SADRAJ

UVOD..............................................................................................................................2
VODA I NJENE KARAKTERISTIKE...3
FIZIKE OSOBINE PRIRODNIH VODA... 5
HEMIJSKO ODREIVANJE UKUSA, MIRISA I BOJE U VODI..6
FIZIKO ODREIVANJE UKUSA, MIRISA I BOJE U VODI..8
ZAKLJUAK.10
LITERATURA...............................................................................................................11

UVOD
U prirodi nema idealno iste vode. Voda je osnovni konstituivni element svakog
organizma. Ona je neophodna za odigravanje vitalnih biohemijskih procesa, to se
potvruje njenim prisustvom do 70 % u biosferi i u naem organizmu. Da bi se mogla
koristiti za stanovnitvo voda mora ispunjavati niz uslova za kvalitet koji je propisan
zakonom, to znai da mora odgovarati fizikim i hemijskim standardima. Voda se u
prirodi ne pojavljuje u hemijski istom obliku jer absorbuje razliite organske i
neorganske supstance ija koliina znatno varira. Od koliine ovih sastojaka zavise i
karakteristike vode. Voda pokriva 2/3 zemljine povrine, a ipak oko polovine oveanstva
oskudeva u vodi. Oko tri milijarde ljudi oskudeva u vodi (polovina oveanstva, nema
dovoljno vode za higijenske potrebe), a 1,3 milijardi nema dovoljno ni za pie (prema
podacima svetske komisije za vodu). Zagaivanje povrinskih voda predstavlja svakako
jednu od najteih posledica koje nastaju u vezi sa zagaivanjem ivotne sredine. Cilj
ovog zadatka je da se prikae zbog ega dolazi do izmene sastava vode i nain
odredjivanja mirisa,ukusa i boje u vodi.

VODA I NJENE KARAKTERISTIKE

Voda je bezbojna, prozrana tenost bez ukusa i mirisa, koja se sastoji od 11,11 %
vodonika i 88,98 % kiseonika. Voda je najrasprostranjenija ivotna materija na planeti. U
prirodi se javlja u tri agregatna stanja: u gasovitom stanju (vodena para i oblaci), vrstom
(lednici, gleeri) i tenom (vodena tela kao to su okeani, mora, jezera, reke). Pored
koliine vode koja je oveku dostupna vaan je i njen kvalitet. Pod kvalitetom vode
podrazumeva se stanje vodenog sistema, izraeno preko fiziko-hemijskih, hemijskih i
biolokih pokazatelja, kako u vodi tako i u sedimentu (talogu). Iako promene u
karakteristikama vode nastaju i u toku prirodnih pojava, one su sve ee i sve vie
izazvane delovanjem oveka. Zato je vano da i o vodi saznamo neto novo i nauimo
kako da je sauvamo!Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska
formula vode je H2O.

Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje. Temperatura mrnjenja vode je 0C, a
temperatura kljuanja je 100C. Voda je tenost koja je prisutna skoro svuda: u okeanima,
morima, rekama, jezerima, gasovita u oblacima, zamrznuta u gleerima ili u velikim
podzemnim bazenima ispod krenjakih stena. Ovu vodu neprestano koristi ivi svet koji
bez nje ne moe da ivi. Ljudsko telo stalno unosi i izbacuje nove koliine vode. Voda je
presudna za Metabolizam u organizmu, poto omoguuje varenje i kasnije rastvaranje
hrane u elijama, ali i ienje elija od otpada. Smatra se da bi svakog dana u telo
trebalo uneti oko osam aa vode, ali to nije nauno potkrepljeno poto mnogi ljudi piju
znatno manje vode. Kako bi zadovoljila svoje ogromne potrebe za vodom, ljudska
civilizacija vodu crpe ispod zemlje, iz reka, ili iz mora, a potom je vodovodima dovodi u
gradove, do stanova i esmi. Elektrine karakteristike i prostorni izgled ovog molekula su
zaista specifine, pa odreuju mnoge od dobro poznatih svojstava vode.

Prema poreklu, prirodne vode se mogu podeliti u tri grupe:

- Atmosferske:
kia, sneg, magla, rosa, mraz;
- Povrinske:
okeani, mora, reke, jezera,
movare, bare;
- Podzemne:
izvori, reke ponornice
Klasifikacija vode:
1 KLASA I vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije, mogu upotrebljavati
ili iskoritavati za snabdevanje naselja vodom za pie, u prehrambenoj industriji i za
gajenje plemenitih vrsta riba (salmonida).
2 KLASA II vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje
manjih plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vode koje se uz standardne metode obrade
(koagulacija, flokulacija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja
vodom za pie i u prehrambenoj industriji.
3 KLASA III vode koje se mogu upotrebljavati ili iskoritavati za navodnjavanje i u
industriji, osim u prehrambenoj.
4 KLASA IV vode koje se mogu upotrebljavati ili iskoritavati samo posle posebne
obrade.
Prirodne vode na Zemlji nikada nisu hemijski potpuno iste, ve u veoj ili manjoj meri
sadre gasovite, mineralne i organske supstance u rastvorenom stanju i razliite vrste
estice i mikroorganizme. U zavisnosto od mesta na kome se nalaze, vodenim basenima,
zemljitu, morima ili okeanima, ili na kopnu, znaajno se razlikuju u hemijskom sastavu.

FIZIKE OSOBINE PRIRODNIH VODA

Po fizikim osobinama, ista voda je providna, bezbojna, u debljem sloju ima boju
nebeskog plavetnila, praktino je bez ukusa i mirisa. U prirodnim vodama, rekama,
jezerima, morima, okeanima znaajne fizike karakteristike vode obuhvataju pre svega:
boju, miris i ukus, zatim, providnost, mutnou, gustinu vode, temperaturu, svetlosni
reim i pokrete.
Fizike osobine vode su karakteristike koje se mogu registrovati ulima (boja, miris i
ukus) ili izmeriti bez promena njenih osobina. Ukoliko se pritisak menja, menja se i
temperatura prelaska vode u drugo agregatno stanje. Tako na primer, voda na vrhu Mont
Everesta kljua na samo 68C. Prelazak vode iz jedno u drugo agregatno stanje se
objanjava energijom kretanja estica. to je temperatura vode via, energija molekula
postaje vea, sile privlaenja izmeu molekula postaju sve slabije, a rezultat je njihovo
meusobno udaljavanje. U taki vrenja dolazi do promene agregatnog stanja. Voda iz
tekueg stanja prelazi u vodenu paru. Molekuli su u pari tako razreeni da se voda ponaa
kao gasovita supstanca. Smanjenjem temperature smanjuje se energija kretanja molekula,
pa se smanjuje i njihova meusobna udaljenost, a meumolekulske veze postaju sve
delotvornije. Konano, kada molekuli prestanu da se kreu dolazi do formiranja kristalne
reetke, odnosno kristala vode . Voda ima visok specifini indeks toplote. To znai da
voda moe da apsorbuje (uvue u sebe) mnogo toplote. Ova njena osobina utie i na
regulaciju promena temperature vazduha.

HEMIJSKO ODREIVANJE UKUSA, MIRISA I BOJE U VODI

Uzorci vode za fiziko-hemijsku analizu uzimaju se u staklenu bocu ili bocu od inertne
plastike najmanje zapremine od 1 litar. Za ovu analizu potrebno je da boca bude hemijski
ista i dobro oprana. Ova koliina vode dovoljna je za izvoenje osnovne i proirene
analize.
Pre uzimanja uzorka pusti se da voda tee iz slavine 3-5 minuta, a zatim se boca dobro
opere ovom vodom najmanje tri puta. Boca se ne puni do samog vrha, ve se ostavi 10 do
25 ml praznog prostora, a zatim se boca dobro zatvori.
Uzorku vode najee nije potrebno dodavati konzervanse, osim u sluajvima kada se
planira odreivanje posebnih sastojaka u vodi kao to su: fenoli, cijanidi, mineralna ulja
itd. U tom sluaju konzervansi se dodaju prema tano propisanom principu datom u Sl.
glasniku SFRJ br. 33 iz 1987. godine.
Prilikom uzimanja uzoraka vode na samom vodnom objektu se odreuju njene fizike
osobine, a zatim se voda konzervie u svrhu ouvanja nestabilnih jedinjenja. Vodu je
neophodno dopremiti do laboratorije, u kojoj e se obavljati dalja analiza, u toku istog
dana, a poeljno je da se analiza izvri odmah po dopremanju vode. Ako to nije
ostvarljivo voda se konzervira na +4 C (227 K) do analize.
Uzorak vode za bakterioloku analizu uzima se u prethodno sterilisane boce (u suvom
sterilizatoru na 160-180C jedan sat ili u autoklavu na 121C 15 minuta). Boce se pre
sterilisanja zatvore staklenim, gumenim ili plastinim zatvaraem, preko koga se obavija
aluminijumska folija. Zapremina boce za ovu analizu iznosi 250 do 1000 ml. Ako se
planira da u uzorku vode bude hlora neophodno je pre sterilizacije u bocu staviti 0.15 (za
zapreminu od 250 ml) odnosno 0.60 ml (za zapreminu od 1000 ml) 5% rastvora
natrijumtiosulfata radi redukcije hlora.
Ako se uzima uzorak iz vodovoda neophodno je najpre dezinfikovati slavinu plamenom
ili 70% etil-alkoholom i pustiti da voda tee 3-5 minuta.Bocu puniti samo samo do
zapremine, zatvoriti zapuaem, pokriti folijom i vezati kanapom.
Uzorak vode iz kopanih bunara, cisterni i rezervoara uzima se 50 cm ispod povrine
vode, pri emu se boca otvara tek po uranjanju na mesto sa kog e se uzeti uzorak.
Uzorak vode se transportuje do laboratorije na temperaturi od +6 C (u tu svrhu moe
posluiti sandui sa ledom ili termos-boca) i to za najvie 6 sati od momenta uzimanja
uzorka. Ako se uzorak planira za zasejavanje u vremenu manjem od 1 sat od momenta
uzimanja ne mora se rashlaivati. Zasejavanje se vri odmah po dopremanju u
laboratoriju, ili za najvie 12 asova, s tim da se do zasejavanja uzorak dri u friideru na
+4C.

Svaka boca u kojoj je uzet uzorak vode za analizu mora biti propisno obeleena, odnosno,
posedovati etiketu na kojoj mora biti naznaeno: naziv objekta na kome je uzorak uzet,
mesto, datum uzimanja uzorka. Za uzorak koji e se bakterioloki ili virusoloki
analizirati neophodno je naznaiti i tano vreme uzimanja uzorka i izvriti proveru
rezidualnog hlora. Takoe je neophodno naznaiti koja se analiza trai.

FIZIKO ODREIVANJE UKUSA, MIRISA I BOJE U VODI

Odredjivanjem fizikih osobina vode dobijaju se osnovne informacije o njenom kvalitetu.
Fizikom pregledu vode za pie pristupa se na samom vodnom objektu odmah po
uzimanju uzorka. Ovaj pregled obuhvata odreivanje ukusa, mirisa, boje i temperature
vode.
Higijenski ispravna voda smatra se ona koja nema nikakav karakteristian ukus, ve je
prijatno osveavajua i pitka. Da bi se procenio ukus vode, potrebno je da vie osoba
degustira po 40 do 50 ml prethodno na 70C pasterizovane vode (u cilju zatite od
infekcije), a zatim prohlaene.

Miris vode je oseaj proizveden prisustvom supstanci sa dovoljnim pritiskom pare koji je
u stanju da stimulie senzore u nazalnim i sinusnim upljinama. Odreuje se pre detekcije
ukusa ili zajedno sa njom. Higijenski ispravna voda ne sme imati nikakav miris. Miris je
estetska karakteristika koja zavisi od ljudskog ula. Supstance koje proizvode mirise
uestvuju i u formiranju ukusa vode. Ipak, mnoge supstance daju ukus, ali ne i miris.
Neorganske supstance ee izazivaju pojavu ukusa vode, bez pojave mirisa. Sa druge
strane, organske supstance mogu da proizvedu i miris i ukus. Miris vode moe da ukae
na njeno potencijalno zagaenje. Produkti nekih algi i bakterija u vodi mogu dovesti do
razvoja razliitih mirisa: mirisa zemlje, bui, voa i povra, trave, ribe itd. Bioloka
razgradnja esto je praena nastankom gasova i jednostavnijih organskih supstanci,
uzronika mirisa. Meu najznaajnijim produktima razgradnje nalaze se jedinjenja
sumpora koja daju miris na pokvarena jaja.
Odreivanje mirisa vode vri se tako to se voda sipa u Erlenmeir-ovu boicu zapremine
od 250 ml koja se po sipanju uzorka vode zatvori, promuka, a zatim otvori i voda
pomirie. Isti ovaj uzorak se zatim zagreje na 40C, ostavi na sobnoj temperaturi 1 do 2
minuta, boica otvori i ponovo pomirie.

Boja vode odreuje se tako to se voda sipa u menzuru od bezbojnog stakla i posmatra
prema beloj podlozi. Boja vode moe se odreivati i kolorimetrijskim metodama.
Higijenski ispravna voda za pie mora biti bezbojna u tankom sloju, dok u debelom sloju
ova voda ima karakteristinu plavo-zelenu nijansu. Intenzitet ove boje raste sa porastom
pH te se preporuuje istovremeno odreivanje oba ova kvaliteta. ista voda je bezbojna.
Meutim, prisustvo razliitih supstanci u vodi moe dovesti do obojenja. Na primer,
gvoe vodi daje utu ili crvenkastu boju, organske materije u fazi truljenja boje vodu u
uto ili braonkasto. Boja zavisi i od uslova osvetljenja, povrine vode, apsorpcije i
odbijanja svetlosti, dubine, prozirnosti, planktona, pritoka. Boja morske vode nije plava
nego je nae ulo vida tako doivljava. Re je zapravo o optikom efektu. Suneva
svetlost se sastoji od sedam boja (crvene, narandaste, ute, zelene, plave, indigo i
ljubiaste). Njihove talasne duine opadaju od crvene ka plavoj. Kada suneva svetlost
dospe do povrine morske vode njene komponente koje imaju vee talasne duine
(crvena, narandasta i uta) se veim delom apsorbuju u vodi, dok se plava komponenta
koja ima najmanju talasnu duinu reflektuje (odbija od povrine). Zbog toga se isto
more ini plavim. Iako prisustvo boje ne mora da ukazuje na ozbiljno zagaenje i
toksinost vode od znaaja je u pogledu njene estetike.

ZAKLJUAK
Dobijeni podaci o sastavu voda osim uvida u stanje voda pomau i u proceni efekta koji
voda ima na organizme koji u njoj ive ili mogu posluiti za identifikovanje izvora
zagaenja. Osim trenutnog stanja vode, vano je i praenje promena njenih osobina tzv.
monitoring. Danas su vodoizvorita sve vie zagaena tako da dobijanje higijenski
ispravne vode za pie postaje sve vei problem savremenog oveka. Ne treba posebno
pominjati da je voda odlian put za prenoenje infekcija.Osnovni razlog higijenskog
pregleda vode i njene prerade je da se potroai zatite od patogenih mikroorganizama i
neistoe u vodi tj. da voda bude nekodljiva za ljudsko zdravlje. U vanrednim stanjima
(poplave, zemljotresi, ratovi) problem vodosnabdevanja dobija poseban znaaj. To se
naroito odnosi na ratove, kada su objekti za vodosnabdevanje oteeni, uniteni ili
namerno zagaeni. U takvim situacijama je neophodno poznavanje osnovnih mera
tehnike koje omoguavaju dobijanje higijenski ispravne vode za pie. Da bi se obezbedile
dovoljne koliine kvalitetne vode za pie, neprestano se vre istraivanja i uvode nove
tehnologije i postupci za njenu preradu.

10

LITERATURA
-http://svetmedicine.com/index.php/ostale-teme/14-higijenski-pregled-vode-za-pice?
showall=&start=4
-www.ird-bg.org.rs
- Van Lier J. (2006): Anaerobic Industrial Wastewater Treatment, Wageningen University,
Sub-department of Environmental Technology, The Netherlands & Lettinga Associates
Foundation.
-Svet medicine- Hemijske metode ispitivanja vode za pie
-www.wikipedia.com
-www.google.rs

11