7-12/03

5.3

848 od 1043

Knjiga I

PRAVILNIK O ODRAVANJU OBJEKATA, OPREME I

INSTALACIJA OD ZNAAJA ZA BEZBEDNOST
*
VAZDUNE PLOVIDBE NA AERODROMU
I OPTE ODREDBE
lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se odravanje poletno-sletnih i drugih

staza, pristaninih platformi i drugih povrina na aerodromu koje slue
za kretanje vazduhoplova (u daljem tekstu: povrina za kretanje vazduhoplova) i odravanje objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava
aerodromskih slubi koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i
boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova putnika i
stvari.
lan 2.
Odravanje povrina za kretanje vazduhoplova i odravanje objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava iz lana 1. ovog pravilnika
vri se na nain propisan ovim pravilnikom u skladu sa uputstvom proizvoaa.
lan 3.
Zavisno od vrste i obima, odravanje moe biti redovno i investiciono.
lan 4.
Redovno odravanje obuhvata radove manjeg obima, a naroito:
pregled povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i
*

Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 9/84.

7-12/03

849 od 1043

Knjiga I

stvari (u daljem tekstu: pregledi), preduzimanje preventivnih mera, popravke, otklanjanje nedostataka i ienje povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava.
Redovno odravanje vri se na osnovu vaee pogonske dokumentacije (tehnika dokumentacija izvedenog stanja sa svim uputstvima za
rukovanje i odravanje).
lan 5.
Investiciono odravanje obuhvata vee obnove povrina za kretanje
vazduhoplova i objekata, instalacija i ureaja kojima se obezbeuju njihova trajnost i pouzdanost, bez promene tehnikih karakteristika.
Investiciono odravanje, po pravilu, vri se periodino, a radovi se
izvode na osnovu uraene tehnike dokumentacije.
O obavljenom investicionom odravanju vodi se pogonska dokumentacija.
lan 6.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja:
1) suvi sneg je sneg koji se moe oduvati i koji se raspada posle
pokuaja stvaranja snene grudve, ija zapreminska masa iznosi pri3
blino 0,35 kg/dm ;
2) vlaan sneg je sneg koji se sjedinjuje kad se stegne rukama i
od kog moe da se stvori snena grudva, ija zapreminska masa iznosi
3
priblino od 0,35 do 0,50 kg/dm ;
3) zbijen sneg je sneg koji je sabijen u vrstu masu koja se ne
moe vie sabijati i menjati oblik, a koja se lomi u komade pri podizanju,
3
ija zapreminska masa iznosi priblino 0,5 i vie kg/dm ;
4) lapavica je voda zasiena snegom koja se raspljuskuje unaokolo pri gaenju, ija zapreminska masa iznosi priblino od 0,5 do 0,3
3
kg/dm ;
5) vlana povrina za kretanje vazduhoplova je povrina ija je
boja promenjena zbog vlanosti;
6) mokra povrina za kretanje vazduhoplova je povrina natopljena vodom ali bez vidljivog sloja vode;

7-12/03

850 od 1043

Knjiga I

7) barice su voda zadrana u udubljenjima;

8) vodeni sloj je vidljiv vodeni sloj kojim je pokrivena povrina za
kretanje vazduhoplova.

II PREGLEDI
lan 7.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge vodi dokumentaciju o izvrenim pregledima u vidu dnevnika, zapisnika, izvetaja ili atesta.
lan 8.
Redovni pregled povrina za kretanje vazduhoplova, instalacija i
ureaja za svetlosno obeleavanje (svetla poletno-sletnih staza, rulnih
staza i platformi, svetla prilaza, prikazivai nagiba prilaenja, svetla za
obeleavanje prepreka i dr.) vri se najmanje dva puta u vreme u kome
se aerodrom koristi za vazdunu plovidbu, tako da se pri tom ne ometa
saobraaj.
Prvi redovni pregled iz stava 1. ovog lana vri se pre najvee
dnevne uestalosti vazdunog saobraaja, a ako je vreme u kome se
aerodrom koristi za vazdunu plovidbu manje od 24 asa, prvi redovni
pregled vri se pre otvaranja aerodroma za vazduni saobraaj.
Drugi redovni pregled vri se neposredno pre nastupanja dana ili
noi.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, pregledi se vre i u kraim vremenskim intervalima, ali ne duim od 4 asa, ako su povrine za
kretanje vazduhoplova pokrivene snegom, ledom, lapavicom, slanom,
odnosno ako nastanu sledee promene i to:
1) promena koeficijenta trenja od 0,05;
2) promena debljine sloja vea od 20 mm za suv sneg, vea od
10 mm za mokar sneg i vea od 5 mm za lapavicu;
3) promena raspoloive duine ili irine poletno-sletne staze od
10% ili vie;
4) bilo koja promena u vrsti atmosferskog taloga ili povrini, koja
zahteva izmene u delu F ili T izvetaja (obrazac br. 2);

7-12/03

851 od 1043

Knjiga I

5) formiranje snenih nanosa du jedne ili obe strane poletno-sletne staze kada se objavljuje promena rastojanja od ose poletno-sletne
staze;
6) bilo koja promena intenziteta ili uoljivosti svetala poletnosletne staze;
7) promena bilo kojih drugih uslova za koje se na osnovu iskustva
i poznavanja lokalnih uslova zna da su bitni.
Pregled iz stava 4. ovog lana vri se i ako to zahteva nadlena
aerodromska kontrola letenja, odnosno savezni vazduhoplovni inspektor.
lan 9.
Izvetaj o izvrenom pregledu izrauje se prema obrascu br. 1, a
ako na povrinama za kretanje vazduhoplova ima snega, leda, lapavice
ili slane prema obrascu br. 2, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i
ine njegov sastavni deo.
lan 10.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge izvetaj iz lana 9. ovog pravilnika
dostavlja, bez odlaganja, aerodromskoj slubi kontrole letenja.
lan 11.
Ako se na povrinama za kretanje vazduhoplova ili na instalacijama
i ureajima za svetlosno obeleavanje predvia ienje ili drugi neodloni radovi, nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da najmanje pola
asa pre poetka rada obavesti aerodromsku slubu kontrole letenja da
e aerodrom biti zatvoren, odnosno najmanje pola asa pre zavretka
svih radova da e aerodrom biti ponovo otvoren.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, aerodrom se moe
odmah zatvoriti ako nastanu iznenadne pojave (kia koja se ledi, poplava, zemljotres, prekid napajanja elektrinom energijom zbog oteenja kablova i sl.).
lan 12.
Ako se u izvetaju slube meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu
predviaju snene padavine ili mogunost zaleivanja, ili ako do tih

7-12/03

852 od 1043

Knjiga I

pojava doe, nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija

udruenog rada za aerodromske usluge duna je da izvetaj o izvrenom pregledu dostavi aerodromskoj slubi kontrole letenja, i to najmanje dva asa pre vremena u kome aerodrom mora biti otvoren, ako
je vreme u kome je aerodrom otvoren manje od 24 asa.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da redovno prati izvetaje
slube meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu.
lan 13.
Pregled poletno-sletne staze vri se po sekcijama.
Sekcije iz stava 1. ovog lana iste su duine i obeleavaju se rimskim brojevima I, II i III, s tim to je sekcija I uvek prva treina duine
poletno-sletne staze, posmatrano od prava sa niom brojnom oznakom.
lan 14.
Pregled rulne staze vri se po sekcijama, a podela na sekcije u
skladu sa odredbom lana 13. stav 2. ovog pravilnika.
Granice sekcija rulne staze odreuju se produenom graninom
linijom sekcija poletno-sletne staze, koja je upravna na osu te staze.
Broj i duina sekcija rulne staze mogu biti manje od sekcija poletnosletne staze, zavisno od duine rulne staze.
lan 15.
Dubina atmosferskog taloga (snega i lapavice) meri se pomou
merne ipke na itavoj duini poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m
do 10 m, sa obe strane ose poletno-sletne staze.
Rastojanje izmeu dve merne take moe iznositi najmanje 10% od
duine poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu krajeva poletno-sletne
staze i prve i poslednje merne take mora iznositi priblino 5% od duine poletno-sletne staze, raunajui od krajeva poletno-sletne staze.
Srednja vrednost debljine atmosferskog taloga za svaku treinu
poletno-sletne staze izraunava se na osnovu izmerenih vrednosti iz
stava 1. ovog lana.
lan 16.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da, pored pregleda poletnosletnih staza, vri pregled povrina uz ivicu povrina za kretanje vazduhoplova.

7-12/03

853 od 1043

Knjiga I

Visina naslaga snega uz ivice povrina za kretanje vazduhoplova

utvruje se merenjem najvee visine tih naslaga, izraene u centimetrima, i udaljenosti od ivice povrina za kretanje vazduhoplova, izraene u
metrima.
lan 17.
Uslovi koenja na povrinama za kretanje vazduhoplova proveravaju se merenjem i izraunavanjem koeficijenta trenja.
Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi proveravaju se kad je ta
staza delimino ili u potpunosti pokrivena snegom, ledom, lapavicom,
slanom ili vodom, a na drugim povrinama za kretanje vazduhoplova
kad se moe proceniti da e ti uslovi biti nepovoljni za kretanje vazduhoplova.
Koeficijent trenja meri se du dve merne linije koje su paralelne sa
osom poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m do 10 m sa obe strane
ose.
Za svaku sekciju poletno-sletne staze odreuje se srednja vrednost
koeficijenta trenja.
Ako se merenje vri kontinualnim mernim ureajima, srednja vrednost izraunava se na osnovu podataka registrovanih za svaku treinu
poletno-sletne staze, a ako se merenje vri koionim vozilom srednja
vrednost koeficijenta trenja izraunava se na osnovu najmanje devet
merenja du svake od dve merne linije, s tim to se obuhvata cela
duina poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu dve merne take mora
biti oko 10% od upotrebljive duine poletno-sletne staze.
lan 18.
Uslovi koenja proveravaju se uvek kad nastanu okolnosti koje mogu uticati na promenu koeficijenta trenja.
lan 19.
Koeficijent trenja meri se ureajima koji su predvieni standardima
Meunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Ureaj kojim se meri koeficijent trenja mora biti badaren prema
uputstvu proizvoaa.
Merenja se vre pod uslovima koje odredi proizvoa za svaki
ureaj posebno i za odreeno stanje povrina (brzina, tehnika koenja,
teina, pritisak pneumatika, sneg, voda i sl.).

7-12/03

854 od 1043

Knjiga I

lan 20.
Za merenje koeficijenta trenja na povrini poletno-sletne staze koja
je pokrivena zbijenim snegom i ledom, mogu se koristiti kontinualni
merni ureaji (na primer: skidometar, ureaj za merenje povrinskog
trenja Friction tester, m-metar), ili vozilo sa dijagonalnim koenjem.
Ako se na povrini poletno-sletne staze nalazi zbijeni sneg, led ili
vrlo tanak sloj suvog snega, moe se koristiti ureaj za merenje usporenja (taplesmetar ili Demsov ureaj za merenje usporenja).
Pored ureaja iz stava 2. ovog lana, mogu se koristiti i drugi ureaji ako je izvrena korelacija sa najmanje jednim od tipova ureaja iz
stava 1. ovog lana.
Ureaj za merenje usporenja ili vozilo sa dijagonalnim koenjem ne
moe se koristiti na povrinama pokrivenim snegom priem ili lapavicom.
lan 21.
Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi pokrivenoj ledom i zbijenim
snegom prikazuju se opisno i odreenim brojem (kodom) koji odgovara
koeficijentu trenja, prema sledeoj tabeli:

Izmeren/izraunat
koeficijenat trenja
0,40 i vie

dobro

0,39 do 0,36

srednje do dobro

0,35 do 0,30

srednje

0,29 do 0,26

srednje do loe

0,25 i manje

loe

9 nepouzdan

Ocena koenja

Kod

nepouzdano ili se ne
moe izmeriti

7-12/03

855 od 1043

Knjiga I

lan 22.
Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi pokrivenoj vodom proveravaju se najmanje jedanput godinje ili kad se za to ukae potreba,
odnosno kad se promeni stanje na povrinama za kretanje vazduhoplova koje moe da dovede do promene koeficijenta trenja (promene
teksture kolovoznog zastora, naslage gume od pneumatika vazduhoplova pri sletanju i koenju, nanosi ulja i maziva, mogunost emulgovanja nanesenih estica praine i pepela i dr.).
lan 23.
Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi pokrivenoj vodom, kad se
koriste ureaji za merenje, prikazuju se opisno i, zavisno od ureaja
kojim je merenje vreno, odgovaraju vrednostima koeficijenata datim u
sledeoj tabeli:

Ocena m-metar
uslova
koenja

Skidometar

Ureaj sa
dijagonalnim
koenjem

Strado- Vuni ureaj

graf
za merenje
trenja

dobro

0,50 i
vie

0,60 i
vie

0,56 i vie

0,44 i
vie

srednje

0,40 do
0,49

0,49 do
0,59

0,48 do 0,55 0,33 do 0,23 do 0,31

0,43

loe

ispod
0,40

ispod
0,49

ispod 0,45

ispod
0,33

0,32 i vie

ispod 0,23

Pored ocene uslova koenja na povrini poletno-sletne staze pokrivene vodom, daje se i podatak o stanju u sredinjem delu poletno-sletne staze koji predstavlja polovinu povrine poletno-sletne staze (vlana, mokra, barice, vodeni sloj).

7-12/03

856 od 1043

Knjiga I

lan 24.
Ako se prilikom pregleda utvrdi da na povrini za kretanje vazduhoplova ima: ljuspanja kolovoznog zastora, pukotina, raspadanja ili deformacije kolovoznog zastora, neravnina (ispupenja, udubljenja), stranih
predmeta i sl. i ako su oteenja takva da mogu ugroziti bezbednost vazdune plovidbe, takve povrine iskljuuju se iz upotrebe.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge upisae u izvetaj o izvrenom pregledu povrina za kretanja vazduhoplova kakve je vrste oteenje i da li
se moe tolerisati.
lan 25.
Pregledom povrina za kretanje vazduhoplova utvruju se stanje i
ispravnost sistema za obeleavanje u dnevnim i nonim uslovima korienja aerodroma.
lan 26.
Pregled objekata, instalacije, ureaja, opreme i sredstava moe biti
dnevni, sedmini, dvonedeljni, meseni, tromeseni, estomeseni i godinji.
Podaci o izvrenom pregledu iz stava 1. ovog lana unose se u
dnevnik odravanja.
lan 27.
Dnevni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito:
1) proveru svih svetiljki sistema (pregorele sijalice, zaprljani ili polomljeni stakleni delovi soiva, veliko odstupanje podeenosti i dr.);
2) proveru itavog sistema svetlosnog obeleavanja posle uklanjanja snega, naroito u odnosu na naslage snega koje zaklanjaju svetiljke;
3) proveru daljinske komande ukljuenja i promene intenziteta
svetlosti zvunih i svetlosnih signala i regulatora konstantne struje;
4) proveru svih sistema za osvetljavanje i obeleavanje prepreka i
sredstava za ukljuivanje zvunih i svetlosnih signala za upozorenje i
njihovih instalacija.

7-12/03

857 od 1043

Knjiga I

lan 28.
Sedmini pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito:
1) proveru napunjenosti akumulatora, ispravnosti pokazivaa ampermetra i voltmetra i proveru kompleta rezervnih osiguraa;
2) proveru rezervnog izvora napajanja elektrinom energijom (duina vremena ukljuivanja, stabilnost i regularnost izlaznih karakteristika
generatora, vibracije i prethodno zagrevanje motora, njegovih agregata i
spoljnih elemenata, napajanje gorivom), i proveru svih sistema zatite;
3) proveru sa zemlje vertikalnog ugla sistema svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja, sa podeavanjem, ako je to potrebno.
Provera vertikalnog ugla sistema svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja iz vazduha vri se uporedo sa proverom sistema za precizno instrumentalno prilaenje.
lan 29.
Dvonedeljni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata, naroito
proveru intenziteta svetlosti svetiljki svetla ose poletno-sletne staze u
zoni dodira i svetiljki svetla zone dodira poletno-sletne staze.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako je broj poletanja i
sletanja vazduhoplova veliki, provere se vre i ee.
lan 30.
Meseni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito:
1) proveru rada regulatora u svim stepenima bljeska, sa merenjem izlazne struje za sve sisteme svetlosnog obeleavanja;
2) opti pregled regulacione opreme, sistema signalizacije za svaku vrstu i grupu te opreme i pregled ahtova i kanalizacije kablovskih
instalacija.
lan 31.
Tromeseni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito:
1) proveru obaveznih instruktivnih znakova i znakova obavetavanja na aerodromskim povrinama;
2) pregled sistema prilaznog svetla, sa izradom fotografije, ako je
to potrebno.

7-12/03

858 od 1043

Knjiga I

lan 32.
estomeseni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito:
1) proveru izolovanosti u kablovima na snagu i kablovima za signalizaciju i upravljanje, u skladu sa propisom o jugoslovenskom standardu za merenje izolovanosti.
Otpor izolovanosti kablova nove instalacije mora biti vei od 60
Moma.
Ako se prilikom kontrole stanja i ispravnosti iz stava 1. taka 2.
ovog lana pokae da otpor izolovanosti opada, provera otpora izolovanosti vrie se ee, sa utvrivanjem uzroka.
Otpor izolovanosti u sluaju iz stava 2. ove take ne sme biti manje
od 5 Moma;
2) proveru sistema uzemljenja i ostalih sistema zatite, elektrinih
kontakata i izolatora na regulacionim ureajima.
lan 33.
Godinji pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito:
1) proveru svih elemenata instalacija za svetlosno obeleavanje,
osim provera iz l. 27. do 32. ovog pravilnika;
2) merenje intenziteta svetlosti svetiljki za svetlosno obeleavanje
povrina za kretanje vazduhoplova i prepreka;
3) merenje intenziteta osvetljenosti platformi aerodroma.
lan 34.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da najmanje jedanput godinje izvri tehniki pregled ispravnosti svih elemenata sredstava aerodromskih slubi bitnih za njihovo bezbedno korienje (generatori, vuna vozila, samohodne stepenice, utovarivai, prikolice, sredstva za zemaljski prevoz putnika i druga vozila za snabdevanje, ienje, odleivanje i ostalu pripremu i opsluivanje vazduhoplova pre i posle leta, kao
i ostala vozila koja slue za obavljanje drugih poslova na platformi i manevarskim povrinama).
Pregled iz stava 1. ovog lana vri se i ee ako stanje opreme i
sredstava aerodromskih slubi to zahteva.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da obrazuje dokumentaciju o

7-12/03

859 od 1043

Knjiga I

izvrenom pregledu iz stava 1. ovog lana i da tu dokumentaciju uva

do sledeeg tehnikog pregleda.

III POPRAVKE I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA

lan 35.
U toku redovnog odravanja povrina za kretanje vazduhoplova
moraju se odmah otkloniti svi nedostaci i izvriti odreene popravke, a
naroito:
1) popravke mestiminih povrinskih oteenja kolovoznog zastora i oteenja du spojnica i na uglovima ploa betonskog zastora;
2) obrada i zaptivanje novih pukotina i zamena dotrajale zaptivene
mase spojnica i pukotina;
3) denivelacija sa zamenom ili bez zamene kolovoznog zastora na
mestima oteenja;
4) obnavljanje nedovoljno uoljivih oznaka;
5) koenje trave i odravanje propisanih kota i nagiba povrina
osnovnih staza;
6) zamena dotrajalih kablovskih instalacija sistema svetlosnog
obeleavanja i zamena neispravnih svetiljki;
7) popravke oteenja na ogradi;
8) druge popravke kojima se spreavaju nepravilnosti i oteenja
na povrinama za kretanje vazduhoplova.
lan 36.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da redovno odrava rigole,
slivnike, ahtove i kanale koji se koriste za odvoenje vode i zatitu od
atmosferske vode.
lan 37.
Plan odravanja za jesenji period, pored redovnog odravanja, sadri i plan pripreme za odravanje u zimskim uslovima, ukljuujui i preventivne mere.

7-12/03

860 od 1043

Knjiga I

lan 38.
Popreni i uzduni nagibi na povrinama poletno-sletnih staza,
drugih staza, platformi i drugih povrina na aerodromu moraju se odravati u skladu sa propisanim nagibima.
Na kolovoznom zastoru poletno-sletne staze koju koriste vazduhoplovi iji je raspon krila vei od 24 m i vazduhoplovi sa turbo-mlaznim
motorima nisu dozvoljene deformacije vee od 3 cm, na duini 45 m u
uzdunim profilima poletno-sletne staze.
lan 39.
Ni na jednom delu poletno-sletne staze i brzoizlaznih rulnih staza
sa kolovoznim zastorom ne smeju biti neravnine vee od:
1) 1,25 cm u vidu izboina koje ne smeju biti otrih ivica, mereno
ravnjaom duine 3 m, u bilo kom pravcu;
2) 3 cm u vidu ulegnua u kojima moe da se zadrava voda,
mereno ravnjaom duine 3 m, u bilo kom pravcu.
lan 40.
Ni na jednom delu povrina rulnih staza i platformi sa kolovoznim
zastorom ne smeju biti neravnine u kojima se moe zadrati voda, koje
su vee od 3 cm mereno ravnjaom duine 3 m u bilo kom pravcu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, neravnine mogu biti i
vee ako su na aerodromu izgraeni rigoli ili kanali za odvodnjavanje,
koji ne mogu dovesti do oteenja vazduhoplova.
lan 41.
Na stabilizovanim povrinama za kretanje vazduhoplova ne sme biti
neravnina veih od 3 cm mereno ravnjaom duine 3 m u bilo kom
pravcu.
lan 42.
Na zatravljenim povrinama za kretanje vazduhoplova ne sme biti
neravnina veih od 5 cm, mereno ravnjaom duine 3 m u bilo kom pravcu.

7-12/03

861 od 1043

Knjiga I

lan 43.
U periodu povoljnih vremenskih i drugih uslova moraju se planirati i
izvesti obimniji radovi predvieni redovnim i investicionim odravanjem,
a naroito:
1) opravke, zamene ili ojaavanje dotrajalih mesta na kolovoznim
povrinama;
2) zatita asvaltnog zastora od ispoivanja bitumenskog veziva;
3) poveavanje rapavosti kolovoznih povrina radi poveanja
efekta koenja;
4) zamena filterskog materijala u drenanim kanalima;
5) uklanjanje drvea i drugog rastinja koje probija povrine za
ograniavanje prepreka;
6) provera ravnosti i nosivosti kolovozne konstrukcije.
lan 44.
Ako na povrinama za kretanje vazduhoplova nije uoljivo vie od
30% obojenih povrina oznaka, usled naslaga gume, drugih neistoa,
oteenja ili promene osnovne boje, moraju se izvriti popravke i
obnavljanje takvih oznaka.
lan 45.
Ako se vrednost koeficijenta trenja na povrini poletno-sletne staze
pokrivene vodom smanji ispod vrednosti datih u koloni 3. tabele iz stava
2. ovog lana, preduzimaju se mere za poboljanje uslova koenja (poveanja rapavosti ili obnavljanje zastora, ienje) i istovremeno se
objavljuje podatak, putem hitnih obavetenja (NOTAM), da je poletnosletna staza klizava kad je pokrivena vodom.
Granine vrednosti odravanja odreuju se prema sledeoj tabeli:

Merni
aj

Vrednos
ure- ti za
nove
poletnosletne
staze
2

Granine
vrednosti
odravanja

Dubina
vode pri
merenju

Brzina pri merenju

(km/h)

(mm)

7-12/03

m-metar

862 od 1043

0,7

0,5

1,0

0,65

0,45

0,5

65 sa visokom
130 primenom
pneumatika

0,35

1,0

130

0,4

1,0

95

0,5

1,0

65

0,35

1,0

65

Skidometar i
ureaj za
0,5
merenje
povrinskog 0,6
trenja (Fric- 0,7
tion tester)
Stradograf

Knjiga I

0,6

Vrednosti u kolonama 2. i 3. iz tabele iz stava 2. ovog lana predstavljaju srednje vrednosti za poletno-sletne staze ili njene odreene
deonice.
lan 46.
Trava i drugo rastinje na osnovnim stazama ne smeju biti vii od
30 cm, a trava oko svetiljki sistema svetlosnog obeleavanja mora se
odravati tako da se obezbedi stalna vidljivost tih svetiljki iz vazduhoplova u poletanju, sletanju i kretanju po povrinama za kretanje vazduhoplova.
Na zatravljenim povrinama za kretanje vazduhoplova trava ne sme
biti via od 15 cm.
lan 47.
Ako se na zatravljenim povrinama pojave krtinjaci, te povrine
moraju se poravnati i zatraviti.
lan 48.
Ako nastane kvar sijalice, svetiljke i dela instalacije ili se iz bilo kog
razloga smanji intenzitet emitovanja svetlosti, kvar se mora otkloniti pre
nego to se intenzitet emitovanja svetlosti smanji ispod dozvoljenog.
lan 49.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da obezbedi da na aerodromu, dok je otvoren, bude ovlaeno lice za odravanje sistema svetlosnog obeleavanja.

7-12/03

863 od 1043

Knjiga I

lan 50.
Za sve elemente sistema svetlosnog obeleavanja mora se obezbediti dovoljno rezervnih delova da bi se izvrile sve neophodne popravke i zamene radi ispravnog funkcionisanja sistema.
lan 51.
Za svaki aerodrom utvruju se planovi redovnog odravanja i obezbeuju eme za popravke povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava koji omoguuju bezbedno
poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari.
lan 52.
Plan odravanja kojim se odreuju redosled popravki, zavisno od
vremena trajanja odravanja i uslova korienja sredstava koje se odrava, mora da sadri rubrike za overu i dopunu izvrenih prepravki.
Planovi i eme iz lana 51. ovog pravilnika moraju se nalaziti na pristupanom mestu.

IV. IENJE
lan 53.
Na povrinama za kretanje vazduhoplova ne smeju se nalaziti
strani predmeti (izdvojeni delovi kolovoznog zastora, ostaci ljunka, peska i praine, ostaci pokoene trave, itd.) koji mogu otetiti vazduhoplov.
lan 54.
Naslage ulja, maziva, gume i sl. moraju se uklanjati sa svih povrina sa kolovoznim zastorom ako mogu da izazovu smanjenje koeficijenta trenja ispod propisane vrednosti.
lan 55.
Za spreavanje izdvajanja zemljanog i drugog materijala usled erozije ili nedovoljne stabilizacije povrina zatitnih pojaseva moraju se
preduzimati potrebne mere radi izbegavanja mogunosti usisavanja i
oteenja motora vazduhoplova, kao i nanoenja neistoe na povrine
za kretanje vazduhoplova.

7-12/03

864 od 1043

Knjiga I

lan 56.
Za ienje povrina za kretanje vazduhoplova na vazduhoplovnom
pristanitu moraju se obezbediti odgovarajua oprema i sredstva, zavisno od meteorolokih, tehnikih i drugih uslova aerodroma.
lan 57.
Na vazduhoplovnom pristanitu, zavisno od klimatskih uslova, za
period u kome se oekuju snene padavine i jaki mrazevi, mora se blagovremeno pripremiti dovoljna koliina sredstava za uklanjanje leda sa
povrina za kretanje vazduhoplova.
lan 58.
Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da pre poetka perioda
padavina saini plan uklanjanja snega, leda, lapavice i slane, sa razraenim prioritetom, nainom ienja, postupcima, sastavom ekipa i radnim vremenom ekipa, odgovarajuom mehanizacijom i sredstvima (tip
i broj maina, sredstva za razleivanje i dr.).
lan 59.
Atmosferski talog sa stabilizovanih i zatravljenih povrina za kretanje vazduhoplova uklanja se tako da se te povrine ne otete.
lan 60.
Oprema za ienje snega, leda, lapavice i slane mora biti ispravna
pre poetka perioda padavina.
Pregled i opravka opreme, kao i obuka lica koja e rukovoditi tom
opremom, moraju se izvriti blagovremeno, pre prve operacije ienja.
lan 61.
Pre poetka perioda snenih padavina postavljaju se propisane
oznake za obeleavanje staza pokrivenih snegom.
lan 62.
ienje povrina za kretanje vazduhoplova zapoinje odmah posle
pokrivanja kolovoznog zastora padavina, odnosno najdocnije kad pokriva dostigne debljinu od 15 mm (lapavica, voda), odnosno 20 mm
ako je sneg vlaan i 50 mm ako je sneg suv.

7-12/03

865 od 1043

Knjiga I

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ienje mora zapoeti i

ranije ako su uslovi koenja loi.
lan 63.
Ako se na osnovu meteorolokih podataka oekuje zaleivanje povrina za kretanje vazduhoplova, mora se pristupiti posipanju tih povrina sredstvima za spreavanje zaleivanja ili potpunom uklanjanju
atmosferskog taloga.
lan 64.
Ako se ienje snega, lapavice i leda sa povrina za kretanje vazduhoplova i sistema svetlosnog obeleavanja ne moe obaviti istovremeno, ienju se pristupa prema sledeem redosledu, i to:
1) poletno-sletne staze sa svetlosnim obeleavanjem;
2) rulne staze sa svetlosnim obeleavanjem, koja predstavlja najkrau vezu izmeu poletno-sletne staze i pristanine platforme;
3) pristanine platforme;
4) drugih staza i povrina za kretanje vazduhoplova po redosledu
koji omoguava uspostavljanje normalnih operacija.
lan 65.
Atmosferski talog mora biti uklonjen sa povrina poletno-sletne
staze i sa drugih povrina koje se koriste u uslovima kategorije II i III, a
na ostalim povrinama za kretanje vazduhoplova debljina atmosferskog
taloga ne sme biti vea od debljine propisane u lanu 62. ovog pravilnika, ako uslovi koenja nisu loi.
lan 66.
Visina snenog pokrivaa na povrinama zatitnih pojaseva osnovne staze, zavisno od tipa vazduhoplova koji saobraa na aerodromu,
mora biti tolika da krila vazduhoplova bezbedno nadvisuju sneni
pokriva tako da turbine motora vazduhoplova ne mogu da usisaju sneg
i led.
Od obeleenih spoljnih ivica povrina za kretanje vazduhoplova (od
oznake strane povrine, ivice kolovoznog zastora ili od svetiljki ivinog
svetla, ako su postavljene) visina snega ne sme biti vea od visine propisane u lanu 67. stav 2. ovog pravilnika, a za vea rastojanja prema
sledeem:

7-12/03

866 od 1043

Knjiga I

1) za poletno-sletne i druge staze aerodroma kodnih slova "D" i

"E" koje koriste vazduhoplovi raspona krila preko 35 m (B-747, DC-10,
L-1011 i dr.), maksimalna visina snega ne sme biti vea od visine iz
crtea br. 1:

Crte br. 1
2) za poletno-sletne i druge staze aerodroma kodnog slova "S"
koje koriste vazduhoplovi raspona krila 24 m do 36 m, visina snega ne
sme biti vea od visine profila iz crtea br. 2:

Crte br. 2
3) za poletno-sletne staze aerodroma kodnih slova "A" i "B" koje
koriste vazduhoplovi raspona krila do 24 m, visina snega mora biti
manja od gabarita kritinog vazduhoplova ako se spoljni toak glavnog
stajnog trapa nae na spoljnoj ivici povrine za kretanje vazduhoplova.
Posle prestanka padanja snega, kad to uslovi dozvole, visina snega
iz stava 2. ovog lana mora se smanjiti da bi se u sluaju ponovnog
ienja mogla odrati propisana visina snega.

7-12/03

867 od 1043

Knjiga I

lan 67.
Sneg oko svetiljki svih sistema svetlosnog obeleavanja isti se tako da usmereno zraenje svetiljke ne bude zaklonjeno snegom.
Kod svetiljki koje su postavljene na nivou terena, u neposrednoj
blizini svetiljke sneg mora biti oien na rastojanju od 0,5 m u smeru
zraenja do visine od 0,1 m. Kod izdignutih svetiljki sneg mora biti oien najmanje 0,2 m ispod izvora zraenja.
Na rastojanjima veim od rastojanja iz stava 2. ovog lana sneg se
isti tako da se sloj snega nalazi ispod ravni pod pozitivnim nagibom od
4%, koja poinje na nivou oienog snega neposredno oko svetiljke.
lan 68.
Za razleivanje povrina za kretanje vazduhoplova mogu se koristiti
ispitana hemijska sredstva koja ne utiu nepovoljno na materijal od kog
je proizveden vazduhoplov i koja oteuju kolovozni zastor u najmanjoj
moguoj meri.
lan 69.
Vozila i maine za ienje povrina za kretanje vazduhoplova, kao
i druga vozila koja se kreu po povrinama za kretanje vazduhoplova,
moraju imati ukljuena rotaciona svetla ute boje za sve vreme zadravanja na tim povrinama i moraju biti u stalnoj radio-vezi sa deurnim
licem ekipe za ienje.
lan 70.
Povrine za kretanje vazduhoplova iste se po pribavljenom odobrenju aerodromske slube kontrole letenja.
lan 71.
Deurno lice ekipe za ienje duno je da, poto se lino uveri da
su sva vozila, maine i oprema napustili povrine za kretanje vazduhoplova, radio-vezom obavesti aerodromsku slubu kontrole letenja da su
te povrine slobodne za vazdunu plovidbu.

V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 72.
Odravanje povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja i opreme koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i

7-12/03

868 od 1043

Knjiga I

boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i

stvari, mora se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od 90
dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 73.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik
o odravanju poletno-sletnih i drugih staza na civilnim aerodromima
("Slubeni list SFRJ", br. 4/68).
lan 74.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Slubenom listu SFRJ".