kog drugog zabavnog parka - odravanje vonji
kontrolu doekivanja, transport, baratanje hranom, smetaj ljudi, odlaganje smea, be
zbednost.
Drugo, imamo sve probleme jednog velikog zoolokog vrta - brigu o ivotinjama; zdravst
o i osiguranje, ishrana i ienje, zatita od insekata, tetoina, alergija i bolesti, odra
anje zapreka i sve ostalo.
I, na kraju, imamo jedinstvene probleme brige za populaciju ivotinja koje niko ranij
e nije pokuao da dri."
"Oh, pa nije ba sve tako loe", ree Hamond.
"Da, jeste. Ti samo nisi ovde da to vidi", ree Arnold. "Tiranosaurusi piju vodu iz l
gune i ponekad se razbole; ne znamo zato. enke triceratopsa ubijaju jedna drugu u
borbama za prevlast, tako da moraju da se razdvajaju u grupe manje od est jedinki
. Ne znamo zato. Stegosaurusi esto dobijaju plikove na jeziku i dijareju, iz razlo
ga koje niko ne razume, ak i ako smo izgubili dva. Hipsilofodonti dobijaju osip k
oe. A velociraptori..."
"Ne poinjimo sad o velociraptorima", ree Hamond. "Muka mi je im ujem za velocirapt
Kako su najopakija stvorenja koja su ikada viena."
"I jesu", ree Maldun, priguenim glasom. "Trebalo bi ih sve unititi."
"eleo si da ih opremimo radio-ogrlicama", ree Hamond. "I ja sam se sloio."
"Da. A oni su ih smesta pregrizli. Ali ak i da se raptori nikad ne oslobode", ree Ar
old, "mislim da moramo da prihvatimo da je Jurski park sam po sebi opasan."
"Oh, do kurca", ree Hamond. "Na ijoj si ti, uopte, strani?"
"Sada imamo petnaest vrsta izumrlih ivotinja i veinom su opasne", ree Arnold. "Mora
smo da odloimo Vonju rekom zbog dilofosaurusa; a Pterotopsku kolibu pretvorimo u p
tiju, jer su pterodaktili tako nepredvidljivi. To nisu inenjerska odlaganja, gospo
dine Hamond. To su problemi sa kontrolom ivotinja."
"Imali ste mnogo inenjerskih odlaganja", ree Hamond. "Ne krivite za to ivotinje."
"Da, imali smo. U stvari, uspeli smo samo da osposobimo glavnu atrakciju, Vonju park
om, da radi kako treba, da CD-ROM-ove u kolima kontroliu senzori pokreta. Bile su
potrebne sedmice podeavanja da to proradi - a sada elektrini menjai u kolima otkaz
uju! Elektrini menjai!"
"Da to sagledamo u perspektivi", ree Hamond. "Vi sredite inenjerske stvari, a ivoti
e doi na svoje mesto. Najzad, njih je mogue uvebati."
Od poetka, ovo je bilo jedno od kljunih verovanja projektanata. ivotinje, ma kako e
tine, u sutini e se ponaati kao ivotinje u bilo kom drugom zoolokom vrtu. Nauie pravi

st brige o njima, i odgovorie na to.

"U meuvremenu, kako kompjuter?" upita Hamond. Bacio je pogled na Denisa Nedrija koji
je radio za terminalom u uglu sobe. "Ovaj prokleti kompjuter je uvek stvarao gl
avobolju."
"Radimo na tome", ree Nedri.
"Da si odmah uradio kako treba", poeo je Hamond, ali Arnold je spustio aku na njegov
ruku, zadravajui ga. Arnold je znao da nema svrhe napadati Nedrija dok radi.
"Veliki je to sistem", ree Arnold. "Defekata naprosto mora biti."
U stvari, spisak bagova premaio je 130 stavki, ukljuujui i mnogo udnih stvari. Na
r:
Program za hranjenje ivotinja resetovao se sam od sebe svakih dvanaest sati, a ne sv
akih dvadeset etiri sata i nije beleio hranjenje nedeljom. Kao rezultat toga, osob
lje nije moglo tano da izmeri koliko ivotinje jedu.
Sigurnosni sistem, koji je kontrolisao vrata koja rade na principu sigurnosnih kart
ica, otkazivao bi kad god bi nestalo glavnog izvora napajanja i nije hteo da rad
i sa pomonim izvorom. Sigurnosni program radio je samo sa glavnim izvorom napajan
ja.
Program tednje energije, koji je trebalo da zatamni svetla posle 10:00 uvee, radio j
samo svakog drugog dana u nedelji.
Automatska analiza fekalija (zvana autokaka), projektovana da proverava ima li para
zita u stolici ivotinja, postojano je beleila da sve jedinke imaju parazit Phagost
omum venulosum, iako nijedna nije. Program je onda automatski ubacivao lek u ivot
injsku hranu. Ako bi hranioci izvadili lek iz levaka da spree ubacivanje, zauo bi
se alarm koji se nije mogao iskljuiti.
I tako se nastavljalo, stranica za stranicom greaka.
Kada je stigao, Denis Nedri je imao utisak da sam sve moe da sredi preko vikenda. Pr
ebledeo je kad je video itav listing. Sada je zvao kancelariju u Kembridu i svom p
rogramerskom osoblju govorio da e morati da otkau planove za vikend i prekovremeno
rade do ponedeljka. I rekao je Donu Arnoldu da e morati da koristi sve telefonske
veze izmeu Isla Nublar i kopna samo da razmenjuje programske podatke sa svojim p
rogramerima.
Dok je Nedri radio, Arnold je izbacio novi prozor na svom monitoru. On mu je omoguav
ao da vidi ta Nedri radi na konzoli u uglu. Nije da nije verovao Nedriju. Meutim,
Arnold je naprosto voleo da zna ta se dogaa.
Pogledao je na grafiki ekran na desnoj konzoli, koji je pokazivao napredovanje elekt
rinih dipova. Sledili su reku, neto severnije od ptiarnika i ptijeg padoka.
"Ako pogledate levo", ree glas, "videete kupolu ptiarnika Jurskog parka, koji jo n
avren za posetioce." Tim je video odsjaje sunca na aluminijumskim potpornjima u d
aljini. "A pravo ispred vas je naa reka iz mezozoike dungle - u kojoj ete, ako budet
e imali sree, moda na trenutak spaziti jako retkog mesodera. Budno pazite, svi vi!"
U dipu, ekrani su prikazivali pticolikuglavu sa plameno crvenom krestom na vrhu. Ali
svi u Timovim kolima su gledali kroz prozor. Kola su ila du visokog grebena koji
se nadnosio nad brzu reku. Reka je bila gotovo sa obe strane opasana gustim lisn
atim zastorom.
"Evo ih tamo", ree glas. "ivotinje koje sada vidite zovu se dilofosaurusi."
Uprkos onome to je snimak govorio, Tim je video samo jednu. Dilofosaurus je uao na
anjim nogama pored reke i pio. Bio je graen po osnovnom obrascu mesodera: teak rep,
jaki stranji udovi i dugaak vrat. Njegovo deset stopa visoko telo bilo je takasto ut
o i crno, kao kod leoparda.
Meutim, Timovu panju je privlaila glava. Dve iroke zakrivljene kreste pruale su s
glave od oiju do nosa. Kreste su se spjale u sreditu i inile V iznad glave dinosau
rusa. Kreste su imale crvene i crne pruge koje su podseale na papagajske ili tuka
nove. ivotinja je ispustila blag, huui zov, nalik na sovin.
"Slatke su", ree Leksi.
"Dilofosaurus", ree glas sa trake, "jedan je od najranijih dinosaurusa- mesodera. Na
ici su mislili da su njihovi miii eljusti bili preslabi da ubiju plen i zamiljali da
su oni prvenstveno bili leinari. Ali sada znamo da su otrovni."
"Hej", iskezio se Tim. "U redu."
Ponovo je prepoznatljiv huktav zov dilofosaurusa doplovio do njih kroz popodnevni v
azduh.

Leksi se nervozno vrpoljila na seditu. "Jesu li one stvarno otrovne", gospodine Redi
?"

"Ne brini zbog toga", ree Ed Redis.

"Ali jesu li?"
"E, pa, jesu, Leksi."
"Uz takve ive gmizavce kao to su hila udovita i zveerke, Dilofosaurus lui jedan
sin iz lezda u ustima. Nesvestica sledi nekoliko minuta posle ujeda. Dinosaurus e
onda zavriti rtvu kad poeli. - to ini Dilofosaurusa predivnim, ali smrtonosnim dodat
kom ivotinjama koje vidite ovde u Jurskom parku."
Dip je skrenuo i ostavio reku iza sebe. Tim je pogledao unazad jer se nadao da e jo
dnom videti dilofosaurusa. Ovo je bilo predivno! Otrovni dinosaurus! Poeleo je da
moe da zaustavi kola, ali sve je bilo automatizovano. Mogao je da se kladi da bi
i doktor Grant eleo da zaustavi kola.
"Ako pogledate na strminu s vae desne strane, videete Les Gigantes, mesto na kome se
nalazi naa velianstvena trpezarija s tri zvezdice. ef Alen Riar potie iz svetski pozn
atog Le Beaumaniere u Francuskoj. Nazovite iz vae hotelske sobe za rezervacije."
Tim pogleda na strminu i ne opazi nita.
"Ne, bar jo neko vreme", ree Ed Redis. Restoran e poeti da se gradi u novembru."
"Nastavljajui na preistorijski safari, dolazimo do biljojeda ornitiskijanske grupe.
ko pogledate desno, verovatno ete ih sada videti."
Tim je ugledao dve ivotinje koje su nepomino stajale u senci velikog drveta. Tricera
obi: veliki i sivi kao slonovi, sa groznim stavom nosoroga. Rogovi iznad oba oka
povijali su se pet stopa u vazduh i gotovo liili na izokrenute slonovske kljove.
Trei rog, nalik na nosorogov, bio je smeten blizu nosa. A imali su i kljunastu nj
uku nosoroga.
"Za razliku od ostalih dinosaurusa", ree glas, "Triceratops serratus ne vidi dobro.
Kratkovidi su kao i dananji nosorozi i obino ih iznenauju objekti koji se kreu. Napa
li bi naa kola, kad bi bili dovoljno blizu da ih vide! Ali, opustite se, narode.
- Ovde smo dovoljno sigurni.
Triceratopsi imaju lepezastu krestu iza glava. Nainjena je od vrste kosti i vrlo je
aka. Ove ivotinje teke su oko sedam tona svaka. Uprkos njihovom izgledu, oni su, u
stvari, sasvim pitomi. Oni znaju svoje hranioce i dozvoljavaju da ih maze. Pose
bno vole da ih ekaju po sapima.
"Zato sad ne kreu?" upita Leksi. Spustila je svoj prozor. "'Ej! Glupi dinosaurusu! M
daj!"
"Ne gnjavi ivotinje, Leksi", ree Ed Redis.
"Zato? Glupo je. Sede tamo ko slike u knjizi", ree Leksi.
Glas je govorio: "...lakonoga udovita iz minulog sveta otra su suprotnost onome to
ledee videti. Najpoznatiji grabeljivac u istoriji sveta: moni guter tiranin, poznat
kao Tyrannosaurus rex."
"Dobro je, Tyrannosaurus rex", ree Tim.
"Nadam se da je bolji od ovih upaka", ree Leksi i okrenu se od tricerotopsa.
Dip se kotrljao dalje.

VELIKI REKS
"Moni tiranosaurus javio se kasno u istoriji dinosaurusa. Dinosaurusi su vladali zemlj
om sto dvadeset miliona godina, ali tiranosaurusi su iveli samo u poslednjih petn
aest miliona godina tog razdoblja."
Dip se zaustavio na usponu na brdo. Bili su iznad umovitog podruja koje se sputalo
vici lagune. Sunce se sputalo ka zapadu i tonulo u maglovito obzorje. Ceo pejza Ju
rskog parka bio je okupan mekim svetlom; senke su se produavale. Povrinom lagune m
rekali su se ruiasti talasii. Dalje ka jugu, videli su skladne vratove apatosaurusa
koji su stajali na ivici vode; tela su im se ogledala na pokretnoj povrini. Bilo
je tiho, osim blagog cvranja cvraka. Dok su posmatrali taj pejza, mogli su lako da
poveruju da su preneti milionima godina u prolost u nestali svet.
"Deluje, zar ne?" uli su kako Ed Redis govori preko interkoma. "Volim da ponekad uve
doem ovde. I samo sedim."
Grant nije bio impresioniran. "Gde je ti-reks?"
"Dobro pitanje. Mali esto moe da se vidi dole u laguni. Laguna je poribljena. Mali j
nauio da lovi ribu. Zanimljivo je kako to radi. Ne koristi ruke ve zaroni celu gl

avu pod vodu. Kao ptica."

"Mali?"
"Mali ti-reks. On je mladunac, dve godine star i oko treinu izrastao. Visok je osam
stopa, teak tonu i po. Drugi je potpuno izrastao tiranosaurus. Ali, u ovom trenut
ku ga ne vidim."
"Moda lovi apatosauruse", ree Grant.
Redis se nasmejao; glas mu je bio piskav preko radija. "Bi on, kad bi mogao, verujte
mi. Ponekad stoji pored lagune, gleda ih i mae ruicama, razoaran. Meutim, teritorij
a ti-reksa potpuno je okruena anevima i ogradama. Sklonili su se od pogleda, ali, v
erujte mi, on ne moe nigde da ode."
"Pa gde je onda?"
"Krije se", ree Redis. "Pomalo je stidljiv."
"Stidljiv?" ree Malkolm. "Tiranosaurus reks je stidljiv?"
"E, pa, on smatra sebe sveoptim vladarom. Gotovo nikada ga ne vidite na otvorenom, p
ogotovu danju."
"Zato?"
"Mislimo da je zbog toga to ima osetljivu kou i lako zaradi opekotine od sunca."
Malkolm je poeo da se smeje.
Grant je uzdahnuo. "Razbijate mnogo iluzija."
"Mislim da neete biti razoarani", ree Redis. "Samo saekajte."
uli su slabo meketanje. Usred polja video se mali kavez, hidraulikom uzdignut iznad
zemlje. ipke na kavezu su skliznule dole i koza je ostala vezana usred polja; mek
etala je tugaljivo.
"Svakog e trenutka", ponovio je Redis.
Netremice su posmatrali kroz prozor.
"Gledajte ih", ree Hamond, dok je posmatrao monitor u kontrolnoj sobi. "Naginju se k
roz prozor, tako znatieljni. Ne mogu da doekaju da to vide. Doli su ovde zbog opasn
osti."
"Toga se i plaim", ree Maldun. Vrteo je kljueve oko prsta i napeto posmatrao dipov
o je bio prvi put da posetioci obilaze Jurski park, a Maldun je delio Arnoldovu
strepnju.
Robert Maldun je bio krupan ovek, pedeset godina star, elinosivih brkova i duboko p
ih oiju. Odrastao u Keniji, proveo je ivot kao vodi afrikim lovcima na krupnu divlja,
kao i njegov otac pre njega. Ali od 1980. godine, radio je ponajvie za grupe za
zatitu ii projektante zoolokih vrtova kao savetnik za divljinu. Postao je dobro po
znat, lanak u Londonskom Sandej Tajmsu glasio je: "Ono to je Robert Trent Douns za
terene za golf, Robert Maldun je za zooloke vrtove: projektant neprevazienog znanj
a i vetine."
Godine 1986, radio je neto za kompaniju iz San Franciska koja je gradila privatni pa
rk divljine na jednom ostrvu u Severnoj Americi. Maldun je povukao granice za ra
zliite ivotinje, definisao prostor i zahteve naseobina za lavove, slonove, zebre i
nilske konje. Oznaavao je koje ivotinje mogu da se dre zajedno, a koje se moraju r
azdvajati. U to vreme, bio je to prilino rutinski posao. Daleko ga je vie zanimao
indijski park zvan Svet tigrova u junom Kamiru.
A onda, pre godinu dana, ponudili su mu posao lovca nadzornika u Jurskom parku. To
se poklopilo sa eljom da napusti Afriku; plata je bila izvrsna; Maldun je prihvat
io na godinu dana. Bio je oduevljen kada je otkrio da je park u stvari zbirka pre
istorijskih ivotinja stvorena genetikim inenjeringom.
Bio je to, naravno, zanimljiv posao, ali tokom godina provedenih u Africi, Maldun j
e razvio netrepui pogled na ivotinje - neromantian pogled - koji ga je esto sukobljav
ao sa rukovodstvom Jurskog parka u Kaliforniji, posebno sa malim imperatorom koj
i je stajao pored njega u kontrolnoj sobi. Po miljenju Malduna, klonirati dinosau
ruse u laboratoriji bilo je jedno. Drati ih u divljini neto sasvim drugo.
Bilo je to Maldunovo miljenje da su neki dinosaurusi preopasni da bi se drali u park
. Delom, opasnost je postojala zbog roga to su toliko malo znali o ivotinjama. Na
primer, niko nije pretpostavljao da su dilofosaurusi otrovni, sve dok nije primee
no da lovi domae pacove sa ostrva - ugrizli bi glodara, a onda se povlaili, da saek
aju da umru. A ak i onda niko nije pretpostavljao da dilofosaurusi mogu da pljuju
, sve dok jedan hranilac nije gotovo oslepeo od ispljunutog otrova.
Posle toga, Hamond se sloio da ispitaju otrov dilofosaurusa i naeno je da sadri sed

razliitih toksinih enzima. Takoe je otkriveno da dilofosaurus moe da pljune na dalji

nu od pedeset stopa. Poto je ovo dizalo verovatnou da gost u kolima moe da oslepi,
rukovodstvo je odluilo da im ukloni kesice s otrovom. Veterinari su dvaput pokuali
, na dve razliite ivotinje, bez usppeha. Niko nije znao gde je otrov skriven. a ni
ko nee ni saznati, sve dok se ne izvri autopsija na nekom dilofosaurusu - a rukovo
dstvo nije dozvolilo da nijednog ubiju.
Malduna su jo vie brinuli velociraptori. Oni su bili nagonski lovci i nikada se nisu
odricali od plena. Ubijali su ak i kad nisu bili gladni. Ubijali su iz zadovoljst
va ubijanja. Bili su hitri: jaki trkai i zapanjujui skakai. Imali su smrtonosne kan
de na sva etiri uda; jedan snaan udarac rukom rasporio bi oveka, prosuo mu utrobu. A
imali su i mone eljusti za kidanje koje su parale meso umesto da ga grizu. Bili s
u daleko inteligentniji od ostalih dinosaurusa, a inilo se da su prirodni begunci
iz kaveza.
Svaki strunjak za zooloke vrtove zna da neke ivotinje radije bee iz kaveza. neke,
su majmuni i slonovi, mogu da otvore vrata kaveza. Druge, kao divlje svinje, ne
obino su inteligentne i mogu da njukama podignu brave na kavezima. Ali ko bi pretp
ostavljao da je divovski armadiljo notorni begunac iz kaveza? Ili severnoameriki
los? pa ipak, los je njukom gotovo isto tako spretan koliko i slon surlom. Losovi
stalno bee; nadareni su za to.
A i velociraptori.
Raptori su inteligentni barem koliko i impanze. A, kao i impanze, imaju spretne ruke
koje im omoguavaju da otvaraju vrata i barataju objektima. Oni lako mogu da pobeg
nu. A kada je jedan, ega se Maldun i plaio, konano pobegao, ubio je dva graevinska r
adnika i osakatio treeg pre nego to su ga ponovo uhvatili. Posle te epizode, kolib
i za posetioce dodata su teka vrata sa ipkama, visoka obodna ograda i prozori od o
jaanog stakla. A u zabranu za raptore dograeni su elektronski senzori da bi upozor
ili u sluaju jo jednog mogueg bega.
Maldun je eleo i puke. eleo je i ramene rakete zemlja-voda-vazduh. Lovci znaju koli
je teko oboriti etvorotonskog afrikog slona - a neki dinosaurusi bili su deset puta
tei. Rukovodstvo je bilo uasnuto - insistirali su da na ostrvu ne bude puaka. Kada
je Maldun zapretio da e dati otkaz i da e razglasiti sve tampi, postignut je kompr
omis. Na kraju, dva posebno napravljena laserski voena raketna lansera drana su po
d kljuem u podrumu. Samo Maldun imao je kljueve te sobe.
"To su bili kljuevi koje je Maldun sada vrteo.
"Idem dole", ree on.
Arnold, koji je posmatrao kontrolne ekrane, klimnuo je glavom. Dva dipa stajala su n
a vrhu brda i ekala da se pojavi ti-reks.
"Hej", doviknuo je Denis Nedri sa udaljene konzole. "Kad ste ve na nogama, donesite
mi kokiku, vai?"
Grant je ekao u kolima i utke posmatrao. Meketanje koze postalo je glasnije, upornij
. Koza je mahnito vukla povodac, jurei napred-nazad. Preko radija Grant je uo kako
Leksi panino kae: "ta e biti s kozom? Hoe li ona da pojede koozu?"
"Mislim da hoe", neko ju je pecnuo, a onda je Eli utiala radio. Zatim su osetili smr
d, zadah trulei i raspadanja, koji je strujao uzbrdo prema njima.
Grant je proaptao: "Eno ga."
"Je", ree Malkolm.
Koza je bila vezana usred polja, trideset jardi od najblieg drvea. Dinosaurus mora d
je negde meu drveem, ali za trenutak Grant nije video nita. Onda je shvatio da pre
nisko gleda: glava ivotinje nalazila se dvadeset stopa iznad zemlje, napola skriv
ena gornjim granama palmi.
Malkolm je proaptao: "O, moj boe... Velika je kao prokleta kua..."
Grant je zurio u golemu, etvorouglastu glavu, pet stopa dugu, iaranu crvenkasto sme
sa ogromnim eljustima i onjacima. eljust tiranosaurusa jednom se pokrenula, otvoril
a i sklopila. Ali ogromna ivotinja nije izila iz skrovita.
Malkolm je proaptao: "Koliko e dugo d eka?"
"Moda tri ili etiri minuta. Moda..."
enka Tiranosaurus neujno je skoila napred, potpuno otkrivajui svoje golemo telo. U
skoka prela je rastojanje do koze, sagla se i pregrizla joj vrat. Meketanje je p
restalo. Nastala je tiina.
Zastavi nad rtvom, enka tiranosaurusa iznenada je postala neodluna. Njena masivna

okrenula se na miiavom vratu i pogledala na sve strane. Ukoeno je zurila u pravcu

dipova, visoko gore na brdu.
Malkolm je proaptao: "Moe li da nas vidi?"
"O, da", ree Redis preko interkoma. "Hajde da vidimo da li e da jede ovde pred nama
li e da odvue plen."
enka tiranosaurusa se sagla i onjuila leinu koze. Ptica je zacvrkutala: njena glava
podie; uzbunjena, paljiva. Pogledala je napred i nazad, pretraujui okolinu malim tr
zajuim pokretima.
"Kao ptica", ree Eli.
enka tiranosaurusa je i dalje oklevala. "ega li se plai?" proapta Malkolm.
"Verovatno drugog tiranosaurusa", proapta Grant. Veliki mesoderi, kao to su lavovi
igrovi, esto posle ubistva postaju oprezni i ponaaju se kao da su iznenada razotkr
iveni. Zoolozi devetnaestog veka zamiljali su da se ivotinje oseaju krivim zbog ono
ga to su uinile. Ali savremeni naunici potkrepili su dokazima napor koji je stajao
iza ubistva - sate strpljivog unjanja pre konanog udarca - kao i uestalost neuspeha
. Ideja o 'prirodi, crvenih zuba i eljusti' bila je pogrena; najee, plen je izmicao.
Kada mesoder najzad obori ivotinje, oprezan je zbog drugog grabljivca, koji bi mog
ao da ga napadne i ukrade mu plen. Zato se ovaj tiranosaurus verovatno bojao dru
gog tiranosaurusa.
Ogromna ivotinja ponovo se nagnula nad kozu. Jedan veliki stranji ud drao je leinu
su eljusti poele da kidaju meso.
"Ostae", proapta Redis. "Izvrsno."
enka dinosaurusa ponovo je podigla glavu; u eljustima imala je iskrzane komade krvav
g mesa. Netremice je gledala dip. Poela je da vae. uli su muno krckanje kostiju.
"Fuj", ree Leksi, preko interkoma. "Ovo je odvratno."
A onda, kao da je oprez konano prevladao, enka tiranosaurusa podigla je eljustima o
tke, tiho ih ponela nazad meu drvee.
"Dame i gospodo, Tyrannosaurus rex", ree glas sa trake. Dipovi su startovali i tiho
renuli, kroz lisnati pokrov.
Malkolm se zavalio u sediyu. "Fantastino", ree on.
enaro je obrisao elo. Bio je prebledeo.

KONTROLA
Henri Vu je uao u kontrolnu sobu i zatekao ih kako sede u mraku i sluaju glasove preko
radija.
"...Isuse, ako se takva ivotinja oslobodi", govorio je enaro, piskavim glasom preko
vunika, "niko je nee zaustaviti."
"Nee je zaustaviti, niti..."
"Ogromna, bez prirodnih neprijatelja..."
"Boe moj, zamisli..."
"U kontrolnoj sobi, Hamond ree: "Zajebi ih. Tako su negativni."
Vu ree: "Oni jo o bekstvu ivotinja. Do sada su ve morali da vide da je sve pod kon
m. Inenjeringom smo stvorili ivotinje i inenjeringom stvorili utoite..." Slegao je ra
menima.
Vu je najiskrenije verovao da je park u osnovi bez greke, ba kao to je verovao da j
jegova paleo-DNK u osnovi bez greke. Koji god bi se problemi mogli javiti u vezi
DNK, u sutini bi to bili takasti problemi koda, to je uzrokovalo specifine probleme
u fenotipu: enzim koji se ne bi ukljuio, ili belanevinu koja se ne bi sklopila. Ka
kav god problem bio, uvek bi se reavao relativno beznaajnim prilagoavanjem u sledeoj
verziji.
Slino, znao je da problemi Jurskog parka nisu osnovni problemi. Nisu problemi kontro
le. Nita tako bazino, ili tako ozbiljno, kao to je mogunost bekstva ivotinja. Vu je s
matrao uvredljivom pomisao da bi neko mogao da veruje da bi on radio na sistemu
gde bi tako neto bilo mogue.
"Tu je taj Malkolm", mrano ree Hamond. "On stoji iza svega toga. Znate, od poetka j
rotiv nas. Po njegovoj teoriji, sloeni sistemi ne mogu da se kontroliu i prirodu j
e nemogue podraavati. Ne znam ta mu je. Do avola, pa mi ovde samo pravimo zooloki vrt
. Svet ih je pun i svi oni dobro rade. Ali on ili e dokazati svoju teoriju, ili e
umreti pokuavajui. Samo se nadam da nee uspaniiti enara i navesti ga da zatvori park.
"

Vu upita: "Moe li on to?"

"Ne", ree Hamond. "Ali moe da pokua. Moe da pokua i uplai japanske investitore,
navede da povuku kapital. Ili moe da vladu u San Hozeu pobuni. Moe da pravi proble
me."
Arnold je ugasio cigaretu. "Saekajmo da vidimo ta e da se dogodi", ree on. "Mi ver
u park. Hajde da vidimo kako e on to odraditi."
Maldun je iziao iz lifta, klimnuo uvaru u prizemlju i siao u podrum. Ukljuio je sv
U suterenu je bilo dva tuceta dipova, poreanih u pravilne redove. Bila su to elek
trina kola koja bi, na kraju, trebalo da ine beskrajnu petlju, obilaze park i vraaj
u u centar za posetioce.
U uglu nalazio se dip sa crvenom prugom, jedno od dva vozila na benzin - Harding, ve
terinar, tog jutra je uzeo drugo - koja su mogla da idu posvuda po parku, ak i meu
ivotinje. Na dipovima je bila dijagonalna crvena pruga, jer je ona, iz nekog razl
oga, odvraala triceratopse od napada na kola.
Maldun je krenuo ka dipu u kraju prostorije. elina vrata oruarnice bila su neobele
tkljuao je teka vrata svojim kljuem i irom ih otvorio. Soke su oiviavale unutranjost.
zvukao je Randlerov rameni lanser i kutiju kanistera. Dve sive rakete zatakao je
pod drugu ruku.
Poto je zakljuao vrata iza sebe, stavio je puku na stranje sedite dipa. Dok je n
au, zauo je grmljavinu u daljini.
ini se kao da e kia", ree Ed Redis, bacajui pogled na nebo.
Dip se ponovo zaustavio blizu sauropodske movare. Veliko krdo apatosaurusa paslo je
a ivici lagune; brstili su lie sa gornjih grana palmi. U istom podruju bilo je i ne
koliko hadrosaurusa kljunaa, koji su, u poreenju sa njima, delovali mnogo nie.
Naravno, Tim je znao da hadrosaurusi uopte nisu mali. Problem je bio to su apatosaur
si bili toliko mnogo vei. Njihove majune glave dostizale su pedeset stopa u vazduh
, ispruene na dugim vratovima.
"Velike ivotinje koje vidite obino zovu Brontosaurusi, ree snimljeni glas; "ali to
u stvari, Apatosaurusi. Oni su teki vie od trideset tona. To znai da je jedna jedi
na ivotinja velika kao celo krdo savremenih slonova. A moete da primetite da njiho
vo omiljeno podruje, du lagune, nije movarno. Uprkos onome to knjige kau, brontosauru
si izbegavaju movaru. Oni vie vole suvu zemlju."
"Brontosaurus je najvei dinosaurus, Leksi", ree Ed Redis. Tim se nije trudio da se
ri s njim. U stvari, Brachiosaurus je bio triput vei. A neki ljudi misle da su Ul
trasaurusi i Seismosaurusi bili jo vei od Brachiosaurusa. Seismosaurus je mogao da
tei i sto tona!
Pored apatosaurusa, manji hadrosaurusi stajali su na stranjim nogama i jeli lie. Sk
no su se kretali za tako velika stvorenja. Nekoliko beba hadrosaurusa vijalo se
meu odraslima i jeli listove koji su padali iz usta veih ivotinja.
"Dinosaurusi Jurskog parka se ne razmnoavaju", triao je snimak. "Mlade ivotinje koj
idite uvedene su pre nekoliko meseci, ve odgojene. Ali odrasli ih ipak paze."
Zaulo se kotrljajue tutnjanje groma. Nebo je bilo tamnije, nie, vie pretee.
"Aha, izgleda da e kia, dobro", ree Ed Redis.
Kola su krenula, a Tim je bacio pogled nazad na hadrosauruse. Izgleda, bono sa jedne
strane, ugledao je bledoutu ivotinju koja se brzo kretala. Na leima je imao braonk
aste pruge. Smesta ju je prepoznao. "Ej!" viknu on. "Zaustavite kola!"
"ta je?" upita Ed Redis.
"Brzo! Zaustavite kola!."
"Idemo dalje da vidimo poslednju od naih preistorijskih ivotinja - stegosaurusa", re
snimljen glas.
"ta je, Tim?"
"Video sam ga! Video sam ga tamo u polju."
"ta si video?"
"Jednog raptora! Tamo u polju!"
"Stegosaurusi su ivotinje iz srednje jure, koje su se razvile pre oko sto sedamdeset
miliona godina", ree snimak. "Neki od ovih izuzetnih biljodera ive ovde u Jurskom
parku."
"Oh, ne bih rekao, Tim", ree Ed Redis.
"Ne raptora."
"Jesam! Zaustavite kola!"

Zauo je amor iz interkoma, kad je novost preneta Grantu i Malkolmu. "Tim kae da je
eo raptora."
"Gde?"
"Nazad u polju."
"Hajde da se vratimo i pogledamo."
"Ne moemo da se vratimo", ree Ed Redis. "Moemo samo napred. Kola su programirana."
"Ne moemo da se vratimo?" ree Grant.
"Ne", ree Redis. "ao mi je. Vidite, ovo je neka vrsta vonje..."
"Time, ovde profesor Malkolm", ree glas iz interkoma, upadajui u razgovor. "Imam za
ebe jedno pitanje u vezi ovog raptora. ta bi rekao, koliko je star?"
"Stariji je od bebe koju smo danas videli", ree Tim. "A mlai od velikih odraslih iv
nja u zabranu. Odrasli su bili visoki est stopa. Ovaj je bio upola toliki."
"Dobro je", ree Malkolm.
"Video sam ga samo na tren", ree Tim.
"Siguran sam da to nije bio raptor", ree Ed Redis. "Nikako nije mogao da bude raptor
Mora da je to bio neki oti. Oni stalni preskau ograde. Imamo vrakih problema s nj
ima."
"Znam da sam video raptora", ree Tim.
"Gladna sam", ree Leksi. Poela je da cvili.
U kontrolnoj sobi, Arnold se okrenuo prema Vuu. "ta misli, ta je klinac video?"
"Mora da je u pitanju neki oti."
Arnold je klimnuo glavom. "Imamo problema s praenjem otija jer puno vremena provode
na drveu." Otiji su predstavljali izuzetak u uobiajenoj kontroli iz minuta u minut
, koju su kompjuteri vrili nad ivotinjama. Kompjuteri su neprestano gubili i prona
lazili otije, jer su ovi neprestano ulazili meu drvee i ponovo izlazili.
"Bolim me", ree Hamond, "to to smo napravili ovaj predivni park, ovaj fantastini pa
a nai prvi posetioci prolaze kroz njega kao raunovoe i samo trae probleme. Uopte mu
se ne dive."
"To je njihov problem", ree Arnold. "Ne moemo da ih nateramo da mu se dive." Interko
je kliknuo i do Arnold dopre otegnut glas: "Alo, Done, ovde En Bi sa dokova. Nis
mo sve istovarili, ali gledam olujni front juno od nas. Radije ne bih bio ovde pr
ivezan, ako se more jae uzburka."
Arnold se okrenuo u pravcu monitora na kome se nalazio teretni brod usidren na doku
na istonoj strani ostrva. Pritisnuo je dugme radija. "Koliko jo ima posla, Dime?"
"Jo samo tri kontejnera sa opremom. Nisam proverio kargo listu, ali mislim da moete
a saekate jo dve nedelje na to. Znate, ovde snismo dobro usidreni, a sto milja smo
od obale."
"Traite dozvolu za odlazak?"
"Da, Done."
"elim tu opremu", ree Hamond. To je oprema za laboratorije. Potrebna nam je."
"Da", ree Arnold. "Ali niste eleli da uloite novac u olujnu prepreku kojom bi zati
lukobran. Zato nemamo dobru luku. Ako se oluja pogora, brod e udariti o dok. Video
sam brodove koji su na taj nain izgubljeni. Tada ete imati sve ostale trokove, zam
enu broda plus vaenje potonulog da se dok oisti... s tim da ga neete moi da koristit
e sve dok..."
Hamond je odmahnuo glavom kao da ga puta. "Izbacite ih odatle."
"Doputenje da odete En Bi" ree Arnold u radio.
"Vidimo se za dve nedelje", ree glas.
Na video monitoru ugledali su kako posada na palubi otputa uad. Arnold se ponovo okr
nuo prema glavnoj konzoli. Ugledao je dipove kako se kreu kroz polja pare.
"Gde su sad?" upita Hamond.
"Lii na juna polja", ree Arnold. Juni kraj ostrva bio je vulkanski aktivniji od se
g. "To znai da samo to nisu stigli do stegosa. Siguran sam da e zastati da vide ta H
arding radi."
STEGOSAURUS
Dok se dip zaustavljao, Eli Satler je netemice gledala stegosaurusa kroz perjanice par
e. Stajao je tiho, nepomino. Pored njega je bio parkiran dip sa crvenom prugom.
"Moram da priznam da ova ivotinja izgleda smeno", ree Malkolm.
Stegosaurus je bio visok dvadeset stopa; imao je ogomno, nezgrapno telo i uspravne,

oklopne ploe du lea. Rep je imao opasne iljke, tri stope dugake. Meutim, vrat se stan
jivao u apsurdno malu glavu, sa budalastim pogledom, kao kod jako tupog konja.
Dok su posmatrali, ovek je obiao oko ivotinje i priao im. "Ovo je na veterinar, d
arding", ree Redis putem radija. "On je dao anesteziju stegosu, zbog ega se ovaj ne
mrda. Bolestan je."
Grant je ve izlazio iz kola i urio ka nepominom stegosaurusu. Eli je izila i pogle
nazad, jer se drugi dip zaustavio i dvoje klinaca je iskoilo napolje. "Od ega je bo
lestn?" upita Tim.
"Nisu sigurni", ree Eli.
Velike koaste ploe du stegosaurusove kime neznatno su klonule. Disao je sporo, te
svakim udisajem pravio mljackav zvuk.
"Je li zarazan?" upita Leksi.
Ili su ka majunoj glavi ivotinje, gde su Grant i veterinar kleali i virili u stego
sova usta.
Leksi je nabrala nos. "Ovaj je stvarno veliki", ree ona. "I smrdljiv."
"Jeste." Eli je ve primetila da stegosaurus odaje poseban vonj, nalik na ribu koja t
ruli. Podsetilo ju je to na neto to je znala, ali nije mogla da tano kae na ta. U sva
kom sluaju, nikada ranije nije omirisala stegosaurusa. Moda je ovo bio njegov kara
kteristian vonj. Ali je sumnjala. Veina biljodera nije imala otar miris. A ni njihov
izmet. Pravi smrad bio je rezervisan za mesodere.
"Da li je to zato to je bolestan?" upita Leksi.
"Moda. I ne zaboravi da ga je veterinar umirio."
"Eli, pogledaj mu jezik", ree Grant.
"Tamnopupurni jezik mlitavo je visio iz usta ivotinje. Veterinar ga je osvetlio da b
i ona mogla da vidi vrlo fine srebrnkaste plikove.
Mikromehurii", ree Eli. "Zanimljivo."
"Imamo puno potekoa s ovim stegosima", ree veterinar. "Stalno se razboljevaju."
"Kakvi su simptomi?" upita Eli. Zagrebla je jezik noktom. ista tenost izluila se iz
sspuknutih plikova.
"Fuj", ree Leksi.
"Gubljenje ravnotee, dezorijentacija, teko disanje i jaka dijareja", ree Harding. "
leda da se javlja otprilike jednom u est nedelja."
"Redovno se hrane?"
"Oh, da", ree Harding. "Ovako velike ivotinje moraju da svakoga dana unesu najmanje
et ili est stotina funti biljne materije samo da opstanu. Oni su stalni potroai ston
e hrane."
"Onda je malo verovatno da se truju biljkama", ree Eli. Oni koji stalno brste, bili
bi stalno bolesni ako bi jeli otrovno bilje. A ne svakih est nedelja."
"Tano", ree veterinar.
"Mogu li?" upita Eli. Uzela je baterijsku lampu od veterinara. "Imate li efekat zen
ice od omamljivaa?" upita ona; osvetlila je stegosaurusovo oko.
"Da. Postoji miotiki efekat, zenice se skupljaju."
"Ali ove zenice su rairene", ree ona.
Harding pogleda. Nije bilo sumnje: zenice stegosaurusa bile su rairene i nisu se sku
pile kada je svetlost sijala u njih. "Neka sam proklet", ree on. "To je farmakolok
i efekat."
"Da." Eli je ustala i pogledala unaokolo. "Koliko je podruje ivotinje?"
"Oko pet kvadratnih milja."
"Priblino u ovoj oblasti?" upita ona. Bili su na otvorenoj livadi, sa posutim stenov
itim probojima i povremenim perjanicam pare koje su se dizale iz zemlje. Bilo je
kasno posle podne i nebo je bilo ruiasto ispod sve niih sivih oblaka.
"Veinom se kreu u oblasti severnije i istonije odavde", ree Harding. "Meutim, kad
zbole, obino dou ba u ovo podruje."
Zanimljiva zagonetka, pomisli ona. Kako objasniti periodinost trovanja? Pokazala je
preko polja. "Vidite li ono nisko, neno bunje?"
"Zapadnoindijski jorgovan." Harding klimnu glavom. "Znamo da je otrovan. ivotinje ga
ne jedu."
"Sigruni ste?"
"Da. Pratimo ih na videu, a da budem siguran proverio sam izmet. Stegosi uopte ne je
du bunje jorgovana."

Melia azedarach, zvana inaberi, ili zapadnoindijski jorgovan, sadri jedan broj otrov
ih alkaloida. Kinezi su tu biljku koristili kao otrov za ribe.
"Ne jedu ga", ree veterinar.
"Zanimljivo", ree Eli. "Zato to bih, u protivnom, rekla da ivotinja pokazuje klasi
ake trovanja Meliom: omamljenost, plikove na sluzokoi i irenje zenica." Zaputila s
e u polje da izbliza osmotri biljke. Nagnula se nad zemlju. "U pravu ste", ree on
a. "Biljke su zdrave, nema znakova da ih je neko jeo. Nikakvih znakova."
"A tu je i interval od est nedelja", podsetio ju je veterinar.
"Koliko esto stegosaurusi dolaze ovamo?"
"Otprilike jednom nedeljno", ree on. "Stegosi polako prave petlju kroz njihovo podru
e i hrane se tokom puta. Zavravaju petlju za otprilike nedelju dana."
"Ali razboljevaju se jedanput u est nedelja?"
"Tako je", ree Harding.
"Ovo je dosadno", ree Leksi.
"", ree Tim. "Doktorka Satler pokuava da razmilja."
"Bezuspeno", ree Eli; produila je poljem.
Iza sebe, ula je kako Leksi kae: "Hoe li neko da se dobacujemo?"
Eli je netremice gledala u zemlju. Polje je na mnogim mestima bilo stenovito. Negde
s leve strane ulo se zapljuskivanje talasa. Meu stenjem bilo je bobica. Moda su ivo
tinje jele samo bobice. Meutim, to nije imalo smisla. Bobice zapadnoindijskog jor
govana bile su strano gorke.
"Jesi li neto nala?" upita Grant, kad joj se pridruio.
Eli uzdahnu. "Samo kamenje", ree ona. "Mora da smo blizu plae, jer je svo kamenje gl
tko. A i obrazuje smene gomilice."
"Smene gomilice?" ree Grant.
"Posvuda. Eno tamo jedne gomile." Pokazala j prstom.
im je to uinila, shvatila je u ta gleda. Kamenje je bilo pohabano, ali to nije imal
ikakve veze s okeanom. Ovo kamenje bilo je sloeno na gomilice, gotovo kao da je t
ako bilo isputeno.
Bile su to gomilice kamenja iz voljke.
Mnoge ptice i krokodili gutaju kamenie koje sabiraju u miiavim vreicama u probavn
tu, zvanim voljke. Kada ga miii voljke pritiskaju, kamenje pomae da se samelje tvrd
a biljna hrana, pre nego to stigne do eludca. Na taj nain potpomae se varenje. Neki
naunici smatrali su da su i dinosaurusi imali voljano kamenje. Prvo i prvo, zubi d
inosaurusa bili su premali i nedovoljno istroeni, ako su korieni za vakanje hrane. P
retpostavljalo se da su dinosaurusi gutali celu hranu i putali da voljano kamenje
samelje biljna vlakna. A neki skeleti bili su pronaeni zajedno sa pridruenom gomil
om kamenia u predelu trupa. Meutim, to nikad nije bilo potvreno, a..."
"Voljano kamenje", ree Grant.
"Da, mislim da je to. Gutaju ovo kamenje, a posle nekoliko nedelja kamenje se uglaa,
tako da ga povrate, pravei ovu gomilicu. Zatim gutaju svee kamenje. A kad to urad
e, progutaju i bobice. I razbole se."
"Neka sam proklet", ree Grant. "Siguran sam da si u pravu."
Pogledao je gomilu semenja, prodarao po njima rukom, sledei nagon paleontologa.
Onda je zastao.
"Eli", ree on. "Vidi ovo."
"Smesti je, frajeru! Pravo u staru rukavicu!" povikala je Leksi, a enaro joj je baci
o lopticu.
Bacila ju je nazad tako jako da mu je ruka zabridela. "Lake malo! Ja nemam rukavicu!
"
"Kilavko!" ree ona prezrivo.
Iznerviran, ispalio je loptu prema njoj i zauo pljes! o kou. "Ovo ve lii na neto"
a.
Stojei pored dinosaurusa, enaro je nastavio da se igra hvatanja lopte, dok je razgov
rao s Malkolmom. "Kako se onaj bolesni dinosaurus uklapa u vau teoriju?"
"Predvien je", ree Malkolm.
enaro odmahnu glavom. "Ima li ega to nije predvieno vaom teorijom?"
"Gledajte", ree Malkolm. "Nema to veze sa mnom. To je teorija haosa. Ali ja primeuje
da niko nije voljan da slua o posledicama matematike. Zbog toga to ona ima veliki
h posledica na ljudski ivot. Mnogo veih od Hajzenbergovog principa ili Gedelove te

oreme, o kojima svi trube. To su, u stvari, vie akademska razmatranja. Filozofska
razmatranja. Ali teorija haosa utie na svakodnevni ivot. Znate li zato su kompjute
ri napravljeni?"
"Ne", ree enaro.
"Spii je ovamo", povika Leksi.
"Kompjuteri su napravljeni krajem etrdesetih zato to su matematiari, kao Don Fon N
, mislili da e, ako budu imali kompjuter - mainu koja e jednovremeno baratati mnogi
m promenljivim veliinama - moi da prognoziraju vreme. ovek e najzad ovladati razumev
anjem vremena. I ljudi su verovali u taj san sledeih etrdeset godina. Verovali su
da je vremenska prognoza samo funkcija praenja stvari. Ako biste dovoljno toga zn
ali, mogli biste da sve prognozirate. To je bilo vladajue nauno verovanje od Njutn
a."
"I?"
"Teorija haosa sve to baca pravo kroz prozor. Ona kae da je neke pojave nemogue pred
ideti. Sav novac koji je potroen na dugoronu prognozu - oko pola milijarde dolara
u poslednjih nekoliko decenija - protraen je. Porez na budale. Besmisleno je trud
iti se da pretvorite olovo u zlato. Kad gledamo unazad na alhemiare, smejemo se o
nome to su pokuavali da urade, ali budue generacije smejae se nama na isti nain. Pokua
vali smo nemogue - i potroili na to puno novca. Zato to, u stvari, postoji velika k
ategorija pojava koje su same po sebi nepredvidljive."
"To kae haos?"
"Da, a zapanjuje koliko malo ljudi mari da to uje", ree Malkolm. "Ove sam informacij
predoio Hamondu davno pre nego to je postavio temelje ovom mestu. Hoe da inenjeringo
m stvori gomilu preistorijskih ivotinja i smesti ih na jedno ostrvo? Dobro. Sladak
san. armantan. Ali to nee tei po planu. To je samo po sebi nepredvidljivo, ba kao i
vreme."
"Rekli ste mu to?" upita enaro.
"Da. Takoe sam mu rekao da e dolaziti do odstupanja. Oigledno je da je uklapanje i
ja u okruenje jedan od problema. Stegosaurus je star sto miliona godina. On nije
prilagoen naem svetu. Vazduh je drugaiji, sunevo zraenje je drugaije, zemljite je drug
je, insekti su drugaiji, zvukovi su drugaiji, vegetacija je drugaija. Sve je drugaij
e. Povean je sadraj kiseonika. Ova jadna ivotinja osea se kao ovek na nadmorskoj visi
ni od deset hiljada stopa. Sluajte kako iti."
"A osteli problemi?"
"iroko govorei, sposobnost parka da kontrolie irenje oblika ivota. Zato to se is
olucije sastoji u tome da ivot rui sve granice. ivot se oslobaa. ivot se iri na nova p
odruja. Bolno, moda ak opasno. Ali ivot nalazi puteve." Malkolm odmahnu glavom. "Nis
am mislio da mudrujem, ali eto."
enaro pogleda preko. Eli i Grant su bili s druge strane polja, mahali rukama i vikal
i.
"Jesi li mi doneo kokiku?" upitao je Denis Nedri, kad se Maldun vratio u kontrolnu s
obu.
Maldun se nije potrudio da mu odgovori. Poao je pravo do monitora i pogledao ta se d
gaa. Preko radija uo je Hardingov glas: "...stegos...konano... pazimo...sad."
"ta je sad?" upita Maldun.
"Stigli su dole do june take", ree Arnold. "Zato se veza pomalo prekida. Prebaciu
drugi kanal. Meutim, otkrili su ta nije u redu sa stegosima. Jedu neke bobice."
Hamond klimnu glavom. "Znao sam da ete to reiti, pre ili kasnije", ree on.
"Nije neto naroito impresivno", ree enaro. Vrhovima prstiju drao je deli, ne ve
e marke, podignut prema svetlu koje je bledelo. "Siguran si u to, Alene?"
"Potpuno sam siguran", ree Grant. Ono to ga odaje jeste ara na unutranjoj povrini
anjoj krivini. Okreni ga naopake i videe jedva vidljiv obrazac ispupenih linija koje
obrazuju grube trougaone oblike.
"Da, vidim ih."
"E, pa, ja sam na svom nalazitu u Montani iskopao dva jajeta sa takvom arom."
"Tvrdi da je ovo deli dinosaurusove ljuske od jajeta."
"Apsolutno."
Harding odmahnu glavom. "Ovi dinosaurusi ne mogu da se razmnoavaju."
"Oigledno mogu", ree enaro.
"To mora da je ptije jaje", ree Harding. "Na ostrvu imamo bukvalno na desetine vrsta

ptica."
Grant odmahnu glavom. "Pogledajte zakrivljenje. Ljuska je gotovo ravna. To je od ve
oma velikog jajeta. A zapazite i debljinu ljuske. To je dinosaurusovo jaje, osim
ako nemate nojeve na ostrvu."
"Ali oni nikako ne mogu da se razmnoavaju", navaljivao je Harding. "Sve ivotinje su
ke."
"Ja jedno znam", ree Grant, "da je ovo jaje dinosaurusa."
Malkolm ree: "Moete li da odredite vrstu?"
"Da", ree Grant. "To je jaje velociraptora."

KONTROLA
"Potpuno apsurdno", ree Hamond u kontrolnoj sobi dok je sluao izvetaj preko radija. "
mora da je ptije jaje. Jedino to moe da bude."
Rado je krao. Zauo je Malkolmov glas: "Hoemo li da napravimo mali test? Zamolite go
dina Arnolda da izbaci jedan od njegovih kompjuterskih obrauna."
"Sada?"
"Da, upravo sada. Shvatio sam da ih moete preneti na ekran u kolima doktora Hardinga
. Hoete li to da uinite?"
"Nema problema", ree Arnold. Trenutak kasnije na ekranu u kontrolnoj sobi bilo je od
ampano:
Ukupno ivotinja 238
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 21 3.3
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 49 3.9
Otnielije 16 16 3.1
Velociraptori 8 8 3.0
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 33 2.9
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 238

"Nadam se da ste zadovoljni", ree Hamond. "Jeste li ga dobili dole na vaem ekranu?"
"Vidimo ga", ree Malkolm.
"Sve se slae, kao i uvek." Nije mogao da otkloni zadovoljstvo iz glasa.
"A sada", ree Malkolm. "Moete li da uinite da kompjuter traga za razliitim brojem
ja?"
"Kao na primer?"
"Pokuajte sa dvesta trideset devet."
"Samo trenutak", ree Arnold, namrten. Trenutak kasnije na ekranu je bilo odtampano:
Ukupno ivotinja 239
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 21 3.3
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 50 ??
Otnielije 16 16 3.1
Velociraptori 8 8 3.0
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1

Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 33 2.9
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 239

Hamond se pomakao napred. "ta je to, kog vraga?"

"Imamo jo jednog kompia."
"Otkud?"
"Ne znam!"
Radio je pucketao. "A sada, moete li da zatraite da kompjuter traga za, na primer, t
ista ivotinja?"
"O emu on to pria?" upita Hamond; glas mu se podizao. "Tri stotine ivotinja? O emu
o pria?"
"Samo trenutak", ree Arnold. "To e potrajati par minuta." Pritiskivao je dugmad na e
ranu. Prvi red suma se pojavio:
Ukupno ivotinja 239
"Ne razumem ta smera", ree Hamond.
"Bojim se da ja razumem", ree Arnold. Posmatrao je ekran. Brojevi u prvom redu su ot
kucavali:

Ukupno ivotinja 244

"Dvesta etrdeset etiri?" ree Hamond. "ta se to dogaa?"
"Kompjuter broji ivotinje u parku", ree Vu. "Sve ivotinje."
"Mislio sam da je to oduvek inio." Naglo se okrenuo. "Nedri! Jesi li ti opet neto za
ebao?"
"Nisam", ree Nedri, podiui glavu s konzole. "Kompjuter doputa operateru da unese o
i broj ivotinja da bi se ubrzalo brojanje. Ali to je olakica, a ne mana."
"U pravu je", ree Arnold. "Uvek smo za osnovu brojanja koristili dvesta trideset osa
m, jer smo smatrali da ne moe da ih bude vie.

Ukupno ivotinja 262

"ekaj malo", ree Hamond. "Ove ivotinje ne mogu da se razmnoavaju. Kompjuter mora d
ji poljske mieve ili neto slino."
"I ja tako mislim", ree Arnold. "Gotovo je sigurno da je to greka u vizuelanom prae
. Uskoro emo znati."
Hamond se okrenuo prema Vuu. "Ne mogu da se razmnoavaju, zar ne?"
"Ne mogu", ree Vu.
Ukupno ivotinja 270
"Odakle dolaze?" upita Arnold.
"Prolet bio ako znam", ree Vu.
Posmatrali su kako broj raste.
Ukupno ivotinja 283
Preko radija, uli su kako enaro kae: "Svetog mu govneta, koliko ih jo ima?"
A onda su uli devojicu: "Gladna sam. Kad emo kui?"
"Uskoro, Leksi."
Na ekranu bletala je poruka o greci:

ERROR:Search Params: 300 ivotinja nije naeno

"Greka", ree Hamond, klimajui glavom. "Tako sam i mislio. Sve vreme sam mislio da j
pitanju greka."
Meutim, trenutak kasnije na ekranu bilo je odtampano:
Ukupno ivotinja 292
vrsta oekivano naeno ver.

Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 22 ??
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 65 ??
Otnielije 16 23 ??
Velociraptori 8 37 ??
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 34 ??
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 292

Radio je krao. "Sad vidite manu vaih procedura", ree Malkolm. "Samo ste pratili oe
i broj dinosaurusa. Brinuli ste se da ne izgubite neku ivotinju i vae procedure bi
le su projektovane da vas smesta upozore ako se javi manjak ivotinja. Ali problem
nije u tome. Problem je to imate viak ivotinja."
"Hriste", ree Arnold.
"Ne moe da ih ima vie", ree Vu. "Znamo koliko smo ih pustili. Ne moe da ih bude vi
oga."
"Bojim se da moe, Henri", ree Malkolm. "One se razmnoavaju."
"Ne mogu."
"ak i ako ne prihvatite Grantovu ljusku jajeta, moete to da dokaete sopstvenim poda
a. Pogledajte grafikon visine kompia. Arnold e vam ga prikazati."

"Primeujete li neto?" upita Malkolm.

"To je Gausova raspodela", ree Vu. "Kriva normalne raspodele."
"Ali zar niste rekli da ste kompie uvodili u tri partije? U razmaku od po est meseci
"
"Da..."
"Onda bi trebalo da dobijete grafikon sa pikovima na svakoj od tri uvedene partije"
, ree Malkolm i otkuca neto po tastaturi. "Ovako."

Meutim, va grafikon nije takav", ree Malkolm. "Grafikon koji ste dobili jeste grafi
populacije koja se razmnoava. Vai kompii se razmnoavaju."
Vu odmahnu glavom: "Ne vidim kako mogu?"
"Razmnoavaju se kao i otnielije, majasaurusi, hipsisi - a i velociraptori."
"Hriste", ree Maldun. "U parku ima slobodnih raptora."
"E, pa, i nije tako loe", ree Hamond, gledajui u ekran. "Imamo porast samo u tri ka
orije - ovaj, pet kategorija. U dve od njih jako mali..."
"O emu to priate?" glasno ree Vu. "Zar ne znate ta to znai?"
"Naravno da znam ta to znai, Henri", ree Hamond. "Znai da si zajebao stvar."
"Apsolutno nemogue."
"Henri, tamo napolju su ti dinosaurusi koji se razmnoavaju."
"Ali svi oni su enke", ree Vu. "To je nemogue. Mora da je neka greka. I vidite bro
Mali porast kod velikih ivotinja, majasurusa i hipsija. A veliki porast malih ivo
tinja. To naprosto nema smisla. Mora da je neka greka."
Radio se ukljuio. "U stvari, i nije", ree Grant. "Mislim da ove brojke potvruju da
oni razmnoavaju. Na sedam razliitih mesta na ostrvu."

MESTA RAZMNOAVANJA
Nebo je tamnelo. Gromovi su tutnjali u daljini. Grant i ostali, naslonjeni na vrata di
pa, netremice su gledali ka ekranu na kontrolnoj tabli. "Mesta razmnoavanja?" upi
ta Vu, preko radija.
"Legala", ree Grant. "Ako pretpostavimo da prosean polog ima osam do dvanaest nalee
jaja, ovi podaci ukazivali bi da su kompii imali dva legla. Raptori su imali dva

legla. Otiji su imali jedno leglo. A hipsiji i maje svaki po jedno."

"Gde su ta legla?"
"Moraemo da ih naemo", ree Grant. "Dinosaurusi prave svoja legla na zabitim mestima
"Ali zato ima tako malo velikih ivotinja?" upita Vu. "Ako jedno leglo maja ima osam
o dvanaest jaja, trebalo bi da bude osam do dvanaest novih maja, a ne samo jedna
."
"Tako je", ree Grant. "Osim to slobodni raptori i kompii verovatno jedu jaja veih
ja - a moda jedu i tek izlegle mladunce."
"Ali to nikada nismo videli", ree Arnold, preko radija.
"Raptori su none ivotinje", ree on. "Da li neko posmatra park nou?"
Duga tiina.
"Ne bih rekao", ree Grant.
"Ipak nema smisla", ree Vu. "Ne moete odravati pedeset novih ivotinja na paru lega
ja."
"Ne", ree Grant. "Pretpostavimo da jedu jo neto. Moda male glodare. Mieve i pacov
Nova tiina.
"Da nagaam", ree Grant. "Kad ste prvi put stigli na ostrvo, imali ste problema sa pa
ovima. Ali, kako je vreme prolazilo, problema je nestalo."
"Da. To je istina..."
"I nikada vam nije palo na pamet da ispitate zato."
"Pa, pretpostavljali smo..." ree Arnold.
"Vidite", ree Vu, "i dalje ostaje injenica da su sve ivotinje enke. One ne mogu da
azmnoavaju."
Grant je razmiljao o tome. Nedavno je saznao za intrigirajuu zapadnonemaku studiju
ojoj se, pretpostavljao je on, krio odgovor. "Kada ste nainili vau DNK dinosaurusa
", ree Grant, "radili ste sa nepotpunim delovima, je li tako?"
"Da", ree Vu.
"Da biste nainili celo vlakno da li ste nekada morali da ukljuite delove DNK drugih
rsta?"
"Povremeno jesmo", ree Vu. "Tako je jedino mogue zavriti posao. Ponekad smo ubaciva
DNK ptica, raznih vrsta, a ponekad i DNK gmizavaca."
"A neku DNK vodozemaca? Posebno, DNK aba?"
"Mogue. Morau da proverim."
"Proverite", ree Grant. "Mislim da e tu leati odgovor."
Malkolm ree: "DNK abe? Zato DNK abe?"
enaro nestrpljivo ree: "Sluajte, sve je ovo jako zanimljivo, ali zaboravljamo glavn
itanje: da li su neke ivotinje pobegle s ostrva?"
Grant ree: "Na osnovu ovih podataka ne moemo to da kaemo."
"Onda, kako emo to saznati?"
"Ja znam samo za jedan nain", ree Grant. "Moraemo da naemo svako pojedino leglo di
rusa i pregledamo ga. Zatim da izbrojimo preostale delie jaja. To e nam omoguiti da
odredimo koliko se ivotinja prvobitno izleglo. I moi emo da procenimo da li neka n
edostaje."
Malkolm ree: "ak i tako neete moi da znate da li su ivotinje koje nedostaju ubije
ve zbog prirodnih uzroka, ili su napustile ostrvo."
"Ne", ree Grant, "ali to e biti poetak. Mislim da moemo dobiti vie informacija ak
o pogledamo grafikone populacije."
"Kako emo nai legla?"
"U stvari", ree Grant, "mislim da e tu kompjuter moi da nam pomogne."
"Moemo li sad da se vratimo", upita Leksi. "Gladna sam."
"Da, hajdemo", ree Grant i nasmei joj se. "Bila si tako strpljiva."
"Moi ete da jedete za dvadesetak minuta", ree Redis i poe ka dipovima.
"Ostau neko vreme", ree Eli, da slikam stegosa aparatom doktora Hardinga. Ovi mehuri
u ustima raistie se do sutra."
"Ja u da se vratim", ree Grant. "Idem s deecom."
"I ja u", ree Malkolm.
"Mislim da u da ostanem", ree enaro, "i da se vratim sa Hardingom i njegovim dipom
a doktorkom Satler."
"Lepo. 'Ajdemo."
Poli su. Malkolm ree: "to li na pravnik ostaje?"

Grant slegnu ramenima. "Mislim da to ima neke veze sa doktorkom Satler."

"Stvarno? orc, misli."
"Deavalo se ranije", ree Grant.
Kada su stigli do dipa, Tim ree: "Ovoga puta hou da se vozim napred, sa doktorom Gr
om."
Malkolm ree: "Na alost, doktor Grant i ja moramo da razgovaramo."
"Ja u samo da sedim i sluam. utau", ree Tim.
"To je privatan razgovor", ree Malkolm.
"Da ti kaem neto, Time" , ree Ed Redis. "Neka oni sede sami u stranjim kolima. Mi
sedimo u prednjim i moi e da koristi naoare za no. Time, jesi li nekad koristio naoare
za no? Te naoare imaju jako osetljive CCD-je pomou kojih moe da vidi u mraku."
"Lepo", ree on i krenu ka prvim kolima.
"Hej!" ree Leksi. "i ja hou da ih koristim."
"Ne", ree Tim.
"Nije fer! Nije fer! Ti mora sve da radi, Timi!"
Ed Redis ih je gledao kako se udaljavaju i rekao Grantu: "Vidim kakva e biti vonja
ad."
Grant i Malkolm su se popeli u druga kola. Nekoliko kinih kapi poprskalo je vetrobra
n. "Hajdemo", ree Ed Redis. "I meni je ve vreme za veeru. A i dobro bi mi doao jedan
fini banana daikiri. ta kaete, narode? Odgovara li vam daikiri?" Udario je u metal
nu povrinu kola. "Vidimo se u kampu", ree on, potra prema prvim kolima i pope se u
njih.
Crveno svetlo na komandnoj tabli je zatreperilo. Uz blago elektrino zujanje, dip je
oao.
Dok su se vozili nazad pod svetlom koje je slabilo, Malkolm se inio neobino uzdran.
ant ree: "Mora da se oseate osvetniki. U vezi vae teorije."
"Pravo da ti kaem, pomalo se plaim. Recimo da smo na veoma opasnoj taki."
"Zato?"
"Intuicija."
"Zar matematiari veruju u intuiciju?"
"Naravno. Intuicija je jako vana. U stvari, razmiljao sam o fraktalima", ree Malkol
"Znate za fraktale?"
Grant odmahnu glavom. "Ne, ne ba."
"Fraktali su jedna vrsta geometrije. Dovode se u vezu sa ovekom po imenu Mandelbrot.
Za razliku od obine euklidovske geometrije koju svi ue u koli - kvadrati, kocke i
kugle - fraktalna geometrija opisuje stvarne predmete u prirodi. Planine i oblac
i su fraktalni oblici. Tako da su fraktali verovatno povezani sa stvarnou. Na neki
nain."
E, pa, Mandelbrot je otkrio znaajnu stvar svojim geometrijskim oruem. Otkrio je da s
vari izgledaju gotovo jednako u razliitim razmerama."
"U razliitim razmerama?" ree Grant.
"Na primer", ree Malkolm, "jedna velika planina, viena izdaleka, ima odreen neravan
lik planine. Ako priete blie, i pogledate mali vrh velike planine, i on e imati ist
i oblik planine. U stvari, moete se sputati do razmere majune estice kamena, viene po
d mikroskopom - i ona e imati isti osnovni fraktalni oblik kao velika planina."
"Ne shvatam ba zato vas ovo brine", ree Grant. Zevnuo je. Osetio je sumporna ispare
vulkanskog porekla. Sada su stizali do dela puta koji je vodio blizu obale i na
dnosio se nad plato i okean.
"To je nain gledanja na stvari", ree Malkolm. "Mandelbrot je otkrio istovetnost od n
jmanjeg do najveeg. A ova istovetnost razmera takoe se odnosi i na dogaaje."
"Dogaaje?"
"Razmotrite cenu pamuka", ree Malkolm. "Postoje pouzdani podaci o cenama pamuka za v
ie od sto poslednjih godina. Ako prouite fluktuacije cena pamuka, otkriete da grafi
kon fluktuacija cena tokom jednog dana u osnovi lii na grafikon za nedelju dana,
koji u osnovi lii na grafikon za godinu dana, ili deset godina. Takve su stvari.
Jedan dan je kao ceo ivot. Pone da radi jednu stvar, ali zavri radei neto drugo, plan
da ode negde, ali nikad tamo ne stigne... A na kraju ivota, celo tvoje bitisanje ta
koe je imalo isti oblik kao i jedan jedini dan."
"Pretpostavljam da je to jedan od naina da se gleda na stvari", ree Grant.
"Ne", ree Malkolm. "To je jedini nain da se gleda na stvari. Barem, jedini nain koj

dgovara stvarnosti. Vidite, fraktalna ideja istovetnosti nosi u sebi jedan vid r
ekurzije, jednu vrstu vraanja na samu sebe, to znai da su dogaaji nepredvidljivi. Da
se iznenada mogu promeniti, bez upozorenja."
"U redu..."
"Ali mi smo uljuljkali sebe u pomisao da je iznenadne promena neto to se dogaa van
malnog poretka stvari. Neka nesrea, kao sudar kolima. Ili je van nae kontrole, kao
smrtonosna bolest. Mi ne smatramo da je iznenadna, radikalna, neracionalna prom
ena ugraena u samu teksturu postojanja. A ipak jeste. Teorija haosa ui nas", ree Ma
lkolm, "da pravolinijski pogled, koji smo podrazumevali u svemu od fizike do pro
ze, naprosto ne postoji. Linearnost je vetaki nain gledanja na svet. Stvarni ivot ni
je niz meusobno povezanih dogaaja koji se deavaju jedan za drugim kao biseri naniza
ni na ogrlici. ivot je u stvari niz susreta u kojima jedan dogaaj moe da promeni on
e koji slede na potpuno nepredvidljiv, ak i razoran nain." Malkolm se zavalio u se
dite i zagledao u drugi dip, nekoliko jardi ispred. "To je duboka istina o grai nae
vaseljene. Ali, iz istog razloga, mi se uporno ponaamo kao da to nije istina."
U tom trenutku, kola se, uz drmusanje, zaustavie.
"ta se dogodilo?" upita Grant.
Ispred sebe, ugledali su klince u kolima kako pokazuju u pravcu okeana. Na puini, is
pod sve niih oblaka, Grant je ugledao crni obris broda za snabdevanje kako se vraa
ka Puntarenasu.
"Zato smo se zaustavili?" upita Malkolm.
Grant je ukljuio radio i uo kako devojica uzbueno kae: "Gledaj tamo, Timi! Vidi g
je!"
Malkolm je zakiljio prema brodu. "Govore o brodu?"
"Oigledno."
Ed Redis siao je sa prednjih kola i dotrao do njihovog prozora. "ao mi je", ree o
klinci su se uzbunili. Imate li ovde dvogled?"
"Zato?"
"Devojica kae da vidi neto na brodu. Neku ivotinju", ree Redis.
Grant je epao dvogled i naslonio laktove na nosa prozora dipa. Pretraio je dug ob
da za snabdevanje. Bilo je tako mrano da je gotovo bio silueta; dok je posmatrao,
upalila su se bona svetla broda, blistava na tamnopurpurnom sumraku.
"Vidi li neto?" ree Redis.
"Ne", ree Grant.
"Nisko su dole", ree Leksi; preko radija. "Gledaj nisko dole."
Grant je nakrenuo dvogled dole i pretraivao trup neposredno iznad linije vode. "Brod
za snabdevanje imao je irok trup, i na boku titnik od talasa koji je vodio du brod
a. Ali sad je bilo prilino mrano i bilo je teko razaznati pojedinosti.
"Ne, nita..."
"Ja ih vidim", nestrljivo ree Leksi. "Blizu kraja. Gledaj blizu kraja!"
"Kako ita moe da vidi po ovakvom svetlu?" upita Malkolm.
"Klinci vide", ree Grant. "Oni imaju otrinu vida kakvu smo zaboravili da smo ikada i
ali."
Okrenuo je dvogled ka krmi, polako ga pomiui, i najednom ugledao ivotinje. Igrale s
e, jurcajui se izmeu krmenih struktura koje su se ocrtavale. Mogao je da ih vidi s
amo nakratko, ali ak i po sve slabijem svetlu mogao je da raspozna da su to uspra
vne ivotinje, visoke oko dve stope, koje su stajale sa krutim balansirajuim repovi
ma.
"Vidi ih sad!" upita Leksi.
"Vidim ih", ree on.
"ta su to?"
"To su raptori", ree Grant. "Barem dva. Moda i vie. Mladi su."
"Isuse", ree Ed Redis. "Taj brod ide na kopno."
Malkolm slee ramenima. "Ne uzbuujte se. Samo pozovite kontrolnu sobu i recite im da
ozovu brod nazad."
Ed Redis posee unutra i dograbi radio s upravljake table. Zauli su utanje stati
ikove dok je brzo menjao kanale. "Neto s ovim nije u redu", ree on. "Ne radi."
Otrao je do prvog dipa. Videli su kako se zagnjurio u njega. Onda je pogledao nazad
a njima. "Neto nije u redu s oba radija. Ne mogu da dobijem kontrolnu sobu."
"Onda hajde da krenemo", ree Grant.

U kontrolnoj sobi, Maldun je stajao pored velikog prozora koji se nadnosio nad park
. U sedam sati, kvarcni reflektori upalili su se irom ostrva i pretvorili pejza u
blistavi dragulj koji se pruao ka jugu. Ovo je bio njemu najdrai deo dana. Zauo je
kranje iz radija.
"Dipovi su opet krenuli", ree Arnold. "Vraaju se kui."
"Ali zato su stali?" upita Hamond. "I zato ne moemo da razgovaramo s njima?"
"Ne znam", ree Arnold. "Moda su iskljuili radije u kolima."
"Verovatno oluja", ree Maldun. "Smetnje usled oluje."
"Bie ovde za dvadeset minuta", ree Hamond. "Bolje pozovite i uverite se se da je trp
zarija spremna za njih. Ova deca e biti gladna."
Arnold je uzeo telefon i zauo postojano jednolino utanje. "ta je ovo? ta se doga
"Isuse, spusti to", ree Nedri. "Zajebae transfer podataka."
"Zauzeo si sve telefonske linije? ak i interne?"
"Uzeo sam sve linije koje komuniciraju sa spoljanjim svetom", ree Nedri. "Ali vae i
rne linije trebalo bi i dalje da rade."
Arnold je pritiskivao dugmad na konzoli, jedno za drugim. Nije uo nita osim utanja
vim linijama.
"Izgleda k'o da si ih sve uzeo."
"ao mi je", ree Nedri. "Na kraju sledeeg prenosa, negde za petnaest minuta, oslobod
am par linija." Zevnuo je. "Izgleda da e ovo biti dug vikend za mene. Mislim da u
sad da odem da donesem tu kokiku." Podigao je svoju torbu, stavio je na rame i za
putio se ka vratima. "Ne dirajte moju konzolu, vai?"
Vrata su se zatvorila.
"Kakav ljigavko", ree Hamond.
"Aha, ree Arnold. "Ali mislim da zna ta radi."
Du puta, oblaci vulkanske pare inili su magliaste duge na sjajnim kvarcnim svetlost
. Grant ree u radio: "Koliko treba brodu do kopna?"
"Osamnaest sati", ree Ed Redis. "Manje ili vie. To je prilino pouzdano." Bacio je
d na sat. "Trebalo bi da stigne sutra ujutro oko jedanaest."
Grant se namrtio. "Jo ne moete da razgovarate s kontrolnom sobom?"
"Za sada ne."
"A sa Hardingom? Moete li da doete do njega?"
"Ne. Pokuao sam. Moda je iskljuio radio."
Malkolm je vrteo glavom. "Znai, mi smo jedini koji znaju za ivotinje na brodu."
"Pokuavam da dobijem nekoga", ree Ed Redis. "Mislim, Hriste, ne elimo da ove ivot
ignu na kopno."
"Kad emo stii u bazu?"
"Odavde, jo esnaest, sedamnaest minuta", ree Ed Redis.
Nou, itav put bio je osvetljen velikim reflektorima. Grant se oseao kao da se voze
z svetlozeleni tunel lia. Velike kine kapi prskale su vetrobran.
Grant je osetio kako dip usporava, zatim staje. "ta sad?"
Leks ree: "Neu da stanem. Zato smo stali?"
A onda, iznenada, svi reflektori se ugasie. Put je utonuo u tamu. Leksi ree: "Hej!"
"Verovatno samo nestanak struje, ili tako neto", ree Ed Redis. "Siguran sam da e s
kog trenutka upaliti."
"Koji je ovo avo?" ree Arnold, netremice je gledao u monitore.
"ta se dogodilo?" upita Maldun. "Nestalo vam je struje?"
"Aha, ali samo obodno napajanje. Sve u ovoj zgradi dobro radi. Ali napolju, u parku
, struje je nestalo. Svetla, TV kamere, sva." Njegovi daljinski video monitori s
u pocrneli.
"ta je sa dva dipa?"
"Zaustavili su se negde kod padoka za dinosauruse."
"E, pa", ree Maldun, pozovite Odravanje i dajte vratite struju."
Arnold podie jedan telefon i zau utanje. Nedrijevi kompjuteri razgovarali su, jeda
rugim. "Nema telefona. Taj prokleti Nedri! Gde je, kog vraga?"
Denis Nedri je gurnuo i otvorio vrata s oznakom OPLODNJA. Zajedno sa obodnom strujo
m, sve brave sa sigurnosnom karticom bile su iskljuene. Sva vrata u zgradi otvara
la su se na dodir.
Problem sa sigurnosnim sistemom bio je visoko na listi bagova Jurskog parka. Nedri
se pitao da li je ikada iko pomislio da to nije bag - da ga je Nedri tako progra

mirao. Napravio je klasini ulaz na mala vrata. Malo programera velikih sistema mo
gu da se odupru porivu da sebi obezbede tajni ulaz. Delimino se to podrazumevalo.
Ako bi neuki korisnici zakljuali sistem - a onda vas pozvali u pomo - uvek biste
imali nain da uete unutra i popravite tetu. A delimino je to bila i neka vrsta potpi
sa: Kilroj je bio ovde.
A delimino je bilo i osiguranje za budunost. Nedriju je dodijao projekat Jurski park
pri kraju plana, Ingen je zahtevao znatne izmene sistema, ali nije bio spreman
da ih plati, tvrdei da su one morale biti unete na osnovu prvobitnog ugovora. Pre
tilo se tubama, pisana su pisma ostalim klijentima, u kojima je nagovetavano da je
Nedri nepouzdan. Bila je to ucena i na kraju je Nedri bio prinuen da pojede govn
o i da napravi izmene koje je Hamond eleo.
Ali kasnije, kad mu je priao Luis Dodson iz Biosina, Nedri je bio spreman da ga sasl
. I mogao je da kae da zaista moe da zaobie obezbeenje Jurskog parka. Mogao je da ue
u svaku sobu, bilo koji sistem, bilo gde u parku. Zato to ga je tako programirao.
Za svaki sluaj.
Uao je u sobu za oplodnju. Laboratorija je bila prazna; kao to je i pretpostavljao,
vo osoblje bilo ja na veeri. Nedri je otkopao rajsfelus na torbi i izvadio Gillette
penu za brijanje u spreju. Odvrnuo je dno, i video da je unutranjost podeljena u
niz cilindrinih pregradaka.
Izvadio je par tekih izolacionih rukavica i otvorio zamrziva u koji je mogue ui oz
ADRI IVOTAN BIOLOKI MATERIJAL -100C MINIMUM. Zamrziva je bio veliine malog klozeta, s
a policama od poda do tavanice. Veina polica sadrala je reagense i tenosti u plastin
im vreicama. Na jednoj strani nalazio se mali azotni hladionik sa tekim keramikim v
ratima. Otvorio je ga je i paket malih cevica skliznu napolje u oblaku belog dima
tenog azota.
Embrioni su bili poreani po vrstama: stegosaurus, apatosaurus, hadrosaurus, tiranosa
urus. Svaki embrion u tankom staklenom kontejneru, umotan u srebrnu foliju, zatv
orenom polilenom. Nedri je brzo uzeo dva od svake i ubacio ih u limenku sa penom
za brijanje.
Onda je zavrnuo dno limenke i okrenuo vrh. Iznutra se zaulo utanje gasa koji se osl
i limenka se zaledila u njegovim rukama. Dodson je rekao da gas za hlaenje moe da
traje trideset est sati. Vie nego dovoljno vremena da se vrati do San Hozea.
Nedri je iziao iz zamrzivaa i vratio se u glavnu laboratoriju. Bacio je limenku naza
u torbu i zatvorio patentni zatvara.
Vratio se u hodnik. Kraa je trajala krae od dva minuta. Mogao je da zamisli zaprepa
gore u kontrolnoj sobi, kad shvate ta se dogodilo. Sve njihove sigurnosne ifre su
bile razbijene, a sve telefonske linije blokirane. Bez njegove pomoi, trebali bi
im sati da razmrse zbrku - ali za par minuta Nedri e se vratiti u kontrolnu sobu
i srediti stvari.
I niko nee posumnjati ta je on uinio.
Kezei se, Denis Nedri je siao u prizemlje, klimnuo uvaru i nastavio dole u suteren.
oao je pored uredno poreanih dipova i otiao da dipa benzinca parkiranog pored zida. P
opeo se u njega, primetivi nekakvu udnu sivu cev na susednom seditu. Lii na raketni
lanser, pomisli on, dok je okretao klju za paljenje i startovao dip.
Nedri je bacio pogled na sat. Odavde, u park, i za tri minuta je kod istonog doka. I
tri minuta nazad do kontrolne sobe.
Nita lake.
"Jebem mu materi!" ree Arnold; pritiskao je dugmad na konzoli. "Sve je sjebano."
Maldun je stajao pored prozora i gledao u park. Svetla su se pogasila posvuda po os
trvu osim u neposrednoj blizini glavne zgrade. Primetio je kako nekoliko slubenik
a uri da se skloni od kie, ali delovala je da niko ne shvata da neto nije u redu. M
aldun pogleda ka kolibi za posetioce, gde su sva svetla gorela.
"Uh-uh", ree Arnold. "Imamo ozbiljan problem."
"ta to?" upita Maldun. Okrenuo se od prozora i nije video kako dip izlazi iz garae
dlazi na istok, u park, putem za odravanje.
"Taj idiot Nedri je iskljuio sigurnosni sistem", ree Arnold. "Cela zgrada je otvoren
. Vie nijedna vrata nisu zakljuana."
"Upozoriu uvare", ree Maldun.
"To je najmanje vano", ree Arnold. "Kad iskljui sigurnosni sistem, iskljuuje i s
ograde."

"Ograde?" ree Maldun.

"Elektrine ograde", ree Arnold. "Iskljuene su, na celom ostrvu."
"Misli..."
"Tako je", ree Arnold. "ivotinje sada mogu da iziu." Arnold je upalio cigaretu. "Ve
atno se nita nee dogoditi, ali nikad ne zna..."
Maldun je krenuo ka vratima. "Bolje da se odvezem i dovedem ljude iz ova dva dipa",
ree on. "Za svaki sluaj."
Maldun je brzo siao do garae. Nije bio ozbiljno zabrinut zbog iskljuenja ograda. Ve
dinosaurusa bili su u padocima devet ili vie meseci i eali su se o ogradu ne jednom
, sa znaajnim posledicama. Maldun je znao da ivotinje brzo ue da izbegavaju elektroo
kove. Laboratorijskom golubu dovoljna su dva ili tri oka. Zato je bilo malo verov
atno da e dinosaurusi sad prii ogradama.
Maldun se brinuo ta e ljudi u kolima uraditi. Nije eleo da iziu iz dipa, jer kad
ponovo doe, kola e ponovo krenuti - bili ljudi unutra ili ne. Mogu ostati tamo. Na
ravno, malo je bilo verovatno da e po kii ljudi izlaziti iz kola. Ali, ipak...nika
d se ne zna...
Doao je do garae i pourio ka dipu. Sreom, pomisli on, predvideo je ta se moe do
avio lanser u njega. Mogao je odmah da poe i stigne tamo...
Nije ga bilo!
"ta, kog vraga?" Maldun je zurio u prazan parking prostor, zapanjen.
Dip je nestao!
ta se to, kog vraga, deavalo?
ETVRTA ITERACIJA
Neizbeno, nestabilnost koja lei u osnovi, poinje da se pojavljuje
Jan Malkolm

GLAVNI PUT
Kia je glasno dobovala po krovu dipa. Tim je oseao kako ga naoara za gledanje nou p
ju na elu. Posegao ja za dugmetom pored uha i podesio jainu. Kratak fosforescentni
blesak, a onda, u senkama elektronski zelenog i crnog, ugledao je dip iza njih i
doktora Granta i doktora Malkolma u njemu. Lepo!
Doktor Grant netremice je gledao kroz vetrobran prema njemu. Tim je video kako podie
radio sa table. Zauo je pucanj statikog uma, a zatim i glas doktora: "Vidi li nas i
za sebe?"
Tim je uzeo radio od Eda Redisa. "Vidim vas."
"Sve je u redu?"
"Dobro smo, doktore Grant."
"Ostanite u kolima."
"Hoemo. Ne brinite." Iskljuio je radio.
Ed Redis frknu: "Kia lije. Naravno da emo da ostanemo u kolima", promrmlja on.
Tim se okrenuo da pogleda lisnati pokriva sa strane puta. Kroz naoare, lie je bilo
lo elektronski zeleno, a iza je video delove zelene are mree ograde. Dipovi su se z
austavili na nizbrdici, to je znailo da su bili negde blizu podruja tiranosaurusa.
Bie udesno ako bi video dinosauruse kroz ove naoare za gledanje nou. Pravo uzbuenje.
Moda e tiranosaurus da doe do ograde i pogleda ih preko nje. Tim se pitao da li e mu
oi sijati u tami kad ih ugleda. To bi bilo lepo.
Ali on nije video nita i na kraju je prestao da gleda. Svi u kolima su se uutali. Ki
je bubnjala po krovu kola. aravi vode lili su niz stranice prozora. Tim je teko gle
dao napolje, ak i sa naoarima.
"Koliko dugo ve sedimo ovde?" upita Malkolm.
"Ne znam. etiri ili pet minuta."
"Pitam se u emu je problem."
"Moda kratak spoj usled kie."
"Ali to se dogodilo pre nego to je kia zaista poela."
Jo tiine. Napetim glasom, Leksi ree: "Ali ne seva, je l' tako?" Uvek se plaila mun
sada je sedela i nervozno stiskala konu rukavicu.
Grant ree: "ta to bi? Nismo to najbolje shvatili."
"Samo moja sestra pria."

"Oh."
Tim je pretraivao lie, ali nita nije video. Sigurno ne neto veliko kao tiranosaur
je da se pita da li dinosaurusi izlaze nou. Jesu li bili none ivotinje? Tim nije b
io siguran da je to ikada proitao. Imao je oseaj da su tiranosaurusi bili ivotinje
za svako vreme, dan ili no. Doba dana nije bilo vano dinosaurusu.
Kia je nastavljala da sipa.
"avolska kia", ree Ed Redis. "Ba pada."
Leksi ree: "Gladna sam."
"Znam, Leksi", ree Ed Redis, "ali zaglavili smo se ovde, duo, kola rade na struju p
o kablova zakopanih u putu."
"Koliko dugo emo biti zaglavljeni?"
"Dok ne poprave struju."
Dok je sluao zvuk kie, Timu se prispavalo. Zevnuo je i okrenuo se da pogleda palme s
leve strane puta. Zaprepastio ga je iznenadan udarac, kad je zemlja poela da se t
rese. Okrenuo se nazad, na vreme da na trenutak ugleda taman obris koji je brzo
preao preko puta izmeu dva vozila.
"Isuse!"
"ta to bi?"
"Ogromno je, veliko kao kola..."
"Time! Jeste li tamo?"
Podigao je radio. "Da, tu sam."
"Jesi li video, Time?"
"Ne", ree Tim. "Promaklo mi je."
"ta to, kog vraga, bi? ree Malkolm.
"Nosi li naoare za gledanje nou, Time?"
"Da. Gledau", ree Tim.
"Je l' to bio tiranosaurus?" upita Ed Redis.
"Ne verujem. Bilo je na putu."
"Ali nisi video?" upita Ed Redis.
"Ne."
Timu se nije svialo to nije video ivotinju, koja god ona bila. Iznenada nebo prolom
ela munja i njegove none naoare blesnue svetlozeleno. Zatreptao je oima i poeo da bro
ji: "Dvadeset jedan...dvadeset dva..."
Udario je grom, zagluujue jako i veoma blizu.
Leksi poe da plae. "Oh, ne..."
"Smiri se, duo", ree Ed Redis. "To je samo munja."
Tim je pretraivao sa strane puta. Kia je sad jako padala: tresla lie tutnjeim kap
toga, sve se pokrenulo. Sve kao da je oivelo. Pretraivao je lie...
Zastao je. Neto je bilo iza lia.
Tim podie pogled.
Iza lisnatog pokrivaa, iza ograde, ugledao je masivno telo sa ljunkastom zrnastom po
rinom, nalik na koru drveta. Meutim, to nije bilo drvo. Nastavio je da podie pogled
, sve vie i vie, diui naoare...
Ugledao je ogromnu glavu tiranosaurusa koji je stajao tamo i posmatrao dva dipa. Pon
ovo je sevnula munja i velika ivotinja zavrtela je glavom i riknula prema blistav
oj svetlosti. A onda tama, i ponovo tiina, i kia koja dobuje.
"Time?"
"Da, doktore Grant."
"Vidi li ta je to?"
"Da, doktore Grant."
Timu se uinilo da se doktor Grant trudi da govori tako da ne uznemiri njegovu sestru
.
"ta se sad dogaa?"
"Nita", ree Tim. I dalje je gledao dinosaurusa kroz naoare za no. "Samo stoji s dr
trane ograde."
"Time, ja odavde ne mogu ba puno toga da vidim."
"Ja vidim dobro, doktore Grant. Samo stoji."
"Dobro."
Leksi je i dalje plakala i mrcala.
Jo jedna stanka. Tim je posmatrao tiranosaurusa. Glava ivotinje bila je ogromna! Gle

ala je as u jedno, as u drugo vozilo. inilo se da zuri pravo u Tima.

Kroz naoare, oi su bletale svetlozeleno.
Tim se najeio, ali onda, kada je od masivne glave i eljusti spustio pogled niz telo
otinje, ugledao je manje, miiave prednje udove. Mahale su po vazduhu, a onda epale o
gradu.
"Isuse Hriste", ree Ed Redis, dok je gledao kroz prozor.
Najvei grabeljivac koga je svet pozavao. Najstraniji napad u istoriji oveanstva.
pozadini svog novinarskog mozga, Ed Redis jo je pisao lanak. Meutim, osetio je da m
u se kolena poinju nekontrolisano tresti; pantalone su mu leprale kao zastave. Isu
se, al' se uplaio. Vie nije hteo da bude tu. Od svih ljudi u kolima, jedino je on
znao na ta lii napad dinosaurusa. Znao je ta se dogaa ljudima. Video je iskasapljena
tela posle napada raptora. Mogao je da to zamisli. A ovo je bio reks! Mnogo, mn
ogo vea ivotinja! Najvei mesoder koji je ikada hodao Zemljom.
"Isuse."
Kada je tiranosaurus riknuo, bilo je to strano; vrisak iz nekog drugog sveta. Ed Red
s je osetio kako se toplina iri po njegovim pantalonama. Upikio se u pantalone. U
isto vreme bilo mu je neprijatno i plaio se. Meutim, znao je da neto mora da uini. N
eto. Ruke su mu se tresle; drhtale naslonjene na tablu."
"Isuse Hriste", ree on opet.
"Runa re", prozbori Leksi, pretei mu prstom.
Tim je uo da se vrata otvaraju i skrenuo pogled sa tiranosaurusa - naoare za no iza
le su bone pruge - na vreme da vidi kako Ed Redis izlazi kroz otvorena vrata i gnj
ura glavu u kiu.
"Hej", ree Leksi. "Gde e?"
Ed Redis samo se okrenuo, potrao na suprotnu stranu od tiranosaurusa i nestao meu d
m. Vrata dipa ostala su otvorena i tapacirung je ve poeo da se kvasi.
"Otiao je!" ree Tim. "Gde je otiao? Ostavio nas je same!"
"Zatvori vrata", ree Tim, ali ona poe da vriti: "Ostavio nas je! Ostavio nas je!"
"Time, ta se tamo dogaa?" Bio je to doktor Grant, preko radija. "Time?"
Tim se nagnuo napred i pokuao da zatvori vrata. Sa stranjeg sedita nije mogao da do
ti ruicu. Vratio je pogled na dinosaurusa u trenutku kada je munja ponovo blesnul
a i ocrtala ogromnu crnu priliku na pozadini neba koje je plamtelo belinom.
"Time, ta se tamo dogaa?"
"Ostavio nas je! Ostavio nas je!"
Tim je trepnuo da bi povratio vid. Kada je ponovo podigao pogled, tiranosaurus je i
dalje stajao tamo, isto kao i pre, nepomian i ogroman. Kia mu je kapala sa eljusti
. Prednjim udovima stiskao je ogradu...
A onda je Tim shvatio: tiranosaurus se dri za ogradu!
Kroz ogradu vie ne protie struja!
"Leksi, zatvori vrata!"
Radio je krao. "Time!"
"Ovde sam, doktore Grant."
"ta se dogaa?"
"Redis je pobegao", ree Tim.
"ta je?"
"Pobegao je. Mislim da je video da kroz ogradu ne tee struja", ree Tim.
"Kroz ogradu ne tee struja?" ree Malkolm, preko radija. "Je li to rekao da kroz ogra
u ne tee struja?"
"Leksi", ree Tim, "zatvori vrata." Meutim, Leksi je vritala: "Ostavio nas je! Ostav
nas je!" postojanim jednolinim vapajem i Timu nije preostalo nita drugo nego da iz
ie kroz stranja vrata u reuu kiu i zatvori ih sam. Grom je zatutnjao i munja opet ble
snu. Tim je podigao pogled i ugledao dinosaurusa kako rui ciklonsku ogradu divovs
kim stranjim udom.
"Time!"
Tim je uskoio unutra i zalupio vratima; zvuk izgubljen u udaru groma.
Radio: "Time! Jesi li tu?"
Zgrabio je radio. "Tu sam." Okrenuo se prema Leksi. "Zakljuaj vrata. Idi na sredinu
kola. I zavei."
Napolju, tiranosaurus je zavrteo glavom i napravio nespretan korak napred. Kande na
njegovim stopalima zakaile su se za mreu sravnjene ograde. Leksi je konano ugledala

ivotinju i postala tiha, mirna. Posmatrala je rairenih oiju.

Radio je zakrao: "Time."
"Da, doktore Grant."
"Ostanite u kolima. Ostanite dole. Budite tihi. Ne miite se i ne pravite buku."
"U redu."
"Trebalo bi da sve bude u redu. Mislim da ne moe da otvori kola."
"U redu."
"Samo ostanite tihi, da mu ne privuete vie panje nego to morate."
"U redu." Tim je iskljuio radio. "ula si Leksi."
Sestra mu je utke klimnula glavom. Nije skidala oi s dinosaurusa. Tiranosaurus je za
ikao. U blesku munje videli su kako se ispetljao iz ograde i poskoio napred.
Sada je stajao izmeu dva vozila. Tim vie nije mogao da vidi kola doktora Granta, jer
mu je ogromno telo zaklanjalo pogled. Kia je u potoiima tekla niz ljunkastu kou miiavi
stranjih nogu. Nije mogao da vidi glavu ivotinje, koja je bila daleko iznad linij
e krova.
Tiranosaurus je obiao oko jedne strane njihoviih kola. Doao je upravo do one take u
joj je Tim iziao iz kola. Gde je Ed Redis iziao iz kola. ivotinja je tu zastala. Vel
ika glava je zaronila dole, ka blatu.
Tim je pogledao ka doktoru Grantu i doktoru Malkolmu u stranjim kolima. Lica su im b
ila napeta dok su zurili napred kroz vetrobran.
Ogromna glava opet se podigla, otvorenih eljusti, a zatim se zaustavila pored bonog
rozora. U blesku munje videli su biserkasto i bezizraajno oko gmizavca kako se po
mera u duplji.
Gledao je u kola.
Njegova sestra disala je isprekidano, zastraeno. Posegnuo je i stisnuo je za ruku; n
adao se da e ostati tiha. Dinosaurus je dugo zurio kroz boni prozor. Moda ih ba i ne
vidi, pomisli on. Konano, glava se podigla, opet van vidnog polja.
"Timi..." proapta Leksi.
"U redu je", proapta Tim. "Mislim da nas nije video."
Gledao je nazad ka doktoru Grantu kada je treskav udarac zaljuljao dip i razbio vetr
obran u paukovu mreu, poto je tiranosaurusova glava naletela na haubu kola. Tim se
sruio na sedite. Naoare za no skliznule su mu sa ela.
Brzo se podigao, trepui u tami, usta toplih od krvi.
"Leksi?"
Nigde nije video sestru.
Tiranosaurus je stajao blizu proelja dipa; grudi su mu se pomerale kako je disao, pr
dnji udovi su mu pravili pokrete razdiranja u vazduhu.
"Leksi!" proapta Tim. Onda joj je zauo jecaj. Leala je negde na podu ispod prednjeg
dita.
Onda se ogromnma glava spustila, potpuno zatvarajui razbijen vetrobran. Tiranosaurus
je opet udario o haubu dipa. Tim je zgrabio sedite, dok su se kola ljuljala na tok
ovima. Tiranosaurus je udario jo dva puta, ulubivi metal.
Onda je otiao sa strane kola. Veliki, podignuti rep zaklonio je Timu pogled kroz sve
bone prozore. Kod stranje strane kola ivotinja je frknula - dubok, tutnjajui zvuk k
oji se stopio s gromom. Zarila je eljusti u rezervnu gumu prikaenu na stranju stran
u dipa i, jednim trzajem glave, otrgla je. Pozadina kola podigla se za trenutak u
vazduh; onda je bubnula dole uz blatnjav pljusak.
"Time!" ree doktor Grant. "Time, jesi li tu?"
Tim je zgrabio radio. "Dobro smo", ree on. Zaulo se resko metalno kripanje dok su k
strugale po krovu kola. Timu je srce lupalo u grudima. Kroz prozor na desnij st
rani mogao je da vidi samo ljunkasto, koasto meso. Tiranosaurus se naslonio na kol
a koja su se ljuljala napred-nazad sa svakim dahom, opruge i metal glasno su krip
ale.
Leksi opet zajea. Tim je utiao radio i poeo da puzi na prednje sedite. Tiranosauru
zaurlao i metalni krov se ulubio nadole. Tim je osetio otar bol u glavi i preturi
o se na pod, na izboinu menjaa. Naao se na podu pored Leksi i bio uasnut kad je vide
o da je cela strana njene glave prekrivena krvlju. Izgledalo je da je u nesvesti
.
Usledio je jo jedan treskav udarac i komadii stakla pali su svuda oko njega. Tim je
setio kiu. Podigao je pogled i video da je vetrobran ispao. Ostao je samo nazupen

stakleni ram i, iza toga, velika dinosaurusova glava.

Koja je gledala dole na njega.
Tim je iznenada osetio jezu i onda je glava poletela ka njemu, otvorenih eljusti. Za
o je cvilenje metala o zube, i osetio vreli, smrdljivi dah ivotinje i debeli jezi
k, kako se zariva u kola kroz otvor na vetrobranu. Jezik je mokro pljeskao po un
utranjosti kola - osetio je vrelu penu dinosaurusove pljuvake - i dinosaurus je za
urlao - zagluujui zvuk u unutranjosti kola...
Glava se naglo povukla unazad.
Tim se uspentrao, izbegavajui ulubljenje u krovu. I dalje je bilo dovoljno mesta na
prednjem seditu pored vrata saputnika. Tiranosaurus je stajao na kii blizu prednje
g blatobrana. Izgledalo je da je zbunjen onime to mu se dogaa. Krv je slobodno kap
kala iz njegovih eljusti.
Tiranosaurus je pogledao Tima, naherivi glavu da bi zurio jednim, velikim okom. Glav
a se pribliila kolima, bono, i zapiljila unutra. Krv je prskala ulubljenu haubu dip
a i meala se sa kiom.
Ne moe da me uhvati, pomisli Tim. Preveliki je.
Onda se glava povukla unazad i u blesku munje ugledao je stranju nogu kako se podie.
I svet se izokrenuo dok je dip tresnuo na stranu; prozori su pljusnuli u blato. V
ideo je kako Leksi bespomono pada o boni prozor i on je pao pored nje, udarivi glav
om. Tim je osetio vrtoglavicu. Onda su se eljusti dinosaurusa stisnule oko okvira
prozora i ceo dip bio je podignut u vazduh i protresen.
"Timi!" vrisnu Leksi, toliko blizu njegovom uhu da ga je zabolelo. Iznenada se prob
udila i on ju je zgrabio kad je tiranosaurus ponovo tresnuo kola dole. Tim je os
etio bol uboda sa strane i njegova sestra pade na njega. Kola su se ponovo podig
la, pomahnitalo se tresui. Leksi je vikala: "Timi!" i on je video kako se vrata o
tvaraju ispod nje, i ona ispada iz kola u blato, ali Tim nije mogao da odgovori
jer se u sledeem trenutku sve mahnito zavrtelo - video je stabla palmi kako klize
nadole pored njega - kreui se bono kroz vazduh - za trenutak je ugledao zemlju dal
eko ispod - vreli urlik tiranosaurusa - plamtee oko - vrhovi palmi...
A onda, uz metalni, parajui vrisak, kola ispadoe iz tiranosaurusovih eljusti, muan
i Timov eludac se podigao u trenutku pre nego to je svet postao potpuno crn i tih
.
U drugim kolima Malkolm zadahta. "Isuse! ta se dogodilo s kolima?"
Grant je treptao oima dok se munja gubila.
Druga kola su nestala.
Grant nije mogao da veruje. Zagledao se napred i pokuavao da neto vidi kroz kiom is
gani vetrobran. Telo dinosaurusa bilo je tako veliko, da je verovatno potpuno sp
reavalo...
Ne. U sledeem blesku munje jasno je video: kola su nestala.
"ta se dogodilo?" upita Malkolm.
"Ne znam."
Slabo, preko zvuka kie, Grant je uo vritanje devojice. Dinosaurus je stajao u tami
ed na putu, ali su dovoljno dobro videli da se on sad saginje i njuka zemlju.
Ili jede neto sa zemlje.
"Vidi li?" upita Malkolm, kiljei.
"Ne, ne mnogo", ree Grant. Osetio kako ga nalet umora. Zamagljen kroz kini vetrobran
dinosaurus je prilazio njihovim kolima. Spori, zloslutno dugaki koraci, koji su
vodili pravo ka njima.
Malkolm ree: "Zna, ovek u ovakvim trenucima osea, pa, moda bi izumrle ivotinje t
taviti izumrlim. Zar sad nema takav oseaj?"
"Imam", ree Grant. Oseao je kako mu srce lupa.
"Uh. Ima li, ah, nekakav predlog ta sad da radimo?"
"Ne mogu nita da smislim", ree Grant.
Malkolm je okrenuo ruicu, snano gurnuo vrata i potrao. Ali jo dok je to radio, Gra
shvatio da je prekasno, da je tiranosaurus preblizu. Zauo se jo jedan prasak munj
e i u trenu bletave bele svetlosti Grant je s uasom posmatrao kako je tiranosaurus
zaurlao i skoio napred.
Grantu nije bilo ba jasno ta se zatim dogodilo. Malkolm je trao, stopala su mu plju
la po blatu. Tiranosaurus je skoio pored njega i zagnjurio svoju masivnu glavu; p
odigao je Malkolma u vazduh kao lutkicu.

A onda je i Grant iziao iz kola; osetio je hladnu kiu kako mu ree lice i telo. Tira
aurus mu je okrenuo lea; ogroman rep njihao se kroz vazduh. Grant se spremao da p
otri meu drvee, kada se tiranosaurus najednom okrenuo licem prema njemu i zaurlao.
Grant se sledio.
Stajao je pored suvozaevih vrata dipa, mokar do gole koe. Bio je potpuno izloen; t
saurus je bio udaljen manje od osam stopa. Velika ivotinja ponovo je zarikala. Na
tako malom rastojanju, zvuk je bio zastraujue glasan. Grant je osetio kako drhti
od hladnoe i straha. Pritisnuo je drhtave ruke o metal vrata ne bi li ih smirio.
Tiranosaurus je jo jednom riknuo, ali nije napao. Naherio je glavu i pogledao dip, p
vo jednim okom, pa onda drugim, i nita nije uinio.
Naprosto je stajao tamo.
ta se dogaa?
Mone eljusti otvorile su se i sklopile. Tiranosaurus je besno riknuo, a onda se veli
a stranja noga podigla i tresnula o krov kola i kande su skliznule uz metalno kripa
nje, jedva promaivi Granta koji je tamo stajao, i dalje nepokretan.
Stopalo je pljesnulo u blato. Glava se zagnjurila dole u sporom luku i ivotinja je i
spitivala kola, frkui. Virila je kroz prednji vetrobran. A onda, dok je ila ka stran
joj strani, zalupila je suvozaeva vrata i pomerila se pravo ka Grantu koji je tam
o stajao. Grant je osetio vrtoglavicu od straha; srce mu je lupalo u grudima. Pot
o je ivotinja bila tako blizu, mogao je da oseti trulo meso u ustima, sladkasti m
iris krvi, muan zadah mesodera.
Napeo je telo, oekujui neizbeno.
Velika glava skliznula je pored njega ka stranjoj strani kola. Grant je zatreptao.
ta se dogodilo?
Zar je mogue da ga tiranosaurus nije video? inilo se kao da nije. Ali kako je to mog
? Grant je pogledao nazad i video da ivotinja njuka pomonu gumu. Gurnula je gumu nj
ukom, a onda zabacila glavu. Ponovo je prila Grantu.
Ovog puta ivotinja se zaustavila; crne rairene nosnice samo nekoliko palaca od njega
Grant je osetio ivotinjin zapanjujue vreo dah na svom licu. Ali tiranosaurus nije
njukao kao pas. Samo je disao i prilino delovao zbunjeno.
Ne, tiranosaurus nije mogao da ga vidi. Ne, ako stoji nepomino. I u zasebnom, akadem
skom odeljku svog uma naao je objanjenje za to, razlog zbog koga...
eljusti su se otvorile ispred njega, masivna glava podigla. Grant je stisnuo pesnice
zajedno i ugrizao se za usnu; oajniki je pokuavao da ostane nepokretan, da ne pust
i glasa...
Tiranosaurus je riknuo u noni vazduh.
Ali sada je Grant poinjao da shvata. ivotinja nije mogla da ga vidi, ali je pretpost
vljala da je tamo negde, i pokuavala rikom da ga uplai i natera na pokret koji bi
ga odao. Dok god vrsto stoji na zemlji, shvatio je Grant, nevidljiv je.
U poslednjem gestu osujeenja, velike stranje noge su se podigle i preturile dip; Gr
je osetio euu bol i iznenaujue oseanje da njegovo sopstveno telo leti kroz vazduh. in
lo se kao da se to dogaa jako sporo i imao je puno vremena da oseti kako svet pos
taje sve hladniji i vidi kako zemlja hita da ga tresne po licu.

POVRATAK
"O, prokletstvo", ree Harding. "Pogledaj to."
Sedeli su u Hardingovom dipu benzincu i netremice zurili napred kroz flip, flip bris
aa. U utoj svetlosti farova, veliko srueno drvo zapreilo je put.
"Mora do je od groma", ree enaro. "Prokleto drvo."
"Ne moemo ga zaobii", ree Harding. "Bolje da se javim Arnoldu u kontrolu." Podigao
radio i okrenuo brojanik kanala. "Halo, Done. Jesi li tu, Done?"
Nije bilo niega osim neprestanog utanja statikog uma. "Ne razumem", ree on. "Izg
u otile radio veze."
"Mora da je zbog oluje", ree enaro.
"Pretpostavljam", ree Harding.
"Probajte dip", ree Eli.
Harding je otvorio druge kanale, ali nije bilo odgovora.
"Nita", ree on. "Verovatno su se ve vratili u kamp i van su domaaja naeg malog ap
U svakom sluaju, mislim da ne bi trebalo da ostanemo ovde. Proi e sati dok Odravanje
poalje ovamo ekipu da pomeri to drvo."

Iskljuio je radio i ubacio dip u rikverc.

"ta ete sad?"
"Vratiu se do skretanja i izii na put za odravanje. Sreom postoji i drugi sistem p
", objasni Harding. "Imamo jedan put za posetioce, a drugi za hranioce ivotinja,
kamione sa hranom i tako dalje. Vratiemo se na put za odravanje. On je neto dui. I n
e tako slikovit. Ali moe vam se uiniti zanimljivim. Ako kia popusti, moi emo da nou zv
irnemo na neke ivotinje. Trebalo bi da se vratimo za tridesetak, etrdesetak minuta
", ree Harding. "Ako se ne izgubim."
Okrenuo je dip po noi i ponovo se uputio na jug.
Munja je blesnula i svi monitori u kontrolnoj sobi zacrneli su se. Arnold se pomaka
o napred, tela krutog, napetog. Isuse, ne sad. Ne sad. Samo mu je to trebalo - d
a sad sve otkae u oluji. Sva glavna strujna kola bila su zatiena od udara, naravno,
ali Arnold nije bio siguran za modeme koje je Nedri koristio za prenos podataka
. Veina ljudi ne zna da je mogue razneti ceo sistem putem modema - udar munje uzve
re se u kompjuter kroz telefonsku icu i - bang! - ode matina ploa. Nema vie RAM-a. N
ema vie fajl servera. Nema vie kompjutera.
Ekrani su zatreptali. A onda, jedan po jedan, ponovo su se ukljuili.
Arnold je uzdahnuo i stropotao se nazad na stolicu.
Ponovo se zapitao gde je Nedri otiao. Pre pet minuta poslao je uvare da pretrae zgr
i nau ga. Debeli skot je verovatno u kupatilu i ita stripove. Meutim, uvari se nisu
vratili, a nisu ni nazvali.
Pet minuta. Da je Nedri u zgradi, ve bi ga do sada nali.
"Neko je uzeo prokleti dip", ree Maldun, kad se vratio u sobu. "Jesi li uspeo da raz
ovara sa dipovima?"
"Ne mogu da ih dobijem radiom", ree Arnold. "Moram da upotrebim ovo, jer je glavna p
loa otila. Slabo je, ali bi trebalo da funkcionie. Pokuao sam na svih est kanala. Zna
m da imaju radio u kolima, ali ne odgovaraju."
"To nije dobro." ree Maldum.
"Ako hoe da ode tamo, uzmi jedno od vozila odravanja."
"Bih ja", ree Maldun, "ali ona su u istonoj garai, vie od milju daleko. Gde je Har
"
"Pretpostavljam da je na putu nazad."
"Onda e on usput pokupiti ljude iz dipa."
"Pretpostavljam."
"Je li neko rekao Hamondu da se klinci jo nisu vratili?"
"Do avola, nije", ree Arnold. "Neu da se taj kurvin sin vrzma ovuda i vriti na men
e je u redu, u ovom trenutku. Dipovi su se samo zaglavili na kii. Mogu da sede tam
o neko vreme dok ih Harding ne dovede. Ili dok ne naemo Nedrija i nateramo tog ma
log skota da osposobi sisteme."
"Ti ne moe da ih osposobi?" upita Maldun.
Arnold odmahnu glavom. "Pokuao sam. Ali Nedri je neto uinio sistemu. Ne shvatam ta
ako bih morao da ulazim u sam program, to bi trajalo satima. Treba nam Nedri. M
oramo smesta da pronaemo tog kurvinog sina."

NEDRI
Na znaku je pisalo ELEKRIFIKOVANA OGRADA 10000 VOLTI NE DODIRUJ, ali Nedri ju je otvo
rio golim rukama i otkljuao vrata, iroko ih rairivi. Vratio se do dipa, provezao kroz
kapiju, a onda se vratio da je zatvori iza sebe.
Sad je bio u samom parku, ne vie od milje daleko od istonog doka. Pritisnuo je gas i
nagnuo se nad volan; zurio je kroz kiom isprugan vetrobran dok je vozio uskim put
em. Vozio je brzo - prebrzo - ali morao je da se pridrava vremenske eme. Sa svih s
trana bio je okruen crnom dunglom, ali uskoro e ugledati s leve strane plau i okean.
Prokleta oluja, pomisli on. Mogla bi sve da zajebe. Jer ako ga Donsonov brod ne bude
ekao na istonom doku, ceo plan bie upropaen. Nedri nee moi dugo da eka, jer e im ne
jati u kontrolnoj sobi. Ideja je bila da se odveze do istonog doka, isporui embrio
ne i vrati se za nekoliko minuta, pre nego to iko primeti da ga nema. Bio je to d
obar plan, mudar plan. Nedri je briljivo radio na njemu, razraujui svaki detalj. Ov
aj plan e mu doneti milion i po dolara, jedan zapeta pet mega. To je desetogodinji
prihod u jednom jedinom, poreza osloboenom potezu i to e mu izmeniti ivot. Nedri j
e bio vraki obazriv, sve do toga da je naveo Dodsona da se u poslednjem trenutku s

retne s njim na aerodromu u San Francisku pod izgovorom da eli da vidi novac. U s
tvari, Nedri je eleo da snimi svoj razgovor s Dodsonom i pomenuo mu je ime na trac
i. Da sluajno Dodson ne zaboravi da mu duguje ostatak novca, Nedri je s embrionima
slao i kopiju trake. Ukratko, Nedri je mislio na sve.
Osim na ovu prokletu oluju.
Neto je preletelo preko puta, beli blesak u farovima. Liilo je na velikog pacova. Po
urilo je u nisko bunje, vukui debeo rep. Oposum. udo da je oposum opstao ovde. Reka
o bi ovek da bi dinosaurusi ulovili takvu ivotinju.
Gde je taj prokleti dok?
Usledio je ok kada je zaao za krivinu i ugledao da se put zavrava u sivoj betonskoj
preci, est stopa visokoj i tamno ispruganoj kiom. Bacio se na konice i dip se zaneo
u okretu za sto osamdeset stepeni; on sa uasom pomisli da e udariti u zapreku - zn
ao je da e udariti - tako da je mahnito cimnuo volan i dip skliznu i zaustavi se,
farova tik ispred betonskog zida.
Saekao je trenutak i sluao ritmini rad brisaa. Duboko je udahnuo i polako izdahnuo
ledao je nazad niz put. Oigledno je negde pogreno skrenuo. Mogao je da unazad sled
i tragove, ali to bi predugo trajalo.
Bolje da pokua da otkrije gde se, kog vraga, nalazi.
Iziao je iz dipa i osetio kako mu teke kine kapi padaju po elu. Bila je to prava
oluja; kia je padala jako, do bola. Bacio je pogled na sat i pritisnuo dugme da
osvetli digitalni displej. est minuta je prolo. Gde je, kog vraga? Obiao je betonsk
u zapreku i na drugoj strani, zajedno s kiom, uo je ubor vode. Da li je to mogao da
bude okean? Nedri je pourio napred; dok je iao oi su mu se prilagoavale na tamu. Gu
sta dungla s obe strane. Kine kapi pljuskale su po iu.
ubor je postao glasniji; vukao ga je napred i on iznenada izie iz lisnatog pokrova i
oseti da mu stopala upadaju u neku zemlju; video je tamne struje reke. Reka! Bio
je kod reke u dungli.
Prokletstvo, pomisli on. Gde kod reke? Reka je miljama tekla ostrvom. Ponovo je pog
ledao na sat. Prolo je sedam minuta. "Denis, ima problema", glasno ree on.
Kao da odgovara na to, zaulo se blago hukanje sove u umi.
Nedri jedva da je i primetio; bio je zabrinut za plan. Nepobitna injenica bila je da
vreme istie. Nije vie bilo izbora. Morao je da napusti prvobitni plan. Mogao je s
amo da se vrati u kontrolnu sobu, vrati kompjuter u preanje stanje i nekako pokua d
a stupi u vezu sa Dodsonom da dogovori susret na istonom doku za sutradan uvee. Ned
ri e morati da se dobro pomui da to ostvari, ali je mislio da e moi da to izvede. Ko
mpjuter je automatski beleio sve pozive; poto Nedri dopre do Dodsona, morae da ue u k
ompjuter i izbrie podatak o pozivu. Ali jedno je bilo sigurno - vie nije mogao da
ostane u parku, ili e primetiti da ga nema.
Nedri je krenuo nazad, prema svetlosti farova kola. Oseao se pokislo i bedno. uo je
o jednom blago hukanje i ovaj put zastao. To nije ba zvualo kao sova. A inilo se da
dopire izbliza, negde iz dungle sa desne strane.
Dok je sluao, zauo je zvuk lomljenja u niskom bunju. Onda tiinu. Saekao je i opet
Zvualo je upravo kao da se neto veliko polako kree kroz dunglu prema njemu.
Neto veliko. Neto blizu. Veliki dinosaurus.
Bei odavde.
Nedri poe da tri. Dok je trao, pravio je mnogo buke, ali ak i tako je mogao da uj
se ivotinja uz tresak probija kroz lisnati pokriva. I hukanje.
Pribliavalo se.
Posrtao je preko korenja drvea u tami i razgrtao grane s kojih se cedilo; kada je is
pred sebe ugledao dip, i svetlost koja je sijala oko vertikalnog zida zapreke, os
etio se bolje. Za tren e biti u kolima i onda e otii u vraju mater odavde. Probio se
oko zapreke, a onda sledio.
ivotinja je ve bila tamo.
Ali nije bila blizu. Dinosaurus je stajao na razdaljini od etrdeset stopa, na ivici
svetlosti farova. Nedri nije iao u obilazak tako da nije video razliite vrste dino
saurusa, ali ovaj je zaista udno izgledao. Deset stopa visoko telo bilo je uto sa
crnim takama, a du glave vodio je par kresti u obliku slova V. Dinosaurus se nije
pomerio, ali je opet blago huknuo.
Nedri je saekao da vidi da li e napasti. Nije. Moda su ga farovi dipa plaili, ter
se dri na rastojanju, kao vatra.

Dinosaurus je netremice gledao u njega, a onda je naglo zamahnuo glavom u jednom je

dinom brzom pokretu. Nedri je osetio da ga je neto mokro pljusnulo po grudima. Sp
ustio je pogled i ugledao kuglu pene koja je kapala sa njegove kiom natopljene kou
lje. Dodirnuo ju je znatieljno, ne shvatajui...
Bio je to ispljuvak.
Dinosaurus ga je pljunuo.
Grozno, pomisli on. Ponovo je pogledao dinosaurusa, video kako glava opet zamahuje
i odmah osetio jo jedan vlaan pljusak po vratu, neposredno iznad okovratnika koulje
. Obrisao ga je rukom.
Isuse, odvratno je. Ali, koa vrata ve je poela da ga pecka i boli. A i ruka ga je p
ala. Bilo je to gotovo kao da je dodirnuo kiselinu.
Nedri je otvorio vrata kola; bacao je pogled nazad na dinosaurusa da bude siguran d
a nee da ga napadne. Iznenada je osetio munu bol u oima; ubode kao trnjem u pozadin
i lobanje, i vrsto stisnuo oi, i zadahtao od jaine bola, i podigao ake da zatiti oi, i
osetio sklisku penu kako mu curi niz obe strane nosa.
Ispljuvak.
Dinosaurus mu je pljunuo u oi.
ak i dok je to shvatao, bol ga je preplavio i on pade na kolena, pometen, teko diu
uio se na bok, obraza pritisnutog na mokru zemlju; disao je u malim zviducima kroz
neprestanu, stalno vrituu bol koja je pod vrsto sklopljenim oima izazivala bleskove
svetlosti.
Zemlja se zatresla pod njim i Nedri je znao da se dinosaurus kree, uo je njegov blag
huktav zov i uprkos bolu naterao oi da se otvore, pa ipak nije video nita osim bl
etavih taki na crnom. Polako je shvatao.
Bio je slep.
Huanje je bilo glasnije kad se Nedri uspentrao na noge i zateturao du bone strane k
; talas munine i vrtoglavice preplavio ga je. Dinosaurus je sad bio blizu, oseao j
e kako mu prilazi, bio maglovito svestan njegovog frktavog daha.
Ali nije video.
Nije video nita i njegov uas bio je neizmeran.
Ispruio je ruke; mahao je divlje ne bi li se odbranio od napada za koga je znao da e
uslediti.
A onda je tu bila nova, eua bol, kao usijan no u njegovom stomaku, i Nedri je posr
posegao je slepo nanie i dodirnuo iskrzanu ivicu svoje koulje, a zatim gustu, ljig
avu masu koja je bila iznenaujue topla, a onda, s uasom iznenada shvatio da u rukam
a dri sopstvena creva. Dinosaurus ga je rasporio. utroba mu je ispala napolje.
Nedri je pao na zemlju i doekao se na neem krljutastom i hladnom, bilo je to stopal
otinje, a onda je osetio novi bol s obe strane glave. Bol je postajao sve jai, i
dok je bio dizan na noge, znao je da mu dinosaurus dri glavu u eljustima, a uas tog
shvatanja bio je praen poslednjom eljom, da se sve to bre okona.

BUNGALOV
"Jo kafe?" utivo upita Hamond. "Ne hvala", ree Henri Vu; zavalio se u stolicu. "Ne mo
vie da jedem." Sedeli su u trpezariji Hamondovog bungalova, u samotnom uglu parka
nedaleko od laboratorije. Vu je morao da prizna da je bungalov koga je Hamond s
agradio za sebe skladan, sa oskudnim, gotovo japanskim, linijama. A i veera je bi
la izvrsna, ako se uzme u obzir da trpezarija jo nije bila potpuno snabdevena oso
bljem.
Ali neto u vezi Hamonda Vuu se inilo problematinim. Starac je bio nekako drugaiji.
dva primetno drugaiji. Sve vreme tokom veere Vu je pokuavao da otkrije ta je to. Del
imino sklonost brbljanju, ponavljanju, prepriavanju starih pria. Delimino, jedna emo
cionalna nestabilnost, uaren bes u jednom trenutku, tugaljiva sentimentalnost u s
ledeem. Ali sve se to moglo razumeti prirodnim pratiocem starosti. Donu Hamondu je
, najzad, bilo gotovo sedamdeset sedam godina.
Ali bilo je tu i neto drugo. Tvrdoglava iskljuivost. Navaljivanje da sve bude po nje
ovom. I, na kraju, potpuno odbijanje da se suoi sa situacijom u kojoj se nalazio
park.
Vu se zapanjio nad dokazom (jo nije sebi dopustio da poveruje da je sluaj zakljuen)
se dinosaurusi razmnoavaju. Poto ga je Grant pitao o DNK vodozemaca, Vu je namera
vao da pravo ode u svoju laboratoriju i proveri kompjuterske podatke o razliitim

sastojcima DNK. Zato to se, ako se dinosaurusi zaista razmnoavaju, sve u Jurskom p
arku dovodi u pitanje - njihove metode genetikog razvia, njihove genetike kontrolne
metode, sve. ak se i u lizinsku zavisnost moe sumnjati. A ako se ove ivotinje zais
ta razmnoavaju, i mogu da opstanu u divljini...
Henri Vu je eleo da odmah proveri podatke. Ali Hamond je tvrdoglavo navaljivao da mu
Vu pravi drutvo za veerom.
"A sad, Henri, mora da sauva mesta za sladoled", ree Hamond i odgurnu se od stola.
ia pravi najlepi sladoled od umbira."
"U redu." Vu je pogledao prekrasnu, utljivu devojku koja je posluivala. Njegove oi
ratile su je iz sobe, a zatim je pogledom okrznuo jedan jedini video monitor pos
tavljen na zidu. Monitor je bio taman. "Va monitor ne radi", ree Vu.
"Je li?" Hamond ga je letimice pogledao. "Mora da je zbog oluje." Posegao je iza se
be za telefonom. "Proveriu sa Donom u kontroli."
Vu je uo pucketanje statikog uma na telefonskoj liniji. Hamond je slegnuo ramenima
ratio slualicu na nosa. "Izgleda da su veze prekinute", ree on. "Ili moda Nedri jo pr
ebacuje podatke. Ima dosta bagova da ispravi tokom ovog vikenda. Nedri je genije
svoje vrste, ali smo morali da ga snano pritisnemo, do kraja, da bi bili sigurni
da je sve uradio kako treba."
"Moda bih mogao da odem do kontrolne sobe i proverim", ree Vu.
"Ne, ne", ree Hamond. "Nema razloga. Da ima problema uli bismo. Ah."
Maria se vratila u sobu sa dve porcije sladoleda.
"Mora bar da proba, Henri", ree Hamond. "Napravljen je od sveeg umbira, sa iston
strva. Taj sladoled je staraki porok. Pa ipak..."
Po dunosti, Vu je zagnjurio svoju kaiku. Napolju, munja je blesnula i zauo se otar
ak groma. "Bilo je blizu", ree Vu. "Nadam se da munja nee uplaiti decu."
"Ne bih rekao", ree Hamond. Probao je sladoled. "Meutim, neto me ipak plai u vezi
, Henri."
U sebi, Vu oseti olakanje. Moda e se starac najzad suoiti sa injenicama. "ta vas
"Zna, Jurski park je u sutini napravljen za decu. Deca sveta vole dinosauruse i deca
uivati - naprosto uivati - ovde. Njihova mala lica sijae od uivanja kada konano vide
ove predivne ivotinje. Meutim, bojim se... da moda neu doiveti da to vidim, Henri. M
oda neu doiveti da vidim uivanje na njihovim licima."
"Mislim da ima jo problema", ree Vu, namrten.
"Ali nijedan mi ne pritiska um kao ovaj", ree Hamond, "da moda neu doiveti da vidi
hova sjajna, ozarena lica. Ovo je naa pobeda, ovaj park. Uradili smo ono to smo na
umili. A, seti se, naa prvobitna namera bila je da iskoristimo novostvorenu tehno
logiju genetikog inenjeringa da zaradimo novac. Mnogo novca."
Vu je znao da je Hamond blizu da uleti u jedan od njegovih starih govora. Podigao j
e ruku. "Poznato mi je to, Done..."
"Kad bi osnovao kompaniju za bioinenjering, Henri, ta bi uinio? Da li bi stvarao pr
vode da pomogne svetu u borbi protiv bolesti i poasti? Ne, dragi moj. To je grozna
ideja. Vrlo siromano korienje nove tehnologije."
Hamond tuno odmahnu glavom. "Pa ipak, seti se", ree on, "sve prvobitne kompanije za
enetiki inenjering, kao Genenteh ili Cetus, poele su kao farmaceutske. Novi lekovi
za oveanstvo. Plemenite, plemenite svrhe. Na nesreu, lekovi se susreu sa svim vrstam
a zapreka. Samo testiranje Ministarstva za hranu i lekove traje pet do osam godi
na - ako imate sree. to je jo gore, na tritu postoje sile koje rade. Pretpostavimo da
si otkrio udesan lek za rak ili bolesti srca - kao to je to Genenteh uinio. Pretpo
stavimo da eli da naplati hiljadu ili dve hiljade dolara jednu dozu. Mislio bi da j
e to tvoje pravo. Najzad, ti si pronaao lek, ti si platio razvoj i testiranje, i
trebalo bi da si u mogunosti da zaceni koliko eli. Ali zar zaista misli da e ti to vla
da dopustiti? Ne, Henri, nee. Bolesnici nee platiti hiljadu dolara za dozu potrebn
og leka - oni ne bi bili zahvalni, bili bi ogoreni. Plavi krst ga ne bi platio. O
ni bi vritali: pljaka. Tako da bi se neto dogodilo. Tvoja patentna prijava bila bi
osporena. Dozvole bi ti bile oduzete. Neto bi te nateralo da uvidi razlog - i da p
rodaje lek po nioj ceni. Sa poslovne take gledita, to ini pomaganje oveanstvu vrlo ris
antnim poslom. Lino, ja nikad ne bih pomagao oveanstvu."
Vu je ve ranije uo tu tvrdnju. I znao je da je Hamond u pravu; neki od novih farmace
tskih proizvoda dobijenih bioinenjeringom zaista su neobjanjivo kasnili i imali pa
tentnih problema.

"A sad", ree Hamond, "pomisli kakva je razlika kad pravi neto za zabavu. Zabava nik
nije potrebna. To ne podlee pod vladin resor. Ako naplaujem pet hiljada dolara dne
vno za moj park, ko e me spreiti? Najzad, niko ne mora da doe ovde. I, daleko bilo
od pljake, visoka cena u stvari poveava jagmu za parkom. Poseta postaje statusni s
imbol, a svi Amerikanci to vole. Kao i Japanci, a oni, naravno, imaju puno vie no
vca."
Hamond je pojeo sladoled i Maria je utke odnela posude. "Zna, ona nije odavde", ree
. "Ona je Haianka. Majka joj je Francuskinja. Ali, u svakom sluaju, Henri, setie se
da je originalna namera, koja je leala u osnovi prvobitnog usmeravanja moje kompa
nije u ovom smeru - bila osloboditi se vladinog meanja, bilo gde u svetu."
"Kad smo ve kod ostatka sveta..."
Hamond se nasmeio. "Ve smo zakupili veliki komad zemlje u Azorima, za Jurski park Ev
opa. A zna da smo davno pribavili jedno ostrvo blizu Guama za Jurski park Japan.
Gradnja sledea dva Jurska parka poee poetkom naredne godine. Svi e biti zavreni za man
je od etiri godine. Tada e neposredni prihodi prevazilaziti deset milijardi dolara
godinje, a trgovina, televizija i prava trebalo bi da to udvostrue. Ne vidim razl
oga da se bakemo sa dejim ljubimcima, kako su mi rekli da Lu Dodson misli da planir
amo da uinimo."
"Dvadeset milijardi dolara godinje", tiho ree Vu; vrteo je glavom.
"Oprezno govorei", ree Hamond. Nasmeio se. "Nema razloga za neobuzdana nagaanja. J
oleda, Henri?"
"Jeste li ga nali?" prasnu Arnold, kada je uvar uao u kontrolnu sobu.
"Ne, gospodine Arnold."
"Naite ga."
"Mislim da nije u zgradi, gospodine Arnold."
"Onda pogledajte u kolibi", ree Arnold, "pogledajte u zgradi za odravanje, pogledajt
u pomono spremite, svuda pogledajte, ali ga naite."
"Stvar je ..." uvar se nekao. "Gospodin Nedri je debeo, je li tako?"
"Tako je", ree Arnold. "Debeo je. Debeli skot."
"E, pa, Dimi dole iz glavnog predvorja kae da je neki debeljko otiao u garau."
Maldun se naglo okrenuo. "U garau? Kada?"
"Pre oko deset, petnaest minuta."
"Isuse", ree Maldun.
Dip se uz kripu zaustavio. "ao mi je", ree Harding.
Pod svetlou farova, Eli je ugledala krdo apatosaurusa kako trupka preko puta. est
nja, svaka velika kao kua, i beba velika kao odrastao konj. Apatosaurusi su se kr
etali u neuurbanoj tiini, ne pogledavi ni jednom dip i njegove upaljene farove. Na j
ednom mestu, beba se zaustavila; polokala vodu iz barice na putu, a zatim krenul
a dalje.
Slino krdo slonova uzbudilo bi se zbog dolaska kola, trubili bi i napravili krug da
zatite bebu. Meutim, ove ivotinje nisu pokazivale strah. "Ne vide nas?" upita ona.
"Ne, ne ba", ree Harding. "Naravno, u bukvalnom smislu one nas vide, ali im mi nita
znaimo. Mi gotovo nikada nismo vozili kola nou, tako da nemaju nikakvog iskustva
s njima. Mi smo samo udni, vonjavi objekti u njihovom okruenju. Ne predstavljamo n
ikakvu pretnju, pa nismo ni zanimljivi. Ja sam povremeno izlazio nou i obilazio b
olesne ivotinje, pa bi mi u povratku ovi prikani zapreavali put po sat ili vie."
"ta onda radite?"
Harding se iskezio. "Putam snimljen urlik tiranosaurusa. To ih pokree. Ali neto se
oito ne boje tiranosaurusa. Ovi apatosaurusi su toliko veliki da uopte nemaju pred
atore. Oni mogu da slome tiranosaurusu vrat jednim zamahom repa. I to znaju. A i
tiranosaurusi."
"Ali oni nas vide. Mislim, ako iziemo iz kola..."
Harding je slegnuo ramenima. "Verovatno ne bi reagovali. Dinosaurusi imaju odlinu ot
inu vida, ali u osnovi imaju vizuelni sistem vodozemaca: podeen je na pokret. Loe
vide nepokretne stvari."
ivotinje su pole; koa im je blistala na kii. Harding je ubacio u brzinu. "Mislim d
moemo da nastavimo, ree on.
Vu ree: "Mislim da ete otkriti da se na va park vri pritisak, ba kao to postoje
na Genentehove lekove." On i Hamond su se preselili u dnevnu sobu, i sad su gled
ali kako oluja iba veliki stakleni prozor.

"Ne vidim kako", ree Hamond.

"Naunici mogu da poele da vas ogranie, ak zaustave."
"E, pa, to ne mogu", ree Hamond. Prodrmao je prst u pravcu Vua. "Zna li zato bi nau
to pokuali? Naravno, zato to ele da istrauju. To je sve to su oduvek eleli, da istrau
u. Ne da neto postignu. Ne da uine nekakav napredak. Samo da istrauju. E, pa, mi za
njih imamo iznenaenje."
"O tome nisam razmiljao", ree Vu.
Hamond uzdahnu. "Siguran sam da bi naunicima bilo zanimljivo da istrauju. Ali dolazi
e do take kada su ivotinje naprosto preskupe da se koriste za istraivanje. Ovo je p
redivna tehnologija, Henri, ali je takoe zastraujue skupa. injenica je da to samo za
bava moe potpomoi." Hamond je slegnuo ramenima. "Naprosto je tako."
"Ali ako bude pokuaja da se zatvori..."
"Suoi se s prokletim injenicama, Henri", nervozno ree Hamond. "Ovo nije Amerika. Ov
ije ak ni Kostarika. Ovo je moje ostrvo. Ja ga posedujem. I nita me nee spreiti da o
tvorim Jurski park za svu decu sveta." Zakikotao se. "Ili, barem, za onu bogatu.
A kaem ti, ona e ga voleti."
Na stranjem seditu Eli Satler je netremice zurila kroz prozor. Vozili su kroz kiom
opljenu dunglu. Poslednjih dvadeset minuta, otkako su apatosaurusi preli preko put
a, nisu videli nita.
"Sada smo blizu reke", ree Harding, dok je vozio. "Negde je tu s leve strane."
Odjednom je ponovo legao na konice. Kola su se klizala i zaustavila ispred opora mal
h zelenih ivotinja. "E, pa, veeras imate pravu predstavu", ree on. "Ovo su kompii."
Prokompsognatidi, pomisli Eli; poelela je da je Grant tu da ih vidi. Ovo su bile ivo
inje iji jedan primerak su videli na faksu, u Montani. Mali tamnozeleni prokompso
gnatidi su odjurili na drugu stranu puta, a onda unuli na stranje noge, kratko urliui,
pre nego to su pourili dalje u no.
"udno", ree Harding. "Pitam se kuda su se uputili? Znate, kompii se obino ne kreu
nju se na drvee i ekaju dnevnu svetlost."
"Zato su onda sada napolju?" upita Eli.
"Nita mi ne pada na pamet. Znate, kompii su leinari, kao jastrebovi. Privlae ih i
na samrti i imaju izuzetno osetljiv njuh. Mogu da namiriu ivotinju na samrti milj
ama udaljenu."
"Onda idu ka ivotinji na samrti."
"Na samrti, ili ve mrtvoj."
"Da li da ih sledimo?"
"Radoznao sam", ree Harding. "Da, to da ne. 'Ajde da vidimo kuda idu."
Okrenuo je kola i poao za kompiima.

TIM
Tim Marfi leao je u dipu, a obraz mu je bio pritisnut uz ruicu vrata kola. Polako je
azio k svesti. eleo je samo da spava. Pomerio se i osetio bol u jagodinoj kosti, t
amo gde je bila pritisnuta o metalna vrata. Celo telo ga je bolelo. Ruke, noge i
vei deo glave - u glavi je oseao grozan, tutnjei bol. Sav taj bol ga je navodio op
et na san.
Podigao se na jedan lakat, otvorio oi i bljunuo; povraao je svuda po koulji. Osetio
gorak ukus ui i nadlanicom obrisao usta. Glava mu je pulsirala; osetio je vrtogla
vicu i morsku bolest, kao da se svet pokree, kao da se on ljulja tamo-amo na amcu.
Tim je zastenjao i preturio se na lea da se udalji od lokve izbljuvka. Zbog bola u g
lavi disao je u kratkim, plitkim uzdasima. I jo mu je bilo muka, kao da se sve ok
o njega kree. Otvorio je oi i pogledao unaokolo; pokuavao je da se sredi.
Bio je u dipu. Ali kola mora da su se preturila na bok, jer je leao leima naslonjen
suvozaeva vrata i gledao volan; iza njega granje drvea pokretalo se na vetru. Kia
je gotovo prestala, ali kapi vode jo su padale na njega kroz polupan vetrobran.
Znatieljno je zurio u delie stakla. Nije mogao da se seti kako se vetrobran slomio.
ije mogao da se bilo ega seti, osim da su zastali na putu i da je razgovarao sa d
oktorom Grantom kada im je dinosaurus priao. Bilo je to poslednje ega se seao.
Ponovo mu je bilo loe, pa je sklopio oi sve dok munina nije prola. Bio je svestan
g zvuka krckanja, kao kod snasti amca. Sa vrtoglavicom i muninom u stomaku, zaista
se oseao kao da se kola kreu pod njim. Ali kad je ponovo otvorio oi, video je da j
e to tako - dip jeste se kretao; leao je na boku i njihao napred-nazad.

Cela kola su se kretala.

Oprezno, Tim se osovio na noge. Stao je na vrata saputnika i provirio preko upravlj
ake table kroz slomljeni vetrobran. Prvo je video samo gust lisnati pokrov koji s
e kretao na vetru. Ali tu i tamo video je procepe, a iza pokrova zemlja je bila.
..
Zemlja je bila dvadeset stopa ispod njega.
Zurio je, bez razumevanja. Dip je leao na boku na granama velikog drveta, dvadeset s
opa iznad zemlje, i njihao se napred-nazad na vetru.
"O, sranje", ree on. ta sad da radi? Stajao je na vrhovima prstiju i virio napolje;
okuavao je da vidi to bolje i drao se za volan kao za oslonac. Volan se slobodno ok
renuo u njegovoj ruci, a uz glasno krak dip se pomerio i pao nekoliko stopa kroz
granje drveta. Pogledao je kroz razbijeno staklo prozora saputnika dole na zemlj
u.
"O, sranje. O, sranje", neprestano je ponavljao. "O, sranje. O, sranje."
Jo jedno glasno krak - dip se stresao jo stopu nanie.
Morao je da se iskobelja odavde.
Pogledao je niz noge. Stajao je na ruici vrata. Kleknuo je i pogledao ruicu. U mraku
nije mogao najbolje da vidi, ali je razaznao da su vrata ulubljena ka napolje ta
ko da se ruica nije mogla da okrene. Nikad nee otvoriti vrata. Pokuao je da spusti
prozor, ali i on je bio zaglavljen. Onda se setio stranjih vrata. Moda e njih moi da
otvori. Naslonio se preko prednjeg sedita i kola se iznenada nagnue zbog premetanj
a teine.
Paljivo, Tim je posegao nazad i okrenuo ruicu stranjih vrata.
I ona su bila zaglavljena.
Kako e da izie?
uo je frktanje i pogledao dole. Tamni oblik proe ispod njega. To nije bio dinosaurus
Ovaj oblik bio je trbuast i nekako je njukao dok se gegao. Rep se njihao napred-n
azad i Tim je ugledao dugake iljke.
Bio je to stegosaurus, koji se oigledno oporavio od bolesti. Tim se pitao gde su ost
ali ljudi: enaro, Satlerova i veterinar. Poslednji put video ih je kod stegosauru
sa. Pre koliko je to bilo? Pogledao je na sat, ali prednja strana bila je slomlj
ena; nije mogao da vidi brojeve. Skinuo ga je i hitnuo ga u stranu.
Stegosaurus je frknuo kroz nos i krenuo dalje. Sada je jedini zvuk bio vetar u drveu
i krckanje dipa dok se pomerao napred-nazad.
Morao je da se iskobelja odatle.
Tim je zgrabio ruicu i pokuao silom, ali bila je vrsto zaglavljena. Uopte nije mog
se pomeri. Onda je shvatio ta nije u redu: stranja vrata bila su zakljuana! Tim je
podigao kukicu i okrenuo ruicu. Stranja vrata su se otvorila u luku, nanie - i zas
tala na grani nekoliko stopa ispod.
Otvor je bio uzan, ali Tim je mislio da moe da se provue kroz njega. Suzdravajui d
olako se ispuzao nazad na stranje sedite. Dip je krckao, ali je ostao u istom poloaj
u. Drei se za nosae vrata sa obe strane, Tim se polako spustio kroz uski nagnuti ot
vor vrata. Uskoro je leao potrbuke na nakrivljenim vratima; noge su mu visile iz k
ola. Mahnuo je nogama u vazduhu - stopala su mu dotakla neto vrsto - granu - i on
je oslonio teinu na nju.
im je to uradio, grana se savila i vrata su se jo ire otvorila i izbacila ga iz di
n pade - lie mu je grebalo lice - telo mu je odskakivalo od grane do grane - potre
s - razdirui bol, jarka svetlost u glavi...
Uz tresak se zaustavio; izgubio je dah. Leao je presavijen preko velike grane; gorua
bol u stomaku.
Tim je uo jo jedno krak i podigao pogled ka dipu, velikom tamnom obliku pet stopa i
d njega.
Jo jedno krak. Kola su se nagnula.
Tim je naterao sebe da se pokrene, da pone da se sputa dole. Voleo je ranije da se v
re na drvee. Bio je dobar penja. A ovo je bilo dobro drvo za penjanje; grane su bi
le na malom rastojanju, gotovo kao stepenite...
Krakkk...
Kola su se definitivno kretala.
Tim se probijao nanie; klizio je preko mokrih grana, oseao lepljiv sok na akama, u
Nije se spustio vie od nekoliko stopa, kada je dip krcnuo poslednji put, a onda, p

olako, vrlo polako, preturio se vrhom napred. Tim je ugledao veliku zelenu reetku
i prednje farove kako se njiu dole ka njemu, a onda je dip slobodno pao, dobijajui
na ubrzanju dok je hrlio ka njemu, udario o granu gde je Tim upravo bio...
I zastao.
Timovo lice bilo je samo par ini od ulubljene reetke, savijene ka unutra kao avolja
ta, sa farovima umesto oiju. Nafta je kapala po njegovom licu.
I dalje je bio dvanaest stopa iznad zemlje. Posegao je dole, naao jo jednu granu i k
enuo nanie. Iznad, ugledao je kako se grana savija pod teinom dipa, a onda je pukla
i dip je pohrlio ka njemu; znao je da ne moe da ga izbegne, nije mogao da se spus
ti dovoljno brzo, tako da se samo prepustio.
Padao je ostatak puta.
Prevrtao se, treskao, oseao bol u svakom delu tela, sluao kako dip mrvi grane dok p
iznad njega kao ivotinja koja ga goni, a onda je ramenom udario o meku zemlju i
otkotrljao se koliko je jako mogao, a zatim se pribio uz stablo, u trenutku kad
se dip sruio uz glasan metalni tresak i iznenadan vreli izliv elektrinih iskrica, k
oje su mu se zabile u kou i prtale i cvrale na mokroj zemlji oko njega.
Polako, Tim je ustao. U tami, uo je njukanje i ugledao stegosaurusa kako se vraa; b
je oigledno privuen padom dipa. Dinosaurus se kretao tromo, niska glava bila mu je
izbaena napred, a velike hrskaviave ploe vodile su u dva reda du hrpta lea. Ponaao se
kao prerasla kornjaa. I glupo kao ona. I sporo.
Tim je podigao kamen i bacio ga.
"Gubi se!"
Kamen se tupo odbio od ploa. Stegosaurus je i dalje prilazio.
"Ajde, bei! Bei!"
Bacio je jo jedan kamen i pogodio stegosaurusa u glavu. ivotinja je zaroktala, polak
se okrenula i polako se odvukla u pravcu iz koga je i dola.
Tim se naslonio na skreni dip i pogledao unaokolo u tami. Morao je da se vrati ostal
ma, ali nije eleo da se izgubi. Znao je da je negde u parku, verovatno ne mnogo d
aleko od glavnog puta. Kad bi samo mogao da se orijentie. Nije mnogo video u mrak
u, ali...
Onda se setio naoara.
Uzverao se uz razbijen vetrobran u dip i naao naoare za no i radio. Radio je bio r
en i nem, tako da ga je ostavio. Ali naoare su jo radile. Ukljuio ih je, video uspo
kojavajue poznati fosforescentni zeleni lik.
Sa naoarima, video je sruenu ogradu s leve strane i krenuo ka njoj. Ograda je bila v
soka dvanaest stopa, ali tiranosaurus ju je lako sravnio sa zemljom. Tim je pouri
o preko nje, proao kroz jedno podruje gustog zelenila i iziao na glavni put.
Kroz naoare, video je drugi dip prevrnut na bok. Potrao je ka njemu, uzdahnuo i pog
ao unutra. Kola su bila prazna. Nije bilo traga doktoru Grantu i doktoru Malkolm
u.
Kuda su nestali.
Kuda su nestali?
Dok je tako stajao sam na putu u dungli, u noi, i sa tim praznim kolima, osetio je i
nenadnu paniku i brzo se okrenuo oko sebe; svetlozeleni svet u naoarima zavrteo s
e. Neto bledo pored puta zapalo mu je u oi. Bila je to Leksina bejzbolka. Obrisao
je blato s nje.
"Leksi!"
Tim je vikao koliko je mogao; nije mario to ivotinje mogu da ga uju. Oslukivao je,
bio je to samo vetar i kapkanje s drvea.
"Leksi!"
Nejasno se seao da je i ona bila u dipu kada je tiranosaurus napao. Je li ostala tam
? Ili je pobegla? Dogaaji tokom napada bili su mu zbrkani u glavi. Nije bio najsi
gurniji ta se dogodilo. Bilo mu je neprijatno i od same pomisli na to. Stajao je
na putu i dahtao od panike.
"Leksi!"
inilo se da se no sklapa oko njega. Bilo mu je ao samog sebe; seo je u hladnu kinu
cu na putu i neko vreme cmizdrio. Kada je najzad prestao, jo je uo cmizdrenje. Bil
o je slabo i dolazilo je negde dalje uz put.
"Koliko je prolo?" upita Maldun, vrativi se u kontrolnu sobu. Nosio je crnu metalnu
utiju.

"Pola sata."
"Hardingov dip ve je trebalo da se vrati."
Arnold je ugasio cigaretu. "Siguran sam da e svakog trena stii."
"Jo ni traga od Nedrija?"
"Ne. Jo ne."
Maldun je otvorio kutiju u kojoj je bilo est portabl radija. "Podeliu ih ljudima u z
radi." Pruio je jedan Arnoldu. "Uzmi i punja." Ovo su nai radio aparati za nudu, ali
niko ih, prirodno, nije ukljuivao. Puni ih dvadeset minuta, a onda pokuaj da dozo
ve kola."
Henri Vu je otvorio vrata s oznakom OPLODNJA i uao u zatamnjenu laboratoriju. Nije b
ilo nikoga; oigledno, svi tehniari jo su bili na veeri. Vu je otiao pravo do kompjute
rskog terminala i ukucao DNK dnevnike. DNK je tako veliki molekul da svaka vrsta
zauzima deset gigabajta na optikom disku, ne bi li se sauvale pojedinosti o svim
iteracijama. Morae da proveri svih petnaest vrsta. Bila je to strahovita koliina i
nformacija koju je trebalo pretraiti.
Jo mu nije bilo jasno zato je Grant mislio da bi DNK abe mogla da bude vana. Sam V
nije ni razlikovao jednu vrstu DNK od druge. Najzad, vei deo lanca DNK potpuno i
sti kod svih ivih bia. DNK je neverovatno stara supstanca. Ljudska bia koja hodaju
ulicama savremenog sveta i ljuljaju ruiaste bebice retko zastaju da razmisle da je
supstanca u sreditu svega toga - supstanca koja je zapoela igru ivota - hemijska m
aterija stara gotovo kao i sama Zemlja. Molekul DNK tako je star da je njegova e
volucija u sutini zavrena pre vie od dve milijarde godina. Od tada, bilo je malo to
ga novog. Samo nekoliko skoranjih kombinacija starih gena - i to ne mnogo.
Kada uporedite DNK oveka sa DNK prostih bakterija, otkriete da je samo oko 10 procen
ta vlakna razliito. Ovaj svojevrsni konzervativizam DNK ohrabrio je Vua da korist
i koju god DNK poeli. Dok je pravio svoje dinosauruse, Vu je baratao sa DNK kao to
bi vajar koristio glinu ili mermer. Slobodno je stvarao.
Pokrenuo je program za kompjutersko pretraivanje, jer je znao da mu je potrebno dvatri minuta rada. Ustao je i etkao laboratorijom, proveravao ureaje, na osnovu dugo
trajne navike. Zapazio je da na grafikonu pisaa sa spoljne strane vrata zamrzivaa,
na kome je beleena temperatura u zamrzivau, postoji pik. udno, pomisli on. Znai, ne
ko je ulazio u zamrziva. I to nedavno - u poslednjih pola sata. Ali ko bi tamo ul
azio nou?
Kompjuter se oglasio pitanjem, dajui znak da je prva pretraga po podacima zavrena.
je priao da vidi ta ima, a kada je ugledao ono to se nalazilo na ekranu, zaboravio
je i na zamrziva i na pik na grafikonu.
Rezultat je bio jasan: svi dinosaurusi koji su se razmnoavali u sebi su imali rana,
ili DNK abe. Nijedna druga ivotinja nije. Vu i dalje nije razumeo zato bi se zbog t
oga razmnoavali. Meutim, vie nije mogao da porie da je Grant u pravu. Dinosaurusi su
se razmnoavali.

LEKSI
Bila je sklupana u velikoj drenanoj cevi prenika jednog metra koja je vodila ispod pu
Imala je bejzbol rukavicu u ustima i ljuljala se napred-nazad, neprestano udara
jui glavom o unutranju stranu cevi. Unutra je bilo mrano, ali on ju je jasno video
uz pomo naoara. Izgledalo je da nije povreena i on je osetio nalet olakanja.
"Leksi, ja sam, Tim."
Nije odgovorila. Nastavila je da udara glavom o cev.
"Izii napolje."
Odrino je odmahnula glavom. Video je da je strano uplaena.
"Leksi", ree on, "ako izie, postiu te da nosi ove naoare za no."
Samo je odmahnula glavom.
"Vidi ta imam", ree on i podie ruku. Zurila je, bez razumevanja. Verovatno je bilo
ie mrano da bi videla. "Tvoja lopta, Leksi. Naao sam tvoju loptu."
"Pa ta."
Pokuao je drugi pristup. "Mora da je neudobno tamo unutra. A i hladno. Zar ne bi vol
ela da izie?"
Nastavila je da lupa glavom o cev.
"Zato nee?"

"Napolju su itovinje."
To ga je za trenutak pogodilo. Ve godinama nije rekla 'itovinje'.
"itovinje su otile", ree on.
"Ima jedna velika. Tiranosaurus reks."
"Otiao je."
"Gde je otiao?"
"Ne znam, ali vie nije ovde", ree Tim; nadao se da govori istinu.
Leksi se nije pomerila. uo je kako ponovo udara. Tim je seo na travu sa spoljne stra
ne cevi, tamo gde je mogla da ga vidi. Na mestu gde je seo zemlja je bila mokra.
Obgrlio je kolena i ekao. Nije mogao nita drugo da smisli. "Ja u samo da sedim ovd
e", ree on. "I da odmaram."
"Je l' tata tamo napolju?"
"Nije", ree on; oseao se udno. "On je kod kue, Leksi."
"A mama?"
"Nije, Leksi."
"Ima li nekog od odraslih tamo napolju?" upita Leksi.
"Jo nema. Ali sam siguran da e uskoro da dou. Verovatno su na putu."
Onda je uo kako se ona kree u cevi i izlazi. Drhtala je od hladnoe, a na elu je im
suenu krv, meutim, sve ostalo na njoj bilo je u redu.
Iznenaeno je pogledala unaokolo i upitala: "Gde je doktor Grant?"
"Ne znam."
"Pa, pre je bio ovde."
"Bio je? Kada?"
"Pre", ree Leksi. "Videla sam ga iz cevi."
"Kuda je otiao?"
"Otkud ja znam?" ree Leksi i napui usne. Poela je da vie: "Zdravooo Zdra-vooo! Dok
Grant? Doktore Grant!"
Tim se nelagodno oseao zbog buke koju je pravila - dinosaurus je mogao da se vrati meutim, trenutak kasnije uo je povik kao odgovor. Dolazio je s desne strane, iz p
ravca dipa iz koga je Tim iziao pre nekoliko minuta. Kroz naoare, Tim je sa olakanje
m ugledao doktora Granta kako hoda prema njima. Koulja mu je bila potpuno pocepan
a na ramenu, ali, inae, izgledalo je da je s njim sve u redu.
"Hvala Bogu", ree Grant. "Traio sam vas."
Drhtei, Ed Redis je ustao u obrisao hladno blato s lica i ruku. Proveo je vrlo loih
la sata, ukljeten izmeu velikih gromada na padini ispod puta. Znao je da to nije n
eko skrovite, ali bio je uspanien i nije mogao jasno da razmilja. Uvalio se u ovo h
ladno blatite; pokuao je da se sabere, ali stalno mu je na pamet padao taj dinosau
rus. Dinosaurus koji je prilazio. Prilazio kolima.
Ed Redis nije se tano seao ta se posle toga dogaalo. Seao se da je Leksi neto r
a se nije zaustavio, nije mogao da se zaustavi, pa je samo trao i trao. S druge st
rane puta izgubio je tlo pod nogama i otkotrljao se nizbrdo. Zaustavio se kod ne
kih gromada. Uinilo mu se da moe da otpuzi i sakrije se meu gromade - bilo je dovol
jno prostora - pa je to i uradio. Zadihan i uplaen, nije razmiljao ni o emu, osim o
tome kako da pobegne od tiranosaurusa. Najzad, kad se kao pacov ukljetio meu grom
ade, malo se smirio. A onda ga je preplavio uas i stid to je ostavio onu decu, to j
e naprosto pobegao, to je samo sebe spasao. Znao je da bi trebalo da se vrati do
puta, da pokua da ih izbavi, jer je oduvek zamiljao da je u stisci hrabar i hladno
krvan, ali kad god bi pokuao da uspostavi kontrolu nad sobom, da se natera da se
tamo vrati - nekako uopte nije mogao. Poeo je da osea paniku, imao je problema s di
sanjem i nije mogao da se pomakne.
Rekao je sam sebi da je to, i onako, beznadeno. Ako su deca i dalje na putu, nemaju
nse da preive i sasvim sigurno im on nita ne bi pomogao, pa moe i da ostane tu gde
jeste. Niko osim njega nee saznati ta se dogodilo. I tu nita ne moe da se uini. Nita n
ije ni moglo da se uini. I tako se Redis pola sata zadrao meu gromadama, borei s s pa
nikom, paljivo izbegavajui da razmilja o tome da li su deca mrtva i ta e Hamond na to
rei kad otkrije.
Ono to ga je najzad nagnalo da se pokrene bio je neobian oseaj koji je zapazio u us
a. Jedna strana usta inila mu se neobinom, nekako je utrnula i peckala ga, pa se p
itao nije li je povredio tokom pada. Redis je dodirnuo lice i dotakao naduveno me
so pored ustiju. Bilo je neobino, ali uopte ga nije bolelo. Onda je shvatio da je

nateno meso pijavica koja je postajala sve deblja kako je sisala njegove usne. Pr
aktino mu je bila u ustima. Drhtei od munine, Redis je otkinuo pijavicu; osetio je k
ako se ona odvaja od mesa njegovih usana i mlaz tople krvi u ustima. Pljunuo je
i sa gaenjem zavitlao je u umu. Video je jo jednu pijavicu na podlaktici i skinuo i
nju; iza nje je ostala tamna, krvava pruga. Isuse, verovatno su svuda po njemu.
Taj pad nizbrdo. Ova brda u dungli puna su pijavica. Kao i mrane, senovite raspuk
line. ta radnici kau? Pijavice se uvlae u donji ve. Vole topla mesta. Vole da ti se
penju uz...
"Zdravooo!"
Zastao je. Bio je to glas, noen vetrom.
"Zdravoo! Doktore Grant!"
Isuse, to je devojica.
Ed Redis je oslunuo boju njenog glasa. Nije delovala uplaeno ili da je neto boli.
je uporno dozivala i polako mu je sinulo da se neto drugo moralo dogoditi, da je
tiranosaurus sigurno otiao - ili da barem nije napao - i da suostali ljudi moda jo i
vi. Grant i Malkolm. Moda su svi ivi. To shvatanje u deliu sekunde ga je povratilo,
onako kao to se otrezni u deliu sekunde kad te panduri pokupe, i osetio se bolje,
jer je znao ta treba da radi. I dok je puzao gore iz gromada, ve je formulisao sle
dei korak, ve procenjivao ta e rei, kako e od ovog trenutka postupati.
Redis je obrisao hladno blato s lica i ruku, dokazni materijal da se krio. Nije ga b
ilo sramota, to se krio, ali sad je morao da preuzme odgovornost. Verao se ka put
u, ali kad je iziao iz lia, za trenutak je izgubio orijentaciju. Uopte nije video ko
la. Nekako je bio u podnoju brda. Dipovi mora da su na vrhu.
Poao je uzbrdo, nazad ka dipovima. Bilo je vrlo tiho. Stopala su mu pljuskala po bla
njavim baricama. Vie nije uo devojicu. Zato je prestala da zove? Dok je hodao, poeo j
e da razmilja da joj se moda neto nije dogodilo. U tom sluaju, ne bi trebalo da se t
amo vraa. Moda je tiranosaurus jo u blizini. A on je tu, ve u podnoju brda. Toliko bl
ii kui.
A bilo je toliko tiho. Sablasno, bilo je toliko tiho.
Ed Redis se okrenuo i poao nazad ka kampu.
Alan Grant je rukama preao preko njenih udova; kratko je stiskao za ruke i noge. ini
o se da je nita ne boli. Bilo je to zauujue, osim posekotina na glavi, bila je u red
u. Kazala sam vam", ree ona.
"Pa, morao sam da proverim."
Deak nije bio te sree. Nos mu je natekao i boleo ga je; Grant je pretpostavljao da j
slomljen. Desno rame bilo mu je jako nagnjeeno i oteeno. Meutim, izgledalo je da s
u mu noge itave. Oba deteta mogla su da idu. To je bilo vano.
Sam Grant bio je u redu, osim ogrebotine du desne strane grudi, gde ga je tiranosaur
us udario kandom. Pekla ga je prilikom svakog daha, ali nije mu ograniavala kretan
je. Pitao se nije li bio u nesvesti od udara, jer se tek maglovito seao dogaaja ko
ji su neposredno prethodili trenutku kad je seo uspravno, stenjui, u umi, deset ja
rdi od dipa. U poetku, grudi su mu krvarile, pa je pritisnuo lie na ranu, ali posle
se krv zgruala. Onda je poao unaokolo, da trai Malkolma i decu. Grant jo nije verova
o da je iv i, kako su razbacane slike poele da mu se vraaju, pokuao je da ih osmisli
. Tiranosaurus je lako mogao da ih sve ubije. Zato nije?
"Gladna sam", ree Leksi.
"I ja", ree Grant. "Moramo da se vratimo u civilizaciju. I moramo da im kaemo za bro
."
"Mi smo jedini koji znaju?" upita Tim.
"Da. Moramo da se vratimo i kaemo im."
"Onda da poemo putem prema hotelu", ree Tim; pokaza nizbrdo. "Tako emo se sresti sa
ima kad pou po nas."
Grant je razmatrao taj problem. A neprestano je razmiljao o jednom: tamni oblik koji
je proao izmeu dipova ak i pre nego to je napad zapoeo. Koja li je to bila ivotinja?
ogao je da smisli samo jedno: mali tiranosaurus.
"Ne mislim tako, Time. Put ima visoku ogradu s obe strane", ree Grant. "Ako je jedan
od dinosaurusa dole niz put, biemo u zamci."
"Onda da saekamo ovde?" upita Tim.
"Da", ree Grant. "Da saekamo dok neko ne doe."
"Gladna sam", ree Leksi.

"Nadam se da nee dugo trajati", ree Grant.

"Neu da ostanem ovde", ree Leksi.
A onda, iz podnoja brda, uli su kako neki ovek kalje.
"Ostanite ovde", ree Grant. Potrao je napred, da vidi ta ima dole.
"Ostani ovde", ree Tim i potra za njim.
Leksi je pola za bratom. "Ne ostavljajte me, ne ostavljajte me ovde, momci..."
Grant joj je stavio aku preko usana. Poela je da se buni. On zavrte glavom i pokaza
reko brda, da ona pogleda.
U podnoju, Grant je ugledao Eda Redisa, kako stoji kruto, nepomian. uma oko njega
la je smrtonosno tiha. Postojano brujanje cvraka i aba odjednom je prestalo. ulo se
samo blago utanje lia i cviljenje vetra.
Leksi je pola da neto kae, ali Grant ju je povukao do stabla najblieg drveta i zag
o meu jako vornovato korenje u osnovi. Tim je stigao odmah iza njih. Grant mu je s
tavio svoje ake na usne, dajui im znak da ute, a onda polako pogledao oko drveta.
Put ispod bio je mraan, a kako su se grane velikog drvea kretale na vetru, meseina
a se probijala, inila je areni, pomiui obrazac. Ed Redis je nestao. Grant ga je za tr
en pronaao. Novinar je bio stisnut uz stablo velikog drveta i grlio ga. Redis se u
opte nije micao.
uma je ostala tiha.
Leksi je nestrpljivo cimala Granta za koulju; elela je da zna ta se dogaa. A onda,
e jako blizu, uli su blag, frktav izdisaj, tek neto ujniji od vetra. I Leksi ga je u
la, jer je prestala da se bori.
Zvuk je opet doplovio do njih, blag, kao uzdah. Grant je pomislio da zvuk gotovo lii
na disanje konja.
Grant je pogledao Redisa i video pokretne senke koje je meseina bacala na stablo drv
ta. A onda je Grant shvatio da je tu jo jedna senka, dodata na ostale, ali nepomin
a; snaan, zakrivljen vrat i kvadratna glava.
Ponovo izdisaj.
Tim se oprezno nagnuo da pogleda. I Leksi.
uli su krak, kad se grana slomila i na stazu stupi tiranosaurus. Bio je mlad: imao j
e oko osam stopa i kretao se nepretnim korakom mlade ivotinje, gotovo kao tene. Ml
adi tiranosaurus gegao se stazom; prilikom svakog koraka zastajao je i njuio vazd
uh, pre nego to bi nastavio dalje. Proao je drvo gde se Redis krio i niim nije pokaz
ao da ga je video. Grant je video kako se Redisovo telo neznatno opustilo. Redis o
krenu glavu; pokuavao je da posmatra tiranosaurusa iza drveta.
Tiranosaurus je sada bio izvan vidnog polja niz put. Redis je poeo da se oputa i pu
o se od drveta. Ali dungla je i dalje bila tiha. Redis se jo pola minuta drao u bliz
ini drveta. Onda su se zvuci vratili u dunglu: prvo ispitivako kreketanje aba koje i
ve na drveu, cvranje cvraka, a onda itav hor. Redis se odmakao od drveta i protresao
ramena, oslobaajui napetost. Odetao je nasred puta, gledajui u pravcu dinosaurusa ko
ji je otiao.
Napad je doao s leva.
Mladunac je zaurlao i zamahom glave oborio Redisa na zemlju. On vrisnu i osovi se na
noge, ali dinosaurus je navalio i mora da ga je stranjom nogom pribio na zemlju,
jer je odjednom Redis bio nepokretan; sedeo je na stazi, vikao na dinosaurusa i
mahao rukama prema njemu, kao da moe da ga uplai. Mladi dinosaurus kao da je bio z
bunjen zvukovima; pokretima koji su dopirali od strane majunog plena. Mladunac je
nagnuo glavu i znatieljno njuio, a Redis ga je pesnicama udario u njuku.
"Bei! Gubi se! 'Ajde, bei!" Redis je vikao koliko god je mogao, a dinosaurus se pov
o i pustio Redisa da stane na noge. Redis je vikao: "Aha! uo si me! Bei! Gubi se!" d
ok se udaljavao od dinosaurusa. Mladune je i dalje znatieljno posmatralo neobinu, b
unu ivotinju ispred sebe, ali kad je Redis napravio nekoliko koraka, zaletelo se i
ponovo ga sruilo.
Igra se s njim, pomisli Grant.
"Hej!" viknuo je Redis, dok je padao, ali mladunac ga nije gonio; dopustio mu je da
se uspravi. On je skoio na noge i nastavio da se povlai. "Ti glupi... nazad! Nazad
! uo si me... nazad!" vikao je kao krotitelj lavova.
Mladunac je riknuo, ali nije napao, a Redis se sad povlaio ka drveu i visokom zelen
sa desne strane. Jo nekoliko koraka i bie u skrovitu. "Nazad! T.! Nazad!" vikao je
Redis, a onda, u poslednjem trenutku, mladunac se zaleteo i oborio Redisa na lea.

"Prekini!" dreknu Redis, a mladunac je sagao glavu i Redis poe da vriti. Bez rei, sam
o visok vrisak.
Vrisak je odjednom prestao, a kada je mladunac podigao glavu, Grant mu je u eljustim
a video iskidano meso.
"Oh, ne", tiho ree Leksi. Pored nje, Tim se okrenuo; iznenada mu je bilo muka. Naoar
za no skliznule su mu s ela i sletele na zemlju uz metalni zveket.
Mladuneva glava naglo je poskoila i pogledala ka vrhu brda.
Tim je podigao svoje naoare, a Grant zgrabio ruke oba deteta i poeo da tri.

KONTROLA
Po noi, kompii su urili du puta. Hardingov dip ih je pratio na kratkom rastojanju.
uperila prstom dalje uz put. "Je li to svetlo?"
"Moe biti", ree Harding. "Lii gotovo na farove."
Radio je najednom zazujao i zakrao. uli su Dona Arnolda kako kae: "... ste tamo?"
"Ah, evo ga", ree Harding. "Najzad." Pritisnuo je dugme. "Da, Done, ovde smo. Blizu
mo reke i sledimo kompie. Jako je zanimljivo."
Jo kranja. "...mo vaa kola ..."
"ta kae?" upita enaro.
"Neto o kolima", ree Eli. Na Grantovom nalazitu u Montani Eli je rukovala radiofoni
. Posle godina iskustva, izvetila se u primanju poruka. "Mislim da je rekao da su
mu potrebna vaa kola."
Harding je pritisnuo dugme. "Done? Jesi li tu? Ne ujem najbolje. Done?"
Blesak munje, praen dugim pitanjem statikog uma, a zatim napet Arnoldov glas: "...
ste ...i..."
"Milju severno od padoka hipsija. Blizu reke; pratimo neke kompie."
"Ne... prokleto dobro ... vraajte se ...mah!"
"Zvui kao da ima problema", ree Eli, namrtena. Napetost u glasu bila je primetna. "
bi trebalo da se vratimo."
Harding slegnu ramenima. "Don esto ima probleme. Znate kakvi su inenjeri. Oni sve h
o knjizi." Pritisnuo je dugme na radiju. "Done, kai opet, molim..."
Jo kranja.
Jo statikog uma. Glasan prasak munje. Onda: "...Maldu... treba tvoja kola ...ad..."
enaro se namrtio. "Kae li da Maldun treba naa kola?"
"Tako je zvualo", ree Eli.
"Pa, to nema nikakvog smisla", ree Harding.
"...drugi...zaglavili...Maldun eli...kola..."
"Shvatila sam", ree Eli. "Ostala kola zaglavila su se na putu u oluji, a Maldun eli
a ode po njih."
Harding slee ramenima. "Zato Maldun ne uzme druga kola?" Pritisnuo je dugme radija.
Done? Reci Maldunu da uzme druga kola. U garai su."
Radio je krao. " ...ne...slua...ludi idioti...kola..."
Harding je pritisnuo dugme radija. "Kaem, u garai su, Done. Kola su u garai."
Jo statikog uma. "...edri je...stao...dna..."
Bojim se da nas ovo ne vodi nikuda", ree Harding. "U redu, Done. Odmah dolazimo." Is
ljuio je radio i okrenuo kola. "Samo da mi je znati emu urba."
Harding je ubacio dip u brzinu i oni zatandrkae niz put u tamu. Za deset minuta vide
i su svetla dobrodolice Safari kolibe. A dok se Harding zaustavljao ispred centra
za posetioce, videli su Malduna kako im prilazi. Vikao je i mahao rukama.
"Proklet bio, Arnolde, kurvin sine! Proklet bio, sredi ovaj park! Odmah! Vrati mi u
nuke ovamo! Odmah!" Don Hamond je stajao u kontrolnoj sobi, vritao i lupao noicama.
POnaao se ovako poslednja dva minuta, dok je Henri Vu stajao u uglu i delovao za
panjeno.
"Da, gospodine Hamond", ree Arnlod. "Maldun je na putu, upravo to radi." Arnold se o
krenuo i zapalio jo jednu cigaretu. Hamond je bio kao i ostali rukovodioci koje j
e ikad video. Bio to Dizni ili Mornarica, rukovodioci su se uvek isto ponaali. Ni
kada nisu razumevali tehnika pitanja, a mislili su da vritanje pomae da se neto dogod
i. A moda i pomae, ako viete na sekretarice da vam srede za limuzinu.
Meutim, vritanje nije pomagalo ni kod jednog od problema sa kojima se Arnold sada su
vao. Kompjuteru je svejedno da li viete na njega. Tehniki sistemi su ravnoduni na s
ve ljudske izlive oseanja. Ako nita drugo, vritanje je bilo kontraproduktivno, jer

se Arnold suoavao sa praktinom nepobitnosti da se Nedri nee vratiti, to je znailo da e

morati da sam ue u program i pokua da otkrije ta nije u redu. Bie to muan posao; pot
rebno mu je da bude smiren i paljiv.
"Zato ne siete u kafeteriju", upita Arnold, "i popijete kafu? Zvaemo vas kad budemo
ali vie informacija."
"Ne elim ovde Malkolmov efekat", ree Hamond.
"Ne brinem ja zbog Malkolmovog efekta", ree Arnold. "Hoete li da me pustite da radim
"
"Proklet bio", ree Hamond.
"Zvau vas, gospodinem kad budemo imali vesti od Malduna", ree Arnold.
Pritiskivao je dugmad na konzoli i vido kako se poznati konzolni ekrani menjaju.

Arnold vie nije upravljao kompjuterom. Otiao je iza pozornice da pogleda program - r
d za redom instrukcija koje su govorile kompjuteru kako da se ponaa. Arnold je, n
a alost, bio svestan da celokupni program Jurskog parka sadri vie od pola miliona p
rogramskih linija, veinom nedokumentovanih, bez objanjenja.
Vu je priao. "Done, ta to radi?"
"Proveravam program."
"Gledanjem? To e trajati itavu venost."
"Ti e da mi kae?" ree Arnold. "Ti e da mi kae?"

PUT
Maldun je jako brzo uao u krivinu; dip je skliznuo na putu. Sedei pored njega, enaro
tiskao pesnice. Jurili su putem na litici, visoko iznad reke, sada skrivene dole
u tami. Maldun je dodavao gas. Lice mu je bilo napeto.
"Koliko jo?" upita enaro.
"Dve, moda tri milje."
Eli i Harding ostali su u centru za posetioce. enaro se ponudio da prati Malduna. Ko
la su skrenula. "Proao je sat", ree Maldun. "Jedan sat, a ni glasa od ostalih kola
."
"Ali oni imaju radije", ree enaro.
"Nismo mogli da ih dobijemo", ree Maldun.
enaro se namrtio. "Da ja sedim u kolima itav sat na kii, sigurno bih pokuao da up
radio da nekoga pozovem."
"I ja bih", ree Maldun.
enaro odmahnu glavom. "Zaista mislite da se neto moglo dogoditi?"
"Ima ansi", ree Maldun, "da su sasvim dobro, meutim, bio bih sreniji kad bih ih ko
gledao. Trebalo bi svakog trenutka."
Put je skretao, a zatim vodio uzbrdo. U podnoju, enaro je video da neto belo lei u
ati pored puta. "Stani", ree enaro i Maldun prikoi. enaro je iskoio napolje i potrao n
apred u farove dipa da vidi ta je to. Delovalo je kao komad odee, ali je bilo...
enaro zastade.
ak i sa razdaljine od est stopa, jasno je mogao da vidi ta je to. Polagano je iao
d.
Maldun se nagnuo iz kola i upitao: "ta je to?"
"Noga", ree enaro.
Meso noge bilo je bledo, plavo-bele boje i zavravalo se iskidanim, krvavim batrljkom
na mestu gde je bilo koleno. Ispod lista video je belu soknu i smeu mokasinu. Bi
la je to vrsta obue kakvu je nosio Ed Redis.
Tada je ve i Maldun bio van kola i protrao je pored njega da une pored noge. "Isus
odigao je nogu iz zelenila, diui je u svetlost farova, i krv iz batrljka slila mu
se niz ruku. enaro je jo bio tri stope daleko. Brzo se sagnuo, stavio ruke na kole
na, vrsto stisnuo oi i duboko disao; pokuavao je da suzbije muninu.
"enaro." Maldunov glas bio je otar.
"Mrdaj. Zaklanja mi svetlo."
enaro je uzdahnuo i pomerio se. Kada je otvorio oi, video je da Maldun kritiki zuri
batrljak. "Otkinuta je u zglobu", ree Maldun. "Nije odgriena - zavrnta je i otkinu
ta. Prosto mu je otkinuo nogu." Maldun je ustao i okrenuo naopake otkinutu nogu,
tako da je ostatak krvi iskapao na paprat. Njegova krvava ruka umrljala je belu
soknu, dok je drao nogu za lanak. enaru je opet pripala muka.

"Jasno je ta se dogodilo", govorio je Maldun. "Ti-reks ga se doepao." Maldun je pogl

dao uzbrdo, a onda opet prema enaru. "Je li s tobom sve u redu? Moe li dalje?"
"Da", ree enaro. "Mogu dalje."
Maldun se vraao prema dipu, nosei nogu. "Mislim da je bolje da je ponesemo", ree o
e izgleda mi pravo da je ostavimo ovde. Hriste, napravie svinjac od kola. Hoe li da
vidi da li ima neto nazad? Cerada ili novine..."
enaro je otvorio stranja vrata i kopao po prostoru iza stranjeg sedita. Bilo mu je
o to za trenutak razmilja o neem drugom. Problem kako uviti otkinutu nogu proirio se
i ispunio mu um, odagnao sve ostale misli. Naao je torbu s alatom nainjenu od ator
skog platna, felnu, kartonsku kutiju i...
"Dve cerade", ree on. Plastika je bila paljivo sloena.
"Daj mi jednu", ree Maldun; jo je stajao izvan kola. Zamotao je nogu i pruio sada b
blini zamotuljak enaru. Dok ga je drao u ruci, enaro je iznenaen njegovom teinom. "Sam
o ga stavi nazad", ree Maldun. "Ako moe, zaglavi ga, zna, da se ne kotrlja..."
"Vai." enaro je stavio smotuljak nazad, a Maldun je seo za volan. Dao je gas, - tok
su se vrteli u blatu - a zatim se zakopali. Dip je pojurio uzbrdo i na vrhu brda
farovi su za trenutak osvetlili zelenilo, a onda se ponovo okrenuli nanie. enaro
je ugledao put ispred njih.
"Isuse", ree Maldun.
enaro je ugledao jedan jedini dip kako lei nasred puta, izvrnut na bok. Drugog dip
e bilo. "Gde su druga kola?"
Maldun je kratko pogledao unaokolo i pokazao na levu stranu. "Tamo." Drugi dip bio j
e dvadeset stopa dalje, zguvan ispod drveta.
"ta radi tamo?"
"Ti-reks ga je bacio."
"Bacio? ga je?" ree enaro.
Maldunovo lice bilo je strogo. "'Ajde da svrimo s ovim", ree on i izie iz dipa. Po
a drugom dipu. Baterijske lampe njihale su se napred-nazad u noi.
Kad su prili, enaro je video da su kola rasturena. Pazio je da pusti Malduna da prvi
pogleda unutra.
"Ja ne bih brinuo", ree Maldun. "Malo je verovatno da emo nekoga nai."
"Neemo?"
"Ne", ree on. Objasnio je da je, tokom godina provedenih u Africi, posetio mesta pol
a tuceta ivotinjskih napada na ljude u prirodi. Jedan napad leoparda: leopard je
nou razderao ator i odneo trogodinje dete. Onda jedan napad bizona u Amboseliju, dv
a napada lavova, jedan napad krokodila na severu, blizu Merua. Kod svakog od tih
sluajeva, ostalo je iznenaujue malo dokaza.
Neiskusni ljudi zamiljaju zastraujue dokaze ivotinjskih napada - otkinute udove os
ene u atoru, krvave tragove koji vode u grmlje, krvlju umazanu odeu nedaleko od lo
gorovalita. Ali obino nije bilo ama ba niega, pogotovu ako je rtva bila mala - beba i
li malo dete. Osoba najee kao da je nestala, kao da je odetala u grmlje i vie se nije
vratila. Grabeljivac moe da ubije dete drmajui ga, ako uspe da ga epa za vrat. Obino
uopte nije bilo krvi.
A najee ne bi bio pronaen nikakav ostatak rtve. Ponekad dugme koulje ili pare g
a cipele. Ali najee nita.
Grabeljivci uzmu decu - najvie vole decu - i ne ostave nita iza sebe. Tako je Maldu
matrao da je jako malo verovatno da e nai neki ostatak od dece.
Ali kad je sad pogledao unutra, iznenadio se.
"Nek sam proklet", ree on.
Maldun je pokuao da zamisli kako se to odigralo. Vetrobran dipa bio je razbijen, ali
u blizini nije bilo mnogo stakla. Primetio je staklene krhotine nazad na putu. T
ako da se vetrobran morao tamo razbiti, pre nego to je tiranosaurus podigao kola
i bacio ga ovde. Ali kola su bila izuzetno razlupana. Maldun je usmerio svetlo u
nutra.
"Prazan?" napeto upita enaro.
"Ne ba", ree Maldun. Baterijska lampa osvetlila je slomljen runi radio predajnik, a
podu kola video je neto drugo, neto zakrivljeno i crno. Oboje prednjih vrata bila
su ulubljena i snano zaglavljena, ali on se uspentrao unutra kroz stranja vrata i
uspuzao preko sedita da podigne crni predmet.
"To je sat", ree on; zurio je u njega pod zrakom baterijske lampe. Jeftin digitalni

sat sa moldej crnim kaiem od livene gume. LCD ekran bio je razbijen. Pomislio je
da ga je deak mogao nositi, ali nije bio siguran. Ali to je bila vrsta sata koju
bi deak mogao da ima.
"ta je to, sat?" upita enaro.
"Da. A tu je i radio, ali slomljen."
"Je li to bitno?"
"Da. A ima jo neto..." Maldun je onjuio. U kolima se oseao gorak zadah. Svetleo je
o dok nije video izbljuvak kako kaplje sa unutranje strane bonih vrata. Dodirnuo g
a je; jo je bio sve. "Jedno od dece moda je jo ivo", ree Maldun.
enaro mirnu ka njemu. "Zato to misli?"
"Sat", ree Maldun. "Sat to dokazuje." Pruio je enaru sat, koji ga je prineo svetlos
lampe i okrenuo ga u ruci.
"Staklo je slomljeno", ree enaro.
"Tako je", ree Maldun. "A kai je neoteen.
"to znai?"
"Klinac ga je skinuo."
"To je moglo da se dogodi bilo kad", ree enaro. "Bilo kad pre napada."
"Ne", ree Maldun. "Ovi LCD kristali su vrsti. Potreban je snaan udarac da bi se raz
i. A sat se razbio za vreme napada.
"Znai, klinac je skinuo sat."
"Razmisli", ree Maldun. "Ako te napada tiranosaurus, da li bi stao i skinuo sat?"
"Moda je bio otkinut."
"Gotovo je nemogue otkinuti sat s neije ruke, a da mu ne otkine i ruku. U svakom sl
, kai je netaknut. Ne", ree Maldun. "Klinac ga je sam skinuo. Pogledao je na sat,
video da je slomljen i skinuo ga. Imao je vremena da to uradi."
"Kad?"
"Mogao je to samo posle napada", ree Maldun. Klinac mora da je bio u ovim kolima pos
le napada. A radio je bio razbijen, tako da je i njega ostavio. On je pametan mo
mak i znao je da su beskorisni."
"Ako je tako pametan", ree enaro, "kuda je otiao? Jer ja bih ostao upravo ovde i e
a me pokupe."
"Da", ree Maldun. "Ali moda nije mogao da ostane ovde. Moda se tiranosaurus vratio.
i neka druga ivotinja. U svakom sluaju, zbog neega je otiao."
"A kud je mogao da ode?" upitaenaro.
"'Ajde da vidimo da li moemo to da odredimo", ree Maldun i dugim koracima zaputi se
a glavnom putu.
enaro je posmatrao kako Maldun zagleda zemlju uz pomo baterijske lampe. Lice mu je b
lo samo nekoliko palaca od blata, usredotoeno na potragu. Maldun je zaista verova
o da je na tragu neemu, da je bar jedno dete ivo. enaro je i dalje delovao nezainte
resovano. ok koji je doiveo kada je naao otkinutu nogu, ostavio je u njemu nepoprav
ljivu odlunost da zatvori park i uniti ga. Bez obzira ta Maldun rekao, enaro ga je s
umnjiio za neopravdan entuzijazam, i nadanje, i...
"Primeuje ove tragove?" upita Maldun, i dalje gledajui u zemlju.
"Koje tragove?" upita enaro.
"Ove otiske stopala - vidi ih, dolaze ka nama gore od puta? - a to su tragovi odrasl
e osobe. Neke cipele s gumenim onom. Vidi tu jedinstvenu aru na onu..."
enaro je video samo blato. Barice u kojima se oslikava svetlost baterijske lampe.
"Vidi", nastavi Maldun, "otisci stopala odraslog dolaze dovde, gde mu se pridruuju o
tali otisci. Mali, srednje veliine... kreu se u krugovima, preklapaju... gotovo ka
o da stoje zajedno, razgovaraju... Ali, evo sad, izgleda da tre..." Pokazao je. "
Tamo. U park."
enaro odmahnu glavom. "U ovom blatu moe da vidi to god hoe."
Maldun ustade i zakorai unazad. Pogledao je dole u zemlju i uzdahnuo. "Kai ta god h
a mogu da se kladim da je jedno od dece preivelo. A moda i oba. Moda ak i jedan od o
draslih, ako ovi veliki otisci pripadaju nekom drugom osim Redisa. Moramo da pret
raimo park."
"Veeras?" upita enaroa.
Ali Maldun nije sluao. Poao je dalje ka nasipu od meke zemlje blizu drenane cevi za
. Ponovo je unuo. "ta je nosila ta devojica?"
"Hriste", ree enaro. "Ne znam."

Idui polako, Maldun se pribliio boku puta. A onde su uli dahtanje. Bio je to nepobi
zvuk ivotinje.
"Sluaj", ree enaro, oseajui paniku. "Mislim da je bolje da..."
"", ree Maldun.
Zastao je i oslunuo.
"To je samo vetar", ree enaro.
Ponovo su uli dahtanje, ovog puta jasno. Nije to bio vetar. Dolazilo je iz zelenila
pravo ispred njega, pored puta. Nije zvualo kao neka ivotinja, ali Maldun se oprez
no kretao napred. Mahnuo je lampom i viknuo, ali dahtanje nije izmenilo karakter
. Maldun je razgrnuo palmovo lie.
"ta je to?" upita enaro.
"Malkolm", ree Maldun.
Jan Malkolm je leao na leima; koa mu je bila sivobela, usta otromboljena. Disao je
tavo i kratko. Maldun je pruio baterisku lampu enaru i sagao se da istrai telo. "Ne
vidim povredu", ree on. "Glava je u redu, grudi, ruke..."
Onda je enaro uperio svetlost na noge. "Podvezao ju je." Malkolmov kai bio je vrsto
egnut oko desne butine. enaro je pomerio svetlo niz nogu. Desni lanak bio je savij
en spolja u neobinom uglu u odnosu na nogu, pantalone pripijene, natopljene krvlj
u. Maldun je neno dodirnuo lanak i Malkolm je zajeao.
Maldun je koraknuo nazad i pokuao da odlui ta dalje. Malkolm je moda imao i druge
de. Kima mu je moda slomljena. Ako ga pomere, mogu ga ubiti. Ali ako ga ovde ostav
e, umree od oka. Samo zbog prisebnosti to je stavio povez ve nije iskrvario na smrt.
A verovatno je bio gotov. Mogu ga i pomeriti.
enaro je pomogao Maldunu da ponesu oveka, diui ga neobino, preko ramena. Malkolm
enjao i poeo da die kratko, iskrzano. "Leksi", ree on. "Leksi.. otila... Leksi..."
"Ko je Leksi", upita Maldun.
"Devojica", ree enaro.
Poneli su Malkolma nazad do dipa i iskrenuli ga na stranje sedite. enaro je priteg
vez oko njegove noge. Malkolm je ponovo zajeao. Maldun je povukao nogavicu pantal
ona navie i ispod ugledao gnjecavo meso sa prljavobelim krhotinama stree kosti.
"Moramo da ga vratimo", ree Maldun.
"Otii ete odavde bez dece?" upita enaro.
"Ako su otili u park, to je dvadeset kvadratnih milja", ree Maldun, odmahujui glavo
"Jedino pomou senzora pokreta moemo da otkrijemo neto tamo napolju. Ako su deca iva
i kreu se unaokolo, senzori pokreta e ih otkriti i mi emo otii pravo do njih i vrati
ti ih. Ali ako smesta ne vratimo doktora Malkolma nazad, on e umreti."
"Onda moramo da se vratimo", ree enaro.
"Da, mislim da je tako."
Popeli su se u kola. enaro ree: "Hoe li ti da kae Hamondu da nema dece?"
"Ne", ree Maldun. "Ti e."

KONTROLA
Donald enaro je netremice gledao Hamonda dok su sedeli u naputenoj kafeteriji. ovek j
rabio kaiicom sladoled i mirno ga jeo. "Znai, Maldun veruje da su deca negde u park
u?"
"Da, on tako misli."
"Onda sam siguran da emo ih nai."
"Nadam se", ree enaro. Posmatrao je kako starac polagano jede i osetio jezu.
"Oh, ja sam siguran da emo ih nai. Najzad, ja neprestano ponavljam, ovaj park je stv
ren za decu."
"enaro ree: "Znai, razumete da su nestali, gospodine?"
"Nestali?" bubnu on. "Naravno da znam da su nestali. Nisam senilan." Uzdahnuo je i
ponovo promenio ton. "Vidi, Donalde", ree Hamond. "Ne zastranjujmo. Imali smo mal
i kvar zbog oluje, ili tako neeg, i kao rezultat toga dolo je do incidenta, to je n
esrea i za aljenje je. I to je sve to se dogodilo. Mi radimo na tome. Arnold e sredi
ti kompjutere. Malkolm e pokupiti decu i ja ne sumnjam da e se vratiti s njima pre
nego to zavrimo ovaj sladoled. Dakle, saekajmo da vidimo ta e ispasti. Je l' vai?"
"Kako god vi kaete, gospodine", ree Donald.
"Zato?" upita Henri Vu, dok je gledao u ekran na konzoli.
"Zato to mislim da je Nedri neto uradio s programom", ree Arnold. "Zato ga proverav

"

"U redu", ree Vu. "A jesi li probao sve mogunosti?"

"ta na primer?" upita Arnold.
"Ne znam. Zar sigurnosni sistemi jo ne rade?" upita Vu. "Provera tastera? Sve to?"
"Isuse", ree Arnold, pucnuvi prstima. "Mora da rade. Sigurnosni sistemi mogu da se i
kljue samo sa glavne table."
"E pa", ree Vu, "ako je provera tastera aktivna, moe da isprati ta je uradio."
"Majku mu, naravno da mogu", ree Arnold. Poeo je da pritiska dugmad. Zato se toga p
nije setio? To je tako oigledno. Kompjuterski program ima u sebi nekoliko slojeva
sigurnosnih sistema. Jedan od njih je program za proveru tastera, koji prati sv
e pritiske na tastere koje obavljaju operateri koji pristupaju sistemu. Prvobitn
o je instaliran kao ureaj za otklanjanje greaka, ali je zadran iz bezbednosnih razl
oga.
Svi pritisci na tastere koje je Nedri uneo u kompjuter ranije tog dana bili su u tr
enu izlistani na prozoru ekrana.

"To je to?" ree Arnold. "inilo se da se satima ovde zajebavao."

"Verovatno je samo ubijao vreme", ree Vu, "dok najzad nije odluio da prione na to."
Poetna lista brojeva predstavljala je ASCII kodove za tastere koje je Nedri pritiski
vao na svojoj konzoli. Ovi brojevi znae da je jo bio unutar standardnog korisnikog
interfejsa, kao i bilo koji obian korisnik kompjutera. U poetku Nedri je samo razg
ledao unaokolo, to sigurno ne biste oekivali od programera koji je projektovao sis
tem.
"Moda je pokuavao da vidi ima li promena, pre nego to ue unutra", ree Vu.
"Moda", ree Arnold. Arnold je sad gledao listu naredbi, koja mu je doputala da prat
edrijevo napredovanje kroz sistem, liniju po liniju. "Barem moemo da vidimo ta je
radio."
system je bio Nedrijev zahtev da se napusti obini korisniki interfejs i pristupi sam
m programu. Kompjuter ga je pitao za ime i on je odvratio nedry. To ime je bilo
autorizovano za pristup programu, tako da ga je kompjuter pustio u sistem. Nedri
je zatraio goto command level, najvii nivo kontrole kompjutera. Komandni nivo zah
teva dodatnu bezbednost i kompjuter je upitao Nedrija za ime, pristupni broj i p
asvord.
nedry
040/#xy/67"
mr goodbytes

Ovi unosi uveli su Nedrija u komndni nivo. Odatle je zatraio security. A poto je bio
autorizovani korisnik, kompjuter ga je pustio unutra. Kad je bio na sisurnosnom
nivou, Nedri je pokuao tri varijacije:
keycheck off
safety off
sl off

"Pokuavao je da iskljui sigurnosne sisteme", ree Vu. "Nije eleo da iko vidi ta sp
"Tano", ree Arnold. "A oigledno nije znao da vie nije mogue iskljuiti sisteme os
rebacivanjem prekidaa na glavnoj tabli."
Posle tri neuspele komande, kompjuter je automatski poeo da ispoljava brigu zbog Ned
rija. Ali poto je on uao s odgovarajuom autorizacijom, kompjuter je smatrao da se N
edri izgubio, da pokuava da uini neto to je nemogue s mesta na kome se nalazi. Zato g
a je ponovo pitao gde eli da bude i Nedri je odvratio:
security. I bilo mu je doputeno da ostane tamo.
"Najzad", ree Vu, "evo udarne naredbe." Pokazao je na poslednju naredbu koju je Nedr
i uneo.
whte_rbt.obj

"ta je to, kog vraga?" upita Arnold. "Beli zec? Je li to neka njegova lina ala?"
"Oznaeno je kao objekat", ree Vu. U kompjuterskoj terminologiji 'objekat' predstavlj
grupu naredbi koju je mogue pomerati i koristiti onako kako se pomera stolica u
sobi. Objekat moe biti grupa naredbi za crtanje neke slike, ili za osveavanje ekra
na, ili za obavljanje odreenbog prorauna. "'Ajde da vidimo gde se nalazi u program
u", ree Arnold. "Moda moemo da otkrijemo ta radi." Uao je u program utilities i otkuc
ao:
FIND WHTE_RBT.OBJ
Kompjuter je blesnuo:
OBJECT NOT FOUND IN LIBRARIES
"Ne postoji", ree Arnold.
"Onda pretrai listing programa", ree Vu.
Arnold otkuca:
FIND/LISTINGS: WHTE_RBT.OBJ
Ekran je brzo skrolovao, programske linije rasplinjavale su se dok su proletale. Tr
ajalo je to gotovo minut, a onda je najednom prestalo.
"Evo ga", ree Vu. "To nije objekt, to je naredba."
Na ekranu pojavila se strelica koja je ukazivala na jednu programsku liniju.

"Kurvin sin", ree Arnold.

Vu odmahnu glavom. "To uopte nije bag u programu."
"Ne", ree Arnold. "To su tajna vrata. Debeli skot je unutra ubacio neto to lii na
objekta, a u stvari je komanda koja linkuje sigurnosne i obodne sisteme, a zati
m ih iskljuuje. to mu omoguava pristup do svakog mesta u parku."
"Onda bismo morali da budemo u stanju da ih ponovo ukljuimo", ree Vu.
"Aha", morali bismo." Arnold se namrtio na ono to je bilo na ekranu. "Treba samo da
ronaemo komandu. Potraiu naredbu za linkovanje", ree on. "Videemo gde e nas to odvesti
."
Vu je ustao sa stolice. "U meuvremenu", ree on, "u meuvremenu je neko uao u zamrzi
to pre oko jedan sat. Mislim da je bolje da odem da izbrojim embrione."
Eli je bila u svojoj sobi i spremala se da presvue mokru odeu, kad je neko zakucao n
vrata.
"Alane?" ree ona, ali kad je otvorila vrata videla je Malduna kako stoji tamo sa sve
jem od plastike pod rukom. Maldun je takoe bio mogar do gole koe, a na odei je imao
tragove blata.
"ao mi je, ali potrebna nam je vaa pomo", otro ree Maldun. "Dipovi su napadnuti
sat. Doveli smo Malkolma nazad, meutim, on je u oku. Jedna noga mu je gadno strad
ala. Jo je u nesvesti, ali sam ga smestio u krevet u njegovoj sobi. Harding je na
putu ovamo."
"Harding?" ree ona. "A ta je s ostalima?"
"Ostale jo nismo nali, doktorko Satler", ree Maldun. Sad je govorio sporije.
"O moj Boe."
"Meutim, mislimo da su doktor Grant i deca jo ivi. Mislimo da su u parku, doktorko
ler", ree Maldun. Sad je govorio sporije.
"Oh, moj boe."
"Ali mislimo da su doktor Grant i deca jo ivi. Mislimo da su u parku, doktorko Satle
."
"Otili su u park?"
"Mi tako mislimo. U meuvremenu, Malkolmu je potrebna pomo. Pozvao sam Hardinga."
"Zar ne bi trebalo zvati doktora?"
"Na ostrvu nema doktora. Harding je najbolje to imamo."
"Ali sigurno moete da pozovete doktora..." ree ona.
"Ne", Maldun odmahnu glavom. "Telefonske linije ne rade. Ne moemo da zovemo napolje.
" Pomerio je sveanj pod rukom.
"ta je to", upita ona.
"Nita. Ako hoete, samo otiite u Malkolmovu sobu i pomozite Hardingu."
I Maldun je otiao.
Sela je na krevet, u oku. Eli Satler nije bila ena koja se preputala nepotrebnoj pa
i, i znala je da se Grant i ranije izvlaio iz opasnih situacija. Jednom je etiri d

ana bio izgubljen u pustari kada se litica obruila ispod njega i njegov kamion pa
o sto stopa u dubok tesnac. Desna noga bila mu je slomljena. Nije imao vode. Meut
im, vratio se na slomljenoj nozi.
A sa druge strane, deca...
Odmahnula je glavom, odbacujui pomisao. Klinci su verovatno s Grantom. A ako je Gran
t tamo u parku, pa... zar postoji osoba koja bi ih bezbednije provela kroz Jursk
i park od strunjaka za dinosauruse?

U PARKU
"Umorna sam", ree Leksi. "Nosite me, doktore Grant."
"Velika si da se nosi", ree Tim.
"Ali umornasam", ree ona.
"Vai, Leksi", ree Grant i podie je. 'Auh, al' si teka."
Bilo je gotovo devet uvee. Pun mesec bio je zamuen pramenovima magle koji su strujal
, a njihove nejasne senke vodile su ih kroz otvoreno polje ka tamnoj umi iza. Gra
nt se zadubio u misli i pokuavao da odredi gde je. Poto su prvobitno preli preko og
rade koju je tiranosaurus oborio, Grant je s razlogom verovao da su negde u pado
ku za tiranosauruse. to je bilo mesto u kome nije eleo da bude. U umu, neprestano
je video kompjutersko praenje tiranosaurusovog opsega kretanja, gustu krabotinu li
nija koje su pratile njegove pokrete unutar malog podruja. On i deca bili su sada
u tom podruju.
Ali Grant se takoe seao da su tiranosaurusi bili izdvojeni od svih ostalih ivotinja
znai da e znati da su napustili padok kad preu prepreku - ogradu, ili jarak, ili o
boje.
Ali dosad nisu videli nikakvu prepreku.
Devojica mu je spustila glavu na rame i prstima vrtela kosu. Uskoro je hrkala. Tim s
e vukao pored Granta.
"Kako se ti dri, Time?"
"Dobro", ree on. "Ali mislim da bismo mogli biti u podruju dinosaurusa."
"Ja sam poprilino siguran da jesmo. Nadam se da emo uskoro izii."
"Krenuete u umu?" upita Tim. Kad su se pribliili, uma se uinila tamna i odbojna.
"Da", ree Grant. "Mislim da ,oemo da se upravljamo po brojevima na senzorima pokreta
"
Senzori pokreta bili su zelene kutije postavljene neke etiri stope iznad zemllje. Ne
ki su bili slobodni; veina su bili privreni na drvee. Nijedan nije radio, jer oigledno
jo nije bilo struje. Svaka senzorska kutija imala je stakleno soivo ugraeno u sred
ini i obojen serijski broj ispod toga. Iznad, u magli proaranoj meseinom, Grant je
mogao da vidi kutiju oznaenu T/S/04.
Uli su u umu. Ogromno drvee pomaljalo se na sve strane. Na meseini, niska magla pr
ala je uz zemlju i krivudala oko korena drvea. Bilo je predivno, ali je inilo hoda
nje nesigurnim. A Grant je posmatrao senzore. inilo se da su obeleeni u opadajuem n
izu. Proao je T/S/03 i T/S/02. Na kraju su stigli do T/S/01. Bio je umoran od noen
ja devojice i nadao se da e se ovo podudariti sa granicom padoka dinosaurusa, ali
bila je to samo jo jedna kutija usred ume. Sledea kutija bila je obeleena T/N/01, za
kojom je sledila T/N/02. Grant je shvatio da su brojevi najverovatnije ureeni ge
ografski oko sredinje take, nalik na kompas. Ili su sa juga na sever, tako da su se
brojevi smanjivali kako su prilazili sreditu, a zatim opet poveavali.
"Barem idemo u pravom smeru", ree Tim.
"Srea tvoja", ree Grant.
Tim se nasmeio i sapleo preko lijana u magli. Brzo je ustao. Neko vreme su hodali. "
Moji roditelji e se razvesti", ree on.
"A-uh", ree Grant.
"Tata se odselio prolog meseca. Sad ivi sam u Mil Veliju."
"A-uh."
"On vie ne nosi moju sestru. Vie je ni ne podie."
"I kae da ima dinosauruse u mozgu", ree Grant.
Tim uzdahnu. "Aha."
"Nedostaje ti?" upita Grant.
"Ne ba", ree Tim. "Ponekad njoj vie nedostaje."
"Kome? Tvojoj majci?"

"Ne. Leksi. Moja mama ima momka. Zna ga s posla."

Neko vreme hodali su u tiini i proli T/N/03 i T/N/04. "Jesi li ga sreo?" upita Grant
"Aha."
"Kakav je?"
"Dobar je", ree Tim. "Mlai je od tate, ali je elav."
"Kako se ponaa prema tebi?"
"Ne znam. Dobro. Mislim da mi se samo uvlai. Ne znam ta e da se dogodi. Ponekad mam
ae da emo morati da prodamo kuu i da se preselimo. Ponekad se on i mama svaaju, kasn
o nou. Ja sedim u mojoj sobi i igram se na kompjuteru, ali ih ipak ujem."
"A-uh", ree Grant.
"Jeste li vi razvedeni?"
"Ne", ree Grant. "Moja ena je davno umrla."
"A sad ste s doktorkom Satler?"
Grant se nasmeio u tami. "Ne. Ona je moj student."
"Mislite, ona jo ide u kolu?"
"Postdiplomske studije, da." Grant je zastao dovoljno dugo da prebaci Leksi na drug
o rame, a onda su nastavili dalje, pored T/N/05 i T/N/06. U daljini ula se grmlja
vina. Oluja se preselila na jug. U umi je bilo malo zvukova osim brujanja cikada
i blagog kreketanja aba s drvea.
"Imate li dece?" upita Tim.
"Ne", ree Grant.
"Hoete li da se oenite sa doktokom Satler?"
"Ne, ona e se udati za jednog finog doktora sledee godine u ikagu."
"Oh", ree Tim. Delovao je iznenaeno to to uje. Hodali su dalje neko vreme. "Onda s
te se oeniti?"
"Ne mislim da u su oeniti s bilo kim", ree Grant.
Ni ja", ree Tim.
Hodali su neko vreme. Tim ree: "Hoemo li da idemo celu no?"
"Mislim da ne mogu", ree Grant. "Moraemo da zastanemo, bar na nekoliko sati." Bacio
e pogled na sat. "Dobri smo. Imamo jo gotovo petnaest sati pre nego to moramo da s
e vratimo. Pre nego to brod stigne na kopno."
"Gde emo da stanemo?" smesta upita Tim.
I Grant seisto pitao. Prvo jje pomislio da se popnu na drvo i spavaju tamo. Ali mor
ali bi da se popnu jako visoko da bi bili bezbedni od ivotinja, a Leksi bi mogla
da padne u snu. A granje drvea bilo je tvrdo, tako da se ne bi nita odmorili. Bare
m, on ne bi.
Bilo mu je potrebno neko zaista bezbedno mesto. U mislima sevratio mapama koje je v
ideo u mlaznjaku koji se sputao. Prisetio se da su se u svakom odeljku nalazile s
poljanje buildines. Grant nije znao na ta lie, jer nije bilo projekta pojedinanih zg
rada. I nije se mogao tano setiti gde se nalaze, ali se seao da su razbacane posvu
da po parku. Moda se u blizini nalaze zgrade.
Ali bio je to razliit zahtev od jednostavnog prelaska pregrade i izlaska iz padoka t
iranosaurusa. Nalaenje zgrade zahteva neku vrstu strategije traganja. A najbolja
strategija bila je...
"Time, moe li da pridri sestru? Popeu se na drvo i pogledati unaokolo."
Visoko u granama, imao je dobar pregled ume, vrhovi drvea pruali su se i levo i des
Bili su iznenaujue blizu ivice ume - pravo ispred drvee se zavravalo ispred istine, s
a elektrifikovanom ogradom i svetlim betonskim jarkom. Iza toga, veliko otvoreno
polje u onome to je pretpostavljao da je padok sauropoda. U daljini, jo drvea i me
seina koja iskri na okeanu.
Negde je uo riku dinosaurusa, ali bilo je to daleko. Stavio je Timove naoare za no
onovo pogledao. Sledio je sivu krivinu jarka, a onda je ugledao ono to je eleo: ta
mnu prugu servisnog puta koja je vodila do ravnog pravougaonog krova. Krov jedva
da je bio iznad nivoa zemlje, ali je bio tamo. I nije bio daleko. Moda nekih etvr
t milje od drveta.
Kad se vratio dole, Leksi je mrcala.
"ta je bilo?"
"ula sam ivotinju."
"Nee nas dirati. Jesi li se probudila? Doi."
Poveo ju je do ograde. Bila je dvanaest stopa visoka, sa spiralom bodljikave ice na

vrhu. inilo se da se prua visoko iznad njih u meseini. Jarak je bio odmah na drugoj
strani.
Leksi je sumnjiavo pogledala u ogradu.
"Moe li da se popne uz nju?" upita je Grant.
Dala mu je rukavicu i bejzbolku. "Naravno. Nita lake." Poela je da se penje. "Ali k
im se da Tim ne moe."
Tim se besno okrenuo: "Ti zavei."
"Tim se plai visine."
"Ne plaim se."
Popela se vie. "Plai se."
"Ne plaim."
"Onda, doi, stigni me."
Grant se okrenuo ka Timu, bledom u tami. Deak se nije micao. Time, nema problema s o
gradom?"
"Naravno."
"Treba li ti pomo?"
"Timi je kukavica", povika Leksi.
"Kakva budaletina", ree Tim i poe da se penje.
"Ledeno je", ree Leksi. Stajali su do struka u smrdljivoj vodi na dnu dubokog betons
kog jarka. Popeli su se preko ograde bez nezgoda, osim to je Tim pocepao koulju na
namotajima bodljikave ice. Onda su svi skliznuli u jarak i sada je Grant traio iz
laz.
"Bar sam vam naterala Timija da pree ogradu", ree Leksi. "Stvarno se esto plai."
"Hvala na pomoi", sarkastino ree Tim. Na povrini video je plutajue grumenje. Kret
u jarka i gledao u betonski zid na daljoj strani. Boton je bio gladak. Nikako se
nisu mogli popeti uz njega.
"Fuj", ree Leksi i pokaza na vodu.
"Nee ti nita, Leksi."
Grant je najzad naao mesto gde je beton bio ispucao i gde se lijana pruila do vode.
otegnuo je lijanu i ona je izdrala njegovu teinu. "'Ajmo, deco." Poeli su da se pen
ju uz lijanu, do polja iznad.
Trebalo im je samo nekoliko minuta da preu poljem do nasipa koji je vodio do ukopano
g, servisnog puta i zgrade odravanja sa desne strane. Proli su dva senzora pokreta
i Grant je sa neto nelagodnosti primetio da senzori jo ne rade, a ni svetla. Vie o
d dva sata je prolo od prvog nestanka struje, a jo nije dola.
Negde u daljini uli su riku tiranosaurusa. "Je li ovde negde?" ree Leksi.
"Ne", ree Grant. "Mi smo u drugom delu parka od njega." Skliznuli su niz travnati na
sip i krenuli ka betonskoj zgradi. U tami, delovala je pretee, bunkeroliko.
"ta je ovo?" upita Leksi.
"Bezbedno je", ree Grant; nadao se da je tako.
Ulazna vrata bila su dovoljno velika da kroz njih proe kamion i bila su opremljena t
ekim ipkama. Unutra, mogli su da vide, zgrada je bila otvoreno skladite, sa hrpama
trave i balama sena naslaganim meu opremom.
Vrata su bila zakljuana tekim katancem. Dok ga je Grant prouavao, Leksi se bono pr
a kroz ipke. "'Ajmo momci."
Tim je poao za njom. "Mislim da moete i vi, doktore Grant."
Bio je u pravu; stisnuo se i uspeo da provue telo izmeu ipki i ue u skladite. im
utra, talas iscrpljenosti ga je pogodio.
"Pitam se ima li ega za jelo", ree Leksi.
"Samo seno." Grant je rasturio jednu balu i rasprostro je po betonu. Seno u sredini
bilo je toplo. Legli su, oseajui toplotu. Leksi se skupila uz njega i zatvorila oi
. Tim ju je zagrlio. uli su kako sauropodi blago trube u daljini.
Nijedno dete nije progovorilo. Gotovo trenutno su zahrkali. Grant je podigao ruku d
a pogleda na sat, ali bilo je suvie mrano da bi video. Osetio je toplinu dece na s
vom telu.
Grant je zatvorio oi i zaspao.

KONTROLA
Maldun i enaro su uli u kontrolnu sobu ba kad je Arnold pljesnuo rukama i rekao: "Ima
e, ti mali kurvin sine."

"ta je to?" upita enaro.

Arnold je pokazao na ekran.

"To je to", ree Arnold, zadovoljan.

"ta je to to?" upita enaro, zagledan u ekran.
"Konano sam pronaao komandu kojom se program vraa u prvobitno stanje. Komanda 'fini
j'. Resetuje linkovane parametre, to jest, ogradu i struju.
"Dobro", ree Maldun.
"Ali radi jo neto", ree Arnold. "Ona zatim brie programske linije na koje se odnos
itava svaki dokaz da su ikada bile tamo. Prilino veto."
enaro odmahnu glavom. "Ne znam mnogo oko kompjutera." Iako je dovoljno znao da shvat
i ta to znai kad se kompanija koja se bavi visokom tehnologijom vraa na izvorni pro
gram. Znai velike, velike probleme.
"E, pa, gledaj ovo", ree Arnold i ukuca komandu:
FINI.OBJ
Ekran je zatreptao i smesta se izmenio.

Maldun je pokazao na prozore. "Gledajte!" Napolju, velika kvarcna svetla palila su

se irom parka. Prili su prozorima i pogledali napolje.
"Vraju mu mater", ree Arnold.
enaro ree: "Da li ovo znai da su elektrifikovane ograde ponovo u redu?"
"Moe da se kladi", ree Arnold. "Za par sekundi imaemo punu snagu, jer tamo napolj
pedeset milja ograde, a generator usput mora da napuni i kondenzatore. Ali za p
ola minuta vraamo se u radno stanje." Arnold je pokazao na uspravnu providnu stak
lenu mapu parka.
Na mapi, svetle crvene linije vijugale su od generatorske stanice, i kretale se irom
parka, kako je elektricitet nadirao kroz ograde.
"A senzori pokreta?" ree enaro.
"Da, i oni. Proi e nekoliko minuta dok kompjuter ne izbroji. Ali sve radi", ree Arn
. "Pola je deset, a mi smo sredili celu prokletu stvar i sve radi."
Grant je otvorio oi. Bletavo plavo svetlo stujalo je u zgradu kroz ipke kapije. Kva
o svetlo: struja je opet dola! Drhtei, pogledao je na sat. Bilo je tek pola deset.
Spavao je samo par minuta. Odluio je da odspava jo nekoliko minuta, a oda da se v
rati na polje, stane ispred senzora pokreta i pone da mae, ne bi li ih iskljuio. Pr
imetie ga u kontrolnoj sobi, poslae kola da pokupe njega i decu; on e Arnoldu rei da
pozove nazad brod za dostavu i svako e zavriti no u svom krevetu u kolibi.
Uradie to odmah. Za par minuta. Zevnuo je i ponovo sklopio oi.
"Nije loe", ree Arnold u kontrolnoj sobi; netremice je gledao u mapu koja je svetlel
. Postoje samo tri izreska u celom parku. Mnogo je bolje nego to sam se nadao."
"Izreska?" ree enaro.
"Ograda automatski izrezuje delove kod kojih je dolo do kratkog spoja", objasni Arno
ld. "Evo ovde jednog velikog u dvanaestom sektoru, blizu glavnog puta."
"Tamo je reks sruio ogradu", ree Maldun.
"Tano tako. A evo ovde jo jednog u jedanaestom sektoru, blizu zgrade odravanja saur
da."
"Zato bi ta sekcija ispala?" upita enaro.
"Sam Bog zna", ree Arnold. "Verovatno oteenje usled oluje ili palog drveta. Moemo
o da proverimo na monitoru. Trea je tamo kod reke, u dungli. Ni za tu ne znam zato
je ispala."
Dok je enaro gledao, mapa je postajala sve sloenija i ispunjavala se zelenim takama
brojkama. "ta je sve ovo?"
"ivotinje. Senzori pokreta opet rade, a kompjuter poinje da odreuje lokacije svih
nja u parku. I svega drugog."
enaro je netremice gledao mapu. "Mislite na Granta i decu..."
"Da. Postavili smo broj traganja na etiri stotine. Znai, ako se kreu tamo napolju",
Arnold, "senzori pokreta registrovae ih kao dopunske ivotinje." Netremice je gled
ao u mapu. "Meutim, jo ne vidim nikakve dodatne."
"Zato to toliko traje?" upita enaro.
"Morate da shvatite, gospodine enaro", ree Arnold, "da tamo napolju ima mnogo nebitn
h pokreta. Grmlje koje se njie na vetru, ptice koje lete unaokolo, svata. Kompjute

r mora da ukloni sve pozadinske kretnje. To moe da potraje... ah. U redu. Brojanj
e je zavreno.
enaro upita: "Ne vidite decu?"
Arnold se okrenuo na stolici i vratio pogled na mapu. "Ne", ree on, "u ovom trenutku
nema nieg novog na mapi. Sve to je tamo kompjuter je uraunao u dinosauruse. Verova
tno su na drveru, ili negde drugde gde ne moemo da ih vidimo. Ja se zbog toga ne
bih brinuo. Nema ni nekoliko ivotinja, velikog reksa meu njima. To je verovatno zb
og toga to spava negde i ne kree se. I ljudi moda spavaju. Naprosto ne znamo."
Maldun odmahnu glavom. "Bolje da nastavimo s tim", ree on. "Potrebno je da opravimo
ograde i vratimo ivotinje u njihove padoke. Izveu sad ljude iz odravanja."
Arnold se okrenuo enaru. "Moda ete eleti da vidite kako je doktoru Malkolmu. Recit
toru Hardingu da e za oko sat biti potreban Maldunu da nadzire sakupljanje ivotinj
a. A ja u rei gospodinu Hamondu da poinjemo zavrno ienje."
enaro je proao kroz gvozdenu kapiju i uao na prednja vrata Safari kolibe. Video je
Satler kako dolazi niz hodnik i nosi pekire. I nosi erpu vode koja se puila. "Kuhi
nja je na drugom kraju", ree ona. "Koristimo to da prokuvamo vodu za obloge."
"Kako je on?" upita enaro.
"Iznenaujue dobro", ree ona.
enaro je pratio Eli do Malkolmove sobe i zaprepastio se kad je uo smeh. Matematiar
leao na leima u krevetu, a Harding nametao intravenozni prikljuak .
"A drugi ovek veli" 'da ti pravo kaem, ne svia mi se to, Bile. Vraam se na toalet
!"
Harding se smejao.
"Nije lo, zar ne?" ree Malkolm, nasmejan. "Ah, gospodine enaro. Doli ste da me obi
ad vidite ta se deava kad pokuate da nekome date nogu i izvuete se iz situacije..."
enaro oklevajui ue.
Harding ree: "Na prilino je visokim dozama morfijuma."
"Ne dovoljno bisokim, da vam kaem", ree Malkolm. "Hriste, on krtari na lekovima. Je
li ve nali ostale?"
"Ne, jo nisu", ree enaro. "Ali drago mi je da vidim da vam je dobro."
"Kako bi drugaije moglo da bude", ree Malkolm, "uz sloen prelom noge koji je verova
septian i poinje da smrdi prilino, ah, prodorno? Ali, kao to uvek velim, ako moete d
a zadrite smisao za humor..."
enaro se nasmeio. "Seate li se ta se dogodilo?"
"Naravno da se seam", ree Malkolm. "Mislite da vas Tyrannosaurus rex moe da ujede,
a posle to zaboravite. Ne, zaista, kaem vam, seali biste se toga do kraja ivota. U
mom sluaju, moda ne ba strano dugo. Ali, ipak - da, seam se."
Malkolm je opisao tranje od dipova po kii i poteru reksa za njim. "Bila je to moja
kleta greka, bio je preblizu, ali ja sam se uspaniio. U svakom sluaju, podigao me j
e u eljusti."
"Kako?" upita enaro.
"Za torzo", ree Malkolm i podie koulju. irok polukrug modriavih uboda vodio je od
do pupka. "Podigao me je u eljusti, protresao krvavo jako i bacio dole. A ja sam
bio dobro - zastraen, naravno, ali, ipak, sve u svemu, dobro - sve do trenutka k
ad me je bacio. Slomio sam nogu pri padu. Ali ujed nije bio ni upola tako teak."
Uzdahnuo je. "Ako se uzme u obzir."
Harding ree: "Veina velikih mesodera nema jake eljusti. Stvarna snaga je u muskula
vrata. eljusti samo pridravaju, dok oni koriste vrat za uvrtanje i kidanje. Ali ma
lo stvorenje kao to je doktor Malkolm, ivotinja je samo protresla i onda hitnula."
"Bojim se da je tako", ree Malkolm. "Sumnjam da bih preiveo da je tip punim srcem bi
u tome. Da vam pravo kaem, delovao mi je kao prilino nespretan napada na bilo ta ma
nje od automobila ili manje stambene zgrade."
"Mislite da je napao s pola srca?"
"Boli me da to kaem", ree Malkolm, "ali lagao bih kad bih rekao da mi je poklonio pu
u panju. Naravno, on je imao moju. Ali, ipak, on je teak osam tona. Ja ne."
enaro se okrenuo Hardingu i rekao: "Sad e popraviti ogradu. Arnold kae da e Maldun
i potrebna vaa pomo prilikom saterivanja ivotinja."
"U redu", ree Harding.
"Dok god mi ostevite doktorku Satler dovoljno morfijuma", ree Malkolm. "I dok god ne
mamo ovde Efekat Malkolm."

"ta je to Efekat Malkolm?"

"Skromnost mi brani", ree Malkolm, "da vam ispriam pojedinosti o fenomenu koji je do
io ime po meni." Ponovo je uzdahnuo i sklopio oi. U trenutku je zaspao.
Eli izie u hodnik s enarom. "Ne zavaravajte se", ree ona. "Ovo mu predstavlja velik
apor. Kad ete ovde imati helikopter?"
"Helikopter?"
"Potrebna mu je hirurka intervencija na toj nozi. Pobrinite se da naruite helikopter
i odvezite ga sa ovog ostrva."

PARK
Portabl generator je zaprtao i uz tutnjavu oiveo, a kvarcni reflektori zasjali su na k
ajevima teleskopskih krakova. Maldun je uo blago uborenje reke nekoliko jardi na s
ever. Okrenuo se kombiju odravanja i video kako jedan radnik ulazi sa velikom ele
ktrinom testerom.
"Ne, ne", ree on. "Samo konopce, Karlos. Ne moramo je sei."
Okrenuo se i pogledao ogradu. Isprva su imali problema da nau sekciju u kratkom spoj
u, jer nije bilo mnogo toga da se vidi: malo protokarpus drvo bilo je naslonjeno
na ogradu. Bilo je to jedno od nekoliko njih zasaenih u ovom delu parka s namero
m da njihove paperjaste grane zaklone pogled na ogradu.
Ali ovo drvo bilo je privreno za zemlju zategama i zavrtnjima. ice su se pokidale
eme oluje, a metalne zavrtnje vetar je naneo na ogradu i napravio kratak spoj. N
aravno, ovo se nije smelo dogoditi. Ekipe za zemljite trebalo je da blizu ograde
koriste plastikom oklopljenu icu i keramike zavrtnje. Meutim, to se ipak dogodilo.
U svakom sluaju, nee to biti veliki posao. Sve to je trebalo da urade, bilo je da o
je drvo od ograde, sklone metalnu armaturu i obelee ga vrtlarima da ga srede ujut
ru. Ne bi trebalo da traje vie od dvadeset minuta. I to je bilo dobro, jer je Mal
dun znao da se dinosaurusi uvek dre reke. Iako su radnici bili odvojeni od reke o
gradom, dilos bi mogao da pljune kroz nju i isporui svoj zaslepljujui otrov.
Ramon, jedan od radnika, priao mu je. "Senjor Maldun", ree on, "jeste li videli svet
a?"
"Kakva svetla?" upita Maldun.
Ramon je pokazao na istok, kroz dunglu. "Video sam to kad smo izlazili. Tamo je, jak
o slabo. Vidite? Lii na svetla kola, ali se ne mrda."
Maldun je zakiljio. Verovatno je to samo bilo svetlo odravanja. Najzad, struja je po
ovo dola. "Kasnije emo se brinuti oko toga", ree on. "Sad hajdemo da sklonimo to dr
vo s ograde."
Arnoldu se raspoloenje popravljalo. Park je gotovo bio vraen u red. Maldun je opravl
ao ograde. Hamond je otiao sa Hardingom da nadzire prenos ivotinja. Iako je bio um
oran, Arnold se dobro oseao; ak je bio raspoloen da ugaa advokatu, enaru. "Malkolmov
efekat", ree Arnold. "Zbog toga se brinete?"
"Samo sam radoznao", ree enaro.
"Mislite da vam ja kaem zato Jan Malkolm nije u pravu."
"Naravno."
Arnold je zapalio jo jednu cigaretu. "Tehnika je u pitanju."
"Probajte."
"Vai", ree Arnold. "Teorija haosa opisuje nelinearne sisteme. Ona je danas postala j
ko iroka teorija koju koriste da svata prouavaju: od berze do sranih ritmova. Jako p
omodna teorija. Jako popularna da se primenjuje na bilo koji kompleksni sistem g
de se moe javiti nepredvidljivost. U redu?"
"U redu", ree enaro.
"Jan Malkolm je matematiar koji se specijalizovao za teoriju haosa. Prilino zabavan
privlaan, ali u osnovi ono to on radi, osim to nosi crnu boju, jeste korienje kompju
tera za izradu modela ponaanja kompleksnih sistema. A Don Hamond voli poslednje na
une hitove, pa je zatraio od Hamonda da napravi model sistema Jurskog parka. to je
Malkolm i uradio. Svi Malkolmovi modeli su fazno-prostorni oblici na kompjutersk
om ekranu. Jeste li ih videli?"
"Ne", ree enaro.
"Pa, lie na udno zakrivljene brodske propelere. Prema Malkolmu, ponaanje bilo kog s
ema prati povrinu propelera. Pratite?"
"Ne ba", ree enaro.

Arnold podie ruku u vazduh. "Recimo da stavim kap vode na nadlanicu. Ta kap skliznue
niz moju aku. Moda e potei ka zglobu. Moda e potei ka palcu, ili niz prste. Ja ne mogu
da kaem gde e zavriti, ali znam da e tei povrinom moje ake. Mora."
"U redu", ree enaro.
"Teorija haosa tretira ponnaanje celog sistema kako kapljicu vode koja se kree po sl
noj povrini propelera. Kapljica moe zavojno kretati se nadole, ili skliznuti spolj
a ka ivici. Zavisi, moe se ponaati jako raznoliko. Ali uvek e se kretati povrinom pr
opelera."
"U redu."
"Malkolmovi modeli obino imaju grebene ili strme nagibe, na kojima bi kapljice vode
dobile veliko ubrzanje. On to skromno zove ubrzavajuim kretanjem Malkolmovog efek
ta. Ceo sistem moe doiveti spontani kolaps. I to je ono to on kae za Jurski park. Da
je on uroeno nestabilan."
"Uroeno nestabilan", ree enaro. "I ta ste uinili kad ste dobili njegov izvetaj?"
"Nismo se sloili s njim i zanemarili smo ga, naravno", ree Arnold.
"Je li to bilo pametno?"
"To je oigledno", ree Arnold. "Najzad, mi radimo sa ivim sistemima. Ovo je ivot, a
ompjuterski model."
Pod otrim kvarcnim svetlom, zelena glava hipsilofodonta visila je iz nosiljke; jezik
je landarao, oi bile zamuene.
"Paljivo! Paljivo!" vikao je Hamond dok je dizalica poinjala podizanje.
Harding je zagunao i vratio glavu na kono remenje. Nije eleo da spreava cirkulacij
z karotidnu arteriju. Dizalica je itala dok je podizala ivotinju u vazduh, na kamio
n s ravnim dnom koji je ekao. Hipsi je mali drajosaurus, sedam stopa dugaak, teak o
ko pet stotina funti. Ova enka je bila tamnozelena, sa smeim pegama. Polako je dis
ala, ali se inilo da je s njom sve u redu. Pre nekoliko trenutaka, Harding ju je
pogodio pukom za uspavljivanje i oigledno je procenio pravilnu dozu. Uvek je kritin
o doziranje kod ovih velikih ivotinja. Premalo i otrae u umu, gde e se sruiti negde gd
e do njih ne moete da doprete. Previe i doivee fatalni srani napad. Ova je napravila
jedan jedini poskok i preturila na lea. Savreno dozirano.
"Pazite je! Lake!" vikao je Hamond radnicima.
"Gospodine Hamond", ree Harding. "Molim vas."
"Pa, treba da paze..."
"Paze", ree Harding. Popeo se na ravno dno kamiona kad su spustili enku hipsija u no
iljku. Harding joj je prebacio kardiogramsku ogrlicu koja je pratila otkucaje sr
ca, a zatim uzeo veliki elektronski termometar veliine prelivaa za urku i ubacio jo
j u rektum. Zapitao je: 96,2 stepena.
"Kako je?" srdito upita Hamond.
"Dobro je", ree Harding. "Pala joj je smo za stepen i po."
"To je previe", ree Hamond. "Prenisko je."
"Ne bi vam se svidelo da se probudi i skoi s kamiona", odbrusi Harding.
Pre nego to je doao u park, Harding je bio upravnik veterinarske slube zoolokog vr
San Dijegu i vodei svetski strunjak za brigu o pticama. Leteo je irom sveta, dajui s
avete zoolokim vrtovima u Evropi, Indiji i Japanu o brizi o ekzotinim pticama. Nij
e se mnogo uzbudio kad se ovaj neobini oveuljak pojavio i ponudio mu mesto u jednom
privatnom zabavnom parku. Ali kad je uo ta je Hamond uinio... To se nije smelo pro
pustiti. Harding je imao akademske sklonsti i izgledi da napie prvi Udbenik veteri
narske interne medicine: bolesti dinosaurusa bili su neodoljivi. Poslednjih godi
na dvadesetog veka, veterina je, s naunog stanovita, bila daleko odmakla; klinike
najboljih zoolokih vrtova malo su se razlikovale od bolnica. Novi udbenici predsta
vljali su samo mala doterivanja starih. Za praktiara svetskog glasa, nije bilo no
vih svetova vrednih osvajanja. Ali biti prvi u brizi za potpuno novu ivotinjsku k
lasu: to je bilo neto!
I Harding nikad nije zaalio zbog svog izbora. Postao je poprilian strunjak za ove
nje. I nije eleo da sad slua Hamonda.
Hipsi je frknuo i trgnuo se. I dalje je plitko disao; jo nije bilo okularnog refleks
a. Ali bilo je vreme za pokret. "Ukrcavajmo se", viknu Harding. "'Ajde da vratim
o curu nazad u njen padok."
"ivi sistemi", ree Arnold, "nisu kao mehaniki sistemi. ivi sistemi nikad nisu u ra
. Oni su uroeno nestabilni. Oni se mogu initi stabilnim, ali to nisu. Sve je u pok

retu i menja se. Na neki nain, sve je na ivici sloma."

enaro se mrtio. "Ali mnoge stvari se ne menjaju; telesna temperatura se ne menja, sv
druge vrste..."
"Telesna temperatura neprestano se menja", ree Arnold. "Neprestano. Ciklino se menja
svakih svakih dvadeset etiri sata, najnia je ujutro, najvia popodne. Menja se kako
se menja raspoloenje, za vreme bolesti, u toku vebanja, sa spoljnom temperaturom,
sa hranom. Neprestano fluktuira gore-dole. Majuni potresi na grafikonu. Zato to, u
svakom trenutku, neke sile guraju temperaturu navie, a druge sile guraju je nanie
. Ona je uroeno nestabilna. A i svaki drugi aspekt ivih sistema je takav."
"Znai, vi kaete..."
"Malkolm je samo jo jedan od teoretiara", ree Arnold. "Sedi u kancelariji i stvara
e matematike modele, a nikad mu ne pada na pamet da je ono to on vidi kao kvar zap
ravo neophodnost. Vidite, kada sam radio na raketama, imali smo posla s neim to sm
o zvali 'rezonantno kolebanje'. Rezonantno kolebanje znai da je, iako je samo nez
natno nestabilna na platformi, raketa izgubljena. Ona e se neizbeno oteti kontroli
i nee se moi vratiti nazad. To je osobina mehanikih sistema. Mali poremeaj postaje
sve vei dok na kraju ne uniti ceo sistem. Ali ovi isti mali poremeaji su sutinski k
od ivih sistema. Oni oznaavaju da je sistem zdrav i da odgovara na podraaje. Malkol
m to nikada nije razumeo."
"Jeste li sigurni da on to nije razumeo? ini mi se da on dobro razlikuje ive i neiv
."
"Vidite", ree Arnold. "Evo dokaza." Pokazao je na ekrane. "Za manje od jednog sata",
ree on, "park e se vratiti u red. Jedino to nam je jo preostalo da sredimo jesu tel
efoni. Iz nekog razloga, jo ne rade. Ali sve ostalo e raditi. A to nije teorija. T
o je injenica."
Igla je ula duboko u vrat i Hardin je ubrizgao medrin u anesteziranu enku drajosauru
a dok je leala na boku na zemlji. ivotinja je odmah poela da se oporavlja, frkui i ri
tajui se snanim stranjim nogama.
"Svi nazad", ree Harding i otpuza unazad. "Povucite se."
enka dinosaurusa usteturala se na noge i pijano stajala. Protresla je guteroliku gla
u, zapiljila se u ljude koji su stajali nazad kod kvarcnih lampi i zatreptala.
"Bali", ree Hamond, zabrinut.
"Privremeno", ree Harding. "Prestae."
enka drajosaurusa se zakaljala, a onda polako uputila kroz polje, dalje od svetala.
"Zato ne skakue?"
"Hoe", ree Harding. "Trebae joj sat da se poptuno opravi. Bie dobro." Okrenuo se n
prema kolima. "Dobro, momci, hajedmo da zavrimo sa stegosom."
Maldun je posmatrao kako se poslednji stub zabija u zemlju. ice su se zategle i drvo
protokarpusa podignuto je i osloboeno. Maldun je ugledao pocrnele, ugljenisane p
ruge na srebrnastoj ogradi na mestima gde je dolo do kratkog spoja. U osnovi, pre
gorelo je nekoliko keramikih izolatora. Oni e morati da se zamene. Meutim, pre toga
Arnold e morati da iskljui sve ograde.
"Kontrola. Maldun ovde. Spremni smo da zaponemo opravku."
"U redu", ree Arnold. "Iskljuujem sad vau sekciju."
Malkolm je bacio pogled na sat. Negde u daljini uo je blago huanje. Zvualo je kao s
, ali on je znao da je to dilofosaurus. Otiao je do Ramona i rekao: "'Ajde da zav
rimo s ovim. Hou da stignem do ostalih delova ograde."
Proao je jedan sat. Donald enaro netremice je gledao u bleteu mapu u kontrolnoj so
ok su take i brojevi treperili i menjali se. "ta se sada dogaa?"
Arnold je radio za konzolom. "Pokuavam da sredim telefone. Da moemo da pozovemo za M
lkolma."
"Ne. Mislim tamo napolju."
Arnold je bacio pogled na tablu. "Izgleda da su zavrili sa ivotinjama i sa dve sekci
e. Kao to sam vam rekao, park se vraa u red. Nema katastrofalnog Malkolmovog efekt
a. U stvari, ostala je samo jo ta trea sekcija ograde..."
"Arnolde." Bio je to Maldunov glas.
"Da?"
"Jesi li video ovu prokletu ogradu?"
"Samo trenutak."
Na jednom od monitora Arnold je iz visine gledao na polje trave, koja se njihala na

vetru. U daljini video se niski betonski krov. "Ovo je zgrada odravanja sauropod
a", objasnio je Arnold. "To je jedna od pomonih graevina koje koristimo za opremu,
smetaj hrane, i tako to. Imamo ih irom parka, u svakom od padoka." Na monitoru sl
ika se pomerala. "Sad okreemo kameru da pogledamo ogradu..."
Arnold je na svetlu ugledao sjajni zid od metalne mree. Jedna sekcija bila je zgaena
sravnjena sa zemljom. Maldunov dip i posada koja je obavljala radove bili su tam
o.
"Uh", ree Arnold. "Izgleda da je reks uao u padok sauropoda."
Maldun ree: "Bie lepa veera."
"Moraemo da ga izvedemo odatle", ree Arnold.
"ime?" upita Maldun. "Nemamo nita za reksa. Popraviu ovu ogradu, ali unutra ne ulaz
pre nego to svane dan."
"Hamondu se to nee svideti."
"Raspraviemo to kad se vratim", ree Maldun.
"Koliko e sauropoda reks da ubije?" upita Hamond; brzo je koraao kroz kontrolnu sobu
"Verovatno samo jednog", ree Harding. "Sauropodi su veliki; reks se moe hraniti neko
iko dana ako samo jednog ubije."
"Moraemo veeras da odemo i uhvatimo ga", ree Hamond.
"Maldun odmahnu glavom. "Tamo ne ulazim pre zore."
Hamond se podizao i sputao na prstima, onako kako je uvek inio kada je bio besan. "Z
boravljate li da radite za mene?"
"Ne, gospodine Hamond. Ne zaboravljam. Ali tamo je potpuno odrasli tiranosaurus. Ka
ko zamiljate da ga uhvatite?"
"Imamo puke za uspavljivanje."
"Imamo puke za uspavljivanje sa mecima od dvadeset kubnih santimetara", ree Maldun.
o je dobro za ivotinje teke etristo ili petsto funti. Taj tiranosaurus je teak osam
tona. Ne bi ih ni osetio."
"Naruili ste vee oruje..."
"Naruio sam tri primerka veeg oruja, ali ste srezali zahteve, tako da smo dobili sa
jedan. A i on je nestao. Nedri ga je odneo kad je otiao."
"To je prilino glupo. Ko je dopustio da se tako neto dogodi?"
"Nedri nije moj problem, gospodine Hamond", ree Maldun.
"Kaete", ree Hamond, "da u ovom trenutku nememo nikakvog naina da zaustavimo triano
rusa?"
"Upravo to kaem", ree Maldun.
"To je smeno", ree Hamond.
"Ovo je va park, gospodine Hamond. Niste eleli da iko bude u prilici da povredi vae
agocene dinosauruse. E pa, sad kod sauropoda imate reksa i ne moete ama ba nita da
uinite." Napustio je sobu.
"Samo trenutak", ree Hamond i pojuri za njim.
enaro je buljio u ekrane i sluao kako viku i svau u hodniku. On ree Arnoldu: "Ipak
rekao da jo ne kontroliete park."
"Ne zavaravajte se", ree Arnold i upali jo jednu cigaretu. "Park je na. Zora e za
ati. Moda emo da izgubimo par dinosa pre nego to reksa izvedemo odatle, ali, verujt
e mi, park je na."

ZORA
Granta je probudilo glasno struganje, praeno mehanikim zveketom. Otvorio je oi i vide
ako se bala sena kotrlja pored njega na transportnoj traci, gore ka tavanici. Jo
dve bale su je sledile. Onda je zveketanje naglo prestalo, kao to je i poelo, i be
tonska zgrada opet je bila tiha.
Grant je zevnuo. Pospano se protegao, bolno trgnuo i seo.
Blago uto svetlo dopiralo je kroz bone prozore. Bila je zora: prespavao je celu no.
zo je pogledao na sat: 5:00 pre podne. Jo je bilo est sati da se brod pozove nazad
. Prevrnuo se na lea, stenjui. U glavi mu je bubnjalo, a telo ga je bolelo kao da
je pretuen. Iza ugla, zauo je ciav zvuk, nalik na zarali toak. A onda Leksino kikotan
je.
Grant je polako ustao i pogledao zgradu. Sada, po danu, video je da je to neka vrst
a zgrade odravanja sa kamarama sena i zalihama. Na zidu je video sivu kutiju sa ab
lonom napisanom oznakom: ZGRADA ODRAVANJA SAUROPODA (04). Ovo mora da je padok sa

uropoda, ba kao to je i mislio. Otvorio je kutiju i video telefon, ali kada je pod
igao slualicu zauo je samo statiki um. Oigledno telefoni jo nisu radili.
"Savai hranu", priala je Leksi. "Ralf, ne budi svinja."
Grant je zaobiao iza ugla i naao Leksi pored reetki kako prua pune ruke sena napol
tinji koja je liila na veliku ruiastu svinju i proizvodila cianje koje je Grant uo. B
ila je to, u stvari, beba triceratopsa, otprilike veliine ponija. Beba jo nije ima
la rogove na glavi, samo zakrivljen kotanu resu iza velikih blagih oiju. Gurala je
njuku kroz reetke prema Leksi i gledala je kako joj daje jo hrane.
"Tako je bolje", ree Leksi. "Ne brini, ima dovoljno sena." Potapala je bebu po elu.
via ti se, zar ne, Ralf?"
Leksi se okrenula i ugledala ga.
"Ovo je Ralf", ree Leksi. "On je moj prijatelj. Voli seno."
Grant poe korak napred i stade, od bolova.
"Izgledate prilino loe", ree Leksi.
"I oseam se prilino loe."
"Tim takoe. Nos mu je sav natekao."
"Gde je Tim?"
"Piki", ree ona. "Hoete li da mi pomognete da nahranimo Ralfa?"
Beba triceratopsa gledala je u Granta. Seno joj je visilo s obe strane usta i padal
o na zemlju dok je vakala.
"Pravi veliki vaar dok jede", ree Leksi. "A i jako je gladan."
Beba je zavrila vakanje i sad se oblizivala. Otvorila je usta i ekala jo. Grant je
o da vidi vitke otre zube i iljatu gornju vilicu, kao kod papagaja.
"Dobro, samo malo", ree Leksi i pokupi jo sena sa betonskog poda. "Iskreno, Ralfe",
ee ona, rek'o bi ovek da te majka nikad ne hrani."
"Zato se zove Ralf?"
"Zato to lii na Ralfa, iz kole."
"Grant je priao i neno dodirnuo kou vrata.
"U redu je, moete da ga mazite", ree Leksi. "On voli da se mazi. Zar ne, Ralfe?"
Koa mu je bila topla i vlana, sa ljunkastom teksturom fudbalske lopte. Ralf je malo
knuo dok ga je Grant mazio. Sa druge strane reetki, njegov debeo rep mahao je tam
o-amo od zadovoljstva.
"Prilino je pitom." Dok je jeo, Ralf je gledao as Leksi, as Ralfa i nije pokazivao
akav strah. To je podsetilo Granta da dinosaurusi se ne ponaaju normalno prema lj
udima. "Moda bih mogla da ga jaem", ree Leksi.
"Bolje nemoj."
"Kladim se da bi me pustio", ree Leksu. "Bilo bi zabavno jahati dinosaurusa."
Grant je pogledao kroz reetke iza ivotinje, na otvoreno polje sauropodskog zabrana.
vakog minuta postaje sve svetlije. Trebalo bi da iziem, pomisli on, i iskljuim jed
an od senzora pokreta gore na polju. Najzad, ljudima iz kontrole trebae sat dovde
. A nije mu se svidelo to su telefoni jo u kvaru...
Zauo je duboko frktanje, nalik na frktanje jako velikog konja, i iznenada se beba uz
bunila. Pokuala je da izvue glavu nazad kroz reetke. Migoljila je glavu tamo-amo, t
rljajui se o reetke.
"Polako, Ralf", ree Leksi.
"Da ga izguramo napolje", ree Grant. Priao je Ralfovoj glavi i naslonio se na nju, g
rajui ivotinju postrance i unazad. Resa se oslobodila i beba pade na bok s druge s
trane reetki, izgubivi ravnoteu. Zatim je bebu obuhvatila senka, a pojavila se ogro
mna noga, deblja od stabla drveta. Stopalo je imalo pet zakrivljenih nokata, nal
ik na slonovske.
Ralf pogleda gore i zacijuka. U vidno polje spustila se glava: dugaka est stopa, s t
i duga bela roga; po jedan iznad svakog od velikih smeih oiju i jedan manji na vrh
nosa. Bio je to potpuno izrasli triceratops. Velika ivotinja zurila je u Leksi i
Granta, polako trepui, a zatim je skrenula panju na Ralfa. Pojavio se jezik i lizn
uo bebu. Ralf je zacijukao i sreno se protrljao o veliku nogu.
"Je l' to njegova mama?", upita Leksi.
"Izgleda", ree Grant.
"'Oemo li da nahranimo i mamu?" upita Leksi.
Veliki triceratops ve je gurkao Ralfa njukom i odvodio bebu dalje od reetki.
"Ne bih rekao."

Beba se okrenula od reetki i poela da se udaljava. S vremena na vreme, velika mama g

rkala je svoje dete, odvodei ga, dok su se oboje udaljavali preko polja.
"Zbogom, Ralf", ree Leksi, maui. Tim je iziao iz mraka zgrade.
"Sluajte", ree Grant. "Ja sad idem gore na brdo da iskljuim senzore pokreta, da bi
li da dou po nas. Vas dvoje ostanite ovde i ekajte me."
"Ne", ree Leksi.
"Zato? Ostanite ovde. Ovde je bezbedno."
"Nee da nas ostavi", ree ona. "Je l' tako, Timi?"
"Tako je", ree Tim.
Provukli su se kroz reetke i izili napolje.
Zora samo to nije svanula.
Vazduh je bio topao i vlaan, nebo neno ruiasto i purpurno. Bela izmaglica vukla se
isko uz zemlju. U daljini, videli kako se majka triceratopsa i beba kreu ka krdu
velikih hadrosaurusa kljunaa koji su jeli lie sa drvea na ivici lagune.
Neki od hadrosaurusa stajali su do kolena u vodi. Pili su tako to su sputali pljosna
e glave, sreui se sa sopstvenim odrazom u mirnoj vodi. Onda bi ponovo podigli pogl
ed, glave bi im se njihale. Na ivici vode, jedna od beba se odvaila da izie, zacij
ukala, a zatim pohitala nazad, dok su odrasli blagonaklono posmatrali.
Dalje na jugu, drugi hadrosaurusi jeli su nisku vegetaciju. Ponekad bi se podigli n
a stranje noge, oslanjajui se prednjim udovima na stabla, ne bi dohvatili lie na viim
granama. A jo dalje, divovski apatosaurus uzdizao se iznad drvea; njegova majuna g
lava njihala se na dugom vratu. Prizor je bio tako miran da je Grantu bilo teko d
a zamisli bilo kakvu opasnost.
"Jao!" viknu Leksi i sae glavu. Dva divovska crvena vilinska konjica, raspona krila
st stopa, prozujali su pored njih. "ta to bi?"
"Vilinski konjici", ree Grant. "Jura je bila vreme ogromnih insekata."
"Grizu li?" upita Leksi.
"Ne verujem", ree Grant.
Tim je ispruio ruku. Jedan vilinski konjic sleteo je na nju. Mogao je da oseti teinu
ogromnog insekta.
"Ugrie te", upozorila ga je Leksi.
Meutim, vilinski konjic samo je polako leprao prozirnim, crvenim venama proaranim k
ima, a onda, kad je Tim pomerio ruku, ponovo uzleteo.
"Kojim putem idemo?" upita Leksi.
"Onuda."
Poli su kroz polje. Stigli su do crne kutije postavljene na teki metalni tronoac, p
senzor pokreta. Grant je zastao i ispred njega mahnuo rukom napred-nazad, meutim
, nita se nije dogodilo. Ako telefoni nisu radili, moda ni senzori nisu. "Pokuaemo s
nekim drugim", ree on i pokaza put polja. Negde u daljini uli su riku velike ivoti
nje.
"Do avola", ree Arnold. "Uopte ne mogu da ga naem." Pijuckao je kafu i tupo zurio
ane. Iskljuio je sve video monitore. U kontrolnoj sobi, pretraivao je kompjuterski
program. Bio je iscrpljen; radio je dvanast sati bez prestanka. Okrenuo se prem
a Vuu, koji je doao iz laboratorije.
"ta da nae?"
"Telefoni jo ne rade. Ne mogu da ih popravim. Mislim da je Nedri neto uradio telefon
ma."
Vu je podigao jednu slualicu i uo utanje. "Zvui kao modem."
"Ali nije", ree Arnold. "Zato to sam siao u suturen i iskljuio sve modeme. Ono to
je beli um koji zvui kao prenos modemom."
"Znai, telefonske linije su onesposobljene?"
"U sutini, da. Nedri ih je dobro onesposobio. Ubacio je neku vrstu katanca u program
i sad ne mogu da ga naem jer sam naredbom restore izbrisao deo programskog listi
nga. Ali oigledno je komanda iskljuenja telefona i dalje rezidentno prisutna u mem
oriji kompjutera."
Vu slegnu ramenima. "Pa ta? Samo ga resetuj: obori sistem u oistie memoriju."
"Nikad to nisam radio", ree Arnold. "A nisam ni voljan da to radim. Moda e se svi s
emi vratiti prilikom dizanja - a moda i nee. Ni ja, ni ti nismo strunjaci za kompju
tere. Pravi. A bez otvorene telefonske linije ne moemo ni da razgovaramo s nekim
ko jeste."

"Ako je naredba rezidentna u RAM-u, nee se pojaviti u programu. Moe da dampuje RAM
ne zna ta trai. Mislim da ti jedino ostaje da ga resetuje."
enaro ulete unutra. "Jo nijedan telefon ne radi."
"Radi se na tome."
"Od ponoi radite na tome. A Malkolmu je gore. Potrebna mu je medicinska nega."
"To znai da i morati da ga iskljuim", ree Arnold. "Nisam siguran da e se sve vrat
enaro ree: "Vidite. U kolibi je bolestan ovek. Treba mu doktor ili e umreti. Ne mo
pozovete doktora ako nemate telefon. etvoro ljudi verovatno je ve umrlo. Sad, isk
ljuite to i nek' telefoni prorade!"
Arnold se nekao.
"Pa?" upita enaro.
"Pa, u pitanju... sigurnosni sistemi ne dozvoljavaju da se kompjuter iskljui, a..."
"Onda iskljuite te proklete sigurnosne sisteme! Zar vam do glave ne dopire da e on u
reti ako mu neko ne pomogne?"
"U redu", ree Arnold.
Ustao je i priao glavnoj ploi. Otvorio je vrataca i otkrio metalne preklopce iznad
urnosnih prekidaa. Pritiskom ih je iskljuio, jedan za drugim. "Sami ste to traili",
ree Arnold. "I dobili."
Ukljuio je glavni prekida.
Kontrolna soba utonula je u mrak. Svi monitori bili su crni. Trojica ljudi stajali
su u tami.
"Koliko emo morati da ekamo?" upita enaro.
"Trideset sekundi", ree Arnold.
"Fuj!" ree Leksi, dok su prolazili polje.
"ta je?" upita Grant.
"Taj smrad", ree Leksi. "Smrdi kao trulo ubre."
Grant je oklevao. Netremice je gledao preko polja ka drveu u daljini, ne bi li uoio
eku kretnju. Nije video nita. Tek slab povetarac mrekao je grane. Rano jutro bilo
je mirno i tiho. "Mislim da umilja", ree on.
Ne..."
Onda je zauo trubljenje. Dopiralo je iz pravca krda hadrosaurusa iza njih. Prvo jedn
a ivotinja, a onda jo jedna, pa jo jedna, dok celo krdo nije trubilo. Paokljunci su
se uznemirili, vrteli se i okretali, urno izlazili iz vode, pravili krug oko mlad
unaca da ih zatite...
I oni su namirisali, pomisli Grant.
Riui, tiranosaurus je izleteo i drvea pedeset metara dalje, blizu lagune. Jurio je
ko otvorenog polja ogromnim koracima. Nije obratio panju na njih, ve se ustremio k
a krdu hadrosaurusa.
"Rekla sam vam!" vrisnu Leksi. "Mene niko ne slua!"
Kljunai su u daljini trubili i dali se u beg. Grant je osetio kako mu tlo drhti pod
nogama. "'Ajmo, deco!" Zgrabio je Leksi i podigao za telo, a onda potrao s Timom
kroz travu. Povremeno bi ugledao tiranosaurusa kako dole pored lagune nasre na ha
drosauruse, koji su mahali velikim repovima, branei se, i glasno i neprekidno tru
bili. uo je zvuke lomljenja drvea i lisnatog pokrivaa, a kada je podigao pogled, kl
junai su jurili.
U mraku kontrolne sobe Arnold je gledao na sat. Trideset sekundi. Memorija je do sa
da morala biti oiena. Ponovo je pritisnuo glavni prekida.
Nita se nije dogodilo.
Arnoldu se stegao eludac. Ponovo je iskljuio prekida, a zatim ga ukljuio. I dalje
Osetio je znoj na elu.
"ta nije u redu?" upita enaro.
"Ah, do davola", ree Arnold. Onda se setio da sigurnosni prekidai moraju da budu ukl
ueni pre nego to ponovo ativira struju. Prebacio je tri sigurnosna, a onda ih ponov
o zatvorio preklopce. Zatim je zadrao dah i ponovo ukljuio glavni strujni prekida.
Svetla u sobi su se upalila.
Kompjuter je zapitao.
Ekrani su zazujali.
"Hvala Bogu", ree Arnold. Pourio je do glavnog monitora. Na ekranu nalazili su se re
ovi oznaka:

enaro je posegao za telefonom, ali on je bio mrtav. Ovog puta nije bilo ni statikog
a - ama ba niega. "ta je ovo?"
"Stanite malo", ree Arnold. "Posle resetovanja, svi sistemski moduli moraju se podii
runo." Odmah se bacio na posao.
"Zato runo?" upita enaro.
"Pobogu, hoete li me pustiti da radim?"
Vu ree: "Sistem nije napravljen da se iskljuuje. Tako da, ako se iskljui, pretposta
a se da je negde nastao problem. To zahteva da sve startujete runo. U protivnom,
ako negde postoji kratak spoj, sistem bi startovao, iskljuio se, opet startovao,
opet se iskljuio, i tako neprekidno."
"U redu", ree Arnold. "Idemo."
enaro je podigao slualicu i poeo da okree broj, kada je iznenada zastao.
"Isuse, vidite ovo", ree on. Pokazao je na jedan video monitor.
Meutim, Arnold nije sluao. Buljio je u mapu, gde je gusta skupina taaka pored lagun
oela da se koordinisano kree. Kree brzo, u nekoj vrsti kovitlaca.
"ta se dogaa?" upita enaro.
"Paokljunci", ree Arnold, bezvuno. "Krenuli su u stampedo."
Paokljunci su jurili iznenaujuom brzinom; njihova ogromna tela sainjavala su zbije
upinu. Trubili su i rikali, a mladi su ciali i pokuavali da se sklone ispod nogu.
Krdo je podiglo veliki oblak ute praine.
Paokljunci su trali pravo prema njima.
I dalje nosei Leksi, trao je zajedno s Timom prema stenovitoj izdani sa umicom veli
etinara. Trali su brzo, oseajui kako im se zemlja trese pod nogama. Zvuk krda koje
se pribliavalo bio je zagluujui, nalik na zvuk mlaznjaka na aerodromu. Ispunjavao j
e vazduh i parao im ui. Leksi je neto vikala, ali on nije mogao da uje ta govori, a
kad su se uzverali na stenje, krdo se sklopilo oko njih.
Grant je ugledao mone noge prvih hadrosaurusa koji su projurili - svaka ivotinja bil
je teka pet tona - a onda su bili obavijeni oblakom tako gustim da nita nije moga
o da vidi. Imao je utisak ogromnih tela, divovskih udova, zagluujuih bolnih poklik
a dok su se ivotinje vrtele i kruile. Jedan kljuna udario je u gromadu i ona se otk
otrljala pored njih, iza, u polje.
U gustom oblaku praine, nisu mogli da vide gotovo nita iza stenja. Drali su se za g
ade i sluali krike i trubljenje, preteu riku tiranosaurusa. Leksi je zarila prste
u Grantovo rame.
Jo jedan hadrosaurus pljesnuo je velikim repom o stenje i ostavio vrelu krvavu mrlju
. Grant je saekao dok se zvuk bitke nije premestio na levo, a zatim pogurao klinc
e da ponu da se penju na najvie drvo. Peli su se hitro, pipajui traei grane, dok su iv
otinje u stampedu prolazile ispod njih u oblaku praine. Popeli su se dvadeset sto
pa, a onda se Leksi pripila uz Granta i odbila da se penje dalje. I Tim je bio u
moran, a Grant je smatrao da su dovoljno visoko. Kroz prainu, mogli su da vide iro
ka lea ivotinja dok su kruile i trubile. Grant se naslonio na grubu koru stabla, za
kaljao od praine, sklopio oi i stao da eka.
Arnold je podeavao kameru kako se krdo udaljavalu. Praina se polako raiavala. Vi
su hadrosaurusi ratkani i da je tiranosaurus prestao da tri, to je jedino moglo da
znai da je neto ulovio. Tiranosaurus je sada bio blizu lagune. Arnold pogleda vid
eo monitor i ree: "Bolje nek' Maldun ode tamo da vidi koliko je loe."
"Ja u ga nai", ree enaro i izie iz sobe.

PARK
Blago pucketanje, nalik na vatru u ognjitu. Neto toplo i vlano golicalo je Grantov l
na nozi. Otvorio je oi i ugledao ogromnu utosivu glavu. Glava se suavala ka ravnim
ustima zaobljenim kao paji kljun. Oi, koje su strale iznad ravnog kljuna bile su nen
e i blage kao kravlje. Patkasta usta otvarala su se i vakala granice na grani na k
ojoj je Grant sedeo. Video je velike ravne zube na obrazu. Tople usne opet su mu
dotakle lanak kako je ivotinja vakala.
Hadrosaurus kljuna. Bio je zadivljen to ga vidi tako izbliza. Nije se plaio; sve vr
dinosaurusa kljunaa bile su biljoderi, a ovaj se ponaao ba kao krava. Bez obzira to
je bio ogroman, ponaanje mu je bilo tako blago i miroljubivo da se Grant nije osea
o ugroen. Ostao je gde je i bio na grani, pazei da se ne pomeri, i posmatrao ga ka
ko jede.

Grant je bio zadivljen jer je imao posednika oseanja prema ovoj ivotinji: verovatno
to bio majasaurus, iz kasne krede, poreklom iz Montane. Uz Dona Hornera, Grant j
e bio prvi koji je opisao tu vrstu. Majasaurusi su imali navie zakrivljenu usnu, t
o je odavalo utisak da se smeju. Ime je znailo: 'guter dobra majka'; mislilo se da
su majasaurusi titili jaja dok se bebe ne rode i budu sposobne da se brinu za se
be.
Grant je uo uporno avrljanje i velika glava spustila se dole. Pomakao se samo malo,
ovoljno da vidi bebu hadrosaurusa kako se vrzma oko nogu odraslog. Beba je bila
zatvorene utosive boje sa crnim takama. Odrasla ivotinja sagnula je glavu nisko do
zemlje i ekala, nepokretna, dok se beba nije uspravila na stranje noge, oslanjajui
prednje na majine eljusti, i poela da jede granje koje je izbijalo sa strane majinih
usta.
Majka je strpljivo ekala dok beba nije zavrila s jelom i ponovo se spustila na sve
ri. Onda se velika glava opet podigla ka Grantu.
Hadrosaurus je nastavio da jede, samo nekoliko stopa od njega. Grant je posmatrao d
va izduena otvora za vazduh na vrhu ravnog gornjeg dela kljuna. Oigledno hadrosaur
us nije mogao da nanjui Granta. A, iako je levo oko gledalo pravo u njega, iz nek
og razloga hadrosaurus nije reagovao na njega.
Setio se kako prole noi tiranosaurus nije mogao da ga vidi. Grant se odluio na jeda
pit.
Zakaljao se. U trenu, hadrosaurus se sledio, velika glava odjednom se smirila, eljus
i su prestale da vau. Samo se oko pomeralo i trailo izvor zvuka. Onda, trenutak kas
nije, kada se inilo da vie ne preti opasnost, ivotinja je nastavila da vae.
Zadivljujue, pomisli Grant.
Sedei u njegovim rukama, Leksi otvori oi i ree: "Hej, ta je to?"
Uznemiren, hadrosaurus je zatrubio, tako glasno i rezonantno, da je to toliko zapan
jilo Leksi, da je gotovo pala s drveta. Hadrosaurus je odmakao glavu od granja i
ponovo zatrubio.
"Ne ljuti je", ree Tim, s grane iznad.
Beba je zaavrljala i skupila se ispod majinih nogu, kad se hadrosaurus odmakao od dr
eta. Majka je naherila glavu i ispitivaki zurila u granu na kojoj su sedeli Grant
i Leksi. Sa nagore uvrnutim nasmeenim usnama, dinosaurus je delovao komino.
"Je li ona glupa?" upita Leksi.
"nije", ree Grant. "Samo si je iznenadila."
E, pa", ree Leksi, "'oe li da nas pusti da siemo, ili ta?"
Hadrosaurus se povukao deset stopa od drveta. Ponovo je zatrubio. Grant je imao uti
sak da pokuava da ih uplai i otera. Ali inilo se da dinosaurus u stvari ne zna ta da
radi. Ponaao se zbunjeno i nelagodno. Oni su ekali u tiini i posle jednog minuta h
adrosaurus je ponovo priao grani; eljusti su mu se unapred pokretale. Oigledno e nas
taviti da jede.
"Zaboravi", ree Leksi. "Ja ovde ne ostajem." Poela je da silazi niz grane. Zbog njen
h pokreta, hadrosaurus je ponovo poeo da trubi.
Grant je bio zadivljen. Pomislio je, on nas zaista ne vidi kad se ne kreemo. A samo
minut kasnije bukvalno je zaboravio da smo bili tu. Bilo je to ba kao kod tiranos
aurusa - jo jedan klasini primer vizuelnog korteksa vodozemaca. Prouavanja aba pokaz
ala su da vodozemci mogu da vide samo stvari koje se kreu, kao insekte. Ako se net
o ne kree, oni ga bukvalno ne vide. Isto je izgleda bilo i kod dinosaurusa.
U svakom sluaju, majasaurus je sada izgleda otkrio da su ova udna stvorenja koja se
putaju niz drvo suvie problematina. Poslednji put zatrubivi, enka je lagano gurnula s
voju bebu i polako otrupkala dalje. Zastala je jednom i okrenula se ka njima da
ih pogleda, a zatim nastavila.
Spustili su se na zemlju. Leksi se otresla. Oba deteta bila su prekrivena slojem fi
ne praine. Svuda oko njih trava je bila utabana. Bilo je tragova krvi i oseao se n
ekakav opor miris.
Grant je pogledao na sat. "Klinci, bolje da poemo", ree on.
"Ja ne", ree Leksi. "Ja vie tamo ne izlazim."
"Moramo."
"Zato?"
"Zato to", ree Grant, "moramo da im kaemo za brod. Poto izgleda da nas ne vide na
rima pokreta, moramo sami da se vratimo. To je jedini nain."

"Zato ne poemo splavom?"

"Kakvim splavom?"
Tim je pokazao na nisku zgradu odravanja sa reetkama u kojoj su proveli no. Bila je
leko dvadeset jardi, preko polja. "Video sam tamo splav", ree on.
Grant je smesta razumeo prednosti. Sada je bilo sedam sati ujutro. Moraju barem osa
m milja da preu. Ako bi ili splavom niz reku, mogli bi brze da idu nego kopnom. "'
Ajmo da to uradimo", ree on.
Arnold je pritisnuo mod vizuelnog pretraivanja i posmatrao kako monitori poinju da p
etrauju park; prizor se menjao svake dve sekunde. Bilo je naporno za gledanje, al
i bio je to najbri nain da nau Nedrijev dip i Maldun je bio nepopustljiv po tom pita
nju. Otiao je sa enarom da pogleda stampedo, ali sad je bio dan i eleo je da mu nau
kola. eleo je oruje.
Njegov interkom je kliknuo. "Gospodine Arnold, mogu li da porazgovaram s vama?"
Bio je to Hamond. Zvualo je kao glas Boga.
"elite li da doete ovamo, gospodine Hamond?"
"Ne, gospodine Arnold", ree Hamond. "Doite do mene. Ja sam u genetikoj laboratoriji
doktorom Vuom. ekamo vas."
Arnold uzdahnu i odvoji se od ekrana.
Grant je tumarao duboko u tamnim odajama zgrade. Progurao se pored petogalonskih ko
ntejnera s herbicidima, opreme za potresivanje drvea, rezervnih guma za dip, namot
aja ciklonske ograde, vrea sa sto funti ubreta, gomile smeih keramikih izolatora, pr
aznih konzervi s motornim uljem, radnih svetiljki i kablova.
"Ne vidim nikakav splav."
"Nastavite."
Vree cementa, komadi bakarnih cevi, zelena mrea... i dva plastina vesla koja su vis
na hvataljkama na betonskom zidu.
"U redu", ree on, "ali gde je splav?"
"Mora da je tu negde", ree Tim.
"Ti nisi video splav?"
"Ne. Samo sam pretpostavio da je tu."
Preturajui po stvarima, Grant nije naao nikakav splav. Ali naao je komplet crtea,
enih u rolnu i poprskanih mrljama od vlage, nabijen u metalni ormari na zidu. Rair
io je crtee na pod i oterao velikog pauka. Dugo ih je gledao.
"Gladna sam..."
"Saekaj malo."
Bile su to detaljne topografske karte glavnog dela ostrva, gde su sada bili. Prema
ovome, laguna se suavala u reku koju je ranije video, a koja je skretala na sever
... pravo kroz podruje ptica... a pola milja dalje bila je koliba za posetioce.
Prelistavao je stranice. Kako doi do lagune? Prama planovima, na stranjoj strani zgr
de u kojoj su se nalazili trebalo bi da postoje vrata. Grant je podigao pogled i
ugledao ih, udubljena u betonskom zidu. Vrata su bila dovoljno velika da prou ko
la. Kada ih je otvorio, ugledao je poploan put koji je vodio pravo dole do lagune
. Put je bio ukopan u zemlju, tako da se odozgo nije video. Mora da je to bio jo
jedan servisni put. A vodio je do doka na ivici lagune. A na doku bilo je jasno a
blonom napisano SMETAJ SPLAVOVA.
"Hej", ree Tim, "vidi ovo." Pruio je Grantu metalnu kutiju.
Otvorivi je, Grant je naao pitolj na komprimovan vazduh i platneni pojas sa mecima.
upno je bilo est metaka, svaki debeo kao njegov prst. Oznaeni MORO-709.
"Bravo, Time." Prebacio je pojas preko ramena i zabio pitolj u pantalone.
"Je li to pitolj za uspavljivanje?"
"Rek'o bih."
"A ta je s amcem?" upita Leksi.
"Mislim da je na doku", ree Grant. Poli su putem. Grant je na ramenu nosio vesla.
"Nadam se da je splav veliki", ree Leksi, "jer ne umem da plivam."
"Ne brini", ree on.
"Moda i neku ribu upecamo", ree ona.
Hodali su niz put, s usecima na obe strane. uo se duboko, ritmino frktanje, ali Gran
nije mogao da odrede odakle dolazi.
"Jesi li siguran da je splav tamo dole?" upita Leksi, mrtei nos.
"Verovatno je", ree Grant.

Kako su napredovali, ritmino frktanje postajalo je sve glasnije, meutim, uli su i p

ojano brujanje, zujanje. Kada su stigli do kraja puta, na ivici malog betonskog
doka, Grant se zamrznuo od oka.
Tiranosaurus je bio upravo tamo.
Sedeo je uspravno u senci jednog drveta; stranje noge bile su mu ispruene ispred. O
u mu bile otvorene, ali se nisu pokretala, osim to se glava blago podizala i sputa
la prilikom svakog frktaja. Zujanje je poticalo od oblaka muva koje su ga okruiva
le, puzale mu po licu i otromboljenim eljustima, krvavim onjacima i crvenom butu u
bijenog hadrosaurusa koji je leao na boku pored tiranosaurusa.
Tiranosaurus je bio udaljen samo dvadeset jardi. Grant je mislio da ga je sigurno v
ideo, ali velika ivotinja nije to odala. Samo je sedela tamo. U trenu je shvatio:
tiranosaurus spava. Sedi uspravno, ali spava.
Dao je znak Timu i Leksi da ostanu gde su. Grant je polako stupio na dok, potpuno i
zloen pogledu tiranosaurusa. Velika ivotinja nastavila je da spava, blago frkui.
Blizu kraja doka, drveno spremite bilo je obojeno u zeleno da se slae s liem. Gran
tiho otkvaena vrata i pogledao unutra. Video je pola tuceta narandastih jakni za s
pasavanje koje su visile na zidu, nekoliko kolutova mree od koje je nainjena ograd
a, nekoliko namotaja konopca i dve velike gumene kocke na podu. Kocke su bile vrs
to vezane ravnim gumenim kaievima.
Splavovi.
Pogledao je unazad prema Leksi.
Ustima je oblikovala: Nema amca.
Klimnuo je glavom, Ima.
Tiranosaurus je podigao prednji ud da otera muve koje su mu zujale oko njuke. Meutim
osim toga nije se pomerao. Grant je izvukao jednu kocku na dok. Bila je iznenauj
ue teka. Oslobodio je veze, naao cilindar za naduvavanje. Uz glasno utanje, gumenjak
je poeo da se iri, a onda uz jedno -hop! odskoio na dok, potpuno otvoren. U njihovim u
ma, zvuk je bio zastraujue glasan.
Grant se okrenuo i pogledao tiranosaurusa.
Tiranosaurus je zaroktao i frknuo. Poeo je da se kree. Grant se spremio na trk, ali
otinja je samo pomerila svoju teku masu, ponovo se smestila uz stablo i dugo, pre
glasno podrignula. Leksi je delovala zgaeno; mahala je rukom ispred lica.
Granta je oblio znoj od napetosti. Poeo je da vue gumeni splav preko doka. Sleteo je
u vodu, glasno pljusnuvi.
Dinosaurus je nastavio da spava.
Grant je vezao splav za dok i vratio se u skladite da ponese dva komada jakni za spa
savanje. Stavio ih je u amac, a onda mahnuo deci da dou na dok.
Bleda od straha, Leksi je odmahnula: Ne.
Pokretom je rekao: Da.
Tiranosaurus je i dalje spavao.
Grant je pretei mahao kaiprstom. Leksi je utke dola i on joj je pokazao da se spus
splav; onda je i Tim uao, a zatim su oboje stavili jakne. Grant je uao i odgurnuo
se. Splav je utke otplutao u lagunu. Grant je podigao vesla i smestio ih u nosae.
Poeli su da se udaljuju od doka.
Leksi se zavalila i glasno odahnula od olakanja. A onda kao da ju je neto pogodilo,
ona stavi ruku preko usta. Telo joj se treslo od priguenih zvukova: potiskivala
je kaalj.
Uvek je kaljala u nevreme!
"Leksi", besno proapta Tim; gledao je unazad ka obali.
Utueno je odmahnula glavom i pokazala na grlo. Znao je ta to znai: golica je u grlu
orala bi da popije vode. Grant je vesla, pa se Tim nagnuo preko boka splava i za
gnjurio aku u lagunu. Pruio joj je aku sklopljenu u zdelicu.
Leski se zakaljala glasno, praskavo. U Timovim uima, zvuk je odjekivao peko vode kao
pucanj.
Tiranosaurus je lenjo zevnuo i poeao se iza uva strajim stopalom, kao pas. Ponovo j
evnuo. Bio je oamuen posle dobrog obroka i budio se polako.
U amcu, Leksi je isputala male, grgoljave zvukove.
"Leksi, zavei!" ree Tim.
"Ne mogu mu nita", proaptala je Leksi, a onda se ponovo zakaljala. Grant je snano
o i mono pomerao splav ka sredini lagune.

Na obali, tiranosaurus se teturavo uspravio.

"Ne mogu mu nita, Timi!" utueno je kriknula Leksi. "Ne mogu mu nita!"
"!"
Grant je veslao to je mogao jae.
"Uostalom, nema veze", ree ona. "Dovoljno smo daleko. On ne ume da pliva."
"Naravno da ume da pliva, ti mali idiote!" vikao je Tim na nju. Na obali, tiranosau
rus je siao s doka i uronio u vodu lagune. Snano se kretao ka njima.
"E, pa, otkud sam znala?" ree ona.
"Svi znaju da tiranosaurus ume da pliva! To pie u svakoj knjizi! Pobogu, pa svi gmiz
avci umeju da plivaju!"
"Zmije ne mogu."
"Naravno da mogu. Ti idiote!"
"Spustite se", ree Grant. "Drite se za neto!" Grant je posmatrao tiranosaurusa, gle
kako ivotinja pliva. Tiranosaurus je sada bio do grudi u vodi, ali je mogao da d
ri veliki glavu visoko iznad povrine vode. Onda je Grant shvatio da ivotinja uopte n
e pliva, jer su, samo nekoliko trenutaka kasnije, samo sam vrh glave - oi i nozdr
ve - bili iznad povrine. Do tada je ve liio na krokodila, i plivao kao krokodil; ma
hao je velikim repom napred-nazad, tako da je voda vrila iza njega. Iza glave, G
rant bi ugledao grbinu lea i grebene du repa, kad bi oni povremeno probili povrinu
vode.
Ba kao krokodil, neveselo je pomislio. Najvei krokodil na svetu.
"ao mi je, doktore Grant!", zavapila je Leksi. "Nisam htela!"
Grant je bacio pogled preko ramena. Laguna tu nije bila ira od sto jardi, a ve su go
ovo bili na sredini. Ako bi nastavio, voda bi opet postala plia. Tiranosaurus bi
mogao da hoda, a u plikoj vodi kretao bi se bre. Grant je okrenuo amac i poeo da ve
sla na sever.
"ta to radite?"
Tiranosaurus je sada bio udaljen samo nekoliko jardi. Kako su se pribliali, Grant je
sve bolje uo njegove otre, frktave udisaje. Grant je pogledao na vesla u rukama,
ali ona su bila od lake plastike - nikakvo oruje.
Tiranosaurus je zabacio glavu i irom otvorio eljusti, otkrivajui redove zakrivljeni
uba, a onda u snanom miiavom gru bacio se napred na splav, za malo promaio gumeni rub
; ogromna lobanja pljusnula je dole, zaljuljavi splav na vrhu talasa udara.
Tiranosaurus je potonuo ispod povrine i iza sebe ostavio samo mehurie koji su ubori
Laguna je bila mirna. Leksi se uhvatila za ruice na boku i pogledala unazad.
"Je l' se udavio?"
"Nije", ree Grant. Video je mehurie... zatim slabo mrekanje du povrine... pribli
mcu...
"Dr'te se!" viknuo je, u trenutku kad je glava izronila ispod gumenjaka; savila je a
ac i podigla ga u vazduh, zavrtevi ih ludaki pre nego to su ponovo pljusnuli dole.
"Uradite neto!" vritala je Aleksis. "Uradite neto!"
Grant je izvadio vazduni pitolj iz pojasa. Delovao je saaljivo mali u njegovim ruka
ali postojala je ansa da, ako pogodi ivotinju u osetljivu taku, oko ili nos...
Tiranosaurus je izronio pored amca, otvorio eljusti i riknuo. Grant je naciljao i op
lio. Metak je zasvetleo i pljesnuo u obraz. Tiranosaurus je mahnuo glavom i opet
riknuo.
Onda, iznenada, kao odgovor na to, do njih preko vode dolebde rika.
Grant je pogledao unazad i video mladog ti-reksa na obali, koji se sagnuo iznad ubi
jenog sauropoda i tvrdio da je ubijeni njegov. Mladi reks je zasekao leinu, a zat
im podigao glavu i zarikao. I veliki tiranosaurus je to video i odgovor je bio t
renutan - okrenuo se da zatiti plen i snano zaplivao prema obali.
"Odlazi!" zavritala je Leksi i zapljeskala rukama. "Odlazi! Naaa-naaa-na- na-naaa! G
lupi dinosaurus!"
Na obali, mladi dinosaurus prkosno je rikao. Razbenjen, veliki dinosaurus izleteo je
punom brzinom iz lagune; voda je strujala s njegovog ogomnog tela dok je jurio
uzbrdo pored doka. Mladi dinosaurus sagnuo je glavu i poeo da bei; eljusti su mu jo
bile pune iskidanog mesa.
Veliki tiranosaurus ga je jurio; protrao je pored mrtvog sauropoda i nestao iza brda
. uli su njegov zavrno pretee rikanje, a onda je splav krenuo na sever, iza krivine
u laguni, prema reci.

Iscrpljen od veslanja, Grant se stropotao na lea; grudi su mu se teko podizale i sp

e. Nije mogao da doe do daha. Leao je na splavu i dahtao.
"Jeste li dobro, doktore Grant?" upita Leksi.
"Od sad, pa nadalje, molim te, radi samo ono to ti kaem."
"U redu", uzdahnu ona, kao da joj je ponudio najbesmisleniji predlog na svetu. Neko
vreme vukla je rukom kroz vodu. "Prestali ste da veslate", ree ona.
"Umorio sam se", ree Grant.
"Onda kako to da se jo kreemo?"
Grant se uspravio u sedeem poloaju. Bila je u pravu. amac je postojano plovio prema
veru. "Mora da je neka struja." Struja ih je nosila na sever, prema hotelu. Pogl
edao je na sat i zapanjio se kad je video da je sedam i petnaest. Samo petnaest
minuta prolo je otkako je poslednji put pogledao na sat. inilo mu se kao dva sata.
Naslonio na gumeni bok amca, sklopio oi i zaspao.
PETA ITERACIJA
"Doi e do ozbiljnih greaka u sistemu."
Jan Malkolm

POTRAGA
enaro je sedeo u dipu, sluao zujanje muva i gledao prema udaljenim palmama koje su tr
rele u vrelini. Bio je zapanjen onim to je liilo na bojno polje: trava je bila ugae
na na sto jardi u svakom smeru. Jedna velika palma bila je iupana iz korena. Na tr
avi videle su se velike krvave mrlje, kao i na stenovitoj izdani sa desne strane
.
Maldun, koji je sedeo pored njega, ree: "Jasno je. Reksi je bio meu hadrosaurusima."
Potegao je jo malo viskija i zatvorio bocu. "Prokleto mnogo muva", ree on.
ekali su i posmatrali.
enaro je dobovao prstima po komandnoj tabli. "ta ekamo?"
Maldun nije odgovorio istog trenutka. "Reks je tamo negde", ree, mirkajui prema pej
u jutarnjem suncu. "A mi nemamo nikakvo oruje koje vredi neki kurac."
"U dipu smo."
"Oh, on moe da prestigne dip, gospodine enaro", ree Maldun, odmahujui glavom. "Ka
m siemo s puta i iziemo na otvoren teren, moemo da vozimo naeg etvorotokaa najvie tri
et, etrdeset milja na sat. On bi nas odmah stigao. To mu nije nikakav problem." M
aldun uzdahnu. "Ali sad ne vidim da se tamo neto puno mie. Jeste li spremni na opa
san ivot?"
"Naravno", ree enaro.
Maldun je upalio motor i na iznenadan zvuk dva mala otnelijanca iskoila su iz rogozi
ne pravo ispred njih. Maldun je ubacio kola u brzinu. U irokom krugu obiao je ugaen
o mesto, a zatim se uputio prema unutranjosti, u sve manjim koncentinim krugovima,
sve dok na kraju nije stigao do mesta u polju gde su bili mali otnelijanci. Ond
a je iziao napolje i hodao napred kroz travu, udaljavajui se od dipa. Zastao je kad
se gust oblak muva podigao u vazduh.
"ta je to?" povika enaro.
"Ponesite radio", ree Maldun.
enaro se ispentrao iz dipa i pourio napred. ak i iz daljine mogao je da oseti gork
tki zadah svee trulog mesa. Video je taman oblik u travi, s krvavom pokoricom i n
ogama postrance.
"Mladi hadrosaurus", ree Maldun, dok je gledao dole na truplo. "Celo krdo dalo se u
stampedo, a ovaj mladunac se odvojio i ti-reks ga je ulovio."
"Otkud znate?" upita enaro. Meso je bilo iskidano od mnogobrojnih ugriza.
"Zna se po ekskretu", ree Maldun. "Vidite ove kredaste bele komade u travi? To je ha
drov izmet. Mokrana kiselina ini ih belim. Ali vidite tamo..." pokazao je na velik
humak koji se dizao do kolena u travi "...To je izmet tiranosaurusa."
"Otkud znate da tiranosaurus nije doao kasnije?"
"Obrazac ugriza", ree Maldun. "Vidite ove male tamo?" Pokazao je du stomaka. "Ovi su
od otija. Ti ugrizi nisu krvarili. Oni su nastupili posle smrti, od leinara. Otij
i su to uradili. Ali hadro je oboren ugrizom za vrat... vidite ovu veliku razder
otinu tamo, iznad ramenih lopatica... a to je od ti-reksa, nema sumnje."

enaro se nagnuo nad leinu i posmatrao udne, smrvljene udove s nekim oseanjem nestv
ti. Pored njega, Maldun je ukljuio radio. "Kontrola."
"Da", ree Don Arnold, preko radija.
"Imamo jo jednog mrtvog hadroa. Mladune." Maldun se sagnuo meu muve i proverio kou
abanu desne noge. Tamo je bio istetoviran broj. "Primerak broj HD/09."
Radio je zakrao. "Imam neto za tebe", ree Arnold.
"O? ta to?"
"Naao sam Nedrija."
Dip se probio kroz niz palmi du istonog puta i iziao na ui servisni put koji je v
reci u dungli. Bilo je vrelo u ovom delu parka; dungla je bila blizu i smrdelo je
oko njih. Maldun se zamajavao s kompjuterskim monitorom u dipu koji je sada poka
zivao mapu odmaralita sa mreom preko nje. "Nali su ga daljinskim videom", ree on. "S
ektor 1104 je odmah napred."
Dalje uz put, enaro je ugledao betonsku zapreku i dip parkiran du nje. "Mora da je
reno skrenuo", ree Maldun. "Mali gad."
"ta je poneo?" upita enaro.
"Vu kae petnaest embriona. Znate kol'ko to kota?"
enaro odmahnu glavom.
"Negde izmeu dva i deset miliona", ree Maldun. Odmahnuo je glavom. "Velik ulog."
Kad su se pribliili, enaro je ugledao telo kako lei pored kola. Telo je bilo neprep
atljivo i zeleno - ali onda su se zeleni oblici ratrkali i dip se zaustavio.
"Kompii", ree Maldun. "Kompii su ga nali."
Tuce prokompsognatida, finih malih grabeljivaca ne veih od patke, stajalo je na ivic
dungle i uzbueno avrljalo, dok su ljudi izlazili iz kola.
Denis Nedri leao je na leima; bucmasto, deako lice sad mu je bilo crveno i naduven
ve su zujale oko njegovih otvorenih ustiju i debelog jezika. Telo mu je bilo ras
komadano - utroba rasporena, jedna noga potpuno savakana. enaro se brzo okrenuo, d
a pogleda kompie, koji su u blizini uali na stranjim nogama i znatieljno posmatrali l
jude. Mali dinosaurusi imaju ape s pet prstiju, primetio je on. Brisali su lica i
brade, to im je davalo jezovito ljudsku dimenziju koja...
"Nek' me avo nosi", ree Maldun. "Nisu kompii."
"ta?"
Maldun je odmahivao glavom. "Vidite ove mrlje? Na njegovoj koulji i licu? Oseate li
latkasti miris nalik na stari, osuen izbljuvak?"
enaro je zakolutao oima. Omirisao je.
"To je dilova pljuvaka", ree Maldun. "Ispljuvak dilofosaurusa. Vidite te unitene ro
svo to crvenilo. U oima, to je bolno, ali nije smrtonosno. Imate otprilike dva s
ata da ga isperete protivotrovom; drimo ga irom parka, za svaki sluaj. to kod ovog s
kota nije bilo bitno. Zaslepili su ga, a onda rasporili po sredini. Nije ba najle
pi nain da se ode. Moda, najzad, na svetu ima pravde."
Prokompsognatidi su zaskviali i poeli da skau gore-dole, kad je Maldun otvorio stra
vrata i izvadio sivu metalnu cev i kutiju od nerajueg elika. "Sve je jo tu", ree on.
Pruio je dva tamna cilindra enaru.
"ta je ovo?" upita enaro.
"Ono na ta i lii", ree Maldun. "Rakete." Kad je enaro ustuknuo, on ree: "Pazite vam se svialo da stanete u neto."
enaro je oprezno prekoraio Nedrijevo telo. Maldun je poneo cev do drugog dipa i sme
o je pozadi. Popeo se iza upravljaa. "'Ajdemo."
"A ta emo s njim?" upita enaro i pokaza na telo.
"ta s njim?" upita Maldun. "Imamo posla." Ubacio je kola u brzinu. enaro pogleda naz
d i vide da kompii nastavljaju jelo. Jedan je skoio i unuo na Nedrijeva otvorena ust
a, dok mu je kidao mesto sa nosa.
Reka je postala ua. Obale su se sklapale s obe strane, sve dok se drvee i lie koje
adnosilo nad nju nije srelo visoko gore da zaustavi sunce. Tim je uo kliktanje pt
ica i video male dinosauruse koji su avrljali i skakali s grane na granu. Meutim,
uglavnom je vladala tiina; vazduh je bio vreo i miran ispod zastora drvea.
Grant je pogledao na sat. Bilo je osam sati.
Mirno su plovili meu pegavim krpicama svetla. Ako nita drugo, barem se inilo da se
bre nego pre. Budan, Grant je sada leao na leima i netremice gledao u granje iznad
njega. Na pramcu, video je kako ona posee gore.

"Hej, ta to radi?" ree on.

"Mislite li da moemo da jedemo ove bobice?" Pokazala je na drvee. Neke od grana koje
su visile bile su dovoljno blizu da mogu da se dohvate. Tim je na granama ugleda
o grozdove svetlocrvenih bobica.
"Ne", ree Grant.
"Zato? Oni mali dinosaurusi ih jedu." Pokazala je na malog dinosaurusa koji je umaka
o meu granje.
"Ne, Leksi."
Uzdahnula je, nezadovoljna njegovim autoritetom. "Volela bih da je tata ovde", ree o
na. "Tata uvek zna ta da se radi."
"O emu to pria?" ree Timi. "On nikad ne zna ta da se radi."
"Da, zna", uzdahnu ona. Leksi je zurila u drvee dok je klizilo pored njih; njihovo v
eliko korenje krivilo se ka ivici vode. "Samo zato to tebe najvie ne voli..."
Tim se utke okrenuo.
"Ali, ne brini. Tata voli i tebe, iako se bavi kompjuterima, a ne sportom."
"Tata je zaluen za sport", Tim objasni Grantu.
Grant klimnu glavom. Gore, u granju, mali, bledouti dinosaurusi, jedva dve stope vis
oki, skakali su s drveta na drvo. Imali su kljunaste glave, kao papagaji. "Zna li
kako ove zovu?" upita Tim. "Mikroceratopsi."
"Velika stvar", ree Leksi.
"Mislio sam da e te zanimati."
"Samo jako mali deaci", ree ona, "zanimaju se za dinosauruse."
"Ko kae?"
"Tata."
Tim poe da vriti, ali Grant podie ruku. "Deco", ree on, "tiina."
"Zato?" ree Leksi. "Mogu da radim ta hou, ako ja..."
Onda je uutala jer je i ona ula. Bio je to krik od koga se krv ledi, a dopirao je od
nekud nizvodno."
"E pa, gde je, kog vraga, taj prokleti reks?" ree Maldun; govorio je u radio. "Ovde
ga ne vidiomo." Bili su nazad u sauropodskom zabranu i gledali u ugaenu travu gde
je dolo do stampeda hadrosaurusa. Tiranosaurus bi trebalo da bude tu negde.
"Proveravam", ree Arnold i iskljui se.
Maldun se okrenuo prema enaru. "Proveravam", sarkastino je ponovio. "Zato, kog vrag
nije ranije proverio? Zato ga ne prati?"
"Ne znam", ree enaro.
"Ne pojavljuje se", ree Arnold, trenutak kasnije.
"Kako misli, ne pojavljuje se?"
"Nije na monitorima. Senzori pokreta ga ne nalaze."
"Do avola", ree Maldun. "Toliko o senzorima pokreta. Jesi li video Granta ili decu?"
"Senzori pokreta ni njih ne nalaze."
"E pa, ta bi to trebalo da znai?" upita Maldun.
"Saekaj", ree Maldun.
"Vidite! Vidite"
Pravo iznad njih, uzdizala se velika kupola ptiarnika. Grant ju je video samo iz dal
jine; sada je shvatio da je ogromna - pola milje u preniku ili ak jo vie. Mrea geodet
skih nosaa mutno je sijala kroz slabu maglu i prvo je pomislio da staklo mora da
tei tonu. A onda, kad su se pribliili, video je da uopte nema stakla - samo nosai. M
ajuna mreica visila je unutar elemenata.
"Nije zavren", ree Leksi.
"Ja mislim da treba da bude tako otvoreno", ree Grant.
"Onda ptice mogu da izlete napolje."
"Ne ako su ptice velike", ree Grant.
Reka ih je pronela pored ivice kupole. Buljili su nagore. Sada su bili u kupoli, i
dalje noeni rekom. Ali za nekoliko minuta, kupola je bila toliko vidoko iznad nji
h, da se jedva videla u magli. Grant ree: "Mislim da se seam da je druga koliba ov
de." Nekoliko trenutaka kasnije, na severu iznad kronji ugledali su krov zgrade.
"Hoete li da stanemo?" upita Tim.
"Moda tamo ima telefon. Ili senzori pokreta." Grant je zaveslao ka obali. "Moramo da
pokuamo da stupimo u vezu sa kontrolnom sobom. Kasnimo."
Iskrcali su se, klizajui se po muljevitoj obali, a Grant je izvukao splav iz vode. O

nda je privezao konopce za drvo, pa su se uputili kroz gustu umu palmi.

PTIARNIK
"Naprosto ne razumeme", ree Don Arnold, preko telefona. "Nigde ne vidim reksa, a ne vi
im ni Granta sa decom."
Sedeo je ispred konzola i srkao jo jednu olju kafe. Svuda oko njega u kontrolnoj sob
bili su razbacani papirnati tanjiri i napola pojedeni sendvii. Arnold je bio isc
rpljen. Tokom etrnaest sati koliko je prolo otkako je Nedri unitio komjuter koji je
upravljao Jurskim parkom, Arnold je stpljivo dovodio sisteme u red, jedan za dr
ugim. "Svi sistemi u parku su vraeni i ispravno rade. Telefoni rade. Pozvao sam v
am doktora."
Na drugom kraju veze, Malkolm se zakaljao. Arnold je razgovarao s njim u njegovoj so
bi u kolibi. "Ali imate problema sa senzorima pokreta?"
"E pa, ne mogu da naem ono to traim."
"Reksa, na primer?"
"Sad se uopte ne pokazuje. Poao je na sever pre dvadesetak minuta du ivice lagune,
nda sam ga izgubio. Ne znam zato, osim ako opet nije zaspao."
"A ne moete da naete ni Granta i decu?"
"Ne."
"Mislim da je to vrlo jednostavno", ree Malkolm. "Senzori pokreta pokrivaju neodgova
rajue podruje."
"Neogdovarajue?" naskostreio se Arnold. "Oni pokrivaju devedeset dva..."
"Devedeset dva procenta teritorije zemljita, seam se", ree Malkolm. Meutim, ako st
ostala podruja na tablu, mislim da ete otkriti da je tih osam procentata topoloki
povezano, to znai da se te oblasti dodiruju. U sutini, ivotinja se moe slobodno kreta
ti parkom i biti neopaena, ako ide putem za odravanje ili rekom, ili plaom, ili tak
o neim.
"ak i da je tako", ree Arnold, "ivotinje su preglupe da bi to znale."
"Nije jasno koliko su ivotinje glupe", ree Malkolm.
"Mislite da Grant i deca to rade?" upita Arnold.
"Sasvim sigurno ne", ree Malkolm; ponovo se zakaljao. "Grant nije budala. On sigurno
li da ga opazite. On i deca verovatno mau ispred svakog senzora pokreta koji vide
. Ali moda imaju druge probleme za koje ne znamo. Ili su na reci."
"Ne mogu da zamislim kako bi bili na reci. Obale su vrlo uske. Nemogue je hodati tam
o du reke."
"Da li bi ih reka dovela ovamo?"
"Da, ali to nije najbezbedniji put za dolazak jer prolazi kroz ptiarnik..."
"Zato se prilikom obilaska ne poseuje ptiarnik?" upita Malkolm.
"Imali smo problema da ga postavimo. Prvobitno, nameravalo se da se izgradi koliba
na vrhu drveta, visoko nad zemljom, gde bi posetioci mogli da posmatraju pteroda
ktile u nivou leta. Sad u ptiarniku imamo etiri pterodaktila - u stvari, to su ker
adaktili, veliki daktili riboderi."
"ta je s njima?"
"E pa, dok smo zavravali kolibu, stavili smo daktile u ptiarnik da se aklimatizuju.
ila je to velika greka. Ispostavilo se da su nai riboderi teritorijalci."
"Teritorijalci?"
"Ljuti teritorijalci", ree Arnold. "Bore se izmeu sebe za teritorije - i napadaju sv
druge ivotinje koje stupe na teritoriju koju su obeleili."
"Napadaju?"
"To je impresivno", ree Arnold. "Daktili odjedre do vrha ptiarnika, saviju krila i p
u da poniru. ivotinja od trideset funti pogodie oveka na zemlji kao tona cigala. Ba
cali su radnike u nesvest, pravei im prilino gadne posekotine."
"To ne povredi daktile?"
"Do sada ih nije."
"Znai, ako su deca u ptiarniku..."
"Nisu", ree Arnold. "Barem se nadam da nisu."
"Je li to koliba?" ree Leksi. "Kakva rupa."
Ispod kupole ptiarnika, Pteratopska koliba bila je sagraena visoko nad zemljom, na v
likim drvenim pilonima, usred umarka jela. Ali zgrada je bila nedovrena i neokreena
; prozori su zvrjali prazni. Drvee i koliba bili su isprskani irokim belim prugama

"Izgleda da je, iz nekog razloga, nisu zavrili", ree Grant; skrivao je svoje razoar
e. Bacio je pogled na sat. "Hajde da se vratimo u amac."
Dok su hodali, sunce je izilo i uinilo jutro veselijim. Grant je gledao na zemlji re
kastu senku kupole iznad njihovih glava. Primetio je da su i zemlja i lie poprskan
i irokim prugama od iste bele kredaste materije koja se nalazila i na zgradi. I d
a se u jutarnjem vazduhu osea razaznatljiv, opor miris.
"Ovde smrdi", ree Leksi. "ta je ovo belo?"
"Lii na izmet gmizavaca. Verovatno od ptica."
"Kako to da nisu zavrili kolibu?"
"Ne znam."
Stupili su na proplanak s niskom travom, proaran divljim cveem. Zauli su dug, nizak
iduk. Onda jo jedan zviduk, kao odgovor na njega, s druge strane ume.
"ta je to?"
"Ne znam."
Onda je Grant ispred sebe ugledao tamnu senku jednog oblaka na travnatom polju. Sen
ka se kretala brzo. Za tren, projurila je preko njih. Podigao je pogled i ugleda
o ogroman taman oblik kako klizi iznad njih, zapreavajui sunce.
"Auu!" ree Leksi. "Je li to pterodaktil?"
"Jeste", ree Tim.
Grant nije odgovorio. Bio je ushien pogledom na ogromno letee stvorenje. Gore, na ne
u, pterodaktil je ispustio dubok zviduk i skladno se okrenu, ponovo se usmeravaju
prema njima.
"Otkud to da se oni ne obilaze?" ree Tim.
I Grant se isto pitao. Letei dinosaurusi su bili tako predivni, tako skladni dok su
se kretali kroz vazduh. Dok je Grant gledao, i drugi pterodaktil se pojavio na n
ebu, i trei, i etvrti.
"Moda zato to nisu zavrili kolibu", ree Leksi.
Grant je razmiljao o tome kako ovo nisu obini pterodaktili. Bili su preveliki. Mora
a su to keradaktili, veliki letei daktili iz rane krede. Kada su bili visoko, liIl
i su na manje avione. Kada su se spustili nie, video je da ivotinje imaju raspon k
rila od petnaest stopa, dlakava tela i krokodilsku glavu. Jedu ribu, setio se. J
una Amerika i Meksiko.
Leksi je zaklonila oi i pogledala u nebo. "Mogu li da nas povrede?"
"Ne verujem. Oni jedu ribu."
Jedan od daktila poeo je da se zavojito sputa, bletava tamna seknka koja je prohuja
prored njih s naletom toplog vetra i ostavila iza sebe opor smrad.
"Ajoj!" ree Leksi. "Stvarno su veliki." A onda je kazala: "Jeste li sigurni da ne mo
gu da nas povrede?"
"Prilio."
Drugi daktil se ustrmio dole; kretao se bre od prvog. Doao je otpozadi i prozujao iz
ad njihovih glava. Grant je zapazio zubat kljun i dlakavo telo. Lii na ogromnog s
lepog mia, pomisli on. Ali Grant je bio impresioniran krhkim izgledom ivotinja. Nj
ihova ogromna krila - delikatne ruiaste opne pruene preko njih - tako tanke da su b
ile prozirne - sve je pojaavalo utisak delikatnosti daktila.
"Joj!" viknu Leksi i uhvati se za kosu. "Ujeo me je!"
"ta je?" upita Grant.
"Ujeo me je! Ujeo me je!" Kada je sklonila ruku, video je krv na njenim prstima.
Gore, na nebu, dva daktila skupila su krila, uruavajui se u male tamne oblike, i stm
glavila se prema zemlji. Ispustili su neku vrstu krika dok su se obruavali.
"Hajdemo!" ree Grant i zgrabi ih za ruku. Trali su preko livade, uli vrisak koji se
ibliavao, i on se bacio na zemlju u poslednjem trenutku, povukavi decu dole sa sob
om, kad su dva daktila prozvidala i zakretala pored njih, lepeui krilima. Grant je o
setio kako mu kande cepaju koulju na leima.
A onda je ustao; podigao je i Leksi na noge i potrao zajedno s Timom nekoliko stopa
napred, dok su se iznad njih jo dve ptice okretale i ponirale dole, prema njima,
vritei. U poslednjem trenutku gurnuo je decu na zemlju i velike senke proleprae izna
d.
"Bljah", ree Leksi, zgaena. Videla je da je poprskana belim izmetom ptica.
Grant je brzo ustao. "Hajdemo!"

Spremao se da potri, kada je Leksi zastraeno uzviknula. Okrenuo se i video da ju je

edan daktil zgrabio za rame stranjim kandama. Ogromna koasta krila ivotinje, prozirn
a na suncu, iroko su lepetala s njene obe strane. Daktil je pokuavao da uzleti, al
i Leksi je bila preteka i dok se borio neprestano ju je kljucao u glavu, dugim zai
ljenim eljustima.
Leksi je vritala i mahnito mahala rukama. Grant je uradio prvo to mu je palo na pame
. Potrao je napred i skoio na daktila. Sruio ga je na lea na zemlju i pao povrh dlak
avog tela. ivotinja je zakriala i posegnula za njim; Grant je pognuo glavu dalje o
d eljusti i odgurnuo se unazad, dok su divovska krila udarala po njegom telu. Bil
o je to kao kad se nalazi u atoru u oluji. Nije mogao da vidi, nije mogao da uje, n
ije bilo niega osim lepetanja, krianja i koastih opni. Kande na nogama mahnito su mu
grebale grudi. Leksi je vritala. Grant se odvojio od daktila, a ovaj je kriao i b
lebetao dok je mahao krilima i borio se da se okrene, da se ispravi. Na kraju je
savio krila kao slepi mi i otkotrljao se; podigao se na malim kandama na krilima
i tako poeo da hoda.
Mogao je da hoda na krilima! Ledererove spekulacije bile su tane! Ali ostali daktili
su poeli da poniru prema njima i Grant je osetio vrtoglavicu, gubitak ravnotee i
u strahu je video da Leksi bei, sa rukama preko glave... Tim je vikao iz sve snag
e...
Prvi od njih se sjurio dole, a ona je bacila neto i odjednom je on zazvidao i poeo
se penje. I ostali daktili smesta su poeli da se penju i pojurili prvog. etvrti da
ktil je nesigurno zaleprao u vazduh da se pridrui ostalima. Grant je podigao pogle
d navie; mirkao je da vidi ta se dogodilo. Tri daktila jurila su prvog i besno krial
a.
Bili su sami u polju.
"ta se dogodilo?" upita Grant.
"Uzeli su mi rukavicu", ree Leksi. "Moju Deril Strouberi specijal."
Poli su dalje. Tim ju je obgrlio oko ramena. "Jesi li dobro?"
"Naravno, budalo", ree ona; stresla mu je ruku sa sebe. Pogledala je gore. "Nadam se
da e se zadaviti i crknuti", ree on.
"Aha", ree Tim. "I ja."
Ispred sebe ugledali su amac na obali. Grant j pogledao na sat. Bilo je osam i tride
set. Sada je imao dva i po sata da se vrati.
Leksi se razveselila kad su naputali srebrnastu kupolu ptiarnika. Zatim su se obale
eke pribliile s obe strane, drvee se opet spojilo iznad njih. Reka je bila ua nego
ikad, na nekim mestima iroka samo deset stopa i struja je bila jaka. Leksi je pod
igla ruku da dodirne grane dok su prolazili pored njih.
Grant se zavalio na splavu i sluao ubor vode kroz toplu gumu. Sad su se kretali brzo
grane iznad njih promicale su sve bre. Bilo je prijatno. Davalo je malo povetarc
a unutar zabrana granja koje se nadnosilo nad njih. A znailo je i da e se pre vrat
iti.
Grant nije mogao da pretpostavi koliko su daleko stigli, ali mora da su prevalili n
ekoliko milja od zgrade sauropoda u kojoj su proveli no. Moda etiri ili pet milja.
Moda ak i vie. To bi znailo da su moda na samo sat hoda od hotela kada napuste splav.
Meutim, posle ptiarnika, Grant vie nije urio da napusti reku. U tom trenutku, bilo
im je dobro. "Pitam se kako je Ralf", ree Leksi. Verovatno je mrtav, ili tako neto
."
"Siguran sam da je dobro."
"Pitam se da li bi me pustio da ga jaem." Uzdahnula je, pospana od sunca. "Bilo bi l
epo jahati Ralfa."
Tim ree Grantu: "Seate se tamo kod stegosaurusa? Prole noi?"
"Da."
"Zato ste ih pitali za ablju DNK?"
"Zbog razmnoavanja", ree Grant. "Ne mogu da objasne zato se dinosaurusi razmnoavaj
ko ih zrae i iako su sve enke."
"Tako je."
"E, pa, opte je poznato da je zraenje nepouzdano i da verovatno ne funkcionie. Misl
da e se ispostaviti da je ovde tako. Ali jo postoji problem toga to su svi dinosaur
usi enke. Kako mogu da se razmnoavaju kad su sve enke?"
"Tako je", ree Tim.

"E, pa, irom ivotinjskog carstva, seksualno razmnoavanje javlja se u najneobinijim

cima."
"Tima seks jako zanima", ree Leksi.
Obojica nisu obratili panju na nju. "Na primer", ree Grant, "mnoge ivotinje polno s
azmnoavaju, a da uopte nemaju ono to bismo mi zvali seksom. Mujaci oslobode spermato
foru u kojoj se nalazi sperma, a enka je kasnije pokupi. Ova vrsta razmene ne zah
teva preteranu diferencijaciju izmeu mujaka i enke, kakvu smatramo da obino postoji.
Kod nekih ivotinnja mujaci i enke su sliniji nego kod ljudi."
Tim klimnu glavom. "Ali ta je sa abama?"
Grant je zauo iznenadno krianje sa drvea iznad njih, kad su se mikrocertopsi uznemi
o razbeali. Velika glava tiranosaurusa srnula je kroz lie s leve strane; velike elju
sti kljocnule su prema splavu. Leksi je zaurlala od straha, a Grant je zaveslao k
a suprotnoj obali. Meutim, reka je bila samo deset stopa iroka. Tiranosaurus se uh
vatio u gusto rastinje. Srljao je, mahao glavom i rikao. A onda je povukao glavu
.
Kroz drvee koje je oiviavalo reku ugledali su ogromnu crnu priliku tiranosaurusa koj
se kretala na sever i traila otvor u drveu koje je oiviavalo obalu. Svi mikrocerat
opsi su preli na suprotnu obalu, gde su kriali i skakali gore-dole. U amcu, Grant,
Tim i Leksi bespomono su gledali kako tiranosaurus ponovo pokuava da se probije. M
eutim, du obala reke drvee je bilo pregusto. Tiranosaurus se ponovo pomerio nizvodn
o, ispred amca, i ponovo pokuao; besno je tresao granama. MeUtim, opet nije uspeo.
A onda je krenuo dalje, jo nizvodnije.
"Mrzim ga", ree Leksi.
Grant se spustio u amac, jako potreen. Da se tiranosaurus probio, ne bi nita mogao
uradi da ih spase. Reka je bila toliko uska da je jedva bila ira od splava. Bilo
je to kao da su u tunelu. Gumeni bokovi esto su grebali o mulj dok je amac nosila u
stra struja.
Bacio je pogled na sat. Gotovo devet. Splav je nastavljao nizvodno.
"Hej!" ree Leksi, "sluajte!"
uli su reanje, ispresecano huanjem koje se ponavljalo. Glasanje je dolazilo iza kri
e, dalje niz reku. Oslunuo je i ponovo zauo huanje.
"ta je to?" upita Leksi.
"Ne znam", ree Grant. "Ali ima ih vie." Zaveslao je prema suprotnoj obali i uhvatio
e za granu da zaustavi splav. Reanje s ponavljalo. A onda jo huanja.
"Zvui kao jato sova", ree Tim.
MAlkolm je zavapio: "Zar ve nije vreme za morfijum?"
"Nije jo", ree Eli.
Malkolm uzdahnu. "Koliko ovde imamo vode?"
"Ne znam. Ima puno tekue vode iz slavi..."
"Ne, mislim, koliko je uskladiteno? Je l' ita?"
Eli slegnu ramenima. "Nije."
"Idite u sobe na ovom spratu i napunite kade vodom."
Eli se namrtila.
"Takoe", ree Malkolm, "imamo li neki voki-toki? Baterijske lampe? ibice? Gorionike?
kve stvari?"
"Pogledau unaokolo. Spremate se za zemljotres?"
"Neto slino", ree Malkolm. "Malkolmov efekat podrazumeva katastrofalne promene."
"Ali Arnold kae da svi sistemi savreno rade."
"Tad se on i deava", ree Malkolm.
Eli ree: "Nemate neko naroito miljenje o Arnoldu, zar ne?"
"On je u redu. On je inenjer. Vu takoe. Oni su oboje tehniari. Ne poseduju intelige
ju. Imaju ono to zovem 'miligencijom'. Oni sagledavaju neposrednu situaciju. Usko
razmiljaju i zovu to 'usredsreivanjem'. Ne vide okolinu. Ne vide posledice. Tako
i dobijate ovakvo ostrvo. Kad miligneti raziljaju. Zato to ne moete napraviti ivotin
ju i od nje oekivati da se ponaa kao da nije iva. Da ne bude nepredvidljiva. Da ne
pokuava da bei. Ali oni to ne shvataju."
"Zar ne mislite da je to u ljudskoj prirodi?" upita Eli.
"Boe, nije", ree Malkolm. To je kao kad biste rekli da su muena jaja i slanina za d
k u ljudskoj prirodi. Nije nita tako. To je iskljuivo zapadnjaka navika i vei deo sv
eta osea muninu pri pomisli na to." Trgnuo od bola. "Morfijum me ini filozofski nas

trojenim."
"Hoete li malo vode?"
"Ne. Rei u vam ta je problem sa inenjerima i naunicima. Naunici imaju razraenu
tome kako oni trae istinu o prirodi. to je tano, ali to nije ono to ih vodi. Nikoga
ne vode apstrakcije tipa 'traenja istine'.
Naunici su, u stvari, zaokupljeni dostignuem. Tako da su usredsreeni na to da li mo
da neto urade. Nikad se ne zaustave i zapitaju treba li da neto urade. Oni obino de
finiu takvo stanovite besmislenim. Ako to oni ne urade, neko drugi e. Otkrie je, ver
uju oni, neizbeno. Tako da oni naprosto pokuavaju da budu prvi. To je igra u nauci
. ak i isto nauno otkrie je agresivan, probojan in. Ono zahteva veliku opremu i posle
toga bukvalno menja svet. Akceleratori estica brazdaju zemlju i ostavljaju radio
aktivne nusproizvode. Astronauti ostavljaju ubre na Mesecu. Uvek ostaje neki doka
z da su naunici bili tamo dok su inili svoja otkria. Otkrie je uvek silovanje prirod
e. Uvek.
Naunici ele tako. Oni moraju da zariju svoje instrumente unutra. Moraju da ostave tr
g. Oni ne mogu samo da posmatraju. Ne mogu samo da ocenjuju. Ne mogu samo da se
uklope u prirodni poredak. Oni moraju da uine neto neprirodno. To je posao naunika,
a sad imamo i cela drutva koja pokuavaju da budu nauna." Uzdahnuo je i utonuo naza
d.
Eli ree: "Ne mislite li da preterujete..."
"Na ta neka od vaih iskopina lii godinu dana kasnije?"
"Ni na ta", priznala je ona.
"Ne vrite ponovnu sadnju, ne obnavljate zemljite posle iskopavanja?"
"Ne."
"Zato ne?"
Slegla je ramenima. "Nema para, pretpostavljam..."
"Para samo ima za iskopavanje, ali ne i za restauraciju?"
"E, pa, mi samo radimo u pustrama..."
"Samo pustare", ree Malkolm; odmahivao je glavom. "Samo ubre. Samo nusproizvodi. Sam
propratni efekti... Pokuavam da vam kaem da nauici tako hoe. Oni hoe i nusproizvode,
i ubre, i oiljke, i propratne efekte. To je nain da sebe umire. To je ugraeno u fab
riku nauke i sve vie vodi u katastrofu.
"I gde je onda odgovor?"
"Osloboditi se miligentnih. Oduzeti im mo."
"Ali kad se odreknemo celokupnog napretka..."
"Kakvog napretka?" iznervirano ree Malkolm. "Broj sati koje ena posveuje kunim pos
a nije se smanjio od 1930-ih, uprkos svim prednostima. Svim usisivaima, mainama za
pranje i suenje vea, kompaktorima ubreta, drobilicama ubreta, peri-i-nosi tkaninama
... Zato je i dalje potrebno isto toliko vremena da se oisti kua kao i 1930?"
Eli je utala.
"Zato to nema nikakvog napretka", ree Malkolm. "Ne pravog. Pre trideset hiljada godi
a, kada su ljudi pravili slike u Laskou, radili su dvadeset sati nedeljno da obe
zbede sebi hranu, sklonite i odeu. Ostatak vremena mogli su da provedu u igri, snu
, ili da rade ta god hoe. A iveli su u prirodnom svetu, s istim vazduhom, istom vodom
, predivnim drveem i zalascima sunca. Razmislite o tome. Dvadeset sati nedeljno.
Pre trideset hiljada godina."
Eli ree: "Hoete da vratite sat unatrag?"
"Ne", ree Malkolm. "elim da se ljudi probude. Imali smo etiri stotine godina savrem
nauke i ve smo morali da shvatimo za ta je dobra, a za ta nije. Vreme je za promen
e."
"Pre nego to unitimo planetu?" ree ona.
Uzdahnuo je i sklopio oi. "Oh, draga moja", ree on. "To je poslednja stvar za koju b
h se brinuo."
U mranom tunelu reke, Grant se kretao ruku pred ruku, drei se za grane i oprezno po
ajui splav napred. Jo je uo zvuke. Onda je, konano, ugledao dinosauruse.
"Zar to nisu oni otrovni?"
"Da", ree Grant. "Dilofosaurusi."
Na obali reke stajala su dva dilofosaurusa. Njihova deset stopa visoka tela bila su
posuta crnim i utim takama. Ispod toga, stomak im je bio svetlozelen, kao kod gute
ra. Uparene zakrivljene crvene kreste vodile su du vrha glave, od oiju do nosa, pr

avei V iznad glave. Pticolik izgled bio je pojaan nainom na koji su se pokretali, k
ako su se saginjali da piju vodu iz reke, da bi zatim reali i hukali.
Leksi proapta: "Hoemo li da iziemo i nastavimo peke?"
Grant odmahnu glavom. Dilofosaurusi su bili manji od tiranosaurusa, dovoljno mali d
a se provuku kroz gusto lie na obali reke. A inio se i da su brzi, po nainu na koji
su reali i hukali jedan na drugog.
"Ali amcem ne moemo da proemo pored njih", ree Leksi. "Oni su otrovni."
Dilofosaurusi su nastavili da piju i huu. inilo se kao da meusobno opte na nekakav
ritualan, repetativan nain. ivotinja s leve strane bi se nagnula da pije, otvarajui
usta i ogoljavajui duge redove otrih zuba, a zatim bi huknula. ivotinja s desne st
rane bi odgovorila hukanjem i sagnula se da pije, u ogledalskom liku pokreta prv
e ivotinje. Onda bi se sekvenca ponavljala, uvek na isti nain.
Grant je primetio da je ivotinja s desne strane manja, s manjim takama na leima i m
ije crvenom krestom...
"Nek' me avo nosi", ree on. "To je ritual parenja."
"Moemo li da proemo pored njih?" upita Tim.
"Ne kako su sad. Odmah su pored ivice vode." Grant je znao da ivotinje mogu satima d
a obavljaju takve rituale parenja kad doe vreme. Mogu da budu bez hrane, da ne ob
raaju panju ni na ta drugo... Bacio je pogled na sat. Devet i dvadeset.
"ta emo da radimo?" upita Tim.
Grant uzdahnu. "Nemam pojma."
Sedeli su u amcu, a onda su dilofosaurusi poeli da repetativno tule i riu, uznemire
Obe ivotinje poele su da se okreu od reke.
"ta je to?" upita Leksi.
Grant se nasmeio. "Mislim da nam konano stie pomo." Odgurnuo se od obale. "Deco,
h da vas dvoje legnete dole na gumu. Proi emo to bre moemo. Ali upamtite neto: ta god
a se desi, ne govorite nita i ne miite se. Vai?"
Splav je poeo da pluta nizvodno ka hukanju dilofosaurusima. Dobijao je na brzini. Le
ksi je leala pored Grantovih nogu i uplaeno ga gledala. Pribliavali su se dilofosau
rusima koji su jo bili okrenuti od reke. Meutim, on je izvadio vazduni pitolj, prove
rio arer.
Splav je nastavljao dalje i oni su osetili neobian miris, slatkast i muan u isto vre
e. Smrdelo je na osuen izbljuvak. Hukanje dilofosaurusa postalo je glasnije. Spla
v je zaao za poslednju krivinu i Grant je zadrao dah. Dilofosaurusi su bili samo n
ekoliko stopa daleko i tulio na drvee s druge strane reke.
Kao to je Grant i pretpostavljao, tulio je na tiranosaurusa. Tiranosaurus je pokuava
da se probije kroz zastor lia, a dilosi su hukali i trupkali nogama u blatu. Spla
v je proao pored njih. Zadah je bio muan. Tiranosaurus je riknuo, verovatno zato to
je video splav. Meutim, sledeeg trenutka...
Tup.
Splav je prestao da se kree. Nasukali su se na obalu, samo nekoliko stopa nizvodno o
d dilofosaurusa.
Leksi proapta: "Oh, super."
Zaulo se otegnuto, sporo grebanje splava o blato. Onda se splav ponovo pokrenuo. Ili
su niz reku. Tiranosaurus je poslednji put riknuo i krenuo dalje; jedan dilofosa
urus se inio iznenaen, a zatim je zahuao. Drugi dilofosaurus je odgovorio hukanjem.
Splav je plovio niz reku.

TIRANOSAURUS
Dip je truckao pod bletavim suncem. Maldun je vozio, a enaro je bio pored njega. Bili
na otvorenom i udaljavali se od guste linije lisnatog pokrivaa i palmi koje su o
beleavale reni tok, sto jardi istono. Doli su do uzvisine i Maldun je zaustavio kola
.
"Hriste, al'je vrue", ree on; nadlanicom je obrisao elo. Potegao je iz boce viskija
meu kolena, a zatim ponudio enara.
enaro odmahnu glavom. Netremice je posmatrao pejza koji je treperio u jutarnoj toplo
i. Onda je pogledao dole na ugraeni kompjuter i video monitor na komandnoj tabli.
Monitor je prikazivao slike parka sa daljinskih kamera. Jo ni traga Grantu i dec
i. Ili tiranosaurusu.
Radio je zakrao. "Maldun."

Maldun je podigao slualicu. "Da."

"Ima li kompjuter? Naao sam reksa. On je u odeljku 442. Ide ka 443."
"Samo malo", ree Maldun i podesi monitor. "Aha. Imam ga. Prati reku." ivotinja se u
la du lisnatog pokrivaa koji je oiviavao obale reke i kretala se na sever.
"Polako s njim. Samo ga uini nepokretnim."
"Ne brini", ree Maldun; mirkao je prema suncu. "Neu ga povrediti."
"Seti se", ree Arnold, "tiranosaurus nam je glavna turistika atrakcija."
Maldun je iskljuio radio uz kranje statikog uma. "Prokleta budala", ree on. "Oni
e o turistima." Maldun je upalio motor. "'Ajmo kod Reksija da mu damo dozu."
Dip je poskakivao na neravnom terenu.
"Jedva ekate ovo", ree enaro.
"Dugo sam eleo da u velikog gada zabijem iglu", ree Maldun. "I evo ga sad."
Uz trzaj su se zaustavili. Kroz vetrobran, enaro je ugledao tiranosaurusa pravo ispr
ed njih, kako se kree meu palmama du reke.
Maldun je iskapio bocu sa viskijem i bacio je na stranje sedite. Posegao je nazad da
uzme svoju cev. enaro je gledao video monitor koji je prikazivao njihov dip i tira
nosaurusa. Mora da je meu drveem iza njih bila kamera unutranjeg sistema.
enaro se nagnuo i otvorio Halibarton kutiju od nerajueg elika. Unutra je bila oblo
nom. etiri cilindra, svaki veliine etvrtgalonske boce za mleko, bila su uukana u penu
. Svi su bili oznaeni MORO-709. Izvadio je jedan.
Otepi vrh i navrne iglu", objasnio je Maldun.
enaro je pronaao plastino pakovanje velikih igala, svaka veliine vrha njegovog prs
avrnuo je jednu na kanister. Drugi kraj cilindra imao je kruni olovni teret.
"To je klip. Sabija se na udar." Maldun je seo napred sa vazdunom pukom preko kolena
Bila je nainjena od tekog sivog cevastog metala i delovala enaru kao bazuka ili la
nser raketa.
"ta je MORO-709?"
"Standardni ivotinjski umiriva", ree Maldun. "Koriste ga zooloki vrtovi irom svet
oetak emo probati sa hiljadu kubika." Maldun je preklopio telo zatvaraa, koji je bi
o dovoljno veliki da u njega zavue pesnicu. Ubacio je kanister u magacin i zatvor
io ga.
"To bi trebalo da je dovoljno", ree Maldun. "Standardni slon dobija oko dvesta kubik
a, ali oni imaju samo po dve ili tri tone. Tyrannosaurus rex ima osam tona i mno
go je zloudniji. To ima veze s dozom."
"Zato?"
"Doza za ivotinju delimino zavisi od teine, a delimino od naravi. Ako istu dozu 70
ubrizgate slonu, nilskom konju i nosorogu - slona ete uiniti nepokretnim, tako da
samo stoji tamo kao kip. Usporiete nilskog konja, tako da e biti nekako pospan, al
i e nastaviti da se kree. A nosorog e se samo razbesneti. Meutim, s druge strane, ak
o jurite nosoroga vie od pet minuta kolima, pae mrtav od adrenalinskog oka. udna komb
inacija vrstine i delikatnosti.
Maldun je polako vozio prema reci, pribliavajui se tiranosaurusu. "Ali, sve su to si
ari. Mi znamo puno o rukovanju sa sisarima, jer se zooloki vrtovi zasnivaju na pr
ivlanosti velikih sisara - lavova, tigrova, medveda, slonova. Mnogo manje znamo o
gmizavcima. A niko nita ne zna o dinosaurusima. Dinosaurusi su nove ivotinje."
"Smatrate ih gmizavcima?" upita enaro.
"Ne", ree enaro i promeni brzinu. "Dinosaurusi se ne uklapaju u postojee kategorije
Skrenuo je u stranu da izbegne stenu. "U stvari, otkrili smo da se dinosaurusi r
azlikuju ba kao to se i dananji sisari razlikuju. Neki dinosi su pitomi i slatki, a
neki su zloudni i nevaljali. Neki od njih dobro vide, a neki ne. neki su glupi,
a neki su jako, jako inteligentni."
"Raptori, na primer?" upita enaro.
Maldun klimnu glavom. "Raptori su pametni, Jako pametni. Verujte mi, svi problemi k
oje sada imamo", ree on, "nitavni su u poreenju s onim koje bismo imali kad bi rapt
ori izili iz svog zabrana. Ah. Mislim da je ovo najvie to moemo da priemo naem Reksiju
."
Gore ispred, tiranosaurus je gurao glavu kroz granje i virio prema reci. Pokuavao da
proe. Onda se ivotinja pomerila nekoliko jardi nizvodno, da ponovo pokua.
"Pitam se ta tamo vidi?" ree enaro.
"Vrag bi ga znao", ree Maldun. Moda pokuava da doe do mikroceratopsa koji se vrzma

granama. Zavrtee mu mozak."

Maldun je zaustavio dipo oko pedeset jardi od tiranosaurusa i okrenuo vozilo. Ostavi
o je motor da radi. "Sedite za volan", ree Maldun. "I veite pojas." Izvadio je jo j
edan cilindar i prikaio ga na koulju. Onda je iziao iz kola.
enaro je seo za volan. "Jeste li ovo esto radili?"
Maldun je podrignuo. "Nikad. Pokuau da ga pogodim odmah iza slunog kanala. Videemo
ide odatle." Otiao je deset jardi iza dipa i unuo na travu na jedno koleno. Smirio
je veliku puku o rame i izbacio debeli teleskopski nian. Maldun je naciljao na tir
anosaurusa, koji ih je i dalje ignorisao.
Dogodila se eksplozija bledog gasa i enaro je ugledao belu prugu kako juri kroz vazd
uh prema tiranosaurusu. Meutim, delovalo je kao da se nita nije dogodilo.
Onda se tiranosaurus okrenuo polako, znatieljno i zagledao u njih. Pomerao je glavu
s jedne na drugu stranu, kao da ih gleda as jednim, as drugim okom.
Maldun je spustio lanser i punio drugi kanister.
"Pogodili ste ga?" upita enaro.
Maldun odmahnu glavom. "Promaaj. Prokleti laserski nian... Vidi da li u kutiji ima b
terija."
"ta?" upita enaro.
"Baterija", ree Maldun. "Velika je otprilike kao va prst. Sive oznake."
enaro se sadnuo da pogleda u elinu kutiju. Osetio je vibracije dipa, uo rad motor
video bateriju. Tiranosaurus je riknuo. enaru je to bio zastraujui zvuk, grmljavin
a iz velike grudne upljine ivotinje, koja se prostirala pejsaom. Hitro se uspravio
i posegao za volanom, stavio ruku na menja. Preko radija uo je kako jedan glas kae:
"Maldune. Arnold ovde. Beite odatle. Gotovo."
"Znam ta radim", ree Maldun.
Tiranosaurus je napao.
Maldun je stajao na mestu. Uprkos tome to je ivotinja jurila prema njemu, polako i m
todino podigao je lanser, naciljao i opalio. Jo jednom, enaro je ugledao oblai dima i
belu prugu kanistera koji je iao ka ivotinji.
Nita se nije dogodilo. Tiranosaurus je nastavio s napadom.
Sad je Maldun bio na nogama i trao, viui: "Kreni! Kreni!" enaro je ubacio dip u b
Maldun se bacio na bona vrata dok je dip pohrlio napred. Tiranosaurus se brzo pri
bliavao i Maldun otvori vrata i ue unutra.
"Bre, Boga mu. Bre!"
enaro je dao gas do daske. Dip je nesigurno poskakivao, prednji kraj se podizao tako
visoko da bi kroz vetrobran videli samo nebo, a zatim bi tresnuli dole, pa onda
ponovo pojurili napred. enaro je iao ka umarku s leve strane sve dok u retrovizoru
nije video da je tiranosaurus poslednji put riknuo i okrenuo se.
enaro je usporio kola. "Isuse."
Maldun je odmahivao glavom. "Mogao bih da se zakunem da sam ga drugi put pogodio."
"Ja bih rekao da ste promaili", ree enaro.
"Igla mora da se slomila pre nego to je klip utisnut."
"Priznajte, promaili ste."
"Aha", ree Maldun. Uzdahnuo je. "Promaio sam. Baterija na prokletom laserkom nianu
a je mrtva. Moja greka. Trebalo je da proverim, kad sam se sino vratio. Vratimo se
da uzmemo jo kanistera."
Dip se uputio na sever, ka hotelu. Maldun je podigao radio. "Kontrola."
"Da", ree Arnold.
"Vraamo se u bazu."
Reka je sad bila jako uska i tekla je brzo. Splav je sve vreme ubrzavao. Poelo je da
lii na vonju u zabavnom parku.
"Ju-hu!" drala se Leksi, drei se za bok amca. "Bre! Bre!"
Grant je gledao napred, mirkajui. Reka je jo bila uska i mrana, ali neto dalje vi
da se drvee zavrava i da je iza toga suneva svetlost i daleka tutnjava. inilo se da
se reka zavrava neobinom ravnom linijom...
Splav je i dalje iao sve bre, hitajui napred.
Grant je zgrabio vesla.
"ta je to?"
"Vodopad", ree Grant.
Splav je izleteo iz nadnosee tame na blistavo jutarnje svetlo i, noen brzom strujom,

hrlio ka rubu vodopada. Ui im je parala zagluujua tutnjava. Grant je veslao koliko

god je mogao, meutim uspevao je samo da vrti splav u krug. A splav je neumitno na
stavljao ka rubu.
Leksi se nagnula prema njemu. "Ja ne umem da plivam!" Grant je primetio da nije pri
kopala jaknu za spasavanje, ali tu nije mogao nita da uini; zastraujuom brzinom stigl
i su do kraja i tutnjava vodopada kao da je ispunila svet. Grant je zario veslo
duboko u vodu, osetio kako se kai i zadrava, tano ne rubu; gumeni splav podrhtavao
je na struji, ali se nije prevalio preko. Grant se oslonio o veslo i pogledao pr
eko ivice; video je vertikalan pad od kojih pedeset stopa dole do jezerca.
A u jezercu stajao je tiranosaurus i ekao ih.
Leksi je uspanieno vritala, a amac se okrenuo i stranji kraj je postepeno odlazio,
sei ih u vazduh i tutnjeu vodu; oni uasno padoe. Grant je zamlatarao rukama po vazdu
hu i svet je najednom postao tih i spor.
inilo mu se da padaju minutima; imao je vremena da posmatra Leksi, koja je padala po
red njega; imao je vremena da posmatra Tima, gledajui dole na dno; imao je vremen
a da posmatra zamrznut beli zastor vodopada; imao je vremena da posmatra mehuras
to jezerce ispod sebe, dok je polako, utke padao prema njemu.
A onda, uz probadajui pljesak, Grant je uronio u hladnu vodu, okruen belim kipuim m
riima. Kotrljao se, okretao, i na trenutak ugledao nogu tiranosaurusa dok je, vrt
ei se, proao pored njega, sjurio se niz jezerce i izleteo u struju iza njega. Gran
t je zaplivao prema obali, epao toplo stenje, skliznuo, uhvatio se za granu i konan
o izvukao iz glavne struje. Dahui, odvukao se na stomaku do stenja i pogledao ka r
eci, ba na vreme da spazi smei splav kako prolee pored njega, prevrui se. Onda je ugl
edao Tima, koji se borio sa strujom, pruio mu ruku i izvukao ga pored sebe na oba
lu, zakaljanog i drhtavog.
Grant se okrenuo prema vodopadu i video kako tiranosaurus gnjura glavu pravo dole u
vodu jezerca kod njegovih stopala. Velika glava se protresla, pljuskajui vodu na
sve strane. ivotinja je imala neto u zubima.
A onda je tiranosaurus ponovo podigao glavu.
Sa eljusti visila je Leksina narandasta jakna.
Trenutak kasnije, Leksi je izletela na povrinu pored dinosaurusovog dugakog repa. Li
em je bila okrenuta prema vodi, a malo telo struja je nosila nizvodno. Grant je
uleteo u vodu za njom i ponovo je uronio u uzburkanu struju. Trenutak kasnije, i
zvukao ju je na stenje; teak, beivotan teret. Lice joj je bilo sivo. Voda joj je c
urila iz ustiju.
Grant se nagnuo da joj da vetako disanje usta na usta, meutim, ona se zakaljala. O
e povratila uto-zelenu tenost i ponovo se zakaljala. Kapci su joj zatrepereli. "ao",
ree ona. Slabano se nasmejala. "Uspeli smo."
Tim poe da plae. Ponovo se zakaljala. "Hoe li da prestane? Zato plae?"
"Zato."
"Brinuli smo se zbog tebe", ree Grant. Male krpice plutale su niz reku. Tiranosaurus
je kidao jaknu. I dalje okrenut od njih, licem prema vodovodu. Ali svakog trenu
tka ivotinja bi se mogla okrenuti i videti ih... "'Ajmo, deco", ree on.
"Kuda idemo?" upita Leksi; zakaljala se.
"Hajdemo" Traio je skrovite. Nizvodno, video je samo otvorenu travnatu ravnicu, koja
nije pruala nikakvu zatitu. Uzvodno, bio je dinosaurus. Onda je Grant ugledao pranj
avu stazu pored reke. inilo se da vodi ka vodopadu.
A u praini ugledao je jasan otisak ljudske cipele. Koji je vodio uz put.
Tiranosaurus se najzad okrenuo, zareao i pogledao ka travnatoj ravnici. inilo se kao
da je smislio da su pobegli. Gledao je nizvodno za njima. Grant i deca uronili s
u iza velikih paprati koje su oiviavale obale reke. Oprezno, poveo ih je uzvodno.
"Kuda idemo? upita Leksi. "Mi se vraamo nazad."
"Znam."
Sad su bili blie vodopadu, tutnjava je bila mnogo glasnija. Stene su postale skliske
, staza blatnjava. U vazduhu neprestano je bilo izmaglice. Bilo je to kao kretat
i se kroz oblak. inilo se da staza vodi pravo u jureu vodu, meutim, kad su prili, vi
deli su da, u stvari, vodi iza vodopada.
Tiranosaurus je jo gledao nizvodno, leima okrenut njima. Pourili su stazom i gotovo
i iza zastora vode koja je padala, kad je Grant ugledao da se tiranosaurus okree.
Onda su potpuno zali iza vodopada i Grant vie nije mogao da vidi kroz srebrni zas

tor.
Grant iznenaeno pogleda oko sebe. Ovde se nalazila malo sklonite, jedva vee od kloz
, puno mainerije: pumpi koje su brujale, velikih filtara i cevi. Sve je bilo vlano
, i hladno.
"Je l' nas video?" upita Leksi. Morala je da vie da nadjaa buku vode koja pada. "Gde
smo?" ta je ovo? Je l' nas video?"
"Samo malo", ree Grant. Gledao je opremu. Ovo je oigledno bila mainerija parka. A p
je bilo struje za napajanje, moda je ugraen i telefon za komunikaciju. Preturao je
po filterima i cevima.
"ta radite?" viknu Leksi.
"Traim telefon." Bilo je blizu 10:00 pre podne. Imali su tek neto vie od jednog sat
a stupe u vezu sa brodom pre nego to stigne na kopno. Na stranoj strani sklonita na
iao je na metalna vrata obeleena ODR 04, meutim, bila su vrsto zakljuana. Pored njih b
io je prorez za sigurnosnu karticu. Du vrata video je niz metalnih kutija. Otvara
o je kutiju jednu za drugom, ali u njima su se nalazili samo prekidai i tajmeri.
Nije bilo telefona. I niega ime bi se vrata mogla otvoriti.
Gotovo je propustio kutiju s leve strane vrata. Kada ju je otvorio, otkrio je tasta
turu s devet dugmia, prekrivenu mrljama zelene plesni. Meutim, delovalo je to kao
nain za otvaranje vrata, a imao je oseaj da se sa druge strane vrata nalazi telefo
n. Na metalnoj kutiji bio je urezan broj 1023. Ukucao ga je.
Uz utanje, metalna vrata su se otvorila. Zjapea praznina iza, betonske stepenice t
e nanie. Na stranjem zidu ugledao je ablonom napisano PUNJA VOZILA ODR 04/22 i streli
cu koja je pokazivala niz stepenice. Zar je to zaista znailo da su postojala kola
? "'ajmo, deco."
"Nema anse", ree Leksi. "Ja ne ulazim tamo."
"'Ajde, Leksi", ree Tim.
"Ma, nema anse", ree Leksi. "Nema ni svetla, ni nita. Ne idem tamo."
"Nema veze", ree Grant. Nije bilo vremena za raspravljanje. "Ostanite ovde. Ja u se
dmah vratiti."
Grant je zakoraio kroz vrata. Zaio se elektronski pisak i ona se, uz, kljocanje, za
rie se iza njega, kao oprugom.
Grant je utonuo u mrkli mrak. Posle trenutnog iznenaenja, okrenuo se prema vratima i
osetio njihovu vlanu povrinu. Nije bilo ni kvake, ni zasuna. Okrenuo se prema zid
ovima s obe strane vrata, pipajui traei prekida, kontrolnu kutiju, bilo ta...
Nije bilo niega.
Borio se protiv panike kad su mu se prsti sklopili oko hladnog metalnog cilindra. P
reao je prstima preko izboene ivice, ravne povrine... baterijska lampa! Ukljuio ju j
e i zrak je bio iznenaujue svetao. Pogledao je nazad vrata, ali je video da se nee
otvoriti. Morae da saeka da ih deca otvore. A u meuvremenu...
Poao je stepenicama. Bile su vlane i skliske od plesni, pa se oprezno sputao. Posle
kog vremena, zauo je njukanje i zvuk grebanja kandi o beton. Izvadio je pitolj sa st
relicama i paljivije nastavio. Stepenice su savijale iza ugla i, kad je osvetlio,
neobian odraz je ogovorio svetlucanjem. Onda je, trenutak kasnije, i ugledao: ko
la! Bila su to elektrina kola, nalik na kolica za golf, i bila su upravljena prem
a dugakom tunelu za koji se inilo da se prostire miljama. Jarkocrveno svetlo gorel
o je pored volana kola, tako da su verovatno bila napunjena.
Grant je ponovo uo njikanje, pa se okrenuo i ugledao bledi oblik kako se die prema
mu, skae kroz vazduh, rairenih eljusti, i Grant bez razmiljanja opali. ivotinja se sp
ustila na njega i oborila ga; zastraen, on se otkotrljao - baterijska lampa divlj
e se njihala. Meutim, ivotinja se nije podigla i on se ostio budalasto kada ju je
ugledao.
Bio je to velociraptor, ali jako mlad, star manje od godinu dana. Bio je visok oko
dve stope, veliine srednjeg psa, i leao je na zemlji, plitko diui; strelica mu je vi
rila ispod eljusti. Bilo je verovatno mnogo anestetika za njegovu telesnu teinu i
Grant brzo izvadi strelicu. Velociraptor ga je neznatno staklastim oima.
Grant je imao jasno oseanje inteligencije ovog stvorenja, neku vrstu blagosti koja j
e bila u udnoj suprotnosti sa pretnjom koju je oseao kod odraslih u zabranu. Potapa
o je glavu velociraptora, jer se nadao da e ga smiriti. Pogledao je niz telo, koj
e se neznatno treslo kako je umrtvljiva poinjao da deluje. A onda je primetio da j
e u pitanju mujak.

Mladune, i to mujak. Nije bilo sumnje u ono to je video. Velociraptori su se razmno

i u divljini.
Uzbuen zbog ovakvog razvoja dogaaja, pourio je uz stepenice do vrata. Baterijskom l
om pretraivao je ravnu, bezlinu povrinu vrata i unutranjih zidova. Dok je rukama pre
vlaio preko vrata, polako mu je postajalo jasno da je zakljuan unutra i da ih ne m
oe otvoriti, osim ako deca ne zadre prisustvo uma i otvore mu ih. Mogao je da ih uj
e, slabano, s druge strane vrata.
"Doktore Grant!" vikala je Leksi i lupala na vrata. "Doktore Grant!"
"Smiri se", ree Tim. "Vratie se."
"Ali gde je otiao?"
"Sluaj, doktor Grant zna ta radi", ree Tim. "Vratie se za minut."
"Trebalo bi da se vrati odmah", ree Leksi. Stavila je pesnice na bokove i rairila la
tove. Besno je lupkala nogom o pod.
A onda, uz riku, tiranosaurusova glava probila se kroz vodopad do njih. Tim je uasnu
to posmatrao kako se velika usta razjapljuju. Leksi je vrisnula i bacila se na z
emlju. Glava se njihala napred-nazad i ponovo izvukla. Ali Tim je na zastoru vod
e koja pada video senku ivotinje.
Povukao je Leksi dublje u sklonite, ba u trenutku kada je glava ponovo proletela ka
jima, riui; debeo jezik brzo je palacao. Voda se rasprivala s glave na sve strane.
Onda se ponovo izvukla.
Leksi se sklupala uz Tima; drhtala je. "Mrzim ga", ree ona. Zavukla se nazad, meuti
sklonite je bilo samo nekoliko stopa duboko i naikano mainerijom. Nije bilo mesta gd
e su mogli da se sakriju.
Glava je ponovo prola kroz vodu, ali ovaj put sporije, i eljusti su se ovaj put spus
ile na zemlju. Tiranosaurus je frknuo, irei nosnice, udiui vazduh. Meutim, oi su i dal
je bile s druge strane vodenog zastora.
Tim pomisli: On nas ne vidi. On zna da smo ovde, ali ne moe da vidi kroz vodu.
Tiranosaurus je njukao.
"ta radi?" ponovo ree Leksi.
"."
Uz duboko reanje, eljusti se polako otvorie i jezik palacnu napolje. Bio je debeo i
avkastocrn, sa malo raljastim urezom na vrhu. Bio je dugaak etiri stope i lako je d
osegao do stranjeg zida sklonita. Jezik je zaturpijao preko filterskih cilindara.
Tim i Leksi su se pripili nazad uz cevi.
Jezik se polako pomerao na levo, a zatim na desno, vlano pljeskajui po maineriji. V
je krivudao oko cevi i ventila, opipavajui ih. Tim je video da se u jeziku miii pok
reu, kao kod slonovske surle. Jezik se vukao du desne strane sklonita. Preao je prek
o Leksinih nogu.
"Ijao", ree Leksi.
Jezik je zastao. Savio se i poeo da se, kao zmija, die uz njen bok...
"Ne mrdaj", proapta Tim.
...pored lica, a zatim navie preko Timovog ramena, da bi se konano obmotao oko njego
e glave. Tim je stisnuo oi kad je ljigavi mii prekrio njegovo lice. Jezik je bio vr
eo i smrdeo na mokrau.
Obmotan oko njega, jezik je poeo da ga vue, jako polako, prema otvorenim eljustima.
"Timi..."
Tim nije mogao da odgovori; usta su mu bila pokrivena ravnim crnim jezikom. Mogao j
e da vidi, ali nije mogao da govori. Leksi ga je vukla za ruku.
"'Ajde, Timi!"
Jezik ga je vukao ka ustima iz kojih je dopiralo reanje. Osetio je vreo dah na nogam
a. Leksi ga je vukla, ali ona se nije mogla meriti sa snagom miia koji su ga drali.
Tim se pustio od nje i obema rukama pritisnuo jezik, pokuavajui da ga skloni s gl
ave. Nije mogao da ga pomeri. Zakopao je pete u blatnjavu zemlju, ali, bez obzir
a na to, jezik ga je i dalje vukao.
Leksi je obmotala svoje ruke oko njegovog struka i vukla ga nazad, vikala mu, ali o
n nije imao snage da bilo ta uradi. Poinjao je da vidi zvezde. Neka vrsta spokoja
ga je obuzela, neka vrsta spokojne neizbenosti da ga jezik mora vui.
"Timi?"
A onda se jezik iznenada opustio i odmotao. Tim je osetio kako je skliznuo s njegov
og lica. Telo mu je bilo prekriveno odvratnom belom penastom pljuvakom, a jezik j

e mlitavo pao na zemlju. eljusti su se vrsto sklopile, ujedajui jezik. Tamna krv po
kuljala je napolje i pomeala se s blatom. Nozdrve su jo frktale usled isprekidanog
disanja.
"ta to radi?" povika Leksi.
A onda je polako, jako polako, glava poela da klizi unatrake, iz sklonita, ostavlja
dugu brazdu u blatu. Na kraju je potpuno nestala i mogli su da vide samo srebrna
sti zastor vode koja pada.

KONTROLA
"U redu", ree Arnold u kontrolnoj sobi. "Reks je pao." Odgurnuo je stolicu unazad i is
kezio se, dok je palio poslednju cigaretu i guvao paklicu. To je bilo to: posledn
ji korak u vraanju parka u red. Sad im je samo preostalo da odu napolje i prenesu
ga.
"Kurvin sin", ree Maldun, dok je gledao u monitor. "Ipak sam ga pogodio." Okrenuo se
enaru. "Samo mu je bio potreban sat da bi ga osetio."
Henri Vu se namrtio na ekran. "Ali u tom poloaju mogao bi da se udavi."
"Nee se udaviti", ree Maldun. "Nikad nisam video ivotinju koju je tee ubiti."
"Mislim da bi trebalo da odemo i premestimo", ree Arnold.
"Hoemo", ree Maldun. Nije zvuao oduevljeno.
"To je vredna ivotinja."
"Znam da je vredna ivotinja", ree Maldun.
Arnold se okrenuo enaru. Nije mogao da se odupre slavodobitnom trenutku. "Naglasio b
ih vam", ree Arnold, "da je sad park ponovo u normali. Bez obzira ta Malkolmov mat
ematiki model tvrdio da e da se dogodi. Ponovo imamo potpunu kontrolu."
enaro je pokazao na ekran iza Arnoldove glave i rekao: "ta je to?"
Arnold se okrenuo. Bio je to odeljak stanja stistema u gornjem uglu. Obino je bio pr
azan. Arnold se iznenadio to je u njemu sada utom bojoj treptalo: POM NAP NIS. U t
renutku, nije shvatio. Zato bi pomono napajanje bilo nisko? Radili su na glavnom n
apajanju, a ne na pomonom. Pomislio je da to moda nije samo rutinska provera stanj
a pomonog napajanja, moda provera nivoa u rezervoarima goriva ili baterijskog punj
enja...
"Henri", ree Arnold Vuu. "Gledaj ovo."
Vu ree: "Zato radi na pomonom napajanju?"
"Ne radim", ree Arnold.
"Izgleda kao da radi."
"Nemogue."
"Odtampaj dnevnik stanja sistema", ree Vu. U dnevniku beleeno je stanje sistema u p
ednjih nekoliko sati.
Arnold je pritisnuo dugme i zaulo se brujanje printera u uglu.
Arnold je netremice posmatrao ekran. U odeljku bletee uto pretvorilo se u crveno, a
ruka sad je glasila: POM NAP KRAJ. Poelo je odbrojavanje od dvadeset.
"ta se to, kog vraga, dogaa?" ree Arnold.
Tim se oprezno pomerio nekoliko jardi du blatnjave staze, napolje, na sunce. Zavirio
je iza vodopada i ugledao tiranosaurusa kako pluta dole u jezercu vode.
"Nadam se da je mrtav", ree Leksi.
Tim je mogao da vidi da nije: grudi dinosaurusa jo su se pomerale, a jedna ruka se t
rzala od greva. Meutim, s njim neto nije bilo u redu. A onda je Tim ugledao beli ka
nister zaboden u stranju stranu glave, pored useka uveta.
"Pogoen je strelicom", ree Tim.
"Dobro je", ree Leksi. "Bukvalno bi na pojeo."
Tim je posmatrao teko disanje. Osetio je neoekivano uznemirenje to vidi ogromnu iv
u ovako ponienu. Nije eleo da ona. "Nije on za to kriv", ree on.
"A, da, naravno", ree Leksi. "Bukvalno bi nas pojeo i ne bi za to bio kriv."
"On je mesoder. On je samo radio svoj posao."
"Ne bi tako govorio", ree Leksi, "da si mu sad u stomaku."
A onda se zvuk vodopada promenio. Od zagluujue tutnjave postao je blai, tii. Grme
r vode stanjio se i postao curak...
Pa je i prestao.
"Timi. Vodopad je stao", ree Leksi.
Sada je samo kapalo kao iz esme koja nije potpuno zavrnuta. Jezerce u osnovi vodopad

a bilo je mirno. Stajali su blizu vrha, u peinastom useku ispunjenom mainerijom, i

gledali dole.
"Vodopadi ne bi trebalo da prestaju", ree Leksi.
Tim je odmahnuo glavom. "Mora da je napajanje... Neko je iskljuio struju." Iza njih,
sve pumpe i filtri prestajali su da rade, jedni za drugim, svetla su treptala i
gasila se, a mainerija je zautala. A onda se ulo tong oslobaanja solenoida i vrata
obeleena ODR 04 polako su se otvorila.
Grant je iziao napolje, zatreptao na svetlu i rekao: "Bravo, deco. Otvorili ste vrat
a."
"Nismo nita uradili", ree Leksi.
"Nestalo je struje", ree Tim.
"Nema veze", ree Grant. "Doite da vidite ta sam pronaao."
Arnold je zurio u oku.
Jedan za drugim, monitori su postajali crni, a onda je nestalo svetla i kontrolna s
oba utonula je u mrak i zbrku. Svi su odjednom poeli da viu. Maldun je otvorio zas
tore i pustio svetlost unutra, a Vu je doneo odtampani tekst.
"Vidi ovo", ree Vu.
Vreme Dogaaj Stanje sistema
5:12:44 Sigurnosni 1 iskljuen Operativan
5:12:45 Sigurnosni 2 iskljuen Operativan
5:12:46 Sigurnosni 3 iskljuen Operativan
5:12:51 Komanda obaranja Oboren
5:13:48 Komanda startovanja Oboren
5:13:55 Sigurnosni 1 ukljuen Oboren
5:13:57 Sigurnosni 2 ukljuen Oboren
5:13:59 Sigurnosni 3 ukljuen Oboren
5:14:08 Komanda startovanja Start - pom nap
5:14:18 Monitor - glavni Operativan - pom nap
5:14:19 Bezbednost - glavni Operativan - pom nap
5:14:22 Komanda - glavni Operativan - pom nap
5:14:24 Laboratorija - glavni Operativan - pom nap
5:14:29 Telekom - VBB Operativan - pom nap
5:14:32 ema - glavni Operativan - pom nap
5:14:37 Pogled Operativan - pom nap
5:14:44 Prov kontrolnog stanja Operativan - pom nap
5:14:57 Upozorenje: stanje ograde (NB) Operativan - pom nap
9:11:37 Upozorenje: pom gorivo (20%) Operativan - pom nap
9:33:19 Upozorenje: pom gorivo (10%) Operativan - pom nap
9:53:19 Upozorenje: pom gorivo (1%) Operativan - pom nap
9:53:39 Upozorenje: pom gorivo (0%) Oboren

Vu ree: "Iskljuio si ga jutros u pet i trinaest, a kada si ponovo startovao, krenuo

i sa pomonim napajanjem."
"Isuse", ree Arnold. Glavno napajanje oigledno nije radilo od obaranja sistema. Kada
ga je ponovo ukljuio, proradilo je jedino pomono napajanje. Arnoldu se to uinilo udn
im, ali je najednom shvatio da je to normalno. To je i trebalo da se dogodi. Sav
reno je imalo smisla: pomoni generator se pali i koristi za pokretanje glavnog gen
eratora, zato to je potrebna jaka struja za pokretanje glavnog generatora. Tako j
e sistem projektovan.
Meutim, Arnold nikada nije imao sluaj iskljuenja glavnog napajanja. I kada su svetl
ekrani proradili u kontrolnoj sobi, nije mu palo na pamet da glavno napajanje m
oda nije ponovo uspostavljeno.
Ali nije bilo, i sve vreme, tokom koga su traili reksa i radili stvari jednu za drug
om, park je radio na pomonom napajanju. A to nije bila dobra zamisao. U stvari, p
osledice su tek poele da ga pogaaju...
"ta znai ovaj red", ree Maldun; pokazao je na listing.
5:14:57 Upozorenje: stanje ograde (NB) Operativan - pom nap (AV09)
"Znai da je upozorenje o stanju sistema poslato na monitore u kontrolnoj sobi", ree
rnold. "U vezi ograda."

"Jesi li video to upozorenje?"

Arnold odmahnu glavom. "Nisam. Mora da sam priao s tobom dok si bio napolju. U svako
m sluaju, ne, nisam te video."
"ta to znai: 'Upozorenje stanje ograde'?"
"Pa, u to vreme to nisam znao, ali radili smo na rezervnom napajanju", ree Arnold. "
A rezervno ne generie dovoljno amperae za napajanje elektine ograda, tako da se one
automatski dre iskljuene."
Maldun se namrgodio. "Elektrine ograde su bile iskljune?"
"Da."
"Sve? Od pet ujutro? Poslednjih pet sati?"
"Da."
"Ukljuujui i ograde velociraptora?"
Arnold uzdahnu. "Da."
"Isuse Hriste", ree Maldun. "Pet sati. Te ivotinje mogu biti napolju."
A onda, odnegde iz daljine, uli su vrisak. Maldun poe da pria jako brzo. Poao je p
i i podelio portabl radio aparate.
"Gospodin Arnold e otii do hangara slube odravanja da ukljui glavno napajanje. Do
ostaje u kontrolnoj sobi. Jo jedino on ume da rukuje kompjuterima. Gospodine Ham
ond, vi se vratite u kolibu. Ne raspravljajte se sa mnom. Poite sad. Zakljuajte vr
ata i ostanite iza njih sve dok se ne ujete sa mnom. Ja u pomoi Arnoldu da izie na k
raj s raptorima." Okrenuo se prema enaru. "Hoete li opet da opasno ivite?"
"Ne ba", ree enaro. Bio je vrlo bled.
"Dobro. Onda poite s ostalim u kolibu." Maldun se okrenuo. "Narode, to bi bilo sve.
Sad polazite."
Hamond je zavapio. "Ali ta ete da uradite mojim ivotinjama?"
"Pogreno pitanje, gospodine Hamond", ree Maldun. "Pitanje je, ta e one nama da ura
Iziao je na vrata i pourio je hodnikom do svoje kancelarije. enaro je krenuo ukorak
njim. "Promenili ste miljenje?" pronunao je Maldun.
"Trebae vam moja pomo", ree enaro.
"Mogla bi." Maldun je uao u sobu oznaenu NADZORNIK IVOTINJA, podigao sivi rameni la
r i otkljuao plou na zidu iza njegovog radnog stola. Tamo se nalazilo est cilindara
i est kanistera.
"Problem s ovim prokletim dinosima", ree Maldun, "lei u tome to im je nervni sistem
rkan. Oni ne umiru brzo, ak ni prilikom direktnog pogotka u mozak. A vrsto su graen
i; debela rebra ine pucanj u srce rizinim, a teko ih je i osakatiti. Sporo krvare,
sporo i umiru." Otvarao je cilindre, jedan za drugim, i ubacivao unutra kanister
e. Dao je enaru irok opasa od vrstog platna. "Stavite to."
enaro je pritegao opasa i Maldun mu je prosledio granate. "Moemo samo da se nadamo
mo ih razneti. Na nesreu, ovde imamo samo est granata. U tom zabranu ima osam rapt
ora. 'Ajdemo. Drite se blizu. Kod vas su granate."
Maldun je iziao i potrao niz hodnik; pogledao je preko balkona na stazu koja je vodi
a do hangara. enaro je dahtao pored njega. Sili su u prizemlje i izili kroz staklen
a vrata, a onda je Maldun stao.
Arnold je stajao leima priljubljen uz hangar. Tri raptora su mu se pribliavala. Arno
d je podigao tap, mahao prema njima i vikao. Raptori su se lepezasto rairili dok s
u se pribliavali; jedan je ostao u sredini, a ostala dvojica pola su svaki na svoj
u stranu. Koordinisano. Glatko. enaro je zadrhtao.
Ponaanje opora.
Maldun je ve bio u unju i nametao lanser na rame. "Puni", ree on. enaro je ubaci
nazad u lanser. ulo se elektrino cvranje. Nita se nije dogodilo. "Isuse, ubacili st
e naopako", ree Maldun; prodrmao je cev, tako da je granata pala enaru u ake. enaro
je ponovo napunio. Raptori su reali na Arnolda, a onda je ivotinja s leve strane n
aprosto eksplodirala, gornji deo trupa odleteo je u vazduh, krv je trcala na zid
zgrade kao da se paradajz rasprsnuo. Donji deo trupa strovalio se na zemlju; nog
e su utirale vazduh, rep je ibao.
"To e da i' probudi", ree Maldun.
Arnold je potrao ka vratima hangara. Velociraptori su se okrenuli i krenuli ka Maldu
nu i enaru. Lepezasto su se rairili dok su se pribliavali. U daljini, negde blizu k
olibe, uo je krike.
enaro ree: "Ovo moe da bude katastrofa."

"Puni", ree Maldun.

Henri Vu uo je ekspolozije i pogledao ka vratima kontrolne sobe. Kruio je izmeu kon
a, a zatim zastao. eleo je da izie, ali je znao da mora da ostane u sobi. Ako Gran
t uspe da ponovo osposobi napajanje... barem za minut... onda bi Vu mogao da pon
ovo pokrene glavni generator.
Morao je da ostane u sobi.
uo je kako neko vriti. Zvualo je kao da je to Maldun.
Maldnun je osetio bol u lanku kao da ga je iaio, skotrljao se niz nasip i u trku s
ao na zemlju. Pogledao je unazad i video da enaro tri na drugu stranu, prema umi. R
aptori nisu obraali panju na enara, ve su jurili Malduna. Sada su bili na manje od d
vadeset jardi. Dok je trao Maldun je vritao iz petnih ila, maglovito se pitajui koda
moe da pobegne. Zato to je znao da ima moda deset sekundi pre nego to ga uhvate.
Deset sekundi.
Moda i manje.
Eli je morala da pomogne Malkolmu da se okrene, dok mu je Harding davao injekciju m
orfijuma. Malkolm je uzdanuo i sruio se nazad. inilo se da je svakog minuta sve sl
abiji. Preko radija uli su slabano vritanje i priguene eksplozije koje su dopirale i
z pravca centra za posetioce.
Hamond je uao u sobu i rekao: "Kako je?"
"Dri se", ree Harding. "Pomalo bunca."
"Jok ja", ree Malkolm. "Potpuno sam ist." Sluali su radio. "Zvui kao da je napolju
"
"Raptori su pobegli", ree Hamond.
"Jesu li?" ree Malkolm; plitko je disao. "Kako se to moglo dogoditi?"
"Sistem je sjeban. Arnold nije shvatio da je ukljueno pomono napajanje i ograde su o
kazale."
"Jesu li?"
"Idi do avola, naduveni gade."
"Koliko se seam", ree Malkolm, "ja sam predvideo da e sistem ograda otkazati."
Hamond uzdahnu i teko sede. "Ma nek' se sve nosi", ree on; odmahivao je glavom. "Sig
rno ti nije promaklo da primeti da u srcu onog to ovde pokuavamo da ostvarimo lei je
dna izuzetno jednostavna zamisao. Moje kolege i ja pre nekoliko godina zakljuili
smo da je mogue klonirati DNK izumrle ivotinje i odgajiti je. Nama se to inilo kao
predivna ideja, neka vrsta vremeplova - jedinog putovanja kroz vreme na svetu. V
ratiti ih ive, da tako kaem. A poto je to bilo tako uzbudljivo, a i moglo se uradit
i, mi smo oduili da nastavimo. Kupili smo ovo ostrvo i nastavili s poslom. Sve je
bilo jako jednostavno."
"Jednostavno?" upita Malkolm. Nekako je naao energije da se uspravi u krevetu. "Jedn
ostavno? Ti si vea budala nego to sam mislio. A mislio sam da si prilino velika bud
ala."
Eli ree: "Doktore Malkolm", i pokua da ga spusti na jastuk. Meutim, Malkolmu to nij
ilo ni na kraj pameti. Pokazao je prema radiju, povicima i kricima.
"A ta je to, tamo napolju?" upita on. "To je tvoja jednostavna ideja. Jednostavna. S
tvorite nove oblike ivota o kojima nita ne znate. Tvoj doktor Vu ak ne zna ni imena
ivotinja koje je stvorio. On nee ak ni da se mui takvim pojedinostima kao to je kako
se zove ono to je stvorio, a kamoli ta to jeste. Stvorite mnotvo njih u jako kratk
om vremenu, ne nauite nita o njima, a ipak oekujete da vam se pokoravaju, zato to st
e ih napravili, i zato to mislite da su vae vlasnitvo; zaboravljate da su oni ivi, d
a poseduju sopstvenu inteligenciju i da se moda nee pokoravati vaim zapovestima, a
zaboravljate i kako malo o njima znate, kako ste nekompetentni da radite stvari
koje tako lakoumno nazivate jednostavnim... Blagi Boe..."
Utonuo je nazad, kaljui.
"Zna li ta nije u redu sa moima nauke?" upita Malkolm. "One su oblik uroenog bogat
A zna se kakve su guzice nasleeni bogatai. To nikad ne zakae."
Hamond ree: "O emu on to pria?"
Harding napravi znak, ukazujui na buncanje. Malkolm namignu.
"Kazau ti o emu priam", ree on. "Veina moi zahteva znatne rtve onoga ko eli tu
rtovanje, trud koji traje godinama. Kakvu god mo eleli. Predsednik kompanije. Crni
pojas u karateu. Duhovni guru. emu god teite, morate da uloite vreme, vebate, muite
se. Morate mnogo dati da biste dobili. To vam mora biti jako vano. A kada to zado

bijete, mo je vaa. Ne moe vam se oduzeti: ona ostaje u vama. Ona je bukvalno rezult
at vaeg truda.
Sad, kod tog procesa zanimljivo je to to dok neko stekne sposobnost da ubije golim r
ukama, on takoe sazri do take kada je nee uludo upotrebiti. Tako da ta vrsta moi ima
ugraenu kontrolu. Trud uloen u sticanje moi menja vas tako da je neete zluuopotrebi
ti.
Meutim mo nauke je kao nasleeno bogatstvo: dobija se bez truda. Proitate ono to s
i uradili i napravite sledei korak. Moete to uiniti jako mladi. Moete napredovati ja
ko brzo. Nema decenija truda. Nema majstorstva: stari naunici su zanemareni. Nema
milosti pred prirodom. Postoji samo filozofija: obogati se na brzinu, stekni se
bi brzo ime. Varaj, lai, krivotvori - nije vano. Ni vama, ni vaim kolegama. Niko va
s nee kritikovati. Niko nema nikakve standarde. Svi pokuavaju isto: uraditi neto ve
liko, i to brzo.
A zato to moete da stanete diovima na lea, moete brzo neto da postignete. Ne znat
a ste uradili, ali ve ste to obajvili, patentirali i prodali. A kupac e uloiti manj
e truda ak i od vas. Kupac e naprosto kupiti mo, kao bilo koju drugu robu. Kupac ak
ni ne shvata je bi nekakav trud mogao biti neophodan."
Hamond ree: "Znate li o emu on to pria?"
Eli klimnu.
"Ja nemam pojma", ree Hamond.
"Jednostavno u se izraziti", ree Malkolm. "Majstor karatea ne ubija ljude golim ruka
a. On ne gubi nerve i ubija svoju enu. Osoba koja ubija je osoba koja ne moe da se
obuzda, da se savlada, i koja je kupila mo u obliku Setrdej najt spela. A to je v
rsta moi koju nauka neguje i doputa. I zato i misli da je jednostavno sagraditi ova
kvo mesto."
"Bilo je jednostavno", navaljivao je Hamond.
"Onda zato je sve polo naopako?"
Oamuen od napetosti, Don Arnold je povukao vrata hangara i uao unutra u tamu. Isus
e je crno. Morao je da zna da nee biti svetla. Osetio je hladan vazduh, peinastu d
imenziju prostora koji se pruao dva sprata ispod njega. Morao je da nae uzak prola
z. Morao je da pazi, ili e slomiti vrat.
Prolaz.
Pipkao je kao slepac dok nije shvatio da je to uzaludno. Morao je nekako da deovede
svetlo u hangar. Vratio se do vrata i odkrinuo ih etiri ina. To je dalo dovoljno s
vetla. Ali nije bilo naina da vrata ostanu opvorena. Brzo je skinuo cipelu i zagl
avio je u vrata.
Sada je lako otiao do prolaza, jer ga je jasno video. Hodao je preko nabranog metala
i sluao razliku prilikom gaenja, jedan glasan, drugi blag. Ali barem je mogao da
vidi. Ispred su bile stepenice koje su vodile dole do generatora. Jo deset jardi.
Tama.
Svetla je nestalo.
Arnold je pogledao ka vratima i video da je telo velociraptora zaklonilo svetlost. i
votinja se nagnula i paljivo onjuila cipelu.
Henri Vu je nervozno etkao. Rukama je prevlaio preko kompjuterskih konzola. Dodiriva
je ekrane. Neprekidno se kretao. Bio je gotovo mahnit od napetosti.
Prebirao je po koracima koje e morati da preduzme. Morae je da bude brz. Prvo e se
ani upaliti, a on e pritisnuti...
"Vu!" utao je radio.
Zgrabio ga je. "Da, tu sam."
"Ima li proktetog napajanja?" Bio je to Maldun. Glas mu je bio udan. upalj.
"Ne", ree Vu. Nasmeio se; bilo mu je drago to je Maldun iv.
"Mislim da je Arnold sigao do hangara", ree Maldun. "Posle nita ne znam."
"Gde si ti?" upita Vu.
"Nabijen sam."
"ta?"
"Nabijen u prokletoj cevi", ree Maldun. "I jako popularan u ovom trenutku."
Pre bi se moglo rei zaglavljen u cevi, pomisli Maldun. Iza centra za posetioce nalaz
ila se gomila drenanih ceni i on se natrake uvukao u najbliu, puzei kao jadniak. Meta
rske cevi, za njega jako uske, ali unutra nisu mogle da uu po njega.
Barem ne kad je jednom otkinuo nogu pucnjem kada se znatieljni gad suvie pribliio c

. Raptor je urliui nestao, a ostali su sad pokazivali vie potovanja. alio je samo to n
ije saekao da vidi njuku na kraju cevi kad je pritisnuo okida.
Ali moda je jo imao anse, jer je napolju bilo jo tri ili etiri njih; reali su i
ko njega.
"Da, jako popularan", ree u radio.
Vu upita: "Ima li Arnold radio?"
"Ne verujem", ree Maldun. "Samo sedi mirno. I ekaj."
Nije video na ta lii drugi kraj cevi - prebrzo uvlaio unatrake - a sada nije mogao
idi. Bio je vrsto zaglavljen. Mogao je samo da se nada da drugi kraj nije otvoren
. Isuse, nije mu se dopadala pomisao da bi neki od ovih gadova mogao da mu odgri
ze deo stranjice.
Arnold se povlaio niz prolaz. Velociraptor je bio jedva deset stopa daleko; unjao se
prema njemu, dolazei u pomrinu. Arnold je uo zveckanje smtronosnih kandi po metalu.
Ali se polako kretao. Znao je da ivotinja dobro vidi, meutim, reetkast prolaz, nepo
ti mehaniki mirisi, inili su je opreznom. Taj oprez jedina je njegova ansa, pomisli
Arnold. Ako bi uspeo da doe do stepenita, a onda sie sprat nie...
Zato to je bio prilino siguran da velociraptor nee moi da sie niz stepenice. Naro
iz uske, strme stepenice.
Arnold je bacio pogled iza ramena. Stepenice su bile samo nekoliko stopa daleko. Jo
par koraka...
Bio je tamo! Posegao je unazad, napipao ogradu i pojurio niz gotovo vertikalne step
enice. Stopala su mu dodirnula ravni beton. Raptor je nezadovljno zareao, na prol
azu dvadeset stopa iznad njega.
"ao mi, drugar", ree Arnold. Okrenuo se. Sada je bio vrlo blizu pomonog generatora.
mo jo par koraka i videe ga, ak i u ovom slabom svetlu...
Iza sebe zauo je tup udarac.
Arnold se okrenuo.
Raptor je stajao na betonskom podu i reao.
Skoio je dole.
Brzo je potraio oruje, meutim, odjednom je otkrio da je pribijen uz beton. Neto te
tiskivalo mu je grudi, nije mogao da die i shvatio je da ivotinja stoji na njemu,
i osetio kako mu se velike kande zarivaju u meso grudi, i namirisao odvratan zada
h iz glave koja se pomerala iznad njega, i otvorio usta da vrisne.
Eli je drala radio u rukama i sluala. Jo dva tikanska radnika stigla su u kolibu;
se da znaju da je tu bezbedno. Ali poslednjih nekoliko minuta nije bilo drugih.
A napolju je zvualo mirnije. Preko radija, Maldun upita: "Koliko je dugo prolo?"
Vu ree: "etiri, pet minuta."
"Arnold je to ve morao da obavi", ree Maldun. "Ako e. Ima li neku ideju?"
"Ne", ree Vu.
"uli smo enara?"
enaro pritisnu dugme. "Tu sam."
"Gde ste, kog vraga?" upita Maldun.
"Idem do zgrade slube odravanja", ree enaro. "Poelite mi sreu."
enaro je uao u liu i oslukivao.
Pravo ispred njega ugledao je zasaenu stazu koja je vodila ka centru za posetioce. e
aro je znao da je hangar negde na istono. uo je avrljanje ptica na drveu. Blaga izma
glica strujala je iznad zemlje. Jedan raptor je urliknuo, ali to je bilo neto dal
je. Zvualo je kao da dopire s njegove desne strane. enaro se zaputio, naputajui staz
u i uranjajui u lie.
elite li da opasno ivite?
Ne ba.
To je bila istina, nije eleo. Ali mislio je da ima plan, ili da barem ima izgleda da
to moe da upali. Ako bude ostao severno od glavnog kompleksa zgrada, mogao bi da
prie hangaru sa stranje strane. Svi raptori verovatno su oko ostalih zgrada, na j
ugu. Nema razloga da budu u dungli.
Barem se nadao da nemaju.
Kretao se to je tie mogao, s aljenjem primeujui da pravi puno buke. Naterao je se
spori korak, jer je osetio da mu srce lupa. Lie je ovde bilo jako gusto; nije moga
o da vidi vie od est sedam stopa ispred sebe. Poeo je da se brine da e potpuno promai
ti hangar. A onda je s desne strane ugledao krov iznad palmi.

Krenuo je prema njemu i obilazei sa strane. Naao je vrata, otvorio ih i uvukao se un

tra. Bilo je jako mrano. Sapleo se o neto.
Muka cipela.
enaro se namrtio. irom je otvorio vrata i zaglavio ih, a zatim nastavio dublje u zg
u. Pravo ispred sebe ugledao je prolaz. Iznenada je shvatio da ne zna kuda da poe
. A ostavio je radio.
Prokletstvo!
Mora da u zgradi slube odravanja negde postoji radio. Ili da naprosto potrai genera
. Znao je kako generator izgleda. Verovatno je negde na donjem spratu. Pronaao je
stepenite koje je vodilo dole.
Ispod je bilo mranije i teko se bilo ta moglo da vidi. Pipao je put izmeu cevi; is
je ruku da ne bi glavom udario o neto.
uo je ivotinjsko reanje i sledio se. Oslukivao je, ali zvuk se nije ponovio. Oprez
poao napred. Neto mu je kapnulo na rame i golu ruku. BIlo je toplo i liino na vodu
. Dodirnuo ga je u tami.
Lepljivo. Pomirisao je.
Krv.
Podigao je pogled. Raptor je sedeo na cevima, samo par stopa iznad njegove glave. K
rv mu je kapala sa eljusti. Sa udnim oseanjem indiferentnosti, zapitao se nije li p
ovreen. A onda je poeo da tri, meutim, raptor mu je skoio na lea i bacio na zemlju.
enaro je bio jak; podigao se, zbacio raptora i otkotrljao se po betonu. Kada se okre
nuo, video je da je raptor pao na stranu i leao tamo, dahui.
Da, bio je povreen. Noga mu je iz nekog razloga bila povreena.
Ubij ga.
enaro se teturavo uspravio, traei oruje. Raptor je jo dahtao na betonu. Mahnito j
neto - bilo ta - da ga iskoristi kao oruje. Kada se okrenuo, raptora vie nije bilo t
amo.
Raptor je zareao; zvuk je odjeknuo u tami.
enaro je napavio pun okret; pipao je ispruenim rukama. A onda je osetio otar bol u
noj ruci.
Zubi.
Grizao ga je.
Raptor je trznuo glavom i izbio Donaldu enaro tlo pod nogama, te on pade.
Zavaljen u krevetu, okupan znojem, Malkolm je sluao kranje radija.
"Ima li ta?" upita Maldun. "Prima li neto?"
"Ni rei", ree Vu.
"Do avola", ree Maldun.
Nastala je stanka.
Malkolm uzdahnu. "Jedva ekam", ree on, "da ujem njegov novi plan."
"eleo bih", ree Maldun, "da svi odu u kolibu i skupe na jedno mesto. Ali ne vidim ka
o."
"Ispred centra za posetioce nalazi se dip", ree Vu. "Ako se dovezem do tebe, hoe l
da uskoi u njega?"
"Moda. Ali napustie kontrolnu sobu."
"Ovde i onako ne mogu nita da uinim."
"Sam Bog zna da je tako", ree Malkolm. "Kontrolna soba bez struje i nije neka kontro
lna soba."
"U redu", ree Maldun. "Da pokuamo. Ovo ne izgleda dobro."
Leei u krevetu, Malkolm ree: "Ne, ne izgleda dobro. Izgleda katastrofalno." Vu ree
ptori e nas pratiti ovamo."
"Mi i dalje bolje stojimo", ree Malkolm. "Hajdemo."
Radio se iskljuio. Malkolm je sklopio oi i polako disao, ne bi li povratio snagu.
"Opustite se", ree Eli. "Samo polako."
"Znate li o emu, u stvari, ovde govorimo", ree Malkolm. "Svi ovi pokuaji da se kont
ie... Govorimo o zapadnim nazorima starim pet stotina godina. Poeli su u vreme kad
a je Firenca u Italiji bila najvaniji grad na svetu. Osnovna ideja nauke - da pos
toji novi nain pogleda na stvarnost, da je objektivna, da ne zavisi od vaih verova
nja ili nacionalnosti, da je racionalna - ta ideja tada je bila svea i uzbudljiva
. Nudila je obeanja i nadu za budunost, pa je pomela stari srednjevekovni sistem,
stotinama godina star. Srednjevekovni svet feudalne politike, religijske dogme i

omraenih predrasuda sruio se pod naletom nauke. Ali, istinu govorei, bilo je to za
to to srednjevekovni svet vie i nije funkcionisao. Nije ekonomski funkcionisao, ni
je intelektualno funkcionisao, i nije se uklapao u novi svet koji se javljao.
Malkolm se zakaljao.
"Ali sad", nastavio je, "nauka je sistem verovanja koji je stotine godina star. A,
kao i srednjevekovni sistem pre nje, nauka se sve vie ne uklapa u svet. Nauka se
dokopala toliko moi da njene praktine granice postaju oigledne. Veinom zbog nauke, m
ilijarde nas ive u jednom malom svetu, gusto naikanom i povezanom. Ali nauka ne moe
da nam pomogne da odluimo ta da radimo s tim svetom, ili kako da ivimo. Nauka moe da
napravi nuklearni reaktor, ali ne moe da nam kae da ga ne sagradimo. Nauka moe da
napravi pesticide, ali ne moe da nam kae da ih ne koristimo. A na svet poinje da biv
a zagaen iz osnova - vazduh, i voda, i zemljite - zbog nauke kojom nije mogue vlada
ti." Uzdahnuo je. "Ovo je svima jasno."
Vladala je tiina. Malkolm je leao sklopljenih oiju i s naporom disao. Niko nije gov
i Eli se uinilo da je Malkolm konano zaspao. A onda se on, iznenada, ponovo uspra
vio.
"U isto vreme, veliko inetelektualno opravdanje nauke je iezlo. Jo od Njutna i Deka
, nauka nam je eksplicitno nudila viziju potpune kontrole. Nauka je tvrdila da i
ma mo da na kraju sve kontrolie, putem razumevanja zakona prirode. Ali u dvadeseto
m veku, to verovanje je nepovratno razbijeno. Prvo, Hajzenbergov princip neodreen
osti ograniava nae znanje o subatomskom svetu. A dobro, kaemo. Niko od nas ne ivi u
subatomskom svetu. To nema nikakve praktine posledice na na svakidanji ivot. A onda
je Gedelova teorema postavila slina ogranienja u matematici, formalnom jeziku nauk
e. Matematiari su ranije mislili da njihov jezik ima neku posebnu uroenu istinitos
t koja potie od zakona logike. Sada znamo da je ono to zovemo 'razum' samo jedna p
roizvoljnost. On nije nita posebno na nain na koji smo to mislili da jeste.
A sada teorija haosa dokazuje da je nepredvidljivost ugraena u nae svakodnevne ivot
Ona je svetovna, ba kao i oluja koju ne moemo da predvidimo. I tako je velika vizi
ja nauke, stotinama godina stara - san o potpunoj kontroli - skonao u naem veku. I
s njim mnotvo opravdanja, dokaza da nauka treba da radi ono to radi. I da je mi m
oramo sluati. Nauka je uvek tvrdila da moda ne zna sve, ali da e, na kraju, znati.
Ali sad vidimo da to nije istina. To je isprazno hvalisanje. Budalasto i pogreno,
ba kao dete koje skae sa zgrade jer veruje da zna da leti."
"Ovo je sam ekstrem", ree Hamond i odmahnu glavom.
"Mi smo svedoci kraja razdoblja nauke. Nauka, kao i drugi prevazieni sistemi, unitav
samu sebe. Kako joj raste mo, tako postaje nesposobna da vlada njome. Zato to se
sada stvari jako brzo odvijaju. Pre pedeset godina svi su poblesavili zbog atoms
ke bombe. To je bila mo. Niko nije mogao ni da zamisli nita vie. A ipak, jedva dece
niju posle bombe, poeli smo da stiemo genetiku mo. A genetika mo je mnogo silnija od a
tomske moi. A bie u svaijim rukama. Bie u kompletima za batovane. Eksperimentima za ko
lsku decu. Jeftinim laboratorijama za teroriste i diktatore. A to e svakoga nater
ati da se zapita isto pitanje ta bih mogao sa svojom moi? to je upravo ono pitanje
na koje nauka ne moe da odgovori."
"I ta e se dogoditi?" upita Eli.
Malkolm slegnu ramenima. "Promena."
"Kakve vrste?"
"Sve velike promene su kao smrt", ree on. "Ne moe da vidi drugu stranu dok ne stig
o." I on sklopi oi.
"Jadniak", ree Hamond i odmahnu glavom.
Malkolm uzdahnu. "Ima li pojma", ree on, "koliko je malo verovatno da e ti, ili bi
od nas, iv otii s ovog ostrva?"
ESTA ITERACIJA
Moe se pokazati da je sistem nemogue obnoviti.
Jan Malkolm

POVRATAK
Uz zujanje elektrinog motora, kolica su hitala niz mrani podzemni tunel. Grant je vozi
, pritiskujui gas do daske. Tunel je bio jednolik, osim povremenih ventilacionih

otvora iznad, natkriljenih da bi se spreila kia, pa je stoga malo svetlosti prolaz

ilo. Meutim, na mnogo mesta primetio je skoreli beli ivotinjski izmet. Oigledno je
mnogo ivotinja ovde boravilo.
Leksi je sedela pored njega u kolicima i baterijskom lampom osvetljavala nazad, gde
je leao velociraptor. "Zato ima problema s disanjem?"
"Zato to sam je pogodio umirivaem", ree on.
"Hoe li da umre?" upita ona.
"Nadam se da nee."
"Zato ga nosimo?" upita Leksi.
"Da ljudima u centru dokaemo da se dinosaurusi zaista razmnoavaju", ree Grant.
"Otkud znate da se razmnoavaju?"
"Zato to je ovaj mlad", ree Grant. "A i zato to je dinosaurus deko."
"Je li?" ree Leksi; zapiljila se du zraka baterijske lampe.
"Da. A sad, osvetli malo napred, hoe?" Ispruio je zglavak i okrenuo sat prema njoj.
kae?"
"kae... deset i petnaest."
"Dobro."
Tim ree: "To znai da imamo samo etrdeset i pet minuta da stupimo u vezu s brodom."
"Trebalo bi da smo blizu", ree Grant. "Raunam da gotovo da smo stigli u centar za po
etioce." Nije bio siguran, ali je oseao da tunel poinje da se penje, vodei ih na po
vrinu i...
"Auuu!" ree Tim.
Izleteli su na dnevno svetlo zapanjujuom brzinom. Laka izmaglica vukla se zemljom, d
elimino prikrivajui zgradu koja se ocrtavala pravo ispred njih. Grant je smesta pr
epoznao centar za posetioce. Stigli su pravo ispred garae.
"Jea!" vikala je Leksi. "Uspeli smo! Jea!" Poskakivala je gore-dole na seditu dok je
Grant parkirao kolica u garau. Du jednog zida bili su naslagani ivotinjski kavezi.
Smestili su velociraptora u jedan sa posudom sa vodom. Onda su poli uz stepenice
do ulaza u centar za posetioce u nizou prizemlja.
"Uzeu hamburger! I pomfit! Milk-ejk od okolade! Dosta je dinosaurusa! Jea!" Doli s
predvorja i otvorili vrata.
I uutali. U predvorju centra za posetioce staklena vrata bila su razbijena, a hladna
siva izmaglica tekla je kroz prazan glavni hol. Znak na kome je pisalo KADA SU
DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM visio je s jednog oslonca i kripao na vetru. Veliki r
obot tiranosaurus bio je izokrenut i leao je s nogama u vazduhu; cevi i metalna u
nutranjost bila su izloeni. Napolju, kroz staklo, videli su redove palmi, senovite
prikaze u magli.
Tim i Leksi stisnuli su se uz metalni sto straara. Grant je uzeo straarev radio i po
uao na svim kanalima. "Halo, ovde Grant. Ima li koga? Halo, ovde Grant."
Leksi je netremice gledala telo straara koje je lealo na podu s desne strane. Videla
je samo njegove noge i stopala.
"Halo, odve Grant. Halo."
Leksi se naginjala da vidi iza stola. Grant ju je uhvatio za rukav. "Hej. Prestani.
"
"Je li mrtav? ta je to na podu? Krv?"
"Da." "Kako to da nije stvarno crvena?"
"Morbidna si", ree Tim.
"ta znai 'morbidna'? Nisam."
Radio je zakrao. "Boe moj", dopro je glas. "Grante? Jesi li to ti?"
A onda: "Alane? Alane?" Bila je to Eli.
"Tu sam", ree Grant.
"Hvala Bogu", ree Eli. "Jesi li dobro?"
"Da, dobro sam."
"ta je s decom? Jesi li ih video?"
"Deca su sa mnom", ree Grant. "Dobro su."
"Hvala Bogu."
Leksi je puzala oko stola. Grant ju je pljesnuo po kolenu. "Vraaj se ovamo."
Radio je zakrao. "...e ste?"
"U predvorju. U predvorju glavne zgrade."
Preko radija, uo je kako Vu govori: "Boe moj. Oni su ovde."

"Alane, sluaj", ree Eli. "Raptori su pobegli. Oni mogu da otvaraju vrata. Moda su u
toj zgradi s vama."
"Super. Gde ste vi?" upita Grant.
"Mi smo u kolibi."
Grant ree: "A ostali? Maldun i ostali?"
"Izgubili smo par ljudi. Ali svi ostali sakupili su se u kolibi."
"A rade li telefoni?"
"Ne. Ceo sistem je pao. Nita ne radi."
"Kako emo da podignemo sistem?"
"Pokuavamo."
"Moramo da ga vratimo", ree Grant. "Smesta. Ako ne uspemo, za manje od pola sata rap
tori e stii na kopno."
Poeo je da objanjava o brodu, kada ga je Maldun prekinuo. "Mislim da ne razumete, do
tore Grant. Ovde nam ne preostaje ni pola sata."
"Kako to?"
"Neki od raptora nas prate. Sada imamo dva na krovu."
"Pa ta? Zgrada je neprobojna."
Maldun se zakaljao. "Oigledno nije. Nikad se nije pretpostavljalo da e ivotinje do
na krov." Radio je zakrao. "...mora da je drvo zasaeno suvie blizu ograde. Raptori
su preli ogradu i popeli se na krov. U svakom sluaju, eline ipke na prozoru prema ne
bu trebalo je da budu elektrifikovane, ali struje, naravno, nema. Sada grizu ipke
na prozoru."
"Grant ree. "Grizu ipke?" Namrtio se i pokuao da to zamisli. "Koliko brzo?"
"Da", ree Maldun. "Pritisak ugriza im je petnaest hiljada funti po kvadratnom inu. O
i su kao hijene, mogu da pregrizu elik i..." Za trenutak, prijem se pokvario.
"Koliko brzo?" ponovi Grant.
Maldun ree: "Mislim da imamo jo deset, petnaest minuta pre nego to se potpuno probi
i kroz prozor uu u zgradu. A kada uu... Ah, samo trenutak, doktore Grant."
Radio se iskljuio.
Na prozoru iznad Malkovog kreveta, raptori su pregrizli prvu elinu ipku. Jedan rapt
je uhvatio ipku za kraj i vukao je nazad. Oslonio je snani zadnji ud na prozoru i
staklo se razbilo. Svetlucajui se, palo je dole na Malkolmov krevet. Eli se nagnu
la i sklonila sa arafa najvee komade.
Malkolm podie pogled. "Boe, al' su runi", ree on.
Sad kad je staklo bilo razbijeno, mogli su da uju reanje i frktanje raptora, strugan
e njihovih zuba o metal dok su vakali ipke. Na mestima gde su vakali ostajali su sr
ebrnasti, stanjeni delovi. Penasta pljuvaka prtala je po arafima i stoiu pored kreveta
.
"Barem jo ne mogu da uu", ree Eli. "Sve dok ne progrizu jo jednu ipku."
Vu ree: "Kad bi Grant nekako mogao da stigne do skladita slube odravanja...."
"A, vraga", ree Maldun. Hramao je po sobi na uganutoj nozi. "Ne moe do tamo da stign
dovoljno brzo. Ne da ovo sprei."
Malkolm se zakaljao. "Da." Glas mu je bio slab, gotovo dahtaj.
"ta kae?" upita Maldun.
"Da", ponovi Malkolm. "Moe..."
"ta mogu?"
"Skrene panju..." Trgnuo se.
"Kako da skrene panju?"
"Ode do... ograde..."
"Da. I ta da uradim?"
Malkolm se slabano iskezio. "Gurne... ruke kroz."
"O, Hriste", ree Maldun i okrete se.
"Saekaj malo", ree Vu. "U pravu je. Ovde su samo dva raptora. to znai da ih je tam
ajmanje etiri. Moemo da iziemo napolje i skrenemo im panju."
"I ta onda?"
"A onda e Grant moi da ode do zgrade slube odravanja i ukljui generator.
"A onda da se vrati u kontrolnu sobu i pogigne sistem?"
"Tano."
"Nema vremena", ree Maldun. "Nema vremena."
"Ali ako uspemo da domamimo raptore ovde dole", ree Vu, "moda ak i da ih sklonimo s

g prozora... Moglo bi da upali. Vredi pokuati."

"Mamac", ree Maldun.
"Tano."
"Ko e da bude mamac? Ja nisam dobar. lanak mi je otiao."
"Ja u", ree Vu.
"Ne", ree Maldun. "Ti si jedini koji zna ta treba s kompjuterom. Morae da da razgo
Grantom kod dizanja."
"Onda u ja", ree Harding.
"Ne", ree Eli". "Potrebni ste Malkolmu. Ja u."
"Do avola, nisam za to", ree Maldun. "Raptori e biti svuda oko vas, raptori su na k
u..."
Ali ona se ve sagnula i vezivala patike. "Samo nemojte da kaete Grantu", ree ona. "
nervozan."
Predvorje je bilo tiho, hladnjikava izmaglica strujala je pored njih. Radio je utao
ve nekoliko minuta. Tim ree: "Zato ne razgovaraju s nama?"
"Gladna sam", ree Leksi.
"Pokuavaju da neto isplaniraju", ree Grant.
Radio je zakrao. "Grante, jeste li... ri Vu govori. Jeste li tu?"
"Tu sam", ree Grant.
"Sluajte", ree Vu. "Vidite li s mesta na kome ste stranju stranu zgrade za posetioc
Grant je pogledao kroz stranja staklena vrata palme i malgu.
"Da", ree Grant.
Vu ree: "Pravo kroz palme vodi staza do zgrade slube odravanja. Tamo se nalaze stru
ureaji i generatori. Verujem da ste jue videli zgradu slube odravanja?"
"Jesam", ree Grant. Iako se za trenutak zbunio. Zar je to bilo jue kad je gledao zgr
du? inilo se kao da su prole godine."
"Sad, sluajte", ree Vu. "Mislimo da moemo da sakupimo sve raptore ovde kod kolibe,
nismo sigurni. Zato pazite. Dajte nam pet minuta."
"U redu", ree Grant.
"Moete ostaviti decu u restoranu i trebalo bi da s njima sve bude u redu. Kad poete,
ponesite radio."
"U redu."
"Iskljuite ga pre nego to krenete, da napolju ne pravi buku. I pozovite me kad stign
te do zgrade."
"U redu."
Grant je iskljuio radio. Leksi je dopuzala. "Idemo li u restoran?"
"Da", ree Grant. Ustali su i poli kroz strujeu izmaglicu u predvorju.
"Ja hou hamburger", ree Leksi.
"Mislim da nema struje za kuvanje."
"Onda sladoled."
"Time, morae da ostane s njom i pomogne joj."
"Hou."
"Ja moram na neko vreme da odem."
"Znam."
Proli su kroz ulaz u restoran sa samoposluivanjem. Kada su otvorili vrata, Grant je
gledao etvrtaste stolove za ruavanje i stolice. Iza njih nalazila su se pokretna v
rata od nerajueg elika. U blizini, bila je kasa i polica s vakama i slatkiima."
"Dobro, deco. Hou da ostanete ovde, bez obzira ta se dogodilo. Kapirate?"
"Ostavite nam radio", ree Leksi.
"Ne mogu. Potreban mi je. Samo ostanite ovde. Biu odsutan samo oko pet minuta. Vai?"
"Vai."
Grant je zatvorio vrata. Restoran je utonuo u potpun mrak. Leksi ga je stisnula za
ruku. "Upali svetlo", rekla je.
"Ne mogu", ree Tim. "Nema struje." Meutim, spustio je naoare za noni vid.
"Tebi je dobro. ta je sa mnom?"
"Samo me dri za ruku. Nai emo neto za jelo." Poveo ju napred. U fosforescentnom ze
u ugledao je stolove i stolice. S desne strane, blistavu zelenu kasu i policu s v
akama i slatkiima. Uzeo je punu aku okoladica.
"Kazala sam ti", ree Leksi. "Hou sladoled, ne slatkie."
"Nema veze, uzmi ovo."

"Sladoled, Timi."
"Dobro, dobro."
Tim je nabio okoladice u dep i poveo Leksi dublje u trpezariju. Stiskala mu je ruku.
"Ne vidim prst pred okom", ree ona.
"Samo hodaj uz mene. Dri me za ruku."
"Onda uspori."
Iza stolova i stolica nalazio se par pokretnih vrata sa malim okruglim prozorima na
njima. Verovatno su vodila u kuhinju. Gurnuo je jedna vrata i ona su ostala irok
o otvorena.
Eli Satler je izila napolje kroz prednja vrata kolibe i osetila hladnjikavu izmaglic
u na licu i nogama. Srce joj je tuklo, iako je znala da je iza ograde savreno bez
bedna. Pravo ispred sebe, kroz maglu ugledala je teke reetke.
Meutim, iza ograde nije mogla mnogo toga da vidi. Jo dvadeset jardi i onda se pejza
etvarao u mlenu belinu. A nije videla nijednog raptora. U stvari, vrtovi i drvee b
ili su gotovo jezovito tihi. "Hej!" kolebljivo viknu ona u maglu.
Maldun se naslonio na okvir vrata. "Sumnjam da e to pomoi", ree on. "Moraete da pr
buku." Othramao je napolje s elinom ipkom ostalom od ureenja unutranjosti. Lupao je i
pkom po reetkama, kao po gongu za veeru.
"Doite i uzmite! Veera je servirana!"
"Jako duhovito", ree Eli. Nervozno je bacila pogled prema krovu. Nije videla nijedno
g raptora."
"Ne razumeju englesku", iskezio se Maldun. "Ali mislim da su shvatili optu zamisao..
."
Jo je bila nervozna, a njegov humor joj je smetao. Pogledala je ka zgradi za posetio
ce, okovanoj maglom. Maldun je nastavio da lupa po reetkama. Na granici vidnog po
lja, ugledala je avetinjski belu ivotinju, gotovo izgubljenu u magli. Raptor.
"Prvi muterija", ree Maldun.
Raptor je nestao, bela senka, a zatim se vratio, meutim, nije priao blie, a inilo
o da je udno nezainteresovan za buku koja je dopirala iz kolibe. Poela je da se br
ine. Ako ne privue raptore do kolibe, Grant e se nai u opasnosti.
"Pravite suvie buke", ree Eli.
"Ma, vraga", ree Maldun.
"Pa, pravite."
"Ja znam ove ivotinje..."
"Pijani ste", ree ona. "Ja u."
"A kako ete?"
Nije mu odgovorila. Prila je kapiji. "Kau da su raptori inteligentni."
"Jesu. Barem koliko impanze."
"I da imaju dobar sluh"
"Da. Odlian."
"Moda e prepoznati ovaj zvuk", ree ona i otvori kapiju. Metalne arke, zarale od n
ne magle, glasno su zakripale. Ponovo ju je zatvorila i otvorila uz jo jedno kripan
je."
Ostavila ju je otvorenu.
"Ja to ne bih radio", ree Maldun. "Ako tako hoete, dajte da donesem lanser."
"Donesite lanser."
On je uzdahnuo, prisetivi se. "Kod enara su granate."
"E, pa onda", ree ona, "irom otvorite oi." I ona proe kroz kapiju i stade s druge
e reetaka. Srce joj je lupalo tako jako da je jedva oseala noge na zemlji. Odmakla
se od ograde, a ova je zastraujue brzo nestajala u magli. Uskoro ju je izgubila i
za sebe.
Kao to je i oekivala, Maldun je poeo da vie na nju, uznemiren i pijan. "Pobogu, de
, ne radi to", drao se.
"Ne zovite me 'devojko'", glasno je odvratila.
"Zvau te kako ja 'ou", vikao je Maldun.
Nije sluala. Polako se okrenula, napetog tela, posmatrajui na sve strane. Sad je bil
barem dvadeset jardi od ograde i mogla je da vidi kako izmaglica struji kroz lie
kao kiica. Drala se van lia. Kretala se kroz svet sivih senki. Miii nogu i ramena bole
li su je od napetosti. Oi su joj se napinjale da bolje vide.
"uje li me, prokleta bila?" drao se Maldun.

Koliko li su dobre ove ivotinje? pitala se. Dovoljno dobre da mi preseku odstupnicu?
Ograda nije bila daleko, ne ba...
Napale su.
Nije bilo zvuka.
Prva ivotnja napala je iz lia blizu osnove drveta sa leve strane. Izletela je napre
Eli se okrete da potri nazad. Druga je napala sa suprotne strane, s jasnom namer
om da je uhvati u trku, i skoila u vazduh, rairenih kandi spremnih za napad, i Eli
jurnu napred kao trka koji obara rekord, pa je ivotinja pala na zemlju. Sada je tra
la pravo napred, ne usuujui se da okrene glavu, duboko je disala, ugledala reetke o
grade kako se pomaljaju iz izmaglice, ugledala Malduna kako irom otvara vrata, ug
ledala ga kako posee za njom, vie na nju, hvata je za ruku i uvlai je tako snano da
je izgubila tlo pod nogama i pala na zemlju. A onda se okrenula tano na vreme da
vidi prvu, onda drugu... onda treu... ivotinju kako udaraju u ogradu i ree.
"Dobar posao", viknu Maldun. Sada se rugao ivotinjama, reao na njih, i to ih je razb
snelo. Bacile su se na ogradu, skaui napred, i jedna je gotovo preskoila preko. "Is
use, ovo je bilo blizu! Ti gadovi umeju da skau!"
Ustala je i pogledala posekotine i masnice; krv joj je curela niz nogu. Mislila je
samo na jedno: tri ivotinje su ovde. A dve su na krovu. To znai da je jedna i dalj
e tamo negde."
Grant je napustio centar za posetioce i brzo krenuo napred, u maglu. Naao je stazu i
zmeu palmi i pratio ju je na sever. Ispred, pravougaono skladite izronilo je iz ma
gle.
Uopte nije bilo vrata. Zaao je iza ugla. U pozadini, Grant je ugledao betonsku utova
nu rampu za kamione, zaklonjenu biljkama. Uzverao se i naao ispred iber vrata od t
alasastog lima; bila su zakljuana. Ponovo je skoio dole i nastavio oko zgrade. Jo d
alje napred, sa desne strane, ugledao je obina vrata. Bila su zaglavljena u otvor
enom stanju mukom cipelom.
Grant je uao unutra i zakiljio u tamu. Oslunuo je i nije uo nita. Uzeo je radio i
ga.
"Grant ovde", ree on. "Unutra sam."
Vu podie pogled prema prozoru. Dva raptora i dalje su virila dole u Malkolmovu sobu,
ali inilo se da ih je uznemirila buka napolju. Priao je prozoru. Napolju, tri vel
ociraptora nastavljala su da napadaju na ogradu. Eli je trala napred-nazad, bezbe
dna iza reetke. Meutim, inilo se da raptori vie ne pokuavaju ozbiljno da je dohvate.
Sada kao da su se igrali; odmicali su se u krugu od ograde, povlaili se i reali, a
zatim sputali, da bi opet kruili i najzad napali. Njihovo ponaanje poprimilo je od
reenu vrstu prikazivanja, pre nego ozbiljnog napada.
"Kao ptice", ree Maldun. "Pretvaraju se."
Vu klimnu glavom. "Inteligentni su. Vide da ne mogu da je dohvate. Ne pokuavaju ozbi
ljno."
Radio je zakrao. "...am."
Vu zgrabi radio. "Kaite ponovo, doktore Grant."
"Unutra sam", ree Grant.
"Doktore Grant, u skladitu slube odravanja ste?"
"Da", ree on. I dodade: "Alan. Moda ne bi trebalo da persiramo."
"Vai, Alane. Ako stoji ispred istonih vrata, vidi mnotvo cevi i instalacija." Vu
oi, vizuelizirajui. "Pravo napred nalazi se velika rupa u sreditu zgrade koja se pr
ua dva sprata pod zemlju. Sa tvoje leve strane nalazi se metalni prolaz sa ogrado
m.
"Vidim ga."
"Poi du prolaza."
"Idem." Slabano, radio je prenosio odzvanjanje njegovih koraka o metal.
"Poto proe dvadeset ili trideset stopa, videe jo jedan prolaz koji vodi desno."
"Vidim ga", ree Grant.
"Prati taj prolaz."
"U redu."
"Dalje", ree Vu, "naii e na lestvice sa tvoje leve strane. Vode dole u jamu."
"Vidim ih."
Sii niz lestvice."
Nastala je duga stanka. Vu je provlaio prstima kroz mokru kosu. Maldun se namrtio od

napetosti.
"U redu, siao sam niz lestvice", ree Grant.
"Dobro", ree Vu. "Sad bi pravo ispred tebe trebalo da se nalaze dva uta rezervoara o
eleena 'Zapaljivo'."
"Pie "Ne-zapaljivo. A onda neto ispod. Na panskom."
"To su ti", ree Vu. "To su dva rezervoara za gorivo za generator. Jedan je bio praza
n, pa smo morali da se prebacimo na drugi. Ako pogleda dno rezervoara, videe belu c
ev kako izlaze iz njih.
"PVC od etiri ina?"
"Da. PVC. Prati tu cev nazad."
Vai. Pratim je... Au!"
"ta se dogodilo?"
"Nita. Tresnuo sam glavom."
Stanka.
"Jesi li dobro?"
"Aha, dobro sam. Samo... boli me glava. Budalatina."
"Nastavi da prati cev."
"Dobro, dobro", ree Grant. Zvuao je iznervirano. "Dobro. Cev ulazi u veliku aluminij
msku kutiju sa vazdunim ventilima sa strane. Pie 'Honda'. Deluje kao generator."
"Da", ree Vu. "To je generator. Oko ga zaobie, videe plou sa dva dugmeta."
"Vidim ih. uto i crveno?"
"Tako je", ree Vu. "Pritisni prvo uto, i dok ga dri, pritisni crveno.
"Dobro."
Jo jedna stanka. Ovoga puta trajala je gotovo minut. Vu i Maldun su pogledali jedan
u drugoga.
"Alane?"
"Nije uspelo", ree Grant.
"Da li si prvo drao uto, a onda pritisnuo crveno?" upita Vu.
"Da, jesam", ree Grant. Delovao je iznervirano. "Uradio sam upravo onako kako ste mi
rekli. Zaulo se brujanje, a onda klik, klik, klik, jako brzo, a onda je brujanje
prestalo i posle toga nita.
"Pokuaj ponovo."
"Ve sam", ree Grant. "Nije uspelo."
"U redu, samo trenutak", Vu se namrtio. "Zvui kao da generator pokuava da se upali,
i iz nekog razgoga ne moe. Alane?"
"Tu sam."
"Idi iza generatora, tamo gde ulazi plastina cev."
"U redu." Stanka; zatim Grant ree: "Cev ulazi u okrugli crni cilindar koji lii na pu
pu za gorivo."
"Tako je", ree Vu. "Upravo to i jeste. To je pumpa za gorivo. Potrai mali ventil na
rhu."
"Ventil?"
"Treba da je na vrhu, sa malim metalnim dodatkom koji moe da se okree."
"Naao sam ga. Ali sa strane je, a ne na vrhu."
"U redu. Odvrni ga."
"Vazduh izlazi."
"Dobro je. Saekaj dok..."
"Sad i tenost izlazi. Mirie na benzin."
"U redu. Zatvori ventil." Vu se okrenuo Maldunu i zavrteo glavom. "Pumpa je izgubil
a benzin. Alane?"
"Da."
"Pokuaj ponovo dugmad."
Trenutak kasnije, Vu je zauo slabo kaljucanje i tandrkanje, dok se generator pokreta
, a zatim postojano tektanje, kad je uhvatio. "Radi", ree Grant.
"Bravo, Alane! Bravo!"
"ta sad?" upita Grant. Zvuao je radnoduno, tupo. "Svetla se ovde nisu upalila."
"Vrati se u kontrolnu sobu i ja u te provesti kroz runo podizanje sistema."
"To sad moram da uradim?"
"Da."
"Vai", ree Grant. "Zvau vas kad stignem tamo."

Zauo se poslednje utanje, i tiina.

"Alane?"
Radio je bio mrtav.
Tim je proao kroz pokretna vrata na stranjoj strani trpezarije i uao u kuhinju. vel
sto od nerajueg elika na sredini prostorije, velika pe s mnotvom plamenika s leve st
rane, a iza nje veliki friideri u koje je mogue ui. Tim je poeo da otvara friidere, n
e bi li naao sladoled. Dim je izlazio u vlaan vazduh, prilikom svakog otvaranja.
"Kako to da pe radi?" upita Leksi; oslobodila je ruku.
"Ne radi."
"Svi imaju mali plavi plamiak."
"To su pilot svetla."
"ta su to pilot svetla?" Kod kue su imali elektrini tednjak.
"Nije vano", ree Tim i otvori jo jedan friider. "Ali to znai da mogu neto da ti
U sledeem friideru, nali su svata, kartone mleka, gomilu povra, hrpe bifteka, ribe...
ali ne i sladoled.
"I dalje hoe sladoled?"
"Rekla sam ti, zar ne?"
Sledei friider bio je ogroman. Vrata od nerajueg elika, sa irokom vodoravnom dr
o je drku, otvorio ih i ugledao zamrziva u koji je bilo mogue ui. Bila je to cela pr
ostorija, ledeno hladna.
"Timi..."
"'Oe li da saeka malo?" ree on, iznerviran. "Pokuavam da ti naem sladoled."
"Timi... neto je ovde."
aputala je, i za trenutak nije registrovao poslednje tri rei. A onda je Tim pourio
ad iz zamrzivaa; video je ivicu vrata obavijenu blistavim zelenim dimom. Leksi je
stajala pored elinog radnog stola. Gledala je nazad na vrata kuhinje.
Zauo je duboko siktanje, kao od veoma velike zmije. Zvuk se blago uzdizao i sputao.
io je jedva ujan. Mogao je to ak biti i vetao, ali nekako je znao da nije.
"Timi", proapta ona. "Plaim se..."
Priuljao se vratima kuhinje i pogledao napolje.
U mranoj trpezariji ugledao je pravilan zeleni pravougaoni obrazac stolova. A izmeu
jih glatko se kretao, tih kao duh osim siktavog disanja, jedan velociraptor.
U tami prostorije slube odravanja Grant je pipao sebi put du cevi, vraajui se ka
ama. Bilo je teko nai put u mraku, a buka generatora nekako ga je dezorijentisala.
Doao je do lestvica i poeo da se penje nazad, kada je shvatio da u prostoriji ima
jo neega osim buke generatora.
Grant je zastao i oslunuo.
Bio je to ovek koji je vikao.
Zvualo je kao enaro.
"Gde si?" viknu Grant.
"Ovamo", ree enaro. "U kamionu."
Grant nije mogao da vidi nikakav kamiom. mirkao je u tami. Pogledao je rubom vidnog
polja. Ugledao je zelene bletee oblike kako se pomeraju u tamu. Onda je ugledao ka
mion i poao ka njemu.
Timu je tiina bila jezovita.
Velociraptor je bio est stopa visok i snano graen, iako su mu jake noge i rep bili
riveni stolovima. Tim je video samo miiavi gornji deo torza; prednje udove vrsto st
isnute uz telo, sa kandama koje su visile. Video je pegave are na leima koje su se
presijavale u duginim bojama. Velociraptor je bio oprezan; dok je prilazio, gled
ao je s jedne na drugu stranu; glavu je pomerao kratkim i brzim, pticolikim trza
jima. Dok je hodao, glava mu se takoe klatila gore-dole, a dugaak prav rep bio sput
en, to je jo vie pojaavalo utisak ptice."
Divovska, tiha ptica grabljivica.
Trpezarija je bila mrana, ali raptor je oigledno dovoljno dobro video da bi mogao po
tojano da se kree napred. S vremena na vreme, nagnuo bi se napred i spustio glavu
ispod stolova. Tim je uo brzo njukanje. Onda bi glava poskoila nazad, oprezno, i t
rzala bi se napred-nazad, kao ptija.
Tim je posmatrao sve dok se nije uverio da se raptor kree prema kuhinji. Da li je pr
atio njihov miris? Sve knjige kazivale su da su dinosaurusi imali slabo ulo njuha
, meutim, ovaj je delovao kao da mu dobro ide. U svakom sluaju, ta su knjige znale.

Ovo je pravo.
Iao je ka njima.
Povukao se u kuhinju.
"Ima li ega tamo napolju?" upita Leksi.
Tim nije odgovorio. Gurnuo ju je pod sto u uglu, iza velike kante za smee. Nagnuo se
tik uz nju i ljutito proaptao: "Ne mrdaj odavde!" A onda je otrao do friidera.
Zgrabio je punu aku bifteka i pourio nazad do vrata. Tiho je odloio prvi odrezak na
d, a zatim napravio par koraka unazad i spustio drugi... Kroz naoare video je da
Leksi viri iza kante. Mahnuo joj je da se skloni. Stavio je trei odrezak, i etvrti
; kretao se sve dublje u kuhinju.
Tim je stajao u polu-unju na stranjoj strani prostorije, blizu udaljenije noge eli
dnog stola. Meutim, nije imao vremena da se sakrije; glava i ramena jo su mu bili
iznad povrine stola. Velociraptor ga je lako mogao videti.
Polako, Tim je spustio telo i utonuo ispod stola... Velociraptor je trzao glavom un
aokolo; pravo je gledao u Tima.
Tim se sledio. Jo je bio izloen, meutim, pomislio je: Ne mrdaj.
Velociraptor je nepomino stajao na dovratku.
Njukao je.
Ovde je mranije, pomisli Tim. Ne moe da vidi tako dobro. Zato je oprezan.
Ali sada je mogao da oseti plesnjiv zadah velikog gmizavca, a kroz naoare video je d
a je dinosaurus tiho zevnuo, zabacujui unazad dugaku gubicu i pokazujui nizove zuba
otrih kao brija. Velociraptor je ponovo netremice gledao napred i trzao glavom s
jedne na drugu stranu. Velike oi kolutale su u kotanim dupljama.
Tim je osetio kako mu srce lupa. Nekeko je bilo gore suoiti se sa ovakvom ivotinjom
kuhinji umesto u otvorenoj umi. Veliina, brzi pokreti, otar smrad, siktav dah...
Izbliza, bio je daleko stranija ivotinja od tiranosaurusa. Tiranosaurus je bio ogrom
n i moan, ali nije bio naroito pametan. Velociraptor je bio veliine oveka, a oigledno
je bio brz i inteligentan; Tim se plaio oiju koje pretrauju, gotovo kao i otrih zub
a.
Velociraptor je onjuio. Zakoraio je napred - poao je pravo prema Leksi! Mora da ju
nekako namirisao! Timovo srce je zalupalo.
Velociraptor je zastao. Polako se sagnuo.
Pronaao je odrezak.
Tim je poeleo da se sagne i pogleda ispod stola, ali se nije usuivao da se pokrene.
tajao je zamrznut u polu-unju i oslukivao zvuke drobljenja. Dinosaurus je jeo odrez
ak. Sve s kostima.
Raptor je podigao vitku glavu i pogledao unaokolo. Njukao je. Video je drugi odrezak
. Brzo je poao napred. Sagnuo se.
Tiina.
Raptor nije hteo da ga jede.
Glava se ponovo uspravila. Timove noge gorele su od unja, ali se nije pomerio.
Zato ivotinja nije pojela drugi odrezak? Tuce ideja proletelo mu je kroz um - nije j
j se dopao ukus govedine, nije joj se svidelo to to je hladan, nije joj se svidel
a injenica da meso nije ivo, namirisala je zamku, namirisala je Leksi, namirisala
je Tima, videla je Tima...
Velociraptor se sada kretao jako brzo. Pronaao je trei odrezak, sagnuo glavu, ponovo
podigao pogled, i krenuo dalje.
Tim je zaustavio disanje. Dinosaurus je sada bio samo nekoliko stopa od njega. Moga
o je da vidi male trzaje miia na slabinama. Mogao je da vidi skorelu krv na kandma,
mogao je da vidi finu prugastu aru na taakastoj podlozi i kone nabore na vratu isp
od eljusti.
Velociraptor je onjuio. Tim je gotovo uzdahnuo od straha. Telo mu je bilo kruto, nap
eto. Posmatrao je kako se gmizaveve oi kreu i pretrauju sobu. Jo jedno njuenje.
Ima me, pomisli Tim.
Onda se glava trznula nazad da pogleda pravo i ivotinja je produila dalje ka petom o
resku. Tim pomisli: Leksi, molim te ne mrdaj molim te ne mrdaj ta god da radi moli
m te ne...
Velociraptor je onjuio odrezak i krenuo dalje. Sad je bio kod otvorenih vrata zamrzi
vaa. Tim je video kako dim kulja napolje, krivuda du poda ka stopalima ivotinje. Je
dno veliko stopalo s kandama se podiglo, a zatim se opet tiho spustilo. Dinosauru

s se nekao. Suvie je hladno, pomisli Tim. Nee ui unutra, suvie je hladno, nee ui unutr
nee ui unutra nee ui unutra...
Dinosaurus je uao unutra.
Glava je nestala, zatim telo, zatim kruti rep.
Tim je potrao, bacio se svom teinom o vrata od nerajueg elika i zalupio ih. Zalup
se na vrhu repa! Vrata nisu htela da se zatvore! Velociraptor je urliknuo, zastr
aujue glasan zvuk. Nehotice, Tim je ustuknuo korak - rep je nestao! Zalupio je vra
ta i uo kako su kliknula! Zatvorena su!
"Leksi! Leksi!" vritao je. uo je kako raptor lupa na vrata, osetio kako nalee na e
Znao je da se s unutranje strane nalazi ravna elina kvaka, a ako raptor pogodi u n
ju, vrata e se otvoriti. Moraju da zakljuaju vrata. "Leksi!"
Leksi je bila pored njega. "ta 'oe?"
Tim se naslonio na vodoravnu ruku i drao je u zatvorenom poloaju. "Postoji iglica!
a iglica! Nai iglicu!"
Velociraptor je rikao kao lav; zvuk priguen debelim elikom. Tresnuo je celim telom o
vrata.
"Ne vidim nita", viknu Leksi.
Iglica je visila ispod kvake i njihala se na metalnom laniu. "Tamo je!"
"Ne vidim je!" vrisnu ona i on shvati da ona ne nosi naoare.
"Napipaj je!"
Video je kako njena ruica posee navie, dodiruje njegovu, trai iglicu, dahe kratko
dok pipajui trai iglicu, a velociraptor lupa o vrata i ona se otvaraju - Bo1e, on
a se otvaraju - meutim, ivotinja to nije oekivala i ve se okrenula da ponovo pokua i
Tim ponovo zalupi vrata. Leksi se doteturala nazad, posegnula navie u mrak.
"Imam je!" povika Leksi; stiskala je iglica u aci i gurnula je kroz rupu. Opet je sk
liznula napolje.
"Odozgo, stavi je odozgo!"
Ponovo ju je uhvatila, drei je za lanac, zavrnula preko ruke i ponovo nanie. U rup
Zakljuano.
Velociraptor je urlikao. Tim i Leksi odmakli su se od vrata kad je dinosaurus ponov
o tresnuo o njih. Kod svakog udara kripale su teke eline arke u zidovima, ali su izdra
vale. Tim je verovao da ivotinja nikako ne moe da razvali vrata.
Raptor je bio zakljuan unutra.
Tim je duboko uzdahnuo. "Hajdemo", ree on.
Uzeo ju je za ruku i oni potrae.
"Trebalo je da ih vidi", ree enaro, kad ga je Grant poveo iz zgrade slube odravan
ra da ih je bilo dva tuceta. Kompia. Morao sam da se zavuem u kamion da pobegnem o
d njih. Bili su svuda po vetrobranu. Samo su uali tamo i ekali kao jastrebovi. Ali
su pobegli kad si ti stigao."
"Leinari", ree Grant. "Ne napadaju nita to se kree ili deluje snano. Napadaju mr
i i gotovo mrtve. U svakom sluaju, nepomine."
Sada su se peli uz lestvice, nazad do ulaznih vrata. "ta se dogodilo s raptorom koji
te je napao?" upita Grant.
"Ne znam", ree enaro.
"Je li otiao?"
"Nisam video. Mislim da sam se izvukao zato to je bio povreen. Mislim da ga je Maldu
pogodio u nogu. Krvario je dok je bio ovde. A onda... ne znam. Moda se vratio na
polje. Moda je umro uvde unutra. Nisam video."
"A moda je jo unutra."
Vu je gledao kroz prozor kolibe raptore iza ograde. I dalje se inilo kao da su eljni
igre; toboe su napadali Eli. Takvo ponaanje je ve dugo trajalo, a njemu se uinilo da
moda i predugo traje. Gotovo se inilo kao da pokuavaju da zadre Eli panju, na isti n
ain na koji je ona pokuavala da zadri njihovu.
Ponaanje dinosaurusa oduvek je malo zanimalo Vua. I s pravom: ponaanje je bilo efeka
drugog reda DNK, kao i spletanje belanevina. Ponaanje se nije moglo istinski ppre
dvideti i nije se moglo istinski kontrolisati, osim na neke jako grube naine, kao
pravljenje ivotinje zavisne od neke supstance u ishrani spreavanjem nekog enzima.
Meutim, opte posmatrano, efekti ponaanja naprosto su bili van domaaja razumevanja.
Niste mogli pogledati sekvencu DNK i predvideti ponaanje. Bilo je to nemogue.
I to je uinilo Vuov rad s DNK isto empirinim. Bilo je krpljenje, onako kako bi savr

ni radnik popravljao antikni dedin sat. Radilo se s neim iz prolosti, neemu sainjeno
g od prastarih materijala i to je sledilo prastare zakone. Niste mogli biti sigur
ni zato radi tako kako radi; a ve je, tokom eona, bilo popravljano i prepravljano
mnogo puta, silama evolucije. I tako, kao i radnik koji neto popravi i onda gleda
da li sat bolje radi, Vu je pravio popravke i onda gledao da li se ivotinje bolj
e ponaaju. A on je pokuavao samo da koriguje gruba ponaanja: nekontrolisano srljanj
e na elektrificirane ograde, ili trljanje koe o stabla. To su bila ponaanja koja s
u ga vraala na crtau tablu.
A granice njegove nauke dale su mu tajanstveno oseanje o dinosaurusima u parku. Nika
d nije biio siguran, nikad zaista siguran, da li je ponaanje ivotinja bilo istorij
ski tano ili ne. Da li su se ponaali onako kako su se istinski ponaali u prolosti? B
ilo je to otvoreno pitanje, na koje uopte nije bilo mogue odgovoriti.
A, iako to Vu nikad nee priznati, otkrie da se dinosaurusi razmnoavaju, predstavlja
je ogromnu potvrdu njegovog rada. ivotinja koja se razmnoava bila je vidljivo delo
tvorna u jednom temeljnom vidu; ukazivala je da je Vu pravilno sloio sve kockice.
Ponovo je stvorio milionima godina staru ivotinju, s takvom tanou da se stvorenje m
oglo ak reprodukovati.
Ali, ipak, dok je gledao raptore napolju, zbunjivala ga je postojanost njihovog pon
aanja. Raptori su bili inteligentni, a inteligentnim ivotinjama brzo postane dosad
no. Inteleigentne ivotinje takoe prave planove i...
Harding je iziao na hodnik iz Malkolmove sobe. "Gde je Eli?"
"Jo je napolju."
"Bolje nek' ue. Raptori su otili sa prozora."
"Kad?" upita Vu; krenuo je ka vratima.
"Malopre", ree Harding.
Vu otvori prednja vrata. "Eli! Odmah unutra!"
Gledala ga je, zbunjena. "Nema problema, sve je pod kontrolom..."
"Odmah!"
Odmahnula je glavom. "Znam ta radim", ree ona.
"Odmah, Eli, jebem mu Boga!"
Maldunu s nije svialo to Vu stoji tamo kod otvorenih vrata, i spremao se da to kae,
d se ugledao kako se senka sputa odozgo, i u trenu je shvatio ta se dogodilo. Vu j
e bio istrgnut kroz vrata i Maldun zau kako Eli vriti. Maldun je priao vratima, pog
ledao napolje i video da Vu lei na leima. Telo mu je ve bilo rasporeno velikom kando
m, a raptor je trzao glavom i gurao je u Vuovu utrobu, iako je Vu jo bio iv, a ond
a je Eli prestala da vriti i potrala du unutranje strane ograde, a Maldun je zalupio
vrata, oamuen od strave. Dogodilo se tako brzo!
Harding upita: "Skoio je s krova?"
Maldun klimnu. Priao je prozoru, pogledao napolje i video da tri raptora s druge str
ane ograde bee. Meutim, nisu pratili Eli.
Vraali su se, ka centru za posetioce.
Grant je priao do ivice zgrade slube odravanja i provirio napred, kroz maglu. ulo
nje raptora, a inilo se da se pribliavaju. Sad je mogao da vidi kako njihova tela
protravaju pored njega. Ili su u centar za posetioce.
Vratio je pogled na enara.
enaro odmahnu glavom, ne.
Grant se nagnu blie i proapta mu u uho: "Nemamo izbora. Moramo da ukljuimo kompjute
Grant se uputio u maglu.
Trenutak kasnije, enaro poe za njim.
Eli nije zastala da razmisli. Kada su raptori skoili unutar ograde da napadnu Vua, s
amo se okrenula i potrala, koliko su je noge nosile, prema daljem kraju kolibe. I
zmeu ograde i kolibe bio je prostor od petnaest stopa. Trala je i nije ula da je ivo
tinje gone, samo je ula sopstveno disanje. Skrenula je iza ugla i ugledala drvo k
ako raste pored zgrade, skoila, uhvatila se za granu i zanjihala. Nije se uspaniil
a. Osetila je neku vrstu olakanja kada je cimnula nogama i ugledala kako joj se n
oge diu ispred lica, pa se nogama zakaila za jo viu granu, smogla snage i brzo se iz
vukla.
Ve je bila dvanaest stopa iznad zemlje, a raptori je jo nisu sledili, i poela da se
ilino dobro osea, kad je ugledala prvu ivotinju ispod drveta. Usta su joj bila krva
va, a trakasti komadii mesa visili su joj iz eljusti. Brzo je nastavila da se penj

e, ruku pred ruku, naprosto hvatajui se i idui dalje, tako da je gotovo mogla da v
idi vrh zgrade. Ponovo je pogledala dole.
Dva raptora penjala su se na drvo.
Sad kad je bila u nivou krova, mogla je da vidi ljunak samo etiri stope udaljen i st
klenu piramidu prozora, kako tri u magli. Na krovu nalazila su se vrata; mogla je
da ue unutra. Iz sve snage bacila se kroz vazduh i prostrla se na ljunak. Ogrebala
je lice, ali, nekako, jedino je osetila olakanje, kao da je to bila igra koju je
igrala, igra koju je nameravala da dobije. Potrala je ka vratima koja su vodila
do stepenita. Mogla je iza sebe da uje kako raptori tresu grane drveta. Jo su bili
na drvetu.
Dola je do vrata i pritisnula kvaku.
Vrata su bila zakljuana.
Trebao je jedan trenutak da se znaenje toga probije kroz njenu euforiju. Vrata su bi
la zakljuana. Bila je na krovu i nije mogla da sie. Vrata su bila zakljuana.
Oajna, poela je da lupa po vratima, a zatim je otrala do drugog kraja krova, jer se
dala da e nai put da sie, meutim, kroz maglu koja je strujala videli su se samo zele
ni obrisi bazena. Svuda oko bazena nalazio se betonski pod. Deset, dvanaest stop
a betona. Previe da preskoi preko. Nijednog drugog drveta da se spusti. Nikakvih s
tepenica. Nikakvog poarnog izlaza.
Niega.
Eli se okrenula i videla da raptori lako skau na krov. Potrala je na drugi kraj zgra
e, jer se nadala da se tamo moda nalaze jo jedna vrata, meutim, nije ih bilo.
Raptori su joj se polako pribliavali, prikradali se, tiho klizili izmeu staklenih pi
amida. Pogledala je dole. Ivica bazena bila je udaljena deset stopa.
Predaleko.
Raptori su prili blie, poeli da se razdvajaju i ona nerazumno pomisli: Zar nije uve
vako? Neka greica zajebe sve. Jo je oseala vrtoglavicu, jo se oseala veselo i nekako n
ije verovala da e je ove ivotinje uhvatiti, nije verovala da e joj se ivot ovako zav
riti. Nije se inilo mogue. Bila je obavijena nekom vrstom zatitne veselosti. Naprost
o nije verovala da e se to dogoditi.
Raptori su zareali. Eli se povlaila prema daljem kraju krova. Udahnula je, a zatim i
sve snage poela da tri ka ivici. Dok je trala du ivice, videla je bazen i znala je
da je predaleko, meutim, pomislila je: Ma ta, kog vraga, i skoila.
I pala.
I uz probadajui ok, osetila se obavijena hladnoom. Bila je pod vodom. Uspela je! Iz
je na povrinu, pogledala na krov i videla da raptori gledaju dole u nju. I znala
da e, ako je ona mogla, i raptori moi. Gacala je kroz vodu i razmiljala: Umeju li r
aptori da plivaju?" Meutim, bila je sigurna da umeju. Verovatno mogu da plivaju k
ao krokodili.
Raptori su se udaljili od ivice krova. A onda je ula kako Harding vie: "Satlerova?"
shvatila da je on otvorio vrata na krovu. Raptori su poli na njega.
urno, izvukla se iz bazena i potrala ka kolibi.
Harding se peo stepenicama na krov prelazei po dve odjednom i bez razmiljanja naglo
tvorio vrata. "Satlerova?!" povikao je. A onda je stao. Vetar je razvejavao magl
u izmeu piramida na krovu. Raptore jo nije mogao da vidi.
"Satlerova?"
Bio je toliko obuzet Satlerovom da je proao trenutak pre nego to je shvatio da je po
reio. Trebalo bi da mogu da vidim ivotinje, pomislio je. U sledeem deliu sekunde ruk
a s kandom udarila ga je u grudi oko bone strane vrata i nanela mu razornu bol, ta
ko da je jedva uspeo da se otrgne unazad i priepi vratima ruku, a odozdo je uo kak
o Maldun vie: "Ovde je, ve je unutra."
Raptor je reao s druge strane vrata i Harding je ponovo zalupio vrata, tako da se ka
nda izmakla, pa je zatvorio vrata uz metalni tresak i sruio se na pod, kaljui.
"Kuda idemo?" upita Leksi. Bili su na drugom spratu centra za posetioce. Hodnik sa
staklenim zidovima vodio je du cele zgrade.
"U kontrolnu sobu", ree Tim.
"Gde je to?"
"Negde ovde dole." Dok je prolazio, Tim je gledao nazive ablonima ispisane na vratim
a. inilo se kao da su to kancelarije: NADZORNIK PARKA... GOSTINSKI SERVIS... DIRE
KTOR... KONTROLOR...

Stigli su do staklene pregrade sa znakom:

ZATVORENO PODRUJE
SAMO ZA OVLAENO OSOBLJE
IZA OVE TAKE

Postojao je prorez za sigurnosnu karticu, ali Tim je samo gurnuo i otvorio vrata.
"Kako su se otvorila?"
"Nema struje."
"Zato idemo u kontrolnu sobu?" upita ona.
"Da naemo radio. Moramo da pozovemo nekog."
Iza staklenih vrata hodnik se nastavljao. Tim se seao ovog podruja; video ga je rani
e, tokom obilaska. Leksi je kaskala pored njega. U daljini, uli su reanje raptora.
ivotinje kao da su se pribliavale. Onda je Tim uo da su dole lupili o staklo.
"Tamo su..." proapta Leksi.
"Ne brini."
"ta rade ovde?" upita Leksi.
"Sad nije vano."
RUKOVODILAC PARKA... POGONI... GLAVNA KONTROLA...
"Ovamo", ree Tim. Gurnuo je i otvorio vrata. Glavna kontrolna soba izgledala je isto
kao kad ju je proli put video. U sreditu sobe nalazila se konzola sa etiri stolice
i etiri kompjuterska monitora. Soba je bila potpuno mrana osim monitora koji su s
vi pokazivali obojene pravougaonike.
"Pa gde je radio?" upita Leksi.
Meutim, Tim je potpuno zaboravio na radio. Krenuo je napred, netremice posmatrajui e
rane kompjutera. Ekrani su bili upaljeni! To je samo moglo da znai...
"Mora da je dola struja..."
"Uh", ree Leksi i pomeri se.
"ta je?"
"Stala sam na neije uvo", ree ona.
Kada su uli, Tim nije primetio telo. Osvrnuo se i video jedno jedino uvo kako lei na
podu.
"Stvarno je odvratno", ree Leksi.
"Nije vano." Okrenuo se prema monitorima.
"ta je s ostatkom njega?" upita ona.
"Sad to nije vano."
Podrobnije se zagledao u monitore. Na ekranu nalazili su se redovi obojenih oznaka:

"Timi, bolje se ne zamajavaj s tim", ree ona.

"Ne brini, neu."
Ve ranije je video sloene kompjutere, nalik na one instalirane u zgradi u kojoj je r
dio njegov otac. Ti kompjuteri kontrolisali su sve: od liftova i sigurnosti, do
grejanja i klimatizacije. U osnovi, izgledali su isto kao i ovaj - mnotvo obojeni
h oznaka - meutim, obino ih je bilo lake razumeti. I gotovo uvek su se nalazile nal
epnice sa uputstvom, ako je nekome trebalo da naui o sistemu. Ali ovde nije video
nikakvih nalepnica s uputstvom. Ponovo je pogledao, da bude siguran.
Ali onda je video jo neto: brojke koje su otkucavale u gornjem levom uglu ekrana. Pi
alo je: 10:47:22. Onda je Tim shvatio da je to vreme. Ostalo je samo petnaest mi
nuta za brod... meutim, vie je brinuo za ljude u kolibi.
Zauo se kranje. Okrenuo se i video da Leksi dri radio. Okretala je dugmad i brojan
"Kako ovo radi?" upita ona. "Nee da proradi."
"Daj mi to!"
"Moj je! Ja sam ga nala!"
"Leksi, daj mi to!"
"Ja sam ga prva uzela!"
Iznenada, radio je zakrao. ta se to, kog vraga, dogaa? ree Maldunov glas.
Iznenaena, Leksi je ispustila radio na pod.
Grant je ponovo uvukao glavu; uao je meu palmama. Kroz maglu ispred sebe video je k
raptori skau, ree i glavom tuku o staklo na centru za posetioce. Meutim, izmeu reanj
a, uutali bi se i naherili glave, kao da oslukuju neto u daljini. A onda bi pustili

cvilee zvukove.
"ta to rade?" upita enaro.
"Izgleda kao da pokuavaju da uu u restoran", ree Grant.
"ega ima u kafeteriji?"
"Tamo sam ostavio decu..." ree Grant.
"Mogu li da razbiju staklo?"
"Ne, mislim da ne mogu."
Grant je posmatrao, a onda zauo kranje nekog udaljenog radija i raptori su poeli da
au jo uzbuenije. Jedan za drugim poeli su da skau sve vie i vie, sve dok na kraju nije
video da je prvi od njih lagano doskoio na balkon na drugom spratu, a odatle uao n
a drugi sprat centra za posetioce.
U kontrolnoj sobi na drugom spratu Tim je brzo zgrabio radio koji je Leksi ispustil
a. Pritisnuo je dugme. "Halo? Halo?"
"...i to ti, Time?"
"Da, ja sam."
"Gde si?"
"U kontrolnoj sobi. Dola je struja!"
"Odlino, Time", ree Maldun.
"Ako ima nekog da mi kae kako se kompjuter ukljuuje, ja u da to uradim."
Tiina.
"Halo?" ree Tim. "Jeste li me uli?"
"Ah, imamo problem u vezi toga", ree Maldun. "Niko, ah, niko ovde ne zna kako se to
radi. Kako se kompjuter ukljuuje."
"Tim ree: "ta? alite li se? Niko ne zna?" Delovalo je nemogue.
"Ne." Stanka. "Mislim da je neto u vezi glavne mree... Zna li neto o kompjuterima,
?"
Tim je buljio u ekran. Leksi ga je gurnula. "Reci im da ne zna, Timi", ree ona.
"Da. Poneto. Znam poneto", ree Tim.
"Mogao bi da pokua", ree Maldun. "Ovde niko ne zna ta da radi. A Grant ne zna nit
pjuterima."
"U redu", ree Tim. "Pokuau." Iskljuio je radio i zurio u ekran, prouavajui ga.
"Timi", ree Leksi. "Ti ne zna ta se radi."
"Znam."
"Ako zna, onda uradi", ree Leksi.
"Samo trenutak." Da bi poeo, pribliio je stolicu tastaturi i pritisnuo kurzorsku dug
ad. To su tasteri koji pomeraju kurzor po ekranu. Meutim, nita se nije dogodilo. O
nda je pritisnuo ostalu dugmad. Ekran je ostao isti.
"Pa?"
"Neto nije u redu", ree Tim; mrtio se.
"Ti nema pojma, Timi", ree ona.
On je ponovo prouavao kompjuter, paljivo ga gledajui. Na tastaturi su se nalazili r
vi funkcijskih tastera na vrhu, ba kao na obinoj tastaturi PC-a, a monitor je bio
veliki i u boji. meutim kuite monitora je bilo neobino. Tim je pogledao ivice ekrana
i video mnotvo bledih takica crvenog svetla.
Crveno svetlo, posvuda oko granica ekrana... ta to moe da bude? Pomerio je prste pre
a svetlu i video blag crveni odsjaj na koi.
Dodirnuo je ekran i uo pitanje.
Trenutak kasnije, polje s porukom nestalo je i ponovo je blesnuo prvobitni ekran.
"ta se dogodilo?" upita Leksi. "ta si uradio? Dodirnuo si neto?"
Naravno! pomisli on. Dodirnuo je ekran. Bio je to ekran na dodir! Crveno svetlo oko
ivica mora da su infracrveni senzori. Tim nikada nije video takav ekran, ali je
itao o njima u asopisima. Dodirnuo je RESET/REVERT.
Ekran se u trenu izmenio. Dobio je novu poruku:
KOMPJUTER JE SAD RESETOVAN
IZABERITE SA GLAVNOG EKRANA

Preko radija, uli su reanje raptora. "'Ou da vidim", ree Leksi. "Trebalo bi da pro
W."

"Ne, Leksi."
"E, pa, ja hou VIEW", ree ona. I pre nego to je mogao da je uhvati, pritisnula je V
. Ekran se promenio.

"Uh-uh", ree ona.

"Leksi, hoe li da prekine?"
"Vidi!" ree ona. "Upalilo je! Ha!"
irom sobe, monitori su prikazivali poglede na razliite delove parka; brzo su se menj
li. Veina slika bila je magliasto siva, zbog spoljane magle, ali jedna je prikaziva
la okolinu kolibe, sa raptorom na krovu, a onda se promenilo na sliku jarkog sun
ca, na kojoj je bio pramac broda, jarko sunce...
"ta je to?" upita Tim, naginjui se napred.
"ta?"
"Ta slika!"
Meutim slika se ve promenila i sada su videli unutranjost kolibe, jednu sobu za dru
, a onda su ugledali Malkolma kako lei na krevetu...
"Zaustavi ga", ree Leksi. "Vidim ih!"
Tim je na nekoliko mesta dodirnuo ekran i dobio podmenije. A onda jo podmenija.
"ekaj", ree Leksi. "Brka..."
"Hoe li da zavee! Ti ne zna nita o kompjuterima!"
Sada je na ekranu imao listu monitora. Jedan od njih bio je oznaen: SAFARI KOLIBA: L
V2-4. Drugi je bio DALJINSKI: PALUBA (VND). Pritisnuo je ekran nekoliko puta. Vi
deo slike pojavile su se na monitorima irom sobe. Jedan je prikazivao pramac brod
a za snabdevanje i okean ispred njega. U daljini, Tim je ugledao kopno - zgrade
du obale i luku. Prepoznao je luku, jer je jue nadleteo helikopterom preko nje. Bi
o je to Puntarenas. Brod je svakog minuta trebalo da pristane.
Meutim, panju mu je privukao sledei ekran, koji je pokazivao krov safari kolibe u s
j izmaglici. Raptori su uglavnom bili skriveni iza piramida, ali glave su im igr
ale gore-dole i ulazile u vidno polje.
A onda, na treem monitoru, mogao je da vidi unutranjost sobe. Malkolm je leao na kr
tu, a Eli je stajala pored njega. Oboje su gledali navie. Dok su gledali, Maldun
je uao u sobu i pridruio im se; gledali su navie sa zabrinutim izrazom na licu.
"Vide nas", ree Leksi.
"Ne bih rekao."
Radio je zakrao. Na ekranu, Maldun je podigao radio do usana. "Halo, Time?"
"Tu sam", ree Tim.
"Ah, nemamo ba puno vremena", zlovoljno ree Maldun. "Bolje ukljui tu strujnu mreu.
nda je Tim zauo reanje raptora i video da se jedna dugaka glava zagnjurila kroz sta
klo, nakratko ulazei u sliku s vrha i kljocajui eljustima.
"Pouri, Time!" ree Leksi. "Ukljui struju!"

MREA
Dok je pokuavao da se vrati na glavni ekran, Tim se iznenada naao izgubljen u ispreple
anom nizu kontrolnih ekrana. Veina sistama ima jedno jedino dugme, ili jednu jedi
nu komandu da se vrati na prethodni ekran, ili u glavni meni. Meutim, ovaj sistem
nije imao - ili barem on to nije znao. Takoe je bio siguran da je help ugraen u si
stem, ali ni njega nije mogao da nae, a Leksi je skakala gore-dole i vikala mu uv
o, to ga je inilo nervoznim.
Konano, vratio se na glavni ekran. Nije bio siguran ta je uradio, ali vratio se. Zas
ao je, traei komnsu.
"Uini neto, Timi!"
"Hoe li da zavee? Pokuavam da naem help." Pritisnuo je TEMPLATE/MAIN. Ekran je i
oen dijagram, sa meusobno povezanim poljima i strelicama.
Nije dobro, nije dobro.
Protisnuo je COMMON INTERFACE. Ekran se promenio:

"ta je to?" upita Leksi. "Zato ne ukljui struju?"

Nije obraao panju na nju. Moda se help ovog sistema zove 'info'? Pritisnuo je INFO.

"Tim-iii", zavapila je Leksi, ali on je ve pritisnuo FIND. Dobio je jo jedan beskori

tan prozor. Pritisnuo je GO BACK.

Preko radija, uo je Malduna: "Kako ide, Tim?" Nije se trudio da odgovori. Mahnito je
pritiskivao dugme za dugmetom.
Iznenada, bez upozorenja, vratio se na glavni ekran.
Prouavao je ekran. Izgledalo je kao da i ELECTRICAL MAIN i SETGRIDS DNL imaju nekakv
e veze s mreom. Primetio je da bi, takoe, SAFETY/HEALTH i CRITICAL LOCKS mogli bit
i vani. uo je reanje raptora. Morao je da izabere. Pritisnuo je SETGRIDS DNL i zava
pio kad je video:
Nije znao ta da radi. Pritisnuo je STANDARD PARAMETERS.
STANDARDNI PARAMETRI
Mree parka B4-C6 Spoljne mree C2-D2
Zooloke mree BB-07 Mree zabrana R4-R4
Mree kolibe F4-D4 Mree odr E5-L6
Glavne mree C4-G7 Senzorske mree D5-G4
Pomone mree AH-B5 Mree jezgra A1-C1
Integitet kola nije testiran
Bezbednosne mree ostaju automatske
Tim je vrteo glavom, izbezumljen. Trebalo mu je trenutak da shvati da je upravo dob
io vrednu informaciju. Sad je znao mrene koordinate kolibe! Pritisnuo je mreu G4.
MREA NAPAJANJA F4 (SAFARI KOLIBA)
KOMANDA SE NE MOE IZVRITI. GREKA-505
(Napajanje nekompatibilno sa komandom greka
Pog. prirunik stranice 4.09-4.11)
"Ne radi", ree Leksi.
"Znam!" Pritisnuo je jo jedno dugme. Ekran je ponovo blesnuo.
MREA NAPAJANJA F4 (SAFARI KOLIBA)
KOMANDA SE NE MOE IZVRITI. GREKA-505
(Napajanje nekompatibilno sa komandom greka
Pog. prirunik stranice 4.09-4.11)
Tim je pokuao da ostane miran, da razmisli. Iz nekog razloga, neprestano je dobijao
poruke o greci kad god bi pokuao da ukljui mreu. Pisalo je da je napajanje nekompati
bilno sa komandom koju je davao. Ali ta je to znailo. Zato je napajanje bilo nekomp
atibilno?
"Timi...", ree Leksi; vukla ga je za ruku.
"Ne sad, Leksi."
"Da, sad", ree ona i odvue ga od ekrana i konzole. A onda je uo reanje raptora.
Dolazilo je iz hodnika. Na prozoru iznad Malkolmovog kreveta, raptori su ve gotovo p
regrizli drugu metalnu ipku. Sada su mogli da potpuno proture glave kroz razbijen
o staklo i bacaju se i ree na ljude ispod njih. Trenutak kasnije, povukli bi se i
nastavili da glou metal.
Malkolm ree: "Ne treba im jo mnogo. Tri, etiri minuta." Pritisnuo je dugme radija.
me, jesi li tu? Time?"
Nije bilo odgovora.
Tim je iskliznuo kroz vrata i ugledao velociraptora dole ne kraju hodnika, kako sto
ji pored balkona. Zapanjeno ga je gledao. Kako li je iziao iz zamrzivaa?
A onda, dok je gledao, jo jedan raptor iznenada se pojavio na balkonu i on je shvati
o. Raptor uopte nije pobegao iz zamrzivaa. Doao je spolja. Skoio je sa zemlje. Drugi
raptor tiho je doskoio i savreno odrao ravnoteu na ogradi. Tim nije mogao da veruje
. Velika ivotinja je skoila deset stopa verikalno navie. Vie od deset stopa. Mora da

su joj noge neverovatno jake.

Leksi proapta: "Mislim da si rekao da ne mogu..."
"." Tim je pokuavao da razmilja, ali je gledao s nekom vrstog uplaneog divljenj
raptor doskae na balkon. ivotinje su se jedan trenutak besciljno vrzmale po hodnik
u, a onda su krenule napred, jedna za drugom. Prilazei njemu i Leksi.
Tiho, Tim se leima naslonio na vrata iza sebe, ne bi li se vratio u kontrolnu sobu.
Ali vrata su se zaglavila. Gurnuo je jae.
"Zakljuana su", proapta Leksi. Pokazala je na prorez za sigurnosnu karticu pored vra
a. Svetlela je crvena taka. Nekako su se aktivirala sigurnosna vrata. "Ti, idiote
. Zakljuao si nas."
Tim je pogledao niz hodnik. Video je jo nekoliko vrata, ali pored svakih je gorelo c
rveno svetlo. To je znailo da su sva vrata zakljuana. Nikuda nisu mogli da pou.
Onda je na drugom kraju hodnika ugledao palo telo. Bio je to mrtav straar. Bela sigu
rnosna kartica bila mu je zakaena za pojas.
"Hajde", proapta on. Potrali su ka uvaru. Tim je uzeo karticu i okrenuo se. Ali, na
no, raptori su ih ugledali. Zareali su i zapreili put ka kontrolnoj sobi. Poeli su
da se lepezasto ire u hodniku da okrue Tima i Leksi. Glave su im se ritmino sputale.
Spremali su se za napad.
Tim je uinio jedino to je mogao. Upotrebio je karticu da otvori najblia vrata sa ho
ka i gurnuo Leksi unutra. Dok su se vrata polako zatvarala iza njih, raptori su
zaitali i napali.

KOLIBA
Jan Malkolm je izvlaio svaki sledei dah kao da mu je poslednji. Mutnim oima posmatrao
raptore. Harding mu je izmerio krvni pritisak, namrtio se, povovo ga izmerio. El
i Satler bila je umotana u ebe i drhtala od hladnoe. Maldun je sedeo na podu, nasl
onjen na zid. Hamond je zurio gore i utao. Svi su sluali radio.
"ta li je s Timom? ree Hamond. "Jo ni rei?"
"Ne znam."
"Malkolm ree: "Runi su, zar ne? Ba runi."
Hamond odmahnu glavom. "Ko je mogao da zamisli da e se ovako okrenuti?"
Eli ree: "Oigledno, Malkolm jeste."
"Ja to nisam zamislio", ree Malkolm. "Ja sam to sraunao."
Hamond uzdahnu. "Nemojte vie o tome, molim vas. Govori ve satima: 'Rekao sam vam'. A
i niko nije hteo da se ovo dogodi."
"Nije u pitanju da li je neko hteo ili ne", ree Malkolm; oi su mu bile sklopljene. G
vorio je sporo, kroz lekove. "Pitanje je ta mislite da moete da postignete. Kada l
ovac ode u kinu umu da potrai hranu za porodicu, da li on oekuje da e moi da kontrolie
prirodu. Ne. On zamilja da je priroda onostran njega. Onostran njegovog razumevan
ja. Onostran njegove kontrole. Moda se moli prirodi, plodnosti ume koja ga hrani.
Moli se zato to zna da je ne kontrolie. On joj je preputen na mislost i nemislost.
Ali vi ste odluili da ne budete na mislost i nemislost prirode. Vi ste odluili da e
kontrolisati prirodu, i od tog trenutka upali ste u velike nevelje, jer to ne moe
te. A napravili ste sisteme koji su vas nagone da to uradite. A to ne moete... ni
ste nikada mogli... i nikada neete ni moi. Ne brkajte stvari. Moete napraviti brod,
a ne moete napraviti okean. Moete napraviti avion, ali ne moete napraviti vazduh.
Vae moi su mnogo manje nego to bi vam vai snovi o razboritosti to dopustili da pover
ujete."
"Opet ga ne pratim", ree Hamond i uzdahnu. "Kuda li je Tim otiao? Izgledao je kao ta
o odgovoran deak."
"Siguran sam da pokuava da uspostavi kontrolu nad situacijom", ree Malkolm. "Kao i s
i ostali."
"I Grant, takoe. ta se dogudilo s Gantom?"
Grant je stigao do stranjih vrata centra za posetioce, istih vrata kroz koja je otia
pre dvadesetak minuta. Potegao je za kvaku: bila su zakljuana. Onda je ugledao m
alo crveno svetlo. Sigurnosna vrata bila su ponovo aktivirana! Majku mu! Potrao j
e okolo do proelja zgrade, proao kroz razbijena prednja vrata u glavno predvorje i
zaustavio se pored uvarevog stola gde je ve bio. Mogao je da uje suvo utanje radija.
Poao je u kuhinju, traei decu, ali vrata kuhinje bila su otvorena, a dece nije bil
o.

Poao je gore, ali je stigao do staklenog panela oznaenog ZATVORENO PODRUJE, a vrata
bila zakljuana. Bila mu je potrebna sigurnosna kartica da produi dalje.
Grant nije mogao da ue.
Negde iz unutranjosti hodnika, uoje reanje raptora
Koasta koa gmizavaca dodirnula je Timovo lice, kande su mu pocepale koulju, i Tim
na lea. Uplaeno je vritao.
"Timi", dreknu Leksi.
Tim se ponovo usprvio. Beba velociraptora spustila mu se na rame, avrljajui i ciei
to vreme. Tim i Leksi nalazili su se u belom uzgajalitu. Po podu su bile razbacan
e igrake: uta lopta koja se kotrlja, lutka, plastina zveka.
"To je beba raptor", ree Leksi, pokazujui na ivotinju koja se drala za Timovo rame
Mali raptor zagnjurio je glavu u Timov vrat. Jadniak verovatno umire od gladi, pomis
li Tim.
Leksi je prila i beba joj je skoila na rame. Trljala se o njen vrat. "Zato to radi?
pita ona. "Da li se plai?"
"Ne znam", ree Tim.
Vratila je raptora Timu. Beba je avrljala i ciala, i uzbueno skakala gore-dole na n
ovom ramenu. Neprestano je gledala unaokolo, brzo pomerajui glavu. Malian je, nema
sumnje, bio uzbuen i..."
"Time", proapta Leksi.
Vrata ka hodniku nisu se zatvorila za njima kad su uli u uzgajalite. Sada su kroz nj
h prolazili veliki raptori. Prvo jedan, a onda i drugi.
Oito uzbuena, beba je avrljala i skakutala po Timovom ramenu. Tim je znao da mora d
obegne. Moda e ih beba zbuniti. Najzad, bila je to beba raptor. Otrgnuo je ivotinji
cu sa ramena i bacio je preko sobe. Beba je brzo otapkala do nogu odraslih. Prvi
raptor spustio je gubicu i neno onjuio bebu.
Tim je uzeo Leksi za ruku i povukao dublje u uzgajalite. Morao je da nae vrata, da n
izlaz...
Zauo se visok prodoran krik. Tim se osvrnuo i video bebu u eljustima odrasle ivotin
Drugi velociraptor je priao i otkinuo udove mladuneta u pokuaju da ga izvue iz usta
prvog. Dva raptora borila su se oko bebe dok je ova skviala. Krv je u velikim ka
pljicama kropila pod
"Pojeli su ga", ree Leksi. Raptori su se borili oko ostaktaka bebe, propinjui se i t
kui glavama. Tim je pronaao vrata - nisu bila zakljuana - proao kroz njih i povukao
Leksi za sobom.
Nali su se u drugoj prostoriji, a tamnozeleni sjaj otkrio mu je da to naputena labor
torija za ekstrakciju DNK; nikoga nije bilo kod nizova stereo mikroskopa, ekrani
visoke rezolucije pokazivali su zamrznute, divovske crno-bele prikaze insekata.
Muve i buve koje su ujedale dinosauruse pre miliona godina, sisale im krv koju
su sada u parku koristili da ponovo stvore dinosauruse. Trali su kroz laboratorij
u, a Tim je uo frktanje i reanje raptora koji su ih gonili, pribliavali se, a onda
je proao kroz vrata na stranjem zidu laboratorije koja mora da su imala alarm, jer
je u uskom hodniku odjeknula zavijajua sirena, a svetla na tavanici palila su se
i gasila. Dok je trao niz hodnik, Tim je uranjao u tamu... zatim svetlo ponovo..
. zatim tama. Iznad zvuka alarma uo je reanje raptora koji su ih gonili. Leksi je
cvilela i kukala. Tim je ispred sebe ugledao jo jedna vrata, sa plavim znakom bio
hazarda, naleteo na njih i proao iza, kada se iznenada sudario s neim velikim i Le
ksi kriknu od straha.
"Polako, deco", ree glas.
Tim zatrepta od neverice. Iznad njega stajao je doktor Grant. A pored njega bio je
gospodin enaro.
Napolju, u hodniku, Grantu je trebalo gotovo dva minuta da shvati da uvar u predvorj
u verovatno ima sigurnosnu karticu. Vratio se i uzeo je, pa je uao u gornji hodni
k i brzo poao niz njega. Pratio je zvuk raptora i naao ih u uzgajalitu. Bio je sigu
ran da su deca otila u susednu prostoriju i smesta otrao do laboratorije za ekstra
kciju.
I tu se sreo s decom.
Sada su im se raptori pribliavali. ivotinje kao da su za trenutak oklevale, jer su s
iznenadile to vide jo ljudi.
Grant je gurnuo decu enaru u ruke i rekao: "Vodi ih negde na sigurno."

"Ali..."
"Onuda", ree Grant i pokaza preko ramena na dalja vrata. "Vodi ih u kontrolnu sobu,
ako moe. Trebalo bi da tamo budete na sigurnom."
"ta e ti?" upita enaro.
Raptori su stajali pored vrata. Grant je primetio da su saekali da se svi pristignu,
a onda su krenuli napred, kao grupa. Love u oporu. Zadrhtao je.
"Imam plan, ree Grant. "Polazite."
enaro je poveo decu. Raptori su polako nastavili da prilaze Grantu, proli pored supe
kompjutera, pored ekrana koji su jo trepatali beskrajne sekvence kompjuterski raz
otkrivenog koda. Raptori su prilazili, ne oklevajui, njuili pod, neprestano saginj
ali glave.
Grant je uo da su vrata kljucnula iza njega i bacio pogled preko ramena. Svi su staj
li s druge strane staklenih vrata i posmatrali ga. enarood mahnu glavom. Grant je
znao ta to znai. S one strane nije bilo vrata u kontrolnu sobu. enaro i deca bili
su zarobljeni tamo.
Sad je sve zavisilo od njega.
Grant se polako pomerio i poao u stranu kroz laboratoriju da odvue raptore od enara
dece. Video je jo jedna vrata, blia prednjim, obeleena KA LABORATORIJI. ta god to zn
ailo. Imao je ideju i nadao se da je u pravu. Vrata su bila oznaena plavim znakom
biohazarda. Raptori su se pribliavali. Grant se okrenuo, zalupio vrata i krenuo i
za njih, u duboku, toplu tiinu.
Okrenuo se.
Da.
Bio je tamo gde je i eleo da bude, u odgajalitu: ispod infracrvenih zraka dugi stolo
i, sa nizovima jaja i niskom izmaglicom. Ureaji za ljuljanje stolova kljocali su i
zujali, neprestano se pokeui. Magla je curila preko ivica stolova i padala na pod
, gde je nestajala, isparavajui.
Grant je otrao pravo do stranje strane odgajalita, u laboratoriju sa staklenim zido
a i ultraljubiastom svetlosti. Odea mu je bletala plavo. Video je unaokolo reagense
, laboratorijske posude pune pipeta, stakleno posue... svu tu osetljivu laborator
ijsku opremu.
Raptori su uli u prostoriju, prvo oprezno, onjuili vlaan vazduh, i pogledali dugak
love sa jajima koji su se ljuljali. ivotinja predvodnik obrisala je krvave eljusti
poleinom ruke. Polako, raptori su proli izmeu dugakih stolova. ivotinje su se usklaen
o kretale kroz sobu; povremeno su zastajkivale da zagnjure glave ispod stolova.
Traile su ga.
Grant je unuo i krenuo ka stranjoj strani laboratorije; podigao je pogled i video m
lni poklopac obeleen lobanjom i ukrtenim kostima. Na oznaci je pisalo OPREZ BIOGEN
I OTROVI ZAHTEVA SE A4 PREDOSTRONOST. Grant se prisetio da je Redis rekao da su to
jako moni otrovi. Samo par molekula trenutno bi ubilo...
Poklopac je glatko leao na povrini laboratorijskog stola. Grant nije mogao da zavue
ku ispod njega. Pokuao je da ga otvori, ali nije bilo vrataca, ni ruke, niega to bi v
ideo... Grant se polako podigao i bacio pogled na glavnu prostoriju. Raptori su
se jo muvali meu stolovima.
Okrenuo se prema poklopcu. Video je udan metalni predmet izdubljen u povrini stola.
zgledao je kao elektrina utinica za napolje sa okruglim poklopcem. Podigao je pokl
opac, video dugme i pritisnuo ga.
Uz blago utanje, poklopac je skliznuo navie, ka tavanici.
Iza njega, ugledao je staklene police i redove boca obeleenih lobanjom i ukrtenim ko
tima. Zurio je u etikete: CCK-55... TETRA-ALFA SEKTERIN... TIMOLEVIN X-1612... T
enosti su bletale bledozelenim sjajem pod ultraljubiastim svetlom. U blizini je ugl
edao stakleno posue sa pricevima u njemu. pricevi su bili mali, a u svakome je bila
majuna koliina sjajnozelene tenosti. Sagnut u plavoj tami, Grant je posegao za pos
udom sa pricevima. Na iglama od priceva bile su plastine kapice. Zubima je skinuo j
ednu kapicu. Pogledao je usku iglu.
Krenuo je napred, prema raptorima.
Posvetioje ceo ivot prouavanju dinosaurusa. Sada e videti koliko zaista zna. Veloci
tori su bili mali dinosaurusi mesoderi, kao i oviraptori i dromeosaurusi, ivotinje
za koje se dugo smatralo da su krali jaja. Kao to odreene savremene ptice jedu ja
ja drugih ptica, Grant je oduvek pretpostavljao da bi, kad bi mogli, velocirapto

ri jeli jaja drugih dinosaurusa.

Dopuzao je do najblieg stola sa jajima u odgajalitu. Polako je pruio ruku gore u ma
i uzeo jedano veliko jaje sa stola. Jaje je bilo veliko gotovo kao fudbalska lo
pta, krem boje, sa bledim ruiastim pegicama. Paljivo je drao jaje dok je ubadao iglu
kroz ljusku i ubrizgavao sadraj prica. Jaje je sijalo bledoplavim sjajem.
Grant se ponovo sagnuo. Sagnut ispod stola, video je noge raptora i maglu koja je c
urila sa povrina stolova. Zakotrljao je jaje du poda, prema raptorima. Raptori pod
igoe pogled, jer su uli slabo brujanje dok se jaje kotrljalo, i stadoe da trzaju gl
avama unaokolo. Onda su nastavili svoju sporu poteru.
Jaje se zaustavilo nekoliko jardi ispred najblieg raptora.
Prokletstvo!
Grant je ponovio isto: polako je uzeo jaje, spustio ga, ubrizgao otrov i otkotrljao
ga prema raptorima. Ovoga puta, jaje se zaustavilo pored noge jednog velocirapt
ora. Blago se ljuljalo, lupkajui o veliku kandu na nozi.
Raptor je iznenaeno spustio pogled na ovaj novi dar. Sagnuo se i onjuio blistavo jaj
. Za trenutak je njukom zakotrljao jaje po podu.
I zanemario ga.
Velociraptor se opet uspravio i polako krenuo dalje; nastavio je potragu.
Nije upalilo.
Grant je uzeo tree jaje i ubrizgao u njega novi pric. Drao je blistavo jaje u rucii
novo ga zakotrljao. Ali ovo je zakotrljao jako, kao kuglu za kuglanje. Jaje je g
lasno tandrkalo po podu.
Jedna od ivotinja ula je zvuk - zagnjurila glavu - videla ga kako prilazi - i instik
ivno pojurila za objektom koji se kretao, klizei glatko meu stolovima da presretne
jaje koje se kotrljalo. Velike eljusti kljocnule su nadole, zagrizle ga i slomile
ljusku.
Raptor je ustao, bledo belance kapalo mu je s eljusti, buno je oblizao usne i frknuo
Ponovo je zagrizao i laptao jaje s poda. Ali inilo se da mu nita ne fali. Ponovo
se sagnuo da jede iz slomljenog jajeta. Grant je pogledao dole da vidi ta e se dog
oditi...
S druge strane sobe, raptor ga je ugledao. Gledao je pravo u njega.
Velociraptor je pretee zareao. Krenuo je prema Grantu; prelazio je sobu u dugakim,
erovatno krutim koracima. Grant je bio okiran kad je video ta se deava i sledio se
od straha; meutim, ivotinja je iznenada ispustila dahtav, grgoljiv zvuk i veliko t
elo strovalilo se na pod. Teak rep udarao je o pod u grevima. Raptor je nastavio d
a isputa zvuke davljenja, naglaene povremenim glasnim kricima. Pena mu se klobuila
na ustima. Glava mu je treskala napred-nazad. Rep je pljeskao i tukao.
Jedan, pomisli Grant.
Ali nije umirao jako brzo. inilo se da e mu trebati venost da umre. Grant je poao
me jo jedno jaje - i ugledao da su ostali raptori u prostoriji sleeni usred pokret
a. Sluali su zvuke ivotinje koja je umirala. Onda se prva ivotinja pokrenula da pog
leda palog raptora.
Raptor koji je umirao sada se trzao; celo telo treslo se na podu. Isputao je saaljiv
jecaje. Toliko pene klobuilo je sa usana da je Grant sada jedva mogao da mu vidi
glavu. Udario je o pod i ponovo zajeao.
Drugi raptor nagnuo se nad palu ivotinju i prouavao je. inilo se da ga zbunjuje ove
mrtne muke. Oprezno, pogedao je penastu glavu, a onda se spustio niz brat koji s
e trzao, rebra koja su se teko podizala, noge...
I zagrizao stranju nogu.
ivotinja koja je umirala zareala je, iznenada podigla glavu i okrenula se; zarila je
zube u vrat napadaa.
Dva, pomisli Grant.
Meutim, ivotinja koja je stajala otrgla se. Krv joj je tekla s vrata. Napala je stra
im kandama i jednim jedinim kratkim, brzim pokretom rasporila stomak pale ivotinje
. Namotaji creva ispali su, nalik na bebele zmije. Krici umirueg raptora ispunjav
ali su prostoriju. napada se okrenuo, kao da je borba odjednom bila suvie teka.
Preao je sobu, sagnuo se i pojavio sa bletavim jajetom! Grant je gledao kako raptor
ariva zube u njega, bletava materija curi mu niz vrat.
Sad je dva.
Drugi raptor bio je pogoen gotovo trenutno; zakaljao se i pao naglavake. Dok je pad

preturio je sto. Desetine jaja poele su da se kotrljaju posvuda po podu. Grant i

h je s oajem posmatrao.
Jo je ostao i trei raptor.
Grant je imao jo jedan pric. Poto se toliko jaja kotrlja po podu, morae da uini n
o. Pokuao je da odlui ta da radi, kad je poslednja ivotnja besno zareala. Grant podie
pogled - raptor ga je spazio.
Poslednji raptor dugo se nije pomerao, samo je netremice gledao. A onda, polako, ti
ho, poao je napred. Gonei ga. Diui i sputajui glavu, zavirujui prvo pod stolove, zatim
iznad njih. Kretao se promiljenom oprezno, bez imalo krutosti koje je ispoljavao
u oporu. Sad usamljena, ivotinja je bila paljiva. Nije skidala oi s Granta. Grant je
brzo pogledao unaokolo. Nigde nije bilo mesta da se sakrije. Nita nije mogao da
uini...
Grantov pogled bio je usredsreen na rapotra, koji se pomerao polakom bono. I Grant s
pokrenuo. Pokuavao je da to vie stolova bude izmeu njega i ivotinje koja je napredov
ala. Polako... polako... iao je na levu stranu...
Raptor je napredovao u tamnocrven polumraku odgajalita. Spor, utav dah dolazio mu j
z rairenih nozdrva.
Grant je oseao kako mu se jaja lome pod nogama, umanca lepe na onove cipela. unuo
setio izboinu radija u depu.
Radio.
Izvadio ga je iz depa i ukljuio.
"Halo. Ovde Grant."
"Alane?" Elin glas. "Alane?"
"Sluaj", blago je rekao. "Samo priaj."
"Alane, jesi li to ti?"
Priaj, rekao je ponovo i gurnuo radio preko poda, dalje od sebe, ka raptoru koji je
napredovao.
unuo je iza noge od stola i ekao.
"Alane, molim te, kai neto."
Onda kranje i tiina. Radio je ostao tih. Raptor je napredovao. Blag, utav dah.
Radio je jo bio tih.
ta joj je! Zar nije razumela? U tami, raptor se pribliavao.
"...Alane?"
Slabaan glas iz radija zaustavio je ivotinju. Onjuila je vazduh, kao da osea jo n
prostoriji.
"Alane, ja sam. Ne znam da li me uje."
Raptor se sada okrenuo od Alana i krenuo prema radiju.
"Alane... molim te..."
Zato nije gurnuo radio dalje? Radio je iao ka njemu, ali bio je blizu. Velika noga s
ustila se jako blizu njega. Grant je video ljunkastu kou, blagozelen sjaj. Pruge o
suene krvi na zakrivljenoj kandi. Oseao je jak zadah gmizavaca.
"Alane, sluaj me... Alane?"
Raptor se nagnuo i oprezno gurnuo radio na podu. Telo je okrenuo od Granta. Veliki
rep bio je tano iznad Grantove glave. Grant je posegao navie, zario pric duboko u m
eso repa i ubrizgao otrov.
ivotinja je zareala i skoila. Zastraujuom brzinom okrenula se nazad prema Grantu,
ljenih eljusti. kljocnula je eljustima, zagrizla nogu stola i trznula glavom. Sto j
e odleteo u stranu i Grant pade unazad, sada potpuno izloen. Raptor se nadvio nad
njega, podigao se, glavom udario o infracrvena svetla i mahnito ih zaljuljao.
"Alane?"
Raptor se nagnuo unazad i podigao stopalo s kandama spreman za udarac. Grant se otko
trljao i stopalo tresnu dole, za malo ga promaivi. Osetio je otar, eui bol du lopatica
topla krv iznenada potee preko koulje. Kotrljao se po podu, lomio jaja, prljao ru
ke, lice. Rator je ponovo lupio nogom i razbio radio; iskre se razletee na sve st
rane. Besno je zareao i lupio trei put, a Grant je stigao do zida, i dalje vie nije
imao kuda, i ivotinja poslednji put podie stopalo.
I preturi se unatrake.
ivotinja je hripala. Pena joj je izlazila iz usta.
enaro i deca uoe u sobu. Grant im je dao znak da ne prilaze. Devojica je gledala
u koja je umirala i tiho rekla: "Au."

enaro je pomogao Grantu da ustane. Svi su se okrenuli potrali u kontrolnu sobu.

KONTROLA
Tim je bio zapanjen kad je video da se ekrani u kontrolnoj sobi pale i gase. Leksi ree
: "ta se dogodilo?"
Tim je video da doktor Grant netremice gleda u ekrane i paljivo pomera ruku ka kompj
uteru. "Ja ne znam nita o kompjuterima", ree Grant i odmahnu glavom.
Ali Tim je ve skliznuo na sedite. Brzo je dodirivao ekran. Na video ekranima, mogao
e da vidi kako se broz pribliava Puntarenasu. Sada je bio samo oko dvesta jardi o
d doka. Na drugom monitoru video je kolibu i raptore koji su visili s tavanice.
Preko radija, uo je njihovo reanje.
"Uini neto, Timi", ree Leksi.
Pritisnuo je SETGRIDS DNL, iako je bleskalo.
Ekran je odgovorio:

UPOZORENJE: PREKINUTO IZVRAVANJE KOMANDE (SLABO POM NAPAJANJE)

"ta to znai?" upita Tim.
enaro pucnu prstima. "To se ve desilo. To znai da je pomono napajanje slabo. Mora
juui glavno napajanje."
"Moram?"
Pritisnuo je ELECTRICAL MAIN.
Tim je zavapio.
"ta sad radi?" upita Grant. Ceo ekran je poeo da bleska.
Tim je pritisnuo MAIN.
Nita se nije dogodilo. Ekran je nastavio da bleska.
Tim je pritisnuo MAIN GRID P. U eludcu je osetio bol od straha.
GLAVNA MREA NAPAJANJA NIJE AKTIVNA/SAMO POMONO NAPAJANJE
Ekran je i dalje bleskao. Pritisnuo je MAIN SET 1.
AKTIVIRANO GLAVNO NAPAJANJE

Sva svetla u sobi se upalie. Svi ekrani monitora prestadoe da bleskaju. "Hej! U redu
je!"
Tim je pritisnuo RESET GRIDS. Za trenutak nita se nije dogaalo. Bacio je pogled na v
deo monitore, a zatim nazad na glavni ekran. Grant ree neto to Tim nije uo, uo je sam
o napetost u njegovom glasu. Posmatrao je Tima, zabrinut.

Tim je oseao kako mu srce lupa u grudima. Leksi je vikala na njega. Vie nije eleo d
leda video monitore. uo je kako se u kolibi ipke savijaju, raptori ree. uo je kako M
alkolm kae: "Blagi Boe..."
Pritisnuo je LODGE.
OZNAI BROJ MREE ZA AKTIVIRANJE
U beskonano zamrznutom trenu nije mogao da se seti broja, ali onda se prisetio F4 i
pritisnuo to.
AKTIVIRA SE MREA KOLIBE
Na video monitoru video je eksploziju iskri koje su prtale sa tavanice hotelske sobe
. Monitor je blesnuo belom bojom. Leksi viknu: "ta si uradio?" ali gotovo istog t
renutka prizor se vratio i oni ugledae raptore, uhvaene izmeu ipki, kako se koprcaju
i vrite u vrelom slapu iskri, dok se Maldun i ostali raduju, glasova pitavih prek
o radija.
"To je to", ree Grant i potapa Tima po leima. "To je to! Uspeo si!"
Svi su stajali i skakali gore-dole, kada Leksi upita: "A ta je s brodom?"

"im?"
"Brodom", ree ona i pokaza za ekran.
Na monitoru, zgrade iza pramca broda bile su mnogo vee i kretale su se udesno, kako
se brod okretao ulevo i pripremao za pristajanje. Video je kako se mornari kreu p
rema pramcu i pripremaju za vezivanje.
Tim se uzvera na sedite i zablenu u poetni ekran.
Prouavao ga ekran. TeleCom VBB i TeleCom RSD liili su kao da imaju neke veze sa tele
onima. Pritisnuo je TELECOM RSD
IMATE 23 POZIVA NA EKANJU I/ILI PORUKA
ELITE LI DA IH SADA PRIMITE?
On pritisnu NE.
"Moda je i brod bio jedan od poziva na ekanju", ree Leksi. "Moda si tako mogao da
e telefonski broj!"
Nije obraao panju na nju.
UNESI BROJ KOJI HOE DA POZOVE ILI PRITISNI F" ZA IMENIK
Pritisnuo je F7 i odjednom imena i brojevi ispunie ekran, ogroman imenik. Nije bio a
zbuni i trebalo je neko vreme vizuelnog pretraivanja pre nego to je naao ono to je tr
aio:
VLS EN B. (FREDI) 708-3902
Sad mu je preostalo samo da otkrije kako da nazove broj. Pritisnuo je niz dugmia na
dnu ekrana:
NAZOVI SAD ILI NAZOVI KASNIJE?
Pritisnuo je NAZOVI SAD.
AO NAM JE, POZVANI BROJ NIJE MOGUE DOBITI (GREKA-598)
MOLIMO VAS POKUAJTE KASNIJE

Ponovo je pokuao.
uo je signal da je veza slobodna, zatim zvuk brojeva koji se automatski pozivaju, br
zo, jedan za drugim.
"Je li to to?" upita Grant.
"Dosta dobro, Time". "Ali gotovo su tamo." Na ekranu, mogli su da vide pramac broda
koji se pribliava doku u Pountarenasu. uli su pisak, a zatim glas ree: "Ah, halo,
Done, Fredi ovde. uje li, prijem?"
Tim podie slualicu na telefonu na konzoli, ali zau samo signal da je veza slobodna.
"Ah, halo Done, Fredi ovde, prijem."
"Odgovori", ree Leksi.
Sad su svi dizali slualice, gde god su videli telefon, ali uli su samo signale slobo
ne veze. Najzad, Tim ugleda telefon privren sa strane konzole, na kome je treptalo
svetlo.
"Ah, halo, kontrola. Ovde Fredi. uje me, prijem?"
Tim je dohvatio slualicu. "Halo, ovde Tim Marfi i trabam da..."
"Ah, kai ponovo. Nisam uo, Done.
"Nemojte da pristajete! ujete li me?"
Stanka. Onda zbunjen glas ree: "Zvui kao neko prokleto derite."
Tim ree: "Nemojte da pristajete! Vratite se na ostrvo!"
Glasovi su se inili udaljeni i kretavi. "Da li je on... ree li Marfi?" Drugi glas r
"Nisam uo... ime."
Tim uznevereno pogleda ostale. enaro dohvati slualicu. "Ja u. Ima li njegovo ime?"
ulo se otro pucketanje statikog uma. "...mora da je neka ala ili...jebeni radio-a
.eto."
Tim je radio za tastaturom; mora da je postojao nain da saznaju ko je Fredi...

ujete li me?" ree enaro u telefon. "Ako me ujete, odmah odgovorite, prijem."
"Sine", stie otegnuo odgovor, "ne znamo koji si, kog avola, ali uopte nisi smean,
moramo da pristanemo i imamo posla. Sada se predstavi kako treba ili se skidaj s
ovog kanala."
Tim je posmatrao kako se na ekranu tampa FAREL, FREDERIK D. (KAPET.)
"Posluajte ovo kao predstavljanje, kapetane Farel", ree enaro. "Ako smesta ne okren
brod i vratite se na ovo ostrvo, ogreiete se o lan 509 Jedinstvenog pomorskog akta
i podlei ete ukidanju licence, penalima u visini od pedeset hiljada dolara i moete
dobiti pet godina zatvora. ujete li?"
Tiina.
"ujete li, kapetane Farel?"
A onda, iz daljine, uli su kako glas kae: "ujem", a drugi glas je rekao: "All ahead
ern." Brod je poeo da se okree od doka.
Leksi poe da se raduje. Tim se strovalio nazad u stolicu i obrisao znoj s ela.
Grant ree: "ta je to Jedinstveni pomorski akt?"
"Otkud znam?" ree enaro.
Svi su sa zadovoljstvom posmatrali ekran. Brod je sasvim sigurno odlazio od obale.
"Mislim da je tei deo zavren", ree enaro.
Grant odmahnu glavom. "Tei deo", ree on, "tek poinje."
SEDMA ITERACIJA
Matematika e sve vie zahtevati hrabrost da se suoite s njenim implikacijama.
Jan Malkolm

UNITITI SVET
Premestili su Malkolma u jednu drugu sobu u kolibi, u ist krevet. Izgledalo je da se H
amond oporavio, jer je poeo da jurca unaokolo, ispravivi se. "E, pa", ree on, "bare
m je katastrofa otklonjena."
"Kakva to katastrofa", ree Malkolm i uzdahnu.
"E, pa", ree Hamond, "nisu se oslobodili i zavladali svetom."
Malkolm se podie na lakat. "To te je brinulo?"
"Naravno da je to bilo mogue", ree Hamond. "Te ivotinje, poto nemaju neprijatelje,
e su da pobegnu i unite planetu."
"Ti egomanijani idiote", ree Malkolm, besan. "Ima li pojma o emu govori? Ti misli
uniti planetu? Majku mu, kakvu opojnu mo ti ima." Malkolm utonu u krevet. "Ti ne moe
da uniti ovu planetu. Ne moe ak ni da se tome priblii."
"Veina ljudi veruje, kruto ree Hamond, "da je planeta ugroena."
"E, pa, nije", ree Malkolm.
"Svi se strunjaci slau da je u opasnosti."
Malkolm uzdahnu. "Sad u ti rei neto o naoj planeti", ree on. "Naa planeta stara
po milijarde godina. Na ovoj planeti ivot traje gotovo isto tolliko dugo. Tri za
rez osam milijardi godina. Prve bakterije. A, kasnije, prve vieelijske ivotinje, a
onda prva sloena stvorenja, u moru, na kopnu. Onda doba velikog procvata ivotinja
- vodozemci, dinosaurusi, sisari, svi su trajali milionima i milionima godina. V
elike dinastije stvorenja uzdizale su se, bujale, umirale. Sve se to odigravalo
na pozadini neprestanih i nasilnih preokreta, planinski venci izbijali su i biva
li erodovani, dolazilo je do sudara s kometama, vulkanskih erupcija, okeani su s
e podizali i sputali, celi kontinenti pomerali... Beskrajne, neprestane i nasilne
promene... ak i danas, najvea geografska znamenitost potie od sudaranja - spajanja
- dva velika kontinenta, koji ve milionima godina grade Himalajski planinski ven
ac. Planeta je, tokom svog tog vremena, sve preivela. Sigurno e reiveti i nas."
Hamond se namrtio. "Samo zato to je dugo trajala", ree on, "ne znai da je vena. A
esi nuklearna nesrea..."
"Pretpostavimo da je tako", ree Malkolm. "Recimo da bude velika i da sve biljke i iv
tinje izumru, a Zemlja cvri od vreline sto hiljada godina. ivot e opstati negde...
ispod tla, ili, moda, u arktikom ledu. A posle svih tih godina, kada planeta prest
ane da bude negostoljubiva, ivot e se ponovo rairiti po celoj planeti. Ponovo e zapoe
ti evolucioni procesi. Moda e trebati milijarde godina da ivot povrati sadanju arolik
ost vrsta. I, naravno, jako e se razlikovati od sadanjeg. Ali Zemlja e opstati uprk

os naoj ludosti. ivot e opstati uprkos naoj ludosti. Jedino mi", ree Malkolm, "mislim
o da nee."
Hamond ree: "E, pa, ako ozonski omota postane tanji..."
"Onda e vie ultraljubiastog zraenja dospevati na povrinu. Pa ta?"
"E, pa. Moe da prouzrokuje rak koe."
Malkolm odmahnu glavom. "Ultraljubiasto zraenje je dobro za ivot. To je mona energ
Ona potpomae mutacije, promene. Mnogi oblici ivota poee da bujaju to bude vie ultralju
biastog zraenja."
"A mnoge druge e izumreti", ree Hamond.
Malkolm uzdahnu. "Mislite li da se to sad prvi put dogaa? Zar ne znate za kiseonik?"
"Znam da je neophodan za ivot."
"Sad jeste", ree Malkolm. "Ali kiseonik je, u stvari, metaboliki otrov. On je korozi
an gas, kao i fluor koji se koristi za urezivanje po staklu. A kada je kiseonik
prvi put stvoren kao nusproizvod odreenih elija biljaka - recimo, pre oko tri mili
jarde godina - on je stvorio krizu za sve ostale oblike ivota na naoj planeti. Te
biljne elije zagaivale su ivotnu sredinu smrtonosnim otrovom. Isputale su letalan ga
s i poveavale njegovu koncentraciju. Planeta kao to je Venera ima manje od jednog
procenta kiseonika. Na Zemlji, koncentracija kiseonika se ubrzano poveavala... pe
t, deset, na kraju dvadeset jedan procenat! Zemlja je imala atmosferu sainjenu od
istog otrova! Nekompatibilnu sa ivotom!"
Hamond se iznervirao. "Pa, u emu je poenta Da e i savremeni zagaivai biti inkorpor
?"
"Ne", ree Malkolm. "Poenta je da ivot na Zemlji ume da se brine o sebi. Po miljenju
udskog bia, sto godina je dug period. Pre sto godina nismo imali kola, avione, ko
mpjutere i vakcije... Bio je to sasvim razliit svet. Ali Zemlji sto godina ne pre
dstavlja nita. Milion godina ne predstavlja nita. Ova planeta ivi i die na mnogo veoj
skali. Mi ne moemo ni da zamislimo njene spore i mone ritmove, a nemamo poniznost
i ni da pokuamo. Mi boravimo ovde tek treptaj oka. Ako sutra nestanemo, neemo joj
nedostajati."
"A lako se moe desiti da nestanemo", ree Hamond, namrgoen.
"Da", ree Malkolm. "Moe."
"Pa Ta onda kaete? Da ne treba da brinemo za ivotnu sredinu."
"Ne. Naravno da ne."
"Pa ta onda?"
Malkolm se zakaljao i zagledao u daljinu. "Da budemo jasni. Planeta nije ugroena. Mi
smo ugroeni. Mi nemamo mo da unitimo planeti... ili da je spasemo. Ali moda imamo mo
da spasemo sebe."

POD KONTROLOM
Prola su etiri sata. Bilo je posle podne; sunce je zalazilo. Erkondin je ponovo radio
kontrolnoj sobi, a kompjuter je pravilno funkcionisao. Koliko su mogli da odrede
, od dvadeset etvoro ljudi na ostrvu, osam je bilo mrtvo, a est nestalo. Centar za
posetioce i Safari koliba bili su bezbedni, a u severnom obodu izgleda da nije
bilo dinosaurusa. Pozvali su vlasti u San Hozeu i zatraili pomo. Nacionalna garda
Kostarike bila je na putu, kao i vazduna ambulanta da prenese Malkolma u bolnicu.
Ali preko telefona, kostarikanska garda bila je izrazito oprezna; bez sumnje, i
zmeu San Hozea i Vaingtona obavljani su telefonski razgovori, pre nego to je pomo na
jzad poslana na ostrvo. A sad se dan bliio kraju; ako helikopteri ubrzo ne stignu
, morae da ekaju do zore. U meuvremenu, nisu imali ta drudo da rade, osim da ekaju. B
rod se vraao; posada je otkrila tri mlada raptora koji su se vijali po jednom od
krmenih spremita za teret i ubila ivotinje. Na Isla Nublar, izgledalo je da je nep
osredna opasnost prola; svi su bili ili u centru za posetioce ili u kolibi. Tim s
e dobro srodio s kompjuterom i izbacio novi ekran.
Ukupno ivotinja 292
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 1 4.1
Majasaurusi 22 20 ??
Stegosaurusi 4 1 3.9
Triceratopsi 8 6 3.1

Prokompsognatidi 65 64 ??
Otnielije 23 15 3.1
Velociraptori 37 27 ??
Apatosaurusi 17 12 3.1
Hadrosaurusi 11 5 3.1
Dilofosaurusi 7 4 4.3
Pterosaurusi 6 5 4.3
Hipsilofonditi 34 14 ??
Euplocefalidi 16 9 4.0
Stirakosaurusi 18 7 3.9
Mikroceratopsi 22 13 4.1
Ukupno 292 203

"ta sad to, kog vraga, radi?" upita enaro. "Sad kae da ima manje ivotinja?"
Grant klimnu. "Verovatno."
Eli ree: "Jurski park konano dolazi pod kontrolu."
"to znai?"
"Ravnotea." Grant pokaza na monitore. Na jednom od njih hipsilofodont je skoio u vaz
uh kad je opor velociraptora sa zapada stupio na livadu.
"Ograde satima nisu radile", ree Grant. "ivotinje su se izmeale. Populacija dostie
teu - istinsku jursku ravnoteu."
"Mislim da to nije trebalo da se dogodi", ree enaro. "ivotinje nije trebalo da se i
ju."
"E, pa, jesu."
Na drugom monitoru, Grant je ugledao opor raptora kako punom brzinom tri preko otvor
nog polja ka hadrosaurusu od etiri tone. Hadrosaurus se okrenuo da utekne, ali je
dan raptor mu je skoio na lea i zagrizao dugaak vrat, dok su ostali trali dalje, opk
olili ga, ujedali za noge, skakali uvis da ga zaseku po stomaku monim kanama. Za n
ekoliko minuta, est raptora oborilo je veu ivotinju.
Grant je utke posmatrao.
Eli ree: "Jesi li to tako zamiljao?"
"Ne znam ta sam zamiljao", ree on. Gledao je monitor. "Ne, ne ba tako."
Maldun tiho ree: "Znate, izgleda da su sad svi odrasli raptori napolju."
Grant u poetku nije obraao mnogo panje. Samo je posmatrao monitore, sukobe velikih
inja. Na jugu, stegosaurus je mahao bodljikavim repom, zabrinuto kruei oko bebe ti
ranosaurusa koja ga je gledala, zbunjena, i povremeno se zaletala napred da bez
efekta ugrize bodlje. U zapadnom kvadrantu, odrasli triceratopsi su se borili iz
meu sebe, napadali i ukrtali rogove. Jedna ivotinja ve je leala ranjena i umirala.
Maldun ree: "Imamo jo oko sat dobrog dnevnog svetla, doktore Grant. Ako hoete da po
e da naete to leglo."
"Tako je", ree Grant. "Hou."
"Razmiljao sam", ree Maldun, "da e, kad Kostarikanci dou, verovatno ovo ostrvo sma
vojnim problemom. Neto to treba razoriti to je pre mogue."
"avolski tano", ree enaro.
"Bombardovae ga iz vazduha", ree Maldun. "Moda napalmom, moda i nervnim gasom. Ali
azduha."
"Nadam se da hoe", ree enaro. "Ovo ostrvo je suvie opasno. Sve ivotinje na ostrvu
biti unitene, to pre to bolje."
Grant ree: "To nije dovoljno." Ustao je. "Ponimo."
"Mislim da nisi razumeo, Alane", ree enaro. "Ja mislim da je ovo ostrvo suvie opasn
Mora biti uniteno. Sve ivotinje na ovom ostrvu moraju biti unitene, a to e uiniti gar
da Kostarike. Mislim da to moramo da prepustimo njihovim strunim ljudima. Razume l
i ta govorim?"
"Savreno", ponovo ree Grant.
"Onda, u emu je problem?" upita enaro. "To je vojna operacija. Prepustimo im to."
Granta su lea bolela na mestu gde ga je raptor ogrebao kandom. "Ne", ree on. "Mi se
to moramo da pobrinemo."
"Prepustimo to strunjacima."
Grant se prisetio kako je pronaao enara, samo pre est sati, skrivenog i zastraenog
bini kamiona u zgradi slube odravanja. I odjednom izgubio ivce i tresnuo advokata o

betonski zid. "Sluaj, ti gade mali, odgovoran si za ovu situaciju i poni da se po

naa kako to ona zahteva."
"Ponaam se", ree on; zakaljao se.
"Ne, ne ponaa se. Sve vreme bei od odgovornosti, i to od samog poetka."
"avola..."
"Naveo si investitore da ulau u posao koji nisi do kraja razumeo. Ima deo kapitala u
poslu koji nisi uspeo da nadzire. Nisi proveravao aktivnosti oveka za koga iz isku
stva zna da je laov i dopustio si se taj ovek zajebava unaokolo sa najopasnijom teh
nologijom u istoriji oveanstva. Rekao bi da bei od odgovornosti."
enaro se opet zakaljao. "E, pa, sad preuzimam odgovornost."
"Ne", ree Grant. I dalje bei. A to vie ne moe." Pustio je enara, koji se savio i
da doe do daha. Grant se okrenuo Maldunu. "ta imamo od oruja?"
Maldun ree: "Imamo neke kontrolne mree i elektrook tapeve."
"Koliko su dobri ti tapovi?"
"Lie na eksplozivne tapove za ajkule. Imaju eksplozivni kondenzatorski vrh, koji pri
ikom kontakta daje strujni udar. Visoka voltaa, niska amperaa. Nije smrtonosan, al
i sigurno onesposobljava."
"To ne vri posao", ree Grant. "Ne u leglu."
"Kakvom leglu?" upita enaro, kaljui.
"Raptorskom leglu", ree Eli.
"Raptorskom leglu?"
Grant je upitao: "Imate li radio ogrlice?"
"Siguran sam da imamo", ree Maldun.
"Donesi jednu. A ima li jo neega to bismo mogli da iskoristimo za odbranu?"
Maldun odmahnu glavom.
"E, pa, donesi to god ima."
Maldun ode. Grant se okrenu enaru. "Vae ostrvo je u neredu, enaro. Va eksperiment
neredu. Mora da se poisti. Ali to je nemogue dok se ne sazna koliki je nered. A to
znai pronai legla na ostrvu. Naroito legla raptora. Ona su skrivena. Moramo da ih
naemo, prouimo i izbrojimo jaja. Moramo da imamo na broju svaku ivotinju roenu na ov
om ostrvu. Tek onda ga moemo spaliti. Ali prvo imamo jedan posli da obavimo."
Eli je gledala mapu na zidu koja je sada prikazivala granice prostiranja ivotinja. T
im je radio za tastaturom. Pokazala je na mapu. "Raptori su lokalizovani u junom
podruju, tamo dole gde su vulkanska polja pare. Moda vole toplotu."
"Ima li tamo dole mesta gde mogu da se sakriju?"
"Izgleda da ima", ree ona. "Tamo su obavljeni znaajni betonski radovi na ureenju vo
ne bi li se spreilo plavljenje ravnica na jugu. Velike podzemne povrine. Voda i s
enovita mesta."
Grant klimnu. "Znai, tamo su."
Eli ree: "Mislim da ima pristup i sa plae." Okrenula se prema konzolama i rekla: "Ti
e, pokai nam preseke toga." Tim nije sluao. "Time?"
Bio je nagnut nad tastaturom. "Samo trenutak", ree on. "Mislim da sam neto naao."
"ta to?"
"Neoznaeno skladite. Ne znam ega ima tamo."
"Onda moda ima oruja", ree Grant.
Svi su bili iza zgrade slube odravanja i otkljuavali velika vrata protiv oluje; pod
i su ih uvis prema suncu i otkrili betonske stepenice koje su vodile u zemlju. "
Prokleti Arnold", ree Maldun, dok je epao niz stepenice. "Mora da je sve vreme zna
o za ovo."
"Moda i nije", ree Grant. "Nije pokuao da ode ovamo."
"E, pa, onda je hamond znao. Neko je znao."
"Gde je sad Hamond?"
"Jo je u kolibi."
Stigli su do kraja stepenica i naleteli na redove gas-maski koje su visile na zidu
u plastinim kontejnerima. Uperili su baterijske lampe dublje u prostoriju i ugled
ali nekoliko masivnih staklenih kocki, dve stope visokih, sa elinim poklopcima. U
kockama, Grant je ugledao male tamne kugle. Kao u sobi punoj divovskih mlinova z
a biber, pomisli on.
Maldun je otvorio poklopac na jednoj, posegnuo unutra i izvadio kuglu. Okrenuo ju j
e prema svetlu i namrtio se. "Nek' sam proklet."

"ta je to" upita Grant.

"MORO-12", ree Maldun. "Nervni gas na udisanje. Ovo su staklene granate s gasom. Mno
vo granata."
"Ponimo", kruto ree Grant.
"Sviam mu se", ree Leksi; smeila se. Stajali su u garai centra za posetioce, pored
g raptora koga je Grant uhvatio u tunelu. Mazila je raptora kroz reetke kaveza. iv
otinja je trljala glavu o njene ruke.
"Ja bih pazio", ree Maldun. "Moe gadno da ugrize."
"Sviam mu se", ree Leksi. "Zove se Klarens."
"Klarens?"
"Da", ree Leksi.
Maldun je drao konu ogrlicu na kojoj je bila prikaena metalna kutijica. Grant je za
isoko pitanje u slualicama. "Je li problem staviti ogrlicu ivotinji?"
Leksi je i dalje mazila raptora kroz reetke. "Kladim se da bi mi pustio da mu je sta
vim", ree ona.
"Ja ne bih pokuavao", ree Maldun. "Nepredvidljvi su."
"Kladim se da bi me pustio", ree ona.
I tako je Maldun dao Leksi ogrlicu i ona ju je pruila, da bi je raptor mogao da onju
. Onda ju je polako namaknula ivotinji na vrat. Raptor je postao svetlije zelen k
ada ju je Leksi prikopala i zatvorila poklopac od velkora preko kope. Onda se ivoti
nja opustila i ponovo postala blea.
"Nek' me avo nosi", ree Maldun.
"On je kameleon", ree Leksi.
"Ostali raptori to ne mogu", ree Maldun, namrten. "Ove divlje ivotinje mora da su d
aije. Uzgred", ree on, okreui se prema Grantu, "ako su po roenju sve enke, kako se raz
mnoavaju? Nisi objasnio ono za ablju DNK."
"Nije u pitanju ablja DNK", ree Grant. "U pitanju je DNK vodozemaca. Ali taj fenomen
posebno je dobro dokumentovan kod aba. Naroito zapadnoafrikih aba, ako se dobro seam.
"
"Kakav je to fenomen?"
"Prelazak roda", ree Grant. "U stvari, to je obino menjanje pola." Grant je objasnio
da je jedan broj biljaka i ivotinja sposoban da tokom ivota menja pol - orhideje,
neke ribe i morski rakovi, a sad i abe. Utvreno je da su abe, koje su primeene da su
legle jaja, u periodu od nekoliko meseci postale potpuni mujaci. Prvo su poprimi
li borbeno dranje mujaka, onda su razvile zviduk parenja mujaka, stiulisali su hormo
ne i razvijali gonade mujaka i na kraju su se parile s enkama.
"Zezate se", ree enaro. "A zato se to dogaa?"
"Oigledno je promena stimulisana okruenjem u kome su sve ivotinje istog pola. U toj
tuaciji, neki od vodozemaca poinju da spontano menjaju pol od enskog ka mukom."
"I ti misli da se to dogodilo sa dinosaurusima?"
"Da, dok ne dobijemo bolje objanjenje", ree Grant. "Mislim da se to dogodilo. A sad,
hoemo li da naemo to leglo?"
Nakrcali su se u dip i Leksi je podigla raptora iz kaveza. ivotinja se inila sasvim
rnom, gotovo pitomom u njenim rukama. Poslednji put ju je potapala po glavi i osl
obodila.
ivotinja nije htela da ode.
"'Ajde, i!" ree Leksi. "Idi kui!"
Raptor se okrenuo i potrao meu lie.
Grant je drao prijemnik i nosio slualice. Maldun je vozio. Kola su poskakivala po gl
vnom putu, idui na jug. enaro se okrete Grantu i ree: "Na ta lii to leglo?"
"Niko to ne zna", ree Grant.
"Ali ja sam mislio da si ih ti iskopavao."
"Iskopavao sam fosilna legla dinosaurusa", ree Grant. "Ali svi fosili su izoblieni t
nom milenijuma. Mi smo stvorili neke hipoteze, neke pretpostavke, ali niko zaist
a ne zna na ta legla lie."
Grant je sluao pitanje i signalisao Maldunu da se uputi jo zapadnije. Sve vie je i
alo da je Eli bila u pravu: leglo je bilo u junim vulkanskim poljima.
Grant odmahnu glavom. "Mora da shvati: mi ne znamo sve pojedinosti ni o ponaanju u
lu ivih gmizavaca, kao to su krokodili ili aligatori. Te ivotinje su teke za prouavan
je." Meutim, znalo se da kod amerikih aligatora samo enke uvaju leglo i ekaju vreme i

zleganja. Bikovski aligator u rano prolee provodi dane leei pored enke u parenju, du
va mehurie na njene obraze da je dovede u stanje prijemivosti, dok na kraju ona ne
podigne rep i dopusti mu da ubaci penis. Kada enka kroz dva meseca napravi leglo
, mujak je ve davno nestao. enka estoko uva svoje konusno, tri stope visoko leglo, a
kada izlegli mladunci ponu da pite i izlaze iz ljuski, ona im pomae da otvore jaja;
zatim ih gurka ka vodi, a ponekad nosi u ustima.
"Znai, odrasli aligatori tite mlade?"
"Da", ree Grant. " A postoji i neka vrsta grupne zatite. Uznemireni mladi aligatori
utaju prepoznatljive krike koji im dovode u pomo bilo kog odraslog ko ih uje - bio
to njihov roditelj ili ne - uz samostalan, estok napad. Ne pretnju. Pravi napad."
"Oh." enaro je zautao.
"Ali dinosi nisu gmizavci", lakonski ree Maldun.
"Tano tako. Obrazac ponaanja dinosaurusa u leglu mogao bi biti sliniji nekom od vel
g broja ptijih vrsta."
"Znai, da u stvari ne zna", ree enaro; poeo je da se nervira. "Ne zna na ta li
"Ne", ree Grant. "Ne znam."
"E, pa", ree enaro. "Toliko od prokletih strunjaka."
Grant nije obraao panju na njega. Ve je mogao da oseti sumpor. A ispred, video je p
koja se uzdizala sa vulkanskih polja.
Zemljite je vrue, pomisli enaro, dok je hodao napred. Bilo je, zaista, vrue. A, tu
mo, blato je klobuilo i rasprskavalo se. A smrdljiva, sumporna isparenja ikljala s
u perjanicama visokim do ramena. Oseao se kao da hoda kroz pakao.
Pogledao je Granta, koji je hodao pored njega sa stavljenim slualicama i sluao pita
. Grant u njegovim kaubojskim izmama, farmerkama i havajskoj koulji, oigledno jako
hladan. enaro se nije tako oseao. Plailo ga je to se nalazi na ovom smradnom, paklen
om mestu, s velociraptorima u blizini. Nije razumeo kako Grant moe da bude tako h
ladan u svemu tome.
Ili ena, Satlerova. I ona je hodala pored njih, i hladnokrvno gledala unaokolo.
"Zar te ovo ne brine?" upita enaro. "Mislim, uznemirava?"
"Moramo da to uradimo", ree Grant. Nije rekao nita vie.
Svi su hodali dalje, izmeu mehurastih oduaka pare. enaro je pipkao gasne granate ko
su mu bile prikaene na pojas. Okrenuo se prema Eli. "Zato se on ne brine?"
"Moda se i brine", ree ona. "Meutim, o ovome je razmiljao ceo ivot."
enaro klimnu i zapita se na ta bi to liilo. Da li postoji neto na ta je on ekao
vot. Zakljuio je da ne postoji.
Grant je mirkao prema suncu. Tamo napred, kroz oduke pare, jedna ivotinja je uala
ala ih. Onda je mugnula.
"Je li to bio taj raptor?" upita Eli.
"Mislim da jeste. Ili neki drugi. Mladune, u svakom sluaju."
Ona ree: "Vodi nas?"
"Moda." Eli mu je ispriala kako su se raptori igrali kod ograde da joj skrenu panju
k se jedan drugi popeo na krov. Ako je to tano, takvo ponaanje povlailo bi umne spo
sobnosti koje su iznad gotovo svih oblika ivota na Zemlji. Klasino, verovalo se da
je sposobnost da se smisli i izvri plan ograniena na samo tri vrste: impanze, gori
le i ljudska bia. Sada je bilo mogue da su i dinosaurusi sposobni za tako neto.
Raptor se pojavio jo jednom, izleteo na svetlo, a zatim, skviknuvi, odskoio dalje.
sta se inilo da ih vodi.
"Ako o njima razmiljate kao o pticama", ree Grant, "onda se morate uditi. Neka nova
ouavanja pokazuju da sivi papagaji imaju slinu simboliku inteligenciju kao i impanze
. A impanze sasvim sigurno mogu da koriste jezik. Sada istraivai otkrivaju da papag
aji su na nivou emocionalnog razvoja trogodinjeg deteta, ali njihova inteligencij
a ne dolazi u pitanje. Papagaji definitivno mogu da simboliki razmiljaju."
"Ali ja nikad nisam uo da je papagaj nekoga ubio", proguna enaro.
U daljini, uli su zvuk rasprskivanja talasa na obali ostrva. Vulkansko polje sad je
bilo iza njih i suoili su se s poljem prepunim velikih kamenova. Mali raptor pope
o se na jednu stenu, a onda najednom nestao.
"Kud' li je nestao?" upita Eli.
Grant je sluao u slualice. Pitanje je prestalo. "Nestao je."
Pourili su napred i usred stenja pronali malu rupu, nalik na zeju. Imala je u pren
oda dve stope. Dok su posmatrali, mladune raptora se ponovo pojavilo, mirkajui prema

svetlosti. Onda je mugnulo.

"Nema anse", ree enaro. "Nema anse da poem tamo dole."
Grant je utao. On i Eli poeli su da ukljuuju opremu. Uskoro je mala video kamera bi
prikljuena na monitor koji se mogao drati u ruci. Privezao je kameru na kanap, ukl
juio je i spustio u rupu.
"Tako nita neete videti", ree enaro.
"Neka se prilagodi", ree Grant. Du gornjeg dela tunela bilo je dovoljno svetla da vi
e glatke zemljane zidove, a onda se iznenada, odjednom, otvorio tunel. Preko mik
rofona uli su cianje. A onda nii zvuk trubljenja. Jo buke, koja je dopirala od mnotva
ivotinja.
"Dobro je, zvui kao leglo", ree Eli.
"Eli ne vidite nita", ree enaro. Obrisao je znoj sa ela.
"Ne", ree Grant. "Ali ujem." Sluao je jo neko vreme, a onda izvukao kameru i spust
na zemlju. "Ponimo." Popeo se ka rupi. Eli je otila da donese baterijsku lampu i
elektrook tapove. Grant je navukao gas-masku na lice, i unuo u neobian poloaj, pruaju
oge nazad.
"Ne misli valjda ozbiljno da ide tamo dole?" upita enaro.
Grant klimnu glavom. "To me ne uzbuuje. Ja u prvi, onda Eli, a ti e poslednji."
"ekaj, stani malo", ree enaro, iznenada uznemiren. "Zato ne bacimo ove granate s n
m gasom u rupu, a posle odemo dole? Zar to nije loginije?"
"Eli, ima li lampu?"
Dodala je baterijsku lampu Grantu.
"ta s tim?" upita enaro. "ta kae?"
"Nita ne bih vie voleo", ree Grant. Povlaio se dole ka rupi. "Jesi li ikada video
je umrlo od otrovnog gasa?"
"Ne..."
"On obino izaziva grenje. Strano grenje."
"E, pa, ao mi je ako je neprijatno, ali..."
"Vidi", ree Grant. "Mi idemo u ovo leglo da utvrdimo koliko se ivotinja izleglo. Ako
prvo ubijemo ivotinje, a neke od njih u grevima padnu na legla, to e nam onemoguiti
da vidimo ta je bilo tamo. Tako da to ne moemo da uradimo."
"Ali..."
"Ti si napravio ove ivotinje, enaro."
"Ja nisam."
"Tvoj je novac. Tvoji su napori. Ti si pomogao da se stvore. Oni su tvoja tvorevina
. I ne moe sad da ih tek tako ubije zato to si malo nervozan."
"Ja nisam malo nervozan", ree enaro. "Skroz sam se us..."
"Pratite me", ree Grant. Eli mu je dodala tap. Odgurnuo se natrake kroz rupu i zagu
"Tesno skrojeno."
Grant je izdahnuo i ispruio ruke ispred sebe, a onda se ulo nekakav zvuk usisavanja,
i on nestade.
Zjapila je rupa, prazna i mraNa.
"ta je s njim?" upita enaro, uznemiren.
Eli je koraknula napred i nagnula se blie rupi; oslukivala je otvor. Ukljuila je ra
i tiho rekla: ""Alane?"
Duga tiina. A onda su uli slabano: "Tu sam."
"Alane, je li sve u redu?"
Jo jedna duga tiina. Kad je Grant konano progovorio, glas mu je zvuao izrazito ud
ovo pun strahopotovanja.
"Sve je u redu", ree on.

GOTOVO PARADIGMA
U kolibi, Hamond je etkao napred-nazad u Malkolmovoj sobi. Hamond je bio nestrpljiv i
bilo mu je neprijatno. Poto je istroio snagu za poslednji izliv rei, Malkolm je skl
iznuo u komu, a sad se Hamondu inilo da bi mogao i da umre. Helikopter je, naravn
o, bio upuen, ali sam Bog zna kad e stii. Pomisao da bi Malkolm u meuvremenu mogao d
a umre ispunjavala je Hamonda teskobom i stravom.
Paradoksalno, Hamondu je oteavalo stvar to to je oseao toliku nesimpatiju prema mat
tiaru. Bilo je to gore nego da mu je bio prijatelj. Hamond je oseao da bi Malkolmo
va smrt, kad bi do nje dolo, bila konaan prekor, a to bilo vie nego to bi mogao da p

odnese.
U svakom sluaju smrad u sobi bio je vie nego grozan. Vie nego grozan. Truljenje ras
nutog ljudskog mesa.
"Sve... rajs..." ree Malkolm; bacao se po jastuku.
"Budi li se?" upita Hamond.
Harding odmahnu glavom.
"ta je rekao? Neto o raju?"
"Nisam uo", ree Harding.
Hamond je jo malo etkao. Jo ire je otvorio prozor ne bi li ulo neto sveeg vazdu
kada vie nije mogao da izdri, on ree: "Ima li problema da se izie napolje?"
"Ne, mislim da nema", ree Harding. "Ne u ovom podruju."
"E, pa, vidi, ja idem malo napolje."
"U redu", ree Harding. Podeavao je priliv intravenoznih antibiotika.
"Brzo u da se vratim."
"U redu."
Hamond je iziao napolje, na sunce; pitao se zato se pravdao Hardingu. Najzad, taj o
je bio njegov slubenik. Nije morao da mu se ispoveda.
Proao je kroz kapiju na ogradi i pogledao unaokolo po parku. Bilo je kasno posle pod
ne, kada je magla koja struji rea i sunce se ponekad pomoli. Sunce se sada videlo
i Hamond to primi kao predskazanje. Neka kau ta hoe, on zna da njegov park ima bud
unost. Pa ak i ako ta nepromiljena budala enaro odlui da ga sravni sa zemljom i spali
, to nee imati mnogo veze.
Hamond je znao da se u dva odvojena trezora u predstavnitvu Ingena u Palo Altou nala
ze desetine zamrznutih embriona. Ne bi bio problem ponovo ih odgojiti, na drugom
ostrvu, negde drugde u svetu. A ako je ovde i bilo problema, sledei put reie te pr
obleme. Takav je put napretka. Problemi se reavaju.
Dok je razmiljao o tome, zakljuio je da Vu nije bio pravi ovek za taj posao. Vu je
edno bio nesistematian, suvie nemaran prema svom velikom zadatku. A bio je i obuze
t idejom da ini poboljanja. Umesto da pravi dinosauruse, eleo je da ih pobolja. Hamo
nda su muile crne slutnje da je to i dovelo do sloma parka.
Vu je bio razlog.
Takoe, morao je da prizna da je Don Arnold bio pogrean izbor na mestu glavnog inen
Arnoldove reference ostavljale su impresivan utisak, ali u ovoj taki karijere bi
o je suvie istroen i svega se plaio. Loe je bio organizovan i pravio je propuste. Bi
tne propuste.
Uistinu, zakljuio je Hamond, ni Vu ni Arnold nisu imali najvaniju karaketistiku. Nis
imali viziju. Taj veliki raskoni in mate koji je prizvao udesni park, gde se deca p
ribijaju uz ograde i dive neobinim stvorenjima, oivljenim iz njihovih knjiga. Stva
rnu viziju. Sposobnost da vide budunost. Sposobnost da nau snage da od te vizije n
aprave stvarnost.
Ne, ni Vu ni Arnold nisu bili pogodni za taj poduhvat.
A, kad je ve o tome re, i Ed Redis je predstavljao lo izbor. Harding je, u najbolj
uaju, bio neutralan izbor. Maldun je bio pijanica...
Zadubljen u misli, uputio se ka svom bungalovu, stazicom koja je od centra za poset
ioce vodila na sever. Proao je pored jednog radnika koji je kratko klimnuo. Hamon
d nije odgovorio na pozdrav. Smatrao je da su tikanski radnici, bez izuzetka, dr
ski. Iskreno reeno, i izbor ovog ostrva kod Kostarike nije bio mudar. Vie nee ponov
iti tako oigledne greke...
Rika dinosaurusa, kada je doprla do njega, uinila se zastraujue bliskom. Hamond se
o brzo okrenuo, da je pao na stazu, a kada je ponovo pogledao pomislio je da vid
i senku mladog ti-reksa, kako se kree u liu pored kamenom poploane staze, kree prema
njemu.
ta ti-reks radi ovde? Zato je izvan ograde?
Hamond je osetio nalet besa; a onda je video tikanskog radnika, kako tri da spase iv
t i za tren se uspravio na noge i slepo uleti u umu s druge strane staze. Uronio
je u tamu; posrnuo je i pao, lice mu se zarilo u mokro lie i vlanu zemlju i on se p
onovo usteturao na noge, potrao dalje, ponovo pao, a onda ponovo potrao. Sada se k
retao niz strmu padinu i nije mogao da odri ravnoteu. Bespomono je pao, kotrljajui s
e i vrtei po mekoj zemlji, pre nego to je najzad zaustavio u podnoju brda. Lice mu
je pljusnulo u plitku, mlaku vodu, koja je grgoljila oko njega i tekla mu uz nos

Leao je licem nanie u potoiu.

Uspaniio se! Kakva budala! Trebalo je da ode u svoj bungalov! Opsovao je samog sebe.
Dok je ustajao, osetio je otar bol u desnom lanku koji mu je navukao suze na oi. O
prezno ga je opipao: moda je slomljen. Stisnuo je zube i naterao se da se celom t
einom osloni na njega. Da.
Gotovo sigurno bio je slomljen.
U kontrolnoj sobi Leksi ree Timu: "Volela bih da su nas poveli u leglo."
"Suvie je opasno za nas, Leksi", ree Tim. "Moramo da ostanemo ovde. Hej, sluaj ovo.
ritisnuo je jo jedno dugme i snimljena rika tiranosaurusa odjeknula je putem zvuni
ka u parku.
"Slatko je", ree Leksi. "Bolje nego ono drugo."
"I ti to moe", ree Tim. "A ako pritisne ovo, dobije jeku."
"Daj da pokuam", ree Leksi. Pritisnula je dugme. Tiranosaurus je ponovo riknuo. "Mo
li da uinimo da due traje?" upita ona.
"Naravno", ree Tim. Treba da samo okrenem ovo ovde..."
Dok je leao u podnoju brda, Hamond je sluao riku dinosaurusa kako odjekuje dunglom
Isuse.
Zadrhtao je kad je uo taj zvuk. Bio je zastraujui, vrisak iz nekog drugog sveta. Ni
saekao da vidi ta e se dogoditi. ta e tiranosaurus uiniti? Da li je ve uhvatio tog rad
ika? Hamond je ekao - ulo se samo zujanje cikada iz dungle - sve dok nije shvatio d
a zadrava dah, a onda je dugo izdahnuo.
Sa povreenim lankom nije mogao da se popne uzbrdo. Morae da eka na dnu gudure. Kad
nosaurus ode, vikae za pomo. U meuvremenu, ovde nije u opasnosti.
A onda je uo kako pojaan glas kae: "'Ajde, Timi, moram i ja da probam. 'Ajde Timi.
mi da ja napravim buku."
Deca!
Tiranosaurus je ponovo riknuo, ali ovoga puta imao je prepoznatljivu muziku nadgradn
ju, neku vrstu ehoa, koja se zatim odravala.
"Ovaj je sladak", ree devojica. "'Ajde ponovo ovaj."
Ta prokleta deca!
Nije trabao da dovodi tu decu. Od poetka prave samo probleme. Niko ih nije hteo oko
sebe. Hamond ih je doveo samo zato to je mislio da e to spreiti enara da uniti odmara
lite, ali enaro e to u svakom sluaju da uini. A deca su oigledno otila u kontolnu sobu
i poela da se zavitlavaju - ko je, sad, to dozvolio?
Osetio je kako srce poinje da mu lupa i osetio neugodan nedostatak daha. Naterao se
da se opusti. Sve je bilo u redu. Iako ne moe da se popne uzbrdo, verovatno nije
dalje od sto jardi od svog bungalova i centra za posetioce. Hamond je seo na vlan
u zemlju i sluao zvukove okolne dungle. A onda, posle nekog vremena, poeo je da doz
iva u pomo.
Malkolmov glas nije bio glasniji od apata. "Sve izgleda drugaije... s druge strane",
ree on.
Harding se nagnuo blie njemu. "Sa druge strane?" Pomislio je da Malkolm govori o smr
ti.
"Kada se... pomeri", ree Malkolm.
"Pomeri?"
Malkolm nije odgovorio. Suve usne su mu se pokretale. "Paradigma", konano je rekao.
"Paradigma se pomeri?" upita Harding. Znao je za pomeranju paradigme; bio je to mod
eran nain da se govori o promenama u nauci. 'Paradigma' je bila samo jo jedna od r
ei za model, ali kada su naunici koristili taj termin, on je oznaavao neto vie - pogl
ed na svet. iri pogled na svet. Kae se da se paradigma pomera kad god nauka naini k
rupnu izmenu u pogledu na svet. Takve promene su relativno retke i deavaju se otp
rilike jednom u stoleu. Darvinovska evolucija dovela je do pomeranja paradigme. K
vantna mehanika uzrokovala je manje pomeranje.
"Ne", ree Malkolm. "Ne... paradigma... s one strane..."
"S one strane pardigme?" upita Harding.
"Ne brinem o tome... ta... vie..."
Harding uzdahnu. Uprkos svim naporima, Malkolm je ubrzano klizio u konani delirijum.
Groznica se pojaavala, a gotovo da vie nisu imali antibiotika.
"U emu to ne brinete?"

"Ni o emu", ree Malkolm. "Zato to... sve izgleda drugaije... s druge strane."
A onda se nasmeio.

SPUTANJE
"Ti ste luda", ree enaro Eli Satler, dok je posmatrao kako se ona unazad uvlai u zej
u, pruajui ruke ispred sebe. "Luda si to to radi!"
"Nasmeila se. "Verovatno", ree ona. Posegnula je napred ispruenim rukama i odgurnul
e unazad o stranice rupe. Odjednom je nije bilo.
Rupa je zjapila prazna.
enaro je poeo da se znoji. Okrenuo se prema Maldunu koji je stajao pored dipa. "Ja
neu", ree on.
"Da, hoe."
"Ja ovo ne mogu. Ne mogu."
"ekaju te", ree Maldun. "Mora."
"Sam Bog zna ta je dole", ree enaro. "Kaem ti, ne mogu."
"Mora."
enaro se okrenuo, pogledao u rupu, vratio pogled. "Ne mogu. Ne moe da me natera."
"Verovatno ne mogu", ree Maldun. Podigao je elinu motku. "Jesi li ikad osetio elekt
?"
"Nisam."
"Nije strano", ree Maldun. "Gotovo nikad smrtonosno. Obino ljosne na zemlju. Moda
re. Ali najee nema zaostalih efekata. Barem ne kod dinosa. Ali, ipak, ljudi su mnogo
manji."
enaro je gledao motku. "Ne bi ti."
"Mislim da je bolje da sie i izbroji te ivotinje", ree Maldun. "Bolje pouri."
enaro je ponovo pogledao rupu, crni otvor, usta u zemlji. Onda je pogledao Malduna k
ako stoji tamo, veliki i ravnoduan.
enaro se znojio i vrtelo mu se u glavi. Poao je prema rupi. Iz daljine izgledala je
ala, ali kako je prilazio, inila se sve veom.
"Tako je", ree Maldun.
enaro je unatrake uao u rupu, ali je oseao sve vei strah da nastavi tako - ideja
rake ide u nepoznato ispunila ga je stravom - pa se u poslednjem trenutku okrenuo
i krenuo naglavake u rupu; ispruio je ruke ispred sebe i odgurnuo nogama, jer je
tako barem mogao da vidi kuda ide. navukao je gas-masku na lice.
Iznenada je pojurio napred; klizio je u tamu i gledao kako zidovi od zemlje nestaju
u tami ispred njega, a onda su zidovi postali ui - mnogo ui - - zastraujue ui - i on
se izgubio u bolu od stiskajueg pritiska koji je neprestano postajao gori i gori
, koji mu je istiskivao vazduh iz plua, i on je samo maglovito bio svestan da je
tunel, usput, poeo da se neznatno naginje navie, zbog ega je ostao bez daha i video
takice ispred oiju, a bol postala nesnosna.
A onda se, iznenada, tunel ponovo nagnuo nanie i postao iri, i enaro oseti grubu po
u, beton i hladan vazduh. Telo mu je odjednom bilo slobodno i odskakalo je, prev
rtalo se po betonu.
A onda je pao.
Glasovi u tami. Prsti koji ga dodiruju, pruajui se iz aputavih glasova. Vazduh je b
hladan, kao u peini.
"... u redu?"
"Da, izgleda da je dobro."
"Die..."
"Dobro je."
enska ruka gladi mu lice. Eli. "uje li?" proapta ona.
"Zato svi apuete?" upita on.
"Zato." Pokazala je.
enaro se okrenuo, prevrnuo, polako ustao. Zurio je, dok mu se oi nisu navikle na tam
. Ali prvo to je video, bile su oi, blistave u tami. Sjajne zelene oi.
Desetine oiju. Svuda oko njega.
Nalazio se na betonskoj izboini, nekoj vrsti obaloutvrde, oko sedam stopa iznad poda
. Velike eline spojne kutije pruale su provizorno sklonite, koje ih je dralo van vidn
og polja dva odrasla velociraptora koja su stajala pravo pred njima, ni pet stop
a udaljeni. ivotinje su bile tamnozelene, sa smeim tigrastim prugama. Stalale su u

spravno i drale ravnoteu krutim, ispruenim repovima. Bile su potpuno tihe i paljivo
gledalo unaokolo velikim tamnim oima. Kod nogu odraslih, bebe velociraptori su se
vrzmale i avrljale. Jo iza njh, u tami, mladunci su se prevrtali i igrali, kratko
reei i frkui.
enaro se nije usuivao da die.
Dva raptora!
Zgren na izboini, bio je samo stopu ili dve iznad nivoa glava ivotinja. Raptori su
i napeti; glave su im se nervozno trzale gore-dole. S vremena na vreme, nestrplj
ivo bi zareali. Onda su se pomerili i vratili ka glavnoj grupi.
Kad su mu se oi prilagodile, enaro je video da se nalaze u nekoj vrsti ogromne podze
ne graevine koju je ovek napravio - bilo je brazdi iscurelog betona i sveanja elinih i
pki koje su se probijale iz betona. A unutar ovog beskrajnog odjekujueg prostora
bilo je mnogo ivotinja; enaru se uinilo da ima barem trideset raptora. Moda i vie.
"To je kolonija", proapta Grant. "etiri ili est odraslih. Ostalo su mladunci i bebe
arem dva puta su se izlegali. Jednom prole godine i jednom ove. Ove bebe kao da i
maju oko etiri meseca. Verovatno su se izlegle u aprilu."
Jedna od beba, radoznala, uspentrala se uz izboinu i krenula ka njima, pitei. Sada
bila samo deset stopa daleko.
O, Isuse", ree enaro. Meutim, jedan odrasli raptor smesta je priao, podigao glavu
gurkao bebu da se vrati." Beba je zaavrljala, bunei se, a onda skoila na njuku odra
slom. Odrasli se polako kretao i pustio bebu da mu se popne preko glave, niz vra
t, na lea. Sa tog zatienog mesta beba se okrenula i buno zaavrljala prema troje uljez
a.
inilo se da ih odrasli jo ne primeuju.
"Ne shvatam", proapta enaro. "Zato ne napadaju?"
Grant odmahnu glavom. "Mora da nas nisu primetili. A u ovom trenutku nema jaja... to
ih ini oputenijim."
"Oputenijim?" ree enaro. "Koliko emo dugo ovde da stojimo."
"Dok ih ne prebrojimo", ree Grant.
Koliko je Grant video, bilo je tri legla, koja su opsluivala tri para roditelja. Sva
koj grupi pripadala je teritorija oko legla, u grubim crtama, iako se inilo da se
potomstvo preklapa i tri u druge teritorije. Odrasli su se dobroudno odnosili pre
ma mladuncima, mada su povremeno ukali starije kada bi se ovi pregrubo igrali.
U tom trenutku, mladi raptor priao je Eli i protrljao glavu o njenu nogu. Ona je spu
stila pogled i videla konu ogrlicu sa crnom kutijom. Na jednom mestu bila je vlana
. I uljala je kou vrata mlade ivotinje.
Mladune je cvilelo.
U velikoj prostoriji ispod njih, jedna odrasla ivotinja radoznalo se okrenula prema
izvoru zvuka.
"Misli da ja to mogu da skinem?" upita ona.
"Samo brzo."
"U redu", ree ona i unu pored ivotinjice. Ova je ponovo zacvilela.
Odrasli su zareali i podigli glave.
Eli je mazila mladune ne bi li ga umirila, prekinula cviljenje. Pomerila je ruku ka
konoj ogrlici, podigla unazad jeziak od vekroa uz zvuk paranja. Odrasleivotinje trg
nule su glave. Onda je jedna korakom krenula ka njoj.
"O sranje", ree enaro, ispod glasa.
"Ne mrdaj", ree Grant. "Budi miran."
Odrasli raptor proao je pored njih; dugi zakrivljeni noni prsti angrljali su po bet
. ivotinja je zastala ispred Eli, koja je ostala da ui pored mladuneta iza eline kutij
e. Mladune se videlo, a Elina ruka jo je bila na ogrlici. Odrasli raptor podigao j
e glavu i onjuio vazduh. Njegova velika glava bila je jako blizu njene ruke, ali
on nije mogao da je vidi zbog spojne kutije. Jezikom je ispitivaki palacao.
Grant je dohvatio gasne granate, otkvaio je sa opasaa i stavio palac na iglicu. ena
je ispruio ruku da ga sprei, odmahnuo glavom, klimnuo prema Eli.
Ona nije imala masku.
Grant je spustio granate i posegao za elektrook tapom. Odrasli raptor je i dalje bio
jako blizu Eli.
Eli je oslobodila koni remen. Metal kope zazveao je na betonu. Glava odraslog rapto
neznatno se trgnula, a zatim radoznalo naherila na jednu stranu. Ponovo je poao n

apred da istrauje, kada je mladune veselo zacijukalo i mugnulo. Odrasli raptor osta
o je pored Eli. A onda se, najzad, i on okrenuo i otiao do sredine legla.
enaro je polako izdahnuo. "Isuse, moemo li da odemo?"
"Ne", ree Grant. "Ali mislim da sad moemo da neto uradimo."
Kroz fosforescentni zelenom sjaj naoara za noni vid, Grant je sa izboine zurio dole
prostoriju i gledao prvo leglo. Bilo je napravljeno od blata i slamki, u obliku i
roke, plitke koare. Izbrojao je ostatke etrnaest jaja. Naravno, iz daljine nije mo
gao da izbroji stvarne ljuske, koje bi u svakom sluaju ve davno bile polomljene i
rasute po podu, meutim, mogao je da izbroji udubljenja u blatu. Raptori su oigledn
o napravili leglo ubrzo poto su se jaja izlegla, tako da su jaja ostavila postoja
n otisak u blatu. takoe je video dokaz da je barem jedno bilo slomljeno. Pripisao
je trinaest ivotinja.
Drugo leglo bilo je prepolovljeno. Meutim, Grant je procenio da je sadralo devet jaj
ta. Tree leglo imalo je petnaest jaja, ali inilo se da su tri bila odmah razbijena
.
"Koliko ih je ukupano?" upita enaro.
"Tridesetetvoro roenih", ree Grant.
"A koliko ih vidi?"
Grant odmahnu glavom. ivotinje su trale posvuda po unutranjosti nalik na peinu, ul
i izletale sa svetla.
"Ja sam gledala", ree Eli i osvetli notes. "Da bi bili sigurni morali bismo fotograf
isati, meutim, are na gubicama su razliite kod svake bebe. Ja sam izbrojala tridese
t tri."
"A mladunaca?"
"Dvadeset dva. Ali, Alane... primeuje li neto smeno u vezi s njima?"
"ta to?" proapta Alan.
"Kako se prostorno rasporeuju. U prostoriji kao da prate nekakav obrazac rasporeivan
a."
Grant se namrtio. On ree: "Prilino je mrano..."
Ne, pogledaj. Pogledaj sam. Posmatraj male. Kada se igraju, prevru se i tre svako na
svoju stranu. Ali u meuvremenu, kada bebe stoje unaokolo, primeti kako orijentiu s
voja tela. Okrenuti su licem ili ka onom, ili ka suprotnom zidu. Kao da se postr
ojavaju."
"Ne znam, Eli. Misli da postoji neka metastruktura kolonije? Kao kod pela?"
"Ne, ne ba", ree ona. "Finije je nego to. Samo sklonost."
"I to bebe rade. Ne, svi to rade. I odrasli to rade. Posmatraj ih. Kaem ti, postroja
vaju se."
Grant se namrtio. inilo se da je ona u pravu. ivotinje su svata radile, ali u pauz
u trenucima kada su posmatrale ili se odmarale, kao da su se orijentisale u pose
bne pravce, gotovo kao da su postojale nevidljive linije na podu.
"Ubij me", ree Grant. "Moda ima vetra..."
"Ja ga ne oseam, Alane."
"ta to rade? Neka vrsta drutvene organizacije izraene putem prostorne strukture?"
"To nema smisla", ree ona. "Zato to svi to rade."
enaro je otkaio neto na svom satu. "Znao sam da e mi ovo jednoga dana dobro doi."
brojanika nalazio se kompas.
Grant ree: "esto ga koristite u sudnici?"
"Ne", ree enaro. "ena mi ga je poklonila", objasnio je, "za roendan." Zurio je u k
. "E, pa", ree on, "ne postrojavaju se po nekom pravilu... Mislim da su negde u p
ravcu severoistok-jugozapad, neto tako..."
Eli ree: "Moda uju neto, okreu glave da neto uju..."
Grant se namrtio.
"Ili je to samo ritualno ponaanje", ree ona, "specifino za jednu vrstu, po emu se
kuju od ostalih. Ili moda to i nema neko dublje znaenje." Eli uzdahnu. "Ili su uvr
nuti. Moda su dinosaurusi uvrnuti. Ili je to neka vrsta sporazumevanja."
Grant je mislio isto. Pele se prostorno sporazumevaju, tako to izvode neku vrstu ple
a. Moda i dinosaurusi mogu neto slino.
enaro ih je posmatrao i rekao: "Zato ne iziu napolje?"
"Oni su none ivotinje."
"Da, ali meni se ini kao da se kriju."

Grant je slegnuo ramenima. Sledeeg trenutka bebe su poele da uzbueno pite i skaku
sli su jedan tren znatieljno posmatrali. A onda, uz hukanje i krianje koje je odje
kivalo u tamnom peinskom prostoru, svi dinosaurusi naglo su se okrenuli i zadili n
iz betonski tunel, u tamu.

HAMOND
Don Hamond teko se spustio na mokru zemlju na padini i pokuao da doe do daha. Blagi
la je vrue. Vrue i vlano. Oseao se kao da die kroz suner.
Pogledao je dole na dno potoka, sada etrdeset stopa ispod njega. inilo mu se da su p
oli sati otkad je ostavio vodu koja je uborila i poeo da se penje uzbrdo. Zglob mu
je sada bio natekao i tamnoljubiast. Uopte nije mogao da se osloni na njega. Morao
je da skae uzbrdo na drugoj nogi, koja je sada gorela od bola usled napora.
A bio je i edan. Pre nego to je ostavio potoi, napio se iz njega, iako je znao da
je pametno. Sada je oseao vrtoglavicu i svet se ponekad okretao oko njega. Imao j
e problema sa ravnoteom. Ali znao je da mora da se popne gore i vrati na stazu. T
okom proteklog sata nekoliko puta mu se uinilo da uje korake i svaki put je vikao
u pomo. Ali, nekako, glas mu nije dopirao dovoljno daleko; nisu ga spasili. I tak
o, dok je popodne odmicalo, poinjao je da shvata da e morati da se popne gore, sa
ozleenom nogom ili ne. A to je sada radio.
Ta prokleta deca.
Hamond je odmahnuo glavom, pokuavajui da je razbistri. Peo se vie od jednog sata i
o je samo treinu puta do vrha. A bio je umoran, dahtao je kao kakav mator pas. No
ga mu je pulsirala. Vrtelo mu se u glavi. Naravno, znao je da mu ne preti nikakv
a opasnost - pobogu, gotovo moe da vidi svoj bungalov - ali morao je da prizna da
je umoran. Dok je sedeo na padini, otkrio je da vie uopte ne eli da se pokree.
A zato i ne bio umoran? pomislio je. Imao je sedamdeset est godina. To nisu godine d
se penje unaokolo po brdima. ak i kad je ovek, kao Hamond, u vrhunskoj kondiciji z
a svoje godine. Lino, oekivao je da e doiveti stotu. Bilo je to samo pitanje voenja r
auna o sebi, o voenja rauna o stvarima kako nailaze. Naravno da je imao puno razlog
a da ivi. Ostale parkove da sagradi. Ostala uda da stvori...
uo je cianje, a onda i avrljanje. Neke ptiice, skakuu po niskom rastinju. Celo po
ne uo je neke ivotinjice. Ovde je bilo svaega: pacova, oposuma, zmija.
Cianje je postalo glasnije i delii zemlje otkotrljali su se nizbrdo pored njega. Ne
je dolazilo. Onda je ugledao tamnozelenu ivotinju kako skakue nizbrdo prema njemu.
.. i jo jednu... i jo jednu.
Kompii, pomisli on. Proela ga je jeza.
Leinari.
Kompii nisu delovali opasno. Bili su veliki kao pilii i kretali su se gore-dole uz n
rvozne trzaje, kao pilii. Meutim, on je znao da su otrovni. Njihovi ugrizi unosili
su otrov sporog dejstva koji su koristili da ubiju osakaene ivotinje.
Osakaene ivotinje, pomisli on, namrten.
Prvi kompi seo je na padinu i netremice ga posmatrao. Ostao je oko pet stopa dalje,
van Hamondovog domaaja i samo ga posmatrao. Uskoro su stigli i ostali i stali u r
ed. Gledali ga. Skakali su gore-dole, avrljali i mahali malim ruicama s kandama.
"I! Bei!" ree on i baci kamen.
Kompii su se povukli, ali samo stopu-dve. Nisu se plaili. inilo se kao da znaju da
moe da ih povredi.
Ljutito, Hamond je odlomio granu sa drveta i zamahao njome prema njima. Kompii su od
skakali, hvatali se za lie, veselo ciali. izgledalo je kao da misle da se on igra.
Ponovo je pomislio na otrov. Setio se da je jednog od hranilaca ujeo kompi u kavezu.
Hranilac je rekao da je otrov bio kao narkotik - umirivao je, izazivao san. Bez
bola.
Samo ti se spava.
Do avola s tim, pomisli on. Hamond je podigao kamen, paljivo naciljao i bacio ga. Po
odio je jednog kompia pravo u grudi. ivotinjica je uzbunjeno vrisnula kad je pala
unazad i preturila se preko glave. Ostale ivotinje smesta su se povukle.
Tako je bolje.
Hamond se okrenuo i ponovo poeo da se penje. Drao se obema rukama za grane i skakuta
na levoj nozi, oseajui bol u bedru. Nije preao vie od deset stopa, kad mu je jedan
kompi skoio na lea. Divlje je zamahao rukama i zbacio ivotinju, meutim, izgubio je ra

vnoteu i skliznuo nizbrdo. Kad se zaustavio, drugi kompi bacio se napred i odgizao
mu parence mesa s ruke. Uasnuto je pogledao krv koja mu je tekla preko prstiju. O
krenuo se i ponovo poeo da se vere uzbrdo.
Jo jedan kompi skoio mu je na lea i on oseti kratak, otar bol kada ga je ujeo za
stranu vrata. Hamond je vrisnuo i udarcem sklonio ivotinju. Okrenuo se licem prem
a ivotinjama, teko diui, a oni su stajali svuda oko njega, skakali gore-dole i krivi
li vratove, posmatrali ga. Osetio je kako mu sa mesta ugriza na vratu toplota tee
kroz ramena, niz kimu.
Leao je leima na padini i poeo da osea udno oputanje, odvajanje od samog sebe. A
o je nita nije pogreno. Nije nainjena nikakva greka. Malkolm je potpuno pogreio u svo
joj analizi. Hamond je leao jako miran, miran kao dete u kolevci, i oseao se savren
o spokojno. Kada je sledei kompi priao i ujeo ga za lanak, preko volje je pokuao da g
a utne. ivotinjice su mu prile. Uskoro su avrljale svuda oko njega, poput uzbuenih pt
ica. Podigao je glavu kad mu je jedan drugi kompi skoio na grudi; ivotinja je bila
iznenaujue laka i nena. Hamond je osetio samo slabu bol, jako slabu, kad je kompi poe
o da mu grize vrat.

PLAA
Jurei dinosauruse, pratei betonske krivine i nagibe, Grant je iznenada izleteo iz pei
og otvora i obreo se na plai, gledajui u Pacifik. Svuda oko njega mladi velocirapt
ori vijali su se i skakutali po pesku. Meutim, jedna po jedna, ivotinje su se vrat
ile u senku palmi na ivici movare mangrova i ostale tamo da stoje, poreane na svoj
udan nain, i posmatraju okean. Ukoeno su zurile u pravcu juga.
"Ne shvatam", ree enaro.
"Ni ja", ree Grant, "osim to oigledno ne vole sunce." Na plai nije bilo neto pose
no; vetar je nosio laku izmaglicu, a okean je bio mutan. Ali zato su tako nenadan
o napustili leglo? ta je dovelo celu koloniju na plau?
enaro je podigao brojanik sata i pogledao u pravcu u kome su ivotinje stajale. "Sev
istok-jugozapad. Isto kao i pre."
Iza plae, dublje meu drveem, uli su brujanje elektrine ograde. "Barem znamo kako i
van ograde", ree Eli.
uli su tutnjanje morskih dizel-motora i kroz maglu ugledali brod koji se pomaljao na
jugu. Veliki teretnjak polako se kretao ka severu.
"Znai, zato su izili?" ree enaro.
Grant klimnu glavom. "Mora da su uli da dolazi."
Dok je teretnjak prolazio, ivotinje su ga posmatrale, utke stojei, osim to bi povr
neka zaavrljala ili ciknula. Grant je bio zapanjen usklaenou njihovog ponaanja, naino
m na koji su se kretali i delovali kao grupa. Ali moda to i nije bilo tako tajans
tveno. U svom umu, ponovo je razvijao film dogaaja koji su otpoeli u peini.
Prvo su se bebe uznemirile. Zatim su i odrasli primetili. A na kraju sve ivotinje su
u stammpedu pojurile prema obali. Taj redosled dogaaja kao da je govorio da su m
lae ivotinje, sa otrijim sluhom, prve otkrile brod. Onda su odrasli poveli trupu na
polje na plau. I dok je Grant gledao, video je da su odrasli sad preuzeli brigu.
Du plae postojala je oigledna prostorna organizacija, a nain na koji su se ivotinje r
asporeivale, nije bio slobodan i pomerljiv, kao unutra. Vie je bio pravilan, gotov
o vojniki. Odrasle ivotinje bile su razmaknute na svakih desetak jardi, svaka okrue
na skupinom beba. Mladunad je bila rasporeena izmeu, i to neto ispred, odraslih.
Ali Grant je takoe uoio da svi odrasli nisu jednaki. Bila je tu jedna enka sa prepo
tljivom prugom du glave, a ona je bila u samom sreditu grupe koja se rasporeivala d
u plae. Ta ista enka stajala je i u sreditu podruja legla. Pretpostavljao je da su, k
ao i odreene skupine majmuna, raptori organizovani kao matrijahatni opor, a da je
je prugasta ivotinja alfa enka kolonije. Primetio je da su mujaci rasporeeni u odbra
mbenoj formaciji po obodu grupe. Ali za razliku od majmuna, koji su bili labavo
i rastegljivo organizovani, dinosaurusi su se rasporedili u krutoj formaciji - in
ilo se, gotovo vojnikoj. A tu je bila i udnovata severoistono-jugozapadna orijentac
ija. To je prevazilazilo Grantove mogunosti. Meutim, on nekako i nije bio iznenaen.
Paleontolozi su toliko dugo ve iskopavali kosti da su zaboravili koliko je malo
informacija mogue napabiriti iz skeleta. Kosti mogu poneto rei o optem izgledu neke iv
otinje, njenoj visini i teini. Moda mogu rei i neto o tome kako su miii bili vezani i,
iz toga, poneto o grubom ponaanju ivotinje tokom njenog veka. Moda mogu pruiti podat

ke o nekoliko bolesti koje napadaju kosti. Meutim, skelet je, zaista, jadna stvari
ca da se iz nje pokua da izvede zakljuak o ukupnom ponaanju nekog organizma.
A poto su kosti bile jedino to su paleontolozi imali, morali su ih ih koristiti. Kao
i ostali paleontolozi, i Grant je postao pravi strunjak za rad sa kostima. I negd
e du puta, poeo je da zaboravlja neto to nije mogue dokazati - da su dinosaurusi moda
bili potpuno razliite ivotinje, da su njihovo ponaanje i drutveni ivot bili organizov
ani na nain potpuno tajanstven njihovim potomcima, sisarima. Da, poto su dinosauru
si u sutini ptice...
"O, moj Boe", ree Grant.
Netremice je posmatrao raptore, poreane du obale u krutoj formaciji, kako utke posm
aju brod. I iznenada shvatio u ta gleda.
"Ove ivotinje", ree enaro, vrtei glavom, "izgleda da oajniki pokuavaju da pobeg
"Ne", ree Grant. "One uopte ne ele da pobegnu."
"Ne ele?"
Ne", ree Grant. "One ele da migriraju."

PRIBLIAVANJE TAMI
"Migracija", ree Eli. "To je fantastino."
"Da", ree Grant. iroko se osmehivao.
Eli ree: "ta misli, gde ele da odu?"
"Ne znam", ree Grant, a onda je veliki helikopteri izletee kroz maglu, grmei i kru
upova otealih od naoruanja. Raptori su se uspanieno razbeali kad je jedan helikopter
napravio krug i vratio se, pratei liniju obale, a zatim zauzeo poloaj da sleti na
plau. Vrata su se irom otvorila i vojnici u maslinastim uniformama trei pohitae prem
a njima. Grant je uo brzu izmenu rei na panskom i video da je Maldun sa decom ve u h
elikopteru. Jedan od vojnika ree na engleskom: "Molim vas, poete s nama. Molim vas
, nema vremena ovde."
Grant je pogledao nazad na plau gde su bili raptori, meutim, njih nije bilo. Sve iv
nje su nestale. Kao da ih nikad nije ni bilo. Vojnici su ga vukli, a on je dopus
tio da ga vode ispred bodea, i popeo se kroz velika vrata. Maldun se nagnuo i vik
nuo u Grantovo uvo: "Hoe da odmah odemo. Sad e to da izvedu!"
Vojnici su gurnuli Granta, Eli i enara na nedita i pomogli im da privrste sigurnosn
ojaseve. Tim i Leksi su im mahnuli i on je iznenada shvatio koliko su oni mladi,
i kako su iscrpljeni. Leksi je zevala, naslonjena na bratovo rame.
Jedan stareina priao je Grantu i viknuo: "Senjor: jeste li vi odgovorno lice?"
"Ne", ree Grant. "Nisam."
"A ko je onda odgovorno lice, moliu?"
"Ne znam."
Oficir je onda otiao do enara i postavio isto pitanje: "Jeste li vi odogovorno lice?
"Ne", ree enaro.
Oficir je pogledao Eli, ali njoj nije nita rekao. Vrata su ostala otvorena dok se he
likopter podizao s plae i Grant se nagnuo da vidi da li moe da baci poslednji pogl
ed na raptore, meutim, helikopter je ve bio iznad palmi, kreui se preko ostrva, na s
ever.
Grant se nagnuo prema Maldunu i viknuo: "ta je s ostalima?"
Maldun je vikao: Ve su odveli Hardinga i neke radnike. Hamond je doiveo nesreu. Na
ga na brdu pored njegovog bungalova. Mora da je pao."
"Je li dobro?" upita Grant.
"Ne. Dohvatili su kompii."
"ta je s Malkolmom?" upita Grant.
Maldun odmahnu glavom.
Grant je bio suvie umoran da bi mnogo toga oseao. Okrenuo se i pogledao nazad kroz v
ata. Smrkavalo se i u svetlu koje je bledelo jedva je spazio malog reksa, krvavi
h usta, nagnutog nad hadrosaurusa pored ivice lagune; kada je helikopter proao, p
odigao je glavu i zarikao.
Negde iza sebe uli su eksplozije, a onda ispred sebe ugledali helikopter kako krui k
oz maglu iznad centra za posetioce; trenutak kasnije zgrada je buknula u obliku
svetlonarandaste vatrene lopte i Leksi poe da plae. Eli ju je zagrlila i pokuavala d
a je navede da ne gleda.
Grant je gledao dole na zemlju i poslednji put spazio hipsilofonte, koji su skakali

skladno kao gazele, pre nego to je jo jedna eksplozija blesnula ispod njih. Njiho
v helikopter dobijao je na visini, a onda krenuo na istok, preko okeana.
Grant se zavalio u seditu. Pomislio je na dinosauruse kako stoje na plai i pitao se
uda bi migrirali da su mogli, a onda shvatio da to nikada nee saznati i osetio u
isti mah i tugu i olakanje.
Stareina je ponovo priao i nagnuo mu se tik uz lice. "Jeste li vi odgovorno lice?"
"Ne", ree Grant.
"Molim vas, senjor, ko je odgovoran?"
"Niko", ree Grant.
Helikopter je dobijao na brzini dok je hrlio kopnu. Sad je bilo hladno, a vojnici s
u snagom miia zatvorili vrata. Dok su to radili, Grant je samo jo jednom pogledao n
azad i video ostrvo na pozadini tamnopurpurnog neba i mora, zaogrnuto gustom mag
lom, po kojoj su ostajale mrlje belo-usijanih eksplozija koje su se, jedna za dr
ugom, brzo rasprskavale, dok se nije inilo da celo je ostrvo uareno, svetla taka ko
ja se smanjuje na pozadini sve mranije noi.

EPILOG: SAN HOZE

Dani su prolazili. Vlada je bila ljubazna i smestila ih u lep hotel u San Hozeu. Bili
su slobodni da dolaze i odlaze, i da zovu koga god hoe. Meutim, nije im bilo doput
eno da napuste zemlju. Svakoga dana jedan mladi iz amerike ambasade dolazio je da
ih poseti, da ih upita da li im neto treba i da objasni da Vaington ini sve to je u
njegovoj moi da ubrza njihov odlazak. Meutim, prosta injenica bila je da su mnogi l
judi umrli na teritoriji Kostarike. Prosta injenica bila je da je ekoloka katastro
fa jedva izbegnuta. Vlada Kostarike oseala je da je bila zavedena i prevarena od
strane Dona Hamonda i njegovih planova u vezi ostrva. Pod ovim okolnostima, vlada
nije bila sklona da uri s putanjem preivelih. Nisu ak dopustili ni da se Hamond ili
Jan Malkolm sahrane. Naprosto su ekali.
Svakoga dana Grantu se inilo da ga vode u drugu vladinu kancelariju i da ga ispituje
dugi ljubazan, inteligentan vladin slubenik. Naterali su ga da iznova i iznova p
ria svoju priu. Kako je sreo Dona Hamonda. ta je znao o projektu. Kako je primio fak
s iz Njujorka. Zato je otiao na ostrvo. ta se dogodilo na ostrvu.
Iste pojedinosti, iznova i iznova, dan za danom. Ista pria. Dugo vremena Grant je ve
rovao da oni misle da ih lae i da postoji neto to su eleli da im kae, iako nije mogao
da zamisli ta. A ipak, na neki udan nain, inilo se kao da ekaju.
Najzad, jednog popodneva sedeo je pored bazena u hotelu i gledao kako se Tim i Leks
i prskaju, kada mu je priao jedan Amerikanac u kaki odelu.
"Mi se nikada nismo sreli", ree taj Amerikanac. "Ja se zovem marti Guitierez. Ja sam
istraiva, ovde u stanici Karara."
Grant ree: "Vi ste onaj koji je pronaao originalni primerak Prokompsognathusa."
"Da, tako je." Guitierez je seo pored njega. "Mora da udite za kuom."
"Da", ree Grant. "Ostalo mi je samo jo nekoliko dana za iskopavanje pre zime. Znate,
u Montani prvi sneg obino dolazi u avgustu."
Guitierez ree: "Da li je zato Hamondova zadubina potpomagala iskopavanja na severu?
ato to je verovatnije da e se neoteeni genetiki materijal dinosaurusa dobiti iz hladn
ijh klimata?"
"Da, petpostavljam."
Guitierez klimnu glavom. "Bio je mudar ovek, gospodin Hamond."
Grant je utao. Guitierez se zavalio u stolicu pored bazena.
"Vlasti vam nita ne govore", konano prozbori Guiterez. "Zato to se plae, a moda i
su kivni na vas. Meutim, neto vrlo neobino deava se u seoskim oblastima."
"Ujedaju bebe?"
Ne, hvala Bogu, to je prestalo. Ali ima neto drugo. Ovog prolea, u oblasti Ismaloja,
koja je na severu, neke nepoznate ivotinje jele su useve na jako neobian nain. Kret
ale su se svakog dana u pravoj liniji - pravoj gotovo kao strela - od obale, u p
lanine, u dunglu."
Grant se uspravio u stolici.
"Kao da migriraju", ree Guitierez. "ta kaete?"
"Kakve useve?" upita Grant.
E pa, to je udno. Jedu samo agama mahune i soju, a ponekad i pilie."
Grant ree: "Hranu bogatu lizinom. ta se dogodilo s tim ivotinjama?"

"Po svoj prilici", ree Guitierez, "uli su u dungle. U svakom sluaju, nisu pronaen
vno, bilo bi teko traiti ih u dungli. Traganje po Ismaloja planinama trajalo bi god
inama, verovatno bez ikakvog rezultata."
"A nas dre ovde zato to..."
Guitierez slegnu ramenima. "Vlada je zabrinuta. Moda ima jo ivotinja. Jo problema.
zni su."
"ta vi mislite, da li ima jo ivotinja?" upita Grant.
"Ne bih mogao da kaem. Moete li vi?"
"Ne", ree Grant. "Ne mogu."
"Ali pretpostavljate?"
Grant klimnu glavom. "Da. Mogue je da ih ima."
"Slaem se."
Guitierez se podigao sa stolice. Mahnuo je Timu i Leksi koji su se igrali u bazenu.
"Verovatno e decu poslati kui", ree on. "Nema razloga da to ne uine." Stavio je naoa
re za sunce. "Uivajte u svom boravku kod nas, doktore Grant. Ovo je lepa zemlja."
Grant ree: "Kaete mi da nikud neemo ii?"
"Niko od nas nikud ne ide, doktore Grant", ree Guitierez, smeei se. A onda se okren
i poao nazad ka ulazu u hotel.

ZAHVALNICE
Tokom pripremanja ovog romana, naiao sam na radove mnogih cenjenih paleontologa, poseb
no Roberta Bakera, Dona Hornera, Dona Ostroma i Gregorija Pola. Takoe sam se korist
io radovima nove generacije ilustratora, ukljuujui Keneta Karpentera, Margaret Kol
bert, Stivena i Silvije erkas, Dona Gara, Marka Haleta, Daglasa Hendersona i Vilija
ma Stauta, ija rekonstrukcija ukljuuuje u sebe nova shvatanja o ponaanju dinosaurusa
.
Odreene ideje o paleo-DNK, genetskom materijalu izumrlih ivotinja, predstavljene u o
oj knjizi, prvi je uobliio arls Pelegrino, na osnovu istraivanja Dorda O. Poinara, ml
aeg i Roberte Hes, koji su na Berkliju oformili Grupu za prouavanje DNK izumrlih v
rsta. Neke rasprave o teoriji haosa delimino potiu iz komentara Ajvara Ekelanda i
Dejmsa Glajka. Kompjuterski programi Boba Grosa inspirisali su neke crtee. Rad pok
ojnog Hajnca Pagelsa potakao je na Jana Malkolma.
Meutim, ova knjiga je iskljuivo prozno ostvarenje, a pogledi ovde izraeni lino moj
o i bilo koje injenine pogreke koje postoje u tekstu.