UENJE JE RELATIVNO TRAJNA I PROGRESIVNA PROMENA PONAANJA INDIVIDUE NASTALA KAO

REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI INDIVIDUE.

Analiza definicije

Trajna promena svojstvom trajnosti uenje se razlikuje od drugih promena ponaanja koje su prisutne dok je
prisutan inilac koji ih je izazvao

Relativno trajna ono to je jednom naueno nekad se i zaboravlja

Progresivna promena u znaenju sve izraenija kvantitativna promena u bilo kom pravcu

Prethodna aktivnost individue ovim se uenje razgraniava od promena ponaanja koje nastaju sazrevanjem

ta sve mogu biti ishodi uenja?

Sticanje navika

Motorne vetine

Usvajanje znanja i informacija

Metode i tehnike uenja

Usvajanje drutvenih pravila i socijalnih normi

Razvijanje interesovanja i motiva

Formiranje socijalnih stavova, vrednosti, ideologija

Razvijanje i menjanje osobina linosti

ITD...

Neke klasifikacije oblika uenjaPrema sloenosti procesa:

Jednostavno uenje (klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje)

Sloeno uenje (uenje po modelu, uenje uvianjem)
Prema nameri:
Namerno uenje
Nenamerno uenje
Prema sadraju:
Motorno uenje
Verbalno uenje

Emocionalno uslovljavanje
KLASINO USLOVLJAVANJE

Vrsta klasinog uslovljavanja

Votson i sluaj Albert

Karakteristike uslovne emocionalne reakcije:

Nastaje veoma brzo

Lako se generalizuje

Teko se gasi

Uslovljavanje drugog reda

Pojava da uslovni refleks moe nastati i na osnovu drugog, ved stvorenog uslovnog refleksa;

Ukoliko se u paru sa uslovnom drai koja izaziva uslovnu reakciju daje neka nova neutralna dra i njihovo zajedniko
pojavljivanje se ponavlja dovoljan broj puta i na novu (neutralnu) dra de se javiti uslovna reakcija.

Uslovni refleksi drugog reda su slabiji i bre se gase.

Generalizacija drai

Pojava formiranja uslovnog odgovora ne samo na jednu dra, ved i na druge sline ili bliske drai;

Posebno je izraena kod emocionalnog uslovljavanja;

to je slinost izmeu drai veda, to je jaa generalizovana reakcija.

Diferencijacija

Pojava suprotna generalizaciji

Pri uenju novih oblika ponaanja procesima uslovljavanja, postepeno se diskriminira uslovna dra od drugih srodnih
drai.

Dok su u poetku reakcije sline na drai bliske prirodnoj, kasnije se uslovni odgovor javlja samo na pravu dra.

Slabljenje i nestajanje uslovnog refleksa

Gaenje uslovna reakcija koja se ne potkrepljuje (due vreme se daje uslovna dra bez bezuslovne) poinje
postepeno da se gasi, dok potpuno ne nestane;

Pozitivno kontrauslovljavanje vezivanje prijatnih emocija za uslovnu dra koja izaziva negativnu emocionalnu
reakciju

Negativno kontrauslovljavanje vezivanje negativnih emocija za osobi prijatne oblike ponaanja koji su drutveno
nepoeljni ili za samu osobu nefunkcionalni

ta je instrumentalno uenje?

Pri instrumentalnom uenju organizam je pokrenut na aktivnost nekom potrebom, a naueno ponaanje se koristi kao
instrument za zadovoljenje neke potrebe ili motiva.

Zakon efekta: Ponaanja bivaju uvrdena ili eliminisana u zavisnosti od efekta koji proizvode. Uvrduju se one
reakcije koje su pozitivno potkrepljene, a reakcije koje ne sledi potkrepljenje se eliminiu iz repertoara ponaanja.

Potkrepljenje i kazna

Potkrepljenje je posledica po organizam koja se dobija iz drai koje slede nakon nekog ponaanja.

Pozitivno potkrepljenje izazivaju za organizam prijatne drai ije pojavljivanje za posledicu ima zadovoljenje neke
potrebe ili prijatnost.

Negativno potkrepljenje je povezano sa averzivnim draima; stanje koje nastaje kada organizam svojim ponaanjem
sprei pojavu averzivne drai ili prekine njeno dejstvo (na pr., osedanje olakanja, redukcija napetosti).

Kazna je averzivna dra koja se ne moe izbedi; ne slui eliminaciji nepoeljnog ponaanja, ved samo njegovoj
inhibiciji.

Reakcija beanja i reakcija izbegavanja

Uenje reakcije beanja organizam naui neki oblik ponaanja koji dovodi do prestanka dejstva, prekida averzivne
drai

Uenje reakcije izbegavanja organizam ui reakciju ije izvoenje dovodi do spreavanja pojave averzivne drai

Vrste potkrepljivaa

Primarni potkrepljivai objekti koji neposredno zadovoljavaju neku potrebu (hrana, voda, materijalne nagrade)

Sekundarni potkrepljivai deluju kao uslovne drai vieg reda; neke drai dobijaju status potkrepljivaa zato to su
se ranije pojavljivale u kombinaciji sa nekim primarnim potkrepljivaem (nagrade, priznanja, ocene, isticanje
postignutog uspeha, odobravanje, osmeh...)

Metoda aproksimacije

U okviru instrumentalnog uenja razradio je Skiner.

Njome se mogu uiti kompleksni oblici ponaanja.

Nagrauje se (potkrepljuje) jedan element ponaanja koji predstavlja prvu aproksimaciju celovitog kompleksnog
ponaanja; kada se prva reakcija uvrsti, kriterijum nagraivanja se povedava i tako sve dok se u celini ne izgradi
eljeno kompleksno ponaanje.

Povratna informacija u uenju

Ima dve funkcije : motivacionu i informativno- korigujudu.

Vrste povratne informacije:

Inherentne i dopunske

Neposredne i odloene

Kontinuirane i diskontinuirane

Izdvojene i sumirane

Karakteristike uenja po modelu

Uenje po modelu predstavlja oblik uenja u kome osoba usvaja nove ili modifikuje ranije nauene oblike ponaanja
posmatranjem reakcija osobe-modela. Osoba koja ui nije sama nagraena za ponaanje potkrepljenje je vikarijsko.

Za razliku od relativno sporog procesa instrumentalnog uenja, uenje po modelu se odvija brzo i tako se usvajaju vedi
delovi ili celoviti obrasci ponaanja.

Model esto nije svestan da njegovo ponaanje slui kao uzor za druge.

U osnovi ovog uenja su:

mehanizam imitacije kod usvajanja jednostavnijih, spolja vidljivih ponaanja

mehanizam identifikacije kod usvajanja kompleksnijih ponaanja (vrednosti, osobine linosti, sistem
moralnih normi...)

Efekti izlaganja modelu

Izlaganje modelu moe na tri naina uticati na ponaanje osobe:

Uenje novog ponaanja posmatra od modela ui sasvim nove oblike ponaanja

Podsticanje ranije nauenog ponaanja ponaanje modela moe podstadi da se kod posmatraa poveda
uestalost nekog ranije nauenog ponaanja

Inhibicija ili dezinhibicija ranije nauenog ponaanja da li de neko ponaanje biti inhibirano ili
dezinhibirano zaviside od posledica koje trpi model (vikarijsko potkrepljenje)

Odreenje uenja uvianjem

Predstavlja najvii i najedi oblik uenja kod oveka.

Osoba se nalazi u nekoj problemskoj situaciji koju ne moe da rei postojedim iskustvom, ved je potrebno da nae
nove naine ponaanja ili odgovore na datu situaciju.

Do reenja problemske situacije dolazi se uvianjem odnosa meu elementima problemske situacije.

Termini: uenje putem reavanja problema, reavanje problema miljenjem, inteligentno reavanje problema

Karakteristike uenja uvianjem

Problem se reava mentalno, a ne motorno.

Iznenadnost pronalaenja reenja problema

Kad je problem reen odmah dolazi do eliminacije pogrenih odgovora (nagla eliminacija greaka).

Postoji veliki transfer uoenog principa prenoenje reenja na iste ili sline situacije.

Uvid se javlja to bre to je neposredniji put do reenja.

Mogudnost uvida zavisi od evolutivnog stepena razvoja vrste.