Uvod

Promene u ljudskoj civilizaciji nikada nisu bile brze i burnije.U uslovima brzog i neprekidnog
tehnoloskog,tehnickog,naucnog,ekonomskog i kulturnog razvoja savremenog drustva,vaspitanje
i obrazovanje postaju nezamenljiv cinilac ocuvanja dostignutog nivoa i daljeg sveukuonog
napretka drustva i razvoja pojedinaca.Ogroman je porast naucnih cinjenica koje se konstantno
uvecavaju.
Bolji kvalitet nastavnog rada je nemoguce postici bez stalnog inoviranja nastavnog
rada.Informaciono-tehnoloski bogato okruzenje i siromasna medijska osnova nastave su dva
nespojiva posla.Cinjenica je i da se ona sredstva kojima skola raspolaze nedovoljno i
nefunkcionalno koriste.
Osnovni zadaci skole,u odnosu na zajednicu u kojoj se nalazi,jested a radi i stvara u skladu sa
vremenom.Ukoliko skola izgubi na aktuelnosti,sve (skola,vaspitno-obrazovni procesi) gubi
sustinu postojanja.
Ovde se javlja i potreba za uvodjenjem novih znanja.Potrebno je da skola kao glavni
institucionalni nosilac obrazovnog sistema u svom razvoju ide u korak sa vremenom,pa cak i da
bude inicijator odredjenih promena.
Skola je ostvarila kvalitet ako su njeni ucenici stekli znanje,vestine i navike koje znaju
primenjivati u zivotu i raznim delatnostima i ako su izgradili kvalitetne stavove i vrednosti
postenog coveka i casnog gradjanina.
Inovacija je promena na bolje! Te neophodne promene koje je potrebno sprovesti radi
kvalitetnijeg obrazovanja ce i biti tema ovog seminarskog rada.

1. Inovativne promene oznacavaju pocetak nove etape u razvoju obrazovanja

Jedna od bitnih karakteristika sadasnje etape u razvoju obrazovanja,jeste cinjenica da ono sve
vise postaje predmet brrige strucnjaka razlicitih profila.Vreme ekstenzivnog razvoja privrede kod
nas,kao i u drugim zemljama,odlikovalo se i autohtonim razvojem obrazovanja,koje je samo u
globalnim potezima pratilo drustveni progres i njegove potrebe.
Inovativne promene u obrazovanju dobijaju sve vise u svojoj funkcionalnosti.One oznacavaju
pocetak nove etape u obrazovanju.
Razvoj skole u XXI veku predstavlja visestran i slozen proces.Skola sve vise menja svoju
fizionomiju,priblizavajuci se nivou politickih,ekonomsko-privrednih i predagoskih zahteva.Neke
od najznacajnijih tendencija svetske pedagogije odnose se na:usmerenost ka demokratizaciji i
humanizaciji skole i skolskog sistema; raznovrsnosti i diferencijaciji obrazovanja,koriscenje
metoda,oblika,metoda i postupaka u nastavi i vaspitanju koje koje povecavaju aktivnosti
ucenika,samoinicijativnost i samosvest ucenika,osavremenjivanje razredno-casovnog i
predmetnog sistema; pedagosko prilagodjavanje savremenih tehnolosko-tehnickih sredstava i
ucila; intezivnije povezivanbje skole ,porodice i vanskolskih institucija.
Inovacije se odvijaju u procesu u kome se mogu uociti uobicajene faze i etape : kritike stare ili
postojece prakse,organizacija inovacija,eksperimentisanje,proveravanje i procenjivanje.
E.Rodzers (Everet Rogers,1983),smatra da je inovacija neka ideja,praksa ili predmet koji
pojedinac smatra kao nov ili kao jedinicu prihvatanja.Inovacije predstavljaju promene
kvalitativnog karaktera,koje podsticu razvoj.
Slicna je povezanost izmedju izmedju inovacije i reforme.Razllike medju njima proizlaze
iz njihovih ciljeva.Reforme promene se ostvaruju na nivou sistema,a inovacije su najcesce
pojedinacni pokusaji I nastojanja kojima se zele odredjene promene ili poboljsanje nekog
elementa u sistemu,ali bez menjanja celine.
Inovacije se mogu razlikovati po obimu,ulozi I znacaju,po primeni u podrucjima na koje se
odnose,kao I po pokusajima I nastojanjima koja se cine po njihovom razvrstavanju u kategorije I
tipove.
Sistem je najteze menjati,posto on obuhvata veliki broj razlicitih vrsta skola i institucija i namece
znacajne unutrasnje promene u svakoj od njih.Skolska reforma nije samo promena odredjenog
sistema vec,takodje,i programske reforme kao i promena didakticko-metodickih sistema.

Uglavnom se danas moze govoriti o nekoliko vidova inovacija:

3

a) Inovacije putem kojih se menja drustveni polozaj obrazovanja.

b) Inovacije u strukturi sistema.U ovu vrstu inovacija mogu se uvrstiti brojne skolske reforme u
pojedinim zemljama kojima su resavana neka bitna pitanja obrazovanja I vaspitanja
c) Inovacije u sadrzaju nastavnog plana i programa.Ovde je rec o osavremenjivanju nastave
pojedinih predmeta ili grupe predmeta.
d) Inovacije u organizaciji rada skola.One su danas raznovrsne i masovne u nizy zemalja.
e) Inovacije u odnosima medju nastavnicima i ucenicima.
f) Inovacije u metodu rada na bazi nove obrazovne tehnologije.

1.1 Standardi u obrazovanju

Kao sto u svakoj delatnosti postoje standardi,tako bi trebalo biti i u obrazovanju. Standardi su
pokazatelji nivoa kojeg u odreenom procesu treba postii. U obrazovanju postoje tri vrste
standarda:
1. Standardi koji pokazuju kvalitet radnih uslova (podrazumevaju se velicina i organizacija
skolskog prostora,prostorija,kabineta,radionica,ukupna materijalno-tehnicka i medijska osnova
nastave).Za svaku vrstu skola propisane su norme koje ona mora ispuniti da bi bila verifikovana
za odredjenu delatnost koju obavlja.
2. Standardi koji pokazuju kvalitet nastavnog kadra (propisano je kakvo obrazovanje moraju
imati ucitelji i nastavnici za svaku oblast). Struno i didaktiko-metodiko usavravanje
nastavnika, njihova spremnost za prihvatanje i primenu inovacija bitno utiu na kadrovski
standard kole.
3. Standardi koji pokazuju kvalitet ishoda (to su pokazatelji kvaliteta
znanja,umeca,navika,stavova i vrednosti ucenika na zavrsetku odredjenog novoa skolovanja). Da
bi se ovajkvalitet sagledao, neophodno je da se nastavnimprogramom precizira ta, naprimer,
uenik na zavretku obaveznog obrazovanja trebada zna i ume iz svake nastavne oblasti. U
novijim nastavnim programima taksativnotreba da je nabrojano kakva znanja ueniktreba da ima.
Izmeu ostalog, svreni ueniktrebao bi da umije precizno, koncizno i jasno izraziti se reima,
izvoditi zakljuke, izraziti se pomou jednostavnih formula.
4

Jedan od najvie prihvaenih i najuticajnijih modela u kome su skalirani zadaci za kognitivnu

oblast,polazei od najjednostavnijih ka najsloenijima,je Blumova taksonomija koju emo
prikazati u najsaetijoj formi:
- znanje prepoznavanje informacija(nastavnikovi zahtevi treba da budu slijedei: definisi,
popii, zapamti, imenuj, zabelezi,ponovi, ispriaj, priseti se, izvesti);
- razumevanje shvatanje informacija (opii, prepoznaj, izvesti, razmotri, izrazi,
raspravljaj,smesti);
- primena primena znanja u reavanju problema ( izloi, vebaj, primeni, ilustruj, izvedi,
prevedi, protumai, pitaj, prikai);
-analiza razdvajanje informacija da bi se prilagodile razliitim situacijama
(razdvoji,intervenisi, rei, pitaj, napravi dijagram,eksperimentisi, raspravljaj, razlikuj);
- sinteza primena informacija radi poboljanjakvaliteta neke situacije ili ivota (predloi, uredi,
organizuj, kreiraj, sastavi, klasifikuj, pripremi,povei, formulisi);
- vrednovanje procenjivanje korisnosti i upotrebljivosti (izaberi, prosudi, predvidi,
proceni, rangiraj, odredi prioritete, vrednuj,izmeri, izaberi).

Od najnieg ranga u kome se podrazumeva zapamivanje i reproduciranje nastavnih sadraja do

najvieg, tj. do vrednovanja, to podrazumeva sposobnost ocenjivanja i prosuivanja na jasnim
kriterijumima, ogroman je raspon. Nastavnik treba organizovati i voditi nastavni proces tako da
normalno razvijeni uenici napreduju od niih ka viim kategorijama. Dobar nastavnik e
diferencirati ciljeve prema sloenosti i prilagoditi ih sposobnostima uenika, tj. Individualizirace
nastavu. Taksonomija e mu pomoi da uspenije pripremi sate raznih tipova.

2 .Strategija razvoja obrazovanja

Sam razvoj skole dvija se u tri nivoa:

1. Dugorocni nivo
snovni nosilac vog nivoa upravni rgan skole. Postavlja se e dugorocni razvojni plan i
po svom karakteru opsti. Postoji vizija skole, prema tome i definisani onacni
ciljevi.snovne smernice pri kreiranju dugorocnog razvojnog plana su (prema . ljaca, 14.
str.):

Razvoj nauke, hnike i tehnologije

Dugorocne prognoze razvoja neposredne socijalne sredine

dugorocna razvojna rijentacija,pravci i ciljevi razvoja skole

dugorocni zadaci u blasti primenjenih i razvojnih istrazivanja

dugorocna programska orijentacija skole

uspeh ucenika u redovnom obrazovanju, na takmicenjima i vannastavnim aktivnostima

primena savremene tehnologije u postizanju boljih rezultata u radu skole

usavrsavanje nastavnog kadra

2. Srednjorocni nivo

Srednjorocni nivo se odnosi na period od 3 do 5 godina i sadrzi strategiju razvoja.Postavlja se

srednjorocni razvojni plan,koji je po svojoj prirodi precizniji,te sadrzi (Prema M.Oljaca,14 str. ):

Ciljeve i zadatke vezane za razvoj i modernizaciju nastave

Strategiju organizovanja akcionih i razvojnih istrazivanja u skoli i primenu njihovih

rezultata

Ciljeve i zadatke vezane za poboljsanje efikasnosti rada skole

6

Ciljeve i zadatke vezane za usavrsavanje nastavnog i strucnog kadra skole

Ciljeve i zadatke vezane za obezbedjivanje potrebnih uslova za realizaciju nastavnih

aktivnosti

Ciljeve i zadatke vezane za obezbedjivanje finansijskih uslova za rad skole

Ciljeve i zadatke poboljsanja organizacije,upravljanja i informisanja u skoli

Ciljeve i zadatke u oblasti zastite i unapredjivanja zivotne sredine

3.Kratkorocni nivo
Kratkorocni nivo u trajanju od godinu dana sadrzi konkretne korake u realizaciji planova sa
srednjorocnog nivoa.Realizacija se odvija kroz akcije,pracenje i procenu.Na ovom nivou
izgradju se kratkorocni razvojni planovi,koji su konkretniji i precizniji.Na kraju godine ulaze u
Godisnji plan skole.

Jaz izmedju obrazovnog programa i tekucih drustvenih i kulturnih promena moze predstavljati
bitan kvalitativni pad u razvoju celokupnog drustva.Ukoliko se system ne bavi evaluacijom
rada,pritisci okoline rastu,a zaposleni bivaju svesni das u promene neizbezne.
Zbog toga je veoma vazno da skola razvije mrezu pedagoskog menadzmenta.Osnovni cilj svakog
menadzmenta jeste da se posebnom organizacijom stvore uslovi za kvalitativno unapredjenje
rada skola.Da bi se to postiglo,mora se izvrsiti stratesko planiranje,koje podrazumeva
utvrdjivanje strateskih planova koji su usmereni na ostvarivanje vizije i vrednosti jedne
skole.(M.Oljaca,12 str.).
Stratesko planiranje prolazi kroz pet faza:

analiza okruzenja

Polazna tacka u strateskom planiranju jeste opis okruzenja okoline skole.Na osnovu tog opisa
,kao i detaljne analize odnosa lokalne zajednice prema skoli,stice se uvid znacaja skole za
svoje okruzenje.Takodje,moze se govoriti o mogucnosti saradnje skole sa pojedincima i
interesnim grupama ,koja doprinosi kvalitativnom razvoju skole.

definisanje vizija skole

Svi akteri vaspitno-obrazovnog procesa (ucenici,nastavnici,director,roditelji) treba da

definisu kako skolu vide u buducnosti.Zivotni tokovi i socijalna buducnost usmeravaju mesto
skole u siroj i uzoj zajednici.

definisanje misija skole

Skola je deo socijalnog i kulturnog miljea,te kao takva ne moze da se razvija izolovano.Zbog
toga definisanje misije ide u pravcu konkretnog odredjenja mesta i uloge skole za datu
drustvenu zajednicu .Potrebe drustvene zajednice uslovljavaju ciljeve,zadatke i programske
sadrzaje jedne skole.Svako ko je deo vaspitno-obrazovnog procesa jedne skole,mora biti
svestan njenog identiteta,a identitet podrazumeva specifican nastavni program i profil djaka
koje skoluje.
Hopkins navodi na koji se sve nacin moze kreirati strategija: (prema D.Stankovic,27 str.)

Posvetiti se profesionalnom razvoju zaposlenih u skoli

Participativno donoditi skolsku politiku i odluke
Transformisati i distribuirati liderstvo
Sprovoditi delotvornu strategiju za kordinisane i kooperativne nacine rada u skoli
Sprovoditi praksu preispitavanja rada i postizanja rezultata
Razvijati posvecenost saradnickom planiranju
Obezbedjivanje resursa za promene

2.1.Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020.godine

Ova strategija se bavi utvrdjivanjem svrhe,ciljeva,pravaca,instrumenata i mehanizama za razvoj

sistema obrazovanja u Republici Srbiji u narednih desetak godina.
Pristup izradi (formulisanju) strategije je sledei:
1) Holistiki (sistemski): Pri analizi i formulisanju strategije bilo kog dela sistema
obrazovanja vodi se rauna o njegovim vezama sa ostalim delovima sistema obrazovanja.
Obrazovanje se tretira kao celovit sistem (od jaslica do doktorskih studija i celoivotnog
uenja); analitiki i drugi postupci sa delovima sistema obavljaju se imajui u vidu
celinu. Ovim se omoguuje da se dobije koherentna strategija razvoja sistema
obrazovanja iji su delovi meusobno usaglaeni;
8

2) Otvorenost sistema: SROS je "orijentisana ka spoljnjem svetu" tj. sistem obrazovanja se

posmatra kao otvoren i u ukupnosti sa svim svojim interakcijama sa okruenjem. Razvoj
sistema obrazovanja se formulie sa stanovita njegove uloge (misije) koju ima prema
okruenju;
3) Interresorski: Posmatrano sa administrativnog stanovita, razvoj sistema obrazovanja se
shvata kao problem i predmet vie resora u Republici Srbiji, pored prosvetnog. Ovaj
pristup proistie iz napred navedenog posmatranja sistema obrazovanja kao otvorenog i
sa vanom drutvenom funkcijom;
4) Realistinost podrana veim ambicijama: SROS se pravi tako da bude realistina ali i
ambiciozna. Realistinost podrazumeva da je mogue, polazei od sadanjeg stanja,
dovesti sistem obrazovanja u eljeno stanje u planiranom periodu, 2020+.godine;
5) Dugoronost: Iako se za vremenski horizont ove strategije uzima 2020. godina, ona
se formulie tako da uzme u obzir i dui vremenski period; zasniva se na dugoronim
predvianjima i postavlja pravac razvoja tako da se moe nastaviti, bez veih zaokreta, i
inovirati nakon 2020. godine;
6) Izbegavanje kompromisa: Oekuje se da formulisanje strategije bude pod jakim
pritiscima da se uine brojni kompromisi kako bi i veoma suprotstavljeni interesi i
gledita bili u odgovarajuoj meri zadovoljeni. U izradi strategije ne prihvataju
sekompromisna reenja ve se trae ona koja su najbolja mogua za dalji razvoj
obrazovanja. To je kljuni razlog to je pristup formulisanju ove strategije ekspertni;

7) Razvoj "vuen budunou": SROS se formulie tako to se najpre definie vizija

budueg stanja sistema obrazovanja pa se, sa stanovita vizije, sagledavaju sve
osobenosti tekueg stanja (unutranjosti i spoljanosti sistema) i na tim nalazima
formuliu strateke politike, akcije i mere za dostizanje vizije. Nastoji se da razvoj
sistema obrazovanja bude "vuen budunou" a nikako "guran prolou".

Strategija razvoja obrazovanja Srbije je instrument koji ima zadatak da obezbedi ostvarivanje
ovde definisane misije I ciljeva ovog sistema od pocetka primene ove strategije tokom naredne
dve decenije,uz odgovarajuca podesavanja strategija novim okolnostima razvoja obrazovanja u
Republici Srbiji. Sistem obrazovanja je najvaniji elemenat ivotne i razvojne infrastrukture
svakog pojedinca, drutva i drave jer njegov ukupan efekat odreuje obim, kvalitet i efekte
izgradnje i korienja svih drugih sistema i resursa, kao i ukupan kvalitet ivota i razvojne
potencijale pojedinaca i zajednice. Stoga sistem obrazovanja treba da se razvija tako da svoju
9

ulogu ostvaruje pravovremeno, kvalitetno i efikasno zbog ega se i izrauje, usvaja i sprovodi
strategija njegovog razvoja.

2.2.Kvalitet-nacelo holisticke paradigme obrazovanja

Od samog pocetka bilo je jasno da medjunarodni zahtevi koji se postavljaju u odnosu na skole i
kvalitet mora da zadovolji,jos dva sasvim razlicita zahteva:
1.Prvi zahtev se odnosi na potrebe angazovanja u konceptualnom,cak filozofskom smislu radi
pojasnjenja prirode kvaliteta u oblasti obrazovanja,kao i na ispitivanja razloga koji su doveli do
njegove tako istaknute uloge u definisanju ciljeva obrazovne politike
2.Drugi zahtev se odnosi na postojanje potrebe da se razvoj,pitanja i problem usmere na one
konkretne oblasti u kojima se najdirektnije moze primeniti process pracenja kvaliteta (School
and Quality-an International Report,OECD,1989).
Pored razlicitog znacenja termina kvalitet,postoje i razlicite dimenzije ovog pojma,a usvojen je i
citav niz pristupa koji nastoje da definisu,kontrolisu i unapredjuju kvalitet u
obrazovanju.Ipak,smatramo,da se generalno moze prihvatiti odredjenje kojim se pod kontrolom
kvaliteta podrazumeva ukupnost mera i procedura koje se preduzimaju radi ustanovljavanja
postignutih rezultata,a u odnosu na prethodno utvrdjene ciljeve (Vlahovic,B.,2001 , 172).
Kvalitet je multidimenzionalna kategorija te ne postoje mogucnosti jednostavnog pripisivanja
elemenata neophodnih za postizanje visokog kvaliteta obrazovanja.U raspravama koje se u
novije vreme vode o kvalitetu obrazovanja,nezaobilazno je pitanje ciljeva i zadataka kao
kriterijuma kvaliteta obrazovanja.

10

3.Savremene tendencije i ciljevi u reformisanju skole i skolskih sistema

Svetski eksperti za vaspitanje i obrazovanje ukazuju na glavne karakteristike,problem i

protivurecnost koje se moraju imati u vidu u projekcija ciljeva,sadrzaja,sistema,organizacije i
tehnologije ostvarivanja vaspitno-obrazovnog procesa u XXI veku.
V.V.Rubcov zastupa stanoviste da je obrazovanje u savremenim uslovima glavna i jedina
drustvena institucija preko koje se mogu ostvariti bazicne vrednosti i ciljevi razvoja drustva.U
obrazovnim strategijama na pocetku XXI veka okosnicu obrazovanja i vaspitanja mladih
predstavljaju:siroko opste obrazovanje.razvoj individualnih sposobnosti i sposobnosti
licnosti,savremeno strucno i profesionalno obrazovanje i usvajanje drustvenih,kulturnih i
moralnih vrednosti.Od obrazovanja se ocekuje da obezbedi razvitak ljudi prema svojim
sposobnostima i mogucnostima,da doprinese ublazavanju socijalnih protivurecnosti i da sluzi
zblizavanju naroda i kultura (Ivanovic 1997,5 str.)
Obrazovanje informacione ere,treba,prema misljenju Petra Mandica da obuhvati sledeca
nosnovna podrucja vaspitanja i obrazovanja;samorealizaciju licnosti,osposobljavanje za ljudske
odnose,pripremanje za ekonomsku efikasnost i osposobljavanje za preuzimanje gradjanske
odgovornosti (Petar Mandic, 1999,49 str.)
Prema rezoluciji Evropska dimenzija u obrazovanju:obrazovna praksa i sadrzaji
programa,usvojena na Stalnoj konferenciji Evropskih ministara prosvete 1991. Godine,ciljevi
buduceg obrazovanja u Evropi treba da obezbede:
1.Takvu pripremu mladih koji ce im omoguciti sticanje pozitivne i realisticke slike o sebi,koju ce
realizovati u licnim,drustvenim i zajednickim prilikama;
2.Pripremu za zivot u demokratskom drustvu,sto ukljucuje prava,osnovne slobode,duznosti I
odgovornosti gradjana u pruzanu pomoci mladim ljudima pri ukljucivanju u javni zivot;
3.Pripremu za rad koji tread a omoguci sirok pogled na rad i ukljuci teorijski uvid u prirodu i
oblike rada i radnog iskustva;
4.Pripremu za kulturni zivot kako bi mladi ljudi znali da nadju izvore za bogacenje licnosti i
ukljuce se u duhovno,kulturno i istorijsko i naucno nasledje i pripremi za zivot u
multikulturalnom drustvu (Evropska dimenzija u obrazovanju,1997,26 str.).
Usvajanjem Rezolucije Evropska dimenzija u obrazovanju ciljevi obrazovanja u zamljama
Evrope dobili su naglasenu evropsku dimenziju.Obrazovanje mladih u Evropi treba mladima da
pomogne da private evropski identitet,ali da istivremeno sacuvaju svoj nacionalni,regionalni i
lokalni koren,kao I osecaj pripadnosti svetskoj zajednici.

11

Obrazovanje u sve vecoj meri postaje mocan faktor sveukupnog razvoja drustva i svakog
pojedinca.Putem obrazovanja cuvaju se,prenose i dalje razvijaju
znanja,iskustva,vrednosti,kulturni i nacionalni identitet i bogatstvo ljudske duhovnosti.Skola u
savremenom drustvu prosiruje svoje funkcije I dobija nove zadatke.Osim obrazovne skola ima
sve znacajniju socijalizatorsku,vaspitnu i kulturnu funkciju.
U svakoj svesnoj,planskoj i organizovanoj delatnosti nuzne su promene koje vode njenom
usavrsavanju,osevremenjavanju,vecoj efikasnosti i uopste boljem kvalitetu rada.

3.1.Promene u nastavnim planovima i programima

Kreatori savremenih nastavnih planova i programa sve vise insistiraju na

integrisanju,funkcionalnom povezivanju,inoviranju i interdisciplinarnom karakteru nastavnih
sadrzaja.To je jedna od mogucnosti za prevazilazenje postojece rascepkanosti nastavnih sadrzaja
na veliki broj nastavnih predmeta.Posebno se istice potreba horizontalne i vertikalne povezanosti
razlicitih predmeta i to po principu korelacije oko vodecih,kljucnih ideja nauke,kao i putem
formiranja kategorijalnih struktura misljenja (Saranovic-Bozovic 1994 :187 str.).
Nastavni sadrzaji se inoviraju i obogacuju u skladu sa razvojem
nauke,tehnike,tehnologije,proizvodnje,kulture i uopste sa razvojem drustvaNovi nastavni
sadrzaji ugradjuju se u nastavne planove i programe na vise nacina:aktuelizovanjem i
inoviranjem postojecih nastavnih predmeta;uvodjenjem potpuno novih sadrzaja u okviru
postojecih nastavnih predmeta;uvodjenjem novih nastavnih predmeta/oblasti;organizovanjem
razlicitih tecajeva i seminara;izradom razlicitih alternativnih programa za ucenike sa posebnim
potrebama,sklonostima,interesovanjima i sposobnostima;izradom razlicitih modela izborne i
fakultativne nastave;inoviranjem i uvodjenjem novih sadrzaja u okviru programa rada razlicitih
sekcija,klubova,organizacija i drugih oblika slobodnih aktivnosti ucenika.

Savremeni nastavni programi preciznije odredjuju sadrzaje ,vestine i navike koje ucenici treba da
usvoje. Znati-umeti-ciniti su okviri i osnova za izradu nastavnih programa.Proces prenosenja i
usvajanja znanja i formiranja (izgradjivanja ) vestina i navika moraju se u nastavnim programima
povezivati u jedinstvenu celinu (Potkonjak,1989 : 105 str.).
S obzirom na sve vecu slozenost nastavnih sadrzaja i potrebu sto efikasnijeg realizovanja
vaspitno-obrazovnog rada,savremeni nastavni program sadrze i dosta detaljne didacticko

12

metodicke instrukcije namenjene nastavnicima.Njima se sugerisu najoptimalnije

metode,postupci,sredstva i oblici realizovanja predvidjenih sadrzaja.

3.2.Promene u oblicima i metodama vaspitno-obrazovnog rada

Primenom savremenih didaktickih metoda,oblika i sredstava prevazilaze se slabosti verbalisticke

nastave i receptivne pozicije ucenika u nastavnom procesu.Proces prezentacije i usvajanja
nastavnih sadrzaja ostvaruju se tako da se ucenicima obezbedjuju mogucnosti da samostalno i
kriticki misle (analiziraju,uporedjuju,sintetizuju,zakljucuju,apstrahuju i
procenjuju),projektuju,vezbaju,delaju i vrednuju.
Savremena didaktika naglasava znacaj i vrednost nastavnih metoda,postupaka i strategija ucenja
koje u vecoj meri : angazuju misaone procese ucenika; obezbedjuju veci stepen samostalnog
intelektualnog rada; omogucuju proveravanje naucenog i povezivanje i primenu znanja iz
razlicitih natavnih oblasti.Zato se umesto tradicionalnih,pretezno predavackih metoda i
frontalnog oblika nastavnog rada,sve vise koriste kombinacije i oblici:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Projekat metode
Problemske nastave
Nastave na vise nivoa tezine i zahteva
Kabinetske nastave
Nastave na principu blok casa
Labaratorijski oblici rada
Programirane i poluprogramirane nastave
Ucenje putem istrazivanja,resavanja problema i otkrica
Razlicite vrste didaktickih igara (socio-drame,plan-igra,igranje uloga,stvaralacke
igre,imaginativne igre i dr.)

Metode,postupci i oblici vaspitno-obrazovnog rada biraju se i kombinuju u skladu sa specificnim

sposobnostima,predznanjima,iskustvima i uopste mogucnostima ucenika,odnosno pojedinih
kategorija ucenika.Da bi vaspitno-obrazovni process uistinu bio u funkciji optimalnog razvoja
ucenika,on mora biti osmisljen i realizovan po meri ucenika pojedinca , a ne po zamisli
prosecnog ili pretpostavljenog ucenika.
13

U savremenoj nastavi teziste rada se premesta sa usvajanja gotovih znanja na proces sticanja
znanja.Vaspitno-obrazovni process u skoli sve vise se temelji na demokratizaciji i humanizaciji
medjusobnih odnosa ucenika i nastavnika.U pozitivnoj atmosferi ljudske topline psotizu se bolji
vaspitno-obrazovni rezultati,posebno na planu socijalizacije i moralnog razvoja ucenika.
U rezolucijama,preporukama i deklaracijama UNESCA i Evropskog saveta o
osnovnom,obaveznom i profesionalnom obrazovanju,najcesce se naglasavaju sledeci zadaci
skole:
1 .Usvajanje opsteobrazovnih i profesionalnih znaja,vestina,navija i razvijanje sposobnosti
ucenika kao osnova za dalje obrazovanje,samoobrazovanje i razvoj
celovite,samostalne,stvaralacke,humane i cosijazizovane licnosti
2. Podsticanje i razvoj individualiteta i kreativnosti ucenika
3. Uvodjenje ucenika u strategije i tehnike saznajnog procesa i razvijanja kulture intelektualnog
rada.Osposobljavanje ucenika da samostalno i kriticki koriste razlicite izvore
saznanja,instruisanje ucenika kako da uce,analiziraju,sistematizuju,povezuju,proveravaju i
primenjuju usvojena znanja,osposobljavanje ucenika da samostalno istrazuju i prezentuju svoja
saznanja,ideje i stavove.
4. Razvijanje sposobnosti potrebnih za uspesnu saradnju sa drugim ljudima i aktivnu drustvenu
participaciju.Podsticanje i usavrsavanje komunikativnih sposobnosti i
kooperativnosti,osposobljavanje za konstruktivno razresavanje konflikata i uvazavanje razlicitih
stanovista i interesa,razvijanje osecaja odgovornosti,kulture,dijaloga i sposobnosti da se iskaze
svoje,ali i postuje tudje misljenje.
5. Vaspitanja vrednosti koje ukljucuju demokriticnost,toleranciju i postovanje
razlicitosti.Postovanje demokratskih procedura,osposobljavanje za donosenje nezavisnih i
objektivnih sudova da mladi ne bi podlegli indokrinaciji raznih ideologija,ekstremistickim
stavovima i dezinformacijama,multikulturalno,multietnicko i multikonfesionalno vaspitanje.
6. Negovanje i razvoj nacionalnog i kulturnog identiteta,razumevanje tradicije i stvaranje novih
vrednosti.
7. Osposobljavanje i motivisanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje u skladu sa
koncepcijom permanentnog obrazovanja u drustvu koje uci.
8. Osposobljavanje za razumevanje i prihvatanje promena i kreativno ucesce u
njima.Prilagodjavanje na nove uslove,otvorenost za promene,adaptibilnost,prometejski
duh,kriticki stav,pozicija subjekta u promenama.
9. Razvijanje svesti o potrebi cuvanja i unapredjivanja zdravlja,zivotne i radne sredine.

14

10. Razvijanje moralnosti i gradjansko vaspitanje.Moralna

kompetentnost,humanizam;istinoljubivost;pravicnost;solidarnost;patriotizam;odgovornost;
postovanje zajednickih normi,prava,obaveza i vrednosti;drustveni aktivizam
11. Vaspitanje za medjunarodno razumevanje,mir,saradnju i postovanje prava i sloboda coveka.

4. Obrazovanje i profesionalno usavrsavanje nastavnika

U programima skolovanja i usavrsavanja sve veca paznja se poklanja osposobljavanju nastavnika

da se koriste televizijom,kompjuterima,multimedijalnim sistemima,internetom,bazama
podataka,kao i da sami kreiraju odgovaajuce programske celine u ucenju i nastavi.U savremenim
koncepcijama skolovanja buducih nastavnika polazi se od potpunijeg sagledavanja
mesta,polozaja,uloge i zadataka nastavnika u vaspitno-obrazovnom procesu.Umesto izvrsioca
programa,tezi se da nastavnik postane autonomni i kreativni strucnjak koji donosi odluke o
raznim aspektima vapitno-obrazovnog rada i koji je profesionalno i licno odgovoran za njegov
kvalitet i obrazovanje.
Nova obrazovna tehnologija i njene velike mogucnosti primene u obrazovanju podrazumevaju
odgovarajucu osposobljenost i motivisanost nastavnika za njihovo koriscenje.Era modernizacije
vaspitno-obrazovne tehnologije,kao imperative unutrasnje reforme skole mora pocivati na
adekvatnoj strategiji obrazovanja i usavrsavanja pedagoskih kadrova (B.Vlahovic,1983,273).
Programi strucnog usavrsavanja nisu uvek bili na zadovoljavajucem naucnom nivou ili pak nije
posvecena dovoljna paznja njihovoj realizaciji.Medjutim,u vecini ustanova moze se cak reci u
izgradjivanju sluzbe strucnog usavrsavanja u celini,uporedo sa provodjenjem konkretnih
zadataka i programa,vrsile su se analize,proucavala se i usavrsavala organizacija i metoda rada i
isticana nacelna pitanja od znacaja za dalji rad.
Sve ovo govori da se celokupan dosadasnji rad na strucnom usavrsavanju nastavnika pokazao
izvanredno potreban i koristan i da je odigrao krupnu ulogu u sprovodjenju prvih i osnovnih
zadataka skolske reforme.
Program i oblici strucnog usavrsavanja nastavnika po svojim sadrzajima,karakteru,vremenu
trajanja,mestu organizovanja,karakteru obaveznosti,stepenu slozenosti,mogucnostima
profesionalnog napredovanja i drugim specificnostima treba da budu sto raznovrsniji.

15

U skladu sa shvatanjem principa dobrovoljnosti i obaveznosti,programe i oblike usavrsavanja

mozemo uslovno podeliti na:obavezne i izborne.
1.Obavezni programi i oblici usavrsavanja imaju karakter obaveznosti za sve nastavnike.Oni su
diferencirani prema ciljevima i zadacima,nivoima slozenosti,karakteru sadrzaja,vremenu
trajanja,zahtevima koje postavljaju nastavnicima i sl.Za sve nastavnike ovi programi
usavrsavanja su besplatni.Za uspesno savladane programe izdaju se odgovarajuci sertifikati,a za
najuspesnije kandidate obezbedjuje se,prema zelji kandidata,mogucnosti pohadjanja izbornih
programa i druge povoljnosti.
2.Izborni (fakultativni) program i oblici usavrsavanja nemaju karakter obaveznosti i za njih se
nastavnici opredeljuju slobodno,u skladu sa svojim
interesovanjima,potrebama,mogucnostima,zeljama i aspiracijama.I ovi program su diferencirani
prema razlicitim kriterijumima.Posebnu vrstu izbornih programa predstavljaju program strucnog
usavrsavanja koje kreira sam nastavnik ili u saradnji sa odgovarajucim strucnjacima u
institucijama koje se bave strucnim usavrsavanjem nastavnika,institutima za
istrazivanja,visokoskolskim usatnovanma i sl.Ova vrsta programa je po svom karakteru najbliza
izradi diplomskog odnosno magistarskog i doktorskog rada.Za kandidata se odredjuje
mentor,kandidat nakon zavrsenog rada pise izvestaj i javno brani svoj rad.
U odredjenoj meri obavezni i izborni program usavrsavanja trebalo bi da budu vertikalno i
horizontalno povezani,ali to ne bi smelo da ogranicava njihovu diferencijalnost i mogucnost
slobodnog izbora.Posebnu vrednost za strucno usavrsavanje nastavnika ima neposredno
organizovanje ili pracenje casova koji omogucuju nastavnicima da razmenjuju i unapredjuju rad
sa ucenicima.Za permanentno usavrsavanje nastavnika veliki znacaj imaju razlicite mogucnosti
neinstitucionalizovanog usavrsavanja,odnosno samousavrsavanja nastavnika,pracenje
obrazovnih i naucnih programa,radija i televizija,neposredna razmena iskustava i ideja sa
kolegama,strucnjacima i ekspertima,sopstvena analiticko-istrazivacka delatnost i prezentacija
svojih iskustava i ideja.

4.1.Osnovne slabosti sistema strucnog usavrsavanja nastavnika u nasoj zemlji

Ne umanjujuci znacaj postignutih rezultata na planu izgradjivanja i ostvarivanja koncepcije

permanentnog strucnog usavrsavanja nastavnika,ukazacemo na osnovne slabosti koje se
ispoljavaju u funkcionisanju ovog sistema.To su:

16

-nedovoljna integrisanost,utemeljenost i funkcionalna povezanost ovog sistema u jedinstveni

sistem izbora,skolovanja,usavrsavanja i vrednovanja rada nastavnika;
-nedovoljno uvazavanje osnovnih pedagoskih,androskih,psiholoskih,socioloskih i drugih zahteva
na kojima se temelji ovaj system.
-nedostatak dovoljno pouzdanog i efikasnog sistema evaluacije valjanosti sistema strucnog
usavrsavanja nastavnika i njegovog neprekidnog inoviranja,osavremenjavanja i unapredjivanja;
-nedovoljna povezanost psiholoskih,pedagoskih,metodickih i strucnih znanja,tako da
usavrsavanje koje sledi ovakvu podeljenost ne daje dovoljno korisnih upustvava za konkretan
vaspitno-obrazovni rad(G.Zindovic-Vukadinovic I J.Sefer,1991,297)
-nedostatak programa usvrsavanja zasnovanih na prethodno studiozno utvrdjenim
potrebama,interesovanjima i mogucnostima nastavnika,potrebama skola i kadrovskoorganizacionim i drugim mogucnostima institucija koje se bave strucnim usavrsavanjem
nastavnika
-nepostojanje odgovarajuceg informaciono-dokumentacionog centra ili nacionalnog centra za
strucno usavrsavanje nastavnika
-postojeci sistem usavrsavanja nastavnika ne omogucuje profesionalno napredovanje nastavnog
kadra,bolji drustveni polozaj,niti odgovarajucu materijalnu stimulaciju i druge povoljnosti za
nastavnike
-nastavnici gotovo da nemaju nikakav uticaj na kreiranje programa za strucno usavrsavanje.

4.2.Neke nove mogucnosti za strucno usavrsavanje nastavnika

Nova informaciona i obrazovna tehnologija,tehnicke mogucnosti komuniciranja i savremeni

mediji omogucuju nove povoljnosti za permanentno strucno usavrsavanje nastavnika.Mnoge
nase skole,visokoskolske institucije,bivsi zavodi za unapredjivanje vaspitanja i
obrazovanja,centri za usavrsavanje nastavnika i druge institucije imaju znatno iskustvo i zavidnu
materijalno-tehnicku bazu za strucno usavrsavanje nastavnike.
Posebnim merama,koje ne zahtevaju znatnija materijalna ulaganja,mogle bi se obezbediti vece
povoljnosti za usavrsavanje nastavnika.Kao naprimer:
17

-realizovanje programa usavrsavanja nastavnika u vreme letnjih,zimskih i drugih praznika,kao i

tokom vikenda;
-obezbedjicanje vezbanja,konsultacija i ostalih obaveza nastavnika koji proizlaze iz programa
usavrsavanja u terminima koji odgovaraju nastavnicima;
-nastavnicima koji su se opredelili za izborne-fakultativne programe usavrsavanja,nastavnici koji
postizu zapazene uspehe u radu I usavrsavanju,kao i nastavnicima koji su se opredelili za
kompleksnije programe usavrsavanja,moglo bi se obezbediti odsustvo iz skole na odredjeno
vreme;
-odgovarajucu literature,potrebna tehnicka i druga sredstva,radne materijale i prostor za potrebna
vezbanja ne bi smela da predstavljaju nikakav materijalno-organizacioni problem za nastavnike
koji se usavrsavaju.To je duznost organizatora strucnog usavrsavanja i skole ciji se nastavnici
usavrsavaju;
Formiranje nacionalnog centra za strucno usavrsavanje nastavnika,funkcionalno povezanog sa
regionalnim i opstinskim centrima,znacajno bi doprineo izgradnji jedinstvene
koncepcije,organizacije,programske uskladjenosti,kvalitetnijeg,racionalnijeg i efikasnijeg
sistema strucnog usavrsavanja nastavnika i njegovom integrisanju u celovit sistem
izbora,skolovanja,usavrsavanja i evoluiranja rada nastavnika (B.Jovanovic,1996,248).
U nacionalnom centru za usavrsavanje nastavnika delovao bi informativno-dokumentacioni
centar u kome bi se skupljali,cuvali,inovirali,obradjivali i objavljivali detaljni podaci o
programima.
Inforrmacije o programima-oblicima i uslovima usavrsavanja sadrzale bi detaljne podatke o
svakom program-obliku usavrsavanja,kao i sadrzaj,ciljeve,obaveze nastavnika,skola i institucija
koje organizuju usavrsavanje,predvidjeni sertifikati i prezentovanje samostalnih
radova,vertikalna i horizontalna povezanost programa,uslovi koje nastavnik mora da ispuni i
sl.Sve ove informacije bi,u svakom momentu,bile dostupne nastavnicima,skolama i drugim
strucnjacima koje se bave skolovanjem i usavrsavanjem nastavnog kadra.
Informacije o nastavnicima sadrzale bi podatke u vezi sa:prethodno zavrsenom skolom za
nastavnicko zvanje,prethodno apsolviranim programima usavrsavanja i uspeh,posebne
sklonosti,sposobnosti,interesovanja i potrebe nastavnika,karakter i vrsta programa usavrsavanja
za koje nastavnik pokazuje najvise sklonosti,vreme,mesto i oblik usavrsavanja i trajanje
programa,moguce teme,problem,projektiistrazivanja,inovacije u kojima bi nastavnici zeleli da se
angazuju,podaci o objavljenim strucnim i drugim radovima nastavnika i drugi podaci o
nastavnicima bitni za njegovo dalje strucno usavrsavanje.
Obe vrste podataka se blagovremeno inoviraju u skladu sa promenama i oblicima usavrsavanja i
promenama statusa nastavnika kao potencijalnih kandidata za usavrsavanje.Detaljnije
18

informacije bi obezbedile veci stepen organizovanosti,racionalnosti i planiranja strucnog

usavrsavanja kadrova na relno sagledanim potrebama i mogucnostima nastavnika,skola i
institucija koje se bave strucnim usavrsavanjem nastavnog kadra.

4.3. Odnos teorije i prakse u programima usavrsavanja

Poseban problem u radu na usavrsavanju nastavnika predstavlja odnos teoretskog dela i

prakticnih radova u programima usavrsavanja.Analizom dosadasnjih programa moze se utvrditi
da je taj odnos uvek bio bolje postavljen na seminarima i tecajevima za nastavnike prirodnih
nauka,opstetehnickog obrazovanja ili stranih jezika,jer su skoro sva redovna teorijska izlaganja
islustrovana prakticnim radovima ucenika u labaratorijama i kabinetima,fonetskoj labaratoriji ili
radionici i sl.Znatno je teze uspostaviti ravnotezu izmedju teoretskog i prakticnog dela u
programima usavrsavanja na seminarima iz oblasti drustvenih nauka.Zbog toga se rad na
ovakvim seminarima najcesce svodio na odrzavanje teoretskih predavanja,posle kojih se vodila
diskusija.A diskusija se,opet,ogranicavala na postavljanje pitanja ili iznosenja sopstvenih
iskustava.
Neophodno je i moguce da se vec prilikom sastavljanja programa za seminare iz oblasti
drustvenih nauka predvide raznovrsni radovi prakticnog karaktera.Na taj nacin dosla bi do
izrazaja vise samostalnost ucesnika seminara u prakticnom resavnju pojedinih pitanja koja se
tretiraju u okviru teoretskih izlaganja.
Pored toga,bilo bi neophodno da ucesnici po zavsetku seminara dobiju popis neophodne
literature,koja bi predstavljala osnov za dalji rad na tom program i za individualno usavrsavanje.

19

Zakljucak:

Poznato je da od svog postanka drustvo poklanja posebnu paznju obrazovanju i vaspitanju

podmlatka.Ucenje i obrazovanje se posmatra kao kontinuirani procesi koji svakom ljudskom
bicu obezbedjuje,ne samo sticanje znaja,vec i razvoj vestina,sposobnosti i talenata koji mu
omogucavaju punu participaciju u drustvu u kome zive.
Obrazovanje se,nadalje,shvata kao neodvojivo svojstvo covekovog zivljenja,od rodjenja do
smrti,pa tako obuhvata i obrazovanje odraslih.Obrazovanje odraslih je sastav povezanih
elemenata,a obrazovni ciljevi se postizu kombinacijom oblika samoobrazovanja,usmerenog
obrazovanja,te ucenjima u razlicitim oblicima nastave.
Vreme danasnjice karakterisu stalne promene,razvoj nauke i tehnologije,neprestan porast
informacija u razlicitim oblastima.Poverenje u mogucnosti obrazovnog sistema,zbog naglih
promena danasnjice,stalno se preispituje.Ucesnici vaspitno-obrazovnog procesa moraju vise
uvazavati cinjenicu da knjiga (udzbenik)nije vise dominirajuci medij u okruzenju u kome se
razvijaju danasnje generacije mladih.
Zakljucujemo da je u eri modernizacije,neophodno ici u korak sa vremenom.Inovacije su
promene na bolje i one se odrazavaju i na obrazovanje,i kao takve se moraju primenjivati,radi
kvalitetnijeg i modernijeg obrazovanja.

20