JAHA S RANA

Kad je Medlin Hemond izala iz voza u ElKajonu, Novi Meksiko, bila je gotovo pono i
prvi joj je utisak bio velika, tamna praznina, strana i tiha, koja se prostirala ispod blistavih,
bledih zvezda. Gospoice, niko vas nije doekao rekao je kondukter nekako zaplaeno.
Javila sam bratu telegramom,odgovori ona. Voz je jako kasnio, pa mu je moda dosadilo
ekati. Sigurno e zaas biti ovde. Nego, ako ne doe, valjda u nai neki hotel? Moe se
nai prenoite. Zamolite efa stanice da vas otprati. Ne zamerite, ovo nije mesto gde bi
nou takva gospoica mogla ostati sama. Okrutan je ivot u ovom gradiu, nastanjenu
veinom veno pijanim Meksikancima, rudarima i kaubojima. Osim toga, revolucija za
granicom izazvala je i ovde du pruge kojekakva previranja. Gospoice, mislim, bilo bi
sigurnije kad biste . . . Hvala vam! Ne bojim se nimalo. Kad se voz stao pomicati,
gospoica Hemond pola je prema slabo osvetljenoj zgradi stanice. Upravo kad je htela ui,
sudari se s nekim Meksikancem kojem je sombrero zaklanjao lice, a ramena bila zaogrnuta
vunenim ponom. Da li je doao ko pred gospoicu Hemond? upita ga ona. ali, sabe,
senjora zau se njegov odgovor ispod pona i on tekim koracima nestane u mraku. Ona
ue u praznu ekaonicu. Petrolejka je bacala tmurno, uto svetlo. alter za izdavanje voznih
karata bio je otvoren, i kroz njega se videlo da u malom odeljku nema slubenika. uo se
zvuk telegrafa. Medlin Hemond je zastala lupkajui o pod svojom lepom nogom i pomalo
se zabavljala usporeujui u mislima svoj sadanji doek u ElKajonu s onim, kad bi na
Glavnoj stanici izlazila iz voza. Jedan jedini put koliko se mogla setiti bila je ovako, sama, i
to kada je na nekoj maloj stanici nedaleko od Versaja zakasnila na voz i mimoila se sa
svojom sobaricom. Doivljaj za nju nov i divan, koji je poremetio tano propisan redosled
njenog ivota to su ga tako pomno uvali. Prola je ekaonicom do prozora i, podigavi
koprenu, pogledala napolje. Isprva je mogla nazreti tek nekoliko slabih svetala, a i ta joj se
uine zamagljena. Kad su joj se oi navikle na tamu, ugleda uz prozor divnog konja. U
pozadini se nazirao trg ili moda ulica? Ali to je bila najira ulica koju je ikad videla. Iz
niskih kua probijala su slaba svetla. Sad razabere tamne obrise vie konja, svi su stajali
nepomini, sputenih glava. Kroz rupu u prozoru pirkao je prohladan vetri, koji joj je do
uiju donosio neki mukli zvuk, neskladnu meavinu smeha i krikova i udaranje tekih
izama uz pratnju gramofona. Poezija Zapada, pomislila je gospoica Hemond, kad se
odmakla od prozora. ta da radim sada? ekau ovde. Moda e se ef stanice uskoro
vratiti, ili e Alfred doi po mene. Kad je sela priekati, u mislima su joj se nizali uzroci te
neobine situacije u kojoj se nala. Medlin Hemond sama, u tako kasno doba noi, u maloj
prljavoj eleznikoj stanici Zapada, to je zaista vie nego neobino. Svretak njene prve
godine provedene u drutvu zasenio je jedini nesrean doivljaj u njenom ivotu sramota,
koju je poinio njen brat i njegov odlazak od kue. Od tog se vremena zapaala kod nje
neka zamiljenost i nezadovoljstvo sjajnim ivotom koji je provodila u visokom drutvu.
Promena se dogaala postupno, i poprimila je vrste oblike pre nego to je i sama postala
toga svesna. Aktivni ivot izvan kue, golf, tenis, krstarenje morem, sauvala ju je neko
vreme da ne zapadne u boleivu povuenost. ali, dolo je doba kad je i to za nju izgubilo
svaki ar, pa bi onda pomiljala da joj je duh bolestan. Putovanja joj vie nisu pomagala,
nizali se meseci nemira, i neobinog, munog uenja, to je visoki drutveni poloaj,
bogatstvo i popularnost vie ne zadovoljavaju. Bila je uverena da je svoje devojatvo

proivela u snovima i matanju o tome kako da postane svetska dama. zato je i dalje
nastavljala biti deo sjajne, blistave revije, ali nije vie bila tako slepa da ne bi videla kako u
njenom ivotu punom luksuza nema niega to bi ga inilo vrednim. Ponekad bi joj, u
skrovitim trenucima, iz dubine nje same blesnula predodba nekog budueg otpora. Setila
se jedne veeri u operi: zastor je podignut i ugledala je prekrasnu scenu daleko osamljeno
prostranstvo koje je sezalo u beskraj nonog neba, osvetljenog zvezdama. Predodba
prostranih daljina, osamljene, krevite zemlje, i dalekog zvezdanog nebeskog svoda
ispunila joj je duu neobinim, blagim mirom. im se scena promenila, nestalo je tog
novog nejasnog oseaja mira. Skrenula je pogled s pozornice i upravila ga na dugi zavojiti
niz sjajnih loa, koje su predstavljale njen svet. Bio je to odabran i otmen svet bogatstvo,
moda, kultura, lepota i krv jedne nacije. Ona, Medlin Hemond, bee deo svega toga.
Smekala se, sluala, razgovarala s mukarcima, koji bi od vremena na vreme ulazili u
njihovu lou i oseala da ni jednog jedinog asa nije prirodna ni iskrena. Pitala se zato ti
ljudi ne bi mogli biti nekako drugaiji, ali ni sama nije znala kakvi bi trebali biti. Da su
drugaiji, ne bi pristajali tom svetu, zaista, tada ne bi tu uopte bili. Ipak je mrtei se,
opaala kako im neto nedostaje. Odjednom, pomislivi da bi se mogla udati za jednoga od
tih ljudi, ako se tome ne odupre, njome ovlada neka potitenost, neki ledeni boleivi oseaj
od koga joj je taj ivot postao nepodnoljiv. Bilo joj je dosta tog odabranog drutva.
Dosadili su joj ti izbrueni, ravnoduni ljudi, koji su joj se svi odreda samo ulagivali.
Dosadilo joj to su je toliko slavili, divili joj se, oboavali je, sledili i saletali. Dosadili joj
ljudi, kue, buka, razmetanje i rasko, pa i same joj sebe bilo preko glave. U osamljenim
daljinama i hladnim zvezdama hrabro postavljene pozorine scene uhvatila je letimian
blesak neega to joj je uznemiravalo duu. Nije potrajalo dugo, i nije to raspoloenje
mogla dozvati nazad u svest. Verovala je da je ovo u njoj izazvala uspena scenografija,
verovala je da je ovek, koji ju je postavio, naao inspiraciju, radost, jainu i uzvienost u
divljini prirode. I napokon je znala ta joj nedostaje: da bude sama, da razmilja duge i duge
sate, da upravlja pogled u osamljene tihe daljine koje tonu u mrak, da posmatra zvezde i da
se zagleda u svoju duu, da nae vlastito ja. Tada je prvi put pomislila na to, da poseti
brata koji je otiao na Zapad pronai sreu u uzgajanju stoke. Sluajno su se neki njeni
prijatelji upravo spremali na put u Kaliforniju, i ona brzo odlui otputovati s njima. Kad je
mirno nagovestila da namerava poi na Zapad, majka je uasnuta uzviknula, a otac,
povreen podseanjem na crnu ovcu porodice, pogledao je sevajuim pogledom. Ma ta,
Medlin, zar e posetiti onog divljaka? Onda je ponovo planuo besom to ga je jo uvek
oseao prema svom opakom sinu i zabranio je Medlini da ode. Majka je zaboravila svoje
oholo i dostojanstveno dranje. ali Medlin je pokazala takvu snagu volje, kakvu nikada pre
nije izraavala. Nije se pokolebala, jer ih je, osim toga, htela podsetiti da ima godine, i da je
svoj gospodar. Naposletku je pobedila a da nije ni odala svoje prave oseaje. Odluka da
poseti brata i pripreme s tim u vezi, sve to bilo je prebrzo gotovo, tako da ga nije mogla na
vreme pismom obavestiti o svom dolasku, ve mu se telegramom javila najpre iz Nju Jorka
a posle iz ikaga, gde su se njeni putni prijatelji morali zaustaviti zbog bolesti. Nita je tada
vie nije moglo odvratiti od njena nauma. Medlin je nameravala stii u ElKajon u oktobru
na roendan svog brata i u tom je i uspela, iako u zadnji as. Voz je kasnio nekoliko sati.
Nije bilo naina da dozna je li njena obavest stigla u bratove ruke. Sada ju je najvie
zaokupljala injenica da je ona stigla, a on je nije doekao. Misli na prolost naglo su
nestale pred realnou. Nadam se da se Alfredu nije nita dogodilo, pomisli u sebi. Bio
je zdrav, dobro se snalazio kad je poslednji put pisao. Svakako, prilino je vremena odonda
prolo, ali on nije nikada ba mnogo pisao. Sigurno mu je dobro! Uskoro e doi, kako u

onda biti srena! ko zna, je li se promenio? Dok je Medlin sedela pri onom mutnom svetlu,
ula je slabo, isprekidano kuckanje telegrafskog aparata, tiho zujanje ica, povremeno
udaranje potkovanih kopita, i udaljen, razuzdan smeh koji je nadjaao zvukove plesa. Oseti
kako joj je srce poelo jae udarati. Samo je povrno poznavala Zapad. Kao i svi iz njena
sveta, i ona je krstarila Evropom, a zanemarivala Ameriku. Onih nekoliko bratovih pisama
pobrkalo je njene ve ionako poneto maglovite pojmove o ravnicama i gorama, o
kaubojima i stoci. Bila je zapanjena velikim daljinama, koje je proputovala. Ako je ita bilo
osobito i vredno da se vidi tokom tog putovanja, onda je uz to prola nou. A sad je sedela
u prljavoj maloj stanici, gde je vetar raznosio tugaljivu pesmu telegrafskih ica. Slab zvuk,
kao zveckanje tankih lanaca, privue njenu panju. Isprva joj se uini da to zuje telegrafske
ice. Uto zauje korake. Vrata se irom otvorie, neki dugonja ue, a s njim i ono
zveckanje. Sad je shvatila, zveckale su njegove mamuze. ovek je bio kauboj, i njegov ju je
ulazak vrlo ivo podsetio na Ostina Famama iz prvog ina ovek iz Virdinije. Molim
vas, moete li me uputiti u neki hotel? upita Medlin ustajui. Kauboj skine eir
zamahnuvi njime u velikom luku i poprati to naklonom, u emu je uz svu preteranost bilo i
neke grube uglaenosti. Velikim se koracima uputi prema njoj. Ledi, jeste li udati? Oseaj
za humor esto je gospoici Hemond pomogao da se u kritinim trenucima snae, kako je
to ve odgovaralo njenom vaspitanju. Sad je utala i mislila pritom kako je upravo dobro
to joj veo pokriva lice. Ve je ula da su kauboji prilino razmetljivi, a bila je upozorena
neka ih ne ismeva. Taj jaha s rana se vrlo samosvesno sagne i uhvati joj levu ruku. Pre
nego to se mogla snai od iznenaenja, on joj skine rukavicu. Divni blesak, ali nema
venanog prstena pone lenjo razvlaiti rei. Ledi, drago mi je to vidim da niste udati.
Tada joj spusti ruku i vrati rukavicu. Vidite, jedini hotel u ovom gradu, ne prima udate
ene. Zaista? ree Medlin nastojei se nekako prilagoditi situaciji. Ba tako nastavi on. Slab
posao za hotele je drati udate ene. Momci nee u blizinu. Eh, to nije Reno. Tada se
nasmejao tako detinjasto da je Medlin po tom, kao i po nainu kako je zamahnuo svojim
sombrerom, pogodila da je polupijan. Instinktivno je uzmaknula i dobacila mu otar pogled,
a zatim se postavila tako da bi mu se to bolje mogla zagledati u lice. Bilo je kao od crvene
bronze, neustraivo, drsko, grubo. Nasmejao se ponovo, kao da je vrlo zadovoljan, ali smeh
gotovo i nije izmenio njegove tvrde crte. Kao i kod drugih ena, koje su zbog svoje lepote i
draesti imale dodira s velikim brojem ljudi, tako se i intuicija gospoice Hemond razvila
do te mere da je njeno poznavanje mukaraca postalo vrlo istanano ba kao to je bila
svesna utiska to ga je ona na njih ostavljala. Taj je grubi kauboj pod uticajem pia bio
drzak prema njoj, pa ipak je nastojao ne uvrediti je. Vrlo ete me zaduiti ako me otpratite
do hotela ree mu ona. Ledi, priekajte ovde odgovori on polagano, kao da mu misli ne
rade brzo. Poi u po portira. Ona mu zahvali i kad je izaao, zatvorivi za sobom vrata,
sedne prilino uznemirena, palo joj je na pamet da je mogla spomenuti ime svoga brata.
Onda je poela razmiljati o tome ta je ivot meu ovim grubim kaubojima mogao uiniti
od Alfreda. U koledu je bio i suvie divlji, sumnjala je da je od ijednog kauboja bilo to
jo mogao nauiti. Od itave porodice ona je jedina verovala u skrivenu dobrotu Alfreda
Hemonda, ali njena se vera gotovo pokolebala za ove dve godine utanja. ekajui, opet se
zatekla kako oslukuje jecaje vetra u telegrafskim icama. Konj ispred prozora stane
topotati tekim kopitama, i buno je zarzao. Tad iznenada zauje topot, isprva tih, a onda
glasniji, koji ona odmah prepozna kao galopiranje konja. Pola je do prozora mislei,
nadajui se, da je to stigao njen brat, ali kad se topot pretvorio u tutnjavu, proletele su sene
mimo prozora: mravi konji, leprave grive, i repovi, jahai pod sombrerima, za nju sve
neobino divlje. Pomislivi na ono to joj je kondukter rekao, teko je mogla svladati

nelagodu. Oblaci praine zastrli su slabo osvetljene prozore. Tada iz te magle izrone dve
osobe, jedna visoka, druga sitna. Kauboj se vratio s jednim nosaem. Spolja dopre bat
tekih koraka, ali ulo se i nekakvo sitno klackanje. Vrata se odjednom buno otvore, itava
se soba zatresla pritom. ue kauboj, vukui za sobom neku razdrljenu priliku bio je to
svetenik, padre, ijem su ogrtau oevidno naneli prilinu tetu grubi postupci njegova
pratioca. Nije bilo teko pogoditi, da je padre jako prestraen. Medlin Hemond se zapanjeno
zagleda u tu malu ljudsku priliku, bledu i drhtavu, i prigovor joj je ve lebdio na usnama.
Ali ak ne zausti, jer se polupijani kauboj odjednom pretvori u hladnog, drskog avola koji
je, ispruivi svoju dugu ruku, potisnu nazad na klupu. Tu da ste ostali! naredi on. Njegov
glas, iako nije bio ni otar ni okrutan, imao je na nju neobian uinak, oseala je da se ne
moe ni maknuti. Nikad joj se dosad nijedan mukarac nije obraao takvim tonom. ena u
njoj poslua ne ponosna Medlin Hemond. Padre podigne sklopljene ruke kao da moli za
svoj ivot i pone neto brzo govoriti panski. Medlin nije razumela taj jezik. Kauboj
izvue velik pitolj i uperi ga sveteniku u lice. Tada ga uperi nie, oevidno zato da bi mu
ga upravio u noge. Besnu crveno svetlo, a zatim se prolomi zagluna tutnjava. Soba se
ispuni dimom i mirisom baruta. Medlin se nije onesvestila, nije ak ni oi zatvorila, ali se
oseala kao ukletena u ledu. Kad se dim malo raziao i moglo se neto razabrati, njoj je
silno laknulo videvi da kauboj nije ubio svetenika. Ali jo je uvek mahao kljocom i sad
joj se uini da svoju rtvu vue prema njoj. Kakva je samo namera te pijane lude? To je
verovatno samo kaubojski trik. Na asak joj sinu u seanje Alfredova prva pisma, u kojima
je opisivao ekstravagantne kaubojske ale. Pred oima joj ivo iskrsne slika iz nekog filma,
u kojem su kauboji smislili grdnu psinu nekom osamljenom uitelju. Setivi se toga, bila je
uverena da joj je po bratovom nalogu prireen ovako zabavan doek. inilo joj se, dodue,
neverovatnim, ali ipak je zasigurno tako. Nekadanje Alfredovo uivanje da je drai, i?
moglo je doterati i do ovoga. Po svoj je prilici stajao negde vani pred prozorom ili vratima i
smejao se njenoj neprilici. Srdba nadjaa strah. Uspravi se s toliko mira koliko joj je jo
upravo bilo preostalo i uputi se prema vratima. ali kauboj zakri prolaz i zgrabi je ta ruku.
Ona tada shvati da njen brat pojma nema o toj nedostojnoj igri. Nije to bila ala, to je
stvarnost, i ta je stvarnost sada ugroava. Pokua se osloboditi. Vruina je preplavi od
dodira tog pijanog ludaka. Dostojanstvo, otmenost, kultura, sva ta karakteristina svojstva
to ih ovek u ivotu stee, ustuknue pred instinktom, pred svijeu da se treba boriti. Bila
je miiava i borila se. Oajniki se otimala, ali on ju je drao elinim rukama. Nikad nije
znala da mukarac moe biti tako jak, a tek lice tog oveka, i onaj hladan smeak na njemu!
Njegovo neverovatno ponaanje zaprepasti je jo vie nego njegova snaga, drui padne na
klupu. to nameravate? jedva promuca. Duice, popusti malo uzde odgovorio je on drsko.
Medlini se inilo da sanja. Nikako se nije mogla sabrati. Sve je to bilo suvie naglo i
strano a da bi to mogla shvatiti. A ipak, ne samo da je taj ovek stajao pred njom iv i
stvaran, nego je oseala i njegov snaan lik. Osim toga, taj prestraeni svetenik, oblak
modrog dima, miris baruta, sve je to bilo i vie nego stvarno. Tik pred oima ponovo joj
sevnu, a u uima odjeknu nov prasak. Nije vie mogla stajati, pa se nemono spusti na
klupu. Ono to se u sledeim trenucima dogodilo, njena uzbuena svest nije vie mogla
shvatiti. Ipak, im joj se dua malo primirila, ula je, dodue samo kao u snu, glas padra,
kako brzo izgovara neke udne rei. Kad je to prestalo, trgnu je kaubojev glas: Ledi, kaite
si si, kaite to brzo, kaite si! Pod tim pritiskom, kojemu se nije mogla odupreti, i u tom
trenutku dok joj je volju sputavao strah, ona izgovori tu re. A sada, ledi, da tu stvar
zavrimo kako treba. Kako se zovete? Potpuno mehaniki odgovori na njegovo pitanje. On
se zablene u nju, kao da je u njegovom poneto zamagljenom umu to ime izazvalo neke

asocijacije. Nesigurno se nasloni na zid. ula je njegov teki dah, nimalo neobino kod
pijanih ljudi. Kako? pitao je ponovo. Medlin Hemond, ja sam sestra Alfreda Hemonda.
Podigao je ruku i protrljao oi. Zatim se nagnuo i druom rukom posegnuo za njenom
koprenom. ali pre nego je dodirnuo, ona je sama podigne i otkrije lice. Vi ta niste valjda
Princeza Hemond? Kako je to bilo udno, udnije od svega do sada, da to ime uje s usana
toga kauboja! Tim imenom zvali su je u porodici, i samo njeni najdrai i najblii prijatelji
smeli su ga izgovoriti. A sad je ono oivelo njenu otupelu svest. Skupivi svu svoju snagu,
ona opet ovlada sobom. Vi ste Princeza Hemond ree on, ovaj je put to zvualo potvrdno.
Medlin ustane i pogleda ga. Da, to sam ja. On gurne pitolj u korice. Hm, kad je tako,
smatram da ovu stvar ne treba nastavljati. ta to, gospodine? A zato ste me prisilili da
kaem si ovom sveteniku? Verovatno sam taj nain izabrao samo zato da mu pokaem
kako ste voljni da se udate za mene. Oh! Vi, vi . . . nije smogla rei. Njene rei kao da su
kauboja podbole na nove poduhvate. Zgrabio je padra i odveo ga prema vratima psujui i
grozei se i, nema sumnje, nareujui mu da sve ovo treba ostati tajna. Nato ga gurne preko
praga i ostane tamo teko diui i borei se sam sa sobom. Priekajte malo, priekajte
asak, gospoice Hemond ree naglo. Mogli ste dopasti i gorega drutva od moga, premda
sam siguran da vi tako ne mislite. Prilino sam nakresan, ali inae je sa mnom sve u redu.
Priekajte samo trenutak. itavo joj se telo treslo od besa dok je posmatrala tog divljaka
koji se borio s mamurlukom. Ponaao se kao ovek iznenada prebaen u razumno duevno
stanje i sad se bori da se u tom stanju i odri. Tamna vlana kosa zalepra mu na vetru, koji
je hladio vrelo elo. Iznad njega na nonom nebu sjale su zvezde, ali inile su joj se
nestvarne, kao i sve ostalo u toj udnoj noi. Bile su hladne, titrave i daleke. Gledajui u
njih, oseti kako joj bes poputa i nestaje, i kako se sve vie smiruje. Kauboj se okrene
prema njoj. Vidite, bio sam gadno nakresan zapone on muno. Bila je fiesta i svadba. Kad
sam pijan, radim gluposti. Ludo sam se okladio da u se oeniti prvom devojkom koja
nabasa u grad. Da samo niste nosili tu koprenu! Momci su me ismevali i Ed Linton se enio
i svi bi uvek nagaali . . . Mora da sam bio gadno pijan. Nakon onog jedinog pogleda kojim
ju je pogledao kad je bila podigla koprenu, nije joj vie zagledao u lice. Njegova hladna
odlunost ustupila je mesto nekoj osobitoj preteranoj oseajnosti i omamljenosti, koja je
svojstvena nekim ljudima u mamurnom stanju. Nije mogao mirno stajati, krupne kapi znoja
izbile su mu na elo. Diui teko, kao nakon velikog napora, brisao je lice svojom velikom
kaubojskom maramom. Vidite bio sam gadno . . . zapoe ponovo. Objanjavanja su
nepotrebna prekine ga ona. Umorna sam i ojaena. Je li vam ikad bilo jasno, ta je to
dentlmen? Njegovo bronzano lice preli tamno rumenilo. Da li je moj brat noas ovde, u
gradu? nastavila je Medlin. Ne. On je na svom ranu. Pa ja sam mu brzojavila. Moda vest
nije stigla na potu. Bie u gradu sutra. Sad ukrcava stoku za Svensona. Za to vreme ja u u
hotel. Molim vas . . . Nato on nita ne odgovori. Buka izvana privue njegovu panju.
Medlin oslune. Duboki glasovi mukaraca i jedan meki, enski, dopirali su kroz otvorena
vrata. Govorili su panski i glasovi su bivali glasniji. Oito su se pribliavali stanici. kripa
koraka po ljunku potvrdila je to. Po dubokim, ljutitim glasovima mukaraca mogla se
naslutiti svaa, u brzom i isprekidanom glasu ene oseao se vapaj molbe. Kaubojevo
ponaanje zaprepasti Medlin! Oekivala je neto strano. Nije se prevarila. Izvana dopre
zvuk borbe, priguen pucanj, zatim stenjanje i pad tela, pa prodoran krik ene, a onda
koraci koji su se brzo udaljavali. Medlin Hemond se u nastupu slabosti odupre o naslon
svoje stolice, bleda i shrvana, dok su joj u uima odzvanjali koraci plesaa i ritam jeftine
muzike. Zatim se na otvorenim vratima pojavi prestravljeno lice jedne devojke, s uarenim
tamnim oima i uokvireno kestenjastom kosom. Devojka se vitkom smeom rukom uhvati

za dovratak kao da se eli podupreti. Dugi crni al isticao je njenu napadnu pojavu. Sefior
Din! uzvikne ona, a olakan uzdah prepoznavanja smanji joj strah u glasu. Bonita! kauboj
joj priskoi. Devojko! Jesi li ranjena? ali, senjor. On je pridri. uo sam da su na nekoga
pucali. Je li to bio Dani? ali, senjor. To mi je drago. Mislio sam da je Dani u to umean.
Imao je uz se Svensonov novac da isplati momke, bojao sam se. Ali, Bonita, ti e imati
neprilika. ko je bio s tobom? to si uinila? Senjor Din, vakueros od Don Karlos, oni
svaati za mene. Ja malo plesati, malo smejati, oni onda svaati. Ja molila, oni bili dobri,
paziti za erif, a erif meni strpati u zatvora. Ja tako prestraila, on jednom initi malo
ljubav sa Bonita, a sada on mene mrzila, senjor Din. Pet Hejv te nee strpati u zatvor.
Uzmi mog konja i poi Peloncilo stazom. Bonita, obeaj da e ostati daleko od ElKajona.
Si, senjor! On je izvede iz kue. Medlin je ula kako konj frke i gricka uzde. Kauboj je
govorio ispod glasa, mogla je uhvatiti samo nekoliko rei: stremeni . . . ekaj . . . izvan
grada . . . brdo . . . staza . . . sad odjai. Nastala je tiina koju je prekinuo topot potkova i
kripnje ljunka. Tada Medlin ugleda velikog, tamnog konja kako je jurio u mrklu no. Na
vetru zalepraju al i kosa, a u sedlu se ocrtavao mali lik. Tamni obrisi konja jo su se videli
u slabom svetlu svetiljaka. U njegovom trku bee neeg divnog, neeg divljeg. Kauboj se
smesta opet pojavio na vratima: Gospoice Hemond, mislim da trebate kidati odavde. Bilo
je tu svata. A dolazi i neki voz. Ona pouri van ne usuujui se skrenuti pogled. Njen je
vodi brzo koraao. Morala je gotovo trati da bi s njime odrala korak. Mnoge uzbudljive
misli saleree je. injenica da utljiv div, kojemu samo mamuze zveckaju, ukoeno
Knjinica Tlna UJevl koraa pokraj nje neobino je se dojmila. Neobian je taj., hladan i
ugodan dah vetra i sjaj zvezda. Da li je to samo njena uzbuena mata, ili su se te blistave
zvezde zaista otvarale i zatvarale? Pone je muiti udna, nestvarna misao: da je nekad
davno, u nekom nestalom ivotu ona ve videla te zvezde. No je bila tamna, osim toga
bledog sjaja, za koji je znala da e je uvek progoniti. Odjednom primeti da se nalaze izvan
dohvata kue, zato upita: Kuda me vodite? Do Florens Kingsli odgovori on. ko je ona?
Mislim da je ona ovde najbolji prijatelj vaeg brata. Medlin je hodala jo nekoliko trenutaka
uporedo s kaubojem, a onda se zaustavi. Bilo je to i zato da doe do daha i zbog straha koji
joj je ponovo nadirao. Odjednom joj postane jasno kako joj njen odgoj ba ne pomae u
prilici kao to je ova. Primetivi da je zaostala, kauboj se vrati nekoliko koraka. A onda,
zastavi pokraj nje, prieka jo uvek onako utljiv. Tako je tamno, tako pusto zapinjui ree
ona. Kako da poverujem . . . Moete li mi jamiti neim da mi se nee nita dogoditi ako
poem dalje? Ne mogu, gospoice Hemond, jedino jamstvo je vae lice to sam ga malo
pre video. SAUVANA TAJNA Taj jedinstveni odgovor ohrabrio je Medlin da poe dalje
s kaubojem. ali, u tom asu ona nije mislila o onom to je rekao. Svaki ljubazan odgovor bi
je zadovoljio. Njegova utnja poveala je nervozu i prisilila je da da oduka svome strahu.
Pa sve da i nije nita odgovorio, pola bi s njim dalje. Sama pomisao da se vrati na stanicu
gde se kako je bila uverena dogodilo ubistvo ispunjala ju je grozom. Ne bi sebe nikako
mogla prisiliti da se vrati do onih slabanih svetala na ulici nije elela lutati okolo sama u
tami. A kad je nastavila put u vetrovitu no, bilo joj je veliko olakanje to je on onako
odgovorio i razmiljajui kako bi on trebao i dokazati svoje rei, tek tada poe shvatati
njihovo dublje znaenje. Sad se u njoj javio ponos, odjednom joj postane neugodno to
uopte razmilja o takvom oveku. ali, misli su slobodne, zakljui ona, ali uverila se da u
njoj postoje i oseaji o kojima sve do ove noi nije ni sanjala. Iznenada se njen vodi
zaustavi i pokuca na vrata niske kue. Halo, ko je? upita dubok glas. Din Stjuart odgovori
kauboj pozovite Florens, brzo! ula se buka koraka, kucanje po vratima i glasovi. Medlin
je ula kako neka ena uzvikuje: Din, ovde, dok je u gradu ples! Neto se na ranu dogaa.

Blesnulo je svetlo i zasjalo kroz prozor. U sledeem asu zauju se lagani koraci, vrata se
otvore i na njima se pojavi ena sa svetiljkom u ruci: Din! Da nije Al? Al je dobro prekine
je kauboj. Medlin oseti kako je proimaju dva oseaja: uenje zbog prizvuka zaprepatenja
i ljubavi u glasu ene, i oseaj neizmernog olakanja to je sad na sigurnom kod prijatelja
svoga brata. Ovo je Alova sestra, stigla je veernjim vozom rekao je kauboj. Sluajno sam
bio na stanici, pa sam je doveo do vas. Medlin se pojavi iz tame. Ta, nije, nije to valjda
Princeza Hemond! uzvikne Florens Kingsli. Gotovo je ispustila svetiljku i gledala vie nego
zapanjeno. Da, zaista sam to ja! odgovori Medlin. Voz mi je kasnio, a zbog nekog razloga
Alfred me nije doekao. Gospodin Stjuart je smatrao da je bolje ako me dovede k vama,
nego da me otprati u hotel. Oh, tako mi je drago to sam vas upoznala odgovori Florens
toplo. Uite, molim vas! Tako sam iznenaena da sam sasvim zaboravila na pristojnost.
Ali, eto, Al nije nikad nita govorio o vaem dolasku. Sigurno jo nije dobio moju poruku
ree Medlin ulazei. Kauboj, koji je uao s njenom torbom, morao se sagnuti kad je ulazio
kroz vrata, a kad je bio unutra, izgledalo je kao da je ispunio celu sobu. Florens postavi
svetiljku na stol. Medlin ugleda mladu enu nasmeena ljubazna lica, s obiljem svetle kose,
koja joj se spustila preko jutarnjeg ogrtaa. Ah, kako e se Al veseliti! klicala je Florens.
ali, vi ste nasmrt bledi, sigurno ste umorni. Kako ste dugo ekali na stanici? Ve pre
nekoliko sati, ba sam se spremala na spavanje, ula sam kako voz ulazi. Stanica je u noi
sasvim pusta. Da sam samo znala da ete doi! Zaista, kako ste bledi! Da niste bolesni? Ah,
samo sam malo umorna. Ovako daleko putovati eleznicom tee je nego to sam zamiljala.
Da, nakon dolaska dugo sam ekala na stanici. Ipak, ne bih mogla rei da mi je bilo
dosadno! Florens Kinglev dugim pogledom promotri Medlinino lice, zatim se paljivo
zagleda u utljivog Stjuarta i tiho zatvori vrata to su vodila u drugu sobu. Gospoice
Hemond, to se dogodilo? upita tiim glasom. Bolje da zaboravim sve ono to se dogodilo
odgovori Medlin. ali, rei u Alfredu kako bi mi bilo drae da sam susrela kakva Apaa
nego kauboja. Molim vas, ne kaite to Alu uzvikne Florens. Zatim uhvati Stjuarta i povue
ga sasvim k svetlu. Din, vi ste pijani! Bio sam dobro pijan odgovori on sputene glave.
Oh, to ste to, zaboga, uinili? Ali, nita, Flo samo sam . . . Ne trebam znati, Din, zar se
neete nikad nauiti pristojnosti? Zar nikad neete prestati piti? Izgubiete sve prijatelje.
Svenson vam je toliko sklon. Al je va najbolji prijatelj. Moli i ja smo vas zagovarale, a sad
ste uinili, sam Bog zna, to! Zato ene nose koprenu? proguna on. Prepoznao bih je ida
je nije imala. I ne biste je bili izvrgli tome. Ali, to biste uinili svakoj drugoj devojci koja bi
vam se nala na putu. Din, vi ste nepopravljivi. Sad odlazite odavde i ne vraajte se nikad
vie. Flo! preklinjao je on. Ja to ozbiljno mislim. Onda u se sutra vratiti po svoj lek.
Usudite se! povikala je ona. Stjuart je izaao i zatvorio vrata. Gospoice Hemond, vi . . .
vi . . . ne moete oceniti koliko me to alosti ree Florens. Sto ete misliti o nama! Kako je
nezgodno to se sve to dogodilo odmah u poetku. Sad moda neete imati hrabrosti da
ostanete. Oh, poznajem vie nego jednu devojku s naeg Istoka, koja e otii kui a da nas
ovde nikada nije pravo upoznala. Gospoice Hemond, Din Stjuart je pravi Sotona kad se
napije. ali, to god je uinio, znam da vam nije hteo naneti sramotu. A sada vie ne mislite
na noanje dogaaje. Podigla je svetiljku i povela Medlin u sobicu. To je, eto, Zapad
nastavila je sa smekom pokazujui oskudni nametaj. Ali, odmoriti se moete. I oseajte se
sigurni. Doputate mi da vam pomognem kod svlaenja? Hvala, vrlo ste ljubazni, ali mogu
i sama odgovorila je Medlin. Onda, laku no! to se pre udaljim, pre ete na poinak.
Najbolje, zaboravite sve to se dogodilo i pomislite kakvo ete krasno iznenaenje sutra
prirediti svom bratu. Izala je iz sobe i tiho zatvorila vrata za sobom. Kad je Medlin
odloila svoj sat na stoli, primetila je da su prola dva sata. Vreme otkako je sila s voza

inilo joj se dugo. Kad je ugasila svetiljku i umorno se uvukla u krevet, znala je to znai
biti do temelja iscrpljen. Od umora nije mogla ni prstom maknuti. ali, mozak joj je
grozniavo radio. Isprava je sve bilo nejasno, proivela je hiljadu razliitih oseaja koji su
bili ak bez ikakve logine veze. Najpre tutnjava voza, oseaj naputenosti, pa udaranje
potkova, slika bratova lica, kako ga je poslednji put videla pre pet godina, dugi red
slabanih svetala, zveckanje srebrnih mamuza, no, vetar, tama, zvezde. Zatim, uspavana
stanica. Meksikanac, ogrnut ponom, prazna soba, mirkanje slabog svetla na trgu,
udaranje nogu plesaa, njihov razuzdan smeh i neskladna muzika, i vrata koja su se irom
otvorila kad se pojavio kauboj. Nije se seala kako je izgledao, niti to je radio. Odmah
zatim videla je kako se vragoljasto hladno cereka, a zatim zapada u bes, njegova snaga,
izgled, itava pojava,bili su nejasni poput nabaenih slika nekog sna. U nizu misli blesnula
je i slika bledog lica padra i oivela isto ono muno, maglovito i teko duevno stanje koje
ju je obuzelo nakon onog poslednjeg hica iz pitolja, koji joj je prodrmao ivce. To je
iezlo, a zatim su se jasno i ivo ispreila seanja na sve to se posle dogodilo: strani
glasovi, koji su odavali bes, priguen prasak, samrtniki hropac i prodoran krik ene.
Videla je devojine velike, prestraene oi, divlji beg velika konja u crnu no, izazovnu
pojavu utljivog kauboja, i sjaj zvezda koje kao da su sve to gledale bez ikakve samilosti.
Bujica tih seanja uvek se iznova slevala na nju, ali je postupno gubila svoju mo i bledela
je. Teskoba je iezavala, oseala se lakom. Kako je crno u sobi, jednako s otvorenim i
zatvorenim oima. A tom tiinom kao da je ona sva obavijena. Niotkud zvuka. Ona je u
svetu drugaijem od onoga, koji je dosad poznavala. Pomisli na tu svetlokosu Florens i na
Alfreda, i razmiljajui o njima, usne. Kad se probudila, soba je bila sva sjajna od sunca.
Hladna struja oko kreveta prisili je da stavi ruke pod pokriva. Lenjo i pospano posmatrala
je prljave zidove male sobice, tek joj tada probije u svest gde se nalazi i kako je ovamo
dospela. Da je doivela teki duevni potres, znala je po oseaju odvratnosti to ju je svu
obuzeo. Zatvorila je oi nastojei tako izbrisati to seanje. inilo joj se da se neim okuila.
Odjednom postane svesna injenice koja joj se ve prole noi bila nametnula da postoje u
njoj oseaji koji su joj dosad bili strani. Nije ih ni pokuavala ralaniti, uspela je pribrati
se, kad se potpuno obukla, ve je izgledala sasvim mirna. Jedva se i seala vremena kad je
poela smatrati potrebnim da svoje oseaje svladava. U njenu ivotu nije bilo kunji,
uzbuenja, neprilika. Za nju je sve bilo narueno: mir, luksuz, sjaj, raznolikost, ali uvek sve
isto. Nije se zaudila to je ve kasno i upravo se htela propitati za brata, kad je zaustavi
neki glas. Prepoznala je glas gospoice Kingsli, koja je s nekim vani razgovarala. Imao je
prizvuk otrine koju pre nije zapaala. Dakle, vratili ste se ipak. Ne izgledate mi jutros ba
naroito ponosno, Din Stjuart izgledate kao kojot. Dobro, Flo, neka sam i kojot, ipak se
neu podmuklo uljati. Pa zato ste doli? upitala je. Rekao sam, da u doi po svoj lek.
Znai li to, da neete beati pred Alfredom Hemondom? Din, u vas je lubanja tvrda nego u
stare krave. Al nee nikad saznati to ste napravili njegovoj sestri, ako mu to sami ne
kaete. A ako to uinite, ubie vas. Ona vas nee odati, divno je ona bie. Eto, prole je
noi bila tako bleda, mislila sam da e mi se sruiti do nogu, pa ipak nije ni zucnula. ena
sam, Din Stjuart, i kad i ne bih oseala kao gospoica Hemond, mogu zamisliti kakva je to
za nju strahovita muka bila. Ta ona je jedna od najlepih, najtraenijih i najotmenijih
enaNju Jorka. itavo jato milijunaa, lordova i vojvoda oblee oko nje. Kakvo je to
strano iskuenje moralo biti za takvu enu da je celiva pijani goni stoke. Flo, nisam ba
tako na nju navalio muno procijedi Stjuart. Bilo je, dakle, jo i gore? upita ona otro.
Okladio sam se da u se oeniti prvom devojkom koja doe u grad. Onako pijan stao sam
na strau. Kad je ona naila, eto, doveo sam padra Marcosa i pokuao je prisiliti da se vena

sa mnom. Oh, Gospode protenje Florens. Dakle gore, jo gore, nego to sam se bojala.
Din, Al e vas ubiti. Bilo bi to sasvim pravo prezirno odvrati kauboj. Svakako, Din
Stjuart odvrati Florens. Ali, ne budite budala. U njenu se glasu oseao prizvuk molbe.
Otiite odavde, Din. Pridruite se buntovnicima iza granice, uvek ste se time grozili. U
svakom sluaju ne smete ostati ovde, ne smete razbesnjeti Ala. On bi vas ubio, kao to biste
i vi ubili svakoga ko bi uvredio vau sestru. Ne pravite Alu neprilika. To bi samo njoj
zadalo mnogo jada. Te mudre rei snano su delovale na Medlinu. Bilo joj je neprilino to
je ula ono to nije bilo namenjeno njenim uima. Pokuavala je ne sluati, ali nije joj
uspevalo. Flo, vi ne uviate da su to muka posla odgovori kauboj mirno. Ostau i uzeti
mirno svoj lek. Din, mogla bih vas dobro izgrditi, i vas i svakog takvog kaubojskog
tvrdoglavca. Sluajte! Moj urjak Dek nauo je neto od onoga to sam vam prole noi
rekla. On vas ne voli. Bojim se da e sve rei Alu. Za ime Boje, ovee, poite dole u grad
i zaepite mu gubicu, uutkajte ga, a i sebe takoe. Zatim je Medlin ula kako je ula u
kuu, zakucala na njena vrata i tiho upitala: Gospoice Hemond, jeste li budni? Budna sam
i obuena, gospoice Kingsli, uite samo! Oh, vi ste se odmorili. Izgledate sasvim
drugaije. Zaista mi je drago. Molim vas, doite sa mnom. Dorukovaemo, a onda moete
svakog asa oekivati svog brata. Priekajte, molim vas! ula sam va razgovor s
gospodinom Stjuartom. Nije se moglo izbei. Ipak, drago mi je! Moram ga videti. Hoete li
ga pozvati da doe u dnevnu sobu? Da brzo odgovori Florens i kad se na vratima okrenula,
dobaci Medlin znaajan enski pogled: Naterajte ga da dri jezik za zubima. Ispred ulaznih
vrata zaue se polagani, oklevajui koraci, nakon male stanke vrata se otvore. U sjaju
sunanih zraka Stjuart je stajao gologlav. Medlin se s izvesnom grozom seti visoke pojave
u izvezenom prsluku od jelenje koe, s velikim crvenim rupcem, sjajnim, konim
manetama i irokim pojasom sa srebrnom kopom. Odmeri ga brzim pogledom. Ali, sada
joj se njegovo lice uini nepoznato. Blizina toga oveka izazva u njoj pravu uzbunu. Neto
se u njoj, onaj neispitani deo njene prirode uzbudi na pogled tog sjajnog, tamnoputog
varvara. Gospodine Stjuart, molim vas, hoete li ui naas? upita ga nakon due stanke.
Mislim da neu, ree on. Iz njegovog potitenog glasa moglo se razabrati da mu je
neugodno ulaziti u sobu, da mu nije do toga ili pak da mu je i previe. Medlin poe prema
vratima. Lice mukarca bilo je tvrdo, a istovremeno alosno. To je dirne. Neu priati bratu
o vaoj vaoj neotesanosti prema meni rekla je. Nije mogla iz glasa odstraniti hladnou, nije
mogla govoriti bez oholosti i nepristupanosti svoje klase. Ipak, kad je progovorila, inilo
se da e ljubaznost i samilost provaliti na njene usne pa makar i protiv njene volje.
Nastojau zaboraviti ono to ste mi uinili, niste bili pri sebi i ne elim nesuglasice izmeu
vas i Alfreda. Mogu li se pouzdati u vas da ete utati, i vi i onaj svetenik. Sigurno znate i
to da je prole noi ubijen ili ranjen neki ovek. Hou zaboraviti tu strahotu, ne bih htela da
se prouje kako sam ja . . . Grizer nije umro prekine je Stjuart. Greazer Meksikanac ili
Amerikanac koji govori panski. : : Oh, onda ipak nije tako strano. Drago mi je zbog vae
prijateljice one male Meksikanke. Tamno rumenilo polako se preli preko njegova lica,
muno je bilo videti taj njegov stid. Medlin pomisli kako i nije sasvim pokvaren, iako je
prava pravcata prostaina. Na njemu se videla tolika promena, i ona nije mogla da mu se ne
nasmeje. Nadam se da mi ubudue neete praviti sline neprilike, zar ne? Njegov je
promukli odgovor bio nerazumljiv, ali dovoljno je bilo videti izraaj njegovog lica da bi se
uoilo njegovu uzbuenost i zahvalnost. Medlin poe nazad u svoju sobu. Malo zatim
Florens doe po nju, i one su sele dorukovati. Utisak to ga je bratova prijateljica uinila
na Medlin Hemond jo se vie pojaa na jutarnjem svetlu. Ona oseti zdravu, iskrenu, blagu
narav. Svidelo joj se junjako zatezanje u govoru. Nije mogla oceniti da li je Florens

Kingsli lepa, napadna ili neobina. Njena je zagasita put, kakva se stie na vazduhu, bila
ozarena mladenakim sjajem, dok joj crte lica nisu imale onu mekou kao ene s amerikog
Istoka. Oi su joj bile svetlosive, poput kristala, otre, gotovo prodorne, a kosa krasna,
sjajna i valovita. Florencina sestra bila je starija od nje, debela ena, stroga lica i mirnih
oiju. Sestre su svojoj goi pruile jednostavno gostoprimstvo, ali nisu se zbog toga
ispriavale. Zaista, Medlin je oseala kako je njihova jednostavnost smiruje. Bila je sita
respekta, bolesna od oboavanja, umorna od laskanja. Godila joj je spoznaja da bi te ene
sa Zapada svakog drugog posetitelja jednako tako primile. Bile su drage, ljubazne. Ono to
je Medlin isprva smatrala nedostatkom izraajnosti ili ivotne snage, posle se uverila da je
bila samo prirodna povuenost ena koje nisu provodile povran ivot. Florens je bila
ivahna i otvorena, njena sestra starinska i prilino nesklona razgovoru. Medlin pomisli
kako bi bilo dobro biti u blizini tih ena u sluaju bolesti ili neprilika. Znate li jahati? zapita
je Florens. To pitanje ovek sa Zapada uvek postavlja ljudima s Istoka. Mislim, znate li
jahati u mukom sedlu? Oh, to je krasno. Izgledate mi dovoljno jaki da upravljate konjem.
Imamo nekoliko krasnih konja ovde. Verujem da emo, kad doe Al, poi na ran Bila
Svensona. Moraemo ii, eleli to ili ne, jer im Bili sazna da ste ovde, on e nas
jednostavno sve pokupiti. Zavoleete starog Bila. Njegov je ran gotovo propao, ali su zato
krasna brda oko njega i jahanje po tim brdima. Loviemo i verati se, a najvie od svega
jahati. Volim konje, volim udar vetra u lice i iroka prostranstva nad kojima se uzvisuju
brda. Vi trebate dobiti najboljeg konja na ranu, a to opet znai svau izmeu Ala i Bila i
svih kauboja. Ne slaemo se u oceni konja, osim u sluaju Stjuartovog sivca. Zar gospodin
Stjuart ima najboljeg konja u ovom kraju? zapita Medlin. Opet je osetila neobjanjivo
uzbuenje pri pomisli na divlji galop Stjuartovog velikog, tamnog hata i njegove jahaice.
Jest, i to je zapravo sve to poseduje odgovori Florens. Din ne ume sauvati ni novia.
ali, tog konja neizmerno voli i naziva ga . . . Otar udarac o vrata salona prekine tog asa
razgovor. Florencina sestra poe otvoriti. Ubrzo se vrati i ree: To je Din. Lunjao je oko
prednje verande i sad je pokucao i javlja da dolazi brat gospoice Hemond. Florens, a za
njom i Medlin poure u salon. Vrata su ostala otvorena i kroz njih se video Stjuart kako
sedi na ulaznim stepenicama verande. Dole sa ceste dopirao je topot konja. Medlin se nagne
iza Florencinih ramena i ugleda kako se pribliava oblak praine, ipak ona razazna konje i
jahae. Obli je val topline i tihog veselja, te u njoj oivi sva nekadanja ljubav za brata.
Kako izgleda nakon tolikih godina? Din, je li Dek drao jezik za zubima? pitala je
Florens, i ponovo je Medlin osetila otar prizvuk u devojinu glasu. Nije odgovorio je
Stjuart. Din, neete valja dopustiti da bude tunjave. Ala se moe suzdrati, ali, Dek vas
mrzi i sigurno je okupio oko sebe svoje prijatelje. Nee biti nikakve tunjave. Din, pamet
u glavu sada dodala je Florens, zatim se okrenula i ljubazno povukla Medlinu nazad u
salon. Medlinin se oseaj topline pretvori u oseaj potitenosti. Zar e sad videti brata kako
se ponaa divlje i neobuzdano poput tih kauboja? Topot se zaustavi pred vratima.
Pogledavi van, Medlin ugleda stado pranih, ilavih konja koji su udarali kopitima o
ljunak, i mahali svojim dugim glavama. Brzim pogledom proe po gipkim jahaima,
nastojei meu njima izdvojiti svog brata. Ali, ne uspe joj: Uvek bi joj pogled zapeo o istu
grubu odeu i tvrd izgled, koji je karakterizirao kauboja Stjuarta. Tada jedan jaha baci
svoje uzde, skoi iz sedla i pretri ulazne stepenice. Florens se sukobi s njim na vratima.
Halo, Flo, gde je ona? povie nestrpljivo. Uz to pogleda iznad njenih ramena da bi otkrio
Medlinu. Jednim skokom se nae pokraj nje. Ona jedva prepozna visoku pojavu i bronzano
lice, ali topli sjaj njegovih modrih oiju bio joj je toliko blizak. On je odmah prepoznao
sestru, kako se inilo. Isprekidanom dobrodolicom zagrli je obema rukama, zatim je

odmakne od sebe i ispitujui se zagleda u nju. ali, seko zapoe on, kad se Florens naglo
okrene od vrata i prekine ga: A, dobro bi bilo, ini se, da zaustavi ovu guvu vani. On je
iznenaeno pogleda, a zatim, kad je uo buku s ulice, naglo ispusti Medlinu i ree: Tako mi
Boga, Flo, zaboravio sam. Trebam svriti jedan mali posao. Zadri moju sestru ovde unutra,
molim te, i ne uznemiruj se nita. poe prema ulaznim vratima i dovikne svojim ljudima:
Zatvori labrnju, Dek, i ti, Blejz! Nisam ba eleo da vi, momci, dolazite ovamo. Ali, kad
ste ve tu, budite mirni. To je moja stvar. Nato se okrene Stjuartu, koji je sedeo na ogradi.
Halo, Stjuararte povie. Bio je to pozdrav, ali u glasu je bilo neto to je uznemirilo Medlin.
Stjuart se leerno digne i isto tako leerno poe do vrata. Halo, Hemond razvue ovaj. Opet
si bio pijan prole noi? Pa, ako ba eli znati, i ako misli da moe u to zabosti svoj nos,
da, dobro sam se nakresao odvrati Stjuart. Te su hladnokrvne rei bile dokaz da se kauboj
zna svladavati i da vlada situacijom. Nije to bio popustljiv razgovor, a posle toga razgovora
nije bilo mesta neumesnom ispitivanju. Nastala je kratka stanka. Doavola, Stjuarte zapoe
njegov sagovornik evo kakva je situacija. Po celom se gradu govori da si prole noi susreo
moju sestru na stanici i da si je uvredio. Dek je to saznao i ovi drugi momci, ali to je samo
moja stvar. Znaj, ja ih nisam doveo ovamo. Pa neka se uvere da kani udariti boljim putem,
inae, Din, znao si kojekako vrludati pijanke i drugo. Sve se vie srozava. ali, Bili misli, a
i ja takoe, da si jo uvek poten. Nikad te nismo smatrali laovom. Dakle, ta ima da
kae? Niko me ne smatra laovom? razvlaio je Stjuart.Ne. Drago mi je da to ujem.
Vidi, Al, bio sam dodbrano pijan prole noi, ali uz sve to nisam zaboravio ni najmanju
sitnicu. Tako sam rekao i Petu Hejvu kad me jutros radoznalo ispitivao, a to za mene znai
biti uljudan s Petom. Dakle, naao sam gospoicu Hemond samu na stanici. ekala je.
Nosila je koprenu ali sam je, naravno, ocenio kao damu. Kad sad o tom razmiljam, drim
da je gospoica Hemond morala moje udvaranje smatrati prilino neobinim. Kod tih rei,
Medlin, pokoravajui se nekom neodreenom nagonu, zaobie Florens i izae na vrata.
Sombrerosi polete s glava, tako da su mravi konji poeli poskakivati. Gospodo otpoe
Medlin pomalo bez daha, a to ju je pritom oblilo crvenilo, to, dakako, nije nimalo
pridonelo da se primiri. Meni su zapadni obiaji potpuno novi, ali, ini mi se da ste svi pod
dojmom nekog nesporazuma koji, zbog pravednosti prema gospodinu Stjuartu, moram
objasniti: Zaista je bio poneto estok i neobian kad me susreo. ali, sad uviam da se to
moe pripisati njegovoj elji za udvaranjem. Bio je poneto nagao i sentimentalan u nameri
da me zatiti i nije mi bilo potpuno jasno nudi li mi svoju zatitu samo za prolu no ili
zauvek. Sreom, mogu rei da me nije povredio nijednom neasnom reju. U potpunoj
sigurnosti dopratio me do kue gospoice Kingsli. BRAT I SESTRA Tada se Medlin vrati
u salon s bratom kog je jedva prepoznala. Princezo! uzvikne on. Kad pomislim da si ti
ovde! Njenim ilama ponovo prostruji val topline. Setila se kako je to ime odmila, kojim ju
je brat nazvao, zvualo uvek s njegovih usana. Alfrede! Njegova radost to je opet vidi i
nezadovoljstvo to je nije doekao da joj poeli dobrodolicu, nisu joj se inili spomena
vredni koliko nain na koji ju je privinuo uz se. Tako ju je grlio onog dana kad je zauvek
ostavljao dom, a ona to nije zaboravila. Ali, sad je bio velik i jak, toliko praan, stran,
drugaiji i snaniji, da joj se inio drugim ovekom. Dapae, u glavi joj se zametnula
smena misao, da je to neki drugi kauboj hoe zastraiti. Samo ovaj put taj kauboj bio je
njen brat. Draga moja devojice rekao je Alfred mirnije, kad ju je ispustio iz zagrljaja ti se
uopte nisi promenila, osim to si postala lepa. Ali, sada si ena i opravdala si ime koje
sam ti dao. Boe, kako mi tvoj lik doarava sliku naeg doma! ini mi se da je prolo sto
godina otkad sam otiao. Nedostajala si mi vie od svih ostalih. Medlini se inilo da je
svaka njegova re sve vie podsea na njega. Toliko ju je iznenadila njegova promena da

gotovo nije mogla verovati svojim oima. Videla je suncem opaljena oveka, jakih eljusti,
orlovskog pogleda, oelienog, oveka to se tu uspravio u svoj svojoj visini, opasanog
pojasom kao i ostali kauboji, u izmama i mamuzama. Neto tvrdo poput elika izbijalo je
iz njegova lica, odzvanjalo u njegovim reima. inilo joj se da je samo u trenucima kad bi
mu se lice ublailo i umekalo, mogla u njemu nai slinosti s licem iz njena seanja. Tek
nain, zvuk njegova glasa i njegove osobitosti u govoru, uverile su je da je to zaista Alfred.
Ona se bila oprostila s raskalaenim, osramoenim i razbatinjenim deakom. Dobro se
seala lepog, bledog, bezizraajnog lica, s bezbrinim osmehom i s venom cigaretom u
ustima. Godine su prole i sad ga vidi kao zrela mukarca. Zapad je od njega stvorio
oveka. Medlin Hemond obuzme snana, oduevljena radost, a mrnja, koju je bila
iznenada osetila prema Zapadu, nestane. Majestv, hvala ti to si dola! Potresen sam! Kako
ti je to uopte uspelo? ali, to sad nije vano. Priaj mi o bratu! I Medlin mu je priala o
bratu i o sestri Helen. On ju je obasuo pitanjima. Priala mu je o majci, o tetki Grejs, koja je
umrla pre godinu dana. O njegovim starim prijateljima, koji su se poenili, rasprili po
svetu, nestali. ali, nije mu priala o ocu jer je nije ni pitao. Iznenada je to unakrsno
ispitivanje prestalo. On zastane, utio je trenutak, a zatim briznuo u pla. Uinilo joj se to
kao provala dugo suzdravane gorine. Bolelo ju je to ga takvog gleda, a jo vie to ga
uje. U tim trenucima oseti kako mu je blia nego ikada pre. Otac i majka jesu li ispravno
postupili s njim? Srce joj je lupalo, nije govorila, poljubila ga je, a to je kod nje bio izraz
nesvakidanjih oseaja. Kad se opet smirio, nije govorio o svojoj slabosti, a nije ni ona.
Ipak, taj se prizor usadio duboko u srce Medlin Hemond. Otkrio joj je to je brat izgubio, a
to stekao. Alfrede, zato nisi odgovarao na moja poslednja pisma? upita ga Medlin. dve
godine nisam nita o tebi ula. Zar tako dugo? Kako vreme leti! Eto, imao sam tekih
neprilika upravo u vreme kad je stiglo tvoje poslednje pismo. Svakako sam nameravao
pisati, a ipak nisam. Neprilika? Priaj! Princezo, neka te ne tite moje brige. elim da ti
bora vak ovde bude ugodan, a ne da te mue moje nevolje. Molim te, kai mi sve! Sumnjala
sam da neto nije u redu. Zbog toga sam i odluila doi. Dobro, kad ba hoe znati
zapone, Medlini se ui ni da je rado prihvatio tu priliku da si olaka duu. ) Sea li se
mog malog rana i da sam neko vreme bio i| uspean u uzgoju stoke? Pisao sam ti o svemu
tome. Princezo, kuda god se okrene, neprijatelja e lako stei. Tako i sam ih i ja nekoliko
sebi na vrat naprtio. Meu ostalima i ne|| kakva stoara, imenom Vard otiao je odavde,
izmeu nas su iskrsle nesuglasice zbog stoke. To me bacilo unazad. i Pet Hejv, ovdanji
erif, oruje je u rukama onih koji hoe I nauditi mom poslu. On ba nije osobit farmer, ali
ima uticaja u Santa Feu, El Pasu i Daglasu. Postao mi je neprijatelj, iako mu nikad nita
naao nisam uinio. Mrzi Dina ij Stjuarta, a jednom sam mu prilikom pomrsio raune, kad
ga je hteo strpati u zatvor. Pravi razlog njegove mrnje prema meni je Florens, zaljubljen je
u nju, a ona e se udati za mene. Alfrede! ta je, Princezo? Zar ti se Florens nije svidela?
pogleda je on prodorno. Pa jest, zaista. Svia mi se. ali, nisam je dovodila u vezu s tobom.
Veoma sam iznenaena. Alfrede, je li iz dobre porodice? Ima li uticajnih veza? Florens je
ki jednostavnih ljudi. Rodila se u Kentakiju, a odrasla je u Teksasu. Moja aristokratska i
bogata porodica prezirno bi je odbacila. Ta Alfrede, ti si jo uvek jedan Hemond ree
Medlin uzdignute glave. Alfred se nasmeje. Neemo se svaati, Princezo. Poznajem te!
Uprkos svom ponosu, ima dobro srce. Nakon mesec dana, zavolee Florens Kingsli.
Hou da zna: zahvaljujui njoj opet sam postao poten ovek. ali, da nastavim svoju priu.
Tu je i neki Don Karlos, meksiki farmer, i to je moj ljuti neprijatelj. Zbog mene se sukobio
s Bilom Svensonom i drugim farmerima. Usput reeno, Svenson je moj veliki prijatelj i
jedan od najboljih ljudi na svetu. Zaduio sam se kod Don Karlosa pre nego sam znao

kakva je to hulja od oveka. U prvo vreme, kad sam stigao na Zapad, lepe sam novce
prokockao, a dokrajilo me nerazumno trgovanje stokom. Don Karlos je podmuklica,
Grizer, koji dobro pozna ovaj kraj, vlasnik je potoka, a uz to je veliki lupe. Izigrao me. I
tako sam spao na prosjaki tap. Formalno sam jo uvek vlasnik rana, ali samo do sudskog
postupka u Santa Feu. Sada upravljam s nekoliko stotina grla stoke na Svensonovoj farmi,
njegov sam nadzornik. Nadzornik? upita Medlin. Ja sam, zapravo, ef Svensonovih kauboja
i vrlo sam zadovoljan svojim poslom. Medlin oseti kako je neto gui. Stajalo ju je dosta
napora da zadri vanjsku mirnou. Uskoro je postala svesna kako u nju nadiru novi,
zbunjujui oseaji, i kako je u svom dotadanjem ivotu bila gluva i slepa za svako
uzbuenje duha. Zar se tvoje imanje ne bi moglo otkupiti? upita ona. Koliko zapravo
duguje? S deset hiljada dolara otkupio bih ga i mogao nanovo zapoeti. Ali, Princezo, u
ovoj zemlji to je prilina gomila novca i nikako je nisam mogao namaknuti. Svenson je u
jo goroj situaciji od mene. Medlin prie Alfredu i stavi mu ruke na ramena. Ne smemo
imati dugova! On se zagleda u nju kao da su ga njene rei podsetile na neto davno
zaboravljeno. Onda se nasmei: Kako si ponosna! Gotovo sam zaboravio ko je moja lepa
sestra, Majestv, nee valjda traiti od mene da uzmem tvoj novac? Hou! A ja ga neu
uzeti. Nikad to nisam uinio, ni kad smo bili u koledu, kad sam jo bio neiskvaren kao
dete. Sluaj, Alfrede nastavi ona ozbiljno ovo je neto sasvim drugo. Tada sam imala samo
deparac. Nije bilo naina da te obavestim, nakon to sam ti poslednji put pisala, kako sam
dobila nasledstvo tetke Grejs. Bilo je . . . ali, to nije vano. Nisam mogla potroiti ni
polovicu prihoda. To pripada meni. Nije to oev novac. Uinie me vrlo sretnom, Alfrede,
ako prihvati. Tako sam tako sam iznenaena tvojom promenom. I tako srena! ali, mora
se odsad drati pravog puta. ta je za mene deset hiljada dolara? Katkad potroim to u
jednom mesecu. Rastrona sam. Ako mi dopusti da ti pomognem, bie to za oboje dobro.
Molim te, Alfrede! On je poljubi, bio je oito iznenaen njenom ozbiljnou. Medlin je i
sama bila iznenaena. Kad je jednom zapoela, rei su same od sebe dalje tekle. Uvek si mi
bila najbolji prijatelj, Princezo! Ako zaista hoe, ako mi zaista eli pomoi, niko sretniji
od mene. Bie divno. Florens e podivljati od sree, a onaj Grizer me nee vie ucenjivati.
Princezo, ionako e se pre ili posle kakav tip pun zvunih titula domoi tvog novca. Bolje
da ja neto utinem pre nego njemu dopadne aka doda on aljivo. ta ti zna o meni?
dobaci ona olako. Vie nego to misli. Iako ivimo ovde na Divljem zapadu, pokoja
novost dopre i do nas. Svi ve znaju za Englsberija. A onaj vojvoda Dago, koji je za tobom
jurio preko itave Evrope, pa lord Kestlton, koji izgleda ima najvie anse. ta kae na to,
Majestv? Medlin primeti prizvuk prezira u njegovu glasu i blesak pitanja u pogledu. Ona se
zamisli. Bila je zaboravila Kestltona,Nju Jork, drutvo. Alfrede zapone ozbiljno ne
verujem da e ijedan tip sa zvunim titulama kako si se ti otmeno izrazio potroiti moj
novac. Ne tie me se to. Tie me se samo ti! povie on estoko i zagrli je tako divlje da se
prepala. Bio je bled, a oi su mu gorele. Ti si tako krasna, divna. ljudi su te nazivali
amerikom lepoticom, ali ti si vie od toga. Ti si amerika devojka. Princezo, udaj se za
onoga koga zavoli, a voli samo Amerikanca. Ne vraaj se u Evropu, dok nisi upoznala
mukarce, prave mukarce svoje roene zemlje. Alfrede, bojim se da u internacionalnim
brakovima nema pravih mukaraca, ni prave ljubavi za amerike devojke. Helen to zna.
Takav e biti njen izbor. Bie nesrena ako poe za Englsberia. Pa neka odvrati njen brat.
Helen je ionako uvek teila za sjajem, oboavanjem, slavom. Stavio bih ruku u vatru, da na
Englsberiu ne vidi drugo do zlato i odlija na njegovim grudima. Njoj je samo do novca.
Alfrede, kai mi, kako si ovde u ovoj daljini douo toliko toga o meni? Veruj mi, vrlo me
iznenadilo, da me gospoica Kingsli zna pod imenom Princeza Hemond. Verujem da te

iznenadilo ree on smejui se. Priao sam Florensi o tebi i dao joj tvoju sliku. ena je pa
nije udo to je naokolo pokazivala tvoju sliku i brbljala o tebi. Zaljubila se u tebe. A onda,
moja draga sestro, katkad i do nas stignu novine, a mi smo ljudi pismeni, a i gledati znamo.
Tebi moda nije poznato da si ti i tvoji prijatelji predmet ivog interesa u Sjedinjenim
Dravama, a naroito ovde na Zapadu. Novine pune svoje stupce priama o vama, pa ak i
o onom to niste nikada uinili. Taj gospodin Stjuart je takoe bio upuen. Rekao mi je:
Da niste moda Princeza Hemond? Ne osvri se na njegovu drskost uzvikne Alfred, a
zatim se opet nasmeje. Din nije lo, samo ga treba upoznati. Da samo zna ta je uinio.
Ovde kod Florens primetio je jednu od tvojih novinskih fotografija zna onu iz Tajmsa,
uzeo je i iako je Florens traila da je vrati, nikad to nije uinio. Na slici si u jahaem odelu s
nagraenim konjem Vajt Stockingsom, sea se? Snimljena u Nevportu. Dakle, Stjuart je
obesio sliku u svojoj kuici i svog divnog konja nazvao Princeza. Svi kauboji su to znali.
Hteli su videti sliku i nemilosrdno su ga zafrkavali. On nije mario. Jednog sam dana
sluajno svratio kod njega i naao ga kako se upravo oporavlja od jedne od onih njegovih
divnih pijanki. primetivi sliku, rekao sam: Gene, da moja sestra zna kakva si ti prokleta
ispiutura, ne bi bila osobito oduevljena to njena slika visi u tvojoj sobi. Princezo, on
itav mesec nije okusio ni kap alkohola, a kad se ponovo naljoskao, skinuo je sliku i
nikadje vie nije obesio. Medlin se smekala bratovu raspoloenju, ali nije odgovorila.
Jednostavno se nije mogla priviknuti na taj udan, slobodan nain miljenja na Divljem
zapadu. Brat se svojski trudio da ona ne ue u neki nedostojan, pa makar i blistav brak, a s
druge je strane doputao obinom kauboju da njenu sliku dri u svojoj sobi, dapae,
govorio je o njoj i spominjao njeno ime drei onom zvekanu predavanje o trezvenosti:
Medlini je gotovo pozlilo od svega toga. Umirila ju je bratova detinja radost to,
zahvaljujui njegovoj domiljatoj primedbi, Stjuart barem mesec dana nije pio. Sve to
zajedno: Stjuartova drskost, familijarnost Florens Kingsli, koja se drala kao da su iz istog
tanjira jele, pa ona smirenost i lakoa kojom ju je doekala njena starija sestra, nju kojoj su
na kraljevskim dvorima iskazivali poasti, pa onaj jedva zametljiv prizvuk prezira u
Alfredovom glasu i njegovo veselo prianje o njenoj slici i imenu Princeza, sve je to
zajedno uvredilo ponos Medlin Hemond i delovalo je na nju kao hladan tu. Ali,
istovremeno je potaklo njemu inteligenciju, pobudilo znatielju i uvrstilo je u odluci da
malo bolje upozna taj udni Zapad. Princezo, moram pouriti do utovarnog koloseka ree
Alfred pogledavi je trebamo prekrcati tovar stoke na brod. Vratiu se do veere i dovesti
Svensona sa sobom. Svidee ti se. Daj mi sad cedulju za tvoju prtljagu. Ona poe u svoju
malu spavau sobu i izvadi iz torbice itav niz ceduljica. est! est kofera! uzvikne on. ali,
drago mi je to namerava due ostati ovde. Ali, Princezo, ba e mi toliko vremena i
trebati da te ponovo upoznam, a i tebi da stekne neto malo iskustva o ivotu ovde . . .
Nadam se da si ponela jahae odelo! Ako nisi, morae nositi pantalone. E, to e svakako
morati, ako poemo u brda. Ne, toga nee biti. Hoe, morae, i Florens to kae! To emo
tek videti. Ne znam to je u koferima. Nikad ih sama ne spremam. A, dragi moj brate, za
to mi onda slue sluavke? Kako to da nisi i sada sa sobom povela sluavku? Htela sam
biti sama. Ali, ne brini se, moi u i sama, niije mi pomoi ne treba. Bie to sasvim dobro
za mene. Ona ga otprati do vrata. upava li i pranjava konja! A bogami i divljeg. Zar ga
ostavlja ovako nevezana? Pa, pobei e ti. Naivna devojice! Bie prava atrakcija,
Princezo, naroito za kauboje. Oh, zar zaista? usiljeno upita ona. Nee ni tri dana proi i
ve e se potui zbog tebe. To me ba i zabrinjava. Kauboji se zatreskaju u runu, obinu
enu, u svaku dok je mlada. A zbog tebe, dobri Boe, zbog tebe e izgubiti glavu. Ti se
valjda, ali, Alfrede! Mislim da mi je dosta kauboja, a nisam ovde jo ni dvadeset etiri

sata. Neka te ne zavaraju prvi dojmovi! I meni se to dogodilo kad sam doao ovamo.
Dovienja! Moram sad ii. Radije se odmori. Izgleda umorno. Konj krene im je Alfred
stavio nogu u uzengiju, a kad se prebacio preko sedla, ve je jurio. Medlin ga je zadovoljno
posmatrala. Izgledao je kao da je srastao s konjem i sedlom. Tada Medlin sedne na verandu
i sa zanimanjem pone posmatrati okolinu. Najblie susedstvo nije se ba moglo nazvati
privlanim, ulica puna praine, od koje je vetar stvarao prave male naslage. Sve su kue
uokolo bile niske, etvrtaste, ravnih krovova, izgraene od nekog crvenog materijala. Ona
se doseti, da bi taj graevni materijal mogao biti erpi, o kojem je itala. Nije se videlo ni
ive due. Ulica kao da nije imala kraja, iako pruga kua nije dopirala daleko. Jednom je
ula udaljen topot konja i nekoliko puta zviduk lokomotive. Ali, gde su brda, udila se
Medlin. Nakon nekog vremena primetila je iznad krovova kua slabe, tamnomodre,
ispresecane obrise. To ju je oaralo, prikovalo joj pogled. Poznavala je Adirondaks gorje,
videla je Alpe s vrha Mon Blana i stajala pod velikom crnom senom snegom pokrivenih
Himalaja. Ali, sve je to nije toliko privlailo kao ove udaljene stene. Ta jedva primetna
linija na horizontu, koja je otro parala modro nebo, oarala ju je. Planine koje mame seti
se da ih je tako nazvala Florens Kingsli. Na nju su ostavljale utisak dalekih, nedostinih
planina koje bi se kad im se priblii, povukle, nestale kao fatamorgana. Medlin poe u
svoju sobu s namerom da se odmori, ali duboko zaspi. Probudi je Florencino kucanje i
poziv. Gospoice Hemond, va brat se vratio sa Svensonom. Oh, pa ja sam spavala uzvikne
Medlin. Ta skoro je est sati. Zaista mi je drago. Bili ste umorni. Vazduh ovde umara
strance. Doite, hteli bismo da upoznate starog Bila. On sam sebe naziva poslednjim
stoarom. itav je ivot iveo ovde u Teksasu. Medlin i Florens pou na verandu. Alfred,
koji je sedeo do vrata, skoi i ree: Halo, Princezo! Zagrlivi je jednom rukom, okrene se
velikom mukarcu, ije se iroko izbrazdano lice poelo mrekati i borati. Evo, da ti
predstavim svog prijatelja Svensona. Bile, ovo je moja sestra, Princeza, o kojoj sam ti tako
esto priao. Eh, eh, Al, ovo je najdivniji susret u mom ivotu zaori Svensonov glas. Pruio
je svoju teku ruku. Gospoice, gospoice Hemond! Vi osveavate kao to kia i cvee
osvee starog, naputenog stoara. Medlin ga pozdravi i jedva suzdri krik boli, jer joj je
gotovo smrvio ruku svojim gvozdenim prstima. Bio je star, potpuno bele kose, ogrubela
lica, s izbrazdanim obrazima i sivih oiju gotovo potpuno skritih u borama. Ako je ta
grimasa trebala biti smeh, onda je njegovo smejanje zaista bilo neobino. Odmah se uverila
da se zaista smeio, jer mu se lice odjednom prestalo mrekati, bleska je nestalo i sad je bilo
nalik grubo isklesanom kamenu. Tvrdoa, to ju je zapazila na Stjuartovom licu, bila je
neizmerno pojaana u licu starog oveka. Gospoice Hemond, teko ponienje za nas, da
vam nismo bili pri ruci prilikom vaeg dolaska otpone Svenson. Mi, Al i ja, navratili smo
u potanski ured i oitali im bukvicu. Va su brzojav morali doneti na ran. Verovatno se
niste ba najugodnije proveli prole noi na eleznikoj stanici. Isprva sam se prilino
uznemirila, a moda i prestraila odvrati Medlin. Eh, ba mi je drago, to vam mogu rei da
u ovom kraju, osim vaeg brata, nema oveka kog bih vam radije poslao u susret od
Stjuarta. Zar zaista? Da, a pritom treba uzeti u obzir Dinovu slabu stranu. Uvek volim rei
za sebe da sam poslednji Mohikanac meu stoarima. Vidite, Stjuart nije roen na Zapadu,
ali je moj izabranik meu kaubojima. Istina, mlad je ali poslednji od starog soja. Uveren
sam, gospoice Hemond, da je on poslednji od slikovitih i vitekih kauboja iz onih starih
vremena, kauboja koji mogu dugo ustrajati u sedlu. ljudi imaju Stjuarta na zubu, a ja se
samo zauzimam za njega jer su se mnogi na njega nepravedno okomili. Moda vam je
prole noi uterao strah u kosti, onako sveoj, tek prispeloj s Istoka. Medlini se svideo stari
momak zbog odanosti kauboju, koji mu je oito bio drag, ali kako joj nita prikladno nije

palo na pamet, utala je. Gospoice Hemond, stoarima su dani odbrojeni, a i kaubojima
kakav je Din Stjuart. Nema tu mesta za Dina. Da nije nailo ovo moderno vreme, on bi se
pojavljivao kao naoruan razbojnik, onakav kakve smo imali u Teksasu, kad sam
sedamdesetih godina tamo imao farmu. Ali, sada nigde da se skrasi. Ni na jednom se poslu
ne moe odrati, i pada na sve nie grane. ao mi je proguna Medlin. Ali, gospodine
Svenson, zar nisu moderna vremena ovde neto malo suvie divlja? Kondukter u vozu
priao mi je o pobunjenicima, razbojnicima, pljakaima. A i sama sam doivela neto za
to mi se ini da se samo u divljem kraju moe dogoditi. Ah, ovih dana je ovde zabavnije i
uzbudljivije nego to je znalo biti preanjih godina odgovori Svenson. Momci su opet
poeli puniti puke. U Meksiku se tuku: revolucija je tamo. Bie nemira na granici.
Verujem da ljudi na Istoku i ne znaju za revoluciju. Eh, dakle, Madera e proterati Diaza, a
onda e neko drugi proterati Maderu. A to znai nemire na granici i preko granice takoe.
Ne bi me udilo kad bi mi ko kazao da je ujka Sem upleo svoje prste u tu igru. Ve je bilo
prepada na elezniku prugu i pljakanja po dolini Rio Grande, ti mali gradii puni su
Grizera, sve njih su uznemirile borbe dole u Meksiku. Ve su i noevi sevali, a i pucnjave
je bilo i pljakanja stoke. Nedostaje mi nekoliko komada goveda. Sve me to podsea
pomalo na stara vremena. zato u se ubrzo, ako to ne prestane, latiti starog naina da se
nekako odbranim. Zaista, Princezo, u posetu si nam dola ba u pravi as! To zaista tako
nekako izgleda sloi se Svenson. Danas je Stjuart zapao u neprilike tamo dole, i meni je
vie nego neugodno to je vae ime upleteno u to. Ne mogu ga grditi zbog toga, jer bih na
njegovom mestu postupio kao i on. A tako nasmeje se Alfred. Pa priaj nam ta se to
dogodilo. Medlin pogleda brata, pravio se da ga zabavlja njeno zaprepatenje, ali bilo je
oito da je i on sam zbunjen. Nije potrebna naroita pronicljivost pomisli Medlin, da se
pogodi kako je Svensonu drago govoriti. Nain kako se sad smestio i svoje velike ruke
sloio na kolenima, nagovestio je da e valjano iskoristiti priliku. Gospoice Hemond,
drim, kad ste ve na Zapadu, da dougaaje morate uzimati onako kako dolaze, i smatrati
da je svaki sledei manje opasan od prethodnoga. Da mi stari momci nismo tako radili, ve
nas odavno ne bi bilo. Prola no u poreenju s preanjima i nije bila tako loa. Nije bilo
posebne guve, pa ipak sam doiveo teak udarac. Jue, kad smo doveli stado goveda,
poslao sam jednog od svojih kauboja, Denija Mejnsa napred s novcem i raunima jer sam
stoku morao odmah isplatiti. hteo sam da novac stigne u grad pre mraka. Dakle, Denija su
zaustavili. Ne sumnjiim momka. Odnedavno ima u gradu mnogo Grizera, oni verovatno
bolje znaju ta je bilo s novcem. Kad sam stigao sa stokom, nekako sam sastavio kraj s
krajem. I nisam bio ba aneoski raspoloen. Zavri
vi posao, poao sam okolo ne bih li neto nanjuio o svom novcu. Banuo sam u neku
prostoriju koja slui i kao bolnica i kao zatvor i kao biralite, i ko zna za ta sve ne. U tom
je trenutku bila pretvorena u bolnicu. Prole noi slavila se fiesta. Ovi Grizeri slave svake
nedelje neku fiestu i jedan od njih, koji je bio teko ranjen, leao je u toj prostoriji, doneli
su ga sa stanice. Neko je u Daglas poslao po lekara, ali taj jo nije stigao. Imam neto malo
iskustva s puanim ranama, pa sam se pobrinuo za tog momka. Rana nije bila teka, ali
sam se bojao otrovanja krvi. Sada, kako bilo da bilo, uinio sam sve to sam mogao.
Prostorija je bila puna kauboja, ranera, Grizera, rudara i graana, a zateklo se tu i nekoliko
stranaca. Upravo sam se hteo dignuti i krenuti ovamo kad je uao Pet Hejv. Pet je ovdanji
erif, gospoice Hemond. Drim da je erif za vas neto novo i, istini za volju, moram vam
objasniti da ni meu tom vrstom ljudi nema vie potenjaka. Garet, koji je ubio lopova
Bilva i sam je ubijen otprilike pre godinu dana. Bio je to erif koji je mogao celom kraju

pribaviti ugled. Ali, taj Pet Hejv, eh, bolje je da ne kaem tm mislim o njemu. On je,
dakle, uao u prostoriju, derao se na sve prisutne i hteo zatvoriti Denija Mejnsa. Ja sam mu
jako uljudno rekao kako je novac moj i neka se ne uzrujava. Za lopovom, rekoh, mislim da
i ja mogu tragati kao i svako drugi. Pet je urlao da je zakon zakon i da je on tu da ga
provodi i tumai. Siguran sam da je Pet bio tvrdo odluio uhvatiti prvoga na koga se nameri
i zato je traio bilo kakav razlog. Onda se malo ohladio i poeo postavljati pitanja u vezi s
ranjenim Grizerom, ba tada u prostoriju upadne Din. Kad se Pet i Din nau zajedno, to
me uvek podseti na lepe dane sedamdesetih godina. Naravno, svi su odmah zaepili gubicu,
jer znaju da Pet mrzi Dina, a da ni Din ne uzvraa drugom merom Petu. Oduvek su bili
neprijatelji, a razni dogaaji u ElKajonu to su neprijateljstvo jo jae raspirili. Halo,
Stjuarte, ba tebe i traim drekne Pet. Stjuart ga pogleda kao led hladnim oima i odgovori
podrugljivo: Pet, pokuaj me nai kad za koji dan odem odavde. Pet se zacrveni i nastavi:
Sluaj, Stjuarte, tebi je jako stalo do onog tvog riana s aristokratskim imenom? Tako je
odgovori Din kratko. Daj mi kai, gde ti je taj konj? To se tebe ne tie, Hejv! Ono, ne tie
me se, veli? He, he, ali moda me se i tie. Stjuarte, nekakvi su se ludi dogaaji zbili
prole noi, o kojima ti neto zna. Dani Mejns je lupe. Svensonov novac je nestao, tvoj
rian je nestao, ona curetina, Bonita, i ona je nestala, a umalo da i onaj Grizer tamo nije
nestao. Sino kasno video sam te kako se mota oko stanice, a ba tamo su nali Grizera,
zar nije razumljivo pomisliti da bi ti mogao znati zbog ega je on pogoen. Je li tako?
Stjuart se hladno nasmeje, smota cigaretu i drei Peta stalno na oku, odgovori kako
situacija s Grizerom ne bi tako eprtljavo ispala, da je on u njega pucao. Stjuarte, mogao
bih te zatvoriti pod sumnjom da si ti pucao, ali pre nego poem tako daleko, moram imati
neke dokaze. Moram doterati Denija Mejnsa i onu malu Meksikanku i otkriti ta se
dogodilo s tvojim konjem. Nikad ga nikom nisi posuivao, a preko granice nema toliko
pljakaa da bi ti ga ukrali. Malo je udno da je konj nestao. Ti si svakako vrlo poslovan
detektiv, Hejv, elim ti mnogo sree! odgovori Stjuart. To je vie od svega razdrailo Peta.
Razjareno se ushodao amo-tamo i psovao je. Onda mu je neto sinulo, svega ga obuzelo,
uperio je prst Stjuartu u lice. Bio si pijan prole noi? Stjuart ni da bi okom trepnuo. Naao
si neku enu na broju osam, zar ne? derao se Hejv. Sreo sam jednu damu odgovorio je
Stjuart mirno i suzdrano. Sreo si sestru Ala Hemonda i odveo je do Kingslievih. Znaj, ti
kaubojski kavaljeru, da u otii gore i toj velikoj dami postaviti nekoliko pitanja i, ako bude
tako krta na reima kao ti, zatvoriu je. Din Stjuart probledi. Najpre sam oekivao da e
kao munja udariti, kao to mu je obiaj kad je razjaren. Ali, ostao je miran i dugo je
razmiljao. Onda je rekao: Pet, to je ludi naum, ako ga pokua ostvariti, pamtie to do
kraja svoga ivota. Nema nikakvog razloga da se grozi gospoici Hemond! Nju uhvatiti,
bilo bi to, takvo nasilje kakvo se u ElKajonu jo nije dogodilo. Ako si besan na mene, strpaj
me u zatvor. Poi u. Ako misli zatvoriti Ala Hemonda, uini to na muki nain. Ti ne
sme svoj bes iskaljivati na dami koja je dola ovamo u kratku posetu. I ovako nam je dosta
loe, iako nismo jo tako nisko pali kao Grizeri. Za Dina je to bio dugi govor, i ja sam bio
isto toliko iznenaen kao i ostali momci. Moete li zamisliti Dina Stjuarta kako tiho i
blago govori crvenokosom erifskom kojotu. Pet je opasno zverao oko sebe. Da se nisam
suzdravao zbog Dina, sam bih se bio umeao u tu zbrku. Meni i svima ostalima, koji su
se posle o tome raspriali, bilo je jasno da je Pet Hejv, zbog svoje mrnje prema Dinu,
zaboravio zakon i injenicu da je on njegov nosilac i predstavnik. Idem, idem, i to odmah
vikao je. Posle toga moglo se uti tiktakanje ure na milju daleko. Stjuart se s mukom
svladao. Zaprepastila ga je mogunost da se Hejv suoi s vama. Konano je usplamtio.
ovee, ta pomisli ko je ona! Ona je gospoica Hemond! Da si je video, ne bi to mogao

uiniti da si ak lud ili pijan. Ne bih to mogao? Prokleto brzo u ti to dokazati. Ba me

briga ko je ona. Te fine ene s Istoka! uo sam o njima! Nisu ba takve. Ta enska nekakva
Hemond. Najednom je Hejv umuknuo, njegova odvratna crvena njuka pozeleni: hteo se
maiti za pitolj. Svenson zastane u svojoj prii. Uhvati vazduha i obrie oznojeno elo.
Lice mu je poelo gubiti oporost. Menjalo se, ublaavalo, mrekalo i boralo, i sva ta
neobina pokretljivost usredotoila se i zasjala u divnom smeku. I onda, gospoice
Hemond, onda se neto dogodilo. Stjuart je dohvatio Petov pitolj i bacio ga na pod. A ono
to je usledilo bilo je divno. Sigurno najdivniji prizor to sam ga ikada video. Samo prebrzo
je prolo. Malo nakon toga, kad je doao lekar, naao je jo jednog pacijenta, osim ranjenog
Grizera i rekao da e tom trebati etiri meseca da se potpuno oporavi. A Din Stjuart je
upravo izbio na stazu za granicu.

VONJA OD IZLASKA DO ZALASKA SUNCA

Sledeeg jutra, kad je Medlinu probudio njen brat, jo se nije bilo ni razdanilo, bilo je
tamno. U tom tamnom sivilu jedva je napipala ibice i svetiljku. Jutarnje je tromosti nestalo
od dodira s hladnom vodom. Malo posle, kad joj je Alfred pokucao na vrata i rekao da joj
stavlja pred vrata vr vrue vode, odgovorila je cvokoui zubima: Hvala ti, a aali vie gga
ne trebam. Ipak joj je trebalo da bi mogla ugrejati svoje promrzle prste pre nego e
zakopati dugmad i kope. Kad se obukla, pogleda se u ogledalo i primeti na svojim
obrazima tragove crvenila. Oho, eto, ve sam i boju dobila, uzviknula je. Doruak je ve
ekao u trpezariji. Sestre su takoe dorukovale. Medlin ubrzo primeti neku uurbanost
koja kao da je lebdela u vazduhu. Iz stranjeg dela kue dopiralo je tapkanje izama i muki
glasovi, a izvana je dopiralo muklo udaranje konjskih kopita, zveckanje orme i kripa
tokova. Tada ue Alfred tapkajui nogama: Princezo, ba si dola na ono pravo navesti
veselo. Naalost, teramo te odavde, jer moramo pouriti nazad na ran. Jesenje skupljanje
stoke poinje sutra. Ti e se s Florens i Svensonom voziti na lakim kolima. Ja u s
momcima odjahati napred i na ranu tebi u ast neto prirediti. Prtljag e za tobom, ali nee
stii pre sutranjeg dana. Dalek je to put, gotovo pedeset milja kolnom cestom. Flo, ne
zaboravi nekoliko bivoljih prostiraa, umotaj je dobro. Ali, pourite. Mi ekamo. Trenutak
posle, kad su Medlin i Florens izale, maglovito sivilo polako se razilazilo. Konji su vakali
emove i kopitima udarali po pesku. Dobro jutro, gospoice Hemond javi se Svenson
mrzovoljno s prednjeg sedita visokih kola. Alfred smesti nju i Florens na stranje sedite, i
umota ih u pokrivae. Zatim se uspne na konja i odjae. Hio zaori Svensonov glas i uz
pucketanje bia konji povukoe kasom. Florens apne Medlini u uho: Bili je angrizav rano
ujutro. im zatopli, i on e se otkraviti. Jo uvek je bilo tamno, Medlin nije mogla razaznati
predmete ni na najblioj udaljenosti. Naputala je ElKajon a da nije ni znala kako grad
zapravo izgleda. Znala je samo da joj je drago to odlazi odavde, i da e joj sad biti lake
zaboravi seanja koja je neprestano progone. Eto, dolaze kauboji primeti Florens. Red
konjanika pojavi se s desne strane, zae Alfredu za lea da bi postupno izbili napred i
nestali iz vida. Dok ih je Medlin posmatrala, mrklina je uzmakla pred zorom. Sve oko nje
bilo je golo i tamno. Horizont se inio blizu. Ni breuljak ni ikakvo drvce nisu prekidali
monotoniju kraja. Tlo se inilo ravnim, ali ipak je cesta silazila i uzlazila preko malih
grebenia. Medlin se osvrne unazad u smeru ElKajona i onih brda koja je dan pre videla.
Pred njom se pruilo samo golo i tamno tlo, slino onom to se pred njima lelujalo. Nalet
hladnog vetra udari joj u lice i ona zadrhti. Florens to primeti, povue drugi pokriva i
umota je u njega sve do brade. Ako zaduva, bie vam hladno ree devojka sa Zapada.

Medlin odvrati da to ve osea. Vetar je prodirao kroz pokrivae. Bilo je hladno, vedro,
grizlo za obraze. Vazduh je bio tako redak da je morala ubrzano disati, kao da je
podvrgnuta nekom naporu. Zaboli je nos, a osetila je i bol u pluima. Zar vama nije hladno
upita Medlin Florens. Meni? nasmeje se ova. Navikla sam na to. Nikada mi nije hladno.
Devojka sa Zapada sedela je drei gole ake s vanjske strane pokrivaa, u koji se oito nije
trebala umatati. Medlin je mislila o tome kako jo nikada nije videla devojku tako sjajnih
oiju, zdravu i otpornu. Biste li hteli videti izlazak sunca? upita Florens. Da, svakako!
odvrati Medlin zamiljeno. Da budem iskrena, nisam ga videla ve godinama. Ovde imamo
divne izlaske sunca, a zalazi su upravo jedinstveni. Duge, ruiaste pruge nisko su polegle
na horizontu i bledele su u sve jaem jutarnjem svetlu. Sloj tankih, lebdeih oblaka obojio
se crveno. Na jugu i zapadu nebo bee tamno, ali menjalo se i postajalo sve modrije i
modrije. Na istoku se nebo opalno prelivalo. Jedan njegov ugao napuni se sjajem, koji je
postupno jaao, dok nije planuo poput vatre. Ruiasti sloj oblaka pretvorio se u srebro i
sedef, a iz njega se pojavio zlatni krug. Tamni horizont osvetli arka plamena kugla. Bilo je
to sunce. Uzdizalo se brzo i osvetljavajui tamu meu breuljcima, preplavilo bojama
prostranstvo tog kraja. Oho, oho, razvlaio je Svenson proteui svoje dugake ruke kao da
se upravo probudio. To je ve neto! Florens gurne malo laktom Medlin i namigne joj.
Krasno jutro, devojke nastavi stari Bili pucketajui biem. Gospoice Hemond, vonja e
biti nezanimljiva celo jutro. Ali, kad se ponemo uspinjati, sigurno e vam se sviati.
Pogledajte na jugozapad iza one najdalje uzvisine. Medlin preleti pogledom sivu, strmu
liniju na horizontu, gde su se iza breuljaka uzdizali tamnomodri vrhovi. Peloncilo gore
ree Svenson tamo smo kod kue. Vie ga neemo videti sve do popodneva, onda e se
opet iznenada pojaviti. Peloncilo! Medlin promrmlja to melodiozno ime. Gde ga je ve
ula? Tada se doseti: kauboj Stjuart rekao je maloj Meksikanki Boniti neka se dri puta za
Peloncilo. Po svoj prilici devojka je jahala na onom velikom i tamnom konju, po istoj ovoj
cesti sama. Medlin oseti jezu, koja nije poticala od hladnog vetra. Eno zeca! najednom
povie Florens. Medlin prvi put ugleda severnoamerikog zeca. Bio je velik kao pas i imao
je velike ui. Pokazalo se da je izvanredno pitom, i dok su konji prokasali pokraj njega,
svega su ga prekrili prainom. Od toga asa stari Bili i Florens celim su se putem takmiili
ko e Medlinu upozoriti na to vie stvari, na kojote, koji su se skrivali u ikarama, na
jastrebove, koji su obletali strvinu neke krave zaglibele u movari, na smene male gutere,
kad bi mugnuli preko ceste, na goveda kako pasu po udolinama, na kolibe od erpia
meksikih pastira, na divlje, ilave konje, kako uzdignutih glava stoje i posmatraju ih sa
svih strana. Sve je to Medlin isprva posmatrala ravnoduno jer je navikla da sve tako prima,
a zatim sa zanimanjem koje je bivalo sve vee to su se dalje vozili. To je trajalo sve dok je
pogled na malog, poderanog, meksikog derania to je jahao na najmanjem magariu
koga je ikada videla, ne privede nazad u stvarnost. Osetila je kao iz daljine buenje davno
zamrlih oseaja oduevljenja i ushita. Kad joj je to dolo do svesti, duboko je udahnula
otar, hladan vazduh i neobino se razveselila. tada je iako nije znala zato shvatila da e se
ovde u ovoj okolini, jednostavnoj, prirodnoj i divljoj, njen duh obogatiti neim novim,
neim ega dosad nije bilo u njenom ivotu. U meuvremenu, dok je Medlin pogledom
kruila po okolini i sluala razgovor svojih pratioca, sunce se dizalo i postajalo je toplije,
zatim se izvilo okomito i pripeklo, konji su neumorno kasali i milja za miljom ostajala je za
leima. S vrha breuljaka pogled je pucao na dolinu, gde se zaustavilo nekoliko kauboja i
sedei oko vatre, oito su spremali ruak. Konji su pasli visoku, sivu travu. Eh, eh, na miris
ovog gorueg smolastog drveta slina mi se skuplja ree Svenson. Ma, ba sam gladan. Tu
emo ruati i pustiti konje da se odmore. Jo moraju dobro povui do rana. Zaustavio se uz

logorsku vatru i isprtljavi se iz kola, poeo isprezati konje. Florens takoe iskoi i krene
pomoi Medlini. Proetajte malo ree ona sigurno ste potpuno zgreni od tolikog sedenja.
Ja u spremiti ruak. Medlin sie s kola srena to e protegnuti udove, i pone tumarati
okolo. ula je kako je Svenson bacio ormu na zemlju i potapao konje: Hajde, provaljajte
se, vraji sinovi rekao je. Oba konja saviju prednje noge i potegnu na bok, pokuavajui se
prevrnuti. Jednom je to nakon etvrtog pokuaja i uspelo, pa je nakon toga skoio na noge,
zadovoljno zarzao i stresao sa sebe prainu i pesak. Drugome pokuaj nije uspeo, pa je
odustao. Uspravio se napola, a onda polegao na drugi bok. On svakako hoe onjuiti zemlju
ree Florens smeei se Medlini. Gospoice Hemond, va bi nagraeni konj Vajt Stokings
pokvario dlaku, da se ovde zavalja po tom smolastom grmlju i kaktusima. Za vreme ruka
primeti Medlin da je kod kauboja izazvala neobino zanimanje. Ona im se nasmeila, a
onda ju je jako zabavljalo kako su se nali u neprilici kad bi ih pogledala. Bili su to odrasli
mukarci, jedan od njih sedokos, ali ponaali su se kao deaci koji su uhvaeni kako
kradomice pogledavaju lepu devojku. Kauboji bi, naravno, svi ljubakali ree Florens kao da
objavljuje zanimljivu injenicu! Medlin primeti da je pritom veselo namignula. Oni su to
uli i uinak tih rei bio je izvanredan. Zbunili su se, i u toj smetenosti poeli su svata
beskorisno raditi. Medlin ih uopte nije smatrala drskim, iako su oni oito bili uvereni u
svoju krivicu. Setila se kritikih pogleda Engleza, drskog zurenja Francuza, vatrenih
panskih pogleda izazivanja koja je svaka amerika devojka morala podneti u inozemstvu.
Usporeujui ih sa strancima, pogledi ovih kauboja bili su poput pogleda male, nestane
deice. Ha ha grohotom se nasmeje Svenson. Florens, ba si pogodila. Kauboji su nespretni
udvarai. udilo me to su se ovde zaustavili. To nije mesto za odmor. Nema ni trave, ni
drvea, niega. Samo su stali, pobacali terete i ekali nas. Ne udim se Boolvu i Nedu, oni
su kao mladi drepci ali Nils, eh, on je kao stara apa prema vama devojkama. zaista je
uasno smeno. Nastala je stanka. Sedokosi kauboj Nils nepotrebno je eprkao po vatri, a
onda se uspravio crven u licu. Bile, ti si zagrien laov. Ne trpim da me svrstava zajedno s
Boolvem i Nedom. Na tim poljanama nema kauboja kog bi gospoe vie cenile od mene,
ali ja se ni najmanje ne istravam. Imam ja dosta svoga posla. ali, Bile, ako ima tako
avolski dobre oi, moda e to primetiti na putu? Nils, ne vidim nita odgovori on
kratko. Njegovog aljivog raspoloenja nestade, crvene bore oko oiju poele su se
mrekati. Zakilji malo na taj konjski trag ree Nils i povukavi Svensona stranu, pokae
mu velike konjske tragove u praini. Pretpostavljam da zna od ijeg su konja? Od
Stjuartovog riana ili sam ja klipan! uzvikne Svenson, teko se spusti na kolena i pone
pomno ispitivati tragove. Moje su oi ve prilino slabe, ali Nils, trag nije sve. Raunam,
da je od jue ujutro. Eh, pa ta, ako jesu? Svenson pogleda svoga kauboja. Sigurno je, kao
taj tvoj crveni nos, da Din nije jahao riana. A, ko kae da ga je jahao? Bili, toga je vie,
nego to tvoje stare oi vide. Hajde, sledi tragove. Doi! Svenson je koraao polako,
pognute glave, gunajui u sebi. Kakvih tridesetak koraka od vatre, ili moda neto dalje,
on se zaustavi i ponovo spusti na kolena. Onda pone puzati okolo, oito istraujui tragove
konja. Nils, onaj ko je jahao Stjuartova konja, s nekim se susreo. I oni su se pomalo
natezali, ali nisu sjahali. Prilino je uverljivo, to tvoje mudrovanje odvrati kauboj. Svenson
se zaas digne, i brzo skrene nalevo po neke ibe, a onda se vrati. Tada pogleda
hladnokrvnog kauboja. Nils, to mi se ni najmanje ne svia proguna. Tragovi vode ravno
prema Peloncilu. Tako je odvrati Nils. ali, a ta dalje? nastavi Svenson nestrpljivo.
Pretpostavljam da zna od ijeg su konja ovi drugi tragovi? Mislim, ali nisam siguran. Od
Mejnsovog mustanga. Odakle to zna? strogo upita Svenson. Bile, na levoj prednjoj nozi
tog malog konja je malo iskrivljena potkovica. Svi momci to mogu potvrditi. Da sam i slep,

prepoznao bih taj trag. Svensonovo crveno lice se namrti. On udari nogom u kaktus. Je li
Dani dolazio ili odlazio? upita on. Mislim da je bio na putu za Peloncilo. Ali, nisam u to
siguran dok mu tragove ne budem neko vreme sledio. Samo sam ekao da i ti doe. Nils,
valjda ne misli da je momak pobegao s onom malom namiguom Bonitom? Bile, on je
svakako bio lud za Bonitom, isto kao i Din i Ed Linton, pre nego to se zaruio, a kao,
uostalom, svi mladii. Ta mala, crnooka devojka zna zavrtiti mozgom. Dani je moda . . .
Njega su opljakali na putu u grad, a onda se od stida napio. Ali, on e se brzo pojaviti. Eh,
moda ti i momci imate pravo! Mislim da imate, Nils. Dakle, nema nikakve sumnje o tome,
ko je jahao na Stjuartovom konju. To je jasno kao to su i konjski tragovi jasni. Eh, sve je
to zaista uasno i udno. Dotuklo me! eleo bih da momci prestanu piti. voleo sam Denija i
Dina. Bojim se da je Din zauvek nadrljao. Ako poe u borbu preko granice, nee proi
dugo, i bie ubijen. Mislim da sam ostario. Ne podnosim neke situacije kao dosad. Bile,
mislim kako bi bilo dobro da poem li u Peloncilo putem. Moda u naii na Denija. Da,
dobro bi bilo, Nils odvrati Svenson ali ne zadri se vie od dva, tri dana. Bie nam teko
skupljati goveda bez tebe. Premalo imamo ljudi. Tu je zavrio razgovor. Svenson je smesta
poeo uprezati kola, a kauboji su izali pohvatati svoje rasprene konje. Medlinu je sve to
neobino zanimalo, videla je da je i Florens to primetila: Svata se dogaa, gospoice
Hemond rekla je trijezno, gotovo alosno. Medlin je razmiljala. Tada je Florens poela
pevuiti neku melodiju i zaposlila se spremanjem ruka. Medlin iznenada oseti jaku
simpatiju i divljenje prema toj devojci sa Zapada. Divila se razboritosti, odmerenosti ili
mudrosti, zbog koje se Florens suzdravala da je ne ispituje o tome to misli ili osea o
dogaajima koji su se netom odigrali. Uskoro su se opet drndali cestom po blagoj nizbrdici,
a onda se poeli uspinjati na breuljak koji je satima zaklanjao ono to je lealo iza njega.
Uspon je bio prilino naporan zbog sunca, praine i zaklonjenog vidika. Kad su stigli na
vrh, Medlini se otme uzvik radosti. Duboka, siva, glatka dolina otvarala se dole i valovito
dizala u malim humiima, obraslim grmljem i drveem, a u pozadini su se uzdizale mrke
planine obrubljene visokom crnogoricom. Eh, dakle, gospoice Hemond, sad ulazimo u
osobiti kraj ree Svenson pucketajui biem. Deset milja ovom dolinom i eto nas u
podnoju brda gde su nekada obitavali Apai. Deset milja! uzvikne Medlin. inilo mi se da
nema vie od pola milje. Eh, mlada eno, pre nego sami ponete jahati ovuda, vae se oi
trebaju priviknuti na nae daljine. ali, ta mislite , kakve su one crne sene tamo na
strmini? Jahai ne goveda odvrati Medlin nesigurno. Ni govora! To je obian, najobiniji
kaktus, a tamo preko, pogledajte niz dolinu, krasna uma, zar ne? upita on pokazujui
prstom. Medlin ugleda na jugu krasnu umu usred doline prema jugu. ali, gospoice
Hemond, to je tek opsena vazduha. Nema tamo nikakve ume to je fatamorgana. Zaista!
Kako je to divno! Medlin uperi pogled u tamnu mrlju koja kao da je lebdela u vazduhu,
nejasnih neodreenih oblika, treperila je i svetlucala, a zatim izbledela i nestala.
Gorje je ostalo daleko na horizontu, a malo zatim cesta se poela uzdizati. Konji su usporili
hod. Tlo se poelo brazdati, a zatim se pojave breuljci. Cesta je vijugala kroz dolinu.
Duboki, suvi klanci skrivali su drvee, gusti i stene. Nigde nije bilo vode, ali peane
naplavine du itavog puta govorile su o poplavama u davnim, proteklim vremenima.
Vruina i praina guile su Medlinu, oseala se umorno. Ipak je jo uvek ivo posmatrala
oko sebe, videla je ptice, krasne prepelice s krestama, prerijske zeeve, a jednom i srnu.
Gospoice Hemond rekao je Svenson Indijanci su ovaj kraj uinili prilino opasnim.
Pretpostavljam da niste ba mnogo uli o tim vremenima. Onda jo niste bili ni roeni.
Morau vam jednom priati kako sam se borio s Komanima u Panhondle podruju. To je

severni Teksas. Kosa mi se die u vazduh kad se setim to sam sve doiveo u ovoj zemlji s
Apaima. Priao joj je o Koizu, poglavici irikahua Apaa, najdivljijeg i najkrvolonijeg
plemena koje je ikad ugroavalo ivot pionira. Koiz se jednom sprijateljio s belcima. Ali,
postao je rtva tog prijateljstva, a zatim i zakleti neprijatelj belaca. Deronimo, drugi apaki
poglavica, sve do. polazio je na ratne pohode i ostavio krvav trag na granici Novog
Meksika i Arizone. Osamljeni farmeri i kauboji bili su njegove rtve, majke bi ubijale svoju
decu, a zatim same sebe, kad bi ule da se pribliavaju Apai. Na re Apa ledila se krv u
svake ene jugozapadne Amerike. Medlin se zgraala, bila je srena kad je stari graniar
promenio temu i poeo priati o tome kako su panjolci ureivali tu zemlju, priao joj je
legende o naputenim rudnicima zlata koji su bili predani Meksikancima i neobine
Komane indijansko pleme. prie o junatvu, misticizmu i religiji. Meksikanci nisu mnogo
napredovali uprkos irenju civilizacije na jugozapadu. Jo su uvek bili praznoverni i
verovali su u legende o blagu skrivenom u zidovima njihovih misija i o nevidljivim
rukama, to odvaljuju peine na glave pustolova koji se usuuju ii u potragu za nestalim
rudnicima. Gore u brdima, iza mog rana, postoji naputeni rudnik priao je Svenson.
Moda je to samo legenda, ali nekako verujem da je zaista tako. Ima takvih naputenih
rudnika koji su ponovo otkriveni. A to se tie kotrljanja kamenja, siguran sam, da je to
istina, u to se moe uveriti svako, ako poe tragom klanca. Moda se to dogaa zbog
nevremena. To je neobian, udan kraj tamo na jugozapadu, i vi ete ga, gospoice
Hemond, zavoleti. Rei ete da je romantian i mislim da je to tano. ovek ovde postaje
lenj i pospan i eli svoj posao odgoditi za sutra. Neki kau da je ovo zemlja manane
sutranjice. Tako misle Meksikanci. Rado se pritom seam rei to mi ih jednom ree
jedna, poput vas svetska dama, gospoice Hemond. Eh, dakle, rekla je da je ovo zemlja gde
je uvek popodne. To mi se svia. Ja se uvek ujutro loe oseam i sve do popodneva nije mi
dobro. Ali, popodne mi je bolje i sve je lepe. A zalaskak sunca to je ono moje. Raunam,
da nema nita lepe od zalaska sunca na mojoj farmi. Gledajte u dolinu koja se prostire
daleko izmeu gora Guadalupe i irikahuas preko crvene Arizone pustinje, sve do Sierra
Madres u Meksiku. Dvesta milja, gospoice Hemond, sve jasno kao na dlanu, a sunce
zalazi iza svega toga. Kad mi kucne zadnji as, voleo bih sedeti na svojoj verandi, puiti
svoju lulu i gledati na zapad. Tako je stari stoar priao i priao. Medlin ga je sluala, a
Florens dremala na svom seditu. Sunce je poelo zalaziti, konji su se i dalje penjali. Na
podnoju strmine Svenson izae iz kola i poe uz njih vodei ih za uzde. Za vreme tog
dugog uspinjanja umor je toliko svladao Medlin da je pospano zatvorila oi, kad ih je
ponovo otvorila, arko bletavilo neba pretvorilo se u elino modrilo. Sunce je zapalo iza
breuljaka, i vazduh je postajao sve hladniji. Svenson se vratio na svoje mesto koijaa i
pomalo je tepao konjima. Sene su puzale iz gudura. Eh, dakle, Flo ree Svenson drim da bi
bilo najbolje dokrajiti ovo to nam je ostalo od ruka. Niste ba mnogo ostavili nasmejala
se Florens kad je izvukla korpu ispod sedala. Dok su jeli, sumrak se pretvarao u tamu i
mrak je ispunio sve udubine. Medlin ugleda prvu zvezdu, slabu svetlucavu takicu. Nebo je
postajalo sve tamnije i na njemu se pokazalo vie malih zvezdica. Nakon toga tamnilo neba
postalo je jo tamnije, zvezde su se poveale i sjajnije zatreperile. S hladnim vetrom
dolazila je no. Medlin se vrsto umotala u pokrivae i naslonila na Florens. Udubine su
sad bile crne, a vrhunce breuljaka oblilo je bledo, blago svetlo. Nastavljao se jednolian
kas konja, i kripa tokova. Medlin je bivala sve pospanija, oni su joj se kapci sklapali.
Zapala je u bunovno stanje, nije mogla razlikovati gde se nalazi, dok je kola na nekoj
izboini nisu prodrmala. Tada vonja postane mirnija, ali samo neko vreme, a onda poskoi
stranje sedalo i Medlin se probudila s glavom na Florencinom ramenu. Uspravila se i

smijui se, ispriavala zbog svoje lenjosti. Florens ju je uveravala da e uskoro stii na
ran. Medlin tad primeti, da su konji opet krenuli kasom. Vetar postane hladniji, no
tamnija, breuljci nii. Tamno barunasto modrilo neba osu se milijunima blistavih zvezda.
Neke su bile prekrasne, tako neobino bele i ive! Medlin se opet oseti zarobljena u vlasti
znanih, a ipak zbunjujuih oseaja. Te sjajne zvezde, kako udno deluju, umiruju i progone
je.

SKUPLJANJE STOKE
Praskanje vatre probudi je sledeeg jutra. Prvo to je ugledala bio je velik kamin u kojem je
gorio snop prua. Neko je upalio vatnu dok je jo spavala. Na trenutak opet njome ovlada
neugodan oseaj izgubljenosti. Nejasno se seala kako su stigli na ran i kako se nala u
veoma velikoj kui i prostranoj slabo osvetljenoj sobi. inilo joj se da je odmah zaspala, a
kad se probudila, nije se mogla setiti kako se nala u krevetu. ali, zaas je bila potpuno
budna. Krevet je bio na kraju te prostrane sobe. Zidovi behu od erpia, poput onih u
nekom starom feudalnom zamku, pod od kamena, a strop s pocrnelim gredama. Onih
nekoliko komada nametaja bilo je trono i rasklimano. Svetlo je ulazilo kroz dva prozora s
desne i dva s leve strane kamina, jo jedan veliki prozor nalazio se pokraj leaja. Leei u
krevetu, Medlin je kroz prozor videla tamne obrise gora. Ponovo svrati pogled na
praskajui plamen u kaminu, zagledala se u njega kako bi skupila hrabrosti da ustane. Soba
je bila hladna. Kad je bosim nogama taknula kamen, naglo ih povue nazad pod tople
pokrivae. Jo je bila u krevetu nastojei skupiti svu svoju hrabrost, kad neko pokuca, a
odmah zatim, veselo pozdravivi, s vruom vodom ue Florens. Dobro jutro, gospoice
Hemond! Nadam se da ste dobro spavali. Bili ste jako umorni prole noi. Ta stara
farmerska kua sigurno vam se ini hladna kao hambar. Ali, zaas e se ugrejati. Al je ve
otiao s Bilom i momcima. I mi emo se uskoro odvesti dole u preriju im stigne vaa
prtljaga. Florens je nosila vunenu bluzu i al oko vrata, kratku suknju od grube tkanine i
izme. Dok je razgovarala, vrlo je energino dodavala drva na goruu gomilu u kaminu,
sloila Medlininu odeu na dno kreveta, ugrejala pokriva i poloila ga na pod uz leaj.
Naposletku, rekla je uz draesni osmeh: Al mi je rekao, a i sama sam to primetila, da niste
navikli posluivati se sami. Doputate li mi da vam pomognem? Hvala, neko u vreme
sama sebe posluivati. Po svoj prilici inim vam se vrlo bespomonom, ali ja se nimalo ne
oseam tako. Moda sam u tom bila tek malo suvie razmaena. U redu! Doruak e biti
brzo gotov, a nakon toga razgledaemo kuu. Medlin se oduevila starom panskom kuom
i to ju je due razgledavala, sve je vie pomiljala na to kako bi se dala preurediti u krasan
dom. Sva su vrata izlazila u dvorite ili patio, kako ga je nazivala Florens. Kua je bila
oniska, u obliku pravougaonika i tako velikih razmera da je Medlin pomislila kako je to
nekad zasigurno bila panska baraka. Mnoge su sobe bile tamne, bez prozora i potpuno
prazne. Druge su bile pune poljoprivrednog alata, vrea ita i gomila sena, to ga je Florens
nazivala alfalfa. Kua je bila vrsta i dobro sauvana, a i vrlo slikovita. Ali, u sobama je
bio tek najnuniji nametaj, a i taj je bio otrcan i neudoban. Kad je Medlin izala iz kue,
zaboravila je praznu i tronu unutranjost. Florens je povede na verandu i rukom pokae
beskrajno, slikovito prostranstvo. E, to je ono to se Bilu svia. Isprva Medlin nije mogla
razaznati ta je nebo, a ta zemlja. Beskrajno prostranstvo krajolika zapanjilo ju je. Sela je u
staru ljuljaku i gledala, gledala i oseala kako ne moe poverovati da je zaista stvarnost
ono to se pred njom prostiralo. Nalazimo se u podnoju brda rekla je Florens. Seate li se,
vozili smo se severnim rubom gorskog lanca. Taj je iza nas, i vi sad gledate preko granice u

Arizonu i Meksiko. Ona duga, siva kosina, poetak je San Bernardino doline. Ravno tamo
preko vidite crno gorje irikahua, a daleko dole prema jugu Guadalupe gore. Onaj runi,
crveni zaljev izmeu njih je pustinja, a daleko tamo u pozadini oni nejasni modri vrhunci,
to je Sierra Madres u Meksiku. Medlin je sluala i naprezala oi razmiljajui nije li to
samo neka udesna fatamorgana i zato je tako razliito od svega to je dosad videla, tako
beskrajno, zbunjujue i veliko. Proi e neko vreme pre nego to se naviknete na ovu visinu
i na beskrajne vidike objanjavala je Florens. U tom je tajna visoko smo, vazduh je bistar, a
pod nama je itav, veliki svet. Zar vas to ne smiruje? Ali, hoe! Sad pogledajte one mrlje u
dolini. To su stanice, mali gradovi. eleznica prolazi onuda dole. Najvea mrlja je
irikahua. Onamo, prema severu, moete videti ran Don Karlosa. Udaljen je odavde milja,
a ja bih od srca elela, da je hiljadu! Onaj mali, zeleni etverougao, otprilike na pola puta
izmeu ovog mesta i Don Karlosovog rana, to je Alov ran. Upravo ispod nas nalaze se
kue Meksikanaca, kue su od erpia. I crkva je tamo. Levo vidite Svensonove obore,
tale i kuice za noenje, sve je u raspadanju. Ran propada. Svi ranevi e propasti. Ali,
veina ih je malo gazdinstvo s po jednim konjem. A sad, vidite li onaj oblak praine dole u
dolini? To je skupljanje stoke. Tamo su momci i stoka. Priekajte, doneu dvogled. kroz
njega je Medlin u prednjem delu ugledala veliko, gusto stado goveda, od stada su se
razilazile gue i tanje pruge u svim smerovima. Videla je oblake praine, konje u trku i
opet stado konja kako pase travu, razabrala, je konjanike, neki kao da su stajali na strai, a
drugi su opet bili u pokretu. Skupljanje stoke! elela bih to videti i saznati sve o tome izjavi
Medlin. Molim vas, objasnite mi znaenje toga i emu to slui, a zatim me povedite dole.
Zaista, vredno je to videti, gospoice Hemond! Bie mi drago da vas povedem dole, ali
nadam se da neete poeleti da im se pribliite. Malo ljudi na Istoku, tih ljudi to se svakog
dana hrane goveim odrescima, malo njih zna neto o preriji, o mukama stoke i tekom
ivotu kauboja. To e vam sigurno otvoriti oi, gospoice Hemond. Drago mi je, to vas to
zanima. Va bi brat imao mnogo uspeha u tom poslu da nije bilo nepotenja njegovih
suparnika. Ipak e uspeti, uprkos svemu. Ne sumnjam u to odvrati Medlin. Ali, priajte mi,
molim vas, sve o skupljanju stoke. Dakle, kao prvo, svaki stoar mora imati svoj ig da bi
mogao obeleiti svoja goveda. Bez toga nijedan stoar, pa niti pedeset kauboja, kad bi ih
toliko imao, ne bi nikada mogli raspoznati svu stoku u velikom stadu. U preriji nema
ograda. Ona je svima otvorena. Jednoga dana, nadam se, biemo dovoljno bogati da
ogradimo svoje imanje. Stada raznih gospodara pasu zajedno. Svako tele mora se uhvatiti,
ako je mogue, i oznaiti igom svoje majke. To nije lak posao. Mevrik se zove
neobeleeno tele, koje se, odbijeno od majke, samo skita naokolo. Ono pripada onom ko ga
nae i ko mu stavi svoj ig. Okrutna je sudbina teleta koje je izgubilo majku. Mnogi uginu.
Postaju plenj vuka, kojota ili lava. Svake godine su dva velika skupljanja stoke, ali ig se na
njih stavlja i tokom itave godine. Tele bi trebalo obeleiti odmah, im ga se pronae. To je
ujedno zatita od kradljivaca stoke. Danas se vie ne dogaaju krae itavih stada goveda
kao nekada, ali postoje kradljivci teladi i bie ih dok god bude uzgajanja goveda. Kradljivci
znaju mnogo lukavih trikova. Ili ubiju majku, ili teletu odreu jezik da ne moe sisati, i tako
se ono izgubi od majke. Oni ponekad ukradu i sakriju tele i uvaju ga dok ne postane
dovoljno snano da samo ide na pau, a onda ga obelee igom, dogaa se da mu napola
utisnu ig i posle dovre posao. Nae veliko skupljanje stoke je u jesen, kad ima dovoljno
trave i vode i kad goveda i sva teglea stoka dobro izgleda. Stoari iz doline sa svojim
kaubojima steraju zajedno svu stoku koju uspeju pronai. Zatim je obeleavaju, a onda
izdvoje stada pojedinih vlasnika i teraju ih na raneve. Nakon toga ponovo se raziu po
dolini, postavljaju novi logor i u njega uteraju drugu stoku. To traje nedeljama. Ima

Gtrizera koji poseduju sasvim mala stada, ali su podmukli i lakomi za tuim. Bili kae da
poznaje neke njihove kauboje vakerose koji nikad nisu imali ni bika ni kravu, a postali su
vlasnici velikih stada. To isto moglo bi se rei i o mnogim belim kaubojima. Ipak, to je
danas ree nego nekada. A konji? Htela bih i o njima neto uti doda Medlin kad je Florens
zastala. Ah, poniji! Oni su zaista zanimljivi. Kauboji ih nazivaju bronkosima. A kako su
samo divlji! Divljiji od bikova koje moraju terati. Bili ima bronkose koje nisu nikad mogli
pripitomiti, niti e ih ikada moi. A ne moe ih ni svaki momak uzjahati. Vakerosi imaju
najlepe konje. Don Karlos ima vranca za kog bih dala ta god bi zatraio, samo da ga
mogu dobiti. Imaju i drugi krasnih ivotinja. Veliki rian Dina Stjuarta meksiki je konj,
najbri i najponosniji meu njima. Jednom sam ga jahala, kako taj leti! Drago mu je kad
ensko oseti na leima. Uh, to volim takve konje. Al i Bili su za dorukom razgovarali o
konju za vas. Rekali su se. Bili je hteo jednoga, a Al drugoga. Napokon su se sloili, da ja
izaberem kad zavri obeleavanje stoke. Tada e vam svaki kauboj na imanju ponuditi svog
najboljeg jahaeg konja. Jutarnji su sati Medlini preleteli. Dobar je deo vremena provela na
verandi zadubljena u prekrasan vidik, koji se tako esto menjao. Oko podneva jedan koija
dovezao je njene kofere. Dok je Florens pomagala sluavki Meksikanki oko ruka, Medlin
je raspremila deo svojih stvari, i izvadila ono to e joj najpre ustrebati. Posle ruka
zamenila je haljinu jahaim odelom, i izaavi, nala Florens kako ve eka s konijma.
Brzim, ispitujuim pogledom devojka odmeri Medlininu pojavu, a zatim joj ree iskreno
zadivljena: Zaista, izgledate kao slika, gospoice Hemond! Takav jahai kostim je neto
novo. Kako bih ja ili koja druga ena u tome izgledala, ne mogu zamisliti, ali vama sjajno
pristaje. Bili vas nee pustiti u blizinu kauboja ni na milju daleko. Kad bi vas videli,
propalo bi skupljanje nae stoke. Dok su se na konjima sputale niz obronak, Florens je
priala o predelima Novog Meksika i Arizone. Vode ovde ima malo priala je. Kad bi Bili
mogao namaknuti novac da vodu cevima dovede iz gora, imao bi najlepi ran u dolini.
Tada nastavi priati, kako su zime blage, a leta vrua. Topli, sunani dani prevlauju
gotovo itave godine. Ima i kinih leta, a povremeno naleti i pokoja suna godina strah i
trepet Meksikanaca. Za kiom se vapi najvie sredinom leta, a kad padne, razbuja se trava i
ozelene doline izmeu brda. Doline, to presecaju podnoje breuljaka, daju najbolju pau,
a najvie ih iskoritavaju Meksikanci, koji veinom uzgajaju manja stada. Svensonovi
momci moraju stalno terati vakerose s njegovog zemljita. On poseduje 2000 jutara
neograene zemlje, na koju se nastavlja prerija. Don Karlos poseduje vie zemlje i njegova
se stoka redovno mea sa Svensonovom. A za uzvrat, Don Karlosovi vakerosi stalno teraju
Svensonova goveda s Meksikanevih : napajalita. Loi odnosi poeli su pre mnogo
godina, a sad su, izgleda, doli do vrhunca. Dok je jahala, Medlin je paljivo gledala oko
sebe. Zemlja je bila peskovita i porozna i bilo je lako shvatiti, zato kia i voda iz onih
nekoliko izvora tako brzo nestaju. Izdaleka trava se inila prilino gusta, ali izbliza se
videlo da je krljava. Smolasto grmlje i kaktusi virili su tu i tamo iz trave. Medlinu je
neobino udila injenica, to se nisu nimalo pribliile skupljalitu, premda su ona i Florens
prilino dugo jahale. Obronak iza doline bio je vidljiv tek kad bi se prolo nekoliko milja.
Kad bi pogledala napred, inilo joj se da je dolina samo nekoliko milja iroka, i da bi je na
konju mogla za jedan sat prei. A ipak, da stigne do tog crnog vrletnog niza irikahua gorja
bio je potreban itav dan jahanja, i to dobrom i vetom jahau. Jedino gledajui unazad,
mogla je Medlin oceniti udaljenost: daljina koju je ve prola, nije mogla prevariti.
Postupno, crne su se take poveavale i poprimale oblike goveda i konja, kako se kreu po
velikoj, pranjavoj povrini. Za sledeih pola sata Medlin i Florens dojahale su do vanjskog
ruba toga podruja. One zaustave konje pokraj velikih teretnih kola oko kojih je paslo vie

od stotinjak konja, frkui nozdrvama, udarajui kopitima i uzdignutih glava gledajui

doljake. etiri kauboja na konjima uvala su tu gomilu konja. Otprilike etvrt milje dalje
bila je neka pranjava guva. Tutnjava kopita ispunila im je ui. Redovi goveda u pokretu
slili su se u veliko stado koje se kretalo dalje, potamnelo od praine. Ne mogu razaznati
nita od onoga to se dogaa ree Medlin. Htela bih prii blie! One projahae jo polovinu
prostora, to ih je delio od stada, i kad se Florens ponovo zaustavila, Medlin je zamoli, da
priu jo blie. Tu ih ugleda Al Hemond i dojae im u susret. Dovikne im neto, to Medlin
nije razumela, i zaustavi ih. Previe ste blizu dovikne im, ali u onoj buci glas mu se izgubi.
Opasno je, divlji bikovi! Drago mi je to ste dole, devojke! Princezo, ta misli o stadu?
Medlin je jedva mogla odgovoriti, toliko su je zbunile buka, praina i ono neprekidno
komeanje. Oni se vrte u krugu, Al primeti Florens. Upravo smo ih sterali u gomilu. Sad se
vrte, a to je loe. Vakerosi su otriji gonii. Nadmaili su nas sve, ali mnogo smo ih i mi
uterali! Bio je bez daha, znojan, pranjav. Evo, odlazim. Flo, za kakve dve minute mojoj e
sestri biti dosta toga. Povedi je nazad do kola. Rei u Bilu da ste ovde i im uhvatim malo
slobodnog vremena, evo me k vama! Mukanje goveda, urlanje i jurnjava kauboja, praskanje
rogova i udaranje kopita, i itava ta trka stoke, sve je to zbunjivalo i pomalo plailo Medlin.
ali, istovremeno, neobino je zanimalo. Na svaki je nain htela ostati, videti ta ta galama i
komeanje znae. Ipak, nije joj uspelo da prizor shvati u celini pa odlui da to pojedinano
razgleda. elite li jo ostati? upita Florens i kad je Medlin odgovorila da eli, ona je
upozori: Ako kakav pobesneli bik ili krava pojuri prema vama, prepustite se svom konju.
On e im izmaknuti. Situacija je postajala sve uzbudljivija i Medlin se uzbudi takoe.
Gomila stoke vrtela se kao vrtuljak i ona tek sada shvati znaenje kaubojskog izraza da se
stoka melje. ali, kad je pogledala prema kraju brda, primeti da se stoka okrenuta na
vanjsku stranu odjednom primirila, a telad se u strahu vrsto zbila zajedno. Okretanje
goveda usporavalo se s unutarnje prema vanjskoj strani i postupno je sasvim prestajalo.
Pomalo se smirivao i topot kopita i meusobno udaranje glava i rogova, ali se mukanje i
rikanje, nastavljalo. Dok je gledala, stado se razmaknulo i proirilo, i nekoliko begunaca
nastojalo je probiti red kauboja na konjima. Od tog se asa dogodilo toliko toga i takvom
brzinom da nije mogla videti ni desetinu svega to se odigravalo pred njenim oima. inilo
joj se da se konjanici zaleu meu stado i izvlae goveda. Pogled joj padne na kauboja koji
je jahao na krasnom belom konju i progonio divljeg bika. Upravo je zavitlao lasom i bacio
ga biku preko glave, ue se razvuklo i oma uhvati bika za nogu. Beli se konj u hipu
zaustavi, a bik se izvali u prainu. Munjevitom brzinom skoi kauboj sa sedla i, pre nego
to se bik mogao dignuti, zgrabi mu obe noge i svee ih uzetom. Sve se odigralo u deliu
sekunde. Naiao je i drugi ovek s nekom napravom, za koju Medlin odmah pogodi da je
gvoe za igosanje. On je utisne biku u bedro. Bik se trzajui digne, oajno nastojei
pobei, ali ga kauboj zahvati lasom. U pozadini se videla vatra i neki ovek koji je oito
ario gvoe. Tada je onaj isti kauboj uzetom omotao junicu, koja je divlje riknula kad joj
se usijano gvoe useklo u bedro. Osetio se miris sprene koe. Medlin se zgrozi, oseti
slabost, ali se odluno svlada. Nikad nije podnosila muenje ivotinja. Okrutni ljudski
poslovi bili su za nju zapeaena knjiga, a sad je iz nekih neobjanjivih razloga elela
videti, uti i upoznati neke od svakodnevnih dunosti, od kojih se delimino sastojao ivot
ovih ljudi. Gledajte, gospoice Hemond, eno Don Karlosa ree Florens. Pogledajte onog
vranca! Neto podalje od njih projae u tom asu tamnoputi Meksikanac. Bio je predaleko
da bi mu mogla raspoznati crte lica, ali podseti je na talijanske brigante. Jahao je na
prekrasnom konju. Tada je Svenson dojahao do njih i pozdravio ih svojim gromkim
glasom. Hej, zar ba u samu guvu? Eh, tako i treba! Drago mi je, gospoice Hemond, da

se ne bojite praine i mirisa sprene koe i dlaka. Zar ne biste mogli obeleavati telad, a da
ih ne ozledite? upita Medlin. Ha, ha! Pa ni jedno nije povreeno. Oni samo muu za svojim
mamama. Samo katkad moramo koje ozlediti, dok mu ne pronaemo mater. Htela bih znati
kako odreujete ig kojim e se obeleiti telad to se odvojila od svojih majki nastavi
Medlin. To odreuju efovi skupljanja stoke. Ja imam svoga efa, a Don Karlos svoga. Oni
odluuju o svemu i svi ih moraju sluati. Eno mog efa Nika Stajla. Gledajte ga! Jae na
doratu meu govedima. On odreuje koja e se telad i bikovi izdvojiti. Onda ih kauboji
izdvajaju i igou. Mevrike nastojimo izdvojiti to blie. U tom asu se Medlinin brat
pridrui grupi, oito u potrazi za Svensonom. Bile, upravo je Nils dojahao ree on. Dobro.
Trebamo ga svakako. Ima li novosti o Deniu Mejnsu? Ne. Nils kae da mu je izgubio trag
kad je doao na tvrdo tlo. Eh, eh Al, tvoju sestru ovo sigurno zabavlja. A momci su postali
mudrijai. Vidi Ambroza, kakve ludorije radi. hteo bi se iskazati. Ambroz je veliki
oboavatelj ena. Oba mukarca i Florens alili su se, zafrkavajui Medlinu i pokazujui joj
nepotrebne kaubojske majstorije to su ih izvodili zbog njene blizine. Vitlajui lasom, ili
jurei amo-tamo, kauboji bi je pogledavali. ali, ona je taj posao smatrala preozbiljnim, da bi
je ita moglo zabaviti. Nije imala volje govoriti. Sedela je na konju i gledala. Bila je
ushiena gipkim, tamnim vakerosima, koji su bili sad ovde, sad onde. Zabacivali su laso,
zaletali se svojim konjima, terali telad i junice u travu. Bili su okretni i sa svojim konjima i
govedima. Uvek bi se trgnuli kad bi se veliki srebrni kolutovi mamuzama arili u slabine
njihovih konja. Videla je mamuze poprskane krvlju i omotane dlakama. Videla je kako
vakerosi lome teliima noge i otavljaju ih da lee, dok ne bi doao beli kauboj i ustrelio ih.
Telie su obarali i vukli po nekoliko metara, bikove su vukli za noge. Vakerosi joj se uine
najsjajniji jahai na svetu, iako je videla Kozake i Tatare ruskih stepa. Bili su brzi, gipki,
hrabri. Nikad nisu promaili bika u trku, lasom su sjajno baratali. Bila je milina gledati
otar trk njihovh konja, njihove brze okrete i naglo zaustavljanje, a nadasve je zadivljivala
njihova vetina da se pritom zadre u sedlu! I kauboji su bili vrsni jahai, i iako su izgledali
vetrenjasti, njoj se uini da pokazuju vie brige za stoku, nego vakerosi. Menjali su konje
ee nego meksiki jahai, pa im ovi nisu bili tako iscrpljeni, oznojeni i pokriveni penom.
Ve nakon sata gledanja Medlin pone shvatati kako je jako naporan i opasan posao
kauboja. Odmarali su se malo ili nikako. Neprekidno su bili meu divnim, zloudnim
bikovima velikih rogova. Svoj su ivot esto dugovali samo svojim konjima. Kauboj se
izlagao najveoj opasnosti u asu kad bi skoio s konja da svee i igoe tele koje je sruio
na tlo. Neke bi krave tada nasrtale sputenih, svinutih rogova. Koliko joj je puta zastao dah
od straha da e ovek biti proboden. Jedan je kauboj vezivao tele, koje je glasno mukalo.
Majka je nasrnula unutra i samo za dlaku promaila kauboja, kleao je i u hipu se prebacio
u stranu. Poeo je beati, ali ne naroito brzo. Bio je krivonog i inio se nespretnim. Videla
je i drugog kauboja, kog je sruio i gotovo pregazio jurei bik. Konj se propinjao i hteo
pobei. Tada sasvim blizu Medlin laso zahvati jednog bika. Kauboj, koji ga je sruio,
spretno skoi s konja, ali u tom asu konj stane uzmicati, propinjati se i sputene glave
divlje udarati nogama oko sebe. Trao je u krug, a bik se poput stoca vrtio na napetom
lasu. Kauboj je odreio ue s bika i pritom bio sruen na travu. Puna groze gledala je
Medlin kako kauboj ide prema konju, ali, videla je njegovo umee i vetinu. Zatim su se u
trku sudarila dva konja. Jedan je pao. Jaha drugoga konja jo nije bio pravo ni zajahao kad
se ponovo naao na zemlji. Kauboj se zatim hramajui dovue do konja i poteno ga udari,
na to konj iskesi zube i pokua ga ugristi. Za sve to vreme vladala je zagluna buka,
mukanje i rikanje, udarci, padanje telesa, resko blebetanje vakerosa i krika i ale kauboja.
Padale su otre odredbe na koje se odgovaralo izrugivanjem. Radili su taj naporan posao,

kao da je to vesela igra, koju treba igrati dobro raspoloen. Jedan je pevao neku obesnu
pesmu, drugi zvidao, a trei puio cigaretu. Sunce je peklo, i oni i njihovi konji plivali su u
znoju. Na crvenim licima sleglo im se toliko praine da ih se nije ni po emu moglo
razlikovati od vakerosa, osim po odei. Neumorne ruke bile su im poprskane krvlju.
Vazduh je bio teak, sparan, zasien zadahom stoke i sprene koe. Medlin oseti muninu.
Zadah i praina guili su je. Ali, to je jo vie uvrsti u odluci, da jo ostane tamo. Florens
je pone nagovarati da napusti to mesto, ili da se barem povue iz najvee blizine. Svenson
se sloio s Florens. ali, Medlin je to odbila smeei se. Tada joj brat ree: Hajde, muka ti je
od svega, sasvim si probledela. Ali, ona odgovori da namerava ostati dok se ne zavri
dnevni posao. Al joj dobaci udan pogled, ali ne ree vie nita. Onda joj se obratio
ljubazni Svenson: Gospoice Hemond, ovde vidite ivot stoara i kauboja pravi ivot isti,
kakav je bio nekada. Na raneve u Teksasu i neke u Arizoni prodrli su ugladenost i nove
ideje koje su sasvim dobre, i ja bih eleo da ih i mi u tome moemo slediti. ,.:, , :.
Ali, mi se moramo drati starinskog, otvorenog skupljanja stoke. Vama to izgleda
okrutno, ja to vidim. Eh, moda i jest tako. Grizeri su okrutni, to je sigurno. Nikad nisam
video Grizera koji nije okrutan. ali, sav taj naporan rad, to ste ga danas videli, nije nita
tei od onoga koji kauboji obavljaju svakog dana itavog svog ivota. Mnogi i mnogi sati
provedeni na konju, slaba hrana, spavanje na golom podu, samotno straarenje, praina,
sunce, vetar i e dan za danom, cele godine, to je, eto, sve to kauboj ima. Pogledajte tamo
Nilsa! Vidite, ono malo kose to je ima potpuno je bela. Crven je, mrav i opaljen. Primetili
ste grbu na njegovim ramenima. A njegove ruke? Kad doe blie, bacite samo pogled na
njegove ruke. Nils ne moe podii ni iglu. Jedva moe zakopati koulju ili razvezati vor
na uetu. Izgleda kao da mu je ezdeseta. Eh, Nils nije jo ni etrdesetu navrio. On je mlad
ovek, ali svaka mu je godina kao jedan ivot. Arizona je uinila od njega to to je sada,
arizonska pustinja i njegov posao kravara. On je na konju projahao kroz Diablo kanjon i
Tonto bazen. Poznaje svaku milju doline Aravaipo i drave Pinaleno. Obiao je preriju od
Tombstona do Daglasa. Ubijao je opake bele ljude i Grizere jo pre nego mu je bila
dvadeset jedna godina. Video je mnogo u ivotu. Moji mladi dani u Staked ravnici i na
granici s Apaima nisu nita prema onom to je Nils video i proiveo. On je upravo postao
deo pustinje. Moglo bi se za njega rei da je i kamen, i vatra, i utnja i kaktus i snaga. On je
ovek, gospoice Hemond, divan ovek. Izgledae vam grub. Pokazau vam komade
kremena s brda iza moje farme, komade tako otre da bi vam porezali ruke. Ali, u njima je
isto zlato. A tako je isto s Nilsom, i s mnogim drugim kaubojima. Onaj tamo kauboj, to
vam je PrajsMonti. On dolazi iz Montane, odakle i potie. Dobro ga pogledajte, gospoice
Hemond! Bio je ranjen. Zbog toga je ostao bez konja i ueta i sada epa. Dakle, rog ga je
bivolji malo dohvatio: dodue, retko se kauboj nameri na jedan od onih hiljada otrih
rogova, ali ipak se i to dogaa. Medlin ugleda vrlo kratkog, smeuranog, malog oveka,
neobino krivih nogu, i lica koje je imalo boju i tvrdou dogorele eravice. Prohramao je
pokraj njih prema teretnim kolima i vukao je za sobom svoju kratku, krivu nogu. Nema ga
se to videti, je li nastavi Svenson. Eh, znam, svima nam je drae, kad neko lepo izgleda.
ak i mukarac, ali ne bi trebalo tako biti. Monti izgleda kao sam vrag. Ali, izgled esto
vara. Monti je godinama jahao po Misuri koritu, i prostranim prerijama, gde je trava visoka
i haraju esti poari. U Montani besne snene oluje za kojih se vani smrznu goveda i konji.
Montva ne moete nagovorili da pria neto o studeni. Ali, lako ga je videti kako juri za
toplinom sunca. Montvu nije nikad prevrue. Eh, mislim, da je nekad bio malo privlaniji.
Pria o Montvu, koja je dola do nas, je sledea: poar ga zatekao u preriji, mogao se
spasiti, ali znao je da upravo u podruju vatre lei osamljena farma, s koje je gospodar bio

nekud otiao, a ena i malo dete ostali su kod kue. Po smeru vetra znao je da e tu kuu
zahvatiti poar. Bilo je vrlo hrabro ono na to se odvaio. Poao je tamo. Stavio enu iza
sebe na konja, umotao dete i glavu svoga konja u mokru ponjavu i odjurio. uo sam da je
to bila avolska trka. Poar je ipak dohvatio Montva. ena je pala s konja i nestala u
plamenu, a onda je nastradao konj. A Monti je s detetom hodao, trao i puzao kroz oganj, i
spasio ga. Nakon toga vie nije bio kauboj. Nije mogao zadrati posao. Ali, kod mene e za
njega biti posla dok god budem imao i jednog bika.

JEDAN DAR I KUPNJA

Nedelju dana skupljalite stoke nije bilo jako udaljeno od rana pa se na konju moglo lako
stii do njega. Medlin je veinu vremena provela u sedlu gledajui naporni rad vakerosa i
kauboja. ali, precenila je svoje snage i nekoliko puta morali su je skinuti s konja.
Svensonovo zadovoljstvo zbog njene prisutnosti pretvorilo se u zabrinutost. Pokuavao je
nagovoriti da ne prisustvuje skupljanju stoke, a Florens je jo vie saletala. Ona se nije
obazirala na njihove molbe. Nesvesno je oseala da je stvarnost koju je tamo upoznala
neizmerno vea od skupljanja stoke i nije htela izgubiti ni jedan sat od toga. Njen je brat
dolazio da je pogleda kad bi mu to doputale dunosti. ali, tokom nekoliko dana nije ni
jednom spomenuo njen sve vei umor i uzbuenje, niti joj je predlagao da poe kui. esto
je na njenom licu poivao prodorni pogled njegovih modrih oiju. U takvim bi trenucima
ona osetila neki njegov naroit, skriven smisao. Gledao je, studirao i ocenjivao, a ta
spoznaja pomalo je zbunjivala. Pomisao da bi Alfred mogao prozreti njene duevne
nevolje, uznemirivala je. Od vremena na vreme dovodio bi kauboje i s njima se smejao i
alio nastojei im olakati iskuenje, budui da su tako malo bili navikli na ene. ali, jo
pre svretka nedelje Alfredu se pruila prilika da joj u ali kae kako bi bilo sasvim uputno
da skupljalite stoke zasad vie ne poauje svojim prisustvom. Rekao je to aljivim
tonom, ali mislio je vrlo ozbiljno. A kad se Medlin u udu okrenula prema njemu, ree joj
otvoreno: Ne svia mi se to te Don Karlos svuda sledi. Bili se boji da Nils ili Ambroz ili
koji drugi od kauboja ne uine kakav prepad na Meksikanca. Oni drugi bi to jedva doekali.
Razumem, draga, da ti je to smeno, ali tako je. Svakako, bilo joj je smeno, ali joj je to
takoe bio dokaz, koliko je bila zabavljena vlastitim oseajima, koje su pobudili prizori
obeleavanja stoke. Setila se da joj je Don Karlos bio predstavljen i da joj se nikako nije
svidelo njegovo tamnoputo, lepo lice s dubokim nadmonim, blistavim oima i grubim
crtama, nije joj se sviao ni njegov mekan, laskav glas i fine manire s dubokim naklonima i
irokim gestama. Smatrala ga je tek lepom i upadljivom pojavom na crnu konju. Sad se
nakon tih Alfredovih rei zamislila, prisetivi se da se taj plemeniti konj sa svojim srebrom
optoenim sedlom i tamnim jahaem uvek pojavljivao u njenoj blizini, ma gde se nalazila.
Don Karlos je dugo vremena dosaivao Florenci ree Alfrid. On vie nije mlad. Ima oko
pedeset, kae Bili, ali nikad ne moe Meksikancu proceniti godine po izgledu. Don Karlos
je obrazovan ovek, ali se o njemu malo zna. Meksikanci njegova kova gledaju ene
drugaijim oima, nego mi beli ljudi. Sad, moja draga, lepa seko izNju Jorka, iako mi Don
Karlos nije naroito prirastao srcu, ipak ne bih ba eleo da ga Nils ili Ambroz divljaki
napadnu i svojim lasom zbace s konja. Zato je bolje da odjae kui i onde ostane. Alfrede,
zbija ale na moj raun rekla je Medlin. Ne, nikako odvrati Alfred. to ti misli, Flo?
Florens odgovori kako bi na najmanji povod Don Karlosa, kauboji s njim postupili s manje
ceremonija i obzira, nego s uhvaenim bikom. Kod tih rei naie stari Bili Svenson i Alfred
navali na njega pitanjima kako bi se u takvoj prilici poneli i jo je dodao vlastita zapaanja.

I, gospoice Hemond zakljui on kad bi Din Stjuart bio na mome mestu, taj bi se Grizer sa
svojim venim cerekanjem valjao u praini pre nego bi se snaao! Medlin se kolebala
izmeu smeha i ozbiljnosti, sve dok Svenson nije spomenuo svoj ideal kaubojske
kavaljertine, tada je ipak prasnula u smeh. Niste me ba uverili, ali predajem se odgovori
im. Terate me odavde verovatno zbog nekih svojih crnih namera. Lepog Don Karlosa
sigurno ste nepravedno osumnjiili. ali, kako sam ve imala prilike upoznati jedinstvenu
galantnost i matu kauboja, sklona sam poverovati njihovim pokuajima. Zato, dovienja!
Zatim odjae ona i Florens po dugom, sivom obronku prema ranu. Te noi oseti neobian
umor, koji pripie vie svojim duevnim mukama, nego dugotrajnom jahanju. Ujutro ipak
nije bila raspoloena da se due odmara. Nije ona teila za nekim naroitim delima,
uzbuenjima ili zabavama. Tek neki nepogreivi instinkt, izazvan doivljajima prolih
nekoliko dana, govorio joj je da je neto u ivotu promaila. Nije to mogla biti ljubav, jer je
volela brata, sestru, roditelje i prijatelje, nije mogla biti niti briga za bedne, nesretne i
bespomone, svojom dareljivou ona im je dokazala svoje saoseanje, a nikako to nije
mogla biti niti elja za bogatstvom, putovanjima, zabavama, poloajem ili slavnim imenom,
jer to je ona posedovala itav ivot. Kako bilo da bilo, to neto delovalo je vrlo
zbunjujue, poput nae koja bi se rasplinula na rubu ostvarenja ili maglovitih obeanja,
koja su ostala neispunjena. to god to bilo, ostajalo je prigueno i nepoznato kod kue, dok
je ovde na Zapadu poelo bujati, natisnulo se da bude zapaeno. I zbog toga nije mogla biti
mirna, htela se kretati, gledati i ne juriti za utvarama, jer ona trai blago daleko i nestvarno
poput snova. Ujutro poeli posetiti naselje Meksikanaca, koje je lealo u podnoju gora.
Florens se protivila, govorei da to nije mesto za nju, ali Medlin je ustrajala. Trebalo je
samo nekoliko rei i umiljat smeak i Florens se predala. Gledajui s verande, gomila
kuica od erpia tvorila je sa svojim kontrastima boja slikovitu celinu u prostranoj dolini.
Izbliza, arolija je bila jo potpunija. Kuice stare, ruevne i prljave. Nekoliko se koza
veralo uz njih. Dva, tri ugava psa lajanjem su najavila doljake. Zatim je eta polugole
prljave deurlije u prnjama izletela van. Plaljivo su se isprva posakrivali. ali, smeak i
ljubazne rei brzo ih uine poverljivima, pa su se svi kao jedan pridruili, uz pojaanje iz
svake kuice. Medlin smesta odlui da e uiniti neto za poboljanje ivotnih uslova tih
brednih Meksikanaca i zato odlui zaviriti unutra. Sudei po uinku koji je njena pojava
izazvala kod prve ene na koju su naile, ona im se morala initi kao privienje. Dok je
Florens s onih nekoliko poznatih panskih rei nastojala sa enama zapoeti razgovor,
Medlin je zavirila u bedne male sobice. Zahvati je oseaj slabosti koji je bivao sve vei dok
je ila iz jedne kuice u drugu. Nije mogla verovati da takva neistoa postoji igde u
Americi. Kolibe su bile zasiene odvratnim vonjem, po prljavim podovima vrvelo je od
gamadi. Vode nije bilo nigde, i sad je poverovala to joj je Florens rekla da se ti ljudi jo
nikad nisu okupali. O kakvom radu nije bilo ni spomena. Dokoni mukarci i ene klatili su
se naokolo, neki su utei puili, a drugi vrlo glasno avrljali. Nisu ba neprijateljski
doekali Amerikanke, ali niti naroito ljubazno. Izgledali su bezizraajno, tupo. U tim je
kuicama carevala bolest. Sva su vrata bila zatvorena, i niotkud nije bilo vazduha, ali i kraj
otvorenih ovek se guio. U nekim se kuicama irio jak, opojan miris koji je, kako je
Florens objasnila, poticao od nekog pia rakije, to su je Meksikanci pekli od vrste kaktusa.
Svuda se osealo pijanstvo, strahovito tupo pijanstvo, koje bi svoje rtve dovodilo u
polumrtvo stanje. Medlin vie nije imala snage posetiti kuicu misionara. Izdaleka je videla
padra, mravog izgladnelog oveka tunog lica, koji je kako je ona instinktivno osetila
morao biti dobar. Uspelo joj je uzjahati konja i doi do kue, ali tamo oseti slabost i Florens
je gotovo morala uneti unutra. Brzo je dola sebi, ali u njenoj sobi taj oseaj slabosti

ponovo je njome ovladao. Ipak, nije potpuno izgubila svest i toliko se oporavila da joj nije
trebalo niije pomoi. Kad je ujutro posle zavretka igosanja stoke izala na verandu,
naila je na Svensona i svog brata, koji su raspravljali o nekakvom konju. Drim da je to
moj stari rian ree Svenson zaklanjajui oi rukom. Bile, tako mi oiju, to je Stjuartov
konj! odgovori Al. Ne po boji ili obliku na takvoj daljini to ne mogu oceniti, nego po
kretnjama i tranju. Moda ima pravo, Al. Ali, na tom konju nema jahaa. Flo, donesi moj
dvogled. Florens ue u kuu. Medlin pokua razaznati predmet o kojem se raspravljalo.
Vrlo daleko, u sivilu doline, podno obronka brda primeti oblak praine, a zatim tamnu
pojavu konja u trku. Kad se Florens vratila s dvogledom, Bili se zagleda dugim pogledom,
zatim paljivo poravna staklo i pokua ponovo. Eh, teko mi je priznati da su mi oi sve
slabije, a ipak moram. To je konj Dina Stjuarta, osedlan, juri, i to bez jahaa. Strahovito je
to udno i svakako u vezi s drugim stvarima koje se tiu Dina. Daj mi dvogled ree Al.
Da, imao sam pravo, Bile, nije to preplaeni konj, on tri ravnomerno, kao da mu je neto
na brizi. Al, taj je konj dresiran. Ima vie razuma nego mnogi ljudi koje poznam. Pogledaj
malo dvogledom po dolini. Vidi li koga?Ne. Pogledaj preko obronaka preko kojih vodi
staza. Vie gore, du onog sedla, gde poinju stene. Vidi li ta? Bogami! Dva konja. Ali,
od praine ne vidim mnogo. Brzo se uspinju. Jedan je nestao meu stenama. Eto, i drugi
nestaje. ta misli o tome? Eh, ne znam vie od tebe. Kladim se da emo brzo doznati, jer
Dinov konj juri sve bre, to se vie primie ranu. iroka dolina koja se koso uzdizala
prema obronzima gorja potpuno se otvoreno prostirala pred njihovim oima. Na udaljenosti
manjoj od pola milje, Medlin ugleda kako se po beloj stazi naglo pribliava konj bez
jahaa. Gledala ga je setivi se asa kad ga je prvi put ugledala, pa zatim njegova divlja trka
u no slabo osvetljenim ulicama ElKajona. Opet je svu proe jeza, oseti kako nikad nee
moi mirnije pomiljati na svoju pustolovinu one zvezdane noi. Radoznalo je gledala
konja. Zaulo se kako je resko, prodorno zarzao. Eh, video nas je, siguran sam ree Bili.
Konj se pribliavao oborima, nestao u uskoj stazi, a onda, usporivi trk, dotutnjio u ograen
prostor i zaustavio se kojih dvadesetak metara od mesta gde ga je Svenson ekao. Samo
jedan pogled na njega iz blizine, na jasnom danjem svetlu bio je dovoljan Medlini da mu
prizna modru vrpcu nad svim konjima pa ak i nad njenim nagraenim konjem Vajt
Stokingsom. Kaubojev konj nije bio mustang vitka tela, ve bojni hat velika rasta i crne
dlake s crvenkastosivim prelivima, koja mu se sjajila i bleskala na suncu. Za ovu je priliku
oito bio vrlo pomno doteran: u njegovoj bujnoj grivi nije bilo ni jednog vora, a sjajna
dlaka bila je bez ijedne mrlje. Doi ovamo, avolski sine pozove ga Svenson. Konj spusti
glavu, zafrke nozdrvama i posluno prie. Nije bio ni plaljiv ni divlji. Prijateljski onjui
Stajlkvela, a zatim pogleda Ala, pa ene. Svenson skine mamuze sa sedla, baci ih na zemlju
i pone pretraivati sedlo. Odjednom, odnekud izmeu bogatih ukrasa na ormi izvue
smotani komad papira i poto ga je pomno ispitao, preda ga Alu. Glasi na tebe, kladim se za
dva centa da znam ta je unutra ree on. Alfred razmota pismo, proita ga, a onda pogleda
Svensona. Bile, dobro pogaa. Din je otiao preko granice. alje konja po nekome ne
spominje ime elei ga darovati mojoj sestri, ako ga bude htela primiti. Da li spominje
Denija Mejnsa? upita farmer. Ni jednom rei. To je loe. Ako iko neto zna o Deniu, onda
je to Din. Ali, on je suvie zatvoren momak. Sigurno namerava u Meksiko. Zanima me, da
li je i Dani otiao? Eh, dakle, dvojica najboljih kauboja otili doavola. Ba mi je ao!
Nakon tih rei spusti glavu i gunajui ue u kuu, Alfred podigne uzde konju iznad glave,
povede ga do Medlin, prebaci ih preko njene ruke i preda joj pismo. Princezo, ja bih na
tvom mestu zadrao konja ree on. Stjuart je za sada samo kauboj, i to, jedan od
najtvrdoglavijih koje sam ikada susreo. Ali, iz dobre je porodice. Pohaao je koled nekada

i bio dentlmen. Ovde je poao po zlu kao i mnogi drugi, kao to sam i sam bio poeo.
Priao mi je o majci i sestri. Jako ih voli. Mislim da im je on u ivotu bolna taka. Kad bi se
toga setio, obino bi se naljoskao. Uvek sam bio uz njega, a i sada bih, da mi se prui
prilika. Vidi, Bili je sasvim slomljen zbog Denija Mejnsa i Stjuarta. Nadao se dobrim
vestima. Ali, nema izgleda da bi se oni vratili, naroito Stjuart. To to daruje svoga konja
znai da e se pridruiti pobunjenicima iza granice. Mnogo bih dao da vidim kako e taj
kauboj srediti po kog Grizera. Eh, prokleta srea! Oprosti, Princezo. I ja sam uzbuen.
ao mi je Stjuarta. voleo sam ga jo i pre nego to je izlemao onog kojotskog erifa Peta
Hejva, a sad ga volim jo vie. Proitala si pismo, pa primi konja. utei, Medlin svrati
pogled s bratova lica na pismo. Prijatelju Al, aljem Ti svoga konja, jer odlazim, a nemam
srca povesti ga tamo gde bi bio ranjen, ili bi pao u tue ruke. Ako se slae, predaj ga svojoj
sestri uz izraze mog potovanja. ali, ako ti se ta moja zamisao ne svia, ili ga ona ne bude
htela, neka bude Tvoj. Nisam nikada zaboravio usluge koje si mi uinio, premda to nisam
pokazivao. I jo neto, Al, moj konj nije nikad osetio ni bia ni mamuza, pa bih bio srean
ako ga ni Ti nee nikada udariti. Nadam se da e ga Tvoja sestra primiti. Ona e dobro s
njim postupati i moe sebi priutiti veselje da ga dobro neguje. A budem li ekajui da me
pogodi koja grizerska kugla mogao zamiljati kako ona izgleda na mom konju, zaista u
biti srean, stari moj. Tebe to ne treba smetati, ona to nee nikada doznati. A sad neto
poverljivo, Al. Nemoj dopustiti da ona ili Flo jau same u blizini Don Karlosa. Da mogu,
priao bih Ti kojeta o tom uglaenom Grizeru. Jo kai i ovo svojoj sestri: ako bi joj ikada
trebalo da bei pred nekim jaui na mom rianu, neka se samo nagne napred i zavikne mu
u uho. On e poleteti kao vetar. Dovienja Din Stjuart
Medlin zamiljeno smota pismo i promrmlja: Kako voli svog konja! I ja bih rekao odgovori
Alfred. Flo e ti o tome priati. Ona je jedina osoba koja je smela jahati na njegovom konju,
osim one mlade Meksikanke, Bonite, koja je, kako Bili misli, one noi pobegla na njemu iz
ElKajona. Dakle, ta kae, hoe li primiti konja? Razume se. I zaista, srena sam to sam
ga dobila. Al, rekao si, ini mi se, da ga je Stjuart nazvao po meni zar je video moj nadimak
u njujorkim novinama? Da! Dobro, neu mu menjati ime. Ali, kako u se na njega popeti,
Al? Vei je od mene. Kakav divovski konj! Oh, gledaj, njuka mi ruku! Zaista, kao da me
razumio. Al, jesi li ikad video tako krasnu glavu i oi? Tako su velike, tamne, blage i
ljudske. Ali, ja sam prevrtljiva ena, zaboravljam svoga konja Vajt Stokingsa. Kladim se da
e uz ovoga zaboraviti svakog drugog konja ree Alfred. Morae ga uzjahati s verande.
Hajde, Princezo kako to udno zvui moramo se upoznati. Sad ima novoga gospodara,
strogu mladu enu koja e od tebe traiti vernost i poslunost, a malo posle moda i ljubav.
Budui da Medlin nije bila u jahaem odelu, nije ga ni pokuavala uzjahati. Medlin je
vodila konja amo-tamo i bila oarana njegovom pitomou. Nije ga ni trebalo voditi.
Dolazio bi na njen poziv, sledio je kao pas i trljao o nju svoju crnu njuku. Kad bi u etnji
doli na neki zavoj, podigao bi glavu, naulio ui, i uperio pogled na put, kojim je doao.
Gledao bi preko poljana. Moda ga odande preko brda neko zove? Medlin ga zbog toga jo
vie zavoli, ali istovremeno poali hirovitog kauboja koji se odelio od svog jedinog blaga, i
to iz ljubavi prema njemu. Tog popodneva kad je Alfred podigao na lea velikog riana,
njoj se uini kao da lebdi negde visoko u vazduhu. Odjahaemo do mese ree njen brat
nakon to se i sam popeo na konja. Dri ga vrsto na uzdi i popusti kad hoe ubrzati kas,
ali ne vii mu u uho ako ne eli da te Florens i ja ugledamo kako nestaje na horizontu.
Tada izjau iz dvorita pa dole uz obore i sve do ruba sive otvorene ravnice, koja se sterala

nekoliko milja daleko do strmine koja je vodila na mesu. Na elu povorke bila je Florens u
mukom sedlu. Alfred dojae do nje ostavivi sestru
iza sebe. Njihovi konji eljni utrke ponu galopirati, a Medlin takoe s poneto jeze oseti,
da se ni Princeza nee dati zadrati. Ona pritegne uzde i takoe pojuri u galop. Florencin
konj tada potri. Alfred se okrene i dovikne sestri da pojuri za njima. Ovako ne valja, oni su
nam lepo pobegli ree Medlin i popusti uzde. Sad se s njenim konjem poelo dogaati neto
to isprva nikako nije mogla shvatiti. Koliko god je dosad jahala, nikad to nije bilo trkom.
UNju Jorku se to nije smatralo otmenim, a nije bilo ni sigurno. Stoga, kad se njen konj
sav ispruio i protegao te iz divljeg galopa preao u divno, glatko, jednomerno tranje,
trebalo je Medlini dobrih nekoliko asaka da shvati to se dogaa. Nije potrajalo dugo, a
udaljenost se izmeu nje i njenih pratioca smanjila. Ipak su imali neto prednosti i dobro su
podmakli. Oseala je jednolini zamah vetra i divila se, kako lako i udobno sedi u sedlu. To
je bio za nju nov oseaj. Uvek bi je dosad dok je jahala, smetalo nesnosno drmanje. Ovaj
put nita od toga nije oseala, ni napor, ni potrebu da svu pozornost usredotoi na jahanje.
Nikad dosad nije na licu osetila ibanje vetra, niti ovaj jednolian ravnomeran odskok konja
u trku. To je sad razdraga, uzbudi i uznemiri, te sva ivne. Srce joj pone burnije udarati, i
potaknuta nekim nepoznatim oseajem popusti uzde i nagnuvi se daleko napred povie:
Mome moje, hajde, jurni! Odmah oseti ubrzano udaranje potkova i usled naglo poveane
brzine zaljulja se natrake. Vetar joj je ibao lice, zvidao oko uiju i mrsio joj kosu. S obe
strane jurila je pored nje siva ravnica koja kao da je pred njom letela. Kroz zamagljen
pogled uini joj se da se Florens i Alfred vraaju. Ali, kad je bolje pogledala, uoi da
Princeza upravo prestie oba konja. Zaista, njen konj ih je prestigao preletevi pokraj njih
tako brzo, te se njoj inilo da su se zaustavili. Konj je i dalje jurio ne prekidajui trku, dok
nije dohvatio strme stene mese i tamo se zaustavio. Boanstveno uzvikne Medlin. Sva je
gorela i drhtala. Kad je pokuala privrstiti rasputenu kosu, ruke su joj otkazale poslunost.
Onda se okrenula da doeka svoje pratioce. Alfred je dostigne prvi smejui se oduevljeno,
ali i poneto prestraen. Sveta jurnjava! Kako taj juri! Zar ti se propeo? Ne, viknula sam mu
u uho odgovori Medlin. Dakle, tako je to. Pravi enski nain zabranjeno voe! Flo kae da
bi to ona uinila istog asa kad bi se nala na njemu. Princezo, ti dobro jae. Da vidimo,
ta Flo o tome misli. Zapadnjakinja stie do njih, a lice joj je radosno sjalo. Bili ste
jedinstveni! Kosa vam je upravo plamtela na vetru. Al, ona zaista zna jahati! Ah, tako mi je
to drago. Malo sam se i preplaila. A taj konj! Zar nije divan? Koliko tri! Alfred ih povede
po crnoj, vijugavoj stazi do vrha visoravni. Medlin ugleda krasnu, ravnu povrinu obraslu
kratkom travom, glatku kao pod. Uzvikne od uda i ushienja. Al, kakvo mesto za golf! To
je najlepa livada na svetu. Pa i sam sam na to pomiljao odvrati on. ali, ima jedna zapreka
tome, kako bi iko mogao otkinuti pogled od te krasote i udarati loptice? Princezo, pogledaj!
Medlini se uini da je prizor to ga je ugledala i uzvien i straan u isto vreme.
Velianstvenost tog crvenog sveta peina, koje su silazile do dubokih provalija, ispunjavala
je oveka strahopotovanjem i divljenjem. Jednom, Princezo, tek sam bio doao ovamo na
Zapad, bio sam utuen, slomljen i odluio sam svemu uiniti kraj ree Alfred. Sluajno sam
se uzverao ovamo traei osamljeno mesto da umrem. Kad sam video ovo, promenio sam
odluku. Medlin je utala. Ostala je tako i dok su jaui silazili po strmoj stazi oko ruba
mese. Ovaj put Alfred i Florens nisu je izazivali na utrku. Bila je jo uvek ovladana
strahopotovanjem, zapanjena, zaarana, polako se oporavljala od toga ne shvatajui ta se
s njome zbiva. Stigla je na ran mnogo posle nego njeni pratioci, i za vreme veere bila je
neobino zamiljena. Posle, kad su se skupili na verandi da bi gledali zalazak sunca,

Svensonove duhovite jadikovke potaknu u njoj zamisao koja je zablesne poput munje. A
zatim sluajui ga paljivo, ohrabri ga da pria o nevoljama siromanih stoara. Bile su
mnogobrojne, velike i zanimljive i gotovo nepovoljne za zaetak njene ideje. Gospodine
Svensone, da li bi vei ran, koji bi se vodio modernim metodama, mogao biti, ako ne
rentabilan, a ono barem bez gubitaka upita ga s oitom odlukom da svoju novoroenu ideju
ili odmah ugui, ili da je prihvati i omogui uslove za ivot. Eh, mislim da bi odgovori on i
gorko se nasmeje. Bio bi sigurno izvor prihoda. Eto, uz sve svoje neuspehe i lou opremu,
iveo sam sasvim dobro, isplatio dugove i zapravo nita nisam izgubio, osim redovnih
trokova. Mislim da je to potpuno dobro. Biste li prodali svoj ran kad bi neko dobro
platio? Gospoice Hemond, zgrabio bih priliku. Samo, bilo bi mi nekako ao otii odavde.
Upravo sam dovoljno lud, da bih novac uloio u neki drugi ran. Da li bi Don Karlos i oni
drugi Meksikanci prodali svoje raneve? Bi, sigurno. Don Karlos progonio me godinama
namerom da mi proda onaj svoj stari ran, a oni pastiri u dolini sa svojom dolutalom
stokom dali bi duu za gomilicu novca. Molim vas, kaite mi iskreno, gospodine Svensone,
kako biste vodili ran kad biste imali neograniena sredstva nastavi Medlin. Gospode Boe
zavapi farmer i poskoi tako da mu je ispala lula. Zatim je svojim velikim, nespretnim
prstima opet napuni, upali i nekoliko puta snano povue, a onda otpuhne velike oblake
dima i otro se zalgeda u Medlinu. Kruto njegovo lice poelo se ublaavati, a mrekanje i
boranje pretvore se u osmeh. Eh, gospoice Hemond, moje staro srce poinje se topiti kad
pomisli na takvo to. Kad sam doao ovamo, sanjario sam o mnogo emu. ta bih napravio
da imam neograniena sredstva? Sluajte! Otkupio bih sve od Don Karlosa i Grizera.
Zaposlio bih svakog dobrog govedara u ovom kraju. Pomogao bih mu da napreduje kao i ja
nekada. Pokupovao bih sve dobre konje u preriji. Ogradio bih dvadeset hiljada jutara
najbolje livade. Buio bih da naem vodu i cevima bih je doveo iz gorja. Nasuo bih onu
udubinu tamo. A nasipi od jednog brda do drugog stvorili bi veliko jezero. A kako imam
smisla za lepotu, posadio bih pamukovac oko toga. Jezero bih napunio ribom. Imao bih
najvee polje alfalfe na Jugozapadu. Zasadio bih vrtove i voke, sruio sve stare obore,
ambare i kuice i sagradio nove. Taj stari ran postao bi udoban i lep. Svuda okolo zasadio
bih travu i cvee i s gorja dopremio mladu crnogoricu. I kad bi sve to bilo gotovo, seo bih u
svoju stolicu, puio lulu i gledao stoku kako ide na vodu i vraa se u dolinu, i video bih
kauboje kako zadovoljno jau i pevaju u svojim kuicama. A ono crveno sunce tamo dole
zalazilo bi iznad najsretnijeg oveka na svetu, Bila Svensona, poslednjeg stoara. Medlin
zahvali farmeru, a onda se naglo povue u svoju sobu gde nije trebala obuzdavati snagu te
divne ideje, koja se, tako uporna i primamljiva, sada potpuno u njoj razbujala. Sledeeg
dana kasno poslepodne upitala je Alfreda bi li bez opasnosti mogla odjahati do mese. Poi
u s tobom ree on veselo. Ne Al, htela bih poi sama odvrati ona. Ah uzviknu Alfred
uozbiljivi se. Pogleda je brzim pogledom, a onda se okrene. Poi! Mislim da nema
opasnosti. Urediu tako da je ne bude. Sedeu ovde sa svojim dvogledom i paziti. Budi
oprezna kad se bude sputala stazom. Pusti da konj sam nae put. To je sve. Projahala je
na Princezi iroku ravnicu, uspela se na zavojitu stazu i krasnom zelenom povrinom
stigla do najdaljeg ruba visoravni. Sve dotad nije pogledala prema jugozapadu. Tada joj
pogled odluta po sivoj dolini podno njenih nogu, do Sierra Madres, modrih gorja
pozlaenih zalazeim suncem. U svojoj viziji u tom je prizoru videla beskraj daljina, lepotu
i veliajnost, sve ono to joj je dosad ostalo skriveno. Siva se dolina uzdizala i irila do
crnog sedla irikahua gorja, okupanog na zapadu u crvenkastom sjaju, a iza toga se gubila
u velikoj krevitoj izboini zemlje, gde je mlaz sunanog zlata pretvorio tamnu divlju hrid u
divan reljef. U tom je prizoru bilo beskrajne lepote. Ali, nakon tog prvog naglog pogleda,

misao o lepoti nestala je. U toj pustinji, koja je postupno tamnela, bilo je neeg
bezgraninog. Uini joj se da vidi dlan neke silne, udesne ruke koja joj hvata srce. Iz tog
beskrajnog prostranstva, irine, osamljenosti i tajnovitosti davnine, ponu se uljati plahe,
arene sene, utvare mira, i aptati joj o zemlji, velikoj, mrkoj i nepromenjivoj, gde je vreme
veno, a ivot nestaje. Neka bude ena nastavljao se njihov apat neka voli nekoga, bilo
koga, dok ne bude prekasno, neka spozna potrebu rada, da u tome nae sreu. Odjahala je
nazad preko mese na stazu i kad se nala na ravnici, povikom je izazvala konja koji tad
pojuri poput vetra. Kad je dotutnjio i kao ukopan stao pokraj stepenica verande, Medlin bez
daha sjae obavijena svojom bujnom kosom koja joj se u trku potpuno raspustila. Alfred joj
doe u susret, njegov uzvik, Florencin zadivljen pogled i Svensonova utnja privedu je
svesti. Smejui se, pokua urediti kosu. Sigurno izgledam kao strailo proapue tada. Eh,
govorite to hoete odvrati stari stoar a ja u misliti, to ja budem hteo. Medlin pokua biti
mirna. eir i eljie odneo je vetar. Mislila sam da e tako i kosu . . . Eno, veernje
zvezde . . . ini mi se da sam jako gladna. Na kraju odustane od pokuaja da se prikazuje
mirnom i da nameta kosu koja je obavijala poput zlatne mase. Gospodine Svenson
zapone tada i zastane, uoivi uzbuenost i tamni zvuk svoga glasa. Gospodine Svenson,
htela bih kupiti va ran i zaposliti vas kao svog upravnika. Kupila bih i ran Don Karlosa i
druga imanja, oko pedeset hiljada jutara otprilike. Zatim i konje i goveda, ukratko htela bih
da uvedete sve one moderne metode, o kojima ste, kako ste rekli, tako dugo sanjali. Imam i
vlastitih ideja, a za njihovo ostvarenje treba mi va i Alfredov savet. elela bih poboljati
ivotne uslove onim bednim Meksikancima u dolini, i da i njima i kaubojima u ovoj preriji
uinim ivot vrednijim. Sutra emo o svemu razgovarati i odrediti sve poslovne pojedinosti.
Onda se okrene od onog irokog, sretnog smeka koji je svu obuhvatio, i prui ruke bratu.
Alfrede, zar nije udan ovaj moj dolazak tebi? Ne, ne smej se. Nadam se da sam nala sebe,
svoj rad, svoju sreu ovde pod svetlom ove zapadne zvezde.

RAN NJENOG VELIANSTVA

Vreme od pet meseci ostvarilo je sve Svensonove snove. Uvedene su i mnoge druge
promene i novosti, te se inilo da se stari ran promenio na dodir arobnog tapia. Medlin,
Alfred i Florens raspravljali su o prikladnom imenu i odluili se za jedno. To je ujedno bio i
jedini put, da se nisu ravnali prema Medlininim eljama. Kauboji su novi ran prozvali
Ran Njenog Velianstva. Svenson je rekao da je to ime vrlo sretno izabrano, i da ga ne
moe menjati kao ni ona vena brda. Florens pree kod neprijatelja, a Alfred smejui se
Medlininim izjavama doda da su je kauboji, izabrali kraljicom prerije i da tu nema nikakve
pomoi. Tako je ostalo ime Ran Njenog velianstva. Aprilsko sunce obasjavalo je niski
zeleni breuljak koji se skutrio u zavetrini na podnoju brda. Ono kao da je naroitim
arom milovalo dugu, farmersku kuu, koja se u svojoj snenoj belini sjajila na plosnatom
vrhuncu brdaca. Zemljite oko kue nije nalikovalo livadama ili parkovima istonih
krajeva. Nije tu bilo vetake vrtlarske nege. Svenson je tek dopremio vodu i travu, cvee i
biljke do vrha breuljka i ostavio ih na brizi prirodi. Zamisao mu je moda bila gruba, ali
rezultat krasan. Toplo sunce, mirisni vazduh i svea voda, koju je poudno upijala plodna
zemlja, stvorili su krasan, zeleni prostira, po kojem je svuda kao arolijom niklo areno
cvee. Beli poljski cvetii, lavanda, tratinice, divlji zumbuli, beli erverolatini ljiljani i
mak zlatnoute boje, boje zalazeeg sunca cvali su ovde u skladnoj arenoj zbrci.
Kalifornijske rue, crvene poput krvi, sagibale su svoje teke glavice drui pod teinom
pela. Nisko dole, na pustim i golim mestima, osamljeno su cvetali raskoni grimizni

kaktusi izloeni punoj snazi sunca. Zeleni pristranci sterali se sve do dole, gde su od erpia
bili izgraeni novi ambari i tale. Prostrani obori s visokim ogradama pruali se do velikih
etverouglova, zasaenih alfalfa travom koja je dobro pristajala uz sivu dolinu. Dno velike
udubine, opasane nasipom, bilo je ispunjeno vodom koja se bleskala na suncu. Hiljade ptica
selica lepralo je krilima, pljuskalo po vodi i kretalo kao da se opiru napustiti to ugodno,
vlano iznenaenje na svom dugom, pustom putovanju na sever. Nastambe za kauboje,
udobne, prostrane kue od erpia, koje ni najobesni kauboj ne bi mogao nazvati tesnim
rupama, stajale su u dugakom nizu iznad jezera. A dole na rubu doline gomila
meksikanskih koliba, pa i mala crkvica takoe su osetili dodir ruke koja je sve unakolo
obnavljala. Sve to je ostalo od stare panske kue, koja je toliko vremena bila Svensonu
domom, behu goli masivni zidovi, pa je ak i neke od njih trebalo sruiti zbog novog
razmetaja prozora i vrata. Uvedene su se sve moderne instalacije topla i hladna tekua
voda i acetilensko svetlo. Unutranjost kue bila je udobno opremljena i nametena. Nije se
teilo luksuzu nego udobnosti. Petio na koji su izlazila sva vrata, bio je zasaen bujnom,
tamnozelenom travom. Svi su prozori gledali niz obronak. Medlinine etiri sobe zauzimale
su zapadni deo zgrade, a sve su izlazile na dugu verandu. Jedna je manja soba bila odreena
za njenu sluavku, zatim je bila radna, a onda spavaa soba i na kraju velika, svetla
prostorija koju je ve na prvi pogled zavolela. Bila je udobno i lepo nametena, s njenim
najmilijim slikama i knjigama. Bila joj je draa nego ikoja prostorija kod kue. Ujutro bi se
beli zastori na prozorima njihali na blagom mirisnom vetriu, dok se o podne uspavljujua
sparina, koja je silila na odmaranje, uvlaila unutra. Pred vee bi zapadno sunce prodirui
pod krov verande, obojilo zidove svojom zlatnom bojom, to se pomalo prelivala u crveno.
< .. ,: < Medlin Hemond bila je uverena da promena to su je
doiveli stara panska kua i ljudi, kojima je sad bila okruena, nije nita prema onoj koja
se dogodila u njoj samoj. Nala je smisao ivota. Bila je zaposlena, radila je telesno i
duevno, a ipak kao da je imala vie vremena nego ikada pre da ita, razmilja, ui i dokono
sanjari. Pomogla je bratu da prebrodi sve neprilike i u poslu postigne uspeh kakav je eleo.
Bila je marljiva Svensonova uenica i vrlo je savesno uila poljoprivrednu struku. Stari
prostoduni stoar u svom joj je srcu odredio mesto koje bi pripadalo keri da je ikada
imao. Toliko se ponosio njome da se to Medlin je to oseala ne bi moglo reima izrei. Pod
njegovim vodstvom, a katkada i u pratnji Alfreda i Florens, Medlin bi obilazila prerijom te
prouavala ivot i rad kauboja. Logorovala bi u preriji, spavala pod vedrim nebom i jahala
po etrdeset milja svaki dan po praini i vetru. Bila je i na dva prekrasna izleta u pustinju:
jedan do irikahua gorja, a odande kroz peskovitu pustinju punu stena i kaktusa do
meksike granice, a drugi, Aravaipa dolinom i njenim dubokim kanjonima obojenih stena i
veliajne divljine. To ulaenje, prodiranje u ivot Zapada, nje, devojke, izvana, zahtevalo
je velilki trud i napore. ali, kad je to kolovanje prelo svoju poetnu fazu, pretvorilo se u
rad koji je obavljala s ljubavlju. Zdravlje, i psihiko i fiziko bilo joj je savreno. Bila je
toliko aktivna da se trebala tek priviknuti na podnevni odmor koji je bio uobiajen u tim
krajevima i tako neobino potreban za vruih letnjih meseci. Katkada bi se zagledala u
svoju sliku u ogledalu i prpono se nasmejala videi gipko, ivahno stvorenje preplanula
lica i sjajnih oiju. Vie se radovala svojoj ivotnoj vedrini nego vlastitoj lepoti. Kritiari
Istoka smatrali su je lepom u onim vremenima kad je bila bleda, vitka, ponosna i hladna.
Sad se tome nasmejala. Kad bi je sada mogli videti. Od glave do pete plamteli su u njoj
vedrina i ivot. Ponekad bi pomiljala na roditelje, sestru i prijatelje, kako su tvrdokorno
odbijali pomisao da bi ona mogla ili elela ostati na Zapadu. Neprekidno su je zvali da se
vrati: a kad bi pisala kui, to je po dunosti esto inila, ni za to na svetu ne bi spomenula

promenu koja se s njom dogodila. Pisala bi da e se svakako vratiti u stari dom, naravno,
samo da ih poseti. A na to bi dobijala odgovore koji bi je zabavljali, a ponekad i rastuili.
Nameravala je otputovati kui na neko vreme, a kasnije jednom ili dva puta godinje. ali,
prvi je korak bio teak, zazirala je od njega. Kad doe kui, morae objanjavati, a oni to
nee razumeti. Posao njenog oca bio je takav da ga nije mogao napustiti na due vreme, na
toliko da bi mogao otputovati na Zapad, inae, pisao joj je on bi sam doao po nju.
Gospou Hemond nije se moglo nagovoriti da pree reku Hadson, po svom neamerikom
shvatanju Zapada verovala je da Indijanci jo uvek love bivole u okolini ikaga. Medlinina
sestra Helen ve je dugo vremena elela doi, potaknuta to sestrinskim oseanjima, a to
znatieljom, bar tako je Medlin mislila. Konano ona zakljui da e taj pokuaj kidanja
trajnih veza bolje moi oceniti ako je pre negoli poe kui na Istok, posete roaci i
prijatelji. Nakon te odluke pozove Helen da je poseti na leto i da sa sobom povede prijatelja
koliko eli. Nije to bio malen zadatak brinuti se o svim poslovnim pojedinostima na ranu
Njenog velianstva i o tome voditi knjige. Medlin se uverila da joj je kurs o trgovakim
poslovima, na koji je otac naterao, sad bio od neprocenjive vrednosti. Pomogao joj je da
skupi i sredi praktine detalje o uzgoju stoke, koje joj je Svenson ukratko izloio. Veliko
stado razdelila je u nekoliko manjih stada, a kad je koje od njih paslo u preriji, dala bi ga
pomno uvati. Neko vreme svako su stado drali u ograenom prostoru, gde ga je hranila,
napajala i paljivo negovala povea grupa kauboja. Zaposlila je tri kauboja izvidnika,
kojima je jedina dunost bila da jau po preriji i trae bolesnu, povreenu ili nemonu stoku
i telie bez majki te da ih dopremaju u tale, gde su ih leili i negovali. Dva su kauboja
imala zadatak nadzirati opor ruskih lovakih pasa i terati kojote, vukove i lavove, koji su
ugroavali stada. Bolje i pitomije krave muzare odvajali su od ostalog stada i putali na
panjake pokraj mlekare. igosanje stoke obavljalo se u oborima, telad su odvajali od majki
u odreeno vreme, kad je to bilo od koristi za oboje. Stari nain obeleavanja i ocenjivanja
stoke, koji je Medlin toliko zgrozio, bio je naputen, a uveden novi, koji je i kauboje, i
goveda i konje sauvao od okrutnosti i povreda. Uredili su i veliku farmu povra i zasadili
voke. Klima je bila bolja od kalifornijske, i uz dovoljno vode vrtovi, drvee i biljke
napredovali su i cvali da je to bio uitak pogledati. Sve veselija obilazila je Medlin
zemljita, koja su nekad bila pusta, a sada zelena, bujna i mirisna. Bilo je tu dvorita za
peradi i svinje, i movarnih povrina za Patke i guske. U poljoprivrednom delu rana nala
je zaposlenje i mala kolonija Meksikanaca. Njihovi su ivoti nekada bili teki i tmurni kao i
ona suna dolina gde su iveli. I kao to se dolina preobrazila izdanim natapanjem, tako su
pomo, saoseanje i rad promenili njihove ivote. Deca im vie nisu bila bedna, zaputena i
ispaena. Medlin je za njih postala nova, oboavana Madona. I dok je pogledom
obuhvaala svoj posed, usporeivala je promenu to je nastala na njemu i na ljudima koji su
tamo iveli, s onom koja se dogaala u njoj samoj. Moda je to samo u njenoj mati sunce
bilo sjajnije, nebo modre, a vetar blai. Ne, nije to bila mata, ni to bujno zelenilo trave i
vrtova, ni beli i ruiasti cvat voaka, ni sladak miris cvea, ni bleskanje vode u jezeru, ni
ono utanje proletnog lia. Tamo gde je nekad bila siva monotonija, sad se sve arenilo
od ivih i slikovitih boja. Gde je nekad danju i nou vladala tiina, tamo se sad za sunanih
sati razlee muzika. Prodorno rzanje pastuva uje se s travnatih panjaka, kao i lepranje
bezbrojnih ptica i divljih Pataka, kojima se ne da odleteti na daleki sever. Pesma eve i
crvendaa mea se s novom, neobinom i alosnom pesmom amerikog kosa, prodiruim
krikovima pustinjskog orla i melanholinim jecajima gugutke. Jednog aprilskog jutra sedela
je Medlin u svojoj radnoj sobi i muila se jednim problemom. Svakog ih je dana bilo
mnotvo. Veina se ticala dvadeset sedmorice neobuzdanih kauboja. Ovaj put se taj

problem odnosio na Ambroza Majlsa, koji je odmaglio s njenom francuskom sobaricom

Kristinom. Svenson je gledao Medlinu smeei se, smeh je njegov bio otvoren i irok kakav
je i sam bio. Eh, dakle, gospoice Hemond, ulovili smo ih. Ali, ne pre nego to ih je padre
Marcos venao. Sva ona jurnjava u autu kad sam bio smrtno preplaen, bila je ni za to. Ja
vama kaem da je Link Stevens lud kad vozi auto. Ni na konju nije nikad imao vie pameti.
On se ni samog avola ne boji. Da mi kosa nije bila ve bela, bila bi pobelela onda. U tom
se avolu neu vie voziti. Dakle, Ambroza i devojku ulovili smo prekasno. Doveli smo ih
nazad i sad stoje vani zatelebani i ne mare za svoje besramno ponaanje. Svensone, to da
kaem Ambrozu? Kako da ga kaznim? Kriv je to me prevario. Nikad u ivotu nisam bila
tako iznenaena. inilo mi se da Kristina nije za njega marila vie nego za ostale kauboje.
Kakav je onda moj autoritet? Trebam neto napraviti. Svensone, morate mi pomoi. Kad
god bi se Medlin nala u nekom kripcu, uvek bi se obraala starom stoaru. Niko nije bio
ponosniji na svoju slubu od Svensona, ali je esto dobijao zadatke koji su bili suprotni
njegovoj skromnosti. Sad se u velikoj neprilici poeao po glavi. Pasje mu sree! Kakve
veze ima taj beg s uzgojem stoke? Ja se razumem samo u stoku. Gospoice Hemond,
upravo je udesno ega se sve ne dosete ti kauboji. Nikad jo nisam video ovakvih kao to
su ovi vai. Ne raspoznajem se vie u svemu tome. Oblae se fino, itaju knjige, a neki su
ak prestali piti i ne psuju. Ne kaem ba da je to loe. Eto, oni su najfiniji kravari o kojima
sam ikad pomiljao. Ali, upravljati njima, to je izvan mojih mogunosti. Kad kauboji
poinju igrati golf i beati s francuskim sobaricama, onda, drim, Bili Svenson se moe
zahvaliti na poloaju. Svensone! Ta valjda me neete sad ostaviti na cedilu? ta bih ja bez
vas! povie Medlin u strahu. Eh, ostaviti vas sigurno neu, gospoice Hemond! Ne, to ne
bih nikad uinio. Vodiu vam stoarski posao i nadgledati konje i goveda. Ali, treba mi
nadzornik koji zna upravljati tom udesnom kaubojskom vrstom. Ve ste pokuali zaposliti
razne nadzornike, pokuavajte dalje, dok ne naiete na oveka koji e odgovarati vaim
zahtevima ree Medlin. Nego, ostavimo sad to. Kaite mi, kako da delujem na Ambroza?
im da ga kaznim? Moram uzeti drugu devojku i ne elim ba da mi i drugu ovako otmu.
Eh, dakle, ako u slubu budete uzimali lepe devojke, ne moete drugo oekivati. Eto, ta
mala crnooka francuska devojica sa svojom snenom puti, nametenim smekom i
sleganjem ramena, zaludila je kauboje. Bie jo vee guve s drugom. Jadna ja! uzdahne
Medlin. A to se tie toga, kako ete delovati na Ambroza, to u vam odmah rei. Ozbiljno
razgovarajte s njim i kaite mu da ete ga oterati. To e ga prodrmati, a druge e malo
zaplaiti. Dobro, Svensone, dovedite mi Ambroza, a Kristini kaite neka prieka u mojoj
sobi. Lep kauboj vedra izgleda i sjajnih oiju dotrapa u tekim izmama u sobu. Njegovu
uobiajenu plahost i nespretnost zamenilo je uzbuenje. Izgledao je srean. Pogledao je
, . : Medlinu ravno u oi, kao da oekuje da e mu poeleti sreu. Njoj su te
rei ve lebdele na usnama, ali se suzdri da bi izgledala stroe. ali, sama temeljno
posumnja u svoj uspeh. Neto toplo i drago poput mirisa prolea ulo je s Ambrozom u
sobu. Ambroz, ta ste uinili? upita ga. Gospoice Hemond! A eto otiao i oenio se odvrati
Ambroz, a rei su mu se spoticale jedna o drugu. Oi su mu sjale, a glatko izbrijano,
preplanulo lice bilo je ozareno sreom. Pretekao sam ostale momke. urio sam se zbog
Frenka Slejda, a valjalo je pripaziti i na Dima Bela. ak je i stari Nils bacio oko na
Kristinu. Vie nisam mogao rizikovati! Odveo sam je u ElKajon i venao se. Da, tako sam
ula ree Medlin polako, gledajui ga. Ambroz, da li je volite? On se zacrveni pod njenim
pogledom, spusti glavu i igrajui se svojim sombrerom pone teko disati. Primetila je kako
mu je zadrhtala jaka, smea ruka. To na nju ostavi snaan utisak. Taj snani momak, koji za
manje od jedne minute uhvati, srui i vee divljeg bika, tako drhti od samog pitanja! Tada

on hrabro podigne glavu i pred toplim sjajem njegovih oiju Medlin skrene pogled u stranu.
Da, gospoice Hemond, volim je ree on. Mislim da je volim na onaj nain kako vi pitate.
Ve prvi put, kad sam je video, pomislio sam kako bi divno bilo ovakvu devojku imati za
enu. Sve je bilo tako udno njen dolazak ovamo i kako sam poeo za nju oseati. Sigurno,
nisam poznavao mnogo devojaka, ak godinama nisam video nijedne. Ali, kad je ona dola!
Devojka moe divno promeniti misli i oseaje mukarca. Mislim da nikada pre nisam tako
oseao. Moj ah, mislim da tek sad pravo shvatam blagoslov padra Markosa. Ambroz,
nemate mi to drugo rei? upita Medlin. zaista mi je ao to pre nisam imao vremena da
vam to kaem, ali urio sam. . i: . , : , : to ste nameravali uiniti? Kuda ste
ili kad vas je Svenson naao? Upravo smo se bili venali. Nisam ni na to drugo mislio
nakon toga. Mislim da bih se bio pourio nazad na svoj posao, jer sad i te kako trebam
raditi i tedeti novac. ali, drago mi je Ambroz da shvatate svoje obaveze. Zaraujete li
dovoljno? Da li je vaa plata dovoljna za izdravanje ene? Svakako. Ta, gospoice
Hemond, dosad nisam zaradio ni polovinu ove sadanje plate. Dobro je raditi za vas!
Poterau momke iz svoje kuice i urediti je za Kristinu i sebe. Bie strano ljubomorni!
Ambroz, ja ja estitam vam. elim vam sreu ree Medlin. Ja ja u dati Kristini mali
venani dar. Htela bih s njom kratko razgovarati. Vi sad moete ii. Medlini se uini
nemoguim da kae, ma i jednu otru re tom sretnom mladiu. Teko je skrivala i vlastito
zadovoljstvo zbog promene dogaaja. Tom se oseaju pridrui i radoznalost i zanimanje
kad je pozvala Kristinu. Gospoo Ambroz Majls, izvolite ui! Niko se ne odazove iz druge
sobe. elela bih videti nevestu nastavi Medlin. Jo se uvek nita nije ulo. Kristina! viknu
ona tada. Poput vetra uletela je tada meavina neega to je molilo i preklinjalo. Kristina je
bila mala, graciozna i punaka, vrlo bele puti i tamnih oju. Ve godinama bila je najmilija
Medlinina sobarica i obe su se iskreno volele. Dok Ambroz u svojoj blistavoj srei nije
oseao nikakve krivice, Kristina je shvatala svoj prestup. U njenim nesuvislim reima
oseao se strah, kajanje i molba da joj se oprosti. Bilo je oito da je mala Francuskinja bila
prevladana. Tek kad je Medlin uzbuenu devojku privinula sebi, umirila je i oprostila joj,
ona je mirnije mogla razjasniti svoju ulogu u toj otmici. Bila je potpuno zbunjena. Ali, kad
je, priajui videla, da joj Medlin oprata, polako se smirila. Njena pria raspoloi Medlinu
i ujedno je potrese. Ta divna, prava, plaha ljubav, koje je Kristina jedva bila svesna,
razdragala je i ushitila. Ako Kristina voli Ambroza, onda tu zaista nema zla. Dok je gledala
devojine oi, divne i izraajne u svojoj srei, i sluala kako joj pokuava objasniti ono to
ni sama jo nije pravo shvatala, Medlini se nehotice nametne poreenje: ako je ikada
drevni, peinjski ovek doveo sebi druicu, ili varvarin oteo mudru Sabinjanku, tada je ono
to je u Ambrozu Majlsu usplamtilo bila strast i ar tih pravednih predaka. Tek nain na
koji se sve odigralo, Kristina kao da jo uvek nije pravo shvatala. On kae, voli me
ponavljala je kao u ekstazi devojka on hoe venati me, on poljubi me, obujmi me, digne na
konja, on jae sa mnom celu no, on vena mene. I pokae prsten na treem prstu leve ruke.
Medlin zakljui u sebi: ma kakvi bili Kristinini oseaji za Ambroza pre venanja, sada ga
voli. Bila je odvedena silom, ali sad je pobeena. Kad je Kristina uteena otila, sa slabo
prikrivenom eljom da se to pre vrati svom Ambrozu, Medlin se oseti potpuno u vlasti
devojinih oiju i njenih rei. Oito je u tom sunanom kraju ivot jo bio pun romantike.
Za nju samu bilo je u tome neopisive drai i ushita, a to je nadjaalo spoznaju o
Ambrozovoj silini i neobinom nainu udvaranja. Njen razum nije odobravao kaubojev
silovit nain prosidbe, ali neki njoj nepoznat oseaj, njeno je srce sasvim privukao na
njegovu stranu. Rekao je poteno i otvoreno da devojku voli i molio je da se uda za njega,
poljubio je, obujmio, podigao na svog konja, odjahao s njom u no i venao je. Bez obzira

na to s koje strane je gledala taj dogaaj, uvek se vraala na svoj prvi utisak ushita i
oduevljenja. Iako je to bilo protiv svih pravila njena odgoja, ipak je bilo lepo i uzvieno.
Ona oseti da se poljuljala umetno nametena vaga njenih prekrutih naela. Jedva se smestila
za pisai stol, da bi nastavila svoj posao, kad su je prekinuli Svensonovi teki koraci po
verandi. Uao je, a izraz njegova lica graniio je pomalo s histerijom. Nije se moglo
odrediti pokuava li zatomiti jad ili veselje. Gospoice Hemond, opet me zaskoio drugi
neverovatan dogaaj. Dim Bel hteo je doi k vama, i kad sam ga zadrao i rekao da ste
jako zaposleni, on je skoio i rekao da nee vie, makar koliko ogladneo, jesti hleb koji se
mesi u lavoru. Kae da e radije gladovati. Nils da je doao kod njega u njegovu kuicu i
nudio ih hlebom, koji da ste ga vi nauili mesiti u nekakvom novom stroju s rukom. Dim
kae da je taj hleb bolji od bilo kog kolaa koji je dosad jeo, i hoe da mu pokaete kako se
pravi. I sad kao upravnik ovog rana, gospoice Hemond, ja bih morao znati to se ovde
dogaa. Moda me Dim samo zafrkava, moda je luckast, a moda sam lud ja. Molim za
oprotenje, ali elim znati ima li istine u tom Dimovu naklapanju? Medlin je jedva nekako
suzdrala navalu smeha i objasnila je zapanjenom starom stoaru kako je s Istoka dobila
spravu za meanje hleba, a budui da su njene kuvarice pokazale strah od tog izuma, ona je
sama pokuala njome rukovati. Ispalo je da je to veoma jednostavno, da se tedi vreme, trud
i brano i sve je mnogo ie nego na stari nain mesiti testo rukma. A to je najvanije,
hleb je tako dobar da je Medlin bila oduevljena. Smesta je naruila nekoliko takvih
naprava. Jednog je dana sluajno prolazila kad je Nils mesio testo za dvopek u svom
lavoru, pa ga je oprezno i obzirno upoznala sa svojom novom metodom. Nils je, ini se, kao
pekar bio ugledan i bio je na to vrlo ponosan. Osim toga rugao se svakoj novotariji s
tokiima i rukama. Ipak je pristao da mu ona pokae kako ta stvar radi i kakav se hleb u
njoj mesi. Nakon tog razgovora zamolila ga je da doe u kuu i onda ga je sasvim pridobila
za novotariju. Svenson se gromko nasmejao. Eh, eh, eh uzviknuo je na kraju. To je krasno i
uasno smeno. Moda vi i ne opaate kako je to smeno. Vidite, Nils se upravo razmetao i
hvalio pred momcima kako ste to samo njemu pokazali, a sada ete, eto, morati svakog pa i
najzadnjeg kauboja upuivati u te novotarije. Oni su najljubomorniji ljudi na svetu, a svi su
ludi za vama. Uzmite samo Dima. Ta lenjina nee nikad mesiti hleb. Poznat je da voli
izbegavati svaki posao. Znam da umesto pranja lonaca i tiganja vie voli straariti kod
stoke za kiovitih noi. Sad on hoe da i njemu pokaete ono ime se Nils hvali. On e se
onda hvaliti pred svojim prijateljem Frenkom Slejdom, a Frenk e biti izvan sebe kad uje
sve o toj udesnoj spravi. Kauboji su udna stvorenja, gospoice Hemond. Kad ste ovako s
njima zapoeli, morate se toga i drati. Moram rei da dosad nisam video ovakvu druinu
na poslu. Sigurno ste vi sila, koja ih pokree. Svenson, zaista mi je drago da to ujem
odvrati Medlin. Veselie me da ih sve pouim. Ali, zar ih ne bih mogla sve odjednom
pozvati ovamo, barem one koji nisu u slubi? Eh, dakle, mislim da to nema smisla, ako ne
elite da se potuku odvrati Svenson suvo. Sad ste sebi na lea natovarili, gospoice
Hemond, to da morate jednog po jednog pozvati ovamo i da svaki od njih misli kako ste se
s njim trudili vie nego s onim pred njim. Nakon toga moda moemo nastaviti s uzgojem
stoke. Medlin je protestvovala, a Svenson tvrdokorno ustrajao pri onom to je on nazivao
diplomatija. Nekoliko je puta Medlin postupila protiv njegova saveta i uvek su stvari
krenule naopako. Sad vie nije htela rizikovati i veselo se i raspoloeno prihvatila svoga
zadatka. Dima Bela su uveli u veliku svetlu kuhinju koja se sva sjala od istoe. Zaas se
pojavila Medlin opasana pregaom i zasukanih rukava. Ona mu objasni upotrebu razliitih
aluminijskih delova sprave privrstivi kabli za dasku stola. Dimu kao da je ivot ovisio
o tom predavanju, sudei po njegovoj rastresenosti i zahtevu da mu se po nekoliko puta

objasne neke stvari, naroito okretanje ruice. Kad je Medlin trei put uhvatila Dimovu
ruku, da mu pokae jednostavni mehanizam, a on jo uvek nije razumio, poela je pomalo
sumnjati u njegovu iskrenost. Pogodila je da on nee razumeti sve dok bude dodirivala
njegovu ruku. Kad je poela meriti brano, mleko, masnou, so i kvasac, obuzme je oaj
videi da on na to ne obraa ni najmanje panje, nego samo nju guta oima. Dime, pa ta
u s vama ree ona strogo. Kako ete nauiti mesiti hleb kad ne gledate kako to ja radim? Ja
gledam vas odgovori on neduno. Konano poalje Medlin kauboja svojim putem, s
napravom za hleb ispod pazuha. Sledeeg jutra prema Svensonovom predvianju Frenk
Slejd, Dimov kuni prijatelj, vrlo veselo se pojavi pred Medlinom, s vruom eljom da
svog teko premorenog i optereenog prijatelja rastereti od nekih zajednikih poslova u
njihovoj kuici. Gospoice Hemond ree Frenk. Dim je strano ljubazan i hoe raditi sve
sam. Ali, on ba nije bistar, pa mu ne treba verovati. Ali, ja sam iz Misurija, i meni morate
pokazati. itavu nedeljun Medlin je objanjavala naunu metodu modernog pravljenja
hleba. Pritom se sasvim ugodno zabavljala. Kakva su deca ti krupni nespretni momci!
Progledala je njihove jednostavne trikove. Neki su od njih bili ozbiljni kao dekani, a drugi
su se drali tako vano da bi to pristajalo i licima dravnika kad potpisuju dalekosene
ugovore. Zaista su to prava deca, koja trebaju nekoga da njima upravlja. Ali, da bi to
uspelo, treba ih odravati u dobru raspoloenju. Bezbriniju i veseliju druinu ne bi se
moglo nai. A ipak su sve to odrasli mukarci. Svenson je tumaio da preobilje njihove
prponosti potee od njihovih razliitih sudbina. Dvadeset sedam kauboja u smenama od
devet ljudi radilo je po osam sati na dan. Nikad se dotad na Zapadu o neem takvom nije
ulo. Svenson je izjavio da e kauboji sa svih strana sveta na svojim konjima navaliti prema
ranu Njenog velianstva.

EL KAPITAN
Svensonovo zanimanje za revoluciju uz meksiku granicu oito se pojaalo na vest da se
Din Stjuart naroito istakao meu pobunjenicima. Odonda je stari stoar redovno slao po
novine u El Paso i Daglas, pisao farmerima na velikom zavoju reke Rio Grande i
beskonano priao onima koji su ga hteli sluati. Svensonovi prijatelji na ranu nisu imali
mogunost zaboraviti njegovog kauboja miljenika. Uvek bi zapoinjao svoj hvalospev
opravdavajui Stjuarta to je poao po zlu. Medlin ga je volela sluati, mada nikad nije bila
sigurna ta je u njegovom prianju stvarnost, a ta fantazija. Meutim, nedvojbeno je
utvreno da je kauboj izveo neke vrlo hrabre poduhvate u korist pobunjenika. Medlin je u
vie pograninih listova proitala njegovo ime. Kad su urotnici pod Maderom opsedali i
zauzeli grad Huarez, Stjuart se borio tako hrabro da je stekao naslov El Kapitan. Ta je
borba, izgleda, bila odluujua za revoluciju. Kapitulacija predsednika Diaza je usledila,
raneri uz granicu Teksasa i Kalifornije su odahnuli. O Dinu Stjuartu nije se vie nita
ulo sve do aprila, tada je do Svensona dopro glas da je kauboj stigao u ElKajon i tamo
izazivao nerede. Stari je stoar osedlao konja i najveom brzinom odjurio u grad. Za dva
dana vratio se utuen. Medlin je sluajno bila prisutna kad je razgovarao s Alfredom. Doao
sam tamo prekasno, Al rekao je stoar. Dina vie nije bilo. Ali, ta kae na ovo? Dani
Mejns je upravo bio otiao s dva natovarena konja. Nisam mogao saznati kojim putem, ali
kladio bih se da je krenuo stazom za Peloncilo. Dani e se ve pojaviti odvrati Alfred. to
si saznao o Stjuartu? Moda je otiao s Deniem? Ne mnogo ree Svenson kratko. Din se
sav bacio na izbore. Nisu brda vie za njega. Hajde, priaj nam o njemu! Svenson obrie
oznojeno elo i pone malo mirnije priati. Eh, dakle, ovo s Dinom vie je nego udno. Da

poludi! Stigao je u ElKajon, otprilike pre nedelju dana. Tako je oslabio kao da je celu zimu
projahao po preriji. Bio je pun novca meksikog kau. A Grizeri su svi ludi za njim. Zovu
ga El Kapitan. On se napio i galamio za Petom Hejvom. Seate se onog Grizera na koga su
pucali prolog oktobra, one noi kad je stigla gospoica Princeza? Dakle, on je mrtav, a
ljudi kau da e Pet za to ubistvo optuiti Dina. Mislim da je to samo naklapanje, mada je
Pet dovoljno podmukao da to uini, samo ako se bude usudio. Ako je bio u ElKajonu,
svakako se dobro sakrio. Din je etao celu no gore-dole i ekao ga, ali se ovaj nije
pojavio. I naravno, pio je sve vie. Dobro se naljoskao. Bilo je grdne guve, ali pucnjave
nije bilo. Moda se razljutio pa je poao do Floinog ogora i izmlatio ga. To ba nije takvo
zlo. Deku je ve trebala dobra porcija batina. Eh, onda je Din sreo Denija i pokuao ga
opiti. I nije uspeo. ta biste vi na to rekli? Dani nije nita popio niti kapi. Svakako, to mi je
drago, ali se tomu ne mogu dovoljno nauditi. Jer, eto, Dani je voleo crvenu tekuinu kao
ribica. ini mi se da su on i Din izmenili otre rei, mada ba nisam u to siguran. Sad kako
bilo, Din je poao dole do eleznike stanice, pepeo se na lokomotivu i ostao na njoj i kad
je krenula. Gospode Boe, nadam se da nije zaustavio voz! Ako i stigne sretno preko u
Arizonu, zatvorie ga u Iumi. A taj zatvor je pravo groblje za kauboje. Brzojavio sam
efovima stanica da potrae Stjuarta i da mi brzojavno odgovore gde je smeten.
Pretpostavimo da ga nae, Svensone, od kakve ti je to koristi? upita ga Alfred. Stari je
ovek mrko klimao glavom. Jednom sam ga izvukao iz nevolje. Moda u to opet moi.
Zatim razvedrivi se malo, okrene se Medlini. Upravo mi je sinula ideja, gospoice
Hemond. Ako ga naem, onda je Din Stjuart onaj pravi nadzornik za na ran. On moe
zauzdati tu rulju govedara koji me teraju u ludilo. Osim toga, otkad se borio meu
pobunjenicima i stekao naziv El Kapitan, svi e Grizeri kleati pred njim. I jo neto,
gospoice Hemond, mi se jo nismo reili Don Karlosa i njegovih vakerosa. Istina, on vam
je prodao kuu, farmu i stoku. Ali, seate se, nita se nije stavilo crno na belo kada e
odavde otii. A Don Karlos ne odlazi. Nimalo mi se to ne svia. Kaem vam, Don Karlos
zna mnogo o govedima koja su nestala s mog rana, a koja sad nestaju s vaeg. Taj Grizer
je kuvan i peen s pobunjenicima. Kladim se, kad bude odlazio, on i njegovi vakerosi
stvorie nove gerilce koji e ugroavati granicu. Ova revolucija jo nije prola, tek je
poela. A sve one bande izoptenika e se njome koristiti. Doiveemo stara vremena. Eto,
i zato ja trebam Dina Stjuarta, i to nuno. Hoete mi dopustiti, da ga namestim ovde, ako
se opet vrati na pravi put? zavri stari stoar promuklim glasom. Svakako Svensone, na
svaki nain naite Stjuarta i dovedite ga na ran. Pa ak ne morate ekati da se odvikne od
svojih mana odvrati Medlin. Svenson joj zahvali i odvede svoga konja. udno je koliko
voli tog kauboja promrmlja Medlin. Nije to ba tako udno, Princezo odvrati njen brat.
Nee ti biti udno kad o tome neto sazna. Stjuart je bio sa Svensonom na tegobnim i
munim putovanjima po pustinji. Nema polovinih oseaja meu dvojicom mukaraca kad
u pustinji gledaju smrti u oi. Oni se ili mrze ili vole. Ne znam, ali drim da je Stjuart za
Svensona mnogo uinio, spasio mu je moda ivot. Osim toga, Stjuart je drag mladi kad
ide pravim putem. Nadam se da e ga Svenson dovesti nazad. Mi bismo ga uistinu trebali,
Princezo. On je roeni voa. Jednom je sam, na konju, zaao meu bandu Meksikanaca
koja nam je bila sumnjiva zbog krae goveda. Bilo ga je divno videti. Eto, nije mi drago, ali
moram ti rei da smo zabrinuti zbog dranja Don Karlosa. Neki od njegovih vakerosa uli
su u moj obor neki dan, kad je Flo bila sama. Jako se uplaila. Ti su vaguerosi postali
drugaiji otkad je Don Karlos prodao svoj ran. Nikako ne bih imao poverenja belu enu
ostaviti samu s njima. Sad su oni jo drskiji. Neto kao da visi u vazduhu. Oseaju se vrlo
sigurni. Jedne noi samo e nestati preko granice. Tokom sledeeg nedelje Medlin otkrije

da se dobar deo njena zanimanja za Svensonovu potragu za lakomislenim Stjuartom,

udnim nainom pretvorio u simpatiju prema kauboju. Bio je to paradoks, razmiljala je, da
su uprkos izvetaju o njegovu pijanevanju na prolazu iz grada u grad, svi na ranu imali u
njega poverenja i nade. Svenson ga je voleo, Florenci je takoe bio drag, Alfred mu se
divio i saalevao ga, a kod kauboja, to su mu dela bila sramotnija, ugled mu je bivao sve
vei. Meksikanci su ga nazivali El Kapitan. Medlinino miljenje o Stjuartu nije se ni
najmanje promenilo od one noi, kad ga je prvi put susrela. Neke njegove osobine, o
kojima jo nije stvorila pravo miljenje, prekrasan konj, koga joj je darovao, pa njegov
ugled meu gerilcima i sva ta nesvakidanja simpatija za njega, osobito ona njena brata,
uinili su da je od srca poalila njegovo sadanje vladanje. Za to vreme Svenson je radio s
toliko ara i ozbiljnosti, da bi neko kome situacija nije bila poznata pomislio, kako on
nastoji pronai i popraviti roenog sina. Odlazio je do nekoliko manjih stanica u dolini, ali
vraao bi se mrka i zlovoljna lica. Medlin je pojedinosti doznavala od Alfreda. Stjuart je
padao iz zla u gore, bio je veno pijan, izgledao divlje i neuredno, na najboljem putu do
zatvora. Tada jednog dana stigne izvetaj zbog koga je Svenson pourio u Rodeo. Vratio se
treeg dana potpuno iscrpljen. Bio je tako duboko povreen da nitko, pa ni Medlin, nije iz
njega mogao izvui nita o onom to se dogodilo. Priznao je da je naao Stjuarta, ali nije
mogao na njega uticati. Kad je stari stoar u svom prianju doao do te take, lice mu je
pomodrilo, pogled odlutao i poluglasno je, kao za sebe, poeo mrmljati: Ne, Din je bio
pijan, sigurno je bio pijan, jer inae ne bi mogao onako postupati sa starim Bilom! Medlin u
isto vreme obuzme bes prema okrutnom kauboju i oseaj samilosti za vernog starog
stoara. I kad je Svenson ve hteo potpuno odustati, ona odlui situaciju preuzeti u svoje
ruke. Svensonova nepokolebiva vera i njegovo bolno opravdavanje Stjuartove silovitosti, a
moda ak i podlosti, snano su delovali na nju i dali joj novi uvid u ljudsku prirodu. Cenila
je takvu vrstu veru koju nita nije moglo skriti. Tada joj doe neobina pomisao, naime,
da Stjuart mora biti i vredan takvih oseaja, jer inae ih ne bi mogao izazvati. Nesvesno
oseti elju da uspe poverovati kako negde, u najskrovitijoj dubini i najgoreg i
najpokvarenijeg bednika na zemlji, tinja iskra neeg dobrog. eznula je za verom u ljudsku
prirodu, onakvom kakvu je Svenson imao u Stjuarta. Poslala je Nilsa u Rodeo u potragu za
Stjuartom. On je jahao svoga konja, a sa sobom je poveo i Princezu. Dobio je upute da vrati
Stjuarta na ran. U odreenom vremenu on se vrati vodei riana bez jahaa. Ma, jest,
naao sam ga odgovarao je na njihova pitanja. Naao ga ve napola treznog. Potukao se
negde i neko ga je dovukao u krevet, kako mi se ini. A kad je video onog svog rieg konja,
kriknuo je i bacio mu se oko vrata. A kako ga je tek konj prepoznao! Din ga je milovao i
plakao, plakao kako nikad nikoga nisam video da plae. ekao sam malo i upravo sam mu
hteo neto rei, kad se on kao mahnit okrene prema meni krvavih oiju. Nels rekao je ja
ludo volim toga konja, a i ti si mi nekad bio drag, ali ako ga brzo ne odvede, prosvirau
vas obojicu. I, bogami, odmaglio sam. Nisam mu rekao ni zbogom. Nils, vi mislite da nema
smisla ii kod njega i nagovarati ga da se vrati? Sigurno, gospoice Hemond odvrati Nils
vrlo ozbiljno. Video sam u svom ivotu kojekakvih govedara: oslepljene od sunca, sulude,
otrovane zmijskim ugrizom, ali Din Stjuart ih sve tue. Sigurno e do izbora potpuno
pomahnitati. Medlin otpusti Nilsa, ali dok je jo bio na dohvatu njena uha, ula je kako
govori Svensonu koji ga je oekivao na verandi. Bile, ovo je samo za tvoje ui, nijedna od
ovih sadanjih Dinovih tunjava nije bila zbog ene! Pre bi se, kad je bio pijan, potukao
zbog svake lepe grizerske devojke, na koju je naletio. Zato Pet Hejv misli da je Din ubio
onog vakerosa koji je bio s malom Bonitom one noi prole jeseni. Ali, Din se sad tue
samo zato da bi sam bio ubijen, ko zna iz kog razloga. Nilsovo prianje kako je Stjuart

plakao nad svojim konjem neobino se dojmilo Medlin. Nastojala je nagovoriti Alfreda da
on pokua neto postii kod tog zagriljivog, tvrdokornog kauboja. Alfredu je trebala jedna
jedina re, ve je, naime, pomiljao da sam ode u Rodeo. I poao je, ali vratio se sam.
Princezo, ne mogu razjasniti Stjuartov neobian postupak rekao je Alfred. Video sam ga i
razgovarao s njime. Poznao me, ali kao da nita od svega to sam mu govorio nije shvatio.
Strahovito se promenio. Drim da ga naputa ona njegova, nekad izvanredna snaga. Njegov
me izgled zaista potresao. Nisam ga mogao dovesti nazad ovamo ovakvog, kakav je sada.
uo sam sve o njemu, pa iako jo i nije sasvim siao s uma, ini se da mu je prokleto stalo
do toga, kako Bili kae, da ga neko ucmeka. Neki od njegovih ispada ba . . . ba nisu za
tvoje ui. Bili je uinio za njega sve to moe napraviti ovek za oveka. Svi smo mi uinili
za Stjuarta sve to se moe. Da se tebi pruila prilika, moda bi ga ti uspela spasiti. Ali, sad
je prekasno. Ne misli vie na to, draga! ali, Medlin nije Dina ni zaboravila ni napustila.
Oseala je da bi, odustavi od toga, izgubila mnogo vie nego samo nadu da spasi jednog
propalog oveka. Tek, bila je u nedoumici kako dalje postupiti. Dani su prolazili i svaki bi
donosio nova naklapanja o Stjuartovoj bezglavoj karijeri koja e zavriti u zatvorima Iume.
Bio je preao granicu za Koiz u Arizoni, gde su se erifi vre drali zakona. Na kraju je
stiglo i pismo nekog Nilsovog prijatelja iz irikahue, pisao je da je Stjuart bio ranjen u
svai. Rana nije opasna, ali e zbog nje, po svoj prilici, morati due mirovati i kroz to e se
otrezniti, a tu priliku, rekao je Nilsov izvestitelj, neka iskoriste Stjuartovi prijatelji i odvedu
ga kui pre nego to bude zatvoren. Ovome je bilo priloeno i pismo koje je Stjuartu pisala
sestra. Verovatno su ga kod njega i pronali. Pisala mu je o bolesti i molila ga za pomo.
Nilsov je prijatelj prosledio to pismo bez Stjuartovog znanja, nadajui se da e Svenson
pomoi Stjuartovoj porodici. On Stjuart, da nema novaca, pisao je. Sestrino pismo stiglo je
i do Medlin. itala ga je suznih oiju. Govorilo joj je mnogo vie, a ne samo kratku priu o
bolesti, siromatvu i o zabrinutosti, to Din ve tako dugo ne pie kui. Govorilo je o
ljubavi majke, sestre i brata, o dragim vezama, koje nisu bile prekinute. Govorilo je i o
ponosu zbog brata El Kapitana koji je postao tako slavan. Potpis je glasio: Tvoja sestra Leti
koja te toliko voli. Lako je mogue, zakljuila je Medlin, da je to pismo bio jedan od
razloga za njegovo tvrdoglavo, ludo ponaanje. Primio ga je prekasno, nakon to je ve
spiskao novac koji je majci i sestri bio veoma potreban. Ukratko, Medlin je odmah poslala
bankovni ek Stjuartovoj sestri s propratnim pismom da je novac unapred oduzet od
njegove plate. Nakon toga instinktivno odlui da sama poe u irikahuu. Put na konju do
tog malog arizonskog sela bio je do krajnosti naporan, ali vonja autom, osim nekih
izboina na cesti i nekoliko peanih naplavina, bila je udobna i trajala tek nekoliko sati.
Veliki je auto jo uvek bio jedno od sedam uda za Meksikance i kauboje, ne zato to bi
automobili bili neto novo i nevieno, nego zato to je ovaj bio velik i mogao je razviti
veu brzinu od brzog voza. Vozau koji je stigao kolima, nije poloaj meu ljubomornim
kaubojma bio ba naroito ruiast. Ali, ipak se dao nagovoriti da ostane tako dugo dok
neko ne naui upravljati autom i ne naui tehniku motora. Izbor je pao na Linka Stivensa,
jednostavno zato jer je od svih kauboja bio jedini, koji se poneto razumeo u mehaniku.
Dosad je Link bio vrlo vet jaha i kauboj, ali one je zime usled nespretnog pada s konja
zadobio jau povredu na nozi, te vie nije mogao jahati. To ga je muilo i unitavalo. Ali,
kad je stigao veliki beli auto i on je bio izabran da ga vozi, ivot mu se opet uinio vrednim.
Svi ostali kauboj smatrali su Linka i njegovu mainu vrstom demona i bili su u smrtnom
strahu pred obojicom. To je bio razlog da je Nils, kad mu je Medlin naredila da je prati do
irikahue, oklevajui izjavio kako e radije za njima na konju. Ali, ona se nije obazirala na
to, i uz pratnju Florens oni krenu. Na milje i milje daleko cesta je kroz dolinu bila glatka,

tvrda i lagano se sputala. Kad se inilo, kao ovde, da brza vonja nije opasna, Medlin joj
se nije protivila. Travom obrasla ravnica ostajala je za njima, a mala takica u dolini
postajala je sve vea i vea. S vremena na vreme Link bi svraao pogled na nesretnog
Nilsa, ije su oi suludo gledale, a ruke se grevito drale za sedite. Dok su kola polagano
vozila peanim i neravnim mestima, slobodnije je disao. A kad su se zaustavila u irokoj,
pranoj ulici irikahue, sretno se izvukao napolje. Nils, mi emo ekati ovde u kolima dok
vi ne naete Stjuarta ree Medlin. Gospoice Hemond, ja vam kaem, Din e pobei kad
nas vidi, ako samo bude mogao trati odgovori Nils. Pa, dobro, idem ga onda potraiti i
razmisliti ta dalje. Nils pree preko pruge i nestane iza niskih ravnih kua. Zaas se pojavi
opet i pouri do kola. Medlin oseti na sebi pogled njegovih sivih oiju. Gospoice Hemond,
naao sam ga ree on. Spavao je, probudio sam ga. Trezan je i nije teko ranjen. Ali, mislim
da ga vi ba ne biste trebali posetiti. Moda bi Florens . . . Nils, ja ga ba ne elim sama
videti. Zato ne? to je rekao kad je uo da sam ovde? Pa, ja mu to, dakako, nisam rekao. Ja
sam samo rekao Halo, Din! a on moj Boe, Nels, moda mi ba i nije drago da nekoga
vidim. Pitao me ko je sa mnom, a ja sam rekao, Link i neki prijatelji. Kazao sam mu da u
ih dovesti, a on je poeo vikati na mene. Ali, ipak sam poao. I, ako ga zaista elite videti,
gospoice Hemond, onda je sad za to najbolja prilika. Ali, njegov izgled e vas potresti.
Lei u jednoj grizerskoj rupi tamo preko. Verovatno su mu Grizeri dobri, ali oni su bedni
avoli. Medlin nije ni aska oklevala: Hvala vam, Nils! Odvedite me odmah tamo. Doi,
Florens! Izale su iz kola, oko njih su se sjatila radoznala meksika deca, pole su
pranjavom cestom meu crvenim zidovima od erpia do neke uske uliice. Nils proe
pokraj nekoliko kua i zaustavi se na vratima prljava hodnika. On je ovde unutra, iza onog
prvog ugla. To je Petio sunan i otvoren. Gospoice Hemond, ako nemate nita protiv, ja u
vas tu ekati. Mislim da Din ne bi hteo oko sebe videti nikakve momke, kad ugleda vas
devojke. Na te rei Medlin zastane oklevajui. Nije se ni setila da pomisli kako e to na
Stjuarta delovati ako se ona iznenada pojavi pred njim. Florens, priekaj i ti ree tada i ue
sama unutra. Nala se u ruevnom Petiju punom alfalfa trave i otpadaka koji su se sjali na
suncu. Na klupi, leima okrenut njoj sedeo je ovek i gledao kroz pokutine u sruenom
zidu. Nije je uo. Ovde nije bilo tako prljavo i zaguljivo kao na hodnicima kojima je
prolazila. Koliko je mogla videti, to je mesto sluilo kao obor. Veliki takor drsko je
pretrao preko prljavog poda, rojevi muha leteli su okolo. ovek ih je umorno terao od
sebe. deo lica, koji je bio okrenut prema njoj, bio je crn i nabrekao i sav obraten. Ramena
su mu bila potpuno sputena. Bio je to prizor bede i beznaa. Medlin je pogaala zbog ega
Nils nije eleo tome prisustvovati. Gospodine Stjuart, ja sam to, Medlin Hemond, dola
sam vas posetiti. On se ne pomakne, inio se kao ukoen. Ona ga oslovi ponovo. Tada se
on trgne i uini kretnju kao da e se okrenuti i pogledati nametljivca, ali se svlada naglim
estokim pokretom. Gospodine Stjuart, dola sam razgovarati s vama, ako doputate.
Odlazite promrmlja on. Gospodine Stjuart nastavi ona poneto svisoka. ali, smesta se
ispravi i zauzme mirno i hladno dranje iz straha da je taj ovek moda ne bi hteo ni sluati.
Dola sam vam pomoi. Doputate li? Tako vam Boga! Vi, vi zastao je bez rei. Odlazite!
Stjuarte, moda sam Boga radi i dola ree Medlin blago. A svakako zbog vas i vae sestre.
Tu se ugrizla za usne jer nije nameravala odati da ita zna o Leti. On zastenje, odtetura do
napola sruena zida i nasloni se na njega skrivajui lice. Medlin pomisli da je ono to je
nehotice spomenula moda upravo dobro dolo. Stjuarte, dopustite, molim vas, da kaem
to moram. On je utao, a ona je pribirala misli i hrabrost. Svenson je duboko povreen i
neopisivo ali to vas nije mogao skrenuti s te . . . te kobne staze. A moj brat takoe. Oni su
vam hteli pomoi, to isto elim i ja. Dola sam ovamo nadajui se da u moda uspeti tamo,

gde oni nisu. Nils je donio pismo vae sestre. Ja ja sam ga itala. To me jo vie uvrstilo u
odluci da vam pokuam pomoi i tako indirektno pomognem vaoj majci i Leti. Stjuarte, mi
elimo da doete na ran. Svenson vas treba za nadzornika. To mesto vas eka i vi moete
odrediti svoju platu. Obojica, Al i Svenson, zabrinuti su zbog Don Karlosa, vakerosa i tih
pljakanja du granice. Moji su kauboj bez sposobnog vode. Hoete li doi? Ne odgovori
on. Ali, Svenson vas tako nuno treba. Ne. Stjuarte, ja elim da doete. Ne. Odgovori su
mu bili grubi, odluni. Obeshrabrili su Medlinu i ona zastane nastojei pronai nain da ode
dalje. Stjuart posrui doe do klupe i srui se na nju pokrivi lice obema rukama. I rei i
kretnje bile su mu divlje. Ostavite me, molim vas ree tada. Stjuarte, naravno, ne mogu
ovde ostati ako tako uporno traite da odem. Ali, zato me ne biste sasluali kad vam toliko
elim pomoi. Zato? Ja sam prokleta hulja provali iz njega. A nekad sam bio gospodin, ali
jo uvek nisam tako nisko pao, da bih morao podnositi, da me vidite ovde. Kad sam donela
odluku da vam pomognem, odluila sam vas potraiti gde god bili. Stjuarte, otiite odavde.
Poite s nama na ran. Sad ste u munom poloaju i sve vam izgleda crno. ali, to e proi.
Kad budete opet meu prijateljima, bie vam lake. Imaete opet svoj vlastiti ja. U samoj
injenici da ste nekad bili gospodin i da ste iz dobre porodice je i vaa obaveza prema sebi
samom. Stjuarte, pomislite, vi ste jo mladi! Sramota je to ovako upropatavate svoj ivot.
Vratite se sa mnom kui. Gospoice Hemond, srozao sam se da vie nisam mogao odvrati
on oajno. Prekasno je! O ne, jo nije tako kasno! Prekasno je! Uinite barem jedan
pokuaj, Stjuarte! Ne, nema svrhe. Ja sam propao. Molim vas, ostavite me hvala vam za . . .
Koliko je isprva bio divlji, mrk i zlovoljan, toliko je sada bio nepopustiv. Medlin gotovo
izgubi snagu da se opire njegovoj mranoj odlunosti. Bez sumnje je oseao da je osuen
na propast. ali, neto je zadravalo jo i onda kad se ve okrenula da ode. Osetila je jedva
zametnu promenu u vlastitim oseajima. Dola je u tu prljavu rupu, ona, Medlin Hemond, s
mnogo dobrih i ozbiljnih namera, ali pokazala se ponosna ena navikla da joj se
pokoravaju. Shvatila je da sav njen ponos, plava krv, bogatstvo, kultura i otmenost, da sve
to njeno milostivo, ljubazno uveravanje, ta isprazna filantropija nisu u stanju tog oveka
odvratiti ma i za vlas od njegove namere da se upropasti. Njen je dolazak strahovito
pojaao njegovu neobuzdanu mrnju prema samom sebi. Nee joj uspeti da mu pomogne.
Osetila se toliko bespomonom da se to ve pretvorilo u bol. Situacija je dosegnula tragian
vrhunac. Pola je s namerom da zlu kob gruba kauboja skrene s pada u ponor, a sukobila se
s naglim propadanjem njegova ivota, prokletstvom njegova duha. primetna promena u
njenim oseajima bila je raanje one vere koju je toliko cenila kad Svensona. I odjednom
ona postane samo ena, hrabra, mila i nesavladiva ena. Stjuarte, pogledajte me ree ona.
On se strese. Medlin mu pristupi i poloi ruku na rame. Pod tim laganim dodirom kao da je
malaksao. Pogledajte me ponovi ona. Nije je pogledao. Bio je uniten, slomljen. Nije
smogao hrabrosti pokazati svoje nabreklo pocrnelo lice. Prkosno, zgreno dranje tela
odavalo je vie nego to bi to mogle izraziti crte njegova lica. Odavalo je Petnju i sram
ponosna i strastvena oveka, koji je u ponoru svog ponienja odjednom bio suoen sa
enom u koju se usudio zaljubiti. Odavalo je njegovu ljubav. Onda me posluajte nastavi
Medlin nesigurna glasa. I ne ogluujte se o ono to u vam rei: za mene je velik onaj koji
se, nakon to je ogrezao u najdublje blato i upao u najvea iskuenja, uspeo istrgnuti iz
kandi svojih zlokobnih strasti i na kraju pobediti. I vi se moete otresti toga svog oaja i
postati ovek. Ne viknuo je on. Sluajte me do kraja. Oseam da ste vredni Svensonove
panje i brige. Hoete li se vratiti s nama njemu za volju? Ne, prekasno je, kaem vam!
Stjuarte, najvrednije je u ivotu vera u oveka. Verujem u vas i znam da ste toga vredni. Iz
vas govori samo vaa ljubaznost i dobrota. Ne mislite to iskreno. Iskreno i od srca to mislim

odgovori ona, a celim joj se telom prosu toplina kad je primetila prvi znak njegova
poputanja. Vratite se ako ne zbog sebe ili Svensona, a ono zbog mene. ta sam ja eni
poput vas? ovek u piskuenju Stjuarte! Dola sam vam pomoi, pokazati da vam verujem.
Kad bih u to mogao verovati, pokuao bih. ree on. Sluajte nastavi ona blago i uzbueno.
Ne dajem lako svoju re. Neka to dokae moju veru u vas. Pogledajte me i kaite da ete
doi. On se uspravi u svoj svojoj visini, kao da pokuava odbaciti sa sebe divovski teret, a
onda se polako okrene prema njoj. Lice mu je bilo unakaeno crvenim mrljama i obeleeno
okrutnou. Jedino to se Medlini na njemu inilo humano bile su oi, ozarene iskrom
novog svetla. Doi u muklo proaputa on. Dajte mi vremena da se priberem i onda u
doi.

NOVI NADZORNIK
Potkraj nedelje Svenson obavesti Medlin da je Stjuart stigao na ran i nastanio se kod Nilsa.
Din je bolestan. Loe izgleda rekao je stari stoar. Tako je slab i drhtav da ne moe drati
ni olju u ruci. Nils kae, sigurno ga je neko urekao. Malo alkohola sada bi ga ojaalo. ali,
Nils ga ne moe prisiliti ni na jednu kap, pa mu je malo rakije morao uliti u crnu kafu. Eh,
ipak mislim, da emo ga izvui. Mnogo je toga zaboravio. hteo sam mu priati ta mi je
uradio u Rodeu, ali znam, kad bi u to poverovao, bio bi jo bolesniji. Dinu je, ili duh
bolestan, ili ga neto strano titi. Od tog bi vremena Svenson, koji je u Medlini naao
najvernijeg sluaoca, svakog dana olakao sebi duu nagaanjima, nadom i strahovima.
Stjuart je zaista bio bolestan. Linka Stivensa morali su poslati po lekara. Ipak je poeo
prizdravljati i uskoro je mogao ustati i izlaziti. Svenson je rekao da kauboj uopte nema
interesa i da je potpuno uniten. ali, tu je svoju izjavu stari stoar promenio kad se Stjuart
poeo oporavljati. Novi dokaz njegova ozdravljenja bilo je ponovno zadirkivanje njegovih
drugova. Kad, naime, kauboj ne moe svom raspoloenju dati oduka na bilo kome, ili bilo
emu, tada s njim sigurno nije neto u redu. Stjuart je oito postao vrlo pogodan cilj za
njihovo peckanje. Eh, dakle, kauboj su Stjuartu za petama ree Svenson nasmejavi se od
uha do uha. Smeju mu se sve vreme, kako postajkuje, lunja i besposliari uokolo, samo da
vas barem kratko vidi, gospoice Hemond. Za sve kauboje njihov je lepi ef beznadan
sluaj, ali niko se u tom ne moe meriti s Dinom. On je pak ve toliko izvan sebe da
uopte ne vidi kako mu se smeju. To mi je najudnije od svega. Eto, on je uvek pre bio
momak, kog ste mogli zafrkavati. Nasmejao bi se i vratio milo za drago. Ali, nikad pre nije
bio gluv za govorkanja, i postojala je granica, koju se nijedan od nas nije usudio
prekoraiti. A sad prima sve kao mesear i samo zuri preda se. Pa to je ve i meni dosadilo.
Nikad nee moi obuzdati tu bandu kauboja, ako se uskoro ne osvesti. Medlin se veselo
smekala i uveravala Svensona, da za tako kratko vreme previe trai od oveka komu su i
telo i dua bili gotovo na izmaku. Bilo je nemogue da ona nije primetila Stjuartovo
jedinstveno ponaanje. Kad god bi izala u etnju ili nekud izjahala, uvek bi ga negde
ugledala. Bila je uverena da je uhodi samo da bi izbegao sastanak s njom. Kad bi popodne
ili o zalasku sunca sedela na verandi, uvek bi negde u blizini otkrila Stjuarta. Besposleno bi
lekario na suncu, etkao po verandi svoje kue, ili bi, sedei na ogradi obora, rezuckao
gornju preku, i Medlini se uvek inilo da je gleda. Jednom, kad je s vrtlarom obilazila
imanje, susrela ga je i ljubazno se s njim pozdravila. On je govorio malo, ali bez ikakvog
uzbuenja. Nijedna linija na njegovom licu nije joj se inila poznatom. Kad god bi ga u to
doba susrela, uvek je izgledao drugaije, te nije imala prave predodbe o njegovu licu. Sad
je bio bled, mrav i oronuo. Oi su mu bile mutne i u njima bi samo ponekad blesnulo

prigueno svetlo. Medlin se to jednom uini kao svetlo u oima njenog konja Princeze ili u
nemom oboavajuem pogledu njenog najmilijeg vujaka. Rekla je Stjuartu kako se nada
da e uskoro biti u sedlu i udaljila se. Da je Stjuart ljubi, to nije mogla ne primetiti. Trudila
se da o njemu misli kao o jednom od onih mnogih kojima se sviala. ali, nije mogla tako
srediti svoje misli, da bi to bilo u skladu s onim to joj je inteligencija nalagala. Pomisao na
Stjuarta nije bila kao pomisao na druge kauboje. Kad je toga postala svesna, osetila je
nelagodu i iznenaenje. Ispitivala je samu sebe i zakljuila da to nije zato jer bi Stjuart bio
drugaiji od svojih drugova nego jer su ga prilike odvojile od ostalih. Dozvala bi u seanje
svoj prvi susret s njim. To se ve samo po sebi nije dalo zaboraviti. Setila se i nekih drugih
doivljaja koje je zapamtila, ovek i njegova dela, ini se, ovise o dogaajima. Naposletku
injenica, koja je tako jasno pokazivala njeno zanimanje za njega, bila je da je on bio
gotovo upropaten, izgubljen, a ona ga je spasila. Ve je to bilo dovoljno da se objasni
zato je o njemu mislila drugaije. Ostalim kaubojma iskazivala je prijateljstvo i pomagala
ih, ali Stjuartu je spasila ivot. Istina, on je bio i pijanac i razbija, ali kad ena spasi ivot
oveku, pa bio on i lupe, seae se toga sa zadovoljstvom. Na kraju zakljui da je njeno
zanimanje za Stjuarta potpuno prirodno, a dublji oseaj je samo samilost. Moda je to bilo i
iznueno, svejedno, ona je delila samilost kao i sve ostalo. Stjuart je ojaao, mada ne na
vreme da uestvuje u proletnom igosanju stoke. Svenson je ve s Medlinom raspravljao o
tome je li je uputno da kauboja postavi za nadzornika. Eh, dakle, Din je opet stao na noge,
nije kakav je bio, pa je i porastao u mojim oima. Ali, gde je njegov ivahni duh? Momci
e ga maltretirati. Moda je bolje da priekam, ta ionako smo pred mrtvom sezonom. Sad,
bilo kako bilo, ako se ti vakerosi Don Karlosa ne stiaju, poslau Dina tamo. To e ga
prodrmati. Nekoliko dana posle Svenson je doao Medlini. Cerio se od zadovoljstva i trljao
svoje velike ruke: Gospoice Hemond, rekao bih da sam pre trabunjao, ali sad je Din
Stjuart opet onaj stari. Sluajte me! Oni Grizeri tamo dole na naem obronku napreduju
jako dobro. Mnoe se kao korov. Dobili su i novog padra, onog oveuljka iz ElKajona
padra Markosa. Dakle, to je jako dobro, mislili su svi, osim Dina. Hodao je uokolo mraan
kao grmljavina i besnio kao rogati bik. Ja sam se poveselio da jo zna divljati, kad Din
pojuri ravno niz brdo do crkve, Nils i ja brzo za njim u strahu da opet ne padne pod kakvu
aroliju. Otkad je prestao piti, nije vie isti. I zaletimo se u njega ba kad je izlazio iz crkve.
Nikad u ivotu nismo se jo tako udili: ili je pomahnitao ili je opet ureen. I ba nam je to
uteralo najvie straha u kosti. Protrao je uz nas kao munja a mi smo potrali odmah za
njim, ali ga nismo stigli. uli smo samo njegov smeh tud, i neobian, kakav nismo nikad
uli, reklo bi se da je u najmanju ruku postao car! Slino kao onaj to su ga svezali i u
goruoj vrei bacili u more, a kad se oslobodio i doplivao do otoka na kojem je bilo
skriveno blago, zaurlao je: Svet je moj! ali, dobro, kad smo opet doli do njegove kuice,
nije ga bilo. Niti celi sledei dan ni no. Frenkie Slejd, koji je malo otra jezika, kae da je
Din poludio zbog elje za piem i da je sad s njim svreno. Nils se jako zabrinuo, a meni
je bilo svega dosta. Eh, dakle, jutros sam poao do Nilsove kuice. Tamo su bili neki nai
momci i svi su mozgali o Dinu. Kad, eto ti njega! Umiljeno se pojavio iza ugla, ponosan
kao sam ivot. Bio je to drugi Din lice bledo, a oi kao plamen. Opet je imao svoj stari
podrugljiv smeak i neto, to nisam mogao odgonetnuti. Frenkie Slejd je na to neto rekao
ne drskije nego obino, a Din ga je odmah podignuo sa stolice i nekoliko puta dobro
odalamio. Frenkie je bio vie zaprepaten nego uvreen. Gene viknuo je, koji ti je vrag? A
Din je odvratio svisoka: Frenkie, ti nisi lo momak kad si sam, ali tvoje brbljanje vrea
dentlmena. Nakon toga sve su mu govorili sa smekom. Dakle, gospoice Hemond, nisam
dosta pametan da shvatim tu naglu Dinovu promenu. Najpre sam pomislio da ga je padre

Markos obratio. Hm, zaista, tako sam mislio. Ali, sad znam da se vratio Din Stjuart onaj
pravi, stari Din Stjuart. Drugo me se nita ne tie. Seam se kako sam vam jednom rekao
da je Din poslednji kauboj. Moda sam trebao rei da je on poslednji od moje vrste. Dakle,
gospoice Hemond, sad vi sami sudite o ovome to sam rekao. Ni Medlin nije znala
objasniti te budalatine Dina Stjuarta i, uzimajui u obzir bujnu matu starog stoara, nije
njegove izjave uzimala ba ozbiljno. Pogaala je zbog ega je prisustvo padra Markosa
moglo izazvati bes Dina Stjuarta. Ipak je poneto neobinom smatrala pretpostavku da bi
kauboj odjednom postao verski obraenik. ali, moglo je i to biti. Bilo joj je poznato da se
verski zanos esto oituje u ekstremnim oseajima i delima. U Stjuartovom sluaju razlozi
nisu bili poznati, a sve je bilo jo i preuveliano. Ukratko, Medlinu obuzme udnovata
elja, koju ni samoj sebi nije htela priznati, da kauboja vidi i prosudi sama. Gotovo dve
nedelje nije za to bilo prilike. Stjuart je preuzeo dunost nadzornika i posao mu nije imao
kraja. Veinu je vremena bio odsutan, odlazio je na konju sve do meksike granice. Kad se
vratio, Svenson poalje po njega. Bilo je to jednog krasnog popodneva sredinom aprila.
Alfred i Florens bili su s Medlinom na verandi. Videli su kako je kauboj predao svoga
konja jednom od meksikih konjuara, a onda je umornim korakom poao prema kui,
istresajui pritom prainu iz dugakih jahaih rukavica. Kad je skinuo sombrero i poklonio
se enama, sivi se pesak u mlazovima prosipao s njega. Medlin ugleda oveka, koga se
seala u sasvim drugaijem liku. Bio je preplanuo od sunca, tamne oi gledale su prodorno
i odluno, a dranje mu je bilo uspravno. Izgledao je zamiljen, ali mu u vladanju nije bilo
ni traka zbunjenosti: ali, dakle, Din, zaista mi je drago to te vidim rekao je Svenson.
Odakle dolazi? Iz Guadalupe kanjona odgovori kauboj. Svenson iznenaeno zazvidi. Zar,
odande dole? Ne misli valjda rei da si sledio tragove konja tako daleko. Sve do Don
Karlosovog rana s one strane meksike granice. Poveo sam sa sobom Nika Stajla. Nik je
od svih momaka najbolji traga. Trag za kojim smo ili vodio je uzdu dolina pod
obronzima gora. Najpre smo pomislili da je ostao iza nekoga ko je traio vodu. Ali,
prolazili su pokraj dva rana, a da se nije napajalo. Kod Sitonove naplavine kopali su
traei vodu. Tu su sreli povorku tovarnih konja koji su silazili gorskom stazom. ivotinje
su bile teko natovarene. I njihovi i preanji tragovi izbili su juno od Sitonova imanja na
staru kalifornijsku emigrantsku cestu. Sledili smo ih kroz Guadalupe kanjon kao i uzdu
granice. Na povratku smo se zaustavili kod Slaugterova rana, gde logoruje konjica
Sjedinjenih Drava. Tamo smo naili na umare rezervata Peloncilo. Moda je tim ljudima
bilo i neto poznato, ali su to zadrali za sebe. Tako smo se vratili kui. Dakle, mislim da ti
je prilino toga poznato? polagano zapita Svenson. Tako je odvrati Stjuart. ali, dobro, onda
govori! rekao je Svenson otro. Gospoica Hemond ne moe ostati i dalje neobavetena.
Podnesi joj izvetaj. Kauboj upravi svoj tamni pogled u Medlinu. Govorio je mirno i
odmereno. Nestalo nam je nekoliko goveda na otvorenom panjaku. Nou su ih oterali
vakerosi. Neka od njih terali su dolinom, a druga obronzima. Koliko sam mogao izvideti,
nijedno nije oterano prema jugu. Ta kraa goveda, dakle, tek je varka, da bi se kauboje
zavelo na krivi trag. Don Karlos je meksiki pobunjenik. Pre nekoliko godina uredio je
ovde ran i pretvarao se da uzgaja stoku. Za sve to vreme krijumario je oruje i municiju
preko granice. Bio je za Maderu, a protiv Diaza. Sad je protiv Madere, jer i on i svi ostali
pobunjenici misle da Madera nije hteo odrati svoja obeanja. Doi e i druga revolucija. I
sve oruje iz SADa odlazi preko granice. Konji o kojima sam govorio bili su natovareni
krijumarenom robom. To je stvar amerike konjice. Oni uvaju granicu ree Alfred. Ali,
ne mogu zaustaviti krijumarenje oruja tamo u onom divljem uglu odvrati Stjuart. A kakve
to ima veze sa mnom? Kakve su u tom moje dunosti? upita Medlin poneto zbunjeno.

Dakle, gospoice Hemond, drim da to nema nikakve veze s vama upadne Svenson. To je
moja i Stjuartova stvar. hteo sam samo da budete upueni, jer bi moje odredbe mogle
izazvati nemire. Nakon vaih odredaba? Poslau Stjuarta preko da isprai Don Karlosa i
njegove vakerose s naih panjaka. Neka se gube odande. Don Karlos je prekrio zakon
SADa i to na naem podruju i s naim konjima. Imamo li vau dozvolu, gospoice
Hemond? Pa razume se da imate! Svensone, ta vi znate ta trebate raditi. Alfrede, ta ti
smatra najboljim? Neprilika e biti, Princezo, ali to treba srediti odgovori Alfred. Ta, eto,
sledei ti mesec dolazi celo jato prijatelja s Istoka. Trebamo tada panjake sami za sebe.
Ali, Svensone, ako oterate vakerose, nee li se povui u brda i tamo se klatiti? Za mene su
oni pravi olo. Svenson se prilino nelagodno oseao. Namrtena ela koraao je verandom.
Din, ti poznaje ta grizerska posla bolje od mene rekao je pa ta ti kae? Trebamo ga
silom odstraniti odgovorio je Stjuart mirno. Don Karlos je prilino lukav dok su njegovi
vakerosi slabiji glumci. To je ovako. Nils mi je neki dan rekao: Din, ve godinama nisam
napunio pitolj sve do neki dan, i kad god se sad susretnem s kojim od onih udnih Grizera,
jako se ugodno oseam. Vidite, Svensone, vakerosi Don Karlosa neprestano dolaze i
odlaze. To su bande gerilaca, eto to je. A svakog dana postaju sve gori. Ve je nedavno bilo
pukaranja. Farmer, imenom Vajt, koji ivi u gornjem delu doline bio je teko ranjen. Samo
je pitanje vremena kad e nae momke ovde neto dii na noge. Svensone, vi znate Nilsa,
Montija i Nika. Svakako, poznajem ih. Ali, nisi spomenuo jo jednog naroitog kauboja iz
moje momadi smijuljio se Svenson, bacivi pogled na Stjuarta. Medlin je pogodila
skriveni smisao tih rei, pa je proe jeza kao od naleta hladnog vetra s planine. Stjuarte,
vidim da nosite pitolj rekla je pokazujui na crni drak koji je virio iz korica, to su se
njihale prilino nisko na njegovim konim kaubojskim pantalonama. Da, gospodo. Zato ga
nosite? pitala je dalje. Da, nije ba lep pitolj, a i teak je. Shvatila je primedbu. Pitolj nije
bio za ukras. Njegov smeh, odluan tamni pogled donekle je uznemirio. Ono to joj se
nekad na tom kauboju inilo drsko i bezobrazno, sad joj je bilo hladnokrvno, energino i
tajnovito. I svojim instinktom i inteligencijom spoznala je elinu snagu karaktera toga
oveka. Budui da je bila njegov poslodavac, imala je pravo od njega traiti da ne uini ono
to je bilo tako oito da bi trebalo uiniti. Ali, Medlin to nije mogla traiti. Oseala se tako
neobino mlada i slaba, kao da pet meseci ivota na Zapadu nije ni postojalo. Sad se
sukobila s pitanjem koje se ticalo ljudskog ivota. A vrednost koju je ona pridavala ivotu i
njegovo duhovno znaenje bilo je pitanje vrlo daleko i strano shvatanju njenih kauboja.
Najednom je prome udna misao. Zar je previe cenila ljudski ivot? Zaueno ustukne,
gotovo zaprepatena nad samom sobom. Tada intuicijom dokui da poseduje mo, kojom
e jae delovati na te primitivne ljude nego bilo kojom strogom odredbom ili zapovedi.
Stjuarte, nisam potpuno shvatila ta bi to Nils i njegovi mogli uiniti. Molim vas, budite
iskreni. Mislite li da bi Nils pucao na najmanji izazov? Gospoice Hemond, to se Nilsa
tie, pucanje je samo pitanje njegovog susreta s Don Karlosovim vakerosima. Nils je
iznimno mnogo od njih podneo, uzevi u obzir Meksikance koje je ve pobio. Ve pobio!
Stjuarte, valjda ne mislite ozbiljno. Mislim, Nils je video teke dane na arizonskoj granici.
On voli mir kao i svaki ovek. ali, nekoliko mirnih godina ne moe u njemu zbrisati seanje
na ono to mu je u ranoj mladosti uinjeno naao. Sto se tie Nika Stajla i Montija, oni su
kao ljudi loiji i sami trae guvu. A kako je s vama Stjuarte? Svensonova primedba mi nije
izbegla ree Medlin koju je muila radoznalost. Stjuart nije odgovorio. Gledao je utei s
mnogo potovanja. Prodornom pronicljivou Medlin je sagledala kroz njegov, ravnoduan
izgled i jo se vie zbunila. Zar je zaista u njegovim oima tinjalo zagonetno, podrugljivo
svetlo ili je to bila samo njena mata? Unato svemu, kaubojevo je lice bilo tvrdo kao

kremen. Stjuarte, ja sam zavolela svoj ran rekla je Medlin polagano a isto tako mi je jako
stalo i do mojih . . . mojih kauboja. Bilo bi uasno kad bi oni nekoga ubili, ili jo gore kad
bi koji od njih bio ubijen. Gospoice Hemond, vi ste ovde proveli velike promene, ali ove
ljude ne moete promeniti. Njima je potrebno samo malo guve pa da se svi pokrenu. Ova
meksika revolucija upravo je kao stvorena da otea ivot u divljim prolazima uz granicu.
Mi smo upravo na toj liniji. Momci dobijaju sve vie poticaja za to. Dakle dobro, moram
prihvatiti ono to se ne da izbei. Oekujem teka vremena . . . Neke od mojih kauboja vie
se ne moe zadrati. Ali, Stjuarte, bez obzira na prolost vrlo ste se promenili. Ona mu se
nasmei, a glas joj postane neobino blag i topao. Svenson je tako esto govorio o vama
kao o poslednjem kauboju njegove vrste. Stvorila sam priblinu sliku o tome kakav ste
okrutan ivot morali podnositi. Moda vas je to osposobilo da vodite ovako grube,
neobuzdane ljude. Ja ne mogu prosuditi to bi takav voa morao raditi u ovakvoj krizi.
Sigurnost mojih kauboja je ugroena, a takoe moja imovina, moda e i moj ivot biti
ugroen. elela bih da se mogu osloniti na vas, jer Svenson misli, a i ja, da ste vi pravi
ovek za ovo mesto. Neu vam izdavati naredbe. Ali, da li je previe, ako vas zamolim da
budete kauboj mog stila? Setila se nekadanje Stjuartove grubosti, pa posle njegovog stida i
prezrenog oboavanja njene osobe, te je se jo jae dojmila velika promena koja se ogledala
na njegovom tamnom, nepominom licu. Gospoice Hemond, kakva je to vrsta kauboja?
upitao je on. Ja ja to ne bih znala tano odrediti. To je ono to oseam da biste vi morali
biti. Ali, dobro znam da u trenutnim uslovima vaim delima mora upravljati razum, a ne
silina. Neka se ne rtvuje ni jedan ljudski ivot, osim u samoodbrani ili ako treba zatititi
druge. Nakon onog to ste vi i Svenson napomenuli bojim se za Nilsa, Nika Stajla i
Montija. Zar se ne bi moglo na njih pripaziti? Htela bih biti sigurna da oni nee traiti
priliku da pucaju na ljude Don Karlosa, elela bih da se izbegava nasilje. A ipak, kad dou
moji gosti, elim imati oseaj da im ne preti ni opasnost ni strah pa ak ni uznemiravanje.
Hou li se moi potpuno pouzdati u vas, Stjuarte, i verovati da ete obuzdati te tvrdoglave
kauboje, zatititi moju i Alfredovu imovinu, i uvati nas mene, dok ta revolucija ne bude
zavrena? Nikada, ni jednog dana otkad sam kupila taj ran, nisam imala s njim briga. Ne
govorim to zato to bih se elela osloboditi odgovornosti, nego jednostavno da se mogu
oseati srena. Mogu li se potpuno pouzdati u vas? Ja se nadam, gospoice Hemond odvrati
Stjuart. Bio je to spontan odgovor koji se temeljio na oseaju odgovornosti i savesti.
Priekao je jo as, a kad ni Svenson, ni Medlin nisu nastavljali razgovor, naklonio se i
otiao dole na stazu zveckajui mamuzama po ljunku. ali, ali, nije to mala dunost koju ste
mu natovarili, gospoice Hemond. To je enska lukavost, Svensone, ree Alfred. Pravo je
udo kako je moja sestra uvek provodila svoju volju dok smo jo bili deca. Smeak, dvetri
ljupke rei pa ak i sasvim suprotne, i ona bi imala ta je htela. Al, ba si me lepo prikazao!
bunila se Medlin. Zaista, bila je to najcrnja zaista, taj moj razgovor sa Stjuartom. Potpuno
tano ne razumem ni sama, ali eto, verujem mu. ini mi se kao da je od gvoa. Osim toga,
prestraila sam se nemira i svae s vakerosima. Vi ste obojica delovali na mene tako da sam
smatrala kako je najbolje priznati bespomonost i obratiti mu se za pomo. Princezo, ta
god te na to potaklo, bio je to diplomatski potez odgovorio je njen brat. Stjuart ima dobrih
osobina. Bio je gotovo potpuno propao, onda je zaigrao otru igru i ini se da e pobediti.
Verovati u njega, postaviti ga pred velike zadatke, pouzdati se u njega, to je najsigurniji put
da ponovno stekne veru u sebe. Onaj prizvuk sentimentalnosti da bude kauboj tvog stila i
da te titi, ali ako se Din Stjuart ne razvije u viteza Argusovih oiju, onda u priznati da ne
poznajem kauboje. Ali, zapamti, Princezo, on je meavina tigra i groma, i nemoj zamiljati
da bi se ogreio o tebe ako se upusti u bitku. Ja u vam tano rei ta e Din Stjuart uiniti

rekla je Florens. Zar ja ne poznam kauboje? Pa oni su me stavljali pokraj sebe na konja dok
sam bila dete. Din Stjuart bie kauboj onog stila o kojem mu je tvoja sestra govorila ta
god to bilo. Moda ona sama to ne zna, moda ni mi ne bismo pogodili, ali on to zna. Eh,
dakle, Flo, pogodila si u cilj rekao je stari stoar. Ne bih bio sretniji ni da je to moj roeni
sin.

DON KARLOSOVI VAKEROSI

Sledei dan rano ujutro, Stjuart je sa grupom kauboja

odjaho na ran Don Karlosa. Sto je dan vie odmicao,
a od njega nije bilo nikakvih vesti, Stihilovo je
raspoloenje bivalo sve bolje. U sumraku rekao je
Medlini da po njegovu miljenju nema razloga za
zabrinutost. Eh, dakle, moda je i udno nastavio je on
ali razmiljam o tome kako emo poterati Don Karlosa.
Ali, Din e ve nai naina. Sledeeg dana Svenson i
Alfred odlue odjahati do Don Karlosove kue i povesti
sa sobom Medlinu i Flo, a na povratku se zaustaviti na
Alfredovom ranu. Krenuli su u svee sivo
praskozorje, i nakon tri sata jahanja, kad je sunce ve
visoko odskoilo, uli su u gaji mimoza, koji je
okruivao obore i tale i mnoga niska i zbijena zdanja,
te veliku, neuglednu graevinu. Sve je bilo sagraeno
od erpia, a mnogo toga ve je propadalo. Samo je
jedna zelena ploha oivljavala to jednolino crvenilo tla
i zidova, a i ona je verovatno nastala zahvaljujui
izvoru, koji je Don Karlosov ran unio vrednim. Do
kue se dolazilo prostranim dvoritem, golim i
kamenitim, s pominim ogradama i valovima za
napajanje ispred dugakog trema. Nekoliko pranih,
umornih konja stajalo je sputenih glava i obeenih
uzda, a njihove oznojene slabine pokazivale su da su
se tek vratili s puta. Al, ako to nije Hejvov konj, ja
nisam Svenson uzviknuo je stari farmer. to li Pet trai
ovde ljutio se Alfred. Nikoga nije bilo u blizini, a iz kue
su dopirali glasovi. Svenson sjae pokraj trema i
tekim korakom ue u kuu. Alfred takoe skoi s
konja i pomogne Florensi i Medlini da sidu. Tada im
ree neka ekaju i odmaraju se na tremu, sam ue za
Svensonom. Mrzim te grizerske kue ree Florens i
napui usne. Pune su mistike i jezovitosti. Odmah e
videti. Kao iz zemlje stvorie se odjednom ti tamnoputi
neujni Grizeri sa svojim sitnim, sjajnim oicama. Za

svakim prozorom, vratima ili odlomljenim zidom viri po

koje odvratno lice. To izgleda kao velik ambar, s onim
svojim karakteristinim mirisom, koji je uz to jo
pomean i s mirisom duvana odgovori Medlin i sedne
pokraj Florens. Nisam bila ba najuspenija kupnjom
ovog imanja. Florens, zar nije ono Don Karlosov dorat
tamo preko u oboru? Jest, zaista. Onda je i on ovde.
Bilo bi mi drae da se nismo toliko urili da doemo
ovamo. Sluaj, ovo ba ne zvui ohrabrujue. S
hodnika je dopiralo zveckanje mamuza, udaranje
izama i glasni govor. U Alfredovu glasu Medlin zameti
bes. Eh, pa onda emo se vratiti kui rekao je on. Ne
glasio je odgovor. Medlin prepozna Stjuartov glas i
brzo se uspravi. Neu da ulaze ovamo unutra nastavio
je Alfred. Vani ili unutra, svejedno je, samo trebaju biti
s nama odvratio je Stjuart otro. Sluaj, Al zaorio je
Svensonov dubok glas sad kad smo ve upali ovamo s
devojkama, pusti da Stjuart raisti tu stvar. Tekim
koracima ue tada gomila mukaraca na trem. Stjuart
tamna lica i mrana izgleda bio je na elu. Nils je stajao
odmah iza njega i bacivi na njega letimian pogled,
Medlin primeti na njemu neverovatnu promenu. Don
Karlos, sa svojim sjajnim oicama i smekom koji mu
nikad nije silazio se lica, gurao se uz mrava, ispijena
oveka otrih linija koji je nosio srebrni titnik. To je
bez sumnje bio Pet Hejv. U pozadini, iza Svensona i
Alfreda stajao je Nik Stajl, glavom i ramenima vii od
niza kauboja i vakerosa. Gospoice Hemond, alim to
ste doli rekao je Stjuart odseno ovde je prava zbrka.
Traio sam da vi i Flo ostanete uz nas. Posle u vam to
objasniti. Budui da to ne mogu izbei, molim vas,
oprostite taj grubi govor. Nato se okrenu svojim
ljudima: Nik, ti i Booli poite nazad do Montija i ostalih.
Izvucite one stvari, i to sve. Hajde, miite se! Svenson i
Alfred odvoje se od ostalih i zauzmu poloaje ispred

Medlin i Florens. Pet Hejv se naslonio na stup i

naizmence drsko zurio u njih dve. Don Karlos se
dogurao napred. Medlin je itavu njegovu pojavu
moda i preko volje zadivljeno gledala. Nosio je uske,
jahae pantalone od baruna, s dubokim naborom na
rubu, ukraene srebrnim dugmadima. Oko pojasa imao
je earpu i opasa s konom vreom, iz koje je strio
pitolj, s drkom optoenom biserima. Bogato izvezen
prsluk delimino je pokrivao svilenu koulju, oko vrata
je nosio svilenu maramu. Duboke brazde presecale su
njegovo preplanulo lice, male oi bile su mu neobino
prodorne i sjajne. Medlini se sve to inilo kao lepa
uspela maska, na kojoj su jedino oi odavale pakosnu
narav toga oveka. On se spretno i elegantno duboko
pokloni. Smeak mu je otkrivao niz blistavih zuba koji
su jo poveavali sjaj njegovih oiju. Polako je ispruio
ruke kao da proklinje. Senjoritas, molim hiljadu puta
oprotenje rekao je. udno se doimao Medlin engleski
jezik s tako blagim i mekanim izgovorom. ljubaznost
Don Karlosa nestala je zajedno s njegovom kuom.
Stjuart je zakoraio napred i gurnuo Don Karlosa u
stranu povikavi Mesta tamo! Te su rei pojaale
amor meu Don Karlosovim ljudima, i oko erifa
nastane divlja vreva. Zgrene smee ake uzdigle su
se uvis i zauli se nerazumljivi reski glasovi
Meksikanaca. ljudi oko Don Karlosa sve su glasnije
vikali i gue se zbijali kako su nadolazili vakerosi,
bosonogi sluge, pastiri u pranjavim izmama i
Meksikanci ogrnuti u svoje biljce. Ovi poslednji su
odjednom izmiljeli iz svih kutova i sa svih prozora i
vrata. Bilo je to zaista areno drutvo. Gizdavi,
ukraeni vakerosi odudarali su prema bosonogim ili u
sandale obuenim slugama i otrcanim pastirima. Reski
uzvici Don Karlosa donekle su stiali buku. Tada se on
obratio erifu meavinom engleskog i panskog jezika.

Poricao je, priznavao i objanjavao, a sve to naglim

strastvenim reima. Crna mu je kosa leprala oko
glave, kolutao je blistavim oima, razvlaio tanke usne
i kesio bele zube poput vuka uteranog u zamku. Don
Karlos je, kako se inilo, poricao da ita zna o
sanducima s krijumarenom robom, njihovom sadraju
i odreditu i na kraju sve, osim injenice da su se
nalazili tamo pred oima sviju, optuujui ga zbog u
krenja zakona neutralnosti. Koliko god bilo estoko to
njegovo poricanje, usporeujui ga s optubama
kojima je napao Stjuarta, bilo je neznatno. Senjor
Stjuart, on ubio moj vakero! vikao je Don Karlos kad je
oznojen i iscrpljen nanizao svoje optube protiv
kauboja. Njega morati zatvoriti! Senjor Stjuart opak
ovek! On ubio moj vakero! Da li to uje? urlao je
Hejv. Don e ti malo pokazati zbog onog poslia u
ElKajonu prole jeseni. Guva se pretvorila u kriku i
viku. Hejv je upirao prstom u Stjuartovo lice i promuklo
vikao. Tada neki gipki, mladi vakeros brzo poput
Indijanca klizne ispod Hejvove uzdignute ruke. Ipak ne
stigne izvesti svoju nameru. Stjuart posegne rukom,
udari vakerosa i izbaci ga s trema. Dok je padao, na
suncu zablista no i zveknuvi otkotrlja se preko
kamenja. Momak tresne poput vree i ne makne se
vie. Istom estinom i sad Stjuart baci Hejva niza
stepenice, a zatim i Don Karlosa koji je, budui da vie
nije bio tako gibak, teko tresnuo o zemlju. Rulja
pone uzmicati ispred Stjuarta dok se svi do
poslednjega nisu nali u dvoritu. Vika, struganje nogu
i zveckanje mamuza sad se stialo. Nils i Monti,
pojaani Nikom Stajlom kao sene su posvuda sledili
Stjuarta. On im je dao znak da ekaju, a sam sie u
dvorite. Na njemu se nije videlo nikakvog straha,
Medlin se najvie doimao preziran izraz njegova lica.
Oito je poznavao prirodu ljudi s kojima se sukobio.

Zbog njegovog izgleda, smatrala je potpuno prirodnim

to su se svi pred njim povukli pa ak i Hejv sa svojim
pratiocima. Don Karlos se digne da se suprotstavi
Stjuartu. Vakeros, koji je leao na dvoritu, pomaknu
se i zastenja, ali ne ustade. Ne trebate blebetati
panski pobuni se Stjuart. Vi govorite engleski i
razumete engleski. Ako vam je do tunjave, mi emo i
vas i vae Grizere brzo odavde isterati. Morate
napustiti ovaj ran. Moete uzeti stoku i opremu iz
drugog obora, a isto tako i hranu. Osedlajte konje i
gubite se. Don Karlos, s vama postupam bolje nego
to zasluujete. Sve to ste rekli o ovim sanducima s
orujem, sve su to puste lai. Vi krite zakone moje
zemlje, i inite to na podruju koje je povereno mojoj
brizi. Ako ovde dopustim krijumarenje, biu i sam
upleten u to. A sad nestanite s rana. Ako to ne uinite,
za est sati bie ovde konjica Sjedinjenih Drava i
budite uvereni, pripae im ono to moji kauboj ostave
od vas. Don Karlos je bio ili odlian glumac, kojemu je
uz to i laknulo zbog Stjuartove popustljivosti, ili ga je
temeljno preplaila aluzija na vojsku Sjedinjenih
Drava. Si senjor! Gracias, senjor! uzviknuo je, a zatim
se okrenuo i dozvao svoje ljude. Oni se poure za njim.
Srueni se vakeros podignuo uz Stjuartovu pomo i
odteturao u dvorite. Zaas su svi nestali i ostavili za
sobom Hejva i njegovo drutvo. Hejv je pakosno
otpuhivao debele kolutove dima psujui ispod glasa
grizerski kukavice. Svojim crvenim okom podmuklo je
namignuo Stjuartu. Kad si se ve tako prokleto
pomamio i stalo ti je da mi podvali, drim da e sad
pokuati i mene oterati s rana? Ako to ikad pokuam,
Pet, onda e tebe morati odneti odgovorio je Stjuart. Za
sada uljudno pozivam tebe i tvoje viceerife, da se
gubite. Otii emo, ali i vratiemo se za koji dan, a sa
sobom u poneti i lisiine za tebe. Hejv, ako smera

neto takvo, doi preko u onaj obor pa emo nas

dvojica raistiti raune. Ja sam slubenik, i ne tuem
se s razbojnicima i njima slinim, osim kad ih
zatvaram. slubenik! Sramota si za celi okrug. Kad bi ti
uspelo da mi lisiine nabije na ruke, ti bi mene odveo
negde na osamljeno mesto i ubio, a onda bi se kleo da
si to uinio u samoodbrani. Ne bi to tebi bilo prvi put,
Pet Hejv. Ho, ho smejao se Pet podrugljivo. Tada poe
prema konjima. Stjuart isprui dugu ruku i spusti je
Hejvu na rame i zavrti ga kao igru. Odlazi, Pet, ali,
pre toga e otkriti karte, ili u tobom pomesti prainu.
Obraunaemo se nas dvojica, okom u oko. Govori
sad i dokai da nisi odvratni podlac kakvim sam te
uvek smatrao. Lice Peta Hejva prelilo se tamnim
rumenilom. Ba da se s tobom obraunavam vikao je
promuklo ti prosti propali kravaru! Nikad nisi imao
prebijenog dolara, ni pristojnog posla, sve dok se nisi
spleo s onom Hemondovom enskom. Stjuart
munjevito zamahne rukom i opali Hejva posred lica.
Ovaj posrne, a sombrero mu poleti vazduhom. Sagnuo
se da ga dohvati, pritom mu je celo telo drhtalo. Monti
Prie odmah iskoi napred i zguri se, udan,
poluglasan krik izvije se iz njegova grla. Stjuart je
odjednom izgledao ledeno pribran. Kai gospoica
Hemond, kad ve spominje njeno ime ree Stjuart
glasom koji je zvuao uljudno, ali s vrlo preteim
prizvukom. Hejv se neko vreme borio sa svojim divljim
besom. Rekao sam da si propali, pijani kravar i
razbija, gori od ijednog propalice to sam ikad sreo
na granici nastavljao je Hejv polagano. Rei su mu
naoko bile upravljene Stjuartu, ali je pogledima
probadao Montija Prajsa. Znam da si prosvirao kuglu
onom vakerosu prole jeseni, i kad skupim dokaze,
doi u po tebe. U redu, Hejv. Moe me nazvati kako
hoe i doi po mene kad god hoe odgovori Stjuart.

Ali, loe e se provesti sa mnom. Osim toga, teak te

obraun eka s Montiem i Nilsom. Pre ili posle
pograbie se sa svim kaubojima i ranerima. Ako te
to ne opameti, sluaj ta u ti sad rei, znao si to je u
ovim sanducima. Zna da Don Karlos krijumari oruje
i municiju preko granice. Zna i to da je u vezi s
pobunjenicima. Pravio si se neupuen jer ti je to bilo u
interesu. To ti je moja poruka, i to je sve. Sad se gubi
odavde, i to ree budemo videli tvoju lepu njuku,
bie nam drae. Zelen od besa Hejv je Stjuarta
obasipao pogrdama i psovkama, a onda je uzjahao
konja, a njegovi su prijatelji uinili isto. Bilo je vie
nego sigurno da je erifa, osim straha i besa, muilo i
neto drugo. Neki neodoliv nagon silio ga je da
Stjuartu u lice saspe jo vie pogrda i pretnji, ali vie
nije smogao rei. Mamuzama je stao divlje podbadati
konja, a kad je ovaj zafrktao nozdrvama i propeo se,
okrene se u sedlu i zapreti akom. Njegovi pomagai,
takoe na konjima, udare u galop i nestanu s vidika.
Kad su kasnije toga dana Medlin i Florens u pratnji
Alfreda i Svensona odlazile s Don Karlosova rana,
Medlin to zaista nije poalila. Unutranjost
Meksikaneve kue bila je jo sumornija i neudobnija
nego izvana. Predvorja tamna, sobe velike, prazne i
ispunjene mirisom bui. U njima je carevala tiina i
tajanstvenost upravo onako kako je Florens to opisala.
Suprotno tome kua na Alfredovom ranu, gde su se
zaustavili prenoiti, bila je vrlo slikovito smetena,
mala i ugodna i svojim je rasporedom nalikovala
kampu. Medlin je smatrala vrlo lepom. Dugo jahanje i
uzbudljivi dogaaji izmorili su je, pa dok su Florens i
oba mukarca spremali veeru, ona se odmarala. Za
vreme jela Svenson je izraavao svoje zadovoljstvo to
su se onako brzo reili vakerosa i svojim ih je
uobiajenim optimizmom uveravao da su ih svakako

poslednji put videli. Alfred je takoe bio zadovoljan

dogaajima. Tek je Florens bila neobino tiha i
zamiljena, to Medlin nije promaklo. Setila se da je
Stjuart hteo poi s njima ili odrediti im nekoliko
kauboja kao pratnju, ali se Alfred tome nasmejao i
odbio. Posle veere vrlo je ivahno opisivao, kako e
novim ureajima opremiti kuu pre negoli se vena s
Florens. Zatim su dosta rano poli na spavanje. Medlin
su iz duboka sna prenuli udarci o zid i dozivanje:
Ustanite, prebacite ogrtae i iziite pred kuu! Bio je to
Alfredov glas. to se dogodilo? upita Florens i skoi iz
kreveta. Alfrede, zar neto nije u redu? dodala je
Medlin, uspravivi se u krevetu. U sobi je bilo tamno
kao u rogu, tek neki osobit sjaj osvetljavao je prozor.
Ah, nita naroito odgovorio je Alfred, samo Don
Karlosov ran je u plamenu. Vatra uzbueno je
uzviknula Florens. Da, ali najpre treba to videti.
Pouri! Princezo, devojice, sad ne mora ruiti onu
gomilu cigala, kako si se pretila. Ne verujem, da bi i
jedan zid izdrao taj poar. Hajde, nije mi ao rekla je
Medlin. Jedna dobra vatra proistie vazduh i
pritedeti mi trokove. Oh, taj sablasni ran iao mi je
na ivce! Florens, sve mi se ini da si prisvojila deo
mog jahaeg odela. Alfrede, zar u ovoj kui nema
svetla? Smejui se, Florens pomogne Medlin da se
obue. Tada, spotiui se u brzini o stolice, poure
kroz blagovaonicu na verandu. Nisko na obzoru, prema
zapadu videli su se crveni plameni jezici i stupovi dima
noeni vetrom. Svenson je bio veoma uznemiren: Al,
ekam da ono streljivo odleti u vazduh ree on. Ima
toga sasvim dovoljno da se krov rasprsne. Sigurno su
kauboj tu robu odmah maknuli odande, Bile odgovori
Alfred zabrinuto. Verovatno jesu. Ipak, brinem se.
Moda nisu imali vremena. Recimo da je oruje
eksplodiralo, kad su momci doli po njega ili ga

iznosili! Saznaemo to ubrzo. Ako eksplozija ne

nastane odmah, znai da su momci sanduke izneli.
Nekoliko asaka svi su utali suzdravajui teskobu i
strah. Florens je Medlin, koja je oseala kao da je
neto gui a srce joj je burno lupalo, uhvatila za ruku.
Olakano odahne kad je Svenson izjavio da je
opasnost od eksplozije prola. Uvek se ovek moe
osloniti na Dina Stjuarta dodao je. No je bila tamna,
tek bi kroz raskinute oblake provirio mesec! Vetar je
duvao neobino silovito. Sjaj vatre bivao je sve slabiji.
inio se kao velika lomaa priguena velikim
pokrivaem kroz koji bi tu i tamo prodrli veliki plameni
jezici, koji su se noeni vetrom izvijali u visinu, a onda
se gasili. Tako se izmenjivao prizor svetla i tame.
Nakon nekog vremena sve gua tama obuzimala je
itavu prostranu povrinu titrajuih svetala, a onda ih
je sasvim zastrla. No je polegla svuda. uti mesec
probijao se kroz rastrgane oblake. inilo se da je vatra
dogorela. Tek odjednom zaiskri sitna takica u gustoj
tami. Poveala se, oivela, postala duga i otra, a onda
se pomaknula i stala se kretati i skakati uvis. Isprva
blaga svetla boja, pretvarala se u intenzivniju crvenu.
Tada sa svih strana liznue plamenovi, dok se nisu
spajali u veliki plameni stup koji se penjao sve vie i
vie. Velike pruge dima utog, crnog i belog protkane
plamenom kovrale se prema nebu, a vetar ih raznosio
na sve strane. Eh, mislim da smo ostali bez one dve
hiljade tona alfalfa trave, s kojom smo raunali primeti
Svenson. Ona poslednja vatra, to se, dakle, seno
zapalilo rekla je Medlin. Ne alim za ranem. Ali, velika
je teta izgubiti toliku koliinu dobre stone hrane. To
je bez sumnje izgubljeno. Vatra se ugasila jednako
brzo kako je i nastala. Nadam se da se nijedan od
momaka nije upustio u to da spaava kakvo sedlo ili
gunj. Monti bezglavo zna srljati u plamen. On je kao

konj koga su upravo izvukli iz gorue tale, a on opet

kao lud juri nazad. Eto, jo samo tinja. Sad, mislim da
bismo svi mogli poi opet unutra. Tek su tri sata.
Zanima me, kako je poar nastao? upita Alfred.
Sigurno cigareta nekog nepaljivog kauboja, okladio
bih se. Svenson se glasno nasmeje. AI, ti si zaista
naivan i estit momak. Ja poneto sumnjam u tu priu
o cigareti, ali moe biti siguran, ako je zaista bila
cigareta, onda je pripadala nekom lukavom vakerosu i
nije bila baena sluajno. Bile, ta valjda ne misli da je
Don Karlos zapalio ran? uzviknuo je Alfred delom
ljutito, a delom zaueno. Stari se stoar ponovo
nasmeje: Moda ti udno zvui, prijatelju, to stari Bili
upravo to misli. Naravno, Don Karlos je podmetnuo
vatru upadne Florens ivo. Al, da ti ivi ovde i stotinu
godina, nikad ne bi nauio da su Grizeri podmukli.
Znam da je Din Stjuart odmah neto posumnjao. Zato
nas je i pourivao da odemo i zato me smestio na Don
Karlosovog vranca. On je hteo toga konja za sebe
osigurati, pa se bojao da e ga Don Karlos ukrasti ili
ustreliti. A vi, Svensone, jednaki ste kao i Al. Nikad ni u
koga ne sumnjate, sve dok nije prekasno. Neprestano
ste gnjavili Stjuarta kad je naredio da vakerosi napuste
ran, naravno da pritom niste ni na ta pomiljali. ali,
dobro, Flo, ba mi ne mora prigovarati samo zato to
imam malo Hrianskog duha odgovorio je Svenson
uvreeno. Mislim da sam u svom ivotu imao dosta
tekoa, pa mi ih ne treba vie. Pa, eto ao mi je da je
seno izgorelo. ali, moda su momci spasili stoku. A to
se tie one stare kuerine od erpia pune tamnih rupa
i podzemnih hodnika, samo ako gospoica Princeza za
njom ne ali, meni je drago da je izgorela. Hajde,
dodirno svi unutra. Neko e ujutro ve dojahati da nam
sve ispria. Medlin se rano probudila, ali ne rano kao
ostali, koji su ve spremili doruak. Kad je ula u

blagovaonicu, Svenson nije bio ba ruiasto

raspoloen. Zabrinuto je mrtio svoje iroko elo,
pogledavao na sat i prigovarao to niko od kauboja ne
dolazi s vestima. Progutao je svoj doruak i, dok su
Medlin i ostali bili za stolom, on je tekim koracima
etao verandom gore-dole. Medlin primeti da je i Alfred
postao nemiran. Odmah zatim digao se od stola i
pridruio Svensonu. Oni se nameravaju spustiti do
Don Karlosovog rana, a nas ostaviti da same
odjaemo kui primeti Florens. Zar ti je to krivo? upita
Medlin. Ne, nije mi ba krivo, imamo najbre konje u
ovom kraju. Onog velikag crnog avola volela bih
izmoriti do iznemoglosti. Ne, nije mi krivo, samo ne bih
htela da se naemo u situaciji, za koju Din Stjuart
misli . . . Florens je zapoela razgovor sasvim bez
veze, a sad ga, eto, ni dorekla nije. Medlin nije
navaljivala, mada je imala neke zle slutnje. Svenson
ue u sobu. Pod udarcima njegovih tekih izama pod
se tresao. Za njim ue i Alfred nosei dvogled.
Nikakvog konja na vidiku potui se Svenson. Neto
nije u redu tamo preko kod Don Karlosa. Gospoice
Hemond, najboje da vi i Flo poete kui.
Telefoniraemo momcima da dolazite. Alfred, koji je
stajao na vratima, gledao je dvogledom sivu dolinu.
Bile, vidim goveda ili konje kako jure, ne mogu to
tano raspoznati. Najbolje da pourimo tamo. Obojica
mukaraca poure van i, dok su oni osedlavali konje,
Medlin i Florens pospreme posue od doruka. Zatim u
najveoj brzini privrste mamuze, stave na glavu
sombrera i navuku dugake rukavice. Konji su spremni
vikne Alfred. Flo, ovaj meksikanski konj pravi je princ.
Devojke izau i oproste se sa Svensonom, ba kad se
ovaj uspinjao na konja. Tada odjae. Alfred je jo
pomagao devojkama da uzjau konje, emu su se uvek
pomalo rugale, a zatim se i sam vine u sedlo. Nadam

se, da je sve u redu ree on pomalo sumnjiavo.

Nikako ne odlazite prema Don Karlosovom imanju. Do
kue je samo nekoliko milja. Sigurno je sve u redu. Pa,
znamo jahati, zar ne odgovori Florens. uvaj se, ko zna
u ta ete tamo upasti. Alfred se pozdravi s njima,
podbode konja i odjae. Samo da Bili nije zaboravio
telefonirati najednom uzvikne Florens. Kaem ja, da su
on i Al bili sasvim smueni. Florens sjae i ue u kuu.
Ostavila je otvorena vrata. Medlin je jedva zadravala
svog konja. udila se to Florens tako dugo ostaje
unutra. Zaas ona izae vrlo ozbiljna lica. Nikoga
nisam mogla dozvati na telefon. Nema odgovora.
Pokuavala sam desetak puta. Ta to je, Florens?
Medlin je vie uznemirio devojin izgled nego ta vest.
ica je prerezana. Pogled joj je poletio za Alfredom,
koji je ve bio izvan domaaja glasa. Nita mi se to ne
svia. Sad trebam samo na sebe raunati, kako Bili
kae. Razmiljala je asak, a onda pourila u kuu i
vratila se s dvogledom kojim se pre toga posluio
Alfred. Njime je gledala po celoj dolini, naroito u
smeru Medlinina rana. Taj se nalazio skriven iza
niskih breuljia koji su se inili potpuno blizu. U
svakom sluaju, iz onog smera niko nas ne moe ovde
videti, razmiljala je. Grmlje mimoze po obronzima
dovoljno nas zaklanja, dok se ne bude videlo to se
dogaa. Florens, ta . . . ta to znai? pitala je Medlin
nervozno. Ne znam. S Grizerima ovek nikad nije
siguran. Da nas barem Bili i Al nisu ostavili same. Ali,
kad dobro promislim, ako nas neko progoni, oni nam
ne bi mogli mnogo pomoi. Mi bismo i tako od njih
pobegle. Osim toga, oni bi pucali. Moram rei, da mi
nije nimalo krivo to imamo sasvim slobodne ruke. Ne
smemo nikako poi za Alom prema Don Karlosovom
ranu. Tamo je nemirno. Dakle, sve to nam preostaje
jest krenuti najkraim putem. Hajde, poimo. Molim te,

dri me se kao iak. Put je vodio preko breuljka

gusto obrastao u grmlje mimoze. Florens je jahala prva
i vrlo oprezno napredovala. im su dole na vrh
breuljka, posluila se dvogledom. Tada su pole dalje.
Pred Medlin, koja je u korak sledila, pruio se vidik s
podnoja breuljka, na iroku, sve do samog podnoja
breuljka travom obraslu dolinu, iza koje se uzdizalo
valovito tlo gusto obraslo kaktusima i mimozom.
Florens je bila oprezna, ali nije gubila vreme. Bila je
neobino utljiva. Medlinine su se zle slutnje, o zasedi
vakerosa, pojaale. Uspinjui se na trei humak, koji
je, koliko se Medlin seala, bio poslednji deo valovitog
terena, Florens je postala jo opreznija. Pre nego su
stigle do vrha, sjahala je, omotala uzde svog konja oko
debla jednog drveta, i dajui Medlin znak da eka,
pola napred kroz grmlje i nestala s vidika. Medlin je
ekala i oslukivala te je u strahu gledala na sve
strane. Nije mogla otkriti nita sumnjivo. Dan je bivao
sve topliji. Oskudno lie mimoze utalo je na
jutarnjem povetarcu, grimizni cvet nekog kaktusa
pozivao je da mu se posveti panja, a jedna dugorepa
ptiica otra kljuna, tako je lepo letela potkraj nje, da je
gotovo biem mogla dodirnuti. ali, ona jedva da je to i
primeivala. Teskobno je gledala oko sebe i sa
strepnjom oslukivala zvukove, meu kojima bi mogao
biti i poneki kobnog znaenja. Tada uoi, kako rian
strie uima. Na zavoju se pojavila Florens, neobino
bleda. Pst! apne Florens podignuvi prst. Prie svom
vrancu i potape ga, jer je pokazivao znakove
uznemirenosti. Pomalo smo u kripcu! itava rulja
vakerosa skriva se meu grmljem s druge strane
breuljka. Ali, jo nas nisu ni uli ni videli. Najbolje je
da jaemo dalje, zametnemo trag i pobegnemo im do
rana. Medlin, na smrt si bleda! Samo se nemoj
onesvestiti. Neu se onesvestiti. Ali, preplaila si me.

Zar smo zaista u opasnosti? ta da radimo? Da, u

opasnosti smo, Medlin, neu te zavaravati aputala je
Florens ozbiljno. Sve se dogodilo upravo onako, kako
je Din Stjuart predvideo. Ah, trebali smo . . . Al je
trebao sluati Dina. Ja verujem, bojim se, da je Din
znao! Znao, ta? upita Medlin. Sad nije vano. Sluaj:
ne smemo nazad. Moramo napred. Imam plan kako
emo zavarati onog nacerenog Don Karlosa. Sjai,
Medlin, brzo! Medlin je sjahala. Daj mi svoj beli
demper. Skini ga. I taj beli eir. Brzo, Medlin! Florens,
ta zaboga namerava? povikala je Medlin. Ne tako
glasno apne ova. Sive su joj oi sevale. Skinula je
kaputi i sombrero, i pruila oboje Medlin: Evo, uzmi
ovo. Daj mi tvoje. Onda uzjai vranca, a ja u Princezu.
Pouri, Medlin, nemamo kad razgovarati. Ali, Florens,
draga, emu sve to? Ah, ti hoe da vakerosi tebe
zamene sa mnom. Pogodila si! Hoe li? Ne mogu
dopustiti ita od toga odgovori Medlin. Na to Florens
naglo izmeni lice koje poprimi tvrd, mrk izraz, tipian
za kauboje. Medlin bi takav izraz letimino uhvatila na
Alfredovom i Stjuartovom licu, kad bi utali, a kod
Svensona uvek. Bio je to izraz eline, nepokolebive
volje. Bilo je ak i mnogo estine u brzini kojom je
Florens silila Medlinu da promeni izgled. Ja bih i sama
dola na tu ideju, sve da mi Stjuart i nije rekao da to
uinim brzo je govorila Florens, dok je isto tako brzo i
radila. Don Karlos progoni tebe, tebe, gospoicu
Medlin Hemond. On ne bi postavljao zasedu za bilo
koga. Zbog neega on hoe da se tebe domogne. Tako
je Din mislio, a ja mu sad verujem. ali, dakle, za pet
minuta znaemo to sigurno. Ti jai vranca, a ja u
Princezu. Izmicaemo kroz ikaru i niko nas nee ni
videti ni uti, dok ne izbijemo na otvoreno. Onda emo
se odvojiti. Ti e ravno na ran. Ja u beati prema
dolini, gde su kae Din sasvim sigurno kauboj sa

stadima. Vakerosi e misliti da jure za tobom. Svi

poznaju te napadne bele stvari koje ti nosi. Progonie
mene, ali me nee dostii. I ti si na brzom konju. On e
te doneti kui ispred svih vakerosa. Tebe nee
progoniti. Stavljam za to ruku u vatru. Veruj mi, Medlin.
Da sam to sama smislila moda bih . . . ali to je
Stjuartova zamisao. Taj kauboj zna tota. Ovo je
najsigurniji i najduhovitiji nain, da se nasamari Don
Karlos. Medlin popusti, ali tek na uporno nagovaranje.
Popne se na vranca i pritegne uzde. Odmah ga skrene
u tragove riana. Florens usmeri svog konja uskim
prolazom kroz grmlje mimoze. Jahala je po peskovitom
tlu i probijala se kroz grmlje budno pazei da ne slomi
koju granicu. esto se zaustavljala i oslukivala.
Takvim zaobilaznim putem, dole su do mesta odakle
se moglo videti otvoreno polje i kua na ranu,
udaljena samo nekoliko milja, i goveda kako pasu po
dolini. Medlin nije izgubila hrabrost, pa ipak su joj ti
poznati prizori donekle olakali moru, koja je titila.
Obuzme je uzbuenje. Glasno rzanje natera i njenog
konja i riana u trk. Florens je padinom terala konja
sve veom brzinom. Uskoro se pokazao kraj ikare:
sivozelena trava i nisko, ravno tlo. Florens je ekala na
proplanku meu niskim stablima. Ona dobaci Medlini
brz vedar pogled. Sve je dobro, sad jo treba samo
jahati. Bie to lako. Jurni sada i uvaj ivce! Kad je
Florens okrenula ponosnog konja i viknula mu u uho,
Medlin se najednom osetila klonulom i bespomonom.
Zemlja zatatnji pod kopitima velikog konja. To je
podseti ma Bonitu, na njenu lepravu kosu i na onu
divlju nonu jurnjavu. Florencina je kosa takoe
leprala na vetru i sjajila se na suncu. ali, Medlin je
gledala s istom jezom kao i onu divlju Bonitu. Tada je
prenue promukli krikovi i ona pobode konja i potera
ga istinom. Bio je to brz konj, a uz to eljan utrke.

Medlin sasvim olabavi uzde. Na ovoga konja nije bila

navikla i zbog toga je tee jahala. Ali, vana je bila
njegova brzina, a za drugo nije marila. Budui da je
poznavala konje, shvatila je da je ovaj sada osetio
veu slobodu i manji teret. Nekoliko puta opet je
prihvatila uzde pokuavajui upravljati konjem. Ali, on
je trao ravnomerno kroz nisko bunje, preskaui
grabe i naplavine. Valovito ga tlo nije smetalo u
njegovoj utrci. Ovaj je put drugaije oseala udarce
vetra na licu i promicanje zemlje ispod sebe. Pomislila
je na Florens i htela se okrenuti, ali to ne uini iz straha
pred nepoznatom opasnosti, o kojoj je Florens
govorila. Oslukivala je hoe li uti topot konjskih
kopita to jure za njom. Tada se obazre protiv svoje
volje. itava milja sive jednolinosti leala je izmeu
nje i breuljka, i nigde nije mogla videti ni konja ni
oveka, ni ikakvog ivog bia. Onda se okrene da
pogleda s one strane, gde se dolina sputala. Kad je
ugledala Florens kako jae u krivudavoj liniji ispred
itave ete vakerosa, probledi i uhvati se za sedlo.
Kakve li razlike izmeu tog udnoga glavinjanja i njena
riana i onog njegovog inae divnog trka. Zar da njena
Princeza tako podivlja? Sad je videla jednog vakerosa
kako je lasom zavitlao iznad glave, ali je jo bio
predaleko da bi ga mogao baciti. Tako joj se inilo.
Neki je drugi najednom izbio na elo. I ve joj je dah
zastao od straha. Rian odjednom odskoi u stranu i
izbegne napad. Medlin sine, da je Florens namerno u
cikcak terala konja, samo kako bi njeno beanje
ostavilo utisak da to bei silno prestraena devojka s
Istoka. Uverila se da je to zaista tako, kad je opet tamo
pogledala. Florens je uprkos isprekidanu i nepravilnu
trku svoga konja odmicala sve dalje niz dolinu. Medlin
se nije toliko zbunila, da bi zaboravila svog konja i
strukturu tla pred sobom. Kad se odmah zatim ponovo

okrenula, da gleda Florens, primeti da je nestalo

nesigurnosti u rianovom tranju. udni detalji te
utrke devojke i vakerosa nisu se vie jasno videli.
Princeza je trala svojim najlepim trkom, ravno
ispruene, gotovo polegnute gubice. Izmeu njega i
ilavih konja, koji su ga progonili, nastajao je sve vei
razmak. On e pobei vakerosima. Florens je zaista
jahala na vetru, kako se zgodno izrazio Stjuart,
priajui o beanju na tom hitrom rianu. Magla, kojoj
nije bio uzrok samo u vetru, zaseni Medlinin vid. Ona
protrlja oi ugleda Florens kao daleku leteu takicu.
Kakva neustraiva devojka! Ta snaga, i ta zaista sjajna
zamisao da spasi slabiju sestru, to je bilo ono to je
Zapad usadio u duu svakoj eni. Kad je opet
pogledala iza sebe, Florens je bila daleko odmakla od
svojih progonitelja i nestala je iza neke uzvisine.
Uverena da je ona na sigurnom, Medlin obrati panja
svom konju i iznenaenjima, koja bi jo mogla doiveti
na ranu. Setila se, kako nikoga od svoje posluge niti
kauboja nije mogla dozvati na telefon. Jednom je,
dodue, jak vetar bio potrgao ice. Bila je uverena da
se to u ovom sluaju nije dogodilo. Jahala je dalje, i
to se vie pribliavala ranu, sve je jae pritezala
uzde. Vraala se s june strane rana i sad se uspinjala
dugakom padinom breuljka prema stranjem delu
kue. I zato joj nije bilo nimalo neobino to nikoga ne
vidi oko kue. Moda je bilo dobro, razmiljala je, to je
uspon na brdo usporio brzinu konja, jer sada je mogla
njime upravljati i lako ga zaustaviti. ali, u asu kad je
sjahala, on se propne i odjuri. Na rubu padine, pred
oborima, zaustavio se, podigao glavu i naulio ui, a
onda je prodorno zarzao i odjurio dalje. Upozorena
time Medlin nasluti novu, neoekivanu situaciju.
Odmah zatim ugledala je nepoznatu grupu konjanika,
kako svom brzinom jae malom udolinom ispod

breuljka, oseti da je poput ledenih ruku hvata stari

oseaj straha i bez daha pojuri u kuu. I GERILCI
Zakrauna ulazna vrata, i uletevi u kuhinju, dovikne
preplaenim devojkama neka pozatvaraju prozore.
Onda potri u svoje sobe. Trebalo joj je nekoliko
minuta da pozatvara prozore i povue teke kapke na
njima. Dok je zatvarala poslednji prozor u svojoj radnoj
sobi, ula je kako se pribliava topot kopita.
Letiminim pogledom uspela je ugledati mrave,
iscrpljene konje i prasne, dronjave ljude. Nijedan od
vakerosa, koje je dosad videla, nije nalikovao ovim
jahaima. Oni su svi izgledali skladno i lepo. Voleli su
ipke, rese i bletavilo, a konji su im imali srebrne
orme. A jahai to su sad uz glasan topot jurili prema
kui, bili su grubi, mravi i divlji. Gerilci, pomisli
smesta, banda pljakaa, koji ve od poetka
revolucije pustoe granicom. Jo jedan pogled uveri je
da svi nisu Meksikanci. Blizina tih ljudi pokazala joj je
tek pravu opasnost. Zapamtila je to joj je Svenson
priao o nedavnim napadima pljakaa uz reku Rio
Grande. Te letee bande to su haraile u ime
revolucije, iskrsnule bi sad ovde, sad na udaljenim
mestima i nestajale jednakom brzinom. Najee su
traili novac i oruje, ali bi otimali i sve ostalo, a
nezatiene ene padale bi rtvom njihova nasilja.
Medlin na brzinu pokupi dragocenosti i prilinu svotu
novca, koju je imala u svom pisaem stolu. Tada
pozatvara sva vrata, izleti van i pretri Petiom na
suprotnu stranu kue. Tamo projuri dugim hodnikom
razmiljajui pritom u koju od mnogih praznih soba da
se sakrije. Dotri i do poslednje, a da se jo nije
odluila. Upravo tada zauje se udaranje po
kuhinjskim vratima, prozoru i prodorno zapomaganje
ena. To jo povea njen strah. Uleti u poslednju sobu.
Tu nije bilo ni kljuanice ni krauna. Soba je bila velika

i tamna i do polovine ispunjena alfalfasenom.

Verovatno je to bilo najsigurnije mesto u kui. U
svakom sluaju treba prilino vremena da se nekoga
pronae. Svoje dragocenosti baci u jedan tamni kut i
pokrije ih senom. Tada napipa prolaz izmeu nekoliko
velikih snopova i zguri se u jednu udubinu. Nakon to
je uinila sve to joj je u onom asu bilo mogue, oseti
da dre i da je gotovo bez daha. Studen joj prostruji
telom, u grudima je oseala teinu, a usta su joj bila
suva. Sva se pretvorila u uho. Mukli tropot dopirao je
iz udaljenih delova kue. U onim kratkim predasima
tiine ula je cviljenje i ukanje mieva u senu, i jedan
pretri preko ruke. Napeto je oslukivala, ekala i
nadala se, a uz to i strahovala da ne naiu njeni
kauboj. Bie borbe, krvi, ranjenih, a moda i mrtvih.
Plaila je sama pomisao na krv i nasilje. ali, moda e
se gerilci povui pre, pa e izbei sukob s njenim
ljudima. Nadala se tome i svom duom molila za to.
Iznenada joj sinu misao na ono to je ula o Nilsu,
Montiu i Niku Stajlu i to probudi u njoj oseaj teke
teskobe. Onda pomisli na tamnoputog Stjuarta
vatrenih oiju i od toga je proe jeza, uzbuenje joj je
sve vie raslo. Sva su njena ula tim ekanjem, i
oslukivanjem bila do krajnosti napeta. Nita se nije
dogodilo. inilo joj se da su proli ve sati, otkako je
zgurena tamo uala. Zar su Florens uhvatili? Zar je
koji od tih kotunjavih konja mogao prestii Princezu?
Nije verovala, znala je da to ne moe biti. Ipak ta je
neizvesnost bila pravo muenje. Iznenada su se
zalupila vrata na hodniku i ona se od toga sva stresla.
Nekoliko gerilaca ulo je u istoni deo kue. Ona
zauje razliite glasove, udaranje izama i zveckanje
mamuza, lupu vrata i pretraivanje soba. Sad se vie
nije pouzdavala u svoje sklonite. Ovde se izlagati
opasnosti, inilo joj se stranim. Pomisao da bi je u toj

tamnoj rupi mogli uhvatiti ovi lupei ispuni je grozom.

Mora odavde izai na svetlo. Brzo se digne i poe do
prozora. Zapravo se taj veliki otvor, zatvoren s dva
drvena krila privrena arkama nekad mogao nazvati
vratima. Gvozdena je kvaka odmah popustila na njen
pritisak, jedno krilo vratiju moglo se odkrinuti ali se
drugo vrsto dralo. Kroz taj otvor videla je kosu
zelenu tratinu obraslu grmljem, kaduljom, i cveem.
Koliko je okom dosegnula nije bilo ni oveka ni konja.
Uini joj se da e se tamo u grmlju bolje sakriti. Skok s
prozora bie joj lagan. Ta nagla odluka opet joj ulije
malo hrabrosti i nadjaa njenu malodunost. Stane
drmati vratima. Nisu poputala. Zaglavila su se negde
pri dnu i iako je vukla svom snagom, bilo je uzaludno.
Zaas zastane da odmori vrue i bolne dlanove, i
zauje kako se napadai primiu sve blie i blie.
Oseaj straha, besa i nemoi svladao je je i naterao u
oaj. Sama je sebi morala pomoi. Svom je snagom
pokuala pokrenuti ta tvrdokorna vrata. Kad je ula
brze, grube glasove mukaraca i zvukove uurbanog
traenja, odmah joj postane jasno da trae nju. Shvatila
je i nije zaudilo. ali, udila se da je ona ta, ona, Medlin
Hemond, kojoj e ti grubi mukarci sad naneti zlo. Od
bata tekih koraka u susednoj sobi oseti novu snagu.
Navali rukama i ramenima na vrata i pokrene ih, a
zatim se provue kroz otvor. Nigde nikoga. Spretno
skoi i potri u grmlje. ali, ono joj nije prualo dovoljan
zaklon. Prikradala se od grma do grma, ali prekasno je
shvatila da je loe odabrala. Grmlje je raslo tako, da se
ona ponovo nala u blizini kue, upravo pred njom su
stajali konji i grupa uzbuenih ljudi. Ona se sva zguri u
grmlju, oseajui srce upravo u grlu. Prodorni krikovi,
a zatim tranje i uspinjanje gerilaca na konje podiglo
joj je nadu. Primetili su kauboje i dali se u beg.
Uurban bat tekih koraka na verandi znaio je da

gerilci naglo naputaju kuu. Nekoliko konja projurilo

je pokraj nje, na nekoliko metara daleko. Jedan je
jaha primeti i okrene se, da obavesti o tome one iza
sebe. To u njoj izazove paniku. Nesvesno pone trati
sve dalje od kue, ali noge kao da su joj bile od olova.
Osetila se potpuno bez snage, kao u snu, kad bi
sanjala da je progone. Pokraj nje, kroz ikaru jurili su
konjanici i divlje urlali. Iza sebe zauje topot kopita,
okrene u stranu, ali topot je bivao sve blii, odjednom
oseti udarac. Posrnula je i dok je padala pod konjska
kopita, jedna gruba i jaka ruka zgrabi je vrsto i grubo
oko struka i visoko podigne, osetila je bol od jakog
udarca o konjsko bedro, a zatim resku bol u iskrenutoj
ruci. Od toga naas izgubi svest. Ipak je i u takvu
stanju osetila da je nekud odvlae i da to dugo traje.
Kad joj se svest poela vraati, primeti da konj vie ne
juri onako naglo. Nekoliko asaka nije se mogla snai.
Oito lei glavom prema dole. Tada uoi da je okrenuta
licem prema zemlji, naime, da je prebaena preko
sedla s glavom prema dole. Nije mogla maknuti rukom.
Onda oseti dodir grube koe i ugleda visoku meksiku
izmu, na kojoj je bila velika srebrna mamuza. Oseti i
zadah konjskih slabina i nogu, i miris prasne uske
staze. Ubrzo joj oi zastre crvena magla, glava joj se
zamuti a otrina boli otupi u tom polusvesnom stanju.
Nakon hiljadu munih sati kako se njoj inilo neko je
skinuo s konja i poloio na zemlju, gde je, nakon to joj
je krv prestala navirati u glavu, opet mogla gledati i
postupno je prepoznavala stvari oko sebe. Leala je u
krljavoj jelovoj umi, a duge sene govorile su o
kasnom popodnevu. Osetila je miris dima i ula rzanje
konja, koji su pasli travu. Okrenula je glavu prema
glasovima. Grupa mukaraca stajala je i sedela oko
logorske vatre i pohlepno jela. Ugledavi svoje
otmiare, zatvori oi, ali terana strahom opet ih otvori.

Veinom su bili mravi Meksikanci, obrasli u krljave

bradice, crnih, upalih i izgladnjelih obraza. Bez obzira
na to to su oni bili, bili su izmueni glau,
prljavtinom i bedom. Nijedan od njih nije imao kaputa,
a tek nekoliko njih vezalo je rubac oko vrata. Neki su
nosili opasa s nekoliko naboja, a vrlo malo njih imao
je pitolje, ali i ti su bili razliita tipa. Nigde nije bilo
nikakve opreme ni gunjeva, osim nekoliko kuhinjskih
potreptina, istroenih i pocrnelih. Pogled joj se
zaustavi na nekima od njih, koje je smatrala belim
ljudima, prosuivala ih je po crtama lica, a ne po boji
koe. Jednom je u Sahari videla bandu nomadskih
razbojnika, a ova arena grupa pljakaa podseala je
na njih. Svoju su panja usmerili na dve stvari: da
zadovolje prodrljivost i da budno motre na umske
prilaze. Oekuju nekoga, pomisli Medlin, ali sve da se
radilo i o progoniteljima, strah se na njima nije opaao.
Rei im nije razabirala, tek pokoju. Za neko vreme ime
Don Karlosa oivi njenu radoznalost, ali joj takoe
prikae i svu teinu njena poloaja, oseaj groze
ponovo joj stegne grudi. Poluglasan uzvik i kretnja
ruke jednoga od njih potakne itavu grupu da se
okrene i svoju panja upravi u suprotnom smeru.
Sigurno su neto primetili. Prljave ruke trgnu za
orujem, a onda se sve stialo. Medlini se uini da pred
sobom vidi progonjene ljude, otkako su oni osetili da
su otkriveni! Strana li i uasna prizora! Zatvorila je oi
s grozom oekujui as, u kojem e progovoriti oruje.
Zauju se potmule psovke, a onda zavlada kratka
utnja, zatim prostruji apat i glasan povik: El Kapitan!
Jeza prostruji Medlinom, a oi joj se irom otvore.
Njihov uzvik El Kapitan povezala je sa Stjuartom i
osetila neobino aljenje. Nije pomislila na poteru ni na
osloboenje, ve na smrt. Ti e ljudi ubiti Stjuarta. ali,
sigurno nije doao sam. Mrava, mrka lica, napeta i

hladna upuivala su je, u kojem smeru treba gledati.

ula je polagan i teak topot kopita. Medlin prepozna
svoga konja! Sad je bila sigurna da je to zaista Stjuart.
Budui da u to nije vie bilo sumnje, obuze je
neopisivo veselje, ali i strah i uenje. Uskoro se pod
visokim umskim svodom drveta pojavi ovek, drei
obe ruke visoko iznad glave. Mnogi od gerilaca skoili
su na noge i izvukli svoje pitolje. Stjuart se jo uvek
pribliavao s uzdignutim rukama i ujahao je u sredinu
logora. Tada jedan gerilac, verovatno voa, pokae
svojim ljudima rukom znak, sam pak pristupi Stjuartu i
pozdravi ga. Medlin je u to bila sigurna, mada nije
razumela ta se govorilo. U tom asu Stjuart joj se
uinio tako hladnokrvan i bezbrian, kao da silazi s
konja pred stepenicama njene verande. Kad je siao,
videla je kako mu je lice bledo. Dok se rukovao s
voom, njegov istraivaki pogled pone lutati po
umi, naposletku se zaustavio na Medlin. Ugledavi je,
trgne se kao gromom oinut. Ona mu se pokua
nasmeiti, htela ga je uveriti da je iva i zdrava, ali joj
se od izraaja njegovih oiju to su je upozoravale na
opasnost u kojoj se oboje nalaze, sledi smeak na
usnama. On se obrati voi i govorio mu je brzo na
meksikom dijalektu, koji je ona slabo razumela. Ovaj
je odgovarao maui rukama i pokazujui na nju.
Stjuart ga tada povue u stranu i neto mu apne, na
to ovaj od iznenaenja zalomi rukama. Stjuart nastavi
govoriti. Voa se tada obrati eti i Medlin uhvati rei
Don Karlos i pezos. Nato se zaulo nezadovoljstvo
meu gerilcima, ali ih je voa gromko uutkao. Medlin
je u sebi nagaala da je pristanak za njeno
oslobaanje dao voa, ali se ostalima morala platiti
otkupnina. Stjuart tada poe prema njoj vodei
Princezu za uzdu. Konj se propeo i frktao nozdrvama
kad je ugledao svoju gospodaricu na zemlji. Stjuart

klekne do nje drei i dalje konja za uzdu. Je li vam

dobro? upita je. Da, sasvim dobro odgovori ona,
uzaludno se pokuavajui nasmeiti. Noge su mi
vezane. Njegovo bledo lice obli crvenilo, a oi mu
sevnu. Uini joj se, da su mu ruke od gvoa, dok joj je
odvezivao spone na nogama. Bez rei je uspravi i
podigne na Princezu. Medlin je nesigurno sedela i
jednom se rukom grevito uhvatila za sedlo, dok se
drugom pokuavala osloniti na Stjuartovo rame.
Izdrite jo malo ree on. Tada primeti kako se kriom
obazire na sve strane. Iznenadilo je to su gerilci
uzjahali i nestali. Povezujui te dve injenice, zakljuila
je da je verovatno i Stjuartu i onima drugima stalo da
se ne sastanu s nekim ko bi verovatno ubrzo trebao
stii na proplanak. Stjuart odvede riana desno
hodajui uz njega i podupirui Medlinu u sedlu. Isprva
je oseala takvu slabost i vrtoglavicu, da se jedva
drala na konju. Uskoro je to popustilo, a onda je
pokuala jahati bez pomoi. Slabost i bol u iaenoj
ruci onemoguie je u njenu nastojanju. Stjuart je
siao sa staze i drao se gue strane ume. Sunce je
ve bilo nisko, i duge zlatne zrake padale su na jele.
Rianova kopita nisu odzvanjala na mekom umskom
tlu, a Stjuart je pokraj njega hodao bez rei. Nije
smanjio ni svoju urbu ni oprez sve dok nisu prevalili
najmanje dve milje. Tada je postao mirniji i prestao je
oprezno zirkati po mranoj umi. Ravno tlo presecale
su male jaruge, koje su postajale sve kosije i vee, te
je uskoro mekano umsko tlo zamenio goli kr. Konj je
spustio glavu i poeo drhtati. um vode prekinuo je
tiinu. Jaruga je prelazila u drugu, veu, kojom je tekao
potoi, krei sebi put kroz kamenje. Rian ponovo
zanjiti, stane i spusti glavu. Oednio je ree Medlin. I
ja sam edna i vrlo umorna. Stjuart je digne iz sedla i,
kad je odvojila svoju ruku od njegove, oseti pod

prstima neto toplo i vlano. Krv joj je curila na dlan.

Ja . . . krvarim rekla je pomalo nesigurno. Da, seam
se, ruka mi je bila ranjena. Ona je isprui, sad je
shvatila zato je tako slaba. Stjuartovi prsti bili su
sigurni i vrsti. Brzo joj je rasparao vlani rukav.
Podlaktica joj je bila zarezana ili ogrebena, on ispere
ranu. Nije to nita, Stjuarte. Samo sam malo nervozna.
To je valjda prvi put to vidim vlastitu krv. On nije nita
odgovarao, trgao je njen rupi u uske pruge i
povezivao joj ruku. Njegovo utanje i brze kretnje dale
su joj naslutiti kakav bi bio u teoj nezgodi. Oseala se
sigurnom. Ali, vrlo se iznenadila kad je on podigao
glavu, i ona ugleda njegovo probledelo lice. Stajao je
pred njom slaui svoju kaubojsku maramu s koje nije
ni pokuavao oistiti crvene mrlje. Gospoice Hemond
rekao je promuklo. Ruke nekog mukarca . . . nokti
nekog Grizera zasekli su vam ruku. Znam ko je to bio.
Mogao sam ga ubiti. Ali, onda, ode vaa sloboda.
Razumete li? Nisam to smeo staviti na kocku. Medlin
se zagleda u Stjuarta iznenaena vie njegovim reima
nego njegovim neobinim uzbuenjem. Dragi moj
mladiu! uzviknula je i zautala. Nije smogla rei.
Ispriavao se to nije ubio oveka koji je s njom grubo
postupao. Bilo ga je sram i muilo ga je da ona nee
moi razumeti zato nije ubio toga oveka. Oseao je
prezir prema samom sebi to nije bio u stanju da je i
osveti poto je oslobodio. Stjuarte, ja vas razumem.
Bili ste kauboj moga stila. Hvala vam. Ona je vie
nasluivala nego razumela. ula je mnoge prie o
hladnokrvnosti toga oveka u sluajevima opasnosti
pa i smrti. Uvek joj se inio tvrd kao granit. Zato bi
mu, videi njenu malo okrvavljenu ruku, probledelo
lice, zadrhtala ruka, a glas promukao? ta ga je to u
njegovoj prirodi teralo da je moli neka shvati jedini
razlog zbog koga nije mogao ubiti onoga bandita?

Odgovor na prvo pitanje bio je, da je ljubi. Na drugo

nije znala odgovoriti. Klju te tajne leao je u onoj istoj
snazi iz koje je izvirala njegova ljubav u dubini oseaja
svojstvenoj tim ljudima na Zapadu, koji su iveli
jednostavnim osamljenim ivotom ivotom prirode.
Odjednom Medlin postane svesna snage oseaja
oveka, kakav je bio Stjuart. Ta joj se misao nametnula
svom svojom snagom. Svi njeni oboavaoci tamo na
Istoku, svi su oni po svojim osobinama bili jednaki
njoj, ali nedostajalo im je neto veliko i presudno, ime
je teak i osamljen ivot obdario Stjuarta. Priroda je
ovde pravedno podelila. Iz daleke i maglovite daljine
javljao se dubok, tajanstven, zbunjujui glas. Ali, kako
to nije bio glas razuma, ona je zaepila ui da ne uje
njegov topli, ivotni kucaj i odluila je da mu se zauvek
odazove. Bi li bilo opasno da se malo odmorimo?
upitala je ona. Tako sam umorna, moda u se oseati
jaom, kad se odmorim. Sad ve moemo rekao je on. I
konju je potrebno. Izmorio sam ga. Gde smo sada?
Visoko u brdima, deset a moda i vie milja daleko od
rana. Upravo ispod nas je staza. Do ponoi u vas
dovesti kui. Bie oni tamo poneto zabrinuti. ta se
kod kue dogodilo? Nikome, osim vas, nita. U tome i
jest nezgoda. Florens nas je pronala na breuljku.
Vraali smo se sa zgarita. Bili smo na smrt umorni.
Ipak smo do rana doli pre nego je uinjena ikakva
teta. Stajalo nas je dosta muke dok smo naili na va
trag. Nils je pronaao otiske vaih nogu ispod prozora.
Tako smo doznali. Onda je jo bilo guve s momcima.
Da su oni poli za vama, ne bismo vas oslobodili bez
borbe, a to nisam hteo. Stari je Bili doao s
pripremljenim pitoljima. Bio je lud. Montija sam morao
svezati. asti mi, privezao sam ga uz vrata. Nils i Nik
obeali su da e ga uvati do jutra. Jedino mi je to
preostalo. Imao sam sreu to sam tako brzo naiao

na bandu. Dobro sam raunao. Poznavao sam tog

gerilskog vou. On je meksiki bandit. Njemu je otmica
trgovaki posao. Bori se za Maderu, esto sam se
sretao s njime. Moda je i Grizer, ali belac je. Kako ste
postigli moje osloboenje. Ponudio sam im novac. To
je ono to je svim pobunjenicima potrebno: novac. To
je tek rulja bednih izgladnelih pasa. Razabrala sam da
ste im ponudili otkupninu. Koliko? dve hiljade
meksikih dolara. Dao sam im re i morau odneti
novac. Rekao sam im kad i gde emo se sresti.
Svakako. Srena sam to imam taj novac. Ona se
nasmeje. Nikad ne bih pomislila da u uleteti u ovako
neobinu pustolovinu! ta bi tata na to rekao? Stjuarte,
bojim se da bi rekao kako su dve hiljade dolara vie
nego to vredim. Da vas jo neto pitam: zar taj
pobunjeniki poglavica nije traio novac? Ne. Novac je
za njegove ljude. Sto ste mu rekli? Videla sam kako ste
mu neto aputali. Stjuart spusti glavu izbegavajui
njen pogled. Borili smo se zajedno za Huareza. Jednog
dana izvukao sam ga iz neke jaruge, na to sam ga sad
podsetio. Onda sam . . . sam mu rekao neto . . . mislio
sam . . . Stjuarte, po njegovom pogledu znala sam da
govorite o meni. Njen pratioc nije na to odgovorio, a
Medlin nije dalje navaljivala. ula sam da se ime Don
Karlosa spomenulo nekoliko puta. To me zanima.
Kakve veze ima s ovim Don Karlos i njegovi vakerosi?
Taj Grizer ima s time vrlo mnogo veze odgovori Stjuart
razdraeno. Zapalio je ran i obore da bi nas tako
odvratio od sebe. Ali, to je uinio i zato da bi sve
momke odmamio od vae kue. Skovali su svakako
zajedno krupnu urotu. Bio sam odredio da neko ostane
s vama. Ali, i Al i Svenson, ta dvojica tvrdoglavaca,
jutros su odjahali i ostavili vas same. Onda su doli
gerilci. Dobro, pa koja je bila svrha te urote, kako vi
kaete? Da vas uhvate ree on bez oklevanja. Mene!

Stjuarte, ne mislite valjda da je moje zarobljavanje, ili

kako god vi to nazvali, neto vie od pukog sluaja.
Upravo to i mislim. Ali, Svenson i va brat smatraju da
gerilci trebaju novca i oruja, pa su vas sluajno
odveli, jer ste se ustrali pred gubicama njihovih konja.
Zar vi ne mislite tako? Nikako, a ni Nils, ni Nik Stajle.
Mi dobro znamo Don Karlosa i Grizere. Vakerosi su
progonili Flo smatrajui da ste to vi! Pa to vi o tome
mislite? Radije ne bih o tome govorio. Ali, Stjuarte, ja
to elim znati. Ako se radi o meni, onda to svakako
trebam znati usprotivila se Medlin. Kakve osnove
imaju? Zato Nils i Nik sumnjie Don Karlosa za moju
otmicu? Mislim da njihove razloge vi ne biste prihvatili.
Jednom je Nils video kako vas onaj Grizer gleda, posle
je rekao da bi ga ustrelio, kad bi to jo jednom video.
Stjuarte, to je zaista smeno! Ustreliti oveka jer gleda
neku enu! Pa to je civilizovana zemlja. U civilizovanoj
bi zemlji moda bilo smeno. Ali, ima neto u ovoj
civilizaciji to mi se ne svia. tao, na primer? U
prvom redu ne odobravam kad neki mukarci mirno
doputaju da drugi loe postupaju sa enama. Ali,
Stjuarte, udno je to setim li se kako ste vi one noi
kad sam dola . . . Prekinula se u pola rei, bilo joj je
ao to je o tom zapoela. Bilo joj je neugodno videti
kako se posramio. Tada on naglo podigne glavu i ona
oseti prekor u njegovom plamenom pogledu.
Pretpostavimo da sam bio pijan. Pretpostavimo da sam
naletio na neku priprostu devojku i da sam je zaista
prisilio da se uda za mene. Zar ne verujete da bih
ostavio pie i bio joj dobar? Stjuarte, ne znam ta bih
mislila o vama odgovorila je Medlin. Sledila je kratka
utnja. Poslednje zrake sunca na zalasku osvetlile su
stene u daljini. Stjuart je ponovo zauzdao konja i
zagledao se u kolan. Zaglibio sam. O Don Karlosu u
odmah rei ne ono to Nils i Nik misle o njemu, nego

to je meni samom poznato. Don Karlos se nadao da

e vas oteti za sebe, kao da ste bedna robinja tamo
dole iz Sonore. Moda je smiljao i vee planove, od
onih to mi je poverio moj prijatelj buntovnik. Moda
se nadao da e ga progoniti amerika vojska.
Buntovnici nastoje u to umeati i Sjedinjene Drave.
Oni bi oduevljeno pozdravili njihovo uplitanje. Sad,
bilo kako bilo, Grizer je imao s vama loe namere, i to
od samog poetka, otkako vas je prvi put video. To je
sve. Stjuarte, vi ste meni i mojoj porodici uinili uslugu
za koju vam se nikad neemo moi oduiti. Uinio sam
uslugu. Samo, ne spominjite nikakvo oduivanje. ali,
ima neto to bih voleo da znate, a neugodno mi je o
tome govoriti. Na to me potaknulo, jer znam kako vi o
meni mislite, i jer zamiljam kako bi vaa porodica i
prijatelji mislili o meni kad bi ono znali. Nisu me na to
potaknuli ni ponos ni uobraenost. Radi se o ovom:
ena poput vas ne bi nikada smela doi u ovaj kraj za
Bojim leima, ako nije odluila potpuno zaboraviti
svoj preanji ivot. Budui da ste sad ovde, i da su
vas oni avoli odvukli sa sobom, elim da znate kako
vas sve vae bogatstvo, poloaj i veze sva ona mo
to vam je za leima, ne bi noas iupali iz velike
nevolje. Samo ovek kao to je Nils ili Nik Stajle ili ja
mogao vas je iz toga izvui. Medlin Hemond osetila je
veliku umirujuu snagu istine. Ma kakva bila razlika
izmeu nje i Stjuarta, ili bolje reeno, ma kakva bila
razlika to je nastala usled krivog shvatanja klasnog i
kulturnog nivoa njih dvoje, ovde na ovom krevitom
brdu postojala je samo jedna stvarnost: ona je ena, a
on mukarac, i to upravo onakav, kakav je njoj bio
potreban. I kad bi unutar tih granica mogla birati, njen
bi izbor pao na njega, oveka koji je upravo sada licem
u lice s njom govorio mirno i s puno gorine. Koliko
hrane mislima! Mislim, bie najbolje da sad krenemo

ree i povue konja do velike peine. Doite! Volja je u

Medlin bila jaa od njene snage. Sad je prvi put
priznala samoj sebi da je bila ranjena. Ipak, nije
oseala jake bolove, osim kad je micala ramenom. Kad
je Stjuart opet podigao u sedlo, nemono je klonula.
Put je bio neravan. Svaki korak konja bolno je oseala,
put je bio strm, zato se morala sagnuti konju gotovo na
sapi, a budui da je strmina bivala sve vea, ona je sve
veu bol oseala u ranjenoj ruci. Evo staze rekao je
konano Stjuart. Trenutak nakon toga Medlin se
zanjihala, da je Stjuart nije zadrao, ispala bi iz sedla.
ula je kako je opsovao ispod glasa: Dakle, ovako ne
ide rekao je on. Stavite nogu preko sedla, a drugu
ovde. Tada i on uzjaha i sedne iza nje, a onda je okrene
i obuhvati levom rukom tako da je leala preko sedla i
njegovih kolena, glavom oslonjena na njegovo rame.
Konj bre potri, Medlin olabavi mii i boli joj ponu
poputati. U tom ugodnom poloaju oseti tromost i
olakanje. ljuljajui se tako na leima konja zapadne u
polubudno stanje. u njenom su se duhu nizale slike to
ih je stvarala njena mata i istinski dogaaji. Poslednje
se crvenilo gasilo na zapadu. Vrhove breuljaka
sumrak je obavio u sivo, a iz udubina vukle se crne
sene. kedrova stabla i borovi nizali su se uz stazu.
Mestimino se nad njih naginjale velike tamne peine.
Nebo je bilo vedro i olovno sivo. Zatitrala je slaba
zvezdica. A sasvim blizu sebe videla je Medlin
Stjuartovo lice tamno i hladno, sa zagonetnim oima
koje su vrsto bile uprte u stazu pred njim. Njegova je
ruka drala poput elinog obrua, ali je prilagoavala
kretnjama konja. Naizmence bi oseala snagu i jakost i
elastino pruanje i stezanje njegovih miia. Drao je
lagano poput malog deteta. Lice joj se trljalo o njegovu
grubu flanelnu koulju pod kojom je oseala vlanu
maramu, kojom joj je isprao povreenu ruku, a jo

dublje upravo ispod svog uha ula je otkucaje

njegovog srca. Ono joj se inilo kao snana maina,
koja lei skrivena duboko u velikoj peini, dok joj
njegovi otkucaji otro odzvanjaju u uhu. Nikad dotada
glava joj nije poivala na mukim grudima, nije za tim
ni eznula. ali, sad je to delovalo jae nego sam telesni
dodir. Bilo je tajnovito i uzbudljivo, a ono to je u tome
bilo prirodno sililo je da misli o ivotu. Kad je s visina
dopro sve dah vetra i njena se sputena kosa
odvezala, nije mogla ne primetiti kako se nekoliko
pramenova ovija oko Stjuartovog lica, oiju i usana.
Svojom slobodnom rukom nije ih mogla privrstiti. I
pred zatvorenim oima valjali su joj se ti lepravi
pramenovi. Uprkos navali raznolikih oseanja oseala
je miris praine i tiho blago brujanje u vazduhu.
Poluglasno je utao vetar u granama du puta.
Odjednom je tiinu prekinulo otro lajanje kojota,
kojemu iz daljine odgovori otegnuto zavijanje.
Rianova potkova udari o neki kamen. Ova poslednja
zapaanja podavala su nit stvarnosti tim trenucima,
koje bi inae sama smatrala tek svojom matom. Bili
su i suvie neobini da u njih poveruje! Ponovo joj se
nametne pitanje da li je ova ena koja sad toliko
razmilja i osea, ona ista Medlin Hemond koja nikad
nita nije doivljavala. A sada, poigravajui se njom
poput njene kose oko Stjuartovog lica, okruile su je
pustolovine, pa moda i smrt, ali svakako i ivot,
svakako. Zar je zaista mogue da je njen dananji
doivljaj prava stvarnost? Da li bi iko od njene
porodice ili prijatelja to ikad poverovao? Bi li im to
mogla priati? Strane li pomisli, da se pokvareni neki
Meksikanac posluio njom, da bi ojaao interese jedne
bezizgledne revolucije. Setila se demonskih lica onih
izgladnjelih buntovnika i divila se svojoj udesnoj srei
to joj je uspelo pobei. Bila je opet na sigurnom i re

samoodranje dobila je za nju novo znaenje. Stjuartov

dolazak na proplanak, hrabrost kojom se obratio
gerilcima, sve joj je to sad postalo tako stvarno, kao
to je i ova vrsta ruka to je obuhvaa bila stvarna.
Da li je to njen instinkt potaknuo da spasi toga oveka
kad je bolestan i slomljen leao u kolibi u irikahui? Da
li se pomogavi njemu, okruila snagama koje su
upravo trenutak pre uspele spasiti njen ivot, ili ono
to joj je moda vrednije od ivota? Kad je otvorila oi,
videla je da je pala no. Nebo je bilo boje
tamnomodrog baruna posuto blistavim zvezdama.
Sve vetar poigravao se njenom kosom. Kroz leprave
pramenove videla je iznad sebe Stjuartov profil kako
se otro ocrtava na tamnom nebu. ali, telesni je umor
svlada i stvarnost se pone meati sa snovima. Obuze
je teka klonulost te joj se uini da tone i nestaje u
magli. Poslednje to je osetila u tom polusvesnom
stanju bio je priguen zvuk, beskrajno blag i nean,
poput tihe daleke zvonjave, a tada je zaspala glavom
naslonjenom na Stjuartove grudi. PRIJATEljI S ISTOKA

Tri dana nakon povratka na ran, Medlin nije vie oseala

nikakve tegobe, koje bi je podsetila na proivljenu
pustolovinu. To je iznenadilo, ali jo je vie udila
injenica da se nakon nekoliko nedelja jedva jo i
seala tih doivljaja. Da nije bilo budnog i upornog
straarenja njenih kauboja, ona bi gotovo zaboravila
Don Karlosa i pljakae. Bila je potpuno svesna koliko
je ivot na ranu doprineo njenom zdravlju i telesnoj
otpornosti, osim toga stekla je onaj potpuno
zapadnjaki oseaj hladnokrvnosti prema
opasnostima. Naporno jahanje, neka sluajna
nezgoda, dan proveden na sunanoj egi i praini,
pustolovina s pobunjenicima, sve bi to nekad bili
neobino znaajni doivljaji, a sad su joj se inili
potpuno u skladu s nainom njenog promenjenog
ivota. Nijedan dan ne bi proao bez nekog naroito
zanimljivog obeleja, Svenson, koji je sebi bez
prestanka predbacivao to je otiao onog jutra kad su
Medlin zarobili, postajao je vie zabrinut otac nego
savesan upravnik. Nikad se nije oseao potpuno
miran, osim, kad je bio u blizini rana, ili kad bi tamo
ostavio Stjuarta, Nilsa ili Nika Stajla. Naravno, u
Stjuarta se pouzdavao vie nego u ikoga drugoga.
Gospoice Hemond, neto se udno dogaa s Dinom
rekao je stari stoar kad je teka koraka uao u
Medlininu radnu sobu. ta je sad opet? upita ona. Eh,
Din je opet odjurio u brda. Zar opet? Nisam znala da
je otiao. Dala sam mu novaCa za onu bandu gerilaca.
Moda je otiao da im ga preda. Ne. Odneo ga je dandva nakon to se s vama vratio kui. Onda je posle
nedelju dana poao drugi put. Poneo je sa sobom i
neke stvari. A sad se samo oduljao, Nils, koji je poao
do donje staze, video ga je kako se sastao s nekim ko
je slian padru Markosu. ali, eto ja sam poao do
crkve, i dakako, padra Markosa nije bilo. ta kaete na

to, gospoice Hemond? Moda je Stjuart postao

poboan nasmejala se Medlin. Jednom ste neto slino
rekli. Svenson je duvao i brisao crveno lice. Da ste ga
jutros uli kako je opsovao Montija, ne biste sigurno
rekli da se kod njega radi o pobonosti. Monti i Nils
zadali su Dinu u poslednje vreme mnogo briga.
Obojica su ratoborno raspoloeni otkad vas je Don
Karlos oteo. Siguran sam, to e uskoro puknuti, a onda
e tu po ranu juriti nekoliko divljih teksakih bikova.
Imam itavu gomilu briga. Pustite samo Stjuarta na
njegove tajnovite izlete u brda. Evo, Svensone, imamo
novosti koje e vam doneti novih briga. Dobila sam
pismo od kue. Moja sestra, s nekoliko svojih
prijatelja, doi e nam u posetu. To su ljudi iz visokog
drutva, jedan od njih je engleski lord. Eh, dakle,
gospoice Hemond, kaem da e nam svima biti drago
da dou ree Svenson. Samo, ako vas ne pokupe sa
sobom na Istok. Ne bih to rekla odgovori Medlin
zamiljeno. Svakako, jednom u morati poi kui. Evo,
proitau vam nekoliko odlomaka iz svoje pote.
Dohvatila je pismo svoje sestre i proe je udan
oseaj, to joj pogled na namirisani papir i monogram
s krunom doarava sjajan, blistav svet koga se
odrekla. Dugo je gledala stranice lepog rukopisa.
Helenino pismo bilo je naizmence veselo i lenjo,
upravo kao i ona sama. Medlin je u njemu otkrila vie
radoznalosti, nego prave elja da vidi sestru i brata na
dalekom Zapadu. Helen je pisala s mnogo
oduevljenja, kako oekuje da e se izvrsno zabaviti sa
stidljivim, plahim kaubojma. Retko je pisala pisma, a
jo ree neto proitala, pa bila to ba i popularna
moderna knjievnost. to se Zapada tie, bila je
neznalica, upravo kao i Englez koji kako je pisala
oekuje, da e ii u lov na bivole i boriti se s
Indijancima. Osim toga, imalo je pomalo podrugljiv

prizvuk koji je poneto razdraio. Helen je oito uivala

u oekivanju novih senzacija. Nakon to je glasno
proitala nekoliko reenica iz pisma, stari je stoar
prezirno dunuo, a lice mu se jo jae zacrvenelo. To
vaa sestra pisala? upitao je. Da. Eh, dakle, ja molim
da mi oprostite, gospoice Hemond, ali to nije ni slino
vama. Zar ona misli da smo mi rulja divljaka s Bornea?
Verovatno, tovie, drim da se ona nada
iznenaenjima. Eto, Svensone, vi ste otroumni i lako
ete oceniti situaciju. elim da mojim gostima bude
ugodan boravak ovde, ali ne bih htela da to povredi
ikoga od nas. Helen e dovesti veselo drutvo. Oni
eznu za uzbuenjma, za onim to je nesvakidanje.
Hajde, da ih ne razoaramo. Poverite momcima tajnu i
kaite im to se oekuje od njih, kako da se vladaju. Ja
u vam u tome pomoi. elim da momci budu paradno
obueni kad su izvan slube, i da se ponaaju kako
najfinije znaju. Neu se meati u to ta rade, i kakvim
e merama zatititi sebe, ni kakve e trikove izmisliti
sve dok ne prekorae granicu ljubaznosti i uljudnosti.
Volela bih da svoje uloge odigraju ozbiljno, prirodno,
kao da su uvek iveli takvim ivotom. Moji gosti
oekuju zabavu. Hajde da im je priredimo. to vi o
tome mislite? Svenson se digne, njegovo krupno telo
postane jo vee, a iroko mu lice zasja: Eh, kaem ja,
to je najdivnija ideja koju sam uo u ivotu. Drago mi je
da vam se svia nastavi Medlin. Doite opet k meni,
Svensone, kad porazgovarate s momcima. Ali, sad,
iako sam to sama predloila, pomalo me i strah. Vi
znate to su to kaubojske ale. Moda . . . Nemojte
misliti o tome prekine je Svenson, ljubazno je i gorljivo
uveravajui. Prepustite mladie meni. Pa, zar se ne
zaklinju svi na vas kao Meksikanci na svoju Madonu?
Nee vas osramotiti, gospoice Hemond. Bie oni silni.
To e nadmaiti svaku paradu. Verujem da hoe

odgovori Medlin. Jo je uvek pomalo sumnjala u svoj

plan, ali je oduevljenje starog stoara bilo upravo
zarazno. Da, dakle, smatrajmo da je to ureeno. Moji
gosti dolaze. maja. Za to vreme moramo Ran Njenog
velianstva pripremiti za njihovu invaziju. Devetog
maja popodne, otprilike pola sata nakon to je Medlin
primila telefonsku obavest Linka Stivensa da su njeni
gosti stigli u ElKajon, Florens je pozove na verandu,
gde se ve nalazio Svenson i cerekao se onim svojim
smekom koji bi mu izbrazdao itavo lice, oi je uperio
u ravnicu. Daleko dole na udaljenosti od dvadesetak
milja dizala se tanka pruga bele praine i vijugala
prema nebu. Pogledaj ree Florens uzbueno. ta je
to? upita Medlin. Link Stivens u automobilu!
Nemogue! Tek to je telefonirao da je drutvo stiglo.
Pogledaj kroz dvogled ree Florens. Pogledavi kroz
dvogled, Medlin se uveri da Florens zaista ima pravo.
Tada skrene pogledom na Svensona, koji je zanemio
od divljenja. Setila se kratkog razgovora to ga je
neto pre imala s Linkom Stivensom. Stivens, nadam
se, da su kola u dobru stanju rekla je. Gospoice
Hemond, oni su kao najbolji dresirani konj, koga sam
ikada jahao odgovorio je on. Cesta kroz dolinu je
savrena govorila je ona zamiljeno. Nikad nisam
videla tako krasnu cestu, pa ak ni u Francuskoj. Nema
ni ograda, ni graba, ni stena, ni vozila. Sasvim
samotna. tano, samotna je bio je odgovorio Stivens, a
oi su mu se zasjale ali i sigurna, gospoice Hemond.
Moja sestra voli brze vonje. Koliko se seam svi su
moji gosti zaraeni manijom brzine. To je vrlo rairena
bolest uNju Jorku. Nadam se, Stivense, da im neete
dati povoda da pomisle kako smo mi svi ovde zapali u
polaganu, pospanu manana bolest Jugozapada. Link je
sumnjiavo pogledao, a onda je njegovo bronzano lice
promenilo tamni izgled i upravo zasjalo. Molim za

oprotenje, gospoice Hemond, to je malo previsoko

za Linka Stivensa. Hoete rei, ako i vozim paljivo i
sigurno, da emo stii pre grizerskog sutra. Medlin mu
sa smekom potvrdi. Ali, sad, dok je gledala onu tanku
prugu praine koja se iz te udaljenosti inila da se
kree puevom brzinom, poela se prekoravati. Ona se
pouzdavala u Stivensa, nije bilo spretnijeg i hrabrijeg
vozaa od njega, a uz to je bio i vrstih ivaca. Da je
ona sama u kolima, ne bi oseala nikakav strah, ali pri
pomisli na to ta e Stivens raditi tokom onih etrdeset
i vie milja te pustinjske ceste, oseti grinju savesti.
Ah, Svensone viknula je naposletku. Bojim se da u
poaliti ovu svoju divnu ideju. Kako sam samo dola
na nju? Vaa sestra htela je ono pravo, zar ne? Rekli
ste da oni svi to hoe. Eh, mislim da im je to sad
poelo odgovorio je Svenson. Taj stoarev zakljuak
olakao je Medlini savest. Njeni su joj oseaji bili jasni,
mada ih ne bi mogla iskazati reima, eznula je da vidi
poznata lica, da uje veseli smeh i duhovite razgovore
starih prijatelja i drutvena naklapanja iz svog starog
sveta. A ipak u pismu njene sestre kao i onih drugih,
bilo je neega to je taknulo njen ponos. Na neki nain,
te je goste smatrala protivnicima, ako pokau prezir i
radoznalost prema Zapadu koji je nju osvojio.
Razmiljala je ta bi oni mogli oekivati od
zapadnjakog rana. Oni e svakako i dobiti ono
pravo, kako je Svenson rekao, bilo je u tome i
zadovoljtine zbog onog malog zrnca neraspoloenja,
koje se u njoj pojavilo. ali, sumnjala je ipak da bi njena
sestra, ili prijatelji, mogli Zapad smatrati onakvim
kakvim ga je smatrala ona. To bi znailo previe
oekivati. vrsto je i neopozivo odluila da im prui
senzaciju za kojom toliko eznu, ali da im takoe
pokae dra, lepotu, snagu i zdrav nain ivota na
Jugozapadu. Eh, dakle, kako i Nils kae, u onom

automobilu ne bih sada hteo biti ni za milion pezosa

primeti Svenson. Zato? Zar Stivens vozi brzo? Dobri
Boe! Brzo? Gospoice Hemond, u ovoj zemlji nije
nita drugo, osim munje, jurilo ovako brzo. Kladim se
da je Link sada kao u nebu. Upravo vidim pred sobom
toga nacerenog, epavog malog avola kako se grbi
nad volanom kao da je na leima konja. Rekla sam mu
neka pazi, da ne bude prevrue li previe praine
primeti Medlin. Ha, ha! gromko se nasmeje Svenson.
Eh, ja moram ii. voleo bih biti ovde kad Link dojuri, ali
moram biti s momcima dole kod njihovih kuica. Bie
ba zabavno gledati Nilsa i Montija kad Link doleti
autom. Tako bih volela da je Al ostao i doekao ih ree
Medlin. Njen je brat morao hitno otpremiti tovar goveda
za Kaliforniju, a Medlin se inilo da je vrlo rado
prihvatio tu priliku samo da se moe udaljiti s rana.
ao mi je to nije hteo ostati odgovori Florens. Ali, Al
se sav pretvorio u posao. I krasno napreduje. Moda je
i dobro tako. Sigurno. Iz mene je govorio samo ponos.
Volela bih da cela porodica i svi moji stari prijatelji vide
kakav je ovek postao Al. Dakle, Link Stivens juri kao
vetar i kola e zaas biti ovde. Florens, preostaje nam
tek nekoliko asaka, da se presvuemo. Ali, pre toga
moram jo odrediti da se pripremi dovoljno razliitih,
hladnih osveenja. Ve nakon pola sata Medlin je
ponovo dola na verandu, gde je Florens ve ekala.
Ah, izgleda upravo divno! uzviknula je impulzivno i
zagledala se u Medlin. I nekako drugaije. Medlin se
poneto turobno nasmei. Moda je ovom krasnom
belom haljinom usvojila opet ono naroito dranje,
kojem bee vina. Nije mogla odoleti elji da u oima
tih svojih hiperkritinih prijatelja ne izgleda lepo. Njen
se smeak odnosio na dane koji su proli. Znala, je da
se njena lepota, kakvu joj je nekada priznavalo
drutvo, potrostruila otkad je poslednji put stajala u

sjajnim salonima. Na sebi nije imala nikakvog nakita, o

pojas je zataknula tek dve tamnocrvene rue. Na onoj
snenoj belini one su odisale crvenilom, ivotom i
arom pustinje. Link je udario starim odvojkom ceste
rekla je Florens i ah, to taj vozi. Bela taka s dugim
repom praine iza sebe pokazala se nisko u dolini. Sad
je jurila gotovo ravno prema ranu. Medlin je gledala
kako postaje sve vea i vea, a s njenim poveavanjem
raslo je i njeno radosno uzbuenje. Iznenada zauje
konjski topot, te se okrene., >, Stjuart je na svom
vrancu upravo ujahao. Bio je odsutan zbog vanog
posla, a dunost ga je odvela sve do granice. Njegov
povratak kui pre nego to su ga oekivali bio je
naroito povoljan za Medlin, jer je znaio da je njegova
misija uspeno privedena kraju. Ponovo je, moda i po
stoti put, sposobnost toga oveka iznenadila. Zaista se
razume u sve. Crni se konj umorno zaustavio bez
uobiajenog udaranja kopita po ljunku, i pranjavi
jaha sjae. I konj i jaha pokazivali su tragove mnogih
milja projahanih po suncu, vetru i praini. Medlin poe
prema stepenicama verande. Stjuart izvue iz torbe na
sedlu omot s ispravama i okrene se prema njoj.
Stjuarte, vi ste najbolji kurir na svetu ree ona. Jako
ste me razveselili. On skine svoj sombrero s koga se
dignuo oblak guste praine. Smee mu se lice ozarilo,
kad je uspravio umorna ramena. Ovde su izvetaji,
gospoice Hemond odgovorio je. Tada podigne pogled
na nju i kad je video obuenu za doek svojih gostiju,
on ustuknu nazad s istom kretnjom kao one noi kad
mu je otkrila ko je. Bila je to tek letimina kretnja, a nije
izraavala ni strah, ni zbunjenost, ni nespretnost. Pa
ipak, i u tako munjevitom pokretu ona je naslutila
snagu muno zatomljena oseaja. Ni ovek pogoen
kuglom ne bi se mogao jae trgnuti nego to se Stjuart
u tom trenutku trgnuo. Kad je pogledala njegovo

pranjavo lice, sukobi se s njegovim oima, koje su

gledale vrsto i otvoreno. Ona ne odvrati pogledom,
iako je osetila kako joj krv navire u lice. Medlin nije
obiavala pocrvenjeti. I sad, svesna tog nenadanog
crvenila, jo se jae zaari. Obuzme je bes jer to nije
mogla shvatiti. Primila je isprave od Stjuarta i zahvalila
mu. On se naklonio i poveo svog vranca prema
oborima. Kad Stjuart ovako izgleda, onda se to naziva
jahanjem ree, Florens, ali kad mu konj ovako izgleda,
znai da se takmiio s vetrom. Medlin je gledala za
umornim konjem i jahaem kako hramljui silaze po
stazi. Zbog ega se sad odjednom zamislila? Najee
bi je neto novo nenadano ili nerazjanjivo potaknulo
na brzo rasuivanje. U ovom trenutku Stjuartov je
pogled bio ono to je toliko iznenadilo. Iz njega je
nestalo one strastvene zagonetne vatre i oi su mu
postale krasne. U njima nije bilo ni uenja, ni
divljenja, ali ni ljubavi. Ovo je troje ona ve dobro, i
predobro, poznavala. Nije to bio ni pogled pun strasti,
jer u takvom nije ni bilo nieg lepog. Pone razmiljati.
Odjednom shvati da je u Stjuartovim oima bio izraz
sretnog ponosa. Nikada to nije primetila u pogledu
ijednog mukarca. Upalo joj je u oi, jer je to bilo toliko
neobino, i zbog toga je i pocrvenela. to je due
ivela meu tom decom prirode, to im se vie udila.
Naroito tom kauboju Stjuartu, kako je bio nedokuiv!
Zato da on bude ponosan ili srean to je vidi?
Florencine je uzviknula i ponovo svratila Medlininu
panja na auto koji se pribliavao. Sad je bio tek
nekoliko milja udaljen na cesti koja se blago uspinjala.
Dva levku slina uta oblaka praine izbila su iza njega
i uzdigla se visoko u vazduh da bi se spojila s onim to
se pruao iznad doline. Zanima me kakva je bila
vonja: milja na minutu primetila je Florens. Svakako
u nagovoriti Linka da me povede. Ali, gledaj, dolazi.

Velika su kola bila nalik belom demonu, i da nije bilo

praine, izgledala bi kao da plove vazduhom. Ravnom
su cestom jurila kao na inama. A brzina je bila
zapanjujua. Duge sive koprene poput pobednikih
zastavica leprale su na vetru. Tada se zauje potmuo
um, koji je bivao sve jai i pretvarao se u grmljavinu.
Kola su kao strela proletela pokraj alfalfa livade, malih
kaubojskih kuica, pokraj kojih su kauboj mahali
pozdravljajui. Konji i magarci u oborima stali su
frktati, udarati kopitima i prestraeno beati uokolo. Na
podnoju duge padine Link je smanjio brzinu na vie
od polovine. ali, kola su i dalje jurila, vitlajui oblake
praine. Koprene, kepovi i ogrtai vijorili su na vetru,
naposletku se zaustavie kripajui i drui na
dvoritu ispred verande. Medlin je razabrala sivu,
raupanu gomilu natiskanu u unutranjosti auta.
Osim vozaa, bilo je u kolima jo sedam osoba, koje
su se sada izvlaile ispod brda svojih koprena, ogrtaa
i titnika protiv praine, mekoljile su se, gurale i
uzvikivale vraajui se pomalo u ivot. Link Stivens
izae iz kola, skine svoj tropski lem, i zatitne
naoare te hladnokrvno pogleda na sat. Sat i etvrt,
gospoice Hemond ree on. To su ezdeset tri milje
cestom, a vi znate da ima nekoliko grdnih uzvisina.
Kaem, dobro smo se drali. S obzirom na vau elju
da vozim polagano i sigurno. Iz gomile u kolima uli su
se tihi uzvici i tugaljivi enski uzdasi. Medlin sie pred
verandu. Tada se i duboki glasovi mukaraca i oni
meki enski sliju u jedan jedini povik olakanja i
pozdrava: Princezo! Helen Hemond bee vitka, lepa
devojka, tri godine mlaa od Medlin. Osim krasne, bele
puti niim nije nalikovala na sestru, bila je smeih
oiju i kose. Nakon to je Medlin povela u njenu sobu
gde se donekle oporavila, poela je priati. Princezo,
devojice moja, evo me ovde, ali budi uverena da

nikad ne bih dola ovamo da sam imala pojma o toj

vonji sa stanice. Nikad nisi pisala da ima auto.
Mislila sam, to je Zapad potanska kola i slino. Takav
divovski auto! A cesta! Pa taj uasan oveuljak u
pantalonama. Odakle ti taj voza? On je kauboj. Pao je
s konja i ostao invalid pa sam odluila da naui voziti.
Zna voziti, je li? Voziti? Nebesa! Svima nam je uterao
strah u kosti, osim Kestltonu. Niega se ne boji taj
hladnokrvni mali Englez. Jo mi se i sada vrti u glavi.
Da zna, Princezo, bila sam oduevljena kad sam
ugledala auto. Tvoj kaubojski voza doekao nas je na
peronu. Kakav je to smean stvor. Imao je privren
veliki pitolj na svojim konim pantalonama. To me
jako ivciralo. Kad nas je sve potrpao unutra, skupa s
naim runim torbama, poseo me na sedalo do sebe,
bilo mi to pravo ili ne. Bila sam toliko luda i rekla mu
da volim brzu vonju. A ta misli, da je na to rekao?
Pogledao me prilino hladno i drsko i sa smekom
rekao: Gospoice, drim da e vam se ovde pruiti sve
to volite i elite. Nisam znala da li je to divna
prostodunost ili bezobratina. Tada nam se svima
obratio: Najbolje da se umotate u koprene i ogrtae
radi praine. Do rana vodi duga, vrua i pranjava
cesta, a gospoica Hemond je naredila da vozim
paljivo i sigurno. Pokupio je nae cedulje za prtljagu i
dao ih nekom oveku s velikim etveropregom. Onda
je upalio motor, skoio unutra, zgrabio volan i zavalio
se duboko u sedite. Nastala je kripa, udarci i blesak,
i onaj prljavi mali gradi leao je negde iza nas na
zemljopisnoj karti. Otprilike pet minuta bilo mi je
krasno. Onda me vetar poeo kidati u komade. Nita
nisam ula, osim huanja vetra i rike motora. Mogla
sam gledati samo ispred sebe. Kakva cesta! Izgleda da
celog svog ivota nisam jo videla prave ceste sve do
danas. Ravna, milje i milje i bez ijednog drveta ili

stupa. Ta velika kola kao da su preskakivala milje.

Zujala su i pevala. Najpre sam bila oduevljena, onda
preplaena. Tako smo jurili da nisam mogla doi do
daha. Vetar me svu produvao i svake sam minute
oekivala da e mi pokidati haljine i da u ostati bez
odee. Nita nisam videla, nego sivi zid s belom
prugom u sredini. Onda su mi se oi zamaglile, i celo
lice je poelo goreti. U uima mi je urlalo sto hiljada
avola. Upravo sam se spremila na najgore kad smo
se zaustavili. Pokuavala sam otvoriti oi, a onda si ti
stajala ovde. Helen, mislila sam da voli brzinu ree
Medlin smeei se. Pa volim. Ali, uveravam te da se
prema ovom nikad dosad nisam ni vozila ni videla
cestu, a jo manje nekog vozaa. Moda e ovde na
Divljem zapadu biti za tebe nekoliko iznenaenja.
Helenine tamne oi izraavale su pristajanje uz sve
mogunosti. Dobro si ti zapoela ree ona. Zapanjena
sam. Oekivala sam da u te nai staru i zaputenu, a
ti si, Princezo, najlepe stvorenje koje poznajem. Tako
si divna i vrsta, a lice ti je kao belo zlato. ta se to s
tobom dogodilo? ta te promenilo? Ta krasna soba, i
te divne rue tamo vani, pa ova ugodna osveavajua
tama u ovoj jedinstvenoj kui! Znam te, Princezo, i
mada nisi nikad o tome pisala, verujem da si ovde
stvorila dom. To je najvee iznenaenje od svega.
Hajde, poveri se! Znam da nisam ba bila naroito
dobra sestra, uz to i prilino sebina, ali drago mi je
ako si ovde srena. Kod kue to nisi bila. Priaj mi o
sebi i Alfredu. Onda u ti ja ispriati sve novosti i
preneti poruke s Istoka. Medlin je oseala veliko
zadovoljstvo to su svi njeni gosti izrazili najvee
pohvale za njen lepi dom, te pokazali iskreno i toplo
zanimanje za sve to je bilo u vezi s tom posetom.
inilo se vrlo verovatnio da e sve svriti potpunim
uspehom. Od svih njih, jedini Kestlton nije pokazivao

nikakvo iznenaenje. Pozdravio se s njom upravo

onako kao kad su se poslednji put videli u Londonu.
Medlin se na svoje veliko udo razveselila ponovnom
susretu. Otkrila je da joj se svia taj hladnokrvni
Englez. Oito joj se neizmerno povealo svojstvo da joj
se mnogo ljudi svia. Sasvim je neoekivano oivela
njena detinja ljubav za mlau sestru, a time i zanimanje
za te napola zaboravljene prijatelje, i iskreni oseaj za
Edit Vaine, prijateljicu s koleda. Heleninih je prijatelja
bilo manje, nego to je Medlin oekivala. Helen je
paljivo odabrala one koje je Medlin dobro poznavala.
Edit Vaine bila je devojka iz Petricijske kue, ozbiljna
brineta, vrlo ugodna glasa. Uprkos razoaranju koje joj
je ostavilo prilino poznavanje ivota, bila je ljubazna i
blaga. gospoa Karolton Bik, runa ivahna osoba,
preuzela je ulogu pratilje. etvrta i poslednja od
enskog dela drutva bila je gospoica Doroti Kumbs
nazvana Dot, mlada plavua, neobino lepa. Kestlton je
za mukarca bio vrlo niska rasta. Imao je beloruiastu
put i male svetle brie, a teki oni kapci koji su mu
obino pokrivali oi davali su njegovu licu trom, tup
izgled. Odelo, krojeno po poslednjoj engleskoj modi,
izazivalo je panju zbog njegova niskog rasta. Bio je
plah, ali besprekorna ponaanja. Robert Vide bio je
visok i jak mladi, poznat zbog svoje blage prirode.
Kad se tome pribrojilo Bojda Harveia, lepog mladia,
blede puti s bezbrinim licem oveka kojem je ivot bio
lak i ugodan, drutvo je bilo potpuno. Ruak je svima
bio pravo uivanje. Osobito su sretne bile meksike
sluavke koje su posluivale, jer su se uverile u svoj
veliki uspeh. Zamor glasova i smeh, vedri povrni
razgovori i bezbrinost klase kojoj su ivotne radosti
bile jedina svrha ivota, sve je to Medlin prenelo daleko
u prolost. Nije pomiljala da se u to vrati, ali joj se
inilo da je dobro napravila to se nije potpuno otuila

od svih roaka i prijatelja. Kad se drutvo premestilo

na verandu, vruina je osetno popustila, crveno je
sunce upravo zalazilo iznad pustinje. Nisu se zauli
ushieni uzvici, duboka tiina govorila je o utisku koji
je taj divni sunani zalaskak ostavio na sve prisutne.
Tek kad je poslednji crveni luk nestao iza zamagljenog
Sierra Madres, a veernje sevanje postajalo sve jae,
Helen je prekinula tiinu uzvikom. Ovome nedostaje
samo ivot! Ah, eno, jedan konj dolazi uz brdo. Eto,
ve je gore! Eno i jahaa! Jo pre nego to je
pogledala, Medlin je znala ko je ovek koji se uspinje
strminom. ali, sve do ovoga asa nije bila svesna kako
joj je prelo u naviku, da ga uvek u ovo vreme oekuje.
Jahao je uz rub visoravni sve dalje i dalje, a onda se
zaustavio. Na pozadini pozlaenoj zapadnim suncem
ocrtavala se silueta konja i jahaa kao divan reljef. ta
taj tamo radi? ko je on? ispitivala je Helen radoznalo.
To je Stjuart, moja desna ruka odgovori Medlin Kad
god je na ranu, odjae o zalasku sunca tamo gore.
Rekla bih da uiva u tom prizoru, ali istovremeno
pregleda i stoku u dolini. Zar je kauboj? ispitivala je
Helen dalje. Da, svakako odgovori Medlin s tihim
smekom. Uverie se u to kad te uhvati Svenson i
pone o njemu priati. inilo joj se potrebnim da
objasni ko je Svenson i ta on misli o Stjuartu, a kad je
ve o tom govorila, onda je sama dodala jo nekoliko
pojedinosti o Stjuartovoj slavi. El Kapitan! Kako je to
zanimljivo! zamiljeno e Helen. A kako izgleda? Divan
je. Florens joj prui dvogled i ree neka ga pogleda. O
O, hvala vam! uzvikne Helen i pone ga nametati. A,
evo, vidim ga. Zaista, divan je. Krasna li konja! I kako
nepomino stoji! Kao da je isklesan. Daj, da pogledam
ree Doroti Kumbs, uurbano. Helen joj prui dvogled.
Moe pogledati Dot, ali, to je sve. On je moj. Ja sam
ga prva videla. Tada je enski deo Medlinina drutva

zametnuo vatrenu bitku za dvogled. Prava to ih je

Helen prisvojila, nisu tri ostale njene prijateljice nikako
priznale. Medlin se smejala s ostalima, gledajui tamni
Stjuartov lik, iji su se crni obrisi odraavali na svetlom
nebu. Glavom joj proleti pitanje ni novo ni neobino
kakve to misli saleu Stjuarta, kad u onaj osami mirno
sedi na svom konju, licem okrenutim prema pustinji i
zapadnom nebu koje je sve vie tamnjelo. Jednog e
ga dana to pitati. Malo zatim on je okrenuo konja i
odjahao u mrak koji se poeo hvatati po visoravni.
Princezo, jesi li nam spremila kakvu zabavu, ili neka
posebna uzbuenja? upita je Helen. Bila je
nespokojna, nervozna, i inilo se da ne moe ni aska
mirovati. Videe kad ti sve nabrojim odgovorila je
Medlin. ta na primer? zapitaju Helen, Dot i gospoa
Bik u glas. Edit Vaine se smekala. Dakle, u to ne
ubrajam jahanje, planinarenje i golf, ali to je potrebno
kao veba za izlete u Arizonu. elim vam pokazati
pustinju i Aravaipa kanjon. Moraemo ii na konjima i
nositi mnogo stvari. Ako neko ostane iv nakon tih
izleta i poeli toga vie, poi emo dalje u gore. Bilo bi
mi vrlo drago kad bih doznala elje svakoga od vas. To
u ti ja rei spremno je odgovorila Helen. Dot e biti
ista ovde kao i na Istoku. Stidljivo e poniknuti oima i
gledati u svoje ruke, usput reeno prekrtene i sluati
poetine izljeve nekog oboavatelja o njenim krasnim
oima. Ako se kauboji ne znaju udvarati na taj nain,
onda e njen boravak ovde biti potpun neuspeh. Sto se
tie Elise Bik, ona samo ezne da bude osveena to
smo je ovamo dovukli, pa nam eli sve mogue
strahote. Ne znam ta Edit misli, ali nee biti neto
veselo. Bobbi eli samo da bude u Elisinoj blizini i
nita drugo. Bojd eli ono to je uvek eleo jedinu
stvar za kojom je teio, a nije je dobio. Kestlton osea
krvolonu elju da neto ubije. Izjavljujem uz to da

hou jo i jahati i logorovati pod vedrim nebom

usprotivi se Kestlton. Sto se mene tie, nastavi Helen,
ja elim ah kad bih samo znala ta ja to elim! Ali, eto,
znam da hou biti napolju, odlaziti u daljinu, oseati
sunce i vetar, da mi to moje belo lice barem malo
potamni. elim malo krvi, i mesa, i ivota. Ve sam
izmorena, a nadasve elim ono to jo ne poznam.
Nastojau spreiti Dot da ne uvrsti sve kauboje u svoju
svitu. Koliko raznolikih elja! uzvikne Medlin. Medlin,
najvanije od svega je to da udimo neto doiveti
zakljui Helen strastveno. Draga moja, moda e se
tvoje elje ispuniti odvrati Medlin ozbiljno. Edit, Helen
me uinila radoznalom da ujem tvoje posebne
zahteve. Princezo, ja samo elim neko vreme biti s
tobom odgovori ta njena iskrena stara prijateljica. U
tom setnom odgovoru popraenom pogledom njenih
tamnih, izraajnih oiju, bilo je neto to je govorilo o
Editinom razumevanju, njenom saoseanju i moda
priznanju vlastitog duevnog nemira. Medlin to rastui,
kolike bi ene elele raskinuti reetke svog kaveza, ali
nemaju za to hrabrosti. KAUBOJSKI GOLF U vrtlogu
sledeih dana ostalo je nereeno pitanje, ko je
vremenu koje je letelo u nepovrat znao oteti najvie
radosti i uivanja: da li Medlinini gosti, njeni kauboj, ili
ona sama. S obzirom na jednolian ivot, koji su oni
pre provodili, Medlin je bila uverena da su se kauboj
najvie okoristili. ali, za Svensona i Stjuarta situacija je
postala vrlo muna. Posao na ranu morao se
nastaviti, a neki su poslovi bili prilino zanemareni.
Svenson se nije mogao odupreti damama, niti se
odrei uivanja koje mu je priinjalo neobino
ponaanje kauboja. Jedini je Stjuart nastojao da itav
posao oko uzgoja stoke ne poe natrake. Od zore do
mraka bio je u sedlu terajui na posao lenje
Meksikance, koje je bio unajmio da zamene kauboje.

Jednog junskog jutra Medlin je sa svojim veselim

prijateljima sedela na verandi, kad se na stazi pred
oborima pojavi Svenson. Ve nekoliko dana nije
dolazio na uobiajeno savetovanje svakako propust
vredan panjai. Evo dolazi Bili sav u neprilici nasmei
se Florens. Zaista bio je nalik na olujni oblak kad se
pribliavao verandi. ali, pozdravi, koje su mu upravili
Medlinini prijatelji, naroito Helen i Doroti, rasterali su
mu oblake s lica, i izazvali njegov znameniti smeak.
Gospoice Hemond, ja sam zaista bedni obeshrabreni
stari govedar zapone on i trebam gomilu saveta.
Kakva je nevolja? upita ga Medlin i ohrabrujui mu se
nasmei. Eh, dakle, upravo je neverovatno ta kauboj
nameravaju. Sad sam ve poeo oajavati. Eto, moglo
bi se rei da su moji kauboji poeli trajk zbog
praznika. ta kaete na to? Uveli smo smene, skratili
radne sate, pa ak ih putali tu i tamo s dunosti,
unajmili Grizere, ukratko, uinili smo sve to se samo
moe zamisliti. Ali, samo su se jo jae zbili uz tu ideju
praznikovanja. im se Stjuart odmakne, momci postaju
bolesni. Jo nikad u ivotu nisam uo za tolike bolesti.
A samo da vidite kako najednom izgledaju: slabi,
epavi i sakati. Zamislite kauboja koji dolazi s ranjenim
prstom i trai celi dan potede. Eno, na primer Booli.
Znam, da je jednom ostao leati pod konjem, a jednom
se kotrljao niz kanjon, pa nita. A sad je dobio ulj na
pati, pa kae, da e mu se otrovati krv ako ne bude
mirovao. A Dim Bel misli da mu se razvio spinalni
mengalutis ili tako neto. Pa Frenkie Slejd. Kleo se da
ima arlah, jer mu je ini mi se lice bilo crveno, a kad
sam dreknuo na njega da je arlah zarazan i da emo
ga nekuda zatvoriti, skoio je i rekao da misli da ga
nema. Ali, da je sigurno teko bolestan i da mora malo
okolo se razonoditi. Eto, pa ak i Nils nee raditi ovih
dana. Da nije Stjuart uzeo Grizere, ne znam ta bismo

inili. A otkud odjednom sva ta lenjost i bolesti? upita

Medlin. Ma, eto vidite. Svaki i najobiniji kauboj na
ranu smatra da je njegova sveta dunost zabavljati
dame. Pa meni se ini da je to upravo divno! uzvikne
Doroti Kumbs i nasmeje se s ostalima. Stjuartu prema
tome nije stalo da nam pomogne u zabavljanju upita
Helen neobino ivo. Eh, rei emo, gospoice Helen,
Stjuart je svakako drugaiji nego ostali kauboj
odgovori Svenson. Ipak nekad je bio kao i oni, kao sam
vrag, ali sad se promenio. Nadzornik je i to e biti
razlog. Na njemu je sva odgovornost. On nema
vremena zabavljati dame. Pa to je svakako na gubitak
rekla je Edit Vaine, svojim ozbiljnim nainom. Ja mu se
divim. Svensone, ne trebate se toliko uznemirivati to
bi momci hteli biti galantni, iako je to trenutno
poremetilo posao ree Medlin. Gospoice Hemond,
sve to sam rekao nije ni polovina ni etvrtina, ma
nita od onoga, to me mui odgovori on turobno.
Dobro, dakle, olakajte duu. Eh, dakle, rei emo, svi
momci, osim Dina, izgubili su glavu, sasvim su
poludeli za tom golf igrom. Salva smeha popratila je
Svensonovu sveanu izjavu. Ma Svensone, vi se alite
dobaci Medlin. Umro ako ne mislim ozbiljno izjavio je
stoar. To je strahovito udna injenica. Pitajte Flo,
ona e vam rei. Zna ona kad se kauboj neeg
prihvate, oni e to terati dalje kao to teraju konja.
Florens, videi da je nju spomenuo, i da su sve oi
uprte u nju, odvrati kako Svenson zaista nije pogreio
u svojoj tvrdnji. Kauboj igraju, kao to se i bore ili rade
doda ona. U sve ulau itavu duu. Oni su veliki,
jednostavni deaci. Zaista jesu potvrdila je Medlin.
Meni je samo drago ako su zavoleli golf. Imaju tako
malo razonode. Eh, dakle, neto se mora uiniti, ako
mislimo i dalje uzgajati stoku na ranU NJENOG
VELIANSTVA odgovorio je Svenson. Ostavljao je u

isto vreme utisak opreznog i ravnodunog oveka.

Medlini je bilo poznato da je Svenson uprkos svojoj
jednostavnosti nedokuiv kao i njegovi kauboj, i da ne
bi imalo smisla protiviti mu se kad se radilo o
mogunosti kakve zabave. Njegovo preuveliavanje te
njihove nenadane manije za golfom poklapalo se s
nekim drugim znaajnim priama koje je nedavno
proirio. Neki vrlo neobini dogaaji odigrali su se
nedavno i bilo je nemogue prosuditi da li je to
sluajnost ili dobro promiljen i spretno razraen plan
aljivih kauboja. Naravno, bilo je mnogo smeha na
raun njenih gostiju, naroito Kestltona. Tako Medlin
nije znala ta da misli o tanosti njegovih tvrdnji. Iz
iste navike, sloila se s njim, smatrajui da ne treba
sumnjati u njegovu iskrenost. Da se vratim malo nazad
sa svojom priom nastavi Svenson kad ga je Medlin
oekujui pogledala. Vi se sigurno seate s kakvim su
ponosom momci ureivali igralite za golf tamo na
mesi. Eh, ba su se trudili, i makar nisam nikad video
nijedno drugo igralite, kladim se da boljeg od naeg
nema. Momci su se zanimali za tu igru. Sigurno se jo
seate kako su se svi trgali da gledaju vas i vaeg
brata kako igrate i da vam budu posluitelji kod igre.
Eto, kad god biste vi otili, oni bi se dali na posao i
pokuavali igrati. Monti Prajs je vodio. I ma koliko bio
star, gospoice Hemond, i ma koliko poznavao
kaubojske ekscentrinosti gotovo me udarila kap, kad
sam uo kako taj epavi, mali, spreni kravar iz
Montane kae da nema te igre koja bi za njega bila
previsoka, i da ba u golfu ima divnog uspeha. Govorio
je da znate ozbiljno kao s propovedaonice. I uvek je
vebao i vebao. Kad mu je Stjuart poverio da uva
igralite i klupsku kuu, i sve one smene palice, Monti
samo to nije prsnuo od uobraenosti. Vidite, Monti je
osetljiv, to ne moe vie raditi kaubojske poslove, pa

se poveselio da ima posao kod koga nije oseao da je

primljen iz milosti. Eh, dakle, on je vebao igru, i itao
knjige u klupskoj kui i traio od momaka to isto. Eh,
rei emo, to ba nije bilo naporno. Igrali su i po zori i
po mraku i po meseini. Neko vreme Monti je bio
glavni, a momci su to podnosili. Ali, ubrzo je i Frenkie
Slejd poeo uzdizati svoju igru i sad su njih dvoje
morali to reiti. Dakle, rei emo, Monti ga je estito
porazio. Onda, jedan za drugim momci se uhvatili s
Montiem, i opet ih je sve tukao. Nakon toga podelili su
se i poeli igrati utakmicu po dva zajedno. I za udo, to
je ilo sjajno. Ali, kauboj nisu zadovoljni ako ne
pobeuju. Monti i Link Stivens, obojica bogalji, rei
emo, udruili se i odluili poraziti sve doljake. Eh, pa
i jesu, i eto ti neprilike. Dugo i strpljivo su drugi kauboj
nastojali pobediti to dvoje epavih, ali nisu mogli. Da
su Monti i Link imali zdrave noge kao drugi kauboj, ne
bi bilo toliko galame. Ali, nijedan zdravi kauboj nee
podneti ovakvu sramotu. Tamo u njihovim kuicama
svake veeri Monti i Link vreaju celu momad, i dre
se jako visoko. Montija ne bi mogli dosegnuti ni
jarbolom, a Link, on je, upravo udovino podrugljiv.
Fina igra, zar ne? kae Link silno sarkastino. to se
vreate, vi obini, prosti kravari? Sto gudite uvek o
mojoj i Montievoj epavoj nozi? Da su nam zdrave, jo
biste vi gore proli. Samo pamet potue u golfu, pamet
i aristokratska krv, od koje vi momine nemate ni kapi.
Monti onda otpuhava dimove silno hladnokrvno i
oholo, i govori: Sigurno je to fina igra. Vi, kravoglava
gospodo, mislite da bi volovska snaga mogla pobediti
vetinu i mozak. Svi se vi moete sakriti i povui.
Hajde, i najpre nauite igru. Ne znate razlikovati ni tap
za golf od kineskog sendvia. Sve to znate jest:
lupetati tapom i treskati loptu. Kad god im Monti deli,
momci jure uokolo kao ludi. Monti i Link su se domogli

knjiga i uputa za igru i ne daju drugima ni blizu. Kau

im pravila, ali to je sve. I, naravno, svaka igra zavri
galamom gotovo jo pre nego je poela. Svim
momcima je taj golf krvava zaista. Moram rei da za
dobrobit rana da i ne spominjem kakvu guvu Monti i
Link moraju biti poraeni. Dok god to ne bude
uinjeno, na ovom ranu nee biti mira. Medlinini su se
gosti odlino zabavljali. to se nje same tie, uprkos
sumnji koje su joj se bile javile, Svensonove jadikovke
izazvale su zabrinutost. Ipak se jedva suzdrala od
smeha. Pa ta, da inim? Hm, rei emo, da ba ne bih
znao. Upravo dolazim po savet. ini mi se da je
nekakva udna igra zaludila moje kauboje i rad na
ranu je doao na mrtvu taku. Znam da zvui smeno,
ali kauboj su isto tako udni kao i divlja goveda.
Ujedno sam siguran da umiljenost treba izbiti iz glave
Montiu i Linku. Jedanput, samo jedanput, da to reimo,
a onda se moemo ponovo prihvatiti posla. Svensone,
sluajte ree Medlin ivo. Odraemo utakmicu izmeu
Montija i Linka, i vae najbolje momadi. Kestlton, koji
je strunjak u golfu, e suditi. Moja sestra, ostali moji
gosti i ja, naizmence emo posluivati vau ekipu. To
e biti poteno, jer je vaa ekipa slabija. Pomonici
mogu malo i pouiti, a moda je samo struni savet
potreban vaem timu da pobedi Montija. Sjajna
zamisao, izjavi Svenson odluno. Kad moemo
prirediti tu utakmicu? Pa, danas, danas popodne. Svi
emo odjahati do igralita. Dakle, ja vam mnogo
dugujem, gospoice Hemond, i svima vaim gostima
odgovori Svenson toplo. Tada se digne drei
sombrero u ruci, a oi mu zablistaju, to je Medlin
ponovo zaudilo. A sad idem pripremiti sve za
utakmicu kaubojskog golfa. Adios! Medlinini su gosti
tu ideju prihvatili jednako oduevljeno kao i Svenson.
Divno su se zabavljali i toliko nagaali o pobednicima

da su se podelili u tabore i pravili oklade. Osim toga,

situacija, koju je tako iskreno prikazao Svenson, jo ih
je vie mistifikovala. Sad su se tek nali u udu, zbog
jedinstvenog karaktera amerikih kauboja. Medlin je
bila zadovoljna videi kako su ozbiljno shvatili priu
starog stoara. Pomiljajui na popodnevni program,
osetila je lagano uzbuenje, i strepnju pred neim
neoekivanim, pomeanu s mnogo oduevljenja. Juni
je zapoeo toplinom, odnosno vruinom u podnevnim
satima. Kod njenih se neumornih prijatelja to odrazilo
tako to su se okoristili iskustvom onih koji su ve
poznavali Jugozapad. Uivali su siestu za vreme vruih
podneva. Medlin je probudilo veselo rzanje i udaranje
Princezinih kopita po ljunku. Tada zauje i ostale
konje. Kad je izala, nala je svoje drutvo ve
okupljeno u paradnim odelima za golf i isto takvom
raspoloenju. Naroito se Kestlton istaknuo arenim
ogrtaem, koji se ne bi dao opisati. Medlin su spopale
zle slutnje pri pomisli ta bi Monti, Nils i Link bili u
stanju uiniti pod uticajem te napadne odee. Ah,
Princezo uzviknula je Helen kad je Medlin pola svom
konju. Nemoj mu zapovediti da klekne, pokuaj ga
uzjahati skokom. Svi bismo to hteli videti. Tako je to
divno i neobino! Ali, on svejedno mora kleknuti ree
Medlin jer neu moi dosegnuti stremen. Strahovito je
visok. Ipak, morala je popustiti navaljivanju svojih
prijatelja, i nakon to su svi, osim Florens, bili na
svojim konjima, zapovedila je Princezi neka klekne na
jedno koleno. Tada joj stane sleva, licem okrenutim
unazad, rukama se vrsto prihvati za uzde, sedlo i
grivu. Stavi vrak izme uz stremen i podviknu mu u
uho. Konj naglo skoi i prebaci je u sedlo. Sad, da
biste videli kako se to pravilno radi, gledajte Florens
rekla je Medlin. Devojka sa Zapada divno je izgledala u
jahaem odelu pokraj svoga konja. Izvanredna je bila

lakoa i elegancija kojom se na kaubojski nain vinula

u sedlo. Zatim je povela povorku niz obronak i dalje
ravnicom do visoravni na koju su se poeli uspinjati.
Kad god bi Medlin videla grupu svojih kauboja, nikad
ne bi propustila da gotovo nesvesno pogledom potrai
svog nadzornika Dina Stjuarta. Tog popodneva, kao
obino, on nije bio prisutan. Sad je osetila a toga je
bila potpuno svesna da je zbog toga povreena i
ogorena. Zaista nije bio paljiv prema njenim gostima,
a upravo njega su svi najvie eleli videti. Helen je
naroito izrazila elju da i on prisustvuje utakmici. Ali,
Stjuart je bio kod stoke. Medlin pomisli na njegovu
odanost i zastidi se, to se opet prepustila svom
nekadanjem gordom obiaju da eli upravo ono to je
nerazumno. ali, zaas je smetnula Stjuarta s uma kad
je na igralitu primetila grupu svojih kauboja. Izbrojila
ih je esnaest, bez Svensona. Isti taj broj krasnih
konja, sjajnih i istih pasao je na rubovima visoravni
pod nadzorom meksikih momaka. Kauboj su bili
paradno obueni i izgledali su drugaije nego obino,
slikovito kao statisti na pozornici, a s njenim su
gostima bili prirodni. Sombrera sa srebrnim kopama i
trakama od konjske dlake upadala su u oi, a arene
svilene marame, izvezeni demperi, kone, resama
okiene pantalone i veliki pitolji, sve je to uz
zveckanje srebrnih mamuza ostavljalo svean utisak.
Medlin i njeni gosti bili su odmah okrueni kaubojma,
ona je jedva zatomila smeak. Ako se njihov dananji
izgled nje toliko doimao, kako e tek delovati na njene
goste? Eh, dakle, kako vidim, vi ste se svi ovamo
pourili ree Svenson hvatajui uzde Medlinina konja.
Siite, siite. zaista smo neobino sretni i ponosni. I,
gospoice Hemond, molim za oprotenje to su se
momci opasali pitoljima. Moda nije ba uljudno, ali
to su Stjuartove naredbe. Stjuartov naredbe! ponovila

je Medlin. Njeni su gosti odjednom zautali. On samo

eli spreiti da momke iznenade pljakai, jer oni
dolaze sve blie od reke Guadalupe. To je sve. Ne
trebate se uznemirivati. To je samo zbog objanjenja.
Medlin i neki lanovi drutva osetili su olakanje, samo
je Helen bila isprva ushiena, a onda razoarana. Ah,
tako elim da se neto dogodi uzviknula je. esnaest
pari drskih kaubojskih oiju istog se trenutka upilji u
njeno lepo, obesno lice! Medlin nasluti da taj
prieljkivani dogaaj nije daleko. ja takoe ree Dot
Kumbs. Bilo bi savreno doiveti pravu pustolovinu.
Pogled esnaestorice kauboja pree na neduno
nameteno lice te druge nezadovoljne devojke. Medlin
se nasmeje, a StihNvelovo lice ozari udan, neobian
smeak. Eh, dakle, mislim da neete otii kui
nesretne rekao je on. Kao voa ove ekipe, ostao bih
zauvek osramoen kad vam se ne bi ispunile elje.
Samo: ekati. A sada, moje dame, pitanje koje treba
reiti nee vam biti ni zabavno ni uzbudljivo, ali za ovaj
kaubojski tim to je od velike vanosti, i svaka pomo
bie zahvalno primljena. Pogledajte malo po igralitu.
Da li svi vidite one dveljudske mizerije, koje ipaju
uokolo kao dva epava mustanga? Eh, dakle, rei
emo, vi vidite Montija Prajsa i Linka Stivensa, koji su
postali previe gospodski da se drue sa svojim starim
prijateljima. Oni vebaju za turnir i ne daju mojim
momcima ni pogledati kako mlataraju svinutim
tapovima. Jeste li izabrali svoje ekipu? upita Medlin.
Svenson obrie crveno lice velikom svilenom
maramom i zbunjeno pogleda. Svih mojih esnaest
momaka ele igrati odgovori on. Izabrati ko e igrati,
nee biti ba najlake, a ni najpametnije. Evo, Nils i
Nik. Ba su zlurado nagovestili, ako oni ne budu igrali,
da nee igrati niko. Nik to nikada nije ni pokuao, a
Nils samo eka da tresne Montija kojom od onih

svinutih palica. Predlaem da svi vai momci poteraju

loptice sa starta i da izaberete one ije loptice odu
najdalje ree Medlin. Svensonovo pokunjeno lice se
razvedri. Eto, to je avolski dobra ideja. Svi momci
bie za to. Ovim reima razbio je krug oaranih
kauboja oko dama. Zgrabite ue to jest, palicu, vi
kravari, doite ovamo i vrsto udarite po tom malom
belom zrnu! Kauboj su najpripravnije posluali. Bilo je
prilinih potekoa kod izbora tapova i ko e pokuati
prvi. Ovo poslednje trebalo je odluiti drebom. Ali,
nakon to je Frenkie Slejd uinio nekoliko uzaludnih
pokuaja da na startu pogodi loptu, ili da je potera
barem nekoliko metara, ostali igrai nisu bili ba
raspoloeni da ga slede. Svenson je Boolva morao
gurnuti napred, a ovaj je onda uinio jedan bedni ut i
vratio se prijateljima koji su ga, naravno, doekali
zajedljivim primedbama. Pokuaji nekoliko sledeih
kauboja svrili su samo velikim uzaludnim naporima.
Ej, Nik, ti si na redu ree tada Svenson. Bile, pa nisam
se ba tako pomamio za igranjem odgovori Nik. Sto? A
as pre, galamio si zbog toga. Strah te pokazati lou
igru, a? Ni govora, tek najobiniji obzir prema
prijateljima kravarima odgovori Nik duhovito. Vidim,
kako loe igraju, i neu da ih ponizim. Eh, dakle, ima
nam ta pokazati ree Svenson. Znam da nikad u
ivotu nisi video golf palicu. A to je glavno, kladim se
da nee pogoditi onu loptu ni sa dvanaest udaraca.
Bile, osim toga meni je ispod dostojanstva da ti
dignem novac. Zna, da sam iz Misurija. Ovamo palicu!
inilo se da Nikova ljutita samosvest pomalo iezava,
dok je jednu za drugom opipavao palice. Bilo je oito
da nikad dosada nije ni jednom rukovao. ali, isto je
tako bilo oito da on nije ovek koji bi se lako
predavao. Konano izabere udarac, sumnjiavo odmeri
malu ruku, a zatim poe na start. Nik Stajle je bio

visok sto devedeset dva centimetra. Bio je irokih

ramena, a vitak i miiav, kakvi su uglavnom jahai.
Ruke su mu bile veoma duge. Nesumnjivo je bio
neobino jak ovek. Visoko je zamahnuo palicom, a
onda udario njom velikom snagom. Tres! Male je
loptice nestalo, a s mesta gde je stajala, dizao se
oblai praine. Medlinin brz pogled uhvatio je loptu
kad je poletela malo udesno. Jurila je nisko i ravno
poput metka sve dalje i dalje u krasnoj liniji, a onda je
poela gubiti brzinu i klizila je i vijugala dok nije pala
preko ruba visoravni izvan dohvata oka. Nikad jo nije
videla takav udarac lopte. Bio je prekrasan i gotovo
neverovatan. Povici kauboja trgnuli su Nika Stajla iz
oaranosti, kojom je gledao svoj udarac. Tek je tada
postao svestan situacije, i podboivi se na svoju
palicu, pogledom je zaredao po Svensonu i drugovima.
Nakon prvog iznenaenja svi su zanemili. ali, jeste li
videli Nik dostojanstveno mahne rukom. Mislili ste da
se alim, je li? Pa, ta, odlazio sam ja i u Sent Louis i
Kansas Citi igrati. Govorkalo se da e me golfski
klubovi povesti na Istok kao ampiona, ali nisam
mnogo mario za tu igru. Prelagano za mene! Oni tamo
u Misuriju bili su samo bedne eprtlje i veno su
gunali, jer kad god sam onako estito udario po lopti,
uvek je nestala. I, to, onda sam morao nespretno
udarati samo da oni ne bi bili slabiji od mene. Tako,
sad moete nastaviti s Montiem i Nikom. Mogao bih
obojicu tui samo jednom rukom, ali neu. Nemam za
to volje. Sjurio sam onu loptu preko mase samo da
vam pokaem. Mene sigurno neete videti u svojoj
ekipi. Nakon toga poao je prema konjima. Svenson je
izgledao uniten. Nijednaprezirna re nije bila
doviknuta za Nikom, a to je bio dokaz njegove uverljive
pobede. Tada je na pozornicu stupio Nils. Taj kauboj
elinog lica bio je ljubazan i udvoran, koliko mu je to

doputala njegova priroda. On se sad obrati Svensonu

i ostalim kaubojma reima kako im je sigurno
neugodno ocenjivati talente onih koji su mnogo iznad
njih, kao Nik i on. Tada je podignuo palicu, kojom se
posluio Nik, i viknuo da mu donesu novu loptu.
Svenson s mnogo opreza podigne novu gomilicu
peska i na nju postavi loptu. Tada se makne da gleda.
Bio je smrknut i pun oekivanja. Nils nije bio tako
visok kao Nik, pa nije izgledao tako velik, kad je
svojom palicom zamahnuo prema kaubojma koji su
blenuli u njega. ali, i on je bio gibak, jak i krut. Vrlo
vana lica istupi napred i snano zamahne nad loptom,
ali promai. Snaga zamaha bila je tolika da je izgubio
ravnoteu, prevrnuo se i doslovno se zavrtio na glavu.
Kauboj su urlali. Svensonov gromoglasan smeh orio
se po visoravni. Medlini i njenim gostima bilo je
nemogue zatomiti veselost. Kad je Nils opet stao na
noge, dobacio je Medlini pogled pun prekora. Bio je
povreen. Njegov drugi pokuaj, ni izdaleka onako
otar kao prvi, zavrio je istim neuspehom i izazvao
ale kauboja. Nilsovo crveno lice postane jo crvenije.
ljutito zamahne ponovo. Gomila peska raspri se
uokolo, ali zlokobna mala loptica otkotrlja se tek
nekoliko centimetara. Ovaj put, morao je sam sloiti
gomilicu peska i namestiti loptu. Svenson je prezirno
stajao pokraj njega, a momci su mu dobacivali
primedbe. Skini kapke vikne jedan. Nils, sigurno ti vie
ne valjaju oi drugi e na to. Ne pogaa kuda gleda.
Nils, levo oko ti gleda malo ukrivo. Hej, stara lopuo,
zar ne moe pogoditi tu loptu! Nils je pokuao ponovo
i ponovo je sramotno promaio. Onda se sabere,
odmeri daljinu, zanjie palicu i oprezno zamahne. I
glavica tapa opie divnu krivulju oko lopte. Dakako,
sve je kriv samo taj svinuti tap izjavio je. Promeni
palice i ponovo neslavno promai. Sad se razbesni i

pone divlje mlatarati. Ali, nijedanput varava mala

loptica nije stigla na cilj. Svenson je zgrbio svoju
telesinu, rukama se podupro o kolena i praskao od
smeha. Kauboj su poskakivali od veselja. Nikako da
pogodi tu loptu pevao je jedan od najbunijih. Jo
nekoliko zamaha, oajnih jednako kao i jalovih, kao da
je lopta retki vazduh, uverili su konano upornog
kauboja da je golf za njega neuhvativ. Svenson je
urlao: Ah, ha, ha, ha! Nils prestar si, oi ni za to! Nils
tresne palicom o zemlju, a kad se uspravio, lica koje
vie nije bilo crveno, pokazao se tek pravi ponos i ar
toga oveka. Promiljeno odstupi deset koraka, a
zatim se okrene prema maloj gomilici, na kojoj je leala
lopta. Ruka mu se isprui, lakat savije, a aka postane
poput pande. Nils kako je to aljivo! orio se
Svensonov glas. Munjevitom brzinom Nils naniani
svoj pitolj i prasak odjekne. Iverje poleti s lopte, kad
je pala s gomilice peska. Nils je pogodio da nije
uzvitlao ni zrno praine. Tada pitolj spusti opet u
korice i okrene se kaubojma. Moda moje oi i nisu
ba tako slabe ree hladno i spremi se da ode. Ma,
gledaj Nils vikao je Svenson. Doli smo igrati golf. Ne
moemo dopustiti, da gaa loptu pitoljem. Zar si ba
morao podivljati? Sve je to samo ala. Sad ostanite ti i
Nik ovde i prilagodite se drutvu. Niko od nas ne
podcenjuje vas i vae sposobnosti. Ako ba nema
priroene uljudnosti i ne moe biti galantan prema
damama, onda se seti Stjuartovih odredaba.
Stjuartovih odredaba? upita Nils i naglo zastane.
Upravo to sam rekao otrese se Svenson. Da, njegovih
odredaba. Zar zaboravlja na to? Dakle, ba si krasan
kauboj. Naroito ti, Nik i Monti morali biste ih
potovati. Nils skine sombrero i poee se po glavi.
Bile, mislim da sam pomalo zaboravljiv. Razbesnilo
me. Brzo bih se urazumeo, a moda i promenio

ponaanje. Bi, sigurno odvrati Svenson. Eto, sve mi se

ini, da nismo ba napredovali s mojom golf ekipom.
Sledei ambiciozni igra neka nastupi. Jednog lana
svoje ekipe naao je Svenson u osobi Ambroza, koji je
pokazao poneto vetine u udaranju lopte. Meutim,
sledei igrai bili su tako bedni, a po vrednosti toliko
izjednaeni, da je ozbiljni Svenson bio oajan. On je
bio isto tako raspaljiv kao i Nils. Na kraju se pojave
ene Ambroza i Eda Lintona na konjima, i to je
verovatno pomoglo, jer je Ed odjednom pokazao takvu
vetinu da ga je Svenson uvrstio u ui izbor. Hajde da
te malo poduim ree Bili. Moe ako ba hoe
odgovori Ed. Ali, ja se u tu igru razumem vie od tebe.
Eh, dobro, da vidimo napokon jedan fini udarac, ini mi
se da si postao otrouman. Jako udno! Tu se Bili
okrene i ugleda dve mlade supruge koje su pogledima
punim divljenja gledale svoje mueve: Ha, ha! Pa nije
ni tako prokleto udno. Moda e to pomoi. Hajde, Ed!
Ne vitlaj tom palicom kao da misli uhvatiti bika. Dri
se prirodno i udaraj ravno. Ed uini nekoliko pokuaja,
koji su, iako bolji od njegovih prethodnika, njegova
instruktora prilino obeshrabrili. Odmah zatim, nakon
naroito neuspelog udarca, Svenson pone oajno
hodati amo-tamo i konano se zaustavi desetak koraka
ispred starta. Ed, koji je za kauboja bio neto suvie
flegmatian, mirno se spremi za novi pokuaj. Fore!
povie on. Svenson se zaudi. Tore! vikao je Ed. Sto se
dere na mene? viknuo je Bili. Mislim da se isti s
horizonta! Makni se odavde! Ed, to ti je jedna od onih
suludih rei koje Monti uvek urla. Pa dobro, ovde sam
na sigurnom. Ne bi me pogodio ni za milion godina.
Bile , mii se navaljivao je Ed. Zar ti nisam rekao da
me ne moe pogoditi? Zato te treniram? Zato, da
krivo gaa, je li? Napred sad! Ed Linton je bio
zdepast, nabit ovek i oito vrlo jak. Njegovi

dosadanji udarci nisu ba bili odraz njegove snage,

ali sad se spremao za naroite napore. Buni kauboji
najednom su se smirili. Bio je to jedan od onih
trenutaka kad je vazduh nabijen zlim slutnjama. Ed je
zavitlao palicom da je vazduh fijuknuo. Tres, uo se
mukli udarac. ali, niko nije vi deo loptu, dok se nije
skotrljala sa Svensonova tela koje se odjednom
zgrilo. Rukama je opipavao bolno mesto i pritom
uasno stenjao. Kauboje je zahvatila navala
neobuzdana smeha popraenog urlanjem i
poskakivanjem. im je doao do daha, Svenson je
ponovo stekao dostojanstvo, a onda se pribliio
pokajnika lica: Dobro, momci! Ovo ide na Bilov raun
ree on. Ja sam iv primer tvrdoglava oveka. Ed,
pobedio si! Ti si kapiten ekipe. Gaao si dobro i da
nisam bio atmosferska smetnja, lopta bi sigurno otila
do irikahue. Zatim je svoje velike ruke sloio kao
megafon, i izazov ali je zatrubio prema Montiu i Linku.
Hej, vi odlini igrai! ekamo vas, izaite, ako imate
hrabrosti. Smesta su Monti i Link prestali vebati, i
ponosno, kao dva vladara kroili igralitem. Drim da
ih moje zastraivanje nije naroito dirnulo ree
Svenson. Tada se obrati Medlini i njenim prijateljima:
Pouzdano se nadam, gospoice Hemond, da se neete
pokolebati i prei neprijatelju. Monti je dobar na jeziku,
a osim toga, zna ljude pridobiti za sebe. Podivljae kad
uje protiv koga se on i Link moraju boriti. Sad smo se
barem izjednaili, jer nam nije hteo pomoi niti
posuditi knjigu. Osim toga, iz politikih razloga
moramo pobediti. A sad, biu vam silno zahvalan ako
odredite posluioce i suce. Medlinini prijatelji su se
oduevili utakmicom, ali, osim Doroti i Kestltona, niko
nije pokazao naroitih ambicija da uestvuje. Prema
tome, Medlin je opunomoila Kestltona da sudi. Doroti
da posluuje Eda Lintona, a ona sama Ambroza. Dok je

Svenson sjajei se od sree, objavljivao te vesti svojoj

momadi i njihovim navijaima, Monti i Linik su upravo
dolazili. Obojica su bili niska rasta, krivonogi, hramali
svaki na drugu nogu i bili zaista neprivlani. Link je bio
mlad, a na Montiu su godine dvostruko vee od
Linkovih ostavile trag. ali, bilo bi nemogue pogoditi
Montievu dob. Kao to je Svenson rekao, Monti je bio
spren pa je izgledao pepeljast i krut kao eravica.
Nikada mu nije bilo prevrue, uvek bi nosio teke
pantalone od ovje koe s vunenom stranom izvana.
To ga je inilo irim nego to je bio visok. Link je voleo
kou i bio je sav obuen u nju otkako je postao
Medlinin voza. Nije nosio oruje, dok je Monti,
naprotiv, nosio velike korice s pitoljem. Link je puio
cigaretu i drao se drsko i izazovno. Montijevo je lice
bilo mrko, a dranje razmetljivo, kao u kakva poglavice
varvara. Koa mi se jei od tog Montija ree Helen
poluglasno. Gospodine Svenson, je li zaista tako lo, i .
. . tako straan kako sam ula? Zar je zaista nekoga
ubio? Svakako. Barem toliko koliko i Nils odgovori
Svenson veselo. Q Ah, zar je i onaj inae zgodan
gospodin Nils tako usijana glava? Nikad to ne bih
rekla. Ima tako ugodan glas, ljubazan i starinski. Nils je
pravi primer ljudskog pretvaranja, gospoice Helen. Ne
verujte njegovu blagom glasu. On je kao zmija ljutica.
U tom kritinom asu momci i Link stigli su do starta i
Svenson ih je krenuo doekati. Ostali se se kauboj
natiskali napred i okruili taj trio. Medlin je ula
Svensonov glas, on je oito objanjavao da e njegova
momad dobijati strune savete za vreme igre.
Odjednom se iz sredine grupe ula ljutita vika koja je
isto tako brzo i prestala. Onda su se zauli uzbueni
glasovi: svi su istovremeno govorili. Tada se,
odgurnuvi ruke koje su ga zadravale, pojavi Monti i
poe prema Medlini. Monti Prajs bio je tip kauboja

poznat po tome to nikad nije razgovarao ni sa jednom

enom, osim kad bi ga ova oslovila, a i onda bi
odgovarao samo kratko i nespretno. Meutim, u toj
sveanoj prilici, inilo se da namerava ili protestvovati
kod Medlin zbog neega, ili neto od nje zatraiti, jer je
bio vrlo uzbuen. Medlin se s njim jo nije upoznala.
Oseala je pomalo strahopotovanje, ako ne i strah
pred njim. Smatrala je da je neobino vano, kako e
se s njim ophoditi, jo opreznije nego bilo s kojim od
svih tih divljih momaka na ranu. Monti skine svoj
sombrero to jo nikada nije uinio i taj kratki as bio je
dovoljan da se pokae njegova potpuno elava glava.
To je bilo jedno od trajnih obeleja onoga stranog
prerijskog poara kroz koji se probijao da bi spasio
ivot jednom detetu. Medlin to nije zaboravila i
odjednom joj se uini da treba biti uz njega. ali, setivi
se Svensonova umoljavanja, nije se htela prepustiti
oseanjima nego je elela postupiti razumno.
Gospoice, gospoice Hemond, primite pozdrave pune
divljenja i vi i vai prijatelji. Link i ja smo jako ponosni
da tu utakmicu igramo pred vama. Ali, Bili kae da ete
vi posluivati njegovu ekipu i trenirati ih. I ja vas sad
elim pitati s potovanjem je li to lepo i pravedno?
Monti, vae je pravo da to kaete odgovori Medlin. Bio
je to moj predlog. Ali, ako vi ita imate protiv toga, mi
emo se povui. Ja to smatram pravednim, jer vi ste
igru uili. Vi ste strunjak i verujem da drugi momci
protiv vas nemaju mnogo anse. Vi ste zatim nauili i
Linka. Mislim da bi bilo sasvim u sportskom duhu od
vas da prihvatite igru za izjednaenje. Zaista,
izjednaenje! A to je onda Bili mislio? Zato to nije
rekao? Svaki put kad Bili nabaci neto to je protivno
nama starim igraima, on samo zamakiva. Gospoice
Hemond, govorite kao iz knjige. I ja vam mogu potvrditi
da se niste prevarili u mom sportskom duhu. Ja i Link

smo se takvi rodili. I mi prihvaamo izjednaenje. Bez

toga, mislim da Link i ja ne bismo imali ambiciju igrati
nau najlepu igru. I hvala, gospoice Hemond, vama i
svim vaim prijateljima. I jo elim dodati da, kad nas
Bilova ekipa dosada nije mogla pobediti, imaju krasnu
ansu sad kad vi dame gledate mene i Linka. Monti kao
da je za vreme toga govora rastao od ponosa. Na kraju
se duboko poklonio i otiao. Pridruio se grupi oko
Svensona. I ponovo je tamo zapoela iva rasprava,
svaa i dokazivanje. Jedan od kauboja doao je po
Kestltona i odveo ga da im objasni temeljna pravila.
Medlini se uini da igra nee nikad poeti. S Edit Vaine
ruku pod ruku etala je uz rub visoravni i dok je Edit
priala, ona je pogledom prelazila preko sive doline
koja je vodila do krevitih crnih brda i prostrane crne
pustinje. U prednjem delu sivog breuljka videla je
sada u pokretu kauboje koji su jahali amo-tamo.
Pomislila je na Stjuarta. Tada Bojd Harvej doe do njih
s veu da su sve pojedinosti sreene. Svenson ih
sretne na pola puta, taj hladan, jednostavan stari
stoar, ije bi se lice i ponaanje jedva izmenili na vest
o kakvoj pljaki stoke, bio je sad neobino uzbuen.
Eh, dakle, gospoice Hemond, rei emo da smo opet
neto spetljali na samom poetku ree on utueno.
Spetljali? Pa, igra jo nije ni poela odgovori Medlin.
Lo poetak, hou rei. Uasno je loe i ve smo
pobeeni. ta se dogodilo? Htela se nasmejati, ali se
zbog Svensonova tunog lica suzdri. Dakle, ovako je.
Ovaj prokleti Monti je lukav kao lisica. Najpre je
govorio koliko su on i Link sretni da igraju utakmicu za
izjednaenje, a onda je Kestltona dovukao ovamo i sve
nas doterao do ludila svojim glupim golfskim izrazima.
Onda je posudio Kestltonov golf ogrta. Posudio je
blaga re. Upravo je strgnuo taj dreavi kaput s
Engleza. Ipak, ne mogu rei da Kestlton nije bio

ljubazan, kad je shvatio Montievu namenu. Ambrozu je

pak gotovo srce puklo, taj kaput ga je zaslepio. Znate
kako je Ambroz tat. Pa on umire od elje za golf
kaputom toga Engleza. A Monti ga je pretekao. Prava je
alost videti izraz Ambrozovih oiju. Nee moi ni
igrati. I ta mislite? Monti je ve sredio i Eda Linka.
Obino je Ed hladnokrvan i miran, ali sad je podivljao.
Za vas je to moda novost da je Edova ena jako,
upravo strano ljubomorna. Ed je nekada jurio kao
sam avog za suknjama. Monti je sad otiao do Beulah
to je Edova ena i rekao da e Edov pomonik biti ona
lepa gospoica Doroti sa zavodljivim oima. Mislim da
je to bilo malo nepristojno, ali sa svim dunim
potovanjem prema gospoici Doroti, njene oi su
prava napast. Moda je to njoj priroeno da tako baca
poglede. Ali, to nije vano, ne kaem ja nita. Znam da
se tamo na Istoku devojke dobro slue svojim oima.
Ali, ovde tako neto sigurno kobno zavrava. Svi nai
momci govore samo o oima gospoice Dot i svi
pokuavaju imati vie sree kod nje. Na svaki nain
Edova ena to zna. I sad Monti odjuri ravno k njoj da joj
kae kako je ba dobro da je dola videti kako Ed
raspoloeno skae uokolo pod vatrom tamnih oiju
gospoice Dot. Beulah je pozovala Eda sebi i slikovito
reeno, dobro ga iskefala. Ed se vratio s nosom do
poda. Eh, to je to bilo smeno! Samo to nije Montiju
glavu odrubio. Monti pak stoji, smeje se, i zagriljivo
govori: Ed, svi znamo da si vrsto oenjen, ali si ba
lud to si takav papuar. To je Eda dotuklo. Stidi se to
ga ena dri pod papuom. Sav je potiten i sad se ne
bi mogao ni klikerati, a kamoli igrati golf. Ali, Monti je
silno lukav i dobro je izraunao, kako e pobediti. Igra
je poela. Isprva su Medlin i Doroti nastojale davati
upute svojim igraima. ali, sve to bi rekle ili uinile
samo bi pogoralo igru njihove ekipe. Kod tree rupe

daleko su zaostali i bili nadasve zbunjeni. delimino

zbog Montievog posuenog kaputa i njegovog kobnog
uinka na Ambroza, pa zbog Linkovih estih aluzija na
Edove brane nevolje, Svensonova bunog zgraanja i
dobronamerne galame kauboja navijaa i prisustva
dama koje ih je jo vie zbunjivalo, Ambroz i Ed su
tako loe igrali da je to na kraju postalo smeno. Hej,
Link zaorio se igralitem Montijev glas nai ugledni
protivnici igraju sjajno. Medlin i Doroti napustile su
igru im je poela guva i sele su s ostalima da
gledaju. Da li milom ili silom, Ed i Ambroz su se
izgurali napred i doli su sasvim blizu Montiju i Linku.
Kestlton je nestao u mnotvu kauboja koji su galamili i
mahali rukama. Kad se guva malo smirila, Kestlton se
neobino ustro progurao napred i krenuo prema
domaici i prijateljima. Pogledaj! uzvikne Helen
oduevljeno. Kestlton je zaista uzbuen. Kako se to
dogodilo? Pa, to je sjajno! Kestlton je zaista bio
uzbuen, ak i raupan. Bogami, to je bila lepa
pripovest rekao je kad je doao do njih. Nikad jo
nisam video takav prokleti golf! Ne elim vie biti
sudija. Tek nakon dueg nagovaranja otkrio je razlog.
Dakle, da znate, ovako je bilo. Svi su bili tamo i gledali
jedni druge. Lopta Montija Prajsa zapala je u zapreku i
on je pomaknuo u bolji poloaj. Zapravo, svi su to
radili. Ali, to je igru raspalilo. Svenson i njegovi kauboj
videli su kako Monti mie loptu, pa je nastala tunjava.
Potuili su se meni. Popravio sam igru i objasnio im
pravila. Monti je priznao da je krivo postupio. Ali, kad
je trebao loptu premestiti nazad u zapreku, nastala je
jo vea guva. Monti je postavio loptu kako mu se
svidelo, a tada me zlokobno prostrelio pogledom.
Vojvodo rekao je. voleo bih da me taj krvoloni kauboj
nije tako nazvao. Vojvodo, moda ova igra nije tako
vana kao meunarodna politika ili neke druge sline

stvari, ali neije zdravlje i mir ovise o tome. Razumete?

Nai protivnici nisu znali ceniti nae sportsko
ponaanje. Raunam da igra ovisi o mom sledeem
pogotku. Postaviu loptu sasvim blizu onome mestu
otpre. Videli ste gde je bila isto kao i ja. Vi ste sudija i,
vojvodo, raunam da ste poten ovek. Osim toga, u
celom mom ivotu niko nije nekanjen sumnjao u moju
re. Ja vas pitam, je li moja lopta leala upravo tamo ili
ne? Krvoloni mali avog ljubazno se smekao i
spustio svoju desnu ruku na drku svog pitolja.
Bogami! Tako sam morao rei la! Kestlton je ak
oponaao Montiev glas, ali je bilo oito da nije ni
izdaleka pomiljao da Monti zbija alu. Meutim,
Medlin i njeni prijatelji su to pogodili, i kako nije bilo
potrebno da se suzdravaju, dali su oduka svom
smehu. BANDITI., , Kad su se Medlin i njeni gosti
smirili, hteli su pogledati svretak utakmice. Doao je
neoekivano brzo. Zauo se otar povik i svi su se
kauboj okrenuli u tom smeru. Veliki vranac upravo je
preao rub visoravni i dao se u trk. Jaha na njemu
otro je neto dovikivao kaubojima. Oni su se okrenuli
i pojurili prema svojim konjima koji su pasli u blizini.
To je Stjuart. Neto nije u redu rekla je Medlin
uznemireno. Kestlton je razrogaio oi. Ostali su
mukarci nevoljko uzviknuli. ene su uplaenim oima
potraile Medlinino lice. Crni konj je sad trao kasom
prema njima. Ah, pogledajte onog konja u trku! povie
Helen. I onog momka, koji na njemu jae. Helen se nije
jedina divila, Medlinini su se oseaji podelili izmeu
sve veeg nemira zbog pretee opasnosti i uzbuenja
koje bi je obuzelo im bi ugledala Stjuarta u nastupu
estine. Nijedan njegov poduhvat nije vie bio
beznaajan, ali njegova je silina znaila mnogo. Naas
se setila Svensona i njegovih pria o alama,
pobunama i trikovima kauboja da bi zabavili njene

goste. Ali, odmah je odbacila tu pomisao. Stjuarta bi

moda i privoleo na neku malu alu, ali mu je konj bio i
suvie drag da bi ga izmarao takvom brzinom, ako nije
bilo potrebno. Ve je i to bio, na neki nain, odgovor
njenoj radoznalosti. Nemir joj preraste u strah, ne zato
to se bojala za sebe, ve se zabrinula zbog svojih
gostiju. Samo, kakva je to mogla biti opasnost? Nije
mogla pomiljati ni na ta drugo, nego na gerilce. Ma
ta im pretilo, Stjuart, taj ovek koji se sad na svom
brzom konju uspinjao, on e to znati doekati i
zaustaviti. I dok se sve vie pribliavao, a ona ve
videla tamni sjaj njegovog lica i oiju, osetila je
neobino i vrsto pouzdanje u njega. Veliki je vranac
stao tako blizu Medlin i njenih prijatelja da su, kad je
Stjuart naglo pritegnuo uzde, praina i ljunak,
uzvitlani njegovim kopit

ima, poleteli u lice. Stjuarte, ta je? uzvikne Medlin. Znam

da sam vas preplaio, gospoice Hemond odvrati on.
Ali, jako je vano. Na ranu se sakrila grupa bandita,
vrlo verovatno u nekoj naputenoj kolibi. Napali su
povorku kola pokraj Ague Prietae. Pet Hejv je u poteri
za njima sa grupom naoruanih ljudi, a vi znate da nas
Pet ba ne ceni. Bojim se da ne bi bilo ugodno ni za
vas, ni za vae prijatelje da se susretnete. Zaista, ne bi
olakano odvrati Medlin. Pouriemo kui. Vie nisu
razgovarali, a i Medlinini su gosti zautali. Moda je
Stjuartov izgled i postupak bio u suprotnosti s
njegovim mirnim reima. Njegove su prodorne oi
lutale po rubu visoravni, ali lice mu je bilo vrlo tvrdo i
mrko, kao izliveno od bronze. Monti i Nik dojahali su u
galopu vodei za uzde po nekoliko konja. Iza njih se
pojavi Nils, vodio je Princezu, ali imao je s njom
neprilika. Medlin primeti da su svi ostali kauboj nestali.
Otra Stjuartova re umiri Medlinina konja. Meutim,
ostali su bili preplaeni i nisu bili mirni. Mukarci su se
popeli bez tekoa, a isto tako Medlin i Florens. Ali,
Edit Vaine i gospoa Bik, koje su bile nervozne i
nespretne, uzjahale su teko. Oprostite, ali vreme
odmie ree Stjuart hladno, kad je svojim vrstim
rukama prisilio konja gospoice Doroti da poklekne na
koleno. Doroti spretno i hrabro zajae, mukim
nainom. ali, im je Stjuart, koji je konja drao za uzde i
grivu, olabavio zahvat, konj se propeo i zbacio devojku
iz sedla. Doroti vrisne. Stjuart se svom brzinom
pomaknuo napred i doekao je na ruke. Doroti je
padala glavom prema dole i opasno bi se povredila da
je Stjuart nije u vazduhu dohvatio. On je podigne i ona
stane na noge. Doroti je oito mislila samo na to kakav
prizor to prua, jer je inila najvee napore da namesti
svoje jahae odelo. Medlin je skoro prasnula u smeh,
iako za to nije bilo najprikladnije vreme. Uostalom,

ovek je morao biti ozbiljan kad je Stjuart ovako

tmurno raspoloen. Okomio se na tvrdoglavog konja,
svi su kauboj bili majstori za konje. Divno je bilo videti
kako je ukrotio hirovitu ivotinju. Moda je bio i
poneto grub, ali to je bilo potrebno. Kad je malo posle
doveo konja, Doroti ga zajae bez ikakvih smetnji. U
meuvremenu su Nils i Nik podigli Helen u sedlo. Poi
emo postranom stazom rekao je Stjuart kratko, i
uzjahao je svog snanog dorata. Odjae tada na elo
povorke, dok su ostali kauboj kasali u pozadini. Do
ruba visoravni bio je tek kratak razmak. Kad je Medlin
videla strmi uzani puteljak prekriven klizavim
kamenjem, bila je uverena da njeni gosti nee hteti
proi njime. To je zaista lo put primeti Kestlton. ene
su ostale bez rei. Stjuart zaustavi konja pokraj
duboke usekline, gde je staza poinjala silaziti. Momci,
ovamo, idite polako rekao je silazei s konja. Flo, hajde
i ti. Sada neka ene popuste konjima uzde i ostanu
tako. Treba se nagnuti napred i prihvatiti se za sedlo.
To samo izgleda loe, ali konji su na ovakve puteve
navikli. Helen je jahala odmah iza Florens. Za njom je
ila gospoa Bik, pa Edit Vaine. Doroti je opet imala
problema, njen se konj preplaio. Ja se ba ne bojim
tako tako jako rekla je ona samo kad bi bio pristojniji!
Pokuavala ga je naterati da stupi u useklinu, ali konj
se poeo propinjati. Stjuart je dohvatio uzde i trgnuo
konja dole. Stavite nogu u moj stremen ree joj Stjuart.
Ne moemo gubiti vreme. Prebaci je tada na svog
konja, i upravi ga preko ruba mese. Poite dalje,
gospoice Hemond. Moram to kljuse povesti dole.
Utedeemo na vremenu. Medlin je kod silaenja
morala sama o sebi voditi brigu. Staza je bila klizava.
Nevremenom izrovano tlo otpadalo je pod kopitima
konja. Dizali su se oblaci praine. Komadi stena
otkidali su se i kotrljali nizbrdo, iljci kaktusa boli su

konje i jahae. gospoa Bik poela se grevito smejati,

to je imalo prizvuk histerije. Nekoliko puta Doroti je
tugaljivo jauknula. Do pola puta Medlin nije mogla
zbog ute praine razlikovati one pred sobom. Praina
je bila suva i terala je na kaalj. Konji su frktali. Tik iza
sebe ula je Stjuarta, pod kojim se otkidala zemlja i
kotrljala se prema kiicama Princeze. Bojala se da mu
kamenje ne rasee ili ne prignjei noge. Pojedini
komadi kamenja pokraj njih su se lomili i sa trozatim
se ruili nizbrdo. Konano su se oblaci praine stanjili
i Medlin je videla da su oni prvi izjahali na istinu.
Uskoro su i ona i Stjuart stigli dole. Tu je nastao mali
zastoj, jer je Doroti prelazila sa Stjuartovog na svog
konja. To se Medlini uinilo tako posebno da je
potaknulo na razmiljanje. Zapravo to oprezno, mirno
ponaanje kauboja nije bilo uverljivo. Odmiui tako
napred, upalo joj je u oi da su Nils i Nik bili daleko
napred, Monti daleko u pozadini, a Stjuart je jahao s
drutvom. Medlin je ula kako Bojd Harvej pita Stjuarta
nisu li ovakvi protuzakoniti ispadi, koje je bio
spomenuo neobini. Stjuart odgovori da je, osim
pojedinanih izgreda, kakvi su esti u bilo kojem
samotnem podruju zemlje uzdu granice, godinama
vladao mir i red. Tek je meksika revolucija ponovno
oivela stara, nesigurna vremena s pljakama i
prepadima vatrenim orujem. Medlin je sad shvatila da
se vraaju kui uz pratnju naoruane garde. Kad su
zaobili visoravan, ugledali su dolinu i kuu i na ranu.
Videlo se kako se iz neke kolibe u okolini meksikog
naselja izvija dim. Kako je sunce zalo i bivalo sve
tamnije, nije se moglo raspoznati koja je to koliba.
Stjuart ubrza korak prema kui. Za nekoliko trenutaka
jahai su bili u dvoritu spremni sjahati. Svenson se
pojavio prividno veseo, i suvie veseo da bi mogao
zavarati Medlin. Uz to je primetila prilian broj

naoruanih kauboja kako ispred kue vode svoje

konje. Eh, dakle, bila je to lepa mala etnja zapoeo je
Svenson. Rekao bih, da ba i nije bila potrebna. Pet
Hejv misli da su na ranu skriveni neki razbojnici.
Nita se ne treba uznemirivati. Stjuart samo ne eli da
nas doekaju neki lopovi. Medlinine goe dale su na
razliite naine oduka svom olakanju kad su sjahale
i ule u kuu. Medlin je namerno zaostala da govori sa
Svensonom i Stjuartom. Dakle, Svensone, ta se
dogaa upita ona kratko. Stoar se zabezekne, a onda
se nasmeje, oito zadovoljan njenom pronicljivou.
Eh, dakle, gospoice Hemond. Bie borbe, i Stjuart je
hteo da vas sve smesti na sigurno pre nego do toga
doe. On kae da je dolina preplavljena vakerosima,
gerilcima i razbojnicima, i ta ja znam ko se sve jo
tuda mota. On ode s verande zveckajui svojim velikim
mamuzama i spusti se niz stazu s ljudima koji su ga
ekali. Stjuart je stajao kao obino paljiv, uspravan i
tih, jedna mu je ruka, kojom je drao uzde, poivala na
sedlu. Stjuarte, vi se mnogo brinete za moje interese
rekla je Medlin elei mu zahvaliti i poneto u neprilici
to joj nije padala na pamet prava re. Ne znam ta bih
bez vas. Zar ima opasnosti? Ne znam tano ali hteo bih
biti siguran. Ona je oklevala. Nije vie bila onako
slobodna u razgovoru s njim, nije znala zato. Mogu li
znati kakve su to posebne odredbe to ste ih dali Nilsu,
Niku i Montiu upita ona. ko kae da sam tim momcima
dao posebne odredbe? ula sam Svensona kad im ih
je saoptio. Dakako da u vam rei, ako to od mene
traite. Ali, zato da se brinete zbog neega to se
verovatno nee nikad dogoditi. Ja to traim, Stjuarte
odgovorila je ona mirno. Moje su odredbe da barem
jedan od njih uvek bude na strai u vaoj blizini danju i
nou da nikad ne bude izvan domaaja vaeg glasa. To
sam i mislila. Ali, zato Nils, Monti ili Nik? Prilino je

toga na njima. I zato uopte postavljati nekoga da me

uva. Zar nemate poverenja u druge kauboje? Imao bih
poverenja u njihovo potenje, ali ne u njihovu vetinu.
Vetinu? Kakvu? Rukovanja orujem. Stjuarrte!
uzvikne ona. Gospoice Hemond, tako se dobro
zabavljate sa svojim gostima da ste ve sve zaboravili.
To mi je drago. voleo bih da me niste pitali. Zaboravila,
ta? Don Karlosa i njegove gerilce. Zaista nisam
zaboravila. Stjuarte, jo uvek mislite da me Don Karlos
hteo oteti, i da e ponovo pokuati? Ne mislim, nego
znam. uz sve svoje dunosti, vi ste jo podelili strau s
ta tri kauboja?Da. To se dogaalo bez mog znanja. Da.
Otkada? Otkad sam vas prolog meseca doveo nazad
iz brda. Koliko dugo e to jo potrajati? To je teko
rei. U svakom sluaju dok revolucija ne proe. Ona je
asak razmiljala, gledajui u daljinu prema zapadu,
gde se iroko prostranstvo punilo crvenom
izmaglicom. Potpuno mu je verovala, i pretnja, koja je
sad visila nad njom, pala je poput senke na njenu
sadanju sreu. ta trebam raditi? upita ga. Mislim da
trebate svoje prijatelje poslati nazad na Istok i poite s
njima dok se ovaj gerilski rat ne zavri. Ali, Stjuarte,
oni bi se strano rastuili, a i ja. On na to nije
odgovorio. Ako sad ne posluam va savet, bie to
prvi put otkad tako jako verujem u vas nastavila je ona.
Zar ne biste predloili neto drugo? Moji prijatelji
uivaju u ovoj poseti. Helen se oporavlja. A bilo bi mi
ao da odu, pre nego to sami poele. Mogli bismo ih
povesti u brda, i tamo logorovati neko vreme rekao je
on nakon krae stanke. Poznajem jedan divlji predeo
visoko gore meu liticama. Uspon je teak, ali vredi
truda. Nikad nisam video lepeg mesta. Voda je
odlina, a bie i ugodne sveine. Uskoro e za vae
goste ovde biti prevrue. Mislite me sakriti meu stene
i oblake? upitala je Medlin sa smehom. Da, kad bi bilo

potrebno. Vai prijatelji to ne moraju znati. Moda e se

za nekoliko nedelja ti nemiri na granici smiriti sve do
jeseni. Kaete da je teak uspon do onog mesta? Jest.
Vai e prijatelji doiveti upravo ono to ele, ako pou
na taj izlet. To mi odgovara. Naroito Helen eli neto
doiveti. Svi su oni ludi za uzbuenjima. Tamo gore e
ih imati. Loe staze, gudure, strmi usponi, oluje, munje
i gromovi, kia, gorski lavovi i divlje make. U redu,
odluila sam. Stjuarte, vi ete svakako preuzeti nadzor.
Ja ne verujem, ja, Stjuarte, zar mi ne biste mogli neto
vie rei zato mislite . . . kako znate da je moja
sloboda ugroena? Da. Ali, ne pitajte me kako. Da
nisam bio vojnik u redovima pobunjenika, nikad ne bih
doznao. Da niste bili vojnik u njihovim redovima, gde
bi Medlin Hemond sada bila? On ne odgovori. Stjuarte,
nastavi ona toplo jednom ste spomenuli da mi neto
dugujete. ali, videi kako mu je lice probledelo, ona
zastane, pa zatim nastavi plaeno je. Ne nastavi on
mrko. Jest i mora. Nikako drugaije ne moe biti. Ne, to
nikad ne moe biti plaeno. Medlin mu prui ruku.
Kaem vam, plaeno je ponovi ona. Odjednom on
ustukne pred ispruenom belom rukom koja kao da ga
je oarala. Ubio bih oveka da vam dirne ruku, ali ja je
neu dodirnuti pod tim uslovima. Njegova neoekivana
strast izbaci je iz ravnotee. Stjuarte, nijedan mukarac
dosad nije odbio da se sa mnom rukuje. To nije nije ni
najmanje laskavo ree ona i tiho se nasmeje. Zato
neete? Jer mislite da to nudim kao gospodarica sluzi
ili raner kauboju?Ne. Onda zato? Dug koji ste mi
dugovali, plaen je. Ja ga ponitavam. Zato da u to
ime ne pruimo ruku jedno drugome, kakav je obiaj
meu mukarcima. Neu. To je sve. Bojim se da ste
neljubazni, ma ta vas pritom rukovodilo odgovori ona.
ali, mogu vam to ponovo ponuditi. Laku no. Rekao je
laku no i okrenuo se. Medlin je u udu gledala kako

odlazi stazom, drei ruku na vratu svoga dorata. Ula

je u kuu da se odmori pre nego to e se presvui za
veeru, i budui da je bila umorna od jahanja i
preivelih uzbuenja, zaspi. Kad se probudila, bio je
sumrak. Zaudila se to njena meksika slukinja ne
dolazi, zato pozvoni. ali, devojka se nije pojavila niti se
oglasila na zvono. Kua je bila neobino tiha. Bila je to
zloslutna tiina koju zaas prekine bat koraka na
verandi. Medlin prepozna Svensonove korake, mada
su joj se inili suvie lagani. Tada zauje kako je tiho
zove kroz otvorena vrata njene radne sobe. Tiina
njegovog glasa bila je u skladu s njegovim neobino
tihim koracima. Ne slutei nita dobro, ona pojuri
sobama. Svenson je stajao pred vratima njene radne
sobe. Svensone uzviknu ona. Je li neko kod vas upita
on tiho. Ne. Molim vas, doite na verandu dodao je
on. Ona udovolji njegovoj elji i tek kad je izala,
potpunije ga je videla. Njegovo bledo lice, bljee nego
ikada, potakne je da mu iskreno prui ruku. Svenson je
prihvati i zadri u svojoj. Gospoice Hemond,
strahovito mi je teko to vam moram javiti neugodne
novosti. Govorio je gotovo apuui i inio se uurban
i tajanstven. Da ste uli Stjuarta kako psuje, videli biste
kako nam je teko to vam moramo to rei. Ali, ne
moe se izbei. injenica je da smo u gadnoj klopki.
Ako vai gosti ne iskoe iz vlastite koe od straha, to
e biti samo zahvaljujui vaoj hladnokrvnosti, i
nainu kojim ete izvriti Stjuartove odredbe.
Pouzdajte se u mene odgovorila je Medlin odluno,
mada je drhtala. Evo, o emu se radi ta druba
razbojnika, koju progoni Pet Hejv, skriva se u kui. U
kui jeknu Medlin zaprepateno. Gospoice Hemond,
to je porazna istina, i ja se zaista stidim to je moram
priznati. Stjuart, eto on je izvan sebe od besa, da se to
moglo dogoditi. Vidite, ne bi se dogodilo da momci

nisu odmaglili na golf igralite, i da Stjuart nije odjahao

po nas na mesu. To sam ja kriv. Oko moje sede glave
bilo je previe enske lepote. Din me je psovao
sramotno me ispsovao. A sad, treba tome pogledati u
oi i raunati s tim. Zar zaista mislite da su razbojnici
potraili zaklon u mojoj kui? upitala je Medlin. Da,
svakako. udim se da niste nita posumnjali videi da
je sva vaa posluga nestala. Nestala? Ah, videla sam
da nema moje slukinje, udila sam se to nisu
upaljena svetla. Kuda je otila posluga? Pobegli su u
meksiko naselje, napola ludi od straha. Sluajte. Kad
je Stjuart, otprilike pre jedan sat, otiao od vas, doao
je ravno tamo gde sam ja s momcima pokuavao
zadrati Peta Hejva, da ne rastrga ran u komade.
Nakon toga pomagali smo Petu, koliko smo najvie
mogli, da pronae razbojnike. Ali, kad je Stjuart doao,
slika se izmenila. Pet je bio odvratan i pre, ali videi
Stjuarta, sasvim je podivljao. ini mi se da je Din za
njega ono to je crvena krpa grizerskom biku.
Meutim, kad je erif potpalio neku staru kolibu od
erpia, Stjuart ga je pozvao na red, i to otro. Pet Hejv
imao je uz se est klipana i po svemu sudei
proganjanje razbojnika je bila za njih vrsta fieste.
Poela je tunjava, neko je vreme grdno izgledalo. Ali,
Din je bio miran i vladao je momcima. Tada su Pet i
njegovih est pristaa poli u poteru za bandom a to
se, gospoice Hemond, izrodilo u pravu lakrdiju.
Pretpostavljam da bi Pet dalje zavaravao mene i
kauboje, ali im se na popritu pojavio Stjuart Petu nije
preostalo drugo, nego ili da nas zavara ili dopusti da ih
mi otkrijemo. Uglavnom, injenice su jasne. Pet Hejv
se nije ba jako trudio da nae razbojnike. Nije ih
uopte progonio, nego je to trebalo zavarati Stjuarta.
Na kraju, kad su se Petovi ljudi uputili prema naem
skladitu gde drimo streljivo, hranu, pie i drugo, Din

ih je zaustavio. Naredio je Petu Hejvu da nestane s

rana. Tu su sad Hejv i Stjuart ukrstili rogove. Istina je
izala na videlo. Jedna banda razbojnika sakrila se
negde, u poetku je Pet Hejv temeljno pretraivao.
Odjednom se predomislio. Malo ga je uzrujalo to su
Stjuartove oi vrebale svaku njegovu kretnju, a onda
moda da neto sakrije, a moda i sam od sebe
jednostavno je pomahnitao. Istresao je svu svoju staru
zalihu mrnje na Stjuarta, i ponovo ga optuio za
ubistvo onog Grizera prole jeseni. Stjuart ga je doveo
do besnila, rekao mu je da se boji razbojnika ili da
postoji neki drugi razlog zbog koga im se mie s puta.
Sad, kako god bilo, guva je ve zapoela i da nije bilo
Nilsa, ne bi se mogla spreiti borba. U najveoj guvi,
kad je Stjuart Peta i njegovu pratnju odbacio od kue,
jedan od njegovih momaka iznenada zgrabi pitolj. Nils
mu ga, iskrenuvi mu ruku, oduze i baci u stranu. Tada
uskoi Monti s dva pitolja u rukama, situacija je
postala vrlo opasna. Tada su Hejvovi momci poeli
zaostajati i napokon su nestali. Svenson je uinio
kratak predah u svom prianju, jo je uvek drao
Medlin za ruku, kao da e je time ohrabriti. Nakon
Petova odlaska hteli smo se posavetovati nastavio je
stari stoar duboko udahnuvi. Onda smo naili na
nekog mladia, koji nam je rekao kako je video desetak
ljudi nisu mu izgledali kao Grizeri gde se uljaju kroz
gusti prema zaelju kue. To je bilo dok je Stjuart
jahao prema mesi. Taj je mladi video vae slukinje
kako jure nizbrdo prema selu. Sad, evo, kako je to Din
objasnio, sigurno se zbio razbojniki prepad dole uz
prugu, i Pet Hejv je sledio bandite sve do rana. Otro
ih je progonio, a onda se najednom povukao. Stjuart
kae da se Pet nije prestraio, nego da je otkrio neke
znakove ili udnim nainom nanjuio da je u toj grupi
razbojnika bilo takvih koje nije eleo uhvatiti.

Razumete? Onda me Din munjevitom brzinom uputio

u svoj plan. On e poi dole do padra Markosa i traiti
od njega da mu pomogne to vie doznati od vaih
meksikih slukinji. Ja sam se trebao ovamo pouriti i
sve vam ispriati i dati vam upute. Gospoice Hemond,
zar sve to nije strahovito udno? Dakle, trebate
sakupiti sve svoje goste u kuhinji, pretvarajte se da se
elite zabavljati, s obzirom da vas je posluga napustila,
pripremanjem veere. Kuhinja je najsigurnija prostorija
u kui. Dok budete svoje prijatelje zabavljali kao da su
na izletu, razmestiu kauboje u dugakom hodniku i
vani u uglu, gde je kuhinja spojena s glavnim delom
kue. Razbojnici su uvereni da niko ne zna gde se
skrivaju. Stjuart misli da se nalaze na kraju kue, u
prostoriji gde je spremljena alfalfa tu e ekati no da
pobegnu. Naravno, vi i vai gosti moete mirno poi na
spavanje, ja u s momcima biti na strai. Sve emo
goste jo pre zore probuditi i onda krenuti u brda.
Kaite im da spreme stvari pre nego pou spavati, to je
sve. Ako budemo imali sree, vai prijatelji nee nikad
saznati da su sedeli na buretu baruta. Svensone, da li
bi bilo dobro poi na taj izlet u brda? upitala je Medlin.
Mislim da bi, ako se dobro promisli. Dakle, gospoice
Hemond, utroio sam mnogo vremena na to da vam
objasnim situaciju. Hoete li imati ivaca da se sa svim
suoite? Da odgovorila je Medlin i zaudila se sama
sebi. Najbolje da se poverite Florens, ona e vam
zaista biti od pomoi. Idem se nai s momcima.
Umesto u svoju sobu, Medlin kroz radnu sobu ue u
dugaki hodnik. Bila je ve gotovo no. Uinilo joj se
da vidi tamni lik, tamniji od mraka, kako se polako
kree. S teskobom u dui poela je igrati svoju ulogu u
skorom programu. Gotovo neujnim koracima dola je
do kuhinjskih vrata, ula i upalila svetlo. Kad je izlazila,
bila je uverena da se uz zid prilepila tamna, nepomina

sena. Ipak, nije se potpuno pouzdavala u svoju bujnu

matu. Trebalo joj je da skupi svu svoju hrabrost da bi
mirno i pribrano upalila svetlo u hodniku. Tada kroz
svoje sobe pree u patio. Njeni su gosti sa smehom i
alom doekali vest o odlasku slukinja. Medlin je bila
sigurna da joj je varka odlino uspela, im joj je uspelo
zavarati ak i Florens. Svi su veselo ulazili u kuhinju.
Stojei na vratima, Medlin se otro zagleda u veliko
predvorje. Nita nije videla, samo mraan i veliki
prostor. Iznenada izviri iz tame bledo, sjajno lice, ali
istog trenutka i nestane. ali, to joj je bilo dovoljno da
taj par sevajuih oiju prepozna, bio je to Don Karlosa.
Bez urbe i uznemirenosti zatvorila je vrata. Na njima je
bio teak kraun, koji polako i neujno povue. Tada se
njeno zaprepatenje, od kog se gotovo ukoila,
pretvori u bes. Kako se taj Meksikanac usuuje uuljati
u njenu kuu? ta namerava? Zar je on jedan od
razbojnika, za koje se pretpostavlja da su se sakrili u
njenoj kui? Obuzimao je sve vei bes i uzbuenje, pa
bi se moda bila i odala da nije Florens, sa svojim
vedrim, dubokim i izraajnim pogledom, pola prema
njoj. Oito je videla kako zakraunava vrata i pogodila
je njene misli. Medlin se smesta pribere i svakom od
svojih gostiju odredi po neki posao. Florens povede u
ostavu i apatom joj poveri tajnu. Umesto odgovora
ova pokae prema otvorenome malom prozoru, pred
kojim se kradomice kretao itav red kauboja. U Medlini
tada popuste strah i bes, i ona se bezbrino pridrui
sveoptem raspoloenju. Odbaci svaku stegu, pozove
Kestltona u ostavu, i odvrativi mu panju od sebe,
pritisne svoje branom posute ruke na njegov crni
kaput. Kestlton se nita ne slutei vrati u kuhinju gde
ga doeka urnebesan smeh. Taj neobian gest
domaice potakne veselo raspoloenje i galamu. Svi
su nudili svoju pomo. Raznolikost jela prireenih u

takvoj zbrci dala je izvanrednu veeru, koja je svima

neobino godila. I Medlin joj se predala s uivanjem,
mada je iznad sebe oseala Damoklov ma. Bilo je ve
kasno kad je ustala od stola i rekla svojim gostima
neka pou u svoje sobe, da odremaju malo, a onda
neka navuku jahaa odela i spreme sve to im je
potrebno za dugi i pustolovni izlet pod atorima, koji
e, kako se nadala, biti vrhunac njihovih doivljaja na
Zapadu. Kauboj e ih probuditi sve za odlazak. Pola je
odmah u svoju sobu spremiti odeu za logorovanje,
prekine je kucanje na vratima. Pomisli da je to Florens,
koja joj eli pomoi pri spremanju stvari. ali, kucanje
se ulo s onih vrata koja su izlazila na verandu.
Kucanje se ponovi. ko je? upita ona. Stjuart glasio je
odgovor. Ona otvori vrata. Stajao je na pragu. Iza njega
u mraku bilo je nekoliko kauboja. Mogu li govoriti s
vama? upita je on. Naravno. Oklevala je asak, a onda
ga pozove unutra i zatvori vrata. Je li, je li . . . je li sve u
redu? Ne, ovi se razbojnici ustrajno skrivaju negde u
blizini. Nanjuili su, ini mi se, da budno na njih
pazimo. Ali, uveren sam da emo vas i vae prijatelje
otpremiti odavde, pre nego se ita dogodi. hteo sam
vam javiti da sam razgovarao s vaom poslugom. Sve
je obuzeo silan strah. Vratie se sutra ujutro im se Bili
oslobodi te drube. Nita se ne brinite ni za njih, ni za
svoju imovinu. Znate li ko se skriva u kui? U poetku
sam bio jako zabrinut. Pet Hejv se udno ponaao.
Otkrio je, tako mi se uinilo, meu razbonicima koje
progoni svoje stare prijatelje, krijumare oruja. Ali,
nakon razgovora s vaom poslugom, i poto sam
naao veliki broj konja skrivenih u umici mimoza iza
ribnjaka, promenio sam miljenje. Smatram da su neki
od te kukavne rulje s granice potraili utoite u vaoj
kui vie sluajno nego s nekom namerom. Pustiemo
ih da odu i osloboditi ih se bez ijednog metka. Da sam

stvorio drugaiji zakljuak, bio bih zabrinut. Situacija

bi tada bila drugaija. Stjuarte, na krivom ste putu rekla
je ona. On se lecnuo, ali nije odmah odgovorio. Izraz
oiju mu se promeni. Tada je upitao: Kako to? Videla
sam jednoga od tih razbojnika i prepoznala ga. Dugim
korakom on se stvorio uz nju. ko je to bio? Don Karlos.
Progunao je neto ispod glasa i rekao. Jeste li
sigurni? Potpuno. U predvorju sam mu dva puta videla
lik, a zatim lice na svetlu. Oh, te su oi takve da se
nikad ne bih mogla prevariti. Da li je primetio da ste ga
prepoznali? Nisam potpuno sigurna, ali mislim da jest.
Sigurno je primetio. Stajala sam u punom svetlu. Ula
sam kroz vrata, a tada sam namerno zakoraila
napolje. Njegovo je lice izvirilo iz kuta i smesta je
nestalo. Medlin zadrhta videi da se sa Stjuartom neto
dogaa. Silovita estina potpuno ga je promenila.
Pozovite svoje prijatelje ovamo unutra! naredi on
kratko i okrene se da pode. Stjuarte, ekajte povie
ona. On se okrene. Njegovo bledo lice s goruim oima
i nenadana nepokolebiva odlunost puna pretnje,
udno je se dojmi, oduzimajui joj snagu. ta ete
uiniti? upitala ga je. Neka vas to ne uznemirava.
Pozovite svoje goste ovamo. Povucite kapke na
prozore i zakljuajte vrata. Biete sigurni. Stjuarte,
kaite mi ta nameravate? Neu vam rei odgovori on,
i opet se okrene prema vratima. Ali, elim znati vikne
ona. Stavi mu ruku na rame da ga zadri. On se trgne i
ona oseti kako je zadrhtao od njenog dodira. Ah, znam,
vi pomiljate na borbu. Dobro, gospoice Hemond, zar
ve nije vreme? upita je on. Oito se tekom mukom
svladavao da odmah ne stupi u akciju. U njegovom je
pitanju bilo odvratnosti, dostojanstva, pa ak i prekora.
Sama injenica da se taj Meksikanac pojavio ovde u
vaoj kui, trebala bi vam razjasniti situaciju. Ti
vakerosi i gerilci otkrili su da vi ne doputate svojim

ljudima da kreu u borbu. Don Karlos je podlac i

kukavica, a ipak se usudio skrivati u vaoj kui.
Shvatio je kako neete dopustiti da vai kauboj ikoga
povrede. On se time koristi. Njemu je do pljake,
palea i da vas odvede. I ubie ako mu je to od koristi.
Ti se Grizeri slue noevima u tami. Pitam vas sad: nije
li konano doao as da ga zaustavimo? Stjuarte,
zabranjujem vam da se borite, osim u samoodbrani.
Zabranjujem vam! Ono to sam nakanio i nije drugo
nego samoodbrana. Nisam li vam ve pokuavao
razjasniti da smo upravo zali u burne dane na ovom
graninom podruju. Moram li vas ponovo uveravati da
je Don Karlos duom i telom uz revoluciju. Pobunjenici
na sve mogue naine nastoje uplesti u to Sjedinjene
Drave. Vi ste poznata ena. Don Karlos bi pobegao s
vama. Da vas se samo domogne, lako e vas onda
odvui preko granice. ta mislite, dokle bi se uo
protest i galama protiv toga? Od vojske na granici pa
sve doNju Jorka, do Vaingtana! A to je ba ono to
buntovnici ele postii: intervenciju Sjedinjenih
Drava, drugim reima rat! Ah, uverena sam, da
preterujete! povie ona. Moda. ali, poinjem shvatati
igru Don Karlosa. Pa, gospoice Hemond, ja neizreciva
mi je pomisao, to biste podneli da vas Don Karlos
odvue preko granice. Poznajem te podmukle
Meksikance. Bio sam meu peonima robovima.
Stjuarte, neete valjda dopustiti da me Don Karlos
odvue zamoli Medlin puna arobne plahosti. Videla je
kako je zadrhtao, kako ga je neto stegnulo. Kruta
odlunost ponovo mu se pojavi na licu. Neu. Zbog
toga ga i progonim. Ali, ja sam vam zabranila da
namerno zapoinjete borbu. Onda u je zapoeti bez
vae dozvole odgovori on kratko i ponovo htede otii.
Ona ga opet uhvati za ruku i zadri je u svojoj. Ne ree
zapovedniki. On se oslobodi njene ruke i zakorai

napred. Molim vas, ne odlazite povie ona preklinjui.

Ali, on se ne osvrne. Stjuarte! Ona potri napred,
pretee ga i naslonivi se leima na vrata, okrene se
prema njemu. On isprui svoju dugu ruku, kao da e je
maknuti. Ali, ruka mu klone. lica, na kojem se
odraavala duevna borba, stajao je pred njom. Za
vae je dobro ree on opravdavajui se. Ako je za moje
dobro, uinite mi na volju. Ti e gerilci nekoga napasti.
Zapalie kuu. Odvui e vas. Uinie neto strano
ako ih ne zaustavimo. Dajte da sve to rizikujemo
ustrajala je ona. Ali, strahovit je to rizik, ne smemo ga
dopustiti uzvikne on odluno. Ja to najbolje znam.
Svenson je uz mene. Pustite me da iziem, gospoice
Hemond. Dozvau momke i navaliti na tu bandu. Ne.
Nebesa uzvikne Stjuart. Zato me ne putate? To je
neto to se mora uiniti. ao mi je uznemiravati vas i
vae prijatelje. Zato da ne dokrajimo te neprilike s
Don Karlosom? Zar se bojite da e ta guva pokvariti
posetu vaih prijatelja? Ne zbog toga. Ne . . . ovaj put
ne. Onda strah da malo ne pripucamo na te Grizere?
Ne. Plai vas pomisao da bi malo grizerske krvi moglo
zamrljati prostorije vaeg doma?Ne. Dakle, zato me
onda spreavate da uinim ono to znam da je
potrebno? Stjuarte, ja . . . ja . . . zapinjala je u sve veoj
uzbuenosti. Prestraena sam, zbunjena. Sve je to
pre . . . previe za mene. Nisam kukavica. Ako doe do
borbe, videete da nisam kukavica. Ali, vi ste tako
neoprezni ovo je predvorje tako tamno, gerilci bi pucali
iza vrata. Vi ste tako nagli, tako hrabri, vi biste srnuli
ravno u propast. Zar je to potrebno? Ja mislim, ne
znam zapravo zato se tako oseam! ta to kanite
uiniti? Mislim da je zato to se bojim da . . . da biste vi
mogli biti ranjeni. Vi se bojite da bih ja . . . ja mogao biti
ranjen? ponovio je on zapanjen, dok mu je tvrdo bledo
lice polako dobijalo boju, toplinu, ar. Da. Ta jedina re

sa svim onim to je znaila i sa svim onim to nije

znaila, umirila ga je kao kakva arolija, ublaila
njegovu napetost, zadivila ga, uinila plahim poput
deaka koji se gri pod bujicom oseaja. Medlin se ve
ponadala da ga je obuzdala i nametnula mu svoju
volju. Tada joj iznenada jedna od njegovih otrih i
naglih kretnji da na znanje da se prevarila. Odluno je
makne u stranu da bi mogao proi, a ona, videi da se
on nee sustezati da je sasvim makne s puta, sama
ode od vrata. Na pragu se okrenuo. Lice mu je jo uvek
bilo uzbueno i pretei blesak njegovih oiju
nagovestio je povratak one stare kaubojske krutosti.
Odlazim proterati Don Karlosa i njegove razbojnike
rekao je tada. Mislim da nee biti borbe i to bih vam
skoro mogao obeati, ali ako je ipak bude, on e
zauvek nestati s lica zemlje. PUT U BRDA

Kad je Stjuart izaao na jedna vrata, Florens je pokucala

na druga. Medlin, koja je bila potpuno izbaena iz svoje
uobiajene mirnoe, neobino joj se razveselila. Sama
njena blizina pomogla joj je da opet stekne ravnoteu.
Osetila je ispitivake poglede Florens, a onda njeno
blago umirujue dranje. Florens je sigurno izgarala od
elje da sazna vie o razbojnicima, koji su se skrivali u
kui, o planovima kauboja i o uzroku Medlinina oito
priguenog uzbuenja, pa ipak nije ispitivala, nego je
povela razgovor o vrlo vanom pitanju odee prikladne
za logorovanje. itav su sat raspravljale o tome, a
onda su izabrale ono najpotrebnije i spremile to u
Medlinine naroite sportske torbe od upave vunene
tkanine. Kad su s tim bile gotove, odlue prilei
potpuno odevene u svoja jahaa odela i odspavati ili
se barem odmoriti ono malo vremena to im je jo
ostalo do polaska. Medlin ugasi svetlo i provirivi kroz
prozor, primeti tamne likove kako straare u tami. Kad
je legla, ula je lagane korake po stazi. Taj je dokaz
vernosti smirio i ohrabrio, ali s druge strane, u potrebi
tih mera opreza bilo je neto zlokobno, neto to je
nakon Stjuartova gorljivog zahteva progonilo kao
neizbena mora. Nije nameravala spavati, ali je ipak
zaspala. Kad je Florens probudila, uini joj se da je
proao tek koji trenutak. Izale su zajedno iz kue. Bilo
je jo tamno, pre osvita. Vani razabere osedlane konje,
a uz njih kauboje. Odlazili su u urbi i tajnovitosti.
Helen se na prstima izvukla iz kue s ostalim gostima,
apui je rekla da je sve to podsea na beg. Bila je
oduevljena, a ostali dobro raspoloeni. A Medlini se to
zaista uini kao pravi beg. U mraku nije mogla dokuiti
koliko im je kauboja dodeljeno za pratnju, ula je tihi
amor glasova, vakanje zvala i udaranje kopita,
primeti Stjuarta, dovodio je Princezu. Onda se ulo
tapkanje mekanih apa i cviljenje pasa. Hladne gubice

doticale su joj ruke, ona razabere duge, sive miiave

likove svojih ruskih vujaka. Stjuart je dopustio da je
prate, oito mu je bilo do toga da joj putovanje bude
to ugodnije, jer ona je volela tumarati na konju, u
pratnji svojih pasa. Stjuart povede Princezu u tamu
pokraj reda konjanika. Mislim da smo spremni rekao je
on. Prebrojiu sad sve. Vratio se na elo reda, pritom
je ula kako ponavlja: Sad neka se svako dri konja
prethodnika, i do zore niko ni rei. Po frktanju nozdrva
i udaranju kopita velikog dorata znala je da je i on
uzjahao. U redu, polazi dovikne on. Medlin trgne
uzdama, bio je to znak rianu da krene. ula se kripa i
mrvljenje ljunka, vrcale su iskre iz kamenja, veselo
rzanje i brektanje i odmeren kratki topot potkovanih
kopita po tvrdome tlu. U sivoj je tami jedva razaznavala
obrise Stjuarta i njegova vranca ispred sebe, iako je
razmak meu njima bio vrlo malen. Pokatkad bi koji od
njenih velikih vujaka skoio prema njoj i umiljavajui
se zacvilio. Gusti pojas tame polegao je po tlu
prelazei u viim slojevima u maglu kroz koju se
naziralo tek nekoliko bledih zvezda. Zaista, bio je to
neobian odlazak s rana, i Medlin, koja se uvek srcem
i duom bacala u svaki doivljaj za koji se moglo
oekivati da e biti ugodan, s velikim je ushitom
zapaala sve oko sebe: i topot konja, i dodir sveeg,
vlanog vazduha i nejasnu Stjuartovu tamnu pojavu.,
Neobian oprez, rani sat pre zore, prisilna utnja, sve
je tom asu davalo onaj ar, koji je upravo bio
potreban da ga uini uzbudljivim. Ali, Princeza zae u
jarak, pun peska i izboina, i prekine njeno romantino
matanje prisilivi je na vei oprez. Ni na glatkoj stazi
nije bilo lako u tami ostati u blizini Stjuartovog konja, a
sad je na to trebala usmeriti svu svoju panja.
Dosadno joj je bilo ono kasanje po peskovitu tlu.
Napokon se rian izvukao iz vododerine i njegova

kopita ponovo zatutnje po kamenu. Poeo se uspinjati.

Sad se Stjuartov lik jasnije ocrtavao. Medlin se sagne
pokuavajui razabrati stazu, ali joj to ne poe za
rukom. Zanimalo je kako to Stjuart uspeva? Svakako
su mu oi jednako prodorne, kao to mu je ponekad i
pogled. Konje iza sebe jedino je ula, nijednoga nije
mogla videti. Tokom neprekidnog uspinjanja tama je
sve vie uzmicala pred bojom opala, menjala se i
bledela i gubila od svoje mrkline. udni oblici juke i
ocotilo grmlja postali su jasniji. Poelo je svitati.
Medlin pogleda prema istoku, nebo se jo nigde nije
zasjajilo. Odjednom se neobino zaudi to je Stjuarta
i njegova dorata jasno videla pred sobom. Ugledala je
karakteristino stenje, kaktus i iprag, koji su pokrivali
obronke brda. Staza je bila stara i retko upotrebljavana,
vijugala je, krivudala i zakretala. Iza sebe primeti kratki
zdepasti lik Montija Prajsa, zguren u sedlu. Lice mu je
bilo skriveno sombrerom. Za njim je jahala Doroti
Kumbs, a iza nje je izranjala visoka pojava Nika Stajla.
Medlin i njeni prijatelji jahali su u pratnji kauboja. Tada
se razli jasno danje svetlo. Videlo se da put vodi
obronzima gora. Zavijao je u plitke klance pune
kamenja i iupanoga grmlja koje je bujica nanela. Kod
svakog je zavoja oekivala da e naii na vodu i
povorku tovarnih konja. Ali, vreme je prolazilo i milje
uspona, ali nigde ni vode ni konja. Oekivanje se
pretvorilo u elju bila je gladna. Malo zatim Stjuartov
konj zae u plitku baru, voda prsne oko njega. Pojavila
su se vlana mesta u pesku, a zatim i vee koliine
vode u kamenitim udubinama. Stjuart je nastavljao put.
Na Medlininom satu bilo je osam kad su, zakrenuvi u
iroku dolinu, naili na grupu konja koji su pasli
oskudnu travu, i na gomilu svenjeva pokrivenih
grubim platnom, te vatru, oko koje su se motali
zaposleni kauboj i dve Meksikanke. Medlin zaustavi

konja i upravi pogled na svoje prijatelje, koji su dolazili

jedan za drugim. Bili su dobro raspoloeni i govorili su
u jedan glas: Doruak i urba viknu Stjuart bez ikakvih
ceremonija. Nije me potrebno upozoravati da pourim
ree Helen. Postala sam upravo prodrljiva, ovaj
vazduh izgladni oveka. Po tome, pomisli Medlin,
Helen se nipoto ne razlikuje od drugih. Naredba da se
poure, nije nikome smetala kod jela jutarnjeg piknika.
Dok su dorukovali, razgovarali i smejali se, kauboj su
tovarili prtljag na tovarne konje i usput igrali svoju
omiljenu igru Dajmond hit bacanje ueta svezanog u
vor. To se Kestltonu silno svidelo, digao se i sa
oljom kafe u ruci obilazio od jednog do drugog. uo
sam ve za tu igru obrati se jednom od kauboja. Jako
zgodna zabavica. im je tovarna povorka bila
spremna, Stjuart naredi da pou napred i kre put.
Gusto grmlje i kaktusi, razasuti meu stenjem,
pokrivali su breuljke. Staza je, inilo se, vodila dalje
samo uzbrdo. O udobnosti puta nije vie moglo biti
govora, to je zasad bilo iskljueno, trebalo je tek
uiniti, da put uopte bude mogu. Florensje nosila
pantalone od grube rebraste tkaninine i visoke izme,
prednost te muke odee dola je vrlo brzo do izraaja.
Jahai kostimi drugih dama znatno su bili oteeni od
bodljika. Medlin je svu panja morala usmeriti na to da
zatiti noge svog konja i pronae najprohodniji teren,
ponekad je morala skrenuti sa staze, da bi izbegla
bodljikave granice, vreme je upravo neprimetno
prolazilo. Povorka tovarnih konja muno se probijala,
dok su se jahai, uspinjui se sve vie, od njih
odvajali. Oko podneva izali su iz podruja breuljaka i
nali se pred pravim brdskim usponom. Sunce je
nemilosrdno prilo. Tek tu i tamo osetio bi se
povetarac. Gusti slojevi praine uzdizali su se i lebdeli
u vazduhu. Vidik bee zamagljen, a i ono malo

krajolika, to se pruao oku, bilo je pusto i sumorno,

gola monotonija kosih padina obrubljenih krevitim
kanjonima. Stjuart prieka Medlin i kad je dojahala do
njega, ree: Bie oluje. To e biti pravo olakanje. Tako
je vrue i zaguljivo odgovorila je Medlin. Da odredim
krai odmor? Ovde? Ne, nikako. ta se vama ini
najzgodnije? Ako nas uhvati oluja s grmljavinom, bie
to novost za vae prijatelje. Mislim da je pametnije
nastaviti put. Nema ni pravog mesta za ator. Ako nas
kia ne bi izreetala sa svih strana, odneo bi nas vetar
s ove strmine. Trebae nam dan puta, da naemo
povoljno mesto za logorovanje, a ni to ne mogu
obeati. Slabo napredujemo. Ako bude kie, pustite
neka pada. Prtljag je dobro pokriven, a mi emo morati
pokisnuti. Svakako odgovorila je Medlin i nasmeila se
njegovim zakljucima. Ona je ve upoznala oluju u
ovom kraju, a njeni gosti tek e je iskuati. Ako bude
kie, pustite neka pada. Stjuart je nastavio jahati,
Medlin ga je sledila. Muno se uspinjala i klimala
povorka tovarnih ivotinja, mali i ilavi konjii probijali
su se mnogo lake od velikih pastuva. Poput grba
pustinjskih deva, njihali su se njihovi tovari s jedne
strane na drugu. Kamenje se kotrljalo, vruina se
gibala u tamnim valovima, a praina se dizala i ostajala
u vazduhu. Nebo je bilo bledomodro poput uarenog
elika, osim na mestima gde su crni oblaci izvirivali
iznad gorskih vrhova. Teak, zaguljiv vazduh
oteavao je disanje. Dole, na podnoju padina, drutvo
se uspinjalo po dvoje i troje odajui sliku umora. Pola
milje dalje puknuo je vidik na breuljke na severu,
zapadu i poneke na jugu. Ugledavi to neogranieno
prostranstvo od sunca sprene zemlje, Medlin zaboravi
na vruinu, napore i neudobnost svojih gostiju. Videla
je sivu dolinu, crna brda i iroki, crveni ulaz u pustinju,
videla je nejasne daleke vrhunce, modre poput neba, u

koje su se zabadali. ivo je poalila kad su joj ogolela,

kvrgava kedrova stabla zaklonila vidik. Tada nastupi
predah u uspinjanju. Put je sad vodio umom
bezbrojnih, zakrljalih, olujom iibanih stabala. I do
ovih je visova pustinja pruala svoju dugu sablasnu
ruku. Nebo su pokrili oblaci zaklanjajui sunce, a to je
donelo ugodnu promenu. Tovarna se povorka
odmarala. Stjuart i Medlin su zastali, ekajui ostali
deo drutva. On joj ukratko ispria da je u noi Don
Karlos sa svojim razbojnicima napustio ran. U daljini
zatutnji grmljavina, i slab daak vetra zauti
oskudnom kronjom kedara. vazduh je bivao sve tei,
konji su dahtali. Bie avolske oluje ree Stjuart. Prva
je oluja gotovo uvek jaka, osea se u vazduhu. Zaista,
vazduh kao da je bio nabijen velikom snagom koja je
samo ekala da bude osloboena. Jedan za drugim
parovi su se pojavljivali u kedrovoj umi, enski se deo
drutva vrlo reito zauzeo za odmor. Ali, na to se nije
moglo pomiljati pre noi, a i tada je ovisilo o tome
hoe li se stii do litica. Povorka s prtljagom ponovo
se pokrene i Stjuart poe za njom. Sredite oluje
polako se skupljalo oko crnih vrhova. Potmulu tutnjavu
i rik grmljavine ulo se sve ee. Smrkavalo se pod
pritiskom nagomilanih preteih oblaka, vazduh je
postajao sve tei, osveujui je vetri zatitrao jo
nekoliko puta i smirio se. Sat kasnije druba se visoko
popela zaobiavi bok velikog golog grebena, koji je
dugo zaklanjao litice. Poslednji tovarni konji umorno
se odvukao preko gomilta i nestao s vidika. Medlin
pogleda niz strminu i primeti prizor koji je razgalio:
njeni su se gosti u svojim sedlima muno premetali s
jedne strane na drugu. Daleko dole sterali se breuljci i
ravna linija kedrova. Dalje na zapadu nebo je jo uvek
bilo vedro, obasjano zrakama sunca, koje su prodirale
ispod nadiruih oblaka. Stjuart stigne do vrha grebena

i mada je bio tek nekoliko jardi iznad Medlin, upozori je

rukom na ono to se pred njim prostiralo. Bio je to
dojmljiva gesta i Medlin, koja se jo nikada nije ovako
visoko uspela, bila je puna oekivanja. Princeza prevali
poslednji mali razmak, i daui zastane pokraj
Stjuartovog vranca. Medlin se uini da vidi nov,
drugaiji svet. Greben bee vrhunac planine koja se
strmo ruila u crnu, krevitu, mestimice ikarom
obraslu provaliju, ispresecanu mnogim kanjonima. S
istone strane provalije dizale se okrugle, gole glavice
planina. S desne su strane vodile prema gore divovske
stepenice, nastale od nevremenom iibanih strmih
stena i blokova klizavog kamenja, sve do goletnih litica
uokvirenih jelama i omorikama, koje su se crne i
pretee dizale u olujno nebo. Mase tmastih oblaka
gomilale se na vrhuncima ovijajui ih svojom tamom.
Blesnula je raljata munja, i poput praska lavine sledio
je udarac groma. Taj vrletni svet raskidanih hridina
ispod nakupljenih oblaka doimao se sablasno i
izazivao je strahopotovanje. U svemu tome bilo je
lepote, uzviene i velianstvene. Divlja je pustinja
doprla ovamo da se susretne s magnetskim visovima,
gde se ega i vetar, mrazovi, munje i bujice sastaju u
venim borbama. A pre njihova naleta, taj silni svet
visoko izbaenog krevitog kamenja mrvio se,
raspadao, bliio svojoj propasti. Medlin pogleda
Stjuarta. Bio je zaboravio na njenu prisutnost.
Nepomino poput kipa sedeo je na svom konju. Tamna
lica i oiju, zamiljen poput Indijanca, gledao je i
gledao. Videti ga ovakvog, i dokuiti udnu srodnost
njegove iskonske due s ovim divljim okoliem koji ga
je oblikovao, bila je dragocena pomo neobinom
nastojanju Medlin Hemond da shvati njegovu narav.
Topot kopita iza nje trgne je iz tog ara. Monti je stigao
do vrha. Din, ega e sve biti za jednu minutu, ni sam

neastivi ne bi mogao znati primeti Monti. Tada se

Doroti popne do njega, da pogleda. Ah, zar nije upravo
savreno lepo! uzvikne. Samo kad ne bi bilo oluje. Svi
emo pokisnuti. Ponovo je Stjuart zapoeo uspon
drei se blae strmine, koja se uzdizala na jugu prema
iljatim vrhovima peina to su sada izranjale. Brzo je
siao s glatkog tla, i Medlin nekoliko jardi iza njega,
uznemireno pogleda unazad na svoje prijatelje. Ovde je
tek poinjao pravi uspon, prava muka, a planinska je
oluja trebala svaki as provaliti u svom svojem besu.
Strmina, kojom se uspinjao Stjuart, bila je divan
spomenik unitenim liticama. Bio je to juni pristanak,
polusuan i pokriven jukom i manzanila grmljem.
Svaka stopa staze, inilo se da klizi pod kopitima
konja. Ako je i bilo vrstog tla, nije se po njemu moglo
jahati zbog bodljikavog korova i mnotva razasutog
kra. Uz rubove bile su jaruge. Nebo se zacrnelo.
Oblaci, koji su se u poetku polagano skupljali,
odjednom su postali pokretni: gomilali se, valjali i
rastezali, zakljanjajui litice. Vazduh je bio gust i
zasien sumporom, otro sevanje munja zapoelo je
svoju igru. Uz muklu grmljavinu uo se iz daljine i fijuk
vetra. Stjuart je ekao Medlin pod zaklonom stene, gde
su kauboj zaustavili tovarne konje. Medlinin se konj
bojao munja. Ona ga je tapala i umirivala tepanjem.
Umorni tovarni konjii jedva su klimali dalje.
Meksikanke su pokrile glave ogrtaima. Stjuart skine s
Medlinina sedla nepromoiv kaput, pomogne joj da ga
navue, a tada i on navue svoj. Drugi su kauboj sledili
njegov primer. Za neko vreme ugledala je Medlin
Montija i Doroti, kako zaobilaze klisuru, pa se ponadala
da e se i ostali uskoro pojaviti. Modrobela vorasta
munja izletela je iz oblaka, a odmah zatim zauo se
prasak groma, koji kao da je potresao zemljinu koru.
Tada je protutnjalo iz oblaka u oblak, a jeka se odbijala

od visova, sad manjom sad jaom snagom, da bi na

kraju sve zamrlo u tiini. Medlin oseti elektricitet u grivi
svoga konja, od toga se i ona sva naelektrizirala.
Tmasti su oblaci prodirali sve vie vrhunce na istoku.
Oluja je poela sa sve jaim urlanjem vetra, koje je
poput stenjanja ranjene zveri uzbuivalo Medlin
Hemond. Kako je divno biti u prirodi, slobodan i zdrav,
i u seni planina i oblaka oseati snagu vetra, kie i
oluje! Ponovni blesak osvetli kreviti bok planine i
vetrom terane oblake. U njegovom sjaju Medlin ugleda
Stjuartovo lice. Bojite li se? upita ga. Da odgovori on
iskreno. Grom propara nebo, i dok se tutnjava pomalo
smirivala, Medlin je razmiljala o Stjuartovom
odgovoru. Izraz njegova lica potaknuo je da mu postavi
pitanje, koje je sama smatrala smenim. Njegov je
odgovor zapanjio. Ona je sama volela oluju. ega se
boji on koji nije znao za strah. Kako neobino! Zar
niste ve doiveli tolike oluje? Jedva zametljiv smeak
zaigra na njegovu tamnom licu. Stotine njih. Danju, uz
stoku, koja bi se u panici razbeala. Nou, sam u
planini, dok bi praskalo drvee i ruile se hridine, pa i u
bujicama pustinje. Dakle, vi se ne bojite samo munja?
upita ona. Ne. itave oluje. Medlin oseti da e odsad s
manje oduevljenja pratiti sudar prirodnih elemenata.
Kako malo zna ona o tome! Ako se taj ovek eleznih
ivaca boji oluje, onda zaista mora postojati razlog za
to. I dok se pod nogama konja tresla zemlja, a crnim se
nebom ukrtavale bletee munje, i dok su uz prasak
gromova nad njom hujali udni mukli zvukovi, ona
spozna kako su joj slabo poznate velike snage prirode.
U toj podvojenosti karaktera ega je bila potpuno
svesna postala je ponizna, pokorna, puna potovanja i
straha, ak i u onom asu kad se divila veliajnosti
mrkih, oblacima natkrivenih litica i kanjona, neizmernoj
borbi zvukova, i udesnom bletavom ognju koji je

poput koplja parao nebo. U sve guem mraku i

zaglunoj buci spustila se strahovita kia prolom
oblaka. Voda se slevala potocima. Dugo je Medlin
sedela na svom konju, poniknate glave pod pljuskom.
Kad je ova malo oslabela, zaula je Stjuartov povik za
pokret, okrenula se i videla da je pomalo krenuo.
Pogleda Doroti, a onda brzo skrene na drugu stranu.
Doroti, koja nije htela poneti eir za sluaj
nevremena, niti koji od onih nezgrapnih utih
nepromoivih ogrtaa, pruala je sliku bede. Medlin se
nije usudila pogledati druge devojke. Dovoljno je bilo
uti njihove jadikovke. Zato upravi konja za Stjuartom.
Kia je padala neprekidno. ali, bes oluje ipak je
prohujao i grmljavina se stiavala. Vazduh se divno
proistio i postao sve. Medlin, sva mokra, oseala je
neugodnu hladnou. Stjuart se uspinjao bre nego pre,
a Monti joj je bio za petama pourujui je bez
prestanka. Izgubljeno je mnogo vremena, a odredite
za logorovanje bilo je jo vrlo daleko. Psi su se
pokunjeno vukli, i poeli su zaostajati. Otar kras na
stazama nemilosrdno im je izranio ape. I Medlin je
osetila umor, sve je manje opaala svet oko sebe.
Uspon je bivao sve tei i muniji prava tegoba za
izmuene konje. Kia je sipila i postajala sve hladnija,
a pokatkad bi je jai udarac vetra silovito oinuo po
licu. Medlinin se konj uspinjao sve vie, pa bi joj grmlje
i otri bridovi kamenja zapinjali o mokru odeu i parali
je. Sputao se sivi suton pribliavala se no. Princeza
daui zaskoi napred, mokro sedlo zakripi, i
jednolino koraanje uveri Medlin da se nalazi na
ravnom tlu. Pogledala je uokolo, pred njenim se oima
ukazu iljate litice, nalik na velike orgulje, tamne na
podnoju, a svetlije prema vrhu. Kia je prestala,
mokre grane jela i smreka inile su se kao ruke koje se
pruaju za njom. Kroz otvor meu liticama Medlin

pogledom uhvati deli neba na zapadu. Crvene zrake

probijale su se kroz sumorne, mrke, iskidane oblake.
Sunce je zapalo. Stjuartov je konj sada kasao
polagano, Medlin se prepustila volji svoga konja. Sene
se produbile, litice su postale mrane i sablasne.
Prohladan je vetri utao tamnim drveem. Kojoti
njuei pse, brzo su se udaljavali lajui i zavijajui iz
tame, ali umorni se psi nisu na njih osvrtali. No je ve
gue poela obavijati okoli. Umesto jela pojavile se
borove ume. Iznenada se tanki mlaz svetla probio
kroz tamu, zatitrao je i zasjajio poput osamljene
zvezde. Izgubio bi se, pa opet pokazao. Postajao je
vei. Crna debla stabala zaklanjala su ga. Bio je to sjaj
vatre. Zaula se pesma kauboja i divlji zbor kojotskog
opora. Kapljice kie na granama drvea blesnule bi u
odsjaju vatre. Stjuartova visoka pojava, s izvrnutim
obodom sombrera, ocrtala bi se ponegde u veem
krugu svetla. Ona bi tada videla kako se svaki as
okree i gleda iza sebe, hteo se verovatno uveriti
nalazi li se ona odmah iza njega. Pomisao na vatru i
toplinu, hranu i odmor oivela je njeno oduevljenje.
Kakvog li uspona! U tom munom jahanju, samotnoj
stazi i skrivenim liticama naziralo se obeanje, ne
samo pustolovnih doivljaja za kojima su teili njeni
prijatelji, nego i neke nepoznate sree i ohrabrenja za
nju samu. VI LITICE Medlin je zaista bila srena kad je
sila s konja i ugledala vatru to je veselo pucketala i
plamtela, i lonce iz kojih se puilo. Osim na ramenima,
koja su joj bila zatiena nepromoivom pelerinom,
bila je mokra do koe. Meksikanske su se devojke brzo
pojavile i htele su joj pomoi da se presvue u
oblinjem atoru, ali je ona vie volela ugrejati obamrle
ruke i noge i gledati dolazak svojih gostiju. Doroti se
samo skljokala sa sedla u naruje nekoliko pripravnih
kauboja. Jedva je hodala. Njen izgled nije bio ni sena

njene obino elegantne pojave. Lice joj je skrivao

bezoblian eir. Ispod poklopljenog oboda ulo se
plano stenjanje: Aa, ah, kakav uasan put! S
gospodom Bik bilo je jo gore, morali su je skinuti s
konja: Ja sam uzeta gotova. Bobbi, dopremi bolesniki
stolac na kotae. Bobbi je bio revan i usluan, ali
bolesnikog stolca nije bilo. Florens je gipko skoila iz
sedla, i da nije bilo njene bujne, sasvim mokre kose,
bila bi lep kauboj. Edit Vaine je fiziki napor jahanja
bolje podnela od Doroti, ali kako je njen konj bio
prilino malen, nemilosrdno su je izboli kaktusi i
grmlje. Kostim je na njoj visio u prnjama. Helen je
sauvala jo ostatke elegancije, ponosa i neto malo
snage. Ali, hramala je, lice joj je bilo bledo, a oi velike.
Princezo! viknula je. to si naumila s nama? Ubiti nas
ovde, ili nas naterati da se to pre pokupimo kui?
Meutim, od svih njih najvie je stradala Ambrozova
supruga Kristina, mala Francuskinja, koja nije navikla
na konje. Ambroz je morao odneti u ator. Florens
konano nagovori Medlin da se odmakne od vatre, i
kad su ule u ator zajedno s ostalima, nale su Doroti
kukajui, jer se njene mokre izme nisu dale skinuti s
nogu, gospoa Bik je plakala i pokuavala objasniti
jednoj od meksikih devojaka da joj otkopa mokru
odeu, meu enama je vladao pakleni kaos. Toplu
odeu, vrue pie i jelo, i tople pokrivae orila se
Stjuartova otra zapoved. Uz pomo Florens i
meksikih devojaka nije dugo potrajalo, pa su se
Medlin i enski deo drutva opet udobno oseali.
Preostali su umor i bolovi, koje su samo poinak i
spavanje mogli ukloniti. Meutim, ni te nedae, ni
neobian smetaj poput sardina u kutiji, nisu
Medlininim gostima smetali da se zadovoljno
mumlajui isprue i da jedan za drugim padnu u dubok
san. Medlin i Florens jo su neko vreme aptale i

smejale se, a onda je nestalo drhtava svetla po

zidovima atora i oi su se zaklopile. Niega vie nije
bilo: ni tame, ni logorskog ivota s priguenim
glasovima ljudi, ni udaraca konjskih kopita, ni
serenade kojota, pa ni oseaja topline i slatkog odmora
sve je ieznulo nekud u neznane daljine. Kad se
Medlin probudila, senke granica plesale su po
suncem obasjanom atorskom platnu. Odnekud su
dopirali udarci sekire drugih zvukova nije bilo.
Polagano pravilno disanje govorilo je o duboku snu
njenih atorskih prijatelja. Odmah je primetila da
Florens nije meu njima. Medlin se dignula i provirila
kroz rupice. Neobino lep prizor ukazao se njenim
iznenaenim i ushienim oima. Pred njom se
prostirala zaravan obrasla visokom zelenom travom i
arenim cveem, okiena grupama vitkih, gracioznih
jela, borova i omorika, koje su dosizale do veliajnih
krevitih litica obasjanih zlatnoruiastim sjajem
jutarnjeg sunca. U elji da to pre izie iz atora, da bi
mogla uivati u nesmetanom vidiku, ona potrai svoje
stvari i nae ih u jednom uglu, brzo se i tiho obue.
Njeni ljubimci psi Rus i Tatar spavali su privezani pred
atorom. Ona ih probudi i odvee, pomislivi da ih je
verovatno Stjuart ostavio u njenoj blizini. Neto
podalje stajao je kaubojski krevet zamotan u
nepromoivo platno. Sve vazduh, ispunjen mirisom
jela i omorika i nekim neobinim opojnim miomirisom,
potakne je da se zaustavi, da ga duboko i pravilno
udie. Bilo joj je kao da pije arobni napitak, krv joj
bre prostruji ilama. Okrene se i pogleda u suprotnom
smeru iza atora. Tamo su bili ostaci sinonje logorske
vatre, a neto podalje gaji divnih borova, odakle su
odzvanjali udarci sekire. Njen je pogled dalje kruio po
prekrasnom parku, okruenom visokim liticama, a uz
to je obilovao i niskim stenama, od kojih su se mnoge

dizale iz tamnozelenih kronji stabala. Jutarnje je

sunce sa svog istonog polazita prodiralo
ruiastozlaanim zrakama meu vrletne hridine i
zlatilo vrke borova. Medlin je, u pratnji svojih pasa,
etala najbliom umicom. Tlo je bilo mekano i posuto
smeim borovim iglicama. Zapazi tada da joj gomila
stabala zaklanja vidik na najudniji deo tog prirodnog
parka. Kauboj su izabrali za logorovanje poloaj, gde
e biti i jutarnjeg sunca i popodnevne hladovine.
Nekoliko je atora ve bilo podignuto. Od grana
omorike sagradili su ogradu. Zaposleni kauboj bili su
oko logorskih vatri, gomile zamotaka i svenjeva leale
su uokolo, pokrivene nepromoivim platnom, kreveti
su smotani leali pod drveem. Taj prostor bila je
zapravo valovita livada, s pokojim samotnim drvetom,
ili veim i manjim umarcima koji su jedan do drugoga
rasli u krug. Na livadu su se nastavljali niski travnati
breuljci, a na njih, kameniti iljci visoki i do pet stotina
stopa. Zatim, uzdizale su se vrletne litice. Ispod jedne
mahovinom obrasle stene, velike, zelene i hladne,
uborio je bistar izvor, a oko njega raslo je areno
cvee. irom livade konji su do kolena zapali u travu,
koja se lelujala od jutarnjeg povetarca. Florens je
ugledala Medlin pod drveem i dotrala joj u susret.
Izgledala je kao devojica, puna ivota, zdravlja i
radosti. Nosila je flanelsku bluzu, suknju od grube
tkanine i mokasine. Kosa joj je bila stegnuta vrpcom
kao u Indijanke. Kestlton je, ini se, otiao s pukom
ve pre nekoliko sati ree Florens. Din ga je upravo
poao potraiti. Ostala gospoa jo spavaju. Sigurna
sam da e odlino spavati ovde gore na ovom
vazduhu. Onda je sasvim poslovno poela ispitivati
Medlin o detaljnom ureivanju logora, jer ni Stjuart ni
ona ne bi to mogli provesti bez njenih uputa. Pre nego
to se iko od Medlininih pospanih gostiju probudio,

logor je bio potpuno ureen. Medlin i Florens imale su

svoj ator ispod jednog bora, ali nisu nameravale u
njemu spavati, osim za nevremena. Prostrle su jedreno
platno i sloile na njemu krevete elei spavati pod
svetlom zvezda. Onda su u pratnji pasa pole u
istraivanje. Park zaudo nije bio mali. Bio je kilometar
i po dugaak, ukleten meu liticama. Protezao se i
dalje nego to im se dalo hodati i nastavljao se nizom
parkova. Bile su to male udoline meu sivim
nazupanim brdima. Sto je dan dalje odmicao, ar tog
mesta sve je vie opinjavao Medlin. I u podne, kad bi
sunce pripeklo, tamo nije bilo vruine, vladala je
ugodna toplina, kakvu je Medlin volela u prolee.
Mirisom ispunjen vazduh izvanredno je delovao na nju.
Udisala ga je poudno i inilo joj se da postaje lagana,
da joj se telo oslobaa teine i da bi mogla poput
daka lebdeti vazduhom. Odjednom je zahvatila
neugodna tromost. Zapala je u dremljivo stanje i leei
pod borom, glave naslonjene o Florens, zaspe. Kad je
opet otvorila oi, sene litica sasvim su se izduile, a
meu njima strujalo je crveno, zlatno svetlo. Bilo je to
slabo vodeno sunce, koje je gubilo snagu i ar.
Popodne bilo je dosta podmaklo. Medlin se uspravi.
Florens je dremljivo itala. dve meksike devojke bile
su zaposlene oko atora pod kojim je bilo ureeno
kameno ognjite. Nikog drugog nije bilo u blizini. Na
Medlinina zapitkivanja Florens je obavestila da u
logoru nije bilo neugodnih dogaaja. Kestlton se vratio
i kao i ostali mukarci, spavao je snom pravednika.
Zamalo im zbor veselih povika svrati panja. Medlin se
okrenula i ugledala je Helen kako hrama zajedno s
Doroti, i gospou Bik i Edit, koje su se pridravale. Sve
su bile odmorene i oduevljene mestom, ali su hramale
i oseale glad poput medveda probuenih iz zimskog
sna. Medlin ih povede oko logorita, kroz one mnoge

hodnike izmeu drvea, do mahovinom obraslih i

iglicama posutih skrovita pod liticama. Zatim su
veerali, sedei na zemlji po obiaju Indijanaca. Nije
vladalo naroito veselo raspoloenje, svako je bio i
suvie zauzet vlastitim apetitom. Posle ih je Stjuart
vodio kroz uski tesnac parka, izmeu visokih, otrih
klisura do travom obraslog podbra okrenutog prema
dalekoj i otvorenoj zapadnoj strani, prema velikom,
izbrazdanom, prugama ispresecanom prostranstvu
crveno obojene zemlje, koja se sputala, kako se
inilo, do zlatnog zalaska sunca na kraju sveta.
Kestlton primeti da je to lep vidik. Doroti je izrazila
svoje uobiajeno mlako oduevljenje, Helen je bila
puna vatrenog divljenja i uenja, gospoa Bik, pre
nego to se sama ohrabrila na bilo kakvu izjavu,
obratila se Bobbvu da vidi, kakav je utisak sve to
ostavljalo na njega, a tada je neprestano ponavljala
njegove pohvale. Edit Vaine, je kao i Medlin i Florens,
utala. Bojd je pokazivao uljudno zanimanje, on je bio
od onih ljudi koji su se u svojem miljenju povodili za
miljenjem drugih. Medlin je gledala postupno
preobraavanje zapada kroz maglicu pustinjske
praine, koja je polako potamnjivala planine, oblake i
sunce. Gledala je sve dok je nisu zabolele oi, a da je
jedva i znala to gleda. Kad je skrenula pogled, da ga
upravi na visoku Stjuartovu pojavu koja se nepomino
ispreila na rubu rta, duh joj je ponovo oiveo. Kao i
obino on je stajao odvojen od ostalih i sad se inio
dalek i odsutan. Izgledao je mrk i snaan, u skladu s
tim divljim predgorem. udno i neugodno se
iznenadila kad je videla da i Helen i Doroti gledaju
Stjuarta s neobinim zanimanjem. Edit je takoe bila
svesna utiska to ga je pobuivao kaubojev skladan
lik. Kad se nasmeila i apnula joj ugodno je gledati
takva oveka, Medlin se opet iznenadila, te su rei u

njoj odjeknule nekim tek nasluenim zadovoljstvom.

Helen i Doroti su zavodile, jedna promiljeno i veto,
druga nesvesno i prirodno. Edit Vaine bi se povremeno
Medlin pomisli da su takve prilike bile retke iskreno
divila nekom mukarcu. Upravo u ovoj prilici Medlini bi
bila pukla pred oima itava istina o njenim oseajima
prema Stjuartu, da u njoj nije onako duboko izraslo
uverenje kako je Stjuart zanima ne kao mukarac, nego
kao deo tog divljeg udesnog Zapada to je zarobio. I
zbog toga nije dalje ispitivala samu sebe, zato je
Helenina koketerija i Dorotino eznutljivo zavoenje
ine zlovoljnom, ili zato su joj se svideli Editini
uverljivi smeak i rei. Pola je, meutim, tako daleko
da je prezirno pomiljala, kako bi Helen i Doroti
pozdravile i jedva doekale flert s tim kaubojem, a
onda se vratile kui i zaboravile na njega kao da nikad
nije postojao. Razmiljala je takoe kako bi se on
vladao prema njihovu pribliavanju. Oito, situacija je
za njega bila nedolina, i kad bi nekim udnim
sluajem umaknuo Dorotinim lepim oima, nikad se ne
bi mogao oteti caru Helenine nene, privlane i
nadmone linosti. )A( Vratili su se u kamp po
veernjoj hladovini i raspoloeno se skupili oko
plamtee logorske vatre. Ali, ubrzo su Medlinini gosti
podlegli upornoj i neodolivoj elji za spavanjem.
Medlin i Florens pole su spavati ispod borova. Rus im
je leao s jedne, a Tatar s druge strane. Sve, noni
povetarac lebdio je iznad njih, milujui im lica i mrsei
kosu. Nije bio dovoljno jak, da zauti granjem, ali je
blago lelujao dugakim vlatima trave. Kojoti su
zapoeli tugaljivo tuliti. Rus je podignuo glavu i
zareao na njihovu bezobraznost. Medlin je gledala
uvis i inilo joj se da pod tim divnim bledim zvezdama
nikada nee moi usnuti. One su treperile kroz crno
ocrtanu nenu mreu crnogorinih iglica, i izgledale

tako velike i bliske. Zatim je svratila pogled na

otvoreno nebo, koje je bletalo u punom sjaju, i to je
due gledala, to su te velike zvezde bivale sve vee i
sve sjajnije. Tada pomisli kako je zavolela sve one
fizike stvari, koje su stvarale spoznaju o lepoti,
misteriju i snazi, a od svega najvie je zavolela te
zvezde Zapada jer one e imati udela u njenu ivotu.
One e uticati na njenu sudbinu. Za Medlinine prijatelje
bilo je glavno obeleje logorskog ivota u sledeih
nekoliko dana spavanje i odmor. Doroti Kumbs spavala
bi po dvadeset etiri sata, a i onda bi je tako teko
probudili da su se njeni prijatelji ve zbog toga
uznemirili. Helen bi obiavala zaspati za vreme jela ili
razgovora. Na mukarce je planinski vazduh jo jae
delovao nego na ene. Jedino se Kestlton nije hteo
predavati toj udnoj dremljivosti, dok je mogao lutati
uokolo s pukom. Uskoro je te tromosti nestalo, i dani
su bili puni ivota i akcije. gospoa Bik, Bobbi i Bojd,
nisu se uputali u naporne poduhvate. Edit Vaine
takoe je vie volela etati travnatim obronkom. Helen
i Doroti bile su jedine koje su elele istraivati litice i
kanjone, i kad nisu mogle pridobiti ostale da ih prate,
pole bi same, zadajui tako svojim kaubojskim
vodiima poneki dugotrajan uspon. Naravno, bilo je
potpuno prirodno to su Medlin i njeni gosti bili stalno
u drutvu kauboja, pa su bili kao jedna velika porodica.
Ne samo to su se njeni prijatelji divno prilagodili
situaciji, nego su upravo uivali u njoj. Medlin je videla
da se vladanje kauboja ne razlikuje mnogo od
uobiajene elje da budu galantni, sveano obueni i
da uestvuju u svakoj ali i uzbudljivom dogaaju. Ako
je postojala elja za izjednaavanjem, onda su to uinili
njeni prijatelji, koji su se spustili do razine Zapadnjaka.
Osim toga, ljudi iz svih klasa nastojali bi se prirodno
ponaati u takvim prilikama i okoliu. Medlin je

situaciju smatrala i vanom i dvostruko znaajnom za

nju. Ako je ve pre bila sklona prouavati znaaj svojih
kauboja, naroito Stjuarta, sada je uz delovanje
kontrastnih pojava, koje su izazivali njeni gosti,
oseala da je oni naizmence zabavljaju, nadmudruju,
zapanjuju i aloste, a onda joj opet neno ugaaju.
Monti, nakon to je svladao svoju plahost, postao je
pravi izvor uivanja za Medlin i time za sve ostale.
Odjednom je otkrio da kod dama ima mnogo uspeha. Ili
ga je ta spoznaja uzdigla do junakih visina, ili je on to
eleo tako prikazati. Doroti je bila njegova propast, ali
istini za volju Medlin je smatrala nedunom. Doroti je
Montiev izgled smatrala upravo stranim, i da je bio i
stostruki junak i spasio ivote stotinjak male deice,
ne bi je bio zanio. On je nju svuda sledio, podseajui
je kako je rekla Medlini as na malog psia, koga
ovek oboava, a as na stranoga gorilu. Nils i Nik bili
su Heleni za petama poput deurnih vojnika i kad bi
ona, toboe, meu njih bacila rukavicu, svakako bi se
sukobili ko e je prvi podignuti. Kestlton je u neku ruku
bio najvea atrakcija logorske druine. Bio je
oveuljak tako smena izgleda da su njegove
sposobnosti bile u velikoj suprotnosti s onim to se od
njega moglo oekivati, s obzirom na njegov izgled. On
je jahao, peaio, penjao se i pucao. voleo je pomagati
u logorskim poslovima i kauboj ga od toga nisu mogli
odvratiti. Imao je nesavladivu elju da radi ono to je
za njega bilo novo. Kauboj su ga bezbroj puta
nasamarili, ali on to nikada nije prozreo. Bio je ozbiljan,
polagan u govoru i radu, i savreno hladnokrvan. Ako
se hladnokrvnost moe smatrati dobrim
raspoloenjem, onda je on to bio uvek. Ubrzo su ga
kauboj poeli shvatati, a zatim su ga i zavoleli. A to je
neto i znailo. Medlini je esto bilo ao to su kauboj
tako malo marili za razgovor s Bovdom Harviem. Za

Kestltona su, meutim, gajili sasvim prijateljske

oseaje. Oni to nisu ni znali, a njemu naravno ne bi
nikad palo na pamet. To je prijateljstvo nastalo jedino
iz injenice to je Kestlton bio muevan na nain kako
kauboj shvataju muevnost. Kad je nakon bezbrojnih
pokuaja uspeo baciti dijamantni vor na jednog
tovarnog konja, kauboj su ga poeli ceniti. Sad je
Kestltonu trebalo da postigne samo jo jedan uspeh,
pa da pridobije njihova srca, i on je to neprekidno
pokuavao zajahati divljeg konja. Jedan od kauboja
imao je konja koga su zvali avo. Svakog dana tokom
itave nedelje, avo bi bacao Engleza po itavom
parku, razdirao mu odelo, udarao ga, a naposletku bi
ga zbacio. Zabrinuti kauboj nastojali su ga odvratiti od
daljih pokuaja. To je ve znailo mnogo, jer videti
engleskog lorda na divljem konju koji se propinje,
prizor je zbog koga bi svaki ovek sa Zapada projahao
i hiljadu milja, da ga uspe videti. Kad god bi avo
zbacio Kestltona, kauboji bi se grili od smeha. Ali,
Kestlton nije poznavao re neuspeh i doekao je dan
kad ga avo vie nije mogao zbaciti. Jedinstveno je
bilo pogledati kako su se kauboji poredali, da se rukuju
s hladnim Englezom. Stjuart, koji je to gledao iz
pozadine, priao je blie s toplim i iskrenim smekom
na svom elinom licu. Kad se Kestlton uputio prema
svom atoru, kauboj su uzbueno razgovarali, ali ovaj
put bez dotadanjeg izrugivanja. Bogami vikao je Monti
Prajs koji je, ini se, bio najvie zapanjen i zanesen od
svih. To je prvi Englez koga sam ikada video. Na prvi
se pogled prevari, ali meni je sada jasno zato
Engleska vlada svetom. Eto vam samo onog konja,
njegova volja je skrena. Zajahao ga je mali engleski
vojvodi, jedva vei od skakavca. Momci, ako vam
svima jo nije sinulo, dajte da vam Monti Prajs neto
kae: Nema prigovora Kestltonu. I kladim se za milion

bikova prema jednom volovskom biu, da e zaas

gaati isto tako dobro kao Nils. Medlin je sa
zadovoljstvom ustanovila da joj je Kestlton jo drai
otkako su se neke crte njegovog karaktera u
drugovanju s kaubojima vrlo jasno iskazale. Takoe je i
kauboje sad vie cenila zbog neega to je dolo do
izraaja u kontaktu s ljudima s Istoka. To je naroito
opaala kod Stjuarta. Nije imala pravo smatrajui da e
on pasti rtvom Dorotinih oiju i Helenine zamamnosti.
Bio je ljubazan, spreman pomoi, oprezan, ali nije bio
sentimentalan. Nije podlegao ni Dorotinom aru, ni
Heleninoj neodolivosti. A njihovi napori da ga upecaju,
bili su tako oiti, da ih je gospoa Bik zadirkivala, Edit
se znaajno smeila, a Bobbi i Bojd pravili su zlobne
primedbe. Sve je to povredilo Helenin ponos i Dorotinu
tatinu. Pokuale su otvoreno navaliti na Stjuarta. Tako
se dogodilo da je Medlin nesvesno dopustila da kauboj
u njenim mislima zauzme mesto koje pre njega jo niko
nije imao. Kad joj je dolo do svesti zbog ega odoleva
napastima drugih ena, ona otera od sebe tu
zapanjujuu pomisao, koja je toliko zbunjivala. ali,
budui da je bila samo ljudsko bie, nije mogla ne
uivati u neuspehu dve kokete. Osim toga, zbog tih
misli o Stjuartu i njene budne panje, ona otkrije jo
vie o njemu. Sigurno je nesrean. esto je nou etao
umicom. Katkad bi odlazio iz logora poslepodne, kad
bi Nils, Nik i Monti bili tamo. Uvek bi gledao staze, kao
da e ugledati kako neko njima dolazi. On jedini od
kauboja nije uestvovao u alama i razgovorima oko
logorske vatre. Ostajao bi zamiljen i alostan,
gledajui uvek nekud u daljinu. Medlin je imala oseaj
da on bdi nad njom, ili setivi se Don Karlosa, pomisli
kako mu mnogo briga mora stvarati njena sigurnost,
kao i svih lanova njenog drutva. Ali, ako ga
zabrinjavaju mogui napadi lutajuih gerilaca, zato se

onda udaljava od logora? Iznenada joj usred tih

ispitivakih misli projuri glavom seanje na onu
tamnooku Meksikanku, Bonitu, o kojoj nikada vie
nita nije ula, nakon to je one noi odjahala na
Stjuartovom velikom konju iz ElKajona. Podseanje na
nju izvabi nove misli. Moda se Stjuart s njom sastaje u
brdima i ti njegovi samotni izleti slue za to da se nae
s Bonitom? Na tu pomisao Medlini navre vrua krv u
obraze. Tada je zapanje vlastiti oseaji, zbog one misli,
koja je odmah nakon toga sledila i koja je porekla onu
ispred sebe, zapanji je i injenica da joj je takvo to
moglo pasti na pamet i naterati joj krv u obraze. Tada
njen stari ja neprijatelj njenog novog ja koji je tako
intenzivno pocrvenio, opet zavlada tim burnim mislima.
ali, Medlin se uverila da je to novoroeno ja vrlo
snano i tvrdoglavo, koje se uvek iznova vraa i
preuzima vlast u srcu. Videla je da se to ja bori za ono
to joj inteligencija i razum prikazuju samo kao
romantinu predodbu kauboja. Tada je zakljuila da je
Stjuart mukarac kakvim ga njen enski skepticizam
hoe prikazati, ne bi bio tako slep za koketno
pribliavanje Helene i Doroti. Nekad je bio nije se elela
priseati onoga to je on nekad bio. Ali, on se izdigao
iznad toga. Medlin Hemond to tvrdi. njom ovlada
snaan nalet ponosa, i njena instinktivna enska vera
priapne joj da on ne bi mogao biti toliko nepoten.
Sama se prekorila to je i naas mogla tako neto
pomisliti. Jednog popodneva velik olujni oblak pruio
se po nebu i obavio litice, te potamnio zapadno sunce i
platem mraka zavio celi park. Medlin se uznemirila, jer
je toga popodneva nekoliko lanova drutva, ukljuivi
Helen i Doroti, odjahalo u pratnji kauboja i jo se nisu
vratili. Florens je uveravala, kad se i ne bi vratili pre
oluje, ne bi bilo razloga za strah. Ipak je Medlin poslala
po Stjuarta i zamolila ga neka poe sam, ili neka

poalje nekoga u potragu za njima. Ni pola sata nakon

toga Medlin je zaula dobro pozna: to udaranje kopita
na stazi. Veliki je ator s nekoliko fenjera bio sjajno
osvetljen. Edit i Florens bile su s njom. Vani je bilo tako
tamno, da se prst pred nosom nije video. Vetar je hujao
kroz drvee i debele kapi kie poele su udarati po
atorskom platnu. Upravo tada se pred vratima
zaustave konji, i zauje se ivo komeanje i agor,
kakav obino nastane pri uurbanom silasku s konja i
zavladala je zbrka. gospoa Bik bez daha ujuri u ator,
sjajei od zadovoljstva to su izbegli oluju. Tada ue
Helen a neto posle i Doroti u dovoljnom razmaku da
joj dolazak bude to upadljiviji. im je Medlin primetila
Dorotin sjajan pogled, znala je da joj se neto
neobino dogodilo. ali, ta god bilo, to bi izbeglo
komentaru da nije Heleni naroito upala u oi. Nebesa,
Doti, kako ti katkada krasno izgleda uzvikne Helen
kad ti malo ivota ue u lice i oi. Doroti odvrati svoje
lice od drugih i, moda samo sluajno, pogleda se u
ogledalo to je visilo na zidu atora. Brzo podigne ruku
i napipa veliki crveni otok na licu. Doroti je vrlo
savesno negovala svoju glatku belu put, a sad je tu bio
odvratan ig koji je nagrivao njenu lepotu. Pogledajte
ovo! viknula je zaprepateno. Moj ten je uniten! Otkud
ti ta mrlja? upita Helen, priavi blie. Neko me
poljubio! uzvikne Doroti dramatino. to? upita Helen
vrlo znatieljno, ostali su se nasmejali. Poljubio me
obujmio i poljubio jedan od ovih besramnih kauboja!
Vani je bilo mrano kao u rogu, nita nisam videla, a
zbog buke niti ula. Neko mi je pomogao sjahati. Noga
mi se zakaila o uzengiju i pala sam ravno u neiji
zagrljaj. Onda je to uinio lopov jedan! Obuhvatio me i
poljubio, na upravo grozan medvei nain. Nisam
mogla ni prstom maknuti. Upravo kipim od besa! Kad
se navala veselja stiala, Doroti upravi svoje velike,

irom otvorene oi u Florens: Da li ti kauboj zaista

iskoritavaju priliku, kad je neka devojka bespomona
u mraku? Naravno odvrati Florens i iskreno se
nasmei. Doti, ta si mogla oekivati? zapita Helen Zar
nisi izgarala od elje da te neko poljubi?Ne! E, ali tako
si se ponaala. Nikad te nisam videla besnu zbog
poljubaca. Ne bi ne bi me toliko smetalo da mi ta
ivotinja nije ovako naribala kou na licu. Imao je
zaliske otre i krute kao ribe. A kad sam se trgnula,
natrljao mi je njima lice. Nakon tih rei, koje su otkrile
uzrok njena razbesnelog dostojanstva, njeni su se
prijatelji gotovo valjali od smeha. Dot, slaem se s
tobom, jedno je biti celivan, a drugo nagren brzo
odgovori Helen. ko je bio taj divljak? Ne znam! plane
Doroti. Da sam znala, ja bih . . . ja bih . . . Oi su joj
izraavale groznu kaznu, koju nije mogla izrei. ali, sad
reci, Dot, zar zaista nema pojma ko je to uinio? upita
Helen. Nadam se . . . mislim, da je bio Stjuart odgovori
Doroti. Ah! Dot, iz tvoje je nae niknula tvoja
pretpostavka. Moja draga, alim, ali ti moram razbiti tu
iluziju. Stjuart to nije bio, nije mogao biti taj zloinac ili
junak. Kako zna da nije bio? upita Doroti,
pocrvenevi. Jer je bio svee obrijan danas o podne,
pre nego smo odjahali. Vrlo se dobro seam kako je
lepo i glatko bilo njegovo tamno lice. Ah, zar zaista?
ali, kad tako dobro pamti lica, moda bi mi mogla rei
koji od tih kauboja nije bio svee obrijan? Treba samo
znati izdvojiti veselo odgovori Helen. Nik nije bio, Nils
nije bio, a ni Frenki, jo je samo jedan kauboj bio s
nama, a tome je probijala otra crna brada, vrlo slina
kaktusima, pokraj kojih smo putem prolazili. Oh, toga
sam se bojala jaukne Doroti. Znala sam da e to uiniti
taj uasni, mali, nacereni demon, Monti Prajs!
Medlinino omiljeno odmaralite bila je senovita
udubina zaklonjena liticama, i okrenuta prema istoku.

Pogled odavde bio je sasvim drugaiji, nego na

zapadnoj strani. Nije bilo crvenobelog bletavila i
neprestane promene koja bi privlaila panja. Pogled
je padao na brda i doline, gde je svakako bilo i suvih
povrina, ali i spokojnog zelenila borova i jela i
hladnog sivila litica. Krevit i divlji je taj gorski kraj, a
ipak prijateljski blizak, ali i nedostupan kao pustinja.
Ovde u popodnevnoj hladovini Medlin i Edit esto bi
lekarile pod niskom sputenom kronjom jednog
drveta. Retko su razgovarale, jer su to bili sanjivi
popodnevni sati, obavijeni neobinim arom gorske
tiine. Nad dolinama je lebdela siva maglica, nad
vrhovima gorja su jurili oblaci, nonim je nebom plovio
orao, a nad svime je carevala tiina, nenaruena tiina
divljih visova, i blag povetarac ispunjen mirisom
borova. Meutim, jednog popodneva, Edit je pokazala
elju da ozbiljno razgovara. Princezo, moram uskoro
kui. Ne mogu zauvek ostati ovde. Hoe li nazad sa
mnom? Pa, moda odgovorila je Medlin zamiljeno.
Ve sam o tom razmiljala. Morau jednom videti svoj
dom. Ali, ovog leta majka i otac odlaze u Evropu.
Sluaj, Princezo Hemond, zar namerava ostatak
ivota provesti u toj divljini? Edit e naglo. Medlin je
utala. Oh, ta divno je! Nemoj me krivo shvatiti, draga
nastavila je Edit ozbiljno, stavivi svoju na Medlininu
ruku. Ovaj je izlet za mene pravo otkrie. Nisam ti
rekla, Princezo, da sam bila bolesna kad smo stigli
ovamo. Sad mi je dobro, oh tako dobro! Pa i Helen,
pogledaj je. Bila je kao duh kad smo doli. Sad je
preplanula, vrsta i lepa. Kad niega drugog ovde ne bi
bilo, zbog tog divnog zdravlja volela bih Zapad. ali, ja
sam ga zavolela i zbog drugih stvari, duhovnih
vrednosti, Princezo, prouavala sam te. Vidim i
oseam ta je taj ivot uinio od tebe. Kad sam dola
ovamo, zaudila sam se tvojoj vrstini, snazi, vedrini i

srei i bila sam zapanjena. Razmiljala sam o

razlozima tvoje promene. Sad ih razumem. Bila si
bolesna od nerada, od beskorisnosti, ako ne i od
drutva, bolesna od te zaglune buke, mirisa i
kontakata, koje u gradovima ne moe izbei. I ja sam
bolesna od svega toga, a mogla bih ti spomenuti
mnoge ene iz naeg drutva, koje trpe na isti nain. Ti
si uinila ono to bi mnoge od nas elele, ali nemaju za
to hrabrosti. Sve si ostavila. Ne mogu ne primetiti ovu
divnu promenu koja se odigrala u tvom ivotu. Mislim
da bih to i sama bila otkrila, sve da mi tvoj brat i nije
rekao koliko si dobra uinila Meksikancima i stoarima
sa svojih panjaka. Zatim, ima tolike poslove. Mislim
da je to tajna tvoje sree, zar ne? Kai mi. Kai mi ta
je ovde bilo znaajno za tebe? Rad je svakako vrlo
vaan za sreu svakog oveka odvrati Medlin. Niko bez
rada ne moe biti srean, barem ne ja, o drugima jedva
da bih mogla ita rei. Govorei iskreno, verujem da
ovde ne bih nala toliko zadovoljstvo, da nisam imala
novca. To ni u kom smislu nije osuda Zapada. Ali, da
sam bila siromana, ne bih mogla kupiti ni uzdravati
ran. Svenson kae da ima mnogo veih raneva od
moga, ali da mu nijedan nije ravan. Osim toga, ja
gotovo sve svoje izdatke pokrivam dohocima od rana,
razmisli o tome! Moj se imetak ne smanjuje, veinom je
sauvan. Ja mislim nadam se da sam korisna. Poneto
sam uinila za Meksikance i olakala tekoe
nekolicini kauboja. Sve ostalo mi se ini kao san.
Svakako, moj ran i panjaci su stvarnost, moji kauboji
tipini. Kad bih ti opisivala ta za njih oseam, to bi
bila pria o tome kako Medlin Hemond doivljava
Zapad. Oni su odraz Zapada, samo ja sam stranac, i
ono to za njih oseam, moda je takoe strano. Ti,
Edit, radi po svojim vlastitim utiscima. Ali, Princezo,
moji su se utisci izmenili. Isprva nisam volela taj vetar,

prainu i sunce, te neizmerne daljine. ali, sad ih volim.

Tamo gde sam nekad videla samo nepregledna
prostranstva neplodnog tla, sada vidim lepotu i neto
plemenito. Tvoji su mi se kauboji nekad inili prljavi,
grubi, glasni, okrutni i divlji kao sve ono to je
primitivno. Nisam ih podnosila u svojoj blizini.
Smatrala sam ih bezoseajnim, okorelim ljudima,
kojima su jedini smisao pijanke sa sebi jednakima.
Imala sam krivo. Promenila sam miljenje. Prljavtina
je bila samo praina, a ta je pustinjska praina ista.
Oni su jo uvek slasni, grubi, okrutni i divlji u mojim
oima, ali s jednom razlikom. Oni su ljudi prirode,
deca. Monti Prajs jedan je od velikana prirode, samo je
to teko otkriti. Njegova runa pojava, njegova dela i
rei, samo su maske njegove prave naravi. Nils je
vedar, jednostavan, drag, ljubazan i ruan ovek,
kojem bi trebalo da ga zavoli neka ena. to bi ljubav
za njega znaila! Priao mi je da ga nikad nijedna ena
nije volela, osim majke, a nju je izgubio kad mu je bilo
deset godina. Svaki ovek osea potrebu da bude
ljubljen, osobito ovakav kakav je Nils. Njegovi me
borbeni rekordi ostavljaju hladnom. Nikad ne bih
mogla verovati da je ubio oveka. Zatim tvoj nadzornik,
Stjuart. I on je kauboj, njegov su ivot i rad isti kao i
onih drugih. Ipak, on poseduje obrazovanje i otmenost
koja po naem shvatanju ini od oveka dentlmena.
Stjuart je neobian stvor upravo kao to je i ova zemlja
neobina. Mukarac je, Princezo, i ja mu se divim.
Dakle, vidi, s mojim boravkom ovde napreduju i moji
utisci. Edit, tako mi je drago to si mi sve to rekla!
rekla je Medlin toplo. Volim ovu zemlju i ove ljude
nastavi Edit. Jedan od razloga to elim da se to pre
vratim kui je taj to kod kue ionako nisam
zadovoljna, i bez te bojazni da se zaljubim u Zapad.
Jer, Princezo, ja bih se zaljubila, ali ne bih mogla ovde

iveti! I sad dolazim do sutine mog razgovora s

tobom. Doputajui svu lepotu, ar, celovitost i
korisnost ove iznimne zemlje, ipak to nije mesto za
tebe, Medlin Hemond. Ti ima poloaj, bogatstvo, um,
porodicu. Ti se treba udati, roditi decu. Ne sme sve
to staviti na kocku zbog nekog donkihotskog ivota u
divljini. Uverena sam, Edit, da u ostatak ivota
provesti ovde. Ah, Princezo, ne volim ti drati
propovedi. Ali, obeala sam tvojoj majci da u s tobom
porazgovarati. Ipak, priznajem ti da mrzim, upravo
mrzim sve ovo to ti govorim. Zavidim ti na tvojoj
hrabrosti i mudrosti. Znam, odbila si se udati za Bojda
Harvia. Doznala sam to po njegovu licu. Verujem da
e odbiti i Kestltona. Za koga e se udati? Kakvu bi
priliku ena tvog poloaja mogla ovde nai da se uda?
ta e, zaboga, od tebe postati? Kraljica od Sabe!
odgovori Medlin s gotovo alosnim smekom. Nedugo
nakon razgovora s Edit Medlin je sedela s Bojdom
Harviem na travom obraslom proplanku, s koga je
pucao vidik na Zapad i upravo je sluala njegovo
ljubazno udvaranje. Odjednom se okrene prema njemu
i ree: Bojd, kad bih se udala za vas, biste li bili
voljni . . . biste li dobrovoljno proveli ostatak ivota
ovde na Zapadu? Princezo! uzvikne on. Zapanjenost
izbije iz njegova inae tako ujednaenog i ugodnoga
glasa i ocrta se na njegovu inae ravnodunom licu.
Bio je potpuno zbunjen njenim pitanjem. Videla je kako
je pogledom prelazio niz elinosive klisure, iznad
ogoljelih strmina i kedrovim stablima obraslih gorskih
sedla, i po breuljcima obraslim kaktusima do prazne i
sablasne pustinje. Upravo je tada ona pruala jezovit
prizor sa svojim crvenim koprenama suncem
obasjanih oblaka praine, neizmernim prostranstvima
unitene i uvis izbaene zemlje. Ne odvrati on s
laganim crvenilom stida na obrazima. Medlin ne ree

nita, a ni on. Bila joj je uteena neugoda da ga

odbije, a verovala je da je nikada vie nee zaprositi. U
tom je uverenju bilo i olakanja i tuge. Odbijeni prosci
retko postaju dobri prijatelji. Bilo je teko zamisliti da
se Bojd Harvi ne bi nekome sviao. Pomisao na to, kao
i spoznaja da se ne moe za njega udati, potakne je da
misli i rasuivanja upravi tom oveku. Gledala ga je i
razmiljala o njemu. Bio je lep, mlad, bogat i visokog
roda, ugodan i kulturan, sve ono to je morao biti
dentlmen njegova poloaja. Moda je imao mana, ali
nije o njima ula. Znala je da ne pije, ne karta. Uopte
su ga smatrali vrlo poeljnim mladim ovekom. Medlin
je doputala sve to. Tada pomisli na stvari koje su
moda bile samo njene neobine ideje. Bela put Bojda
Harvija nikad nije potamnela, pa ak ni na ovom
jugozapadnom suncu i vetru. Njegove su ruke bile
belje od njenih i jednako tako meke. Bile su zaista lepe,
i ona se seala kako ih je paljivo negovao, a bile su i
dokaz da nikada nije radio. Bio je visok i elegantan,
nikako kran. Nikad se nije bavio sportom napornijim
od krstarenja na svojoj jahti. Mrzio je napore i rad. Vrlo
je malo jahao, umereno se bavio automobilizmom, a
provodio je mnogo vremena u Njuportu i Evropi. Nikad
nije iao peice ako je to ikako mogao spreiti. I nije
imao nikakvih ambicija, osim da svoje dane ugodno
provodi. Ako ikad bude imao sinova, oni e biti isti kao
i on, samo za jednu Dinraciju blie neizbenom
odumiranju svoje rase. Medlin se vratila u kamp u
takvom raspoloenju da joj se jo jasnije pred oima
ispreila jedna otra, upadljiva razlika. Bilo je moda
sudbonosno to je prvi ovek koga je tada susrela bio
Stjuart. Upravo je ujahao u kamp, a kad se ona
pribliila, objasnio joj je da je otiao na ran po vana
pisma, zbog kojih je ve izrazila zabrinutost. Tamo i
nazad u jednom danu povie ona. Da ree on. Nije bilo

tako strano. Ali, zato niste poslali jednoga od

momaka, s tim da to bude uobiajeni put od dva dana?
Bili ste zabrinuti zbog svoje pote odgovorio je kratko i
predao joj pisma. Zatim se sagnuo da pogleda kopita
svog umornog konja. Bila je polovina leta i neobina
vruina i praina na stazama u dolini. Stjuart je
prevalio put nizbrdo i nazad za dvanaest sati.
Verovatno nijedan drugi konj, osim njegov veliki dorat
ili Princeza, ne bi izdrao takav put, a i na njegovom su
se konju opaale posledice napornog dana. Bio je
posut prainom, umoran i krvav. Stjuart je izgledao kao
da je konja potedio svoje teine na mnogim delovima
ovog napornog uspona. Dokaz tome bile su njegove
izme. Debela flanelska koulja, sva preznojena,
prilepila mu se na ramena i nadlakticu, tako da mu se
isticao svaki mii. Lice mu bee crno, osim
slepoonica i ela, koji su bili jarko crveni. Crne kapi
znoja padale su niz ruke. On se podigne nakon to je
pregledao povreenu nogu svog konja, a zatim zbaci
sedlo. Konj zarza i nasrne prema vodi. Stjuart mu
dopusti da malo otpije, a onda ga snanim rukama
odvue. Tim se kretnjama njegov gipki, snani stas sa
svojom neobinom snagom miia izvanredno dojmio
Medlin. Zapazila je njegov vrst runi zglob i veliku
snanu aku kojom je najpre uhvatio konja za grivu, a
onda ga tapao po vratu. Povredio je zglob i jedan mu
je prst bio zavijen. Ta je ruka izraavala jednaku
nenost i brigu za konja kao i snagu kojom mu je u
opasnom trenutku uskratio preveliku koliinu vode.
Stjuart je bio kombinacija vatrenosti, snage i akcije. Ti
atributi kao da su se urezali u njega. U njegovoj je
pojavi bilo nadmone ivotne snage. Iako je bio
izmuen od duga jahanja, ipak je ispunio Medlin
uzbuenjem zbog svoje snane mladosti, neobine
vitalnosti i navetaja buduih dela, dela crvene krvi,

dela duha i tela. Snaga njegovih praotaca neoslabljeno

je izbijala iz njega. Divnom izraajnou isticao se ivot
u njemu. Praina, blato, znoj, zemljom umrljana odea,
povreena i zavijena ruka, miii i kosti, sve to nisu
prezirali ni vitezovi davno minulih dana, ni moderne
ene, ije su oi sipale blago eznutljivo svetlo na
grube krvave trudbenike. Medlin Hemond uporedi
mukarca Istoka s mukarcem Zapada, to je bilo njeno
konano rastajanje s dotadanjim nainom ivota.
IZGUBljEN PADROV RUDNIK
U sveoj, zvedanoj noi lanovi kampa sedeli su oko rasplamsane vatre i priali ili sluali
doivljaje koji su svojom uzbudljivou upravo pristajali uz te mrke klisure i divlju osamu.
Monti Prajs je upravo blistao kao pripoveda. Bio je on velik laov, ali ta injenica ne bi
njegovim zaaranim sluaocima dola do svesti da ga drugi kauboj iz pukog jala nisu izdali.
Kestlton, meutim, nije saznao istinu o tim famoznim izmiljotinama jednostavno zato jer
je Englez u tim stvarima bio pomalo ogranien. ali, jo je neto bilo vrlo udno i isto toliko
smeno. Doroti Kumbs je znala da je Monti laov, ali bila je toliko opinjena njegovim
sjajnim prodornim oima, kojima bi zurio u nju, i njegovim krvolonim priama, da iako je
bila upuena u to, nije mogla ne poverovati mu. Oito je Monti bio vrlo ponosan na svoj
novootkriveni dar. Nekada bi u prisustvu stranaca jedva otvorio usta. Uopte se kod njega
pokazalo vie neobinih i skrivenih linija karaktera otkako je kao prvak u golfu razvio svoje
sposobnosti. Na svoje lai bio je jednako ponosan i tat, kao i na bilo ta drugo. Neki su
kauboj bili ljubomorni, jer je uspeo na sebe skrenuti panju, ak i divljenje dama. Nils je
bio ljubomoran ne zato to se Monti pokazao kao odlian strelac, nego kao junak u stotinjak
borbi, ali nikad nije o njima govorio. Ipak su Dorotine oi i Helenin smeak donekle
pokolebali njegovu skromnost. Kad god bi Monti poinjao priati, Nils bi nezadovoljno
gunajui lupkao svojom lulom po cepanici i pravio se da nee ostati sluati, iako nikada
nije napustio zaarani krug oko logorske vatre. Ni divlji konji ne bi ga odvukli odande.
Jednog predveerja, Medlin je izlazei iz svog atora naila na Montija. Oito je na nju
vrebao. Uz tajanstven apat i znakove, povede je u stranu. Gospoice Hemond, slobodan
sam vas zamoliti jednu uslugu rekao je on. Medlin se nasmei odobravajui: Veeras kad
budu svi ispucali svoje brbljarije i bude potpuno tiho, molim vas, zapitajte me ba ovako:
Monti, budui da ste vi imali vie doivljaja nego svi govedari zajedno, priajte nam o
svom najstranem doivljaju. Sasvim iskreno, gospoice Hemond, hoete li me ba ovako
pitati? Naravno da hou, Monti odgovorila je ona. Njegovo tamno uvelo lice nije izraavalo
vie topline od komada hladne vulkanske stene kojoj je i nalikovalo. Medlin pomisli kako
se to nagorelo i iznakaeno lice moralo monstruoznim priinjati Doroti, i kako se taj mali
deformisani ovek doima ena profinjena ukusa. Muno je bilo pogledati mu u lice. ali,
zagledala je ona dublje iza te pocrnele maske. A sad je u Montievim dubokim oima videla
dah iste ale. Verna svome obeanju, Medlin se u zgodnom momentu, kad je razgovor
zapeo i jedino se ulo udaljeno, otegnuto zavijanje kojota, obratila malom kauboju: Monti
ree i zastane da bi napravila vei utisak. Monti, budui da ste imali vie pustolovina nego
svi govedari zajedno, priajte nam o svom najstranijem doivljaju. Monti se pravio da je

zapanjen tim pitanjem, zbog koga su se sve oi usmerile u njega. Preklinjui, podigne on
ruku. Ah, gospoice Hemond, najponiznije vam zahvaljujem na komplimentu, ali morau
odbiti vau molbu rekao je Monti, pretvarajui se da se u njemu zaela teka duevna
borba. To bi povredilo nene devojake ui. Hajde, hajde! vikali su svi, osim kauboja. Nils
je poeo klimati glavom, kao da i on, upravo kao i Monti, razume ljudsku narav. Doroti s
izraajem jeze obuhvati kolena. Monti je svoje hipnotike oi uperio u nju. Kestlton
prestane puki, namesti svoj monokl i vrlo se ozbiljno spremi sluati. Monti promeni mesto
tako da mu je sada s goruih cepanica padalo svetlo ba na lice. inilo se da je zapao u
duboko, melanholino razmiljanje. Moram se prisetiti, ne mogu tako naglo oceniti koji je
od mojih doivljaja bio najstraniji rekao je kao da razmilja. Tu Nils otpuhne velik oblak
dima, kao da se eli sakriti pred pogledima. Monti razmisli, a kad se dim raziao, obratio se
Nilsu. Vidi, stari prijatelju, ja i ti smo svata zajedno videli u Panhandlu, pre vie od
trideset godina. To ba nije istina odsee Nils kratko. Sto mu gromova, pa ne izgledam ja
ba tako star. Moda nije bilo tako prokleto davno. Svejedno, Nils, ti se sea one trojice
konjokradica, to sam ih sve zajedno obesio na jedno stablo pamukovca, i one lepe plave
devojke, koju sam spasio od bande razbojnika, sea se, taticu su joj ubili starca Bila
Varrena, lovca na bizone? ali sad, koja je, po tvom miljenju, od tih dviju tunjava bila
gora? Monti, moje pamenje je jako loe odvratio je neduno Nils. Priajte nam o lepoj
plavojki poviu barem tri enska glasa odjednom. Doroti, koja je ve patila od none more
zbog preanjih prikaza o ljudima obeenim po drveu, slabim glasom zamoli Montija da je
potedi takvih pria. U redu, neka bude plavojka ree Monti, naslanjajui se unazad mada
ne mislim da je njena pria strasnija od ove druge, razbudie nene oseaje koji su dugo
poivali u mojim grudima. Kad je zastao, zazvealo je otro kuckanje. To je Nils istresao
pepeo iz svoje lule na panj, a to je najbolje pokazivalo nezadovoljstvo ljubomornog
kauboja. Bilo je to u Panhandlu, daleko dole u zapadnom delu lovita Indijanaca Komana,
i svi crvenokoci i buntovnici toga kraja skrivali su se u koritima reka, lovei zadnja stada
bizona, koja su tamo zimovala. Ja sam bio mlad u to vreme i prilian desperado, ini mi se.
ali, od zareza na mojoj puki a svaki je znaio oveka ubijenog u borbi licem u lice ipak
sam se jednoga stidio. To je bio neki raznosa koga sam nepoteno kvrcnuo po glavi samo
zato jer nije hteo predati jedan paketi. Ja sam imao repataciju takvu, zbog koje su mi se svi
momci u krmi smekali i plaali mi pie. Dakle, dospio sam u mesto koje se zvalo Tailor
Bedn, i miroljubivo sam stajao uz ank, kad su unutra upala tri kravara. Kako sam bio
okrenut leima nisu me prepoznali i poeli su me zadirkivati. Ja nisam prestao piti, nisam
se niti sasvim okrenuo, ali kad sam prestao pucati onako ispod druge ruke, krmar je morao
otii na pilanu, dopremiti gomilu piljevine i pokriti ono to je ostalo od one trojice kravara.
Kako vidite, bio sam okrutan tih davnih dana. Odsecao sam ljudima nosove, ui i ruke, tek
posle sam ubijao naglo, kao i divlji Bili. U noi su stigle u grad vesti, da je banda
razbojnika ubila starog Bila Varrena i otela njegovu ker. Skupim nekoliko dobrih gaaa, i
mi smo izjahali iz grada, pa po koritu reke do stare drvene kolibe, gde su buntovnici imali
sastanak. Hrabro smo dojahali tamo i podigli paklensku guvu. Onda su razbojnici poeli
pucati iz kolibe, svi smo potrali u zaklon. Pucnjava je trajala celu no. Ujutro je sva moja
momad bila poubijana, osim dvojice, a i ti su bili dobro izreetani. Borili smo se celi dan a
nismo jeli ni pili nita, osim neto viskija to sam ga imao uz se, drugu sam no ostao na
popritu bitke jedini od svojih. Kako su me prilino udesili za vrbicu, kidnuo sam dole do
reke, da isperem krv, povezem rane i napijem se vode. Dok sam jo dole bio, doe jedan od
razbojnika s kabliem. Umesto na vodu na olovo je naiao i pre nego je otegao papke, rekao
mi je da e itava rulja biti skrivena tamo do sutra, ako hou, dakle, da oslobodim devojku,

neka pourim. U kolibi je ostalo pet razbojnika. Vratio sam se nazad u gusti, gde sam
ostavio svog konja, natovario sam na njega dve puke i jedan opasa i otvorio novu kutiju s
nabojima. Ako se seam dobro, imao sam i nekoliko cigareta. Tada sam pojurio nazad do
kolibe. Bila je krasna no, puna meseine, i ja sam razmiljao da li je devojica starog Bila
zaista tako lepa kao to sam uo. Oko kolibe rasla je visoka trava, dopuzao sam do vrata.
Na kolibi su bila samo jedna vrata, a unutra crno kao u rogu. Odkrinuo sam ih malo i brzo
se provukao unutra. Sve je prolo dobro. Oni su me uli, ali nisu bili dosta brzi pa me nisu
uhvatili u svetlu od vrata. Naravno da je bilo pucnjave, ali ja sam se brzo zgurio i promenio
poloaj. Dame i gospodo, bilo je pomalo sumorno u noi. Nisam ba stajao na mestu, na
koje su pucali. Bio sam divno strpljiv. ekao sam da koji od tih prokletih lopova izgubi
strpljenje i krene na mene da me ulovi. Kad je svanulo jutro, oni su svi bili zbijeni u
gomilu, u komadima. Naao sam devojku. Lepa! Ma to, prekrasna! Poli smo do reke i ona
je stala ispirati moje rane. Pobrao sam ih puno. Ali, pogledavi njene lepe, suzne oi i male
ruke koje je poprskala moja krv, ispunilo se drhtavim arom moje srce. Video sam da je i s
njom nekako slino i to je odluilo. Krenuli smo s reke, ba sam se posadio na konja s
devojkom iza sebe, kad smo uleteli u rulju razbojnika, koji su se najedanput tamo stvorili.
Onako ranjen mogao sam pucati samo iz jedne puke, a onda sam poeo beati. Cela rulja
za mnom, jurili me nekoliko milja preko jednog gomilta i uletio sam ravno u veliko stado
bizona: pre nego izbroji pet, stado je krenulo u stampedo sa mnom u sredini. Bizoni su me
opkolili u tren oka. Vidim da sam u opasnosti, ali devojka je silno u mene verovala, opet
osetim kako je zaljubljena. Znao sam to po nainu kako me obuhvaala i vriskala. Jedva
sam uspevao zadrati konja na nogama. Dokle mi je pogled dopirao, klatile se prasne crne
upave grbe. Nad naim glavama lebdio je velik oblak praine. Od udaranja papaka digla se
uasna grmljavina. Moj konj je poeo posrtati i na kraju se sruio i nestao pod papcima
bizona, dok sam se ja s devojkom naao na leima jednog bizona. Dame, ne poriem da su
se Montiu Prajsu onda malo tresle pantalone. Prvi put u ivotu! Ali, lice one krasne devojke
koju sam drao u naruju i koja me obujmila i vriskala, lice njeno puno poverenja uinilo je
da je moj duh poletio kao meteor. Ponem skakati s bizona na bizona i tako sam skakao
valjda itavu milju po klimavim bizonskim grbama, dok nisam izbio na otvoreno. Kad sam
stigao na kraj stada, skoim na zadnjega bizona i spasim sebe i devojku. Kad sad pomislim
na to, ini mi se da je to bio moj najlepi put do maloga gradia u kojem je ona ivela. Ali,
ona mi nije bila verna, udala se je za drugoga momka. A ja sam bio predobar da ga ubijem.
Ali, ta podla prevara jako me grizla. Devojke su udne. Nikad se ne mogu nauditi kako
devojka, koju je grlio jedan mukarac moe poi za drugog. Moja su me iskustva pouila da
je to ipak tako. Kauboj su urlali. Helen, gospoa Bik i Edit smejale su se do suza, a ni
Medlin nikako nije mogla zatomiti smeh. Doroti je sedela obuhvativi kolena, bila je
jednako uasnuta priom kao i Montievom nedvojbenom aluzijom na nju i ensku
prevrtljivost. A Kestlton, kao da je prvi put bio izbaen iz svog hladnog mira, ali ne zbog
opteg smeha. Naprotiv, kad je primetio sve ono hihotanje, bio je neugodno dirnut. Vi
Amerikanci ste naroiti ljudi rekao je. Ne vidim nita tako jako smeno u pustolovini
gospodina Prajsa. Bogami, bila je to kakljiva zgodica. Gospodine Prajs, kad govorite o
strahu to ste ga prvi put u ivotu osetili, ja shvatam ta mislite. Iskusio sam to. I ja sam se
jednom preplaio. Vojvodo, to ne bih o vama pomislio odvratio Monti. zaista bih voleo uti
vau priu. Medlin i njeni prijatelji nisu se usudili prekinuti taj ar iz straha, da bi se Englez
ponovo mogao povui u svoju utljivost. On je provodio istraivanja u Braziliji, uestvovao
u Burskom ratu, lovio u Indiji i Africi, i stekao iskustva o kojima nije nikad govorio.
Meutim, ovom je prilikom oito smatrajui Montievu priu istinitom od rei do rei zapao

u homersko raspoloenje, te e verovatno ispriati i sam neku priu. Kauboj ga gotovo na

kolenima stanu saletati. U njihovom je navaljivanju bilo suzdrane gorljivosti i neega to
je znailo vie nego elju da uju prianje jednog engleskog lorda. Medlin je trenutno
spoznala da je kaubojma odjednom postalo jasno kako Kestlton nije ona budala koju su oni
tako rado ismejavali, da je svoju ulogu dobro odigrao, i da e se on sada naaliti na njihov
raun, da namerava ispriati priu, la, koja e nadmaiti Montievu. Nilsovo ivahno
oekivanje puno nade, dalo je naslutiti, s kakvim bi uivanjem pozdravio on alu uperenu
protiv Montija. Ovome je smeak polako iezavao s lica, nestajalo je njegova ponosnog
dranja i sumnjiavo je pogledavao u Kestltona, a to su sve bili izrazi njegova straha. Stajao
sam okom u oko s tigrovima i slonovima u Indiji, divljim nosorozima i lavovima u Africi
zapoeo je Kestlton brzo i glatko, za razliku od svog uobiajenog zavlaenja u
svakodnevnom razgovoru ali samo sam se jednom preplaio. Ako ve idete u lov na te
divlje zveri, ne smete se zbuniti. Ono to u ispriati dogodio se u britanskoj istonoj
Africi, u Ugandi. Bio sam sa safarijem u domorodakom podruju koje su ugroavali
lavoviljudoderi. Moda treba odmah spomenuti da su lavoviljudoderi vrlo razliiti od
obinih lavova. To su uvek vrlo razvijene zveri, a katkad, zapravo veinom, stare. Oni
postaju ljudoderi najee sluajno ili iz nude. Ostarjevi, tee dolaze do plenja, sporiji
su, ni zubi im nisu vie snani. Naterani glau, oni se priuljaju domorocu i zakolju ga, a
okusivi jednom ljudsku krv, druga ih vie ne privlai. Ne znaju za strah i upravo su strani
u svojim napadima. Domoroci sela, uz koje smo kampovali, iveli su u uasnom strahu od
dva, a moda i vie lavovaljudodera. U noi po naem dolasku, jedan je lav preskoio
ogradu napravljenu od kolaca, dograbio zubima jednoga od domorodaca koji su sedeli oko
vatre, ponovo preskoio ogradu i odneo u no oveka koji je uasno vritao. Odluio sam
ubiti te lavove i ulogorio sam se u selu. Danju sam slao gonie u gusti i meu stenje rene
doline, a nou sam ja uvao strau. Lavovi su nas svake noi obilazili, ali nijednoga nisam
video. Otkrio sam da su manje skloni napadati kad riu oko kampa, nego kad su tihi. Zaista
je jedinstveno kako se znaju douljati do oveka. Provlae se kroz ikaru, tako gustu, da
misli ni kuni se ne bi provukao, i ine to bez najmanjeg unja. Napadaju uasnim
skokom i riui. Skau usred vatre, rue kolibe, pa ak odvlae domoroca s niskih stabala.
Nikad se ne moe znati s koje e strane uslediti njihov juri. Nakon deset, a moda i vie
dana bio sam iscrpljen od nespavanja. Jedne noi, umoran od straarenja zaspim. Moj
Safari osobe i ivotinje koje sainjavaju lovaku drubu, istona Afrika. nosa oruja i ja
bili smo sami u atoru. Probudila me uasna rika, a zatim mi neljudski krik propara ui.
Uvek sam spavao s pukom u rukama i sad, zgrabivi je, pokuo sam ustati. ali, nisam
mogao jer je nada mnom stajao lav. Ostao sam mirno leati. Krikovi mog nosaa uverie
me da ga je lav epao. voleo sam tog momka i eleo ga spasiti. Ipak, smatrao sam, bie
najbolje da se ne miem dok je lav iznad mene. Odjednom, on zakorakne i ja sam na sebi
osetio nogu jadnog Lukija. On vrisne: Spasite me, master! Instinktivno zamahnem rukom i
uhvatim ga za nogu. Lav izae iz atora vukui me za sobom, naime, drao sam Lukija za
noge. No je bila puna meseine. Jasno sam video lava. Velika zver crne glave, drala je
Lukija za rame. Bedni je mladi strahovito zapomagao. Lavljudoder vukao me nekih
etrdesetak jardi, pre nego je postao svestan duplog tereta u svoju korist. Tada se zaustavio
i okrenuo. Bogami, pruao je divlju sliku sa svojom upavom glavurdom, svojim
blistavozelenim oima, i velikim raljama u kojima je drao Lukija. Ispustio sam Lukijevu
nogu, setio se puke. Ali, leei na boku jo pre nego to sam se pokuavao uspraviti,
shvatio sam da puku uopte nisam imao. U ruci sam drao Lukijevo elezno koplje, to ga
je ovaj uvek imao uz se. Puka mi je ispala dok sam spavao, i kada me lav probudio, onako

zbunjen, dograbio sam koplje umesto puke. Krvolona zver ispusti Lukija i rikne da se sva
zemlja potresla. Tada sam osetio strah. Jedan sam as bio uzet. Lav je nameravao napasti,
jednim me skokom mogao dohvatiti. U takvim okolnostima oveku trenutno proe mnogo
misli mozgom. Znao sam da bi pokuaj bega bio koban. Setio sam se kako udno reaguju
lavovi u nekim prilikama. Jedan se dao zaplaiti kiodbranom, drugi zvukom kravljeg roga.
Drugoga je opet preplaio domorodac koji se, beei od jednog lava, zabio ravno u
drugoga, jer ga nije video. Zato sam grozniavo razmiljao kako zaplaiti ovoga koji me
upravo hteo napasti. Sledei neki divlji impuls, probodem mu stranji deo kopljem. Dame i
gospodo, neka budem prokleti idiot, ako se taj lav nije uurio kao prebito pseto,
podvukao rep i poeo se postieno povlaiti. Uoivi brzo mogunost, skoio sam viui
urnebesno i potrao sam za njim, bodui ga i dalje. On je rikao, kako to moe samo
razbesneli vladar dungle. Ja sam ga i dalje probadao, a zatim je on pobegao. Lukija sam
naao lake ranjenog. Ozdravio je, ali ja nikad nisam zaboravio taj strah. Kad je Kestlton
zavrio svoju priu, nastala je mrtva tiina. Sve su oi bile uprte u Montija. Izgledao je
potuen, osramoen i ponien. ali, s njegova je lica sjajilo pravo dviljenje za Kestltona.
Vojvodo, vi ste pobedili rekao je i sputene glave napustio krug oko vatre, s izrazom
svrgnutog vladara. Kauboj su eksplodirali. Mirni, pribrani i tihi Nils, urlao je kao ludak,
stojei na glavi. Ostali kauboji svijali se na najudnije naine. Obina buka nije im se inila
dovoljnom da izraze radost zbog pada i ponienja silnika Montija. Englez je stajao i gledao
ih zapanjeno i raspoloeno. Nije ih razumeo. Medlini i njenim prijateljima bilo je jasno da
je Kestlton uverio Nilsa i njegove drugove da Kestlton nije promiljeno lagao, kako bi
ponizio njihova velikog tumaa, biblijskog proroka Ananiju. Nikome se nije dalo prekidati
ar logorske vatre. Od cepanica preostala je tek velika gomila opalne, zlatne i crvene boje,
ispod je tinjao ar koji je dozivao duhove snova. Kako se ar gasio, senke borova prodirale
su sve dublje i dublje do sredita zamirueg svetla. Svei je vetar hladio eravicu,
uzvitlavao pahuljice belog pepela i jecao u drveu. Divlje zavijanje kojota zamiralo je u
daljini, nebo je bilo prekrasan, tamnomodri svod, posut bledim zvezdama. Kakva prekrasna
no! rekla je Medlin. U takvoj se noi otkrivaju snovi, tajne i udesa Jugozapada. Florens,
ve pre dosta vremena obeala si nam ispriati o izgubljenom rudniku brae. Bie to pravo
uivanje za sve nas, a takoe e nam pomoi da bolje shvatimo kako je ova zemlja
robovima uinila pance, one iste to su je otkrili pre toliko godina. Bie to naroito
zanimljivo ovde, jer ovo brdo krije negde u svojim klisurama blago izgubljenog rudnika
brae. U esnaestom stoleu zapoela je Florens svojim mekanim glasom, snizivi ga da bi
bolje pristajao duhu legende neki siromani mladi padre iz nove panije napasao je svoje
koze na brdacu, kad se pred njim ukazala Gospa. On joj padne pred noge, a kad je opet
podignuo pogled, ona je nestala. Ali, na stabljici agave, pokraj koje je stajala, leao je zlatni
pepeo neke udne izvanredne tvari. Taj mu se dogaaj uinio dobrim znakom i on je krenuo
na vrh brda.

Ispod agave nikle su nene bele stabljike, sa sitnim

zlatnim cvetovima, a kad bi se ovi zanjihali na vetru,
fina zlaana praina, fina kao najfiniji praak, prhnula
bi prema severu. Padre Huan bio je zadivljen ali je
verovao da veliko bogatstvo oekuje njega i njegov
siromaan narod. Tako je odlazio uvek iznova na vrh
brda u nadi da e mu se Gospa opet ukazati. Jednog
jutra, sunce se divotno uzdiglo, on se zagledao preko
vetrovitog brda u travu koja se njihala, i u zlatne
cvetove ispod agave, i tada je primetio Gospu kako se
sagnula nada nj. Ponovo padne na kolena, ali ona ga
podie i da mu nekoliko zlatnih cvetova te mu zapovedi
neka ostavi svoj dom i svoju svojtu, i neka poe za
tragom zlatnog pepela. Tamo e nai zlato isto zlato,
divno bogatstvo, koje e doneti svom siromanom
narodu da podigne crkvu i grad. Padre Huan pokupi
cvee i ostavi dom obeavi da e se vratiti. Putovao
je prema severu, gorskim prolazima, preko sprene i
prasne pustinje do nove zemlje, gde je naiao na
ratoborne Indijance, njegov je ivot bio u opasnosti.
ali, padre je bio ljubazan i dobar, i znao je uverljivo
govoriti. Uz to bio je mlad i lep. Ti Indijanci su pripadali
apakom plemenu, postao je misionar meu njima, ali
je i dalje tragao za zlatnim cvetovima. uo je o zlatu
skrivenom u ljunku na gorskim padinama, ali nikad ga
nije naao. Neke je od Apaa obratio, ali veina je i
dalje ostala neprijateljski raspoloena prema njemu i
njegovoj veri. Ali, padre Huan je samo molio i radio.
Dolo je vreme kad je stari poglavica Apaa okrivio
padra zbog zlih namera prema njegovoj moi u
plemenu, bio je osuen da umre na lomai. kerka
poglavice, krasna tamnooka devojka, potajno se
zaljubila u Huana i zagrejala za njegovu veru, pa se
zauzela za njegov ivot i spasila ga. Huan se takoe
zaljubio u nju. Jednoga dana dola je ona kod njega sa

zlatnim cvetovima u svojoj tamnoj kosi, kad ih je vetar

zanjihao, zlatna je praina posula njenu glavu. Huan je
upita gde ima takvog cvea, a ona je odgovorila da e
u odreeni dan doi po njega i odvesti ga u goru, da
mu ga potrae. Povela ga je tako na vrh brda, odakle
su mogli videti divne doline, visoka stabla i hladne
reke. Tamo na tom vrhuncu, visoko iznad sveta, ona
mu je pokazala cvee. Bilo je tu zlata u tolikim
koliinama da je Huan u strahu pomislio nije li poludio.
Praina od zlata! Zrnje od zlata! ljunak od zlata!
Peine od zlata! Bio je bogatiji nego to je zamiljao
ikada u svojim snovima. Setio se Gospe i njenih rei.
Mora se vratiti svome narodu da izgradi crkvu i veliki
grad, koji e nositi njegovo ime. Ali, Huan je oklevao.
Uvek bi govorio manana, toliko je ljubio tamnooku
apaku devojku, da je nije mogao napustiti. Zamrzio je
sebe, to je izneverio Gospu i svoj narod. On je slabi,
izdajnik, grenik. Ipak, nije mogao otii, nego se sav
predao ljubavi s Indijankom. Stari poglavica Apaa
otkrio je potajnu ljubav svoje kerke i padra. I
podivljavi od besa, odveo je visoko u goru, spalio je
ivu i njen je pepeo posipao u vetar. Nije ubio padra
Huana. bee suvie mudar i suvie okrutan, bee
primetio silinu Huanove ljubavi, a osim toga mnogo je
njegovo pleme nauilo od panaca. Padre Huan je bio
oajan. Nije vie eleo iveti. Venuo je i kopnio. ali, pre
nego je umro, poao je do starog Indijanca, koji je
spalio devojku, i zamolio ga da i njegovo telo spali, kad
bude mrtav, i da s onog istog brda posipa njegov
pepeo u vetar, kako bi se zauvek pomeao s pepelom
svoje ljubljene. Indijanac obea, i kad je padre Huan
umro, oni su spalili njegovo telo i pepeo su odneli na
gorske visove da ga bace u vetar, gde e, noen
strujom, pasti i pomeati se s pepelom Indijanke koju
je toliko ljubio. Godine su prolazile. I opet su braa

putovala pustinjom do nastambi Apaa i ula za

Huanovu priu. Meu njima je bio neki padre, inae u
rodu s umrlim padrom. On se uputio dalje, hteo je
pronai Huanov grob, gde e nadao se nai zlato. I
vratio se sa zlatnim ljunkom i cvetovima, s kojih se
sipala zlatna praina i ispriao je udesnu priu. On se
penjao u brda i doao do vrha pod liticama, koje je bilo
potpuno uto od zlatnih cvetova. Kad ih se dotaknuo, s
njih se sasuo zlatni pepeo, koji je padao dole na stene.
Tamo je padre naao prainu od zlata, zrnje od zlata,
ljunak od zlata. Tada su sva braa pola u brda. Ali,
nalaznik rudnika izgubio je put. Oni su traili i traili,
dok nisu postali stari i sedi, ali divno brdo i cvee to
je raslo na grobu padra Huana nikada nisu nali. Pria
je prelazila s oca na sina. ali, meu onima koji su
tragali za izgubljenim padrovim rudnikom nikada nije
bilo ni Meksikanaca ni Apaa. Jer za Apae je gorskim
vrhom obilazio duh Indijanke, koja je izdala svoje
pleme i bila prokleta za sve veke. A za Meksikance,
vrhove planina je uvao duh izdajnikog padra, koji
uvek strovali peine na glavu onih pustolova koji
pokuavaju nai njegov grob i njegovo prokleto zlato.
BONITA

Pria o izgubljenom rudniku rasplamsala je u Medlininih

gostiju elju da tragaju za zlatom. ali, nakon nekoliko
pokuaja, i poto je izbledio prvi ushit, odustali su od
toga i ostajali u kampu. Nakon to su iscrpili sve izvore
razonode to su im je pruale planine, odmarali su se.
Medlin je bila uverena da e to uskoro prei u elju za
udobnou civilizacije. Bili su se ve zasitili toga
grubog ivota. Helenino nezadovoljstvo videlo se u
njenoj primedbi: Mislim da se ipak nee nita dogoditi.
Medlin je oekivala da e svi biti za prekid logorovanja,
u meuvremenu, kad niko od njih nije naroito mario
za nove napore, ona bi polazila u etnju sama. Pratili
su je uvek njeni psi, a katkada i pokoji od kauboja. Te
su joj etnje uvek pruale naroito zadovoljstvo. Sada,
kad su kauboj s njom otvorenije razgovarali, ona je
radije sluala njihovo jednostavnije prianje. to je
vie o njima znala, to je jae sumnjala u mudrost kao u
posledicu samotnog ivota. Prijateljstvo s Nilsom i
veinom kauboja bilo je od slinog znaenja, kao ono
neravnih borova, krevitih grebena i neokaljanog vetra.
Humor, glavno njihovo obeleje, kad bi ih ovek bolje
upoznao, utedio je Medlini neugodnost da njihovu
otrinu shvata grubom. Oni su sanjarili kao i svi koji
ive osamljenim ivotom u divljini. Svi su kauboj imali
svoje tajne. Medlin je doznala za poneku. Najvie se
divila udnom nainu, kako bi uspevati potisnuti nene
oseaje, jedino su se radosti i besu predavali sa
estinom. To je bilo to znaajnije to su se njih duboko
doimale neke sitnice koje su svetske ljude ostavljale
potpuno hladnima. Stekla je uverenje da ivot pun
opasnosti u neobuzdanoj, divljoj zemlji, izgrauje u
ljudima velika naela. Veza sa zemljom, podno hladnih,
golih visova, na pragu prainom zastrte pustinje, ini
da ljudi postanu nalik na tu pustinju, kruti, grubi, a
moda i strani, ali veliki veliki u svojoj elementarnoj

snazi. Tako se jednoga dana sama uputila u etnju i

spustila se, a da to nije ni primetila uskom stazom koja
je vijugala meu stenama duboko dole. Bilo je letnje
popodne, i svuda uokolo sunana su mesta bila
proarana senama visokih litica. Nita nije naruavalo
tiinu. Ila je sve dalje i dalje, i iako je bila svesna da
se moda i suvie udaljava od kampa, ipak se odluila
na to, jer je poznavala put nazad, a u krevitim
udubinama meu stenama uvek je iznova uivala.
Konano je dola do uzvisine koja se naglo svravala
lepim malim proplankom. Tu je sela da se odmori, pre
nego e zapoeti povratak. Odjednom Rus, otriji od
njenih vujaka, podigne glavu i zarei. Medlin se
preplai, da nije nanjuio gorskog lava ili divlju maku,
pomisli. Ona ga utia i paljivo se obazre na sve
strane. Masivni blokovi kamenja, koje je nevreme
sruilo s litica, nanizali su se s obe strane. Mali je
proplanak bio otvoren i obrastao travom, a tu i tamo
video se pokoji bor. Otvor se sputao u vrletnu golet
ispresecanu gudurama i brazdama. Gledajui u tom
smeru Medlin primeti nenu, tamnu figuru ene, koja je
skrivajui se hodala pod borovima. Medlin se zapanji
pa i prestrai, jer je takvo prikradanje od drveta do
drveta dalo nasluivati neto tajanstveno, ako ne i to
gore. Uskoro se ena sretne s visokim mukarcem,
koji je nosio veliki zamotak i predao joj ga. Dolazili su
proplankom i inilo se da ozbiljno razgovaraju.
Odjednom Medlin prepozna Stjuarta. Nikada je jo nije
zahvatio toliki oseaj uenja. Na trenutak vie ni o
emu drugom nije je mislila, nego je gledala par koji se
pribliavao. Poput bleska vratilo joj se seanje na
neobina Stjuartova izbivanja iz kampa, a samim tim i
na enu. Mala crna glava, smee lice, velike oi Medlin
je sve to jasno videla pripadale su Meksikanki Boniti.
Stjuart se tamo s njom sastajao! To je bila tajna

njegovih samotnih izleta, koje je poduzimao od samog

poetka svoje slube kod nje. Taj zabaeni proplanak
bilo je mesto njihovog sastajanja. Tamo je on skrivao.
Medlin mirno ustane, kretnjom dozove pse i uputi se
stazom nazad prema kampu. Nakon iznenaenja
osetila je ona aljenje to Stjuartov preobraaj nije
potpuno uspeo. Napokon se javilo i nepodnoljivo
nepoverenje. Dok je ona bila zaokupljena romantinim
mislima o tom kauboju, razmiljajui o svom dobrom
uticaju na njega, on se poneo upravo nisko. To je teko
pogodilo. Stjuart joj ne znai nita mislila je ali, bila je
ponosna na njega. Pokua okrenuti situaciju i biti
pravedna prema njemu, dok je instinktivno nastojala
da sve misli na njega otera kao i sve to se njega
ticalo. Ponos je preio da s razumevanjem i blagou
pokua misliti na ono to je videla. Konano skupi svu
snagu volje i izbaci Stjuarta iz misli. Nije vie mislila na
njega. Sve dok se pri kraju popodneva, izlazei iz
atora da bi se nala s nekoliko svojih gostiju,
odjednom Stjuart nije pojavio pred njom. Gospoice
Hemond, naiao sam na vae tragove dole na stazi
zapoe on uurbano, glas mu je zvuao sasvim
prirodno. Mislim, naime, moda ste stekli utisak . . . Ne
trebaju mi nikakva objanjenja prekine ga Medlin.
Stjuart se lecne. U njegovom je dranju opet bilo neto
od one njegove stare, hladne drskosti. Gledajui dole
na nju, te je drskosti pomalo nestajalo. Kakva
bezobratina, pomisli Medlin, zaustavljati je ovde u
prisustvu njenih gostiju, da bi objasnio svoj postupak!
Odjednom kroz nju prostruji tako arka bol, bila je
zateena, zapanjena, a u glavi joj se zavrtelo. Tada
njom ovlada gnjev, ne na Stjuarta, nego na sebe, to se
toliko uzbudila. Stajala je naoko hladna, mirna i oholo
ga je gledala, ali u njoj je sve kipelo od besa i stida.
Nikako neu da mislite zapone on, ali naglo prekine, a

tamno se crvenilo polako preli preko zdrave, bakarne

boje njegovog lica. ta vi radite ili mislite, Stjuarte, ne
tie me se. Gospoice . . . gospoice Hemond! Vi
valjda ne mislite promucao je Stjuart. Crvenila mu
nestade s lica, odjednom postane bledo kao krpa. Oi
su mu izraavale molbu. Pogled mu je bio plah, i ona je
to zapazila, iako se sva nosila svojim besom. Neto se
deako iskrilo u tim oima. On uini korak napred i
isprui svoju otvorenu ruku gestom koja je u isto
vreme izraavala i pokornost i dostojanstvo. Ali,
sluajte me. Pa svejedno je ta vi o meni mislite, ali
postoji razlog . . . Ne elim uti vae razloge. Ali,
morate ustrajao je on. Gospodine! Stjuartovo se
dranje naglo promeni. On se trgnuo, tamno crvenilo
zasenilo mu je lice, a oi mu divlje besnu. S dva velika
koraka nagne se nad nju. Ja ne govorim o sebi
zagrmio je on. Hoete li me sasluati? Ne! odvratila je
ona, iz glasa joj izbije ledena oholost. Laganom
gestom, kao da ga eli odstraniti, ona mu okrene lea.
Zatim se pridrui svojim gostima. Stjuart je ostao
nepomian. Tada je polagano dizao desnu ruku u kojoj
je drao sombrero, sve vie i vie iznad glave. Njegova
visoka pojava kao da je rasla. Tada razjareno tresne
sombrerom o zemlju, a zatim skoi na svog vranca i
silom ga dovede do mesta gde mu je lealo sedlo.
Jednim zamahom prebaci ga na konja i grozniavim
rukama zgrabi kolan i remenje. Svaka njegova kretnja
bila je brza, odluna, divlja. Naglo se sagnuo da
dohvati uzde, obeene o jedan grm i pritom se sudario
s jednim kaubojem, koji je to nespretno pokuavao
izbei. Mii mi se s puta prodere se. Tada istom divljom
brzinom stavi konju em u vale. Moda je bolje da
prieka minutu, Din, staro mome ree Monti. Monti,
hoe da ti prospem mozak? vikne Stjuart reskim,
tvrdim glasom. Sad, s obzirom na visoku kvalitetu

moga mozga, bolje da ostane na sadanjemu mestu

odvrati Monti. Ti lako oveku zakrene vratom, zato ti
se i ne mislim ispreiti, nego samo kaem sluaj.
Stjuart je podigao svoje smee lice. Svi su sluali. I svi
su uli nagli topot konja. Sunce je zalo i oseala se
sveina. Nils se pojavi na stazi jaui u najjaem trku.
Zaas se naao u krugu, zaustavivi konja naglom
kretnjom. Skoio je s njega ravno ispred Stjuarta.
Medlin uoi i oseti promenu u Nilsovom dranju. Din,
to se ovde dogaa upitao je on otro. Naputam kamp
odvrati Stjuart brzo. Njegov vranac zatopta kad je
Stjuart dohvatio uzde i udario ga mamuzom. Nilsova se
duga ruka isprui, i svojom se teinom spusti na
Stjuarta. zaista, ao mi je poe Nils polagano. hteo si,
dakle, otii? Odlazim, pusti me, Nils. Sigurno nee
otii, Din. Pusti me, avo da te nosi! prodere se
Stjuart nastojei se osloboditi. ta se dogodilo? upita
Nils, ponovo diui ruku. ovee, ne diraj me! Nils se
smesta odmakne. Izgledalo je kao da je tek sada
postao svestan divljeg Stjuartovog besa. Stjuart se
ponovo pokrene. Nils, ne bih hteo zaboraviti da smo
bili prijatelji kratko je rekao. Ja ne zaboravljam
odgovori Nils. I ja odmah sada otkazujem svoje mesto.
Njegove neobine rei zaustave Stjuarta. Ispustio je
nogu iz uzengije. Lica njih obojice bila su mirna i
hladna, dok su oi vrsto upirali jedan u drugoga.
Medlin je Nilsovim reima bila jednako iznenaena kao
i Stjuart. Iako je inae odmah primeivala promene kod
tih ljudi, sad se suoila s jednom koja joj je bila
nedokuiva. Otkazuje? upita Stjuart. Svakako. Pa ta
da radim u prilikama kakve su nastale? Ali, Nils, ja to
neu dopustiti. Ti vie nisi moj ef, a nisam vie
obavezan ni gospoici Hemond. Ja sam svoj gazda i
radim ta mi je volja. Sabe, senjor? Nilsove su rei bile
suprotne izraaju njegova lica. Din, poslao si me na

malo izvianje dole u brda, zar ne? nastavio je on. Da,

tako je odgovorio je Stjuart, s otrinom u glasu. Dakle,
sve si mudro predvideo i meni je ve dosadilo, da ti se
uvek moram diviti. Da me nisi poslao, hm, mislim, da bi
se neto dogodilo. Kako stvari stoje, mi smo pred
celim udom dogaaja. Njegove su rei snano
delovale na sve. Stjuart uini naglu estoku kretnju,
upravo zastraujuu, Monti skoi uvis, izraavajui
iznenaenje i pretnju. Poput diva koji vreba, zakoraio
je Nik Stajl prema Nilsu i Stjuartu. Drugi su se kauboj
bez rei digli. Medlin i njeni gosti zbili su se zajedno,
gledali i sluali, ne shvatajui nikako znaenje tih
udnih rei i postupaka. Stani, Nils, oni ne moraju uti
ree Stjuart promuklo, mahnuvi rukom prema utljivoj
grupi. ao mi je, ali raunam da e svejedno saznati
pre ili posle. Moda e se ostvariti uena elja
gospoice Helen da se neto dogodi. Ja sigurno . . .
Prestani se rugati zakreti Monti. To je delovalo jae od
svega dosadanjeg. Moda je to bio upravo onaj
poslednji mig, koji je bio potreban da ove ljude, koji su
sad obavljali neuobiajenu dunost pratioca lepih
ena, opet privede njihovu starom pozivu stanovnika
divljine. Kai, o emu se radi ree Stjuart mrko. Don
Karlos i njegovi gerilci logoruju po stazama koje vode
ovamo gore. Sve su staze blokirali. Do sutra e nas sa
svih strana zaokruiti. Moda su nas mislili iznenaditi.
Uz njega je celo udo Grizera i pobunjenika. Dobro su
naoruani. I sada, ta nameravaju? Svaki od vas neka
to protumai kako mu se svia. Moda Don eli uiniti
posetu naim damama. Moda je njegova banda
gladna, kao obino. Moda misle ukrasti nekoliko
konja, ili bilo ta do ega bi mogli doi. Moda misle i
neto gore. Sad, ja mislim ovako a moda je to
pogreno. Buntovnici ele ameriku intervenciju. Oni
bi uinili sve samo da potaknu uzbunu. Samo smo

deset milja od granice. Konjica Sjedinjenih Drava bi

se pojavila. Svi znate ta bi to znailo. Moda Don
Karlos to prieljkuje. Moda i ne. Raunam da emo
uskoro doznati. I sad, Stjuarte, ta god bi pokuao Don
Karlos, ti ga treba nadmudriti. Moda je ba dobro to
si se zbog neega ovako razjario. A ja otkazujem svoju
slubu jer neu da sam ikome obavezan. Zaista, ve mi
se dugo inilo da su se vratili stari dani, a ja sad ovde
povlaim obeanje da neu povrediti nijednog Grizera.
DON KARLOS Stjuart povede Nilsa, Montija i Nika
Stajla podalje u stranu, gde su oito zapoeli vrlo
ozbiljne dogovore. Malo zatim pozvali su i ostale
kauboje, i svaki je govorio svoje, ali dubok Stjuartov
glas nadjaao je sve ostale. Tada su prekinuli razgovor
i kauboj se rasprie na sve strane. urba, vi Indijanci!
naredio je Stjuart. Prizor nije delovao naroito
umirujue na Medlin i njene prijatelje. utali su
ekajui da im neko kae to da rade. Na odlasku kao
da su kauboj zaboravili Medlin. Neki su od njih potrali
u umu, drugi na otvorene travnate istine, gde su
poredali konje i male tovarne konjie. Nekoliko njih
rairili su po zemlji jedreno platno i poeli su odabirati,
spremati i zamatati stvari za ubrzano putovanje. Nils je
uzjahao konja i odjurio niz stazu. Monti i Nik Stajl uli
su u gaji, vodei svoje konje. Stjuart se uzverao na
strmu gomilu kamenja, izmeu dve niske nazubljene
stene u pozadini kampa. Kestlton je ponudio momcima
svoju pomo, ali su ga kratko odbili s napomenom da
e smetati. Prijatelji su poeli saletati Medlin: Zar
zaista postoji opasnost? Zar dolaze gerilci? Hoe li
odmah krenuti nazad na ran? Zato su se kauboji
odjednom tako izmenili? Medlin je odgovarala kako je
najbolje znala. ali, njeni su odgovori bili tek nagaanja,
poneto ublaena da bi umirila strah svojih gostiju.
Helene je bila na vrhuncu uzbuenog oekivanja.

Uskoro su se pojavili kauboji na neosedlanim konjima,

a svaki je vodio na uzdama nekoliko konja. Neki od njih
bili su skriveni u dubokim udubinama meu stenama.
Dugi niz tovarnih konja bio je natovaren i spreman da
poe niz stazu u pratnji jednog kauboja. Nik Stajle i
Monti su se vratili. Tada se pojavio i Stjuart verui se
muno meu klisurama. Odmah zatim odredio je da se
sav prtljag Medlin i njenih prijatelja otpremi na klisuru.
To je bio tegoban posao, za koji se moralo upotrebiti
laso, da bi se stvari gore prebacile. Spremajte se za
uspon odredi Stjuart obrativi se Medlin. Kuda? upita
Helen. Pokazao je rukom kuda e se morati popeti.
Prestraeni povici zauju se kao odgovor na to.
Gospodine Stjuarte, zar smo u opasnosti? upitala je
Doroti drhuim glasom. To je pitanje i Medlini
lebdelo na usnama, ali nije ga mogla izgovoriti. Ne,
nema opasnosti odgovorio je Stjuart samo mere
opreza, koje nam se ine najbolje. Doroti proape
kako joj se ini da Stjuart lae. Sad Kestlton neto
priupita, a zatim i Harvej. gospoa Bik izgovori takoe
neko plaljivo pitanje. Molim vas, budite tihi i uinite
kako vam je reeno odsee Stjuart. U asu kad je
poslednji prtljag bio izvuen na klisuru, Monti se
pribliio Medlin i skinuo svoj sombrero. Njegovo crno
lice izgledalo je kao obino, a ipak je to bio sasvim
drugi Monti. Gospoice Hemond, otkazujem slubu i
naputam posao ree on. Monti! ta mislite time? ta
se to dogaa sada kad preti opasnost? Eto, mi
odlazimo. To je sve odgovorio je Monti otresito. Bio je
mrk i nemiran, oi su mu tumarale uokolo. Kestlton je
skoio s panja na kojem je sedeo. Lice mu se neobino
zacrvenelo. Gospodine Prajs, da li sva ta avolska
guva znai da emo biti orobljeni ili napadnuti, ili
ugrabljeni od rulje nekih gerilskih vucibatina? Pogodili
ste! Potpuno bleda u licu obrati se Doroti Montiju.

Gospodine Prajs, valjda nas neete . . . ne moete nas

sada napustiti? Vi i gospodin Nils. Napustiti vas?
upitao je Monti ne shvatajui. Da, napustiti, ostaviti
nas, sad, kad nam preti neto strano, kad bismo vas
tako nuno trebali. Monti se oporo i resko nasmeje i
dobaci devojci udan pogled. Ja i Nils smo se prilino
prepali i sad kanimo odmagliti, gospoice Doroti, jer
smo se ve toliko nalutali uokolo, i teko bi nam bilo
gledati kako lepe, mlade devojke navlae za kosu i
teraju sa sobom. Doroti krikne, a onda zapadne u
histeriju. Kestlton se prvi put otkako je doao, uzbudi.
Tako mi Boga, vi i va prijatelj ste dvojica pravih
kukavica! Gde vam je sad hrabrost kojom ste se toliko
hvalili? Montievo tamno lice bilo je puno zajedljive
poruge. Vojvodo, u svom ivotu video sam ve
otroumne momke, ali vi nosite palmu. udesno ste
otroumni. Ovako dobro prosuditi mene i Nilsa! Eto,
vojvodo, ako sluajno ne budete odvueni u Meksiko i
svezani za kakav kaktusov grm, evo vam fine prie za
vae engleske kolege. Bogami, priaete im kako su
dva staroverska razbojnika preplaena kao dva
umska zeca, jurili pred ruljom Grizera. Vrag zna,
neete li. A moda ete i lagati, kao onda kad ste
priali, kako ste probadali lava. Takva pria . . . Monti
zavei! proderao se Stjuart, pojavivi se naglo. Monti
odgega dalje, psujui ispod glasa. Medlin i Helen su uz
pomo Kestltona umirivale Doroti i donekle im je to i
uspelo. Stjuart je proao nekoliko puta mimo njih, a da
ih nije ni primetio, a Monti, koji je bio toliko revan i
iskazivao Doroti svaku i najmanju panju, nije ni
pogledao. To, je bilo okrutno, od Montija je to bilo i
vie nego okrutno. Medlin nije znala ta da o svemu
tome misli. Stjuart uputi kauboje da pou do kraja
otvora u peini i da odande sputaju laso. Tada bez
mnogo rei, nagovori ene da se uzveru tim grubim

kamenim merdevinama. Moramo vas sakriti ree on,

kad su zastale oklevajui. Ako dou gerilci, rei emo
im da ste svi otili dole na ran. Budemo li se morali
boriti, tamo ete biti sigurne. Helen hrabro stupi
napred, dopustivi da joj Stjuart prebaci preko glave
jahae laso i pritegne ga. Tada rukom da znak
kaubojma. Sad se samo popnite gore uputi on Helen.
Gledaoci se uverie da je to lagan, siguran i brz nain
uspinjanja uz takvu strminu. Mukarci su se uspinjali
bez pomoi. Gospoa Bik je kao obino pala u
histeriju. Napola je hodala, a napola su je vukli. Stjuart
je podupirao Doroti jednom rukom, a drugom je
pridravao laso. Ambroz je morao voditi Kristinu.
Meksikankama nije trebalo pomoi. Edit Vaine i Medlin
popele su se poslednje. Kad se nala gore, ugledala je
Medlin uski komad tla obrastao grmljem i nadsvoen
velikim viseim peinama. U njima su bile izdubljene
velike rupe, a tamne raspukline crnele su se u
pozadini. Mesto divlje i mrano. Tada su dovueni
jedreno platno i posteljina, pa hrana i voda. Kauboji su
smestili udobne postelje u onih nekoliko peina,
opomenu Medlin i njene prijatelje neka budu to tii, i
neka ne pale svetlo, a spavati trebaju obueni, spremni
za pokret svakog asa. Nakon to su se kauboj spustili
dole, grupa to je ostala u sve tamnijem sumraku nije
bila ba raspoloena. Kestlton ih je nastojao potaknuti
na jelo. To je jednostavno silno proaptala je Helen. m
Oh, strano je to stenjala je Doroti. Sve je to tvoja
krivica, Helen. Ti si se molila, da bi se neto dogodilo.
Verujem da je to odvratna psina, koju su nam ti kauboj
priredili rekla je gospoa Bik. Medlin je uveravala svoje
prijatelje da tu nema nikakve podvale, i da ali za
neudobnost i muku, ali nije naroito uznemirena.
Smatrala je da je bolje ljubazno izbegavati odgovore
nego da bude iskrena, jer je oseala vrlo izrazitu

nelagodu i nemir. Nagla promena u nainu i izgled

njenih kauboja, bila je za nju pravo zaprepatenje. Kad
je poslednji put videla Stjuartovo lice, bilo je smrknuto,
gotovo alosno i omravelo od briga, a to je jo
pojaalo njene crne slutnje. No se naglo sputala.
Kojoti su zapoinjali svoje tugaljivo, sablasno
zavijanje, zvezde su zatreperile i postale sjajnije, vetar
je zautao u vrcima borova. Kestlton je bio nemiran.
Hodao je naprednazad ispred izboine u steni gde su
njegovi prijatelji sedeli jadajui se. Zaas je izaao na
kuk stene. Dole su kauboj zapalili vatru, a njen je ar
plamsao u obliku orijakog levka. Mala pojava
Kestltona tamno se isticala u tom sjaju. Radoznalo i
uplaeno Medlin mu se pridruila i virila iza peine.
Udaljenost je bila mala, i povremeno bi razaznala
pokoju re kauboja. Vrlo su hladnokrvno kuvali i jeli.
Ona primeti da nema Stjuarta i to napomene Kestltonu.
Ovaj utei pokae ravno dole, gde je u mraku stajao
Stjuart s njena dva vujaka do nogu. Zatim Nik Stajli
uutka drubu oko vatre i opominjui podigne ruku.
Kauboj su sagnuli glave oslukujui. Medlin je napeto
sluala. ula je cviljenje jednoga od svojih pasa, a
zatim tihi topot kopita. Nik je ponovo poeo priati i
nastavio je veerati, a i ostali kauboji su smanjili
panja. Udarci kopita postali su glasniji, uu u umicu,
a zatim u krug svetla. Jaha je bio Nils. Sjahao je i zvuk
njegova tihog glasa upravo dopre do Medlin: Din, Nils
je tu. Neto zna! ula je Medlin kako je doviknuo jedan
od kauboja. Poaljite ga ovamo odgovorio je Stjuart.
Nils se douljao do njega. Vidi, Nils, s momcima je
sve u redu, ali ne bih eleo da saznaju za svu tu guvu
rekao je Stjuart, kad je Nils doao do njega. Jesi li
naao devojku? Medlin je bila sigurna da govori o
Meksikanki Boniti. Ne, ali sam sreo ime nije razumela i
bio je besan. Bio je sa umarom. Rekli su da je Pet

Hejv naao i odveo dole u zatvor. Stjuart je poluglasno

promrmljao, oito psovku: udi me, zato nije doao
ovamo gore? upitao je tada pa video je trag. Eh, Din,
Pet zna da si ovde, jer je onaj umar rekao da je to
doznao od gerilaca, uz to je jo rekao, ako te ve Don
Karlos nije ubio, on se nada da e mu to uspeti sada,
ako se ne dogodi tako, strpae te u zatvor, kad sie s
planine, jer je doao njegov as. Ba je sebi zabio u
glavu da me zatvori, Nils. A on e to i uiniti, kao to je
uinio i s onom starom gospoom koja je drala
krmu. Din, taj crvenokosi kojot nije te progonio
dovde zato to se bojao. Uvek te se bojao, a drim da
ga smrtni strah hvata i od mene i Montija. Dobro,
zabaviemo se s njim kad doe na njega red. Pitanje je
sad, kad e taj Grizer doepiriti, i ta emo uiniti kad
doe? Moj deae, postoji samo jedan nain da se
doeka nekog Grizera. Ve sam ti to rekao. On nam zlo
snuje. Doi e sa smekom, prijateljski, i laskae i
Slejd od neke ene. Ali, podmukao je, gori i od
Indijanca. I onda, Din, dobro nam je poznato ta je
njegova banda radila izmeu ovih brda i Ague Priete.
Nisu to oni drski svadljivci s kojima smo nekad imali
posla. Ovi su odvratno opaki. Pljakali su i ubijali oko
San Louis Pasa i Quadaluipe Canona. Ubijali su ene, i
jo gore od toga, tamo na severu i jugu od Ague Priete.
Moda konjica Sjedinjenih Drava to i ne zna, ali ti i ja,
Monti i Nik, mi to znamo. Znamo tano do ega vodi taj
buntovniki rat tamo dole. To je gerilski rat, kao
stvoren za bande zloinaca i pljakaa. Da, pravo
govori, Nils. Ja to ne osporavam odgovorio je Stjuart.
Da mi nije zbog gospoice Hemond i ostalih ena,
zaista bih uivao, da vidim tebe i Montija kako se
obraunavate s onom bandom. Zapravo, voleo bih
susresti Don Karlosa. Ali, gospoica Hemond! Vidi,
Nils, ena kao ona, nikad se ne bi oporavila od takvog

pukaranja, a kamoli od akrobacija uzetima. Te istone

ene su drugaije. Ne podcenjujem nae ene sa
Zapada, njima je to u krvi. Gospoica Hemond je . . .
je . . . Da, da, sve je to tako prekine ga Nils ali ima u
njoj vie hrabrosti nego to ti misli, Din Stjuarte.
Nisam ja ba uplja kravlja glava. Mrsko mi je i
pomisliti, da bi se pred njom neto okrutno dogaalo, a
kamoli da Monti i ja prvi ponemo. Mi emo te sluati,
dok god bude pametno. Zna, staro mome, s
oprotenjem, ti si svakako silno zateleban u gospoicu
Hemond i malo si previe zabrinut da ne bi povredio
njenu osetljivost, i da joj ne bi pozlilo, ako se nokome
pusti malo krvi. Tu smo gore prilino u kripcu, i
sigurno e biti borbe. Sabe, senjor? Ako je bude, onda
moe biti siguran da je ulog gospoica Hemond. I
kladim se u milion pezosa, da bi hm, znam, ta bi o tebi
mislila, da te barem jedanput vidi onakvog, kakvog
sam te ja video. Ovaj stari svet nije se ba mnogo
promenio. Neka su ene i blage i slatke i oseajne ipak
svima se svia pravi mukarac. Din, evo ti prilike da
podvali Don Karlosu. Pusti ga da doe. Budi uljudan s
njim. Ako su on i njegova banda gladni, nahrani ih.
Progutaj i malo grizerske nadutosti. Napravi se slep,
ako njegova banda neto ukrade. Pusti ga neka misli
da su ene pobegle dole na ran. Ali, ako kae da
lae, i pone uokolo zirkati i traiti ih, onda skoi isto
onako kao i onda na Peta Hejva. Ja i Monti emo ti biti
za leima, a ako tvoj blef ne uspe, eh pre nego banda
samo pomisli na puku, nai e ve pucati. I sad ti
kaem jo ovo: ako je Grizerima zaista do toga da
onjue barut, onda nam to moe biti pravo. Nils, u toj
bandi ima i belih ljudi rekao je Stjuart. Da, da. Ja i
Monti vodiemo o tome rauna. Ako neto nameravaju,
bie to brzo. U redu, Nils, stari prijatelju, i hvala ti
odgovorio je Stjuart. Nils se vratio logorskoj vatri, a

Stjuart je preuzeo opet svoju strau. Medlin je povela

Kestltona od ruba stene. Bogami! Kauboj su avolski
udni ljudi! uzviknuo je on. Nisu onakvi kakvima se
pokazuju. Zaista imate pravo odvratila je Medlin. Ne
mogu ih razumeti. Hajde da kaemo ostalima da su ono
bila samo prianja Nilsa i Montija i da nas nee
napustiti. Doroti e se svakako manje bojati, kad to
sazna. Doroti se donekle smirila, ostali su se tuili na
jedinstveno ponaanje kauboja. Gotovo su svi
pomiljali da je to njihov smiljeni trik. Nakon
temeljane rasprave, to se miljenje uvrstilo. Medlin ih
nije htela razumeti, uoivi da takva pretpostavka
donekle smiruje njene goste. Kestlton je ovaj put
dokazao da nije toliko ogranien, pa je i on podupirao
to miljenje. Sedeli su i razgovarali poluglasno, do
kasno u no. Taj je dogaaj poinjao nalikovati na
pustolovinu, za kojom je Helen toliko eznula. Neki
lanovi drutva su se i raspoloili. Jedan za drugim
poeli su tada oseati umor i povukli su se na
spavanje. Helen se zaklinjala da nee ni oka sklopiti,
kad ima toliko imia i svega to gmie uokolo.
Meutim, Medlin se uverila da su svi vrlo brzo
pozaspali, dok je ona samo leala iroko otvorenih
oiju, zurei u crnu izboinu nagnute klisure i u
zvezdano nebo iza toga. Da bi svoje misli odvratila od
Stjuarta, i od jada na samu sebe, to ga je ba zbog
njega oseala, pokuala je misliti na druge stvari. ali,
misao na njega vraala se i svaki je put to u njenim
grudima izazvalo buru koju je bilo teko priguiti.
Razumno razmatranje inilo joj se potpuno nemogue.
Danju bi uspevala zaboraviti Stjuartovu himbu poto je
sve onako ivahno predoila. Ali, nou, u gluvoj tiini,
ispunjenoj lebdeim senkama mraka, ispod izraajnih
zvezda, koje kao da su joj govorile, uz jecanje vetra u
borovima, i tugaljiv pla kojota u daljini, ona nije mogla

upravljati svojim mislima i oseajima. Dan je stvaran i

hladan, a no udna i kruta. Tama joj je donosila
matanja, koja su joj bila potpuno nepoznata na
sjajnom sunanom svetlu. Progonila je jedna misao.
Nehotice je ula Nilsov razgovor sa Stjuartom i sluala
je u nadi da e uti neto dobro, ili moda i najloije,
doznala je oboje, ak je i razumela neke Stjuartove
motive. eleo je spreiti sve to bi je moglo povrediti,
preplaiti ili izazvati u njoj odvratnost. A ipak taj isti
Stjuart, koji je pokazivao tako nene oseaje, kakvi bi
se mogli poeleti i u Bojda Harveja, imao je tajni
sastanak s tom draesnom, osamljenom Bonitom. Tu
bi uvek vreli stid, poput ive, ljute, duboke vatre
prekidao Medlinine misli. Teko ih je podnosila, to vie
to ih nije mogla ni shvatiti ni svladati. Sati su se nizali
i naposletku, kad su i zvezde ve poele bledeti, i
niotkud nije bilo glasa, ona utone u san. Kad su se
probudili, dan je ve osvanuo sve i jasan. Sunce je
bilo ispod istonih litica. Ambroz je s jo nekoliko
kauboja doneo kablie hladne vode s izvora i vruu
kafu i dvopek. Medlininom drutvu nije nita tetilo
iskustvo steeno prole noi. Mravi doruak bili bi
raspoloeno podelili, da Ambroz nije naredio potpunu
tiinu. Dole oekuju goste rekao je on. Ta obavest, kao
i oprez, kojim su kauboj odveli celo drutvo na jo
veu visinu, meu raskidane i sruene komade peina,
ponovo su izazvali strah. Medlin je uporno traila da
ostane s ove strane izboine, odakle moe videti ravno
u kamp. Budui da je taj poloaj pruao ujedno i
zaklon, Ambroz je pristao, ali je do nje smestio i
preplaenu Kristinu, a i sam je ostao tamo. Ambroz,
mislite li da e zaista doi gerilci? upitala je Medlin.
Svakako. U to smo sigurni. Nils je upravo dojahao i
rekao da su sad na putu ovamo. Gospoice Hemond,
mogu li se pouzdati u vas? Neete vriskati, ako tamo

nastane bitka? Stjuart mi je rekao da vas sakrijem ili da

spreim da gledate. Obeavam da neu praviti nikakvu
buku odgovorila je Medlin. Ona namesti kaput, tako da
bi mogla na njemu leati, i smesti se, oekujui daljnje
dogaaje. Tada zauje iza sebe kotrljanje kamenja.
Okrenula se i ugledala Helen, koja se dosklizala dole, a
uz nju jednog zbunjenog kauboja. Helen se zgurila
sasvim nisko do mesta gde je Medlin leala. Rekla je:
Hou videti ta se dogaa, pa makar umrla pritom. Ako
to ti moe podneti, mogu i ja. Bila je bleda, s velikim
prestraenim oima. Ambroz opsuje kauboja koji je
pustio da se udalji od njega: Provuci je kroz vor na
uetu i sam pazi na kraj odbrusi momak i nestane u
gomili peina. Ambroz, smatrajui svaku re
suvinom, strogo i junaki se spremi da je vrati
ostalima, zato je vrsto uhvati. Besno sevajui oima,
Helen proape: Ostavite me. Princezo, to ta luda
hoe? Medlin se nasmejala. Dobro je poznavala Helen,
primetila je njeno aputanje, dok bi u svakoj drugoj
prilici u to je bila uverena nastupila zapovedajui.
Medlin joj objasni ozbiljnost situacije: Ja bih moda
beala, ali nikako vikala ree Helen. Time se Ambroz
morao zadovoljiti i dopustiti joj da ostane. Pronae joj
mesto malo podalje, iza Medlininog poloaja, gde je
kako je rekao manje opasnosti da je otkriju. Tada je
strogo obaveze na utnju, ostane jo asak, da umiri
Kristinu i vrati se tamo gde je Medlin leala sakrivena.
Tek to je doao, proape: ujem konje. Dolaze
gerilci. Medlinino skrovite bilo je dobro zatieno od
moguih pogleda odozdo. Mogla je viriti iznad vrste
ograde kroz mali otvor na vrcima borova, koji su
dosizali do klisure, i tako je imala odlian pogled nad
sreditem kampa i njegove najblie okoline. Meutim,
ni desno ni levo nije mogla gledati zbog lia, koje je
zaklanjalo vidik. Zamalo joj zvuk konjskih kopita ubrza

puls, te se s velikom panjom zagledala dole. Mada je

naula neto o tome kakvo dranje misle zauzeti
Stjuart i njegovi ljudi, ni u kom sluaju nije oekivala,
da e videti takvu izvanrednu ravnodunost. Frenk je
zaspao, ili se barem tako pravio. Tri su kauboja lenjo i
vrlo bezbrino obavljala svoje logorske dunosti, kao
prenje dvopeka, raspirivanje vatre i pranje lonaca.
Fino izraene garniture aluminijskog posua: tanjure,
olje zajedno s ostalim atorskim priborom, kojim su
se sluili Medlinini gosti, ve su pospremili. Nik Stajle
sedeo je leima naslonjen o panj, i puio je svoju lulu.
Drugi je kauboj upravo dopremio konje u veu blizinu
logora, gde su ekali da budu osedlani. Nils se motao
oko nekog zamotuljka. Stjuart je savijao cigaretu.
Monti oito zasad nije imao ta raditi, pa je zvidao, a
to je inio vie glasno nego melodiozno. itava je
druba ostavljala utisak bezbrine dokolice. Zvuk
konjskih kopita postane glasniji i sporiji. Jedan od
kauboja pokae rukom na stazu, kuda i nekolicina
drugih pogleda, a zatim je nastavio obavljati svoje
poslove. Uskoro u logor ujae upav, pranjav konj s
mravim, otrcanim jahaem i zaustavi se. Sledio je
drugi, pa trei. Konji s meksikim jahaima dolazili su
u jednoredu i zaustavljali se iza svog voe. Kauboj
uzdignu poglede na njih, a ovi spuste svoje na
kauboje. I kauboj i jahai su se meusobno merili
pogledima. Buenos dias, senjor! sveano pozdravi prvi
gerilac. Napregnuvi se do krajnosti, Medlin oslune i
prepozna taj glas. Bio je Don Karlosov. I njegov
graciozni naklon Stjuartu, bio joj je dobro poznat. Inae
nikako ne bi u tom grubom, bedno obuenom
Meksikancu prepoznala nekad elegantnog vakerosa.
Stjuart mu odzdravi na panskom, i pokazujui rukom
prema vatri, doda engleski: Siite, i jedite! Gerilci nisu
oklevali. Pourili su prema vatri, a onda su se rairili u

mali krug i unuli su na zemlju, stavivi oruje pokraj

sebe. Po izgledu nikako se nisu razlikovali od grupe,
koja je Medlin odvela u brda, samo ih je sada bilo vie i
bili su bolje naoruani. ali, jednako su tako bili
izgladneli, i izgledali su divlje i odrpano. Kauboj ih nisu
ba srdano primili, ali su bili gostoljubivi. Zakon
pustinje uvek je traio da se hrana i pie podeli s
putnicima, bili oni progonjeni, izgubljeni ili u lovu. Ima
ih dvadeset troje proaputao je Ambroz ukljuivi etiri
belca. Prilian broj. Izgledaju dosta prijateljski apui
je odvratila Medlin. Tamo dole prilike ba nisu takve,
kakve se ine odgovorio je Ambroz. Ambroz, kaite,
objasnite mi. Sad je vreme za to. Dok ih gledam, molim
vas, objasnite mi situaciju. Zato ne? Ali, imajte na
umu, gospoice Hemond, da e mi Din ljuto zameriti
ako sazna da sam vas pustio da gledate i govorio vam
o emu se radi. Dakle, Din je poten, vidi da su ti
bednici gladni. U ovoj zemlji oni su samo rulja
kradljivaca, a iza granice neki od njih su naoruani
razbojnici, a ostali propalice. Ta varka s ustankom ne
pali kod nas. Najpre trebam videti, a onda u verovati
da se Grizeri bore. To je rulja vetih jahaapljakaa,
koji bi ukrali gunj ispod oveka ili njegov duvan. Din
misli da su u poteri za vama, enama da vas odvedu.
Ali, Din, hm, Din ima u zadnje vreme nekakve
dalekosene ideje. Veina nas momaka misli da gerilci
dolaze pljakati to je sve. Sad, bez obzira na to kakvi
potajni motivi vodili Don Karlosa i njegove ljude, oni
nisu doputali da bi im ti umanjili ar unitavanja
velikih koliina hrane. Svaki je pojedinac oito jeo
koliko je u njega stalo. Brbljali su kao jato papiga. Neki
su ak bili veseli na svoj drski nain. Tada, poto je
svaki od njih smotao i zapalio neizbenu meksikansku
cigaretu, nastala je jedva zametna promena u njihovu
dranju. Puei, pogledavali su po kampu, u ume, na

stene, pa ponovo na dokone kauboje. inilo se da

neto oekuju. Senjor zapoeo je Don Karlos,
obraajui se Stjuartu. Govorei, zamahnuo je svojim
sombrerom da bi tako oznaio itav logorski prostor.
Medlin nije mogla razabrati njegove rei, ali u kretnji je
jasno bilo izraeno pitanje o preostalom delu
kampovaca. Stjuartov odgovor i kretnja rukom dole
prema stazi znaila je da je njegovo drutvo otilo
kui. Stjuart se opet prihvatio nekog posla, a voa
gerilaca je mirno puio. Izgledao je lukavo i zamiljeno.
Njegovi su ljudi postali nemirni, nestalo je preanje
klonulosti i polaganog odbijanja dimova. Zaas se
digne jedan koati ovek, okrugle glave i crvenog
pristavog lica, grubog izraza, i odbaci cigaretu. Bio je
Amerikanac. Hej povie glasno zar nee izneti na
sunce kakvo pie? Moji momci ne nose pie na put
odgovorio je Stjuart, okrenuo se i pogledao gerilca. Ha,
ha! uo sam preko u Rodeu, da e sigurno dobiti
nekakvo bezalkoholno pie odvratio je taj klipan.
Mrzim vodu, ali ini se da mi drugo ne preostaje. Zatim
poe do izvora i isprui se na zemlju da se napije,
odjednom zagrabi rukom u vodu i izvue korpu.
Kauboj su u brzini spremanja zaboravili izvaditi tu
korpu, s bocama vina i likera za Medlinine goste.
Uronili su je u izvor, da pie ostane hladno. Gerilac
stane nespretno eprkati oko poklopca, otvori ga, a
onda se digne i zaurla od oduevljenja. Stjuart uini
gotovo neprimetnu kretnju, kao da e skoiti, ali svlada
se, dobaci Nilsu letimian pogled i ree gerilcu:
Verovatno je to zaboravilo moje drutvo. Neka vam je u
zdravlje! Poput pela gerilci su se sleteli oko sretnog
nalaznika. uo se amor. Pie je uskoro nestalo, a
izazvalo je pravu raspojasanost. Onih nekoliko belih
razbojnika poelo je pretraivati kamp, a isto su uinili
i neki Meksikanci, ostali su ekali, pokazujui svojim

neveto prikrivenim oekivanjem ta zapravo misle.

Medlin je vrlo zaudilo ponaanje Stjuarta i njegovih
prijatelja. Oito nisu osetili ni strah, ni naroito
zanimanje. Don Karlos koji ih je potajno gledao, sad je
to inio otvoreno, ak nastrljivo. Gledao je Stjuarta, pa
Nilsa i Montija, a onda ostale kauboje. Dok su neki
njegovi ljudi razgledavali sve uokolo, drugi su gledali u
njega, i to oekivanje postajalo je ve pretee. Voa
gerilaca izgledao je poneto neodluan, ali nipoto
zbunjen. Kad je svoje lukavo lice okrenuo prema Nilsu
i Montiu, izgledao je kao ovek kojem nedostaje
odlunosti. U svojoj sve veoj uzbuenosti, Medlin nije
jasno ula Ambrozovo tiho aputanje, pa je sad
nastojala svoju panja podeliti na one dole i kauboja
koji se zgurio pokraj nje. Ambrozovo aputanje se
promenilo, postalo je piskavo. Nemojte se razbesneti,
ako vam odjednom poklopim oi rukama, gospoice
Hemond rekao je on. Dole se neto kuva! Nikad jo
nisam video Dina tako mirnog. To je kod njega
opasno. I vidite, gledajte, kako su momci sloni. I onaj
lukavi Grizer to zna, samo njegovi ljudi moda ne
znaju. Ako i imaju pameti, nita ih nije briga. Mada . . .
Don . . . on je zabrinut. Ali, ni on ne posveuje toliko
panjai Dinu. Gleda tamo Nilsa i Montija, a ba mu je
to potreba. Eno, Nik i Frenk su se smestili na onom
deblu s Boolvem. Ne izgledaju kao da pune pitolje.
Ali, gledajte, kako su im prsluci teki. Sa svake strane
po jedan pitolj. Ti momci mogu pucati i preskoiti
onaj panj bre nego to mislite. Vidite li kako su se
Monti i Din smestili u uglu izmeu gerilaca i staze
prema ovamo? Ne izgleda namerno, pa ipak je tako.
Pogledajte Nilsa i Montija. Kako su mirni, askaju i ne
brinu se za gerilce. Vidim kako Monti gleda Dina, i sad
kako ga Nils gleda. Da, sve ovisi o Dinu, a oni e ga
tititi. Pretpostavljam, gospoice Hemond, da bi ve

odavno bilo mrtvih Grizera po tom kampu da su Nils i

Monti slobodni. Ali, oni sluaju Dina. To je jasno. I,
gospode Boe, upravo me neto zaziva dok ih gledam!
Obojica pune pitolje. Kundaci su divno jasni. U etiri
pitolja ima dvadeset naboja, a gerilaca ima. Kad bi
Nils i Monti zapucali u taj prvi red, jo pre nego bi znali
ta se dogaa, bila bi tamo gomila Grizera. Eno, Stjuart
je neto rekao Donu. Zanima me ta? Kladim se u
neto to e Donovu momad skupiti zajedno.
Sigurno? Grizeri nemaju pameti. Samo oni beli gerilci
gledaju malo sumnjiavo. Ali, ta god se dogodilo, bie
brzo, budite uvereni. voleo bih da sam tamo. Ali,
moda nee biti guve. Stjuart je odluio da to izbegne.
On je divan momak kad mu se prui prilika. Gospode,
ba bih eleo videti kako goni onog umiljenoga
Grizera. Znate, Don nije dorastao pametnemu. Njegov
vodeni mozak ne moe shvatiti to udno ponaanje
kauboja, jer on je Grizer. Ako ga Din brzo ne tresne po
glavi, on e se prestati bojati ak i Nilsa i Montija. Ali,
Din e odabrati pravi as. I ja sam ve nervozan. Hou
da ve neto pone, Nilsa sam video samo u jednoj
borbi, kad je ba prostrelio ruku jednom Grizeru, jer se
usudio zadirkivati ga. Ali, uo sam sve o njemu. A
Monti! Monti je pravi staromodni razbojnik. Ma, eto,
nijedna od onih pria, onih lai, koje je ispriao da
zabavi Engleza, nije nita prema onom ta je Monti
uinio. Jedino ne razumem kako se moe sad drati
ovako mirno i miroljubivo. To obino nije njegov nain,
s takvim momcima koji hoe guvu. A ha! Sad dolazi
blef. Borbe nee biti, izgleda. Voa gerilaca prestane
nemirno koraati i pogledati, pa se okrene Stjuartu s
drskom odlunou. Gracias, senjor rekao je on.
Adios. Svojim sombrerom zamahne prema stazi, koja
je s brda vodila dole na ran, i uz tu kretnju lice mu se
isceri u podrugljiv, lukav smeak. Ambroz proape

tako tiho, da ga je Medlin jedva ula. Ako Grizer poe

tim putem, naletee na nae konje i dosetiti se. Eh,
lukav je on. Ali, kladim se da nee ni doi do te staze.
Bez urbe i naroitog opreza Stjuart se maknuo iz svog
bezbrinog poloaja i u nekoliko velikih koraka stvorio
se pokraj Don Karlosa. Vratite se putem kojim ste i
doli proderao se on, a glas mu je zvuao kao truba.
Gracias, senjor zahvaljujem, gospodine. Ambroz gurne
Medlin laktom, apat mu postane piskav i brz. Nemojte
nita propustiti. Din ga je izazvao. ta god bude, doi
e brzo kao munja. Vidite! Taj Grizer valjda ne zna
dobro engleski. Gledajte, kako mu je pozelenelo
prljavo uto lice. Sad pogledajte Nilsa i Montija! Silno
je samo pogledati ih! Ovako mirni i bezbrini. Ali, evo ti
promene! Zgureni i zgreni, to znai, da im je svaki
mii kao napeta sirova koa. A oi im prodiru u
grizerske mozgove. ali, evo, za dlaku se Grizeri mogu
nai u paklu. Don Karlos dobaci Stjuartu dug, zlokoban
pogled, onda zabaci glavu unazad, natakne svoj
sombrero, i nacerivi se zlobno, pokae blistave zube.
Senjor zapoe. Savrenim pokretom skoi Stjuart na
njega. Gerilcu zapne glas u grlu. Nastane divlje
hrvanje, zbog brzine, nije se moglo dobro razabrati,
onda teki dobro ciljani udarac, i Don Karlos se naao
na zemlji. Stjuart je odskoio nazad, a onda drei ruke
na drkama svojih pitolja pone vikati, upravo grmeti
na gerilce. Bio je bri od pantere, a glas mu je bio sad
tako straan, da je sledio Medlin krv u ilama, iz
njegovog preteeg zgurenog dranja izbijao je takav
bes da je zatvorila oi. Ali, morala ih je opet otvoriti.
Istog trenutka Monti i Nils su skoili do Stjuarta.
Obojica su bili zgureni, drei ruke na drkama svojih
pitolja. Nilsov prodoran krik pomeao se s Montievom
besnom rikom. Onda su zamukli, a jeka se odbila od
klisura. Tiina ove trojice mukaraca, spremnih na

skok poput tigrova, bila je stranija nego krikovi koji

su parali ivce. Gerilci su se uskomeali i ratrkali
prema svojim konjima. Don Karlos se prevrne, podigne
i dotetura do konja na koga ga podignu. Tada se
okrenuo nazad, a bledo, krvavo lice bilo mu je nalik na
iscerena demona. Cela se druina pokrenula i u asu
nestala iz vida. Znao sam to izjavio je Ambroz. Nikad
nisam video Grizere koji bi mogli izdrati puanu
vatru. Bilo je prilino toplo. A Monti nije ni metka
ispalio. To on nee zaboraviti! Mislim, gospoice
Hemond, da smo sretno proli. Din ima svoj poseban
nain, kako vidite. Ali, u trenu se moramo nai na putu
za ran. Zato? proaputala je Medlin bez daha.
Oseala je slabost i drhtavicu. Zato to e gerilci opet
skupiti hrabrost, izmiliti na na put ili napasti nas iz
zasede odvratio je Armbrose. To je njihov obiaj. Da su
drukiji, ne bi tri kauboja mogla zavarati celu bandu.
Din poznaje Grizere. Kukavice su to. Ali, bojim se da
smo u veoj opasnosti sada nego pre, ako se ne
maknemo s ovoga brda. Evo, Din zove. Doite, brzo!
Helen je skliznula sa svoje osmatranice, te tako nije
videla poslednji in te male drame oko logorske vatre.
ali, njenoj je elji za uzbuenjima izgleda bilo
udovoljeno, jer joj je lice bilo bledo, dok je druim
glasom pitala, jesu li gerilci otili. Nisam videla
svretak, ali ta strahovita krika bila mi je dovoljna.
Ambroz je uurbano pomagao enama da preko otrih
grebena siu do peine. Tamo su dole kauboj brzo
osedlavali konje, koje su doveli iz skrovita.
Grozniavom brzinom, pazei da ne polome kosti, bile
su Medlin, Helen i Kristina sputane lasima, a onda su
isto tako brzo, delimino noene, stigle na ravno tlo. U
asu, kad su se one ve nale kod kampa, pojavili su
se ostali lanovi drutva na klisuri. Bili su odlino
raspoloeni, i po svemu se inilo da taj dogaaj

smatraju izvanrednom alom. Ambroz digne Kristinu

na konja i nestane meu borovima, Frenki Slejd uini
to isto s Helen. Stjuart dovede Medlininog konja,
pomogne joj da ga uzjae, a onda samo strogo ree:
ekajte! im bi koja od ena stigla na ravno tlo, stavili
bi je na konja i otpremili u pratnji kauboja. Govorilo se
malo. urba je bila glavni pokreta. Podbadali su
konje, a kad su ve izbili na stazu, udarili su ih
mamuzama, da bi preli u kas. Jedan je kauboj doveo
etiri tovarna konja, koje su svom brzinom natovarili
prtljagom. Kestlton i njegovi prijatelji uzjahali su
takoe svoje konje, i u galopu se uputili za drugima.
Tako je Medlin zaostala sa Stjuartom, Nilsom i
Montiem. Oni moraju skrenuti kod useka, koji je blizu
staze, nekoliko milja nie govorio je Nils steui remen.
Taj usek ulazi u kanjon. Mislim da nee biti nikakva zla,
osim napornog jahanja. Umirujui se nasmeio
Medlini, ali nije rekao ni rei. Monti uzme njenu
uturicu, napuni je na izvoru sveom vodom i obesi o
sedlo, a u torbu joj stavi nekoliko dvopeka. Ne
zaboravite zagristi koji put i gutnuti malo vode rekao je
on. I ne brinite se, gospoice Hemond, Stjuare biti s
vama, a ja i Nils emo otraga. Njegovo lice nije bilo
nita manje mrano i zlovoljno, ali izraz njegovih oiju
oseala je Medlin, nikad nee moi zaboraviti. Kad je
sad ostala sama s tri oveka, koji su odbacili svako
pretvaranje, shvatila je kako joj je srea sklona, ali da
jo uvek mnogo lei na vagi. Stjuart je uzjahao svoga
velikog dorata, podbode ga mamuzama i zazvidi. Na
taj zviduk Princeza pojuri, a Stjuart poleti za njom u
brzom galopu. Medlin se okrenula unazad, i ugledala
Nilsa ve na konju, i Montija kako mu prua puku.
Tada joj borovi zaklone vid. Na stazi Stjuartov je konj
poleteo brzim galopom. Princeza promeni svoj korak,
drei se sasvim blizu crnog konja. Stjuart upozori

Medlin na niske, iroke grane koje bi je mogle izbaciti

iz sedla. Brzo jahanje kroz umu po neravnoj
zavijajuoj i zakrenoj stazi, zahtevalo je njenu
potpunu panja. Njen budan duh koga su se doimali i
manje znaajni momenti na obinoj jahaoj etnji,
rasteravao je sad brige, strah i hladnou, koji su je
toliko titili. Neto posle Stjuart skrene sa staze u
pravom uglu i zae u usek izmeu dve strmine. Na
mestima gde je bilo zemlje, opaali su se u njoj tragovi.
Konj je poeo bre napredovati. Usek je bivao sve
dublji, ui, pun stena, panjeva, i grmlja. Medlin upotrebi
svu svoju vetinu da bi se odrala u Stjuartovoj blizini.
Nije mislila o njemu, ni o vlastitoj sigurnosti, nego
kako e zadrati Princezu tano u stopama vranca i
izbegavati otre bodljike grmlja i opasno labavo
kamenje. Ipak se morala zaustaviti, jer je Stjuart svojim
konjem zakrio stazu. Podigne pogled i primeti, da se
nalaze na ulazu u kanjon, iji su se sivi, strmi,
mestimino zeleni zidovi na kraju proirivali u gustu
crnogorinu umu. Sumorna monotonija breuljaka
gubila se u zelenilu ume, a u velikoj daljini leala je
zamagljena, ruiasta pustinja. Otprilike milju ispod
njih ugledala je tovarne konje i kako joj se inilo,
lovake pse. Stjuart je paljivo pogledom pretraivao
krevite vrletne stene. Tada je upravio konja niz
strminu. Nije se posluio prokrenom stazom, koju su
verovatno proistili kauboj, nego je krenuo udesno
neprohodnim vijugavim terenom, gorim od ikog kojim
su dosad prolazili. Probijao se uz kedrova stabla,
iskidanim klisurama, i preko otrgnutih komada
nevremenom olabavljenih stena. Medlin ga je sledila,
uverena da je na tom putu stavljena na probu njena
izdrljivost i snalaljivost. Na obinom konju nikako ne
bi mogla slediti Stjuarta. Praina, vruina i osueno
grlo podsete je na vreme, pa kad je uoila sunce na

zapadu, neobino se zaudila. Stjuart se nijednom nije

zaustavio, okrenuo ili izustio re. Verovatno je uo
njenog konja iza sebe. Medlin se sad setila Montijevog
saveta neka gutne vode i zagrize dvopek za vreme
jahanja. Na dnu kanjona ekao ih je najgori, najmuniji
deo putovanja. Suvi kedrovi, grmlje i povaljena debla,
na koja su dotada nailazili, bili su ala u uporedbi s
miljama kako se inilo labavog kra. Konji su se klizali
i posrtali. Stjuart je ovde napredovao veoma oprezno.
Naposletku, kad se kanjon zavrio gustom umom jela,
sunce je ve crveno tonulo prema zapadu. Stjuart
potera konja brzim korakom. Nakon otprilike kilometar
i po jednolinog puta, tlo se opet otro sputalo i
prelazilo u bezbrojne grebene s mnogim udubinama.
Ubrzo je mrak zasenio dublje provalije. Medlin osvei
hladniji dah vazduha. Stjuart je sad jahao polaganije.
Lave kojota kao da ga je iznenadio. esto bi se
zaustavljao da oslukuje. Za jedne takve stanke, tiinu
su proparali isti puani hici. Medlin nije mogla
odrediti da li su dolazili izbliza, izdaleka, zdesna ili
sleva, ispred ili iza njih. Stjuart se zbunio i uznemirio.
Siao je s konja i udaljio se nekoliko koraka da slua.
Medlin se uini da uje krik, slab i udaljen. Nita to
nije, verovatno kojot uveravala je samu sebe ali, bio je
tako tugaljiv, tako ljudski, da je prola jeza. Stjuart se
vratio. Uhvati uzde konja i povede ih, zastajkujui
svakih nekoliko koraka da oslukuje. Vie puta menjao
je smer i opet zaao meu otre krevite izboine tla.
Topot potkovanih kopita odjekivao je na kamenu, a taj
je zvuk morao dopirati duboko u umu. To je
uznemirilo Stjuarta, i on potrai meke tlo. U
meuvremenu sene su utonule u gustu tamu. Zvezde
su se pojavile, zaduvao je vetar. Medlini se uinilo da
su proli sati. Stjuart se ponovo zaustavio. Medlin
razabere u tami kolibu od trupaca okruenu iljatim

tamnim drveem, koje je strilo u nebo. Jedva je mogla

razaznati Stjuartovu visoku pojavu, oslonjenu o konja.
Ili je oslukivao, ili razmiljao moda oboje. Neto
posle uao je u kolibu i Medlin zauje struganje ibice i
ugleda slabo svetlo. Koliba je oito bila naputena.
Verovatno, to je bila jedna od mnogih nastambi umara
koji su iveli u brdima. Stjuart izae, ponovo proe oko
kue, i jo dalje u tamu i vrati se onda do Medlin. Dugo
je vremena nepomino stajao i oslukivao. Tada ona
zauje kako je promrmljao: Ako bude potrebno da
naglo krenemo, mogu jahati i bez sedla. Skine sedlo i
gunj sa svoga konja i ponese ih u kolibu. Siite s konja
rekao je tihim glasom, kad je izaao na vrata. Pomogne
joj sjahati i uvede je unutra, gde je ponovo upalio
ibicu. Pogled joj pade na primitivno ognjite i grubo
istesane trupce. Stjuartov gunj i sedlo leali su na
tvrdo nabitom zemljanom pou. Malo se odmorite
rekao je on. Idem naas u umu da oslunem, samo na
minutudvije. Dok joj se telo odmaralo, duh joj opet
obuzme obilje misli i oseaja. itav je dan svu svoju
budnost i panja usredotoila na svog konja. sada,
sve, to se ve dogodilo: no, tiina, Stjuartova blizina
i njegov 6udan, mrk oprez, mogue nedae njenih
prijatelja sve su te misli od nje trale svoje pravo i
navirale su vrtoglavom brzinom. Verovala je a bila je
uverena da i Stjuart tako misli da se njeni prijatelji,
zahvaljujui brzom silaenju s brda, na putu nisu
suoili ni s jednom od onih zapreka koje su zadrale
Stjuarta. To je razmiljanje umirilo, a to se nje same
tie, nije se bojala. Ali, spavati nije mogla, nije ni
pokuavala. Izvana je dopirao um Stjuartovih laganih
koraka. Njegova se tamna pojava ocrtavala u vratima.
Kad je seo, ula je tropot puke, kad je poloio pokraj
sebe. Ti su joj zvukovi izazvali drhtaj. Stjuartova iroka
ramena ispunila su cela vrata, a obrisi njegove lepe

glave i vrstog otrog profila jasno su se ocrtavali.

Vetar mu je mrsio kosu. Okrenuo je uho prema vetru i
oslukivao. Nepomino je sedeo satima kako se njoj
inilo. Tada se setila njegovog, po svom uverenju,
neasnog postupka i svi ti naglo uskovitlani oseaji
burni dogaaji dana, divna no oko nje, i udna
duboko zatvorena, i tek nasluena spoznaja neke
daleke, mogue sree sve to plane i sagori u tekoj,
goruoj boli zbog Stjuartove okaljane asti u njenim
oima. Neto se u njoj promenilo tako da se ono to je
nekad oseala kao bes na sebe samu, sada pretvorilo
u aljenje njega. Tako je divan ovek. Nije vie mogla
oseati kao pre, znala je to mu duguje, a ipak mu nije
mogla zahvaliti, nije mogla govoriti s njime. Borila se
protiv neke nerazjanjive gorine. Tada je zatvorila oi
u elji da se odmori. Vreme je jednolino odmicalo.
Kad je ula Stjuartov glas, otvorila je oi i razabrala
svitanje novog dana. Digla se i izala iz kolibe. Konji su
veselo zarzali. Zaas se nala u sedlu, s oseajem
neugodne boli u zgrenim miiima i jedva pokretnim
udovima. Stjuart, otrim korakom povede konje u
crnogorinu umu, izbiju na stazu kojom nastave put.
Konji su jednolino kasali. Strmina je bivala manja, jele
sve ree, sivo je praskozorje bledelo. Kad su izjahali iz
ume, sunce se bilo podiglo, na podnoju se nanizali
breuljci, a na njihovu rubu, gde je zapoinjalo sivilo
doline, pokazala se tamna mrlja koja je oznaavala
kuu na ranu. ERIF IZ ELKAJONA
Oko podneva toga dana Medlin je stigla na ran. Svi su njeni gosti prispeli kasno prole
noi i samo su eleli da se ona to pre vrati iva i zdrava, pa da taj poslednji logorski izlet
ubroje meu svoje retke doivljaje. Jednoglasno su ga proglasili remekdelom kaubojskih
ludorija. Medlinino zaostajanje, dokazivali su bio je samo domiljat potez za konaan efekt.
Ona to nije poricala, kao to nije smatrala potrebnim ni izjaviti da je kui pratio samo jedan
kauboj. Njeni su gosti opisivali tegoban, muan put nizbrdo, zainjen samo jednim
uzbudljivim dogaajem. Silazei niza strminu, naleteli su na erifa Hejva i nekoliko
njegovih pomonika, koji su bili prilino pod uticajem vina, i vrlo besni to im je pobegla
Meksikanka Bonita. Hejv je prostakim reima vreao ene i, prema Ambrozovim reima,

bi uznemiravao drutvo pod bilo kojom izprikom da ga kauboji nisu otro uutkali.
Medlinini su se gosti dva dana oporavljali od napornog putovanja na konjima. Treeg su se
dana poeli spremati za odlazak. To je vreme za Medlin bilo dvostruko teko. Oseala je
vrlo jaku, fiziku potrebu za odmorom. A povrh toga trebala je reiti duevni sukob, koji se
jedva mogao odgoditi. Njena sestra i prijatelji ljubazno su je i ustrajno nagovarali da se s
njima vrati kui na Istok. I sama je elela otii. Odlazak nije bio toliko u pitanju. Radilo se
o tome, kako, kada, i pod kojim uslovima e se moi vratiti. To je uznemiravalo. Pre nego
poe na Istok, elela je da odluno i neopozivo uredi svoje budue odnose prema ranu i
Zapadu. Kad je nastupio sudbonosni as, uini joj se da je Zapad ipak nije zarobio. Ovi su
stari prijatelji oiveli zamrle veze. Meutim, ispalo je tako da nije trebalo donositi
preuranjene odluke. Medlin bi pozdravila svaku izliku za odgaanje, meutim jedno
Alfredovo pismo ostavilo je nadalje otvoreno pitanje njena odlaska. Pisao je da je njegov
put u Kaliforniju bio vrlo koristan, i da je za Medlin dobio ponudu od velike stoarske
kompanije, a prvenstveno da se eli venati s Florens odmah kad se vrati kui i da e zato iz
Daglasa dovesti sa sobom svetenika. Medlin je ak obeala Heleni i svojim prijateljima da
e uskoro doi na Istok, najkasnije do Dana zahvalnosti. Tim obeanjem, koje ih nije
naroito zadovoljilo, oni su se oprostili od nje i od rana. U poslednji se as inilo da e
vrlo verovatno ve na prvoj stanici toga povratnog putovanja naii na vrlo ozbiljnu zapreku.
Svi su Medlinini gosti po zapadnjakom obiaju digli ruke u znak protesta, kad se pojavio
Link Stivens sa svojim velikim belim kolima. Link se neduno i sveano zaklinjao da e
voziti polagano i oprezno, ali tek poto je Medlin zajamila njegovu re i pristala da ih
otprati, uli su u kola. Na stanici opratanju nije bilo kraja, i od Medlin se po stoti put
zahtevalo da jo jedinom obea kako e se vratiti na Istok. Poslednje rei Doroti Kumbs
bile su Najlepe pozdravi Montija Prajsa. Reci mu, da mi je . . . da mi je drago to me
poljubio! U Heleninim oima bio je blag, ozbiljan ali ipak podrugljiv sjaj kad je rekla:
Princezo, dovedi Stjuarta sa sobom kad doe. On e biti bomba. Medlin je tu izjavu
primila isto onako olako kao i drugi, ali kad je voz nestao iz vida, i ona se nala na putu
kui, Poslednji etvrtak meseca novembra. uasnuta se setila Heleninih rei i pogleda.
Svako spominjanje Stjuarta, svaka pomisao na njega izazvala bi kod nje neraspoloenje. ta
je Helen tim mislila? javi se pitanje, duboko se zamislila. Podrugljiv blesak u Heleninim
oima bio je tek ironian, cinian odsjaj bogatog svetovnog iskustva, sumnjiavog i
tolerantnog istovremeno. Blaga ozbljnost njenog pogleda izraavala je dublje i nenije
oseaje. Medlin je elela da to shvati kao novu vezu izmeu Helen i sebe, lepu i sestrinsku,
koja ih je zbliavala. Ali, budui da joj je ta pomisao odmah dovela pred oi Stjuarta, bila je
zatrovana ve od samog poetka i ona je odbaci. Kad su kola ve ulazila na ran, poto su
prola donje jezero, ona ugleda Stjuarta kako potiteno eta uz obalu. Kad je primetio da se
kola pribliavaju, prenuo se iz svog besciljnog lutanja i brzo nestao u senci gustia. Nije to
bilo prvi put to je Medlin videla da on izbegava susret s njom. Takav je postupak vreao,
iako joj je donosio i odreeno olakanje. Nije elela da se sastane s njim licem u lice.
Pretpostavljala je da bi joj Svenson hteo rei neto u Stjuartovu odbranu, i to je smetalo.
Stari je stoar oito bio nesrean. Nekoliko je puta nastojao s Medlin razgovarati o Stjuartu.
Ona je to izbegavala, poslednji put kad je to ponovo pokuao, hladno ga je odbila. Nije
htela uti ni rei vie o svom nadzorniku. Svenson je bio oajan. Dani su prolazili, a Stjuart
ni dalje nije imao volje za rad. Medlinino raspoloenje nije se nimalo ublailo kad bi videla
kako potiteno i bezvoljno luta uokolo. Zabolelo bi je to i ona je postajala sve krua. Nije
mogla izbei delove razgovora, koji su u njoj potvrdili sumnju da Stjuart gubi vlast nad
sobom, i da e uskoro opet poi onim svojim loim putem. Proveravanje tih sumnji

uvrstilo je u tom uverenju, a to je opet izazvalo u njoj duevne nemire izmeu njenih
plemenitijih oseaja, i nekih drugih koje ni sama nije mogla odrediti. Nije to bilo pitanje
pravde, samilosti ili sauea. Da je jedna jedina re mogla spasiti Stjuarta da svoju divnu
muevnost ne okalja opet onakvom brutalnou od koje se zgrozila u irikahui, ona je ne bi
bila izgovorila. U njenim oima on vie nije zauzimao ono svoje mesto, i nije ga vie elela
na ranu. Jednom prilikom, razmatrajui o vlastitom poznavanju ljudi, sama se u udu
pitala zato ne moe prei preko onog Stjuartovog prestupa. Nije elela ikada vie s njim
govoriti, videti ga ili misliti na njega. Zbog tog svog zanimanja za njega, ona je, do
odreene granice, samu sebe prezirala. Telegram iz Daglasa koji je najavljivao dolazak
Alfreda i svetenika, prekinuo je te teke Medlinine misli i ona je donekle bila uzbuena
kao i Florens. Kauboj su u svojim brbljavim naklapanjima ponekad bili upravo kao
devojke. Bilo je odlueno da se venanje obavi u Medlininom velikom predvorju, a sveani
ruak u ugodnom patiju punom cvea. Alfred i svetenik stigli su na ran u velikim belim
kolima. Vetar ih je temeljno produvao. Zapravo, svetenik je bio bez daha, gotovo oslepio,
a naravno i bez eira. Alfred, koji je bio naviknut na vetar i brzinu, primetio je da se ne
udi Nilsovom ustruavanju da se vozi u takvoj leteoj topovskoj kugli. Hladnokrvni je
Link skinuo samo kapu i naoare i pogledao je na sat, zatim je podneo Medlini izvetaj
dodajui kao ispriku da je zbog nekog koijaa i nekoliko ratrkanih goveda postigao vreme
od samo jedne milje na minutu. Pripreme za venanje Alfred je odobravao. Kad su ga
Medlin i Florens obavestile o pojedinostima, poeleo je da i kauboj uestvuju na proslavi.
Tada je nastavio priati o Kaliforniji, kuda je hteo povesti Florens na kratko putovanje.
Neobino ga je zanimalo sve o Medlininim gostima i njihovim doivljajima. Gledajui je
dok je priala, oi su mu poprimile blai izraz. . :. . Sad opet slobodnije diem rekao
je on smejui se. Bio sam poneto u strahu. Izgleda da sam propustio lepu razonodu. Mogu
zamisliti kako su Monti i Nils zafrkavali Engleza. Dakle, poli ste i do stena. To je divlje
mesto. Ne udim se to ste tamo gore nabasali na gerilce. Te su litice bile poznato
sastajalite Apaa jer su u blizini granice, a podruje je gotovo nepristupano i ima vode i
trave. Zanima me kako bi konjica Sjedinjenih Drava reagovala, kad bi saznala da su gerilci
preli granicu njoj pod nosom. Dakle, praktiki nije mogue ouvati onu graninu liniju. Tu
su pustinja, brda i kanjoni, neizmerno divlji i iskidani. Naalost, ini mi se da e s tim
gerilcima biti vie neprilika nego to ih je ikad bilo. ORosko, voa buntovnika, nije se
mogao odupreti Maderinoj vojsci. Federali upravo zauzimaju ihuahua i teraju
pobunjenike prema severu. ORosko je svoju vojsku podelio na gerilske jedinice. Oni se
kreu prema severu i zapadu s namerom da gerilsko ratovanje nastave u Sonori. Ne bih
mogao rei koliko e to uticati na nas ovde. Preblizu smo granici, a da nas se ne bi ticalo. Ti
su gerilci noni jastrebovi, mogu prei granicu, opljakati nas i vratiti se iste noi. Borbe se,
pretpostavljam, nee ograniiti na severni Meksiko. S propau revolucije gerilci e biti
brojniji i drskiji i jo gladniji. Na nesreu, ivimo sluajno u ovom divljem uglu zemlje iji
je poloaj z, a njih bio vrlo povoljan. Sledeeg dana venali su se Alfred i Florens. Osim
Medlin, Svensona, i njegovih ljudi, bila je i nevestina sestra i nekoliko prijatelja iz
ElKajona. Na naroitu Alfredovu elju, Stjuart je bio na venanju. Medlin se osobito
zabavljala gledajui kauboje kako s mukom suzdravaju svoje ushienje. Za njih je svako
venanje imalo naroito vano, dojmljivo znaenje. To je dolo do izraaja tek kad su
odbacivi svoju ukruenost, pojurili svi izljubiti nevestu. Celog svog ivota Medlin nije
videla nijedne, koju bi toliko i tako srdano celivali, i koja bi bila toliko zbunjena,
raupana i srena. Bila je ta sveanost puna radosti i veselja. Nita od istroenog Istoka
nije bilo na Alfredu Hemondu, kao da je bio roeni Zapadnjak. Kad se Medlin konano

uspela progurati kroz redove kauboja da mu estita, Alferd je neobuzdano zagrli i izljubi.
Kauboje je to oito, neobino oduevilo. Sjajnih oiju, zaarenih lica i deaki drsko pojure
oni prema Medlin. Ona oseti naas kako joj srce lupa. Oni e je grubo i drsko ljubiti. Monti
Prajs, taj mali, neotesani grubijan runog lica, blagih oiju i dobrog srca, bio je na elu.
Zmaj pokrenut oseajima! Odjednom njenu priroenom otporu protiv dodira tuih ruku i
usana suprotstavi se stvarna, iskrena i obesna elja da kaubojma udovolji. Ali, na kraju
gomile primeti Stjuarta s mranim izrazom boli na licu, to je neobino zapanji i sledi u njoj
elju da bude ljubazna. Nije znala da joj se na licu i dranju odraava promena, ali videla je
kako je Monti ustuknuo, a ostali kauboj stali u stranu i propustili je da na elu svadbenih
gostiju pree u patio. Ruak je zapoeo u tiini jer su kauboji kolebali izmeu neodlunosti
i vrlo izraenog apetita, koji se nisu usudili potpuno zadovoljiti. Meutim, vino im je
razvezalo jezike, i kad je Svenson ustao odrati zdravicu, koju su svi od njega oekivali,
doekae ga velikom galamom. On se sav pretvorio u jedan jedini irok smeak, bio je silno
srean, inilo se da e sad proplakati. U svom zanosu govorio je svata, naposletku podigne
au. A sad devojke i momci da popijemo u zdravlje mlade i mladoenje, za njihovu
iskrenu i trajnu ljubav, za njihovu sreu i napredak, za njihovo zdravlje i dug ivot.
Popijmo za ujedinjenje Istoka i Zapada. Nijedan mukarac s crvenom krvi i istinskim
dahom ivota ne bi mogao odoleti devojci sa Zapada, dobrom konju i Bojoj slobodnoj ruci
na ovoj otvorenoj zemlji. Zbog toga pozdravljamo Ala Hemonda i elimo mu iskazati svoju
vernost. Prijatelji, mislim da trebamo nazdraviti njegovoj sestri i naim nadama. Ovo za
gospou za koju se nadamo da e biti nae Velianstvo! Ovo za oveka, koji e se pojaviti
sa Zapada za lepog velikodunog oveka, s brzim konjem i jakim uetom, pa neka se za nju
izbori i neka je zadri. Hajde, prijatelji, popijmo! Krik izvana i teak topot konjskih kopita
prekinuli su Svensonov glas. Ruka mu ostane u vazduhu. U patiu nastane tiina kao u
praznoj sobi. Kroz otvorena vrata i prozore u Medlininoj sobi, dopirali su grubi glasovi
mukaraca i slab, bolan krik ene. Brzi koraci prou verandom i udu u Medlininu sobu.
Nils se pojavi na pragu. Medlin se zaudi, videi da nije bio na ruku. Zaprepasti je izraz
njegovog lica. Stjuarte, trebaju te vani povie on kratko. Monti izai sa mnom, i ti Nik i
Svensone, a svi vi ostali bolje da ostanete unutra i zatvorite vrata. Nilsa nestane. Spretno,
poput make, iuljao se Monti iz patija. Medlin je ula kako brzim laganim koracima
prelazi iz njene spavae sobe u radnu. Tamo je ostavio pitolje. Ona je zadrhtala. Videla je
kako se Stjuart digao, i bez ikakve promene na svom tamnom, alosnom licu, napustio
patio. Nik Stajli poe za njim. Svensonu padne aa iz ruke, i zveket stakla propara tiinu.
Njegova irokog osmeha nestane, lice mu poprimi uobiajenu oporost, crvenilo je postalao
sve tamnije. Izaao je i zatvorio vrata za sobom. ar i veselost tih asova bili su okrutno
narueni. Zavladala je gluva tiina. Medlinin pogled preleti nizom smeih lica, na kojima se
radost pretvorila u staru uobiajenu krutost. ta se dogodilo? upitao je Alfred pomalo
glupo. Promena raspoloenja inila mu se prenagla. Ali, zaas se razbistrio i prenuvi se od
iznenaenja, rekao je: Moram videti ko je to banuo ovamo da omete na ruak. Zatim je
izaao iz sobe. Vratio se jo pre nego je iko kod stola progovorio ijednu re ili se
pomaknuo. elo mu se zacrvenelo od jada. erif iz ElKajona! rekao je s prezirom. Pet Hejv
s nekim od svojih vajnih zastupnika, doao je uhvatiti Dina Stjuarta. Onu jadnu malu
devojku, Meksikanku, dre svezanu na konju. Prokletstvo i takav erif! Medlin mirno
ustane od stola, izmakne se Florencinoj preklinjuoj ruci i poe prema vratima. Kauboj
skoe na noge. Alfred joj zakri prolaz. Alfrede, pusti me da izaem rekla je ona. Ne,
nikako odgovorio je on. Nije to mesto za tebe. Ipak idem. Pogledala ga je ravno u oi.
Medlin! Ta ta ti je? Izgleda . . . draga, sasvim sigurno bie vani guve. Moda e biti i

borbe. Ti ne moe nita uiniti. Ne sme ii. Moda mogu spreiti borbu odvratila je ona.
Naputajui patio, videla je jo kako su Alfred, Florens i kauboj poli za njom. Kad je iz
svoje sobe izala na verandu, zauje nekoliko ljutitih mukih glasova, kako se buno
prepiru. Tada je ugledala Bonitu koja je, bespomono i okrutno svezana, sedela na konju,
bleda i bolna lica i raupane kose. Medlin oseti jezu, koju je uvek izazivao u njoj pogled
na tu devojku, pa ak i samo spominjanje njenog imena. To joj se pretvori u arku, ivu bol
u grudima, onu koje se toliko stidela. Ali, gotovo u istom trenutku kad se, bacivi ponovni
pogled na njeno lice, uverila o njenoj tekoj Patnji, i videla njene izranavljene nadlaktice na
kojima joj se ue duboko zarilo u meso, videla male, smee, krvlju poprskane ruke, Medlin
obuzme samilost za tu nesretnu devojku, i pravedan bes ene, zbog takvog varvarskog
postupka s pripadnicom njenog pola. Mukarca, koji je drao uzde konja na kojem je
Bonita bila svezana, Medlin smesta prepozna kao velikog gerilca okrugle glave koji je za
vreme logorovanja u izvoru pronaao korpu s vinom. Lice mu je sad pod uticajem vina bilo
jo crvenije, brada jo crnja, a izgled jo grublji, bio je vrlo nalik na gorilu, i jednako tako
odvratan. Osim njega, bila su tu jo tri mukarca, svi na vrlo umornim konjima. U
mukarcu u prvom redu, suvonjava lica otrih crta, crvenih oiju i iljate brade, prepoznala
je erifa iz ElKajona. Medlin je as oklevala, a onda je stala u sredinu verande. Alferd,
Florens i neki drugi sledili su je, ostali kauboj i gosti natisnue se na vrata i prozore.
Svenson primeti Medlin i digavi ruku, zavikne da ga svi uju. To utia bunu svau
mukaraca. Dakle, Pet Hejv, ta te tera da luduje kao podivljali bik? upita Svenson. Bili,
obuzdaj svoj jezik odvratio je Hejv. Zna, po ta sam doao. ekao sam najbolju priliku, a
sad je dosta. Doao sam uhvatiti zloinca. Veliko telo starog stoara trgne se kao ubodeno.
Lice mu postane tamnomodro. Kog zloinca? rikne promuklo. erif lupne svojim kratkim
biem po prljavoj izmi, iskrivivi svoje tanke usne. Situacija mu se inila vrlo ugodnom.
Hej, Bile, znao sam da ti opaka momad jae po ovim panjacima, ali se nisam dosetio da ti
ovde krije vie od jednog zloinca. Zavei! Kog kauboja hoe zatvoriti? Hejv, promeni
dranje. Dina Stjuarta odsee. Zbog ega? Zbog ubistva Grizera u noi prole jeseni. Jo
uvek gudi isto? Na krivom si putu. Ne moe to ubistvo natovariti Stjuartu. Stvar je dosada
ve zastarela. Ali, ako ga ba hoe dovesti pred sud, ostavi to danas. Imamo ovde fiestu, ja
u dopremiti Dina u ElKajon. Nikako! Odveu ga sada, kad imam za to priliku, pre nego
pobegne. Dajem ti svoju re zagrmi Svenson. Ne treba mi tvoja re, Bile, ni tvoja ni ikoga
drugoga. Svensonovo veliko telo zadrhti od besa, ali on se velikim naporom svlada. Sluaj,
Pet Hejv, ja znam ta je razumno. Zakon je zakon. Ali, u ovoj zemlji uvek je postojao i jo
sad postoji siguran i pravedan nain da se zakon provodi. Moda si ti to zaboravio. Ako je
pak jedan sam ovek izvrilac zakona u divljoj zemlji, onda je on zbog vlastitih mana i
slabosti i prigrabljene vlasti odgovoran ak i jednom starom potenom stoaru, kakav sam
ja. Evo ti jedan savet. Pet, nisi ba omiljen u ovom kraju. Previe si sebi doputao na svoj
drski nain. Mrana dela vuku se za tobom, i bolje da ne zaboravi ovo to ti govorim. Ali,
ti si erif, i ja potujem tvoju slubu, potujem je do neke mere. Ako si ve izgubio ljudsko
potenje i nema vie nikakvih oseaja, onda se uvaj posledica koje e se izlei iz svakog
tvog krivog postupka. Razume? Svensone, ti preti erifu odgovorio je besno Hejv. Kani
li uskoro krenuti? otro upita Svenson. Jamim da e se Stjuart pojaviti u ElKajonu, koji
god dan odredi. Ne, doao sam ga zatvoriti i to u uiniti. A, dakle, tako! grmio je
Svenson. Svima nam je drago da smo te prozreli, Pet. Sluaj onda, ti bedni crvenooki
kojotski erife! Ne tie te se, je li, koliko novih neprijatelja ima? Da zna, nikad vie nee
dobiti slubu u ovom okrugu. I zato sad odjednom tvoja velika urba? udno kako si
zapeo uhvatiti oveka, koji je ubio onog Grizera. ini mi se da je prole godine bilo

nekoliko desetaka, a moda i vie ubistava Grizera. Kako to da ne traga za nekim od tih?
Rei u ti zato. Boji se otii u blizinu granice. A tvoja mrnja prema Dinu Stjuartu ono
je zbog ega ti njega progoni i eli strpati tamo gde jo nikad nije bio u zatvor. eli
napakostiti njegovim prijateljima. Pa dobro, ti podli, smrdljivi kojote, idi, i pokuaj ga
uhvatiti! Svenson irokim korakom sie s verande. Poslednje su mu rei zvuale hladno.
Njegov bes kao da je preao na Hejva. erif je poeo zamakivati i suvonjavom se rukom
pretiti stoaru, kad je Stjuart istupio napred. Momci, dajte mi priliku da kaem koju re.
Kad se Stjuart pojavio, Meksikanka kao da se prenula iz svoje ukoenosti. Senjor Din!
zajecala je pomozite, ja tako bolesna. Oni tukli, svezali me, skoro ubili. Oh, pomozite,
senjor Din! Zavei ili u ti zaepiti njuku proderao se ovek, koji je drao Bonitinog
konja. Prilepi joj brnjicu, Snid, ako se opet javi zavikao je Hejv. Medlin se uini da je neto
gui i pritie u nastaloj tiini. Da li je to samo faza njene grozniave uzbuenosti? Njen brz
pogled potrai lica Nilsa, Montija i Nika, i nae ih hladne, oprezne, vrebajue. udila se
zato Stjuart ne gleda prema Boniti. U njegovom tvrdom, mirnom licu, bilo je neke
zloslutne hladnoe. Hejv, dopustiu da me zatvori bez opiranja rekao je on polagano ako
odvee tu devojku. Nikako bio je odluan erif. Pobegla mi je jedanput. Svezana je i
ostae svezana. Medlin se uini da se Stjuart lagano trgnuo. Na oi joj se spusti
neobjanjiva magla, zastirui joj na trenutke bistar pogled. Nejasno oseti kako joj se neto
skuplja i stee je u grudima. U redu, pourimo onda rekao je Stjuart. Uinio si ovde dosta
zbrke. Poi sa mnom do obora. Uzeu konja i idem s tobom. Stani! povikao je Hejv, kad se
Stjuart okrenuo. Ne tako naglo, ta misli da sam ja toliko lud? Nee ti mene zapanjiti kao
El Kapitan. Jahae jednoga od mojih tovarnih konja, i to okovan. hteo bi mi staviti lisiine
na ruke? upitao je Stjuart u iznenadnom nastupu besa. hteo bi? Ha, ha, ne, Stjuarte, tako
postupam s konjokradicama, pljakaima, Grizerima, ubicama i slinima. Hej, Snid, sidi s
konja i okuj ovom oveku ruke. Gerilac nazvan Snid klizne s konja i pone eprkati po
torbama na sedlu. Toliko da zna, Bile nastavio je Hejv imam novog zamenika za taj posao.
Snid je spretan momak. On je smotao i tu malu Meksikanku. Svenson nije uo erifa. Zurio
je u Stjuarta zapanjenim, moleivim oima. Din, nee valjda dopustiti da ti stave lisiine?
Hou odgovorio je kauboj. Bile, stari prijatelju, ja sam ionako samo uljez ovde. Nije
potrebno da gospoica Hemond i . . . njen brat i Florens imaju jo vie neprilika sa mnom.
Njihov sretni dan je ve ionako pokvaren zbog mene. Hou to pre otii. Moda si malo
previe paljiv prema gospoici Hemond. Ni traga nije vie bilo onom udvornom, blagom,
starom stoaru. A ta misli o mojoj osetljivosti? voleo bih znati, hoe li dopustiti da te taj
podmukli kojot, zadnji primerak starog, lopovskog, pograninog erifa, okuje, svee i otera
u zatvor? Da odgovorio je Stjuart odluno. Eh, tako ti Boga, Din Stjuarte, ta se s tobom
dogaa? Ej, ovee, idi unutra, a ja u pripaziti na tog klipana. Sutra moe odjahati i
predati se kao dentlemen. Ne, idem sad. Hvala ti, Bile, to ti i momci stojite uz me. Pouri,
Hejv, dok nisam promenio miljenje. Glas ga je izdao na kraju. Nije se vie mogao svladati.
Nakon tih rei utueno je spustio glavu. Medlin je opet u njemu videla onog nekadanjeg
beznadnog, osramoenog Stjuarta iz ranijih dana. Onaj priguen jad u njenim grudima
pretvorio se u bes, u silovito protivljenje ene Stjuartovoj predaji. Ona nije elela da on
izigra zakon, samo je elela da ne otrpi to ponienje svog ljudskog dostojanstva. Jednom je
od njega traila da postane kauboj njenog stila, ovek u koga e razum vladati nad
udljivou. Nastojala je da on shvati koliko joj je nepoudna i odvratna svaka silovitost.
Kad je Snid zveckajui lancima istupio napred, Medlini uzavre krv. Bila bi vrlo rado
oprostila Stjuartu, kad bi sad ponovo postao kauboj koji je nju u njenoj zaslepljenoj,
boleivoj sentimentalnosti zaprepatavao. To je iskuavanje oveka njegov Divlji zapad.

Kakvo pravo ima ena, oblikovana iz meke tvari, da svojom lezatim i uticajem nastoji
promeniti mukarca hrabra, ponosna i jaka. U ovom trenutku, oseajui vrelo burkanje
svoje krvi ona bi s ponosom stala na stranu silovitosti, koju je nekada tako snano
osuivala, oduevljeno bi pozdravila nain kojim je Stjuart postupao s Don Karlosom. U
njoj je bila nagla ud ene koja se prilagoavala ivotu i prirodi oko sebe, ali koja ne bi
zaklonila oi pred okrutnim i krvavim inom. Ali, Stjuart je pruio ruke da bude okovan.
Tada Medlin zauje vlastiti glas kako zapovedniki odjekuje: ekajte! U tom kratkom
trenutku, koliko joj je trebalo da, lica okrenuta prema mukarcima, pree ono nekoliko
koraka do kraja verande, ne samo to joj je oseaj besa, pravednosti i ponosa izbio u jednoj
jedinoj zapovednikoj rei, nego se sada pojavio i drug, dubok, strastven i tajnovit oseaj
koji nije bio plod tog trenutka., . . ::. Snidu ispadnu okovi iz ruke. Stjuartovo lice
postane belo poput krede. Hejv polakom i zbunjenom kretnjom skine svoj sombrero,
odajui tako i protiv svoje volje potovanje. Gospodine, mogu vam dokazati da Stjuart ni u
kom sluaju nije upleten u zloin, zbog koga ga hoete zatvoriti. erifovo se dranje
vidljivo promeni. Kaljui i zamuckujui pokuao je neto rei. Oito je bio potpuno
izbaen iz ravnotee. Iznenaenje mu pomalo pree u prepast. Potpuno je nemogue da bi
Stjuart imao ikakve veze s tim napadom nastavila je Medlin brzo jer je bio sa mnom u
ekaonici stanice u asu kad je vani poinjen taj napad. Uveravam vas, to mi je vrlo ivo i
jasno ostalo u seanju. Vrata su bila otvorena. ula sam svadljive glasove mukaraca.
Postajali su sve glasniji, govorili su panski. Oito su ti ljudi izali iz plesne dvorane s
druge strane ceste i pribliavali se se stanici. ula sam i jedan enski glas meu njima,
takoe panski. Nita nisam razumela. Ali, zvuk glasa bio je preklinjui. Tada sam na pesku
zaula korake. Znala sam da ih i Stjuart uje. Po njegovom sam licu videla da e se neto
strano dogoditi. Upravo ispred vrata uli su se promukli, divlji glasovi, hrvanje, priguen
hitac, krik ene, teki pad tela, i brzi koraci oveka koji je beao. Na to je ova devojka,
Bonita, doteturala na vrata. Bila je bleda, i drhtala je izvan sebe od straha. Prepoznala je
Stjuarta i preklinjui ga zamolila da joj pomogne. Stjuart je pridrao i pokuavao je umiriti.
Bio je uzbuen. Pitao je da li je Dani Mejns ubijen ili je moda on pucao. Devojka je rekla
da nije. Rekla je Stjuartu da je malo plesala, malo koketirala s vakerosima, i oni su se zbog
nje posvaali. Onda je Stjuart izveo van i poseo na svoga konja. Videla sam devojku kako
je odjurila niz ulicu i nestala u noi. Dok je Medlin govorila, Hejv je opet promenio svoje
dranje. Nije dugo bio u neprilici, njegova je zbunjenost prela u mrki bes, a otre crte lica
poprimile su mu lukav izraz. Silno zanimljivo, gospoice Hemond, gotovo kao napeta
pripovetka rekao je on. Kad ste tako vaan svedok, voleo bih vam postaviti jo koje pitanje.
U koje vreme ste stigli u ElKajon te veeri? Niko vas nije doekao?Ne. ef stanice i
skretniar takoe su ve bili otili?Da. Hm, a kad se pojavio klipan, Stjuart? nastavljao je
Hejv lica iscerena u smeak. Vrlo brzo, nakon mog dolaska. Moda nakon petnaest minuta,
a moda i neto posle. Nekako je mrano i pusto tamo oko stanice, zar ne? Jest, zaista. A u
koje je doba Grizer ubijen? pitao je Hejv dok su mu se oi sjale kao eravice. Verovatno
pre pola dva. Bilo je dva kad sam pogledala na sat u kui Florens Kingsli. Odmah im je
Stjuart otpremio Bonitu, poveo me do gospoice Kingsli. Ako se odbije vreme potrebno da
bi se dolo do njene kue i nekoliko minuta razgovora s njom, mogu prilino sigurno tvrditi
da se ubistvo dogodilo oko pola dva. Svenson pomakne svoje krupno telo jo korak blie
erifu. Na ta cilja? zaurlao je on, a lice mu ponovo pomodri. Na dokaze okosio se Hejv.
Medlin osupne ta upadica, i kad je terana neodolivom snagom pogledala Stjuarta, videla je
kako drhti obeshrabren i posivela lica. Hvala vam, gospoice Hemond rekao je promuklo.
Ne morate vie odgovarati na Hejvova pitanja. On je . . . on je . . . nije potrebno. Ja u sad

poi s njime u zatvor. Bonita e na sudu potvrditi va iskaz i to e me spasiti od pakosti

toga oveka. Gledajui Stjuarta, Medlini je bilo jasno da je ono to je smatrala
kukavilukom bila samo poniznost, ne iz straha zbog sebe nego zbog nje. Bojao se daljnjih
otkria jer nije eleo da ona bude osramoena zbog njega. Pet Hejv naherio je glavu poput
ptice grabljivice, koja upravo namerava udariti kljunom, i podmuklo se zagledao u Medlin.
Ako se ono to ste izjavili uzme kao iskaz svedoka, onda je to sigurno vano i odluno. Ali
verujem da e sud zanimati zato ste od, do, ostali u ekaonici sami sa Stjuartom. Njegove
izazovne rei proizvele su, kako se Medlini inilo, jedinstven utisak na Stjuarta, jer je
skoio poput tigra. Svenson pone svojim glomaznim rukama kidati ovratnik koulje, kao
da ga davi. Alfred uzrujano zakorai napred, ali ga je zaustavio hladnokrvni i utljivi Nils!
Monti Prajs samo divlje krikne: Oo! to je zvualo i kao zviduk i kao urlik. U bujici misli,
koje su joj navrle, Medlin nije mogla nai objanjenja za sve to joj se u tom asu inilo
toliko neobinim. ali, bilo je puno zlih slutnji. Dapae, dok je smiljala odgovor na Hejvove
rei, oseala je kako je proima studen. Stjuart me zadrao u ekaonici rekla je ona jasnim,
zvonkim glasom. Ali, nismo bili sami sve vreme. Naas je jedini zvuk, koji se nakon toga
uo, bilo Stjuartovo teko disanje. Odvratan izraz zapanjenosti i zluradosti iskrivio je
Hejvovo lice. Zadrao? proape on, ispruivi svoj mravi, ilavi vrat. Kako to? Stjuart je
bio pijan. On . . ., Iznenadnom gestom oaja Stjuart je zavapio: Oh, gospoice Hemond,
nemojte! Nemojte! Nemojte! inilo se da e klonuti od stida, glava mu se sputala sve nie.
Svensonova velika ruka spusti se do njegovih zgurenih ramena, kad se obratio Medlini.
Gospoice Hemond, bilo bi razumno kad biste sve rekli izjavio je stari stoar ozbiljno.
Nema nikoga meu nama ko bi krivo protumaio bilo koji va motiv ili postupak. Moda bi
blesak munje mogao rasvetliti ovu gustu tamu. ta god Din Stjuart uinio one nesretne
noi kaite sve. Medlinino dostojanstvo i samosvladavanje prekinuo je Stjuartovo saletanje.
Govorila je brzo, isprekidano. Doao je na stanicu neto posle mene. Traila sam da me
otprati do hotela. Rekao je da nema nijednoga koji bi primio udate ene. Uhvatio je moju
ruku i pogledom traio venani prsten. Tada sam videla da je . . . da je pijan. Rekao mi je
da ide po hotelskog nosaa. Ali, vratio se s jednim padrom padrom Markosom. Jadni
svetenik bio je strahovito preplaen kao i ja. Stjuart se pretvorio u samog avola. Opalio je
iz svog pitolja padru pod noge. Gurnuo me na klupu. Opet je ispalio ravno pred mojim
licem. Gotovo . . . gotovo sam se onesvestila. ula sam kako psuje padra, ula sam kako
padre moli, ili peva nisam znala ta. Stjuart me pokuavao prisiliti da govorim panske rei.
Odjednom me zapitao za ime. Rekla sam mu. hteo mi je strgnuti koprenu s lica. Ja sam je
sama tada skinula. Tada je odbacio svoj pitolj i izgurao padra kroz vrata. To je bilo upravo
pre nego to su se prbliili vakerosi s Bonitom. Padre Markos sigurno ih je video sigurno ih
je uo. Nakon toga Stjuart se brzo otreznio. Bio je utuen, nesrean, postien. Rekao mi je
da se napio na nekoj svadbi seam se, bila je to svadba Eda Lintona. Zatim mi je objasnio,
momci bi se uvek kladili. On se okladio da e se oeniti prvom devojkom koja stigne u
ElKajon. Sluajno sam ja bila prva. Pokuao me prisiliti da se udam za njega. Ostalo ono
to se odnosi na ubistvo Grizera to sam vam ve ispriala. Medlin je zavrila gotovo bez
daha s rukom pritisnutom na grudi. Otkrie te tajne jako je uzbudilo, od tih naglo
izgovorenih rei srce joj je ludo udaralo, poela je drhtati. Zaudo, pomislila je tada na
Alfreda i njegov bes, ali on je stajao, nepomino, zapanjeno. Svenson je pokuavao
prodrmati skrenog Stjuarta. Hejv je zakolutao svojom crvenim oima i zabacio glavu
nazad. Ho, ho, ho! Ho, ho, ho! ali, Snid valjda nisi nita od toga propustio? Ha, ha! Otkad
ivim nisam uo nita bolje. Ha, ha! Onda se prestao smejati, upro je oi u Medlin, pa drsko
i pakosno razvlaio reenice. Dobro, dobro, plemenita gospoo, pretpostavljam da e vaa

pria, ako se bude podudarala s Bonitinom, i s priom padra Markosa, pred sudom
odbraniti Dina Stjuarta. Ali, ne trebate oekivati da e Pet Hejv, ili sud, progutati onaj deo
prie kako ste bili zadrani protiv svoje volje! nastavio je polagano i podmuklo, s jo
otrijim i kruim izrazom lica. Medlin nije imala vremena shvatiti smisao njegovih
poslednjih rei. Stjuart jednim trzajem skoi napred, lica bleeg od krede. U trenutku kad je
hteo napasti Hejva, Svenson stane velikim telom meu njih i ovije ruke oko Stjuarta.
Nastane kratko hrvanje. inilo se da e Stjuart pobediti starog stoara. Pomozite, momci,
pomozite vikao je Svenson. Pourite ili e potei krv! Nik Stajli i jo neki kauboj priskoili
su Svensonu u pomo. Stjuart se oslobodio i jednoga za drugim odgurnuo u stranu. Oni su
se svi skoili na njega. Tada se ulo silovito hrvanje snanih telesa. Odjednom ih je Stjuart
rastavio od sebe. Ali, oni ponovo navale na njega, i pobede ga. Din! Stani Din! dahtao je
stari stoar. Poludio si, sigurno, kad se tako ponaa. Smiri se smiri se! Sve e biti dobro.
Samo prestani, pusti da govorim s tobom. To sam samo ja, stari Bili, ti zna tvoj dobri stari
prijatelj koji ti je pokuavao biti tatica. Samo elim da postane razuman, da se smiri, da
eka. Pustite me! Pustite me! vikao je Stjuart, i taj reski krik Medlini je parao srce. Pusti
me, Bile, ako si mi prijatelj. Spasio sam ti ivot jednom, tamo u pustinji. Zakleo si se da to
nee nikad zaboraviti. Momci, recite mu neka me pusti. Oh, ne tie me se ta je Hejv rekao
ili uinio meni! Ali, ono, o njoj! Zar ste svi samo rulja Grizera? Kako to moete dopustiti?
Prokleti kukavice! Ima i tu granica, kaem vam. Glas ga izneveri, pree u apat. Bile, dragi
stari Bile, pusti me! Ubiu ga, ti zna da u ga ubiti. Din, znam da bi ga ubio, da ima sebi
ravnopravnog protivnika pomirljivo je odgovorio Svenson. Ali, Din, pa nema ni pun
pitolja, a pogledaj ruke pakosnog Hejva. On vidi da nema pitolj, on bi zgrabio priliku da
te ubije a onda bi rastrubio da si protiv zakona. Smiri se, sine, sve e biti dobro? Odjednom,
Medlin se sledi od strahovitog krika. Njen zapanjen pogled pree s uplaene grupe oko
Stjuarta i ona je videla da je Monti skoio s verande. Zgurio se, drei ruke ispod bokova
gde su mu se njihali veliki pitolji. S njegovih nakaznih usana izbije krik i urlik i vrisak, i
indijanski bojni pokli istovremeno a vie od svega strahovit krik opomene. Bio je nalik na
grbavca koji se sprema na demonski skok. Drhtao je, treperio. Oi, crne arke,
probadajuim su se pogledom pripile uz Hejva i Snida. nazad Bile, nazad! urlao je. Potisni
ih nazad. Jednim zamahom gurne Svenson Stjuarta, Nika i ostale kauboje na verandu. Tada
potisne Medlin, Alfreda i Florens do zida. Kretnje su mu bile brze i otre. Ali, nije ih
mogao izgurati kroz vrata i prozore, pa se u svoj svojoj veliini, :, , ., >. , :
uspravio izmeu ena i sudbine. Medlin ga je uhvatila za rukav, te se prestraeno izvirila
iza njegovih irokih ramena. Hej, Hejv, i ti Snid viknuo je Monti istim divljim glasom. Da
niste okom trepnuli! Medlinina se sva osetila i sposobnosti pretvore u slutnje i uzbudljiva
predvianja. Shvatila je vezu izmeu Montievog stranog krika i njegovog udnog
zgrenog poloaja. Svensonova urba i tiina takoe su pretei nagovetale katastrofu. Nils,
pouri! urlao je Monti, i sve to vreme nije svoj otri pogled ni na tren maknuo s Hejva i
njegovog pomonika. Nils, poteraj ona dva momka otraga. Poteraj ih brzo! Njih dvojica,
erifovi pomonici koji su ostali u pozadini s tovarnim konjima, nisu ekali Nilsa.
Mamuzama su podboli svoje konje, okrenuli ih i odjahali u galopu. Sada, Nils, odvei
devojku zapovedi Monti. Nils potri i strgne ular Snidu iz ruke, te dovue Bonitinog konja
potpuno blizu verandi. Kad je prerezao ue kojim je bila vezana, ona mu padne na ruke.
Hejv, sii s konja! nastavio je Monti. Gledaj pred sebe i da nisi mrdnuo rukama. erif samo
prebaci nogu i bez ijednog pokreta ruke klizne na zemlju smrtno bleda lica. Stani uz svoga
gerilskog druga. Tako. Prokleto lepa slika, vi, vi gizdavi par besnih kojota! Vi vi kopilad
divlje mule i prljavog Grizera! ujte sad! Monti je napravio dugu stanku, za koje se jasno

ulo njegovo teko disanje. Medlin se oima pripila uz Montija. U njenom su se duhu
nanizale sve njegove osobitosti u reima i delima kojima se toliko odvajao od drugih. Pred
oima joj je plesala crvena magla, a u uima bubnjalo, gledala ga je i ekala, i sve vie
klonula. Nemono se oslonila na Svensona. Hejv, ako ste ti i tvoja prljava druina ikad
voleli zvuk ljudskog glasa, onda sluaj i to dobro sluaj! Jer ovaj put protiv svog starog
obiaja elim s tobom malo razgovarati. Samo je malo trebalo, pa bi ti sve upalilo, je li? A
zna zato? Navali ovamo kao besan bik. Umiljeno se razmee svojim prostakim
govorom, misli blefirati. uo si o kaubojima gospoice Hemond, da su prestali piti i
psovati i pucati, okrenuli se pristojnom ivotu i veri, pa misli lako u s njima mogu ih
nasamariti i strpati iza reetaka. uj, Hejv, odnekud s Istoka, dola je jedna dobra i lepa i
plemenita ena i donela mnogo sunca i sree i novih ideja u kruti ivot kauboja. Previsoko
je to za tebe, ne moe znati ta je ona njima bila. Evo, rei u ti. Svi su za njom izgubili
glavu. Postali su blagi i dobroudni i meki, poeli su knjige itati, i materama kui pisati i
novac uvati i eniti se. Bili su rulja prostih kauboja, pa su postali ljudi za koje takoe
postoji malo sree u tom irokom svetu. Pa, i za mene starog, ispitog, epavog i sprenog
kravara, kakav sam ja. Razume? A ti, gospodine Hejv, pojavi se i nije ti dosta da tue i
vee i ta jo sve ne ini s onom bednom malom Bonitom, nego se postavi pred gospou,
koju mi momci svi potujemo i volimo i oboavamo. I ti ti grom i pakao! To je sve! viknuo
je Monti hrapavim glasom. Nie i nie se saginjao u stranom prizoru okrutnosti. Napred
sad vi oruani uvari zakona! Pucajte! Ispalite svoje puke brzo! Monti Prajs je gotov. Pre
nego petao zapeva ispruiete se po zemlji. Ali, dajem vam priliku da i mene pogodite!
Trubite vi svoje zakone moj je zakon starine. Disanje mu je bivalo sve bre, glas sve
promukliji, itavo mu je telo grevito podrhtavalo. Psi! Kojoti! Jastrebi! Ispalite metak, ili
u ja svoj! Aha! Medlini se uini da su tri ukoena zgurena oveka u istom trenutku skoila
na slonu akciju. Primetila je blesak, kolutove dima. Zaglui je strahovit prasak, koji se
odmah utia. Dim je obavio poprite dogaaja. Kad se polako rairio, ostala su leati tri
oveka, od kojih se jedan Monti naslanjao na svoju levu ruku, dok mu se u desnoj jo dimio
pitolj. Gledao je, ekajui kakvu kretnju one dvojice. Nije je bilo. Tada uz stravian
smeak klone nazad i isprui se. I NEOBUZDANI U snu i na javi Medlin Hemond nije se
mogla osloboditi seanja na onu tragediju. Progonio je stravian smeak Montija Prajsa, i
tek bi zabavljena poslom mogla od toga pobei, zato je radila, etala i jahala. Nadjaala je i
neugodan oseaj neopravdanu odvratnost prema Meksikanki Boniti, koja je bolesna,
grozniava i klonula, leala na ranu i kojoj je toliko trebala dobra nega. Medlin je oseala
da postoji zagonetna sila, koja je promenila njenu duevnost. Jo uvek nije znala da li da se
odlui za Istok ili Zapad. Nikad njen budan duh nije bio osamljen, na njenom putu bilo je
uvek koraka. U kui se oseala potitenom. Traila je irinu, svetlo i vetar, pogled na
beskrajne strmine, elela je uti zvukove obora, ribnjaka, jezera i polja fiziku prisutnost
prirode. Jednog je popodneva odjahala do alfalfa polja, zaobila ih i vratila se do propusnog
otvora u brani donjeg jezera, gde je krasno grmlje mimoze, zahvaljujui vodi koja je kroz
pesak dopirala do njegovih korena, rascvala u svoj svojoj krasoti. Pod tim je drveem bila
ugodna hladovina za odmor. Medlin je sjahala, elei se malo odmoriti. Volela je to mirno,
osamljeno mesto. Bio je to zaista jedini miran ugao blizu kue. Kad bi i htela odjahati dole
u dolinu ili dalje na visoravan, ili gore do podnoja brda, sama to nikako ne bi mogla.
Verovatno Svenson ili Nils znaju gde se sad nalazi. Kako je ovde bila donekle skrivena,
zamiljala je da je u samoi, iako tako ba i nije bilo. Princeza, njen konj, mahala je glavom
i lepravom grivom i repom terala muhe, ali bi radije jurila protiv vetra niz dolinske kosine.
Medlin je sedela leima naslonjena na stablo i skinula je svoj sombrero. Lagan osveujui

povetarac hladio joj je vrelo lice, i mrsio uvojke kose. ula je polagano tapkanje goveda
koja su odlazila na vodu. Ti su zvukovi utihnuli i umica mimoze kao da je potpuno
izumrla. Tek nakon nekoliko trenutaka napete panjai, utvrdila je da umica nije pusta. Za
otre oi i ui nagrada nije izostala. Pustinjske prepelice sive kao gola zemlja, kupale su se
u praini na senovitome mestu. Pelica, brza kao blesak prozujila je mimo nje. Videla je
rogatu abu krastau, boje kamena, kako se prestraeno skupila u pesku na dohvatu bia.
Ona je pomakne dalje, a abica zatreperi, nadme se i zakrekee. Bio je to instinkt odbrane.
Vetar je lagano poput tihog jecaja utao kroz mimozino sitno lie. Iz visine jedva
zametnog vrha razlijegao se krik orla, neskladno revanje magaraca kratko je vreme
naruavalo tiinu. Neka je smea ptica sletela s nevidljive grane i u brzom, nepravilnom
letu sjurila se na nekog krilatog kukca. Medlin je ula kljocanje nemilosrdnog kljuna.
Zaista, ivot je kljuao u hladovini te umice. Odjedinom Princeza strigne svojim dugim
uima i, zafrke nozdrvama. Medlin zauje lagan topot kopita. Od jezera se pribliavao
nekakav konj. Bila je ve navikla biti oprezna, pa zajae Princezu i okrene prema
otvorenom. as zatim bila je zadovoljna uinjenim, jer iza sebe je ugledala meu drveem
Stjuarta kako u umicu vodi konja. Isti je oseaj prome kao da je susrela nekoga gerilca.
Njen konj je jurio brzim kasom, kad reski zviduk propara vazduh. Konj poskoi i
okrenuvi se tako naglo da je gotovo zbacio, pojuri ravno prema umici. Medlin mu pone
tepati, vikati na njega, i svom snagom pritezati uzde, ali nije ga mogla zaustaviti. On je
prodorno njitao. Medlini je bilo jasno da ga je Stjuart, njegov nekadanji gospoar dozivao
i da ga nita ne moe zaustaviti. Zato se potpuno prepustila konju, i pazila je na granje koje
je konj u trku kidao. Princeza dojuri meu drvee i zaustavivi se pred Stjuartom, veselo
zare. Medlin se neopisivo zaudila videi da je Stjuart obuen u grubo odelo, znak da e
na dalek put, i da vodi na uzdi miiavog konja osedlanog i natovarenog. Ne gledajui je,
Stjuart ogrli rukom Princezin vrat i poloi lice na lepravu njenu grivu, Medlini je srce
neobino jako udaralo. Stjuart kao da je zaboravio njenuprisutnost. Zatvorio je oi. Sva je
krutost, tuga i estina nestala iz njegovog lica, i ono je na trenutak postalo lepo. Medlin
pogodi odmah ta taj prizor znai: to je njegov oprotaj s konjem. Kako je nesvakidanja,
tuna i nena ta ljubav oveka i ivotinje? Neto joj zamuti vid ona brzo obrie oi, ali se
ona vlaga i magla vrate. Okrenula je lice, da Stjuart ne bi video njene suze. Bila je tuna.
Odlazio je, a ovaj put, sudei po njegovom oprotaju s konjem, to e biti zauvek. Medlin se
oseala da joj se hladna otrica zabola u srce. Zbog neobjanjive, potpuno nove i otre boli,
koja je iza sebe ostavljala potmulu teskobu, ona je zaboravila i Stjuarta i sve oko sebe,
elela je samo ispitati vlastito srce. Moda e tu otkriti tajnu koja joj je izmicala. Drhtala je
na rubu nepoznatog. udno, u tom se asu uzbuenja u njoj javila misao o njenom
devojatvu. Mata joj je nametnula pitanja i odgovore, i doivljaje. Iza ograde rugala joj se
srea, a ta je ograda, kako joj se uinilo, bila ova njena neobjanjiva bol. Munjevitom joj se
brzinom nametne pitanje: Zato da joj bol pomuti sreu? ta je njena srea? U kakvoj je
vezi s ovim ovekom? emu taj neobian, potmuli oseaj zbog njegovog odlaska? Ali,
glasovi u njenoj dubini ostali su bez odgovora, uutkani i zaglueni. eleo bih razgovarati s
vama rekao je Stjuart. Prenuvi se, Medlin se okrenula prema njemu, i ugledala je onog
nekadanjeg Stjuarta, onoga koji je podseao na njihov prvi susret u ElKajonu, i na onaj jo
znaajniji u irikahui. elim vas neto pitati nastavio je on. eleo bih da mi neto
objasnite. Zato sam vas i ekao ovde. Nikad niste hteli sa mnom govoriti, niti me pogledati,
nikad mi niste dali priliku da vas pitam. Ali, sad odlazim preko preko granice, i hou znati,
zato me niste hteli sasluati? Na te njegove poslednje rei oblije vreli stid. Na slepoice joj
navre arko crvenilo. Tek od njegovih rei postane svesna da se nalazi licem u lice s njim, i

da bi volela umreti nego pokazati stid koji je sad izdavao. vrsto stisnuvi usne, trgne uzde
i pone mamuzama i biem udarati konja. Stjuart ga vrstom rukom zadri. Medlin u navali
besa zamahne biem prema Stjuartovom licu, nije ga pogodila i zamahne ponovo. Jednom
jedinom kretnjom, bacivi je gotovo iz sedla, Stjuart joj istrgne bi iz ruke. ali, ni ta kretnja
ni zapovedni izraz koji mu se u tom asu pojavio na licu ne bi je ukrotili, kao to je ukrotio
nakazan ig od bia na njegovom licu. Nita to nije ree on s prizvukom hrabrosti nita to
nije prema onom, kako ste me povredili. Medlin se s mukom svladavala. enskom
intuicijom dokui da Stjuart poseduje neumoljivost ljudi odgojenih u pustinji, i nije je
toliko porazilo kao sada, otkrivanje toga neukrotivog duha. Lice mu je bilo ozbiljno, mrko,
ogoreno. Njegov taman ten je posiveo, a zatim pree u pepeo u boju besa, U njemu jedva
da se i mogao naslutiti onaj finiji, neniji ovek, u ijem je stvaranju ona najvie
uestvovala. Prodoran pogled njegovih oiju palio je. Prolazio je kroz nju i zavlaio se u
nju kao da joj gleda u duu. Uinilo joj se da u njemu na trenutak vidi potajnu setu, enju,
nenadanu teku spoznaju stvarnosti, koja se pomalo gubila i nestajala. Svojom brzom,
enskom intuicijom shvati da je Stjuart netom pretrpio teak udarac spoznavi gorku,
konanu istinu. I trei put ponovio je on pitanje. Medlin je utala. Nije mogla govoriti. Vi
znate da vas volim, zar ne? nastavio je on strastveno. Da vas volim od asa kad ste se
pojavili preda mnom u onoj rupi u irikahui. Ne vidite da sam postao drugi ovek, koji vas
je voleo, radio i iveo za vas. Ne verujete da sam okrenuo lea starom, opasnom ivotu, da
sam postao estit, astan, srean i koristan kauboj vaeg stila. Ne biste hteli priznati, da
nikad nisam nastojao da to saznate, da na vas nisam mislio drugaije nego kao na uzvieno
bie, svoju Madonu. ta vi znate o srcu i dui jednog oveka? Kako biste vi mogli govoriti
o ljubavi, spasu oveka koji je iveo svoj ivot u tiini i osami? ko bi vas mogao uveriti, da
je grubi kauboj, koji je zanemario i majku i sestru, osim u svojim mislima, koji je svojim
odvratnim pijanim ivotom srljao ravno u pakao, videi lice i oi jedne lepe ene
neizmerno uzdignute nad njim, postao ponovo poten, jer je toliko voleo. U svakom je
cvetu video njeno lice, a u plavetnilu neba njene oi. ko bi vas uverio da sam, stojei u noi
pod tim zapadnim zvezdama, duboko u dui bio srean, samo zato to ivim, to mogu za
vas raditi, to sam u vaoj blizini, to vas mogu zatititi od briga, neprilika, i opasnosti, to
sam oseao da sam deo, pa makar i najmanji, onog Zapada koji ste vi zavoleli. Medlin
zanemi. Srce joj pone burno lupati. Stjuart je skoio prema njoj i uhvatio je elinim
rukama. Protrnula je i zadrhtala. Njegov je postupak najavljivao onu njegovu nekadanju
silinu i neobuzdanost. Ne, vi mislite da sam Bonitu skrivao u brdima, da sam potajno
odlazio njoj, da sam sve vreme dok sam za vas radio bio . . . da, znam ta mislite sada
znam. Sve dok vas nisam prisilio da sa mhom budete licem u lice nisam to znao. Kaite
sad! Govorite! Bleda, slepa od uzbuenja, u navali silnoga besa, Medlin nije mogla
zaustaviti tu re, kobnu, poniavajuu, izdajniku, i vikne: Da. Iscedio je tu re iz nje, ali
nije bio dovoljno pronicljiv ni vet da otkrije tajnovite enske motive, da dokui duboko
znaenje njenog odgovora. Za njega je ta re imala samo doslovno znaenje. Potvrdila je da
ga je nepravedno osudila. Ispustivi njenu ruku on ustukne nazad, i ta je kretnja bila zaista
neobina za ovako grubog i neobinog oveka. Onog dana u irikahui govorili ste o veri u
oveka provali iz njega rekli ste da je najsnanije stvar na svetu verovati u prirodu oveka,
da su najvei ljudi oni koji su nisko pali, a onda se opet uzdigli. Rekli ste da verujete u
mene. Uinili ste da sam i sam poverovao u sebe! Taj prekor bez prizvuka gorine ili
prezira bio je teak udarac njenom egoistinom shvatanju vlastite besprekornosti.
Propovedala je krasna naela, ali ih sama nije potovala. Razumela je njegov prigovor,
zapanjila se i pokolebala. Ali, u svom se ponosu osetila suvie povreenom, a u dui suvie

zbunjenom da bi mogla govoriti. Trenutak je proao, a s njim i onaj kratki, prirodan blesak
iskrenosti. Smatrate me pokvarenim ree on. Verujete u ono s Bonitom, a sve to vreme ja
sam mogao bih vas postideti mogao bih vam rei . . . On vrsto stisne zube, prekinuvi tako
daljnju estoku navalu svojih rei. Usne mu se gorko iskrive, a ramena grevito zatrzaju.
Takvo je vladanje dokazivalo teku duevnu borbu, koja je gotovo potpuno njim ovladala.
Ne, ne! promucao je on. Je li to njegov odgovor na neko nesavladivo iskuenje? Ali, tada se
odlunom kretnjom uspravi, poput svladane i naglo osloboene ivotinje. Ali biu onaj
ovek podlac kakvim me drite. Osorno, grubo uhvati je za miicu i jednim zamahom
napola je izvue iz sedla u svoje naruje. Ona padne na njega s nogama zakaenim o
uzengije, potpuno bespomona i nesposobna da se makne. Gnevno, divlje trzala se da se
oslobodi. Sve to joj je uspelo bilo je da se dovoljno visoko mogla uspraviti da pogleda
njegovo lice. Gotovo se skamenila. Zar je namerava ubiti? On je jo vre obuhvati i
pritegne sebi, osetila je udaranje njegova srca, njeno vlastito kao da je zamrlo. Tada on
pritisne svoje vrele usne na njene. Dug, strasan poljubac. Osetila je njegovo dahtanje. Oh,
Stjuarte za . . . klinjem. vas, pusti . . . te me! proape ona. Njegovo bledo lice bilo je iznad
njenoga. Ona je zatvorila oi, a on joj obaspe lice poljupcima ali joj usne i ne takne. Svuda:
po oima, kosi, obrazima, vratu, pljutali su njegovi poljupci poljupci koji su gubili ar i
postajali sve hladniji. Tada je oslobodi, digne i posedne u sedlo, podupirui je jo uvek da
je zatiti od pada. Jedan as Medlin je sedela na konju zatvorenih oiju. Prezala je od svetla.
Sad vie ne moete tvrditi da vas nikada niko nije poljubio rekao je Stjuart. Glas kao da mu
je dolazio iz daljine. Ali, to je moralo doi: odvaite se. Evo! Osetila je neto tvrdo, hladno,
metalno u ruci, vrstim zahvatom ovije on njene prste oko toga. Na dodir tog predmeta ona
oivi, otvori oi. Stjuart joj je dao svoj pitolj. Svojim irokim grudima dodirivao joj je
kolena. Ona ga je pogledala i primetila onaj stari podrugljiv smeak na njegovom licu.
Hajde! Pucajte mojim pitoljem u mene. Budite savrenstvo! Medlin jo nije pravo shvatila
smisao njegovih rei. Moete me ubiti ovde na tom tihom mestu, na breuljku pokraj
Montija Prajsa. S krikom jeze odbaci Medlin pitolj. Smisao njegovih rei, seanje na
Montija, uverenje da e ga ubiti ako samo as due zadri pitolj u ruci, izmami joj taj krik
samooptuivanja. Mogli ste mi pritedeti sve one paklene muke rekao je on uz ponovni
podrugljiv smeak. Lepi ste, arobni i ponosni, ali niste savrenstvo! Princezo Hemond
adios! Vinuo se u sedlo i poleteo poput vetra na svom konju te nestao u umici mimoza.

OTKRIVENA TAJNA
U osami svoje sobe, licem duboko utisnutim u mekane jastuke, leala je Medlin Hemond na
krevetu, jo uvek podrhtavajui zbog uvrede koju je pretrpela. Popodne je odmaknulo. Pao
je mrak i dolazila je no. Medlin se digne i sedne do prozora putajui da joj sve povetarac
ohladi vrelo lice. Satima je muio nepodnoljiv stid, nemoan bes, i beskorisna borba da
razborom nadjaa svoje okaljane oseaje. inilo joj se da joj se nizovi blistajuih zvezda
podruguju svojim nedokuivim sveanim dostojanstvom. Volela ih je, a sad joj se inilo da
ih mrzi, kao i sve to je stajalo u bilo kakvoj vezi s tim divljim, sudbonosnim okrutnim
Zapadom. Vratie se kui. Ediht Vaine je imala pravo, Zapad nije mesto za Medlin
Hemond. Odluka da se vrati nametnula se lako, prirodno pomislila je ona kao rezultat
dogaaja. Nije zbog toga oseala duevnu borbu. Zaista, kao da je osetila olakanje. Te
velike zvezde koje su svojim hladnim, bledim sjajem obasjavale mrane litice, gledale su je
sad, i kao uvek kad bi ih gledala, one su je oarale. Pod zapadnim zvezdama, razmiljala je
pomalo posprdno, u vezi s romantikom kojom su ispunjavale njenu dokonu
sentimentalnost. ali, bile su krasne, izraajne i podrugljive, i privlaile su je. Ah, uzdahne

ona nee biti tako lako ostaviti ih. Zatvori i zatamni prozor i upali svetlo. Bilo je potrebno
da kae zabrinutoj sluinadi, koja je kucala na vrata, da joj je dobro i da nita ne treba.
Lagani korak ispred prozora privue joj panja. ko je to tamo? Nils, Nik Stajli ili Svenson?
ko sad bdi nad njom, otkad je Monti Prajs mrtav, a onaj drugi onaj divljak? Neprirodno je i
nedokuivo da ga saaljeva. Svetlo je smetalo. Potpuna tama bolje je pristajala njenom
neobinom raspoloenju. Povue se, nastojei da se spremi na spavanje. ali, to nije ovisilo o
njenoj volji. Obrazi su joj goreli, ustala je da ih ume. Hladna voda nije ublaila taj ar, ona
tada legne s oajnom enjom da sve zaboravi, i s oseajem olakanja zbog crnog plata
noi. Stjuartovi joj poljupci pale usne i sklopljene oi i njen nabrekli vrat. Oni joj zadiru sve
dublje i dublje u krv, u srce, u duu oni strani oprotajni poljupci strastvenog, krutog
oveka. voleo je, uprkos svom niskom poloaju. Tek kasno u noi Medlin zaspi. Ujutro je
bila bleda i slaba, ali mnogo pribranija. Mnogo kasnije nego obino poe u svoju radnu
sobu. Vrata su bila otvorena, i upravo nasuprot njima, zavaljen u jednoj stolici sedeo je
Svenson. Dobro jutro, gospoice Hemond rekao je on ustajui da je pozdravi svojom
uobiajenom udvornou. Na njegovom izbrazdanom licu bilo je tragova briga. Medlin se
lecnula u sebi, bojei se njegovog ponovnog jadikovanja zbog Stjuarta. Tada ugleda
pranjavog, iscrpljenog ponija u dvoritu i malog magaria koji se savio pod teinom
tereta. Na ivotinjama se videlo da su prevalile dug i naporan put. ije su? upita Medlin. Te
ivotinje? Pa, pripadaju Deniu Mejnsu odvrati Svenson i zbunjeno se nakalje. Deniu
Mejnsu? ponovi Medlin u udu. Da, tako sam rekao. Svenson zaista vie nije bio onaj od
pre. Zar je Dani Mejns ovde? zapita ona neobino radoznalo. Stari stoar mrano potvrdi
glavom. Jest, on je tu. Sjurio je nizbrdo i zagalamio da hoe videti Bonitu. I on je poludio
za tom malom crnookom namiguom. Ma jedva me pozdravio, kad je ve poeo postavljati
drska i udna pitanja. Poveo sam ga unutra da je vidi. Sad je tamo, ve vie od pola sata.
Oito je Svensonova tankoutnost bila povreena. Medlinina radoznalost pree u pravo
iznenaenje, a tada joj ponu nailaziti slutnje. Dah joj zastane. Hiljadu joj misli navre
traei objanjenje. U predsoblju se zauju brzi koraci popraeni zveckanjem mamuza.
Neki mladi ovek istri na verandu. Svojim gipkim telom, odeom i nastupom nalikovao je
kauboju, a takoe nainom kako je nosio oruje. Ali, lice mu nije bilo crveno, nego
svetlosmee, preplanulo od sunca. Oi su mu bile modre, kosa svetla i kovrava. Bio je lep
mladi, otvorenog dobrodunog lica. Ugledavi Medlin, strgne s glave svoj sombrero i
uhvati je za obe ruke. Njegova je estina uznemiri i neugodno dirne, podsetivi je na neto
to je elela zaboraviti. Kauboj sagne glavu i poljubi joj ruke steui ih vrsto, a kad se
uspravio, u oima su mu bile suze. Gospoice Hemond, ona je na sigurnom i gotovo sasvim
zdrava, a ono ega sam se najvie bojao nije se dogodilo, hvala Bogu uzviknuo je. Svakako,
nikad vam neu moi vratiti ono to ste za nju uinili. Priala mi je kako su je dovukli
ovamo dole, kako je Din pokuavao spasiti, kako ste vi branili i Dina i nju, i kako je
Monti ispalio svoj pitolj. Jadni Monti! Bili smo dobri prijatelji, on i ja. Ali, nije to Monti
uinio zbog prijateljstva prema meni. On bi je spasio na bilo koji nain: Monti Prajs bio je
najpoteniji ovek kog sam ikada sreo. Evo, jo su tu Nils, Nik i Din, koji mi se pokazao
prijateljem. Ali, Monti Prajs on je bio velik. Nije znao nita vie od vas, Bila ili ovih
momaka ovde, to je meni Bonita. Svensonova teka, ljubazna ruka padne kauboju na rame.
Dani, to znai to tvoje smueno brbljanje? upita on. Ti malo previe sebi doputa pred
gospoicom Hemond, koju dosad jo nisi video. U redu, opratam ti tvoje udno prianje.
Vidim da nisi pijan. Moda si samo poneto luckast. Hajde, smiri se, i govori razumno.
Lepo, iskreno lice kauboja ozari smeak. Silom potisne suze iz oiju. Tada se nasmeje.
Smeh mu je zvuio deaki veselo i sretno. Bile, stari prijatelju, popusti uzde na trenutak.

Tada se nakloni pred Medlin. Molim, oprostite to sam nepristojan, gospoice Hemond. Ja
sam Dani Mejns, a Bonita je moja ena. Tako sam ludo srean, to je ona spaena i toliko
sam zahvalan vama, da, eto udo je svakako to vas nisam odmah izljubio. Bonita, tvoja
ena! uzvikne Svenson. Tako je. Venani smo ve nekoliko meseci odgovorio je Dani
sretno. Din Stjuart je to uinio. Dobri stari Din, on uiva u enidbama. Mislim da mu ne
mogu nikad uzvratiti sve to je uinio za mene. Vidite, bio sam u Bonitu zaljubljen dve
godine. A Din ti zna, Bile, kako se Din odnosi prema devojkama on je hm, pokuao
privoleti Bonitu da me uzme. Medlini se svi, naglo uskovitlani oseaji sliju u beskrajnu
radost. Neto tamno, duboko, teko i mrano odvali joj se sa srca. Oseala je duboku
zahvalnost prema tom nasmeenom kauboju glatkog lica, ije su modre oi sjale kroz suze.
Dani Mejns! rekla je ona drhtavog glasa i pritomse smekala. Ako ste vi sami toliko sretni,
koliko ste svojom veu razveselili mene, ako zaista mislite da zavreujem takvu nagradu,
moete me smesta poljubiti., Neizmerno zauen, ali s pravom usrdnom eljom, Dani
Mejns iskoristi tu ugodnu dozvolu. Svenson pone duvati. Upravo je bio na pomolu njegov
glasoviti smeak, inae bi Medlin njegovo duvanje smatrala besnim nezadovoljstvom. Bile,
sedni na stolicu ree Dani. Mnogo si propao ovih nekoliko poslednjih meseci: izjedala te
briga zbog tvojih neposlunih deaka, Denija i Dina. Treba se na neem odmarati dok ja
ispriam svoju dugu priu. Priu svog ivota, Bile. On pripremi stolicu za Medlin.
Gospoice Hemond, s vaim doputenjem, ja bih eleo da i vi sluate. Imate lice i oi ene
koja voli sluati o srei drugih ljudi. Osim toga, nekako mi je lake govoriti gledajui u vas.
Njegovo se ponaanje jedva zametno promenilo, verovatno se hteo pomalo hvalisati.
Svakako je izgubio od dostojanstva dok je govorio o svojim snanim oseajima, sad je vie
nalikovao kauboju koji sam sebe hvali ili namerava izvesti neki zapanjujui postupak. sie
s verande i stane pred iscrpljenog konja i magarca. Dotrajali! uzvikne on. Tada silinom
svojstvenom ljudima njegova kova zbaci teret s magarca, skine sedlo i uzde s konja.
Pogledajte samo: pogledajte poslednji nevoljni teret to ste ga nosili. Bili ste verni Deniu
Mejnsu, a Dani Mejns ne zaboravlja! Nikad vie ni sedla, ni ueta, ni uzda, dok ivite.
Samo travu i detelinu i sveu vodu na hladovitim mestima, i udubine pune praine da se
moete do mile volje valjati, poivati i spavati. Tada odmota jedan paket i iz njega izvadi
malu teku vreicu i vrati se na verandu. Tu vrlo oprezno istrese sadraj vreice Svensonu
pred noge. Kamen za kamenom skotrlja se na pod. Svi su komadi bili otri, nazupeni,
oito otkinuti od stene, trup im je bio bel, ispresecan utim ilama i prugama. Svenson
dohvati jedan kamen za drugim, zapanjeno se zagleda u njih, promuca neto, i stavi ih u
usta a onda zagrabi u njih drhtavim prstima. Tada se zavali u svoju stolicu i nasloni glavu
na zid, i dok je zurio u Denija, stari njegov smeak preobrazi mu lice. Gospode Boe, Dani,
jedva si otiao i ve si naleteo na bogatstvo! Dani se uzvieno zagleda u Svensona. Donekle
rekao je on. Dakle, Bile, koliko je toga tu, kai sad odmah bez razmiljanja? Oh, Gospode,
Dani, bojim se izrei: gledajte, gospoice Hemond, pogledajte zlato. iveo sam meu
kopaima trideset godina, i nikad nisam video tako to. Izgubljeni Padrov rudnik! gromko
je viknuo Dani a pripada meni! Svenson je izvan sebe od uzbuenja isputao samo
nesuvisle glasove. Bile, prolo je mnogo vremena otkad si me poslednji put video ree
Dani. tano znam kako si se oseao, jer Din mi je donosio vesti. Sluajno sam naleteo na
Bonitu i nisam je hteo pustiti da jae dalje sama, kad mi je rekla da je u nevolji. Krenuli
smo prema Peloncilu. Bonita je bila na Dinovu konju i trebala se s njim sastati na putu.
Sretno smo stigli u brda i gotovo umrli od gladi u onih nekoliko dana dok nas Din nije
pronaao. I sam je bio u nevolji i nije mogao mnogo nositi sa sobom. Uspeli smo se do
stena i sagradili kolibu. Siao sam dole onoga dana kad vam je Din poslao svoga konja,

Princezo. Nikad nisam video Dina tako slomljena. Dakle, nakon njegova bega prema
granici, Boniti i meni bilo je vrlo teko odrati svoj goli ivot. 3Ali, nekako smo uspeli i,
ini mi se, tada je poela neto oseati za mene. Bio sam poten prema njoj. Ubijao sam
pume i odlazio dole u Rodeo, da prodam njihove koe i onda sam kupovao hranu i druge
potreptine. Jednom sam otiao u ElKajon i naleteo ravno | na Dina. Vratio se iz revolucije
i nekako je bedno izgledao. Ostavio sam ga, poto sam pokuao sve da ga odvuem iz
grada. Mnogo vremena nakon toga Din se uspeo k nama u planinu. Prestao je piti, potpuno
se promenio, bio je ba lep i zgodan. Onda mi je poeo dosaivati neka se oenim Bonitom.
Ja sam bio srean, a i ona, bojao sam se da sve ne pokvarim. Bonita je nekad bila mala
namigua, pa sam se brinuo da e se preplaiti branog ivota. zato sam se opirao. Posle
sam se uverio da sam bio prava budala. Din bi dolazio ponekada, donosio nam je hranu i
uvek me nagovarao da prema Boniti uinim ono to treba. Morao sam popustiti, pitao sam
Bonitu bi li se udala za mene. U poetku nije htela rekla je da ona nije devojka za mene, ali
video sam da joj se predlog jako svia, prema njoj sam se i dalje poteno ponaao. Onda
sam ba poeo uditi da se njom oenim, i bio sam tako srean zbog toga da je ona postala
blaga, mila i lepa kao gorska prepelica. Din je onda doveo padra Markosa da nas vena.
Dani zastane u svojoj prii, disao je brzo kao da je seanje na taj dogaaj izazvalo u njemu
uzbudljive oseaje. Svenson se zaneseno smekao. Medlin se sjajnih oiju nagnula prema
Deniu. Gospoice Hemond, i ti, Bile Svensone, slujate sad, jer ovo to u vam rei veoma
je udno. Onog popodneva kad smo se Bonita i ja venali, posle Dinova i padrova odlaska,
ja sam bio as srean, a as potpuno maloduan. Bio sam nesrean jer sam bio na loem
glasu. Nisam mogao kupiti ni pristojnu haljinu svojoj lepoj eni. Bonita je, sluajui me,
postala vrlo tajanstvena. Priala mi je priu o izgubljenom Padrovom rudniku, poljubila me
i izazivala na najneobiniji nain. Znao sam da venanje ponekad enama zavrti glavom, pa
sam pomislio da je i Bonita zaarana. Dakle, na trenutak je nestala, a kad se vratila, imala je
u kosi nekoliko lepih utih cvetova. Oi su joj bile velike, crne i krasne. Govorila je
smuene stvari o duhovima, koji kotrljaju stene niz kanjone. Tada je rekla da bi mi htela
pokazati gde je uvek sedela i ekala me i straarila dok sam bio odsutan. Povela me do
duge strmine ispod klisure. Bilo je tamo zaista lepo, bistro, a vidik je pucao na dugaku
strminu, u daljini je zjapila pustinja, duboka i crvena. Na toj strmini raslo je uto cvee. Isto
onakvo kakvo je imala u kosi i kakvo je apaka devojka imala pre toliko stotina godina kad
je vodila padra do zlatnog rudnika. Kad sam se toga setio, video Bonitine oi, i uo pucanje
i kotrljanje stene, uinilo mi se da sam poludio. Ali, ne zadugo. Stene su se kotrljale, bile su
zapravo podrovane od nevremena. A tamo pod stenama bila je zlatna ila. Tada sam upravo
pomahnitao. Uhvatila me zlatna groznica: radio sam kao sedamnaest magaraca. Bile,
iskopao sam mnogo zlatne rudae. Bonita je uvala stazu, donosila mi vodu. Na taj nain su
je uhvatili Pet Hejv i njegovi gerilci. Da, da, Pet Hejv je na svaki nain hteo upropastiti
Dina, pa se udruio s Don Karlosom. Bonita e ti ispriati porazne novosti o toj drubi.
Zasad je moja pria samo zlato. Dani Mejns se digne i gurne nogom svoj stolac. Njegove su
modre oi sevale kad je pruio ruku prema Svensonu. Bile, stari prijatelju, stavi je ovamo,
daj mi svoju ruku rekao je on. Uvek si mi bio prijatelj. Verovao si u mene. Eto, Dani Mejns
je tvoj dunik i dunik Dina Stjuarta, a Dani Mejns plaa. Trebam dva partnera za moj
rudnik zlata, tebe i Dina. Ako tu u blizini ima kakav ran koji ti je zapeo za oko, kupujem
ga. Ako bi se gospoica Hemond ikada htela reiti svojih panjaka, stada i kue, ja u ih
kupiti za Dina. Ako je tu kakva eleznika pruga ili grad, koji se njoj svia, ja ih kupujem.
Ako mi se svidi, kupiu to. Hajde, idi i nadi mi Dina. eznem da ga vidim i da mu sve to
priam. Idi po njega: i eto tu, u ovoj kui, s mojom enom i gospoicom Hemond, kao

svedocima, potpisaemo da ste vi moji partneri. Idi, nadi ga, Bile. Hou da mu pokaem to
zlato, da pokaem kako Dani Mejns plaa. I jedina je gorka kap danas u mojoj ai, da se
nikad ne mogu oduiti Montiu Prajsu. Medlin je drhuim usnama pokuavala rei da je
kauboj do kog im je toliko stalo napustio ran. Ali, ar odanosti, to je zraio iz Denievih
oiju, i odsev sree, koji je polepao lice starog stoara, zatvorili su joj usta. Gledala je
velikog Svensona i malog kauboja kako su uzbueno razgovarajui odlazili pronai
Stjuarta. Zamiljala je Denievo razoaranje i tugu i zaprepatenje starog oveka kad saznaju
da je Stjuart otiao preko granice. U tom asu podigne pogled i primeti kako se pribliava
neobina pojava, koja joj se ipak inila poznatom. Padre Markos! Medlin najednom prou
srsi. Sto je znaio njegov dolazak na taj dan? Dosad je uvek izbegavao. Bio joj je
neizmerno zahvalan za sve to je uinila za njegov narod, za crkvu i za njega, ali nije joj
nikad osobno zahvalio. Moda je sad doao zbog toga. Ipak, to joj nije izgledalo verovatno.
Pojava padra Markosa, pa ak i samo spominjanje njega, znalo je u njoj izazvati
neobjanjiv uas, a sad kad je stupio na verandu onako zguren, pognut, alosna lica, ona se
zapanjila. Padre joj se duboko pokloni. Senjora, biste li bili ljubazni, da me sasluate?
upitao je tihim glasom na savrenom engleskom jeziku. Naravno, padre Markos odvratila je
Medlin i uvela ga u svoju radnu sobu. smem li vas zamoliti da zatvorite vrata? nastavio je
on. Radi se o vanoj stvari, moda e vam biti stalo da drugi ne uju to. Medlin zaueno
klimne glavom. Padre polako pozatvara vrata. Senjora, doao sam da vam otkrijem jednu
tajnu i priznam vlastiti grejeh, to sam ga drao za sebe i da vas zamolim da mi oprostite.
Da li se seate one noi, kad me senjor Stjuart dovukao pred vas u ekaonicu u ElKajonu?
Da odgovorila je Medlin. Senjora, od one ste noi ena senjora Stjuarta! Medlin se gotovo
skamenila, inilo se da samo slua, ali nita ne osea. Vi ste ena senjora Stevatra. Drao
sam tajnu pod pretnjom smrti, ali sad vie ne mogu. Senjor Stjuart neka me slobodno ubije.
Ah, senjora, sve je to vama udno. Vi ste one noi bili tako preplaeni da niste znali to se
dogaa. Senjor Stjuart se meni zapretio, a vas je prisilio. Morao sam izgovoriti rei obreda.
Vas je prisilio da panski kaete: da, a ja, senjora, poznavajui dela tih grejenih kauboja, i
bojei se da ne budete osramoeni, vi toliko lepi i plemeniti, nisam mogao drugo nego
venati vas po svim pravilima. Da budete barem njegova ena. Zato sam vas venao po
obredu svoje crkve. Gospode Boe! zavapi Medlin ustajui. Sasluajte me! Zaklinjem vas,
senjora, sasluajte me do kraja! Ne odlazite! Ne gledajte tako tako! Ah, senjora, dopustite
da kaem koju re za senjora Stjuarta. Bio je pijan one noi, i nije znao to radi. Ujutro je
doao k meni i traio da se zakunem na raspelo da neu otkriti sramotu koju vam je nanio.
Ako to ne uinim, da e me ubiti. Jedan ivot amerikom vakerosu ne znai mnogo,
senjora. Obeao sam da u potovati njegovu zapoved. Ali, nisam mu rekao da ste mu vi
zapravo postali ena. Nije ni u snu mislio da sam vas uistinu venao. Otiao je da se bori za
slobodu moje zemlje. Senjora, on je hrabar vojnik, ja sam se i dalje muio sa svojom
tajnom. Da je bio ubijen, nikad vam je ne bih otkrio. Ali, dok je na ivotu, znao sam da vam
to ipak jednom, moram otkriti. Zaista je neobino to su senjor Stjuart i padre Markos doli
zajedno na taj ran. Velika promena koja je vaom dobrotom nastala u mom ljubljenom
narodu nije vea od one koja se dogodila sa Stjuartom. Senjora, bojao sam se da ete
jednoga dana otii nazad, svojoj kui na Istok, a da ne saznate istinu. Jednom sam prilikom
sve priznao Stjuartu i rekao mu da to moram priznati i vama. Senjora, ovek je gotovo
poludio od sree. Nikad nisam video tako uzvienog veselja. Nije mi vie pretio da e me
ubiti. Taj jak i okrutan vakeros molio me da vam ne kaem, da nikad ne otkrijem tajnu.
Priznao mi je da vas voli ljubavlju nalik na pustinjsku oluju. Zakleo se svim to mu je
nekad bilo sveto, mojim raspelom i mojom crkvom da e biti poten ovek, i dostojan toga

to je saznao, to jest vas, svoje potajne ene, za kratko vreme koje mu ivot doputa da vas
kao svetinju oboava. Vi to nikada ne biste trebali saznati. Zato sam vrsto stisnuo usne i
alei ga i bojei se, i molio se za neki traak svetla. Senjora, Stjuart je iveo u raju ludaka.
esto sam ga viao. Kad me poveo u brda da venam onu hirovitu Bonitu i njenog
ljubavnika, osetio sam potovanje prema oveku, iji su nazori o prirodi, ivotu i Bogu
toliko razliiti od mojih. Ali, ovek tuje Boga u svim materijalnim stvarima. Stjuart je deo
vetra, sunca, pustinje i brda, koji su ga stvorili. Nikad nisam uo lepih rei od onih kojima
je uveravao Bonitu da se uda za senjora Mejnsa, da zaboravi svoje stare ljubavnike, da bi
odsada bila srena. On je njihov prijatelj. voleo bih, da vam mogu objasniti to to znai.
Zvui jednostavno, a i jest jednostavno. Sve su velike stvari takve. Za senjora Stjuarta bilo
je prirodno da bude odan svom prijatelju, da potuje enu koja je poklanjala svoju ljubav,
da se veaju i da im pomogne u njihovoj nevolji i samoi. Bilo je prirodno, to on nikada
nije govorio o njima. Bilo je prirodno da svoj ivot poloi branei ih, ako im zapreti
opasnost. Senjora, elim da shvatite: za mene ovek ima istu postojanost, istu snagu, iste
bitne oznake, a sve to dovodim u vezu sa svim fizikim ivotom oko sebe u toj divljoj
krevitoj pustinji. Medlin je sluala kao zaarana. Ne samo to je taj reiti svetenik svojim
blagim glasom znao ganuti i srce i duu, njegovi bi hvalospevi o Stjuartu bili za nju pravo
slavlje i onda da ih je izgovorio i najgrubljim kaubojskim jezikom. Senjora, ja vas molim,
ne shvatite krivo moju misiju. Osim to sam otkrio svoju tajnu, moja je dunost da vam
kaem nekoliko rei o oveku ija ste ena. Svetenik sam i poznajem duu oveka. Boji
su putevi nedokuivi. Ja sam samo njegov skromni posrednik. Vi ste plemenita ena, a
senjor Stjuart je pustinjski elik nanovo iskovan u kunjama ljubavi. Kraljica od Sabe?
Senjor Stjuart se kleo da e me ubiti ako ga izdam. Ali, on nee podignuti ruku na mene.
Jer taj ovek osea za vas veliku, istu ljubav, koja ga je promenila. Ja se vie ne bojim
njegova besa, ali se bojim njegove srdbe, ako ikad dozna da sam vam govorio o njegovoj
ljubavi, o njegovom zamiljenom raju. Gledao sam njegovo tamno lice okrenuto prema
suncu to je zapadalo nad pustinjom. Gledao sam to lice kad ga je okrenuo prema svetlu
zvezda. Razmislite, plemenita i arobna gospodo, o tom njegovom raju! Da vas voli
ljubavlju koja se uzvisila nad sve ljudske strasti, da zna da ste njegova ena, njegova, da
neete nikada biti ena nekom drugom oveku ako on sebe ne rtvuje, da vas gleda potajno
se ponosei vama i srean da vas titi dok mu je to mogue, da se osea srean dok vam
slui, da eka trenutak kad e, a da vam nikad ni rei nee moi rei, otii da bude ubijen
kako bi vas uinio slobodnom. Senjora, to je lepo, uzvieno, grozno. To me dovelo k vama
s mojom ispovijeu. Senjora, ponavljam, Boji su putovi nedokuivi. Koliki je va uticaj
na senjora Stjuarta? Nekad je bio samo zver, brutalna i bezobzirna, sada je ovek nisam mu
video ravna. Zato vas preklijnem, i kao skroman svetenik, i kao prijatelj oveanstva, pre
nego to poaljete Stjuarta u smrt, uverite se da u tom nema nikakve mistine Boje
providnosti. ljubav, svemona, blagoslovljena i neznana, ovde je na delu. Senjora, uo sam
da ste negde u bogatim istonim gradovima vrlo otmena gospoa. Znam da ste dobri i
plemeniti. I to je ujedno sve to elim znati. Za mene ste samo ena, kao to je i senjor
Stjuart samo mukarac. Zato vas molim, senjora, pre nego dopustite da vam Stjuart da
slobodu uz taj uslov, propitajte malo sebe nije li vam potrebna njegova ljubav, da ne biste
odbacili neto divno i plemenito, neto to ste sami stvorili.

SJAJ ZAPADNIH ZVEZDA

Medlin Hemond je, zamraena vida, poput progonjene zveri pojurila u svoju sobu. Uinilo
joj se da je udarac groma tresnuo u krhke temelje snova, to ih je ona istkala oko pravog,
stvarnog ivota. udesna pria Denija Mejnsa, neobino kajanje kojim je poalila svoju
nepravdu prema Stjuartu, pa zapanjujua tajna koju joj je otkrio padre Markos sve je to bilo
zaboravljeno naglom spoznajom vlastite ljubavi. Trala je kao da je progone. Druim je
rukama zakljuala vrata, povukla zastore na prozorima, koji su izlazili na verandu, i
odmaknula stolice da bi mogla prolaziti itavom duinom sobe. Sad je bila sama i hodala je
nemirnim, brzim koracima. Ovde je mogla pokazati svoje pravo lice bez maske: mogla je
prekinuti svoju uobiajenu naviku da skriva istinu pred sobom i pred svetom. U polumraku
i odvojenosti svoje sobe mogla si je dopustiti tu izdaju same sebe. Odjednom se zaustavila
u svom brzom koraanju. Misao, dotad sputavana razborom, oslobodila se. Druim
usnama proape, a zatim glasno ree: Hou da to kaem, da to ujem. Ja ja ga volim!
Volim ga! ponovila je ona, zapanjujuu injenicu, ali je istovremeno posumnjala u vlastiti
ja. Zar sam to ja, Medlin Hemond? to se dogodilo? ko sam ja? Stajala je tako da je svetlo s
jednog nezastrtog prozora padalo na njenu sliku u ogledalu. ko je ta ena? Oekivala je da
e videti poznatu, staloenu osobu, mirnu i uglaenu, tamnih oiju na smirenom licu i
vedrih ponosnih usana. Ne, nije ugledala Medlin Hemond, niti ikog koga je poznavala. Jesu
li je i oi zavarale kao srce? Pojava u ogledalu bila je puna ivotne snage, ruke je
pritiskivala na uzburkane grudi koje su se dizale i sputale sa svakim uzbuenim dahom.
Lice te osobe bilo je bledo, zaneseno, udesno ozareno, poluotvorenih drhtavih usana i
velikih traginih oiju to nije moglo biti lice Medlin Hemond. ali, gledajui, spoznala je da
je nikakva mata ne bi mogla stvarno prevariti: ona je ipak ta ena koja se napokon nala na
kraju svojih sanjarija. U jednom jedinom trenutku uoi svoju promenu, dokui joj uzrok i
znaenje, prihvati ih kao neizbene i smesta ponovo zapade u ono zbunjeno, iznenaeno
stanje. Spokoj se inio nedostinim, iznenaenje je svu obuzelo. Nije se mogla vratiti
nazad, da izbroji sve svoje bezbrojne nezameene propuste. Njena nekadanja mo
razmiljanja, rasuivanja, ak i same misli, kao da su se utopile u jaini novog oseaja.
Svaku svoju instinktivnu kretnju doivljavala je kao fiziko olakanje, dok je njena
nehotina duevna borba teko izmuila, ali joj je bila i neizrecivo draga, a obe kao da su
bile tek rezultat iznenaenja. U prirodi, kao to je njena, u takvoj je prirodi ovako snaan
oseaj bio potisnut. Bila je to posledica odgoja, i trebalo je vremena da taj iznenadan
preobraaj, ta nagla spoznaja ljubavi, stekne pravo na ivot i u njemu se odri. Malopomalo
doao je i taj poslednji, ohbrabrujui trenutak, i Medlin Hemond obuzela je ljubav i misao
na oveka koga je volela. Jo u jeku njena besa, ona nova, tek nasluena osobnost
suprotstavila se optubi protiv Dina Stjuarta. Njene su se misli vrzle oko njega i njegova
ivota. Videla ga je pijanog, brutalnog, pa naputenog i osamljenog. Tada se iz tih slika
polako izvije druga, o drugaijem oveku slabom, bolesnom, promenjenom doivljajima
kako jaa, postaje drugaiji, tih i osamljen poput orla, utljiv, neumoran, odan i blag poput
ene, izdrljiv kao elik, i na kraju plemenit. , . Ona se umirila. U trenu njeno
se muno raspoloenje promeni i ona pomisli na stvarnost, lepotu i udo Stjuartova
uzdizanja. Bila je uverena da mu je pomogla u njegovu usponu. Njen je uticaj ovde urodio
najboljim plodom, a i u njenu je karakteru uinio udo. Preko njega je stekla veu,
plemenitiju veru u oveka. Beskrajno je vie primila nego to je dala. U brzom sledu njenih
misli nagomilao se itav rudnik dragocenosti iz prolosti. ivo su pred njom iskrsle rei
onog pisma to ga je Stjuart pisao njenom bratu. Ali, ah ona je ve tada znala. Iako joj onda

to nije znailo nita, danas joj znai sve. Setila se kako je njena rasputena kosa leprala
oko njegovih usana one noi kad je jahao nizbrdo drei je u naruju. Setila se neobinog
ponosa u Stjuartovim oima, kad je sluajno video u beloj haljini s crvenim ruama na
grudima, kad je oekivala svoje prijatelje s Istoka. Onako naglo, kako su naletela, ta su
sanjarska seanja i nestala. Njene misli nisu se mogle smiriti. Sve to je mislila i oseala
najavljivalo je samo zbrku. Nehajno i oajno odbacila je i poslednji ostatak
samosvladavanja i okrenula se od nekadanjeg starog, bledohladnog samozadovoljnog
vlastitog ja, da stane licem u lice s tom neobinom, jakom, strastvenom enom. Tada,
pritisnuvi ruke na svoje uzburkano srce, zatvorenih je oiju oslukivala reske glasove
sluajnosti, istine i sudbonosnih trenutaka. Cela je pria sad bila jasna, jednostavna u svim
svojim sloenim pojedinostima, udna i lepa, besprekorna u svojim dokazima o velikoj
Stjuartovoj ljubavi, o njenoj vlastitoj sanjivoj zaslepljenosti, i od prvog, kobnog do
poslednjeg asa puna nesluene tragedije. Medlin poput zatoenika u eliji, zapoe ponovo
hodati sobom gore-dole. Oh, sve je to strano! zavapi. ena sam mu. Njegova ena! Onaj
susret s njim venanje, pa njegov pad, ljubav, uspon, utnja i ponos. A ja mu nikad neu
moi nita biti. Zar bih mu mogla neto biti? Ja, Medlin Hemond? Ali, ja sam njegova ena,
i volim ga. Njegova ena! ena jednog kauboja! To bi se moglo ponititi. Zar se moja
ljubav moe ponititi? Oh, zar elim da se neto poniti? On je otiao. Otiao! Zar je mogao
i pomisliti? Neu, ne smem na to misliti. On e se vratiti, ne, on se nikad nee vratiti. Oh,
to da radim? Dani koji su sledili u toj bujici oseaja bili su beskrajni, olovni i beznadni,
nepregledan niz munih sati, bez sna i spokoja, opsednuta strahom koji je pomalo prelazio
u muenje, strahom da je Stjuart preao granicu samo da bi dobio metak koji e njoj vratiti
slobodu. Jednog joj je dana sinulo da je to zaista tako. Njen joj je duh to doaptavao, ne tiho
i neno kako je nekada postajala svesna mnogih drugih pojedinosti, nego odluno, jasno,
snano zarivi to u njenu spoznaju. Trpela je. Njena je duevnost izgarala, a odsev toga
dubokog plamena odraavao se u njenim oima. Sva se zatvorila u sebe, ekajui da njena
bojazan bude potvrena. Povremeno bi bila besna na sebe, na Stjuarta, i na to to nije znala
vladati dogaajima. Trebalo je uiti od Ambroza uzviknula je gorko, a ta gorina nije ba
bila u skladu s njenim ponosom. Setila se Kristinina prianja o Ambrozovoj prosidbi. On
mi rekao voli me, on me poljubio, obujmio, stavio na konja, odjahao sa mnom, on venao
me. Ve u sledeem trenutku Medlin bi odbacila takvo tvrdokorno svojatanje ljubavi, koje
je ipak sve dublje u nju prodiralo. Poput mrane sene svuda je sledilo vlastito prekoravanje.
Bila je slepa za estitost jednog oveka, njegovu muevnost i tenje, ispravnost i odanost.
Ogluila se i nije ula ljubav i plemenitost koje je sama stvorila. Ozbiljne mudre rei padra
Markosa svuda su je progonile. Borila se sa svojom ogorenou, prezirala svoju
inteligenciju, mrzila svoj ponos i, predajui se enji, njom je potpuno ovladala ta beznadna
ljubav. > , : . . . . Izbegavala je sjaj zvezda, kao to je i odluno od sebe terala
svako i najmanje seanje na Stjuartovo celivanje. ali, jedne je noi pola do prozora. I opet
su sjale njene zvezde! Krasne, spokojne, kao uvek. Samo jo bliskije, toplije i kao da je
mekim, blaim nainom ele pouiti da je aljenje beskorisno, i kao da joj svojim
jedinstvenim sjajem otkrivaju najvee pravilo ivota: sluiti se istinom. Te sjajne zvezde
uinile su je popustljivom. apnula im je da su je one zarobile da je Zapad zarobio, i Stjuart
zauvek, bio iv ili mrtav. Predala se svojoj ljubavi. I bilo joj je kao da je on tamo, sa svojim
tamnim licem, plamenim oima, estok u svojim pokretima kad je u onom asu oprotaja
trgnuo i pritisnuo na svoje grudi, a onda poljubio onim jedinim goruim strastvenim
celovom, pa zatim hladnim obamrlim usnama odricanja. Ja sam tvoja ena! aptala je. U
tom eznutljivom, zanesenom trenutku, u svom prvom zbunjujuem predavanju ljubavi,

dala bi sve, pa i ivot, da ponovo bude u njegovu naruju, da joj se usne ponovo spoje s
njegovima, i da mu zauvek izbije svaku pomisao na sudbonosnu rtvu. A ujutro sledeeg
dana, kad je izala na verandu, Svenson izmuen i mrk, promrmljavi neto nerazumljivo,
prui joj vest iz ElKajona. Ona proita: El Kapitan Stjuart, zarobljen jue u borbi s
pobunjenicima. Bio je snajper u redovima federalaca. Osuen na smrt. Bie streljan u
etvrtak o zalasku sunca.

VONJA AUTOM
Svensone! Medlinin se vapaj otkinuo iz slomljena srca. Bio je to krik agonije. Ali, takoe je
znaio naputanje lanog ponosa, preivelih uverenja beskrvnog drutva, i nepoznavanja
vlastitog ja. Otkrivao je i konanu pobedu vlastitih sumnji, a iz mraka tih sumnji rastao je
ojaan duh ene koja je nala sebe, svoju ljubav, svoje izbavljenje, svoju dunost prema
jednom oveku ene koja nije htela biti prevarena. Stari je stoar stajao pred njom nem,
urei u njeno votano lice i plamtee oi. Svensone! Ja sam Stjuartova ena! Gospode
Boe, gospoice Hemond! provalilo je iz njega. Znao sam, da se neto strano dogaa. Da,
to je uasno alosno! Zar mislite da u dopustiti da bude ubijen sad kad ga poznajem, kad
sam se osvestila, kad znam da ga volim? zapita ona brzo, strastveno. Oslobodiu ga. Danas
je sreda ujutro. Imam trideset est sati da spasim njegov ivot. Svensone, poaljite po Linka
i auto! Tada pojuri u svoju radnu sobu. Mislila je neobino brzo i jasno. Prema planu to joj
se munjevitom brzinom rodio u glavi, trebalo je otposlati brino sastavljene telegrame u
Vaington, Nju Jork i San Antonio. Glasili su na senatore, narodne zastupnike, ljude na
visokim poloajima javnog i privatnog ivota, one koji su je poznavali i koji e joj pomoi
koliko god to bude u granicama njihovih mogunosti. Nikad joj dosad njen poloaj nije
znaio nita, do dananje situacije. Nikad jo u njenom ivotu, novac za nju nije imao takvu
mo kao sada. Da je sad siromana! Ledena A jeza zaustavi i samu klicu te pomisli. Otera
te kobne misli. Ta, mona je, bogata. Stavie u pokret sva neograniena financijska
sredstva, ispreplesti sve ice, konie i niti ispod povrine politikog i internacionalnog
ivota, otvorenu, slobodnu, trgovaku vrednost novca ili duboku, podzemnu, tajnovitu,
neprocenjivo monu silu pokrenutu zlatom. Ona moe spasiti Stjuarta. Rezultate mora
oekivati obamrlih oseaja, i napeta gotovo do neizdrljivosti. Ipak, nee dopustiti da joj se
nametnu misli o neuspehu. Kad je izala iz kue, ve je tamo stajao auto i Link, spokojna,
vedra izraza, s kacigom u ruci, i Svenson, koga je takoe potitenost naputala, a obuzimalo
ga je Medlinino raspoloenje. Link, odvezite Svensona u ElKajon, da bi na vreme uhvatio
voz za El Paso rekla je ona. Tamo priekajte da se vrati i, ako ikakva poruka doe od njega,
odmah mi javite telefonom. Tada je Svensonu dala telegrame, koje e otposlati iz ElKajona
i ekove, da ih unovi u El Pasu. Naredi mu da poe pred vojnu huntu, koja je tada bila
smetena u Huarezu, da im objasni situaciju i zatrai od njih neka ekaju upute iz
Vaingtona, koje trae zamenu Stjuarta ratnog zarobljenika, i neka pobunjenikim vlastima
ponudi otkupninu za njegovu slobodu. Kad je Svenson sasluao do kraja, njegovo se veliko,
pognuto telo uspravi, i senka njegova starog smeka preleti mu preko usana. Nije vie bio
mlad, i nada nije odjednom mogla oterati mrku i kobnu stvarnost. Kad se sagnuo nad njenu
ruku, njegovo je dranje bilo ljubazno i puno potovanja. ali, ili nije smogao rei, ili je
osetio, da u takvim trenucima ne treba prekidati tiinu. Seo je pokraj Linka, koji spremi u
dep svoj sat, koji je vrlo paljivo prouavao, i sad posegne za volanom. Kola zakripe,
zatutnje, trnu, pa polete niz breuljak i dugaak kosi obronak, da bi izbila na ravnu cestu u
dolini i nestala u oblaku praine. Prvi je put nakon mnogo dana Medlin ponovo posetuila

svoje vrtove, obore, jezera i naselja kauboja. Iako je samu sebe uveravala da je mirna, ipak
je sumnjala u to: Nils, Nik i Frenki Slad sigurno to smatraju udnim. Njima se situacija
verovatno ini munom i neobinom. Ponaali su se kao da bi joj neto hteli rei, a ipak se
nisu usudili. To je zaudilo zar su znali da je ona Stjuartova ena? Svenson nije imao
vremena da im to kae, osim toga on ne bi bio spominjao injenice. Ti kauboj jedino znaju
da je Stjuart osuen na smrt streljanjem, i da ne bi u onako oajnom raspoloenju otiao
preko granice, spreman da se bori, da se Medlin nije s njime svaala. Razgovarala je s
njima o vremenu, o konjima i govedima, pitala Nilsa, kad mora poi na posao, a onda se
okrenula da ode sa iroke, suncem obasjane verande nadsvodene lukovima od erpia, gde
su kauboj stajali tihi, otkritih glava. Tada se terana nekim unutarnjim nagonom zaustavi.
Nils, vi i Nik ne trebate danas ii na posao rekla je ona. Mogli biste mi trebati. Ja . . . ja . . .
Ona se prekine oklevajui i ostane asak neodluna. Pogled joj padne na Stjuartovog
velikog vranca, koji se poigravao nedaleko u oboru. Poslala sam Svensona u El Paso
nastavila je tihim glasom kojemu nikako nije mogla udahnuti odlunost. On e spasiti
Stjuarta. Trebam vam rei: ja sam Stjuartova ena! Osetila je zaprepatenje, koje je ove
ljude prikovalo na mestu. Sputena pogleda ona ih ostavi. Vrativi se kui, u svoju sobu,
ponela se spremati. Za to? Da eka! Uinilo joj se da se velika nevidjiva sena ulja za
njom. Pokuavala je nekako zabaviti, ali joj je duh bio zaokupljen samo Stjuartom i
njegovom sudbinom. Zato je postao federalac, razmiljala je. :. , , . . Postigao
je in El Kapitan, borei se za Maderu ustanika. Ali, Madera je sad federalac i Stjuart mu je
ostao veran. Je li on preao granicu zbog kakvih drugih motiva, osim onog koji je dobacio
Medlini onim prezirnim reima, podrugljivo se smeei: Mogli ste mi pritedeti celi pakao
neprilika! Kakve neprilike? Opet oseti onu hladnu jezu kao kad je dodirivala pitolj, koji je
odbila s uasom. Pod neprilikom je mislio na onaj jedini nain na koji ovek treba umreti
da ne bude kukavica. Ali, nije li imao kakvih drugih motiva? Setila se Don Karlosa i
njegovih gerilaca. Tada se sledila od pomisli da je Stjuart mislio progoniti Don Karlosa,
susresti se s njim, ubiti ga. Bilo bi to osvetniko delo, utljivog, nepomirljivog oveka,
potaknutog okrutnom pravdom, upravo kao onaj sudbonosni nagon Montija Prajsa. Takvo
se delo moe oekivati od Nilsa, Nika Stajla, i . . . ah, i od Dina Stjuarta: Medlin oseti
aljenje to Stjuart, iako se u moralnom pogledu uzdigao na zavidnu visinu, nije mogao
svladati elju da ubije neprijatelja. Lokalne novine, koje bi uvek s danom zakanjenja
stizale iz El Pasa i Daglasa, nikad je dosad nisu naroito zanimale. Sad je, meutim,
skupljala sve primerke do kojih je mogla doi, i itala sve obavesti, koje su se ticale
revolucije. Svaka joj se re inila iva, puna pokretne, sudbinske snage.
Medlin je nastavljala itati grozniavom brzinom. Nije to pravi rat, nego pljaka, pale, i
izgladnjivanje jedne beznadne revolucije. Pet ljudi pogubljeno zbog navodnih beznaajnih
uvreda. Kakvi su onda izgledi za zarobljenika iz federalne vojske neprijatelja od koga su
strahovali, za amerikog kauboja, koji je dospio u pande tih krvoednih ustanika? Strpljivo
je ekala duge, beskonane sate i hvatala se vrsto, nepokolebljivo za onaj traak nade.
Nikakva vest nije stigla. O zalasku sunca izala je iz kue u neopisivim mukama
neizvesnosti. Okrenula se prema pustinji, s nadom, molbom da ostane jaka. Pustinja nije na
nju delovala kao spokojne, uvek jednake zvezde, koje bi joj smirivale duh. Pustinja je
crvena, promenjiva, tajanstvena i strana, kao i njeno raspoloenje. Zamagljeno sunce
obasjalo je veliko, mrko, golo prostranstvo stenja i peska. Crna i pretei kobna, uzdizala se
planina irikahua. Daleki, modri vrhovi gorja Guadalupe kao da su joj aptali i naginjali se
prema njoj. Iza njih, negde, iveo je Stjuart svoje poslednje kratke sate sate koji su se njoj

inili neizmerni, beskrajni, nepodnoljivi. No je pala. Ovog je puta blede, ravnodune

zvezde nisu umirile. Tada se povukla u tiinu i osamljenost svoje tamne sobe, gde je leala
otvorenih oiju i ekala ekala. Uvek su je se duboko doimali tama i misticizam noi, pa je
i sad njen duh lutao tom gluvom, sablasnom tamom. Ipak je budno oseala i vanjske
dojmove. ula je odmerene korake uvara, lepranje zastora na vetru, pa udaljeno tugaljivo
zavijanje kojota. Malo-pomalo mrtva tiina noi pritiskala je veom, olovnom teinom.
Crna tiina vladala je tako dugo, da je, kad su se pojavili sivi obrisi prozora, tu sliku
smatrala samo fikcijom i uinilo joj se da zora nee nikad svanuti. Molila se da sunce nikad
ne sine, da nikad ne bi zapoelo svoj dvanaestosatni put prema zalasku, koji bi mogao biti
koban za Stjuarta. Ali, zora je svanula, nemilosrdna i beutna, doao je dan, a to je bio
etvrtak! Prene je otro zujanje telefona. Skoi do aparata. Halo, halo gospoice Hemond.
Zaula je glas. Ovde Link. Imam vesti za vas. Povoljne, kae inovnik. Odmah polazim
kolima. Zaas u dojuriti. To je bilo sve. ula je kako je lupnula slualica, kad je Stivens
odloio. Gorela je od elje da sazna vie, ali bila je neizmerno zahvalna i za to Povoljne!
Onda je Svenson sigurno imao uspeha. Srce joj je burno udaralo. Odjednom je obuzme
klonulost i ruke su joj postale potpuno nemone. inilo joj se da oblaenje traje hiljadu
godina. Doruak je za nju bio tek neugodna dunost, i pomogao joj je jedino da skrati
beskrajne minute. Konano je udaljeni um nagovestio dolazak automobila. Postupno se
pretvarao u sve jai tutanj, koji je naglo utihnuo nakon bunog zaustavljanja motora. Da joj
kolena nisu klonula, izletela bi doekati Linka. Kad ga je ugledala, stajao je sa lemom
zabaenim na zatiljak i sa satom u ruci, gledao je svojim mirnim, vedrim smekom,
ispriavajui se na svoj uobiajeni nain: Pedeset tri minute, gospoice Hemond rekao je
on. Morao sam zaobii stado bikova i njih nekoliko poterati s puta. Tada joj preda snop
brzojava. Medlin ih otvori druim rukama i preleti zamagljenim pogledom. Oni iz
Vaingtona uveravali su je o svim moguim uslugama, drugi su bili izNju Jorka, neki su na
panskom jeziku stigli iz El Pasa, ali ih tako na brzinu nije mogla tano prevesti. Zar nikad
nee nai Svensonovu poruku? Bila je poslednja i podua. Proita je: Otkupio Stjuartovo
osloboenje. Takoe uredio njegov premetaj kao ratnog zarobljenika. Oboje slubenim
putem. Bie spaen, ako obavest stigne njegovim krvnicima. Telegram nije siguran.
Nemam u to poverenje. Poite s Linkom do Ague Priete. Ponesite panske telegrame. Bie
zatita, i osigurae Stjuartovo osloboenje. Povedite Nilsa. Ne prezajte ni pred im. Kaite
sve Linku, verujte mu neka gospodari onim autom. Stajltvel. Prvih nekoliko redaka
Svensonove poruke uzneli su Medlinin duh do sree i zahvalnosti. ali, itajui dalje, zastane
joj dah, i proe je ledena jeza. Kod poslednjih rei oslobodi se straha i sumnje i hladnim
mirom utvrdi injenice. itajte ree kratko, pruajui Linku brzojav. On ga sriui proita i
pogleda je otvoreno. Linik, poznajete li ceste, i puteve pustinju odavde do Ague Priete?
upita ga. Svakako, tu sam nekada najee prebivao sa svojim govedima, a znam i Sonoru.
Moramo stii u Agua Prietu pre zalaska sunca, mnogo pre, ako je Stjuart u kojem oblinjem
logoru, trebamo stii do njega jo na vreme. Gospoice Hemond, to je nemogue! uzviknuo
je on. Svenson je lud, ako to kae. Link, moe li se autom doi odavde do severnog
Meksika? Moe, ali bi dugo trajalo. Moramo to uiniti u najkraem vremenu nastavila je
ona uzbueno. Inae bi Stjuart mogao biti verovatno e biti pogubljen. Link Stivens kao da
je odjednom klonuo, zgurio se, i postario, izgubio je svu svoju vedrinu. Ja sam tek priprosti
kauboj, gospoice Hemond procedio je on s mukom. Jedinstvena se promena primeti na
njemu. Strahovit je to put, tamo iza granice, ako kojom sreom ne razbijem kola, kosa e
vam u najmanju ruku posedeti. Uvek ete oseati posledice te vonje. Ja sam Stjuartova
ena rekla je ona i pogledala ga. Nije to rekla namerno, nego kao razlog koji e ga uveriti u

potrebu njena putovanja, nego da mu pokae koliko o njemu ovisi. On skoi kao uboden
kretnjom Stjuarta i Montija Prajsa. Taj je ovek bio od istog krutog soja. Medlinine rei
potekle su tada kao bujica: Ja sam Stjuartova ena. Volim ga! Bila sam nepravedna prema
njemu i moram ga spasiti. Link, verujem u vas. Zaklinjem vas, uinite sve to moete zbog
Stjuarta i zbog mene. Poi u na taj put radosno i hrabro. Ne marim gde i kako ete voziti.
Drae mi je i da padnem u kakav kanjon ili da se razbijem na stenama, nego da ne pokuam
spasiti Stjuarta. Kako je krasna bila reakcija toga grubog kauboja. Videla je njegovu
nesebinost, slabljenje onog divljeg izraza s njegova lica i vraanje starog hladnokrvnog
obesnog sjaja u njegove oi, i oseala da se neto neobino dogaa s njime. Bilo je to vie
nego samo volja, hrabrost, i portvovanje. Kao da su krvne veze spajale njega i Medlin.
Ona je opet osetila onu neprotumaivu zajedniku znaajku, toliko suptilnu i gotovo
nevidljivu koja je, ini se, bila zajednika svim tim divljim kaubojma. Gospoice Hemond,
taj put nije mogue prei autom, ali ja u to uiniti odgovori on. Njegov hladnokrvan, vedar
pogled uzbudi je. Trebae mi moda pola sata da pregledam kola i spremim sve to mi
treba. Nije mu mogla zahvaliti. Umesto odgovora zamoli ga da kae Nilsu i ostalim
kaubojma izvan slube da dou pred njenu kuu. Kad je Link otiao, Medlin asak razmisli
o pripremama za put. Telegrame, i sav novac koji je imala, stavi u konu torbu. Bila je u
tankoj beloj haljini, koja nije bila pogodna za putovanje, ali nije htela izgubiti ni asa s
presvlaenjem. Obue dugi putni ogrta, a glavu i vrat pokrije koprenom, koju sloi tako da
bi njom, ako zatreba, mogla pokriti lice. Seti se jo da ponese i rezervne naoare za Nilsa, a
onda navue rukavice i izae iz kue spremna za putovanje. Nekoliko je kauboja ekalo.
Objasnila im je situaciju i zaduila ih da uvaju imanje. Zatim se obratila Nilsu i zamolila
ga da je prati na tom pustinjskom putovanju. On sav pobeli u licu, Medlin to podseti na
njegov smrtni strah od auta i Linkove vonje. Nils, ao mi je, to to od vas traim dodala je
ona znam da mrzite auto. Ali, trebam vas mogla bih vas tako nuno trebati. Ali, gospoice
Hemond, sasvim krivo mislite, da ja mrzim auto, bio sam samo ljubomoran na Linka, a
momci su me onda ismejavali, da se bojim brze vonje. Zaista sam silno ponosan to idem i
mislim da bi mi sigurno bilo krivo, da me niste pozvali. Ako idete tamo dole meu Grizere,
trebaete me. Njegov odmeren, polagan govor, s prizvukom hvalisanja i smeak kojim je
gledao, nisu Medlin ni najmanje zavarali. Lice mu je jo uvek bilo sivo. Ma kako je to bilo
teko shvatiti, Nils je oseao strahovit, potajan strah od belog auta, samo to nije hteo
priznati. I tu se opet pokazala njegova odanost. Medlin zauje um motora. Link se pojavio
vozei uz padinu. Kratkim zaokretom zaustavi se pred verandom. Sa svake je strane
automobila privezao po jednu dugu debelu dasku, a gde god je bilo mesta, potrpao je
rezervne gume. Jedno od stranjih sedita zauzimala je velika bava, a drugo je bilo puno
razliitog alata i konopa. Na tim je stranjim seditima bilo tek toliko mesta, da se Nils
mogao ugurati. Medlini odredi Link mesto napred pokraj sebe, a zatim prihvati volan. Ona
rukom mahne kaubojma na verandi. Nijedna re pozdrava nije se ula. Kola kliznu iz
dvorita, sidu blagom padinom na cestu, prema otvorenoj dolini. Svakim jaim naletom
suvog vetra osetilo se poveavanje brzine. Medlin obuhvati pogledom zavojitu cestu,
izgraenu za potrebe stoara, kako glatka i otvorena nestaje u sivoj daljini. Pogleda vozaa
pokraj sebe, u odelu od koe i sa lemom od koe, a zatim navue koprenu na lice i vrsto
je svee oko vrata, da joj se za vonje ne bi razvezala. Sve vea bivala je snaga vetra,
naposletku joj si inilo da je olovnom teinom dri uz sedite. Ispod sebe oseala je
besprekidno snano, neverovatno podrhtavanje, pokatkad bi osetila dui zamah kao da e je
odbaciti uvis, ipak, jai udarci nisu ometali jednolinu brzinu. Huanje i buka tokova i
tekih kola pojaali su se do stalnog, jednolinog zujanja. Vetar se inio kao nepodnosivo

teko telo koje je nasrtalo prema njoj, sedalo joj na grudi i gotovo joj oduzimalo dah. inilo
joj se da vreme juri zajedno s preenim kilometrima. Zaas otkrije promenu u tom zujanju i
podrhtavanju, u besprekidnim zamasima teine koja je pritiskala. Bilo je sve oitije da Link
smanjuje brzinu. Svim svojim ulima primetila je to i zakljuila, da kola ne voze prebrzo.
Podigne koprenu i skine naoare. Kakvo je olakanje disati i gledati slobodno! Njoj zdesna,
ne naroito daleko, leao je mali gradi, irikahua. Pogled na njega podseti je na Stjuarta.
Nalevo se protezala siva dolina. Crvena je pustinja bila zaklonjena pogledu, ali potpuno
blizu na jugozapadu uzdizalo se Guadalupe gore. Nasuprot irikahue, na krianju ceste,
Link Stivens usmeri kola prema jugu i postupno povea brzinu. Medlin je ugledala drugu,
beskrajnu, sivu kosinu. Bila je to dolina San Bernardino. Zujanje motora i ibanje vetra
opomenu je neka koprenu ponovo navue na lice, sad joj se uinilo, da se vozi nou. Kola
su jurila napred i to brzinom, koja je Medlin ponovo pritisnula kao nekim klinom. Opet su
sati i milje leteli jednakom brzinom. Kola su jurila sve bre, dok nisu postigla odreenu
brzinu koju su zadravala neko vreme, onda bi se smanjila i brzina i sav onaj tropot, i to je
bila prilika za gledanje okolia. Medlin opet podigne koprenu i primeti da prolaze kroz
neko selo. To bi mogao biti Bernardino? zapita Linka. Dakako odvrati on. Osamdeset milja.
Ovaj put Link se nije ispriavao zbog svog motora. Medlin je osetila kako joj poputa
uzbuenje koje je doivela na poetku vonje. Nagne se da pogleda na Linkov sat, koji je
privrstio na volan pred sobom. etvrt do deset! Link je zaista skratio udaljenost! Iza
Benardina, Link skrene s ceste i krene prema dugoj blago polegnutoj kosini. inilo se da
dolina tamo skree prema jugu, pod tamne obronke Guadalupe gora. Link se okrenuo
prema jugozapadu. Dok su se uspinjali obronkom, Medlin primeti da trava postaje sve rea,
javljala su se gola, bela, prainom prekrivena mesta, na kojima su se poput mrlja videli
tamni grmovi mimoze i kaktusa i razbacani delovi stena. Trebala je biti spremna na prizor
koji e ugledati s vrha grebena. Pod njima je usplamtela pustinja. Izdaleka bio je to
dojmljiv prizor, ali voziti se i ulaziti u njeno crveno drelo, osetila je Medlin kao prvu
zapreku za njeno nepokolebivo pouzdanje. I oko njena rana bila je pustinja, pa i doline su
bile puste, ali ovo je bilo drugaije. Ovde je poinjala crvena pustinja koja se kroz Arizonu
i Kaliforniju, prua daleko u Meksiko, sve do Pacifika. Videla je gole breuljkaste padine
niz koje je auto klizilo naginjui se i posrui. One su nestajale u krevitom carstvu hridina
i peska, carstvu ukraenom plohama zemlje i udolinama, i ispresecanim kanjonima i
redovima streeg, zupastog kamenja. Daleke Sierra Madres, te planine, bile su odavde
jasnije i modre manje maglovite i varave nego to su joj dosad izgledale. Medlinina vrsta
vera u pobedu ohrabri je dok je gledala prizor koji se pruao stravino pred njom. Pustinja
koja se u svom nepreglednom prostranstvu odmatala duboko dole, poela se uzdizati, gubiti
odreene granice, produbljivala je svoja nestalna svetla i sene, a svoje razjapljene dubine i
otre stree visove sakrila je iza crvenih gorskih kosa, koje su bile tek niske stepenice,
mala predstraa ili ploica zemlje na njenim vratima. Poskakivanje velikog auta, koji je
bacao amo-tamo, privuklo je njenu panju na put kojim je vozio Link, i koji se neposredno
pred njima prostirao. Razabrala je da je to stara kolna cesta. Na podnoju tog dugog
obronka doli su na loiji teren, i sad je Link morao voziti krivudavo. Cesta bi nestajala i
opet se javljala. ali, Link se nije uvek drao ceste. Vozio bi stranputicom, presecao i
zaobilazio i, inilo se, sve vie zapadao u labirint niskih, crvenih, peanih prudova,
isuenih renih korita, obrubljenih peanim obalama, i sve veih grebena. ali, Link Stivens
uvek je samo nastavljao put, a nikada se nije vraao. Nikada nije usmerio auto onamo gde
nije bilo prolaza. Sve do te take putovanja Link nije trebao okretati kola, vraati se, i
Medlin je shvatila da je jedino izvanredna sposobnost toga kauboja, da tako dobro

prosuuje teren omoguila napredovanje. Poznavao je kraj i nikada nije bio neodluan, kad
bi izabrao smer, nije oklevao da njime pode. Na dnu jednog irokog kanjona zapao je u
peani humak, u kojem su se tokovi jedva okretali. Sunce je nemilice eglo, praina se
dizala, nije bilo daka vetra, pa ak ni zvuka, osim povremenog kotrljanja pokoje odronjene
stene koja bi kliznula niz padinu izlizanu od nevremena, i munog soptanja motora. Ta
pueva brzina sada su napredovali polako zbog peska koji je ulazio meu ktokove
obeshrabrila je Medlin. Link joj tada preda volan, skoi iz auta i pozove Nilsa. Kad su
odvezali dugake daske i poloili ih ispred tokova, tako da bi mogli preko njih prei,
videlo se kako je Link razumno postupao. Pomou tih dasaka uspelo mu je kola progurati
kroz pesak i ljunak, to bi inae bilo nemogue. Kanjon se irio i izlazio na prostor, odakle
se pogled pruao nekoliko milja u daljinu. Pustinja se uzdizala terasasto, pa su se u
jutarnjem sjaju suncem obasjane visoravni i strmine prelivale od sive i smee-sive boje
kamena i kriljca, ute i ruiaste, do hravo crvene boje, koja je dominirala nad svime.
Pred njima je bilo ravno, glatko tlo, tvrdo poput kamena. Kola su jurila tom nezakrenom
daljinom. Ui je ispunjao zvuk nalik na zujanje velike gladne pele. U taj se zvuk mealo
udno, neprekidno kripanje koje se, kako je Medlin na kraju zakljuila, poticalo od
pucanja peanog sloja pod automobilskim tokovima. Divovska su kola letela takvom
brzinom da je sad jedva mogla razabrati neke slikovite pustinjske pojedinosti, ali i te su joj
zbog ibanja vetra nestajale iz vida. Link zapoe uspon na dugu prostranu golet s peanim
humcima, divne ljubiaste i zlatne boje. Ovde su jo bili jasni tragovi dobro ugaene stare
kolne ceste, po kojoj su nedavno morala proi velika stada goveda. Kola su se neprekidno
penjala, prela vrhunac i dola na drugu dugu zaravan izglaenu pustinjskim vetrovima.
Nebo je sjajilo intenzivnom, elinomodrom bojom, koja je zavaravala vid. Medlin je
koprenom pokrila lice, sve dok Link nije smanjio tu vratolomnu brzinu. S vrhunca sledeeg
gorskog sedla videlo se vie opustoenog crvenog prostranstva. Duboka jaruga zakrila je
cestu i prisilila Linka Stivensa da skrene prema jugu, tek uska pruga ceste bila je slobodna
upravo u irini auta. Link kao da nije mario za injenicu da su vanjski tokovi klizili uz sam
njen rub. Medlin je ula tropot i kotrljanje ljunka i zemlje niz strme stene jaruge, koja se
irila i svravala peskovitim prudom. Link ga pree i okrene na suprotnu stranu. Veliko se
kamenje, koje je zatvaralo prolaz, moralo maknuti s puta. Sve one nebrojene zapreke koje
su im se prepreile, naslage mulja koje bi se odronile na najmanji pritisak, manje udubine
ispunjene vodom, kosi tereni s rasutim gromadama kamena, uski prolazi s po jednom
stopom irine za kotae, iljci otrih kaktusa koje se moralo izbegavati sve je to ostavljalo
hladnim vozaa kauboja. Nastavljao je voziti, kad bi stigao do ceste, poveanom bi brzinom
nadoknadio izgubljeno vreme. I druga uzvisina bila je svladana. Medlin je uoila, da je
Link dovezao kola do vrha visokog gorskog prolaza, izmeu dva brdska lanca. Zapadni
obronak tog prolaza bio je neobino vrletan i krevit. Ispod njega prostirala se duga siva
dolina, a na njenom kraju sjala se bela mrlja, koju je Link mrko proglasio Daglasom. deo te
bele mrlje bila je Agua Prieta grad blizanac s one strane granice. Medlin je uzalud
naprezala oi da bi procenila tu veliku razdaljinu. Silazak niz taj gorski klanac zapone uz
velike potekoe. Otro kamenje i bodljikavi kaktusi zaboli su se u prednje tokove i
probuili ih uz zagluan prasak. Trebalo je dosta vremena da se promene gume. Teke su
daske opet stavljene na mesta u koja bi inae propala teka kola. Strei deo jedne izboene
stene morao se razbijati velikim kovakim maljem. Masivan kameni blok ispreio se na
putu i zatvorio prolaz. Medlini zastane dah. Auto se nije mogao okrenuti, jer nije bilo
mesta. ali, Link Stivens nije ni pomiljao na to. Natrake odveze do odreene udaljenosti,
onda izae i poe napred peice. Neko se vreme motao oko stene, a onda se trei sklonio s

ceste. Jaka eksplozija, oblak praine i ruenje tekih komada kamenja bili su vrst dokaz da
je uporni voza raskrio prolaz dinamitom. On se zaista osigurao za sve mogue situacije.
Medlin se okrenula da vidi kako je na utljivog Nilsa delovalo otkrie da Link sa sobom
vozi dinamit. Zaista, gospoice Hemond, nita vie ne moe zaustaviti Linka rekao je Nils
umirujue se smekajui. Pravo znaenje tog dogaaja valjda mu nije ni dolo do svesti, ili
ga je ipak ostavilo potpuno hladnim. Na kraju krajeva, on se bojao samo Linka i
automobila. I, taj je strah bio samo odbojnost prema drugoj osobi. Medlin je svog kauboja
gledala bistrijim oima, verujui da e on na putu izbei svaku opasnost. Nilsov je izraz lica
to potvrdio. I mada mu je lice jo uvek bilo sivo, a usnice vrsto stisnute, u oima mu je bio
isti onaj vedar i bezbrian sjaj, kao i u Linka. Kaktusi, stene i jaruge, oteavale su putovanje
i Nils bi to komentirao svojim zagriljivim humorom kojim bi znao doekati tragine
dogaaje. Jedna jedina Linkova greka, iskliznue tokom, probijanje gume u kritinom
asu, neka sitnica kakva se stotinu puta dogaa i na manje opasnom putu, mogla je biti
kobna za auto, a smrtonosna za putnike. Uvek iznova Link se posluio daskama da pree
peane naplavine. Katkad su tokovi proli itavom duinom dasaka a katkada bi i
iskliznuli. Za kratko vreme Link je doao do grabe ispunjene vodom koja se prelila daleko
na cestu. Bez oklevanja poloio je daske, nakon to je paljivo izmerio razmak, i pree.
Pretila je opasnost da e smrviti motor. Jedna od dasaka pukne i malo se ulegne, ali
prelaenje je prolo bez potekoa. Uska, krevita, pomalo strma cesta, vodila je ispod stene
koja se nadvila nad nju. Link naredi Medlini i Nilsu da izau i peice zaobiu opasan zavoj,
a on poveze auto. Medlin zastane s uasom oekujui prasak koji e znaiti da su kola pala
na dno dubokog kanjona, ali zaas ugleda Linka kako podalje eka da ih ponovo ukrca.
Nailazili su strmiji delovi ceste, mesta na kojima bi Link mogao juriti punom brzinom kad
bi na zavretku toga dela puta i dalje mogao vladati autom, zatim je bilo mesta, gde su mali
nagibi svravali naglim, strmim izboinama s jedne strane, ili nizbrdice s druge. Ovde bi
kauboj-voza prebacio vor ueta preko istaknutog dela stene, a drugim njegovim krajem
povezao bi tokove kola i tako ih sputao. Jednom, na neobino loemu mestu, Medlin je
nehotice uzviknula: Oh, kako vreme leti. Link Stivens je pogleda kao da ga je prekorila
zbog njegova opreza. Oi mu zasjae kao otrica elika na ledu. Moda je taj uzvik bio
potreban, da on vlastitu hrabrost napne do krajnjih granica mogueg. Svakako, on je radio
nemogue. Vozio je uz rub provalija, prelazio uzvisine i preskakivao manje jarke na ravnoj
cesti. Njegov se motor poput koze penjao na strmine, zaobilazio zavoje, da su mu unutarnji
delovi tokova bili iznad vanjskih, prelazio mesta mekano nasipana zemljom, i vozio dalje i
dalje prelazei mune prolaze, tlo posuto otrim kamenjem, mestimice se drao stare ceste,
a mestimice otvorenih prostora ali uvek je uporno nastavljao put. Na kraju su doli na isti
smei obronak izbrazdan i ulebljen poput daske za pranje rublja, njime se ugodno silazilo
do doline, gde se retka trava borila da slici nametne svoju sivu boju. Cesta se jasnije
opaala i nadaleko je presecala dolinu. Na Medlinin uas, ta je cesta vodila do duboke uske
jaruge, koja je s jedne strane propadala, a s druge se uzdizala jo strmija. I konj bi tuda
proao tekom mukom, dok je za auto to bilo gotovo nemogue. Link okrene kola desno uz
rub jaruge, vozei onuda dok je to teren doputao. Jaruga se irila i produbljivala celim
putem. Tada okrene drugim smerom. Pri tome okretaju Medlin primeti da je sunce zapoelo
svoj kosi put prema zapadu. Svojim joj je arkim, besnim sjajem zaslepilo oi. Link se vrati
na cestu, pree je i nastavi voziti uz rub jaruge. Bila je duboko useena u crvenu zemlju,
izrovana bujicama za kinih dana. Mestimice se suavala, irina joj je na tim mestima bila
tek metar i po. Link je prouavao ta mesta, oima merio strminu i stvarao zakljuke. Dolina
je ovde bila ravna a uz rub jaruge bile su samo manje rupe. Link je vozio i vozio traei

mesto gde bi mogao prei na drugu stranu, ali tog mesta nije bilo. Svako daljnje
napredovanje prema jugu spreavale su neprohodne gudure, jer je jaruga ovde nestajala u
dubokom kanjonu. Opet je trebalo voziti natrake, da bi se auto mogao okrenuti. Medlin
pogleda svog nepokolebljivog vozaa. Na njegovom je licu bio onaj tvrdi nepromenjeni
izraz. Kad je doao do najueg mesta, odmeri ga sa zanimanjem a onda izae iz kola i
peice proe uz rub jaruge. Jednim je dobro odmerenim skokom preskoi. Sad tak Medlin
primeti da je suprotan rub neto nii. U trenu shvati Linkovu nameru. Traio je mesto na
kojem bi autom mogao preskoiti tu pukotinu tla. Ubrzo ga nae. Svoju crvenu maramu
svezao je kao znak oko jednoga grma. Tada se vratio, uao u kola i rekao, prekidajui svoju
dugu utnju: To nije ba diriabl, ali sam ipak nadmudrio tu prokletu jarugu. Vozio je
natrake do blage uzvisine i zaustavio se. Njegova crvena marama vijorila je na vetru.
vrsto uhvati volan i pokrene auto najpre polako, a onda sve bre i bre. Velika kola
poskoe kao tigar. Nagla struja vazduha gotovo izbaci Medlin sa sedita. Ali, Nilsove
snane ruke uhvate je za ramena. Zamurila je. Drmusanje auta pretvori se u glatki zalet,
prekinut slabim trzajem, a svu buku i tropot nadglasa prodoran kaubojski krik. Medlin je
napetih ivaca oekivala teki sudar. Nije ga bilo. Otvorila je oi i ugledala glatko tlo
doline bez pukotina i rupa. Nije ni osetila trenutak kad je auto preleteo klanac. Ponestajalo
joj je daha, ali ona to pripie brzini. Povue koprenu na lice i duboko se zabaci u sedite.
Huanje kola pretvorilo se u nadmoan zvuk. Ponovo su uzbuenje, otrina oseaja i
pretee oekivanje katastrofe, kao stalni pratioci, bili potisnuti zbog fizikih napora. Bilo je
trenutaka kad je svu svoju snagu morala upotrebiti da se odupre strahovitoj snazi vetra da
udahne vazduh u svoja stisnuta plua. Oseala se kao omamljena. Mrak pred oima nije bio
posledica samo navale krvi koja je pritiskala poput maske od kamena. Imala je oseaj da
lebdi, plovi, nestaje, posre, ak i dok je poput munje letela u tim kolima. Ruke i noge bile
su joj nepokretne, kao sputane teinom planine. U sebi oseti potpunu prazninu iz koje je
trgne prijateljska ruka. To je privede svesti. Vratolomna se brzina smanjila do one na koju
je bila navikla. Skinula je koprenu i opet je mogla slobodnije disati i potpuno se oporavila.
Kola su jurila dugakom cestom prema predgraima nekoga grada. Medlin zapita koje bi to
mesto moglo biti. Daglas odgovorio je Link a sasvim u blizini je Agua Prieta. To ime kao
da je ukoilo Medlin. Nita nije ni ula ni videla dok se kola nisu zaustavila. Nils je s nekim
razgovarao. Tada joj pogled na sivoute vojnike odore vrati mo rasuivanja. Nalazila se
na granici izmeu Sjedinjenih Drava i Meksika. Agua Prieta sa svojim belomodrim
kuama i smeim krovovima leala je pred njom. Vojnik kojemu se Nils verovatno obratio,
vratio se do nje i rekao da e se jedan oficir odmah pojaviti. Medlin je primeivala sve oko
sebe: i prizore ispred sebe, i strau preko ceste, i neto podalje suv, pranjav grad, a
istovremeno je ula i amor ljudi iz prikrajka. Jedan konjiki oficir prie kolima, zagleda se
u nju i skine svoj sombrero. Moete li mi rei neto o Stjuartu, amerikom kauboju, koga su
ustanici pre nekoliko dana zarobili? upitala je Medlin. Da odgovorio je, oficir. Sukobili su
se federalni vojnici i vee snage gerilaca i ustanika. Federalci su bili po tisnuti prema
zapadu uzdu granice. Saznali smo da je Stjuart ludo srljao u borbu i bio zarobljen.
Meksikanci su mu sudili. On je poznat ovde oko granice i vest o njegovozarobljavanju
izazvala je uzbuenje. Uinili smo sve to nam je bilo mogue da ga izbavimo. Gerilci se
nisu usudili streljati ga ovde, a bojali su se da e mu se pomoi da pobegne. Zato ga je
jedan odred vojnika otpremio u Mezquital. Bio je osuen, da bude streljan u etvrtak o
zalasku sunca veeras? Da. Pria se da je posredi osobna mrnja protiv Stjuarta. ao mi je
to vam ne mogu dati tanje obavesti. Ako ste Stjuartovi prijatelji rodbina moda bih
mogao . . . Ja sam njegova ena prekine ga Medlin. Molim vas, proitajte ovo. Ona mu

prui telegrame. Savetujte mi, pomozite mi, ako moete. Zauenim pogledom prihvati
oficir telegrame, proita neke od njih i zapanjeno zazvidi. Tada nastavi brzo i ozbiljno. Ne
mogu proitati ovo na panskom, ali potpisana imena su mi poznata. Tada letimice pogleda
drugu. Pa, ovo znai, da je Stjuartovo osloboenje bilo potvreno, i ujedno objanjava
glasine koje se ovde ire. Grizerska izdaja! Iz nekih neobjanjivih razloga odredbe
ustanike hunte nisu stigle na odredite. Govorilo se o zameni za Stjuarta, ali nita nije
uinjeno. Niko nije poslan u Mezquital kao zamena. Sramotnog li postupka! Doite, poi
u s vama do Dinrala Salazara, glavnog zapovednika ustanika. Poznajem ga. Moda emo
neto saznati. Nils napravi oficiru mesta u kolima. Huei auto pojuri preko granice na
meksiko podruje. Sva su Medlinina ula neobino ivo proradila. Bela je cesta vodila u
Agua Prietu, grad obojenih zidova i krovova. Buka motora rasprila je koze, svinje i
jastrebove. Domae ene, pokrivene crnim velima, provirile su kroz reetke na prozorima.
Mukarci s velikim sombrerima, u pamunim kouljama i pantalonama, opasani irokim
arenim opasaima, i u sandalama, nepomino su stajali i gledali velika kola. Cesta je
zavravala velikim trgom, u ijoj je sredini bila okrugla graevina, na neki nain slina
oboru. Bila je to arena gde su se prireivale igre i borbe s bikovima. Sad je sluila kao
smetaj za prilian broj vojnika. Odrpani, neuredni ustanici bili su posvuda, a po itavom su
trgu bili porazmeteni atori, svenjevi, kola i oruje. Konji, mule, magarci i volovi stajali
su uokolo. Prostor je bio tako pretrpan da je Link morao korakom voziti do ulaza u arenu.
Link, poznajete li put do tog Mezquitala? upitala je Medlin. Da, bio sam tamo. koliko je to
daleko? Ah, nije ba daleko, izmicao je on. Link, koliko milja? preklinjala je ona. Samo
nekoliko mislim. Medlin je znala da lae. Nije ga vie nita pitala, a niti pogledala, ni njega
ni Nilsa. Kako je zaguljiv, pokvaren vazduh na tom krcatom trgu! Crveno sunce sputalo
se sve nie prema zapadu, ali jo je uvek palilo ognjenim arom, rojevi muha zujali su
iznad kola. I senke jastrebova, koji su nisko leteli, zapnu joj za oi. Ugleda niz tih velikih
crnih ptiurina kako sede na krovu jedne kue. Nisu spavale, niti su se odmarale ekale su.
Naleti teka, zlokobna pomisao, koju pokua oterati i pre nego se sasvim uobliila. Ti
buntovnici i gerilci, pa to su iscrpljeni bezbojni, bradati bednici! Radoznalo su gledali
Linika dok je neto popravljao na autu. Ni dvojica nisu jednako izgledala, a svi u
dronjcima! Oi, duboko upale, svima su se neobino sjale. Nosili su velika sombrera od
smedeg ili crnog pusta, slame ili sukna. Svaki je imao opasa ili areni pojas, u koji je bilo
zataknuto neko oruje. Neki su nosili izme, drugi cipele, trei opet mokasine ili sandale,
mnogi su bili bosi. Uzvrpoljena, brbljiva rulja! Medlin je zgrozila pomisao, da te bedne
revolucionare pokree tako mahnita elja za prolivanjem krvi. Ako je sloboda ono za ta se
bore, ta se ideja ne vidi na njihovim licima. Izgledaju kao vukovi na neijem tragu. Oseti
uas i zaprepatenje. Tada pomisli, nisu li i njihovi oficiri ljudi iste vrste? Na kraju jedna
injenica zaokupi njenu panja i izazove odreenu samilost: svaki je lan toga mnotva
preko koga je preleteo njen brz pogled ma kako prljav i odrpan bio na sebi nosio neki ukras,
ipku, resu ili znaku, vrpcu, narukvicu, ili gajtan, neto to je odavalo tatinu bedni dragulj
njihova duha oznaku rase. Iznenada se mnotvo razmaknulo i propustilo do kola konjikog
oficira i nekog ustanika vrlo upadljivog izgleda. Gospodo, onako je kako sam sumnjao
zapoeo je oficir uurbano. Odredbe koje su se odnosile na Stjuartovo osloboenje, nikad
nisu stigle do Salazara. Bile su zadrane. ali, bez obzira na to, mi bismo osigurali
Stjuartovu zamenu da jedan od njegovih zarobljivaa nije poduzeo sve kako bi Stjuart bio
streljan. Taj je gerilac zadrao pismenu zapoved, a zatim je posredovao da Stjuart bude
odveden u Mezquital. To je neopisivo kukavno. Ta, eto, on bi ovog asa bio slobodan
ovek. Vrlo alim . . . ko je to uinio to to delo? krikne Medlin oajno. ko je taj gerilac?

Senjor Don Karlos Marinez. Bio je bandit, a sad je uticajna osoba u Sonori. Zapravo, vie je
tajni agent u pokretu revolucije nego aktivan sudionik, ali poznaje gerilsko ratovanje. Don
Karlos! Stjuart u njegovoj vlasti! Gospode Boe! Medlin se gotovo bez svesti srui na
sedite. Tada je dve snane, mirne ruke uhvate za ramena i Nils se sagne prema njoj.
Gospoice Hemond, mi ovde samo gubimo vreme rekao je on. I glas i njegove ruke ulivali
su snagu. Ona se okrenula prema njemu moleivim, drhtavim izrazom. Kako je miran,
vedar, modar sjaj njegovih oiju! One joj govore neka se ne predaje. ali, ona svoje misli
nije mogla izrei, mogla je tek oi upraviti u Linka. Izgleda nemogue, ali ja u to izvesti!
odgovorio je Link Stivens na njeno nemo pitanje, i ono neto ono hladno, mrko i divlje, to
pokree njene kauboje, izbije, a Medlinini ivci oelie i ona skupi svu ensku hrabrost.
Mogu li dobiti dozvolu za unutranjost za Mezquital? upitala je Medlin oficira. Vi
nastavljate put? Gospoo, nema nikakve nade. Mezqultal je udaljen stotinu milja. Ali,
postoji mogunost vrlo mala mogunost, kad bi va ovek dobro vozio. Meksikanci su
skloni ceremonijama pri izvrenju smrtnih kazni. Pripreme za Stjuarta bie opsene. Ali,
izuzevi nepredvidive okolnosti, smrtna kazna bie provedena tano u odreeno vreme.
Dozvola vam ne treba. Vae su obavesti slubene potvrde. Ali, da utedite vreme, da se ne
zaustavljate, savetujem da povedete sa sobom ovog Meksikanca, senjora Monteza. On je po
asti vii od Don Karlosa i poznaje kapetana Mezqitalskog odreda. Ah, tada Don Karlos ne
zapoveda odredom koji uva Stjuarta?Ne. Hvala vam, gospodine. Neu zaboraviti vau
ljubaznost zavrila je Medlin. Ona se naklonila senjoru Montezu i zamolila ga da ue u
auto. Nils je maknuo neke stvari i ispraznio stranje sedite. Link se nagne nad volan i
pokrene auto tako naglo, takvom bukom i trozatim da su se ljudi razbeali u divljem
neredu. Kola napuste trg razvijajui sve veu brzinu, pojure ulicom, obrubljenom belim i
modrim zidovima, pa dalje trgom gde su ustanici podizali barikade, zatim uz elezniku
prugu s mnotvom teretnih vagona krcatih artiljerijskim oruem, i napokon pokraj
predstraa, koje su odale poast svom oficiru Montezu. Medlin dobro privrsti naoare i
svee koprenu oko lica. Bila je obuzeta udnim arom: plamtela je, drhtala, bila uzbuena i
tim je arom gledala sve to se dogaalo oko nje. Vatrena sunana kugla visila je na zapadu
nad gorskim lancem. Kako se ve nisko spustila! Pred njom se sterala uska, bela cesta,
pranjava i tvrda poput kamena cesta ve stoleima upotrebljavana. Da je bila dovoljno
iroka za slobodan prolaz kola, mogla je posluiti kao divan put za motorna vozila. Ali,
korov, pranjavo cvee, grmlje i bodljikavi kaktusi strugali su kola, koja su jurila. Bre,
bre, bre! Ista ona preanja nepodnoljiva teina stala je opet pritiskati, isto neprekidno
huanje vetra ispunjavalo je ui. Link Stivens zgrbio se nad volanom. Oi su mu bile
skrivene ispod konog lema i velikih naoara, donji mu je deo lica bio nezatien.
Nalikovao je demonu, s onom svojom udnom grimasom i elinom puti. U tom trenutku
Medlin spozna kakav je besprekoran, savren voza taj kauboj. Poputanje snage inilo joj
se nespojivim Linkom Stivensom. On je kauboj, i zaista: jae taj auto, podvrgavao ga je
svojoj volji, upravo onako kao to se rodio s onom posebnom vetinom da upravlja konjem.
Nikad dosada nije vozio da bi udovoljio vlastitoj volji. I nikad dosada nije postigao brzinu
koja bi njega samog zadovoljila. A osim toga, njega je terala elja da spasi Stjuarta i usrei
Medlin. ivot za njega nije znaio nita. Ta mu je injenica podavala nadnaravnu snagu i
pruala mu mogunost da svlada opasnosti toga putovanja. Zbog toga mu je i bilo mogue
da tako upravlja autom, i da prema svom razumu i instinktu odreuje snagu i brzinu
njihovog napredovanja. Medlin je bila uverena da e je, ili dovesti u Mezquital da spasi
Stjuarta, ili e je u tom pokuaju ubiti. Bela uska cesta blesnula bi pred njom i
neverovatnom brzinom opet nestala pod kolima. Kad bi primetila kaktusovo grmlje daleko

ispred sebe, inilo joj se da ono skae na nju, a onda istog asa i isto takvom brzinom
nestaje. Takoe bila je uverena da auto jo nije dosegnuo krajnju granicu svojih
mogunosti. U zavojima Link je jurio kao da je bio uveren da tamo iza nema nikakvih
zapreka. Verovao je u svoju sreu. Neka natovarena kola, stado goveda, ak kakav
preplaeni bik mogli su znaiti propast. Nikada u takvim sudbinskim trenucima ona nije
zatvarala oi. Kad je Link, raunajui na sreu, stavljao na kocku svoj, njen i ivot onih
drugih, zato se ne bi i ona povela za tim? Dok su velika kola huala i tutnjala, jurei
velikom brzinom na samo dva toka u zavoju, Medlin je oseala i proivljavala tu trku do
same sri svog bia. Ali, brzina nije uvek bila ista. Deonica mekanog tla zaustavljao ih i
prisiljavao da se muno sopui probijaju kroz ljunak. Grmlje kaktusa bilo je nemala
opasnost za napredovanje. Duge vitke grane ocotilo grmlja i iroko okruglo lie pruilo se
na cestu, dok su uz uske rubove leala poput, debla u umi, povaljena i crvotona stabla
bajoneta i bisangi, kaktusi su strili. Grozdovi agava zasenjeni divovskim, visokim
kaktusima takoe su visili nad cestom. A svaka grana, svaki list ili otrica kaktusa osula se
trnjem, koje je svaki as moglo postati kobno za automobilsku gumu. Ocotilo bodljikav
grm s plodom nalik na visoku sveu. Uz zagluan prasak konano se dogodilo i to. Auto se
nagnuo u stranu, i stao kao osakaen posrtati, a zatim se zaustavio, pokoravajui se
posluno svom gospodaru. Koliko god je Link brzo promenio gumu, ipak se izgubilo na :
vremenu. Crveno sunce, koje je na svom putu prema crnoj, otroj liniji horizonta bivalo sve
tamnije i zagasitije, kao da je gledalo s podrugljivim prezirom. Link skoi u kola i ona
pojure napred. Ali, cesta se promenila, i drvee se promenilo, i sav okoli, osim kaktusa.
Naile su milje izbrazdanog tla, kratke stenovite povrine i jaruge, a onda i niska peskovita
udolina, gde su grupe drvea mimoze tvorile umicu uz malo jezerce duboko tek deset
centimetara. Zeleno rastinje ublaavalo je krutu, suvu sliku pustinje. U umi je bilo ptica i
papiga, jelena i divljih veprova. Na sve je to Medlin obraala panju, sve je na nju
ostavljalo utisak, ali ono to je najvie eznula i elela ugledati bila je cesta glatka, ravna
cesta. Ali, cesta je vijugala uzbrdo, u dosadnim sporim zavojima, koji su se lagano, dokono
penjali do vrha brda to je svojim proporcijama vie nalikovalo planini. Sve se tu
prilagoavalo lenjosti i dokolici, kao i sve ostalo u Meksiku, osim borbe, a, ta je bila brza,
divlja i krvava prava panska. Silazak niz brdo bio je teak i neobino opasan, ali Link
Stivens vozio je brzo. Na podnoju brda, stene i pesak gotovo su ga zaustavili. Kad je zatim
ponovo pojurio u jedan, zavoj, jedna strea, iljata vlat upropasti i drugu gumu. Ovaj put
auto je odleteo preko ceste u kaktusovo grmlje, gde prsne i drugi prednji toak. Kao pravi
demoni bace se Link i Nils na posao. Sa zebnjom oseti Medlin slabljenje sunanog ara, a
zamagljenim oima zapazi zamiranje crvene svetlosti iznad pustinje. Nije se mogla
osvrnuti, da vidi na kojem je mestu sunce na horizontu. Htela je pitati Nilsa. ali, kao i sve, u
ovoj sudbinskoj trci, tako je neobino bilo i utanje. Jo se nije re progovorila. Medlin je
htela doviknuti Linku da pouri. Ali, on je u svim svojim brzim kretnjama doao do granice
ljudskih mogunosti. I tako je Medlin nemih usana, otupelih oseaja i zamirueg daha
jedino mogla da gleda, da se nada i da preklinje za dugu, ravnu, glatku cestu. I odjednom je
ugledala. Uinila joj se miljama dugaka i uska, a nestajala je poput tanke, bele pruge u
dalekom zelenilu. Moda je Link Stivens ivnuo isto kao i Medlin. Veliki auto kao da se sa
trozatim i trzajem odazvao njenom vapaju koji je, iako neujan, bio ipak tako bolan. Bre,
bre, bre! Tutnjava se pretvorila u huanje. Tada, za Medlin nestane svega nita vie nije
postojalo. Vetar je bio neopisivo teak nipoto vie brz i plastian, nego krut, masivan,
poput zida koji navaljuje. On se sruio na nju tako neodolivom teinom da se nije mogla
maknuti. Zelenilo pustinjskog rastinja stopilo se u dve bezobline ograde koje su iz daljine

letele na nju. Predmeti ispred nje zamagljivali su belinu ceste, pruali se kao zrake svetlosti,
a nebo je tonulo u crvenu sumaglicu. Medlin se okrenula i pogledala Linka Stivensa. Ova je
utrka gotovo isto toliko njegova koliko i njena. Zguren na svom seditu, leden i napet do
poslednjeg ivca, on je i straan i neumoljiv voza. Ovo je njegov trenutak njegov veliki
trenutak. Ako se u ovoj strahovitoj utrci svojim leteim tokom samo okrzne o koji od
miliona iljaka to stre, i pruaju se prema cesti, doi e do sudara, vazdunog talasa velike
snage i svemu e biti kraj. Medlin se uini da su Linkov nabrekli obraz i eljust posiveli,
vrsto stisnute usne pobelele, a smeka je nestalo. Sad je zaista ovek ne vie demon.
Prome je neobian oseaj prijateljstva. On shvata duu ene, kao to je i Monti Prajs
shvatao. Link je u vatri iskuan automat, nepresuna, pokretna snaga i nepobediv
instrumenat volje jedne ene. Njegovu snagu pokreu oseaji ene. On se uspeo do njene
visine, shvatio njenu ljubav i sutinu njene agonije. U tome je njegovo junatvo. ali, tek ono
elementarno, njegov muan ivot, teke godine opasnosti u pustinji, i prijateljstvo krutih,
grubih ljudi, omoguili su ostvarenje njegovih fizikih sposobnosti. Medlin se divila
oveku i njegovom duhu. Zauvek e joj se useci u srce slika tog malog, zgurenog, nakaznog
oveka, koji neustraivo i nadmono vlada volanom, kao i njegovog sivog lica, nalik na
mermernu masku. To je bila Medlin poslednja jasna predodba tog putovanja. Omamljena i
iscrpljena, nije se vie mogla odupreti zahtevu prirode. Zanjihala se i klonula nazad, tek
maglovito svesna neije pomoi. Svest joj se zamuti. Svuda oko nje tamni je haos, a ona
juri, juri, juri, progonjena gnevnim crvenim okom sunca, koje tone prema zapadu. ali, za
nju ne postoji vie ni zvuk, ni vidik, ni boja. Ali, ne prestaje juriti kroz opalno, beskrajno
prostranstvo. Prolaze minute, sati, a ona dalje juri brzinom zvezde. Zemlja je veliko vozilo
u kojem se ona sputa kroz svemir po beskrajnoj beloj stazi. Veliki sablasni oblici
pustinjskoga grmlja, visokog poput borova, zabadaju u nju svoje divovske bodlje. Ona
postaje nerealno bie u bezoblinom, bezbojnom i bezbolnom svemiru nepoznatih telesa,
ali nastavlja juriti dok se ne susretne s tamom koja je progoni, ali je ne moe stii. Ali, i taj
se beskraj svrava i ona nema vie oseaj bestelesnosti, u tom neizmernom prostranstvu. Iz
velike daljine razabire tihe glasove, i otvori oi. Auto je stajao. Link je leao s licem na
volanu. Nils joj je trljao ruke dozivajui je. Ona je ugledala kuu s istim, belo okreenim
zidovima i smeim krovom. U daljini, iza mranih gorskih lanaca bledeo je poslednji luk,
poslednja zraka zapadajueg sunca. NA KRAJU CESTE Medlin primeti da je auto okruen
naoruanim Meksikancima. Izgledali su potpuno drugaije nego oni koje je danas videla.
Poneto je zaudila njihova utnja i dranje puno potovanja. Odjednom odjekne otra
zapoved i redovi uz kuu se razmaknu. U prolazu se brzim koracima pojavi senjor Montez.
Na tamnom mu se licu irio osmeh. Nastup mu je bio ljubazan, odluan i samosvestan.
Senjora, jo nije prekasno! Govorio je njenim jezikom, ali sa stranim naglaskom to je
donekle otealo sporazumevanje. Senjora, stigli ste na vreme nastavio je on. El Kapitan
Stjuart bie slobodan! Slobodan! proapta ona, i ustane posrui. Doite rekao je Montez i
uhvatio je pod ruku. Perdone me, senjora. Bez njegove pomoi bi se sruila na Nilsa, koji je
pridravao s druge strane. Oni joj pomognu izai iz auta. Naas se pred njom sve zavrtelo:
crveno nebo, beli zidovi i tamni likovi ustanika. Posrui izmeu svojih pratioca, ona uini
nekoliko koraka, a onda omaglica popusti. Uinilo joj se da je kroz nju prostrujilo hiljade
oivljujuih struja, i da sad moe uti, videti i osetiti itav svet, da nita ne ostane
zaboravljeno ili zanemareno. Okrenula se setivi se Linka. On se nagnuo iz kola, sa
zabaenim lemom i naoarama. Sivilo mu je nestalo s lica, a tvrd sjaj oiju pretvorio se u
neto toplo. Senjor Montez povede Medlin i njene kauboje kroz neko predvorje do patia a
zatim kroz veliku sobu s podom od golih grubih dasaka, koje su kripale pri svakom

koraku, u neku manju prostoriju punu naoruanih utljivih ustanika, okrenutih prema
otvorenom prozoru. Medlin pogleda u lica tih ljudi oekujui da e meu njima ugledati i
Don Karlosa. ali, nije ga bilo. Jedan je vojnik oslovi panskim jezikom takvom bujicom
rei da nita nije razumela. I on je bio uglaen kao i senjor Montez i uprkos svojoj odrpanoj
odei i zaputenom izgledu, inio je autoritativan utisak. Montez pokae Medlin oveka
pokraj prozora. Marama arkocrvene boje visila mu je o ruci. Senjora, kad smo stigli, oni
su ekali da sunce zae rekao je Montez. Upravo je trebao biti dat znak za polazak senjora
Stjuarta u smrt. U smrt proapta Medlin. Ah senjora, dopustite mi, da vam objasnim
njegovu smrtnu presudu, presudu koju sam imao sreu i ast ponititi zbog vas. Stjuart je
bio izveden pred ratni sud i osuen prema jednom meksikom obiaju, koji se primenjivao
samo za hrabre vojnike, kojima se htelo ukazati dostojna poast. Smrtna presuda trebala je
biti izvrena nakon zalaska sunca. Na odreeni znak on je trebao biti puten na slobodu, i
mogao je krenuti bilo kojim smerom. Znao je svoju presudu, znao je da ga oekuje smrt, da
su svi putevi blokirani vojnicima s uperenim pukama, tek nije znao kada i iz kog smera e
ga pogoditi metak. Senjora, poslali smo glasnike u sve odrede s naredbom da se El Kapitan
ne strelja. Ali, on to ne zna. Ja u dati znak za njegovo osloboenje. Montez je bio
ceremonijalan, galantan, samosvestan. Videi ga ovako uznosita, Medlin dokui da je sve
to bila posledica tatine, razmetanja i okrutnosti njegove rase. On e je drati u mukama
neizvesnosti, pustiti Stjuarta da izae na onaj svoj straan put, a da ne sluti da je slobodan.
To su motivi panca. Odjednom je prome pritisah, da Montez lae, da hoe da ona bude
prisutna na Stjuartovom smaknuu. Ali ne, ovek je poten, tek okrutan. Hoe samo
zadovoljiti neke instinkte svoje prirode sentimentalnost, romantiku i varvarstvo, gledajui
Stjuartovo vladanje uoi oekivane smrti, Medlininu agoniju sumnji, strahova, tuge i
ljubavi. Medlin se uini da nee moi izdrati, oseti slabost i drhtanje. Senjora, ah! Bie to
uzvien prizor dohvati maramu iz ruke ustanika. Sav je plamtio, oi su mu udno sjale, glas
mu je bio tih, strastven. Proivljavao je neto divno. Zamahnuu maramom, senjora. To e
biti znak. Videe ga tamo na drugom kraju ceste. Tamniar senjora Stjuarta videe ga,
skinuti mu okove, osloboditi ga, i otvoriti mu vrata. Stjuare biti slobodan. Ali, on to nee
znati. Oekivae smrt. On je hrabar ovek, pogledae joj u oi. Poi e ovim putem. Na
svakom koraku oekivae da bude ubijen bilo s koje strane. Nee pokazivati strah. Senjora,
video sam El Kapitana kako se borio. ta je smrt za njega? Ah, zar nee biti divno, videti
ga kako hoda, dolazi cestom? Senjora, videete kakav je on ovek. Celim putem oekivae
smrt hladnu, brzu smrt. A ovde, na kraju ceste, ugledae svoju krasnu gospou. Zar nije
mogua zabuna? dahne Medlin. Nikako. Moja zapoved glasi isprazniti puke. Don Karlos?
On je u okovima i mora odgovarati Dinralu Salazaru odgovorio je Montez. Medlin
pogleda niz pustu cestu. Kako je udno to poslednje crvenilo sunca iznad mrkih gorskih
lanaca! Pomisao na taj zalazak bila je za nju muenje. Ali proao je, a oni koji dou, bie
sjajni, bletavi, opojni. Zamirui od sree i straha primetila je kako je Montez mahnuo
maramom. ekala je. Nita se ne promeni na itavoj duini te puste ceste. U sobi iza nje
bila je potpuna tiina. Kako je dugo, beskrajno dugo to ekanje! Nikada, do kraja ivota
nee zaboraviti te neobine, ruiaste, modre i bele zidove kua, s njihovim arenim
krovovima. Ta pranjava, pusta cesta, nalik je na neke ulice u Pompejima, s njihovim
izgledom samotnih stolea. Otvore se jedna vrata i jedan visok ovek izae. Medli, ne
prepozna Stjuarta. Bujica oseaja prelije se njom i ona se uhvati obema rukama za prozor.
Ali, poput vala koji se smiruje proe i to. Stjuart ivi! Slobodan je. Izaao je na svetlo. Ona
ga je spasila. ivot se promenio u tom trenutku stvarnosti, postao je pun, opojan. Stjuart se
na pragu s nekim rukovao. Onda pogleda levo, pa desno. Vrata se za njim zatvore. Leerno

izvadi cigaretu i stojei uz zid upali ibicu. ak i na toj udaljenosti Medlinine otre oi
razaberu plamiak i slab koluti dima. Stjuart tada poe do sredine ceste i laganim
koracima krene dalje. Medlini se uin potpuno prirodan, kao da dokono ee. Ali, pusta
cesta bez igde ikoga, tiina, ruiasta sumaglica, iekivanje, sve je to bilo neprirodno. S
vremena na vreme Stjuart se zaustavio i krenuo je prema kuama. Tiina ga doeka.
Ponovo se zaustavi i savije i drugu cigaretu. Nakon toga ubrza korake. Medlin ga je gledala
s ponosom, Patnjom i ljubavlju, nastojei zagospodariti sobom. Taj joj se njegov put uini
dui od svih njenih asova uenja, borbi i kajanja, dui nego ovo putovanje do njega.
Oseti da e joj biti nemogue ekati, dok stigne do kraja ceste. Odjednom u zbrci svojih
oseaja ona ustukne. ta da mu kae? Kako da ga doeka? Stjuartovo lice bilo je jo uvek
samo tamna masa. Uskoro e ga ugledati, mnogo pre nego to bude znao da je ona tamo.
Htela je otrati pred njega, ali ostane kao ukopana u svom sklonitu iza prozora,
proivljavajui s njime zajedno taj strahovit, okrutan put s milju na dom, majku, sestru,
dragu, suprugu, na sam ivot i na sve ono to projuri pred ovekom koji koraa u susret
svojim krvnicima. I unato svoj toj bujici oseaja Medlin postane plenjom jo i tolikih
razliitih uzbuenja, koja ugroavaju enu. Svaki Stjuartov korak uzbuivao je. Nejasnom,
maglovitom intuicijom oseti da on nije srean, iako je, nedvosmisleno, tvrdo uveren da ide
u susret smrti. Ona zastane asak, ona stara kruta, fizika mahnitost kauboja, moda dolazi
u sukob s profinjenijim duhom oveka, koji prekasno dolazi do spoznaje da ivot ne treba
odbaciti. Tada tamna masa njegovog lica poprimi oblik, postane otrija, blia. Sad je hodao
bre, izraavajui nestrpljivost. Dugo treba tim Meksikancima da ispale rafal u njega! Tada
se odluno zaustavi na sredini ceste u ravnini s uglom jedne kue i upravo nasuprot
Medlininog prozora. Stojei nepomino nekoliko asaka pruao je divnu hrabru metu
izvriocima presude. Doeka ga tiina. Medlini postane jasno, a i ostalima koji su to gledali
pomisli ona da se Stjuartu, budui da je dosada ostao poteen, sad ini pravi as da bude
milosrdno ubijen. Ali, kako nijedan hitac nije prasnuo, njegovo dostojanstvo ustupi mesto
nehajnom preziru. On pree preko ceste do kue, pripali novu cigaretu i okrenuvi se prema
prozoru, ekao je puei. Medlini postane nepodnoljivo. Moda je proao samo as moda
nekoliko asaka, ali njoj se uinila itavom venou. Stjuartovo lice bilo je tvrdo, puno
prezira. Da li je to izdaja njegovih zarobljivaa koji se kane njime poigrati kao maka s
miem, polako ga muiti? Medlin mu na usnama primeti stari, podrugljiv smeak. Stajao je
tamo neko vreme, tada slegne ramenima i nasmeje se. Onda s nezadovoljstvom potrese
glavom, zbog neasnosti ovakvog dogaaja. Naglom kretnjom, uspravi svoj snani stas.
Tada se okrene prema severu. Medlin proita njegove misli, i prepozna da misli na nju,
poruujui joj poslednje, neujno zbogom. On e joj sluiti do poslednjeg daha, ostaviti je
slobodnu, zadrati svoju tajnu. Ta se njegova slika tamno lice, plamenih oiju, neobino
tuna i snana, zauvek usee Medlini u srce. Trenutak posle on zakorakne napred da bi ih,
pun prezira, svojom prisutnou prisilio na brzo izvrenje presude. Medlin izae na vrata, i
stupi preko praga. Stjuart zatetura kao da ga je zaista pogodilo smrtonosno zrno. Lice mu
probledi. Oi se njegove zapanjeno zagledaju izbezumljenim pogledom oveka koji zuri u
utvaru, a ipak ne veruje svojim oima. Moda je dozvao, kao to Meksikanci dozivaju
svoju Madonu, moda se nenadana smrt ipak neprimetno priuljala, a ovo je sad njena
slika, koja mu se pojavljuje u nekom drugom ivotu. ko si ti? proape promuklo. Ona
pokua podii ruke, ali ne uspe, pokua ponovo i drui ih isprui prema njemu. Ja sam to.
Princeza tvoja ena!
Kraj