6.

KVALITET VODE ZA PIE

Voda za pie mora da bude odgovarajueg kvaliteta, koji garantuje i zdravstvenu ispravnost i
organoleptika svojstva vode.
Prema Studiji Svetske zdravstvene organizacije (Internacionalni standardi za vodu za pie) voda za
pie ne sme sadrati hemijske supstance ni mikroorganizme u koliini koja moe predstavljati opasnost
po zdravlje. Snabdevanje vodoni za pie mora biti ne samo sigurno i bezopasno po zdravlje, nego mora
da odgovara i estetski koliko god je mogue. Odsustvo mutnoe, boje i neprijatnih mirisa i ukusa je
vano kod snabdevanja vodom za potrebe domainstava. Lokacija, izgradnja, korienje i nadzor nad
snabdevanjem vodom za pie - nad izvoritima, preiavanjem, uvanjem i distribucijom, mora iskljuiti
sve mogue izvore zagaenja i kontaminacije.
Nai propisi o kvalitetu i zatiti vode za pie i izvorita su brojni, ime se dokazuje znaaj
snabdevanja higijenski ispravnom vodom za pie. Ovu materiju reguliu Zakon o vodama i dopunjavan
vie puta, Zakon o zatiti i iskoritavanju izvorita vodosnabdevanja, Pravilnik o higijenskoj ispravnosti
vode koja slui za javno snabdevanje stanovnitva kao voda za pie ili za proizvodnju ivotnih namirnica
namenjenih prodaji, Zakon o fluorisanju vode za pie, Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona i
pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie, Zakoni i Pravilnici o meudravnim
vodama, vodotocima i maksimalno dopustenim koncentracijama radionukleida u vodotocima.
Na Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode uglavnom usvaja normative grupe eksperata SZO iz 1958.
godine.
FIZIKA SVOJSTVA VODE
Za ocenu kvaliteta vode za pie ocenjuju se sledea fizika svojstva: miris, ukus, mutnoa, boja i
temperatura vode. Prema postojeem Pravilniku za Srbiju, fizika svojstva vode moraju biti:
Miris i ukus
Mutnoa
Boja vode
Temperatura

Bez mirisa i ukusa

Preiena voda: do 5 mg silikatne zemlje u 1 litru destilovane vode.
Nepreiena voda: do 10 mg silikatne zemlje u 1 litru destilovane vode.
Preiena voda: 10 platinsko-kobaltne skale.
Nepreiena voda: do 20 platinsko-kobaltne skale.
Poeljna T od 283285K (812C)
Maksimalna razlika godinje 4K (4C)

Fizika svojstva vode treba da se odrede na licu mesta, istovremeno sa uzimanjem uzoraka, izuzev
mutnoe.
Kod kvalitetne vode za pie fizike karakteristike vode se znatnije ne menjaju tokom godine.
Mutnoa ukazuje na zagaenje vode sa povrine. Pojava mutnoe posle atmosferskih padavina ili
posle topljenja snega ukazuje na kontakt sa povrinskim vodama i mogunost zagaivanja sa povrine.
Laka zamuenost se dozvoljava prema normativu Pravilnika.
Voda treba da je bez mirisa i svojstvenog prijatnog ukusa. Voda moe imati neprijatan miris usled
prisustva raspadanja organskih materija ili algi. Miris vode se pojaava zagrevanjem. Ukus se ispituje
organoleptiki samo ako je voda bakterioloki ispravna.
Temperatura vode, koja se menja tokom godine i posle atmosferskih padavina govori da je
vodonosni sloj plitak ili da postoji blizak kontakt sa povrinskim vodama. Dubinske vode imaju stalnu
temperaturu.
HEMIJSKA SVOJSTVA VODE
Podzemne i povrinske vode sadre odreene koliine rastvorenih neorganskih i organskih materija.
Pojedini elementi ili jedinjenja su indikatori fekalnog zagaenja a neki potiu od industrijskog
zagaivanja. Sadraj hemijskih supstanci koje se mogu nai u vodi do odreene koncentracije, odreuje
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode. Sastojci koji se ee nalaze u vodi i indikatori fekalnog
zagaenja redovno se kontroliu.
Pravilnikom je odreeno utvrivanje i dozvoljena koliina za sledee sastojke: pH vode, ukupan
ostatak posle isparavanja i arenja, rastvoreni kiseonik, potronja KMn0 4, tvrdoa vode. Posebnim

Pravilnikom odreene su hemijske supstance koje se mogu nalaziti u vodi do odreene koncentracije.
Radioaktivnost vode je takoe posebno normirana za mirnodopske i ratne uslove.
Reakcija vode izraena kao pH moe se kretati od 6,8-8,5 za vodovodsku vodu, a za vodu iz ostalih
objekata od 6,5-9,0.
Koliina organskih i neorganskih materija odreuje se kao ukupan ostatak posle isparavanja vode na
temperaturi od 378K (105C). Ovaj ostatak ne sme biti vei od 1000 mg/l. arenjem ovog ostatka
dobija se koliina neorganskih materija, koja nije normirana.
Kvalitet i ukus vode zavisi od rastvorenog kiseonika, koji postojeim Pravilnikom nije normiran.
Kiseonik u vodi potie od rastvorenog atmosferskog kiseonika. Kiseonik se smanjuje filtracijom kroz
zemljite. U dubinskim slojevima stajaih voda takoe se smanjuje koliina kiseonika. Na koliinu
kiseonika u vodi utie i temperatura vode - sa poveanjem temperature koliina rastvorenog kiseonika se
smanjuje. Voda za pie treba da sadri 12 mg/l rastvorenog kiseonika. Najmanja koliina je 4 mg/l.
Nedostatak kiseonika u vodi govori za prisustvo organskih materija u vodi, koje za procese raspadanja
troe rastvoreni kiseonik.
Ocena koliine utroenog kiseonika meri se potronjom KMn04, koja po vaeem Pravilniku ne
sme biti vea od 12 mg/1.
Na ukus i osobine vode utie i prisustvo ugljendioksida. Ugljendioksid moe biti podzemnog porekla
- kisele vode, moe biti rastvoren iz atmosferskog vazduha ili moe poticati od razlaganja organskih
materija. Koliina C02 u vodi nije norimirana. Vee koliine C02 nisu poeljne, jer voda dobija izrazito
kiselu reakciju i postaje agresivna - korodira metalne vodovodne cevi i beton. Mineralne kisele vode
podleu posebnom Pravilniku.
Tvrdoa vode nema poseban zdravstveni znaaj, mada se kod nekih ispitivanja odnosa izmeu tvrde
vode i ateroskleroze pokazuje povezanost - to je tvrdoa vode manja prevalencija ateroskleroze je vea.
Veoma tvrde vode stvaraju talog kod zagrevanja, pa su nepogodne za procese zagrevanja vode ili
stvaranja pare za energetske i tehnoloke procese. Taloenjem kalcijum karbonata se stvara talog u
kotlovima i cevima, ime se poveava potronja energije za zagrevanje vode. Tvrda voda moe uticati i
na tehnoloki proces i kvalitet proizvoda.
Tvrdoa vode potie od rastvorenih karbonata, bikarbonata, hidrokarbonata, sulfata, nitrata i hlorida.
Karbonatna tvrdoa je prolazna i smanjuje se zagrevanjem vode. Sulfatna tvrdoa se naziva stalna i
teko se uklanja. Karbonatna i sulfatna tvrdoa ine ukupnu tvrdou vode, koja nije normirana
Pravilnikom.
Za ocenu tvrdoe kod nas se koriste nemaki stepeni dH. Jedan nemaki stepen predstavlja
sadraj 10 mg kalcijum oksida (CaO) u 1 litru vode. Vrlo tvrde vode imaju stepen tvrdoe vei od 18
dH, tvrde od 12- 18, srednje tvrde od 8-12, a meke vode manji od 8dH.
Radioaktivnost vode moe biti prirodna zbog sadraja radioaktivnih elemenata ili gasova. Ovakva
voda nije za pie. Radioloka kontaminacija vode u mirnodopskim uslovima moe nastati usled
zagaivanja podzemnih ili povrinskih voda zagaenim otpadnim vodama ili zagaivanjem povrine
zemljita radionukleidima. U ratnim uslovima voda moe biti kontaminirana zbog upotrebe nuklearnog
oruja ili kod diverzija. Zbog posebnih tekoa u snabdevanju vodom u ratnim uslovima, norme za
radioaktivnu kontaminaciju vode su daleko vee. Smatra se da je upotieba kontaminirane vode ipak
kratkotrajna, a ne stalna kao u mirnodopskim uslovima, pa da unete koliine nee izazvati oteenje
zdravlja. Radioaktivnost voda iz javnih izvora vodosnabdevanja ograniena je Pravilnikom. Za beta i
gama zraenje dozvoljeno je do 0,00037 Bq (1 x 10 -8 mikrokirija) a za alfa zraenja do 0,000037 Bq
(lxl0-9 mikrokirija) u 1 ml vode. Kontaminacija radijumom - Ra 226, ograniena je na 0,000148 Bq (4xl0 9
mikrokirija) na 1 ml vode. Poto se u sluaju nuklearnog napada teko moe postii ovaj stepen
preiavanjem, dozvoljava se beta i gama zraenje do 3,33 Bq (9 x 10 -2 mikrokirija) a za alfa
radioaktivnost 185 Bq (5 x 10-3 mikrokirija) na 1 ml. Ova radioakvitnost se mora nakon 10 dana smanjiti
za tri puta.
Ostale hemijske supstance, koje se mogu nai u vodi za pie do dozvoljenih granica date su u tabeli.

Tabela
LISTA HEMIJSKIH SUPSTANCI KOJE SE MOGU NALAZITI U VODI ZA PIE DO
ODREENE KONCENTRACIJE
Red.
broj

Naziv hemijske supstance

1. Amonijak ukupni kao N

2. Amonijak slobodni organskog
porekla kao N
3. Alkil-benzol sulfonati ABS i
ostali anjonogeni tenzidi
4. Aluminijum kao Al
5. Arsen kao As
6. Barijum kao Ba
7. Bakar kao Cu
8. Berilijum kao Be
9. Cijanid ukupni kao CN
10. Cink kao Zn
11. Fenolna jedinjenja kao fenoli kod
hlorisanih voda
12. Fluoridi kao F
13.
Fosfati neorganski kao P
14.
Gvoe kao Fe
15.
Slobodni rezidualni hlor kao C1
16.
Hloridi kao C1
17.
Hrom estovalentni kao Cr
18.
Kadmijum kao Cd
19.
Kalcijum kao Ca
20.
Magnezijum kao Mg
21.
Mangan kao Mn
22.
Mineralna ulja
23.
Molibden kao Mo
24.
Nitrati kao N
25.
Nitriti kao N
26.
Olovo kao Pb
27.
Poliakrilamid
28.
Policiklini aromatini ugljovodonici
29.
Selen kao Se
30.
Srebro kao Ag
31.
Stroncijum kao Sr
32.
Sulfati kao S04
32.
Vodonik sulfid kao H2S
34.
iva kao Hg

Dozvoljena
koncentracija
u mg/l
0,1*
0,05
0,15
0,2
0,05
1,00
0,05
0,0002
0,05
5,00
0,0001
1,0
3,0
0,3
0,3**
200,0
0,05
0,0005
200,0
50,0
0,05
0,01
0,5
10,0
0,005
0,05
2,0
0,0002
0,01
0,05
2,0
200,0
0,05
0,001

* - ne odnosi se na arteke i subarteke bunare

** - kao srednji meseni uzorak, s tim da maksimalna pojedinana vrednost bude
0.5 mg/l

MIKROBIOLOKA SVOJSTVA VODE

Mikrobioloka kontrola vode za pie obuhvata ispitivanja onih vrsta bakterija koje imaju prvenstveno
zdravstveni i epidemioloki znaaj. Ispitivanja prisutnosti i broja patogenih crevnih bakterija i virusa ne
vre se kao redovna kontrola, nego samo u odreenim situacijama - hidrine epidemije, korienje
vodoroka za snabdevanje vodom za pie, izgradnja novih vodovoda i slino.
Po vaeem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie, voda u 1 litru ne sme sadravati:
bakterije Salmonela vrste, igela viste, Vibrio kolere, ni druge patogene mikroorganizme. U 100 ml voda
ne sme sadravati: koliformne bakterije fekalnog porekla, streptokoke fekalnog porekla, Proteus vrste,
Pseudomonas aeruginosa i bakteriofage. Ovi normativi vae za vodu za pie iz svih objekata
snabdevanja vodom za pie.
Ukupan broj svih ivih bakterija odreuje se u 1 ml vode. U vodi iz vodovoda ukupan broj ne sme biti
vei od 10 ivih bakterija; u vodi iz zatvorenih izvorita ne sme biti vei od 100 bakterija, a u vodi
otvorenih izvorita ne sme da bude vei od 300 ivih bakterija.
Koliformne bakterije ispituju se u vodi za pie sa dve standardne metode: kao najverovatniji broj
bakterija i po membran-filter metodi. Membran-filter metoda daje bre rezultate i ima veu efikasnost.
Uzorak vode se provlai kroz membranski filtar, filtar se stavlja na hranljivu podlogu i za 24 asa se
oitava rezultat na osnovu poraslih kolonija.
Voda za pie iz vodovoda u 100 ml ne sme da sadri koliformne bakterije ni sulfitoredukujue
anaerobe. Voda iz zatvorenih izvorita u 100 ml sme da sadri najvie 10 koliformnih bakterija odreenih
kao najverovatniji broj ili najvie 5 koliformnih bakterija odreenih membran-filter metodom, i najvie 1
sporogeni sulfitoredukujui anaerob. Voda za pie iz otvorenih izvorita u 100 ml ne sme da sadri vie
od 100 koliformnih bakterija odreenih kao najverovatniji broj ili vie od 10 ukupnih koliformnih
bakterija odreenih membran-filter metodom, i najvie 10 sporogenih sulfitoredukujuih anaeroba.
Voda za pie iz vodovoda u 10 litara ne sme da sadri ni jednu infektivnu jedinicu virusa, a iz ostalih
objekata za snabdevanje vodom za pie u 10 litara vode sme sadravati najvie jednu infektivnu jedinicu
virusa.
U 1 litru, voda za pie ne sme sadravati alge i druge organizme koji menjaju ukus, miris i izgled
vode za pie.
2.4. KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE HIGIJENSKE ISPRAVNOSTI I
KVALITETA VODE ZA PIE
Za ocenu higijenske ispravnosti i ocenu kvaliteta vode za pie potrebno je koristiti to vie podataka:
rezultate ispitivanja fizikih, hemijskih, bakteriolokih, virusolokih i drugih ispitivanja, podatke o stanju
vodnog objekta i okoline i dostupne podatke o pojavi i kretanju crevnih zaraznih bolesti.
Samo na osnovu veeg broja podataka i praenja kvaliteta vode u toku dueg perioda, moe se
zakljuiti ispravnost vodosnabdevanja iz odreenog objekta. Retko kada se samo na osnovu pojedinih
kriterijuma moe oceniti higijenska ispravnost vode za pie. Samo u sluaju bakterioloke ili hemijske
neispravnosti moe se zabraniti upotreba zagaene vode, sve dok se ne izvri sanacija objekta. Jedan
ispravan uzorak ne daje mogunost da se objekat oceni kao ispravan.
Kriterijumi za ocenu higijenske ispravnosti vode za pie su: lokalna inspekcija vodnog objekta,
ispitivanje fizikih svojstava, rezultati ispitivanja uzorka vode hemijski, bakterioloki, virusoloki,
bioloki i po potrebi i radioloki.
2.4.1. LOKALNA INSPEKCIJA VODNOG OBJEKTA

Lokalna inspekcija vodnog objekta moe da bude veoma vana za ocenu higijenske ispravnosti vode.
Postojanje zagaivaa u okolini ili uopte postojanje mogunosti zagaivanja objekata, dovoljni su da se
proceni postojanje opasnosti po zdravlje i pored povremeno ispravnih analiza vode za pie.
Pre izlaska na teren potrebno je prikupiti sledee podatke: geoloki sastav zemljita, dubina i zatita
vodonosnog sloja, pravac kretanja vode u vodonosnom sloju, podaci o pojavi i kretanju crevnih zaraznih
bolesti na uem podruju gde se nalazi objekt, a za vodovode i ire, ak i celo slivno podruje kod
velikih vodovoda, potrebno je pribaviti projekat ili podatke o izgraenom objektu i zapisnik da je objekt
primljen u upotrebu.
Na samom mestu treba ispitati: uu i iru okolinu objekta i postojanje moguih izvora zagaenja
zemljita i vodonosnog sloja; treba utvrditi graevinsku ispravnost samog vodnog objekta i postojanje i
ispravnost ureaja za dezinfekciju vode.
Na licu mesta treba utvrditi fizike karakteristike vode, prisustvo i koliinu rezidualnog hlora i uzeti
uzorke vode za analizu. Treba napraviti skicu terena i snimak objekata za kartoteku.
2.4.2. UZIMANJE UZORAKA VODE ZA ANALIZE
Uzimanje se mora izvrfti na takav nain da se sauvaju osnovna svojstva vode i da ne doe do
kontaminacije vode.
Za bakterioloku analizu voda mora biti uzeta sterilno i u sterilne boce i dopremljena do laboratorije u
toku 6 asova. Za hemijsku analizu posuda mora biti hemijski ista.
Broj uzoraka vode, koji se uzima ju za ocenu ispravnosti vode, odreen je Pravilnikom o dezinfekciji i
pregledu vode za pie.
Fiziko-hemijski pregled vode se razlikuje po obimu, zavisno od toga da li se vri redovna kontrola kada se vri skraena - mala analiza, ili se pregled vri za potrebe projektovanja i izgradnje novog
vodovoda ili zbog rekonstrukcije ili zagaenja. Broj uzoraka zavisi od bioja potroaa i potronje vode.
2.6.1. METODE PREIAVANJA I KONDICIONIRANJE VODE ZA PIE
Oksidacija je metoda gde se dovoenjem kiseonika u vodu vri izmena u hemijskom sastavu vode.
Da se u vodu dovede vea koliina kiseonika vri se aeracija vode.
Aeracija se obavlja na vie naina. Najbolja efikasnost aeracije je kada voda pada rasprena u kapi sa
odreene visine u prostoriji koja je izdano aerisana. Postoje i druge metode: injekcioni aeratori kod
kojih se kroz sitne otvore na cevima ili na dnu bazena vazduh ubacuje tako da u sitnim mehuriima
prolazi kroz vodu; gravitacioni aeratori - vodopadi, kaskade i rasprskivai - tuevi, vodoskoci i
fontane.
Aeracija vode ima sledee povoljno delovanje:
dolazi do popravljanja ukusa i mirisa vode;
uklanjaju se iz vode potpuno ili delimino gasovi: CO2, H2S, metan i drugi
uklanjanjem ugljendioksida poveava se pH vode;
poveanjem koncentraeije kiseonika u vodi dolazi do oksidacije Fe i Mn, pa se stvaraju flokule,
koje se otklanjaju filtracijom;
kod toplih voda dolazi do rashlaivanja vode;
potpomau se dalji procesi preiavanja vode, naroito kod sporih biolokih filtera.
Uklanjanje gvoa-deferacija. Gvoe se najee nalazi u podzemnim vodama sa velike dubine.
Kao mineralni sastojak utie na tvrdou vode. U koliini iznad 0,3 mg/l daje vodi bljutav ukus, stvara
rast talog, boji sanitarne ureaje. Zbog boje nepovoljno utie na procese u izradi hartije i tekstila, utie
na ukus hrane i pia, a moe da utie i na pojavu korozije u vodovodnim cevima. Deluje i na porast
gvoevitih bakterija, koje pogoravaju ukus i miris vode. U vodi se gvoe naiazi u obliku
rastvorljivog ferokarbonata - Fe (HC03)2. U prisustvu kiseonika, oksidie u ferihidroksid Fe(OH)3
koji je nerastvorljiv i pojavljuje se u vidu rastih pahuljica. Oksidacija se vri primenom aeracije ili
upotrebom kalijum permanganata. Posle oksidacije vri se filtracija vode da bi se uklonile flokule
ferihidroksida.
Uklanjanje mangana iz vode je mnogo tee. Mangan se moe nai u vodi sam ili sa gvoem.
Mangan daje vodi mrku boju i gorak ukus. Mangan se takoe uklanja oksidacijom pomou aeracije, ali

je proces sporiji. Proces se moe ubrzati dodavanjem hlora pre aeracije u koliini 2-3 mg/l. Posle
oksidacije vri se filtracija i dehlorinacija vode.
Uklanjanje fenola. Fenol se moe nai u vodi za pie koja se crpe iz bunara u priobalnom pojasu
reka zagaenih otpadnim vodama industrije. Fenol ima karakterian neprijatan miris. Poto sa hlorom
stvara jedinjenje hlorfenol, koje ima vrlo neprijatan miris i ukus, mora se ukloniti iz vode pre
dezinfekcije. Prethodnim dodavanjem hlora stvara se hlorfenol, a u procesima koagulacije i filtracije on
se ukianja iz vode. Da se sprei stvaranje hlorfenola i hlorkrezola, koji takoe ima neprijatan miris i
ukus, vri se preamonizacija vode. Vodi se dodaju amonijane soli ili gasoviti amonijak u srazmeri l:4 ili
1:1 u odnosu na dozu hlora. Na taj nain se u vodi stvara hloramin i spreava se vezivanje hlora sa
fenolom i drugim jedinjenjima.
Odstranjivanje neprijatnog ukusa i mirisa vode. Voda moe imati neprijatan miris i ukus zbog
sadraja organskih i neorganskih materija. Neprijatan miris i ukus potie od prisustva algi, ako se voda
uzima iz povrinskih voda, od prisustva organskih materija koje se razlau, od gvoa, mangana, fenola,
sumporvodonika i mnogih drugih sastojaka, kao i od prisustva nekih bakterija.
Uklanjanje neprijatnog mirisa i ukusa vri se aeracijom i drugim oksidacionim procesima:
dodavanjem KMn04, hlorisanjem, ozoniranjem, procesima adsorpcije pomou aktivnog uglja i drugim
adsorbensima.
Aeracija retko uspeva da ukloni neprijatan miris i ukus vode u potpunosti, pa se koristi u kombinaciji
sa drugim metodama. Oksidacija se najee sprovodi primenom preparata hlora. Vri se hlorisanje ili
prehlorisanje sa 10-12 mg/1. Time se potstie razaranje organskih malerija, a zatim sc vri dehlorinacija uklanjanje suvinog hlora natrijumtiosulfatom i natrijumsulfitom. Suviak hlora moe se ukloniti i
pomou aktivnog uglja. Dodavanje hlora moe se kombinovati delovanjem KMo0 4. Prvo se hlorom
razore organske materije, a zatim se dodaje 1% rastvora KMn04 u koliini od 0,30,5 mg/1 vode. U
procesu oksidacije hlorom bolje se pokazao hlordioksid, jer oksidie i one materije koje hlor ne oksidie,
potrebne su manje koncentracije i ne stvara sa fenolom jedinjenja neprijatnog mirisa i ukusa. Upotreba
ozona takoe ima prednost. Vri veoma aktivnu oksidaciju, ne stvara jedinjenja neprijatnog mirisa i
nema potrebe za kasnije uklanjanje suvika ozona iz vode. Aktivni ugalj ima veliku sposobnost
adsorpcije. Koristi se u prahu ili u granulama. Prah aktivnog uglja dodaje se vodi pre taloenja u
koliinama od 1520 mg/1. Na taj nain se poboljava i koagulacija i proces uklanjanja boje. Ako se
dodaje pre filtracije, doza ne sme biti vea od 5 mg/1. Ako se dodaje posle hlorisanja, mora proi
najmanje 10 min od uvoenja hlora. Granulirani aktivni ugalj se koristi kao punjenje filtra, ali u
zatvorenim filtrima.
Omekavanje vode. Iako tvrda voda predstavlja smetnju u domainstvu, omekavanje vode vri se
najee za potrebe industrije, za toplane i uopte za energetske potrebe. Poto tvrdoa vode ometa i
druge hemijske procese, omekavanje vode vre razliite industrijske grane: hemijska, industrija hartije,
tekstilna itd.
Za omekavanje vode koriste se razne metode:
1. Dodavanje gaenog krea i sode: kre pretvara rastvorljive bikarbonate u nerastvorljive karbonate,
koji se istaloe u obliku flokula. Soda smanjuje sulfatnu tvrdou stvarajui rastvorljive natrijum sulfate i
hloride i kalcijum karbonat koji se istaloi. Istaloeni karbonati ostaju na filtru.
2. Zeoliti su kompleksne soli silicijuma, zrnastog su oblika, razliite veliine i zelene boje. Imaju
sposobnost da otputaju natrijum i da vezuju Ca, Mg, Fe i Mn. Kada se tvrda voda, koja sadri kalcijum
ili magnezijum, preliva preko tiltra od zeolita, zeolit otputa natrijum i vezuje kalcijum ili magnezijum.
Poto su sve soli natrijuma rastvorljive, smanjuje se tvrdoa vode i taloenje karbonata. Kada se eli
izvriti regeneracija zeolita, preliva se sa 10% rastvorom kuhinjske soli.
Postoji i sintetski zeolit permutit, koji zamenjuje jone vodonika za katjone iz vode. Regeneracija se
vri ispiranjem permutita mineralnim kiselinama.
3. Jonizmenjivake smole. Ima smola sa katjonima jakih i slabih kiselina i sa anjonima jakih i slabih
baza, tako da se mogu koristlti za uklanjanje razliitih elemenata iz vode. Primenom jonoizmenjivakih
smola moe se izvriti kompletna demineralizacija vode.
4. Natrijumheksametafosfat (NaPo3)6 reaguje sa kalcijevim i magnezijevim jonima. esto se
koristi u industriji za omekavanje vode.
Taloenje - sedimentacija

Taloenje je metod koji se esto koristi za uklanjanje suspendovanih materija iz vode pomou
gravitacije. Taloenje se vri u bazenima ili u prirodnim jezerima, to je mnogo ree. Taloenje se obavlja
kod sporog protoka vode. Radi usporavanja mogu se postaviti prepreke, koje vre redukciju brzine
proticanja. Taloenje sedimentacija spada u fizike metode preiavanja vode. Brzina taloenja zavisi
od veliine estica i temperature vode. Bre se taloe krupne estice, a niske temperature usporavaju
proces taloenja. Proseno vreme taloenja je 12 asova. Brzina protoka u taloniku kree se od 3-13
mm/sec. Bazeni za taloenje talonici mogu biti na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Talonici na
otvorenom koriste i delovanje sunevog svetla i kiseonika iz vazduha za prirodni proces. Meutim, pod
naim klimatskim uslovima otvoreni bazeni ne zadovoljavaju uslove zbog niskih temperatura u zimskom
periodu. Taloenjem bez koagulacije ne mogu se iz vode ukloniti boja i koloidne organske materije, pa se
ovaj nain sve manje koristi za preiavanje vode za pie.
Danas se sve vie koristi taloenje sa prethodnom koagulacijom. Koagulacija je metod kojom se iz
vode uklanja organska i neorganska mutnoa, boja, deo bakterija, plankton, alge, koloidne i
suspendovane estice, a utie i na poboljanje ukusa i mirisa vode, jer se uklanjaju supstance od kojih
potie miris i ukus vode. Koagulacija dovodi ove materije u takvo stanje da se bre istaloe u taloniku,
a ostatak se uklanja filtriranjem. Kogulacija traje 3-6 asova. Proces koagulacije sastoji se u tome da se
male estice meusobno slepljuju, poveavaju teinu i bre se taloe. Metode koagulacije su sledee:
dodavanje koloidnih materija: retko se koristi, jer je sporo,
primena toplote
dodavanje antagonistikih koloida,
menjanje pH,
dodavanje elektrolita ili koagulanata.
Najee se primenjuje poslednja metoda.
Koagulanti deluju na koloide tako to otputaju pozitivno nabijene jone koji neutraliu negativne
naboje mehanikih koloidnih estica i boja. Nastaju flokule koje dalje rastu usled aglomeracije i
adsorpcije i jer i dalje imaju pozitivan naboj. Usled slepljivanja flokula uklanja se i veliki broj bakterija
iz vode. Da bi se proces koagulacije to bolje razvijao, potrebno je pravilno dozirati sredstvo za
koagulaciju vode, voda mora da ima alkalnu reakciju i da je toplija od 5C. Posle dodavanja
koagulanata vodu treba dobro izmeati. Proces koagulacije moe se ubrzati i poboljati dodavanjem
hlora. Kao koagulanti se najee koriste: aluminijumsulfat,stipsa, ferosulfat, ferisulfaf, ferohlorid,
ferihlorid, bakarsulfat plavi kamen. Najee se koristi aluminijumsulfat, koji stvara flokule
aluminijumhidroksida. Ferosulfat pored koagulacije vode delimino redukuje sumporvodonik, a uz
prethodno dodavanje hlora redukuje ga potpuno.
Filtriranje vode. Brzi i spori filtri.
Filtracija se vri da bi se iz vode uklonile estice, bakterije i plankton, koji su ostali u vodi posle
taloenja. Filtracijom se uklanjaju iz vode boja i miris za 7080%, a smanjuje se i neprijatan ukus
vode. U upotrebi su najee peani filtri, koji zadravaju sve suspendovane estice i 8599 %
bakterija. U naim klimatskim uslovima filtri moraju da se grade u zatvorenom prostoru, da bi se
izbeglo zamrazavanje i delovanje niskih temperatura na proces filtracije. Danas se u upotrebi nalaze:
spori ili engleski filtar, koji je istovremeno mehaniki i bioloki nain preiavanja vode, i mehaniki
filtri brzi ameriki filtar i peani filtri sa pritiskom.
Spori ili engleski filtar koristi se od 1829. godine, kada je prvi postavljen u Londonu za
preiavanje vode iz Temze. Koristi se za preiavanje vode sa malom mutnoom, ukoliko broj
bakterija ne prelazi 2000 u 1 litri vode. Koristi se posle prethodnog taloenja, ali bez koagulacije.
Graa filtra. U betonske ili, eline bazene, koji imaju na dnu drenane otvore prvo se stavlja sloj
ljunka debljine 30 cm. ljunak ima razliitu velinu, pa se krupan postavlja na dno, a sve sitniji prema
vrhu. Iznad ljunka postavlja se sloj kvarcnog peska u sloju od 90120 cm. Iznad filtra se puta voda u
visini od 120 cm. Da bi se vrila filtracija vode, na povrini filtra treba da se stvori bioloka
membrana. Bioloka membrana se sastoji od suspendovanih estica i mikroorganizama - saprofitnih
bakterija, protozoa i algi. Ova membrana aktivno uestvuje u procesu preiavanja vode, jer koristi
hranjive materije iz vode za svoje potrebe, a stvara nepovoljne uslove za patogene i uslovno patogene
mikroorganizme. Da se stvori i sazri bioloka membrana potrebno je 24-48 asova. Dok membrana ne

sazri voda koja prolazi kroz filtar nije preiena i isputa se u kanalizaciju. Vremenom membrana
postaje deblja, pore joj se zaepe i filtracija vode se usporava. Tada se filtar mora oistiti.
Filtar preiava 2-10 m3 vode za 24 asa po 1 m 2 povrine filtra. Prosena koliina je 5 m3 na 24
asa/m2. Poetna koliina vode je 9 m3, a kada padne na manje od polovine filtar treba oistiti. Filtar se
isti na taj nain to se skida povrinski sloj peska sa membranom, u debljini od 23 cm. Poto se sa
membranom skida i sloj peska, kada debljina sloja peska padne na oko 60 cm, mora se dodati nova
koliina peska do poetne visine od 120 cm. Spori filtar je veoma efikasan, jer zadrava 99% bakterija,
vo da je potpuno bistra, bez neprijatnog mirisa i ukusa. Uz prethodnu sedimentaciju i prethlorisanje,
efekat preiavanja dostie i 99,9%. Danas se spori filtri koriste za vodovode sa manjim brojem
potroaa.
Brzi ili ameriki filtar koristi se danas sve ee, jer daje mnogo veu koliinu vode od sporog filtra.
Poto njegova efikasnost preiavanja nije zadovoljavajua, mora se posle filtracije obavezno izvriti
dezinfekcija vode. Filtracija na brzam filtru vri se posle prethodnog taloenja i koagulacije vode.
Graa filtra. Na dno filtra, iznad drenae, stavlja se krupan ljunak u vie slojeva sa ukupnom
debljinom od 45 cm. Iznad ljunka se stavlja kvarcni pesak u sloju od 60-80 cm., a iznad njega je voda u
visini od 120 cm. Na povrini filtra stvara se mehanika membrana od flokula aluminijum hidroksida
ili drugog koagulanta. Ova membrana sazreva za 30 min. Posle toga se filtar puta u upotrebu. Brzi filtar
preiava 100-300 m3 vode za 24 asa po 1 m2 filtra. Prosena koliina je 200 m3 za 24 asa/m2. Kada
koliina profiltrovane vode padne na polovinu, potrebno je oistiti filtar. ienje filtra se obino vri na
8-12 asova zavisno od kvaliteta sirove vode. ienje se vri ispiranjem filtra odozo. Iz drenanih cevi,
na dnu bazena, ubacuje se ista voda pod pritiskom. Pesak u filtru se uskomea i ispira, a prljava voda se
preliva preko ruba bazena i odvodi u kanalizaciju. Sa vodom odlazi i manja koliina peska, pa kada se
debljina sloja kvarcnog peska smanji na polovinu, dodaje se nov pesak do poetne visine od 80 cm. U
cilju poboljanja pranja filtra moe se, pored vode za ispiranje, ubacivati kroz drenani sistem i
komprimovani vazduh. Efekat preiavanja je manji nego kod sporog filtra. Uklanja 80-90% bakterija a
uklanja i mutnou i boju vezanu za neorganske sastojke.
Brzi peani filtri pod pritiskom
Ovi filtri su izgraeni od elika, cilindrinog su oblika. Na dnu filtra naiazi se drenaa, iznad nje je
postavljen kvarcni pesak, a voda se dovodi odozgo preko cevi. Koriste se kod manjih vodovoda, gde nije
pogodna upotreba brzih peanih filtara. Iz sirove vode uklanja mutnou Fe, Mn, boju, organske materije
i bakterije. Za uklanjanje neprijatnog mirisa i ukusa treba dodati u filtar neki adsorbens, na primer
granulirani aktivni ugalj. Filtar radi pod pritiskom od 1,5 6,0 atmosfera. Brzina filtracije je 4 - 5 m 3
vode na as. iste se ispiranjem peanog filtra mlazom vode odozdo i uduvavanjem vazduha.
Desalinizacija slanih podzemnih voda i morske vode. Mnoge zemlje su, usled nestaice vode za
pie, zainteresovane za preiavanje slanih voda - desalinizaciju. Metode, koje se sada upotrebljavaju su
skupe. Osnivaju se na procesu destilacije. Koriste se obino: destilacija vode, dobijanje vodene pare pod
pritiskom, destilacija sa korienjem suneve energije i razne metode dijalize. Krajnji efekat
preiavanja moe biti zadovoljavajui, ali je cena jo uvek suvie visoka.
Unitavanje algi. Alge se razvijaju u bazenima za taloenje, rezervoarima i bazenima za kupanje. Za
razvoj algi potrebno je sunevo svetlo, odgovarajua temperatura i dovoljno hranjivih materija. Pojava
vee koliine algi daje vodi odreenu boju, veoma neprijatan miris i ukus. Razvoj algi u vodotoku, na
mestu gde se uzima voda za preiavanje, mora se spreiti unitvanjem vegetacije u vodotoku uzvodno
od mesta uzimanja vode. Unitavanje algi u bazenima za taloenje i ostalim slinim objektima vri se na
sledei nain: treba smanjiti koliinu organskih materija koagulacijom i taloenjem, vriti redovno
ienje zidova rezervoara i bazena, zakloniti bazene i tankove od sunane svetlosti i unitavati ve
postojee alge. Alge se unitavaju bakarsulfatom i hlorom. Bakarsulfat spreava rast algi, a nije tetan za
zdravlje. Gornja granica je 3,0 mg/1, ali se najee koristi koncentracija od 0,6 - 1,2 mg/1. Mogu da se
koriste i hlorni preparati. Unitavanje algi u bazenima za kupanje moe se vriti dodavanjem bakarsulfata
na sistemu preiavanja i recirkulacije vode, ili se preparati dodaju u rastvoru u vodu.
Fluorisanje vode za pie. Poznato je delovanje fluora na spreavanje zubnog karijesa. Obzirom da
postoje vode sa malim sadrajem fluora, potrebno je da se vodi dodaje potrebna koliina fluora.
Koncentracija fluora u vodi za pie zavisi od prirodnog sadraja i dodaje se toliko da ukupna koliina
iznosi 1 mg/1. Vee koncentracije fluora od 1,5 mg/1 izazivaju fluorozu. Uklanjanje prekomernih

koliina fluora iz vode je komplikovano i skupo. Dodavanje fluora u vodu za pie vri se samo na
centralnim vodovodima, koji mogu osigurati odgovarajue uslove: kontrolu fluora u vodi i zatitu osoblja
koje radi na fluorisanju, jer se radi o veoma opasnim hemikalijama. Dodavanje fluora se vri aparaturom
koja automatski dozira odreenu koncentraciju fluora. Koriste se sledea jedinjenja fluora: natrijumsilikofluorid, hidrofluorsilicijumska kiselina i kalcijumfluorid. Osim kiseline sva ostala jedinjenja
su u prahu. Hemikalija se moe dodati direktno u vodu, ali se ee pravi rastvor odreene koncentracije.
Potrebna je stroga kontrola ureaja i kontrola koncentracije fluora u vodovodnoj mrei.
DEZINFEKCIJA VODE ZA PIE
Pod dezinfekcijom vode podrazumevamo unitavanje patogenih i koliformnih bakterija i redukciju
ukupnog broja ivih bakterija do broja dozvoljenog standardom. Kompletna sterilizacija vode za pie nije
potrebna. Danas se sve vie govori o zagaenju vode virusima i o potrebi da se dezinfekcijom unite i
virusi u vodi. Dezinfekcija vode vri se na vie naina: kuvanjem, ultraljubiastim zracima, ozonom,
oligodinamskim delovanjem metala (katadin proces), proceivanjem vode kroz ultrafiltre i delovanjem
hlora i hlornih preparata.
Kuvanje se koristi za dezinfekciju malih koliina vode za pie. Voda mora da vri najmanje 10 minuta.
Pri kuvanju voda gubi rastvoreni kiseonik i istaloe se bikarbonati, pa menja ukus i postaje bljutava. Za
korekciju ukusa mogu se vodi dodati voni sokovi ili nekoliko kapi limuna.
Ultraljubiasti zraci su veoma efikasni za unitavanje bakterija i spora. Mogu se koristiti samo za
potpuno bistre vode. Voda mora da protie ispod ultraljubiastih lampi na rastojanju od 20 cm, a u sloju
debljine najvie 10 cm. Proces je skup i koristi se samo za manje vodovode i to retko.
Ozoniranje. Upotreba ozona zasniva se na tome, to se ozon raspada na 0 2 i nascentni kiseonik koji
ima jako dezinfekciono delovanje. Poto je ozon nestabilan, mora se proizvoditi na licu mesta. Aparat se
naziva ozonizator i sastoji se od: ureaja za suenje vazduha, generatora za pretvaranje kiseonika u ozon,
injektora koji ubacuje ozon u bazen, gde se mea sa vodom i pravi koncentrat, i dozator, gde se dozira
koliina koncentrata i mea sa vodom. Ozoniranje je proces koji za hteva veliku koliinu elektrine
energije. Manje se koristi za dezinfekciju na vodovodima. Meutim, postoje sledei odreeni razlozi,
koji govore o potrebi uvoenja ozona za dezinfekciju vode na vodovodima:
1. Vodi se ne dodaju hemikalije. Ozon se brzo raspada, pa nema ostatka u vodi. Kiseonik, koji nastaje
raspadanjem ozona, je u vodi normalno prisutan i poeljan.
2. Ozon ima visok oksidacioni potencijal, vei od ostalih sredstava, i ima najvee delovanje na
bakterije. Deluje i na veinu virusa i spora.
3. Delovanje ozona ne zavisi od pH vode.
4. Ozon ima kratko kontaktno vreme, najvie 10 minuta.
5. Nema pojave neugodnog ukusa i mirisa, ako voda sadri fenole.
6. Ako voda sadri gvoe, doi e do stvaranja ferihidroksida i bez aeracije.
Nedostaci ozoniranja su to nema rezidualnog ostatka, pa prema tome nema ni naknadnog delovanja
u cilju zatite od zagaenja vode u vodovodnoj mrei. Zbog toga se voda mora hlorisati i to u
koncentraciji rezidualnog hlora 0,1 - 0,3 mg/1. Potrebna koncentracija ozona zavisi od bakteriolokog
zagaenja vode i iznosi oko 1,0 mg/1.
Oligodinamsko delovanje metala katadin proces je poznat odavno, jer su se srebrni sudovi
koristili za odravanje svee i zdrave vode. Svi plemeniti metali imaju ovu sposobnost. Danas se vri
dezinfekcija vode jonskim srebrom na sledei nain: u vodu se uranjaju srebrne elektrode, koje
oslobaaju jonsko srebro. Protok vode mora biti spor, pa se metoda koristi samo za dezinfekciju manjih
koliina vode.
Seitz-ov filtar (baktertoloki filtar)
je napravljen od azbesta i direktno se prikljuuje na slavinu. Efekat uklanjanja bakterija je 100%, ali daje
veoma male koliine vode, pa se prvenstveno koristi u mikrobiolokim laboratorijama.