( , 6.

1833
, 14. 1904)
,
,
.
, ,
. ,
,
.
, .

Ciganin hvali svoga konja

Gleda, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne zna je li konj il ptica
Lastavica?
Skidaj naoari
Ne moe se nagledati,
Ve hajde pazari!
Ti jo pita za Putalja,
Da li valja?
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige.
Ne moes ga u carevoj
Nai tali,
Samo Ciga to ne ume
Da ga hvali.
Da ga pospe suvim zlatom,
Ko ne tedi,
Jo i onda jedan dukat
Vie vredi.
Ako ima, jede seno,
Zob i slamu,
Ako nema, on ne ite,
Ne treba mu.

Nemoj da mu gleda zube,

Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti,
Taj ne moe ostariti.
to ga due tera, kume,
Sve je mladji,
Pa de sad mu
Para nadji!
A to pita hoe l moi
Kakav jendek da preskoi.
Jendek, jendek, kakav jendek?
Taj se nije jo rodio,
Koj on nije preskoio,
Preskoi ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzdu, ne popreko.
Ja ga jaem bez sedla,
Sedlasta mu ledja,
Za paso ga ne pitaj,
Jer to njega vredja.
Idi, kume, idi, idi,
Jo me pita kako vidi
To je da se pripoveda
Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi nou ko na danu,
A na danu ko u noci,
Takve su mu oi.
A to pita, moj prijane,
Ima l mane,
Ta zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane,
Takvi konji nisu za nas,
Za Cigane.
A brzina kakva mu je?
Malko je bri od oluje.
Sad e uti,
Kazau ti
Jednom sam se iz Erduta
Vrao s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.

Munja sevne, a on re,

Pljusak brzo, a on bre
Pljusak piman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije,
- Tek to nije!
Kad stigosmo pod atora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
Rep.
U decjim pesmama Zmaj je obuhvatio celo detinjstvo od kolevke do decastva, sa svim onim sto pripada
decjem svetu: igrama i igrackama, zivotinjama, odnosom prema odraslima itd. U njima je dao bogatu i
raznovrsnu galeriju decjih likova. Glavne odlike Zmajevih decjih pesama jesu: fini lirizam koji ih priblizava
njegovoj ranoj ljubavnoj poeziji, ozarenom svetu Djulica, smisao za uzivljavanje u zbilju i psihu deteta,
jednostavan, lak, neposredan izraz pristupacan deci i istovremeno privlacan odraslima.
Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najveci predstavnik. Njegove decje pesme imaju, medjutim,
i sire znacenje. One nisu samo spesijalisticka, namenska poezija, nego i osobena forma pesnickog, lirskog
jezika, kojim su na nov nacin izrazene osnovne preokupacije Zmajevog stvaralastva. U njegovom
knjizevnom razvitku one se javljaju kao poslednja njegova pesnicka obnova. Posto je iscrpeo svoje
mogucnosti u lirskoj i satiricnoj pesmi, Zmaj je u subliterarnoj, polupoetskoj-polupedagoskoj formi
decje pesme nasao novu neiscrpnu riznicu poetskih motiva i formalnih mogucnosti.
Oslobodjen stega, koje su mu u izvesnoj meri nametale ranije pesnicke forme, on ce pod maskom
naivnosti postici maksimalnu lirsku spontanost. Nova poezija bice sveza, laka, jednostavna, bogata
hitrim invencijama i slobodnim asocijacijama. Puna lirskih boja i topline, sva u ceznji za necim cistim i
svetlijim, ona ce, na svoj minijaturni nacin, predstavljati obnovu zlatnih vremena srpske romantike
sezdesetih i sedamdesetih godina.
Uroena ljubav prema djeci, a posebno smrt njegove djece, snano su podstakli Zmaja da pie za
djecu. To je radio svih pedeset godina svoga pjevanja i ovo je najobimnija oblast stvaranja. Pjesme za
djecu imale su prije svega vaspitnu funkciju, ali je iz nje proistekla i rodoljubiva funkcija: zadatak ovih
pjesama je da dijete uvede u probleme svijeta i ivota na jednostavan i pristupaan nain, kroz zgodne
situacije, dobro odabranim "junacima", vedrim tonom, toplom ljubavlju. Predmet pjevanja je kompletan
svijet djetinjstva, sve ivotne situacije, sve manifestacije svakodnevnog djejeg ivota. Izvanredno
poznavanje psihologije djeteta omogudilo je pjesniku da realistiki i objektivno, bez idealizacije, predoi
svijet djeteta i djetinjstva. Pjeva o dobroj djeci, ali i o nemarnoj, nemirnoj i neradnoj djeci, ali je to
pjevanje spontano, nenametljivo, njeno. Tako je stvorio likove Lenjog Gae, Malog Jove, Materine
Maze, ... Djeji svijet sagledan je ire, predoen je odnos djece i ivotinja, djece i prirode.

Pjesme za djecu imaju najtrajniju vrijednost ne po umjetnikoj, nego po etikoj vrijednosti. Time je Zmaj
postao rodonaelnik pjesnitva za djecu u srpskoj poeziji i najznaajniji predstavnik ove lirske vrste. Ovoj
oblasti Zmajevog pjevanja odao je priznanje ak i Ljubomir Nedid, koji je inae imao negativno miljenje
o Zmaju kao pjesniku.
Analiza pesme ,, Materina maza
Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al ga zovu drukije Materina maza.
Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kazu: ustani!
NJega boli glava
Kad ustane, ne ume
Da se sam obue,
Ne sme da se umije,
Iste vode vrue.
Kad ga ulja cipela,
On cipelu tue,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jaue.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo ljiva,
Kad mu pruze pogau,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plae i zapeva:
Jao, jao, pomagaj,
Izie mi cleva!
Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga boli tiba.
Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,

Vecem jadno, zalosno:

Materina maza!

Naslov ove pesme ,, Materina maza ona ne znai samo motiv i temu pesme ve nego odreuje i njegovo
vrednosno stanovite pa i poruku pesme. Od Zmaja nas dele decenije i decenije ali sva dananja deca vole
ove pesme, jer se deiji svet ne menja u onom smislu u kome se menja svet odraslih. Zmaj je neobino
voleo da posmatra decu, ne samo u igri ve i u svim drugim situacijama. Voleo je da posmatra kako deca
ispoljavaju svoje navike i osobine. Ova pesma koju je napisao jasno govori da se ni u pogledu lenjosti
deca ne menjaju. Oduvek je meu decom bilo onih koji su se isticali po marljivou, urednou i
samostalnosti, kao i onih koji su lelji razmaeni, nespretni straljivi. U tom pogledu vreme ne moe nita
da izmeni. Koliko materinih maza i lenjih Gaa sreemo oko sebe ak i danas ?
Dananje materine maze se razlikuju samo to umesto ljiva i koljiva trae bombone, okolade.
Svima njima je potrebna pouka, svima je potrebna pouka, svima je potrebno ogledalce u kome bi mogli
da sagledaju svoj lik . Ba Zmajeve pesme su to udotvorno ogledalo. Ova pesma kao da je studija
deijeg ispoljavanja karaktera, i veoma je dobar portretista deteta. Slikajui deije ponaanje kao to je
razmaenost, namorstvo, kukaviluk Zmaj je pre svega osvetljavo deije unutranje bie., u ovoj
pesmi se uvodi tip negativnog deijeg junaka . Ovi likovi imaju paradiginamian status u Zmajevom
opusu, ali svakako ne zbog toga to se, hronoloki gledano javljaju na poetku njegovog stavarnja ze
decu.
Lik Laze je znatno ubedljiviji od njegovih kasnijih kopija pre svega jer se doivljavaju kao stvarna
autentina deca, a ne kao knjike papirnate tvorevine. Nizom detalja poevi od spoljanjih, kojima se
kompletira fiziki izgled junaka, do psiholokih kojima se osvetljava unutranji svet deteta i motiviu
njegovi postupci, pred nama je ivo dete koje je ,, greno ali koje upravo to ini istinskim detetom.
Materina maza je mali namor i stalni nezadovoljko i ova oznaka je ula i u naziv pesme i tako
imenovala jedan tip deteta i deijeg ponaanja koje Zmaj konstantno izlae podsmehu. Zmaj je
uvek ironino pisao o razmaenoj deci.
Igra reima ,efektni obrti, sinomimizacija homonima, doslovno itanje figurativnih izraza,
hipokristika, tepanja daju sutinsku jeziku boju Zmajevoj pesmi za decu. Taj jezik je posebno obogaen
Zmajevom originalnom leksikom. Zmaj je ovom pesmom kao i ostalima naglasio da je njegova didaktika
potpuno razliita od kanonske didaktike pedagoga koji su u poeziji videli samo pouno sredstvo a ne
umetniki i estetski doivljaj. U tome takoe treba videti presudni uinak poetike ale /ozbiljnosti .On u
svojoj pesmi naputa pedagoko stanovite pesnitva za decu jer u svojoj praksi u okviru dihotomijskog
para zabava/ pouka izuzetno osnaivao pol zabave.
Tai, tai
Tai, tai, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doletee ptiica,
LJuljnue se grana,
Otpae jabuka, Dignue je Ana.
Tai, moja, pa moja,
Nosi deda eboja,

Na eboju ara,
To je bubamara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta
Sa eboja cveta.
Tai, bela, debela,
Sva su deca vesela,
Doneo im ika
Iz ume lenika,
Jela bi i LJuba,
Ali nema zuba,
Zato joj je seka
Uzvarila mleka.
Tai, rode, pa rode,
Kurjak bere jagode
Kad nabere dosta
Molie ga Kosta,
Da ih sve ne pomlavi,
Da i Nasti ostavi,
A kurjak e kaz'ti:
"Kako ne bih Nasti!"
Tai, tai, moje lue,
Ide baba po unue,
Iz daleka prstom prua:
Eno je moja Rua!
Tai, tai, Ruice,
Neka bride ruice,
Zna da voli baba Jela
Kad su deca vesela.
Tai, tai, malena,
Suknja ti je arena,
Kouljica bela,
Kuma ti je donela;
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustaca zamedljana
Uvek nasmejana

Bliska anru uspavanke su taunaljke koja prati igre sa sasvim malom decom. Klasian primer
taunaljke je pesma ,, Tai, tai u kojoj se od svih sedam strofa demonstrira vrhunsko pesniko umee.
esterac i izuzetno bogata rima., ine ovu pesmu obrascem iskaza u kome su ritmiki i muziki
elementi prekrili semantike. Zmaj je najee i pisao u esnaestercu i ovaj stih se najvie javljao na
poetku pesnikovog stvaralatva za decu. Poetak svake strofe sa ekspresivnom reju ,,tai upuuje
na taanje i dodatno pojaava ritminost iskaza. Sasvim maloj deci kojoj je namenjena ova pesma

nije potrebna pesma sa znaajnim sadrajem niti slika u pesmi. NJoj je potrebna laka i kratka,
veoma ritmina pesmica u kojoj neto zvoni, skladno se rimuje, u kojoj se neto ponavlja i u kojoj
se pojavljuje samo nekoliko ve poznatih rei. Ovom pesmom su sve majke zabavljale svoje dete.
Sluajui ove lake pesmice, deca e u njihovom ritmu veselo tapati ruicama. Uoie moda i rimovane
rei, prepoznati one koje su ve nauili i uivae u njihovoj igri. Tako deca poinju rasti uz ovu pesmu
U veini strofa javljaju se i imena ime pesma dobija svoje puno znaenje jer se konkretizuje na
odreenu decu. Svaka strofa predstavlja na prvom mestu jeziku igru, koja najee nema nikakvog
drugog znaenja sem jezikog zaaravanja. Ova pesma kao i neke uspavanke uva u sebi elemente
arhainog anra bajalice. U ovoj pesmi postoje odreeni elementi bajke. Emanacija sree u pesmi se
povezuje sa harmonijom u prirodi, ime sreno detinjstvo dobija univerzalni smisao. Pri tome se uvodi
ist bajkovni mehanizam darivanja-kurjak bere jagode i deli ih sa Kostom i Nastom.
U ovoj pesmi ritmiki plan zastire semantiki, i postoje odreeni elementi brzalice. Zmaj je u pesmi
ostvario neponovljivo sazvuje izmeu pevaljivog, ritminog tekstai zaumnog znaenja , u ijoj se osnovi
mogu
nazreti
i
arhaini
obredni
iskazi.
On se temelji na psiholokoj injenici da se deca vezuju i da ih privlae jezike besmislice, da u njima
nalaze odreeno zadovoljstvo i da je njihov odnos prema jezikim besmislicama slian odnosu prema igri.
Unoenjem hipokristikih oblika u pesmu pesma se pribliuje deci. Date u hipokristikoj formi rei
dobijaju sasvim specifinu semantiku, osobito ako su neobino inventivno skrojene. Upotreba
hipokristikih oblika rei ima veliku ulogu na planu motivacije iskaza.