Projektovanje Informacionih Sistema

Univerzitet u Beogradu
Saobraajni Fakultet
Odsek: PTT
Smer: Telekomunikacioni Saobraaj
Predmet: Projektovanje Informacionih Sistema

Seminarski rad

Evolucija procesora

Profesor:
Dr.Zoran Avramovi

studenti:
Sinia Cvetkovi

TS 2003-1-237

Projektovanje Informacionih Sistema

SADRAJ

I. Nastanak i uobliavanje procesora

A. ENIAC

B. II Generacija

C. III Generacija

D. Savremeni procesori (IV+ Generacija)

II. Tehnike karakteristike i arhitektura procesora

III.

A. Arhitektura procesora

B. Graa procesora

C. Ke memorija

Intel & AMD

Projektovanje Informacionih Sistema

Sinia Cvetkovi

EVOLUCIJA PROCESORA

Pred vama je ui pregled istorije,razvoja i primene procesora u raunarskim sistemima,njegove tehnike

karakteristike,glavne prednosti i mane,kao i pogled na budui razvoj procesora.Zbog izuzetno brzog razvoja
mikroelektronike,akcenat je stavljen na novije modele i njihove karakteristike.

I.NASTANAK I UOBLIAVANJE PROCESORA

Procesor predstavlja nucleus svakog raunara,sve ostale raunarske komponente su povezane sa

njim i direktno zavise od njega.Brzina obrade omoguava procesoru da izvrsava zadatke i koordinira
rad drugih komponenti koje mu obezbeuju ulazne podatke i nain da obraene podatke prosledi
dalje.

A.

ENIAC

ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer) predstavlja prvi elektronski digitalni
raunar opte namene,stvoren za ratne potrebe SAD u II svetskom ratu,ENIAC je zavren tek 1946. i
prvi zadatak mu je bio izvravanje niza sloenih prorauna na projektu izrade hidrogenske
bombe.Upravo ta uloga ENIAC-a e definisati osnovnu namenu svakog sledeeg raunara
proirujui njegove kapacitete i ogranienja i evoluirajui u ono to danas zovemo
raunarom.ENIAC je znaajan po tome to je njegov procesor inilo 18 000 vakumskih
elektronskih cevi,teio je vie od 30 t,i troio 140 KW elektrine energije.Obavljao je 5 000 operacija
(sabiranja) u sekundi a programirao se mehaniki,tj. runo pomou prekidaa i kablova.Ono to je
jo zanimljivo navesti je da je ENIAC bio decimalna, a ne binarna maina,radio je pod upravljanjem
BRL-a (Ballistic Research Laboratory) sve do 1955. kada je rastavljen.

Projektovanje Informacionih Sistema

Slika 1. ENIAC

B.

II GENERACIJA

Pronalaskom tranzistora 1947. dolo je do velikog pomaka u elektronici.Tranzistori su bili

manji,jeftiniji i bri,a mogli su se koristiti na isti nain kao i vakumske cevi.Ba zahvaljujui
tranzistoru (ili bolje rei njegovim tehnikim karakteristikama) bilo je mogue uvesti sloenije
aritmetiko-logike i upravljake jedinice, a poto je tranzistor poluprovodniki element napravljen
na bazi silicijuma ubrzo se javlja ideja o prvim ipovima,koji u stvari,predstavljaju prve prave
procesore.

Slika 2. IBM 7094 second-generation computer

Projektovanje Informacionih Sistema

III GENERACIJA

C.

Treu generaciju obeleila je implementacija integrisanog kola.Kako se broj tranzistora

poveavao,postajalo je sve manje i manje mogue tehniki proizvesti i uspeno sklopiti toliki broj
komponenti jer su se do tada sve komponente posebno proizvodile i sklapale (lemile) za zajedniku
podlogu.Shvativi da se tranzistori,otpornici i provodnici mogu izraivati od poluprovodnika kao to
je silicijum,izrada itavog kola na malom komadu silicijuma,umesto mukotrpnog i skupog procesa
sklapanja elemenata kola od razliitih komada silicijuma predstavljalo je veliki pomak u
elektronici.Sada su mnogi tranzistori mogli da se istovremeno proizvedu na jednoj ploici silicijuma
i veu procesom metalizacije kako bi formirali elektronska kola.U ovom procesu,tanka ploica
silicijuma se deli na matricu malih povrina od kojih je svaka (u poetku) bila po nekoliko
kvadratnih milimetara.Identian uzorak kola fabrikuje se u svakoj povrini,nakon ega se ploica
see na ipove.
U poetku,samo nekoliko logikih kola ili memorijskih elija moglo je da se pouzdano proizvede i
zapakuje zajedno.I ta prva integrisana kola nazivamo kolima niskog stepena integracije (SSI-smallscale integration).Takav ip je onda pakovan u zatitno kuite.Odreeni broj takvih ipova mogao se
povezati na tampanoj ploi kako bi se proizvela vea i sloenija kola.Ovladavanjem i
usavravanjem ovog procesa postajalo je mogue pakovati sve vie komponenti na istoj veliini
ipa.Taj porast u gustini prvi je primetio Gordon Moore (saosniva Intela),on je uoio da se broj
tranzistora koji se mogu staviti na jedan ip duplirao svake godine a taj fenomen je i danas poznat
kao Mooreov zakon.
Upravo je ova tehnika proizvodnje dala prve prave procesore i omoguila irenje i univerzalnu
primenu raunara,jer:

Dok se gustina exponencijalno poveavala cena je ostala ista,to je znailo da je cena

logikih i memorijskih kola drastino opadala.
Vea gustina je znaila da se logiki i memorijski elementi smetaju blie jedan
drugom,ime je veza izmeu njih skraena a brzina rada poveana.
Manje dimenzije su znaile i manje raunare,a samim tim njihova upotrebna vrednost raste
i postaju sve zastupljeniji.
Smanjuju se zahtevi za elektrinom energijom i hlaenjem.

Slika 3. - DEC PDP8/E minicomputer 1973 from SDCM (sl. levo) i

DEC PDP-1 of 1960, from CHM (sl. desno)

Projektovanje Informacionih Sistema

D.

SAVREMENI PROCESORI (IV+ GENERACIJA)

Ovde nestaje granica razlike jer se svi dananji procesori zasnivaju na istom principu a razlikuju se
jedino po gustini (odnosno broju komponenti koje ih sainjavaju) i nekim manjim tehnikim
razlikama.

Slika 4. - Apple II personal computer 1978 with 5.25-inch Disk drives, from SDCM (sl. Levo) i
IBM 5151 personal computer 1981, from SDCM (sl. desno)

Slika 5. iMAC G5 computer 2005

Projektovanje Informacionih Sistema

II.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE I ARHITEKTURA PROCESORA

Procesori se danas izrauju u 45 nanometarskoj tehnologiji to oznaava irinu ica izmeu

tranzistora (manja irina znai vei broj tranzistora a samim tim i veu brzinu procesora).Na ovakvim
procesorima broj tranzistora odavno je premaio 100 miliona.Kao osnova za izradu procesora slui
silikonska ploa na koju se tampaju uzorci elektronskih kola.Zatim se silikonska ploa izlae
razliitim fotosenzitivnim hemijskim rastvorima koji ugraviraju elektronska kola za silikon.Svaki
procesor se testira da bi se utvrdili eventualni kvarovi.Vano je napomenuti da ni jedan procesor
nema 100 % ispravnih tranzistora,i da se ispravnim smatraju svi procesori sa vie od 80 %
funkcionalnih tranzistora.
Brzina procesora se izraava u milionima instrukcija koje on moe da izvri u 1 sekundi (MIPSmilions instructions per second).U raunaru postoji elektronsko kolo koje se zove sistemski
sat.Sistemski sat generie impulse,tj. taktove.Pri svakom taktu izvri se jedan korak instrukcije
(svaka instrukcija se izvrava u vie koraka),ime se obezbjeuje sinhronizacija operacija u
raunaru.Brzina generisanja impulsa (takta) sistemskog sata se naziva radni takt procesora i on se
meri milionima ciklusa u sekundi odnosno u gigahercima (GHz).Dananji procesori rade na
brzinama i preko 3 GHz (najvea dostignuta vrednost do danas iznosi 8.84 GHz) a svaki novi model
procesora za sobom obino povlai i vei radni takt.Zanimljivo je navesti da bi izvrili istu
instrukciju,razliitim procesorima je potreban razliit broj taktova,to zavisi od irine
magistrale,duine procesorske rei,ke memorije.Iz tog razloga se deava da procesor sa niim
radnim taktom izvri neku instrukciju bre od procesora koji radi na viem radnom taktu.
Vrlo bitna karakteristika centralnog procesora koja znatno utie na njegove performanse je irina
magistrale (data bus) kojom podaci putuju od unutranjih delova raunara ka procesoru.Magistrala se
sastoji od skupova paralelnih vodova,gde svaki pojedinani vod nosi po jedan bit od kojih se na
odreditu formiraju bajtovi.U zavisnosti od toga na kraju imamo 8,16,32,64 ili 128 bita.Koliina
bitova koju procesor moe da obradi u jednom trenutku naziva se duina procesorske rei.Odatle
proizilazi naziv za 16-bitne,32-bitne,64-bitne procesore koji u stvari oznaavaju broj bitova koje
centralni procesor moe istovremeno da obradi.
irina magistrale i duina procesorske rei nisu uvek iste veliine,jer je duina procesorske rei
esto ograniena veliinom memorijskog registra (koji predstavlja memorijsku lokaciju unutar
procesora za smetanje meurezultata operacija).Tako,npr,Pentium III procesor se smatra 32bitnim,iako ima 64-bitnu magistralu.Danas se sve ee susreemo sa 64-bitnim procesorima koji
definitivno predstavljaju sledei standard u venoj trci za veim brzinama i boljim performansama.
Zavisno od duine procesorske rei zavisi i vrsta operativnog sistema koja se moe izvravati na
raunaru.Operativni sistemi Windows 95/98/NT/2000/XP i Linux sistemi zahtevaju 32-bitne
procesore,dok OS novijeg datuma,poput 64-bitnog Linux-a ili Viste,zahtevaju 64-bitni procesor.

Projektovanje Informacionih Sistema

Arhitektura procesora

A.

Postoje dve standardne arhitekture procesora:

CISC (Complex Instruction Set Computer)-se odnosi na standardnu arhitekturu procesora,i

podrazumeva postojanje velikog broja instrukcija,ime se olakava rad programera,ali je
zato ova vrsta procesora skupa za proizvodnju,puno se greje,i troi dosta elektrine
energije.Zato se najee upotrebljava kod razvoja procesora za super-raunare,od kojih se
trai maximum u radu sa kompleksnim operacijama.
RISC (Reduced Instruction Set Computer)-struktura nudi vrlo mali skup osnovnih
instrukcija,jeftinija je za proizvodnju i troi manje elektrine energije..Ovakva arhitektura
zahteva vei programerski rad (zbog malog skupa osnovnih operacija),mada sve ee u
RISC procesore susreemo dosta ugraenih karakteristika CISC procesora,i obrnuto.

Graa procesora

B.

Dve najvanije komponente procesora su:

Kontrolna (upravljaka) jedinica-(CU-Control Unit),koja upravlja radom raunarskog

sistema tako to interpretira i nadgleda izvravanje instrukcija.Upravljaka jedinica je
znaajna jer ta god korisnik radio na raunaru,raunar sve te naredbe izvrava pomou 3
osnovne operacije,koje se neprestano ponavljaju,a procesor izvri milione ovih operacija u
1 sekundi.Te tri osnovne operacije su:

o Donoenje (fetch) sledee programske instrukcije iz memorije

o Dekodiranje (decode) instrukcije i odreivanje njenog znaaja
o Izvravanje (execute) instrukcije i operacije unutar nje

C.

Aritmetiko-logika jedinica-(ALU-Aritmetic-Logic Unit) predstavlja deo centralnog

procesora koji izvrava aritmetike ili logike operacije u raunaru.Ona predstavlja
osnovnu komponentu centralnog procesora za obradu podataka.

Ke memorija

Ke memorija procesora koristi se za uvanje podataka kojima se poslednje pristupalo u memoriji

tako da im se moe brzo pristupiti.Poto je SVE podreeno brzini procesoru je lake i bre da
podatke pokupi iz svog kea,nego iz RAM memorije ili sa hard diska.Ukoliko procesor ima veu ke
memoriju,to se vie podataka moe smestiti u nju,bez potrebe da se podaci trae na nekom drugom

Projektovanje Informacionih Sistema

mestu.Ukupna koliina kea danas se obino kree oko 512 KB,mada noviji modeli procesora sa 2 ili
4 jezgra imaju i do 8 MB.Postoje 3 vrste skrivene memorije procesora: L1,L2,L3.
L1 ili nivo 1 je najbra memorija i smetena je neposredno u sam procesor.Koliko god da je ova
memorija brza-premala je.Njena veliina obino iznosi 32KB,sve ree 16 a noviji procesori imaju L1
ke i do 1 MB,L1 se obino koristi za keiranje instrukcija.
U najnovijim procesorima ke memorija L2 ugrauje se neposredno u pakovanje procesora (ranije
se ugraivala na matinu plou),slui za uvanje podataka i komandi kojima se esto
pristupa.Veliina L2 memorije iznosi od 512KB do 3 MB.
U raunarima najnovije generacije koristi se novi nivo ke memorije,nivo 3.Ke memorija L3 je
obino smetena izmeu procesora i memorije raunara,a koristi se kao mesto na kojem se uvaju
podaci iz glavne memorije kojima se esto pristupa.U sutini L3 ke preuzima mesto L2 kea na
procesorima koji sad ukljuuju L2 u sam procesor ili pakovanje procesora.Dobar primer ovakve
arhitekture je Intelov procesor Itanium.

III.

INTEL & AMD

Dva giganta AMD i Intel,vode neprekidnu borbu za prestino prvo mesto i zvanje najboljeg,iako
Intel dri veliki deo kolaa,sve ee se sreemo sa zatitnim znakom kompanije AMD.
Kompanija AMD (Advanced Micro Devices) osnovana je 1. maja 1969. godine i njen tadanji
glavni cilj bio je izgradnja uspene kompanije za proizvodnju poluprovodnika. Njen osniva bio je
Jerry Sanders sa svojih 7 saradnika. Prvi AMD-ov proizvod (1969.) bio je AMD9300, tzv. shift
registar. Godine 1975, AMD postaje poznat po svoja dva proizvoda: svom prvom memorijskom
ipu Am9102, kao i procesoru 8080A, koji je predstavljao alternativu Intel-ovom procesoru 8080.
Navedeni procesor je bio prvi AMD-ov procesor.Nakon toga usledili su brojni tehnoloki pomaci
koji su doveli do danas jako popularnih serija AMD Athlon64X2,AMD Phenom64.
Intel je sa proizvodnjom zapoeo 1971. lekcije koje je Intel nauio nainile su od njega glavnog
proizvoaa procesora.Veliki uspeh Intel prvenstveno duguje svojoj politici,jer se bavi namenskim
procesorima tj. procesorima koji su predvieni za tano odreene namene.Meu najpoznatijim je
svakako Pentium porodica svrstana u 4 generacije,ali sa razvojem novih tehnologija Intel se polako
odaljava od te tradicije.U poslednje vreme Intel je napravio znaajan pomak u razvoju dvojezgarnih i
etvorojezgarnih procesora (serije Intel Core2Duo & IntelQuad) koji trenutno spadaju u sami vrh
ponude.
Upravo je mrtva trka ova dva kolosa najvie zasluna za ovako dinamian razvoj
mikroelektronike,naroito u zadnjih desetak godina.Svaki novi proizvod jedne firme nailazi na
alternativu druge i forsira je na traenje novih tehnikih reenja i unapreenja postojeih.U ovom
kratkom pregledu istorije i razvoja procesora moe se samo naslutiti o tom dugom a opet neobino

Projektovanje Informacionih Sistema

kratkom putu koji je dananji procesor od 3.5 GHz,i 100-200 miliona tranzistora povezanih u nano
tehnologiji preao od prvih,nezgrapnih vakumskih cevi,pre nepune 63 godine.

Slika 6. INTEL i AMD

Projektovanje Informacionih Sistema

Sinia Cvetkovi

CPU EVOLUTION

LITERATURA

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]

http://www.amd.com
Bug d.o.o. (2008). Bug asopis br. 186,188,189
http://developer.amd.com
http://www.Inteltechweb.com
Politika (2008). Svet Kompjutera br. 4/07,2/08,8/08,9/08
http://www.wikipedia.com

10