NARODNA KNJIEVNOST se zove narodna, ne samo zatoto ju je stvarao narod, ve i

zbog toga to izraava saoptava kako je ivio narod, ta ga je sve kroz ivot pratilo, o
emu je razmiljao, ega se plaio, ta je voleo, zbog ega je tugovao i patio.NARODNA
KNJIEVNOST se dijeli na: -prozu i poeziju. -
.
.
littera , ()
. :
.
, .
, .
,
.
, .
.
: , , , .
.
, , ,
: ,
,
,
: , , , ,
- ; ,
; .
( ),
. ,
.

:, .
:, .()
,
, ,
, , , .
.
.
. .
. ,
.
. .
,
, .
16.
,

.

 2
(Volkslieder), 1778-1779. , .

. , ,
,
.KNJIZEVNOST ZA DECU-obuhvata knj.dela
namenjena deci i mladima predsk.uzrasta do zavrsetka osn.skole.ovoj oblasti pripadaju
umetn,nauc-um.i naucn-popularna dela za decu.cine ga dva kruga knj.tvorevina-dela
namenjena deci pred.i ranog osnovnsk.uzrasta i knjige za ucenike starijih raz.osn.skole.U
nauci o knj.ustaljen je termin kn.za decu ali je prisutan i stariji decja knjiz.
SALJIVE PRICE-bliska je humoristickoj noveli,mogu imati i zaj.junake,ali se
medjusobno razlikuju po tome sto je fabula u noveli slozenija.kratke je forme,pa se cesto
imenuje kao saljiva pricica,njen cilj je da sazetom fabulom i efektnim raspletom izazove
zdrav smeh i razvedri slusaoca.poznati stalni likovi su ero i Nasradin-hodza.ero se javlja
u duzim pricama i saljivim pricama.u vecini saljivih prica u blagoj formi se ismevaju
ljudske mane-glupost,lazno predstavljanje,dvolicnost,neiskrenost,sklonost ka
laganju,zasnovane su na komicnim situacijama ili igri recima.ERO S ONOG SVJETAturkinja je kopala kukuruz.pri tom dosao je ero koga je ona upitala odakle je.ero joj je
rekao da je sa onog sveta.naivna turkina je poverovala i pitala ga za muju.ero je rekao da
mu je prvi komsija.ona ga je zamolila da mu ponese novac kako bi platio kafu u kafani i
kupi duvana.eri je to dobrodoslo i otisao je srecan.po povratku svog muza,ispraicala mu
je sta se desilo.u zelji da povrati novac,krenuo je za erom.lukavi ero je nadmudrio
vodenicara i pretvarao se da je on vodenicar,a ovoga ubedio da ga ero juri.posto je bilo
nepristupacno da ide konjem,turcin je ostavio konja u vodenici,a on otisao pesaka.eri je i
to dobrodoslo.kada je sustigao pravog vodenicara u brdima,shvatio je da je i konja i
novac izgubio.vrativsi se kod supruge,ona ga je sa nestrpljenjem upitala sta se desilo.on
je rekao ti si mu poslala novac a ja konja da ne ide peske.na humoristicki nacin,prikazana
je ljudska lakovernost,glupost i naivnost,verovanje nepoznatim ljudima,a ero je simbol
lukavstva i domisljenosti.LAZ ZA OPKLADU-otac je poslao dete u vodenicu da melje
zito ali mu je naglasio da nikako ne melje tamo gde je cosa.u prvoj vodenici,dete je
zateklo cosu i setilo se ocevih reci.nastavilo je dalje do sledece vodenice.medjutim,cosa
je precicom otisao i u sledecu,kao i u naredne dve.detetu je to dosadilo i resilo je da ipak
samelje.kada su samleli,cosa je predlozio da umese veliku pogacu i podele je na
pola.kada se pogaca ispekla,rekao mu je da je bolje da je ne dele vec ko koga nadlaze
nosi pogacu.cosa je lagao prvi,a onda je decak poceo da prica nemoguce stvari,situacije u
kojima je on bio junak,ali koje su nemoguce da se dese-kako je on stariji od svog
oca,kako se pomocu dlaka peo na nebo,skinuo svoju glavu u sred leta da probije led na
cesmi.cosa je nemo slusao.videvsi to,dete je ustalo uzelo pogacu i otislo.cosa je bio
zaprepascen time sto i najveceg lazova neko moze da prevari a najvise je bio iznenadjen
jer je to bilo naizgled naivno i glupo dete.u ovoj prici dokazano je da nije sve kao sto
izgleda i da neke stvari mogu i da nas iznenade za koje mislimo da su nemoguce.
PoloviceNajkraca forma usmene knjizevnosti.Poslovica je saeta izreka koja izrie ivotnu
mudrost ili mudru misao, ponekad stilski naglaeno (bilo cinino ili duhovito), ili pak pesniki u
rimi.Njima se iznose opste vazece istine i zapazanja o coveku,zivotu i svetu od najjednostavnijih
do univerzalnih. Poslovice postoje na svim jezicima i u svim kulturama, prve pisane nalaze se

ve u Bibliji meu mudrosnim knjigama Starog zaveta.-Ako je ko lud, ne budi mu drug.- Dravu
uvaj od neprijatelja, a enu od prijatelja.- Obeanje,ludom radovanje. Izreke Su ustaljeni govorni
izrazi obicno, dvolicni, ali i viseclane sintagme koje imaju figurativno znacenje. Predstavljaju srz
neke price.javljaju se u formi poredjenja.Izeke se koriste vise nego poslovice.U izreke spadaju
izrazi kao sto su, kletve,pozdravi,zakletve.prosao kao bos po trnju,Ljepota nije udo, ali ini
udesa.Nita na svijetu ne ini tako sretnim kao sanjarenje.uvaj me Boe ''prijatelja'' jer
neprijatelja se sam uvamZagonetke Zagonetke su tvorevine koje su nastale vetim skrivanjem
pravog znaenja kroz igru rei ili kroz neku alegoriju. Veliki broj se zasniva na cistoj verbalnoj
igri.Zagonetka se postavlja da bi se na nju, kao na odreeno pitanje, dobio odreeni odgovor.
One su obino bez misaone dubine poslovica i pitalica, pa je zabava duha njihova prvenstvena
namena.razlikujemo 7vrsti zag:jezicka,dijaloske,zag.slike,kontrastne,eliminatorne,dvosmislne i o
poreklu stvari--Puna kola aka, niotkuda vrata. Lubenica---Jedna grudva voska - celom svetu
dosta.SUnce--Ja uvam blago, a ljudi mene uvaju-KljucPitalica Pitalica je saeta forma,
deo narodne knjievnosti, a ine je pitanje i odgovor koji je mudar, ali i esto duhovit. Moe se
posmatrati kao poslovica data kroz dijalog. U pitalicama ne postoji opis radnje i situacije.
Pojedine pitalice imaju ulogu da kritikuju loe pojave u drutvu. --Pitali zmiju:Zato ti je svak
dumanin?Zato to ni ja nisam nikomu prijatelj. Pitali kaluera:Kakvo ti je breme najtee?Prazna
torbica.Pitali seljaci popa - Zna li pisati? Znam, ali poto se osui ne znam itati.;
Bajke- .
, ,
, . ,
.
, , ,
, ...
: ,
, , ,
. ,
.bajka je prvenstveno imala magijsku namenu,tokom vremena se menjala i
prilagodjavala novim okolnostima tako da se u njenoj strukturi prepoznaju arhaicni i
mladji slojevi.ona je pored zabavne,ispunjavala i estetsku,eticku i psiholosku
funkciju,razgarala mastu,razvijala optimizam.bajka dominanton obelezava atmosfera
cudesnog cije su manifestacije mnogobrojne-obdarenost coveka natprirodnim
mocima,pretrvaranje ljudi u zivotinje i obrnuto,ozivljavanje umrlih,podmladjivanje
junaka,sposobnosti billjaka i stvari da se krecu i govore.odlike bajki:zelja da se izadje iz
stvarnosti,suprotna je mitu,neodredjeno vreme i prostor,osnovna tema je prevladavanje
teskih situacija,cudesno se prihvata kao konvencija,ne izaziva cudjenje i strah,kraj je
povratak u realnost.Kompozicija:inicijalni deo-pocetna situacija,najcesce neka promena
koja zahteva akciju,medijalni deo-radnja se koncentrira oko zapleta,dobija se vrhunac sto
se izrazava i vecim udelom cudesnog,finalni deo-prica se rasplice**Nemusti jezikNarodna bajka Nemuti jezik koju je u 19. veku zapisao Vuk Karadi nalazi se u dva
izdanja itanke za 8. razred osnovne kole u izdanjima iz 2005. i iz 2007. Njena fabula
je sledea: obanin spasi zmiju iz vatre, a zmijski kralj ga za to nagradi nemutim
jezikom. Pri tom, kralj postavi uslov: obanin ne sme nikome da kae da razume taj jezik
ivotinja. Ako to uini, umree. Dalje u bajci, obanin se zahvaljujui daru zmijskog
kralja obogatio a potom i oenio. No, to nije kraj. Jednom, na putu ka kui, enina kobila

zaostane za obaninovim konjem. Kada konj pone da je pouruje, ona se poali na

trostruki teret koji nosi: trudnu gazdaricu i drebe. obanin, koji je jahao konja, uvi to,
nasmeja se. ena ga upita emu se smeje. On joj ree da e umreti ako joj kae. ena
nastavi da navaljuje. obanin naposletku napravi mrtvaki koveg i legne u njega s
namerom da oda eni tajnu i umre. Meutim, tada u razgovor izmeu psa i petla u kom
petao izjavi da mu nije ao obanina jer je on sam kriv to ne ume da umiri enu kao
to petao smiruje sto ena-kokoaka batinama.obanin tada ustane iz sanduka, uzme
batinu i pozove enu u sobu: Hodi eno da ti kaem. Pa sve batinom po njoj. Eto to je,
eno! Eto, to je, eno! I tako se ena smiri i nikad ga vie ne zapita da joj kae zato se
smejao. Zaplet u Nemutom jeziku gradi se na motivu enske radoznalosti, estom u
bajkama. Kao i u nekim drugim bajkama, zavrava se to kanjavanjem znatieljne ene.
Devojka brza od konjaU njoj se fantasticno I realno jasno uocavaju I stalno
preplicu,cineci cudesan svet koji je moguc samo u umetnosti.Sazete je fabule.radnja se
ubrzano odvija,nema zastoja tj.statickih motiva.izuzetak je uvodni motiv price koji
opisuje poreklo I svojstvo devojke.Paznja se usmerava samo na jedan predmet
pripovedanja a to je devojka sa svojom nevidjenom lepotom I carobnim svojstvima.to se
vidi iz prikaza njene kompozicije:prvo ide poreklo,zatim opis,zatim devojcino
oglasavanje trkije I dolazak prosaca,pripovedanje o trkiji,postavljanje prepreka,osvajanje
od carevog sina I nestanak devojke u gori.Tema j edevojka I lepota kao ljudski ideal u
svim vremenima.zena je uvek bila I ostala najizrazitija konkretizacija lepote kao
apstrakcije.ona je uvek predmet covekovih divljenja,snevanja I neukrotnivih
fantazija.lepota menea oblike I kao fenomen uvek se javlja opredmecena,postajuci culno
saznatljiva.nista je tako ne konkertizuje I olicava kao zena.najvise se ushicuje,pokrece na
snevanje I stvaranje.lepota,idealna lepota u ovoj prici je olicava vila,vrhunski je san I
smisao covekovog trajanja.na takvom odnosu covek anastaje I ova bajka u kojoj se zanos
lepotom isakzuje na osobit nacin-arhaicne ili prvobitne svesti koja nudi svoj dozivljaj I
viziju lepote.lepota koja dolazi sa rodjenjem je relativna,nikada svrsena I trajna.zato
covek traga za lepotom zene izvan ljudskog,koja je dar prirode,Boga,tajanstvenih silla I
porekla koje se ne svode samo na jedno I na objasnjavanja lako.zato ova devojka nije
rodjena ni od oca ni od majke,nije svakodnevna vec nekekva djevoja nacinjena do
snega,ozivnljenda vatrom,rosom,cvecem nakicena.njeno poreklo je
izvanljudsko.neuhvatljivo,dar bozanskih sila.to poreklo joj je podarilo cudesnu lepotu
belja je od snega,sjajnija od sunca.lepa zena treba da poseduje belinu I sjaj koze,da bude
rumena u licu,ali je problem sto belina,sjaj I rumenilo nadilaze strvarnost I culne
predstave o vidjenom-ruza,sneg,sunce.lepota je u tom smislu nestvarna,postoji samo u
snu I masti.iako takva olicena je u devojce,a devojka dovedena u vezu sa realnim
svetom.kada je ona oglasila trkiju kao iskusavanje muske smelosti I spremnosti da se za
lepotu ako treba I umre,javilo se hiljade mladih a I carev sin.zalog je bio veliki ko prvi
stigne do zlatne jabuke kao cilja tome ce devojka pripasti ili ako ona stigne prva,svi
prosci ce biti mrtvi.svi su zaboravili na svlastitu smrt,zudnja za lepotom jace ja od
straha.magiji lepote niko ne moze da odoli.magiju lepote dopunjuju I magicna
sredstva.ona ima krilca koja joj omogucavaju da leti,od njene dlake nastaje strasna
gora,od suze nabujale reke.put do lepote nije lak.treba se boriti,istrajati I otkloniti sve
prepreke I zamke na putu do nje.to ne polazi nikome za rukom sem carevom sinu,njegov
sjaj,bogatstvo,vladarsko poreklo ga cini najblizim jer I najvise pristaje uz tu lepotu,lazno
je uveren da ce bas on postati gospodar te lepote.u jednom trenutku ona nestaje kao sto se

I pojavila.ovde se pokazuje da umetnicki svet ove price sacinjavaju elementi fantasticnog

koji se stalno preplicu sa elementima stvarnog,I cine jedindstveni I neponovljivi svet
bajki.svetu cudesnog pripadaju devojka,vile,cudesni predmeti a stvarnom svetu
prosci,carev sin,trkija I zelja za lepotom.kraj bajke ima za shvatanje coveka kako
savrsene lepote u obicnom zivotu nema.ona je u stvarnom svetu nedohvatna jer je
nemoguca,lai j ezato ljudski san o njoj vecan I njemu niko odoleti ne moze.
Zl.jabuka I 9paunica Bajkovna prica u kojoj nailazimo na niz fantasticnih motiva koji su
u stalnom dodiru sa stvarnoscu.oni je dopunjuju,dogradjuju I zajedno grada jedan nov
umetnicki svet.tema je naznacena u naslovu-sl.jabuka I 9 paunica, ali to je samo
prividno,stvarna tema izvire iz njene motivske strukture I sadrzana je u onome sto je
dominantno.provlaci se kroz pricu od pocetka do kraja-zl.paunica I tragane za njom koje
se moze izraziti I kao traganje za lepotom zene I vlastitom srecom.njen pocetak je tipican
za mnoge nar.price,osoben je jer se odmah nastavlja sa motivom zlatne jabuke,to je
uvodni motiv I ima za cilj da skrene paznju I probudi zainteresovanog citaoca za
pripovedanje I odmah ga veze za neobicno I prenese usvet cudesnih predmeta I
desavanja.radi se o stepetnastoj kompoziciji,u kojoj svaka nova etapa u rayvoju radnje
donosi nova I sve veca uzbudjenja.glavni junak je najmladji carev sin.ono sto starijoj
braci ne ide za rukom,njemu postaje ostvarljivo.da bi se uslo u trag I saznalo ko nocu
bere cudesne zlatne jabuke pred carevim dvorom,carevi sinovi cuvaju jabuku,pocev od
starijeg do najmladjeg.prvi I drugi nisu uspeli,treci jeste.od zrelih zlat.jabuka ceo dvorac
je sijao a na jabuke je sletelo 9zlat.paunica,od kojih je jedna pala na njegov krevet I
preobrazila se u prelepu devojku sa kojom je carevic proveo noc.posle ponoci,devojka je
odletela ostavila mu dve jabuke kao dokaz caru.i tako nekoliko puta.sreca ce biti
prekinuta zaviscu I zlobom starije brace.na scenu stupa zlo,tj.motiv zle babe.sakrivena
ispod kreveta,odrezala je devojci pramen kose I ona vise nikada ne slece na tu
jabuku.najmladji sin surovo kaznjava baburastrgnuli su je konji,ali time se ne resava
unutrasnji problem,njegova tuga I ceznja za zenskom lepotom.uvodjenjem motiva babe
radnja je pokrenuta.zapocinje avantura glavnog junaka.prepreka na putu je zamka za
junaka I sluzi za iskusavanje njegove odlucnosti,postojanosti I moci snalazenja.carevic
nailazi na babu caricu koja ga zadrzi za svoju cerku,koristeci neki mescic,posto je u
njihovoj blizini jezero,svakog dana u podne slecu paunice a carev sin ih posmatra.svaki
put je uspavan.treci put paunica ostavlja poruku da smakne gonji klin na donji.carevic je
shvatio poruku I pobubio slugu.zatim se srece sa pustinjakom u planini.tu se utice na
smer kojim ce junak krenuti kako bi se doslo do cilja bez prepreka.carevic odlazi u
dvorac I pronalazi 8paunica I devetu carciu.zenis se njom.prica se iznenada ponovo
otvara uvodjenjem jednog novog pokretackog motiva-motiv tajne I zabrane.kada je carica
krenula u setnju,maldom caru je rekla da moze razgledati dvorac I podrume,ali nikako ne
otvara 12.podrum.u pitanju je jedan ucestali lutajuci motiv u bajkovnim pricama-motiv
koji govori o covekovom odnosu prema tajnama prirode I njegovoj neuroljivoj zelji da ih
dokuci I tako uveca svoju spoznaju sveta.tu treba obratiti paznju da pojaca sugestiju kako
je novo cudo na pomolu.imamo susret sa okovanim zmajem koji simbolise zatomljeno
zlo.svojom nesmotrenoscu I velikom radoznaloscu ali I potrebom da ucini velika dobra
carevic oslobadja neman u svet ponovo pusta zlo sot za posledicu ima narusavanje licna
srece.motiv zmaja I odvodjenje carice jeste novi dinamicki motiv prisutan u drugim
bajkama.obracun je neminovnost I treba da bude najveci dokaz spremnosti na zrtvu radi
ostvarenja cilja.ponovo junak odlazi da trazi svoj ideal-zlatnu paunicu.on cini tri

plemenita dela na svom putu-spasava ribicu I dobija cudotvornu ljusku tj.krljust,izbavlja

lisicu od koje dobija cudotvornu dlaku,oslobadja iz gvozdja vuka pa mu I on poklanja
cudotv.dlaku.uvodjenje motiva o zivotinjama jeste komopozicijski postupak bitan za
razresenje radnje I pobedu junaka.stereotipna motivska konstukcija 3 dobrocinstva,tri
prijateljstv,3 cudotvorna predmeta,tri buduce prepreke jeste kljuc razresenja
problema.slusalac treba samo da prati I ocekuje trenutak kada ce se aktivirati I staviti u
funkciju ta 3 prijateljstva I 3 predmeta.u neizmerno prostranom svetu uvek je potrebno da
se nadje neko ko ce uticati na kretanje I pokazati pravi put da bi se tok pripovedanja
ubrzao.zato pripovedac uvodi novi motiv susret sa covekom koji dobro zna gde je dvor I
boraviste zmijskog cara.carev sin pronalazi dvorac I paunicu,svoju ljubu.pocinje
spasavanje I zmajeva potera,kojoj se ne moze lako uteci jer zmaj ima krilatog konja.tako
zmaj ponovo vraca caricu.da bi se u nameri uspelo,treba najpre resiti tajnu I poreklo
zmajevog konja.to se postize pomocu lukavstva zene.to je poznat motiv kada su u pitanju
lakoverni I nedomisljati zmajevi.zmaj otkriva poreklo svog konja-treba pronaci babu I od
nje uzeti gubavog konja.carev sin ide da trazi tu babu,nalazi je I stupa u pogodbu s njomako u tri noci sacuva njenu kobilu dobice na poklon konja koga zeli, a u suprotnom
izgubice glavu.treba savladati tri prepreke I tri puta se vratiti sa kobilom.ona se u ponoc
preobrazava u nesto drugo-u ribu,lisicu I vuka.posto je savez o pomoci skolpljen sa ovim
bicima,predupredjeno je lukavstvo babe I njene carobne moci.samim tim I pobeda je
obezbedjena.kao nagradu prema pogodbi,carevic trazi gubavok konja od koga nastaje
prelepi konj.carevic izbavlja svoju paunicu,zmaj je pobedjen,zlo gubi bitku,a ljubav I
sreca odnose pobedu.
BASNE
Basna (latinski fabula) je naziv za kratku priu u prozi ili stihova ija su akteri po pravilu
ivotinje (ree biljke ili neive stvari) obdarene ljudskim osobinama.najcesce je dijaloski
struktuirana,svedena na jednu situaciju,sadrzi sve elemente razvijenih formiexpoziciju,zaplet i rasplet.vodi citaoca od konkretnog i pojedinacnog ka opstem.Svrha
basne je na alegorijski nain opisati ljudske vrline i mane, odnosno sluatelju prie
dati moralnu pouku.magarac je najcesce simbol gluposti,lisica prepredenosti,jagnje
dobrote,zec plasljivosti,vo ogranicenosti,vuk bezdusnosti.Gavran i lisicaGavran je
ugrabio komad mesa i odleto na drvo. Primetila ga je lisica koja se htela domoi mesa pa
je dola ispod drveta i hvalila gavranovu ljepotu. Rekla mu je da nijedna druga ptica ne
zasluzuje kraljevsko dostojanstvo koje bi gavran sigurno dobio samo da ima glas.
Gavran, elei dokazati da zna pevati, ispusti meso i zakreti svom snagom. Meso padne
na tlo, ugrabi ga lisica i ree mu: Gavrane, da jo ima i mozak, vladao bi nad svim
ivotinjama!Ne treba uvijek nasesti na laskanje, ve biti svestan
svojih mogunosti.CVRAK I MRAVIU zimsko su doba mravi suili ito koje je bilo
od vlage nabreklo. Doe gladan cvrak i stade od njih traiti hranu. Mravi mu tada
rekoe: "Zato leti nisi skupljao hranu?" On im ree: "Nisam imao vremena jer sam
pevao. " Nasmejae se, oni mu rekoe: "Ako si u letnje doba svirao, onda zimi plei. "Ova
govori o posledici marljivosti i nerada. Mravi su, za svoj marljiv rad tokom leta, bili
nagreeni zimnicom, a jadni cvrak nije dobio ni zrno. On je svojom pesmom
uveseljavao ivot, bio je na svoj nain kreativan i nije se brinuo za budunost, smatrao je
i nadao se da e ostali radoholiari ipak biti milosrdni prema njemu. No, pokazalo se da
oni koji su radili i previe cene svoj dobitak zaraen mukotrpnim radom, jer tako na neki

nain nadoknauju divne dane provedene u beskrajnim kolonama koje se prostiru gde
god se nae neto jestivo. Na odreeni nain shvatam i mrave, jer u ovoj basni nema
pozitivnih i negativnih likova, svi postupaju ispravno, makar bi cvrak mogao za srecan
kraj dobiti zrno, a za uzvrat odsvirati mravima neto iz svog bogatog letnjeg
repertuara. Povlaei paralelu izmeu prirode, mrava i cvrka, i nae
ivotne svakodnevnice, u ovoj basni moemo prepoznati i jedan karakteristian ljudski
nain ivota. cvrak je tipian predstavnik boemskog umetnika, zaokupljen samo i
iskljuivo svojim umetnikim radom i snovima. Na jednoj strani su materijalna dobra,
bez kojih nema gospodraskog prosperiteta i budunosti niti za pojedinca niti za drutvo u
celini. Poruka basne: Radi danas da ima sutra
USPAVANKE-pripadaju nar.lir.pesmama.to su kratke pesme koje se pevaju deci kada se
uspavljuju.pevaju se pred spavanje,ponekad dobija formu bajalice,npr.kada se dete stiti od
uroka,iskazuju osecanja ljubavi,srece,radosti,lepih zelja.CUPALJKE su slicne uspav.samo sto
imaju odredjenu radnju-cupkanje deteta na kolenu.prati ih pesma i odgovarajuci ritam.prate ih
elementi onematopeje,imaju ritam.pripadaju im i prohodalice.Tasi tasi tanana.Snivaj spavaj dete
moje drago,nek ti pesma nosi lak san,svega sveta ti si blago,spavaj mirno dok ne svane dan.
ALJIVE PESME-U aljivim narodnim pesmama opevani su dogadjaji u ivotu ljudi sa
vesele i aljive strane. U njima je naglaen epski element, jer imaju opis dogadjaja i
likova zbog ega se pribliavaju epskim pesmama. Teme ovih pesama su ala i podsmeh
na raun nesposobnih i nevetih, plaljivaca i zloinitelja. Cilj im je ne samo da nasmeju i
stvore vedro raspoloenje, ve i da usmere i poue.najcesce se koriste pes.sredstva poput
parodije,ironije i dosetke.
LA NAD LAIMA
Zajedrila po kru galija,
konja igra na moru delija,
poljem bjee dva peena zeca,
eraju ih dva rta odrta,
ekaju ih dva slijepa lovca,
vino piju dva mrtva junaka,
slui vino bez ruku evojka,
udne lai da je bog ubije!
ZENIDBA VRAPCA PODUNAVCA
Kad se zeni vrabac Podunavac,
Zaprosio sjenicu djevojku
Tri dni hoda preko polja ravna,
A cetiri preko gore carne,
Zaprosio i isprosio je;
Pa on kupi gospodu svatove:
Kuma svraku dugackoga repa,
A prikumka ticu sevrljugu,
Starog svata iz osoja zunju,
A djevera ticu lastavicu.
Zdravo svati dosli do djevojke,
I zdravo se natrag povratili;
Kad su bili na Kosovu ravnom,

Progovara sjenica djevojka:

"Tiho jas'te, gospodo svatovi,
"Tiho jas'te, tiho besjedite;
"Doletece kobac avanica,
"Odvesti ce sjenicu djevojku."
Jos su oni u rijeci bili,
Zalece se kobac avanica,
I odvede sjenicu djevojku,
Svi svatovi u trn pobjegose,
Djuvegija u prosenu slamu,
A kum svraka navrh trna cuci.
BRZALICE-izuzetnu funkciju razvoja decijeg govora imaju brzalice. Brzalice mogu biti
jednostavnije ili zahtevnije, a neke brzalice mogu ponekad da imaju odredjeno
znacenje.omiljena decja igra. Narodne brzalice su deo folklora, decje igre, usmene
govorne tvorevine.Karakterisu se time sto je svaku potrebno najmanje tri puta vrlo brzo
izgovoriti bez greske. Najcesce se desava da pri brzom trostrukom izgovoru dodje do
greske u izgovoru bar jedne reci sto izaziva smeh kod prisutnih. I one se kao i druge
usmene tvorevine cesce upotrebljavaju u zimsko vreme na raznim ljudskim skupinama:
mobama, selima, poselima, prelima i slicnim oblicima gde se obavlja neki rad.Brzalice
surecislicnejednadrugojuzvukovnomsklopu.Lezi kuja zuta ukraj zuta puta.-etiri
avia na uniu uei cijuu.-Na vrh brda vrba mrda. Crno jare crn trn brsti.
RAZBRAJALICE-predstavljaju igrivi zanr usmene knjizevnosti za decu. One pored igrovne
kompononte imaju znacajnu funkciju u rayvoju decijeg govora.zasnivaju se na izmisljenim
recima,-Viljuska, kasika, noz, Ide brzi voz. U vozu tri stvari: Viljuska, kasika, noz.-Ide patka
preko Save nosi pismo na vrh glave, u tom pismu pise: ne volim te vise.