Vazduhoplovni propisi

Mogu, a da li i smem?

Naredno poglavlje upoznae vas sa nizom pravnih regulativa, iji prevashodni

zadatak nije da zakomplikuju ivot prosenog letaa, ve da pod konac srede niz
meuljudskih, meukompanijskih i meudravnih odnosa u sloenom vazduhoplovnom svetu.

3.

aalost, pravna akta nikada nisu bila ni poezija, ni kozerija, pa stoga ne zamerite na emernom jeziku kojim su pisana. Osnovni kredo svakog pravnika je
da bude precizan i, koliko god je mogue, nedvosmislen, pa tako isti ti pravnici na papir stavljaju samo suve, a esto i duge, teko pamtljive reenice. Uzlete one uvene
pravnike erudicije, koju sreemo u filmovima o uzbudljivim sudskim procesima,
obino i uvaju za takve prilike!
No, vratimo se vazduhoplovnom pravu...
Razvoj modernog vazduhoplovstva ima relativno kratku istoriju, vezanu iskljuivo za dvadeseti vek. Brz razvoj vazdunog saobraaja nametao je potrebu za
pravnim regulisanjem odnosa izmeu uesnika u saobraaju i uslova pod kojima se
vazduni saobraaj odvija. Prvo pitanje koje se postavilo bilo je: da li vazduno prostranstvo iznad teritorije jedne drave treba smatrati sastavnim delom njene suverene
teritorije - ili ne? Drave su, vrlo brzo, svojim unutranjim zakonodavstvima poele
da reguliu korienje vazduhoplova i prelete iznad vlastite teritorije. Kraljevina
Srbija donela je takvu uredbu ve 1913. godine...
Pod teritorijom jedne drave podrazumevamo kopneno podruje, teritorijalne
vode i vazduni prostor koji se protee nad oblastima nad kojima ta drava ima nacionalni suverenitet. Time je odreena i oblast nad kojom ima suverenu vlast u vazdunom saobraaju.
Vazduhoplovno pravo predstavlja skup svih pravnih odredbi kojima su regulisani odnosi izmeu uesnika u vazdunoj plovidbi, ali i u vazduhoplovstvom uopte.
Kada se kae vazduhoplovstvo, po pravilu se misli na civilno vazduhoplovstvo
(odnosi u vojnom vazduhoplovstvu regulisani su posebnim pravilima). Izvori vazduhoplovnog prava su meunarodne konvencije i nacionalni zakoni, dopunjeni iskustvima u praksi.

Vazduhoplovni propisi

63

Meunarodne konvencije

ve vei znaaj meunarodne razmene dobara, stalni tehnoloki napredak i novi

oblici korienja vazdunog prostora, kao i ekspanzija privrednih i turistikih
odnosa u savremenom svetu, imaju za posledicu nastojanja meunarodne zajednice
da se odnosi u okviru meunarodnog vazduhoplovnog prava reguliu meunarodnim
konvencijama.
Na razvoj meunarodnog vazduhoplovnog prava bitno je uticala i potreba za
veom bezbednou saobraaja. Zbog toga se neprekidno tei da se vazduna plovidba i u tehnikom smislu regulie i standardizuje na jedinstven nain. Ta pravila se
odnose i na vazduhoplove i na vazduna pristanita: opremanje aerodroma, kontrolu
letenja, voenje vazduhoplova, bezbednost plovidbe, obuku letakih kadrova, odravanje vazduhoplova, spasavanje u sluaju udesa itd.
Konvencija je multilateralni ugovor kojim se potpisnici meusobno obavezuju
na odreena pravila ponaanja. Konvencije se ratifikuju (daje im se zakonska snaga)
u zemljama-potpisnicama. Konvencija se moe ratifikovati kako u celini, tako i delimino: dakle, mogu da se prihvate svi njeni elementi ili samo delovi ugovora. Konvencija koja je ratifikovana od strane neke zemlje za nju postaje i obaveza, pa zakonske odredbe te zemlje ne smeju da budu u suprotnosti sa odredbama konvencije koju
je prihvatila.
Danas postoji vei broj meunarodnih konvencija koje reguliu razliite oblasti
vazduhoplovnih prava i odnosa. Izneemo samo osnovne odredbe najznaajnijih
konvencija, i to onim redom kojim su potpisivane.

Pariska konvencija
Jedna od prvih meunarodnih konvencija, nastala 1919. godine. Ona je principu
suverenosti nad teritorijom jedne zemlje dala opti znaaj. Njome su uinjeni prvi
pokuaji irokog regulisanja vazdune plovidbe, a prva je inicirala i stvaranje meunarodne vazduhoplovne organizacije. Meutim, ova meunarodna vazduhoplovna
organizacija nije zaivela, poto joj je pristupio mali broj zemalja.

Varavska konvencija
Doneta u Varavi 1929. godine. Varavska konvencija je imovinsko-pravnog karaktera (pravno regulie imovinske odnose), a bavi se sledeim pitanjima: ugovorom
o vazdunom prevozu, vrstama vazdunog prevoza, pravima i obavezama ugovornih
strana, karakterom prevoznih dokumenata (putnim kartama, prtljanim listama, tovarnim listama...) i odgovornou vazdunog prevozioca za tetu koja nastane usled
telesne ozlede ili smrti.

64

Profesija: stjuardesa

Guva na zemlji, guva na nebu: dokument sa sveanosti povodom izlaska

5000-og putnikog boinga iz hala istoimene fabrike u Sijetlu. Saobraajni avioni
najrazliitijih gabarita proizvode se u ogromnim serijama, kako bi zadovoljili potrebu
vie milijardi putnika za brzim u udobnim prevozom. To je dokaz vie da prava,
obaveze i sloene odnose na prenaseljenom nebu (i zemlji) treba intenzivno pratiti i
iz dana u dan iznova usklaivati.

Vazduhoplovni propisi

65

Rimska konvencija
Regulie prava i obaveze nakon tete koju priini strani vazduhoplov (ili lica iz
vazduhoplova) treim licima na zemlji. Ovde je re o sluajevima objektivne odgovornosti, kada vazduhoplov ili neke stvari iz vazduhoplova izazovu tetu u toku leta
ili prilikom pada na zemlju ili vodu. Ova konvencija doneta je 1933. godine u Rimu,
ali ju je mali broj zemalja ratifikovao, pa je pripremljen nov dokument, usvojen 1952.
godine.

ikaka konvencija
Najvanija meunarodna konvencija o meunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, doneta 1944. godine u ikagu. Na ikakoj konferenciji su, pored pomenute
konvencije, usvojeni i: sporazum o meunarodnom tranzitu, sporazum o meunarodnom vazdunom transportu i privremeni sporazum o meunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Sama ikaka konvencija regulie: suverenost nad vazdunim prostorom, prelete teritorija drava-ugovornica, nacionalnu pripadnost vazduhoplova,
mere za olakanje vazdune plovidbe, uslove koje treba da ispuni vazduhoplov za bezbednu vazdunu plovidbu, nain donoenja i primene meunarodnih standarda, kao
i status i preporuke meunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
ikaka konferencija je regulisala i takozvanih pet ikakih sloboda: pravo
preleta tue teritorije bez prava sletanja, pravo preleta tue teritorije s pravom sletanja u nekomercijalne svrhe, pravo iskrcavanja putnika, pote i robe za zemlje iju
zastavu nosi vazduhoplov i pravo prevoza putnika, pote i robe izmeu bilo koje dve
zemlje. Ovi sporazumi posebno su znaajni prilikom zakljuivanja meudravnih
sporazuma u vazdunom saobraaju.
ikaka konvencija sadri i odredbe o stvaranju Meunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), o kojoj e detaljnije biti rei kasnije.
***
Meu izvorima vazduhoplovnog prava posebno je znaajna grupa krivino-pravnih konvencija, ije odredbe su posveene borbi protiv ugroavanja bezbednosti civilnog vazduhoplovstva.

Tokijska konvencija
Datira iz 1963. godine i govori o krivinim i nekim drugim delima izvrenim u
vazduhoplovstvu. Cilj konvencije je da prui osnovu za prepoznavanje tih dela i
odredi nadlenost i mogue sankcije drave iju registraciju nosi vazduhoplov prema
poiniocima. Ona takoe regulie i ovlaenja voe vazduhoplova prema poiniocima tih dela. Primenjuje se na krivina dela predviena krivinim zakonom i na dela
koja, bez obzira da li predstavljaju krivina dela ili prekraje, mogu da ugroavaju
66

Profesija: stjuardesa

bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu. Veliki deo odredbi ove konvencije odnosi
se na ovlaenja voe vazduhoplova da, povodom izvrenja krivinih i ostalih dela u
toku leta, preduzima razne mere, ukljuujui i prinudne: liavanje slobode, vezivanje, oduzimanje odreenih predmeta i slino.

Haka konvencija
Potpisana 1970. godine. Posveena suzbijanju nezakonite otmice aviona, predstavlja prvi dokument uperen protiv jednog od najeih i najopasnijih krivinih dela
koja ugroavaju bezbednost meunarodne civiline avijacije. Pod krivinim delom
otmice aviona podrazumeva se akcija svakog lica koje na vazduhoplovu nezakonito,
nasilno ili pod pretnjom nasilja zapleni ili pokua da zapleni vazduhoplov i preuzme
kontrolu nad njim, bilo kao izvrilac, bilo kao sauesnik. Ova konvencija dozvoljava
izruenje krivca (ali ne daje pravo prvenstva ni jednoj dravi) i obavezuje drave-potpisnice da za delo otmice utvrde strogu kaznu.

Montrealska konvencija
Doneta 1971. godine. Bavi se suzbijanjem nezakonitih akata protiv bezbednosti
civilnog vazduhoplovstva i ire i detaljnije regulie ova dela od Tokijske i Hake
konvencija. Blie definie i lica koja nedozvoljenim radnjama ugroavaju bezbednost vazduhoplova. Akcije kojima se ugroava bezbednost civilnog vazduhoplovstva su: izvrenje nasilnog akta protiv nekog lica koje se nalazi u vazduhoplovu za
vreme leta, ukoliko se tim aktom ugroava bezbednost vazduhoplova; oteenje vazduhoplova u saobraaju koje ga ini nesposobnim za let ili ugroava njegovu bezbednost; postavljanje ili omoguavanje postavljanja naprava u vazduhoplovu koje mogu da ga unite ili otete, tako da postane nesposoban za let; oteenje, unitenje ili
ometanje funkcionisanja navigacionih ureaja, ime se ugroava bezbednost leta;
prenoenje ili lansiranje lanih informacija koje ugroavaju bezbednost vazduhoplova.
***
Kao trei izvor meunarodnog vazduhoplovnog prava treba pomenuti i meunarodne organizacije i udruenja koja se bave problematikom civilnog vazduhoplovstva. Ove organizacije donose brojne rezolucije, preporuke i druga akta koja drave-potpisnice i vazduhoplovne kompanije-lanice tih udruenja i organizacija primenjuju.
Jedna od najvanijih i najuniverzalnijih je Meunarodna organizacija civilnog
vazduhoplovstva (ICAO), sa seditem u Montrealu. Nadlenost ICAO-a definisana je
odredbama ikake konvencije i svodi se na tri osnovne funkcije:
administrativnu: obavljanje prepiske i odravanje veza sa dravama-lanicama,
pruanje posebnih strunih i tehnikih usluga u radu tela ICAO-a;

Vazduhoplovni propisi

67

legislativnu: pripremanje i donoenje propisa kojima se regulie meunarodna

vazduna plovidba i meunarodni vazduni saobraaj, kao to su konvencije, protokoli, standardi itd;
sudsku: reavanje sporova meu dravama-lanicama u oblasti vazduhoplovstva.
Takoe treba pomenuti i Udruenje meunarodnih vazdunih prevozilaca
(IATA), osnovano 1945. godine. To je nevladina organizacija, iji su lanovi vazduhoplovne kompanije koje odravaju redovni komercijalni saobraaj izmeu dve ili
vie zemalja-lanica ICAO-a. Udruenje radi na unapreenju ekonominosti i bezbednosti saobraaja, na uzajamnoj saradnji kompanija i na ujednaavanju standarda
vazdunog prevoza. U ovo udruenje je ulanjeno preko stotinu vazduhoplovnih
kompanija iz itavog sveta.

Kada bi se svi transportni avioni istovremeno nali na zemlji,

na civilnim vazduhoplovnim pristanitima nastao bi
nezapameni haos! Verovatno bi slina situacija nastala i na
nebu kada bi se svi avioni istovremeno nali u vazduhu...

68

Profesija: stjuardesa

Bezbednost i red na naem nebu

otpisivanjem ikake konvencije iz 1944. godine, Jugoslavija je preuzela i

obavezu da formira vlastite vazduhoplovne vlasti. Razni administrativni i politiki vetrovi nebrojeno puta su menjali formu u kojoj nae vazduhoplovne vlasti funkcioniu, ali uglavnom nisu menjali njihovu sutinsku ulogu.
U trenutku nastanka ove knjige, ouvanje bezbednosti i reda na jugoslovenskom
nebu u nadlenosti je Saveznog ministarstva za saobraaj. Savezno ministarstvo za
saobraaj zbrinjava i ostale vidove saobraaja, a ne samo vazduhoplovstvo, pa je zato
i zgrada u kojoj se nalazi pozamana! Vazduhoplovno krilo ovog ministarstva ima
vie operativnih ogranaka, specijalizovanih za odreene vazduhoplovne poslove.
Tako, na primer:
Savezni vazduhoplovni inspektorat proverava strunost letakog osoblja, tehniku ispravnost vazduhoplova, standarde rada aerodroma i aerodromskih slubi,
izriui kazne na licu mesta ili predlaui sankcije za one koji kre vazduhoplovne
propise.
Savezna uprava za kontrolu letenja (SUKL) organizuje slubu kontrole letenja,
osmatra nebo i vodi vazduhoplove kroz kontrolisani vazduni prostor. Izvrni organi
SUKL su aerodromska, terminalna i oblasna kontrola letenja.
Sluba za programe, ispite i dozvole priprema nastavne i ispitne programe, sprovodi ispite za sticanje dozvola i ovlaenja u vazduhoplovstvu i izdaje i produava
vanost tih dozvola i ovlaenja.
Komisija za udese detaljno ispituje uzroke svih udesa koji se dogode na teritoriji
nae zemlje, kao i udesa jugoslovenskih vazduhoplova u inostranstvu. Takoe predlae i mere koje treba preduzeti da se slini udesi ne ponove.
Komisija za prekraje ispituje krivicu i kanjava vazduhoplovno osoblje koje je
na bilo koji nain odgovorno za lake ugroavanje bezbednosti vazdune plovidbe.
Za tee ugroavanje bezbednosti, koje spada u domen krivine odgovornosti, nadleni su redovni sudovi.

Vazduhoplovni propisi

69

Osnovni i najoptiji akt kojim se regulie vazduna plovidba u SRJ je Zakon o vazdunoj plovidbi. Pored ovog zakona, uslovi i odnosi u vazdunom saobraaju reguliu se posebnim podzakonskim aktima, meu kojima izdvajamo: Pravilnik o letenju
vazduhoplova, Pravilnik o programima, ispitima i dozvolama za rad i Pravilnik o radnom vremenu letakog i kabinskog osoblja.

Kabinsko osoblje

abinsko osoblje brine o udobnosti i bezbednosti putnika u putnikoj kabini

vazduhoplova. Za dobijanje dozvole za rad kabinskog osoblja (domaice aviona, starije domaice aviona i instruktora domaica aviona) neophodno je da se zavri kolovanje u ovlaenoj vazduhoplovnoj organizaciji, zadovolje zdravstvene norme po takozvanom C kriterijumu i uspeno poloi struni ispit pred dravnom komisijom.
Domaica vazduhoplova mora da ima zavrenu obuku za domaicu vazduhoplova, najmanje 6 asova letenja pod nadzorom instruktora i poloen struni ispit za
vrenje poslova domaice vazduhoplova. Starija domaica mora da ima zavrenu
obuku za stariju domaicu, najmanje 2 godine letenja u svojstvu domaice (ili ukupno 600 asova letenja) i poloen struni ispit za vrenje poslova starije domaice.
Instruktor domaica aviona mora da ima najmanje 4 godine letenja u svojstvu domaice vazduhoplova (ili 1200 asova letenja), zavrenu obuku za instruktora i u
vaeu dozvolu za rad upisano ovlaenje za posebne poslove za koje je poloila odgovarajui ispit.
Zahtev za produenje roka vaenja dozvole imalac dozvole podnosi Saveznom
ministarstvu za saobraaj. Da bi se dozvola za rad produila, kandidat mora da ispunjava propisane zdravstvene uslove i da ima najmanje 100 sati letenja. Ispit se sastoji
iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita moe biti pismen i (ili) usmen.
Praktini deo ispita sastoji se u praktinoj primeni steenog znanja. Pri izvrenju letakog zadatka, kabinsko osoblje mora imati kod sebe dozvolu za rad i mora je pokazati na zahtev nadlenog slubenika.

Redovne dunosti kabinskog osoblja

Kabinsko osoblje je duno da poznaje postupke u sluaju opasnosti, a takoe i da,
prema odredbama operativnog prirunika kompanije, proveri smetaj putnika pre
poletanja i pre ulaska u podruje turbulentne aktivnosti, kao i da opsluuje putnike u
skladu sa vrstom leta.
Za vreme vazdune plovidbe, u vazduhoplovu se mora nalaziti posada u propisanom sastavu. lan posade vazduhoplova po pravilu obavlja poslove za koje mu je dozvola izdata. U sluaju opasnosti, voa vazduhoplova moe da angauje lana posade i za druge zadatke. lan posade vazduhoplova je duan da o svakom vanrednom
dogaaju odmah obavesti vou vazduhoplova.

70

Profesija: stjuardesa

lan posade ne sme bez odobrenja voe vazduhoplova da napusti radno mesto u
vazduhoplovu, niti da se udalji iz vazduhoplova. U sluaju opasnosti ili udesa vazduhoplova, lanovi posade su duni da preduzmu sve potrebne mere radi spasavanja lica i stvari iz vazduhoplova, kao i samog vazduhoplova. lanovi posade ne mogu napustiti vazduhoplov bez nareenja voe vazduhoplova.

Zdravlje kabinskog osoblja

Nain utvrivanja telesne i duevne, odnosno zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog osoblja, kao i bolesti i povreda posle kojih se mora izvriti lekarski pregled,
regulisani su Pravilnikom o merilima telesne i duevne sposobnosti vazduhoplovnog
osoblja. Lekarske preglede za utvrivanje zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog
osoblja obavljaju lekari koje ovlaste Savezno ministarstvo za saobraaj, vazduhoplovne lekarske komisije i via vazduhoplovna lekarska komisija.
Zdravstvene kategorije u vazdunom saobraaju oznaene su sa A, B i C. Voa
vazduhoplova mora da ima zdravstvenu kategoriju A, kopilot i inenjer-leta bar
B, a kabinsko osoblje kategoriju C.
Dakle, kategorija telesne i duevne sposobnosti pomonog letakog (pa tako i kabinskog) osoblja je zdravstvena kategorija C.
Lekarski pregledi vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja mogu biti i redovni
i vanredni. Redovni lekarski pregled vri se pre svakog izdavanja ili produenja roka
vaenja dozvole. Vanredni lekarski pregled vri se posle poroaja, bolesti, povrede i
hirurke intervencije koja moe bitno da utie na profesionalnu sposobnost, posle
pretrpljenog udesa, kada to zahteva neposredni rukovodilac ili lekar vazduhoplovne
medicine, kada savezni vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja i kada komisija za ispitivanje vazduhoplovnih udesa oceni da lice nije psihofiziki sposobno za
bezbedno izvrenje posla ili da je pod uticajem alkohola, droge ili drugog psiho-aktivnog sredstva.

Sastav posade vazduhoplova

Standardna posada (Normal Crew). U kokpitu saobraajnog aviona koji prevozi
putnike mora da se nalazi jedan prvi pilot (voa vazduhoplova) i jedan drugi pilot
(kopilot), a po potrebi, ako je utvreno tehnikim uputstvima proizvoaa vazduhoplova, i jedan inenjer-leta. Broj domaica vazduhoplova zavisi od broja ugraenih
putnikih sedita: na ugraenih 9-25 putnikih sedita obavezna je jedna stjuardesa,
od 26-50 putnikih sedita dve stjuardese, a na svakih narednih 50 ugraenih sedita
dolazi jo po jedna stjuardesa.
Minimalna posada (Minimum Crew) sastoji se od prvog i drugog pilota, po potrebi i inenjera-letaa, a formira se za letove bez putnika: tehnike prelete praznim avionom, probne letove i kargo-letove u okviru redovnog radnog vremena.
Proirena posada (Extended Crew) alje se na let kad kod se predvia probijanje radnog vremena. To je posada uveana za jo po jednog kapetana i inenjera-le-

Vazduhoplovni propisi

71

taa. Broj domaica poveava se po sledeem pravilu: od 26-100 putnikih sedita za

jednu stjuardesu, a na svakih narednih 100 putnikih sedita za jo po jednu.
Udvostruena posada (Doubled Crew) je posada iji se standardni sastav letakog i pomonog letakog osoblja udvostruuje. Da li e posada biti udvostruena, zavisi kako od radnog vremena, tako i od vremena letenja, broja poletanja i sletanja u
toku radnog vremena i duine dnevnog odmora.

Radno vreme posade

Radno vreme posade poinje od momenta javljanja na dunost - a to je najmanje
jedan sat pre poletanja, i traje do isteka 30 minuta posle poslednjeg sletanja. U dugolinijskom saobraaju radno vreme poinje sat i po pre poletanja, a traje takoe do isteka 30 minuta posle poslednjeg sletanja.
Radno vreme lana posade vazduhoplova moe da traje do 10 asova u toku 24
asa. Izuzetno, radno vreme moe samo dva puta u 7 uzastopnih dana da traje i po 12
asova u toku 24 asa. Na srednjim linijama dozvoljeno je trajanje radnog vremena
do 14 asova u toku 24 asa, ako je posada proirena. Izuzetno (na dugim linijama),
radno vreme moe trajati do 14 asova u toku 24 asa ako je planirano vreme poletanja izmeu 5.00 i 14.00 asova po lokalnom vremenu aerodroma sa koga se polee i
ako su predviena najvie dva poletanja.
Radno vreme na dugim linijama moe trajati 16 asova u toku 24 asa ako je posada proirena, a najvie 18 asova u toku 24 asa ako je posada udvojena.

Vreme odmora posade

Dnevni odmor je vreme od poslednjeg sletanja do poetka radnog vremena pre
sledeeg poletanja. Dok traje dnevni odmor, lanovi posade osloboeni su svih
dunosti. Dnevni odmor izmeu dva leta iznosi 10 asova ako je radno vreme trajalo
osam sati, najmanje 16 asova ako je radno vreme bilo do deset sati, najmanje 24 asa
ako se radno vreme proteglo na 12 sati i najmanje 36 asova ukoliko je radno vreme
trajalo due od 12 sati.

72

Profesija: stjuardesa

Ogranienja u obavljanju dunosti

Domaica aviona je duna da odbije odlazak na let u sledeim sluajevima:
1. Ako je uzimala lekove, osim onih koje propisuje ovlaeni lekar-specijalista
vazduhoplovne medicine.
2. Ako je pod uticajem lake ili teke droge i opojnih sredstava.
3. Ako je u protekla 24 sata ronila na dubini veoj od tri metra.
4. Ako je bila pod uticajem alkohola najmanje devet sati pre leta.
5. Ako je u poslednja 72 sata bila davalac krvi.

Materijalno-pravni odnosi u vazdunoj plovidbi

Ugovor o prevozu putnika
Zakljuuje se izmeu prevozioca i putnika ili izmeu prevozioca i naruioca posla. Dokaz o zakljuenom ugovoru je putna karta. Ovim se prevozilac obavezuje da
putnika preveze do mesta opredeljenja u dogovoreno vreme. Putnik se obavezuje da
plati odgovarajuu prevozninu.
Putnik ima pravo da odustane od putovanja pre nego to ono zapone, i to, u domaem saobraaju, najkasnije 24, a u meunarodnom saobraaju najkasnije 48 asova ranije. Pri tome, prevozilac ima pravo da zadri najvie 10% od ukupne prevoznine.

Kanjenje
Ako putovanje u domaem saobraaju ne zapone u roku od 2 asa, a u meunarodnom saobraaju u roku od 4 asa posle vremena predvienog redom letenja ili
ugovorom, putnik moe zahtevati od prevozioca da ga ovaj preveze svojim ili drugim
pogodnim vazduhoplovom ili nekim drugim prevoznim sredstvom do mesta opredeljenja, a moe i da odustane od putovanja i zahteva da mu se vrati prevoznina. Ukoliko putnik ne odustane od putovanja, prevozilac je duan da mu, u naredna 24 asa, o
vlastitom troku obezbedi hranu za vreme ekanja, a ukoliko nema prebivalite u
mestu poletanja, i smetaj. Prevozilac nema ovu obavezu kada je do odlaganja putovanja dolo zbog krivice putnika, zbog bezbednosnih razloga ili na osnovu akta nadlenog dravnog organa.

Prekid putovanja
Kada do prekida putovanja doe zbog razloga za koji putnik nije odgovoran, a
prekid traje 3 asa u domaem ili 6 asova u meunarodnom saobraaju, putnik ima
pravo da zahteva da ga prevozilac svojim ili drugim prevoznim sredstvom preveze do
mesta opredeljenja, da ga, zajedno sa prtljagom, u primerenom roku vrati u mesto po-

Vazduhoplovni propisi

73

laska i vrati ostatak prevoznine - ili da odustane od ugovora i trai ostatak prevoznine
za neizvreni deo putovanja.

Odgovornost prevozioca
Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog smrti, naruenog zdravlja ili povrede
putnika za vreme prevoza, tetu nastalu zbog odlaganja, neizvrenja ili prekida putovanja i zakanjenja u prevozu vazduhoplovom. Prevozilac nee odgovarati za nastalu
tetu ako dokae da je da su bile preduzete sve potrebne mere da se teta izbegne - ili
ako dokae da nije bilo mogue ove mere preduzeti. Prevozilac, takoe, nee odgovarati ako dokae da je teta nastupila zbog iskljuive krivice oteenog putnika.

Prevoz prtljaga
Putnik, na osnovu ugovora o prevozu, ima pravo da unese u vazduhoplov bez posebne nadoknade runi prtljag o kome se sam stara. Prevozilac odreuje do koje teine i kog obima moe biti runi prtljag koji putnik sme da unese u vazduhoplov.
Runim prtljagom ne smatra se predmet koji po svojoj prirodi i obimu moe da predstavlja opasnost ili smetnju za vazduhoplov. Prevozilac odgovara za tetu zbog gubitka ili oteenja prtljaga. Prevozilac ne odgovora za tetu zbog oteenja prtljaga
ako putnik ne podnese prevoziocu pismeni ugovor (putnu kartu) odmah po otkrivanju tete, a najkasnije 7 dana od dana preuzimanja.
Registrovani prtljag nema svojstvo runog prtljaga. Prevozilac je duan da primi
takav prtljag i o tome izda potvrdu u pismenom obliku. Iskljuivo je pravo prevozioca da odredi teinu i obim registrovanog prtljaga koji putnik predaje, kao i teinu do
koje se prtljag prevozi bez posebne naknade.

Ugovor o prevozu stvari

Ugovor o prevozu stvari zakljuuje se u pismenom obliku izmeu prevozioca i
naruioca prevoza. Obaveza prevozioca je da preveze stvar ili vie stvari, a obaveza
naruioca da plati prevozniku nadoknadu naznaenu u ugovoru. Ugovor o prevozu
74

Profesija: stjuardesa

stvari moe se odnositi na jedan ili vie prevoza, prevoz na odreeno vreme, na ceo
kapacitet vazduhoplova, na odreenu koliinu stvari ili samo na pojedinu stvar. Koliina stvari koja se predaje na prevoz odreuje se brojem komada, teinom, zapreminom, dimenzijama ili kombinovano.

Tovarni list
Poiljalac na zahtev prevozioca mora da saini i da mu preda vazduhoplovni tovarni list. Prevozilac moe i sam, na zahtev poiljaoca, da saini tovarni list. Tada se
smatra da je prevozilac to uinio u ime poiljaoca. Tovarni list ima tano odreenu
sadrinu. Poiljalac je odgovoran za tanost podataka i izjava u njemu. Prevozilac je
duan da izvri prevoz stvari vazdunim putem koji je ugovoren ili vazdunim putem
koji je uobiajen. Rok prevoza prevozilac mora da potuje prema odredbama
ugovora.

Uzastopni prevoz
Ugovor o uzastopnom prevozu u vazdunom saobraaju predstavlja ugovor o
prevozu putnika, prtljaga ili stvari. Ovim ugovorom se prevozilac obavezuje da izvri
prevoz uz uee vie prevozilaca (uzastopni prevozioci), a putnik, odnosno naruilac prevoza, na to pristaje. Odnosi izmeu uzastopnih prevozilaca odreuju se njihovim me|usobnim ugovorom. Za {tetu nastalu tokom prevoza odgovaraju solidarno
prvi prevozilac i onaj uzastopni prevozilac na ~ijem delu puta je do{lo do {tete. Ako
je nemogu}e utvrditi na ~ijem delu puta je do{lo do {tete, za nastalu {tetu odgovaraju
solidarno svi prevozioci.

Meoviti kombinovani prevoz

Prevozilac u vazdunom saobraaju moe ugovoreni prevoz izvriti uz uee
prevozilaca iz drugih grana saobraaja. Takav prevoz se zove meoviti prevoz. U
sluaju nastale tete, odgovara prevozilac na ijem delu puta je teta nastala.

Ugovor o posebnoj usluzi vazduhoplovom

Pod posebnom uslugom vazduhoplovom podrazumeva se izvrenje posebnih
usluga vazduhoplovom, u koje ne spada prevoz lica i stvari. Obaveza naruilaca takvih usluga je da plate odreenu naknadu. U posebne usluge vazduhoplovom spada
izbacivanje hemijskih i drugih sredstava radi prihranjivanja i zapraivanja u poljoprivredi i umarstvu, izbacivanje predmeta u reklamne svrhe, upotreba vazduhoplova u borbi protiv poara, kolovanje letakog osoblja, snimanje iz vazduha i slino.
Ugovor o posebnoj usluzi vazduhoplovom zakljuuje se u pismenom obliku. Prilikom izvravanja posebne usluge, organizacija koja vri tu uslugu potuje namenu
vazduhoplova i odredbe ugovora. Izvrilac usluge nije duan da izvri nalog naruioca posebne usluge ako bi to imalo za posledicu ugroavanje vazduhoplova i lica u
njemu ili nanelo tetu treim licima.

Vazduhoplovni propisi

75

Ugovor o zakupu vazduhoplova

Ugovor o zakupu vazduhoplova zakljuuje se izmeu zakupodavca i zakupca.
Zakupodavac se obavezuje da odreeni vazduhoplov preda zakupcu na iskoriavanje, a zakupac se obavezuje da za to plaa odreenu zakupninu.
Ugovor o zakupu zakljuuje se u pismenom obliku. Zakupodavac je duan da
preda vazduhoplov odreene namene u dogovorenom stanju. Ugovorom moe biti
predvieno da zakupodavac obezbedi i posadu vazduhoplova. Tako sastavljena posada duna je da izvrava naloge zakupca. Zakupac je duan da odrava vazduhoplov
za vreme trajanja ugovora. Po isteku ugovora, obavezan je da vrati vazduhoplov u
stanju u kakvom ga je primio i u mestu u kome ga je primio.

Odgovornost za tetu koju priini vazduhoplov u letu

Nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom, odnosno sopstvenik vazduhoplova,
odgovara za tetu nastalu na zemlji zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede treih
lica i za tetu priinjenu na stvarima koju prouzrokuju vazduhoplov u letu ili lica i
stvari izbaeni iz vazduhoplova u letu. Vazduhoplovom u letu smatra se svaki vazduhoplov od trenutka kada startuje motore pre poletanja, pa do zaustavljanja vazduhoplova i prestanka rada motora posle sletanja. Za {tetu koju vazduhoplov koji je uzet u
zakup pri~ini na zemlji, odgovara zakupac.

76

Profesija: stjuardesa