ER MODEL PODATAKA [Entity-Relationship Atribute Data Model]

Konkretni sistemi za upravljanje bazama podataka zasnovan na ER modelu podataka ( esto nazivan i
proireni model objekti-veze tj. PMOV) ne postoji, nego se vri prevoenje iz ovog semanti ki bogatijeg u
semanti ki siromaniji relacioni model. Za geometrijsku reprezentaciju koncepata modela koriste se grafovi
(intenzija) i tabele (ekstenzija modela).
Iako je ER model podataka kompletan (postoje opisi sve tri komponente modela podataka), sam model je
pre svega namenjen projektovanju stati kog modela zbog dijagramskog prikaza i bogate semantike.
Model je smisaono (semanti ki) bogat ako se njegovim konceptima mogu modelirati prakti no svi realni
sistemi.

OSNOVNI ELEMENTI MODELA PODATAKA

1. Entiteti jedinice posmatranja, to su objekti realnog sistema, mogu biti konkretni ali
i apstraktni i vezani su za interes korisnika. Entiteti mogu biti: iva bi a, predmeti,
dogaaji iz realnog sistema. Entiteti poseduju neka svojstva (osobine, obele ja) i
mogu se postaviti u razli ite odnose sa drugim entitetima, a takoe, mogu e je
ustanoviti i hijerahiju nasleivanja (IS-a hijerarhiju) u klasama tipova entiteta.
2. Atributi obele ja, svojstva nekog objekta (entiteta) iste vrste. Vrednosti atributa
odnosno obele ja su podaci.
3. Atributi u svakom trenutku imaju odreenu, konkretnu vrednost, koju uzimaju iz
odreenog domena skupa dozvoljenih vrednosti. Atributi se identifikuju na
osnovu:
- zahteva korisnika,
- dokumentacije.
4. Atributi koji se navode za jednu klasu objekata treba da obezbede da jedan ili vie
atributa jednozna no identifikuju svaki objekat u skupu pojava te klase objekata i
zove(u) se klju te klase objekata.
Definicija 2.6. Neka je P={pi i=1,...,k} skup pojava tipa entiteta N(A1,...,An), a
p[X] restrikcija pojave p na obele je X. Obele je X predstavlja klju tipa entiteta
N(A1,...,An), ako, za svaki skup P pojava tipa entiteta N, va e slede a dva uslova:
1 ( pi,pj P) (pi,pj pi [X] pj [X] ) i
2 ( X ' X ) (1). [MOGIN i sar., 1996]
Prvi uslov se zove uslov jedinstvenosti, i ka e da u skupu pojava tipa entieta N ne
mogu postojati dve iste pojave tipa entiteta (dve pojave sa istom vredno u klju a).
Drugi uslov se zove uslov minimalnosti, i njegova sutina je da ako je klju tipa
entiteta slo en tj. sastoji se iz vie obele ja, onda nijedno od tih obele ja ne sme na
sebe da preuzme ulogu primarnog klju a. Klju mora biti jednozna an, nepromenljiv
i raspolo iv. Kriterijum za izbor klju a izmeu vie kandidata jeste da je kratak, lak
za pam enje i prihvatljiv od strane korisnika.
5. Za realizaciju baze podataka nije dovoljno samo definisati entitete, atribute i njihove
domene, te klju eve, ve moramo prikazati i veze izmeu entiteta, tj. objekata.
Osnovni tipovi veze izmeu klasa objekata:
- 1 : 1 jedan prema jedan- za svaki objekat iz jedne klase postoji samo
jedan povezani objekat iz druge klase.
- 1 : M jedan prema vie- svaki objekat iz jedne klase postoji vie
povezanih objekata iz druge klase, a iz te druge klase se svaki objekat mo e
povezati samo sa jednim objektom ove druge klase.

M : M vie prema vie - svaki objekat iz jedne klase postoji vie

povezanih objekata iz druge klase, a iz te druge klase se svaki objekat mo e
povezati opet sa vie objekata ove druge klase.

Formalni na in prikazivanja entiteta:

E (a1, a2, ..., an)
gde je: E ime klase entiteta (skup svih sli nih objekata je klasa)
a1, a2, ..., an - atributi
Grafi ki simboli za prikaz entiteta u modelu objekti veze obele ja:
Entitet (jak tip ebjekta)

Slab tip objekta

Obele je (atribut)

Agregacija (veza-objekat)
Poveznik
Veza izmeu entiteta
Jak (fundamentalni) entitet je onaj koji ima odredenu osobinu ili skup osobina koje omogu avaju
njegovo jednozna no identifikovanje. Takva osobina (ili skup osobina) se naziva primarni klju entiteta.
Slabi objekat je objekat koji nasleuje klju objekta s kojim je povezan i proiruje ga nekom svojom
osobinom. Podtip je entitet koji nasleduje primarni klju i sve neklju ne atribute jakog entiteta s kojim je
povezan. U model podataka se uvodi zbog postojanja odredenih specifi nih osobina koje se definiu
posebno za svaki uvedeni podtip ili zbog izdvajanja onih osobina koje se ree koriste. Agregacija je entitet
koji poseduje slo eni klju , sastavljen od klju eva entiteta s kojima je on povezan. Agregacija (Meoviti
Tip Entitet Poveznik) uvodi se u slu aju kada je potrebno uspostaviti vezu izmeu veza, odnosno, kada
su (ne nu no sve) pojave jednog tipa entiteta poveznika povezane sa pojavama nekog drugog tipa
poveznika. Tada se povezani tipovi poveznika prevode u gerunde (odn. meoviti tip entitet poveznik).
Ovaj koncept ER modela se koristi za modeliranje slede ih situacija kao na primer:
- ako je student upisao neki smer, onda on mo e prijavti polaganje ispita iz onih predmeta, koji se
na tom smeru sluaju po nastavnom planu, ili
- radnik je osposobljen da radi na maini, na maini se mo e proizvesti deo, pa sledi - radnik na
maini, za koju je osposobljen, izrauje one delove, koji se na toj maini mogu proizvesti.
Osim svojim nazivom, entiteti se u posmatranom sistemu opisuju i preko svojih atributa. Atributi su
imenovana svojstva entiteta u sistemu. Obi no definiu na osnovu pregleda interne i eksterne
dokumentacije, upitnika, pregleda postoje eg softvera. Na dijagramima se grafi ki predstavaljaju kao ovali
sa nazivom, koji su povezani s entitetom. Skup vrednosti koje neki atribut mo e da ima se zove domen
atributa. Domen mo e biti unapred predefinisan tipom podatka koji konkretni programski jezik podr ava i
du inom podatka, ali mo e biti i "semanti ki". Semanti ki domen je skup dozvoljenih vrednosti i
odgovaraju ih (potrebnih) ograni enja koje definie sam projektant.
Grafi ki simbol za prikazivanje veze izmeu entiteta u modelu objekti-veze:
ENTITET1

(DGK,GGK)

VEZA

(DGK,GGK)

ENTITET2

Kardinalnost veze predstavlja broj pojavljivanja entiteta s druge strane veze, s kojim je posmatrani entitet
povezan. Prvi broj je najmanje mogu i broj pojavljivanja drugog entiteta (tj. donja granica kardinalnosti i
ozna ava se sa DGK), a drugi najvii (tj. gornja granica kardinalnosti i ozna ava se sa GGK), pri emu
oznaka "M" predstavlja nepoznat broj pojavljivanja.
Potrebno je uraditi po jedan podmodel za svaki primitivni proces iz strukturne sistem analize i to iz slede ih
razloga:
Kontrola ispravnosti projektovanja globalnog modela podataka koji bi nastao integracijom ovih
podmodela.
Priprema i odreivanje potrebnih podataka programeru koji e iskodirati odgovaraju e maske (ekrane)
za a uriranje, prikaz, pregled i pretragu podataka, te ekrane za izvetaje i sl.
Elementi ER modela podataka
Obele je koje se dalje ne mo e (ili ne eli) dekomponovati zove se elementarno obele je. Skup, niz
ovakvih obele ja je slo eno obele je.
Primer:
o elementarno obele je nosivost, boja (kamiona)
o slo eno obele je ADRESA = {mesto, ul, broj}; DATUM = {dan, mesec, godina}
Svakom obele ju odgovara jedan skup svih mogu ih vrednosti koje to obele je u konkretnom slu aju mo e
imati. Taj skup zovemo domen obele ja (dom(obelezje)). Domen mo e posedovati sopstveno ime, i
mo emo ga pridru iti ve em broju obele ja.
Primer:
o obele je BOJA_AUTOMOBILA: dom(BOJA_AUTOMOBILA) = {crvena, uta,
plava...}
Sa ta ke gledita zadataka informacionog sistema, nisu sva obele ja klase entiteta podjednako va na. Od
obele ja bitnih za realizaciju zadataka informacionog sistema gradi se MODEL realne klase entiteta TIP
ENTITETA. Kao i svaki model, i tip entiteta je samo pribli na slika klase entiteta realnog sistema.
Primer:
o STUDENT (BRI, IME, PREZIME, NAZFAKUL)
Skup poveznika je relacija izmeu dva ili vie skupova entiteta. Izmeu dva ista skupa entiteta mo e
postojati vie razli itih skupova poveznika. Ako poveznik povezuje entitete jednog skupa, onda je
rekurzivan.
Dijagrami tipova entiteta i tipova poveznika
Model stati ke strukture realnog sistema se po pravilu predstavlja tzv. ER dijagramima. Tip entiteta:
pravougaonik sa upisanim nazivom tipa entiteta; Tip poveznika: romb sa upisanim nazivom tipa poveznika.
Veze se crtaju neusmerenim potezima. Skupovi vrednosti (domeni) se prikazuju kao ovali sa upisanim
nazivom domena i povezuju orijentisanim potegom sa odgovaraju im tipom entiteta/poveznika.
Orijentacija potega je prema ovalu. Naziv obele ja se upisuje na na potegu samo ako se ime obele ja
razlikuje od imena domena.
Dijagrami se crtaju do dva nivoa detaljnosti: nivo detaljnosti naziva i nivo detaljnosti obele ja. Prvi su
pregledniji, drugi informativniji. Ukoliko izmeu dva tipa entiteta postoji vie poveznika, mogu e uloge
pojedinih pojava tipa entiteta ispisujemo uz odgovaraju e potege.
Ekstenzija ER modela podataka
Ekstenzija se predstavlja putem tabela, sli no kao u relacionom modelu podataka. Svakom tipu entiteta ili
poveznika odgovara jedna tabela sa svim obele jima u zaglavlju i podacima o entitetima u vrstama tabele.

Integritetna komponenta ER modela podataka

U ograni enja spadaju:
integritet domena
kardinalnost tipa poveznika
slabi tip entiteta
Integritet domena je ograni enje svojstveno svim modelima podataka. Obi no je trojka oblika: (tip podatka,
du ina podatka, uslov)
Primer:
o dom(ocena) = (integer, (2), <11)
o dom(ocena) = (integer, (2), >5 AND <11)
Nula-vrednost je specijalno ograni enje domena specificira se da li obele je mo e imati nedefinisanu
vrednost. Nula-vrednost ima jedno od slede a dva zna enja:
postoje a, ali nepoznata vrednost,
neprimereno svojstvo.
Kardinalnost tipa poveznika nastala je iz razloga to se od modela realnog sistema esto zahteva da pru i
informaciju ne samo o vezama izmeu klasa entiteta, ve i o prirodi tih odnosa. Kardinalnost se obele ava
na potezima, navoenjem gornje i donje granice. Postoji i na in obele avanja navoenjem samo gornje
granice kardinaliteta, kada se restriktivnost donje granice kardinaliteta naglaava upotrebom slabog tipa
entiteta.

Rekurzivne veze
Predstavlja model relacije u jednom skupu, povezuje entitete jedne klase. Isti tip entiteta predstavlja i prvu i
drugu klasu realnih entiteta.

(0,N)

(0,N)

proizvod

radnik

(0,1)

(0,M)

sastavnica

rukovodi
Ekstenzija modela:

Ekstenzija modela:
Scala

(Scala, Motor)

Scala

Tempo

(Scala, Karoserija)

Tempo

Ana

(Ana, Eva)

Ana

Eva

(Ana, Aca)

Eva

Motor

(Tempo, Motor)

Motor

Aca

(Eva, Iva)

Aca

Karoserija

(Tempo, Karoserija)

Karoserija

Iva

Klip

(Motor, Klip)

Klip

Iva

Tip poveznika reda ve eg od dva

Tip poveznika mo e povezati i vie od dva tipa entiteta. U tom slu aju kardinalitet takvog poveznika
odreujemo uoptenjem postupka za odreivanje kardinaliteta tipa poveznika reda n=2. Postoje na elno
dva postupka za odreivanje kardinaliteta, a njihova primena mo e dovesti do toga da razli itim
intenzijama odgovara ista ekstenzija modela. Zbog kasnijih proirenja ER modela, nova koncepcija poznata
pod imenom GERUND predstavlja esto bolje reenje za uspostavljanje ovakvih vrsta zavisnosti.

Slabi tip entiteta egzistencijalna zavisnost

Postoji na in crtanja ERD u kojem se ne ozna avaju donje, ve samo gornje granice kardinaliteta. U
takvom slu aju, problem zadavanja egzistencijalne zavisnosti (Ne postoji radnik u organizaciji koji nije

rasporeen na neko radno mesto ) reava se uvoenjem pojma slabog tipa entiteta i posebnim grafi kim
simbolom kojim takve tipove entiteta obele avamo.
E

radnoMesto

rasporedjen

radnik

Proirenja ERM
Krajem sedamdesetih godina prolog veka dolo je do potrebe za konceptima i postupcima koji nisu bili
deo prvobitnog ER modela podataka. Razlog za proirivanje ER modela podataka: ve a mo izra avanja
semantike. Uvedena su etiri nova koncepta:
podklasa
superklasa
gerund
kategorija
i pet novih postupaka (apstrakcija):
specijalizacija
generalizacija
kategorizacija
agregacija
asocijacija
Za sve ove pojmove tesno je vezan mehanizam nasleivanja (osobina)

Podklasa i superklasa
Tipom entiteta se u ER modelu podataka predstavlja skup sli nih realnih entiteta. Postoje i pravi
podskupovi entiteta sa specifi nim osobinama ili ulogama name e se potreba njihovog eksplicitnog
predstavljanja u modelu realnog sistema. To se u ER modelu podataka radi na slede i na in:
zajedni ke osobine svih entiteta grupiemo u superklasu;
specifi na obele ja, shodno razli itim ulogama entiteta, grupiemo u podklase. Takva
obele ja su za ostale entitete, koji ne pripadaju datoj podklasi, neprimerena svojstva.
Relacija koja povezuje superklasu i podklase naziva se IS_A hijerarhija.

Nasleivanje osobina
Podklasa nasleuje sve osobine (sva obele ja) svoje superklase, i ne mo e se posmatrati izdvojeno, bez nje.
Mehanizam nasleivanja je posredan: realizuje se putem iste vrednosti klju a pojave superklase i pojave
podklase (u realnom softveru ya upravljanje bazama podataka poveznici kardinaliteta 1:1)

Predstavljanje IS_A hijerarhije

ime
mbr

prezime

radnik
zanimanje

IS_A

daktilograf

programer

projektant

klasa

progjez

spec

Ekvivalentni klju evi

IS_A hijerarhija se uvodi kada pravi podskupovi skupova entiteta imaju posebne uloge u realnom sistemu.
Ali, ta ako svi entiteti posmatranog skupa imaju vie uloga? U tom slu aju uvodimo pojam ekvivalentnog
klju a. Svaki klju nosi informaciju o posebnoj ulozi svih entiteta posmatranog skupa.
Primer: zaposleni u preduze u imaju dve uloge ulogu radnika i socijalnog osiguranika. U
tom slu aju, da bi se naglasile te dve uloge, u tip entiteta RADNIK uvodimo dva klju a: MBR
i IDSO.

Postupci za definisanje IS_A hijerarhija

Specijalizacija: kre emo od tipa entiteta, budu e superklase, iz kojeg se, saglasno klasifikacionom
obele ju, izdvajaju podklase sa specifi nim obele jima. Isti polazni tip se mo e podvrgnuti
specijalizacijama na osnovu vie klasifikacionih obele ja. Svaka podklasa mo e biti superklasa za novu
podklasu.
Generalizacija: suprotno specijalizaciji od razli itih tipova entiteta, zanemarivanjem razlika i
identifikacijom zajedni kih osobina gradi se zajedni ka superklasa. Polazni tipovi entiteta postaju podklase,
i oni zadr avaju samo specifi na obele ja.

Kardinalitet IS_A hijerarhije

Kardinalnost preslikavanja sa skupa pojava podklasa na skup pojava superklase je uvek 1:1 svakoj pojavi
bilo koje podklase odgovara jedna i samo jedna pojava superklase. Zato se ne navodi. Obrnuto,
preslikavanje mo e biti totalno ili parcijalno. Ako svakoj pojavi superklase odgovara bar jedna pojava neke
od podklasa, IS_A hijerarhija je totalna, minimalni kardinalitet preslikavanja je jedan. Ako pak bar jednoj
pojavi superklase ne odgovara ni jedna pojava bilo koje podklase, IS_A je parcijalna; minimalni
kardinalitet je tada nula. Disjunktnost ekstenzije govori o broju razli itih podklasa koje odgovaraju jednoj
pojavi superklase. Prema tom kriterijumu, IS_A mo e da bude:
a) DISJUNKTNA maksimalni kardinalitet je jedan;
b) PRESE NA maksimalni kardinalitet je vie (N).

stanovnik
(1,1)

status

IS_A

zaposlen

nezaposlen
(0,N)

penzioner

status_n

IS_A

dete

ucenik

student

naBerziRada

Gerund
Gerund (glagolska imenica) u ERD dobijamo transformacijom tipa poveznika. Uvodi se radi pove anja
bogatstva semantike modela. Uvoenjem gerunda reavamo problem direktnog povezivanja dva tipa
poveznika. Koristi se za modeliranje situacija kod kojih su (ne nu no sve) pojave jednog tipa poveznika
povezane sa pojavama nekog drugog tipa poveznika. Tada se povezani tipovi poveznika transformiu u
gerunde. Mogu e je primeniti gerund i kada treba povezati neki tip poveznika sa nekim tipom entiteta, a
direktno povezivanje je neadekvatno.

Primer modeliranja pre pojave gerunda

osposobljen

radnik

proizvodi

masina

deo

mozeProizvesti

Problem?
radnik

masina

deo

Jovan

M1

D1

Miroslav

M2

D2

Goran

M3

D3

Miljana

M4

osposobljen

mozeProizvesti

Jovan

M1

M1

D1

Jovan

M2

M1

D2

Miroslav

M1

M2

D2

Goran

M3

M3

D3

M4

D3

proizvodi
Miljana

M4

D1

...

...

...

Ne uzimaju se u obzir ograni enja iz realnog sistema!

U primeru: radnik Miljana ne mo e na maini M4 da proizvodi deo D1, jer se na ma ini M4 mogu
proizvesti samo delovi D3!?

Primena gerunda

radnik

osposobljen

masina

proizvodi

mozeProizvesti

deo

radnik

masina

deo

Jovan

M1

D1

Miroslav

M2

D2

Goran

M3

D3

Miljana

M4

osposobljen

mozeProizvesti

Jovan

M1

M1

D1

Jovan

M2

M1

D2

Miroslav

M1

M2

D2

Goran

M3

M3

D3

M4

D3

proizvodi
Jovan

M1

D1

Jovan

M2

D2

Miroslav

M1

D2

...

...

...

Vebe crtanja ER dijagrama

Primer Publikacije
Publikacija se jedinstveno idetifikuje svojim ISBN brojem, a podaci od zna aja su jo i: naziv, jezik i tira .
Publikacija mo e biti: dnevna novina, nedeljnik ili periodi no izdanje, ali ne mora biti nita od toga.
Publikacija ne mo e u isto vreme biti i jedna i druga kategorija.
Dnevna novina ima svoje izdanje (kao, na primer, ve ernje, jutarnje itd.), periodi no izdanje ima svoju
temu, a nedeljnik nema svoja sopstvena obele ja. Meutim, nedeljnik mo e sadr ati jednu ili vie kolumni.
Ta kolumna ima svoj naziv i identifikacioni broj. Svaka kolumna se objavljuje u jednom (i samo jednom)
nedeljniku. Kolumnu pie autor, sa obele jima id_autora, ime, prezime, telefon, e-mail. Svaku kolumnu
pie autor, i to najvie jedan, ali jedan autor mo e pisati i vie kolumni (ne mora pisati niti jednu).
Publikaciju distribuira distributer, sa osobinama: id_dist, naziv i telefon. Ta distribucija svake publikacije se
deava odreenog datuma. Publikaciju mo e distribuirati vie distributera (npr. za svaki grad imamo
drugog distributera), ali ne mora nijedan. Sa druge strane, distributer mora deliti barem jednu, ili vie,
publikacija.
Publikaciju objavljuje izdava . On se karakterie matinim brojem, nazivom, adresom, telefonom i brojem
faksa. Neku publikaciju mo e objaviti i vie izdava a, najmanje jedan, a izdava je do sada objavio barem
neku publikaciju, obi no vie.
Publikaciju mo e da izdaje i sam autor (tzv. samizdat), i to se opet ini u nekom periodu. Publikaciju ne
mora da izdaje ni jedan autor (to zapravo zna i da ju je objavio izdava ), ali postoje i publikacije koje
izdaje vie autora. Obrnuto, imamo autore koji nita ne izdaju (takvi su, zapravo, u ve ini), ali i one koji
izdaju i vie publikacija.
Kona no, i za distributere i za izdava e rade radnici (imaju ih najmanje jednog ili, obi no, vie), sa
relevantnim osobinama: JMBG, prezime, ime, struka, sta . Radnici rade ili za distributere ili za izdava e,
tako da e uvek biti onih ija je donja granica kardinaliteta 0, ali svi imaju gornju granicu 1 (moraju raditi
negde, ina e nisu radnici!).

10

prezime

ime

jmbg

(0,N)

staz

(0,1)

(0,1)

radnik

vozi

(0,N)
zaposljava

struka

naziv
telefon

tiraz

naziv

isbn

jezik

matBroj

(0,M)

(1,N)

(1,M)

adresa
telefon
fax

(1,N)

distributer

distribuira

publikacija
(0,M)

idDist

objavljuje

(0,1)

izdavac
(0,M)

naziv
datum

period

IS_A
izdaje

izdanje

dnevnaNovina

nedeljnik

periodicnoIzdanje

(1,N)
tema

sadrzi

(1,1)

idKolumne

kolumna
(1,1)

naziv

pise

(0,N)
(0,N)

autor

idAutora

ime

eMail
prezime

telefon

11

Primer vojne organizacije

Vojno lice se jedinstveno identifikuje svojim jedinstvenim matinim brojem, a relevantni podaci su:
prezime, ime i in. Vojno lice mo e da bude oficir (relevantni podaci: kola, adresa, formacijsko mesto),
vojnik (na odslu enju vojnog roka, ima klasu (u smislu martovska, junska )) ili vojnik po ugovoru
(kra e VPU, ima obele ja br_ugovora i adresa). Vojno lice ne mora da bude nita od gore navedenog
(recimo, civilna lica na slu bi u VJ), ali mo e u isto vreme da bude i oficir i VPU.
Svako vojno lice (bez obzira da li je vojnik na odslu enju, oficir ili VPU) zadu uje neko oru je, odreenog
datuma. Postoje vojna lica koja nisu zadu ila nikakvo oru je, ali su neka vojna lica zadu ila i vie komada
naoru anja. Svaki komad naoru anja mo e zadu iti najvie jedno vojno lice, ali ne mora da ga zadu i niko.
Oru je karakteriu obele ja: serijski broj, model, kalibar i tip.
Svako vojno lice pripada odreenoj jedinici (jednoj i jedinoj), koja ima svoju ifru i naziv. Jedinica,
prirodno, ima vie vojnih lica.
Vojnik na odslu enju vojnog roka mo e da dobije nagradno odsustvo. To odsustvo karakterie ifra, povod
i broj dana koji je dodeljen vojniku. Ono se dodeljuje nekog datuma, i jedan vojnik mo e dobiti nagradno
odsustvo vie puta (ali i nijednom); sa druge strane odsustvo se mora nekom dodeliti da bi se nalo u
ekstenziji tipa entiteta, ali se mo e dodeliti i ve em broju vojnika.
Kona no, svaki vojnik na odslu enju vojnog roka mora izvriti gaanja. Postoje vojnici koji jo nijednom
nisu gaali, ali i oni koji su gaali vie puta. Gaanje karakterie ifra gaanja, redni broj i vrsta gaanja.
Kada vojnik vri gaanje, on osvaja odreeni broj krugova. Na gaanju e se nalaziti najmanje jedan, ali
obi no vie vojnika.
Gaanjem komanduje oficir. Oficir mo da nije do sada komandovao nijednim gaanjem, ali mo e i da
komanduje sa vie gaanja. Jednim gaanjem mo e da komanduje samo jedan jedini oficir; ne postoji
gaanje na kojem niko ne komanduje. Na gaanju se koristi odreeno oru je mogu e je da se koristi
jedna, ali i vie vrsta oru ja. Postoji oru je iz kojeg gaanje jo nije izvreno, ali i ono iz kojeg je gaano
vie puta.

12

PREZIME

IME

JMBG

JEDINICA

(1,N)

(1,1)

PRIPADA

MODEL
CIN

(0,N)

VOJNO_LICE

SERIJSKI_BROJ

(0,1)

ZADUZIO

(0,N)
ID_JEDINICE

KALIBAR
TIP

ORUZJE
(0,M)

NAZIV
DATUM

IS_A

SKOLA
ADRESA
FORMACIJSKO_
MESTO

OFICIR

VOJNIK

(0,N)

VPU

(0,N)
BR_UGOVORA

(0,N)

KLASA

ADRESA

KOMANDUJE

ID_GADJANJA
RED_BROJ

(1,1)

DATUM

DOBIO

IZVRSIO

GADJANJE
(1,M)

VRSTA

(1,N)
(1,M)
BROJ_KRUGOVA

NAGRADNO_ODSUSTVO

SIFRA

BROJ_DANA
POVOD

KORISCENO

13