Svetlana Slapak

Leon i Leonina ili

pria o istrajnosti

Izdava: Peanik, Beograd

Prelom: Ivan Miladinovi
Dizajn naslovne strane: Slavia Savi
ISBN 978-86-86391-30-8
Digitalna biblioteka Peanik, 2014
Tira: 100 primeraka
Dostupno na: http://pescanik.net/category/knjige/

CIP -
,
821.163.41-31
, , 1948Leon i Leonina ili Pria o istrajnosti
[Elektronski izvor] / Svetlana Slapak. Novo, popravljeno i dopunjeno izd. - Beograd
: Peanik, 2014 (Beograd : Peanik). - 1
elektronski optiki disk (CD-ROM) : tekst ;
12 cm. - (Digitalna biblioteka Peanik)
Sistemski zahtevi: Nisu navedeni
Dostupno i na:
http://pescanik.net/category/knjige/. - Prema
uvodu 1. izd. objavljeno 1984. god. pod
pseudonimom F.A. Suri. - Tira 100. - Manje
poznate rei: str. 393-398.
ISBN 978-86-86391-30-8
COBISS.SR-ID 208983820

SADRAJ

PRVI DEO
Uvod

8
10

GLAVA I
Ukrcavanje za Kiteru
Jedno pismo
Sestra i brat ili dva salona
Karijera viteza od Gijminoa

13
14
24
27
37

GLAVA II
Ex ungue leonem
Jedno vee u Operi
Jedno vee u Operi, drugi in
Ishis kod Koronide

44
45
50
55
60

GLAVA III
Izazov
Dvoboj
Patnje due i tela
Bolest grofice od avinjola

69
70
81
89
99

GLAVA IV
Kapetan Dons
Kaledonijske utvare
Bitka kod Flemboro Heda
Moral Luke Raguanina

108
109
119
127
137

GLAVA V
Sveti Gerasim i sveta Paraskeva
Komad venecijanskog brokata

146
147
155

Abdulah-bej
Kira-Dafnine minue

164
174

GLAVA VI
Jedna konverzacija na grkom
Nekoliko neposlatih pisama
O vezi izmeu pisanja pisama i snova

183
184
193
202

DRUGI DEO

210

GLAVA VII
Evropa i bik
Komedija naravi
Matildina sudbina
Otmica
Zakoni trgovine

211
212
221
230
238
246

GLAVA VIII
Ameriki roaci
Baltimorske ajanke
Deus ex machina, I
Zato je nekome dato a nekom ne

254
255
263
271
279

GLAVA IX
Grka kolonija u Parizu
Oblici ludila
Pokajanje
Carigradske vedute

287
288
295
303
311

GLAVA X
Deus ex machina, II
Nekoliko uoptenih misli
Glas
Odgovor

320
321
329
338
346

GLAVA XI
Smrt u Veneciji
Put u Sasuolo
Poslednje bekstvo
Epilog
Pieva objanjenja ili Odvod
Manje poznate rei i izrazi

354
355
364
372
384
389
393

PRVI DEO

Kristofer Robin je sedeo pred vratima navlaei svoje Velike izme.

im je video Velike izme, Pu je znao da je Avantura na pomolu,
obrisao je med sa njuke nadlanicom, i doterao se to je bolje mogao
da bi izgledao spreman za Bilo ta.
(A. A. Miln, Vini Pu)

Uvod, za razliku od Odvoda, koji e itateljke i

itaoci nai na kraju knjige

Knjigu sam pisala za svog tadanjeg tienika i mlaeg prijatelja:

prvo poglavlje je napisano oktobra 1981, kada sam mu odnela prvo
poglavlje romana u anru koji je voleo (a tada ga nije bilo mnogo)
za roendan. Nastavili smo svakog petka, ja sam pisala, on davao
smernice i primedbe. Eksperiment je za mene, tada jo uvek mladu
naunicu, bio zabavan i koristan izuavala sam anr, i ovaj
pustolovsko-ljubavni roman bio je jedinstven primer kontinuiteta:
bez prestanka je iveo od prvog veka nae ere pa sve do danas. Nekih
esnaest godina docnije napisala sam i objavila i studiju o ovome
anru. Knjiga je bila gotova maja 1982, porasla je do kupusare od
skoro 700 strana. Da podsetim, to je bilo doba kada se kucalo u
mainu.
Prijatelji su savetovali da damo roman u tampu. Saglasila sam se, s
tim da knjiga bude objavljena pod pseudonimom: izabrala sam F.A.
Suli, jer je zvualo francuski, a proitano kao jedna re znai pasulj
na grkom (prosto ko pasulj), pa jo u mukom rodu.
Knjiga je uistinu izala dve godine docnije u dva dela, u uglednoj
biblioteci deije knjievnosti Plava ptica. Nije dobila nagradu
Politikinog zabavnika, jer su neki u iriju smatrali da nije dobro da su
junaci nekakvi francuski aristokrati (premda nisu, ali ko e to itati).
Nagradu je dobio roman sa kombinacijom deaci/fudbal/detektivi.
Ja sam, sa honorarom, Boidarom i sa prijateljima koji su upravo
izali iz zatvora (politiki), otila na mesec dana potucanja po Grkoj.
Nemaki prijatelj, tada u Beogradu, savetovao je da junacima dam
imena koja e asocirati na Georga Bihnera, roenog 1813, pa bi 1983.
bila stosedamdesetogodinjica. Ja sam jako volela ironini ton Leonsa

10

i Lene, pa sam se saglasila, i tako su nastali Leon i Leonina. I evo,

upravo je dvesta godina od roenja Georga Bihnera.
Moj odnos sa prvim i najvanijim itaocem bio je dugo godina
harmonino prijateljstvo. Kada sam dopala prave opasnosti, mladi
prijatelj se pokazao kao koristoljubivi, hladni i cinini kompromiser,
to je i ostao. Govorim jasno, jer je to bilo doba pripreme za rat i
samog rata, i kompromiserstvo nije prolazilo, bar za mene. Njegov
predgovor ostaje odtampan u prvom izdanju.
Morala bih objasniti ta sam ja uopte nala u ovome anru, i zato
sam ga priznajem itala. Prvo, najvei broj tih romana, uglavnom
iz 19. veka i sa poetka 20. veka (Dima, Feval, Sabatini i drugi), pisan
je izvrsnim jezikom, i kada sam poela itati u originalima, to je bilo
dodatno zadovoljstvo. No u ranijoj mladosti sam oboavala anr
zato to je donosio toliko istorijskog arenila, zahtevao prevrtanje
renika i enciklopedija, odvodio u svetove koji su bili tako daleki i
tako nezavisni od skuene svakodnevice! Mesta itanja su vana. Za
mene, pre nego to sam poela sama da kupujem i gomilam knjige
(u gimnaziji), postojalo je arobno mesto, podrunica biblioteke
Radoje Domanovi, u jednospratnoj kui a do poslastiarnice, preko
puta kafane Lion na Bulevaru Revolucije. Tu sada stoje blokovi,
jednospratnice su poruene, uliice zatvorene. Ja sam stanovala
tramvajsku stanicu nie, ispod druge poznate kafane, Lipov lad. Ni
jedna ni druga kafana danas ne lie ni na ta, stari Lipov lad je isto
sruen. Pet minuta hoda, i nala bih se u relativno bogatoj biblioteci
iz koje se moglo pozajmljivati, i u njoj itati, u ogromnim ofucanim
konim foteljama koje su verovatno spasene iz nekog predratnog
optinskog ureda. Slatke muke izbora knjiga... Kada sam krenula
u Klasinu gimnaziju, posle etvrtog osnovne, moje se kretanje
proirilo na Kinoteku, pa je bilo manje veeri u staroj biblioteci. Dobro
sam uvebala brzo hodanje, tako da sam sav novac i za prevoz u
docnijim godinama davala na knjige, koje sam kupovala uglavnom u
antikvarijatu Srpske knjievne zadruge. No tada sam ve pametno
kupovala knjige, tako da sam na kraju ostala bez onih velianstvenih

11

primeraka koji su inae izdavani izmeu dva rata, i negde do poetka

60, bez ilustracija. Posle je bilo uglavnom odbojnih depnih izdanja
sa ki koricama. A moje omiljene knjige su ostale i nestale sa malom
podrunicom biblioteke Radoje Domanovi... Od ranog doba,
kombinovala sam u glavi zaplete poput onih u najboljim pustolovskoljubavnim romanima: Leon i Leonina su tako rei izrueni na papir.
Knjiga je 1996. izala u slovenakom prevodu jednog plemenitog
prijatelja, koji nije dobio honorar, kao uostalom ni ja: dobila sam
polovinu tiraa, drugu smo poklonili bosanskim tinejderima u
izbeglikim centrima u Sloveniji. Neki su mi napisali dirljiva pisma.
Tako sam uglavnom zaboravila na roman, za koji sam nekada davno
ozbiljno planirala nastavke, sve dok mi prijateljica sa Zlatibora
nije prole godine javila da je nala jedan jako istroen primerak u
biblioteci u ajetini. Leon i Leonina bili su, kako izgleda, deo terapije
za vreme rata: mislim da znam o emu govorim.
Ubrzo su Svetlane iz Peanika prihvatile ideju da se kod njih objavljuju
i knjige koje izvesno nisu politiko-ekonomsko-kulturoloka analiza, i
izvesno nisu namenjene standardno pametnim i ozbiljnim itaocima:
raunam na druge itaoce, i na itanje kriom.
Roman koji se pojavljuje pred itateljkama i itaocima u ovome
obliku je popravljen, i to ne samo slovne greke kojih se jo moglo
nai u prvom izdanju. Pre svega, napisala sam novi uvod, umesto
starog itaoevog. U prvome izdanju je italac mukoga roda, u
slovenakome prevodu enskog roda. U ovom izdanju sam namerno
meala itaoca i itateljku, i samo retko izdvajala njihove ovog puta
zamiljene zahteve.
Za ponovno pojavljivanje Leona i Leonine se pre svega zahvaljujem
Darinki Dai Mitrovi, kojoj dugujem i neke dragocene savete za
popravke originalne verzije.
Ljubljana, 2013.

12

Glava I
Ukrcavanje za Kiteru Jedno pismo Sestra i brat,
ili dva salona Karijera viteza od Gijminoa

A kad vodu vee okeansku ostavi laa

i u vale mora nepreglednog dospe i stie
egejskom ostrvu onom, gde rana boravi Zora
i gde u kolu igra, i Helije gdeno se raa,
pristadosmo sa laom na alu peskovitom onde
te se iskrcasmo svi gde vali o bregove biju,
ovde zaspasmo malo i ekasmo Zoru boansku.
(Homer, Odiseja)

U mnogim stvarima se ja, Brute, divim obdarenosti naih ljudi, a

naroito kada su u pitanju nauke kojima su kasno poeli da se bave i
koje su preneli iz Grke ovamo u Rim.
(Ciceron, Rasprave u Tuskulu)

13

Ukrcavanje za Kiteru

Spavanje na ljunku je koliko nezdrava toliko i neudobna navika,

posebno ako se udrui sa vlanim vazduhom i komarnim snovima.
Sior Foskolo je jo spavao, savijen u klupko, glave pokrivene rukama. Sa
druge strane se mutnim oima Leona, viteza od Gijminoa, naslednika
asne kue Gijminoa sa oeve i Delfantija i sasuolskih grofova sa
majine strane, ukazala neto uskomeana puina sa tekim kinim
oblacima, to nije nimalo popravilo njegovo raspoloenje. Imali su
jo samo nekoliko slobodnih trenutaka, pre nego to e ih Sudanac,
kad doe, dobro odmerenim udarcima oterati na posao, i Leon, vitez
od Gijminoa je odluio da to vreme iskoristi za svau. Protresao je
pored sebe nekoga zavuenog u gomilu sukna sumnjive istoe,
i iz nje je izronilo blago deako lice sior Petra Foskola, rodom iz
Fiskarda a inae lekara u Argostoliju na Kefaloniji. U drugoj prilici,
bez sadanje neuredne crne brade, to lice bi moralo ozariti svakoga:
pravilno, sa irokim elom, lunim obrvama, velikim crnim oima
preko kojih je padala teka senka gustih trepavica i davala im izraz
setne nenosti svakoga da, ali ne i viteza od Gijminoa u njegovom
jutarnjem svetomrziju.
Koje je ovo more? upita on.
Jonsko, odgovori sior Foskolo pokorno.
Ali ako je vaa predstava tana, u ta naravno ja sumnjam, mi bismo
morali biti sa zapadne strane rta Tenaron.
Tako je, odobri sior Foskolo.
U tome sluaju Jonsko more moe biti samo sa jedne strane, to jest
zapadno, to jest pred nama s desna.

14

 Kako vi zapaate! ree sior Foskolo na svom mekom italijanskom,

koji je viteza podseao na milozvuno vrskanje njegove majke.
A ta je onda levo od nas, na jugu?
Kritsko more, vitee.
A iza ovih odvratnih stena?
Egejsko more.
Ta vaa grka potreba da se razgranii neto to se ne razgraniava,
uvek me je izbezumljivala. Poev od ideje da se ideja razdvoji od
stvari, to u krajnjem ishoditu odvaja oveka od oveanstva, i daje
vladaocima krajnju mo!
Koliko god da je sior Foskolo poeleo da odobri i ovu misao, nije mu
se dalo, jer se Sudanev bi uz fijuk spustio po leima dva diskutanta,
i podsetio ih da ih eka jo jedan beznadean dan ispunjen znojem
i glau. U sivo novembarsko jutro, dok su poinjale da padaju prve
kine kapi, poterani su sa ostalim svojim sapatnicima, robovima i
galiotima raznih naroda i rasa, na dnevni posao. Tih etrdesetak
nesrenika u ritama, zaraslih u kosu i bradu, ve je vie od nedelju
dana na ovoj pustoj obali radilo opravljali su brod nepoznatog imena
sa arenolikom posadom sastavljenom od Aliraca, Marokanaca,
nekoliko Afrikanaca, dva ili tri Turina odmetnika i, na sior Foskolov
uas, dva Grka iz Trakije koji su posebno muili roblje. Ovaj na
izgled miran period bio je zapravo pakao za roblje; ono se od okraja
na moru moglo nadati bar bekstvu na kakav drugi, po mogustvu
hrianski brod, ili barem kakvim razmenama i otkupu. Koliko jue,
jedan izludeli bednik je pokuao bekstvo, i saseen je u pliaku. Kada
se svi ti elementi imaju u vidu, dobronamerni italac e moda imati
koju re opravdanja za ovaj nesumnjivo neprijatni ton u raspoloenju
viteza od Gijminoa, koji je evo ve mesec dana u najprisnijoj
vezi sa grkim lekarom, kako to samo robovi mogu da budu. Sior

15

Foskolo je otet sa jedne ribarske lae izmeu Kefalonije i Zakinta,

i jedini je on ostavljen u ivotu zahvaljujui atlasnom kaputu sa
mesinganom dugmadi koji je u gusara pobudio nadu u dobar otkup.
Zlosreni kaput sa mesinganom dugmadi bio je, po Foskolovom
miljenju, jedan od glavnih aduta za zasenjivanje porodice uljarskog
trgovca Kaljakudija sa Zakinta u do u detalje planiranoj prosidbi
prelepe Mirto, esnaestogodinje mezimice kue. Sluajno je
poluonesveeni Foskolo gurnut na klupu do viteza od Gijminoa, koji
je upravo noktom zasecao osmu nedelju u svoje veslo, i Leonu se u
tome trenutku inilo da mu sam bog alje spasenje od ludila i straha.
Foskolo je bio svreni ak nadaleko uvenog padovanskog fakulteta
medicine, i italijanski je ak i kod kue govorio ee nego maternji
jezik. Bio je pri tome osetljivo i neno stvorenje, sklono suzama i
oaju isto koliko i nepromiljenoj hrabrosti, te je i za njega bila prava
srea to je smeten uz neumoljivo racionalnog viteza. Tako su se
nali idealni zatitiik i tienik, podjednako potrebni jedan drugom, i
provodili su svoje bedne dane na po kojem komadu peksimita, uvijeni
u iste krpe (atlasni kaput je amio u sanduku od imirovine u kajati
marokanskog ili alirskog zapovednika gusara), i vodei beskrajne
razgovore koji bi sjajno odgovarali sunanom popodnevu u vrtu
nekog italijanskog univerziteta. Foskolo, dodue, nije bio ba naroiti
protivnik u razgovoru, jer se sa svime najiskrenije saglaavao, ali ni
Leonu nije bilo neprijatno, koliko god voleo okraj, da neko najzad
sasvim otvoreno bude na njegovoj strani.
Ustali su s mukom, sior Foskolo mrmljajui nerazumljive grke
kletve, u kojima je Leon ve raspoznavao izvesnog svetog Gerasima,
zatitnika Kefalonije, a njegov drug bacajui besne poglede oko sebe,
od one vrste to posebno razbenjava gospodare i muitelje. Uz
nekoliko dodatnih udaraca, kojima su se gonii branili od vitezove
urokljivosti, poterani su sa ostalima prema skladitu: jednoj ostavi
skrpljenoj od iblja, koja je za sve vreme popravke broda bila pod
danononom straom. Bilo je jasno da se u skladitu u maslinjaku
krije opljakano blago ili krijumarski materijal, a verovatno i neka
rezerva oruja i municije koja se nije smela kvasiti. Dobar deo

16

razgovora Grka i Francuza ovih dana vodio se upravo oko ostave i

oruja, te su najednom Foskolove kletve postale tie i sporije, a
vitezov besni pogled hladan i bistar. Oigledno je trebalo preneti
tajanstvene dragocenosti, jer je robove, sem nadzornika Sudanca,
pratilo jo osam do zuba naoruanih gusara, tako da svaki ima na
oku po pet nosaa.
Vitez od Gijminoa je proraunavao dok su se pribliavali ostavi,
usporavajui korak, kao da teko hoda po oblucima. Prvi robovi su
ve izlazili sa sanducima i zaveljajima, a Grk i Francuz su bili sasvim
na kraju reda. Leon se jedva uzdravao da ne vikne od radosti kada
je ugledao starog ribara Sardinca, jedinog sa kojim su se nekako
sporazumevali, kako posre na izlasku iz ostave sa musketama
uvijenim u uvotenu tkaninu na leima. Krenuli su odmah za njim,
Leon nosei sanduk, na alost zakovan, a Grk naramak kratkih sablji
obavijenih komadom asure. Put kojim su ih terali vodio je dublje
uz maslinjak, a onda uz blagu uzviicu iznad linije obale koja im
je do ovoga dana ograniavala horizont. Ne bez radoznalosti, vitez
je otkrivao kraj koji se iznenada ukazao pred njima: pod oblanim,
uskomeanim nebom, otvarala se neka vrsta visoravni, oiviena s juga
dosta otrim, mada ne visokim breuljcima obraslim empresima i
niskim borjem, a prema severu se zemljite ravnomerno dizalo u siv,
stenovit predeo. Uz rub te zaravni nazirala se visoka kamena kula, ali
je po oputenom dranju gusara Leon zakljuio da je ona naputena.
Put ih, meutim, nije vodio na tu stranu, ve dalje prema jugu, uskom
stazom izmeu stena i strme obale. Na prvome zavoju, ugledali
su odozgo zaliv u kojem su proveli ovo vreme i gusare zaposlene
oko broda solidne meavine karavele i brze afrike galije. Ovo
prenoenje blaga i rad na brodu znaili su valjda da je neki prepad
u planu, i pomisao na beg kopnom koja mu se u taj mah javila, nije
vie naputala viteza. Uskoro su, penjui se, izgubili iz vida zaliv, a sa
svih strana pucao je vidik na beskrajnu puinu: bili su veoma blizu
samome rtu Tenaron, no vitez nije u sebi prestao da smilja; ipak je
imao poverenja u Foskolovo poznavanje rodne zemlje. Posle jednog
dosta munog prelaza, staza je poela da se sputa. Vitez je raunao

17

da su preli oko jedne milje. Predeo je postajao sve krevitiji i divljiji,

i postepeno je prelazio u ogromnu sipinu to se strmoglavljivala
u more. Kretanje se usporilo, i uo se samo zvuk kamenja to se
kotrljalo od njihovih koraka. Dodajui teret jedan drugom, zaobili
su ogromnu i glatku stenu na putu, i nali se na maloj travnatoj
zaravni, pred ulazom u neku peinu. Leonu se uinilo da za sobom
uje uobiajeno mrmljanje svog prijatelja, ovog puta ispresecano
usplahirenim disanjem. Okrenuo se, i video sasvim posivelo lice sior
Foskola, oroeno znojem i sa nesumnjivim izrazom straha.
Doktore, moete li da sakrijete neki od tih noeva? proitao je vitez.
Vi... Vitee, propali smo, promucao je Foskolo.
Da je vitez imao jo malo snage da doda svom pogledu, siroti Foskolo
bi ostao skamenjeni spomenik te moi. Ovako, osetio je potrebu da
brzo i jasno kae uzrok svoga straha.
Ovo je Velika pilja, vitee, ulaz u Donji svet. Zavretak reenice
liio je na prigueni jecaj.
Rekli ste mi da lekar ne sme da veruje u boga.
Ovi nisu hriani, vitee, ovi siu krv i potapaju brodove, i peina je
puna povampirenih mornara!
Oslobaanje Grke e biti jako teko ako se sabere ukupan broj
Turaka i vampira, odgovori vitez ledeno.
Sior Foskolo se ugrize za usnu, priseajui se svojih patriotskih vizija
koje je nou iznosio Leonu, i ne ree nita.
U to je doao red na njih da uu i odloe svoj teret. Leon je bacio brz
pogled na svog prijatelja, i ugledao samo crni prorez umesto oiju i
stisnute usne. Peina, koliko se moglo videti pri svetlosti sa malog

18

ulaza, bila je zaista velika i pruala se duboko u mrak, odakle je

dopirao ubor vode. Pod budnim okom dva gusara, odloili su teret.
Napolju se sunce uspelo probiti kroz oblake, i ceo ovaj divljani
predeo je izgledao znatno umiljatije. Vitez od Gijminoa, koji je
bio sklon dovravanju svojih misli, razmiljao je o tome kako ovo
skrovite, sem nedostupnih i opasnih tenarskih stena i pustog zalea,
titi i verovanje o ulasku u Donji svet. Sklonost ka dovravanju zamisli
ima, meutim, tu dodatnu nezgodu da druge misli nuno zaostanu:
tako da je vitez od Gijminoa koraao zamiljen po vlanoj stenovitoj
stazi ne opaajui kakav je sada raspored u koloni: Foskolo je iao
uporedo sa Sudancem, za njim sardinski ribar, i na kraju on sam.
U jednom trenutku, starac je posrnuo na stazi, Sudanac se okrenuo da
ga udari, Leon je podigao glavu i video Sudanevo telo kako pada na
njega sa izrazom krajnjeg zaprepaenja na licu. Zaneo se pod njegovom teinom, i preko ramena umirueg oveka ugledao Foskola kako
sabranim pokretom brie no o kraj svoje koulje, cepa taj kraj i baca
ga u grmlje. uo je napred na stazi, iza okuke, urne korake straara
koje je uznemirio njihov zaostanak. Jakim trzajem odbacio je to teko
telo u ponor kraj staze, i kriknuo glasno. Foskolo je u trenu shvatio da
anse za bekstvo nema, i takoe je zavikao; sve to su straari mogli
da vide, dotravi, bila su tri preplaena roba na ivici staze. Foskolo je
pokretima pokazivao kako se Sudanac sunovratio. Gusari oigledno
nisu bili posebno tronuti prizorom unakaenog lea svoga druga na
otrom stenju uz more, nekih trideset metara nie, niti je bilo razloga
da sad poseku potencijalne veslae. Manji je slegao ramenima, uz izraz gaenja na licu, a vei nije pokazao ni toliko suuti. Poterali su ih
dalje, i dok su urili za kolonom da bi izbegli udarce, Leon je susreo
uagreni pogled svog prijatelja: imali su no i neprijatelja manje.
Brod se pokrenuo sledeeg jutra. Duvao je povoljan vetar sa severa,
za veslanjem nije bilo potrebe, pa su robovi poterani da privruju
i ureuju topove: oigledno se pripremao ozbiljniji napad. Leon je
tada po prvi put imao prilike da se priblii topovima, i sa radou je

19

utvrdio da je leva strana broda znatno osetljivija jer je na njoj bilo

pet topova od tri do est funti, dva venecijanska i ostali verovatno
egipatski; sa desne strane jedan francuski Valije top od dvanaest
funti, precizan i dalekog dometa, ali teko pokretan, i dva engleska,
od njih jedan slabo privren. Seajui se jedne druge prilike i
dejstva koje je imao slabo privren engleski top, Leon je poveao
broj planova za unitavanje broda i za bekstvo, premda je time morao
znatno poveati i rizik pri bekstvu. Foskolo, koji nikako nije mogao
zaboraviti ubistvo svojih prijatelja ribara, bio je za neku varijantu
bekstva koja bi ukljuivala stranu smrt to veeg broja gusara, i u
tim razgovorima proveli su skoro pet sati tekog rada oko topova.
Noem koji su imali trebalo je da obezbede, u povoljnom trenutku
bitke to je sledila, i drugo seivo, da koristei optu guvu preu na
napadnuti brod ili skoe u vodu, poto pre odlaska jo i onesposobe
neki top. Skakanje na drugi brod imalo je nezgodnu okolnost to
je moglo biti protumaeno kao poetak ili deo abordaa, a brzo i
jasno objanjenje napadnutima da oni ne napadaju, premda skau sa
orujem na tui brod, imalo je svojih oiglednih slabosti. Skakanje
u vodu znailo je potpunu neizvesnost, premda su obojica bili dobri
plivai. Foskolo je spomenuo da sada idu u pravcu ostrva Cirigi, i ako
bi se napad tu negde obavio, imali su izvesne anse da se izvuku.
Ako meutim prou to ostrvo u pravcu prema Kritu, ostalo je jo
malo ciljeva za dugotrajno plivanje. U tim razmiljanjima, dok je
brod ravnomerno sekao niske talase, ugledali su obrise ostrva
Foskolo je i dalje tvrdio da to moe biti samo Cirigi.
Upueniji italac gusarskih romana mogao je, i pored svih pievih
simpatija za lekara sa Kefalonije, da uvidi kako on nee biti glavni
junak ove pripovesti. Iskoristimo zato ove trenutke, dok piratski
brod u napregnutoj tiini plovi prema pomeanim vodama Jonskog,
Kritskog i Egejskog mora, da osmotrimo viteza Leona de Gijminoa,
namrtena ela i napregnuta pogleda na gomili uadi, u retkom
trenutku predaha, pokuavajui da odredi hoe li brod skrenuti
prema ostrvu koje polako izranja iz mora, obasjano dramatinim
zracima sunca to se probijaju kroz pocepanu mreu oblaka.

20

Prilike u kojima se nalazi pomenuti vitez nisu veoma povoljne, ali

se italac moli da pree preko zahteva tatine. Vitez od Gijminoa
je, dakle, sedeo na gomili uadi u bednim hlaama od sukna do
kolena, neodreene boje i pocepanim na bezbroj mesta. Kroz
posivelu i pocepanu koulju moglo se naslutiti mravo, ali gipko
i snano telo, naviknuto i na gore okolnosti. ake, fine i dugake,
prekrtene na kolenima, odavale su oveka koji je doiveo i bolje
dane, uprkos sadanjim oiljcima. Njegovo malo pognuto dranje
vie je podsealo na trenutno umirenu grabljivicu koje se treba
uvati, nego na umor od napora i nesrea. Po nekom nepisanom
pravilu, svi straari i gusari, na elu sa sada pokojnim Sudancem,
oseali su potrebu da ba viteza kinje vie od ostalih robova; evo, on
okree glavu i postaje jasno zato je toliko izazivao svoje muitelje.
Ispod visokog ela, delom pokrivenog neurednom kosom smee
boje, proaranom pokojom sedom, a i pramenovima poutelim od
sunca, sijala su dva sivozelena, duboko usaena i duguljasta oka,
iz kojih moe da bije samo vatra ili led, ili oboje zajedno, ali nikad
pomirljivost ili pokornost. ak i kad se ne bi videle one takozvane
bore strasti na elu, i splet bora oko usana, koji im uvek daje malo
prezriv i podrugljiv izraz, bilo bi samo po nainu svetlucanja
oiju viteza od Gijminoa jasno da pred sobom imamo strasnu, ali
i poneto teku osobu, osobu sposobnu za velika uzdravanja i
velike podvige, nepokolebljiva duha. Jo godinu dana ranije, ta je
linost svoje strasti i snagu duha mogla da ispolji samo u razgovoru
i pisanju, opasno svetlucanje u oima je oaravalo otmene i manje
otmene dame, a gorina oko usana bila je najlepi zain u nadaleko
poznatim ironinim primedbama Leona od Gijminoa. Samo godinu
dana ranije, sve to je moglo zanimati viteza od Gijminoa bilo je
vezano za dogaaje u dva pariska salona i njihove uesnike koje je
neno voleo, za rasprave o boanskoj i ljudskoj vlasti, o obrazovanju
ena i dece, svojstvu prirodnog elektriciteta, tajnama kineskog laka,
mogunostima vozila bez konjske zaprege, o brodovima bez jedara i
tome slinim problemima. Pre samo godinu dana, vitez od Gijminoa
se podsmevao Rusoovoj pedagokoj naivnosti, tvrdei da odve
mirie na hrianstvo, uivao u gipkim stihovima Andre enijea,

21

tvrdio da je opera mrtva i da je budunost u drutvenoj drami, da

trei stale nee uspeti bez neeg jaeg i da je aristokratija umrla sa
Frondom1. Ve smo pomenuli da je vitez bio plod meovitog braka;
moda nije na odmet podsetiti na njegove blaene pokojne roditelje,
majku Franesku, sedmo i prvo preivelo dete grofa Delfanti od
Sasuola, koja je svoje roditelje zavila u crno nerazumnim bekstvom
za siromanog, koatog i nosatog plemia iz Gaskonje, docnije
njegovog oca Anrija od Gijminoa, vlasnika bednog imanjceta na
obroncima Pireneja. Sin je nasledio radoznalost i umetniku prirodu
svoje majke, punake i plave Emilijanke, i tvrdoglavost i hrabrost
svog mrkoputog i utljivog oca.
U meuvremenu, lice viteza od Gijminoa postalo je neto meke i
svi su izgledi da je dovravanje misli u njegovoj glavi krenulo drugim
tokom. Dok su poslednji zraci sunca zlatili vrhove talasa i obrise
ostrva, sada ve sasvim blizog, vitez se uverio da brod nesumnjivo
plovi ka njemu, i okrenuo se Foskolu:
Kako ste rekli da se zove ovo ostrvo?
Foskolo se dotada ve navikao da vitez voli da mu se pojmovi precizno
objasne i ako je ikako to mogue u vezi sa njemu bliskim antikim
svetom, a ne cikutavim imenima dananjeg grkog. Stoga je, malo
razmislivi, rekao staro ime ostrva:
Kitera.
Izraz potpune neverice i nadirue eksplozije nagnao ga je da brzo
doda:
Ostrvo boginje ljubavi, Afrodite.
1 Francuski praka tj. pokret francuskog plemena i parlamenta protiv kardinala
Mazarena i regentkinje Ane Austrijske, u doba maloletstva Luja XIV, sredinom 17. v.
U borbi protiv apsolutizma, plemstvo se povezalo sa graanima Pariza, ali je docnije
gledalo samo svoje ciljeve.

22

 Je li? zapoeo je vitez od Gijminoa, ali je nastavak reenice nestao

u reskom, otrom smehu. arolija tiine na brodu bila je razruena, i
nekoliko mrkih pogleda uperilo se ka vitezu, ne obeavajui mu nita
dobro. On, meutim, nije mogao da prestane, i taj neprijatni, gorki
zvuk se nastavljao, zaprepaujui najvie Foskola, koji nikako nije
mogao da shvati ta je u njegovom odgovoru toliko ranilo Leona.
Potrajalo je nekoliko trenutaka dok nije uspeo da se zaustavi. Okrenuo
se Foskolu, i dok su mu oi sevale, ponovio je tiho:
Mi plovimo za Kiteru, je li?
I opet smeh.
Logina je pretpostavka da pripoveda zna vie podataka o uzrocima
ponaanja svojih junaka nego italac, ma koliko on bistrine i
prirodnog otroumlja imao ili ovakve vrste povesti poznavao. Pitanje
je samo hoe li pripoveda i, pokoravajui se zakonima pripovedanja,
moe li da otkrije sve uzroke ponaanja junaka; zakoni pripovedanja
su, kao to je poznato, namenjeni pre svega tome da proverenim
nainima izazovu zadovoljstvo u itaocu, i jedina pieva sloboda
je da bira kako e svome poznatom ili nepoznatom itaocu doneti
to vie upravo toga. Drugim reima, odgovornost svakako ne lei na
zanimljivosti same pripovesti, nego na izboru i redosledu dogaaja
kojim ih pisac predstavlja. Dvoumei se izmeu prijatne neizvesnosti
i prijatnosti saznanja, ovaj pisac odabira srednji nain da svoga
itaoca navede na sopstvene zakljuke, navodei mu ne stanje duha
ili uspomene viteza od Gijminoa, ve dokument iz kojeg e osetljivoj
dui mnogo ta postati jasno.
Vitez od Gijminoa nosio je sa sobom jedno pismo. Nije ga imao u
nekom skrivenom kutku svoje bedne odee, niti oko vrata. Ono se
davno rastopilo u nemirnim vodama Biskajskog zaliva. Vitez od
Gijminoa je to pismo znao napamet. Dozvolite nam slobodu da ga u
celini navedemo.

23

Jedno pismo

Pariz, 30. maja 1779.

po podne, kod ujaka
Prijatelju moj,
usuujem se da Vas nazovem tako bez obzira na hiljade otrih
razmirica koje smo imali, i na isto toliko nereenih nesuglasica meu
nama, jer mislim da moemo iskreno razgovarati o osnovnim, da ne
kaem izraz koji Vi toliko ne volite, ivotnim vrednostima i saglasiti
se kao obine ljudske jedinke (drugi izraz moje tetke koji vi ne
volite).
Danas je, kao to znate, godinjica Volterove smrti, i danas sam ba
imala nesreu da ujem o jo jednom nerazumnom, varvarskom
i neljudskom postupku koji po ko zna koji put potresa moje vrsto
poverenje u snagu ljudskog razuma: ujak me je obavestio o izazovu na
dvoboj koji Vam je uputio grof od avinjola. Vi vrlo dobro znate da o
tom gospodinu mislim isto to i o siru ije ime nosi: mali je, tvrde kore
i jaka mirisa, a na vatri se topi umesto da ovrsne. Sem toga, to bie
smatra da je neto zasluilo samim svojim roenjem, i preda mnom
se usudio da brani Segijeove divljake napade na filosofe. Toliko o
njemu. Moj ujak Vam je jasno rekao ta misli o tom dvoboju, a Vi ste
mu odgovorili da su pravila asti moda zastarela, ali da jo ive, i da
biste se Vi, pored sveg gaenja na taj nain reavanja sukoba, ipak
smatrali obeaenom kukavicom ako ne biste odgovorili na izazov.
Vi ne morate sasluati starog i iskusnog oveka koji Vas voli, ali imate
moralnu obavezu da sasluate mene, nesreni i nevoljni uzrok celoj
toj orgiji varvarstva. Potpuno neopravdane i niim izazvane grofove
pretenzije na moju linost usmerile su se nekim meni nepoznatim
putevima (zlim jezicima, povreenim tatinama, ko zna?) prema
Vama. Ja samo mogu naslutiti da je Va izbor (a u neprijateljima

24

ne oskudevate) zapravo udarac mome ujaku, kao to je i grofova

iznenadna ljubav prema meni rezultat nekih mranih rauna. Treba
li da ganem Vae srce time to sam danas zatekla ujaka kako plae
nad rukopisom svog Opisa navodnjavajuih maina i njima srodnih
tehnikih pomagala u stihovima, knjige za svako seosko domainstvo
u Francuskoj? Pokaite se dostojnim svojih humanistikih ubeenja,
vitee od Gijminoa! Prezrite javno taj prostaki ispad, ismejte, kako
samo Vi umete, taj plesnivi sir! Obeavam Vam da u u svemu to
smislite biti na Vaoj strani, obeavam Vam da u uloiti najvee napore
da se saglasim sa Vaim miljenjima. Ja kleim pred Vama, vitee.
Ne predlaem Vam nita zaista neasno, ni bekstvo, ni sakrivanje,
premda bih za ljubav ujakovu mogla i to prihvatiti. Predlaem Vam
samo da postupite kako u dui iskreno mislite, da gestom opravdate
svoje ideje.
Koliko god da mi je ideja o navodnoj razliitosti moga i Vaeg
poloaja mrska, moram napomenuti da je u sluaju klevetanja
asti enski poloaj neto tei, i da ja na to odgovaram hladnim
prezirom. Zato da Vi, vitee, izlaete opasnosti svoj blistavi duh
i dragocenu duu (poslednje dve rei precrtane, prim. pisca). Setite
se naeg prologodinjeg razgovora o Vatou i Ukrcavanju za Kiteru!
Dok smo zajedno ekali prijem kod tiraninovog sekretara (tiranin =
Luj XVI, prim. pisca) u Tiljerijama, ispred Ukrcavanja... rekli ste mi
koliko ne verujete u povode optereene klieima, i koliko je neizreciva
i setna enja te slike zapravo enja gospodina Vatoa da 1717. ue
u Akademiju. ini mi se da sam tada neuverljivo branila iskrenost
i napadala Va cinizam. Je li moguno, vitee, da sada stavljate na
kocku svoj ivot zbog takvog jednog kliea?
Znam koliko malo poverenja imate u moja miljenja i zakljuke,
zato ih i ne iznosim u velikoj meri; neka Vam je znano, vitee od
Gijminoa, da u se oseati istinski osramoenom ako jedan ljudski
ivot, uz to dragocen oveanstvu, bude u opasnosti zbog bilo kakve,
ak i izmiljene veze sa mojim imenom.Vau ponudu da vas moja
porodica predstavi kao verenika smatram samo jo jednim izrazom

25

Vae plemenitosti i naklonjenosti pre svega prema mom ujaku, i zato

ju ne smatram ni uvredljivom ni neumesnom a sasvim sigurno ne u
bilo kakvoj vezi sa stvarnou.
Smilujte se mom ujaku i meni (poslednje dve rei zamrljane, vodom
ili suzom, prim. pisca).
Nadajui se,
Leonina Dartoa

26

Sestra i brat ili dva salona

Ostavimo naas viteza i pismo koje je znao napamet, u trenutku

zatija, i obavestimo nestrpljivog itaoca o pojedinostima koje mu na
prvi pogled moda nee izgledati najvanije, ali e zato moda sr
prie initi sonijom.
Na uglu ulica De Fos (dananja De Fos Sen-Bernar) i malog prolaza
koji se od pamtiveka zvao Dez Ekerej (Veveriji), u Parizu, stajala je
za vreme Filipa Orleanskog, Luja XV i Luja XVI zgrada koju je sebi
sazidao vikont dIrfe Sen-Toma, napustivi vojnu slubu i oenivi
se Luizom od Kresinjaka. Zgrada je imala tri sprata, sagraena
od sivog kamena sa ukrasima od kararskog mermera i izgledala je
ozbiljno spolja i udobno unutra. Iza kue prostirao se ogroman vrt,
iji je visoki zid inio celu jednu stranu Veverijeg prolaza. Kad je
vikont raiavao to zemljite od prastarih skladita, naiao je na
ostatke jedne romanske kapelice, koji su, oieni i neto ulepani,
inili vrhunac vrtne zamisli vikontese; vikont, dodue, nije do kraja
dozvolio zamisao da se ruevina uredi kao Panova peina, ali je bujni
brljan ipak obavijao postolje jedne Anadiomene i neto dalje jednog
zaspalog satira, a ispred cele kompozicije, koja je generacijama dece
sluila za skrivalite i prva znanja iz anatomije, nalazio se jedan ovalni
ribnjak, namenjen kunim patkama. Ostatak vrta bio je smiljen
kao kombinacija pastoralnog i kineskog pejzaa, sa paviljonom i
klupicama (tana kopija intarzije na vikontesinom sekreteru) i alejom
topola. Vikontove ideje su se vie ostvarile u samoj kui, premda
je prvobitna ideja o atrijumu i otvorenim sobama propala zbog
vikontesinog uasavanja od promaje. Praktini i rimski duh vikonta
dIrfea pokazao se zatim u odlino smiljenoj kuhinji, ostavama i
sistemu udobnih i svetlih prostorija za poslugu, kao i kaminima koji
su zaista grejali. Mnogo plavog satena, ljubiastog i zlatnog brokata,
pozlaenog nametaja i vazduastih draperija bili su vikontesin

27

doprinos, a zidove su uglavnom ukraavali pejzai venecijanske

kole. Sve ovo pominjemo zato to je kua, uvek sjajno odravana,
bila uglavnom takva i u doba kad poinje naa pria. Danas se, na
alost, vie ne moe videti, jer je kao i mnoge kue lepotice veka
prosveenosti, sruena u geometrijskoj maniji Napoleona III2.
Vikont dIrfe imao je sa svojom tankoutnom enom troje dece, sina
Aristida i keri Petalu i Kleliju3. Lako e se pogoditi da je klasiarska
manija vikontova kumovala ovim imenima, i ako je mladi Aristid jo i
mogao da ponese svoje ime, Petala je postala krupna i odluna dama
jakog glasa, a deset godina mlaa Klelija, osuena na ime rimske
mukobanjaste heroine, izrasla je u najnenije i najplaljivije ensko
stvorenje koje se da zamisliti. Sredinom veka, izgledalo je da je kua
osuena da ostane na starom vikontu, tada ve udovcu: Aristid je
zavravao trei krug putovanja po evropskim prestonicama, sa svim
izgledima da e se nastaniti u Upsali, Petala je kao gospoa Rozenem
ivela sa muem u Alzasu, a Klelija u ampanji, kao sedamnaesta
baronica Dartoa. Desilo se, meutim, da su za samo dva dana
gospodin Rozenem, zapovednik baterije kod marala Laudona, i
baron Dartoa, zapovednik regimente koju je kupio mesec dana pre
toga, kod marala Sen-ermena, poginuli u povlaenju francuskoaustrijske vojske kod Rosbaha, u sedmogodinjem ratu. Bila je
1757. godina, baronica Dartoa negde u polovini svog prvog i jedinog
blagoslovenog stanja, i porodica rasuta po celoj Evropi. Gospoi Petali
bilo je dovoljno tri dana da smisli budunost narednih pokolenja, i tri
meseca da svog brata drskom ucenom dovue iz Upsale, iz zagrljaja
jedne neuporedive pastorove keri, i svoju nesrenu sestru iz ledenog
zamka i testamentarnih spletki bezoseajne svekrve, i da ih sve,
zajedno sa dedom dIrfe, stavi pod svoju komandu u kui na uglu
Veverijeg prolaza.
2 Sredinom 19. v., pod vladavinom Napoleona III, baron Osman je sproveo u
delo preureenje grada Pariza i tom prilikom su proseene velike avenije koje su
unitile dobar deo srednjovekovnog Pariza. Obale Sene su ureene kao kejovi, koji su
esto proirivani na raun paralelnih uliica. Premda na levoj obali reke, i kua koju
zamiljamo je tada stradala.
3 Petala na grkom znai latica, Klelija je bila devojka-ratnica iz najranije rimske
istorije.

28

Poetkom januara 1758. roena je u uukanoj babinoj sobi ki

Klelijina, osamnaesta baronica Dartoa, i starom vikontu bilo je
dozvoljeno da poslednji put rizikuje sa antikim imenima: devojica
je dobila ime Leonina. I nebo je htelo da nomen postane omen.
Njena nena mati nije dugo nadivela svog mua, od ije se smrti
nikad i nije oporavila, i devojica je ostala preputena oboavanju i
muenju svoja tri vaspitaa, od kojih je svaki imao sopstvenu i prema
ostalim izrazito neprijateljsku zamisao o obrazovanju mladih dua.
Rei jednostavno da je Leonina Dartoa imala osobenu mladost bilo
bi ne siromatvo izraza, ve la: deda je smatrao da su za razvijanje
logike u inae neloginoj enskoj dui najpogodniji Cezar i spisi
rimskih taktiara, i Leonina je za dorukom imala da ponavlja
raspored slonova u bici kod Kane4, inove u rimskoj legiji i druge
besmislice, ali je usput nauila da je u starih Gala i svaka kua bila
podeljena na stranke; gospoa Petala je imala ideju o prirodnom
vaspitanju, to je bilo u potpunoj nesaglasnosti sa njenom potrebom
da nareuje, i Leonina je, sem prolivanja suza nad Telemahovom
sudbinom5, imala da naui i plevljenje krastavaca (deo vrta bio je pod
Petalom pretvoren u kunu proizvodnju zelenia, zaina i lekovitih
trava), spravljanje zdravih i neukusnih jela, kao i injenicu da je
plemstvo pokvareno a kralj najobinija svinja; kod ujaka Aristida,
gde se potovalo savreno ponaanje i otmeno dranje, bilo je
zapravo najzanimljivije, jer se svakoga dana pojavljivala neka nova
sprava koja je klopotala, pitala, putala paru i pretila eksplozijom,
to takoe nije bila nepoznata pojava u kui; sa dvanaest godina,
Leonina je odbijala svoju baronsku titulu, smatrala je da plemstvo
treba da sprovede razumno navodnjavanje i tiranoktoniju6, to je
dovodilo ili do paljivog odbira gostiju ili do zakljuavanja Leonine
sa Telemahom dok bi poseta trajala. Sa sedamnaest, dakle u doba
kada su u mladim duama zastranjivanja najjaa, Leonina je shvatila
4 U bici kod Kane, u Junoj Italiji, Rimljani su 216. pre nae ere pretrpeli teak poraz
od Hanibala.
5 Telemahove avanture su poznati roman pisca Fransoa Fenelona, koji je iveo u
drugoj polovini 17. veka. Oslanjajui se na Homerovu Odiseju, odnosno na doivljaje
Telemaha, Odisejevog sina, Fenelon je napisao pedagoko-filosofski roman o razvoju
mladog oveka.
6 Grki tiranoubistvo.

29

promenljivost i mnogostranost ljudske misli, i bila je jedina osoba u

kui koja je sa podjednako razumnim posledicama razgovarala sa
svim njenim stanovnicima, ukljuujui tetkinog belog pica, ujakove
make i dedinog ovara koji je potajno napujdavan na prethodne. U
to doba, razlike izmeu lanova porodice dovele su i do stvaranja dva
odvojena salona, tetkinog i ujakovog, dok je deda zadrao monoloke
kurseve u kineskom paviljonu leti i u kuhinji zimi; izmeu te tri
stranke, jedino je Leonina odravala ivu vezu i ublaavala kokanje,
i bila i dalje podjednako oboavana u sve tri.
Govoriti o salonu gospoe Petale Rozenem skoro je nemogue bez
kljunih poreenja sa salonom vikonta Aristida dIrfe-Sen-Toma. Zato
emo pokuati tim poredbenim, i za pisca i za itaoca teim nainom,
nadajui se najboljem, to jest obostranoj naklonosti. Gospoa
Rozenem se nije preudala, verna onom blagom liku rumenih obraza
koji je uvek nosila u medaljonu, a vikont Aristid se nije oenio, veran
izvesnom enskom idealu koji nikad nije iao iznad trgovkinje i nikad
ispod sobarice. Gospoa Petala je u svome salonu, odnosno delu
kue preureenom za njene potrebe, smanjila broj draperija i umesto
pozlaenog unela jednostavniji engleski nametaj, sa izuzetkom
kineskog kompleta svoje majke. Prozori su bili stalno poluotvoreni,
stolovi bez prekrivaa i sa buketima poljskog cvea, sve je mirisalo
na lavandu i ruzmarin, a po tome prostoru vladala je velianstvena
prilika tetke Petale, koja je javno prezirala steznike, iane okvire za
krinoline, belilo i rumenilo i puder u kosi. Uostalom, te bi stvari i bilo
jako teko zamisliti na njoj, veinom zato to u njih ne bi ni stala, a
sa puderom je imala alosno iskustvo da je zbog energinih poteza
i snanih uzdisanja ili frktanja uvek bila praena velikim belim
oblakom.
Ujak Aristid je u svome delu sauvao prvobitni nametaj, izmeu
dvostrukih prozora uvek su bili duguljasti svileni jastuci da sauvaju
toplotu, meu venecijanskim pejzaima pojavilo se nekoliko
portreta, pa i nekoliko mitolokih scena (uglavnom Dijane i Venere),
po mnotvu stolia i geridona lutale su knjige, pribori za pisanje,

30

planovi i ujakove beleke, kutije sa slatkiima i pokoja karafa odlinog

portoa. Deo u kojem je ujak konstruisao bio je odvojen polumranom
bibliotekom, i njegova strogost kao da je blaila raspusnu udobnost
dela za goste. Ujak je bio visok i pogrbljen, uvek besprekorno odeven
(sem kad je ipka iz Kalea na koulji bila uta od neke kiseline) i
dobro napudrane uredne perike.
Gospoa Petala okupljala je u svome salonu sve koji su napisali
neto za Enciklopediju7, i otimaina enciklopedista bio je i glavni
kamen smutnje izmeu nje i njenog brata. Kod nje su se pojavljivala
gospoda raskopanih koulja, bez perika i aboa, kao i pesnici u
crnom. Lekari su bili vrlo omiljeni gosti, posebno ako su se zalagali za
nove i prirodne naine leenja. Rasprave o ljudskosti bile su glavna
tema, moglo se hodati u papuama, a prisustvo nekoliko gospoa
manje-vie prirodnog izgleda i preteeg ponaanja obavezivalo je
na priznavanje enskih prava. Ruso, Bernarden de Sen Pjer8 dok je
jo samo bio pisac Putovanja na Il de Frans, Retif de la Breton9
to su bili gosti tetke Petale, uz mnoge druge u doba kad gospoa
Neker10 nije znala da li je Robinson Kruso ameriki pobunjenik ili
lice iz engleske marionete, imala je ona obiaj da sa gorinom kae.
Gospoa Neker zaista je docnije preuzela primat prirodnog salona,
ali samo zato to ga je Petala, obuzeta tekim porodinim nevoljama,
sama prepustila.
Kod ujaka Aristida okupljali su se pre svega slikari, koje je on kao
tehniar neobino voleo: tako su kod njega dolazili Verne i Fragonar11,
7 Sredinom 18. veka, grupa francuskih pisaca, naunika i umetnika je odluila da
sakupi znanje svog doba u jednoj enciklopediji (grki (kruno) opte obrazovanje).
Naunom radoznalou i slobodom duha uveliko su nagovestili francusku revoluciju.
8 ernarden de Sen-Pjer, napisao je poznati roman Pavle i Virinija, sentimentalnu
priu o dva deteta koja su odrasla u divljini.
9 Retif de la Breton, pisao je ljubavnu poeziju.
10 Poznati salon u doba francuske revolucije.
11 an-Onore Fragonar, jedan od najveih francuskih slikara 18. veka, predstavnik
rokokoa: veselost, elegancija, smele svetle boje i galantni prizori odlikuju njegovo
slikarstvo.

31

gospoa Vie-Lebren12, na iju je izmiljenu vezu sa vikontom Petala

nepravedno siktala. Diskutovalo se o ekspiru i mogunostima
praktinog rada plemstva u dravi, o vojnim utvrenjima, o geometriji,
i naravno, o navodnjavanju, omiljenoj temi ujakovoj. Pojavljivali su se
hemiari i fiziari, stari vojnici, putnici u daleke zemlje i kartografi,
pravnici i reformatori.
U oba salona mrzeo se kralj i kritikovalo se privredno stanje u zemlji; u
oba salona su se itali dokumenti iz Amerike, posebno Deklaracija13;
istini za volju, u oba salona esto je bilo i istih lica; ono to ih je
razdvajalo, bila su pre svega dva karaktera, koja su razlike pravila i
tamo gde ih nije bilo: ako se kod tetke sluilo peenje, mlado vino i
mila (vrsta jednostavnog kolaa od kukuruznog brana), kod ujaka
je bilo rakova a la bordelez, pene od guje digerice, starog bordoa
i sultanina kapica od limuna; ako se kod tetke pevalo i sviralo,
kod ujaka je muzika optuivana za zaglupljivanje; ako se kod ujaka
pojavio jedan ruski plemi, kod tetke ih je ve bilo troje; vrhunac
zavade doao je sa veterinarima: tetka je nala Burla, autora lanaka
za Enciklopediju i osnivaa veterinarske kole u Alforu; ujak se nije
mogao smiriti dok nije pronaao Lafosa, njegovog ljutitog protivnika,
koji je, premda bolji teoretiar, ostao bez kole samo zato to ga je
drugi pretekao. Tako su se u dva salona skoro mesec dana vodile
estoke diskusije o anatomiji i bolestima konja, dok Leonina, na ivici
nerava od veliine i tvrdoe kopita arapskog vranca i pirinejske rage,
nije zapovedila ujaku da salon dri utorkom, a tetki petkom, i da tako
otklone bar otmicu gostiju. I od tog trenutka zavladao je relativni
mir, a Leonina je nadzirala oba salona, s tim to je jutra obavezno
posveivala raspravama sa dedom. On je sa godinama postajao sve
zagrieniji republikanac, pa su sa Cezara preli na Katona i Varona14.
12 Elizabeta Mari-Luiz Vie-Lebren, erka slikara, i sama je bila poznata
portretistkinja svoga doba.
13
Deklaracija nezavisnosti, proglaena 4. jula 1776, oznaila je poetak stvaranja
Sjediljenih Amerikih Drava. Slobodarski duh ove Deklaracije, koju je napisao Tomas
Deferson, imao je ogroman uticaj na razvoj demokratskih ideja u Evropi.
14 Katon i Varon su stariji rimski pisci, iz doba republike, i pisali su pouna dela
gotovo iz svih tada poznatih oblasti.

32

ivot gospoice Dartoa (trudila se da sebe ne naziva baronicom),

nije zapravo bio nimalo lak, ali je, za razliku od naina ivota
mnogih drugih gospoica, bio bogatiji i uzbudljiviji. Trei izmeu
dva salona bila je duna do poznaje sve to se u njima dogaa, i jo
da odgovara na dedina pitanja. Rei da je gospoica Leonina bila
naitana skoro je suvino, pa emo se zadrati na nekim drugim
njenim osobinama koje su se u takvim prilikama razvile. Za razliku
od devojaka njenog uzrasta, koje su ivele u samostanskim kolama,
ree uz svoje majke ili ee uz vaspitaice, i bile usmeravane na
blisku i to uspeniju udaju, Leonina je iz usta svoje tetke sluala
hvalospeve istoj i spontanoj ljubavi, prirodnom vaspitanju i
slinome; kod ujaka se uzdizala graanska odgovornost i hrabrost,
a na oba mesta pojavljivalo se sijaset gospode, stare i mlade, lepe i
rune, namigujue ili ve poluslepe, tako da njihov svet nije bio neka
naroita tajna za mladu devojku. Sa druge strane, slobodan razgovor
i zatita sopstvene kue doveli su kod nje do potpunog nedostatka
koketerije, lane stidljivosti ili prevrtljivosti, tako da je Leonina bila
prilino iznenaenje za gospodu koja su dolazila iz sveta maznih,
zavodnikih i nepredvidljivih gospoica. Za aljenje je moda to
se Leonina nije mnogo druila sa svojim vrnjakinjama, i to nije
upoznala slasti prvih zajednikih tajni i matanja. Tetka Petala je bila
podobnija za iznuivanje priznanja nego za otkrivanje malih tajni, ali
je zato, za razliku od mnogih majki toga doba, sama vaspitavala svoju
neaku i zapravo je nikad nije isputala iz vida. Leonina je uistinu
nasledila neto od nesavitljivog karaktera svoga dede, ali je to ugladila
u podeavanju odnosa izmeu ujaka i tetke. Ta se priroda, meutim,
neminovno pokazivala u razgovorima sa gostima njenih roaka,
i esto je neprijatno iznenaivala zatitniki usmerenu gospodu;
mladi pesnik Dero iskusio je na sebi otrinu njena jezika, i odustao
je od namere da joj se udvara, pa i od samog tetkinog salona, na
Petalino veliko zadovoljstvo. Slino tiho zadovojbstvo imao je i ujak,
gledajui kako uutkuje slikara Renijea utoliko vie to je on, za
razliku od tetke, prosto besneo na ideju da bi se Leonina mogla udati
i otii. Recimo, ipak, istini za volju, da gospoica Leonina nije bila
otrokona, ve da je samo umela ustro odgovarati antipatinima.

33

U doba kad pada pravi poetak nae prie, u dva salona u Veverijem
prolazu vladao je mir, izazvan naglim odlaskom oba veterinara.
Gospoica Leonina imala je nepunih dvadeset godina, i nije joj na
pamet padala udaja, niti je bila zaljubljena. Nikoga nije nou sanjala
sem, moda, jedne neodreene Brutove vizije i bila je okruena
nevidljivim krugom opeenih udvaraa. Vreme je da poneto kaemo
i o njenom liku, premda nijedan opis ne bi bio u stanju da prenese
njenu prisutnost, arenje njenih oiju, glasan smeh i pokrete njenih
ruku: Leonina je nasledila izgled svojih rano umrlih roditelja, bila je
nene grae, ali ne niska, imala je prekrasno poprsje i ramena svoje
majke i divan gracilni vrat; sa ovalnog lica gledala su dva vesela tamna
oka, trag barona Dartoa, a u sredini se nalazio vrlo neobian, ni rimski
ni grki, ponajvie grezovski15 nos koji je odavao osobu od duha i
ivosti; njene usne su uvek bile u kretanju, govoru ili smehu, tako
da je bilo teko utvrditi kakvog su oblika no pisac je siguran da je
najvei broj mukih posmatraa eleo da ih zatvori poljupcem. Lice je
uokviravala nemirna tamno plava kosa, podignuta da promiljenom
nemarnou istakne izuzetno lep profil. Lice koje smo sasvim bledo
opisali postajalo je istinski lepo u pokretu, u razgovoru, jer se na
njemu izraz menjao neverovatnom brzinom.
Zakljuimo ovaj u svemu neveti prikaz jednim pokuajem
portretisanja gospoice Leonine: Verne je zapoeo ovaj mukotrpni
posao, nainivi veliki broj skica i studija u gvau na svetlosmeoj
hartiji, ali se ujakov salon nikako nije mogao saglasiti koji izraz
najvie odgovara modelu, odnosno tvrdilo se da ga svi podjednako
oslikavaju; rasprava se izgubila u iznalaenju naina kojim bi se nizom
uzastopnih slika prikazao sam pokret, a portret nikad nije nainjen,
premda se svedoanstvo o iskriavom biu gospoice Dartoa i danas
moe videti u zbirci crtea biblioteke Sent-enevjev u Parizu.
Jednog sumornog novembarskog petka 1777, odvijala se u kui na
uglu Veverijeg prolaza svakodnevna jutarnja scena: porodica je
imala jednostavan obiaj da zajedno dorukuje u maloj trpezariji uz
15

34

Po slikaru Grezu, koji je slikao svakodnevne prizore i decu i devojke iz naroda.

kuhinju, ija su se zastakljena vrata otvarala na deo vrta sa gredicama

i lejama, a unutranjost se prijatno ogledala u bezbrojnom bakrenom
posuu po otvorenim policama. Svi su dakle sedeli tu, sem vikonta
Aristida, koji je dorukovao u krevetu, negde oko podne. Tekla je i
uobiajena svaa uz mnogo zajedljivosti oko ko zna kojeg Petalinog
pokuaja da dedi dIrfeu poturi okrepljujui nezaslaen biljni aj
umesto tople okolade sa mnogo eera i slatke pavlake, a Leonina
je, u modrom jutarnjem ogrtau i kose upletene u meku pletenicu,
stoiki mazala maslac jednom i drugom protivniku na tople hlepie,
klasino ostvarenje kuvara Teofila.
Negde u taki dokazivanja da Mucije Scevola16 ne bi bio u stanju
da pri ruku da je pio okoladu svakog jutra, Leonina je odluila
da spase dedu pitanjem ko je danas predvien za salon. Gospoa
Petala, to treba rei, bila je nesavladiv protivnik, ali ako bi skrenula
od glavne ideje, svaa se prekidala, a Leonina je bila majstor za
skretanja; ne bez ponosa, tetka je objavila da danas ima i novu
uzvanicu, izvesnog viteza od Gijminoa, misterioznog polu-Italijana
i autora zabranjene i vrlo napredne rasprave o statutima slobodnih
gradova (sa posebnim osvrtom na modenski statut). Ostatak
doruka protekao je, u naizmeninim tetkinim pohvalama vitezu
i dedinom osobenom vienju bitke kod Mutine, a Leonina je sebi
predstavila nosatog starca u crnom, i time zavrila svoje prve misli
o vitezu od Gijminoa.
itaocu koji uiva u vezivnom tkivu, rei emo o kui dIrfeovih jo
neto: umereno ekonomsko blagostanje u kojem su uivali njeni
stanovnici bilo je pre svega posledica plodonosne tvrdoglavosti dede
dIrfea, koji je nepokolebljivo odbio uputanje u pekulacije Dona
Loa u doba regentstva, i razumnog ulaganja gospoe Rozenem jo
za ivota njenog mua; posedi u provinciji donosili su lepu dobit, ali
tetka ni za ivu glavu ne bi priznala pozitivan doprinos amelioracionih
projekata vikonta Aristida u tome, tvrdei da su trokovi konstrukcija
i radova unapred pojeli prinos. Budui da je sve blagodeti nauke
16

Mucije Scevola, rimski junak iz najstarije istorije.

35

vikont delio o svome troku, u tome je bio deli istine, ali je vikont sa
ponosom nosio krunu porodinog rasipnika, i zaklinjao se da nee
dopustiti da se asno ime dIrfeovih svrsta meu bankare i zelenae.
Sve troje je ljubomorno i u potpunoj tajnosti pripremalo miraz za
Leoninu, jer se sa Dartoaovima prekinulo zbog neljudskog ponaanja
prema Leonininoj majci. Recimo jo samo jednu porodinu tajnu,
koju je deda dIrfe krio mnogo bolje nego zmija noge, i koju su po
preutnom dogovoru krili i ostali lanovi porodice, premda zanavek
obeleeni antikim imenima: deda dIrfe nosio je ime Florijan.

36

Karijera viteza od Gijminoa

Uvee 17. novembra 1777, pripremao se vitez od Gijminoa za svoje

prvo pojavljivanje u salonu gospoe Rozenem, uz pomo svog sluge
akomina, kojeg bismo ukratko mogli opisati kao mladog boga ljubavi
osuenog da kului na zemlji: zlatni nemarni uvojci, pravilno lice,
pune usne i nebesno plave oi, savrena figura i meki pokreti skrivali
su vetog i bezobzirnog rimskog lopova, koga je vitez od Gijminoa
spasao veala, i zadobio sebi najvernijeg i za mnoge vitezove planove
nezaobilaznog pratioca. Bili su vrlo neobian par, uglasti i otri vitez
i prelepi sluga, a deo njihovih zajednikih dogaaja ostao je do danas
tajna za pripovedaa: izvesno je uglavnom da je u mnogo emu vitez
postupao prema akominu kao prema mlaem drugu, to e rei da
je mnogo grdio i gunao, a da je vitezove rei i dela akomino pratio
sa slepim oboavanjem. Napomenimo da je vitez u tome trenutku
izgledao sasvim drugaije nego kad je po prvi put predoen itaocu
kao zarobljenik gusara. Neto vie blagosti, ili bar finije skrivenog
nepoverenja u ivot i ljude italo se na njegovom licu, a skoro da i
ne treba ukazivati na smiljenu eleganciju njegovog odela od tamno
sivog velura, strogog kroja i bez ikakvih ukrasa, ak i bez ipaka na
svilenoj koulji. Vitez nije nosio vlasulje, niti je puderisao kosu, i time
je izgled traene jednostavnosti bio upotpunjen.
italac je do sada ve sakupio izvestan broj podataka o vitezu od
Gijminoa, i vreme je da se ti podaci unekoliko zaokrue i upotpune;
poto je poreklo vitezovo dovoljno razjanjeno, zadraemo se sada
na mladosti Leona od Gijminoa. Leon u mladosti nije bio Parizlija,
i moda se upravo tome moe zahvaliti za njegovo gaenje prema
frivolnosti. Odrastao je na roditeljskom imanju blizu Garone, otprilike
na pola puta izmeu Tarba i Tuluze, provodei dane izmeu dunosti
koje mu je zadavao otac i zadovoljstava koja mu je prireivala majka,
podjednako se uvebavajui u telesnim i duhovnim vetinama,

37

drugujui sa mladim seljanima i izdancima skromnih plemikih kua

u blizini. Skromnost i izvesnu strogost ivota u kui Gijminoovih
ublaavala je raspevana i vesela priroda Franeske Gijmino, koja je
svakog jutra iznenaivala okolinu, a ne retko i sebe novim i neobinim
zamislima kako bi se sjajno i po mogustvu nekorisno mogao provesti
dan. Na alost, leptirska dua Leonove majke proivela je kratak vek
na zemlji, a njen suprug je naprosto svenuo za njom za manje od
pola godine, ostavljajui sina jedinca samog na svetu sa manje od
osamnaest godina. Blaena supruga viteza od Gijminoa vodila je ipak
veoma mnogo rauna o svome sinu, dopisujui se tajno sa roditeljima
u Sasuolu. Uskoro je Leonu stigao poziv od babe i dede, i mladi je
krenuo u Italiju.
Dvorac u Sasuolu, na granici plodne emilijanske ravnice i prvih
obronaka Apenina, bio je zanosno i udobno mesto, samo neto
pranjavo uleto; mladi Leon, meutim, nije dugo ispitivao blagodeti
pokrajine i granice oboavanja dede Leona (po kome je dobio ime)
i babe Ane, ve je zapoeo viegodinje, i zahvaljujui sasuolskom
blagostanju, prilino udobno obilaenje italijanskih univerziteta.
Prve dve godine svog univerzitetskog ivota Leon je proveo u Bolonji,
vredno studirajui pravo, uvek maxima cum laude17. Doktorirao
je na modenskom gradskom statutu, a njegova putovanja su se
ograniavala na Padovu, Veronu i Mantovu, gde je sluao razliite
profesore retorike, medicine i matematike. U trenutku kad su oarani
baba i deda mislili da je doao trenutak da pronau italijansku
kneevinu u kojoj e njihov unuk dogurati do ministra ili, zato ne?
vladara, uz pametnu enidbu vitez Leon je izjavio da prema vlasti
gaji duboko gaenje, i krenuo je da obilazi spomenike. Deda i baba
se nisu usudili da protivree, samo je u dvorcu u Sasuolu postala
esta psovka u kojoj se proklinjao tada ve pokojni maledetto
Tedesco18 Vinkelman19, iju je Istoriju umetnosti Starog veka Leon
17 Latinski, sa najveom pohvalom najvea ocena na ispitu.
18 Italijanski, prokleti vaba.
19 Johan Joakim Vinkelman (1717-1768) je poeo da ponovno otkriva lepote antike
umetnosti; u to doba, zapoeta su prva velika iskopavanja u Pompejima. Krajem veka,
svaki obrazovani Evropljanin je smatrao svojom obavezom da poseti spomenike Italije,
posebno klasine spomenike.

38

stalno proitavao. Bojazan starog para odnosila se pre svega na

sumnjive okolnosti Vinkelmanovog ubistva u Trstu, 1768, a da im
Leon nije slao proiene izvetaje o svom boravku u Firenci u zimu
i prolee 1769-70, imali bi izvesnih razloga za zabrinutost. Leon se
svakako nije odao gresima koji su uglednog Nemca kotali ivota,
ali je u poneto oronulom gradu Mediija, tada ve pod upravom
nezanimljivih habzburkih plemia, otkrivao svoje prve i nesumnjive
uspehe kod suprotnog pola. Skoro da bi bilo lieno ukusa iznositi
na svetlost dana avanture viteza od Gijminoa koje nemaju veeg
uticaja na njegov ivotni put; jedna ipak jeste uticala, i u maglovitim
obrisima ovog dogaaja nazire se ljupko lice jedne mlade beke
grofice, jedno romantino bekstvo zaustavljeno ve u Pratu, i borba
za goli ivot viteza od Gijminoa, u kojoj je po prvi put i uspeno
okuao strogu obuku svog oca. Poetkom leta 1770, baba i deda su
primili obavetenje da je Leon zavrio pregled starina u Firenci i da
je krenuo prema venom gradu. Put je, na uas dvoje starih, trajao
itavu godinu dana, ali oni jo uvek nisu prestali da veruju pismima
svoga unuka, koja su po uzbudljivosti bila ravna prosenom spevu
o pelarstvu (u emu se, uostalom, mladi Leon vebao u petnaestoj
godini). Izvesno olakanje je nastupilo kad su saznali da se Leon
zaposlio kao sekretar kardinala Gracijanija olakanje zavisno samo
od nepoznavanja pomenutog kardinala.
Ako se Rim ikada odmarao od genija, to je bilo u doba kada je u njega
stupio zlosreni vitez od Gijminoa, pun mladenake snage i zanosa.
Loa i nezainteresovana, ali ne i liberalna vladavina napuljskih
kneeva zapustila je sve oblike drutvenog ivota sem uivanja i
bogaenja, papstvo se raspustilo i zapostavilo mecenat, i duh gradu
su davali manje ili vie povrni stranci na vlasti. Istovremeno, nikad
ugled i poverenje u nepresahlost rimskog duha nisu imali vie
uspeha u Evropljana, i grad je bio pun zanesenih Engleza, Nemaca,
veana, Dalmatinaca i drugih koji su skicirali ruevine i punili
arenilom i grajom galerije i dvorove, amorili u operama i crkvama
i poveavali ve dobrostojee stanje kua za zabavu. Otrcani pastiri
sa svojim draganama zauzeli su i poeziju, i muziku i slikarstvo, u
kojem su se, sreom, gubili u pejzaima. Dobra muzika se mogla uti

39

na pojedinim dvorovima, to je podrazumevalo i ulagivanje najee

prosenim plemiima, ateljea i kole su vodili najslabiji uenici
velikih, ve davno pomrlih slikara, a knjievnost je postojala samo
kao cenjeniji oblik laskanja. Mladi doktor prava mogao se suvie
ivo uveriti u nezapamenu dekadenciju drutva kojem je trebalo
da pripadne: kardinal Gracijani nije bio lo, ak ni nepoten ovek,
jednostavno se pravio da ne primeuje svet oko sebe, utoliko da je
i sam uestvovao u nizu malih i nedostojnih podlosti kao i ostali
njegova poloaja, ostavljajui sekretaru brigu nad nekad s panjom
negovanom bibliotekom, prepiskom sa uenim kolegama iz Evrope
koji su u pismima uzdisali za neuporedivom prednou ivota u
Rimu, i najzad, itavom kardinalovom kuom u neopisivom neredu.
Izvesno vreme, odnosno prvu godinu u Rimu, Leon je proveo divei
se spomenicima i pravei nacrt za raspravu o pojedincu i vlasti, i
trudei se da, pratei kardinala u njegovom veoma, veoma polaganom
uspehu kod jednog neobino oholog i glupog panskog princa, ne
primeuje rasipanje i nemoral, podmiivanje i smicalice. Ne jedanput,
uspeo je da kardinala navede da ne uini oevidno krivino delo
falsifikovanje nasledstva prineve neake, na primer i uporno je
dovodio u red ve poutele zabeleke Gracijanijeve iz doba kada je
pisao istoriju hadiluka u Svetu zemlju, nikad dovrenu. Recimo da je
u to doba vitezovo obrazovanje dobilo i ona znanja o ljudskoj prirodi
koja nijedan univerzitet ne predaje, i da je njegova narav, koju emo
polako i dublje upoznati, dobila konane crte. Polako mu je postajalo
sve jasnije da se nee prilagoditi sudbini koja mu je roenjem i
poloajem namenjena, i tonuo je, u skladu sa svojom prirodom koja
je uvek teila vrhu ili dnu, unitenju ili cilju, u najdublje duevno
oajanje. Nisu ga mnogo teile ene, koje su njegova seta i ogorenje
privlaili kao mogunost iskupljenja enskih bia neogrezlih u grehu
kao da u Rimu nije bilo a njegova odsutnost i nepanja, u potpunoj
suprotnosti sa zanimanjem koje je u slabijeg pola pobuivao, pribavili
su mu i mnoge potajne neprijatelje. Dodirnuvi samo dno duevne
bede, iskreno se zaljubivi u devojku nenu kao figura od slonovae i
istovremeno Gracijanijevu nalonicu, vitez je nainio jedan od otrih
preseka, tako karakteristinih za njega: u samo nekoliko nedelja

40

svoje tree godine u Rimu, saeo je svoj paljivo rasporeen materijal

u kratak i otar pamflet protiv samovolje i za kolektivnu gradsku
upravu, i tampao ga pod pseudonimom Justus; poeo je da guta
dotada natenane itane spise iz svoje druge domovine, i da po Rimu
trai one ljude kakve je sretao po univerzitetima. Posledica njegovog
ustrog rada bila je da se povezao sa tri poluzaverenika i etiri pijuna,
to je uostalom znao, ali vie nije mogao da se zaustavi: usred jedne
strasne diskusije da li treba prvo ubiti papu ili napuljskog kralja,
iznenadila ih je papska straa, ali je vitez, kao sjajan maevalac,
uspeo da straare zadri dok mu drugovi ne pobegnu, a zatim i da
sam nestane u noi. Dotada se ve naravno znalo za njegov pamflet i
za pravo ime autora, ali ga je poloaj Gracijanijevog sekretara titio u
izvesnoj meri. panski princ, kome se vitez zamerio ve svojim nimalo
snishodljivim likom, da o nekim zbog viteza propalim finansijskim i
udvarakim potezima ne govorimo, pozvao je kardinala na razgovor,
i objasnio mu kojom brzinom mladi ovek srlja u propast zbog svojih
ideja, a naroito kojom se brzinom kardinalovi prospekti u Vatikanu
smanjuju zbog toga, i prinudio je ovu omekalu duu da sauestvuje
u planu koji bi je, ako pakla ima, sigurno tamo odveo: naen je jedan
mladi lopov, objanjeno mu je kako e se ponaati i upuen je da
u kardinalovom kabinetu pone da pravi buku u doba kad je vitez
obino sedeo u biblioteci. Dogovorenog dana, odnosno veeri, vitez
je zaista doao u biblioteku, i, uvi sumnjive zvuke, uleteo u kabinet
i tamo naao lopova kako pretura po kardinalovom stolu. Savladao ga
je lako, i probudio kardinala, da bi na svoje ogromno iznenaenje uo
kako ga lopov proglaava svojim sauesnikom, i video kako kardinal
tome veruje, skreui pogled da se ne bi sreo sa njegovim. Leonovo
ogorenje nadvladalo je hladno razumevanje situacije, pa je na
kardinala bio red da se zaudi uvi sarkastino Leonovo priznanje.
Ostavi potpuno bez rei, Gracijani je tupo gledao kako mu sekretara
odvode sa lopovom, jednoga bez rei a drugoga izbezumljenog, jer je
shvatio da e ga umesto nagrade uutkati u zatvoru.
Pisac veruje da je nitkovluk, za razliku od potenja, protejsko
bie sa hiljadu likova, i sa svakim likom u hiljadu stepenova

41

poev od neznatnog udaljavanja od potenja, od polukoraka,

preko najraznovrsnijih oblika licemerja, do otvorenog uivanja u
nitkovluku; kardinal Gracijani je preao niz malih koraka, i iveo je
u opasnom uverenju da se moe pokajati, ako ve ne objasniti nekim
vetim sofizmom. Strani Leonov gest je sruio tu lepu graevinu
samozavaravanja, i otvorio pred kardinalom uasavajue ponore. Ve
smo rekli da je Gracijani bio slaba osoba, i sve to je on uinio, tresui
se od straha, bilo je da obavesti dedu u Sasuolu, potpisavi pismo sa
jedan prijatelj.
Neemo itaoca, eljnog da sazna vie od glavne prie, muiti
pojedinostima bednog vitezovog ivota u zatvoru, u kojem se
izgraivala njegova izdrljivost i pojaavao njegov bes; deda Leone
je pokrenuo nebo i zemlju, i posle deset meseci, sa pokojom sedom
na zaliscima i nekom borom vie, izaao je vitez iz pakla, vodei za
sobom jo jednu duu biveg lopova akomina. Proveli su tri dana u
jednoj zabaenoj krmi iza tvrave San Anelo deda Leone, vitez od
Gijminoa i njegov novi sluga, a zatim se deda vratio u Sasuolo, a vitez
je, kao da se nita nije desilo, nastavio putovanje prema Napulju.
Na Boi 1776, vitez od Gijminoa se vratio u zavejani Sasuolo,
zavrivi obilazak spomenika: otiao je kao deak svetlog pogleda,
spreman da u svakom trenutku prospe bujicu nesreenih i sjajnih
misli, a vratio se kao uzdran i ironian gospodin. Lako je zamisliti
sa kakvim oboavanjem su ga saekali stari grof i grofica, koliko su
ugaali njegovim navikama i eljama, koliko su se uvali da bilo ta
pitaju ili da pomenu neto to bi Leona podsetilo na prolost, i sa
kolikom su strau stalno menjali najui odbir raspoloivih gospoica
u susednim pokrajinama. Leon je blagonaklono primao sve njihove
manje ili vie tajne planove, i polako poeo da se uivljava u ulogu
provincijskog plemia, ak je sebe uhvatio u razmiljanju o najmanje
glupoj od predloenih gospoica. No kad je pokuao da nastavi svoju
raspravu, shvatio je da mu treba protivnika i novih saznanja. Sve to
bi u Sasuolu uradio pobudilo bi neobuzdano divljenje i odobravanje
bia koja su ga volela. Jedne veeri s prolea, pokuao je baki Ani

42

da objasni neke svoje zablude i greke, ali ona nije nita prihvatala.
to god da su dokazi postajali tei, bakino uverenje bilo je vre, i
kad je najzad Leon povikao da je hteo da ubije papu, grofica je bez
dvoumljenja zakljuila:
To je i zasluio!
Sreom, stari ljudi su bez roptanja pristali i na to da im unuk ode,
i tako je vitez od Gijminoa, ostavivi nekoliko ucveljenih dama iz
Mantove, Ravene i Bolonje, i bogato snabdeven plodovima izdanosti
babe i dede, doao u Pariz poetkom 1777, sa dva para koija i
akominom. Iznajmio je dva sprata iznad galeriste Serizjea, na
poetku Sen-ermena, uredio ih sa onim oseajem za prostor koji
imaju samo Italijani, i povezao se sa ljudima sa kojima se dopisivao
jo u doba sekretarstva kod Gracijanija. Veoma brzo su mu njegov
britki duh, fama zabranjenog pisca i poneto tajanstven izgled
pribavili dobar poloaj i mogunosti razgovora u najzanimljivijim i
najivljim salonima. Suvino je i rei da se povlaen poloaj meu
damama naroito pojaao u drutvu gde je duh znaio sve, naroito
kad je bio spojen sa privlanom pojavom. Mnoge uesnice salona
elele su da otkriju tajne viteza od Gijminoa, i da ga po mogunosti
utee, a taj deo ivota odnosno sluajeve teenja vitez je naroito
veto krio, i time nesvesno pothranjivao manje ili vie istinite prie
o sebi, koje su kao egzotini parfem stizale pre njega i uzbuivale
nene due. Muka sujeta je nedovoljno istraena pojava, i zato emo
samo nagovestiti da je, u sluaju da ga egzotini parfem ne najavi,
vitez od Gijminoa bio poneto razoaran.
A upravo to ga je ekalo u salonu gospoe Rozenem, 17. novembra
1777.

43

Glava II
Ex ungue leonem Jedno vee u Operi Jedno vee
u Operi, drugi in Ishis kod Koronide

Pred kraj popodneva sav narod se okuplja da igra neku vrstu komada
koji se zove komedija, kako mi rekoe. Na jednom uzvienju, koje
se zove pozornica, nastaje veliko komeanje. S obe strane, u malim
udubljenjima koja se zovu loe, vidi se kako ljudi i ene zajedno
izvode neke neme pozorine igre, gotovo iste onakve kakve se izvode
u naoj Persiji.
(Monteskje, Persijska pisma)

44

Ex ungue leonem20

Kada je Leon stigao, odaje gospoe Rozenem ve su bile pune

amoreeg sveta. Mnoge je poznavao, i jedva je ekao da vidi kako e
se ponaati pod diktatom druge salonske zamisli, a po ponaanju onih
nepoznatih pokuavao je da i sam vie zakljui o tome. Imao je malo
vremena za ta razmiljanja, jer mu je u susret pohrlila sama gospoa
Rozenem, puna veernje energije, i poela da ga ustro upoznaje sa
prisutnima. Onaj koga bi tetka Petala uzela pod ruku, najee je
imao utisak da se nalazi u sreditu ciklona: to se desilo ak i Leonu,
i dok je od predstavljanja i klanjanja ve poinjala laka vrtoglavica,
pozdravljanje je bilo gotovo, i uz rei A ovo je moja neaka, Leonina
Dartoa, vitez je ostavljen na ulazu poslednje sobe, da pokua da se
snae. U dnu malog salona, svog u bledo utom satenu, sedela je u
niskoj fotelji jedna mlada devojka, koja je davala tiha uputstva nekom
od posluge. Gospoica Leonina se upravo savetovala sa Teofilom oko
sluenja veere, i Leon je video njen poluprofil, osvetljen sveama
sa aplike iznad njene glave. Za razliku od fantastinih kombinacija
sa cveem i pticama koje su na glavi nosile pomodarke, gospoica
Leonina je imala jednostavan injon, a elo su uokviravali mnogobrojni
uvojci. Bila je odevena u haljinu langlaise indigo boje, iz ijih se
rukava prosipala ipka boje slonovae, a od svih ukrasa imala je u
dekolteu jednu utu hrizantemu, oigledno uzetu iz takvog buketa u
poluotvorenom prozoru. Do gospoiinih nogu, na malome taburetu,
spavao je svilasti beli pas. Kad se Teofil povukao, devojin pogled se
zaustavio na vitezu, i ona mu je uputila, na vitezovo iznenaenje, ne
osmeh ljubaznosti, ve onaj otvoreni pogled i nabiranje usana koje
znai pravi smeh. Leon nije mogao znati da je Leonina shvatila ko je
on, i da je umesto nosatog starca u crnom ugledala neto vrlo slino
svojoj viziji Bruta, kao ni to da se smeje sopstvenoj zamisli o njegovoj
linosti. Umesto drhtanja trepavica i radoznalosti, umesto ve
20

Latinski, po kandi se lav poznaje.

45

proverenog dejstva njegove tajanstvenosti, ova ga je dama doekala

smehom. Za godinu dana u Parizu, Leon se ve navikao na ene od
pameti i duha, ali je potpuno ispustio iz vida da poneka moe biti i
smejuljiva. Leon prodorno pogleda priliku u indigo haljini i prie joj,
ali ga ona brzo pretee, skoivi da mu prui ruku, i ne trudei se da
otkloni utisak o smejanju.
Vi ste vitez od Gijminoa, ona mu ree.
Po emu ste to zakljuili, gospoice? Uzeo je njenu pruenu ruku
i poljubio je. Bila je tako meka i tako ugodno topla, da ju je zadrao
kod usana koji sekund due nego to je bilo utivo.
Po tome to uopte ne liite na ono to sam ja zamislila, odgovorila
je Leonina, ne povlaei ruku.
Imali ste sreu da ja vas ne zamislim, gospoice.
Prekasno, odgovorila je Leonina, odbijajui ovu aoku. Veoma
mi je drago to ste tu, jer se tetka najpohvalnije izraavala o vama, a
nadam se da e vas se i ujak domognuti.
Uz te rei, povela je neto smetenog viteza od Gijminoa u veliku trpezariju, gde su se gosti ve polako okupljali, i Leon je shvatio da, ako
hoe da se nosi sa gospoicom Dartoa, mora to initi neuporedivo bre.
Ne bismo smeli pomisliti da je Leoninina hitrina bila znak samo
sigurnosti, kao to je to izgledalo Leonu; mladu devojku je zbunila
privlanost viteza od Gijminoa, i ona se nesvesno branila od
zaaravanja jednom drugom vrstom zaaravanja, to je za viteza
bila neshvatljiva novina u enskom ponaanju. Tako su do stola dva
mlada lava skupljala snagu za novi okraj.
Razgovor za veerom poeo je kalamburima sa imenima viteza
i gospoice Dartoa, i kod navarena od ovetine nastavio se fizio-

46

gnomskim21 razmatranjima, u kojima je Leonina sa tetkom branila

tezu neispisanog lista, a Leon teoriju nasledstva; Leonina se zatim
zalagala za ideju da se istina ne moe proitati u oima, a Leon da
moe; kod lionskog kolaa, teorija prvog jezika naila je na odlunog
branitelja u Leonini i napadaa u Leonu. Bilo je izneseno mnogo
sjajnih razloga i navedeno sijaset pisaca, od Herodota koga je Leon
ismejao, do Erazma22 kome Leonina nije verovala, i vee je bilo jedno
od najuspelijih u tetkinom salonu.
Narednog utorka, vitez se pojavio u ujakovom salonu, i tamo opet
sreo Leoninu, ovoga puta u haljini boje pudera od pirina i sa belom
ruom u dekolteu. Gospoica Dartoa ga je i ovoga puta doekala
sa velikom srdanou, a za veerom su se temeljno posvaali oko
dravnih kredita, naina plivanja nautilusa23 i portretisanja kraljeva.
Ujak je bio potpuno oaran vitezovim poznavanjem topografije i
obiljem navodnjavajuih citata iz Varona, Lukrecija, Vergilija24 i
Vitruvija25. Svi su znaci nagovetavali novi veterinarski rat izmeu dva
salona, i Leonina se spremala da sprei otvoren sukob oko viteza, kad
je primetila da se vitez snalazi mnogo bolje nego to je sama mogla da
zamisli: u sredu ujutro, ba kad se tetka spremala da sprovede surovu
istragu o tome ko je obavestio o postojanju viteza od Gijminoa, njenog
linog otkria, stigao je akomino sa kotaricom sveih parmskih
ljubiica za gospou Rozenem, to je tetku Petalu odmah izbacilo iz
prvobitnog plana. Dan posle toga, stigao je i sam vitez, iznenadivi
Leoninu u maloj trpezariji i u jutarnjem ogrtau, oigledno najavljen
kod dede dIrfea u radosnom zaverenikom raspoloenju. Vitez je bio
prvi posetilac oba salona koji je dedi dIrfeu odao podjednaku poast,
i time svuda u ovoj podeljenoj kui stekao isti stepen simpatija.
Kaemo svuda sa prilinom sigurnou, premda e suprotstavljanje
21 Fiziognomija, zakljuivanje po izgledu (oveka, predmeta, prirode).
22 Erazmo Roterdamski, holandski filosof i pisac, jedan od najuenijih i najslobodoumnijih ljudi svoga doba (kraj 15. i poetak 16. veka).
23 Nautilus je morski mekuac sa veoma lepom koljkom i posebnim nainom kretanja kroz vodu potiskivanjem vode iz svoje koljke.
24 Vergilije Maron, najvei rimski pesnik (Eneida).
25 Vitruvije, rimski arhitekta i pisac knjiga o arhitekturi (1. vek nae ere).

47

i zadirkivanje gospoice Leonine jo potrajati. A uistinu, koje su to

neobine duevne prepreke ometale prirodno strujanje naklonosti
izmeu ova dva bia koja bi po sklonostima morala biti bliska?
Vitez se, pouen neprijatnim iskustvima, klonio dubokih oseaja,
a gospoica Dartoa, bez ikakvog iskustva, elela je da sauva svoju
krhku i na mali krug svedenu nezavisnost; vitez je bio radoznao i
uporan protivnik u razgovoru, a isto tako i gospoica Dartoa; najzad,
vitez je bio veoma ponosan, a nita manje ni gospoica Dartoa, i eto
osnovnih razloga stalnom suprotstavljanju, a nije na odmet natuknuti
i neto to ne bismo nazvali sebinou ni samodovoljnou, ve pre
nesvesnim oputanjem prijatnim privilegijama: vitez je bio u dvadeset
i devetoj godini, u punoj snazi i na poetku zrelosti talenta i mirnijeg
ivota, a gospoica Dartoa u dvadesetoj, vrlo nevoljna da napusti
udobnost i blistav duhovni ivot koji joj je bio priuten. Avaj, planovi
mladih ljudi su deo njihovog ivota koji zadobija najjae udarce i
najdublje rane, i samo od njihove duhovne snage zavisi hoe li oiljke
nositi kao ordenje svog karaktera ili e se prepustiti samosaaljenju
i optuivanju drugih! Vitez od Gijminoa i gospoica Dartoa imali su
pred sobom brojna iskuenja, i strpljivom itaocu e biti ostavljeno da
prosudi kojim su pravcem krenule ove bogate i osetljive due.
Ulazak viteza od Gijminoa bio je za kuu dIrfeovih poetak najsrenijeg, i
kako to zavidljiva sudbina obino hoe, poslednjeg srenog i bezbrinog
razdoblja, u kojem su se njeni stanovnici bavili plemenitim miljenjem
i delanjem. Vitez je, kako smo videli, uspeo da ga zavole svi, a on sam
imao je najvie naklonosti prema ujaku Aristidu, koji je, po vitezovom
miljenju, najpotpunije obuhvatao ideal lepog miljenja i korisnog rada.
Burna prirodnost tetke Petale je vitezu pomalo smetala, no oprostimo
vitezu taj oseaj: tetku su oboavale samo najblae i najplemenitije
osobe, a vitezov utisak o njenoj slaboj delatnosti opovrgnue same
injenice u kojima e se pokazati estina njene prirode. to se Leonine
tie, vitez je sebi doputao da ak i ne pone razmiljanje a znamo
koliko je bio sklon njegovom dovravanju i kao da nije uviao da se sa
tom gospoicom via svuda i skoro svakog dana, i da ne prekida jednu
te istu beskrajnu raspravu sa milion povoda.

48

S prolea 1778. novi spis viteza od Gijminoa (o zajednici i vlasti) je u

krajnje neurednom stanju ve pokrivao polovinu njegove radne sobe,
verni akomino je u sebi proklinjao dan kad je izmiljena hartija, a
deda i ujak dIrfe su jedva izdravali prazne dane do novog itanja,
koje je, diskrecije radi, utajeno od tetke. ivelo se sa pouzdanim
uverenjem da e se svet ubrzo promeniti, a Amerika i Indijanci nikad
nisu bili u veoj modi. Vitez je uspeno sredio neke probleme oko
imanja dIrfeovih kod kraljevih sekretara, i to ne poniavajui se
nimalo, to je posebno zadivilo Leoninu koja ga je u tome pratila.
Leon i Leonina su se i dalje drali kao dva nepokolebljiva ali
plemenita neprijatelja, nesvesni da celom zavidljivom svetu deluju
kao zaljubljeni par. Samo je jedanput Leon bio u nedoumici oko
svojih oseaja: Leonina i tetka su bile u etnji ispred Tiljerija, kad
su ule vest da je umro Volter. Leon ih je sluajno susreo ba kad
su se penjale u koiju, i Leonina mu se plaui bacila u naruje sa
tom veu. Premda je Leon bio veliki ljubitelj starog filosofa, i mogao
da napamet kae najveselije delove iz Kandida, injenica da je za
trenutak bio potreban jednom iskreno nesrenom enskom biu,
potresla ga je vie od Volterove smrti.

49

Jedno vee u Operi

esnaesta baronica Dartoa sedela je u svojoj loi oekujui

poetak baleta Koronida i Ishis i svojim hladnim pogledom ispod
ipkane kapice motrila svet koji je pristizao u loe, i parter koji se
u optem ophodu i klanjanju pregibao kao nepredvieni baletski
prolog. Sedela je potpuno pravo, koatih ruku skrtenih u krilu i
skoro bez pokreta, ako se izuzme irenje i skupljanje njenih neto
potamnelih i starakih, ali jo uvek opasnih zelenih oiju. Svuda oko
nje je vrvelo od sjajnih toaleta, frizura sa cveem, liem, voem,
pticama, pa ak i jedna sa malim kineskim lutkama u takoe malom
kineskom vrtu, utao je taft, talasao se atlas, promicali su oblaci
ipke i muslina, mahalo se nemarno maramicama i lepezama,
izmenjivali se pogledi, pozdravi, duhovitosti, tatina se skoro kao
zvuni dah dizala do loa. Ceo Pariz je doao da se sretne i bude
sretnut, da odabere nove italijanske balerine, kae koju dobro
smiljenu i po mogustvu zlobnu re, da uvede novu modu, da
pokopa nove knjige. Bilo je zanosno naetih lica, velianstveno
precvetalih, pa ak i poneko mlado i otvoreno, ali nita od toga nije
zanimalo baronicu. I sada, u svojim poznim godinama, ona je bila
ena sa ciljem. Cilj, meutim, jo nije stigao, i baronica je sedela
sa onim savrenim mirom sa kojim vrebaju grabljivi vodozemci,
ne pokazujui niim svoju napetost. Na vratima loe se zaulo
kucanje, ali baronica nijednim pokretom nije pokazala radoznalost,
kao da zna ko treba da doe. Lakej je otvorio vrata i uao je onizak
tridesetogodinjak, napadno elegantno odeven, sa ukovrdanom
perikom sasvim svetle boje koja je isticala njegovo etvrtasto lice
i neobino crvene usne. ovek je imao sigurno i neto izvetaeno
dranje, osmeh utivosti na licu i prazan pogled ispod potpuno
polukrunih obrva.
To ste vi, grofe od avinjola, ree baronica, ne okreui se, i dajui

50

lakim pokretom lepeze znak pridolici da sedne. Pogledajmo kako

je Ishis pretekao Apolona kod lepe Koronide26.
Vitez od Gijminoa stigao je dovoljno rano u Operu, ali vikont
dIrfe i njegova neakinja, kako je mogao predvideti, nisu jo doli.
Pretpostavljao je da se vikont jo jedanput obavetava hoe li na
predstavi biti uglednijih lica sa dvora, jer u tome sluaju nikako
ne bi dolazio. Leon je odabrao da sedne u lou svog poznanika,
gaskonjskog plemia i odnedavno kapetana Bursinjaka, i odatle je
oekivao dolazak svojih prijatelja. Nije mu bilo naroito stalo do
sveta, pa je u oekivanju predstave vie pratio pripreme u orkestru
i sluao timovanje instrumenata i amor iz sale. Najednom je do
njega dopro zvuan i dubok enski glas iz susedne loe:
Nadam se da razumete koliko mi je vano da se porodica sramno ne
ugasi nedolinom udajom, i da imovina mog nesrenog sina ne pree
u nepoznate ruke.
Jedan nerazgovetan muki glas, oigledno iz dubine loe, odgovorio
je neto to je bilo odobravanje enskom.
Ja nisam naviknuta da mnogo zaobilazim oko problema, i zato
u vam rei tano ta elim: vaa porodica nam je veoma bliska,
va ugled dovoljno visok za oveka vaih godina, svi su izgledi da
pametno napredujete, i htela bih da vi nastavite lozu dolino, pre
nego to se to dete potpuno ne unizi prostakim ivotom i obiajima.
Opet odobravanje mukog glasa.
Razgovarali smo letos kod vaeg oca, a sad sam vas pozvala jer
ubrzo ponovo naputam Pariz. Dosta mi je bezbonitva i nereda.
Vremena uostalom imamo malo, jer testament e postati punovaan
26 Koronida je svog boanskog ljubavnika Apolona prevarila sa smrtnikom Ishisom;
zbog toga ju je Apolon kaznio, ali se saalio na jo neroeno dete i spasao ga to je bio
Asklepije, legendarni lekar.

51

za samo pola godine. Od sada je taj plan, naravno, ukoliko vi i dalje

to elite, iskljuivo vae delo. Ja sam dovoljno pripremila unapred,
i u svakome trenutku moete oekivati moju pomo, ako hoete,
ponavljam, da uete u to leglo.
Nepoznati sagovornik je hteo.
Vitezu od Gijminoa je razgovor postajao uzbudljiv, pre svega jer ga je
zanimao taj odluni i oigledno ne mnogo milosrdni enski karakter,
a kopkalo ga je i da sazna koje se muko bie usrdno prihvatalo njenih
planova. Na alost, dve osobe su se uvale da govore mnogo glasno, a
nisu se ni oslovljavale imenom, tako da je tajna postajala sve privlanija.
Pokuao je da proviri preko ograde loe, ali sve to se videlo bila je
pozlaena pozadina jednog Amora kojim se pregrada izmeu dve loe
zavravala. Tako je morao da se zadovolji uoptenim razmiljanjima o
pokvarenosti plemstva, pravnim zakoljicama oko testamenta i drugim
nedovoljnim zainima za svoju radoznalost. Razgovor se nastavljao.
Meni je ve sa mojim sinom bilo dosta poniavanja i gubljenja
osnovnih merila, a razumeete da je ugled jedne kue ipak vaniji
od nerazumnih prohteva nekakve mlade ene.
Mukarac se izgleda pribliio, jer se razgovetno zauo njegov glas:
A ukoliko ne doe do prosidbe kako smo zamislili?
Mislite da bi vas mogla odbiti? Zauo se rezak smeh. E, u tom
sluaju, dragi moj grofe, posluiemo se drugim sredstvima.
Pria je, po poslednjem, neprijatnom akcentu u enskom glasu,
postala za viteza pomalo pretea, i sa nimalo lepim ishodom za
devojku koja je imala postati grofova supruga, i koja je oigledno
bila u nekim rodbinskim vezama sa glasom moda unuka?
Jedino to mi je od prepreka poznato, nastavio je enski glas sa
istom neumoljivou, jeste nekakav sumnjivi mali plemi koji se oko

52

nje vrzma, ali sa takvima ne bi trebalo da se ozbiljno zadravamo.

Mala svota, neki vojni in, moda malo zemlje ili sekretarstva i stvar
e biti sreena.
U trenutku kad je oekivao jo jedno mukarevo odobravanje,
zaulo se udaranje dirigentovog tapa, i Koronida i Ishis su
zapoeli, otkrivajui u prvoj sceni novu baletsku zvezdu, izvesnu
gospoicu Rikota, iji su noni lanci i listovi bili na velikom glasu.
Posle uvoda, gospoica je leprajui po sceni i pokazujui pomenute
listove i lanke sasvim izdano, dala na znanje publici da je zbog
neega vrlo uznemirena, to je publici u pesmi nagovetavala i
jedna druga prilika u vitekom oklopu i sa sjajnom perjanicom,
verovatno gospoiin otac u ovoj drami. Skoro nas je sramota da
priznamo, no raunajmo da su ljudske slabosti oprostive vitez je
sa pojavom lanaka i listova gospoice Rikota potpuno zapustio
praenje konverzacije koja je za njegov ivot, kako je promuurni
italac ve mogao naslutiti (verovatno stoga to se bilo koji
razgovor u Operi njemu ne bi prenosio) bila vana, i punu panju
posvetio ljupkoj pojavi na sceni. Gospoica Rikota je, uverivi sve
u svoju uznemirenost, napustila scenu praena toplim aplauzom i
mahanjem maramica, i vitez je ponovo pomislio na susednu lou:
sada se na crvenom atlasu kojim je bila prekrivena ograda pojavila
jedna smeurana enska ruka, sa ogromnim smaragdnim prstenom,
i drei lepezu. Razgovor se nije uo nekoliko trenutaka, dok enski
glas nije ponovo progovorio:
Imate sree. Ona je dola. Ruka na naslonu se nije pomerila, i
budua rtva je oigledno pokazana drugim nainom.
Vitez je takoe pogledao u loe prekoputa, i ugledao bar etrdeset
mladih ena u sedam redova loa. Dok je arao pogledom po njima,
ugledao je u treem redu loa vikonta i Leoninu, koji su oigledno
uli za vreme take gospoice Rikota.
Opera je zaamorila, jer se u narednoj sceni imao pojaviti Apolon, i
naulo se da e gospodin Terzini biti odeven u naroito fantastian

53

Sunev kostim. Vitez se konano odluio da malo jae proturi glavu

preko ograde susedne loe, ali u tom trenutku u njoj vie nikoga
nije bilo. Opti uzdah mu je ukazao da se fantastini Sunev kostim
upravo pokazao, i vitez je pogledao Leoninu u loi preko puta, koja je
usta zaklanjala lepezom, mogao bi se zakleti zbog smejanja.
Na prvoj pauzi, vitez je preao kod prijatelja, i tamo naao prilino
ljutitog vikonta, kome je obeana dobra predstava, i vrlo raspoloenu
Leoninu u jednostavnoj polonez haljini od sive svile sa volanima
od muslina boje aja; i vitez je, pokuavajui da vikonta oraspoloi
zajedljivim primedbama, potpuno zaboravio na razgovor koji je
sluao.

54

Jedno vee u Operi, drugi in

Tek to je neuteni Apolon (u fantastinom Sunevom kostimu)

objavio da, sem ljubavnim razoarenjem, njegove grudi plamte i
eu za osvetom, u lou dIrfeovih, u kojoj je sada gostovao i vitez od
Gijminoa, ue jedan lakej i sa reima Za gospoicu prui, duboko se
klanjajui, jedan smotuljak gospoici Dartoa. Pre nego to je Leonina
uspela da otvori usta sa pitanjem moe li se znati poiljalac, da bi
mogla da odlui hoe li se obavezati panjom nepoznatog porekla,
lakej je ve iezao, ostavljajui u loi opte suzdrano iznenaenje.
Vikont, premda je zadobio strog izraz lica, ne bi ni za ivu glavu pitao
za sadraj paketia ili za podatke o poiljaocu; a vitez od Gijminoa,
poto je samo za trenutak na licu zadrao izraz uvreenosti, odluio
je mudro da njegovo zavirivanje u tue poslove ne bude ove veeri
dva puta neuspeno. I poto se bolje namestio, kao da e sa posebnom
panjom sluati bezgranini reitativ linosti u Sunevom kostimu i
sa dvostrukim tenorskim podvaljkom, dobio je dosta dobar uvid u
paketi koji je Leonina, tobo nemarno, otvarala u krilu. U komadiu
opervaenog somota leala je srebrna kutijica vanredne izrade, i u
njoj jedna granica mirte i komadi svilene hartije na kojem je velikim
ovalnim slovima pisalo:
Otkako sam Vas video, robujem.
Vitez od Gijminoa je prezrivo nabrao nos na ovakvu siromanu
stilizaciju. Na vitezovo prilino olakanje, Leonina je bez crvenjenja,
uzdisanja, suavanja ili irenja zenica primila poruku (to su, koliko
je znao, bili glavni znaci zanimanja slabijeg nola), i tiho je pozvala
vikontovog slugu erara, koji je sedeo pri vratima. Koliko je uspeo da
uje, Leonina je upitala da li bi erar prepoznao lakeja koji je upravo
izaao, i poto je ovaj odgovorio potvrdno, predala mu je smotuljak
da ga istome vrati. Poznavajui erarovu upornost i tanost, Leon

55

nije morao sumnjati da e drznik biti propisno kanjen Leonininom

ravnodunou, i sa pravom mukom nezahvalnou usmerio je svu
panju na gospoicu Rikota, koja je upravo doskakutala na pozornicu
da pokua da se opravda pred svojim boanskim ljubavnikom.
Jo pre kraja Koronidinog opravdavanja, nepogreivi erar je pronaao
svog kolegu ispred jedne loe, i na svoje ogromno iznenaenje, grof od
avinjola, jer je to bio on, dobio je svoju poruku natrag neverovatnom
brzinom. Baronica je povratak srebrne kutijice propratila hladnim
pogledom i zakljuila da e tu biti potrebno vie napora.
ini mi se da imate suparnika, grofe.
Ne mogu imati suparnika ako jo nisam ni upoznao mladu baronicu,
odgovorio je tiho grof, promenivi boju lica prema plavom.
Bez uvrede, grofe, ali prva stvar e biti reiti se tog italijanskog
komedijanta.
Gaskonjskog.
Oh, svejedno koje meavine, ree nestrpljivo grofica maui
lepezom. ta imamo protiv njega?
Provereni kraljev neprijatelj.
To je barem pola ovog trulog grada. Je li poznat?
Dovoljno.
To naravno oteava reenje. Je li povezan nekim poslovima za
nekoga na koga bismo mogli raunati? Je li traio usluge, zatitu,
pomo od bilo kog koga poznajemo?
Mislim da nije.

56

 Vidite, a ipak ne bih rekla da je to neto ozbiljno, ree grofica gledajui

u lou preko puta. Ne izmenjuju poglede, nikakve panje... Moda
je upravo trenutak da se pojavite. Dodue, ponaanje te devojice sa
paketom pokazuje da je svojeglava; moraete se prilagoditi njenim
udima, bar dok je ne zadobijete. Kad ete ui u brlog tog monstruma?
Pod brlogom tog monstruma se podrazumevao salon vikonta
dIrfea, a sam monstrum je sedeo, besprekorno elegantan u svome
somotskom odelu boje kupine, sa veoma zadovoljnim licem zbog
dostojanstvenog dranja svoje neakinje.
Ve ove nedelje. Preporuio me je Grase, kao poznatog mecenu
slikara.
Oh, ne govorite mi o njima. Vie nema nijednog od tih nevaljalaca
koji vam nee preporuiti da se portretiete kako seete hleb, ili
trebite buve, ili ve neto to e biti ljudski i prirodno! No dobro,
glavno je da uete. Ako hoete moje miljenje o lepotici u sivom,
budite oprezni i nipoto ne idite na napadno udvaranje. Njoj e biti
potrebno malo protivdravnih i bezbonikih zaina tu baronica sa
nepoverenjem pogleda grofa, kao da ispituje koliko je sposoban da to
izvede i okrete se opet napred, ne mnogo zadovoljnog lica. Vano
je osigurati posede Dartoaovih, promrmlja za sebe.
Kada je gospoica Rikota uz ovacije zavrila svoje pokajanje, Leon
je pogledao u loe prekoputa, i najzad ugledao lice koje ga je toliko
kopkalo: pripadalo je u potpunosti ruci sa smaragdnim prstenom.
Njegova vlasnica, sedei kruto u haljini od tamno crvenog i alabaster
atlasa, sa kapicom na glavi, izgleda da je imala slian interes za publiku
prekoputa, ali Leon nije mogao slutiti da upravo u tom trenutku ona
kroz mali dvogled prati dogaaje u njihovoj loi. Mukarac koji ga
je zanimao bio je takoe u loi (Leon nije sumnjao da je re o istoj
linosti), ali je, kao i ranije, sedeo dovoljno duboko da se od njega ne
vidi nita sem siluete. Da je samo malo pustio na volju svojoj mati a
rei emo, na alost, da ju je Leon namerno sputavao, tvrdei da kodi

57

razmiljanju, vitez je mogao povezati razgovor, lica i paketi koji je

Leonina dobila, ali za to zaista nije bilo nikakvih logikih osnova.
Na sceni je itav roj gospoica u pesmi i igri nasluivao strani
Koronidin kraj zbog izdaje ljubavnika, i vikont se taman pomirio sa
sudbinom, odluivi da na miru razgleda publiku, kada je ugledao
lice koje mu se uinilo neprijatno poznatim. Prebirao je po svojim
seanjima, ne bi li otkrio odakle poznaje tu otru staru damu, kad mu
je odjednom pred oi izalo nekoliko jasnih slika: njegova uplakana
pokojna sestra, koja pokuava da smiri Petalu, a ova sipa gromove
i munje... upravo na gospou u loi preko puta! Baronica Dartoa,
Klelijina svekrva! U svojoj tadanjoj sebinosti, i jo uvek besan
na sebe i Petalu to je napustio Kristinu u Upsali, jedva je primetio
Klelijin strah i bledilo Petala ju je praktino ukrala iz ampanje. Za
njega je pojava suve grofice koja zahteva naslednika svoga sina bez
obzira na stanje majke, bila pravo iznenaenje. Ta osoba iz drugog
sveta, koja pokuava da Petali objasni vrednost i starinu poseda
Dartoaovih i obaveze mlade udovice da dete, zajedno sa naslednim
pravima, isporui na svet tamo gde baronskoj porodici odgovara,
potpuno ga je izbacila iz letargine tuge i pritajenog besa na Petalu,
i odjednom je shvatio (to nikada nije priznao), da je jedini izlaz za
njegovu slabanu sestru i njeno dete da ih on i Petala zatite. Dodue,
vikontov udeo je morao biti veoma mali, jer je Petala huktala i bljuvala
vatru kao karnevalski zmaj od papira. Ishod pokuaja da se Klelija
vrati baronici bio je da su Petala i baronica jedna drugoj uputile prvo
sarkastine, zatim uvredljive primedbe, i najzad uzajamna obeanja
da e jedna drugoj doi glave ili da e nebo na onu drugu poslati
prokletstvo, a sav vikontov udeo bio je da tei rasplakanu Kleliju, koja
se negde u polovini rasprave usudila da poeli da njeno dete bar neko
vreme ostane kod sestre. Na to je baronica poelela da dete stostruko
plati nerazumnost svoje proste majke. Baronica Dartoa! Ah, to je bila
osoba koja ga je posredno naterala da ostane uz svoje sestre, i da
pregori Kristinina suzna pisma!
Skoro nehotice, vikont se stresao. Imao je predoseanje da gleda
kroz dvogled upravo njihovu lou, i da zna ko je u njoj. Baroniino

58

zanimanje za Leoninu i njega, bio je siguran, nije moglo imati nikakve

dobre posledice po njih, a sa druge strane, dvadeset godina je prolo,
i ako bi baba to poelela, unuka bi morala da je vidi i upozna. Bilo
je tu i pitanje nasledstva, za koje je vikont naivno verovao da bi bilo
dovoljno galantno odrei ga se, ne pomiljajui na testamentarne
smetnje i preplitanja o kojima je baronica pre dvadeset godina htela
da govori, ali Petala za to nije imala strpljenja. Poneto uteen ovim
razmiljanjima, i siguran da ve ima spremna reenja ukoliko bi
se pojavili problemi sa mitskim udovitem koje je tako iznenada
izronilo iz mraka godina, vikont se posvetio jednom raunu sa mnogo
nepoznatih koji ga je ve dugo muio, i kad je ve dospeo do stanja
bliskog pospanosti, setio se da mu je Grase preporuio novo lice za
salon, jednog plemia koji izdano potpomae Muze (da je Grase za
tu preporuku dobio sto zlatnika, i za uzvrat dao samo mali karton za
salonski goblen na dvosedu, vikont nije znao). Plemievo ime bilo
je avinjol, i pri pomisli na to vikont se osmehnuo, mislei da kozji
sirevi vie pristaju Petali, i odluio da za to vee naloi Teofilu siprem
sa trufama, jarebice na kanapeu i lososa na dva mora.
Smrtne muke Koronidine u vatri izraavale su se dugo, melodiozno
i uz mnogo pirueta, i zavretak traginog baleta-opere je doekan
bez vidljive samilosti za junakinju, ali sa ogromnim oduevljenjem
publike za dekolte i ve suvie pominjane listove i lanke gospoice
Rikota. Vitez od Gijminoa bio je raspoloen za razgovor o iluzionizmu
pozorita, a Leonina manje. Jedina u ovoj trojci koja nita nije znala,
nikog nije prepoznala i nita nije ula, Leonina je osetila neku vrstu
teskobe i zabrinutosti koja je uskoro pokrila samozadovoljstvo u
sluaju sa paketiem. Dajmo enskim duevnim slutnjama puno
priznanje Leonina je pomno posmatrala koja e se vrata na loi
otvoriti kad je erar krenuo u potragu i tano je primetila da se to
desilo u loi u kojoj je sedeo jedan gospodin potpuno u senci, i jedna
ukruena stara gospoa uz ogradu, koja je cele veeri nije isputala
iz vida.

59

Ishis kod Koronide

Ne moe se rei da grof od avinjola nije bio privlaan mukarac,

niti da nije imao nesumnjive otmenosti u pokretima i vetine u
izraavanju; to su, uostalom, potvrivali i njegovi uspesi kod slabijeg
pola. Moda je sam grof bio preterano svestan toga. U svakome
sluaju, kada se pojavio kod vikonta jednog petka, u drutvu sa
Graseom, izazvao je podeljene utiske: vikontu se dopala njegova
sigurna i malo nadmena uzdranost, gosti su bili oarani preteranim
Graseovim priama o grofovoj dareljivosti, a Leonina je hladno
doekala novog gosta, potujui svoje unutranje glasove. Vikont i
neaka su malo otezali sa veerom, jer je vitez od Gijminoa nagovestio
da e kasniti, i u tome oekivanju grof je zapoeo utiv razgovor sa
vikontom, pokazavi dosta dobro poznavanje perspektive, i laskajui
malo previe prisutnima. Leonina se uopte nije uputala u razgovor,
i grof od avinjola je zakljuio, to nimalo ne ide u prilog njegovoj
pameti, da je re o devojakoj stidljivosti. Tako je udvaranje gospoici
Dartoa zapoeo uhodano, davanjem jednostavnih komplimenata
koje e ona moi razumeti. Leonina je sedela na svojoj omiljenoj
crvenoj stolici kraj ujakovog sekretera, smerno sputenih kapaka,
jedna od ujakovih maaka (siva i veoma debela) pokuavala je da
dohvati kianku koja je krasila zavretak veza na grofovom rukavu
i ovu idilinu scenu ugledao je vitez od Gijminoa stupivi u ujakove
odaje. Upravo u tome trenutku, Leonina je obavetena da joj oi
sjaje kao zvezde, a maka se dokopala kianke i grofovog zglavka,
te je emotivni vrhunac prizora oznaen glasnim grofovim uzvikom,
i njegovim brzim pokuajima da zabauri dogaaj. Za vreme veere,
Leon je blistao u razgovoru, a grof je samo paljivo posmatrao skup,
i slao duge i pune znaenja poglede Leonini. Istini za volju, ova
mlada dama, nenaviknuta na uobiajeno udvaranje sem u looj
knjievnosti posmatrala je grofa sa nesmanjenom radoznalou i
stalno na ivici smeha, to je njenom pogledu davalo ono privlano

60

svetlucanje; oni koji su je poznavali, bili bi sa pojavom svetlucanja

oprezniji, ali je grof od avinjola to protumaio kao nesumnjiv dokaz
sopstvenog uspeha, i neosetno je srljao u propast. A ona je poela
ve od slatkia. Prvo je Leonina upitala za novosti sa skuptine
stalea, i Leon je sa zadovoljstvom preuzeo obavezu da drutvo o
tome obavesti; negde pred kraj izvetaja, opazilo se da je grofovo
lice iz osnova promenilo boju, ali nije nita rekao. Sledila je rasprava
o stanju filosofije u Francuskoj, u kojoj je Segije nazvan magarcem;
grof je pokuao da odbrani pokojnog ministra, ali su ga doekali
navodi iz uvene zabrane Volterovih dela. Vikont je pokuao da
smiri zaveru koja se oigledno raspirivala za stolom, i skrenuo je
razgovor na galantne teme, no Leonina kao da je samo to ekala, i
iznela je raspoloenom drutvu jednu sasvim lukijanovsku27 pohvalu
udvaranju, u kojoj su stalni epiteti iz udvarakog arsenala, uzdasi,
pogledi i nagovetaji izvrgnuti ruglu, a udvaraki uspesi, na grofov
uas, uporeeni sa uspesima kraljevim u austrijskoj politici i u
kolonijama. Gospoica Dartoa je tako pokazala svoje pravo lice, i
grofovi oseaji prema njoj bili su potpuno smeani; moda je samo
trebalo pokloniti vie panje spojevima u kojima se sudaraju elja za
posedovanjem i elja za osvetom, ali Leonina, u svome detinjastom
trijumfu nad antipatinom osobom, nije htela da obraa panju na
grofovo duevno stanje ili, tanije, nije smatrala da grof moe imati
bilo kakve blie veze sa njom.
Na nesreu, tu je bio i vitez koji je iz zadovoljstva razgovora raspirivao
Leoninine duhovitosti, uz dodatno uivanje to se jedan dosta tipian
plemi malko stavlja na vatru. Grof je mogao zakljuiti uglavnom da
su pretpostavke baronice Dartoa tane, to joj je uskoro i predoio.
Narednog petka tetka nije pokazala nikakvu elju da priziva k
sebi uglaene grofove de avinjol je, posle mnogih dugih i tunih
pogleda, poklonio Leonini bro sa bisernim kapljicama, koji je ona
hladno odbila, sa neugodnim oseanjem da se to ponavlja, i njena
nasluivanja oko poruke u pozoritu postala su jasnija.
27 Po grkom satiriaru Lukijanu, koji se u svojim spisima narugao i ivima i
mrtvima.

61

Vikont i njegova neaka bili su primili grofa kao jedan od dokaza

mogunosti razumevanja meu razliitim oveijim primercima
vikont, dodue, vie i dobronamernije, a Leonina sa svom mladalakom
nestrpljivou, i postepeno grofovo sve ee boravljenje u njihovoj
kui tumaili su sa onom bezbrinou ljudi kojima su vaniji dalji
ciljevi: grof nikome nije bio naroito drag, ali je upotpunjavao arenilo
ljudi koji su se pojavljivali, i nije bilo razloga da bilo kome uini neto
naao. De avinjol nije mnogo uestvovao u razgovorima, i svoje vreme
u salonu sve je vie posveivao okruujui gospoicu Dartoa svojim
prisustvom. U salonu, dodue, to se manje primeivalo, jer je Leonina
nalazila naina da zapodene arku sa Leonom i iupa se iz mlake bare
grofovih laskanja i pogleda; ali grof se misteriozno pojavljivao na svim
drugim mestima gde bi izala Leonina, u etnji, pozoritu, na izletima,
i okruivao je znacima simpatija svog gospodstva: poto je nakit, na
olakanje baronice Dartoa, odbijen, trokovi udvaranja Leonini sveli su
se na cvee, voe i poslastice, i zlosrena neakinja vikonta dIrfea bila
je svuda obasipana buketiima i kotaricama koji su, po modi epohe, bili
itava ljubavna pisma na jezicima cvea i plodova. Leonina je odustala
od itanja ve pri treoj biljnoj poruci, i ljubavni uzdasi grofa od avinjola
postali su najvea zabava enske sluinadi u kui: od jedne srane boli
sa probadanjima njenih oiju deda dIrfe je dobio matovit kompot, od
obeanja nebesnih milina u naruju dragog nainjen je ukras za opremu
vikontovog vranca, a jedna naroito strasna poruka sa mnogo ljubomore,
sumnje i gubljenja glave podmetnuta je tetki za njen noni stoi.
Sve ove panje nisu mogle umai oku viteza od Gijminoa, i on ih je
posmatrao sa mnogo zabavljanja i nekakvom lakom uvreenou,
koja ni njemu samom nije bila sasvim jasna. Sa jedne strane,
Leoninino ponaanje prema grofovom udvaranju veoma mu je
godilo, ali grofovo stalno pojavljivanje je ve bilo blizu granica
njegovog strpljenja i mere utivosti koju je trebalo pokazivati prema
vikontovoj kui. Da bi situacija bilo gora, tetka Petala je, kako se to
kod nje obino deavalo, sasvim iznenada primetila uestalost pojave
grofa od avinjola, i smatrala je da tu plemiku protuvu treba to pre
izbaciti iz kue, kao i da taj zadatak nekako treba da izvede Leon.

62

Prolee 1779. bilo je previe toplo i bujno, previe pranjavo i sparno,

i vikont ga je teko podnosio. Jednoga prepodneva, dok je po ko zna
koji put ispitivao model pumpe za mali vonjak, i dok se njegova
radna soba polako punila vodom, a on sam nemonim besom, najavio
je erar grofa od avinjola. To je moralo biti neto izuzetno, jer grof
nije poseivao vikonta van sastanaka petkom, i vikont se s tekom
mukom uzdrao da bi primio gosta.
Grof od avinjola je uetao u biblioteku, sav ulaten u nebesno
plavom satenu. Posle otmeno sainjenog uvodnog dela, u kojem su
se nali i izvinjenje zbog ometanja u nevreme, i izrazito potovanje
linosti samog vikonta i ugleda kue, i najbolje namere govornika,
grof je polako nagovestio da je stvar zbog koje dolazi sasvim line
prirode, i da se nada vikontovom razumevanju. Rei su zvuale
ozbiljno, i vikont je pokuao da zaboravi neprijatnu injenicu da mu
je levi rukav mokar i da posveti panju grofovim problemima.
Vi znate, vikonte, da ja prema vaoj neaki gajim najistije potovanje
i naklonost, ree grof.
Naravno, naravno, odmahnu rukom vikont, nestrpljiv da uje o
emu je re.
Gospoica je takoe dobroga porekla, ree grof i naini znaajnu
pauzu, i pogleda vikonta pravo u oi, ispod svojih polukrunih obrva.
Gospoica po svemu zasluuje sreu i blagostanje.
Mislim da ih i ima, ree siroti vikont, koji jo nije uhvatio smisao
razgovora.
To je ono to mi je potpuno jasno, ree grof uz irok osmeh. Vi
ste, kao njen staratelj, svakako pomiljali i na njenu budunost, i
sigurnost u kojoj e se rascvetavati njene krasne osobine.
Istini za volju, nisam, ree vikont.

63

 Ja ne mislim, dragi vikonte, da je moja linost najpogodnija, niti da

moje osobine nadmauju druge ljude; ali poteno ime i ugled moje
porodice me pomalo ohrabruju, a jo vie naklonost vae neake. Ja
vas molim, vikonte, da mi date ruku svoje neake i obezbedite nam
veitu sreu.
Vikont je u jednom kratkom trenutku pomislio da je najbolje da se sad
vrati svojoj pumpi, i napravi se da nita nije uo, kako je to u najveim
svaama inio sa Petalom. Zatim pomisli da mu se priinjava, ali mu
je kapanje vode iz rukava i dodirom i zvukom ruilo tu iluziju. Grof je
i dalje sedeo u polutami preko puta, sa najlepim osmehom.
Ja nisam Leoninin gospodar, grofe, najzad ree tiho.
Meni je samo vano da imam vau naklonost, vikonte, ree meko
grof. Leonininu, kako mi se ini, ve imam, i ne bih eleo da se bilo
ta neskladno desi u ovome meni toliko dragom krugu.
Potpuno je nevano imate li ili nemate moju naklonost, ree
vikont otro. Vano je ta misli moja neaka... i gospoa Rozenem,
naravno, skoro uskliknu, setivi se najteeg oruja. No ni ja ni moja
sestra neemo biti na putu Leonininoj srei, uveravam vas, zakljui
vikont uz izvetaen osmeh. Vie ja ne mogu da vam kaem.
Rekli ste mi dovoljno, ree grof diui se. Ostaje mi da se nadam
da e se sve ostvariti to bre. I uz dubok naklon, on napusti potpuno
pometenog vikonta.
Vikont Aristid bio je ovek jakih nerava i u najboljim poznim
godinama; no kad je grof izaao, sve to je vikont mogao da smisli
bilo je da se stuti kod dede dIrfea.
Deda je sa Leonom upravo reavao pitanje levog krila kod Farsale28
28 Bitka izmeu Cezara i Pompeja kod gradia Farsale, na rubu tesalske ravnice u
centralnoj Grkoj. U ovom sukobu, godine 49. pre nae ere, Cezar je potukao Pompeja.

64

na kuhinjskom stolu, kad je vikont uleteo, prilino usplahiren, u

neprikosnoveno carstvo svog oca.
Grof od avinjola je upravo zaprosio Leoninu, izusti vikont.
Deda die glavu sa tvrave, predstavljene komadom hleba, i ree
umirujue:
Je li to jedan kico to se razmee cveem? Samo pusti Petalu da ga
proreeta. Uostalom, ti si doveo grofove da vrljaju po kui. I spusti se
ponovo do levog krila, ispod farsalske akropole.
Vikont je predviao ponaanje svog oca, i potajno je eleo da bude
uteen i uveren kako sve to nema znaaja. Tu je, meutim, stajao i
vitez od Gijminoa, ukopan na prvu izjavu, potpuno bled i stisnutih
vilica. To je potrajalo samo nekoliko trenutaka, ali je osetljivom
vikontu Aristidu bilo dovoljno da se zavese nad navodnjavajuim
mainama dignu, i da shvati kako ovaj mladi ovek voli njegovu
neaku, kako ona verovatno voli njega, i kako bi od svih mangupa na
ovome svetu moda mogao da je uda za ovoga ovde, kao i verovatnu
injenicu da je preterano zapustio svoju sestru, koja bi ga o tome
mogla obavestiti jo mnogo meseci ranije, koja bi ga mogla spreiti da
dovodi grofove, i koju sad brzo treba pozvati.
Nemoj mi rei da se njoj svia dvorski papagaj, progovori deda iza
Pompejevog taba.
Ne, ree vikont. Mislim da ne.
Izvinjavam se zbog uplitanja u porodine stvari, ree vitez od
Gijminoa neto malo promuklim glasom, ali moda je najbolje
pustiti samu gospoicu Dartoa da odlui.
Neka se usudi, ree deda. Nastavak je promrmljao, ali se na kraju
zaulo: ...njol.

65

Nastalo je muklo utanje, remeeno jedino dedinim tihim siktanjem.

Nisam vam ispriao, oe, a ne znam ni zato mi sad to pada na
pamet, ree vikont. Nedavno sam video baronicu Dartoa u operi.
Nesposobni mekuac! ciknu deda, oborivi farsalsku tvravu na
Pompejev tab. To je njeno maslo! Pa naravno! Ti miji snabdevai,
avinjoli, su nekakav rod sa njima! Sea li se uopte ta nam je ta
zmija priala o testamentu? Kad Leonina napuni dvadeset i jednu
godinu, ukoliko nije udata i nema naslednika, preuzima nadzor nad
nasledstvom, a ukoliko jeste, deo za mukog naslednika, a to su dve
treine, nadgleda do punoletstva njena porodica! Na ta si mislio ovih
dvadeset godina!
Zaboga, oe, ree vikont drhtavim glasom, prvo, tog se nasledstva
Leonina moe odrei...
Za njih je to isto, dragi nerazumni sine, jer u tom sluaju pripada
naslednicima njene majke, a to si ti sa svojom sestrom! Jo gore! Jesi
li se moda nadao da e se Dartoaovi neega odrei?
Ali, oe, Leonina se ne mora udati...
Nadam se da ne, ree deda. U njihove metode nemam ba nikakvog
poverenja.
Nastalo je opet utanje, a onda su sva trojica progovorila istovremeno,
i to jakim glasom. Deda DIrfe:
Moram li ja sa osamdeset godina sve da pamtim!
Vikont Aristid:
Besmisleno strahovanje!
Vitez od Gijminoa:
Ne bih eleo da vas vie zadravam!

66

I to je tako zazvualo da je Teofil dotrao iz kuhinje sa dopola vezanim

jastogom na dasci, a na vratima sa druge strane pojavila se kraljevska
figura tetke Petale.
Mora se, istine radi, priznati da je tetka Petala ponekad umela da
se uzdrava i prua primer razumnog ponaanja. Dok su sva tri
gospodina jo stajala, prilino uzbuena, Petala je sela, namestila
peeve svoje haljine, i smirenim glasom zamolila za objanjenje.
Takoe istine radi, mora se priznati da ta stanja nisu veoma dugo
trajala, i posle tri vikontove reenice, kraljevska figura je skoila i
natprirodno jakim glasom izjavila da e lino zadaviti nitavnog
grofa. Vitez od Gijminoa je opet pokuao da se izvue iz porodinog
razgovora, ali mu je nareeno da sedne.
Savetovanje je nastavljeno koliko toliko normalnim nainima
sporazumevanja, i zakljueno je da Leonini treba prepustiti da po
svojoj volji odgovori grofu, naravno odreno. Reeno je takoe da joj
se o pretpostavki da je grof agent njene babe i o testamentu zasad
nita ne govori, i tom prilikom je od Petale traena asna re da
nee nita rei; izraz lica gospoe Rozenem bio je takav da je zahtev
ponovljen tri puta. Takoe je reeno da se grof zasad ne priputa istoj
gospoi, jer situacija jo nije tako ozbiljna.
Vitez od Gijminoa je otpratio vikonta Aristida do njegovih odaja, dosta
uznemiren i zamiljen, mislei najvie na jedan razgovor u operi koji
je nedavno prislukivao, i na samim vratima, obratio se vikontu:
Jasno vam je, dragi vikonte, da je meni istovremeno ao to
sam svedok porodinih nevolja, i milo to mi poklanjate dovoljno
poverenja da ih sa vama delim. Ukoliko bi bilo potrebno imati i neki
jo jai razlog, molim vas da raspolaete mojom linou kako vam
se uini da je potrebno i bez prethodnog obavetavanja; moete me
proglasiti ranijim proscem, neobjavljenim verenikom, ili bilo ime to
bi vam pomoglo.

67

I sa tim reima, vitez se oprosti, ostavljajui vikonta sa srcem punim

simpatija za svoju linost i strepnjama za budunost.
Za sve to vreme, Leonina, koja je odluila da to jutro lenstvuje, itala
je zavrna poglavlja Robinsona Krusoa u tetkinom budoaru, potpuno
nesvesna da je ve dvaput zaproena, da je pred njom odluka o
znatnom delu bogatstva Dartoaovih, da se oko nje pletu mrane
spletke i da je Brut njenih snova sebi priznao da za nju mari.

68

Glava III
Izazov Dvoboj Patnje due i tela Bolest grofice
od avinjola

Nada, bludnica velika, mnogim ljudima pomae,

a mnogima je dim nestalnih, praznih elja;
ne znadu to im gamie,
dok arki oganj im noge ne opri.
(Sofokle, Antigona)

A to se tie smelosti, zar Ljubav

Nije ko Herkul, to se neprestano
Uspinje uz drvee Hesperida?
Otroumna je ona kao Sfinga...
(ekspir, Nenagraeni ljubavni trud)

Tako da blagu smrt mi Artemida podari asna

odmah sada, da tuna u dui ne satirem ivot
eznui za muem dragim i njegovom odlikom svakom,
jer med Ahejcima svima on junak odlian bee.
(Homer, Odiseja)

69

Izazov

Sigurnost grofa od avinjola nije bila samo posledica njegovog nesigurnog rasuivanja ili pomanjkanja logike; injenica da ga je Leonina
uglavnom odbijala, bila je lako prekrivena njegovim, koliko tradicionalno plemikim i tradicionalno mukim uverenjem da kod slabijeg
i nieg mora uspeti, toliko i velikim poverenjem u prodorni um baronice Dartoa, koju je pokretao jo jai poriv od posedovanja jednog
oveka: posedovanje zemlje. Tako je i iz razgovora sa ujakom, koji se
mudro povlaio, izaao rairenih krila i samopouzdan, spreman da
Leoninu slae u pogledu ujakove naklonosti sa istom onom lakoom
sa kojom je ujaka slagao o Leonininoj.
Samo dan kasnije, najavio se grof Leonini u rano popodne. Jo
elegantniji i sjajniji nego kod ujaka, saekao je gospoicu Dartoa
naslonjen na prozor, u setnoj pozi i donekle crvena lica. Ona se
pojavila u jednoj skromnoj mantua-haljini tamno sive boje, i kao
par su sasvim liili na par paunova nakinureni mujak u azuru i
purpuru, i neupadljiva enka.
Nisam eleo da vas uznemiravam usred dana, ree grof, ali je pitanje
o kojem sam eleo da zatraim vau milost i razumevanje sada veoma
vano. Razgovarao sam, naime, sa vaim ujakom i on nije imao nita
protiv molbe koju u vam uputiti: ja vas molim da mi date svoju ruku.
Ovo je sve bilo izgovoreno u jednom dahu, i onda nastade pauza. Leonina je mirno sela u fotelju preko puta grofa, i pogledala ga pravo u oi:
Ako se ne varam, grofe, uvek sam vam davala na znanje da, pored
najdubljeg potovanja, ne mogu prihvatiti vae simpatije koje prelaze
okvire ljubaznog razgovora. Po emu ste zakljuili da me moete
opteretiti molbom koja zahteva neposredan odgovor? Vi vrlo dobro
znate, a ja jo bolje, ta moe da znai to to moj ujak nema nita

70

protiv: samo to da mi prirodno ostavlja svu mogunost odluivanja.

A ja vam ponavljam, grofe, da vas veoma potujem i da moje odbijanje
ne znai ni uvredu, ni poniavanje. Ima toliko devojaka koje vas
mnogo vie zasluuju od mene, Leonina se blago osmehnu ja se
jednostavno ne oseam spremnom za brak.
Gospoica Dartoa je u nekim svojim uverenjima bila beskrajno
naivna na primer u uverenju da se sa ljudima sve moe postii
razumevanjem i odmerenim razgovorom; grof od avinjola je,
meutim, primetio samo da je bezrazlono odbijen, kao zapravo i
kod ujaka, i u njemu se poeo raati tihi bes na ove uobraene male
plemie. On se od ovog poetnog oseanja uzdra, i ree:
Ja pamtim, Leonina, sve to ste mi rekli. No nemojte prenagljivati
sa odlukama; i sami kaete da se ne oseate spremnom za brak ne
znai li to da ni vaa oseanja nisu sasvim odreena, i da se mogu
promeniti i prema meni?
To je bio dosta lep obrt, i Leonina je u sebi morala priznati grofu
da se veto izvlai; mogla je moda zaustaviti razgovor u toj taki, i
odgoditi odluivanje za neku budunost u kojoj bi se njena oseanja
promenila. Leonina, meutim, nije htela ni da zavarava grofa niti da
sebe optereuje neeljenim udvaranjem, i zato mu ree:
Nema smisla da oduzimam deo vaeg vremena, niti da vas
uljuljkujem jalovim nadama, Robere. Treba li da vam kaem da sam
duboko poastvovana i dirnuta vaom panjom i naklonou, ali
da prema vama ne oseam to to vi oseate prema meni, i da stoga
nemam nikakvih ljudskih prava da svoju sudbinu poveem sa vaom!
Ljudska prava! prasnu grof, ali odmah dade svom glasu umiljatiju
notu, mislite li da je ljudsko pravo da nekoga uinite nesrenim?
Svakako manje strano je unesreiti na samom poetku samo jednu,
nego dve ljudske individue, ree Leonina.

71

 Vi ete mi oprostiti, Leonina, ali ljubav ini oveka slepim: nikako

ne mogu da zamislim koje bi to strane oblike poprimila naa brana
veza.
Ali ja vas ne volim, Robere, ree Leonina vrstim glasom, i gledajui
ga i dalje pravo u oi. To je osnovno to je trebalo rei, i ao mi je
to ste me naterali da vam to kaem. Ja vrsto verujem da se jedino
ljubavlju moe graditi zajedniki ivot.
Same rei gospoice Dartoa nisu toliko pogodile grofa, koji je uostalom
sa sve manje panje pratio razgovor, koliko to obasjano lice, lieno
stida i licemerja, koje je vie nego neumitno dokazivalo istinitost
njenih rei. Grof izgubi svoju eleganciju, klee pred nju i stade joj
ljubiti ruke. Leonina se napola pridignu, razapeta izmeu nagona da
ga odgurne i ganuta milosrem prema biu koje pati; milosre prema
biima koja pate nije, na alost, najpreporuljivije oseanje prema
onima koji nisu pokrenuti istim oseanjima, i grof je ovo neznatno
oklevanje shvatio kao poputanje: to mu dade hrabrosti, i on strasno
zagrli Leoninu i obasu je poljupcima. Nije mogao nainiti veu
greku. Bio je dovoljan samo jedan udar Leoninine cipelice u grofov
lanak da je on naglo oslobodi zagrljaja, i da je ugleda zaplamtelu
od besa. Ona popravi nabore svoje haljine i potegnu uzicu od zvona,
trudei se da svojim drhtavim rukama da to mirnije pokrete. erar se
pojavi, i gospoica Dartoa ree ledenim glasom:
Otpratiete grofa. I okrete lea.
Grof izae bez rei, tamno crvenog lica i s mukom se suzdravajui
da ne udari erara, kako je obino udarao svoju poslugu u trenucima
besa. Silazei niz stepenice, sudari se sa vitezom od Gijminoa, koji je
upravo dolazio na dalje savetovanje sa ujakom i tetkom. Razbenjeni
grof je u svojoj glavi mogao zamisliti samo jedan razlog to ga je
devojka odbila i to je mogao, kako je baronica i predvidela, biti samo
ovaj nedostojnik. Tako je vitez od Gijminoa, koji je zastao da se utivo
pozdravi, dobio samo jedan zakrvavljen i divlji pogled, i grof se sjurio

72

niz stepenice, zalupivi jako vratima za sobom. Na spratu je Leona

ekalo jo jedno iznenaenje u salonu je sa ujakom sedela Leonina,
potpuno bleda i stisnutih usana, koja ga je ovla pozdravila i odmah
se izgubila u biblioteci. Vitez od Gijminoa je shvatio da je do neke
scene dolo, i dobro je pretpostavio da je grof odbijen. Vie i nije bilo
razloga da se sa ujakom dogovara; mogli su samo ekati na reakcije
uvreenog grofa.
Ve predvee, stiglo je pismo od grofa, koje Leonina nije nikome
pokazala; u njemu je grof od avinjola obavetavao gospoicu
Dartoa da svoju branu ponudu smatra vaeom, jer mu nije iznela
nikakve dostatne razloge protiv toga, niti zakonske smetnje, niti ve
postojeu veridbu, pa prema tome ima gospoica Dartoa smatrati da
je zaproena, i ponaati se shodno tome. Da je situacija bila drugaija,
i da na rukama nije nosila modre uspomene grofovog nasilnitva,
Leoninu bi pismo beskrajno zabavilo; ovako je, na alost, posledica
bila da se gospoica Dartoa po prvi put u ivotu osetila ponienom i
ugroenom, i da je o narednim danima poela pomiljati sa strahom.
Povuena u svoje odaje, ne obavetavajui nikoga, i ne primeujui
da zapravo svi znaju, sedela je Leonina nad zaboravljenom knjigom,
oekujui da neko doe i da je utei; i to je due sedela, to joj je jasnije
bivalo da ne eli ni tihog i odmerenog ujaka, ni tetkino komeanje, ve
nekoga zbog koga joj je i grof i svako drugi bio neprijatan i smean, i
na svoje uenje je uviala da je to Leon, ili tanije njegovo rame na
kojem bi se sita isplakala. Zatim bi joj od te pomisli i od neoekivanog
stida pojurila krv u glavu, pa bi odmah opet zaplakala.
Ukratko, kada se Leonina narednog jutra pojavila u maloj trpezariji
pruala je, ne znajui, potpunu sliku zaljubljene device iz slabih
romana: bleda, neprirodno crvenih obraza, zamuena pogleda,
drhtavih usana, uzdiui i krei ruke, sela je za sto ne primeujui
da je ostatak porodice posmatra sa zaprepaenjem. U potpunoj
tiini, deda je ispio podmetnuti biljni aj, ujak je neispavanim oima
arao po odaji, a tetka je stisnutih usana ispitivala njeno lice. Poto
je nad netaknutim hlepiima ispred Leonine prolo ve nekoliko

73

izukrtanih pogleda ostalih lanova porodice, ujak se zakaljao i jako

izmenjenim glasom rekao:
Drago moje dete, niko te ne moe naterati da odgovori na prosidbu
grofa od avinjola, ako to nee. Ako ti je neprijatno ili on bude
nastojao, dogovorili smo se sa Leonom da grofu kaemo kako te je
zaprosio jo pre tvog punoletstva.
Da je ujak samo naslutio kakav e biti odgovor na ovaj predlog, ne
bi uopte silazio u trpezariju: Leonina je skoila sa nerazumljivim
krikom, oborivi sve to je bilo ispred nje na stolu, i pre no to se bilo
ko snaao, odjurila gore. Tetka se prva pomerila, i svi su pojurili za
njom, da bi se nali ispred njene spavae sobe, zakljuane iznutra i
sa jecanjem koje se jasno ulo. Na kucanje i tiho dozivanje, iz sobe se
zau glas isprekidan plaem:
Zabranjujem vam! Zabranjujem vam!
Petala se odmaknu od vrata, i oajna sede na taburet u hodniku.
Mi smo hitra uma taman koliko tvoje cevi za navodnjavanje,
Aristide; dete je oigledno zaljubljeno jo ako je to sluaj i sa sirotim
vitezom, koji pokuava da pomogne tri zabludela starca, bie najbolje
da se za godinu dana izgubimo negde na selu, i pustimo da se stvari
same srede.
Ali tu je grof od avinjola, Petala.
Tetka uze dah da jo neto doda poznatoj i mnogo obraivanoj temi
uvoenja podlih aristokrata u kuu, ali se predomisli i samo huknu.
Bie dvoboja, ree zlokobno deda dIrfe.
Oh, kojeta, otrese Petala rukom. Ako je aristokrata, ipak nije
ivotinja. Uostalom, to je zabranjeno.

74

 I ne mislim na njega, ree deda dIrfe, ali ako ideja o suparniku

padne na pamet nekom drugom...
Oe, molim vas, prestanite sa arhainim proroanstvima, ree
Aristid. Ja ne vidim ta bi zli duh na kojeg mislite, odnosno baronica
Dartoa, dobila bilo kakvom aferom sa suparnicima.
Vikont Aristid zaista nije video nikakvu kombinaciju u kojoj
bi suparnitvo bilo kojim ishodom pribliilo grofa i baronicu
zajednikom cilju. Baronica je, meutim, nasluivala moguu slabu
taku inae jedinstvene porodice dIrfe Rozenem Dartoa, i kao svi
ljudi zlih namera, predviala je tano. Zato bi mlada devojka odbila
zgodnog, uglednog i bogatog plemia, ako ne zato to voli drugoga?
Ko je taj ko se stalno via sa njom, i oigledno joj to prija? Vitez od
Gijminoa. Dakle, sve to se ima uiniti da bi se devojka privolela
zgodnom, uglednom i bogatom plemiu i ostavila siromanog i
neuglednog malog plemia, jeste da se mali plemi ukloni, i da se
sa njim ukloni romantina magla koja pokriva devojino rasuivanje.
Vitez od Gijminoa nikad nije imao vie razloga da se boji jedne ene.
Kada je prvobitni bes proao grofa od avinjola, shvatio je da se moe
pouzdati jo jedino u matovitost baronice Dartoa; i kada je, nekoliko
dana docnije izaao iz njene pariske kue, izgledalo mu je da e se
plan moi izvesti. Ne moemo biti toliko nepravedni da tvrdimo kako
grof nije zavoleo gospoicu Dartoa ta je ljubav, meutim, u skladu
sa grofovom prirodom, prela u estoku elju za posedovanjem koja
nije bila liena ni osvetoljubivosti.
U meuvremenu, u kui na uglu Veverijeg prolaza desile su se
promene koje kao da su nagovetavale nesreu: oba salona su
odgoena, tetka je stalno sedela sa svojim bratom, deda se popeo
do sinovljevih odaja, a Leonina je izbegavala da se sretne sa vitezom
od Gijminoa, uasnuta pomilju da bi se veridba iz milosra mogla
spomenuti.

75

A 29. maja uvee pala je prekrasna prolena kia, i Leon je otvorio

sve prozore na koiji dok ga je akomino vozio prema Veverijem
prolazu. Dok je sluga uterivao konje u talu, vitez je sa uivanjem
stajao na dvoritu i sluao ujednaeni um. Nije ni primetio jednu
senku koja se odlepila od zida i prila mu, sve dok nije uo korake
sasvim blizu sebe. On otvori oi, i prepozna grofa od avinjola,
umotanog u ogrta.
Dobro vee, grofe, ree Leon. Idete li gore?
Vae uvrede su mi sasvim nepodnoljive, ree polako grof.
Urazumite se, de avinjol; ja sam vam postavio obino pitanje. ta
biste inae radili u dvoritu?
Moda vas ekam.
Razgovor je poprimio neprijatan ton, i Leon se hladno pokloni:
Stojim vam na raspolaganju.
Vi napadate i vreate moju verenicu, ree grof od avinjola muklo.
Leonu je prekipelo.
Nije li moda obrnuto, grofe, ree on sarkastino.
Ako je grof i hteo da bezrazlono izazove, ovaj udarac ga je otpravio
u stanje neuzdranog besa. On sa tihom psovkom polete na Leona, i
nalete na njegovu dosta vrstu pesnicu. Vitez ga nije udario, ve samo
zaustavio, to je na grofa delovalo kao novo ponienje. On prosikta:
Moraete mi pruiti zadovoljenje!
Sa zadovoljstvom.

76

 Prekosutra?
Prekosutra, u pet ujutro, na milju ispred Barbizona, sa leve strane
puta. Moji svedoci su kapetan Bursinjak i moj sluga akomino.
Oruje, ma. I tu se Leon nakloni i ode ne okreui se u kuu.
Grof ostade na dvoritu; morao bi biti zadovoljan, jer je uspeno izveo
prvi deo plana izazvao je viteza na dvoboj. Smirivao se jo nekoliko
trenutaka, pod budnim okom akomina sakrivenog u tali, i onda
krenuo prema svojim koijama na ulicu. Sve je zapravo ilo dobro,
ako se ne rauna njegovo preterano uzbuenje: vitez je izazvan, kao
izazvani je otkrio svedoke, to je bilo veoma vano. Mesto je bilo
povoljno, i ostalo je jo samo da se pripreme detalji.
Leon je uao kod ujaka Aristida neto malo blei nego obino, a
mokra kosa je pojaavala njegov zabrinut izgled. Kako je potpuno
zaboravio da poalje akomina napred, zatekao je zbunjenu
Leoninu, koja je potonula u svoj vez, ne pogledavi ga nijedanput
cele veeri. Razgovor je zastajkivao, jer je bilo oito da saoptenja
nisu za iri krug, a Leon je oajniki pokuavao da uhvati bar jedan
pogled ene za koju e se prekosutra boriti. Najzad se Leonina
povukla, uz nerazumljiva izvinjenja, i Leon je uspeo da ujaku ispria
ta se upravo desilo.
To je zamka! uzviknuo je vikont guei se.
Naravno. Ali obojica podjednako ulaemo.
Jeste li sigurni, vitee? Taj ovek moe biti znatno opasniji nego to
vam izgleda. Zar ne moete da se uklonite tom smenom i alosnom
obiaju?
Meni dvoboj nije nita maije odvratan no vama, ree Leon. Ali
mislim da je ovaj neizbean. Za vau neaku, uostalom, dvoboj u oba
sluaja ima isti ishod reie se grofovog proenja.

77

 Zaboga, Leone, ne govorite tako. Nita nije vanije od ljudskog

ivota, a moja neaka ga je i dosad uspeno odbijala. Znate li da se
poslednji put usudio da je napadne usred ove kue? Sad to mogu da
vam kaem.
Bio je red na Leona da se razbesni.
Nitavilo, procedi on.
Poznato mi je da ste astan ovek, vitee, ali i mnogo vie od toga
uman i pronicljiv. Potpuno je besmisleno da takav ulazi u ivotinjske
okraje sa beznaajnima. A ja... ne mislim samo na vas, ve i na moju
neaku... moju porodicu, na sebe, konano. Vi ste mi kao sin, Leone,
zavri vikont neim to je skoro liilo na jecaj.
Nemojte me toliko potcenjivati, osmehnu se Leon.
Hteo sam da kaem to, Leone, da je mogue raznim nainima
spreiti bezumlje, a da vaa ast ostane nedirnuta. To bih ak veoma
lako mogao izvesti...
Neu dozvoliti da uinite nita to bi dotaklo vau ast, ili vas dovelo
u vezu sa ljudima koje prezirete, ree vitez odluno. To vie i nije
molba, vikonte: neu dozvoliti bilo kakvo meanje vae porodice. I
dodade, znatno blae: Morate dopustiti da i ja prema vama gajim
duboku naklonost.
Ali, Leone...
Zamoliu vas samo jedno, prekinu ga blago vitez. Obavestite
Leoninu tek prekosutra, kad ishod bude poznat.
Vikont klimnu glavom, ne gledajui ga u oi.
Sad je ve kasno, vikonte, a sutra me oekuje napregnut dan. Imajte

78

poverenja u mene, ree Leon i blago dotae vikontovo rame, ja sam

ipak vebao maevanje u Italiji.
Na samim vratima, vitez se okrete:
I ne brinite ni za ostalo; ne bih mogao ubiti oveka.
Kad su se vrata za njim zatvorila, vikont promrmlja:
Toga se i bojim.
I pognutih lea, ode u biblioteku.
Gospoica Dartoa saznala je oko podne za novosti, jer je svoga ujaka
nala uplakanog nad rukopisima. Njoj u prilog, moramo rei da je iz
svoje sentimentalne krize, koja je bila najvie kriza stida i ponosa,
Leonina na prvi nagovetaj opasnosti poprimila svoju nekadanju
promiljenost; dok je ujak kriom brisao oi, ona je sela za njegov
sto i napisala pismo kojeg se paljivi italac sea sa poetka ove
prie. Zatim je na drugi list prenela hitne mere koje treba preduzeti, i
imaemo posebno zadovoljstvo da taj list tj. te mere takoe navedemo:
ispitati mogunosti za spreavanje grofa (bolest, nezgoda, trovanje
i slino),
nai naina da se dvoboj prijavi kraljevoj miliciji,
ubeivati viteza.
I ostavivi list na reavanje porodici, krenula je sama sa pismom
Leonu. akomino je doiveo ogromno iznenaenje kada je na vratima
vitezovog stana ugledao gospoicu Dartoa; vitez je, meutim, upravo
otiao da nae svog prijatelja Bursinjaka, te je Leonina ostavila pismo
i vratila se potitena, kajui se gorko to je prethodne veeri bila toliko
neprijatna. Vitez se ubrzo vratio kui, razoaran to je Bursinjaku

79

nareeno da deura upravo sutra, i ne slutei da se za to deurstvo

pobrinula baronica Dartoa. U meuvremenu, vikont je kriom otiao
do Tiljerija, i dao prijavu o odravanju dvoboja izvesnom kapetanu
Derenu; koliko je to bio srean izbor, italac e moi sam da zakljui.
Dejstvo Leonininog pisma na viteza bilo je i ranije nagoveteno:
dodajmo toj slici jo i to da je vitez iste veeri posetio gospoicu
Dartoa, da su jedno drugom gledali u oi, da su Leoninine oi
na rastanku bile pune suza, ali da se hrabro osmehivala, i da je u
mranom predvorju bez rei izmenjen jedan plah i strastan poljubac
koji je oboje ostavio bez daha.

80

Dvoboj

Ujutro, poslednjeg dana maja, izgledala je hrastova uma pred

Barbizonom kao vilinski predeo: pripremao se topao dan, i svetlost
od sunca koje se jo nije pojavilo davalo je svemu ruiasti oreol;
uma je bila obavijena niskom maglom i isparavanjima none rose,
i izgledala je skoro plavo, a trava, pognuta od noas, svetlucala je
svojom sedefastom stranom.
Vozei se prema mestu dvoboja, Leon je sve vie dospevao u stanje
prijatnog i mirnog razmiljanja o sistematinom ureenju poslova
koje mu je bilo toliko drago. Testament je napisao i overio kod notara,
i bio je pri tome potpuno siguran da mu nee zatrebati. Dvoboj mu
se inio kao neizbean posao koji e se, premda neprijatan, povoljno
zavriti nameravao je da rani grofa i time sve okona a zatim e
se kako je takoe noas odluio, oeniti s gospoicom Dartoa, prema
kojoj je pokazao skoro smenu kratkovidost. Vitez se na tome mestu
nasmei, priseajui se Leonininih i svojih neprestanih arki. Zatim
se seti njenog potiljka sa podignutim mekim uvojcima, zatim njene
tople podlaktice, pa njenog struka, njenih usana i jo nekih drugih
stvari zbog kojih je naglo izgubio osmeh i zatvorio oi, i vie nije
pokuavao da se seti ta je sve uspeno uradio prethodnoga dana.
Stigli su prvi na bojite, to je vitezu dobro dolo da proveri vrstinu
zemljita posle nedavnih kia, i da prema tome odredi svoje poteze.
akomino je zaustavio koije na prelazu do puta, tako da ne mora da
krui pri povratku, to je bio znak i njegovog pouzdanja u gospodara i
neunitive lopovske opreznosti. Sunce se ve pomaljalo kad se pojavio
grof sa svojom svitom dva svedoka, lekarom, i trojicom slugu. Grof je
izgledao poneto uznemiren i sa velikim nezadovoljstvom je prihvatio
Leonov utiv pozdrav, no odsustvo drugog vitezovog svedoka nije ga
pogodilo. Sa nervoznim otezanjem i dugotrajnim skidanjem kaputa

81

pripremao se za dvoboj, dok je Leon strpljivo ekao na sredini prostora.

Najzad je grof priao, rastojanje je odmereno, i suparnici su zauzeli
poetni poloaj. Izmenjeno je nekoliko ukrtanja, te je vitez mogao
donekle da potvrdi svoje predvianje: grof je bio snaan ovek, nii
od Leona i stoga opasniji za ranjavanje. Njegov gard, meutim, bio je
neprouen a to je najosetljiviji ispit za hladnokrvnost borca, i jedino
ega se morao uvati bio je siloviti i iznenadni grofov napad; no to
je istovremeno mogla biti i dobra prilika za protivnika. Posle prvog
ispitivanja protivnika, udarci su postali ei i jai, i ba kad je Leon
mislio da moe uputiti dobar udarac u protivnapadu, grofovi svedoci
su zatraili prekid, navodno zbog trake na grofovoj koulji koja mu
se obmotala oko ruke. Leon je jasno video da je to ist izgovor, ali
nije razumeo smisao tog odugovlaenja. On sam je samo dobijao
vremenom, jer je mogao da promisli o stilu borbe. Kad je priao
akominu da obrie znoj, sluga je imao napet izraz na licu, i rekao
mu je na italijanskom da mu se to ne dopada. Oznaen je nastavak, i
borci su ponovo ukrstili maeve. Grof je izgledao uznemirenije nego
ranije, a njegovi napadi postali su sve ei. Leon je mislio da odstupi,
pa da na nepromiljen grofov napad zada neku bonu ranu, ali mu se
to uinilo nepotenim prema manje vetom i oigledno uzbuenom
protivniku. Odbio je dve suvie iroke terce, ali kada se grof po trei
put otkrio, viknuo mu je da se pokriva, to je grofa jo vie uzbudilo.
De avinjol je sada poeo i da prekorauje pravila, ali mu je pri
nepravilnim koracima jo vie smetalo raskvaeno tlo. Ono, meutim,
to ga je toliko izbacivalo iz ravnotee, u situaciji kad se od njega
oekivala samo hladnokrvnost i otezanje, bio je njegov protivnik:
sve i odmoran, potpuno skoncentrisan na borbu, ne nasedajui
ni na jedan izazov, Leon se borio kao na reprezentativnom asu
maevanja, i to je borba vie odmicala, njegova sigurnost je jaala;
sem toga, njegovo lice je bilo ozareno onim sjajem koji je grof, kao
zaljubljen ovek, odmah prepoznao, i u njemu je rastao zverski bes
na izabranika. Grofova svita se sve vie brinula za ishod, jer grofovo
ponaanje nije bilo u skladu sa prethodnim dogovorom, i sve su ee
pogledali prema drumu, zbog ega je akomina podilazila jeza. Posle
serije neuspelih kvinti, grof se zaleteo da uputi direkt, i Leon je imao

82

samo dve mogunosti da ga probode ili da odskoi, a nijedno nije

hteo: tako on munjevito odbi udarac, i protivnici se skoro sudarie
ramenom, a grofov ma u velikom luku odlete iz raskrvavljene ake
svog vlasnika.
Ti... pseto!... jeknu grof drei se za desnu aku.
Do sledeeg puta, grofe, pseto vam savetuje bar tridesetak asova
kod dobrog uitelja, ree Leon, otpozdravljajui maem. Dobar
savet nema porekla.
U tom trenutku, iza okuke se ukaza nekoliko konjanika u uniformi
kraljevih gardista. Oni brzo sjahae i opkolie skupinu na poljani.
Onaj meu njima iji je eir bio ukraen plavom perukom, prie,
i ree:
Deren, kapetan kraljevih gardista.
Grof ne ree nita, samo mu oi pobedonosno zasjajie.
ast mi je, ree Leon.
Obaveten sam da se ovde odrava dvoboj.
Odrao se.
Vi znate da je to zabranjeno.
Naravno, kapetane; no kao prvo, nismo uhvaeni za vreme dvoboja,
a kao drugo, to e vam potvrditi i ovaj gospodin, to je bilo prijateljsko
vebanje.
Grof je, meutim, priao svojima i nije pokazivao nikakvu nameru da
odgovori zahtevima vitetva. akomino je kod koija davao oajnike
znake, ali je Leon jo uvek odravao uglaenost.

83

 Mogu li se udaljiti, upita on utivo.

U meuvremenu, prie jo jedan oficir i kapetan Deran izrecitova:
Zatekli smo ovu protuvu kako napada i pokuava da opljaka grofa
od avinjola. Uhapsite ga!
Leonu najzad sinu. Grofa niko nije predstavio! On odgurnu kapetana,
ali ga drugi sa lea udari drkom sablje po temenu, i on okrvavljene
glave pade u travu. Pritrae dva vojnika i ponesoe ga prema koiji
grofa od avinjola, i u optoj trci, zau se klopotanje drugih koija.
Zaustavite slugu! kriknu grof.
etvorica vojnika odmah skoie na konje i pojurie za kolima, a
onesveenog viteza od Gijminoa bacie na pod koije, gde se grof
nije uzdrao da mu ne dodeli jo koji udarac nogom, sve dok ga lekar
nije zaustavio.
Jahai su odmah iza okuke stigli kola, koja su ila neto sporije; razlog
je bio taj to su bila prazna, jedan konj iz zaprege je nedostajao, a nigde
na vidiku nije bilo jahaa. Kraljevi gardisti su, a to im se, ruku na
srce, ne moe uzeti za zlo, slabo poznavali metode rimskih lopova.
Kada se Leon probudio, sa tupim bolom u glavi, dugo nije bio siguran
gde se nalazi: sve je liilo na rimski zatvor, samo to je prozor bio
znatno vie, a soba ua i prazna, sa neto slame na kamenom podu.
Trebalo mu je mnogo vremena da pone da se prisea i da rasuuje
kako je bio navikao; prva posledica bila je, naravno, da sebe proglasi
poslednjom budalom; druga, da ispita svoje znanje sporazumevanja
u zatvoru kuckanjem po zidovima i uskoro je saznao da je u Bastilji,
na treem nadzemnom nivou, u eliji iz koje su prekjue dvojica
izvedena na gubilite. I sam je vrlo dobro znao da ne moe oekivati
tubu, suenje ili bilo ta slino. injenica da je jo iv upuivala ga
je na dalje razmiljanje; nije ni sumnjao da bi ga grof ubio s lea,

84

onesveenog ili na ve neki drugi nedostojan nain, i kada je shvatio

zbog ega je ostao iv, iz njegovog se grla oteo priguen krik: bio je
iv da bi posluio kao sredstvo ucenjivanja Leonine! Bili su oboje
u rukama tog nitkova i jedne stare bezdune ene, i vie nije bilo
nikakvog naina da se poloaj nesrene devojke popravi: to se njega
tie, mogao je oekivati da e biti pogubljen, ukoliko Leonina ne
popusti, ili poslan na galije, ukoliko pristane. Punei svoju bolnu glavu
ovakvim mislima, na podu uske elije u Bastilji, vitez od Gijminoa je
iskreno poeleo da Leonina odbije grofa.
Kada su ljudi grofa od avinjola provalili u Leonov stan, u njemu vie
nije bilo niega sem ispranjenih ormara i draperija, koje je verni
akomino teka srca ostavio. Sve ostalo bilo je za manje od tri sata
preneseno u kuu na uglu Veverijeg prolaza, ije je stanovnike samo
ta iznenadna selidba spasla potpuno samrtnike atmosfere. Leonina
je, od primanja vesti o vitezovoj otmici, sedela skamenjena u uglu
biblioteke, dok su pored nje pronosili vitezove knjige i rukopise.
akomino je ve etiri puta ispriao svakome ponaosob jutarnje
dogaaje pred Barbizonom, i neprekidno je plakao. Objanjenja
radi, plakao je od besa to zbog bekstva i selidbe ne moe odmah da
nestane u gradu, ne bi li neto saznao o svome gospodaru. Najzad,
kad je pao mrak, premoreni akomino se iskrao iz kue i nestao. U
kui je nastao iznenadni mir: deda je ostao sam u trpezariji, jer se
ak i posluga razbeala pred njegovim groznim psovkama, tetka je
pokuavala da smiri Leoninu, koja je uostalom bila toliko mirna da
od akominovog dolaska nije progovorila ni rei, a ujak se povukao
u svoje odaje da bi na miru izlio nad sobom svoj jad, uveren da je
svojom prijavom Derenu prouzrokovao celu stvar. Niko u kui nije
te noi zaspao. Negde pred zoru, pojavio se u trpezariji akomino,
potpuno iscrpljen i bled, i svi su se u tiini sakupili oko njega.
Vitez je u Bastilji, osvestio se od rane.
To je bio ceo izvetaj za dogaaje koji bi, da je akomino glavni junak
ove prie, ispunili barem tri poglavlja.

85

 Moemo uskoro oekivati posetu grofa od avinjola, zauo se krt i

neprirodan Leoninin glas.
I to je bilo sve to je porodica roenih govornika imala da kae u tom
trenutku.
Grof od avinjola raunao je da e odlaganje susreta omekati
karakter koji je hteo da oblikuje; no ako se na neznanje oduzme deo,
ipak ostaje da je grof bio prilino hrabar ovek to se usudio da se
ponovo pojavi u kui na uglu Veverijeg prolaza, negde sredinom
juna. On, dodue, nije mogao znati da je za tu priliku deda sa tetkom
na prevaru zakljuan na gornjem spratu. erar ga je sa licem punim
dubokog prezrenja sproveo do bate, i pomenuo da ujak i neaka
ekaju kod kineskog paviljona. Bata dIrfeovih bila je u punom
cvatu, sve je mirisalo po jasminu, i usred toga raja sedela je nebesna
prilika u crnoj svili: otkrie ljubavi dalo je pogledu gospoice Dartoa
dubinu i setu kakvu ranije nije imao; njeno lice postalo je od tuge,
plakanja i nejela gotovo prozrano, ali se na njemu, vie nego ikad,
ogledala mirna i promiljena vrstina. Grof nije bio ovek bez
iskustva u enskim oseajima, i videvi je, njegova mrnja prema
Leonu postala je jo ubitanija, a njegova udnja prema ovom
nedostinom biu jo jaa. Samo se po licima neake i ujaka moglo
naslutiti ta su sve preiveli u poslednje dve nedelje, ali ni sa mnogo
vie mate grof ne bi mogao pogoditi da je gospoica Dartoa svakoga
dana, zajedno sa enama kradljivaca i ubica, ekala na jednom od
sporednih bastiljskih ulaza plemenitijeg ili podmitljivijeg straara,
svakog dana sa podjednako malo uspeha, da je vikont prevrnuo nebo
i zemlju, a deda obiao preivele prijatelje ne bi li spasli Leona; svi su
bili ili poteni i neuticajni, ili uspeni i nedostini, dedini uglavnom
van ivota, a kod onih koji su bilo koju od ovih osobina udruili
sa srebroljupstvom, svaki se pokuaj razbijao o neprobojni zid
poverenika ili potkupljenika grofa od avinjola. Grofu je bilo poznato
jedino to da je Leonina posetila svoju babu, da je bila ponizna, i da je
preklinjala za milost; baronica mu nije ispriala detalje te posete, ali
je vrlo dobro znao njen ishod.

86

Doek je bio mnogo gori nego samo hladan: neaka i ujak su ga

primali kao trgovca sa kojim se mora obaviti prljava, ali neophodna
radnja; ono to je naroito bolelo grofa, bio je pogled gospoice
Dartoa, ni prezriv, ni oajan, pogled na beslovesnu ivotinju koja ne
razlikuje dobro i zlo.
Poeo je sa nategnutim objanjenjima o sluajnom nailasku gardista,
o nesporazumu koji nije mogao da otkloni jer je bio u nesvesti zbog
rane, ali je negde na polovini iskaza vikont samo odmahnuo rukom.
Grof je shvatio da je uzaludno da nastavlja, u sebi je proklinjao to na
vreme nisu primetili slugu.
Nastalo je neprijatno utanje. Grof pribra malo snage za sledei
stepen pogodbe:
Uspeo sam da saznam kakva e optuba biti podignuta protiv
viteza...
Kazna, grofe, odjednom ree Leonina. Recite nam samo kaznu...
i njene varijante.
Grof je shvatio koliko je poniavan, i zato je sa neskrivenim
zadovoljstvom rekao:
Veala... ili galije.
Kako stojimo sa oslobaanjem?
Veoma teko. Koju godinu docnije, moda...
Zloini se plaaju, zakljui Leonina.
Gospoice Dartoa, ree grof guei se, tamo je bilo nekoliko
svedoka.

87

 Tako? Moda da i mi, ujae, proverimo nedostaje li nam togod...

Leonina! ree vikont tiho.
Gospoica Dartoa pognu glavu duboko diui, uzdravajui se sa
oiglednim naporom.
Uveravam vas, gospoice, da moje duboko poverenje u va duh nije
ni za asak prestalo...
Leonina naglo die glavu, i grof nehotice ustuknu. Oi su joj bile pune
suza, ali mu ona odgovori vrstim glasom:
S tim i dalje raunajte.
Pouzdam se u vas, vikonte, ree de avinjol. Biu slobodan da
vam se opet obratim. I uz dubok poklon, grof od avinjola napusti
paviljon. Dok je kretao ka dvoritu, panju mu skrenu jedna zavesa
pokrenuta na prvom spratu; moda je bilo bolje da ne zadovoljava
svoju radoznalost, jer se u otvoru pojavilo jedno razbenjeno ensko
lice sa kosom u neredu i usplamtela pogleda, koje je de avinjolu
izgledalo kao lice Erinije. On nesvesno podie ruku, i shvativi
koliko je to besmisleno, pouri prema svojim koijama. Lice je, kako
su prijatelji kue mogli pretpostaviti, pripadalo gospoi Rozenem,
koja je posle nekoliko bezuspenih pokuaja da silom otvori vrata,
ugledala predmet svog besa kako se nepovreen udaljava iz kue.
Sreom, prozori na ujakovim odajama bili su takoe dobro zatvoreni.

88

Patnje due i tela

Poetkom jula, muna nagodba izmeu grofa od avinjola i

porodice gospoice Dartoa pribliavala se jasnim odredbama: vitez
od Gijminoa e otii na galije, sa izgledom da bude osloboen u
zavisnosti od ponaanja same gospoice, odnosno ako grof bude
obdaren voljenom suprugom; u suprotnom, viteza eka pogubljenje
ili doivotni zatvor, za pljaku sa pokuajem ubistva (moda i
razbojniki napad). U svojoj oholosti, grof je nagovestio i druge mere
koje bi mogao preduzeti, naglaavajui da bi izjave protiv kralja,
dranje zabranjenih knjiga i slini zloini mogli i ujaka i tetku dovesti
pod doivotno dravno staranje. Leonina nije pokazivala nikakve
spoljne znake izbezumljenja, ali paljiv posmatra, a to su pre svega
bili njeni roaci, mogli bi se zakleti da se nije pomirila sa sudbinom.
akominov rad sa straarima, uz obilato snabdevanje novcem
vikonta Aristida, urodio je plodom nekako u isto vreme: prilina
svota promenila je vlasnike da bi vitez od Gijminoa primio ensku
posetu u trajanju od jednog sata.
Kada ga je tamniar to popodne izvukao iz elije, vitez je bio
siguran da je kraj doao, i shodno svojoj prirodi, odluio je da to
izvede dostojanstveno; na zahtev da se obrije, tamniar je odgovorio
nejasnim mumlanjem, i zatim mu uistinu doneo vodu, platno, i neto
iste odee. Vitez je zakljuio je da se ipak sprema neto drugo. To
neto drugo bila je neugledna soba, slabo osvetljena jednom bakljom,
sa stolom i dve stolice, i vitez je shvatio da ima posetu.
Tamniar je uveo ensku priliku umotanu u ogrta. akomino je
samo mahnuo sa vrata, i zatim nestao sa tamniarem. Ostali su sami,
Leon i gospoica Dartoa, koja je skinula ogrta i skoro se sruila na
stolicu. Bila je u haljini koju je vitez najvie voleo, i oeljana takoe

89

kako je on voleo, a da o tome nita nije znala: prilike su od gospoice

i viteza nainile udan ljubavni par, koji nije doiveo ni udvaranje, ni
aputanje o najveim besmislicama na primer o omiljenoj frizuri
sve je bilo zgusnuto, podrazumevano, saeto, moda lieno malih
lai i lakog glumljenja, ali isto tako lieno i osnovnih ari meusobnog
upoznavanja.
Sve to je uspela da kae, stisnutog grla, bilo je:
Imamo jedan sat.
Kleknuo je pred nju, dotakao dlanom njen obraz, i gorko se osmehnuo:
Ne miriem najbolje.
Umesto odgovora, obuhvatila je rukama njegovo lice, zagledala se
u njega, i dok ga je obasipala poljupcima, skliznula je na kolena sa
stolice. Ostali su tako neko vreme, zagrljeni, oseajui udaranje onog
drugog srca, preputajui se prvoj i moda jedinoj bliskosti. Hvatao
je njene suze i suio ih poljupcima; ona se usudila da ga zagrli oko
vrata i proe mu prstima kroz kosu na zatiljku. Uskoro je poetna
uznemirenost prela u sporu i temeljnu kolu poljubaca. Vreme je
pretilo da ugrozi svaki dogovor, dok vitez nije smogao snage da joj
kae ono to je ve mesec dana smiljao u svojoj eliji:
Nemojte popustiti, Leonina.
Ona se naglo odvoji, i pogleda ga otro.
Naravno da u popustiti! Vi ne znate ta smo dosad sve pokuali...
uostalom, verujte mi, Leone, jedine mogunosti za vae spasenje su
da se drim obeanja grofu... bar u poetku.
Samo to to spasenje ja ne mogu da dozvolim.

90

 Vi biste radije da umrete, i tako me ostavite sasvim bez zatite! Od

vas ipak nisam oekivala da dragovoljno ispunjavate grofovu volju.
Leon se gorko nasmeja:
To je bilo dobro odigrano, draga moja, ali bez poleta. Raunajmo da
ja uspem da pobegnem sa galije, ili da me zaista stigne osloboenje
ve za godinu ili dve. Ukoliko uopte uspem da uem u Francusku a
te sluajeve najee prati izgnanstvo moi u da vidim groficu od
avinjola kako neguje naslednika i moda se sea neke mladalake
ljubavi.
Kako ste mogli da pomislite! ree Leonina uasnuto, i lice joj prekri
rumen. Onda se uz napor sabra:
Recimo da sve bude tako, i da vae potpuno nepoverenje u mene
bude dokazano; pa i tada ostaje neto to je ipak najvanije, a to je
da ste ivi, da jo mislite i diete, bez obzira ko je i kakva je grofica
od avinjola.
Vi ste svakako u pravu, Leonina, i moe se desiti da upravo tako
razmiljam ukoliko se spasem. Sada mi je, drago dete, najvanije da
spasem vas i sebe u vaem seanju: ako vas ve ne mogu imati, hou
da me se seate sa ljubavlju, a ne kao uzronika svoje nesree. Kad ja
nestanem, grof vie nema ime da vas ucenjuje.
Mislite? Ve nam je nagoveteno za koje se zloine protiv kralja
moe leati u Bastilji, a lista grehova moga ujaka i tetke je podugaka.
Leon huknu i nasloni glavu na njeno rame.
Dajte mi akomina da sa njim razgovaram.
Mislite da ga ne bi dosad ubio, da ima priliku! proapta Leonina.
avinjolovi ljudi su mu za petama, jer znaju da je sve video. I to

91

je jedna od mogunosti. Zar ne vidite da se broj reenja poveava

jednim osnovnim, a to je da se zasad prihvati grofova pogodba?
I vi ete prevariti grofa od avinjola, koji nas je sve zajedno strpao u
zamku za zeeve! ree Leon, osmehujui se tuno.
Ima nas ipak neto vie, Leone. Ne smanjujte nam broj.
Ovo poslednje bilo je reeno takvim glasom da je vitez na trenutak
zaboravio sve, i ponovo privukao Leoninino lice svome, obasuvi ga
nebrojenim poljupcima.
Moram sesti, proaputala mu je u uvo. Ne putajte me iz ruku.
Sreno je izvrio ovu naredbu. Leonina je sela na stolicu, oslonjena na
njegove ruke, nagla se na stranu, podigla suknju, i sa najlepeg nonog
lista na svetu u svilenoj arapi brzo odvezala podui komad metala.
Zagrlila ga je oko vrata, i hladna turpija je skliznula niz njegova lea
i zaustavila se u pojasu. Ne isputajui njen struk, Leon se pridigao,
seo na drugu stolicu i postavio je sebi u krilo. Potez je bio tako brz i
dejstvo tako prijatno, da je Leonina samo duboko uzdahnula.
Da uvar ne bi video, rekao je Leon, koliko da se opravda.
Naravno, rekla je sa osmehom, ali se nije odmakla.
Ostali su tako: ta joj je mogao rei izmeu poljubaca? Da e je voleti
do kraja ivota? To je realno moglo biti vrlo malo vremena. ta je ona
njemu mogla da kae? Da e biti uvek biti samo njegova? To je moglo
zvuati samo kao utiva la. Sumnjamo, dakle, da je jo bilo ta suvislo
reeno u zadnjim trenucima njihovog sretanja. Upijali su meusobno
lik i dodire, sve dok se na vratima nije uo tamniarev kaalj.
Gospoica Dartoa je po prvi put, bez ulepavanja i olakanja u
vidu pravljenja planova, ugledala surovost i bezizlaznost njihovog

92

zajednikog poloaja. Usluga je naplaena, ljubavnici su se s mukom

odvojili jedno od drugoga, Leon je ljubio Leoninine ruke sve dok je
tamniar nije dodirnuo po ramenu. Ona se posrui odmakla, i na
vratima uputila Leonu jo jedan pogled, zamuen suzama. U tom
je trenutku potreseni vitez shvatio da moe dopustiti samo jedno
reenje, i kriknuo je:
Ne smete, Leonina! Preklinjem vas!
Ugledao je jo njen profil u vratima, i akominovu ruku podignutu
u pozdrav. I to je bilo sve od voljenih bia to je vitez mogao videti za
dugo, dugo vremena...
Nekoliko dana docnije, vitez je sa vreom na glavi i sa turpijom u
pojasu pantalona izveden iz Bastilje, i ubaen u zatvorenu dugaku
koiju sa jednim prozoretom i slamom na podu, u drutvu sa jo
desetak slinih nesrenika. Svi su bili povezani istim lancem, pa
je trebalo dobro proceniti situaciju pre upotrebe sprave koju mu je
Leonina doturila uz poljupce. Bie bolje ne govoriti o duevnom
stanju viteza, jer ga je ovo izvoenje i transport u izgledu surovo
podsetilo na reenje koje je izabrala Leonina, i svako rasuivanje o
bekstvu bilo je u prvim satima pomueno najdubljim oajanjem.
Koija se pokrenula tek posle nekoliko sati na vrelom suncu u
zatvorskom dvoritu, i krenula na svoje dugotrajno putovanje.
Prolazili su prvo kroz grad, i namueni ljudi su dizali glave da jo
jedanput uju ljudski agor i parisku vrevu. Vitez je sedeo pognut
na svome mestu, i nije slutio da Leonina stoji na ploniku jedne od
ulica kojom su prolazili, ekajui crnu koiju bez oznaka, da je prati,
a onda ostaje na izlazu iz grada, gledajui za njom.
Putovanje je trajalo tri dana. Na odmorima su nesrenici uglavnom
ostavljani u kolima, na vruini; putali su ih napolje jedanput
dnevno, uvek pod budnim okom trojice straara sa musketama.
etvrtog dana, vitez je osetio nesumnjiv miris mora i shvatio je da

93

je putovanje zavreno, i da su galioti stigli u Tulon. Bio je trenutak

da neto preduzme, jer kad ga prikuju na klupu, mogunosti
bekstva vie ne postoje. Koija je opet uvedena u neko dvorite,
to se moglo zakljuiti po zvuku tokova i odjeku, a onda su
ponovo ostavljeni. Blag morski povetarac je dopirao ak i do njih, i
izvesnost da su stigli probudila je malo ove ljude. Leon je procenio
da je stanje duhova povoljno, i izvukao je svoju turpiju. Odmah
je shvatio da to nije bila greka, jer nijedan robija nije pokazao
nikakav znak koji bi uznemirio straare. Poeli su od Leonovog
kraja, jer je on bio poslednji u redu, bez nedostojnog prepiranja
o prvenstvu; radilo se u tini, dok su dvojica pevuila da prekriju
zvuk piljenja. Straari su ih opet ostavili ceo dan na suncu, ali im
ovog puta to nije smetalo. U sam smiraj dana, kad je povetarac
postao neto otriji, sve su veze izmeu okova bile prerezane, i to
blizu ruku, tako da su mogli drati krajeve, kao da su jo vezani.
Mrak koji je padao mogao je samo doprineti tom utisku. Kad je
ve pala no, kola su otvorena i robijai poterani kroz tulonske
ulice. Bilo je to nezgodno, jer se na najmanju greku u hodu moglo
otkriti da lanci nisu povezani. Ili su zato sa puno panje, posluno
i uravnoteeno. Uskoro je grupa, ovog puta sa est naoruanih
straara, stigla do mola. Tu je bio vei amac sa est veslaa pri
krmi. Straari su se smestili na pramac, da bi imali bolji pregled, a
robijai su ugurani na dno amca, u sredini.
More je bilo lako uzburkano, a po mraku tulonske luke su se nasluivali
obrisi brodova sa fenjerima koji su se njihali. amac se uputio prema
izlazu iz luke, pa su zakljuili da je brod ukotvljen negde napolju,
ili prema spoljnim dokovima. amac se ravnomerno ljuljao, veslai
su disciplinovano veslali, i straari nisu pokazivali nikakve znake
uzbuenja. U trenutku kad se amac naao na najmanjem rastojanju
izmeu dva mola koja su zatvarala luku, Leon je skoio i krajem lanca
udario najblieg straara; to je bio znak i za ostale: neki su odmah
skoili u vodu i zaplivali, neki su se oslobaali uz guanje sa zbunjenim
straarima, koji nisu na vreme pripremili muskete, a veslai, okrenuti
leima, pravili su se da ne primeuju dogaaj. Krmano je, meutim,

94

dobro video, ustao je i ispalio hitac. Robija ispred Leona je jeknuo

i pao u vodu, ali je od njihanja amca pao i krmano. Bilo je krajnje
vreme da se bei sa amca, jer su se straari vraali sebi, ali Leon,
ne zaboravljajui da se oslobodio prvi, nije hteo da skae dok svi ne
budu u vodi. Tako je morao da se oslobodi jo jednog straara, i kad
se uverio da u amcu vie nema njegove sabrae, skoio je i sam.
Kad je izronio, oko glave su mu zafijukala zrna. Ne bismo uspeli da
objasnimo koji je impuls naterao viteza da zapliva prema puini, ali
to je sigurno bio put spasenja; Leon je jedini od svojih drugova uspeo
da se spase: svi ostali su ili ustreljeni u vodi ili uhvaeni odmah na
obali, jer su pokuali da se spasu plivanjem nazad. Leon je posle
izvesnog vremena shvatio da se na njega vie ne puca, i nastavio je
da pliva snanim zamasima u punu neizvesnost. Treba napomenuti,
za umirenje nestrpljivog itaoca, da je vitez bio odlian pliva, da se
bezbrojno puta ogledao na duge staze u Napuljskom zalivu, i da je u
ovome trenutku bio eljan ivota i osvete.
Posle otprilike pola sata, zauo je top iz luke, ali nije mogao znati da
se vest o bekstvu robijaa odnosi samo na njega, kao to nije mogao
znati da skree sve vie udesno, prema luci za opravke. Bio je ve
prilino zadihan kad je na pedesetak metara ispred sebe ugledao
amac. Leon je pokuao da skrene, ali sa amca se ve ula naredba o
promeni pravca. Plivao je poslednjim snagama i svom brzinom, ali je
uskoro shvatio da sa etiri veslaa, koliko ih je bilo u amcu, ne moe
da se nosi. Odluio je da ih saeka i skupo proda svoj ivot. I zato, kad
se upadljivo pojavio pri pramcu, i uo uzvike ljudi u amcu, zaronio
je naglo i izronio postrance do krme. Bio je ve dopola u amcu, kad
ga je primetio poslednji vesla i uplaeno uzviknuo. Ostali u amcu
su se bacili na njega, i nastala je neravnopravna borba. Leon je pri
svetlosti fenjera opazio da imaju sablje i noeve, voa koji je davao
komande ak i pitolje, ali nita od toga nisu upotrebili. Guali su se
u tiini, samo je u jednom trenutku Leon uo razgovetnu reenicu
nekoga sa strane:
Ovaj e odgovarati.

95

Poslednjim trenucima svesti, dok je padao na dno amca, Leon se jo

pitao zato bi obalski straari u Tulonu govorili nemaki, i nije naao
odgovor na to pitanje.

Atmosfera u kui na uglu Veverijeg prolaza bila je sve pre nego

svadbena: posluga je prolazila neujno, nije se uo uobiajeni
amor ni ale, koje su pokazivale da dIrfeovi imaju sluge koje ostaju
doivotno kod njih, nije se ula Teofilova pesma iz kuhinje, udaljeni
zvuk ujakovih maina i Petalino lupanje vratima, nita. Neke kui
nepoznate osobe, krojaice i modiskinje poslate iz kue grofa od
avinjola, ulazile su i izlazile, tvrdei da jo nikad nisu ile za mladu
koja se tako malo vrpoljila pri probama i izvoljevala. Leonina se
sve vie pretvarala u nepominu statuu lienu govora, i njen skoro
svetaki izgled raspomamljivao je grofa od avinjola, koji je dodue
sauvao toliko zdravog razuma da se prema njoj ponaa diskretno i
sa potovanjem, i da svoje posete svede na najmanju moguu meru.
Bilo je vie od mesec dana kako je vitez odveden u Bastilju, i po
grofovom proraunu, pokloni, haljine, mirisi, simpatije visokih
linosti i ostalo ve su morali uiniti utisak na njegovu nevestu.
Svadba je zakazana krajem jula, ali niko nije znao pod kojim
uslovom: Leonina je zahtevala da to bude tek poto se neko lice
(tajanstvena linost bio je, naravno, akomino), ne uveri da je Leon
odveden iz Bastilje. Leonina se nadala da e ve neki dan posle toga
uti o spasenju voljenog oveka, i da e svadba moi da se odgodi.
Nedelju dana posle odlaska viteza iz Bastilje nije bilo jo nikakvih
vesti. Leonina je oajniki traila naina da odgodi svadbu, i kada
je grof doao na konani dogovor, deda je bio teko bolestan. Grof
je imao iskreno nesreno lice, ne znajui da se deda sa najveim
zadovoljstvom pretvara, jer bi stareva smrt svakako pomerila datum
svadbe.
Tako je na dedino nevaljalstvo svadba odgoena do avgusta, i istog
dana je akomino doneo vest da se jedan robija spasao od ukrcavanja

96

na francuski linijski brod. Leonina je slutila da je to upravo Leon, sa

onom neopravdanom sigrunou koju imaju zaljubljene ene. Mesec
dana je proao, krojaice su zavrile posao, deda je morao ustati, da
se zaista ne bi razboleo, a od Leona nije bilo nikakvih vesti. Sve to
je nesrena devojka mogla zakljuiti, bilo je da se utopio u tulonskoj
luci, a svadba se neminovno pribliavala, poslednji put odgoena za
sredinu septembra.
Svadba je trebalo da se odri u porodinoj kapeli de avinjolovih
u crkvi svetog Denisa, i izbor gostiju doneo je mnogo prijatnih
glavobolja grofu, koji je uivao u finim drutvenim dogaajima.
Baronica se vratila sa imanja, da bi uestvovala u sveanosti, premda
je malo zazirala od strane sestre svoje pokojne snaje kao i grof,
uostalom.
Svanulo je divno septembarsko jutro i gospoica Dartoa je krenula
iz kue praena dedom, ujakom i tetkom, dok je posluga neskriveno
plakala na svim prozorima kue na Veverijem uglu. Pored svih
nevolja koje su je zadesile, Leonina je, uz nemarnost koju je prema
sebi pokazivala, izgledala arobno u svadbenoj haljini boje slonovae,
sa kratkim ogrtaem i jednom utom ruom, vitezovim omiljenim
cvetom, u dnu dekoltea. Njen izgled je bio takav da su gosti na svadbi
tiho zaamorili, a grof sebi u dnu srca estitao na pametnoj odluci
baronice Dartoa. Ova mu je devojka donosila lepo proirenje njegovih
zemalja, sveinu i lepotu, i povrh svega, blaeno oseanje pobede
nad protivnikom.
Na pojavu Petale na vratima koija, baronica je neprimetno ustuknula,
ali se ta bojazan pokazala neopravdanom. Petala je pruala uzor
otmenog i suzdranog dranja, ak je i otpozdravila baronici. Svatovi
su uli u kapelu, gde su se izmenjali pozdravi i estitanja, a zatim je
poeo obred. Zapaeno je da se nevestin glas nije uo ni pri jednom
od odgovora, i da je lako okrenula glavu pa se mladoenjin poljubac
spustio na njenu kosu, kao i da je prsten dva puta pao iz njene ruke.
No muki deo publike nije obraao panju na detalje, zanesen linijom

97

Leonininog struka i vrata, a enski je ogovaranje sproveo jo mnogo

ranije, kad se ulo da se de avinjol eni s jednom koja je odbacila
titulu.
Na stepenitu crkve, dok ju je grof vodio prema koiji, Leonina se
onesvestila prvi put.

98

Bolest grofice od avinjola

Grofov pariski bivak nalazio se malo dalje od obale Sene, u centru

dananjeg esnaestog arondismana, i zauzimao je prilino veliki
prostor: bio je to jedan veliki i lep otel sagraen pred kraj vladavine
kralja Sunca29, sa luksuzom koji je imao da dokae novano blagostanje
inae mlade grofovske kue. Ogroman vrt bio je ureen pedantno i sa
mnogo oblikovanog imira a malo cvea i drvea; jedina izmena koju
je Rober od avinjola uneo, povodei se za modom pariskog ivota,
bilo je da pored glavne zgrade sagradi paviljon namenjen galantnim
susretima. Istini za volju, ta graevina nije zvrjala prazna, ali je
pred dolazak budue grofice izbaena pozamana zbirka opscenih
slika i figurina, i ceo paviljon se od tamno crvene boje presvlaka i
draperija bitno upristojio prelaskom na nenu boju jabuke u cvatu,
a posluga je nemilosrdno zamenjena. Budue gnezdo nije, na alost,
imalo budunost pred sobom: mlada grofica dovedena je sa svadbe
u veoma ozbiljnom stanju, praena svojom tetkom i poslugom, i
trojicom poznatih lekara koje je grof odmah pozvao.
Bolest grofice od avinjola bila je, kako su ugledni lekari utvrdili,
neka vrsta padavice koja se manifestovala estim nesvesticama,
slabou i vrtoglavicom, a da ne bi dolo do gorih posledica,
predloeni su oblozi od slaice, povremeno pijavice, i, naravno,
potpuno i dugotrajno mirovanje u mranoj sobi, pod stalnim
nadzorom. Napomenimo ovde da je cela Leoninina porodica zduno
uestvovala u biranju i pripremanju ove bolesti, i da se pri tome
sluila kako lekarskom sujetom, tako i iroko rasprostranjenim
arlatanstvom ove profesije: premda su simptomi paljivo birani i
ne manje sjajno odigrani, tetka je jo iskoristila priliku da svakom
od trojice lekara nasamo oda divljenje i pokae znanje rasprava
koje su napisali a to je bila ozbiljna priprema, jer se samo ovla
29 Uobiajeni naziv za Luja XIV; mnogi smatraju da je u njegovo doba Francuska
bila na vrhuncu razvoja i slave.

99

moglo naslutiti koje e lekare grof izabrati: skupih je u Parizu bilo

dosta. Tako su sva trojica odluila da oderu grofa komplikovanim
i dugim leenjem, da pokopaju ostalu dvojicu i da sebi obezbede
stalno mesto kod mladog, lepog i poslunog pacijenta. Izgledi grofa
od avinjola da prodre do svoje supruge naglo su se smanjivali, a da
to on jo nije ni slutio.
Prvih nekoliko dana posle pokvarenog svadbenog pira grofica je
useljena u levo krilo kue, na sprat, to je bio dobar povod da se tri
puta uzastopce onesvesti na stepenicama ovaj pad, koji deluje veoma
efektno, nije nimalo opasan za izvoaa, ako ga dobro poznaje; a
budua grofica je, vebajui, obnovila sav vojniki ar svoga dede, koji
joj je otkrio bezbroj sitnih tajni iz obrazovanja novaka. Grofiine nove
odaje bile su uzor stroge elegancije, kako samo moe da se zamisli za
aristokratski par bar kako je to zamiljao sam grof, a vrhunac toga
bile su etiri ogromne goblenske tapiserije, sa predstavama godinjih
doba, koje su krasile neku vrstu zajednikog salona za doruke i
jutarnja primanja, i spavaa soba sa trometarskom Ledom i labudom,
nemim svedocima slabog severnoitalijanskog manirizma i grofovog
neuravnoteenog ukusa. Kada je u tim prostorijama ostala sama
sa tetkom i svojim slukinjama, grofica se, meutim, zadovoljno
osmehivala i posvetila je neobino mnogo vremena detaljnom
razgledanju svog novog doma.
ivot sa lekarima koji stalno trkaraju hodnicima sa znaajnim
licima, ili susretanje tetke koja se uporno ljubazno osmehivala nije
ba bilo ono to je grof zamiljao kao poetak svog branog ivota, ali
on nita nije sumnjao: uostalom, to su bili lekari koje je sam odabrao,
a svaki put kad bi doao da poseti svoju suprugu, poduprtu jastucima
nasuprot Lede, izaao bi opijen njenim jo uvek ne zaljubljenim,
ali sve blaim izrazom, koji se menjao samo pri onesveivanju.
Uostalom, vreme je radilo za njega, i to due vitez od Gijminoa
vesla, njegove anse postaju vee, a blagost i luksuz su razlozi kojima
ene ne odolevaju. Tako se grof, stiavajui svoju udnju, sve vie
uljuljkivao. Vie nije bilo nervoze, baronica Dartoa i on su obavili sve

100

potrebne pravne obaveze oko nasledstva, i ostalo je samo da se eka.

Bata je ve utela, padale su prve oktobarske kie kad je Leonina
odluila da predstavi da jo malo drskosti: javila je grofu da e njena
tetka otii, jer se ona osea bolje, i zatim ga je pozvala na zajedniki
doruak. Siroti grof skoro da nije spavao te noi, i ujutro su njegove
sluge platile visoku cenu oko oblaenja i eljanja. Pojavio se pred
Leoninom u svom najblistavijem izdanju, zbunjen i smeten, ali
beskrajno srean. Ona ga je ekala u goblenskom salonu, blaga i
bleda, i doruak je protekao u njenom uveravanju da joj je bolje;
ak je poelela da malo proeta koijama i vidi sveta, ili da odu u
operu. Pri pomenu opere, spustila je stidljivo trepavice, kao da se
sea izvesne poruke, to je grofa uznelo u sedmo nebo. Izbirljiviji
i tananiji italac moda e se zaprepastiti nad ovolikom podlou,
ak i prema takvom pokvarenjaku: no planovi gospoice Dartoa
nisu trpeli nikakvo dvoumljenje ili mogunu grofovu sumnju. Sve
je moralo biti potpuno pouzdano i po nekoliko puta provereno, jer,
kako je govorio deda, maui najee knjigom Tactici Graeci30 nema
improvizovane strategije. Stoga je grofa trebalo dovesti u stanje
smanjene sposobnosti rasuivanja, a tek zatim paljivo obezbediti
pojedinosti. Ukoliko je ovo pievo opravdanje postupaka Leonine
nailo na izvesno razumevanje, nagovestili bismo jo samo da je
naoj junakinji bilo potrebno veoma malo truda da zaludi ve sasvim
opijenog grofa. On je, u dubokom ganuu, stidljivo poljubio ruku
svoje supruge, i bio nagraen njenim pozivom da se proetaju po
vrtu. Bilo je vreme za okupljanje lekara u svakodnevnu vizitu, i
zahvaljujui odlinom proraunu, Leonina je dobila svoj najgori
napad nesvestice u trenutku kad su lekari ulazili u predvorje a ona
silazila, oslonjena na grofa, u prizemlje. Posledica je bila da joj je
odmah zabranjeno svako kretanje, i da su se sva trojica uenih
medicinara prosto takmiila u savetima ograniavanja grofiinih
aktivnosti i njenog svoenja na misleu biljku. Jedan od njih je zatim
savetovao da se ponovo pozove tetka, sa kojom su sjajno saraivali,
i koja je bar su tako verovali posluno sprovodila sve predloene
terapije, i uvek sa uspehom. Mogunost da pacijent ozdravi ova
30

Zbornik sa spisima grkih taktiara i vojnih teoretiara.

101

trojica nisu ni doputali (jedan je bio u kockarskim dugovima,

drugog su jurili advokati a trei je zidao kuu), i sve to je grofica
nekoliko sati kasnije mogla da saopti svome suprugu, okruena
svitom lekara i sluinadi, bio je jedan dug i tuan pogled.
Za sve ovo vreme, u kui na uglu Veverijeg prolaza deavale su se
izuzetno i zanimljive i neobine stvari: jo za vreme uzbudljivih
dogaaja sa vitezom stanovnici su neprimetno stvorili vrstu i
nerazdvojnu zajednicu, a sada je ta zajednica davala sliku puno
zaposlene radionice. Ujak i akomino su ve dosta dugo prouavali
planove jedne zgrade koju emo prepoznati kao otel avinjol, tetka je
u retkim trenucima kad je dolazila kui dopunjavala tu diskusiju i
davala savete o sakupljanju krpa, to je postao glavni posao posluge.
Deda je stalno iznova preraivao plan koji su nainili, a izveeri bi se
povukao u talu da, kriom od ovih, isproba svoje vladanje sabljom,
to ga je inilo sve nezadovoljnijim. Narednog dana, tetka bi u suknji
odnela zalihu krpa, koje su ona i Leonina rasporeivale po grofiinim
odajama, a nou bi ostatak razmetale Leoninine slukinje. Grof bi
se silno iznenadio da je znao kolike se koliine posebno namakanih
tkanina nalaze iza etiri godinja doba.
Da li je mogue, upitae se italac, koji sve opaa, da grof, koji
do sada nije pokazivao veliku moralnu izbirljivost u sredstvima za
postizanje svojih ciljeva, nije ipak pokuao da do svoje supruge
stigne nekim brim ili nasilnim nainom? Sve to pisac moe da
odgovori, jeste da mu je to sigurno prolazilo kroz glavu; grof,
meutim, nije bio glup ovek, i ako je pokazao svu podlost prema
vitezu kojeg je neizmerno mrzeo, shvatio je da mora primeniti
druga sredstva prema osobi koju je voleo. Pri tome, izvesna
praznoverna bojazan pred boleu i poverenje u lekarske vrae,
uinili su ga mnogo manje razboritim nego to je po prirodi bio, a
lagana i promiljena promena grofiinog ponaanja jo je otupila
tu otricu. Meutim, ve je mesec dana od svadbe uveliko proao,
i za izvoenje zavere dIrfeovih doao je krajnji trenutak. ekala se
samo jo jedna nedelja bez kie.

102

Bio je krasan, suv poetak novembra, kad je doneta odluka o

izvoenju plana. Poslednja poiljka koju je tetka donela sastojala
se od delova mukog odela za oniskog nosioca. U gluvo doba noi,
jedan ovek se stepenitem za slukinje popeo do grofiinih odaja,
i istim putem su se dve slukinje i Leonina u mukom odelu spustili
do sporednog izlaza. Priekali su izvesno vreme, dok se odozgo nije
u velikoj urbi vratio ovek kojeg emo otkriti kao sveprodornog
akomina, i posle kratkog dogovora su on i grofica nestali u vrtu, a
slukinje su u bezbednom parteru saekale da se zauju krici Vatra!
Vatra!.
Ve na prve krike, grof je pojurio prema grofiinom krilu, i zatekao
stranu sliku: celo levo krilo na spratu bilo je u plamenu, a posluga
je zastraeno stajala u predvorju; bile su tu i uplakane grofiine
slukinje, sa mnogo gari po licu i odei. Grof je pojurio na sprat, i tamo
ga je saekao pravi vatreni zid. Sa pravilnou koju mogu izvesti samo
dobro uvebane palikue, vatra je sistematski prodirala sve prolaze i
uokviravala svaku prostoriju. Grof to nije mogao znati, i izbezumljeno
se bacio na gaenje. Neemo ulaziti u detalje te smuene i alosne
noi: recimo samo da je surovo dnevno svetlo otkrilo da je celo krilo
potpuno uniteno, a najgore grofiine odaje. Od njih zapravo nita
nije ostalo, sem ponekog zida koji se pui. Tavanica je mestimice
propala u prostorije, i inila zgarite jo stranijim. Pokoja sauvana
traka tkanine podseala je raspameenog grofa da je tu jue ostavio
enu svog ivota.
Poari su bili svakodnevni deo ivota u razdoblju o kojem govorimo;
slube za gaenje jo nije bilo, to znai da su oni sa vie slugu i
vie vode mogli raunati na neko spasenje. To je upravo bio sluaj
u otelu avinjol, pa je, sem gubitka grofice, poar proao bez drugih
rtava i sa ogromnom tetom. Lepo zdanje izgubilo je zauvek stari
izgled, i docnije dogradnje e samo upotpuniti taj alosni utisak. to
se tie strane grofiine sudbine, vladalo je miljenje da ju je nou
uhvatila nesvestica, i da stoga nije uslela da se spase, a uzrok poara
trebalo je da bude loe oien dimnjak. Grof je ostao potpuno sam u

103

svome oajanju: lekari su se tiho izgubili, baronica Dartoa je izgledala

duboko potresena gubitkom unuke, ali je vie alila nedostatak
naslednika, a Leoninina porodica mu prosto nije padala na pamet.
On, meutim, nije bio ovek kojeg bi oajanje zadugo umrtvilo, i
uinio je automatski ono to je pruilo brze rezultate: poslao je svoje
poverenike, ili tanije reeno, svoje plaene bire, da saznaju neto.
Prvo to je saznao, bilo je da baronica nije imala nikakvog interesa
da izgubi unuku, i da je njen stav posledica jednostavne starake
sebinosti. Drugo, da u kui Leonininih roaka vlada potpuno
mrtvilo, i da je u bati nainjen mali kenotaf. Tree, da vitez nije na
galiji, i da mu se trag izgubio. Ovo tree obavetenje vratilo je konano
grofa iz apatije, i najjai njegov poriv, mrnja, razbuktala se svom
snagom. Zaslepljenost enom koja ga je obdarivala samo osmesima
sada mu je bila duboko sumnjiva, a injenica da u grofiinim odajama
nisu naene ak ni kosti, sad mu se prikazivala u novom svetlu. Grof
je ponovo postajao ono to je bio, i njegova osveta, jo neodreena
i neusmerena, poinjala je dobijati strane razmere. Jedino to je
imao pred sobom kao njen predmet bili su Leoninini, i grof je vrsto
odluio da ih poseti.
U noi poara, Leonina je, pod pouzdanim akominovim vostvom,
stigla svojoj kui, gde su preduzete sasvim posebne mere bezbednosti
i tajnosti. Plan koji je porodica smislila bio je da se Leonina za neko
vreme ukloni iz Francuske, i posle dugih razmiljanja kamo bi
je uputili, odluili su da to budu roaci Petalinog pokojnog mua,
kolonisti i posednici u Novom Orleanu i Jorktaunu. Izbor Amerike za
sklonite nije bio neobian: mnogo Francuza, naroito naprednih, tih
je godina odlazilo u prvu dravu obnovljene republikanske tradicije
na svetu, vraalo se sa novim idejama, odlazilo ponovo, uestvovalo
u oslobaanju bive kolonije. Plemstvo nije imalo ni interesa ni
uticaja u tome, kao to je uostalom previalo i pomorski rat koji su
pojedini smeli Amerikanci vodili u samim vodama izmeu Francuske
i Engleske. Na svakom drugom mestu, grofove veze su mogle
stii Leoninu: u revolucionarnoj Americi, ni njegov dolazak ne bi

104

pomogao. Odlueno je da Leoninu prate akomino i jedna slukinja,

da bi svita bila to manje upadljiva. I odabran je pouzdan i brz linijski
brod, Evropin bik, koji se spremao za polazak prvih dana decembra,
iz Dijepa. Na spisku putnika, u dogovoru sa kapetanom, Leonina je
bila naznaena kao notar Perije sa pratnjom, da se greka u imenu
otkrije pri ukrcavanju. Trebalo je jo koju nedelju provesti u kui, to
je Leonini, u njenom setnom raspoloenju, dobro dolo. Bila je skoro
potpuno ravnoduna prema dugotrajnom putovanju i neizvesnosti, i
dok su ujak i tetka lili iskrene suze zbog rastanka, ona je mislila na
viteza, na ono to je smatrala svojom izdajom, i padala je u sve dublju
melanholiju.
Kada im se najavio grof od avinjola, Leoninini zatitnici su se
uurbali po kui, pripremajui jo jednu uspenu predstavu; dedina
ideja sa kenotafom pokazala se kao dobra mera predostronosti, i
sada je jo samo trebalo izdrati poslednji ispit. Spomenimo itaocu
na zadovoljstvo da je deda smislio i tekst na maloj ploi, koji je glasio
Ave in aeternum31, grofice od avinjola, i bio je vrlo ponosan na
svoju duhovitost.
Lice grofa od avinjola nije moglo da prikrije neprijateljske oseaje
prema domainima, premda se trudio da deluje uglaeno. DIrfeovi
su ga doekali svi zajedno, crvenih oiju i pognuti od tuge. Izmenjane
su uobiajene utivosti, a zatim se utonulo u nategnutu tiinu,
isprekidanu samo dedinim mrcanjem.
Najzad grof napuklim glasom nagovesti da bi hteo da opomene i na
neke, koliko nune toliko i neprijatne detalje u vezi sa sudbinom
njegove supruge. Tetka je pokuavala da to zabauri jecajima, ali je
grof utivo saekao kraj izliva.
ao mi je to niste doli na mesto nesree, glasio je prvi dobro
odmeren grofov udarac, za koji je ujak napregao svu panju.
31

Latinski, Zbogom zauvek!

105

Bio je red na dedu da se isplae i nevezanim gestovima i zvucima

ukae na neto u bati.
Vikont bi hteo da kae da smo nainili kenotaf, ree ujak optuujui.
Upravo o tome elim da govorim, presee grof hladno. Na mestu
nesree nije naena nijedna kost. Grof i nehotice pogleda prema tetki,
i lako se pomeri na stolici kad uhvati njen pogled.
Zar nas ne moete potedeti detalja, promrmlja ujak.
Ako je Leonina iva, to nije detalj, ree grof.
Da je grof ikada slutio ta e slediti, ne bi mu na um dolo da poseuje
Leoninine roake. Jer Petala je skoila sa nerazumljivim krikom, i
pre no to se iko snaao, stegla snano grofov vrat. Dogaaj je bio
toliko iznenadan, o prethodnom dogovaranju da i ne govorimo, da su
otac i sin nekoliko trenutaka ostali zabezeknuti na svojim mestima,
dok je lice grofa od avinjola sve vie postajalo ljubiasto, pa zatim
skoro crno. Prvi se snaao deda, i skoio da olabavi Petalin stisak, a
na vikontov uzvik doletele su i sluge, i sa mnogo muke odvojile tetku,
koja nije odavala nikakvog glasa, od grofa koji se kao prazna vrea
spustio na pod. Sakupili su se svi oko njega, masirali ga i polivali
vodom, donele su se miriljave soli, dok je Petala, kao neko ko nita
ne razume, ponovo sela u svoju stolicu i prevukla rukom preko
ela. Stisak na grofovom vratu bio je oigledno jak, jer mu je trebalo
dosta vremena da povrati dah, a duboki crveni tragovi su pokazivali
ozbiljnost napada na njegov ivot. Glas mu se jo nije vratio, i grof je
iskolaenih oiju arao prostorijom, skoro ne verujui da je jo iv.
Prolo je dosta vremena dok se grof primirio i poeo normalnije da
die. Stigla je aa vode i grof je poeo gutati sa velikom mukom, sve
dok mu odjednom aa nije ispala iz ruke, i dok se iz njegovog grla
nije zaulo izmueno itanje:
Gijminoov sluga!

106

I zaista, akomino, naviknut da se nae svuda gde je potrebno,

dotrao je na vikontov poziv, i njegova pomo u odvajanju Petale
bila je neophodna. U potpunoj tiini, grof se sa mukom podigao, i sa
stranim izrazom na licu proitao:
Svi ete mi platiti! I uz te rei, teturajui, napustio je kuu na uglu
Veverijeg prolaza.

Uzaludno je i pominjati pod kakvom je prismotrom bila kua

narednih dana. akominova matovitost bila je na najteem ispitu, i
sav rezultat kombinacije sa dva mlekara i jednim torbarskim vozilom
bio je taj da je koija, koja je putnike, opet preruene u muka odela,
ekala van grada, naila na zasedu svega nekoliko milja dalje. Istim
putem, meutim, ila je i jedna vrlo elegantna zaprega sa bogatom
pratnjom, sa grbom Lafajeta na vratima. Njome je mladi general, za
koga se nikako nije moglo odrediti da li je vie omiljen u Parizu ili u
Bostonu, putovao u Dijep, gde ga je ekao brod za Novi svet. Lafajet
je u svojoj domovini bio markiz: sa devetnaest godina je, meutim,
dobio poloaj general-majora u amerikoj vojsci, za koji je odbio
platu. Generalove mnogobrojne sluge lako su rasterale avinjolov
unajmljeni olo, i dvoja kola su pod zajednikom pratnjom nastavila
put. Na doku u Dijepu, general je sa iznenaenjem ustanovio da je
ono to mu se uinilo kao mladi advokat zapravo jedna oaravajua
dama, i sa najlepim predoseanjima joj je pomogao da se ukrca.
Evropin bik, natovaren samo linim poiljkama i sa manje od
deset putnika, bio je spreman da isplovi sa prvim povoljnim vetrom,
decembra 1779, koji je vie liio na blagu jesen. Nekako tih dana,
testament Leonininog oca, koji joj je naneo tolike jade, otvoren je u
Parizu, i grabljivci su podelili svoj plen. Grof od avinjola je shvatio
koliko mu malo taj dobitak znai.

107

Glava IV
Kapetan Dons Kaledonijske utvare Bitka kod
Flemboro Heda Moral Luke Raguanina

Govori mornarima, dobri ovee. Pregnite svojski,

il emo se nasukati. urno, urno!
(ekspir, Bura)

Da li je ovo java? Ili zaljubljeni ljudi sanjaju

samo ono to im je milo? Dosta basme, dosta, evo iz varoi vraa se
Dafnid.
(Vergilije, Ekloge)

Ah, da ne bih bio nezahvalan

Za dobro delo to mi uiniste,
Moram da inim svako zlo to ovek
Moe da smisli! Tako avo sladi
Sve grehove, i ono to nebo
Naziva gnusnim, on naziva lepim.
(Don Vebster, Vojvotkinja od Malfija)

108

Kapetan Dons

Leon je sanjao da se budi: budio se polako i prijatno, sa dubokom

izvesnou da slua Leoninino zaljubljeno aputanje, zavaljen u
nekakvu ljuljaku, dok povetarac arlija i dok se uje um neke vode.
To stanje je trajalo i trajalo, i vitez je sve vie bio uveren da je budan,
sve dok Leonina debelim glasom nije rekla:
Pa do avola, zar ovaj rum meaju sa morskom vodom!
Leon je u trenutku shvatio da se tek sada probudio, ali se nije
pomerio, ve samo neznatno podigao kapke da izvidi gde se nalazi;
prostorija je bila dosta tamna, i brzo je opazio da je to brodska
kajita u naroito neurednom stanju, i da se po njoj vrzmaju
petorica ili estorica oficira u arenolikoj odei, oigledno teko
nalazei stvari koje su im potrebne. Ono to se u snu pojavljivalo
kao ljubavniko aputanje, bilo je zapravo neprekidno tiho
psovanje na nekoliko jezika. Videvi da nije pod posebnom
prismotrom, i uveren da nije na veslakom mestu galiota, Leon
se slobodno pomerio i pri tome, uz nehotian uzdah, osetio da ga
glava veoma boli.
Dajte mu vr, rekao je jedan od glasova.
Neka ruka mu je pruila vr sa gorkom tenou za koju bi se Leon
saglasio da je rum mean sa morskom vodom; ali kad je ispraznio
posudu, shvatio je njeno blagotvorno dejstvo, i pokuao je da stane
na svoje nesigurne noge.
Za ta si osuen? ree drugi glas, koji je imao potekoe sa
francuskom fonetikom.

109

 Nisam ni suen ni osuen, ree Leon malo nabusito. Uklonjen

sam... zbog privatne afere.
Aha, ree glas. Ovde ne vlada velika izbirljivost (ovu je izjavu pratio
odobravajui smeh ostalih prisutnih), ali dok ja komandujem ovim
preruenim sunerom (opet odobravanje), za ameriku republiku se
nee boriti ubice... viestruke.
Leon je shvatio da govori sa kapetanom; takoe je shvatio da je spasen
kao budui lan posade na brodu pod amerikom zastavom koji je s
mukom sakupljao mornare po Francuskoj, i uinilo mu se da se na
bolji nain nije mogao spasti.
ovek sa kojim je razgovarao, kako ga je ugledao u polutami,
nije mogao imati vie godina nego on sam, bio je onizak, tanak
i ilav, i dok je govorio, njegove su crne i malo razroke oi arale
otro po sagovorniku. Reenice koje je izgovarao zavravale su se
naglo, propraene prodornim pogledom, kao da se od sagovornika
oekivalo da sam prizna kako nije u pravu.
Ja sam kapetan Don Pol Dons, u slubi amerike demokratije,
ree to neobino bie. S kim imam ast da zaponem prinudnu
slubu... ukoliko vam vie ne odgovara povratak u nene ruke
tulonskih tamniara.
Leon od Gijminoa, pravni pisac iz Pariza.
Moj dvadeset i esti oficir! uskliknu kapetan Dons. A kakva su
vaa pomorska iskustva?
Skoro nikakva, ree Leon. I veoma bih teko zamenio oficira.
Nije re o zameni, ree kapetan. Meni treba dvadeset esti oficir.
Moj osnovni uslov je da bude pismen. U godinu dana imao sam
sedamnaest priza izmeu Irske i kotske, i nijedan estit izvetaj.

110

Pogledao je Leona kao da je on za to kriv.

Uostalom, dodade, izbacili ste nenaoruani u amcu moja tri
oveka iz stroja. Pitam se koliko bi oficira Kraljevske mornarice to
moglo (zaulo se nekoliko priguenih i ne mnogo pristojnih podataka
o prirodi Kraljevske mornarice).
Trudiu se da vam uzvratim poverenje, ree Leon uz lak naklon
glavom. Stavljanje u slubu amerike demokratije smatrau
naroitom poau.
Je li? ree kapetan Dons bez mnogo uglaenosti. E, do sada
nisam sretao ovako otmene ljubitelje demokratije.
Demokratija je osobena dama, ree Leon dok su mu oi poele
opasno svetlucati, a njena ednost raste sa brojem udvaraa.
Vidite li ta sve pliva po francuskim vodama! Vere mi, pravnie,
poveu vas u Novi svet da mi piete govore i vrlo brzo ete biti
sekretar predsednika.
Teko da bih sluio politiaru.
Leonovi odgovori sadravali su sve manje ljubaznosti prema buduem
poslodavcu, ali je srazmerno tome veselost poslodavca rasla. Na
poslednje vitezove rei, kapetan Dons je iz sebe ispustio dugotrajan
tektav smeh, koji je brzo preao i na ostale. Kada se povratio od
smeha, kapetan Dons je izgledao jo crvenije i jo vie razrok. Uz
irok osmeh, kapetan Dons ree:
Dragi pravnie od Gi...
Gijminoa.
Dragi pravnie, postali ste lan posade Bonom Riarda, rugla La

111

Mana, kupljenog za male pare, naoruanog i obojenog za velike,

straha i trepeta Kraljevske mornarice u poslednjoj godini. Koncentracija
otpadnika i lopova meu mornarima je tolika da ovek iste savesti
teko moe ostati na brodu na sreu, takvih nije mnogo. to se
oficira tie, muke bih imao da moram saznati ta je koji poinio, jer
ih ima Holanana, Nemaca, eha, Rusa, Francuza, pa ak i jo jedan
iz Bostona, za uzorak. Gospodin sa vrgom na elu, uspomenom od
vas, je Vindzen, moj zamenik i Norveanin o kome ne znam ba nita.
Jedna krupna ria glava se nakloni prema Leonu, koji joj uputi utivo
izvinjenje na nemakom, to je izazvalo amor odobravanja kod jo
dvojice Donsovih oficira. Na kapetanovo iznenaenje, razgovor se
nastavio na oigledno zadovoljstvo uesnika.
Ne otimajte mi pristalice, pravnie, ree on. Sa kime jo moete da
se sporazumete?
Sa Italijanima, Englezima i Holananima.
Prokl...! ree kapetan Dons na svom maternjem jeziku. Pa, vi i ne
znate koji vas posao eka!
I plata, nadam se, ree Leon.
Istoga dana, dok je Bonom Riard po lako ustalasanom kanalu plovio
prema engleskim obalama, vitez od Gijminoa je meunarodnom
skupu oficira morao da pokae i ostale vrste spremnosti za mornarski
ivot; pomenimo da je vitezovo nepce bilo dobro isprobano na
francuskim i italijanskim vinima, i da je sam vitez bio dosta iskusan
u odmerenim mediteranskim pijankama, te da se susret sa rumom
i holandskom kajsijevaom, i nadasve severnjakim neodmerenim
nalivanjem, zavrio time to je ujutro sa tekoom razlikovao
holandsku i nemaku gramatiku. Pomenimo sa aljenjem da je
praksa razgovora sa uivaocima ruma i kajsijevae jo vie, i bojimo
se, nepovratno, otetila to fino nijansiranje.

112

Bonom Riard bio je solidan trgovaki brod... pre nekih trideset

godina, kada je bio ponos francuske trgovake flote, brza fregata
pod imenom Vojvoda od Dira. Kapetan Dons u prilog njegovoj
skromnosti recimo da je po poloaju bio komodor i zapovednik
amerike flote u evropskim vodama, kupio ga je budzato, voen
ekonomskom strogou svoje vlade, i od crvotone olupine nainio
preruenu crvotonu olupinu, opremljenu sa 42 razliita topa: na toj
je drhtavoj ljusci plovilo oko 100 mornarikih peadinaca, uglavnom
Francuza, i ve opisano raznoliko drutvo mornara i oficira. Na brodu
je jo bilo i pedesetak zarobljenih Engleza, sa kojima je kapetan
Dons imao posebne trgovake namere, u sluaju da se njegova ratna
srea obrne.
Zamoliemo strpljivog itaoca za neto posebne panje: zamislite
jedan usamljen i troan brod sa jedva priuenom posadom, koji skoro
godinu dana obilazi britansko ostrvo, praen sa jo dva broda, u
potrazi za sukobima sa brodovima kraljevske flote, i neprekidno ne
samo uzmie poterama, nego i napada bojne brodove, pa ak odnosi
pobede sedamnaest priza u godinu dana jedva da su imali slavni
engleski moreplovci u ratu sa panskom armadom. Sve to vodi jedan
seljai iz kotske, koji se mora boji kao kuge, bez ikakvog naroitog
obrazovanja, koji je u amerikoj revoluciji postao voa krenuvi
sa najniih grana, i koji, konano, ima jedan jedini, vrlo udaljeni
cilj, da na drugome kontinentu ouva snagu svoje nove otadbine
napadajui svoju staru. U kapetanu Donsu su se ujedinile kotska
mrnja na Engleze i seljaka mrnja na plemie u neraskidiv spoj
negativne motivacije i pozitivne energije, oplemenjen neoekivanim
poverenjem u pravednu budunost. Lina hrabrost ovog malog
speenog brdskog duha potpuno je zbunjivala sve njegove saradnike,
naroito one koji su znali koliko komodor mrzi putovanje morem,
i koliko mu je bilo milije da se sa crvenim mundirima nosi negde
na Delaveru; Vaington je, meutim, dobro procenio da je mali kot
od vrste koja se bori podjednako dobro i hiljadama milja daleko,
za razliku od njegove milicije, koja je padala duhom im izgubi iz
vida svoje dvorite. Pri tome je Dons pokazivao nepokolebljivu

113

privrenost idealima revolucije, kao svi pametni ljudi kojima je

obrazovanje bilo uskraeno, i njegov ar nikad nije bio pomuen
sumnjom ni cepidlaenjem. Porodicu nije zasnivao, bio je omiljen
komandant koji se niim nije izdvajao od svojih vojnika, i bio je pravi
izbor za potpuno nemogu zadatak: poslati komandanta bez vojske i
brodova da onemoguava najjau flotu na svetu. Za manje od godinu
dana, komodor je to i uspeo.
Takvom je komandantu dospeo u ruke vitez od Gijminoa, osuen
svojim bekstvom na izgnanstvo iz Francuske. Leon je sa radou
prihvatio slubu, i nadao se da e na nekoj od stanica uspeti da
uhvati vezu i da se kriom vrati. Videemo, meutim, da e se
vitezovi planovi o ljubavi i osveti za due vremena izjaloviti. U ovome
trenutku, u prvim danima svog slubovanja na Bonom Riardu,
vitez je zapravo malo mislio o ljubavi i osveti, jer je poslova bilo preko
glave: dovesti u red brodske spise, vrljane (neuredno) na est jezika,
urediti sporazumevanje i plan dunosti na brodu tom prilikom je
komodor konano upoznao sve svoje oficire i pripremiti brod na
najmanje pogubno potapanje, jer se Dons nije nimalo zavaravao
oko materijala kojim je raspolagao. Vreme se postepeno pogoravalo,
pa su se znanja viteza od Gijminoa, sem opreme broda i poslova
odravanja, proirila i na stajanje na nogama pri morskoj bolesti, i
rad od dvadeset sati neprekidno. U trenucima kad bi dnevni posao
bio gotov, pojavio bi se mali razroki ovek, bez trunke zamora,
i diktirao mu od ranih jutarnjih asova. Kad bi i to bilo gotovo,
komodor je poinjao razgovor, eljan da iscrpe znanja koja mu je
pruao obrazovani pravnik; Leon je sa uenjem zakljuivao da ga
ti razgovori, umesto da ga dotuku, spasavaju u trenucima krize, i da
priueni mornar i zapovednik razmilja logino i tano.
Posada komodora Donsa imala je ludu sreu da skoro mesec dana
ne sretne nijedan engleski brod, pa je Leon video kako izgleda
pretvaranje neobuzdane gomile u disciplinovani red mornara. Sve
je to uspevao da izvede mali kot, sluei se podjednako drekom,
psovkama, prostakim alama, umiljavanjem i bespotednim

114

kanjavanjem. Meu oficirima se nije moglo odrediti ko ga vie

voli, surovi avanturisti koji su se divili njegovoj hrabrosti, ili politiki
begunci koji su u njemu gledali snagu amerike republike. Ukratko,
na Bonom Riardu je vladala stroga ali drugarska atmosfera kad je
zaplovio vodama uz istone obale Engleske, da bi presekao glavne
linije veza sa Holandijom.
Poetkom septembra, brod se ljuljao na talasima, oplovljavajui
obalu na maloj razdaljini, i traei zgodnu luku da osigura topove,
pojaa zalihe i saeka dva broda-pratioca. Bilo je rano jutro, i Leon
je sa komodorom reavao pitanje posrednog i neposrednog glasanja,
kad se u magli zauo otegnut pisak. Vitez je bio siguran da je to zov
neke ptice, ali je komodor odjednom prekinuo razgovor, i dao Leonu
znak da zauti:
Selki, rekao je tiho.
Ko?
Morska vila, rekao je komodor ozbiljno.
Leon se sa nevericom zagledao u njega. Razroki pogled bludeo je
nekud u daljinu sa napregnutom panjom, i na novi pisak se komodor
sa uzdahom olakanja spustio u stolicu.
Nee nikoga, glasio je njegov komentar.
Izraz iznenaenja na Leonovom licu mora da je bio upadljiv, jer je
osetio potrebu da to objasni:
Ako morska vila peva, neko e nai smrt u moru, i bie joj enik. Ali
ako samo zvidi, more tog dana nee gutati.
Meni je to izgledalo kao galeb, ree Leon blago se osmehujui.
Ne, ne, odmahnu komodor glavom sasvim ozbiljno. To je bila

115

selki, vila u odedi od fokinog krzna. U prvome trenutku uinilo

mi se kao vetija pesma one se esto motaju oko rta Flemboro,
ali sreom nije. Imao bih muke sa mornarima da ih odvratim od
skakanja u more.
Leon ga je i dalje gledao sa uenjem; njegov mediteranski duh,
vaspitan u cininom ateizmu i posebno nesklon praznoverju,
susreo se po prvi put sa potpunim verovanjem u natprirodno.
akomino, koji je boga i avola priznavao i uvek imao neke ugovore
i ispunjavanje uslova prema njima, nije pokazivao ovakvo duboko
uverenje: ali mali kot je verovao u njih skoro kao i u Vaingtona.
Vitez je jo imao da uje koje se sve vrste demona javljaju u koja
doba na ovom delu obale, a da komodor jo nije opazio njegovu
podsmeljivu nevericu.
Nastalo je utanje, u kojem je kapetan Dons zamiljeno gladio
bradu.
Ti ne veruje, ree on najednom.
Ne, ree Leon, sasvim razveseljen.
Ja znam tvoje razloge, ree komodor da su sve to izmiljotine
popova, bilo koje vere oni bili; ali Indijanci nemaju popove te vrste, a
imaju skoro iste demone, i on zakilji u viteza.
Popovi samo koriste ve postojea verovanja, ree Leon. Nedostatak
nauke...
Dobro, prekinu ga komodor. Nauio sam mnogo stvari od tebe,
i sigurno te ne mogu nauiti da prepozna selki. Ali odveu te na
mesto gde sam ja o tome uio, jer tamo i sam moram otii.
Njegov glas je zvuao suvie ozbiljno da bi se Leon smejao. Zato se
uzdrao svakog komentara.

116

Tri dana posle noi sa privienjima, u lepom jesenjem jutru, Leon

je video da ulaze u podugaak zaliv sa seocetom u dnu. Izaao je na
komandni most. Komodor je ve bio tamo, i videvi ga, prosto rekao:
Tri milje severno u brdima su neki koje znam. Ovo je mesto gde u
te voditi.
Sat docnije, brod je pristao na dohvat naselja, i sputeni su amci; dok
je posada prenosila burad sa vodom i usoljenim mesom, oigledno
ve pripremljenu na obali, Leon se sa kapetanom Donsom iskrcao
na mali gat i preao na par niskih, kosmatih konja na kojima su
krenuli kroz selo, prema padinama obraslim umom.
Pola sata jahanja bilo je dovoljno da izau na drugi, manji i stenovit
rt, u ijem je podnoju stajala mala kamenita kua, obrasla debelim
slojem mahovine. Dons je siao sa konja, i pustio uzvik na nekom
pevajuem jeziku. Nekoliko trenutaka docnije, pojavila se na
vratima stara i pogrbljena ena, i odgovorila mu na istom jeziku. Na
Leonovo uenje, kapetan se okrenuo i odmakao od kue, i pokazao
vitezu gde e se smestiti. Nali su malu zavetrinu u vresitu, iznad
kue, zapalili vatru i seli. Mali kot nije nita govorio, pa ni Leon,
premda bi se uobiajeni njihov odnos mogao opisati kao nepresuna
blagoglagoljivost. Vitez se posvetio posmatranju oveka koji mu je
sada ve bio prijatelj, i pitao se ta sve jo moe biti u toj neobinoj
glavi. Nije ni sumnjao da je ovo mesto nekih magijskih radnji, i da
se od stare ene trai usluga takve prirode. Njegova znatieljnost
je jedva ekala da vidi dogaaje koje u Italiji i Francuskoj nikad
nije video, ili nije pokuavao da vidi. Otra ocena praznoverja sad
se kod njega polako pretapala u elju da ispita njegove uzroke, i sa
tim neznaboakim mislima saekao je no, dok se vresite punilo
pramenovima magle i neobinim senkama.
Odjednom, kao da je uo neki samo njemu poznat zvuk, komodor
ustade i ree mu:

117

 Ne govori. I krete prema kui, dajui mu znak da ga prati.

Sili su do ulaza. Kroz daana vrata nasluivala se svetlost vatre. Uoe
u kolibu, i dok su stajali na vratima, kapetan se tiho sporazumevao sa
staricom na onom neobinom jeziku, dok je vitez ispitivao odaju. U
njoj zapravo nije bilo niega, sem klupe kraj ognjita no na toj klupi
je sedela jedna enska prilika u jednostavnoj tamnomrkoj odei. Na
vitezov pogled, prilika podie glavu i Leon ugleda arobno mladoliko
lice ogromnih sivih oiju i rasputene smee kose koja se u svilenim
talasima sputala niz njena ramena. Ona nekoliko trenutaka nije
skidala prodoran pogled sa njega, a zatim die ruku prema Leonu i
spusti je. Vitezu se uinilo da mu je naloila da sedne, pa to i uini.
Seansa je mogla poeti.

118

Kaledonijske utvare

Lepotica raspletene kose prui Donsu i Leonu po zdelicu neega to je

liilo na mirisav biljni aj; dok mu je davala posudu, vitez je uz uzdran
osmeh pokuao da taj in to je mogue vie produi, gledajui je pravo u oi i trudei se da joj dodirne ruku. Ona, meutim, kao da uopte
nije primeivala ove udvarake sitnice, i posledica vitezovog nastojanja je uglavnom bila to to je seo napola hipnotisan, i to je osetio
da je devojina ruka hladna. Kad je ispio aj, to se oseanje znatno
pojaalo. Miran sivi pogled se nije dizao sa njega, i inio mu se kao
blago milovanje. Odjednom, devojka se beumno die, prie mu sasvim blizu i pree rukom preko njegovog ela, kao da otire neto to
mu je bilo nevidljivo. Zatim sede ispred Donsa, i tihim glasom poe
da mu govori; postepeno je taj govor prelazio u polaganu pesmu, ili se
bar Leonu tako inilo. Onaj pritisak devojine ruke razlivao se po telu
viteza od Gijminoa kao neto to bi ostatkom svesti mogao da odredi
kao zeleno; zelenosiva bila je i pesma, u kojoj su se prelivali nabori sive
Leoninine haljine; zelena i magla ispred Barbizona, po kojoj su se kao
zlatni zraci provlaili pramenovi Leoninine kose; a negde veoma blizu,
verovatno na samim njegovim usnama, razbijali su se talasii njenog
glasa, dok je tiho pevala neto umilno, to je raspoznavao svakim svojim nervom. Bila je to seta u kojoj se sve shvata, snovienje u kojem
se sve razume dok se dogaa, kristalizacija due u olakanom telu.
Odnekud, iz prijatne zelene toplote, Leon je sebe posmatrao, smiren i
srean, ojaan svim prijateljstvima i ljubavima koje je imao, uveren da
zna, i pun elje da to to zna izgovori svojim otealim usnama: dostojanstvo i bratstvo. I tako je sedeo celu no, mrmljajui beumno ispred
ognjita, dok je lepotica sivih oiju pevala kapetanu Donsu.
Jutro se probijalo kroz male prozore na kolibi kad se vitez od Gijminoa
poeo vraati sebi, sa glavoboljom i gunajui to se dao navesti na
trikove lokalnih vraara. Okrenuo se po sobi poneto ukoenog vrata,

119

i posle talasa ljubiastih mrlja najzad ugledao kapetana Donsa kako

zamiljen sedi na jednom kraju prostorije, i staricu kako dara pepeo
na ognjitu; tajanstvene lepotice vie nije bilo. U trenutku kad je hteo
da izusti neku od svojih jutarnjih primedbi, koje uz prezir prema
celokupnom ljudskom rodu ukljuuju i napade na trenutno prisutne
predstavnike, vitez se setio da je sino obeao utanje, i njegovo
nezadovoljstvo je zbog ovog uzdravanja postalo jo vee. Kapetan
je sedeo bez rei jo neko vreme, koje se vitezu uinilo kao venost,
i najzad se polako pomerio, dao znak vitezu i krenuo napolje, a da
time nije izazvao nikakvu radoznalost stare ene, koja je istim ritmom
povlaila i brisala linije u pepelu. Napolju je bilo svee i hladno jutro,
premda sunano, i poslednji pramenovi magle su se vukli sasvim
nisko po vresitu, pobelelom od slane. Dok su jahali prema selu, vitez
je nervozno podbadao konja: teko bi se mogao zamisliti jai povod
za njegovo nezadovoljstvo bilo je jutro, bio je gladan, bolne glave,
bilo je hladno, i povrh svega, neto ga je spreavalo da se sporeka sa
Donsom, zbog ega je bio besan na sebe. Silazak do sela je proao
u potpunoj tiini, a vitezov bes je postepeno prelazio u sve veu
radoznalost; kad su uli u selo, Dons je krenuo u jednu krmu, svoj
privremeni tab, i uz zdelu vrueg porida i groga, koji su znatno
popravili vitezovo raspoloenje, kapetan je svog prijatelja pogledao u
oi, to je znailo da e zapoeti razgovor.
Kapetanovo lice imalo je svean izraz kad je rekao:
Rekla mi je mnoge stvari.
Vitez je utao, jedva zadravajui bar tri uspele ironine primedbe.
Rekla mi je da me je otadbina zaboravila, i da vie neu imati doma.
Da duhovi smatraju kako je to prokletstvo dovoljno, i drugaije me
nee uznemiravati. Da u biti pobednik u mnogo bitaka, i da e me se
seati. Da u otii daleko, i tamo sresti prijatelja. Da u za ivota imati
slavu, ali ne tamo gde bih eleo, i ovde je kapetanovo lice poprimilo
izraz dubokog olakanja da neu umreti na moru.

120

 Kojim ste jezikom govorili? ree nepopravljivi vitez od Gijminoa.

Gaelskim. To je jezik moje majke, koja je sa zapadne obale kotske.
Govorila je i o tebi.
ta smo pili? nastavi vitez.
Ne znam tano, ree kapetan. To je vilinski napitak, od kojeg si
budan u snu. Moja mati ga je ponekad pripremala, ali samo za sebe;
mislim da ima imele i nekih gljiva, koje se beru samo pri punom
mesecu. Bolje je ne znati. Jesi li uo da je govorila i o tebi?
Prosto izazivanje halucinacija, ree vitez izmeu dva gutljaja groga.
Boji se da uje? ree kapetan, kiljei jako sa druge strane stola.
Vitez lagano odloi vr.
Mislim da da.
Neto kao blag osmeh prelete preko lica kapetana Donsa.
Moda bi i imao razloga, ree on. Rekla je da bi te uzela za mua,
ali te ne moe stii sada. Misli da si osvetljen, i da ti duhovi ne
mogu nita; pitala je ima li neku amajliju koju ona ne poznaje, i ti
si odgovorio da ne zna. Rekla je da je meu onima koji ne priznaju
duhove malo onih koji ih se zaista ne boje, i da si ti verovatno taj.
Rekla je da malo vidi zbog suvie svetlosti, ali da te ekaju mnoga
iskuenja. Rekla je da je tvoja glava puna stvari koje ona ne razume, i
pitala te je jesi li duh iz krajeva koje ona ne poznaje, i ti si odgovorio
da ne zna. Rekla je da e biti dugovean, i da je na kraju tvog ivota
neka velika svetlost. Na kraju te je pitala hoe li da krene sa njom, i
ti si odgovorio da nee, i zatim je i meni rekla da te ne moe povesti.
Je li ona stariina erka? upita vitez.

121

 Ne, ree kapetan, malo zauen. Ona je selki.

Vitez uz uzdah odgurnu vr. Vie nije imao pitanja.

Nekoliko dana proteklo je u pripremanju brodova za skori okraj,

koji su svi oekivali. Kapetan i vitez su nainili prilino detaljan plan
broda i njegovih baterija, sa procenom stanja; na drugoj galeriji bio
je top koji se nije mogao drugaije privrstiti nego za jednu potpuno
trulu konzolu, i Leon je predoio kapetanu da e to biti najopasnija
taka, i da je moda bolje staviti je van dejstva nego rizikovati
eksploziju. Ceo drveni deo nije se nikako mogao izmeniti, i sve to
se u tom trenutku moglo uiniti, bilo je da se na to mesto premesti
mnogo manje oruje. Plan operacija na brodu morao se praviti
tako da se urauna svaka njegova slabost, te je njegovo pravljenje
sve vie postajala ah partija sa svemonim protivnikom. Leonu je
pripremanje Bonom Riarda liilo na svesno smiljanu poslednju
bitku, i sa sve veim uenjem je pratio hladnokrvno procenjivanje
kapetana Donsa: je li mu selki ulila toliko samopouzdanja, ili
je re o kombinatorskom umu izuzetnih razmera, Leonu nikako
nije bilo sasvim jasno: jasno je bilo samo to da Donsu njegov
poloaj usamljenog borca potpuno odgovara, i da se ne oslanja na
pomo ostalih amerikih brodova. Vitez je, dodue, razmiljao i o
sopstvenom poloaju, i doao do neobinih zakljuaka. Postojala je
mogunost da ostane u Engleskoj, i da pokua prebacivanje preko
kanala i prikradanje Parizu; bra varijanta bila je da do Francuske
doe brodom na kome se ve nalazi, sa izvesnim izgledima da
uestvuje u pomorskom sukobu koji brod sigurno nee preiveti
i premda mu je vlastiti poloaj bio sasvim jasan, nije mogao da
se odlui da napusti svog prijatelja. Ne moemo rei da je Leon bio
toliko siguran u svoje novosteeno pomorsko znanje da bi sebe
smatrao kljunim pomagaem amerikog kapetana; ali neka svest o
udruivanju snaga drala ga je vrsto na Bonom Riardu, i slutio
je da ga vezuju i druga oseanja, i da bi se i njegov neobini prijatelj
oseao slabijim bez njega.

122

Vitez od Gijminoa svakako nije bio osoba koja bi dala naslutiti o

svojim ljubavnim patnjama, koliko god to bio deo naina ponaanja
njegovog doba i drutva u kojem je jo donedavno iveo; Leoninino
pismo jer to je bila ona amajlija koju je selki naslutila peklo ga je
stalno, i ve ga je znao napamet. No sva sposobnost ralanjavanja
koju je ulagao u retkim asovima mira nije davala nade kad bi
pomislio ta zapravo moe da uini za sebe i za enu koju je voleo:
nije ni sumnjao da e ve nekako i ubrzo stii do Francuske potpuno
nesvestan da je poverovao u proroanstvo o svojoj dugovenosti
ali bi onda jednostavno zastao. Muilo ga je to je uslov njegovog
putanja u ivotu bila Leoninina udaja, i njegovo bekstvo sigurno
nije doprinelo njenom povoljnijem poloaju. Vitez od Gijminoa bio je
osoba koju je nemoni i priguivani bes terao da uglaava i isti topove
do besvesti, umesto da sebe umrtvljava, i zato mu sentimentalniji
italac ne bi smeo zameriti odsustvo misli o Leonini. Ono to ga je,
zapravo, stavljalo u mnogo tee duevno stanje, bila je nemogunost
da promisli ta bi bilo najpametnije da uini kad se vrati jedino
to je na umu imao bilo je da dovri dvoboj sa de avinjolom i da sa
Leoninom pobegne u Italiju, i nedoreenost i, priznajmo, nevelika
razboritost tog plana ga je stalno iznova nervirala i muila.
asovi mira bili su, sreom po duevno stanje viteza, veoma retki.
itavu sedmicu kien je Bonom Riard kao kakva nevesta, ispitana je
svaka daska, odreeno mesto svakom mornaru, engleski zarobljenici
su dobro hranjeni i svakog dana dobijali po pintu ruma na trojicu,
oficiri su u zatiju unapreeni i predoena im je nagrada amerike
vlade. Kapetan Dons ni od koga nije krio pravo stanje broda, i pred
kraj nedelje je predloio, prvo oficirima a zatim mornarima, da
odustanu od dalje plovidbe ako to ele. Nije bilo takvih. To, naravno,
ne mora samo po sebi govoriti o herojskom duhu cele posade
Bonom Riarda, ve mnogo vie o karakteru te posade, skupljene
iz itave Evrope i Amerike. I tu, u ovom zabitom zalivu, u kojem su
se usidrili sa velikom opasnou da e ih neko potkazati engleskim
vlastima i da e imati kopnenu borbu, posada je pokazivala onu
izrazitu nezabrinutost vojnika koji se bore bez posebnog zanimanja o

123

ciljevima i vostvu, jer se bave ratom kao zanimanjem, to je u Evropi

toga doba, sa jo nedovoljno odreenim stajaim vojskama, bila
esta pojava. Dodue, ogromni autoritet kapetana Donsa i njegov
oigledan ugled u ovom seocetu su ih umirivali, a i dovoljno strogo su
drani odvojeni od stanovnitva.
Bila je sredina septembra kad je Bonom Riard krenuo, po dosta
ustalasanom moru, u pravcu jug-jugoistok. Stojei na mostu sa
Donsom, Leon je posmatrao gostoljubivu obalu koju su naputali, i
dok je uoavao prevoj prema kui u kojoj mu je proricano, uinilo mu
se da pod mlazovima kie vidi jednu tanku ensku figuru na samom
vrhu.
Ba u trenutku kad je odluio da mu se privia, kapetan ga je lako
dodirnuo po ruci:
Izgleda da te ispraa.
Leon je odgovorio nezadovoljnim mrmljanjem, koje se u huku vetra
nije ulo, i obojica su sila u kajitu.
Sagnut nad mapom, kapetan Dons je objanjavao okupljenim
oficirima:
Gotovo je sigurno da emo uskoro naii na neki engleski brod,
jer kad sutra proemo rt Flemboro Hed, izlazimo na glavnu liniju
prema Holandiji. Odgovara nam da se drimo blie kopnu, jer dobro
poznajem vode, a i vetar e nam duvati koso u lea. Ukoliko se vie
otisnemo, nema nam druge do abordaa; to je uostalom i jedini
nain da se spasemo potapanja, ako talasi postanu jai a mi budemo
pogoeni.
Imate li reenje za levu stranu, koja je slabija zbog onog topa? upita
Vindzen.

124

 Upravo ovo to sam rekao. Pokuajmo da sukob odmah reimo jakim

kanonadama sa desne strane, tako to e nam levu tititi kopno. Pri
tome e protivnika ulad imati veu krivu, jer idu uz vetar. Ukoliko
to ne uspe, odnosno ako nikoga ne sretnemo do zaliva, i ukoliko nas
presretnu sa leve, manevrisaemo, to e nam usporiti vatru zato u
tom sluaju treba to bre abordirati. Brzina je sve to nam preostaje.
U kakvom su raspoloenju zarobljenici?
Dobrom, odgovori jedan od oficira.
Oni koji ele, mogu da se bore za mesenu mornarsku platu, ree
kapetan.
To e teko ii, ree Leon. Uglavnom su Englezi.
Delim vae poverenje u moralnu vrstinu Engleza, ree kapetan
Dons otrovno. Hajde da vidimo koliko sam ih potkupio.
Jedan od Holanana otra da ispita stanje, i posle pola sata se vrati sa
veu da imaju sedamdesetak novih mornara.
Kapetan se samo zadovoljno osmehivao:
Ako ostanu ivi, ree on, garantujem da e se polovina odseliti u
republiku. Razmestite ih po drugoj galeriji, neka pomau posadama
topova. A sada, na spavanje!

Sutradan rano ujutru u kajitu ulete kapetanov posilni.

Engleski brod sleva!
Prokleti... ree Dons. Uvukao se izmeu kopna i nas! Istaknite
ameriku zastavu! Pravo na njega bez obilaenja! Moda e se
uplaiti.

125

Izgovorivi ove poslednje rei sasvim tiho, kapetan ogromnim

koracima pouri na most. Leon ga je jedva stizao.
Kia je od jue prestala da pada, to je mali kot propratio bujicom
psovki, zakljuivi da e sada bolje goreti. Brod koji im je tako
iznenada iskrsnuo zdesna, bio je sjajna i nova engleska fregata,
Serapis kako je kapetan kroz durbin proitao na boku. Bonom
Riard je ve jurio pravo na njega, i dok se posada uurbano bacala na
posao, kapetan je napeto kiljio u protivnika, kao da e ga pogledom
oterati. Iznenadni manevar, nedovoljna vidljivost i brzina amerikog
broda uinili su svoje: Serapis se bono okrenuo, da bi pripremio
topove, i time je izgubio u brzini. Da je kapetan na Serapisu samo
malo due posmatrao protivnika, zakljuio bi u kakvom je borbenom
stanju, i bolje bi manevrisao; ovako, popustio je panici, to je Dons
propratio novim, veselijim kletvama. Komandovao je okretanje
desno, jaom stranom, i Leon je po prvi put video seriju belih dimova
na protivnikoj lai: ispaljen je prvi plotun, koji je pljusnuo daleko od
Bonom Riarda, i poela je bitka kod Flemboro Heda.

126

Bitka kod Flemboro Heda

Izvori obino kau da se bitka kod Flemboro Heda, moda ne

najvea, ali svakako najslavnija pomorska bitka amerike istorije,
odigrala 23. septembra 1779; mi se ovde oslanjamo na seanja Leona
od Gijminoa, koji je u bici kod Flemboro Heda postao komandant
mornarike peadije, i ije je pamenje, po uverenju pisca, bilo
besprekorno i lieno preuveliavanja i sujete. Uostalom, namera
pisca i nije da se uplie u istorijske procene, nego da iznese neobine
ljudske sudbine.
Hrabri manevar kapetana Donsa preplaio je engleskog komandanta
i on je, nesiguran moe li se jo koji brod pojaviti iz zaliva, posle prvog
plotuna punim jedrima okrenuo prema istoku; Bonom Riard je
nastavio za njim, premda je njegov hod bio znatno sporiji od potpuno
nove engleske fregate. Za pola sata, kako se u ovim vodama esto
deavalo, pala je tako gusta magla da su se dva broda izgubila iz vida.
Kapetan Dons je bio zadovoljan ovakvim razvojem dogaaja, jer se
nadao da e ih dizanje magle nai u boljem poloaju; stoga su nastavili
prema istoku, i dok su plovili, talasi i vetar su se polako stiavali. To
je smanjivalo brzinu, pa su se, po Donsovom proraunu, odmakli
od rta tek u rano popodne. Nalazili su se u skuenom vidnom polju,
koji je obuhvatao jedva nekoliko stopa od broda, u onoj gustoj i
neprijatnoj tiini koju stvara magla.
Kapetan Dons je stajao na mostu, potpuno miran. Meu oficirima se
oseala napetost koju prouzrokuje prisustvo nevidljivog neprijatelja.
U tiini, neobinoj za brod, izdavala su se nareenja u pola glasa.
Kao da mirie vazduh, u jednom je trenutku kapetan Dons dao znak
rukom, i rekao:
Magla e se dii. Svi na topovska mesta!

127

Ljudi su se poeli razilaziti, i tek kad je nastao ponovo mir, magla se

zaista digla. Serapis je bio na manje od etvrt milje od broda, sa
leve strane!
Ovoga puta, engleski zapovednik nije oklevao: bilo je oigledno da je
spreman za plotun. Leon je sa zebnjom pogledao u Donsa: mali kot
je imao napet, ali skoro zadovoljan izraz na licu. Okrenuo se prema
vitezu, i stavio mu ruku na rame:
Leone, nema vremena za manevar. Oni e nas prinuditi na borbu
sleva. Bilo ta da se desi, bie u nastavku zapovednik mornarike
peadije. Oni su nam najvea nada.
Poslednje rei zagluila je snana eksplozija: pucali su topovi sa oba
broda, prvo sa Serapisa a zatim sa amerikog: prvi engleski plotun
udario je posred druge galerije, tano u oslabljeno topovsko mesto. Uz
zagluujui prasak, i pritisak koji je skoro sve na brodu bacio na pod,
top je eksplodirao, ubivi celu posadu. Od jare i pritiska, zagrejao se
veliki top do njega, ve spreman za vatru, i samo minut docnije razlegla
se druga eksplozija. Pokuavajui da neto razlui kroz dim i krike,
Leon je, ustavi sa stepenica za potpalublje, gde ga je bacila eksplozija,
ugledao ogromnu rupu koja je zjapila na boku Bonom Riarda. Tek
to je stao na noge, naao se u novoj opasnosti: izbezumljena rulja,
posade topova i peadinci, grunuli su na stepenice, traei spasa; Leon
se u trenutku povratio, izvukao ma i dohvatio musketu sa mrtvaca
koji je leao preko ograde, i stranim glasom povikao:
Prvi koji korakne prema meni dobie metak u glavu!
Gomila je za asak zastala, a onda se pokrenula ponovo.
Kamo? viknuo je Leon. U more? Jedini vam je izlaz da pobedimo.
arolija panike bila je razbijena. Posade topova i borci su se uz
mrmljanje poeli vraati.

128

Novi zapovednik izdao je nekoliko kratkih i otrih zapovesti, i uz

pucketanje vatre i huku, pripremljen je drugi plotun sa Bomom
Riarda. Dok je silazio na galeriju, Leon je opazio da se brod opasno
naginje na levo, i da manevar koji se sprovodi oigledno ima nameru
da se on jo vie nagne: jer sve to je ostalo od jedara skupljano je tako
da se po mirnom moru skrene na levo pravo prema protivnikom
brodu. Sledei plotun sa Serapisa odneo je vrh glavne katarke, jer je
jo bio nanianjen na prethodni poloaj amerikog broda, i pre nego
to se engleska posada snala, olupina je, opasno nagnuta, jurila da se
sudari sa njima. Engleski kapetan bio je sran vojnik, koji je shvatio
ovaj samoubilaki manevar, i odluio da napast uniti pre abordaa.
Brzo preudeavanje niana, i engleska posada je opalila estok plotun
iz neposredne blizine, a zatim i drugi. Haos na amerikom brodu bio
je nezamisliv; skoro cela leva strana broda bila je onesposobljena,
od dvadeset i dva topa sa te strane osam je bilo izbaeno iz stroja, a
dvadeset na desnoj bilo je potpuno nekorisno. Paluba je bila propala sa
leve strane, i pod njom je poginuo veliki broj peadinaca i zarobljenika;
Vindzen je poginuo pri prvoj eksploziji, i sem Leona bilo je jo samo
osam ivih, od dvadeset est oficira. Vie niko nije radio na jedrima,
ali je manevar kapetana Donsa dao poetnu brzinu brodu, koji se,
sve vie se naginjui, neumitno klatio prema svom cilju.
Tani pogoci engleskog broda, koji je jo imao sve topove, kosili su po
amerikom brodu, sve do trenutka u kojem se, uz straan tresak, stari
brod prilepio uz novu fregatu. Sa stotinak vojnika, Leon je krenuo u
aborda, i prvi talas je uspeo: onesposobljeno je nekoliko topovskih
posada, poseena uad, a meu engleskim mornarima izazvana
ogromna panika. Na trenutak je izgledalo da e prvi talas uspeti, ali je
sa donje galerije zaklonjena jedinica sa musketama uspela da razredi
Leonove borce. Dok se juri usporavao time, neki oko topova su se snali
i nov, premda razreen plotun potresao je palubu Bonom Riarda.
U paklu koji je nastao, Leonu je stigla poruka da se povue. Njegovi su
se povukli u redu, ostavivi za sobom velike tete. Leon je shvatio da
se povlae jer je Bonom Riardu neophodna nova posada za topove

129

 bitka se morala nastaviti plotunima iz neposredne blizine; premda

mu je bilo jasno da sa sto ljudi ne moe u prvom naletu osvojiti
brod, Leon se vraao bacajui odgovornost za neuspeli aborda na
sebe. Rasporedio je borce na preostale topove, i shvatio da su gubici
ogromni: za topom do ogromne rupe bio je samo jedan ovek, koji
je kao pomahnitao punio oruje. Nemajui nikog drugog da poalje,
Leon je u nekoliko skokova doao do oajnika, i kad se ovaj okrenuo,
ugledao je ogaravljeno lice kapetana Donsa, na kojem su razroke
oi, crvene od dima, bacale paklene poglede.
Jesmo li propali? upita Leon.
Kojeta! viknu Dons. Sada je vano da ugui pobunu meu
zarobljenicima u potpalublju obeaj im bilo ta.
Preiveli Englezi u potpalublju zaista su se pobunili, i spremali su se
da prodru do broda svojih sunarodnika. Kad je Leon stao na poetak
stepenica sa kojih je nedavno vratio peadince, shvatio je da je ovo
mnogo tei zadatak; svakog trenutka mogli su pojuriti na njega. Leon,
dodue, nije znao kako sam izgleda crna lica, odee koja se vie
nije razaznavala, sa bezbroj krvavih mrlja po sebi, sa posekotinom
na golom ramenu koju jo nije ni primetio, sa dva ogromna pitolja
koja su se dimila i uz sve to jo najdivljijeg izraza imao je poetnu
prednost nad ovim ljudima koji su od uasa videli samo pokojeg
mrtvog, i koji su pre svega bili preplaeni.
Smrdljivi pacovi! viknu Leon stilistikom koju nije mogao ni zamisliti
kao svoju. Ja nemam nameru da troim metke na vas. Izaite na
palubu, da vidimo koliko vas e nai mornari ostaviti Englezima, i
koliko e vas pobiti vai dok vas ne raspoznaju! Oni koji ele da se
bore kao ameriki graani, jo uvek mogu gore. Vi ostali, utite i
ekajte, inae u vas decimirati!
Tek to je izgovorio ove rei, shvatio je da one nisu razumljene onako
kako je mislio: nepismeni mornari, znajui da je stranac, pomislili

130

su da se pod decimiranjem podrazumeva najmanje dranje na ivo, i

tihi amor je Leonu dao na znanje da je poruka primljena. Trojica se
izdvojie i krenue za njim. Leon je bio zadovoljan to ih se tako malo
odluilo za ameriko dravljanstvo, jer bi vei broj znaio podvalu da
se izae na palubu.
Izlazak na palubu ga je uverio da stanje na Bonom Riardu ne moe
biti gore; a bilo je tek predvee, i kasapljenje starog broda je tek imalo
da se dovri. Dva druga amerika broda bila su, sudei po potmuloj
pucnjavi, zauzeta pratiocima Serapisa.
Dim se vukao posvuda; retki preiveli su utke i brzo posluivali
topove, zatieni ponekim peadincem. Sve to se pokretalo bilo je na
levom boku, a u otvoru od eksplozije, izlaui se mecima, stajao je
mali kot i pokuavao da razazna stanje na engleskom brodu.
U zatiju, zauo se glas sa engleskog broda:
Predajte se! Svi zarobljeni bie poteeni!
ao nam je to nismo u stanju da prenesemo rei kapetana Donsa;
napomenimo samo da je njima izgubio svaku ansu da ue u zbirke
slavnih izreka, i da je odgovor slikovito znaio odbijanje. Tradicija je
docnije smislila i jedan odgovor podoban za tampanje.
Novi plotun propratio je odbijanje na predaju. Na Bonom Riardu je
jo malo ta ostalo da se uniti, i puna meseina koja se pojavila jedva
je sakrivala to slabo stanje. Tobdije sa Serapisa gaale su zapravo
ive ciljeve, ali se engleski kapetan jo nije usuivao da abordira,
preplaen silovitim prethodnim upadom.
Kolika je voda u potpalublju? zapitao je kapetan Leona, kad mu je
javio o zarobljenicima.
Ispod kolena.

131

 To znai da uz mirno more, ovako zakaeni, moemo izdrati bar

dan. Preuzmi strelce i rasporedi ih na dva cilja: jedni neka gaaju i
onesposobljavaju posadu, a drugu grupu, sa granatama, rasporedi da
trae skladite baruta.
Mornarika peadija na Bonom Riardu bili su skoro samo Francuzi,
meu kojima je Leon postao omiljen; rasporeivanje je proteklo brzo i
tano, i ideja kapetana Donsa pokazala je uskoro svoju zasnovanost:
jedan po jedan top sa Serapisa koji je imao vie oruja i mornara,
ali slabije vojnike, bivao je uutkan. Uskoro su dva broda pucala
podjednakim brojem topova po etiri na svakom. Ujednaena i
precizna vatra Leonovih strelaca kosila je po palubi engleskog broda,
i uskoro je stanje na dva broda malo liilo na pomorsku bitku: skoro
bez ljudi na palubama, gaalo se iz zaklona, ne u plotunima, ve
pojedinano. Leon je pokuavao da nae skladite, ali granate ga nisu
dosezale, ili nisu na vreme eksplodirale. Njegovi strelci su metodino
prebirali po svim sumnjivim mestima na susednom brodu, dok ih
odjednom jak udar nije sve bacio na pod, a one nesrenike koji su
gaali sa kuica, pravo u more: Bonom Riard se uz uasnu kripu
poeo sve vie naginjati oigledno je tonuo. Odnekud se ulo urlanje
kapetana Donsa:
Topove zdesna u more!
Leon je shvatio da je ostalo premalo mornara za takav posao, i
poterao je svoje strelce na taj posao. Engleski kapetan, izgleda ne
shvatajui da je ovo prilika za aborda, nastavio je razreenu vatru,
ne primetivi razliku u uestalosti sa protivnikog broda. Koliko bi
se zaudio da je znao da na Bonom Riardu puca ukupno deset
strelaca, dok svi ostali bacaju topove u more na suprotnoj strani
broda! Leon je na elu ove grupe davao uputstva kako da se puca, uz
stalno pomeranje, da bi pokrili manevar za uspravljanje broda. inilo
mu se da to beskonano traje, i po prvi put u ovome danu gubio je
nadu, sve dok nije osetio potmulo drhtanje broda koji se s mukom
vraao u manju kosinu. Pomeranje olupine pomerilo je, meutim, i

132

engleski brod, i Leon je zauo zvuke i glasove koji su govorili o panici

preko puta. U tom trenutku, vitez od Gijminoa uinio je neto ne
samo nerazborito, ve i protivno svim nareenjima koja je imao, kao
i svome zdravom razumu: dao je znak strelcima, i oni su se beumno
prebacili na drugi brod, ostavljajui Bonom Riarda bez ikakve
odbrane na izloenoj strani. Prebacivanje je bilo tako lopovsko da ga
skoro niko nije primetio na susednom brodu, gde se posada ustrala,
mislei da oba broda tonu. Ideja koju je Leon imao u svojoj dosta
bunoj i smuenoj glavi, bila je da nae prokleto skladite, jer vie
nisu imali ni ljudi za uspean aborda ni municije za iscrpljivanje.
Prvi koji je primetio neprijatelja na brodu bio je kapetanov zamenik,
iskusan engleski oficir, koji je, skoro se sudarivi sa Leonom na
prolazu prema gornjoj galeriji, pokuao da vikne i digne uzubunu.
Pretnja da e biti odmah ubijen nije ga naroito pomela, na ta ga
je Leon izazvao na dvoboj, zadravajui svoje drugove. Ovaj znak
vojne utivosti delovao je na Engleza, i poeo je besmisleni dvoboj,
u kojem se Leon tresao od uzbuenja pri pomisli da svakog trenutka
Englezi mogu otkriti da je Bonom Riard na slaboj strani zapravo
naputen. Englez se vrsto branio, ne dajui, kako se to prilii, glasa
od sebe to je uostalom Leon hteo da postigne, jer mu je bilo mrsko
da oveka ubije samo zato to dobro obavlja dunost. U nekoliko
italijanskih skokova, zamki i lanih napada, Leon je dovoljno veto
zbunio oficira, dobrog uenika racionalne francuske kole, i oborio
ga bez maa na daske.
Zarobljeni ste, ree vitez od Gijminoa. Ostanite s njim vas dvojica.
Dva zaprepaena strelca prihvatie oficira, koji se bez rei, prema
svim pravilima vojne nauke, predao, ne slutei da se ceo aborda
sadri od ove grupice, sa dvojicom manje, odreenih da njega uvaju.
italac e se moda zauditi postupcima viteza od Gijminoa, kojima
je on ponekad zaobilazno dolazio do cilja. On, meutim, zaista nije
trpeo bezrazlono nasilje, i zato je ponekad rizikovao i mnogo vee

133

tete; ovoga puta, meutim, srea mu se osmehivala, i on je nastavio

tiho napredovanje sa preostalim strelcima. Sledei oficir, kojeg su
iznenadili u kajiti, na pogled viteza od Gijminoa, koji mu je drao
i no ispod grla, reio je da odmah kae ono to se od njega trailo
gde je barutana bila je tano ispod njih, to je bilo neobino
mesto za razuman raspored na bojnom brodu, ali je ovog puta imalo
povoljno dejstvo. Isteravi sve iz kajite, Leon je otvorio kapak na
podu, spustio u njega kraj zavese koja je prekrivala okno, i zapalio
njen kraj. Iskoio je iz kajite, i naiao na svoje kako se bore sa grupom
engleskih vojnika na palubi. Stanje je postajalo sve nezgodnije bili
su otkriveni, a improvizovani fitilj je mogao goreti brzo.
U tom trenutku, zaue se povici za aborda sa Bonom Riarda, uz
mnoge poklie, i kroz dim Leon ugleda raspomamljenog kapetana
Donsa, kako prelazi ogradu.
Barut! Beite! uspeo je da vikne, i svi se razbeae, i Englezi i
njegovi, a Dons se sagnu iza ograde.
Nastala je potpuna tiina na palubi Serapisa. Niko se nije usuivao
da podigne glavu, a zavesa je neto oklevala. Tek posle nekoliko
minuta, grunu uasna eksplozija, raznevi kajitu i nainivi ogromnu
rupu u palubi. Zahvaljujui Leonovoj opomeni, gubici ni na jednoj
strani nisu bili veliki, ali je trenutak bio povoljan za aborda, pa
kapetan Dons ulete na Serapis sa svim svojim preostalim vojnicima
i mornarima. Dejstvo eksplozije bilo je strano, a zamor i aborda
sa teko oteenog broda toliko su obeshrabrili Engleze da je samo
pola sata borbe bilo dovoljno da se predaju, i da zlosreni kapetan
nove fregate shvati da mu je brod zauzelo jedva dvadesetak garavih
udovita.
Dok je stratite u noi bilo osvetljeno vatrama sa umirueg Bonom
Riarda, Donsova posada je spreila irenje vatre na Serapis i
prebacivala je sve to se jo moglo na bolje ouvan brod. injenica
da je barutana bila na nivou palube spasla je brod od potpunog

134

probijanja dna i potapanja, ali bilo je opasno praviti s njim velike

manevre. Oba broda odravao je zapravo njihov gvozdeni zagrljaj i
mirno more. Dons se nadao da e tako i ostati, da bi mogli stii do
holandske obale.
Sa pola posade i tri puta vie zarobljenika, kapetan Dons je zauzeo
britansku fregatu, i sada je, izdajui neprekidno naredbe o prenoenju
tereta u oruju i municiji sa broda, pokuavao da smisli neto to bi
spaslo stari brod. Bilo mu je jasno da tih naina ima malo, i njegove
su naredbe postajale sve otrije.
Negde posle ponoi, podigao se blag vetar, koji je moda mogao da
pomogne Serapisu da se domogne Teksela, ali nikako optereenog
plamteom olupinom. Promuklim glasom, kapetan Dons je naredio
da se Bonom Riard odmakne akljama, i da se na Serapisu razviju
velika bona jedra. Posao je bio dugotrajan i muan, i postojala je jo
uvek opasnost da se vatra prebaci na novi brod.
Svitala je malo mutna zora kad se Serapis odlepio, paljivo i polako,
od starog broda. Na milju od njega, zadimljeni kostur Bonom
Riarda se prepustio moru.
Okrenuvi se malo zamagljenih oiju od smrti svog broda, kapetan
se obrati Leonu.
Da si bilo gde drugde, samo bi te avo iz pakla mogao spasti veala.
I tu se nasmeja. Ali ti si mi, u stvari, doneo ovu pobedu.
Leon je potiteno utao.
Voditi dvoboj kad upada na brod da potpali barutanu, ha, ha!
Ipak si ti najvei vojni talenat kojeg sam upoznao za ove tri godine
ratovanja po Evropi pod uslovom da ne vodi rat.
I to je bilo sve to je kapetan imao da izjavi o bitki koju je vodio.

135

Sledee to je izalo iz njegovih stisnutih usana bilo je hiljadu psovki

upuenih svojima i zarobljenicima, na raun probuenog engleskog
tanjira kojim je trebalo doi do Teksela.

136

Moral Luke Raguanina

Znaaj ostrva Teksel bio je u tome to je lealo na polovini svih

puteva izmeu Engleske, Nizozemske i severnih mora i zemalja,
i promuurni Holanani su na njemu rano osnovali neku vrstu
meunarodne stanice za moreplovce, gde su se opravljali brodovi,
gde se trgovalo i novailo, a bogme su se obavljale i druge, zakonima
manje bliske radnje. Engleskoj je Teksel naroito bio trn u oku, jer je
podupirao amerike brodove, i kapetan Dons je u ovome delu mora
bio popularan i rado oekivan gost.
Zamislite vavilonsku kulu koju je neko sravnio udarcem malja: to je
bilo ostrvo Teksel, ravna ploa na kojoj se gradilo, opravljalo, trgovalo
i opijalo, bogoradilo na svim evropskim i mnogim drugim jezicima,
i gde su ene bile moda ne toliko skupocena koliko skupa retkost.
Leon je primetio da se duevno stanje kapetana Donsa znatno popravilo otkako je ugledao tanku zelenu liniju na horizontu, ali je teko
mogao zamisliti kapetanovu radost, kao i ponaanje koje je sledilo,
kad su pristali u preoptereenu luku. Nekoliko holandskih prijatelja
kapetanovih ve je sa doka putalo strane zvuke, koje je Leon raspoznavao kao posledicu kajsijevae, a tek to je Serapis privren,
pohrlili su na brod da saznaju novosti i da estitaju, jer se za veliku pomorsku bitku ve ulo, a kapetan je oigledno dolazio na engleskom
brodu. Holandski ljubitelji republike morali su meutim, da saekaju
da se ljudstvo na brodu koliko-toliko sredi, da se ranjeni prebace na
obalu a zarobljenici u neki prazan luki magacin, i tek kada su tesari
puteni na brod, kapetan je izaao, sa nekolicinom preivelih oficira
i svojim novim zapovednikom mornarike peadije, ne zaboravljajui
da na izlazu prokune trulu englesku olupinu na kojoj je doao.
Krme u Tekselu, pored sveg izuzetno bednog spoljnog i unutranjeg
izgleda, bile su mesta u kojima se sjajno jelo, i u kojima je sigurno

137

boravilo vie vladara, generala, filosofa i ministara nego u mnogim

gostionicama u Parizu; mnoge krunisane glave prolazile su ovuda pre
nego to su ih liili oba ova svojstva, mnoge vojskovoe koje e tek
stei ili su upravo izgubile slavu, mnogo prilika dobro zamaskiranih,
koje su mogle kriti lopove ili princeze; u jednom takvom mestu
zaustavilo se drutvo kapetana Donsa da proslavi njegovu pobedu.
Krmar je izneo krag neeg to je imalo odvratan ukus i jo gori
miris, i to se moralo piti kao pie Donsove domovine kotske; ta
odvratna tenost je ubrzo nestala, pa je Leon zahtevao da se piju pia
njegove dve domovine, i neto to im ne bi kvarilo ukus kao dimljena
haringa: presreni krmar je na to posluio jastoge uz maslac
sa mirisnim sovinjonom, i guije peenje sa etvorogodinjom
barberom. Radost viteza od Gijminoa oitovala se u nekoliko reitih
izliva zahvalnosti krmaru, otadbini i plodnim lombardijskim
obroncima. Leon nije primetio interesovanje koje je pobudio,
naroito u jednog gospodina u uglu, velikih gestova i ogromne glave
na kojoj su se u neskladu skupila dva mala vodnjikava oka i napuena
usta; gospodin je ve nekoliko puta, zabacujui kraljevski kraj svog
ogrtaa i kaljucajui da bi privukao panju, dizao au prema
Leonovoj druini, a da ga iz nje niko nije zapazio. Nepoznati je imao
dovoljno strpljenja da saeka opadanje raspoloenja a za to je bilo
potrebno zaista mnogo strpljenja i polako se pribliio Leonu, koji je
pao u ono stanje koje spolja i u izdrljive gospode deluje kao duboka
zamiljenost, dok je zapravo znak kraeg oporavljanja pred sledee
preterivanje. U takvom stanju, Leon je zauo kraj sebe nekakav glas,
i trebalo mu je dosta vremena da razabere govor u kojem je bilo i
venecijanskog aenja, i gutanja slogova kao u Livornu, i napuljskog
zavijanja, ali iznad svega nemogue italijanske gramatike; vitez
se sa izrazom krajnjeg negodovanja okrenuo da vidi autora tog
pogroma nad najlepim ivim jezikom, i ugledao je osobu koju smo
malopre opisali, i koja je u tom trenutku, veoma zadovoljna sobom,
izjavljivala:
Konte Luka, savetnik grada Raguze.

138

I pre nego to je Leon bilo ta suvislo mogao da smisli, konte je nastavio,

razlaui i naglaavajui svaku re kao da govori Tasove stihove, i na
istom nemoguem jeziku je objanjavao kako ga je privukla vojnika
slava kapetana Donsa i njegovih ljudi, ali da se jo vie obradovao
shvativi da je meu njima i jedan predstavnik italijanske otmenosti
i finoe, kojoj i sam pripada, da je za njega ogromna ast da upozna
takvog plemia, da bi eleo da slua o podvizima, i je li bio veliki plen
na engleskom brodu.
Spominjanje otmenosti i plemstva izazvalo je neprijatnu grimasu
na Leonovom licu, ali ju je neumorni Raguanin shvatio samo kao
posledicu pia, i nastavio da govori u optoj tiini, prekidanoj samo
hrkanjem kapetana Donsa.
Jednim dobro proraunatim, ali donekle slabo izvedenim pokretom,
Leon je istovremeno oborio slanik i dao znak za prekid te bujice:
Ja sam u slubi amerike republike, ree Leon dosta razgovetno, i
ao mi je to sam na vas ostavio pogrean utisak.
A ja sam takoe iz republike, ree konte iroko se osmehujui, i to
jedne od najstarijih u Evropi!
Pogled viteza od Gijminoa postade neto blai, ali jo nije razumevao
emu toliko zanimanje ovog gospodina. Nije dugo ekao, jer konte
odmah upita:
Treba li vam brz i siguran brod do domovine?
Nisam siguran, ree Leon. Naroito ne u domovinu.
Konte Luka uputi pogled pun razumevanja i pritajene radoznalosti.
Moguni su razni naini pristajanja, ree on umiljato.

139

 Vi ste trgovac? upita Leon.

Plemeniti konte se malo namrti, ali se priseti Leonovog
republikanstva, i ree:
Poten trgovac i graanin, gospodine...
Leon od Gijminoa. eleo bih da stignem do Francuske, ali ne sa
fanfarama.
Naravno, naravno, ree konte trljajui ruke. Ko se ne bi obradovao
poslu sa takvim herojem, pobednikom tako bogatog engleskog broda.
Mogunosti razlonog obavetavanja pomalo su iilele u
meuvremenu kod viteza od Gijminoa, i on samo ree: Potraite me
prekosutra na Serapisu, uz pokret otputanja sagovornika.
Konte se na nagao prekid nije uvredio, smatrajui da je u izgledu dobar
posao, i tiho je ostavio poluzaspalo drutvo. Da se za kakvih etvrt
sata vratio, ugledao bi zapanjujui prizor izdrljivosti: kapetan Dons
i njegovi su posle odmora upravo odluili da preu na topli pun, i
niska prostorija se opet orila raskalanim smehom i podvriskivanjem.
Tek negde u maglovitu zoru drutvo je krenulo ka brodu, u tiem
razgovoru.
Pobednik kod Flemboro Heda, kao da se prethodne noi nita nije
desilo, i bez ikakvih znakova zamora, uivao je u omletu sa slaninom
i preko zalogaja diktirao Leonu dnevne zapovesti, kada je deurni
oficir na vrhovima prstiju priao kapetanovoj kabini; samo se po
boji kapetanovog nosa i malo zamuenom pogledu zapovednika
mornarike peadije moglo naslutiti da su se ratnici veoma malo
odmarali.
Odjedanput, Dons ree:

140

 Ti bi iao.
Bih, odgovori Leon.
Ne mogu te zadravati, ree Dons, premda bih vie od sledee
pobede voleo da te odvedem u Ameriku.
Neko me eka u Francuskoj, ree siroti Leon, i ne slutei koliko se
sudbina igra s njim.
ensko? upita Dons, i njegovo lice je pokazivalo potpuno odsustvo
neprijatne radoznalosti, samo neku blagu brinost.
Leon, koji je poveravanje i otkrivanje tajni mrzeo, odjednom oseti
potrebu da mu ispria svoje jade, odmereno i suvo, spominjui o
nama poznatoj gospoici samo jedan podatak da nose isto ime.
Lea... promrmlja Dons.
Deminutiv, ree Leon.
Lea Deminutiv, ponovi Dons, gledajui nekuda kroz prozor,
odjednom sentimentalan i tih. To je dakle ta amajlija... A mene bi
trebalo da eka izvesna Prudens...
Gledajui malog kota kako kroz kukasti nos puta naroito nean
uzdah, Leon je primetio kako u njemu narastaju isto tako nena i
besmislena oseanja prema neoekivano pronaenom prijatelju. No
kako su se obojica jako stidela izliva pozitivnih emocija, ve nekoliko
trenutaka docnije su se svaali oko sume koju zapovednik mornarike
peadije treba da dobije na otpustu: Dons je predlagao da to bude
dvomeseni iznos, a vitez je bio uasno uvreen pominjanjem bilo
kakvog plaanja. Mali kot je bio najrazrokiji i najcrveniji, a Leon
ledeno stisnutih usana, jer je upravo upitan ima li prebijene pare pri
sebi, i ime misli da e putovati u Francusku, kada je na scenu stupio,

141

u zakazano doba, konte Luka, viestruko obloen venecijanskim

brokatom i beskrajno srean to se razgovor, po njegovom shvatanju,
vodi oko bogatog plena. Njegova pojava je Leonu sasvim jasno
pokazala da Dons ima pravo, a razbenjeni kapetan je odmah
prihvatio cenu prevoza neobino visoku od Teksela do Kalea za
Leona, i isplatio je bez primedbi Raguaninu. Nije ni slutio koliko je
time nakodio svom prijatelju.
Nekoliko dana docnije, kapetan Dons i Leon su se bez rei potapali
po ramenu i vitez se ukrcao na karavelu koja ga je po svemu, sem po
veliini, podseala na Bonom Riarda. To je bio brz i udoban brod
koji je kapetan obeavao, a lica posade, da ih je Leon bolje posmatrao,
obeavala bi jo manje. Sa njim su se ukrcala jo estorica Francuza, pa je
vitez uglavnom provodio vreme priajui sa njima. Brodu je, po burnom
moru i pod ledenim vetrom, trebalo dva dana da doe do Francuske.
Narednog jutra, Leon je osetio ogromno uzbuenje: trebalo je da
uskoro pristanu u Kaleu, i njegov je mozak radio grozniavo: trebalo
je iskrcati se neupadljivo, isto tako stii do Pariza, gde tek poinju
nevolje... Usred tog razmiljanja zauo je karakteristino i nametljivo
kaljucanje kojim je konte-kapetan nagovetavao svoju pojavu i izjavu.
ao mi je to vas podseam, ree on, ali pred iskrcavanje treba da
platite, i vi i vai drugovi, drugi deo putnih trokova.
Leon ga je gledao sa potpunim nerazumevanjem.
Nismo li vam platili jo u Tekselu, unapred, da biste opremili brod?
O, onda je re o nekoj zabuni, ree konte uspijajui. Platili ste
samo polovinu sume, kao to je zapisano u brodskim hartijama.
Vitez od Gijminoa je stanje besa brzo i lako dostizao, a ovog puta je to
stanje ak i za njega dolo neobino hitro. Jedva se suzdravajui, on
ree:

142

 Voleo bih da vidim te spise.

Drage volje, plemeniti vitee... potrebno je samo malo vetine u
itanju naeg skjavonskog jezika... i slova.
Ova izjava bila je propraena jo draesnijim smekom, a kapetanova
mala usta su liila na trenju u pudingu; Leon je imao iznenadnu elju
da taj slatki razlepi jednim udarcem, ali je u magnovenju shvatio da
on i est vojnika, naoruani samo maevima, teko mogu da se odupru
posadi koja je oigledno znala postupak prema naivnim putnicima.
Zato, gledajui Raguana svojim najubistvenijim pogledom, ree:
Moemo pogledati koliko jo novaca imamo pri sebi.
Vojnici, videvi da se neto dogaa na palubi, pribliili su se svome
zapovedniku, ali isto su se tako svom kapetanu pribliili i njegovi, bar
tri tuceta propalica sa tojagama, lancima, musketama i sekirama, i u
iznenadnoj tiini se zauo Leonov glas, kako svojim sunarodnicima
objanjava situaciju; bili su dovoljno iskusni da odmah ponu
prikupljati novac, i uskoro su dvomesene plate i nagrade kapetana
Donsa promenile vlasnika a kapetan, ni posle brojanja, nije skidao
izraz pritvorne ljubaznosti na licu.
Nadam se da je sad u redu, ree Leon.
Avaj, plemeniti gospodine, tu konte pogleda prema nebu, iskrcati
je jedno, a iskrcati bez fanfara je drugo!
Imam utisak, kapetane, ree Leon polako, kao da ste malice
zaboravili svoj cenovnik.
I vi svoj poloaj, ree pokvarenjak uz lak naklon. Ali bi se ovo vae
muno i meni nerazumljivo cepidlaenje moda moglo okonati ako
na ukupnu sumu dodate i vae skupocene maeve. Tako emo bez
nesporazuma i egrsti pristati u vaoj domovini.

143

Na trenutak je Leonova opreznost delovala besprekorno, i on se sa

zapovednim izrazom okrenuo svojim drugovima: no na njihovim
licima je bilo samo oajanja i elja da se konano vrate, a dvojica
ili trojica su ve poeli da otpasuju maeve. Pri pomisli da ga posle
pogodbe sa ovim iznuditeljima eka Leonina, kojoj je sigurno
neophodna pomo, njegovo rasuivanje pokleknu, i vitez nevoljno
predade svoj ma. Istoga trena mu je postalo jasno koju je uasnu
greku uinio: mornari im pritrae, i posle dosta dugotrajnog
opiranja i guanja, svezae ih i bacie u potpalublje, uz poruku
Raguanina:
Verujte mi, samo e mi pijaca u Tangeru vratiti tetu koju ste mi
nainili.
Oseamo da ni nama, a jo manje naem itaocu, ne bi prijao opis
uasnog duevnog stanja viteza od Gijminoa u satima i danima koji
su sledili: tako surovo, besmisleno i nepravedno biti otrgnut od svog
ivota, i to u trenutku kad mu se upravo vraao, kad je ve video
francusko kopno, skoro ga je dovelo do ludila; od toga ga je spasla
uasna bura u Biskajskom zalivu, jer se tri puna dana morao boriti za
svoj ivot i za ivote svojih drugova niko ih za to vreme nije odvezao.
Dok su zatim po mirnom moru prolazili pored negostoljubivih obala
panije i Portugalije, Leon je primetio da oko vrata vie nema Leonino
pismo, i sa neim to je liilo na traak nade, shvatio da ga zna
napamet, da se sea oblika svakog slova, mesta zamrljanog suzom,
i ak mu se, u stalnoj bunovnosti od iscrpljenosti i gladi, inilo da
slua njen glas.
Negde poetkom marta ili se bar Leonu tako inilo, jer je karavela
bila neverovatno spora i zaustavljala se izgleda u svakoj luci od
Lisabona do Gibraltara, zapovednik mornarike peadije na slavnom
Bonom Riardu i njegovih est vojnika bili su u ritama i sa bradama
izvedeni na trg robova u Tangeru, gde su ih kupili razliiti vlasnici, i
vie se nikad nisu videli. Nikada, ni pre ni kasnije, nije Leonovo srce
toliko udelo za osvetom kao kad je video priliku Raguanina kako

144

zamie u suk, bacajui teatralnim pokretom ogrta za rame, i to je bio

i jedini prizor na kopnu koji je video za dugo vremena.
Za dva meseca Leon je promenio samo dva vlasnika jednog
tangerskog trgovca i jednog nepoznatog gusara, na ijem smo ga
brodu sreli na poetku ove pripovesti. Posle vrtoglavo brzog odvijanja
dogaaja koji su usledili posle bekstva iz Francuske, ovo vreme je
proticalo sporo i neodreeno, premda u svakodnevnim ivotnim
opasnostima i na ivici osnovnih potreba. Nikad Leon nije toliko
vremena proveo sam sa sobom, bez dijaloga ili posmatranja, i njegov
duh je iz tog stranog iskuenja izaao ojaan i produbljen. Istini za
volju, bio je u stanjima koja su bliska gubljenju razuma, ali ga je iz te
opasnosti spasao mladi grki lekar.
Sve to to smo opisali prolazilo je kroz seanja viteza od Gijminoa,
dok je sedeo na gomili uadi, gledajui kako se pribliava oblije
smenog simbola njegovog negdanjeg ivota ostrvo Kitera, Vatoova
inspiracija.

145

Glava V
Sveti Gerasim i sveta Paraskeva Komad
venecijanskog brokata Abdulah-bej KiraDafnine minue

... biva kadto ko da slazi stub

s neba na more, vali uokrug
pod tekim dahom vetra uzavru
i koji brod taj vrtlog zahvati,
najvea ga opasnost obre.
(Lukrecije, O prirodi stvari)

Ali zato nas vrlina samim delima neposredno podstie da se ne samo

divimo delima nego da se u isti mah nadmeemo s onima koji su ih
stvorili.
(Plutarh, ivot Perikla)

146

Sveti Gerasim i sveta Paraskeva

Ostrvo Kitera, ili mnogo ee, u doba kad o njemu govorimo,

Cirigi, doivelo je moda najalosniju, i svakako najdue alosnu
sudbinu od svih grkih ostrva. Uvek na udaru afrikih gusara, bila
je za vreme krstakih ratova esto pljakana, a Hajredin Barbarosa
je sa svoje strane zapeatio svaki ivot na njoj, tako da Kitera
desetinama godina nije bila uopte nastanjena. Posle etvrtog
krstakog rata, malo su se obnovile mnogobrojne vizantijske
tvrave na ostrvu, i ono je ivnulo, da bi od trinaestog veka
neprekidno bilo pod Venecijancima. Ovo pod Venecijancima
ukljuivalo je i pustoenja, i povremeno upade turske flote,
alirskih gusara i drugih, kako je ve kome odgovaralo da bednim
i malobrojnim stanovnicima otme neznatnu imovinu, pokoji up
meda ili ulja. Kiterana je bilo posvuda po Osmanlijskom carstvu,
posebno u Egiptu i Carigradu, i tamo su svojim sposobnostima
pokazivali nesreni usud svoje otadbine. U doba odvijanja nae
prie, u glavnoj, junoj luci ostrva, Kapsali, smetenoj izmeu
dva zaliva odvojena malim rtom sa tvravom, bilo je ne vie od
stotinak Grka i tridesetak Venecijanaca, a u okrugloj kuli koja je
u bolja vremena sluila kao karantin, bilo je dvadeset vojnika,
areno drutvo venecijanskih najamnika. Najzad, ono to je za
priu najvanije, u luci je bio venecijanski trgovaki brod, prepun
robe iz Sirije i sa Kipra, koji se u Iraklionu nije mogao zaustaviti
zbog bure, nego je naao drugu luku za snabdevanje pred
jadransku etapu. Dolazak gusara na Kiteru nije bio sluajan, ve
su na Tenaronu bili, samo njima poznatim znacima, obaveteni o
ovom moguem plenu.
Hvatao se mrak kad je gusarski brod izronio iza rta sa zapadne
strane zaliva, a da ga sa gornje tvrave niko nije primetio niti dao
znak za uzbunu. Veina venecijanskih mornara bila je jo na obali,

147

a jedan deo u amcu koji je upravo krenuo sa mola prema brodu,

ukotvljenom u sredini zaliva. Nije moglo biti nikakve sumnje u to
kakav je brod to dolazi, jer se na njemu ve vijorila crna zastava,
i niz zaliv su se razlegli uasni bojni poklii afrikih gusara. Vitez
od Gijminoa i sior Foskolo su ve odavno bili na nogama, ne bi li
naslutili ta ih eka u zalivu. U trenutku kad je nastalo komeanje
na palubi, i kad su gusari pojurili prema uadi i topovima, Leon
je udarcem noa prekinuo vezu topa kod kojeg je stajao, i gurnuo
Foskola dalje, prema krmi, raunajui da e u guvi uspeti da skoe
i dokopaju se kopna. Bez oklevanja ili opomene, sa gusarskog
broda su odjeknula dva plotuna, sa desne strane: jedan je za dlaku
promaio amac u kojem su mornari pokuavali da se domognu
obale, i pritisak je izbacio ljude iz njega, a drugi je precizno pogodio
posred druge palube venecijanskog broda. Ono to je u prvom
trenutku izgledalo kao kukaviluk venecijanskih mornara, beanje
na obalu, bilo je zapravo jedino to se moglo uiniti: brod se mogao
braniti samo sa obale, jer vremena za dizanje sidra i manevrisanje
vie nije bilo, a napad je po svemu predviao i upadanje u slabo
branjeni grad. Na alost, niko u Kapsaliju nije mislio na gornju
tvravu, na zapadnoj strani zaliva, iz koje se mogao sjajno braniti
grad, a raspoloive vojne snage nisu se pozabavile stratekim
razmiljanjima kad su dospele na ovaj zaboravljeni kraj sveta.
Uskoro se, meutim, razlegao plotun sa terase karantina. Gusarski
brod je morao da manevrie, a Leon, shvativi ta e doneti naglo
naginjanje, rekao je Foskolu:
Skaimo!
Dok su padali u tamu, Leonu se jo inilo da uje Foskolovo tiho
mrmljanje i obraanje svecima. inilo mu se da tone dugo, i da mu
glava prska, i krajikom svesti je jo mislio na Foskola kao na manje
otporni deo para, kad je odjednom shvatio da ga neko snano izvlai
gore; na povrini je grevito udahnuo vazduh i video da je to to ga
vue snana Foskolova ruka, i da Grk ogromnom brzinom pliva ka
istonom rtu, koji se jo jedva nasluivao u pomrini.

148

Nisu odmakli vie od pedesetak metara, kad se sa gusarskog broda koji

je ve krenuo u aborda, zaula zagluujua eksplozija; otkaeni top
je po nagnutoj palubi jurnuo unazad, i zakaivi jednog bakljonou,
pribio ga uz jarbol. Dok su se ostali snali, plamen je pao na cev. Leon
i Foskolo su videli kako se u plamenu glavni jarbol nakrivio, a zatim
pao, bacajui u vatru tone navotenog platna. Haos je bio potpun,
ali gusarski zapovednik kao da nije gubio glavu, i brod je i dalje
nastavljao prema venecijanskom. Leon i Foskolo, plivajui u velikom
luku prema rtu, gledali su dogaaje kao iz niskog partera. Preiveli
gusari su shvatili da im je jedini izlaz da se prebace na drugi brod, i
to im je i uspelo, jer su sa njega svi pobegli na obalu. Leon je morao
priznati da zapovednik ima strateke mate; na malom rastojanju od
venecijanskog broda, gusarski brod je zaokrenuo i zaustavio se, da
se vatra ne bi prenela na drugi, i iz plovee buktinje su gusari, na jo
vee Leonovo iznenaenje, uspeli da spuste amce i u njih poskau, i
da sa istom takvom brzinom i vetinom uskoe, uspuu se ili uspenju
uz bokove broda. Ljudske siluete su se jasno videle pri odblesku
plamena, u zatiju u kome su vojnici iz karantina ekali da vide na
koji e brod pucati.
Leon je najednom shvatio da uopte ne moe da pokrene ruke u
bolnom gru od ledene vode, i pitao se u sebi kako bi ovaj smeli plan
izveo bez sior Foskola, koji je ujednaeno, kao da mu ne smeta ni
teret ni hladnoa, plivao prema obali. Sreom, talasi su bili mali pa je
Foskolo ve iz treeg pokuaja uspeo da Leona i sebe izvue na otro
stenje. Naloio mu je da none prste povue ka sebi, i obasuo mu
ramena brzim i jakim udarcima. I zaista, ve posle nekoliko minuta,
Leon je bio u stanju da pokree udove, i obojica su ustala, drhtei od
zime.
U zalivu se u meuvremenu nastavljala drama. Gusari su pucali iz
topova trgovakog broda, jo uvek u plotunima nadmoni nad tri
topa iz karantina, a pojedini stanovnici su odgovarali musketama iz
uskih uliica luke. Premda je veliki broj gusara stradao u eksploziji,
bilo ih je jo uvek vie od postaje u karantinu, a svakako su bili i

149

nadmoni i nad stanovnicima gradia. I dok su se Leon i Foskolo

s mukom probijali preko stenja do pristupanog dela istonog rta,
imali su priliku da posmatraju sledei drski manevar gusarskog
zapovednika, koji je spustio dva amca sa svog novog uporita to
e rei najmanje pedeset ljudi, i oigledno ostavio jo neto topovske
posade, da pod njihovom zatitom napadne grad. Gledajui ovo,
Leon i Foskolo su nesvesno ubrzali korak, ne primeujui uasno
stanje svojih bosih nogu. Ve su bili u podnoju karantina, i iza njega
na poetku gradskih ulica, kada je Leon zastao: sa staze koja je negde
pri kraju postajala ulica, virila je osovina jednih jednostavnih drvenih
dvokolica koje se obino po lukama upotrebljavaju za prenoenje
buradi: ova su jo bila natovarena sa dva reda buradi. Pogledao je
Foskola, i na njegovom licu, osvetljenom udaljenom vatrom, video
da ima istu pomisao. Bili su, u ravnoj liniji, jedva tridesetak metara
daleko od rive, na koju se upravo iskrcavala posada prvog gusarskog
amca; ulica je imala blag nagib, i kola je samo trebalo pokrenuti iz
ugla u kome su se nalazila.
Pomozi, sveti Gerasime i sveta Paraskevo, ree sior Foskolo i uhvati
ruku, dok je Leon prilegao na zadnji kraj kola. Izgleda da su sveci
te veeri bili naklonjeni udnovatim prilikama u mokrim prnjama,
jer su kola sa malo napora izala iz leita, i u sledeem trenutku,
uz neopisivu buku, krenula, prvo polako, pa zatim sve bre po
poploanoj rivi, dok su burad padala i sama za sebe nastavljala put.
Pre nego to su posade amaca videle opasnost i ule opomene svojih
drugova, kola su silovito udarila o stubi za uad, okrenula se sipajui
varnice po kamenu i kosei sve to je ve izalo na obalu, i konano
pala u vodu, zakaivi jedan od amaca. Ovaj iznenadni napad imao
je dvostruko dejstvo: snaavi se brzo, gusari su se okrenuli strani
otkuda je krenulo vozilo, a branioci gradia, sakriveni u mranim
ulicama, ohrabrili su se od neoekivane pomoi i istrali na plamenom
osvetljenu rivu u neposredan okraj. Poela je borba prsa u prsa,
koja gusarima na kopnu nije mnogo odgovarala; istini za volju, jo
je manje odgovarala Leonu i Foskolu, koji nisu imali nikakvo oruje
sem jednog noa. Dok su sasvim nerazumno hrlili u bitku, Foskolo je

150

dograbio i kamen koji je stajao ispred tokova kola, i tako naoruani,

nai junaci su, putajui uasne borbene krike, jurnuli da ponovo
izazovu sudbinu. Pojava ova dva bia svakako nije mogla da iskusne
gusare zaplai ili prevari: ali injenica da je sve to je moglo da nosi
oruje izalo na obalu, i to njihovi drugovi u zbunjenosti nisu znali
da li da pucaju u rivu, promenila je situaciju, koju su odmah shvatili
Venecijanci sa svoja tri bedna topa u karantinu, i opalili nekoliko
dobrih pogodaka po svom bivem brodu, koji je stajao nepokretan,
i odlino osvetljen.
Bitka nije bila tako kratka, jer su gusari bili odlini borci, a ovog puta
su se borili za goli ivot. Leon i Foskolo su se ubrzo naoruali od svojih
pobeenih protivnika, i vitez od Gijminoa je sebi morao priznati da se
grki lekar sjajno bori. Sior Foskolo se dodue borio stilom koji je Leon
docnije opisao kao ekstremni italijanski, to e rei da je uobiajeno
skakanje, varakanje i vikanje koje esto i nije imalo posebno jasan cilj,
sem da zbuni protivnika, postalo u Foskolovom sluaju predstava koja
je odvlaila panju i drugih, i znatno doprinosila optoj dekoncentraciji
gusara. I dok se na rivi odvijala krvava borba, trgovaki brod se sve
vie naginjao, ozbiljno pogoen, i sa njega su skakali preostali gusari.
Ovo je ubedilo posadu u karantinu da vie ne mora sluiti topove, pa
su i oni priskoili u pomo graanima Kapsalija na obali. Za manje od
jednog sata, neto preivelih gusara bilo je vezano i baeno u podrume
karantina. Mlai uesnici bitke poeli su prati rivu morskom vodom,
dok su stariji seli u sve raspoloive barke i krenuli prema trgovakom
brodu, koji je zahvaljujui mirnom moru jo plutao usred zaliva: bila
je to retka prilika da se odbrane od gusara i jo neto uare, jer su
po pomorskom obiajnom pravu smeli da spasu odnosno rasture
tovar ugroenog broda. Venecijanski plaenici nisu ni pokuavali da
ih zaustave, znajui da odreen procenat mora biti izloen prodaji,
i nadajui se i sami nekoj dobiti. Mornari su zajedno sa graanima
razvlaili teret broda.
Leon i sior Foskolo, koje je najzad stigla tupa iscrpljenost, sedeli su
bez rei naslonjeni o zid jedne kue, kad im je prila prilika koja se

151

ve obnevidelom Leonu uinila kao olienje svetog Gerasima: bio je

to ovek srednjih godina, velianstvena figura lepe glave i uglavnom
osedele kose, brade i brkova, velikih tamnih oiju malo oputenih na
spoljnim uglovima. Zatiui veliki krivi no za pojas, ovek se obratio
sior Foskolu na njegovom jeziku, i poeo je kratak razgovor koji
se zavrio time to je nabeeni sveti Gerasim bez ikakvog uvijanja
podigao Leona, prebacio ga preko ramena i krenuo sa Foskolom
meu tamne uliice.

Prvo to je Leon video kad je otvorio oi, bila je zaslepljujua belina,

koja se nije menjala ni posle treeg protrljavanja slepoonica:
vitez se nalazio u besprekorno beloj sobici, koju je kroz malen
prozor, oivien plavom bojom, obasjavalo sunce. Kad je uspeo da
se pridigne na laktove, video je da na drugome leaju, umotan
u tkanje lepih zemljanih boja, lei Foskolo, isto onako sklupan
kao i na ljunku rta Tenaron, dok sa druge strane sobu obasjava
malo ognjite, koje se jedva primeivalo u optoj belini. Drugog
nametaja sobica i nije imala. Sa neto malo muke, Leon je ustao, i
video da je odeven u dugu belu koulju od debelog i toplog tkanja.
Priao je prozoru, teturajui od jaine svetlosti, i kroz okno ugledao
najprijatniji mali vrt sa zrelim limunovima i narandama, jednom
prastarom maslinom i mnogo sonog mediteranskog zelenila,
povijanog vetrom. Zadivljen slikom junjakog decembra, ostao
je dugo uz okno, dok ga kripanje vrata nije otrglo iz te arolije:
ono to se na njima pojavilo bila je, u smuenoj vitezovoj mati,
sama sveta Paraskeva, jedna mala i svea prilika u crnom, pravog
dranja, brzih pokreta, koja je prila ognjitu, podigla poklopac na
posudici u pepelu, okrenula se i ugledala prazan krevet, i uputila
strog pogled svojih crnih oiju, uokvirenih stotinama bora od
sunca i smejanja, drskom dezerteru. Pre nego to je Leon uspeo
da se ceremonijalno pokloni, dama je prila, uhvatila ga za ruku i
blago ali odluno smestila u krevet, i u sledeem trenutku je vitez
posluno pio sadraj posudice iz pepela, u kojem se nasluivao
med, limun i mnogo mirisavih dodataka.

152

Do buenja lekarovog trebalo je da proe jo mnogo vremena, i

Leon je ostao pod okriljem male ene, koja je mogla imati i etrdeset
i ezdeset godina. Vitez je sa najveim uenjem posmatrao ovo
bie: za svoga ivota bivao je malo sa obinim svetom, a starije
ene njegovih krugova izgledale su toliko drugaije i sa toliko muke
su se ouvavale, da ga je pojava ove starake ljupkosti potpuno
zaokupila; italac je, uostalom, ve verovatno naslutio koliko se
tople sentimentalnosti krije iza eline pojave viteza od Gijminoa.
Dok se Foskolo probudio, Leon je dobio komad ovijeg sira preliven
maslinovim uljem i nekakvim travama, uz komad jo toplog mirisnog
hleba, dve narande, bademovo testo umeeno sa ruinom vodicom,
aicu neke jake rakije, gust i veoma sladak sirup sa zelenim
smokvama, i oljicu isto tako guste i slatke kafe. Potpuno predan
uivanjima i zahvalan svim boanstvima to je spasen, vitez od
Gijminoa je od svoga druga saznao da se nalazi u gostoljubivoj kui
graditelja amaca, posednika i uljarskog trgovca Nikolaosa Zarganisa
i njegove ene Penelope, ijih je sinova, sve moreplovaca i trgovaca,
bilo u Londonu, i u etiri italijanska grada. Saznao je takoe da imaju
i jednu ki, Dafni, koja je u poseti roacima dublje na ostrvu, i koja
je isproena za lepog kapetana sa Hidre, koga neno voli. Sve to je
za vrlo kratko vreme mala gospa ispriala sior Foskolu, sijajui od
ponosa, i nudei i drugog izbavljenika od gusara poslasticama.
Prolo je nekoliko dana u skromnoj kui na Kiteri, i za to vreme su
dva prijatelja bila okruena panjom gospa Penelope; njenog mua
su viali manje, i Foskolo je objasnio Leonu da je to deo kune
etikecije on e se pojaviti kad se dovoljno oporave da vode muke
razgovore. Leon je bio beskrajno zahvalan etikeciji, jer mu je posle
viemesenog muenja snaga polako i postepeno dolazila. Najzad,
kad su se obojica dovoljno oporavila, seli su pred kuu, odeveni u
crne suknene pantalone uske od kolena do lanaka i bele koulje,
sa samim Zarganisom, pod prijatnim zimskim suncem. Trgovac im
je izrazio svoju zahvalnost, i zahvalnost ostalih graana Kapsalija, i
izgledalo je, po velikoj Foskolovoj ozbiljnosti, da je to zahvaljivanje
izreeno najbiranijim reima. U nastavku, trgovac je smatrao da im

153

se mora oduiti, i zatim je nastao dugotrajan razgovor izmeu dva

Grka, pun mekanih prelaza i melodinih naglasaka, koji su na Leona
imali blago uspavljujue dejstvo. Foskolo ga je morao propisno
prodrmati da mu saopti kako su dobili solidan amac sa jednim
jedrom drugi, neto vei, morao je ostati za svadbeno putovanje
trgoveve keri.
Tako su se ve sledeeg jutra, podjednako nestrpljivi da se vrate
svojim voljenima, Leon i Foskolo spremali da krenu na, nadali su
se, kratko putovanje do Kefalonije, gde bi vitez mogao da saeka
neki venecijanski brod, a lekar da zavri svoje nesreno zapoeto
prosidbeno putovanje. Dan je izgledao, kao i svi proli, miran
i sunan, amac je bio vrst i odlino snabdeven, ak i za vie od
sedmice putovanja; skoro sve to je ivelo u Kapsaliju izalo je da
pozdravi hrabre protivnike gusara. U trenutku kad su se ukrcavali,
iz sporedne ulice je dola na rivu povorka od tri magarca, i sa prvog
je jedno ensko bie u mrkom i sa belim vazduastim povezom oko
glave, poletelo trgovcu Zarganisu u zagrljaj. Vitez od Gijminoa, koji je
upravo tovario meine sa vodom, zastao je u pola posla, i kao i obino
sklon knjievnim tumaenjima, poluglasno promrmljao Kiterska
Afrodita; i koliko god preterane bile Leonove mitoloke slike, kira
Dafni, jer je to bila ona, mogla je bez stida da se meri sa bilo kojom
klasinom predstavom.
Dok su odvezivali konopce, i dok su malobrojni stanovnici
pozdravljali mahanjem i uzvicima, Leon je kao hipnotisan posmatrao
prelepo lice, ogromnih tamnih oiju, oblih jagodica pored kojih su se
njihale dve velike srebrne minue, onu istu velianstvenu staturu
koja se jo videla u Dafnine majke; a pojava mu je sada upuivala blag
osmeh, jer je od oca ula ko je u amcu. Dok je pokuavao da uhvati
gde je sve ar tih crta, amac se poeo polako udaljavati, i sve to je
Leon zapamtio bio je topao i istovremeno taman pogled, zasenen
i uznemiravajui. Zadubljen u neodreena i prijatna razmiljanja,
Leon je mehaniki pomagao sior Foskolu u upravljanju brodom, ne
primeujui Foskolovu zabrinutost zbog oblaka na horizontu.

154

Komad venecijanskog brokata

Osobina predoseanja, tako retka i dragocena, esto ne krasi

najblistavije umove, i to je moda deo nebeske pravde koja
raspodeljuje ljudske osobine: vitez od Gijminoa bio je izrazit
primer za to, ali kao da se nesvesno stalno okruivao biima koja
su ovu izuzetnu osobinu imala. Ovoga puta, njegov sabrat Foskolo
je pokazivao sve znake duboke uznemirenosti, i dok se vitez
uljuljkivao slatkim privienjima, on je procenjivao koliko bi vredelo
pokuati vratiti se na Kiteru; bili su na oko dva sata plovidbe
zapadno od nje, a zloglasni vrt Tenaron se jo nije pojavljivao. Oni
isti oblaci koji su ga na izlasku iz luke Kapsali preplaili i dalje su
stajali na istom mestu, a vetar koji ih je na poetku brzo gonio na
zapad skoro je potpuno stao. Foskolov strah od iznenadnih oluja
poticao je, uostalom, i od poznavanja ovih voda, a pretei mir na
puini je to mogao samo potkrepiti. Znao je takoe da sa veslima
ne bi daleko odmakli, pri slabom vetru suprotnog pravca, i da do
Kitere sigurno ne bi stigli pre poetka nevremena. I dok se vitez od
Gijminoa, u potpunom duevnom uivanju, priseao neuporedivih
Homerovih epiteta za ove vode, Foskolo je u skladu sa svojom
fatalistikom prirodom, seo, pustio kormilo i zaronio glavu meu
ruke. Prve kapi ledene kie obasule su dve nepomine figure,
jednu na pramcu a drugu na krmi, i na onu na pramcu to je imalo
trenutno dejstvo: vitez se podigao, osmotrio nebo i more i izdao
kratko nareenje:
Skupiti jedro!
Bila je to svakako prava odluka u pravom trenutku, ali je njeno
izvoenje ve bilo blizu nemogueg: jedan straan nalet vetra je
otrgnuo drugi konopac, koji je bio sasvim labav da bi se iskoristio
preanji slab vetar, i on je svom snagom udario Foskola po licu,

155

skoro ga bacivi u vodu. Bilo je potrebno mnogo vetine da se na

ledenom fijukanju i uz ve dosta visoke talase odri ravnotea
i nekako uhvati konopac, i kad su ga obojica s mukom drali
pokuavajui da saviju jedro, drugi iznenadni nalet, iz suprotnog
pravca, pocepao je jedro po duini, uz odvratan praskav zvuk. Vie
se nita nije moglo uiniti. Foskolo je neto vikao sa manje od metra
razdaljine, ali se to nije ulo od uasne huke. Leon je ipak shvatio da
treba da se ostatkom drugog konopca privrste uz osnovu jarbola,
da ih talasi ne bi odneli iz brodia.
Stranije morsko iskuenje vitez nije doiveo ni pre ni posle toga.
Bura koja je poela niotkuda i za samo nekoliko asaka, razbesnela
se do razmera koji su inili ast loem glasu mora oko Tenarona; s
poetka brzi i neujednaeni, talasi su se uskoro pretvorili u grdosije
koje su za pola duine premaivale jarbol, a Foskolov pokuaj da
brod die do vrha svakog talasa zavrio se polomljenim kormilom.
Potpuno nemoni, posmatrali su kako se nad njima podie vodeni
zid, kako ih baca u provaliju izmeu dva talasa, i kako zatim
drvena ljuska, uz strano kripanje, leti na drugi talas, da se sve
ponovi. Leon nije mogao a da ne pomisli kako ih je dosad spasao
samo dobar konstrukcijski oseaj kir Zarganisa, i nadao se da e se
Foskolovi sveci pobrinuti za ostatak. Kratki zimski dan uskoro je
zamenila potpuna pomrina bez meseca, a more nije prestajalo da
divlja. S vremena na vreme, proverili bi obojica da li je ruka onog
drugog jo oko jarbola, a onda su postepeno, izubijani, poluugueni
od morske vode i napola sleeni, izgubili svest.
Prvi se probudio vitez od Gijminoa, u raspoloenju koje je
itaocima dobro poznato, i umesto da primeti da napola propala
barka pluta po mirnom moru i pod blagim zimskim suncem, on
je sa negodovanjem zakljuio da Foskolo jo spava, i snano ga je
prodrmusao; no Foskolo, im se s mukom izvukao iz zapetljanih
konopaca i otvorio zakrvavljene oi, promuklo kriknu:
Ostrvo!

156

I zaista, iza Leonovih lea se uzdizalo u pravom smislu rei jedno

visoko i stenovito ostrvo, na manje od nautike milje.
Leon upitno pogleda Foskola, i ovaj spremno odgovori:
Lii.
Leonov izraz lica govorio je da mu to nita ne znai.
Egli?
Ni ovo ime nije imalo uspeha.
Antikitera?
Hm, ree vitez. Njegovo povezivanje sa grkim svetom sad je bilo
zadovoljeno to je znai, ostrvo nasuprot Kiteri. Jeste li sigurni?
upita on doktora.
Bura nas je bacala na jug, ree Foskolo, a jedino to ima izmeu
Krita i Kitere jeste ovo ostrvo. Uostalom, kako su mi ga opisivali, to
je ta stena. Nema stanovnika, sem povremeno gusara, luka takoe
nema, obale su nepristupane i vrlo opasne. Moraemo dugo obilaziti
da pristanemo.
Zaista, teko je bilo zamisliti neto to bi bilo vie nasuprot Kiteri od
ovog avetinjskog mesta. Dok su polako prilazili, veslajui onim to je
od vesala ostalo, skoro do kolena u vodi, ali zato sa jarbolom koji je
nekim udom ostao itav, pred njima su se u jutarnjoj svetlosti uzdizale
otre ljubiaste stene. Kad su se sasvim pribliili, prizor je postao
straniji: tragova brodoloma, nasukanog pocrnelog drveta, itavih
brodskih delova bilo je po svim uskim alima, oivienih mreom
reckavog kamenja, kroz koje bi se i pliva pri mirnom moru jedva
provukao. Antikitera bila je dinovsko groblje brodova, leinar usred
kritske puine. Morali su biti veoma oprezni, da stene ne zakae ve

157

sasvim tronu barku, a mogunost da u retkim mestima za pristajanje

naiu na gusare, nainila ih je sasvim utljivim. Tako je obilaenje
ostrva dugo trajalo, ali su imali sreu da njihovo muno manevrisanje
ne bude oteano talasima. Na severoistonoj strani ostrva, bile su dve
pogodne uvale, udaljene jedna od druge oko pola sata veslanja. Leon
i Foskolo su se saglasili da pristanu u manjoj i tee dostupnoj, ako bi
se desilo da ostrvo jo neko poseti dok su oni na njemu. Posle mnogo
muka, grebanja po stenama i gacanja po hladnoj vodi, brodi je stigao
do obale, i u njemu, vie plivajui no veslajui, naa dva junaka. Legli
su, sasvim iscrpljeni, na ljunkovito alo; Leon nije ni sebi ni Foskolu
dozvolio spavanje, i uskoro su krenuli da osmotre svoj poloaj, stanje
brodia i mogunosti preivljavanja. Brodi je bio teko oteen, ali
ga je moglo dodue za mirnu plovidbu osposobiti dobro krpljenje,
samo da su imali alatki za to. Uvala u kojoj su se nalazili bila je pri
samom severnom kraju ostrva, izmeu dva uzvienja, ne toliko visoka
koliko otra za prelaz, ali su mnogobrojne stazice govorile o tome da
su ostrvske divlje koze silazile tuda na obalu. Foskolo je zakljuio da
na obali mora postojati neki izvor, i zaista, u podnoju jedne stene, na
samoj morskoj obali, jedva vidljiv mlaz je isticao u ljunak sasvim
dovoljno za dva oveka. Uskoro su, utolivi e, poli da ispitaju svet
van svoje uvale.
Predeo koji im se ukazao pred oima bio je lep i zastraujui:
sivoljubiaste gromade su se na jugu ostrva uzdizale visoko, i
svaka pojedinost se videla u jasnom zimskom danu posle kie.
Nisko rastinje i pokoji povijen bor pokazivali su da je mesto teko
udarano vetrovima. Ostrvo je moglo imati najvie dvadesetak milja
po duini i jedva sedam-osam po irini, i celo je zapravo bilo jedna
velika stena. Uskoro su njihovu panju privukle druge stvari: sior
Foskolo je sa zadovoljstvom zakljuio da se u bunju mogu nai
zeevi i jarebice, a pogled odozgo im je u veoj uvali otkrio tragove
nedavnog brodoloma ogromni komadi drveta, delovi broda,
itavi sanduci bili su razbacani izmeu stena. Trei su sjurili niz
vratolomne stazice, i glasno dali oduka svojoj radosti: velike daske
bile su izbaene duboko na alo, i van domaaja mora su se dobro

158

osuile, a jedan od sanduka, prelomljen izmeu dve stene, sadravao

je neto jo upotrebljivog alata. Drugi, neto vei sanduk, otvorio se
pri poslednjem okretu, i za njim je ostao trag luksuza meu stenama:
komadi damasta, svile i brokata, zakaeni za otre iljke, pokretali su
se pri blagom vetru. U dva navrata, preneli su sve upotrebljivo blago u
svoju uvalu. Leon se posvetio skupljanju koljaka i lovu na neoprezne
rakove, dok je Foskolo, sa veim lovakim ambicijama, krenuo dublje
na kopno. Negde pri smiraju sunca, Foskolo se vratio sa tri jarebice
i uveravanjima da e sutra lov biti povoljniji, jer je postavio zamke.
Zatim se dao na posao da sa dva kremena i suvim granama izazove
vatru, to je za Leona bili prilika da uje jo mnogobrojne italijanske i
grke kletve. Da je neko mogao biti svedok veere naih junaka, video
bi vrlo neobian prizor: umotani u metre i metre svilenih tkanina
ivih boja, sa odelima koja se sue uz mnogo dima na tapovima,
Leon i Foskolo su glodali peene ptice i prebirali po toplom pepelu za
jo kojom otvorenom koljkom.
Sledeeg jutra ekao ih je mnogo ozbiljniji posao: trebalo je pokuati
opraviti brodi. Izvukli su ga na obalu, istresli vodu i poeli krpiti.
Bilo im je jasno da posao nee biti zavren za nekoliko dana; alat
sa olupine bio je zarao i troan, a kameni komadi koje su tesali od
stena krunili su se posle nekoliko udaraca. avli su, sreom, bili u
boljem stanju, a daske koje su nali jo zdrave, pa su izgledi da se
brodi popravi bili ipak izvesni. Od tkanina koje su ih spasle hladnoe
prve noi, jedan veliki komad crvenog, bogato zlatom izvezenog
venecijanskog brokata bio je predvien za jedro, i Foskolo je nad njim
putao silne uzdahe, zamiljajui neuporedivu venanicu za svoju
Mirto.
Prolo je nekoliko dana tekog posla, koji je smenjivalo osmatranje
mora i lov na sitne stanovnike Antikitere. Dno broda je polako bilo
popunjavano i uvrivano, istesana je nova krma, sastavljali su
se komadi konopaca. Dve nedelje oporavka na Kiteri izgledale su
beskrajno daleko, a slinost sa ropskim ivotom na maniotskoj obali
sve upadljivija no ovog su puta bili slobodni, i imali su neto ansi

159

da dou do svojih. Zajedniki rad je jo vie pribliio dva oveka, i

oni su itave dane bez prestanka priali; zatvorena dua viteza od
Gijminoa se malo otvorila, i on je Foskolu ispriao svoje jade. Tako
je grki lekar saznao za gospoicu Dartoa, njenu kuu i roake, a
sasvim su mu diskretno nagovetene i njene neuporedive osobine.
Sa druge strane, Leonu se inilo da bi Mirto sa Zakinta prepoznao u
svakom delu sveta, poev od svih njenih naina eljanja pa do zlatnih
iskrica u njenim zelenim oima, iz sveg srca je odobravao ideju da
se venecijanski brokat, ako kao jedro preivi morske neizvesnosti do
Kefalonije, prepusti toj gospoici. Ono to ih je najvie zabrinjavalo,
bilo je vreme: bez prestanka mirno i jasno, moglo je znaiti samo
da e se za koji dan, kad oni osposobe brod, ponovo pogorati. Zato
su se obojica nadali nekoj jakoj buri, posle koje bi iskoristili zatije i
krenuli na zapad, dokle god stigli. Foskolo je raunao da bi mogli stii
bar do Sapijence, gde je imao prijatelje. Uz sve to, ono o emu nisu
govorili, ali su svaka tri sata obilazili svoje osmatranice, bio je strah
od pojave nekog gusarskog broda.
Precizno pamenje viteza od Gijminoa zabeleilo je da je estog asa
petnaestog dana (vitez je u nedostatku sata koristio rimski sistem
raunanja vremena) poela jaka bura; dva prijatelja su izvukla svoju
popravljenu brodicu koliko su god mogli van domaaja talasa, po
drvenim inama koje su sami napravili. Sklonili su se sa vatrom u
jedno natkriveno udubljenje meu stenama, gde su inae spavali,
i ekali da bura prestane. Bili su dobro raspoloeni, Foskolo je na
glas, nasuprot vetru, pevao, po Leonovom priznanju, vrlo melodine
jonske kantade. Bura je potrajala ceo dan i no, i pri jednom posebno
gromoglasnom udaru talasa o stene, Leon se probudio: mesec je bio
skoro pun, nebo vedro, a talasi jo uvek ogromni, i izmeu dve vodene
gromade, uinilo mu se da je ugledao svetlost fenjera nekog broda.
Ve sledeeg trenutka, svetlosti vie nije bilo, i posle sata motrenja,
vitez je ponovo zaspao.
Jutro je donelo vitezu i sior Foskolu prijatna iznenaenja: dan je bio
vedar, duvao je povoljan vetar sa istoka, mrekajui more samo po

160

povrini, bilo je to upravo zatije kojem su se nadali da zaplove prema

zapadu. Poeli su vezivati venecijanski brokat za jarbol, i spustili
barku do mora. Leona je, meutim, proganjalo noanje privienje, i
umesto da potrai koljke za doruak, poterao je Foskola na izvianje.
Obino su najpre nadgledali veliku uvalu. Kad su se popeli do ivice
stena, Leonovo otro oko dobilo je neeljeno priznanje: usred uvale
upravo se ukotvljavao veliki ratni brod, oko njega je bilo nekoliko
amaca. Odozgo su se u amcima mogle videti samo okrugle alme
i pokoja obrijana glava, a na sredinjem jarbolu se dizala zelena
zastava sa polumesecom.
Turci! procedio je sior Foskolo. Na njegovom lepom licu, ponovo
uokvirenom bradom, itao se uas jonskog Grka, koji je Turke jo
uvek posmatrao kao njegovi ostali zemljaci pred pad Carigrada.
Sjurili su se utke niz stene, i tek u podnoju, zadihani, seli da
procene situaciju.
Njima treba bar sat da priveu brod, provuku amce do obale, a i
onda je neizvesno hoe li odmah krenuti u ispitivanje ostrva. Nama
vetar duva u lea, stene nas tite od pogleda, i otvoreno more nam je
odmah na izlasku iz uvale, ree Leon.
Jeste li videli opremu tog broda? ree sior Foskolo. Na njemu
je sigurno vana linost, i njegova posada nee rizikovati susret sa
nekim neeljenim gostima na ostrvu.
To je bilo sasvim tano, i Leon se nije protivio lekarovoj proceni.
Pohitali su ka svom brodu, i uurbano poeli da pripremaju jedro i
vesla. Posle toga, sledio je mnogo tei posao, provesti brod neoteen
do izlaska iz uvale. Ve su bili u vodi do pojasa, traei prolaz, kad
im je jedan neoprezno odgurnut kamen skrenuo panju na vrh
litice; na njemu su dve glave posmatrale uvalu, i kad su videle da su
primeene, udaljile su se otuda. Leon i Foskolo su se samo pogledali,
i nastavili da guraju brod dalje. Kad je ve bilo jasno da kobilica vie

161

ne moe dohvatiti stene, uskoili su u brod i oprezno zaveslali prema

puini. Jedro je otputeno, i prekrasna tkanina se poela nadimati pod
povoljnim vetrom. Foskolo je seo kod krme, i skoro istoga trenutka
ponovo ustao i sveano se obratio Leonu:
eleo bih da zapamtite, vitee, da nikad nisam imao boljeg i
plemenitijeg prijatelja od vas.
Leon se okrenuo, i shvatio zato se Foskolo oprata od njega: dve barke
sa bar po dvanaest veslaa su se pomolile iza stene, a niz strminu
je silazilo isto toliko do zuba naoruanih Turaka. Jo mehaniki
vezujui konopac jedra, Leon je munjevito proraunao situaciju:
bilo je jasno da se Foskolo iv nee dati Turcima, a ni njegov saborac
nije imao mnogo izbora kad ih stignu; Foskolo je na jedva stotinu
milja od svog doma i sree, a Leon je hiljadama milja daleko, i ne zna
nita o sudbini voljene ene; ako treba da junaki poginu obojica,
bolje je da se bar jedan spase; kod Turaka e se pre spasti Evropljanin
nego jonski Grk; ukoliko preivi prvi susret sa Turcima, Leon moe
raunati na bekstvo u prvoj luci.
Dok je tako razmiljao, Foskolo mu je priao pruajui mu ruku; i ako
nita drugo, izraz tog lica, smirenog i spremnog na umiranje, uvrstio
je Leonovu odluku. On se okrenu Foskolu, uputi mu svoj najtopliji
osmeh, i udari ga iz sve snage stisnutom pesnicom u bradu. Grki
lekar se bez glasa srui na dno barke. Bio je ve krajnji trenutak, jer
su se dva amca pribliavala. Leon uputi jo jedan pogled lekaru koji
je bez svesti leao izmeu dva sedita, okrete krmu i skoi u vodu.
amci su sada bili na otprilike dve stotine metara od mesta gde je
Leon izronio, i on je nastavio da pliva tano izmeu njih. Mogao
je uti povike koje je njegov manevar izazvao, i kada im se jo vie
pribliio, sa olakanjem je shvatio da je zamisao uspela: obe posade
su zaveslale prema njemu, gubei dragoceno vreme u trci sa crvenim
jedrom, koje je sve izvesnije nosilo onesveenog Foskola prema
puini, na zapad.

162

Lovljenje vetog plivaa moe prilino da potraje, i tek kad ga je

hladnoa svladala, Leon je priao jednom od amaca i dopustio da ga
izvuku: kad su ga ne mnogo neno bacili na dno amca, razumeo je
da je Foskolova primedba o brodu tana: posada nije ni pokuala da
ga povredi, ve je zarobljenika vodila odmah pretpostavljenom.
Gledajui ga sada iz ablje perspektive, Leon je video koliki je turski
brod: bio je to velianstven jedrenjak sa tri reda topova na tri palube,
krma je bila sva u rezbarijama i pozlati, a kajita je, kako se sa daljine
moglo proceniti, bila produena nekim atorima i draperijama u ivim
bojama. Sve u svemu, brod je liio na panske kraljevske karavele, ali
je njegova ratna oprema govorila o drugoj nameni.
Leona su uspeli na brod ne vezujui ga, i odveli na gornju palubu,
tano ispred kajite. Pokazali su mu da tu treba da sedne, a poseban
akcent nerazumljivoj naredbi dala su dvojica grmalja obrijanih glava i
sa krivim sabljama zataknutim za pojas, smestivi se sa svake strane
viteza od Gijminoa. Sa vrha turskog broda, Leon je pogledao puinu,
i na njoj ugledao crvenu mrlju koja se udaljavala.
Zbogom, Foskolo! promrmljao je za sebe.

163

Abdulah-bej

Ko god da je iveo iza svilenih zavesa u kajiti, znao je kako se bezbolno

smekavaju zarobljenici, zakljuio je Leon predvee, cvokoui na
palubi izmeu svoja dva nepomina i na zimu oigledno neosetljiva
straara. Odjednom, obojica su ustala i poterala Leona prema kajiti,
a da on nije primetio nikakav znak koji bi im bio dat. Proli su kroz
nekoliko slojeva tkanina koje su visile sa stropa, a onda su grdosije
neujno nestale i ostavile viteza usred prijatno zagrejane prostorije,
nametene samo gomilom jastuka, sa dva mangala iz kojih se dizao
mirisav i malo opijajui dim. U sredini, izvaljena na jastuke, sedela je
jedna osoba. Bilo je teko odrediti njene crte lica, zaklonjene odozdo
tekom bletavom odedom, a odozgo svilenim turbanom; no kad
se Leon navikao na polutamu, razaznao je lice oveka ne starijeg od
trideset pet ili etrdeset godina, usko i bledo, sa dva velika svetlo plava
oka. Lice mu nije govorilo nita, jer je bilo sasvim nepokretno, ali
iz ogromnih rukava virile su dve sasvim krhke, skoro prozirne ake.
ovek dugo nije progovorio ni rei, produavajui nelagodno ekanje;
no Leon, shvativi da je to namenjeno zastraivanju, odluio je da
pokae svoje snage, i sasvim prirodno je priao jednom od mangala,
pruajui ruke da se zagreje. Ovo je izgleda dejstvovalo: poluokrenut,
uo je jedan tihi glas kako progovara na dobrom italijanskom:
To te nee ugrejati, nevernie, samo e ti zamutiti glavu.
Priznajem da bi mi mnogo vie prijala dobra hrana, ree Leon
okreui se uz laki naklon, ali umem da cenim ponueno.
ovek lako pljesnu svojim nenim dlanovima, i za samo nekoliko
trenutaka u prostoriju ue sluga, primi tihu naredbu i nestade.
Koga u imati ast da ugostim? upita ovek.

164

 Leon od Gijminoa, pravnik iz Pariza. A kome u imati ast da

zahvalim na gostoprimstvu?
Preko bledog lica pree sasvim blag osmeh.
Nemojte mi zameriti, pravnie, ali bih mnogo radije ugostio oveka
kome ste omoguili bekstvo.
Leon se takoe nasmeja.
To nije mnogo laskavo, ree on. ovek kome sam omoguio
bekstvo je beznaajna osoba, i moja je srea to sam uspeo da ga se
oslobodim.
Jo nisam upoznao hrianina koji bi beao Turcima od drugog
hrianina. Za vae dobro, nadam se da ovek u barci nije lan neke
heterije.32
Leon se pravio da ovo nije razumeo, premda je Petro Foskolo svom
prijatelju sasvim detaljno obrazloio delovanje i organizaciju ovih
grkih drutava za osloboenje od Turaka. Pogledao je u oveka,
i susreo se sa prodornim i ledenim pogledom, u suprotnosti sa
ceremonijalnim osmehom koji se pojavio na tom neobinom licu.
Obojica su dosta dugo izdravali pogled onog drugog, a onda ovek
polako odmahnu rukom, kao da prekida neprijatan razgovor.
Postavili ste mi jedno pitanje, ree ovek, dok su sluge unosile
velike posluavnike na nogarima i rasporeivale ih ispred njega.
Ja sam Abdulah-bej, trenutno u diplomatskoj misiji; kupovao
sam oruje od jednih nevernika da bih ga upotrebio protiv drugih.
Inae sam vojskovoa i tu napravi malu pauzu slavni pomorski
vojskovoa.
32 Grki, drutva tajne organizacije po gradovima (posebno Carigradu) u kojima se
negovao patriotizam i pripremao ustanak protiv Turaka. esto su bile veoma mone, jer
su im lanovi bili i najbogatiji Grci.

165

Izjava je udno zvuala na italijanskom, ali je izvesna nezainteresovanost onoga koji je to izgovarao, meavina nesvesne samouverenosti i
prezira, davala tome uverljivost.
Na dati znak, Leon sede preko puta svog domaina u oekivanju da
on nane hranu divnih mirisa i privlanog izgleda, i zagleda se iz
blizine u tu neobinu pojavu. Abdulah-bej je svojim finim prstima
birao najbolje komade, onda bi od njih odlomio neznatnu mrvicu,
i zamiljeno je vakao, ne dajui nikakvog znaka, ni uivanja
ni nezadovoljstva. Leon se, posle dve sedmice ivih koljki i
nedopeenih jarebica, jedva uzdravao da ne pone na nepristojan
nain zadovoljavati svoju glad, i shvatio je da je i veera deo nekog
rituala tajanstvenog slavnog pomorskog voe.
ta vas je dovelo na ovo stenje, ree Abdulah-bej.
Gusari, brodolom dva puta svako od toga.
A njega?
Isti okov na galiji.
I ta vas je rastavilo?
Ja elim da se vratim u Francusku, ree Leon odluno. Mislio sam
da e mi ovako biti lake.
Nee, ree umiljato Abdulah-bej.
Leonove zenice se neprijatno suzie, ali mu uz osmeh odgovori:
Moda e mi biti lepe.
Drskost je oigledno bila dobra protivtea Turinovoj proraunatoj
mirnoi; on ne odgovori nita, a osmeh mu sie s lica.

166

Posle izvesnog vremena, on upita:

Kakvo je vae pravo?
Moje? Moje je neto drugaije ja se bavim gradom i pojedincem
prema dravi.
Kakva prava mogu imati grad i pojedinac prema dravi?
Za mene je pitanje obrnuto, ree Leon.
Abdulah-bej ga za trenutak pogleda sa zaprepaenjem, ali odmah
povrati svoj ravnoduni izgled.
Da, uo sam neto slino u Italiji. U Francuskoj toga ima?
Mnogo vie, ree Leon.
Mi smo u dobrim odnosima sa francuskim kraljem, ree Abdulahbej.
Mi nismo, ree Leon.
Ne mogu biti toliki licemer da poelim sve dobro jednom
hrianskom kralju, ree Abdulah-bej, ali to bi bio vrlo lo primer.
Da, ree Leon, za mnoge.
Mogu li da zakljuim iz svega da ne treba da vas isporuim nekom
francuskom brodu, ukoliko ga sretnemo, ili nekom francuskom
ambasadoru, u lukama gde se budemo zaustavljali?
Leon je za asak razmiljao ta da odgovori, a onda se glasno i od srca
nasmeja njegov novi poznanik se toliko trudio da ga zastrai!

167

Kao da je osetio Leonovu misao, Abdulah-bej promeni boju lica:

Ne zaboravite da ste moj rob! ree on ustro.
Plemeniti vojskovoo, ree Leon, jo uvek se smejui, ni jedan me
dosadanji gospodar nije ovako gostio. Ja jo uvek mislim da mi se
srea osmehnula dolaskom na va brod.
Laskanje je imalo neobian uticaj na turskog zapovednika. On se
spusti nie u svoje jastuke, da mu se na licu ne bi itala meavina
stida i zadovoljstva, svakako prva prirodna reakcija koju je te veeri
imao. Potrebno je bilo, meutim, samo malo vremena da vrati licu
onaj kameni izraz koji je tako dobro prouio. U tome trenutku, brod
se lagano zaljulja oigledno je kretao iz prinudne luke. Leon je bio
ne malo iznenaen time to zapovednik uopte nije izlazio iz svojih
udobnih odaja da bi proverio stanje broda koji prethodne noi umalo
nije stradao u oluji; no organizacija na turskom brodu morala je biti
takva da je zapovednik izdavao samo kljune naredbe, a posada je,
prema tome, morala biti savreno uvebana.
Smem li znati kuda kreemo, ree Leon.
Naravno, odgovori Turin. Idemo u Monemvasiju, na Lemnos i u
Carigrad, gde bih vas mogao, ako se pokaete dostojni mog poverenja,
predati francuskim izaslanicima.
Ja sam siguran da jesam, ree Leon. Na vama je da se u to uverite.
Opet je primetio malu nedoumicu turskog zapovednika; nije mu bilo sasvim jasno da li se vitez ali, ili ispituje svoju nadmonost, ili je jednostavno priglup, premda je najmanje verovao u ovu poslednju mogunost.
Abdulah-bej je nauio da njegova tiha i ledena strogost izaziva ogroman
strah u svih potinjenih, ali se sada prosto topila pred neprikriveno drskim nevernikom, koji oigledno nije imao nameru da otkrije tajnu svog
dolaska na brod, i nije se naroito uzbuivao nad svojom sudbinom.

168

Kad je krenuo, praen jednim straarem u prvo potpalublje, Leon se

nije mnogo nadao; dobio je, meutim, udoban i suv kutak, prvi samo
svoj prostor posle viemesenog muenja. A im se u zoru probudio,
postalo mu je jasno da nee ni u jednom trenutku biti ostavljen bez
nadzora drugi straar je ve bdeo nad njim. Takoe mu je uskoro
postalo jasno otkuda povlastice, odsustvo bubotaka i veza: slavni
pomorski vojskovoa, koji je ve rano ujutro poslao po njega, bio je
eljan razgovora sa nekim ko nee padati niice svaki put kad ue u
kajitu. Mora da mu je na brodu na kome je imao samo da zapoveda,
okruen strahom i odanou svojih potinjenih, bilo strahovito
dosadno. U prilog lucidnosti viteza od Gijminoa, recimo da je bilo
upravo tako: Abdulah-bej je bio ve dva meseca na brodu na kojem ni
sa kim nije mogao razgovarati, a svi razgovori koje je pre toga imao, sa
italijanskim trgovcima orujem, beskrajno su mu se gadili; povratak
u Carigrad, gde je sve svoje snage morao uloiti u muno bavljenje
sitnicama i odravanje svog poloaja pred glupljim i vetijima,
nije ga vie privlaio. To je bio ovek koji je u mladosti sa strau i
neumoljivo krio blistavu vojnu karijeru; kada je postigao sve to se
moglo postii, desilo mu se ono to se obino deava pametnim a
nedovoljno pokvarenim ljudima: izgubio je svaku volju za nastavak, a
nade u miran ivot ruile su se jedna za drugom, jer je njegov preanji
nain ivota svakodnevno donosio zakasnele, i uglavnom neprijatne
posledice osvete, podmetanja, obaveze i gorinu. Nevernik kojeg
je na tako neobian nain pokupio na Antikiteri, bio je za Abdulahbeja privienje iz nekog drugog, slobodnog ivota, gde su se odluke
donosile iz unutarnjih, promiljenih potreba, a ne zbog ostavljanja
utiska na nekakvog ionako ve senilnog janiarskog zapovednika;
on ni za trenutak nije posumnjao da se u neobinom gestu ovog
Evropljanina, koji je nekoga ko mu je oigledno bio blizak spasavao
tako da ga ne postavi u neprijatne dileme, krije neto od oseanja
koja je samo nasluivao. I ako je igde Leonovo zakljuivanje bilo
pogreno, bilo je u tome to Abdulah-beja nije ni najmanje zanimala
linost koja je pobegla; zanimalo ga je ono to mu je tako iznenada
potreslo samou Leonova dua.

169

Abdulah-bej je stajao na komandnom mostu, a oko njega, na pristojnoj razdaljini, oficiri, sluge i straari. Sada, u dnevnoj svetlosti, Leon je
primetio da zapovednik nije siuan kao to mu se noas uinilo. Bio
je to visok ovek, skoro istog rasta kao i Leon, ali su oblici njegovog
tela bili potpuno sakriveni tekom i irokom odeom. Njegovo bledo
lice imalo je na dnevnoj svetlosti sasvim neprirodnu boju, a oi su
izgledale gotovo prozirne, uokvirene svetlim trepavicama. Dugaak i
tanak nos povijao se prema lepim i pravilnim ustima, obeenim nadole, koja su celom licu davala nezadovoljan izraz. Izgledalo je kao
da Abdulah-bej retko izlazi na svetlost dana, i da mu ona smeta; njegov izgled razmaenog sladokusca koji se dosauje bio je u neverovatnoj suprotnosti sa neprikosnovenim ugledom kojim je zraio, i sa
poniznou i oboavanjem ostalih Turaka. Leon nije mogao ni zamisliti u kakvu se efikasnu mainu za ubijanje pretvara njegov domain u
bitkama, i kako oboavanje posade dolazi i otuda to su ga u mnogim
pobedonosnim okrajima videli meu sobom, u prvoj liniji.
Brod je plovio po vedrom danu, sa lako ustalasanim morem. Na jugu
se jo nasluivala stena Antikitere, a na severu se jo nije pojavljivalo
kopno.
Za pola dana, biemo kod druge suve grke stene, ree Abdulah-bej.
Nisam tako dobar u suvim grkim stenama, ree Leon. Na koju ste
mislili?
Na Cirigi.
Leonovo se lice smrai, jer mu je odjednom palo na pamet da bi Turci
mogli napasti ostrvo.
Bili ste tamo? upita Abdulah-bej.
Tamo sam proveo jedine dve prijatne nedelje u celoj ovoj godini,
ree Leon.

170

 Beznaajno kamenje, ree Turin sa negodovanjem. I za to treba da

ginu pravoverni! Zatim se brzo okrete Leonu, kao da pogaa njegove
misli: Ali to nije posao za mene, pravnie iz Pariza. Mene ekaju
vee stvari.
Leon se nije mogao oteti utisku da je to reeno sa gorinom. No
Abdulah-bej namah dobi isti, nedokuivi izraz.
Beskorisna, pusta zemlja, ree on.
Strasni ljubitelj Vinkelmana probudi se u Leonu:
Zemlja u kojoj se na svakoj stopi odigravala istorija, puna spomenika
i uspomena, jedina po kojoj su hodali bogovi, ne moe biti pusta
samo opustoena.
Na ovaj ujed, Abdulah-bej nabra usne.
Prole godine, bio sam u Atini a mislim da bi vas njen izgled
izleio iluzija i jedan visoki inovnik je osuen na globu i pedeset
udaraca to je sruio jedan stub nekog nevernikog hrama, jo uz to
i nedovrenog. Mi ne ruimo, pravnie, samo dograujemo. Jeste li
videli njihove spomenike?
One italijanske, da.
Trebalo bi da vidite i ovdanje; samo bezbonitvo i razvrat. Ako
u Rimu jo i ima pokrivenih ena, ovde je to prava retkost... a ve
mukih kipova i nema drugaijih nego sramotnih.
Ovde se turski zapovednik ugrize za usnu, jer se na Leonovom licu
pojavljivao onaj napeti izraz koji nagovetava smeh.
Oprostite mi, ree Leon, jedva se suzdravajui. Razlike u ukusu
svakako nisu stvar u kojoj se bilo koja dva bia na svetu mogu saglasiti,

171

pa to ne moemo ni vi i ja; a verujte mi, moja elja da branim zahteve

svog ukusa daleko je manja od elje da upoznam tue i drugaije.
Na zapovednikovom licu opet se, kao sino, pojavi laka rumen od
stida; nevernik mu je ponovo oitao lekciju, i pokazao onu lakou
za kojom je zapovednik eznuo. Nije mogao naslutiti da je Leon u
sebi duboko odahnuo, jer je u jednom trenutku pomislio kako bi
pravi protivnik Abdulah-beju bila gospoica Dartoa, i sebi je vrlo ivo
zamislio tu scenu, jedva se zadravajui da se glasno ne nasmeje.
Izvesno vreme su utali, a onda Abdulah-bej pokaza rukom:
Eno vaeg ugodnog boravita.
I zaista, na horizontu se pojavila tanka i kratka sivozelena crta ostrvo
Kitera. U sebi, Leon joj poele mnogo sree, i mislei na arobnu
viziju iz pristanita, krenu sa svojim novim gospodarem u kajitu.
Potkraj dana, uznemireno more je usporilo hod turske lae, i ona je tek
duboko u no stigla u Monemvasiju. Leon se nejasno priseao jednog
dobrog suvog vina koje je nosilo ovo ime, ali kad ga je straar posle
sjajne veere i dugog razgovora sa Abdulah-bejom vodio u njegov kutak,
doiveo je mnogo jae oseanje: na svetlosti punog meseca, uzdizala se
iznad luke ogromna stena, na ijem se vrhu jasno razaznavala velika
tvrava, a odblesci svetlosti su pokazivali da se sa druge strane sve do
vrha protee i naselje. Odnekud iz njega je dopirao rezak zvuk nekakvih
frula verovatno su se vojnici veselili. Udiui otar i mirisav morski
vazduh, Leon baci pogled po luci: u njoj je bio ukotvljen samo jedan
ribarski brod. Vitez je po navici proraunavao mogunosti bekstva, i
zakljuio da su mu ovde veoma male. Sa druge strane, grad je u tami
imao tako udesne obrise, da je Leon iskreno poeleo da ga vidi izbliza
i po danu, skoro iskrenije nego to je sebi poeleo izbavljenje.
Ceo sledei dan brod je ostao ukotvljen u maloj luci Monemvasije,
a kako se inilo po poslovima i tovarenju, svi su izgledi bili da e

172

ostati i sledeeg dana. Jutro su zapovednik i Leon proveli na palubi

ispred kajite, razgovarajui zavaljeni u jastuke, pijui jako zaslaen
aj. Pojavilo se sunce, a visoka stena, obrasla niskim rastinjem i
pokojim empresom, izgledala je jo lepe nego na meseini. Leon
je sa mukom odravao koncentraciju u razgovoru sa ovekom
eljnim prie i nesviklim na sagovornike, i stalno je pogledao u
pravcu prelepog prizora. Negde oko podne, Abdulah-bej je prekinuo
razgovor predlogom da ga Leon prati u obilasku grada, i ushieni
vitez od Gijminoa je u pratnji turskog zapovednika na magarcu ujahao
kroz uska gradska vrata na junoj strani ogromnog poluostrva. Sa
uenjem je utvrdio da je poluostrvo spojeno sa kopnom samo
nekoliko koraka irokim prirodnim nasipom, i da je nasip proseen
kako bi se tvrava bolje branila. Sam grad je bio neuporedivo vei
no to se Leonu uinio. Mnogo manjih crkava, neke pretvorene u
damije, krasile su donji deo grada, a onda se uz padinu peo zapleten
sistem kapija i prolaza koji je titio gornji grad. Dok je Abdulah-bej
boravio kod zapovednika mesta, Leon je, u neizbenoj pratnji dva
straara, posmatrao ivot mediteranskog grada koji se u detaljima
toliko razlikovao od njemu znane Italije.
Tek pred sam zalazak sunca, vidno zamoren i iznerviran, pojavio
se Abdulah-bej sa svojom svitom, i odmah su se vratili na brod. U
noi, Leon je uo neko komeanje na palubi, ali nije bilo nikakve
mogunosti da pored svoja dva uvara vidi ta se dogaa.

173

Kira-Dafnine minue

Osvanulo je bistro zimsko jutro. Vitez od Gijminoa, ija bi se jutarnja

priroda znatno poboljavala kad kraj njega nije bilo nikoga da se
na njemu ispolji, posmatrao je sa radou udesni zaliv, gromadu
sa tvravom i pitome obale, ne uzimajui uopte u razmatranje
injenicu da je zarobljenik krajnje neizvesne sudbine na turskom
brodu. Neobini splet okolnosti pripremao se da tu neizvesnu
sudbinu uini jo neizvesnijom, a glava vitezova bila je puna
sredozemnog nebesnog plavetnila, krikova galebova i neobinih
sunevih odsjaja na kamenu. Izgledalo mu je da se moe pouzdati
u viteki stav Abdulah-beja, zaboravivi da se isto tako pouzdavao
u vitetvo izvesnog uglednika grada Raguze, ali u prirodi viteza
od Gijminoa poverenje u ljude bilo je jednako duboko usaeno
kao i nepoverenje u sve to ljudi rade, samo to je, budui prava
sholastika sova33, uvek ekao da oni to prvo urade: ukratko, vitez je
sveih misli i sjajnih oiju ietao na gornju palubu, ovoga jutra bez
svojih straara, i u oekivanju da bude pozvan kod svog tajanstvenog
gospodara, provirivao iz svih moguih uglova u pokrajinu unaokolo i
u unutranjost broda. Ve je bio na kraju prvog kruga kad ga zaustavi
neobian zvuk koji nikako nije pristajao bojnom brodu. Tano ispod
njega, odnosno ispod razine gornje palube, zauo se u jutarnjem miru
nean srebrni zvuk, koji je osetljivom uhu vitezovom zazvuao kao
zveket tanune koralne narukvice gospoice Dartoa dok je jednog
toplog dana mahala lepezom u svom vrtu, i, pokrenut radoznalou
koliko i uspomenom to mu je priinjavala skoro telesni bol, vitez
je odluio da po svaku cenu sazna otkuda taj zvuk dolazi. Nagao
se preko ograde, i zakljuio da zvuk moe dopirati samo sa jednog
mesta malog prozora na nivou donje palube. Bilo je besmisleno
pokuavati da sa donje palube pokua da proviri u prostoriju koja je
33 Sova izlee tek uvee, pa zato mislioce i uenjake s njom uporeuju: mogu da
zakljuuju tek kad imaju sve elemente, odnosno tek kad je neki dogaaj ve zavren.

174

zatvorena, uvana ili jednostavno nedostupna, nego je odluio, to

moe govoriti o izvesnoj nepromiljenoj smelosti u njegovoj prirodi,
da nekim drugim nainom sazna otkuda zvuk koji ga je toliko
potresao. Jedina zamisao koju je imao bila je da spolja nekako doe
do pregleda, pa je vitez od Gijminoa, ne oklevajui mnogo, opkoraio
ogradu, i visei sa visine od bar pet metara nad vodom, poeo
polako da hvata izboine do sledee palube. Sreom po njega, brod
spolja niko nije nadgledao, a drvenih ukrasa, gredica za prihvatanje
konopca, pa ak i jednog neprivezanog palamara sa donjeg kratkog
jedra, bilo je u dovoljnoj duini da bi najzad radoznali vitez, visei
skoro naglavce, dopuzio do otvora i pogledao unutra; trebalo mu je
nekoliko trenutaka da se privikne na tamu, a zatim je u nevelikoj sobi
ugledao tri prilike umotane u ogrtae i smotuljane na podu. Trebalo
mu je nekoliko trenutaka da se navikne na polumrak kabine; taman
kad je poeo razaznavati oblike, jedna od prilika se pokrenula, i
pustila zvuk koji je privukao viteza: iz ogrtaa je izronilo prelepo lice
kira-Dafni, uokvireno tekim srebrnim minuama u obliku brodova,
ukraene koralima i tirkizima. Iznenaenje je bilo obostrano
vitez od Gijminoa se opasno zaljuljao na svom komadu konopca, a
devojka, prepoznavi u trenutku lice koje se pojavilo na prozoretu,
pustila je lak krik. Prisebnost je, sreom, krasila oboje, i kad se vitez
neto malo blei, ponovo pojavio na prozoru, kira-Dafni mu je brzim
pokretom pokazala na vrata, pokazujui rukom okretanje kljua, a
zatim se obrnula njemu, sklapajui ruke u pokretu molbe. Istini za
volju, vitezu je bilo potrebno i mnogo manje da zaboravi sve drugo i
vrsto odlui da pomogne keri svoga dobroinitelja, ili, da budemo
iskreniji, da se bez pogovora stavi u slubu ive mitoloke vizije.
Kad se vitez ponovo ispeo na gornju palubu, glava mu je buala
od zbunjenih i ludih zamisli, neto od vrtoglavice koju je zadobio
sputajui se, a neto od strane uznemirenosti da nee uspeti
dovoljno brzo da smisli reenje. Kira-Dafni je oteta sa broda kojim
je ila na Hidru, svom kapetanu, a brod koji je video u pristanitu
bio je onaj koji je trgovac Zarganis uvao za svoju ker. Da li ju je
oteo neko iz Monemvasije, ili je to uinio njegov novi poznanik,

175

nije mogao znati, ali to nije bilo ni naroito vano: trebalo je to pre
omoguiti devojci bekstvo. Uskoro je doao do kljunog pitanja
hoe li otvoreno zamoliti milost od Abdulah-beja, ili e preuzeti neto
na svoju ruku, koristei se svojim trenutnim povlasticama?
Paljivi i nepristrasni italac (u ipak vrstim okvirima nesumnjive
simpatije) mogao je primetiti da je u dugim mesecima patnje i
zarobljenitva svest viteza od Gijminoa dospela do izvesnog stepena
fatalizma koji mu ranije nije bio sasvim priroen. I u sluaju sa
doktorom Foskolom, i sada sa mladicom sa Kitere, vitez je bez
ikakvog dvoumljenja dolazio do odluka koje su njegovu sudbinu
izlagale krajnjoj opasnosti. Spasavajui svog grkog prijatelja, Leon se,
dodue, povinovao jednoj od svojih najveih svetinja prijateljstvu,
kao i dobro logiki zasnovanoj proceni situacije, ali sada, dok je
grevito domiljao nain da oslobodi zarobljenu devojku, ni vrsta
logika ni jasne predstave nisu obeleavale njegove misli. Ono to je u
ovom trenutku odluivalo za viteza od Gijminoa, i to ne ukljuujui
mogunost njegovog spasenja, bilo je neko neodreeno uverenje da
njegov as jo nije doao.
Dok mu se u glavi nijedna misao nije uvrivala u jasan plan, prila
su mu njegova dva utljiva uvara i povela ga na jutarnji razgovor
Abdulah-beju.
U kajiti je, kao i obino, bio polumrak i veoma toplo; zavaljen u
jastuke, Abdulah-bej je puio na nargile, i tihi klokot bio je jedini zvuk
koji se uo. Uzimao bi poudno ohlaeni dim iz cevi, i zatim bi se
sklopljenih oiju, sa izrazom krajnjeg uivanja, ponovo naslonio na
jastuke. Nekoliko trenutaka bi ostao tako, i tek onda poeo putati dim
na nozdrve. Leon je ekao da bude primeen, preturajui kombinacije
spasenja. Najzad, njegov trenutni gospodar uspravi glavu i polako
otvori kapke, posmatrajui skoro radosnim, ali zamuenim pogledom.
Koje dobro, pravnie, ree on neto neprirodno visokim glasom, i sa
veseljem koje naizgled nije imalo povoda.

176

Leon je i ranije primetio da bej posle nargila ima neobina

raspoloenja, i bilo mu je jasno da je re o nekim novim, njemu
nepoznatim sredstvima duevnog podsticanja. Da li je to povoljnije
delovalo i na bejovo rasuivanje, nije mogao pogoditi; u svakom
sluaju, ideja da beja napadne araem iz mangala, i prinudi ga pod
pretnjom smrti da oslobodi devojku sa Kitere, sad je sasvim otpala,
jer je vitezu od Gijminoa bila odvratna misao o napadu na stvorenje
umanjene odbrane. Stoga on uz uzdah sede ispred beja, u svoju
uobiajenu pozu za razgovor, i ree:
ta biste rekli na to da va rob ima molbu?
Dopustio bih mu da je kae, ree bej.
Na brodu ima zarobljenika, poe Leon.
Bejovo lice istoga trenutka prekri senka.
Devojka meu njima je ki mog dobrotvora, nastavi Leon ozbiljno,
i pogleda beja onim svetlim i iskrenim pogledom kojim je ponekad
uspevao da ubedi.
Umesto odgovora, Abdulah-bej ponovo uze nargile, zvuno udahnu i
bez naroitog uivanja otpuhnu dim.
A ta ako gospodar ne eli da razmilja o oevima tuim
dobrotvorima, ve samo o kerima?
Leonov pogled ne uzmaknu pred njegovim, ve samo postade tvri.
U tom sluaju, rob e pokuati da ubije i vas i svakog drugog ko joj
se priblii, po cenu svog ivota.
Meavina besa i uenja je sasvim izobliila tanuno lice Abdulahbeja. Pred njim je sedeo nevernik bez oruja, koji je pretio njemu

177

i celoj posadi, zahtevajui oslobaanje privlane ene, sa nekim

samo njemu poznatim besmislenim razlozima svog evropskog
ludila. itavih nekoliko trenutaka, iz njegovog se grla ulo samo
krkljanje, a onda je pokuljao piskutavi glas u kojem su se smenjivale
pretnje i psovke na italijanskom i turskom, a verovatno i na jo
nekim jezicima. Najzad se ta neobina reka rei poela uobliavati,
i Abdulah-bej je progovorio razgovetno, jo uvek viui i hvatajui
vazduh od neizmernog besa.
Neverniki psu! Zar ne zna da sam uloio svoj ugled kod te
neodgojene ivotinje, zapovednika Monemvasije, da bih dobio
Grkinju! Izloio sam se laganju, tvrdio da su njeni pratioci poznati
buntovnici, i da je ona neophodna zbog sasluavanja, jer je drugaije
nikako ne bi dao! Gde da je pustim sada, pred oima oveka kojeg
sam lagao i ucenjivao! Zato? Nije li joj bolje da bude vraena pravoj
veri i da mi raa sinove, nego da se potuca po morima u pratnji
muke posade!
Leon ga je gledao sa punim zaprepaenjem. Kud se denula hladna
i surova autoritativnost? Zar je turskog zapovednika toliko mogla
pomesti nepoznata devojka? Zar mu je zaista bilo skandalozno to
to je putovala sa nekolicinom mornara? Konano, je li dobar razlog
to to bi zapovednik Monemvasije bio pogoen njenim putanjem?
Leon je grevito pokuavao da ovom ispadu da neki smisao, i neki
je svakako tu bio: umesto da pozove svoje divove da raskomadaju
ludaka koji nenaoruan preti beju u njegovoj kajiti, bej je oigledno
bio, bog zna zbog ega, u poloaju da se brani. Leon odlui da
nastavi istim drskim nainom:
Ona se ne mora pustiti ovde. Veite njihov brod uz na, i pustite ga
im odmaknemo od Monemvasije.
Mutni pogled Abdulaha-beja zaustavi se na vitezovom licu, dok su
poluotvorene usne davale izraz duboke patnje.

178

 I da onda izgubim oboje! ree on sasvim tiho, i klonu u jastuke.

Nekoliko trenutaka je vladala potpuna tiina, u kojoj su poslednje rei
odjekivale u Leonovim uima. On pogleda trenutnog gospodara svoje
sudbine, i ugleda usamljenog, skupljenog oveka ija oseanja, tako
razliita od svojih, nije mogao dokuiti, ije rasuivanje, vaspitano
na potpuno razliitim obrascima, nije nikako mogao pratiti, i ije
ponaanje, konano, nikako nije mogao predvideti.
Ja sam molio milost za devojku i njene pratioce, ne za sebe, ree
najzad Leon, tihim i vrstim glasom.
Nije bio siguran ta znai pogled koji mu je Abdulah-bej uputio,
premda mu je najvie liio na duboku povreenost. I to je nesumnjivo
bilo najblie istini: Abdulah-bej je tano pogaao da je Leonovo
ponaanje posledica moralnih sistema druge civilizacije, a ne izraz
vitezove simpatije prema njemu, ili bar mnogo vie prvo nego drugo.
I budui sujetna i osetljiva linost, naviknuta na svoju premo,
Abdulah-bej je doao na pomisao zbog koje se sam odmah pokajao,
ali tvrdoglavi ponos ga je terao dalje. On okrenu Leonu svoje lice,
iznova prekriveno maskom koju je vitez dobro poznavao, i ree mu
svojim uobiajenim, hladnim i polaganim tonom:
Ako toliko eli spas nevernice, pravnie, dau ti priliku da se za to
izbori. Posada mi je uspavana i lenjiva, i potrebno joj je malo uzbuenja
i vebe. Jesi li vet u borbi noevima, golim rukama ili tojagama?
Bio je red na Leona da se iznenadi, pre svega nad neverovatnom
brzinom kojom se menjalo bejovo raspoloenje. No predlog je vodio
spasenju kira-Dafni, i vitez ree:
No.
Turinovim licem pree senka grevitog uznemirenja, ali je on sakri
pogledavi u pod.

179

Vie nita nije reeno, ve Abdulah-bej pljesnu rukama, i izdade

nekoliko tihih nareenja.
Ukoliko pobedi, zau se njegov glas kad su ponovo ostali sami,
ena e biti putena sa svojim brodom i posadom im napustimo
Monemvasiju. Ako ne pobedi, neka te njena sudbina ne mui na
nebu.
Leon bez rei klimnu glavom.
Prostor za borbu bio je odreen na glavnoj palubi. Kad su ga tamo
izveli, Leon je ugledao mornare, koji su okitili sve zgodne uglove sa
kojih se mogla posmatrati borba, i buno izraavali svoje raspoloenje.
Svi su se ti glasovi, kad se on pojavio, slili u jedan neodobravajui huk,
to je na Leonovom licu izazvalo sarkastian osmeh: on se sa mnogo
otmenosti pokloni gomili, izazivajui novi val povika i pretnji. Tek kad
se uspravio, ugledao je na mostu Abdulah-beja, bledog i namrtenog,
i sa druge strane, na stepenicama, kira-Dafni, okruenu svojim
mornarima. Imala je predostronost da na turski nain pokrije lice, i
vitez je mogao videti samo njena dva ogromna tamna oka, puna suza i
zabrinutosti. Uputio joj je jedan ohrabrujui osmeh, i istog trenutka ga
je glasan uzvik publike naterao da se okrene: stigao je njegov protivnik.
Bio je to jedan od njegovih divovskih straara, na ijem licu Leon ni sa
najveim naprezanjem nije mogao proitati ni uzbuenje ni mrnju.
Straar je bio go do pojasa, snani torzo mu je bio premazan uljem, a
noge su mu bile bose. Leon je nosio suknene pantalone sa Kitere, koje
su u burama izgubile oblik, boju i po pola lakta duine, i koulju koju
mu je dao novi gospodar, i kad je video svog protivnika, shvatio je da
mu obua moe posluiti uglavnom za klizanje po palubi, a koulja da
ga protivnik lake prihvati, pa se reio odmah ta dva ukrasa. Jedan od
bejovih posluitelja dao je svakom po kratak no, i u potpunoj tiini
zauo se pljesak bejovih ruku. Borba je mogla poeti.
Leon je imao malo iskustva u borbi noem; sve to je znao, bili su
neki akominovi zahvati i saveti, ali je to bio jedini mogui izbor,

180

jer se nije mnogo pouzdavao u svoju snagu, bar ne toliko da bi je

iskuavao golim rukama ili tojagom. Njegov protivnik se na znak za
poetak pognuo i, ne putajui ga iz vida, poeo opisivati krug po
prostoru za borbu. Leonu se inilo da je najbolje da i on uini isto, i da
saeka prvi napad. Ve je trei krug bio gotov, u grobnoj tiini, kad je
vitez od Gijminoa shvatio da kruenje ima za cilj uglavnom da zamori
njegovu panju, i naglo je stao. Zbunjenost njegovog protivnika bila
je oita, i njegov prvi napad je vitez doekao spreman. Ogromno telo
je u jednom skoku palo na njega, i dok se trzao u stranu, mogao je
uti zlokobni zvuk seiva pored uva. No div je skoio na noge istom
brzinom kao i Leon i bez predaha pojurio na njega. Ovog puta uspeo je
da ga uhvati za ruku, i samo je brzo kretanje vitezovo spaslo njegovu
glavu. U zadnjem trenutku, dok mu se rame oduzimalo od snanog
stiska, Leon je drugom rukom udario svog protivnika u otkriveni
stomak, i ovaj se uz glasan krik odmakao. Trebalo mu je malo da
se povrati, ali je Leon iskoristio trenutak, podvukao je nogu pod
njegovo koleno i oborio diva, pokuavajui da oslabljenom rukom
zada udarac. No snano i klizavo telo se grevito bacilo u stranu, i
pre nego to je Leon shvatio ta se dogaa, protivnik ga je kao perce
bacio preko ramena. Uz tresak, Leon je pao leima na palubu, a div
je skoio na njega i iz tog kosog neprirodnog poloaja ubo ga iz sve
snage u rame. Gledaoci nisu mogli tano pogoditi ta se dogaa, i
inilo im se da je borba gotova, U optem radosnom urlanju, kiraDafni je prekrila lice rukama, i zauo se otar krik, koji nije doao
iz njena grla: viknuo je Abdulah-bej, bled kao smrt, zaranjajui
nokte u ogradu mosta. Div, verovatno zbunjen bukom i zaslepljen
borbom, nainio je sudbonosni pokret, pokuavajui da se podigne
sa tela svoje rtve. Slobodnom rukom, Leon je dohvatio no, i dok su
mu pred oima igrali svetlaci, udario snano drkom diva u bradu.
Pritisak je popustio, div je hvatao ravnoteu na kolenima, i dok se i
sam pridizao, Leon je na njegovom licu ugledao surov i divlji osmeh:
bilo mu je jasno da je nevernik mogao da ga probode, i time to ga je
samo udario drkom zapeatio je svoju sudbinu. Pojurio je na viteza
iz unja, ali su ovog puta akominove vetine pomogle ueniku: u tri
skoka, Leon je izbegao protivnika i naveo ga da, izgubivi ravnoteu,

181

padne na lice. Divov bes se pojaao, a rasuivanje smanjilo. Sledei

napad bio je sporiji, i Leon je, izbegavi udarac, zakaio protivnika
po vratu. Sad su obojica bili ranjeni, umorni i prekriveni krvlju. Kao
razbenjena ivotinja, div je poleteo ka Leonu, i u zadnjem trenutku
se sagnuo, dohvativi viteza za nogu. Bilo je to njegovo poslednje
lukavstvo: Leon je dodue pao, i poklekavi, doekao na no svog
napadaa. Seivo je prolo kroz samo srce. Zavladala je potpuna
tiina na palubi dok se Leon, klecajui, izvlaio ispod lea svog
protivnika. Samo je jedan udarac dlanovima oznaio kraj borbe, i u
nekoliko trenutaka div je odnesen, paluba oprana, a mornari se utke
razili. Abdulah-beja vie nigde nije bilo. Jedva stojei na nogama,
Leon je jo uspeo da primeti da ga mornari kira-Dafni prihvataju,
da kiterska Afrodita kvasi njegove ruke suzama, i za samo trenutak
docnije potonuo je u crvenu maglu.

182

Glava VI
Jedna konverzacija na grkom Nekoliko
neposlatih pisama O vezi izmeu pisanja pisama
i snova

Ti si
Smatrana lepom u Atini kao
I ona to je.
(ekspir, San letnje noi)

Snova zaludnih ima, o strane, a ima i ludih,

te se ne deava sve to u snu se oveku javlja.
Dvoja su vrata kroz koja nitavni izlaze snovi:
jedna su od rogova, a druga od slonove kosti.
Koja dou kroz vrata od rezane slonove kosti,
to su varljivi snovi i lane donose rei,
koji na ona glatka izlaze roana vrata,
istinu javljaju oni, kad smrtnik vidi ih koji.
(Homer, Odiseja)

183

Jedna konverzacija na grkom

Kad je Abdulah-bej uao u kabinu gde su smestili, sada zajedno, sve

zarobljenike, Leon je jo leao bez svesti, pod nadzorom troje Grka.
Pokretom ruke, bej je odaslao svoju pratnju i ostao sam u maloj
prostoriji, osvetljenoj samo jednom uljanom lampom. Devojka i dva
mornara su se nehotice povukli dublje u ugao, i u svetlosnom krugu je
ostalo samo mirno i izmueno telo viteza od Gijminoa. Topla svetlost
je njegovom licu davala boju koju inae nije imalo; bez uobiajenih
bora, pokreta, a pre svega bez prodornog pogleda, to blago i oputeno
lice izgledalo je mnogo mlae, kao lice zaspalog deaka. Grlo Abdulahbeja se stee protiv njegove volje, i on krete rukom prema vratu, kao
da trai dah: to je bio prvi ovek sa kojim je razgovarao neoptereen
strahom ili eljom da zastrai, posle bar dvadeset godina. Priseao se
da je tako razgovarao sa roenom braom u medresi, pre nego to je
jedan po jedan nestao u ratu ili spletkama, i ostao samo on, najjai
i najvetiji. Da bi stvari bile gore, znao je da je sam izloio smrtnoj
opasnosti nevernika koji mu je toliko bio potreban. No namah postade
svestan da ga posmatraju, i povrati hladnokrvnost. Leon je bio, koliko
su prilike dozvoljavale, u najboljim rukama: rana na ramenu bila je
umotana iscepanim trakama, po svemu sudei od koulje mlade ene,
a vitez je bio umotan u mornarske kabanice i dovoljno utopljen.
Abdulah-bej se okrete nevoljnom uzroku ove drame. Stajala je u uglu,
prvo oborene glave, da bi je polako podigla i pogledala Turina mirno
i odluno. Bila je vredna i mnogo gorih sukoba, pomislio je Abdulahbej. Sad, kad je njen ogrta pokrivao ranjenog viteza, video se njen
uspravan i visok stas u vunenoj haljini koja je stezala struk i otkrivala
na grudima gornju koulju od raznobojne prugaste svile. Vrat, ramena
i grudi koji su se nazirali iz koulje imali su savren oblik, po proceni
iskusnog bejovog oka. Lice joj je bilo oblo, punih i drskih usana, a oi
tamne i zasenene, prave grke oi kojima nijedna tajna nije sveta i

184

nijedna strast strana. Abdulah-bej je imao ena Grkinja, i znao je da

se ni u jednu ne moe pouzdati, sve dok ne rode, a i onda se onaj
ko se postavi izmeu njih i njihovog deteta ne moe nadati niemu
dobrom. Pa ipak su mu one bile najdrae, jer nikad nisu postajale
dosadne. Ova koja je stajala pred njim bila je najlepa od svih koje
je video, i mogla je biti uteha dana bez milosti za koje je oseao da
dolaze. Priseti se koliko se natezao sa zapovednikom Monemvasije,
prostim i grubim vojnikom iz Anadolije, koji ju je tek prethodne veeri
zarobio, i upravo se spremao da uiva u svome plenu. Bilo je pretnji,
ucena, psovki, ali je nepoklebljivi autoritet Abdulah-beja pobedio. I
onda se umeao drugi zarobljenik. U kakvim je vezama mogao biti sa
njom? Je li i on oaran na isti nain? Abdulah-bej odlui da to sazna.
Kako mu je rana? upita on na grkom.
Nije mu polomljena nijedna kost, ree kira-Dafni sa sigurnou
gazdinske keri i zapovednika svog broda, jer je to zaista i bila.
Zna li zato se borio hrianin? upita bej.
Devojka odmahnu glavom.
Da bi tebe oslobodio, ree bej, promatrajui je prodorno.
Nije mu izmakao izraz zaprepaenja na devojinom licu, i
doaptavanje dvojice mornara.
ta je on tebi? ree bej.
Kira-Dafni mu uputi brz pogled, procenjujui da li e nakoditi
ranjenom vitezu, i odlui da je bolje rei istinu:
On je dobroinitelj mog oca. Branio je Kapsali od gusara. Ja... ja
sam ga videla samo jedanput, kad je odlazio iz Kapsalija, pre otprilike
mesec dana.

185

Zadnju reenicu je izgovarala sve tie, u strahu da e to izazvati

nepoeljne posledice. Lice Abdulah-beja, meutim, nije odavalo
nikakvu pretnju. On ponovo utonu u misli, gledajui svoja dva
zarobljenika. Ako prisvoji lepoticu, izgubie sigurno prijatelja za
kojim je udeo. Sam se sebi nasmeja, shvatajui da ga je nemoni
zarobljenik, koji sad jo lei ranjen i bez svesti, potpuno razoruao.
Nije mogao primeniti ni silu, ni strah, ni lukavstvo. Ispunjenje
obeanja koje je dao Leonu nije mu niim jemilo da e zadobiti
nevernikovo prijateljstvo, jer ga je iz hira izloio smrti. I jo dok
je premeravao snagu svojih elja, postalo mu je jasno da vie eli
prijateljstvo tog oveka nego ljubav ove ene, i setno je to protumaio
kao prvi znak starosti i slabosti. On podie pogled, sada znatno blai,
prema devojci, i ree:
Obeao sam mu da u te pustiti ako pobedi.
A on? upita brzo kira-Dafni.
Predau ga u prvoj luci u kojoj bude hrianskih brodova, ree
Abdulah-bej.
Teko bi ta moglo opisati zaprepaenje koje su tokom celog
ovog razgovora oseali Grkinja i njena dva zemljaka. injenica da
im se jo nita nije desilo, Turin koji brine za nevernika, odrava
re, nagovetaj putanja na slobodu, sve to ih je bacalo u potpunu
zbunjenost. Svaka nova reenica izgovarala se u potpuno novoj
atmosferi, u kojoj oni nisu znali vodi li Dafnina ravnopravnost prema
turskom zapovedniku u propast ili u spasenje. Preputeni svom
fatalizmu, prvo kod zapovednika Monemvasije pa posle na ovome
brodu, nikako se nisu mogli navii na novi poloaj, i na Turina koji
se ponaao sasvim drugaije od onih kojima su ih bake jo kao decu
plaile kod ognjita. U takvom trenutku potpune duhovne pometnje,
zauo se nanovo glas kira-Dafni, sa izjavom koja je jednog od mornara
naterala da se prekrsti:

186

 Vidim da si veliki i estit ovek, gospodaru. Ako na spasitelj treba

da bude kanjen ili da strada, dozvoli mi da delimo njegovu sudbinu;
no ako zaista namerava da mene i moje ljude oslobodi, daj mi re
da e i njemu pomoi da se vrati kui.
Ovo je bilo izgovoreno skoro ponizno, mekim glasom, ali je zavretak
bio odluan.
Abdulah-bej se sa smekom okrenu prema moliteljki, zakljuivi u
sebi da se ni po brzini jezika ne razlikuje od drugih Grkinja, i ree:
Dajem ti re. A sada, mislim da e biti bolje da tvog dobroinitelja
prepustim svom vidaru. I on pljesnu rukama, na ta dvojica straara
uoe u kabinu i paljivo iznesoe viteza od Gijminoa.
Abdulah-bej primeti brian devojin pogled za Leonom, i ree:
I ti bi zaista pretrpela kaznu za ovog nevernika?
Kira-Dafni samo klimnu glavom.
Abdulah-bej se nasmei, jer je to uinila onako kako to Grkinje ine
nagnuvi glavu malo ustranu i zatvorivi oi.
Pa ko je onda iji dobroinitelj, uzviknu on. On spasava tvog oca,
tvoj otac spasava njega, on spasava tebe, ti spasava njega... tako mi
Alaha, prvo to e hteti kad se osvesti bie da te opet spasava!
Kira-Dafni pognu glavu, jer ju je oblilo rumenilo. Glava joj je buala, i
inilo joj se da e se ovaj nestvarni razgovor svakog trenutka pretvoriti
u groznu stvarnost, da e nepoznatog stranca i mornare divljaki
pobiti, da e nju odvui u harem... Ne znajui vie ta da kae, ona od
straha i neizvesnosti neujno zaplaka.
Abdulah-bej se okrenu, jer nije mogao da gleda enske suze.

187

 Uskoro emo isploviti, ree on sebi u bradu. Kad izmaknemo

pogledima ovih iz Monemvasije, prei ete na svoju barku i otii
ete kamo elite. Ponavljam ti da neverniku nee nedostajati dlaka
s glave.
Bog vas blagoslovio, ree Grkinja glasom isprekidanim od suza.
Ne okreui se vie, Abdulah-bej izae iz kabine.
Veliki brod je isplovio pred zoru, teran povoljnim vetrom. U prijatnom
ljuljukanju, utopljen i podstaknut lekovima, vitez od Gijminoa se
probudio, i ugledao nad sobom smeurano i kosmato lice, za koje e
kasnije saznati da pripada Jermeninu, brodskom vidaru, i sa druge
strane vatre lice Abdulah-beja, koji je puio na nargile.
ta se desilo sa Grkinjom? ree on jedva ujnim glasom.
Umesto odgovora, iz bejovog se grla zau glasan smeh, i na nos i usta
mu pokulja dim.
Kladio sam se da e to prvo rei, ree on, zacenivi se od dima.
Ona ti je previla ranu, i izjavila da e deliti tvoju kaznu, nastavi on,
ne bez jeda. Ali ja drim re. Biete oboje puteni, ali ne zajedno.
Gospoica nije u krugu mojih zanimanja, ree Leon. Bio sam
duan njenom ocu... i njenoj lepoti.
Abdulah-bej je taman zaustio da izjavi kako je svakako bila u krugu
njegovih zanimanja, i kako je zahvaljujui vitezu izgubio novi
ukras svog harema, kad ga poslednja reenica pomete. To je opet
bilo neto to nije razumeo, opet neto to je vitezu bilo prirodno
a njemu ne. I on u sebi iskreno zahvali Alahu to je ovog oveka
sauvao u ivotu, i zamoli da dugo ne naiu na hrianski brod,
da ga se ne bi morao liiti. Nije ni slutio u kolikoj e meri njegova
molba biti ispunjena.

188

Sledeeg jutra, na otvorenom moru, barka kira-Dafni je privuena uz

brod za koji je bila privezana, i Abdulah-bej je, praen jako ubledelim
vitezom, izaao na most da nadgleda iskrcavanje. Jedan od Grka je ve
siao u brod i zategao lestvice od konopca, i devojka se spremala da se
spusti. Tog trenutka je ugledala viteza, i bez oklevanja je pohitala njemu.
Nemajui ta da kae, jer nisu imali jezika na kojem bi se sporazumeli,
samo je dohvatila njegove ruke i stegla ih. Vitez se sa smekom zagledao
u nju, pokuavajui da jo jednom zadri savrenstvo tog lica, njegovu
svetlost i milinu. Dok je pokretala glavu, dve srebrne minue u obliku
jedrenjaka sa tirkiznim i koralnim ukrasima, davale su zvuk koji je bio
povod njenom spasenju. Sjaj njenih tamnih oiju mogao je biti poslednji
upeatljiv utisak koji je ostavila na vitezovu duu, ali je kira-Dafni imala
da preskoi brodsku ogradu, i tom prilikom je otkrila svoje besprekorne
listove i lanke, a paljivi italac e se setiti koliko je vitez od Gijminoa
bio osetljiv na taj deo enskih drai. I tako, dok je kira-Dafni upuivala
svoj poslednji topli pogled, i dok se bledo vitezovo lice bojilo rumenilom,
a njegov pogled obuhvatao i ostale ari kiterske lepotice, Abdulah-bej je
odluio da jo jedanput okua svoje moi. On viknu devojci na grkom:
Hoe li sa mnom u Carigrad?
Kira-Dafni trepnu, i uputi mu jedan zanosan osmeh: Ne, hvala. A
zatim pokaza na Leona, i ree: Dali ste mi re?
Jesam, odgovori bej ozbiljno.
Ona se osmehnu, i nestade sa ograde. Videli su je nekoliko trenutaka
docnije, kako skakue po brodu vezujui jedra, dok su dva mornara
veslala. Bilo je jasno da je dete mora, sposobno za brodske poslove
i napore. Jo jednom je mahnula rukom svom spasiocu, a moda i
beju, i barka se polako udaljavala prema jugu, prema ostrvu gde ju je
ekao verenik.
Dva oveka su ostala utei na mostu.
ao mi je zbog dvoboja, ree Abdulah-bej konano, grizui usnu.

189

 Vi ste izgubili lana posade, ree vitez od Gijminoa. Prekor je bio

zaista otrovan, jer je ukazivao ne samo na bejovu samovolju, nego i
na neodgovornost prema sopstvenim ljudima, a to je po Leonovom
miljenju bio mnogo vei greh.
Abdulah-bej ga pogleda iskosa.
Ali to ne znai da vam nisam beskrajno zahvalan, koliko zbog ove
devojke, toliko i zbog nege koju ste mi ukazali, nastavi Leon. Niste
li, kad sam se osvestio, rekli neto o tome da ete me i otpustiti?
Tano, ree Abdulah-bej. U prvoj luci sa hrianskim brodom
pustiu vas kud hoete.
Dopustimo sada sveznajuoj itateljki (ili itaocu), kojoj se ve mnogo
dogaaja nagomilalo u piscu jo uvek nadajmo se! vernoj dui, da
predahne i uzme u blagonaklono razmatranje stanja duha viteza od
Gijminoa. Sasvim je sigurno da piev skromni Pegaz ponekad poeli
da zaluta na manje dostojne panjake, ili prema previe mirisavim
ali otrovnim cvetovima; no ono to njegovu neobuzdanost, posledicu
nieg roda, kroti i najvema ulepava, jesu zlatne uzde i oprema
prijateljstva i meusobnog dogovaranja pisca i italaca. Pa ako je
dozvoljeno pomenuti sliku koja dodue ne spada u ovaj knjievni
rod, ali odgovara zamisli, uporedimo ovaj roman, njegovog itaoca
i pisca sa bornim dvokolicama nekog antikog heroja: uzde dri i u
bitku vodi sam heroj, italac/itateljka, onaj koji odreuje pravo i
razvoj poduhvata; pod njegovom je upravom Pegaz, pieva mata;
no na dvokolici je i mesto za titonou, iji je zadatak da gleda put,
zemljite, da brani od napada postrance i koji, pazei letimice na
glavni pravac, mora svojim reima, koje konj poznaje, da upravlja
tako da herojev cilj bude ispunjen. Kad je bitka gotova, heroj e otii
slavi i drugovima, a titonoa da neguje konja, da ga grdi ili pomiluje,
ve prema zaslugama. Tako i redove koji slede treba shvatiti kao
pievo razgovaranje sa Pegazom, iz kojih e izai oni podaci to

190

moda ne govore neposredno o dogaanjima, ali, opisujui stanja

duha i razmiljanja, mogu pruiti blaga uivanja i predah od udljivih
promena sudbine. Avaj! Nije li upravo ta udesna mogunost da sami
odreujemo neke sudbine, makar u obliku nestalne igre mate, jedina
koju imaju smrtna bia! Jedino u poigravanju, negde u mranom
kutku bate svoga duha, gde se susreu sporedna iskustva i detinjstvo,
gde razum i odgovornost retko navraaju, mogue je da okrutnost
predodreenog nam ivota ublaimo nevinim zadovoljstvima.
Zato pohitajmo, itaoe, i prepustimo se produavanju radosti,
uvajui naklonost dok ne ojaa i ne naotri se za uzbudljiva
dogaanja.
Vitez od Gijminoa je ve imao dovoljno iskustva sa zimskom
plovidbom po Mediteranu, ali se ipak nije nadao tolikim potekoama
u Saronskom zalivu, zatienom obalama Atike i Peloponeza sa tri
strane. Ve se na vidiku pomaljalo ostrvo Poros, odvojeno od kopna
jedva primetnim kanalom, kad se podigla iznenadna bura koja je
turski brod prinudila da neplanirano pristane u poroskoj luci. Tu su
ostali tri dana, a zatim su zaplovili prema Atini, hvatajui blizinu
ostrva Egine, za sluaj nove bure. Ni Pirej nije bio predviena
stanica, ali je kapetan sa dobrim razlozima uspeo da uveri beja da
treba saekati poboljanje vremena, koje je obino dolazilo krajem
februara. Tako je, sticajem okolnosti i injenicom da nigde nije bilo
broda, koji bi se vraao prema zapadnoj Evropi, Leon bio prinuen da
obilazi prostore koje je uvek eznuo da vidi, i moemo poveriti itaocu
da je to sa velikim zadovoljstvom radio. italac e se upitati kako se
oseao za to vreme vitez od Gijminoa, ta je mislio i kome je te svoje
misli upuivao. Pomenimo jo samo da je Abdulah-bej snabdeo svog
novog pratioca i biveg zarobljenika dovoljnim koliinama pisaeg
pribora, i da je vitez od Gijminoa, kao priroda nesklona lenstvovanju,
prionuo da opie svoje doivljaje od dana kad je njegova sudbina
krenula nerazumljivim i neprijatnim putem. Kako su ovi doivljaji
dobro poznati itaocu, naveemo ove spise od trenutka u kojem
ostavljamo viteza od Gijminoa kao pratioca Abdulah-beja, i zapravo

191

od trenutka u kome ti spisi vie nisu podseanje, nego opis trenutne

situacije.
Svoje dogaaje opisao je vitez od Gijminoa u obliku pisama, upuenih
osobi za koju je isuvie dobro znao da ih nee, bar ne u bliskoj
budunosti, proitati. Ne samo da je bio u potpunom neznanju
o sudbini i poloaju voljene ene, koja je skrhala svoj ponos da bi
spasla njegov goli ivot, ve je bio u potpunoj neizvesnosti kakav
bi bio njihov susret kad bi uspeo da doe do Francuske a zimska
sezona je potpuno proredila brodove koji su ga mogli tamo odvesti
i da li bi ona uopte poelela da vidi nevoljni uzrok svoje nesree.
Moda, konano, to i nije nesrea! Moda se uspela prilagoditi, ili
ak zavoleti mua koji ju je dobio ucenom. Na te misli, krv viteza
od Gijminoa bi prokljuala, ali je on bio isuvie jake volje da bi se
prepustio jalovom oajanju. Tako su njegova pisma bila pisana onoj
Leonini koju je poznavao, polovini njegove due, srei koju je tako
nakratko upoznao, ljubavi koja mu se inila da traje oduvek.

192

Nekoliko neposlatih pisama

Poros, krajem januara 1780.

Mila prijateljice,
opisao sam Vam svoje dogaaje, ne znajui hoete li ikada doi do ovih
rei. Moda u Vam stoga pisati iskrenije, moda manje razumljivo.
Gde god da ste, Leonina, i u kojem god vremenu da ste, piem Vama
kao svome jedinom kompasu, svojoj zvezdi voditeljki. Moj dosadanji
ropski poloaj, prekinut udesnom naklonou oveka iz drugog sveta,
spreavao me je da padnem u duevne pometnje i vrsto me odravao
pri prostoj volji da ivim. Sada, kad jutra doekujem sa sigurnou da
u se ogrejati i nahraniti, Va lik, dojueranja blaga uteha, postaje
za mene sredstvo najgoreg muenja. Nikad mi niste toliko nedostajali,
nikad me neizvesnost Vaeg poloaja nije tako grizla. Budui siguran
da ovo neete proitati, priznajem Vam da je moja udnja za Vama ista
kao i kad ste mi bili blizu, a ponekad mi se ini i vea. Moguno je da je
to zbog toga to sam eleo da zajedno proemo krajevima koje obilazim,
i to na svakom koraku koji budi uspomene i prijatna prepoznavanja
onoga na emu smo odgajani, elim da sa Vama podelim prisnost i
lepotu. Moe biti da me je poloaj otete grke devojke, za koju sam se
toliko zaloio, podsetio na Va poloaj i otvorio rane za koje sam mislio
da ih je pokrilo vreme patnji. Ni za ta na svetu ne bih skrnavio te
oseaje otrcanim pesnikim frazama: probudite se koji put bez razloga
u gluvo doba noi, i osetite milovanje mojih misli, Leonina! To je jedina
elja koju imam dok ulazim u male i od dima crne grke crkve, u turske
bogomolje iarane nerazumljivim ukrasima, ili kad u bujnom rastinju
ugledam nakrivljen antiki rtvenik.

193

Pokuau ipak, draga moja prijateljice, da svojoj enji dam manje

konfuzan i zamoran oblik, i preneu Vaem blistavom duhu ono
to mislim da bi ga moglo razgaliti. Bili smo dakle prinueni da se
zaustavimo na Porosu, koji je lepo kupasto ostrvo obraslo borovima.
Tri dana su bila dovoljna da zadovolje moju radoznalost, a kako me je
moj ljubazni gospodar putao svuda samog, uspeo sam da na istonoj
strani ostrva, okrenutoj Atini, naem mesto sa ponekim tragom
graevine, za koje sam gotovo siguran da je mesto Posejdonovog
hrama u kojem je Demosten, ekajui Aleksandrove namesnike,
popio otrov iz svog pera.34 Sa mesta se uistinu vidi zaliv sa istonom
lukom, na platou se meu stoletnim maslinama naziru stepenice
od sivog kamena. Kad sam obiao okolinu ostataka hrama, inilo
mi se da u sebi mogu da zamislim hrabrog i razboritog oveka kako
se sprema da da svoju poslednju lekciju osionom deaku. Dogaaj
mora da je imao stranog uticaja na tadanju javnost, o emu sam
pokuao da sebi stvorim sliku priseajui se izvora. Mnogo vie je na
mene utisak ostavila misao o lepoj smrti, verovatno zato to sam u
poslednje vreme jedva izbegao nekoliko krajnje nedostojnih varijanti.
Tu, na Kalauriji, lepa smrt je okonala i jedan uglavnom lep ivot,
ne raunajui pojedine sebino i bezobzirno voene sudske rasprave.
I uinilo mi se, voljena prijateljice, da je mogunost izbora lepe smrti
jedna od dragocenih sloboda na koje nisam dovoljno mislio.
Sutra, ako se more umiri, krenuemo prema Atini.

Pirej, 1. februar 1780.

Mila prijateljice,
plovidba do Atine bila je sve pre nego prijatna. Zimsko more nam se
svetilo za mirnu plovidbu do Monemvasije, i to ini mi se desetostruko.
Plovili smo prvo blizu obale, na kojoj se jasno nazirao put onaj kojim
34 Grki govornik Demosten se zbog otre odbrane nezavisnosti Atine zamerio
osvajakim planovima makedonskog kralja Filipa. Kad je Filip ubijen, mladi
naslednik Aleksandar je konano pokorio Atinu: videvi da mu nema spasa, kad su mu
Aleksandrovi vojnici bili za petama na ostrvu Porosu, popio je, kako legenda kae,
otrov koji je imao sakriven u svome peru za pisanje.

194

je Hipolit35 krenuo prema Atini, da bi ga zauvek zaustavilo kobno

udovite. Zatim smo oplovili veliko poluostrvo Metanu, od koje se sa
jedne strane diu sumporni dimovi, a sa druge se crveni vulkansko
stenje. Na Egini nismo mogli pristati, ali sam preko talasa primetio
jedini preostali stub Apolonovog hrama koji obeleava pristanite.
Oplovljavali smo ostrvo sa june strane, i na istonom rubu sam
primetio jo jedan hram, mnogo bolje ouvan, kako se uzdie nad
plovnim putem za Atinu.36 Ve je bio sumrak, i pred nama je jo bila
cela no borbe sa talasima inae kau da se rastojanje prevaljuje za
tri do etiri asa. Ujutro su se talasi smirili, i prva svetlost je otkrila
da smo sasvim blizu pirejske luke. Napregao sam oi da naslutim
neto od besmrtnog grada, dok mi je srce uurbano lupalo, i uspeo
sam da s desna vidim ljubiaste padine Himeta, sa leve strane zelene
obronke prelaza prema Beotiji, i posvuda utosive obrise Atike, sa
retkim zelenilom. Moje uzbuenje bilo je nagraeno prvi ruiasti
zrak, odnosno neni prst one odline homerske ranoraniteljke, pao
je tano na jednu kupu na otprilike desetak milja od broda, i meu
mnogobrojnim niim krovovima zasjali su vrhovi najvee i najlepe
graevine Grke Partenona. Treba li da Vam opisujem svoje
uzbuenje, draga srodna duo! Kako su Hron i giganti bili milostivi da
razbacujui kamenje urede ovako savren prostor, istovremeno dobro
zatien i posvuda otvoren! Grevito sam u sebi ponavljao Pausanijeve37
beskrajne i ne uvek najzanimljivije niti najlepe uobliene opise
Atike, pokuavajui da se orijentiem. Sasvim desno, pojas zelenila
morao je oznaavati tok Ilisosa, i njegov izvor negde na obroncima
Himeta. Druga linija oiviena zelenilom morao je biti Sveti put, koji je
obilazei Pirej prolazio do Eleusine38 to se u izmaglici jedva nazirala
35 Hipolit, sin mitskog atinskog kralja Tezeja, odbio je ljubav Tezejeve nove mlade
ene Fedre. Bog Posejdon je na njega, dok se kolima vozio uz obalu kod Trojzena (na
Peloponezu), poslao morsko udovite koje mu je preplailo konje i mladi Hipolit je
smrtno ranjen; Fedra se u meuvremenu ubila.
36 Hram boginje Afaje na ostrvu Egina; danas se moe videti u svoj svojoj lepoti.
37 Pausanija je u 2. veku nae ere napisao vodi po Grkoj, potanko opisujui
spomenike starijeg razdoblja: kada su arheolozi kopali, posebno u Olimpiji, mestu na
Peloponezu gde su odravane i olimpijske igre, pokazalo se da su njegova obavetenja
tana i dragocena.
38 Mesto gde su se odravale tajne sveanosti (misterije) posveene boginjama
plodnosti, Demetri i njenoj erki Persefoni. Uesnici su tako dobro uvali tajne da se ni

195

dvadesetak milja levo, stopljena sa obrisima Salamine na severu.

Samo naselje protezalo se od Partenona niz obronke Akropolja, prema
Agori, Kerameiku i luci. Zlatna granica svetlosti se jo pomerila i mom
zadivljenom oku se, dodue u veliini deije igrake, ukazao savreni
Tesejev39 hram. Iz zelenih mrlja sad su izranjale vitke siluete empresa
i pinija, a nebo nad mojom grozniavom glavom rastvaralo se u igri
belih, sivih i ruiastih oblaka, i irilo se plavetnilo koje, ini mi se,
nigde nisam video. Drhtao sam koliko od hladnog zimskog vetra toliko
i od oseanja duboke zahvalnosti to sam i ovamo dospeo. U svom
uzbuenju, jedva da sam posmatrao svet u svojoj neposrednoj blizini,
i odjednom sam video da brod polako prolazi pored pravilnog zida od
ogromnih etvrtastih blokova to je bio sam zavretak Temistoklovih
zidova40 i ja sam bio u Munihionu.41
Shvatiete, draga prijateljice, zato se prvih trenutaka u luci seam
smueno i nejasno: seam se da je kamen mola bio beo i uglaan,
zemlja uta, da je svuda bilo areno odevenih Turaka, Azijata i
Afrikanaca, da su svi glasno vikali. Obala je bila oiviena magazama
i brodskim kuitima, a bilo je i uderica iz kojih se irio za mene
tada nepodnoljiv miris. Trebalo mi je dosta vremena u kojem sam,
sasvim beskoristan i nem, sedeo na gatu, da se saberem, i ponem
gledati po luci ne bih li ugledao neki hrianski brod. Meutim, kako
me je Abdulah-bej i upozorio, nije bilo vreme plovidbe i trgovine, ali,
priznajem, to me u tom trenutku nije posebno pogodilo.
Istovarivanje linih stvari Abdulah-beja i njegove najue pratnje nije
dugo trajalo, a pojavio se i on sam, i obavestio me da emo prenoiti
u Pireju, dok kapetan ispita oteenja na brodu; bej je spomenuo da
bi se moglo desiti da neku nedelju ostanemo u Atini kod njegovog
prijatelja, dok se more ne smiri a to se obino deavalo u prvoj nedelji
danas ne zna tano kako su te sveanosti izgledale; zna se, meutim, da su i robovi bili
priputani na njih.
39 I do danas najbolje ouvani grki hram, na rubu atinske agore.
40 Zidovi koje su radi odbrane Atine graani podigli posle pobede nad Persijancima,
u bici kod Salamine (480. pre nae ere). Protezali su se od Akropolja do Pireja. Posle
poraza u Peloponeskom ratu, Atinjani su pod Spartancima morali sami da ih rue.
41 Ratno pristanite antikog Pireja.

196

marta. Mogao sam se samo radovati ovoj odluci, jer se u tom vremenu
morao pojaviti kakav brod za Italiju ili Francusku, a u meuvremenu
sam mogao obilaziti sveta mesta.
Zaustavili smo se u nekoj vrsti krme sa sobama, koju zovu han, i
bej je odmah u njoj dobio itav sprat. Bili smo poaeni hranom koja
je, premda jakog mirisa, bila odlinog ukusa, i celo to popodne lutao
sam lukim ulicama, izazivajui optu radoznalost, i sam zadivljen
arenilom, mnotvom raznih jezika i odora; to je, bez obzira na opte
slinosti, bilo ipak sasvim drukije od italijanskih luka koje sam
poznavao, ak i od napuljske. Sve do smrkavanja, tresui se od zime,
sluao sam pored nekakve esme jednog pevaa u seljakom odelu,
koji je pevao monotonu i izuzetno tunu pesmu na grkom, pratei se
dosta veto na instrumentu slinom lauti, ali sa bar tri puta duom
drkom. Vratio sam se u han uzburkanih oseanja, oajan to ne
mogu razumeti jezik koji bih, da je napisan, sigurno proitao. No,
uavi u toplu sobu, uteio sam se milju da bi isti problem imali i
Skaliger i Bide42, i posvetio sam se razgovoru sa Abdulah-bejom.

Atina, 7. februar 1780.

Najdraa Leonina,
ve nekoliko dana nisam bio u stanju da uzmem pero u ruke: oseam se
kao da sam jo na brodu, jer me uzbuenja svakodnevno kao talasi bacaju po raznim mestima i po raznim raspoloenjima. No prvo, da Vam
opiem okolnosti stizanja u Atinu, dakle ono to se sigurno (za razliku
od drugih stvari) oko mene deava: posle dva dana u Pireju, postalo
je jasno da se mora ekati bolje vreme, i Abdulah-bej je sa pratnjom i
mnome krenuo u Atinu, da odsedne kod svog prijatelja. To nije bio
zapovednik Atine, kojeg je Abdulah-bej hladno i sa visine pozdravio,
na audijenciji kojoj sam i ja prisustvovao, ve neki nii oficir, koji je beja
doekao sa velikom srdanou, i nimalo uplaen njegovim autoritetom.
Meni je ukazana prilina ljubaznost, i ini mi se da imam povlastice
gosta u ovoj kui sopstvenu sobu, poslugu i potpunu slobodu kretanja.
42 Poznati francuski humanisti i poznavaoci grkog jezika (16. vek); izdavali su
mnoge stare tekstove, nainili renike i sl.

197

Krenuli smo iz luke ujutro, dok su se oblaci i ledena kia stalno

smenjivali sa suncem i vetrom, stvarajui najneobinije promene
svetlosti i oblika. Jahao sam na zaelju, punei grudi otrim
vazduhom Atike, i snalazei se polako u nekadanjem centru sveta.
Kako jadno, draga Leonina, izgleda mesto na koje je morao za godinu
ili dve doi svaki Rimljanin koji je iole raunao sa upotrebom svoje
pismenosti! Izmeu luke i Atine, od mesta gde se put uz Temistoklove
zidove sree sa Svetim putem, neto je obraenih polja i po koja retka
kua. Na nekoliko mesta, gomile kamenja govore o graevinama koje
su nekad postojale, i ja sam, uglavnom uzaludno, pokuavao da se
setim poloaja i oblika neke od njih. Tu negde, sa leve strane Svetog
puta (kad se ide u Atinu) morala se nalaziti Platonova Akademija, a
iza Akropolja, na putu za Maraton odnosno u podnoju Likabeta,
morao je biti Likej uvreenog uenika, Aristotela. Kako smo se
pribliavali gradu, koji se ceo slepio na obronke Akropolja, ruevine
su postajale ee, i kada se sa moje leve strane ukazao Kerameik,
koji sam odmah prepoznao po poruenom ulazu u Sveti put, i
pokojem nakrivljenom nadgrobnom spomeniku, oteo mi se glasan
uzvik. Istovremeno, sa moje desne strane se ukazao Tesejev hram,
tako ugodno i meko postavljen na blagu uzviicu obraslu zelenilom,
empresima i pomorandama sa zrelim plodovima, sa brljanom koji
je obavijao poneki stub. Oko njega nije bilo kua, i on je, jedini ceo i
sam, opominjao na veliinu prolosti. Nikad u mojoj dui nije bilo vie
skromnosti i poniznosti no u tome trenutku! No samo malo docnije,
obuzelo me je oseanje koje je u meni mnogo jae, pravi bes: nije mi
nita pomoglo to sam znao da je budalasta venecijanska vojniina
pucala topovima po Akropolju43, ne bi li hrianstvu doprinela
jo kojom turskom glavom; ali toliko sakaenje forme koja se jo
nazirala, nisam mogao da zamislim. Ono to je iz Pireja izgledalo
kao ouvan hram, iz blizine je pokazivalo ogromnu prazninu po
sredini, poruene kolonade, a krova uopte nije bilo! Kue, minareti
43 Venecijanski zapovednik Morozini, u sukobu sa Turcima koji su drali Atinu,
pucao je topovima po Akropolju; u Partenonu, koji je bio pretvoren u damiju, bila je
turska barutana, koja je od jednog pogotka eksplodirala i nanela nepopravljivu tetu
spomeniku. To se desilo 1687. godine.

198

i vee graevine turskih gospodara Atine okruivale su sa svih strana

tu otvorenu ranu. Uspinjali smo se na Akropolj sa one strane gde je
prilaz najblai, june, onako kako i Pausanije preporuuje. Iz uskih
ulica sa kanalom po sredini pojavljivale su se graevine na kojima
je, uz ciglu ili samo okreeno blato, provirivao kakav precizno tesan
blok zlatnog doba. Na nekoliko mesta, izvirivale su ruke, noge ili
glave statua, ubaenih da podupru jadna dananja boravita. Moj
izbezumljen izgled morao je privui Abdulah-beja, koji je zaustavio
svog konja i saekao me da mi kae kako je mali deo spomenika
propao, i kako se od komada, sauvanih na razne naine, moda
moe jedanput nainiti celina. To je bio lep pokuaj, ali ja nita
nisam uspeo da odgovorim, a moj izraz lica mora da je bio takav da
me je on, izvinjavajui se, ponovo ostavio da jaem sam na zaelju.
Dok smo se uspinjali, bacio sam pogled na ono to je trebalo da bude
Agora, izmeu Tesejevog hrama i Akropolja, i ugledao donji turski
grad, sa pijacama i magazama, dve ili tri hrianske crkve i mnogo
minareta. Ocrtavao se put prema Kerameiku, oivien kuama,
najee sa drvenim gornjim spratovima. Tada jo nisam poznavao
takve kue iznutra i iskreno sam poeleo, draga moja prijateljice,
jedan dobar poar koji bi sve to poistio. I sada se grozim te svoje
pomisli, no, na alost za tren sam je imao.
Kada je audijencija kod atinskog pae bila zavrena, imao sam malo
vremena da obiem njegovu rezidenciju. Ona se nalazi u Propilejima,
koji se jedva raspoznaju u dozidanim delovima, i prua se do
Erehtejona. Prelepi vitki stubovi prekriveni su drvenom dogradnjom,
a na gornjem delu je ono to nazivaju kavezom, gusta drvena reetka
koja enama doputa da gledaju svet neprimeene. U dvoritu, koje
ne izgleda neprijatno, proirila se stara maslina. Bio sam duboko
uveren da je to upravo ona koju je posle prepirke sa Posejdonom
zasadila Atena. Sa ivice male fontane, osenene platanima, gledalo
me je jedno mladenako lice setnog izgleda, sa jedva vidljivim
tragovima boje oko obrva i oiju; onaj ko je uziivao ovo remek-delo
u ogradu fontane, bio je barem paljiv prema njemu lice je bilo isto
od maltera i krea, i gledalo je svakog ko bi se nagao nad vodu.

199

Ne bih mogao da procenim koliko je trajao moj prvi dan u Atini,

i koliko sam vremena proveo besciljno lutajui, traei ne vie
odreeno mesto ili uspomenu, ve trudei se da to manje oajavam
nad sudbinom prelepih predmeta. Pogled sa druge strane Akropolja
donekle me je uteio, jer se jasno nazirao prostor Dionisovog pozorita,
dalje Hadrijanov slavoluk, hram Zevsa Olimpijskog; sa strane Agore,
primetio sam dalje u turskom gradu rimsku agoru, Hadrijanovu
biblioteku i mnoge druge, manje razluene ruevine. Koliko je bedno
stanje Atine promenilo moju duu, razmaenu na negovanim i suvie
slavnim italijanskim spomenicima! Nikad kao ovde, mila prijateljice,
nisam osetio teret i odgovornost prema vrednijima od sebe, koje je
pomelo neumoljivo vreme.
Red je da kaem neto i o ljudima koji su me tako ljubazno primili.
Mislim, Leonina, da bi Vam se unutranjost gostoljubive turske
kue dopala a naroito Vaoj neumoljivoj tetki. Nametaj je sveden
na najmanju meru, svuda ima tekue vode i zelenila, svetlosti je
dovoljno, a ukuani slobodno vreme provode priajui prie (koje na
alost nisam razumeo), i pevajui neobine ali prijatne pesme. Svi
znaju da sviraju i pevaju, ak i neuhvatljivi Abdulah-bej, i kao da ih
pesma odvodi u neko posebno raspoloenje, u kome im se oi sjaje.
Odea koju nose, koliko god strana naim obiajima, sainjena je od
predivnih tkanina, i udobna za sedenje na niskim seditima ili na
samom podu. Ne dozvolite svojoj tetki da poseti turske krajeve, draga
moja, jer ete posle svi sedeti na podu i jesti prstima!

Atina, 9. februara 1780.

Mila prijateljice,
muili ste me cele noi svojim slatkim likom, i navodili moj izmueni
um na snove koje bih se usudio da Vam kaem samo na uvo. Probudio
sam se oajan, i shvatio Vau pojavu kao opomenu: tog dana sam
otiao do Eleusine, i vratio se preko File, uivajui u uvek novom
pogledu na Atinu.

200

Atina, 23. februara 1780.

Draga Leonina,
moj boravak u Atini dobija sve prijatnije odlike. Posle svih spomenika
koje sam u okolini naao, obiao sam ceo tok Ilisosa, i leao u novoj
travi na mestu gde poinje razgovor izmeu Sokrata i Fedra44. Kada
biste znali kako ovo sveto tlo cveta ve krajem februara! Sve padine
Himeta, i uostalom svaka zelena povrina je prekrivena anemonama
svih boja izmeu crvene i ljubiaste, plavim nezaboravkom i utim,
belim i ljubiastim krokusom. Siguran sam da o meni ne biste mislili
kao o ljubitelju cvea. Da bi stvari bile gore, ja uporno sa sobom nosim
hartiju i olovo, i pokuavam da skiciram prostore koje obilazim. Znam
da je moja vetina u crtanju ograniena na perspektivu i raunanje
masa, i da daleko zaostaje za Vaom vetinom crtanja cvea i
ivotinja. Skoro da mi je ao to se odlazak pribliava, jer je sve jasnije
da neu naii na hriansku lau. Zavravam na brzinu ovo pismo,
jer u se truditi da danas skiciram to je mogue vie spomenika na
Kerameiku. Prikaite mi se u nekom liku, Leonina, dok sam budan.
To je moja molitva za danas.

44 U Platonovom dijalogu Fedar, ovaj Sokratov uenik i sam Sokrat etaju i priaju
o lepome.

201

O vezi izmeu pisanja pisama i snova

Atina, 24. februara 1780.

Mila prijateljice,
sino sam Vas zamolio da mi se javite, i Vi ste mi usliili elju! Sanjao
sam Vas setnu, u tankoj i dostojanstvenoj antikoj odei, i probudio
sam se uzvienih misli i bistre glave. No to nije sve! Krenuo sam,
sa nerazdvojnim blokom pod rukom, na Kerameik, po danu koji je
neobino odgovarao mome duhovnom stanju hladnom, jasnom
i nadasve mirnom. Obiao sam trnicu i izaao kod Tesejona, mog
omiljenog mesta. Ve sam pomenuo neto o cveu, ali ovo to sam
jutros video, prevazilo je moju novu botaniku razneenost: dokle
god oko dopire, do Panove peine i akropoljskih stena, do Areopaga
i Pniksa45 i nadole prema moru, sva je zelena trava bila pokrivena
krvavim anemonama, krokusima i nekim raznobojnim cvetovima koje
ne poznajem. Postalo mi je jasno zato su atinski festivali i Antesterije
bili ba u ovo doba, i zato su se ba krajem februara i poetkom marta
slavili svi glavni praznici mrtvih. Sedeo sam na stepenicama Tesejona,
i inilo mi se da pred mene, u obliku cvea (kako su uostalom stari i
verovali), izlaze due Atinjana, zajedno poznate i nepoznate, i da me
blago ali ozbiljno, onako kakva je itava njihova umetnost, opominju
na prolaznost i okvire ljudskih razmera. Na trenutke, zakleo bih se,
vodili smo i neku vrstu razgovora. Pre nekoliko meseci, smejao sam
se sujeverju svog kotskog prijatelja. Danas, Leonina, razumevam i
fatalizam svog turskog prijatelja i ini mi se da razgovaram sa cveem!
Sve to, draga moja pariska Temido, ja stavljam na odgovornost Vaoj
dui, koja upravlja mojom sveu i kad spavam.
Kada mi se uinilo da sam postigao potpun duevni mir, krenuo sam
preko potoka na Pniks. On je sam pod nerazumljivim ruevinama
45 Brdace preko puta Akropolja, gde je zasedala atinska skuptina: to je bilo poprite
demokratskog ivota Atine.

202

bez arhitektonskih ukrasa, po emu zakljuujem da je na njegovim

obroncima bilo naselje, i ako se dobro seam Aristofanovih
Skuptinarki46 to je bio sirotinjski deo grada, u koji je Praksagora
pobegla za vreme strahovlade tridesetorice. I ovde je posvuda bilo
crvenoglavih Atinjana; tu je mogao iveti Sokrat, sa enom koju su
tako nepravedno napadali47. Sam Pniks, koji Vam se na slikama
poznanika Vaeg ujaka mogao uiniti velianstvenim, zapravo je
skromno kameno postolje sa nekoliko stepenica: sav njegov ukras
je prekrasan pogled na Akropolj preko puta, kakav je mogao tada
izgledati, bez turskog grada koji sakriva oblike. I uopte, sad kada
sam video konfiguraciju tla i spomenike izbliza, ini mi se da su
mnoge slike i crtei koje smo hvalili zbog demokratskog sadraja i
dostojanstva ideja, prilino nametljivi i nestvarni prema skromnim
i jednostavnim razmerama atikog tla. Dodue, i pored sve uasne
okrnjenosti, dograene damije i drugih dodataka, Partenon je
daleko najvelianstvenije zdanje koje sam ikad video, ali celina
srca ljudske kulture izgleda skromnije, i, moram priznati, daleko
prisnije nego to se to ini naim ikonografima. Bilo je ve podne
kad sam se odluio da siem niz strminu prema Kerameiku: svetlost
je bila vanredna. Lutao sam po haosu poluzakopanih, oborenih ili
neveto dograivanih ostataka, izmeanih sa novijim nadgrobnim
spomenicima. Svi runi oblici bili su pokriveni nebrojenim
anemonama, i od silne lepote nisam se mogao nakaniti da ponem
skiciranje. Iznenada, u oi mi je pao jedan komad keramike, koji
je kao uostalom i mnogi drugi, posvuda po ovim prostorima, virio
iz zemlje. I dosada sam nalazio vrlo lepe, esto oslikane i ukraene
komade, ali ovaj mi se uinio posebno zanimljivim, i uloio sam
dosta napora da ga bez lomljenja izvuem iz zemlje. Bio je to komad
belog lekita, i kad sam poeo istiti njegovu povrinu, dah mi je
zastao: na njemu se poelo pojavljivati Vae lice, sa Vaim uvojcima
zadignutim na temenu, sa Vaim ramenima, onako kako ste mi
se prikazali u snu! Crte je bio sasvim lak ono to prijatelji Vaeg
46 U ovoj Aristofanovoj komediji, ene odluuju da se preobuku u mukarce i navedu
skuptinu da izglasa davanje vlasti enama, jer nisu zadovoljne mukom vladavinom.
47 Po predanju, Sokratova ena Ksantipa bila je otre naravi i jezika; meutim,
nikakvi podaci iz izvora to ne potvruju.

203

ujaka nikako nisu uspevali da dosegnu, ali je na alost komad

bio odlomljen na mestu gde bi poinjao Va struk. Setno ste povili
glavu na jednu stranu, a iznad nje, retkim i malim slovima, bilo je
zapisano LEONT48: proitavi i to znamenje, ruke su mi se poele
tresti, i komad je ispao iz njih. Je li to bila uasna opomena nekog
boanstva, ili samo sluajnost, ili je sve proizvod moje namuene
mate! No komad je leao na zemlji, i oi me nisu varale to je bio
Va lik, slikan smeom konturom na beloj podlozi, i Vae ime ili
bar njegova najblia grka varijanta, Leontion. Bilo mi je sueno da
budem rastavljen od Vas i da u Atini sretnem duh nekakve devojke
koja je izgledala kao Vi i zvala se kao Vi! Ostao sam na Kerameiku
sve do zalaska sunca, a onda sam tekim korakom krenuo natrag
u gostoljubivi dom na Akropolju, nosei svoju najveu dragocenost
na grudima.
Atina, 27. februara, 1780.
Mila prijateljice,
u nekoliko poslednjih besanih noi, preiveo sam u mukama sve
nevolje koje ste mogli imati otkako smo rastavljeni. Tek noas sam
imao miran san, i poeo sam da tumaim udesno nalaenje Vaeg
lika onako kako bi mnogo vie odgovaralo nekoj filosofskoj da
ne kaem kandidovskoj prirodi nego meni. Moda je to delo ovih
umirujuih krajeva, ili lokalnih duhova, no uinilo mi se najednom
da je pojava Leontiona znak da se mogu nadati da ste u ivotu i zdravi
i, bez obzira kakve bile prilike u kojima bih Vas mogao nai (ako se
ikada vratim), da bih mogao raunati na neki deli Vae naklonosti.
A ima li za mene boljeg izgleda? Ako se ikada ponovo naemo, nee
me ni deset Vaih mueva spreiti da zatraim Vau ljubav, niti da
se za sve preostalo ivotno vreme posvetim saobraanju sa Vaom
duom!

48 Piui po kamenu ili keramici, stari Grci su skraivali rei kad se to moglo;
najlake je bilo sa imenima.

204

Atina, 1. mart 1780.

Draga Leonina,
koristim poslednje dane boravka u Atini da posetim i skiciram sve
to uspem; koristim takoe i dobro stanje svoga duha, koje bih po
starom obiaju mogao objasniti vebanjem na istom vazduhu ili
nekom drugom razumskom besmislicom, ali ga sada bez oklevanja
tumaim blagotvornim dejstvom Vae due. Sino sam imao jedan od
najduih razgovora sa Abdulah-bejom, i poverio mi je svoju elju: ako
ne naiemo na neki hrianski brod do Carigrada, koji je poslednja
stanica, obeao mi je da e sam opremiti brod i poslati me u Francusku,
samo neka sa sobom povedem njegovog mladoga sina. elja mu je da
njegov naslednik upozna ljude i svet koji on nije uspeo da vidi, i da po
povratku bude upoznatiji od ostalih sa svetskim irinama van Bosfora.
elja mi se uinila izuzetno plemenitom i korisnom, a nisam propustio
da se ovom izuzetnom oveku zahvalim za dosadanja dobroinstva.
Neobino je to, draga prijateljice, kako sam sa Abdulah-bejom, pored
svih razlika i suprotnosti, preao od meusobne podozrivosti do
poverenja i uivanja u razgovoru. Od njegove prvobitne hladnoe i
osornosti veoma je malo ostalo, i sve prijatne osobine, koje se u drutvu
zavidljivaca ne smeju pokazivati, preda mnom se pokazuju ba kao
i atiko cvee na samom kraju zime. Ne mislite, Leonina, da sam
zaboravio na sior Foskolove snove o osloboenju Grke od Turaka, niti
da mi krv ne uskipi svaki put kad ugledam unakaeni Partenon (a
to je vie puta dnevno). No to nikako ne spreava da podelim ljudske
oseaje sa osobom dostojnom poverenja, i nijedanput prema Abdulahbeju nisam osetio odbojnost samo zato to je Turin.

Pirej, 3. mart 1780.

Drago bie,
pripremamo se za odlazak. Vreme je blago, povremeno pada kia, a
po obroncima izmeu Atine i Pireja cvetne orgije su u punom jeku.
Opratam se od grada koji je toliko pomutio moju duu i ispunio je
novim oseanjima, i skloniji sam pobonom utanju no opisivanju
svojih utisaka.

205

Na moru, 4. mart 1780.

Mila prijateljice,
proli smo, po umerenim talasima, pored vitkog Posejdonovog hrama
na junom kraju Atike, i izali iz Saronskog zaliva. Ve na samom
ulasku u otvoreno more doekali su nas veliki talasi i, stojei na palubi,
osetio sam odjednom ogromnu zebnju: pretpostavljam, Leonina, da
nikuda niste plovili, no bojazan je bila toliko jaka, da sam ceo dan
proveo napolju, posmatrajui horizont, i brinui ta je sa Vama.

Na moru, 8. mart 1780.

Mila prijateljice,
plovili smo prvo izmeu Keosa i Kitnosa, i zaprepastio sam se koliko
ova ostrva, bar sa daljine, izgledaju pusto i neobraeno. Abdulahbej je potvrdio moju sumnju, rekavi mi da za to krivi tursku vlast
i nesigurnost na morima. Vi verovatio ova imena zamiljate onako
kako ih kod nas slikaju zelena, arobna ostrva; to, meutim, nije
vie Kitera, koja je zaista zelena i podobna slikarskim snovima. Ovo
su Kikladi, suva uta lea to se uzdiu iz mora, sa naputenim itnim
terasama. Dodue, kada smo docnije plovili kraj Sirosa, Abdulah-bej
me je obavestio da je ostrvo bogato i napredno.

Na moru, 9. mart 1780.

Mila prijateljice,
udim se to mi je glava jo na ramenima, a rukopis jo na brodu
posle noi koju smo proveli borei se da nas bura ne baci na juni rt
ostrva Tinos. U ranu zoru, meutim, vidik je bio neverovatno jasan, i
na samom junom rubu tog istog horizonta video sam majuni obris
ostrva Delos49. teta to nas bura nije bacila junije!

49 Sveto ostrvo Delos je mesto roenja boga Apolona i njegove sestre Artemide,
zatitnice ivotinja i boginje lova. Na njemu u staro doba niko nije smeo da se rodi ni da
umre, pa su porodilje i samrtnike prevozili na susedno ostrvo. Na njemu su danas ostaci
i mnogi spomenici antikog grada.

206

Na moru, 11. mart 1780.

Mila prijateljice,
odmakli smo se od svih obala i ostrva, i nekoliko dana u samo
nasluivati gde se nalazimo. Zato sam, najdraa Leonino, cele noi
imao neprijatne snove o Vama, i opet se pribojavao za Vau sigurnost?
Odakle mi pomisao da biste mogli biti na moru? Odakle mi oseanje
da nas u ovome trenutku deli vea daljina nego ikad? Jesu li moja
pisma zaista postala sporazumevanje meu nama?

Na moru, 15. mart 1780.

Mila prijateljice,
pribliavamo se Lemnosu. Prethodnog dana sam zabavljao
Abdulah-beja mitolokim priama o ostrvu.50 On se sa svoje strane
toliko oslobodio da razmenjujemo ale i ironine sklopove kao da
smo drugovi sa studija. Iznenadio me je svojim otrim zapaanjima
u vezi sa mitovima. Ona bi se posebno dopala Vaoj tetki (kao i
Abdulah-bej u celini, siguran sam), a Va ujak bi ih svrstao u
prirodnu kritiku.

Lemnos, 18. mart 1780.

Mila prijateljice,
arobnost ostrva na kome se prepliu kulture dva kontinenta je zaista
izuzetna. Za razliku od Atine, koja kao dananji grad zaista ami u
uglu novoga sveta, Lemnos je pun ivota i uzvika, skromne radnje su
na sve strane, krcate robom iz ovih, ali i iz udaljenih krajeva. Abdulahbej je poslao svoju svitu da kupuje tkanine, ulje i slatkie za svoje ene,
tvrdei mi da su cene povoljnije a kvalitet bolji nego u Carigradu. Tako
sam poneto saznao i o stanju trita u ovome kraju, i skoro da sam
osetio po prvi put u toliko meseci kao nezgodu nedostatak novca.
Moja uznemirenost u vezi sa Vama iznenada je nestala moda ste
50 Za ostrvo Lemnos, vulkanskog porekla, vezane su legende o bogu-kovau
Hefestu, i o avanturama Argonauta u njihovoj potrazi za zlatnim runom; po jo jednom
popularnom mitu, Lemnoanke su oterale mukarce sa ostrva, zavele svoju vlast i smru
kanjavale muke pridolice.

207

negde pristali a pojavila mi se nova slika mog kotskog prijatelja!

Kako je udnovat tok nae svesti!

Na moru, 20. mart 1780.

Voljena Leonina,
prolazimo pored Teneda, koji ostavljamo na jugu, i pored Imbrosa,
koji je sasvim blizu broda nadesno. Iza toga, na kopnu, morala bi
se nalaziti legendarna Troja, premda su Vam poznati stavovi da ona
moda uopte ne postoji. Priao sam sa Abdulah-bejom o Homerovim
epovima, i opet se pokazao kao pristalica suvog racionalizma. Gde
je ovaj Turin nauio da tako razlae, draga prijateljice, ne bih Vam
umeo odgovoriti. To je, uostalom, jo jedan dokaz o univerzalnosti
ljudskog duha, i pokazuje koliko su zapravo male razlike izmeu
razliitih naina vaspitanja i razliitih uslova ivota. Znam da
ete mi protivsloviti, i unapred uivam u vatrenosti Vaeg dokaza i
drskosti Vae elje da trijumfujete u diskusiji. A onda bacam pogled na
komadi keramike, i vidim Va setni i tuni lik, tako razliit od onoga
koji mi je znan!

Draga Leonina,
ulazimo u tesnac u kome se nalazi turska prestonica. Na Abdulahbejovom licu primeuje se mala promena on opet postaje suvereni
gospodar, ovek svestan svog visokog poloaja, ali njegov stav prema
meni nije nita drugaiji. Nadajmo se najboljem reenju i ispunjenju
svojih elja.
Ovim zavravamo navode iz pisama viteza od Gijminoa, i itaocu se
ostavlja da sam povue vezu izmeu pisama i snova. Dodue, to nije
jedini spis koji je marljivi vitez vodio na putovanju sa Abdulah-bejom:
Leon je opisivao, vrlo detaljno, sve krajeve, i naroito spomenike koje
je video, i svoje spise propratio mnogobrojnim crteima, skicama,
planovima, shemama i komentarima, merenjima, proraunima i
zakljucima o mogunosti rekonstrukcije. Takoe je vodio zapise

208

o turskom nainu ivota i turskoj upravi i administraciji, vodei se

obavetenjima Abdulah-beja. Ukratko, duh viteza od Gijminoa je
davao i dalje vanredne dokaze svoje neunitivosti i plodnosti, a
njegova vrstina oplemenila se znatnim irenjem vidika koje je ovo
putovanje i bogatstvo razgovora sa prijateljem Turinom otvorilo.
Vispreni italac e ve naslutiti da iznoenje stanja duha viteza od
Gijminoa moe nagovetavati mogunosti poreenja sa nekim drugim
ivotnim situacijama, koje pisac nee kasniti da iznese u narednim
poglavljima. Zaista, sudbina uene ene, kojoj se sa toliko novih i
snanih oseaja obraa vitez od Gijminoa, zasluuje da bude detaljnije
iznesena. Stoga e vitez od Gijminoa sada morati da bude ostavljen u
neizvesnosti, da bismo se vratili nekoliko meseci unazad, i podsetili se
dogaaja u kojima smo ostavili neni predmet vitezovih elja.
Ako je dozvoljeno jo koji trenutak zadrati panju dobrohotnog
itaoca, pisac bi eleo da kae i to, da dvoje junaka smatra podjednako
vanim, a lepote njihovih dua i promene u njihovoj volji i uverenjima
na posebne naine pounim za svakoga: u ovoj povesti, svako su
mladalaka, premda u znanju iskusna dua itaoeva, iskusna i skoro
nepogreiva dua itateljke i najzad nezgrapna, premda dobrohotna
i zanatlijska dua pieva. Njih e, naime, duh ove knjige pokuati
da poui i zabavi. I u to ime, vratimo se vrsnom francuskom linijcu
Evropin bik koji je jednog maglovitog novembarskog jutra isplovio
iz Dijepa, nosei progonjenu groficu od avinjola u Novi svet51, u
pratnji vernog akomina i novog poznanika, generala de Lafajeta,
neoekivanog spasioca na putu iz Pariza.

51

Novi svet, naziv za Ameriku.

209

DRUGI DEO

210

Glava VII
Evropa i bik Komedija naravi Matildina
sudbina Otmica Zakoni trgovine52

Oh, jadna eno!

Da grdne i teke nesree tvoje!
I kuda da krene? Gde glavu da skloni?
U kojoj e kui, u kojoj e zemlji
spasenje da nae od nevolje svoje?
(Euripid, Medeja)

... njegov saveznik Seminol, odie radou, ljubavlju, zadovoljstvom.

Hod mu je io, pristup otvoren i vedar. Govori mnogo i teno; jezik
mu je milozvuan i lak.
(atobrijan, Atala)

52 U prvome delu u fusnotama su napomene koje mogu da poslue itaocima za brzo

snalaenje. One su nune za istorijski kontekst. U drugome delu je ta potreba manja,
pa fusnota nema. Za sve to mi se inilo potrebnim objasniti u oba dela, napravila sam
mali spisak manje poznatih rei i izraza na kraju romana. Sva ova objanjenja bila su
nekada namenjena ciljnoj publici, mlaim itaocima. Moda su sada jos potrebnija? to
se tie skrivene ciljne publike, veno mladih, njima i moje naivno uiteljevanje moe
biti zabavno.

211

Evropa i bik

Razlozi koji su nekoga terali da u poznu jesen prelazi Atlantik

morali su biti dobri i jaki: general de Lafajet je imao stotinu tekih
zlatnih razloga, jer je upravo toliko poluga iz dravnih trezora nosio
amerikim obveznicima. Evropin bik bio je zapravo paljivo
opremljen upravo za ovaj poduhvat, koji je trebalo da potvrdi nedavni
francusko-ameriki sporazum. O tome, naravno, ni Leoninini roaci
ni ona sama nisu nita znali, a kapetan, zamoljen da primi i druge
putnike, bio je primoran na pristanak, jer bi drugaije izazvao suvie
veliku pozornost. Tako je Leonina putovala uz pomo omrznutoga
kralja, koju je sprovodio ovek koji e, sa svoje strane, rado i mnogo
uestvovati u njegovom svrgnuu. Stoga nikoga nije trebalo da
iznenadi snana pratnja generala de Lafajeta, koja je sa lakoom
razjurila avinjolove najamnike: ona je bila namenjena mnogo
opasnijim moguim susretima.
Neto smo napomenuli o Lafajetovom zadovoljstvu kad je primetio
da ono to je u tami kola izgledalo kao mladi advokat, zapravo postaje
zanosna mlada dama na dnevnoj svetlosti.
Gospoica Dartoa je upotrebila povrno preruavanje u urbi pred
bekstvo, i time, prvog dana na brodu, pruila generalu de Lafajetu,
ili krae ilberu, neka neoekivana zadovoljstva. Jesenji vetar brzo
je razvio ispod niskog trorogog eira mnogobrojne uvojke zlataste
kose, akire do kolena i crne arape uz listove otkrivale su oblike
koji su Lafajeta naterali da vie puta promrmlja boanstveno,
boanstveno, a bluza sa aboom je, takoe zahvaljujui
neuviavnom vetru, otkrivala poprsje koje je bilo utoliko privlanije
ukoliko se bolje skrivalo od pogleda. Da budemo sasvim precizni, u
svakome salonu i na svakome balu Lafajet je mogao videti mnogo
vie izloenih enskih ari: no tajanstvenost ove pojave, bledilo i

212

patnja na licu mlade ene inili su Leoninu daleko privlanijom

jednom rafiniranom i zato to ne bismo rekli prilino razmaenom
ukusu kakav je bio ukus markiza ilbera de Lafajeta. No, budimo
pravedni prema ovome mladom oveku: Lafajet je svakako bio ovek
ideje, jer drugaije ne bi prelazio nebrojeno mnogo puta Atlantik i
u blatnoj Pensilvaniji stavljao na kocku svoj ivot. On je bio hrabar,
dosledan i uspean, i imao je sigurnost ljudi kojima srea pomae. Sa
druge strane, lov na enska srca nije bila manje uspena disciplina u
kojoj se mladi general vebao, i pomisao da e sa lepom, i nadasve
tajanstvenom enom biti bar est nedelja na istom brodu, ispunjavala
ga je ogromnom radou.
ilber de Lafajet je ve uveliko bio oenjen, od svoje esnaeste godine,
a bio je samo koju godinu stariji od Leonine. Njegova supruga, Adrijen
de Noaj, imala je etrnaest godina kada se udala za odlinu priliku
siroe sa ogromnim nasledstvom. Njena porodica nije bila manje
bogata, i brak je dogovoren, a deca su posle venanja drana skoro
dve godine odvojeno. To su one plemike navike koje je Petala toliko
prezirala... ilber, premda je ve imao dete sa Adrijen, nije posebno
mario za svoju mladu, povuenu i vernu suprugu. Tek mnogo godina
docnije, u okolnostima punim opasnosti za oboje, Lafajet e postati
svestan vrednosti svoje supruge. Uostalom, ona je bila ta koja je
ureivala njegove finansije i odobravala sve njegove plemenite darove
i pomo revoluciji, kao i borbu protiv robovlasnitva. Zasada, u ranim
i burnim godinama, revolucionarni ameriki general se u privatnom
ivotu ponaao kao francuski markiz: imao je mnoge ljubavnice i
dobro se provodio. Vreme u kojem je iveo davalo je povlaenima
mnogo slobode: recimo, surovo otvoreno, da je Lafajet traio
srodnu duu odnosno stalnu ljubavnicu, koja bi upotpunjavala
njegov ivot. Kako je to bio obiaj, ljubavnice uglednih nisu bile
prezrene naprotiv, bile su vaan deo drutvenog ivota plemstva.
Porodica Leonine Dartoa, sa svojim pedagokim nazorima, bila je
pravi zbor udaka za takav svet. No od razmaenog plemstva ih nisu
razdvajala ogranienja ili neki tvrdi moralizam, naprotiv: razdvajalo
ih je miljenje o pravednosti i jednakosti. Leonina se, dakle, ne bi

213

nimalo uasnula od ljubavne veze koja ne bi ukljuivala brak, jer za

nju je osnova veze bila ljubav. Hoe li to biti na ispitu u odnosu sa
Lafajetom?
Sada je Lafajet posmatrao dijepsku luku sa sivim kuama i vratima
i prozorima obojenim u tamno crveno ili zeleno kao to bi gledao
neko Fragonarovo platno, i nesvesno se osmehivao pomiljajui
kako je njihov prvi susret propraen njegovim herojstvom, i kako
ne moe biti boljeg poetka od tog. Dodue, gospoica, koja mu se
zahvalila najbiranijim reima, bila je u pratnji mladog oveka koji
je, po nevoljnom Lafajetovom priznanju, bio neporecivi primer
uzorne muke lepote, i koji je sada, dok je unosio stvari sa mola,
bacao prema Lafajetu nimalo prijateljske poglede. Lafajet sreom
nije razumevao tihe italijanske kletve, a akomino ih je izgovarao
unapred, ne sumnjajui ni jednog trenutka u pravi smisao pogleda
ovog nalickanog gospodina. I dok tako, ne znajui, Lafajet guta stotog
gutera u akominovim kletvama, a Leonina, nesvesna pogoravanja
odnosa meu putnicima Evropinog bika, upuuje Dijepu poslednje
suzne poglede, obratimo panju na njenog novog oslobodioca i
saputnika. Rei da je ilber de Lafajet bio odeven paljivo pola je lai,
iji je drugi deo da je bio odeven elegantno: de Lafajet je bio odeven
sa vrhunskom otmenou, i svaki deo njegove opreme govorio je
o prethodnoj osmiljenosti celine: nosio je crni ogrta, nemarno
nabaen na ramena, da pokae mekou vunene tkanine; ispod njega,
kaput boje ljive, od mat svile sa reljefnom arom krinova u istoj boji;
istim takvim pervazom, samo neznatno sjajnijim, bio je oivien ceo
kaput, i du toga se pruao skoro nevidljiv srebrni irit koji je finoom
otkrivao venecijanske ruke. Srebrni lanac, priblino sline izrade,
pruao se u sedam niti do nevidljivog depa na prsniku, koji je bio
saiven od golubije sivog satena, i sav izvezen krinovima, istovetnim
sa onima na kaputu, i u istoj boji; talasi najfinije ipke iz Kalea padali
su iz otvora prsluka i iz rukava kaputa, i svojom belinom inili najlepi
kontrast za Lafajetovu glavu koja je, kao to se seamo, imala onaj
sanjalaki i neznatno priglup izraz mukarca u lovu. Ne bismo eleli
da Lafajetu nainimo bilo kakvu nepravdu: on je bio visok, premda

214

ne previe, uspravnog dranja i naoit, riokos i zato sklon puderu u

kosi, koji je ublaavao prirodnu boju; sa njegovog pravilnog ovalnog
lica sijala je blagost; to lice, koje je odavalo ivot bez velikih napora,
moglo je prevariti oveka, jer je Lafajet jednostavno bio ovek koji
napore lako podnosi. Njegov nos bio je tanak i sasvim malo orlovski,
usne oseajne i pune, oi krupne i tamne, oiviene jako gustim
trepavicama ukratko, Lafajeta je mogla kao glavnog junaka zamisliti
svaka gospoica koja je vlaila maramice nad sudbinama omiljenih
romana tog doba, nad raznim Dafnidima i Klorindama, Amintama
i Galatejama. Njegova lepa prilika stajala je na palubi sve dok se
nije smrklo, a zatim se povukao u svoje odaje, sanjajui tajanstvenu
neznanku.
Ujutru je Evropin bik isplovio po mirnom moru i magli. Stojei na
palubi, Leonina je oiju punih suza ispraala obale slatke Francuske.
Na italac zna dovoljno o plovidbi Atlantikom da bi se pisac oseao
sasvim lagodno, ili odnosio neodgovorno prema pojedinostima
putanje ili naina ivota na brodu. Zna vrlo dobro da su brodovi,
posebno na nestabilnom vremenu, skretali prilino juno, skoro do
Antila, i onda se uz obalu penjali do Njujorka, odnosno do Rod Ajlenda,
gde su obino ostajali brodovi namenjeni pomoi pobunjenicima
protiv Engleske. Jedna druga flota, predvoena Roamboom, imala je
da se tamo uputi samo mesec dana docnije; Lafajet je zapravo stizao
kriom, kako novac namenjen mladoj republici ne bi bio izloen
opasnostima usput. U doba o kome govorimo, zlatno doba gusarstva
bilo je ve prolo, a u svakom sluaju doba velikih druina i gusarskih
flotila. Pojedini nepopravljivi pljakai jo su se pojavljivali u pojasu
izmeu oblinjih ostrva i dananje venecuelanske obale, ali se nisu
usuivali da napadaju tako ive morske puteve kakvi su glavni putevi
prema Severnoj Americi. Bilo je, dodue, drugih opasnosti: dok su
gusari sa tropskih ostrva jo uvek predstavljali opasnost za panske
brodove, u amerikim vodama su se mogli sresti engleski bojni
brodovi, a u floridskim lagunama su vrebali odmetnici svih vrsta, ne
hajui za ratove koji se vode. Lafajetova odluka da neupadljivo putuje,

215

ali sa vrhunski uvebanom posadom, mogla je biti veoma pametna,

jer Englezima nije bio interes da presreu usamljene francuske
brodove. Sa druge strane, upravo je usamljeni brod mogao privui
floridske odmetnike, te je Lafajet temeljito obraivao sa kapetanom
mape i brodske instrumente.
ivot putnika na brodu mogao je imati dva oblika: ukoliko se na
brodu pojavi bolest, pakao je bio neizmeran, a ukoliko je nema, pakao
je bio podnoljiv. Mali broj putnika i briljivo odravanje spaslo je
Evropinog bika od neizmernog pakla; ali ostao je onaj podnoljivi.
Atlantik je neprekidno nemiran i opasan ujesen i zimi, i ivot na
brodu se uglavnom ograniava na leanje u mrei i neprekidno
moljenje da milostiva boanstva najzad uzmu duu. To se upravo i
desilo polovini putnika na brodu, dvema francuskim porodicama.
Ostali, pre svega Lafajetovi vojnici nisu mnogo primeivali nevolje.
Lafajet je bio stari morski vuk, kojeg ni najvei talasi nisu mogli
spreiti da ujutro po sat vremena razmilja koju e koulju sloiti
sa kojim kaputom. A to se tie gospoice Dartoa, zbog dubokog
oajanja i potpune preputenosti unutarnjim burama, ona je bila na
spoljne uslove skoro neosetljiva, i mornari su je po svakom vremenu
mogli videti kako posmatra puinu, kao da na njoj neto trai, i kako
gracioznim pokretima, izbegavajui zamke na palubi, doputa da
se vetar igra njenom kosom. Ova neosetljivost na nepogode imala
je i svoje dobre strane: njeno bledilo postepeno je prelo u zdravu
boju, i rumenilo se pojavilo na njenim obrazima. No, sa druge strane,
Leonina je za prve dve nedelje putovanja progovorila svega nekoliko
reenica, i to uglavnom sa svojom sluavkom, koja je nemono leala,
i akominom, koji je u mislima i dalje hranio Lafajeta guterima i
svaki put izraunavao teinu i vrednost njegovih lanaca, satova,
prstenja i pucadi. italac e se zauditi to toliko vremena Lafajet nije
pokuao da progovori sa privlanom vizijom ali on je, pored sveg
nakinurenog izgleda, bio ovek koji je korisno i prijatno odvajao
od neophodnog, i, poto je paljivo obavio sve pripreme i provere na
brodu, reio je da ljupkoj neznanki prie tek kad je sve bilo gotovo,
odnosno u treoj nedelji putovanja.

216

Leonina je bila vaspitana da uiva u razgovoru i ljudima, i bolna

epizoda sa avinjolom nije mogla to sasvim izbrisati. Ono to ju je
mnogo vie muilo, bilo je to to je bila sigurna da je sama kriva za
Leonovu neizvesnu sudbinu, ije ponore nije smela ni da zamisli.
Da bi njen duh preiveo, bilo je potrebno da mu neko pomogne, i
to je, i ne znajui, bio ilber de Lafajet. Bio je on isuvie pametan
i iskusan da mladoj eni prie nametljivo ili da iskuava njeno
strpljenje. Blagost, ljupkost i duhovitost inili su ono to sumorni
talasi Atlantika nisu mogli celili su Leonininu duu ne izazivajui
u njoj nikakvo zadovoljstvo zbog panje privlanog mladog
oveka, niti bilo koje slino oseanje koja ume da obuzme, a esto
i da snizi enske due. Leoninina otvorenost, odsustvo koketerije i
neprikrivena radoznalost bili su za Lafajeta iznenaenje koje ga je
duboko dirnulo. Ve posle prvih razgovora, koji su pokazali koliko
je mlada ena obrazovana, radoznala i zabavna, Lafajetova oseanja
su se poela burno menjati, i on je sve vie bio opsednut milju da
otkrije ta skriva misteriozna begunica, zato je pobegla iz Pariza u
kojem je Lafajet dobro znao koliko je mogla uspeha imati, i krije li
se u njoj neki razlog koji sa obrazovanou i duhom ne mora imati
nikakve veze! Leonina je sa blagou otklanjala svaki nagovetaj
razgovora o svome poreklu, prolosti ili namerama u Novom svetu,
a akomino je preao na skakavce, ali Lafajet, dovoljno pametan da
ne pretera, sebi je sveano obeao da e otkriti njenu tajnu. Tako
je najtei deo putovanja proao za Leoninu u razgovorima kakve je
vodila i u Parizu, samo to je umesto nekadanjeg ara i vatre sada
razgovarala mirno i sabrano, shvatajui kako lepravost i relativnost
dokazivanja ne mogu pokriti gvozdene ivotne injenice. Nije ni
slutila u kolikoj su meri ta njena laka preputenost i melanholija
zanele generala.
Sredinom pete nedelje, sunce se po prvi put pojavilo, najavljujui trope,
talasi su se smirivali, a blag povetarac je izmamio i ostale izmuene
putnike na palubu. Lafajetu je nova klima sasvim pomutila uvstva, i
on se opijao milju kako u Novi svet nosi dosad najdragoceniji teret.
Oni koji su uivali u Ovidiju, setie se kako je opisan beli bik koji nosi

217

Evropu, i setie se njegove umilnosti, nenosti i nemutog iskazivanja

ljubavi. U svojoj mati, i Lafajet se odavao takvom milju, sanjajui
kako e dolazak u Novi svet, sa ugledom i slavom koju je tamo uivao,
nainiti od njega neodoljivog Jupitera.
Moda je to bio uticaj sunca, koje je svetlosnu osobu, kao to je bila
gospoica Dartoa, uvek vraalo vrem razmiljanju, ili je njeno
raspoloenje u poboljanju uvek nosilo onu otrinu koja nije liena
zrnca ironije, no ona je sada, sa velikim iznenaenjem, utvrdila da se
ilber de Lafajet nadnosi nad nju sa uzdasima i nenim pogledima, i
u njenim se oima, posle toliko vremena, zapalila opasna vatra koja
je znaila caveat udvaraima. Tako je Lafajet imao da spozna i druge
strane njenog viestranog karaktera, i ako kaemo da je sada sasvim
poludeo, biemo najblie istini.
Ukazivali su se niski vrhunci malih Antila, kad je jednog sunanog
prepodneva Lafajet ugledao predmet svojih elja kako u haljini
smaragdne boje sedi na gomili uadi i crta.
Teko bih mogao zamisliti lepi motiv, ree on sedajui kraj Leonine.
Na ta mislite? upita gospoica Dartoa, paljivo zaklanjajui crte.
Na vas, naravno, glasio je spreman odgovor.
Vrlo bih teko mogla crtati sebe bez ogledala, odgovori Leonina.
No ne mogu vaem komplimentu pobiti spremnost i umesnost.
Potie li on iz nekog linog jevanelja?
Lepota je uvek bila moje jevanelje, ree Lafajet utrkujui se u
bezbonitvu. No misao nije bila ta; verujem da sve to vi radite
mora imati va lik, peat vae due.
Leonina mu uputi jedan brz i kos, i no, recimo iskreno jedan sasvim
avolast pogled. Zatim skloni ruku sa crtea, i zaprepaeni Lafajet,

218

umesto obrisa Antila kojima se nadao, ugleda kroki dva ljupka zeca
na travnatom obronku.
Ne znam za vas, ree Leonina, ali za mene je pravo uivanje da me
neko uporedi sa tako ljupkim, korisnim i blagim ivotinjama.
Leonina... zapoe Lafajet.
No u tome trenutku, sa katarke se zau krik straara:
Nepoznati brod sleva! Svi na mesta!
Bez ikakvog oklevanja, Lafajet zgrabi gospoicu Dartoa za ruku i
povue je prema kajiti. Njegovo lice je otkrivalo odlunost, i Leonina
je bez rei ispunjavala njegovu volju. Njegov zapovedniki genije bio
je u trenutku toliko vidljiv da su se na samu njegovu pojavu obavljale
jo na poetku putovanja predviene radnje, a akomino, koji ga je
nemo mrzeo iz dana u dan sve vie, javio se meu prvima da brani
brod, ukoliko to bude potrebno.
Uzbuna je, po svemu sudei, bila opravdana. Brod, veliki linijac sa
etiri katarke, brzo se pribliavao, i uskoro su putnici Evropinog
bika shvatili da je re o engleskom brodu, to nije nimalo popravilo
njihovo raspoloenje.
ekalo se u tiini, jer su bili sporiji i u manje pogodnom poloaju,
a onda tiinu odjednom narui reski Lafajetov glas, koji je izdavao
nareenje da se svi njegovi vojnici presvuku i odloe oruje. Uskoro
je oruje posakrivano meu uad, u procepe izmeu greda, iza vrata
kabina, i brod je dobio bezazlen izgled trgovakog transportera.
Lafajet je, sa svoje strane, izvadio iz depa kaputa srebrnu lulu i
zatraio stolicu na mostu.
Sa Ponosa Plimuta, pribliavajui se, mogli su da vide upravo
ovakvu sliku: posada obuzeta poslovima, kapetan na mostu, i neki

219

bogati putnik koji sa njim pui u dokolici. Koliko je ta slika mogla da

prevari Engleze, ostalo je da se utvrdi. Engleski komandant je dao
znake da e pristati, i odgovoreno mu je povoljno. Naroito se veselim
mahanjem i znacima radosti isticao luksuzni pua.
Ve dvadesetak minuta kasnije, pljuskanje uz bok lae nagovestilo je
da su Britanci stigli u posetu.

220

Komedija naravi

Linost koja je, u tesnom crvenom mundiru i sa ipkama sumnjive

istoe stupila na palubu Evropinog bika, teko dahui od uspona,
zasluila je da se opie iz nekoliko razloga: prvo, bio je to sam kapetan
Ponosa Plimuta; drugo, igrae vanu ulogu u neposrednom toku
dogaaja, i tree, italac na stranicama ovog romana jo nije sreo toliko
runo bie. Kaletan ortejl bio je nalik na abu slabo prilagoenu
zemnim uslovima. Struk i vrat bile su nepoznanice na njegovom
telu, a srednji deo je odavao dimenzije druge faze samohvalisanja
Lafontenovog apca. Iz ramena je izranjala iroka glava velikih ustiju,
kojima je neprekidno mljackao, sa oima koje su izgledale sposobne
da sagledaju krmu i pramac istovremeno, ali veoma teko predmet
ispred sebe. Ono to je nedostajalo na glavi, koju je pokrivala naroito
nalickana perika, raslo je u bunastim obrvama ove zanimljive pojave.
Na sve to dolazilo je jo par preterano dugakih ruku i preterano
kratkih nogu, i time bi spoljni opis bio zavren, pre nego to izazove
probavne smetnje; ali je kapetan ortejl imao i duu.
Naitani italac e se setiti koliko je, u doba koje opisujemo,
rasprostranjena bila pojava da svi koji nekamo putuju o tome i piu
uostalom, nedavno je italac imao pred sobom neke zapise jednog
elegantnog pera, onog koje je pripadalo vitezu od Gijminoa. Kapetan
ortejl, meutim, pripadao je veem broju pisaca uspomena,
putopisa, dnevnika i memoara, tanije reeno onima koji nemaju
mnogo ta da kau, i kao po nekom pravilu, tim vie piu. On je,
u slubi Njegovog visoanstva, obilazio zapadnoindijske kolonije,
i do vremena u kojem smo ga upoznali, on je kao nadzornik
plovidbe ve obiao najvei deo amerikog sredozemnog mora, i
usreio svoje retke itaoce nizom opisa u kojima su svi domoroci
bili uplaeni i priglupi, padali na kolena pri samom pomenu imena
Njegovog velianstva, davali bisere za staklie, i najee ve posle

221

nekoliko dana postajali dobri anglikanci. Pisac ovih redova, na

alost, nema podataka o daljem toku ivota kapetana ortejla, i
lino bi voleo da ga je zatita Imperije dovela na obale Tasmanije,
ne bi li proverio pojavu sa stakliima: Antilci su oigledno bili
slaba mera nebesne pravde za njega. U ovome trenutku, kapetan je
obilazio vode istono od Tobaga, sa zadatkom da presree francuske
brodove, zbog osnovane sumnje da e se, posle nedavnih dogovora
Luja XVI i amerikih pobunjenika, u tim vodama pojaviti poiljka
pomoi u novcu. italac ve zna da je vrli kapetan stupio na pravi
brod.
Kapetan je, dakle, stupio na palubu Evropinog bika i davao je
kratke i odsene naredbe svojim vojnicima, ne bi li svoje sagovornike
uplaio to vie pre svakog razgovora. Lafajet je bio dovoljno
pametan da u beskonanost pusti obred bez ometanja, i tek kad su
svi vojnici ve po drugi put bili na svojim mestima, a kapetan crven
kao kuvan rak od vikanja, on se elegantno podigao iz naslonjae
i sa blesavim osmehom se pribliio Englezu, raunajui kakve su
im mogunosti u direktnom sukobu. Kapetan ga je posmatrao sa
krajnjim prezrenjem francuski fanfaron u svili, trakama i ipkama,
i ne slutei da fanfaron, cupkajui niz stepenice u svojim rieljecipelama sa srebrnom kopom, upravo razmilja da li da klanjem
kapetana svojima da znak za napad. ilber de Lafajet, naime, nije
nameravao ni po cenu svog ivota da preda blago od kojeg je zavisila
sudbina amerike revolucije, pa unekoliko i razvoj stanja u njegovoj
otadbini.
Govorite li engleski? upita kaletan ortejl nadmeno, isturajui bradu
i uspravljajui se na prste.
Lafajet je odlino govorio engleski, i odgovor je bio propraen
otmenim naklonom.
ta prenosite? glasilo je sledee pitanje, praeno lupkanjem po
jabuici maa.

222

Lafajet je prenosio vino u francuske kolonije, a nameravao je da

donese otuda koe i nasade krompira.
Nameravate da svratite u pobunjenike kolonije, zar ne?
Lafajet nije ni sanjao da svraa u pobunjenike kolonije.
Svi su Francuzi varalice! sada je ve urlao ortejl, vratiemo se svi
u Tobago, dok ne budete imali za prodaju jo samo vinsko sire!
Lafajet nije odgovorio, ali su se boje njegovog lica brzo menjale, i svi
su izgledi bili da e ideja o klanju kapetana ortejla doi do ostvarenja.
Bio je to trenutak mrtve tiine, vrlo kratke dodue, ali je svima bilo
jasno da pregovori nee izai na dobro. U tom trenutku, jedan neni
glas se zauo iz kajite, sa pitanjem:
ta se to deava, mili?
I poto nije dobila nikakav odgovor, vlasnica toga glasa, gospoica
Dartoa, ietala je iz kajite, hladei se lepezom na sunanom danu, i
pruajui okupljenim posmatraima oaravajui prizor sa svojom
leerno ureenom kosom, uestalim treptanjem svojih dugih
trepavica, svojim sasvim pariskim dekolteom i svojim tankim strukom
utegnutim u svilu smaragdne boje.
Da je grom udario u palubu, ortejl se ne bi vie iznenadio: izmeu
inovnikih matrona i nepredvidljivih domorotkinja, izbor na Antilima
nije bio osobito irok, i ovaj fantom iz drugoga, njemu nikad dostinog
sveta, potpuno ga je pomeo.
Prvi se, meutim, snaao Lafajet, koji je ceremonijalno priao mladoj
eni, i na engleskom joj saoptio da je potovani gospodin zapovednik
engleskog broda koji se vidi sa ograde.

223

 Pa vi ste nas znai zaustavili, ree Leonina na najuasnijem

engleskom jeziku, naglaavajui svaku re pogreno i rulajui
francusko r kroz celu reenicu, i pri tome avolasto pripreti ortejlu
lepezom.
ortejl nije razumeo ni jednu jedinu re, ali pocrvene kao ae, i
usudi se da zapita:
Molim?
I treba da molite, ree Leonina. Zbog vas emo zakasniti u Novi
Orlean. Pa videvi da je ne razumeva dovoljno, ponovi polako sve to
je rekla, zatim ortejl zamoli da ponovi jo neto to nije razumeo,
i dijalog pomalo izgubi na sadraju, ali zato dobi u sholijama.
Gospoica Dartoa je vrlo dobro znala kako smetnje u sporazumevanju
doprinose bitnom menjanju odnosa meu sagovornicima, i
potpomagala je promenu drskom upotrebom svojih drai. Tako je, uz
mnogo ponavljanja i vraanja na iste rei, kapetan ortejl saznao ono
to mu je rekao i navodni mu ljupke pojave (i to je Leonina naravno
ula kroz otvorena vrata kajite), i uz to mnogo draesnih besmislica
koje praznoglave enice mogu da umetnu u razgovor, ne shvatajui
sasvim njegovu sadrinu.
Ve posle etvrt sata, ortejl je polako i razgovetno, uz esto
ponavljanje, objanjavao Leonini da na Tobagu nema jelenjih koa,
zbog ega se ona umalo nije rasplakala; zatim da tamo ima dobro
snabdevenih trgovaca tkaninama i nakitom, na ta je ona zapljeskala
rukama. Sledilo je jo dosta znaajnih podataka pre nego to je
kapetan odluio da bude lukav, i iznenada je upitao:
Nosite li vi novac?
Naravno, odgovori gospoica Dartoa. Odau vam jednu tajnu
(mnogo kikotanja): bez japanske svile za tri haljine ja ne naputam
Orlean! I dajui mnogobrojnim znacima kapetanu na znanje da to

224

smatra duhovitom natuknicom na nerazumljivu tedljivost svoga

supruga, ona se opet zakikota.
Lafajet je za sve ovo vreme mudro odluio da prati improvizovanu
predstavu gospoice Dartoa, i njegovo divljenje za nju neprekidno
je raslo. Bilo mu je, meutim, jasno da zavretak moe biti svakojak,
i kriom je proveravao poloaje koje su zauzeli njegovi ljudi. Iza
kapetana ortejla, izmeu dva ramena njegovih vojnika, pogled mu
se zaustavio na jednom paru oiju koje su netremice i sa hladnom
odlunou pratile samo jednu osobu na palubi, gospoicu Dartoa:
bio je to itaocu poznati verni akomino, i Lafajet se, i pored
pojaanog oseanja sigurnosti, lako strese.
Leonini je takoe bilo jasno da se predstava mora uskoro zavriti. I
premiljajui ta bi mogla biti slaba taka, ona nasumce ree jednu
veoma otrcanu izjavu:
udim se ta plemi vaeg obrazovanja radi u ovim krajevima.
Vama je mesto na nekom dvoru!
Samo za trenutak, Leonini se uinilo da je malo preterala; no
odmah zatim, aboliko oblije se preli skoro devojakim rumenilom
ukoliko italac ne smatra da su razliiti stepeni kapetanovog
rumenila proizvod pieve mate i kapetanove usne se rastvorie
uz mljackanje, kao da se odluuje da to potvrdi, ali to ne ini samo iz
skromnosti.
Leonina brzo doda (a njen engleski je, na Lafajetovo uenje, postajao
sve jasniji i pravilniji):
Nije valjda, kapetane, da se ogledate u najplemenitijoj vetini,
baratanju perom?
Kapetan skromno potvrdi.

225

Leoninin pogled, pun sree, usmeri se ka nebu:

Nita mi nije drae nego uivanje u lepoj knjievnosti na ovako
dugom putovanju! No ja sama, na alost, nisam veta da pisanjem
ispunim usamljenost. Pogled gospoice Dartoa je u tom trenutku
nedvosmisleno pozivao na strasnu borbu protiv usamljenosti.
Nemogue da tako lepo oblije nema i savren duh, ree kapetan
ortejl mucajui, i njegova nezgrapna primedba izazva lak osmeh na
finim usnama ilbera de Lafajeta.
Mislio sam, nastavi kapetan u istom isprekidanom tonu, da sigurno
i vi potajno (ovde kapetanov pogled poprimi vragolanski sjaj) piete, i
to mora da su golubiji stihovi!
Na golubije stihove, Lafajet je ve morao da se zakloni maramicom. Ali
je Leonina hrabro nastavljala, i uskoro se pred uskim krugom polako
i sa dunom samoprezrivou otkrivala putopisna i moralistika
delatnost kapetana ortejla. Lafajet se obazrivo ukljuio u razgovor
sa nekoliko odmerenih pohvala, to je kod ortejla znatno popravilo
prvobitni utisak o njemu.
No ortejl, koliko god uobraen i glup bio, nije bio nesavestan
inovnik. I kada je razgovor stigao u prvu oseku, on je iskoristio
priliku da se, skoro se izvinjavajui, obrati zamamnoj Francuskinji:
Mislim, gospoo, da emo ipak morati da pregledamo brod vaeg
mua.
Lafajetovo lice se orosi znojem, koliko zbog napetog oekivanja,
toliko i zbog straha za Leoninu koja se nalazila u samom centru
budueg sukoba.
Sa svoje strane, Leonina odlui da rizikuje. Ona se patetino dodirnu
za elo, i uzviknu:

226

 Oh, zaboga! Pa mi vas zadravamo svojim laikim pitanjima, a ne

doputamo vam da obavite svoju dunost! Molim vas, dragi kapetane,
pretraite brod, i da vas ve jedanput oslobodimo!
Izjava je tako delovala da se kapetan iskreno postideo. I poto ve
dugo vremena nije video nita drugo sem oaravajueg poprsja
gospoice Dartoa, alijas supruge nalickanog francuskog trgovca,
kapetan, mnogo mljackajui i premetajui se s noge na nogu, najzad
ree:
Poverenje koje mi vi ukazujete dokazuje da su vae rei istinite.
I, opet veoma crven u licu, kapetan uz mnogo vikanja postroji,
rastroji i ponovo uredi svoje vojnike, i najzad naredi odlazak sa
broda. Na samoj ogradi, okrenu se teatralno i, ljubei Leonini
ruku, zamoli za njenu adresu u Novom Orleanu. Gospoica Dartoa
bez oklevanja izmisli jedan otel i njegovo ime: i nekoliko meseci
docnije, stanovnice jedne vrlo sumnjive kue u Novom Orleanu su,
na svoje ogromno uenje, primale tabake i tabake najdosadnijih
opisa engleskih kolonija koji se uopte mogu zamisliti.
Nedelju dana docnije, sedeli su Lafajet, Leonina i njihova pratnja
na rascvetaloj terasi francuskog guvernera Svete Lucije, pijui
rashlaeno belo vino sa pomorandama i malo belog ruma,
i pogled zlosrenog Lafajeta vie nije mogao skrivati njegove
oseaje prema gospoici Dartoa. Guverner, uman i dobrohotan
mali plemi, okruen sa est keri, doimao se kao antiki filosof
stoiar, potpuno pomiren sa sudbinom, i sa njim se mogao
voditi svaki normalan ljudski razgovor. Bio je dobro obaveten, i
blago sklon pravednijoj raspodeli vlasti. Keri, meutim, izmeu
tridesete i esnaeste godine, dobro su proitale Lafajetove poglede
i njegove beskrajne pohvale dranju i hrabrosti gospoice Dartoa.
Na spominjanje svog imena, Leonina je preletela pogledom preko
est lepukastih lica, i imala je neprijatno oseanje da devojke
zadovoljno uvaju neki podatak.

227

I nije se prevarila. Veera je protekla prijatno, i guverner se trudio

da gostima predstavi sve lepote antilske kuhinje meso sa zelenim
limunovima, poslastice od ananasa, odo, hladne salate sa
palminim izdancima i drugo. Posle veere, guverner je za starije goste
pripremio salon sa kartama i razgovorom, a za mlae je drugi salon,
otvoren na terasu, bio opremljen i dvojicom sviraa na klavsenu i violi.
Leonina je iz utivosti odigrala svoj krug menueta sa svom prisutnom
gospodom, a Lafajet, kao retka prilika u provinciji, morao je da
zadovolji igrake enje svih prisutnih dama, i to je izvodio koliko
lako i graciozno, toliko i posveujui podjednaku panju majkama
i kerima. Pri sedmom krugu, igrao je sa, po Leonininoj proceni,
etvrtom erkom guvernera, i vodio se, po svemu sudei, vrlo iv i
zanimljiv razgovor izmeu njih. Leonina ih je pomno pratila, ni sama
ne znajui zato, i u jednom trenutku joj je Lafajet uputio pogled pun
ljubavi i bola. A razgovor koji se vodio bio je sledei:
Znate li vi, dragi markie, ko je gospoica to putuje sa vama?
upitala je Matilda, ljupko se okreui oko Lafajetove ruke.
Sem imena, draga gospoice, ne bih vam umeo rei nita, ree
Lafajet.
Ali bih zato ja mogla vama, ree Matilda (trea, a ne etvrta
guvernerova ki).
Lafajet je na licu zadrao blagu radoznalost.
Pre dva dana dobila sam, preko jednog prijatelja koji se iskrcao u
Konstitusionu, redovno pismo od svoje prijateljice iz Pariza. Znate li
koji je najnoviji skandal tamo?
Ne verujem da ne bih znao, ree Lafajet. Uostalom, putovao sam
bar toliko dugo koliko i vae pismo.
To vam verujem, ree Matilda uzdahnuvi. A i stvari koje se

228

dogaaju u Parizu izgledaju ovde mnogo vanije i uzbudljivije. No ne

bih vas time optereivala, da nije re o vaoj saputnici.
Lafajet htede neto da kae, ali shvati koliko se ne moe uzdrati da
ne pokae svoje oseaje, i samo se pokajniki osmehnu.
Gospoica Matilda bila je dovoljno otroumna da to shvati kao
ohrabrenje.
Ona je morala da se iz tajanstvenih razloga uda za grofa od avinjola,
ree ona tie. Ve na svadbi se onesvestila, i dva meseca braka je
provela pod strogim lekarskim nadzorom, teko bolesna. No svi tvrde
da je to bio vie duevni bol. A sad dolazi najlepi deo: izbio je poar
u avinjolovoj kui, i svi su mislili da je ona stradala, kad je samo
nekoliko nedelja docnije, avinjol otkrio da se ona krije u kui svoje
porodice! Sve je bilo smiljeno da ga prevari! A ona je onda pobegla,
i misle da je otila u kolonije! ta kaete?
Bilo bi teko izvui i jednu re iz potpuno pobledelih Lafajetovih
usana. Kroz maglu je video kako se Leonina nervozno okree, prestao
je da vodi rauna o koracima, i sad je stajao, pometen i dirnut, na sred
salona, sa Matildom. Setio se neobinog naina na koji ju je upoznao,
setio se njene sete i tajanstvenosti. Patnja, poznato je, pojaava nene
oseaje, a Lafajetovi su ve bili blizu suzne faze.
To nije sve, nastavi trijumfalno Matilda. Prijateljica mi je dala vrlo
lep opis Leonine Dartoa, i on se potpuno slae. Govorka se o nekom
polu-Italijanu, koji je pre toga zavrteo glavu vikontesi Oije...
No Lafajet vie nita nije ni uo, ni video. On se nesigurnim korakom
uputi prema delu salona gde je sedela Leonina, i na svoje iznenaenje,
ugleda kanabe prazan. Tu je sa strane samo stajao akomino, koji
bez pitanja odgovori, merei Lafajeta hladnim pogledom.
Gospoica Dartoa je umorna, i otila je da se odmori.

229

Matildina sudbina

Zimska no na ostrvu Sveta Lucija slina je mediteranskom maju to

itaocu, naravno, nije potrebno kao obavetenje, ve kao podseanje
na mekotu i eznutljivost takve noi, koja mami na polubudno
sanjarenje i talasanje due mnogo vie nego na spavanje. Oni koji su
zaljubljeni, postaju jo zaljubljeniji, nesreni jo nesreniji, a prazni
neto malo puniji, dok se sa mirne vode uzdie blag zefir, a pun
mesec boji crvene hibiskuse u uznemirujue ljubiasto. Junaci nae
pripovesti, svako u svojoj sviti udobne guvernerove kue, osetili su
snano dejstvo ovakve noi, i skoro niko nije spavao, sem srenog oca
mnogobrojnih keri: devojke, uzbuene pojavom novih lica, i meu
njima mladog, poznatog i lepog Parianina i isto tako lepe i mlade,
ali tajanstvene Parianke, veerom i igrankom koje su prevazilazile
sve pojmove o uzbuenju na Svetoj Luciji, aputale su, kikotale se i
gaale jastucima skoro do jutra; Matilda, pogoena dejstvom svojih
obavetenja na Lafajeta i oiglednim bekstvom gospoice Dartoa,
borila se sa svojom saveu na terasi; Lafajet, potresan suprotnim
oseanjima, traio je mrane kutke vrta; a Leonina, ravnoduna u
svom oajanju, prepustila se nezi svoje sluavke, koja je pokuavala
da u nekoliko sati boravka na vrstom tlu nadoknadi nedelje
neobavljanja usluga svojoj trpeljivoj gospodarici.
Matilda Toasej, trea ki guvernerova, i poslednja roena na
blagoslovenom tlu Normandije, nije bila ni koketa ni intrigantkinja,
kako je to moglo letimino da se zakljui, na osnovu njenog
preanjeg razgovora sa Lafajetom. Od nje je daleko bila pariska
frivolnost, i igranje sa ljudskim oseanjima; rana koju je nesvesno
zadala muila ju je barem toliko koliko i novo saznanje Lafajeta.
Matilda je bila propisno katoliki vaspitana devojka, usmerena prema
liberalizmu i racionalizmu onoliko koliko je to eleo njen neni otac,
s tim to nove ideje nisu nikad doticale ono to je smerni udovac

230

posebno potovao, a to je porodini ivot. Sa druge strane, meutim,

ivot u zajednici sa pet devojaka u cvatu imao je svoje, ne uvek lake
niti milosrdne zakone, koji su poneto otvrdnuli Matildinu prirodnu
sentimentalnost. iveti u odgovornosti za mlae, stalno deliti pravdu
i tititi tu malu i ranjivu grupu, bili su zadaci koji su uglavnom padali
na njenu glavu, jer je zadatak dve starije sestre, najozbiljnije shvaen
u porodici, bio da se udaju. Daleko od tog plemenitog cilja, blie
kuhinji, vaspitanju devojica i voenju ogromne kue, Matilda je
razvila smelost i neposrednost samostalne osobe u ranim godinama,
i stoga se ne treba uditi njenom ponaanju prema Lafajetu. Sva se
njena samostalnost topila kao maslo na suncu ako je nekome bila
potrebna njena samilost i panja, i Matilda je, bez prestanka etajui
po terasi, sebi sve upeatljivije predstavljala da je ta osoba Leonina.
Samo nekoliko desetina metara dalje od uplakane i pokajnike
Matilde, predavao se alosnim oseajima Lafajet, na klupi pod
kokosovom palom pri dnu vrta. Saznao je, mnogo ranije nego to je
mislio, Leonininu tajnu, i zbog toga nije bio nimalo sreniji. Naprotiv,
njegove muke su izgledale mnogo vee i ozbiljnije. Nije ga, kao pravog
sledbenika francuskog slobodoumlja, pogaalo to to je Leonina
volela jednog i udala se za drugog oveka uestvovao je sa mnogo
veselja u slinim trouglovima, etvorouglovima ili mnogouglovima
pogaalo ga je to to je mlada ena oigledno patila, i to se po svemu
veoma teko mogla podvesti pod Lafajetu poznate vrste i podvrste
pariskog enskog sveta. Prebirajui po seanju, Lafajet nikako nije
mogao pronai grofa od avinjola, premda se seao starog grofa,
jednog od onih koji su plemstvo dobili (kako je govorio Lafajetov
otac) navlaei arape Kralju Suncu. Seao se, meutim, afere sa
vikontesom Oije, zanosnom suprugom senilnog vikonta, koja se
odlikovala lepim obrazovanjem i vetinom konverziranja, i koja je
zaista izgubila uraunljivost zbog tajanstvenog polu-Italijana, kada ju
je iznenada napustio. Da bi stvari bile gore, Lafajet se sa nelagodnou
seao tog lika iz salona Oijeovih, nesumnjivog uspeha koji je imao, i
u mranom raspoloenju procenjivao svoje mogunosti. ta je Lafajet
zapravo eleo? Leonina nije bila obian usputni plen: mladi general

231

je eleo da pridobije stalnu ljubavnicu, enu sa kojom e moi da

razgovara, reava probleme, zabavlja se u uenju. Za vreme o kojem
govorimo, taj poloaj je znaio skoro vie od supruanskog, posebno
u otmenom drutvu. Lafajet nije mogao ni da zamisli da Leonina ne
bi bila sklona takvom reenju, koje bi joj donelo sigurnost i ugled.
Njegovo razmiljanje o tome nije prevazilazilo konvencije drutvenog
sloja iz kojeg je poticao: pitanje je, meutim, kako je Leonina
razumela ljubav, izvan okvira formalnih branih stega... u tome
podruju, rekli bismo, Lafajet bi se mogao dobro potruditi i raunati
na ludu sreu. Bilo je ve kasno kad je Lafajetova bezbrina i lakim
reenjima sklona priroda pobedila teke misli, i kada je iznenada
doao do sasvim zadovoljavajuih pretpostavki: kakvi god bili njegovi
mogui suparnici, gospoica Dartoa, alias grofica od avinjola, bila je
pod njegovom zatitom, a njegov slabaan uspeh na brodu mogao se
bitno izmeniti kad se nau u Novom Svetu, gde je mladi general imao
status poluboanstva, i gde je drutveni ivot mogao isceliti ljubavne
boli.
Upravo kad je Lafajet smislio lek za svoje ljubavne patnje, i u dobrom
raspoloenju krenuo na poinak, Matilda nije izdrala pritisak onoga
to je smatrala svojim bezrazlonim nitkovlukom prema mladoj eni
u nevolji, i odluila je da iz istih stopa ode i popravi ta se popraviti
moe. Krenula je dakle prema Leonininim odajama otrim korakom,
ne razmiljajui hoe li je probuditi ili ne.
Kao to italac ve dobro zna, sluga Leona od Gijminoa, ijim se
zaslugama u ovome romanu poklanja premalo panje, postao je
verni duh voljene svog gospodara, i u tome je svojstvu pazio na
njenu sigurnost i udobnost, to je ukljuivalo instinktivnu mrnju
prema Lafajetu i danononi oprez. U ovome trenutku, on je hvatao
san u ezlongu ispred njenih vrata, ispod kojih je jo dopiralo svetlo,
i dobro je uo pribliavanje brzih koraka. I taman kada je Matilda
Toasej utvrdila da njena veeranja rtva jo ne spava, dve snane
ruke su je zgrabile u polutami, i jedan nimalo prijatan glas joj je
proitao u uvo:

232

 ta traite ovde?
Naravno da je akomino, uz mnogobrojna tiha izvinjenja, ispustio
nonog sumnjivca im je utvrdio da je re o dami, a to je utvrivanje,
koliko brzo i nedvosmisleno, bilo i nadasve prijatno i uzbudljivo.
Uhieni i straar su se preseena daha odvojili jedno od drugoga, i
nekoliko trenutaka su se navikavali na polutamu. Moda je upravo
tu prilika da kaemo neku re o zapostavljenom, a vanom junaku
ove pripovesti. Istorija akominovog upoznavanja sa vitezom
od Gijminoa poznata je itaocu, kao i injenica da se posle toga
susreta akomino odrekao svoje kriminalne karijere, ali da je svoje
mnogobrojne vetine i iskustvo koristio, kako bi moralisti rekli, u
dobre ciljeve. Teko je u malo rei opisati kako je akomino, okoreli
mediteranski individualista, pokorio svoj nain ivota udljivom
vitezu. Recimo samo tome u prilog da je akomino u najranijoj
mladosti, dok se borio za goli ivot na Trasteveru, nauio mnogo vie
o ljudskoj pokvarenosti nego to je to stariji vitez od Gijminoa mogao
i da nasluti. Vitez je bio za akomina prvo zaista ljudsko bie, i on mu
se posvetio kao to bi se neki drugi karakter njegove snage posvetio
veri; njegovi oseaji prema vitezu bili su nejasna meavina ljubavi,
divljenja i zatitnikih impulsa, i stoga je akomino tako prirodno
nastavio da titi ono to je Leonu bilo najdrae, ne zahtevajui od
svog ivota nita vie utoliko vie to to od njega niko nije traio.
Njegov stav prema ostalom svetu bio je prezir pomean sa dubokom
ravnodunou, pa se tako ponaao i prema enama koje je privlaila
njegova izuzetna lepota. Jo kad je kao petnaestogodinji deak
pozirao po rimskim ateljeima, upoznao je snagu svoje privlanosti, i
posledice te privlanosti su ga ispunile gaenjem. to je vie rastao,
vie je prezirao ispraznu i dosadnu poudu i bivao usamljeniji. Dok
je sluio kod viteza od Gijminoa, bio je i dalje predmet divljenja i
nametanja, jer je njegova antika lepota dosegla visoki cvat, ali je i
dalje bio sam: dame koje su ga kriom posmatrale bile su opsednute
nerazumljivim razgovorima, liene sveine i mahom hladna pogleda,
a njihove sluavke, akominu pristupanije, bile su obuzete ili
imitiranjem ili intrigama, i on se povlaio, ne hajui za svoje uspehe;

233

uostalom, ukus akominov bio je krajnje jednostavan, i ako bismo ga

hteli saeti u jednu re, ta jedna re bi bila okruglo.
Upravo u ovome trenutku, dok se njegov maji pogled prilagoavao
i otkrivao oblije koje je tako surovo napao, akomino je shvatio da
mu se dah vraa veoma sporo, i da mu srce snano odzvanja u uima.
Pred njim je stajala ena iz njegovih jednostavnih snova: omalena,
lepih oblina, bela i okruglih crnih oiju (okruglih pre svega zbog
straha). Gospoica Matilda nije puderisala kosu niti nosila periku, i
njena tamna kosa bila je prekrasan okvir za njeno zaista okruglasto
lice, ija se belina isticala u pomrini nekim sedefastim sjajem. Ono
to ju je u stvari inilo lepom, bila je njena prirodnost, odsustvo onog
ponaanja koje mladim devojkama dolazi sa sveu o privlanosti
i njenoj upotrebljivosti. Nije mogla ni slutiti koliko e to oarati
Leonininog uvara, a nije takoe ni slutila, izmenjujui prvi i neobino
dug pogled sa njim, da e na vratima zatei najlepeg momka koga
je ikada videla. Naravno da ga je uoila ranije: no akomino je bio
sluga, to je pojaalo njegovu drutvenu smanjenu vidljivost.
Sve to opisujemo trajalo je, mereno objektivnim vremenom, prilino
kratko no kako to obino biva, najvaniji trenuci su esto samo
bljesak koji ostavlja neizbrisivi trag. Matilda i akomino su se pribrali
i progovorili nekoliko rei, akomino je zapitao Leoninu prima li
posetu, Matilda je putena unutra, ali je zaaranost ostala, obostrano.
Jo zbunjena i sada zarumenjena od prethodne scene, ula je Matilda
u odaje koje je dobro poznavala, i koje su joj sada izgledale nekako
drugaije. Pojava mladog boga u predvorju pretvorila je prostrani, ali
skromno nameteni salon u hram, i u njemu je, pri svetlosti svea,
sedela sama boginja ljubavi. Leonina je jo uvek bila u rukama
preduzimljive slukinje, koja joj je eljala kosu. Tamnoplavi talasi
kojima je slani atlantski vazduh dao zlataste prelive padali su
niz poluobnaena ramena gospoice Dartoa, u itaocu poznatoj
domaoj haljini od modrog moarea; ona je sa rastresenom panjom
sluala eretanje svoje slukinje, sedei na niskom taburetu, tako da

234

su se iz nabora tkanine pomaljala njena obla kolena i bosa stopala,

pojaavajui nestvaran i arkadijski utisak prizora. Matilda, koja se u
trenutku setila zbog ega je dola i koliko se kaje, zaplakala se umesto
svakog drugog objanjenja, i potrajalo je dosta dok nije uspela da
glasom isprekidanim od jecanja, objasni ta je uinila i da zamoli za
oprotaj.
Poznato je da je jedan od najboljih lekova za oajanje posvetiti se
oajanju drugoga; i tako se Leonina sa arom upustila u pruanje
pomoi Matildi. Objasnila joj je da je moda i bolje to je Lafajet
saznao pojedinosti njene prolosti, jer e zbog toga verovatno odustati
od udvaranja, koje joj je sasvim odve. U toj taki objanjavanja, bolni
dogaaji, koji i inae izgledaju drugaije kad se iskau, pogodili su
Leoninu mnogo vie nego kad je o njima razmiljala, i bio je red
na Matildu da je tei. Ukratko, do jutra je u kui guvernera Toaseja
proliveno nebrojeno mnogo suza, i zapeaeno je jedno trajno ensko
prijateljstvo. Zimsko sunce je ve uveliko odskoilo kad je Matilda,
bleda i pomalo crvenih oiju, izala iz Leonininih odaja i naila na par
drugih oiju oteklih od nespavanja, par oiju oaranog akomina.
ilber de Lafajet, koji je u prethodnoj noi bio najvie poteen
jada, imao je ujutro da se suoi sa sasvim novim odnosima, koji su
ga zbunjivali i rastrojavali: gospoica Matilda, koja mu je prethodne
veeri tako veselo i neobavezno otkrila prolost njegove lepe
saputnice, sada je sa ozbiljnim i poverljivim izrazom lica etala vrtom
sa Leoninom pod ruku, i upuivala svome jueranjem povereniku
podozrive poglede. Sama Leonina, tako udaljena i utljiva, izgleda da
je imala mnogo da kae novoj prijateljici; siroti Lafajet se najedanput
osetio usamljenim i naputenim od svih, i posvetio se ureivanju
broda pred plovidbu. Prola su jo dva dana odmora i priprema,
no nijednome od naih junaka nije bilo sueno da na Svetoj Luciji
doivi vee iznenaenje od dobroudnog guvernera: uvee pred
isplovljavanje, aneo uvar njegovog ognjita, Matilda, zamolila ga
je da napusti kuu i krene u Novi Orlean, kao drubenica gospoice
Dartoa. Guverner Toasej bio je pun nenih oseanja prema svojoj

235

keri, i potpuno svestan njene kljune uloge u odravanju doma i

ugodnosti njegovih stanovnika; no on ne bi bio najneniji otac da
nije razmiljao i o drugoj strani Matildinog poloaja, izmeu dve
udajom obuzete i tri nedorasle sestre, o malim mogunostima da se
najvrednija i najduevnija od njegovih devojica uda. Mislei i o tome,
ovaj razumni ovek je odluio da svojoj keri da slobodu. Koliko
je tome doprineo topao Leoninin doek, koliko zanimljivi izgledi
u novome svetu, ostavljamo itaocu da zakljui iz nagovetenog i
reenog. U svakom sluaju, Evropin bik je imao jednu putnicu vie
kad je naputao Svetu Luciju i kretao u poslednju etapu puta prema
Novom Orleanu, i dalje na sever.
Vreme je jo uvek sluilo Lafajetovu ekspediciju. Vode amerikog
Sredozemlja bile su mirne, onoliko koliko se to tu smatralo
normalnim to znai da su putnici umereno klizili po palubi, i
da ozbiljni padovi nisu pretili. Trebalo im je skoro nedelju dana do
Novog Orleana. Lepote luke i Lafajetov ponos nad napretkom velike
francuske kolonije bez obzira na to to ju je osnovao jedan od
omrznutih kraljeva, bili su za Leoninu mala uteha, jer ju je ekalo
pismo njenih roaka, ostavljeno pre dva meseca, da su morali zbog
poslova i politikih promena, da se presele severnije, u Jorktaun.
italac e lako zamisliti Lafajetovo oduevljenje kad je uo dobru
vest; njegova nedokuiva saputnica, zbog koje se do Orleana silno
namuio smiljajui razloge za zadravanje u gradu, pa ak i na
kopneni put do severnih drava, tako rei mu je padala u naruje,
ili je bar bila blizu njega u narednih nekoliko nedelja, a ako prilike
u dravama budu povoljne, sree je i u mirnodopskim kopnenim
prilikama. Lafajetovo srce je pevalo. Atmosfera na brodu bila je sve
prisnija i prijatnija: Matilda, ve po svojoj blagoj i veseloj prirodi, nije
mogla da se kloni ilbera; u njenom drutvu, Leonina je bila mnogo
manje melanholina pa ak i akomino, uvek zlokobno namrten
kad bi ugledao Lafajeta, ublaio je u ljubavi prema Matildi i svoj stav
prema ostalome svetu, pa je ak pokazivao i sitne ljubaznosti. Pisac,
naravno, ne bi eleo da u osetljivog itaoca stvori utisak o brodu
ljubavi koji se udaljava iz Novog Orleana; istina je, meutim, da je

236

etvoro mladih ljudi prijatno provodilo vreme, Matilda i akomino

otkrivajui nemuto ljubavno sporazumevanje, a Lafajet okruujui
Leoninu ustrajnim i diskretnim panjama, zanimljivim razgovorima
i hiljadama malih zabava. Bilo bi neljudski traiti od mlade ene
da se lii svih, ak i malih radosti, a gospoica Dartoa je bila osoba
koja nije mogla zapostavljati ljudska bia oko sebe. I tako se, malim
koracima, poboljavalo njeno duevno stanje, i ona je bila blie onoj
osobi koju znamo sa poetnih stranica ove pripovesti. Neka italac ne
pomisli da je to znailo zaboravljanje osobe kojoj su bez prestanka
ile njene misli, ali neizvesnost o njegovoj sudbini ve je prekrivalo
mnogo vremena, i alosne spoljne okolnosti, kao to je to bio sluaj
dok je bila u domaaju grofa od avinjola, nisu je vie primoravale
da zaotrava bezizlaznost svog poloaja. Bila je okruena ljudima
kojima je bila draga, i koji su jedno drugome bili dragi. Svi su se oko
nje takmiili da joj ugode, zabave je ili navedu na drugi tok misli.
Zlosreni akomino, obuzet sve vie ljubavlju, nije ni bio svestan u
kolikoj meri izdaje svog voljenog gospodara, stvarajui oko njegove
dragane maglu radosti, zabave i lakoe. Sa druge strane, italac e
razumeti da ni akomino ni Matilda, u svojoj naklonosti prema
Leonini, nisu mladu enu ubeivali u neto sasvim neverovatno i
neubedljivo da bi vitez jo mogao biti iv. Kao po nekom dogovoru,
pokuavali su da je postepeno i nenametljivo vrate u ivot, i shvativi
to, general de Lafajet im se pridruio svim silama.
Navedimo, konano, da nijednome od ovih mladih ljudi nije padala
nedostojna misao o razlici izmeu akomina, sluge, i ostalih.
Naprotiv, Leonina je dosta vremena posvetila razmiljanju kako
pomoi ovoj stidljivoj i neotkrivenoj i, kako to biva, svima sem
zaljubljenima jasnoj vezi.

237

Otmica

U doba o kome govorimo, ploviti oko Floride bilo je opasno sa barem

tri razloga: uraganskih oluja, gusara i Indijanaca. to se prvoga tie,
Lafajet je bio potpuno miran, jer su oluje vladale izmeu jula i oktobra,
a u drugom delu godine mogao je pretiti samo jai severac. to se tie
gusara, njihovo veliko doba bilo je prolo kad su bukaniri pomagali u
francuskoj ili engleskoj kolonizaciji i obnavljanju ostrva koja su panci
napustili, i kad su filibustiri bili snaga za potovanje u meusobnim
ratovima istih kolonizatora; ono to je od filibustira ostalo, nije bilo
dostojno vojnog interesa, i oni su se izgubili u bezakonju napadajui
svojim malim brodovima, sa najvie dvadesetak gusara, lae koje
bi se isuvie pribliile lagunama. I tu je Lafajet bio miran, jer nije
video razloga da dobro snabdeven brod prilazi obali. Isto ga tako nisu
zabrinjavali moni i surovi Indijanci iz plemena Seminola, jer je jo
manje razloga bilo da se sa broda iskrcavaju. Na alost, nijedno od
ovih Lafajetovih pouzdanja nije moglo da bude dugoga veka.
Sve je poelo blagim podizanjem severca, koji se estog dana po
odlasku iz Novog Orleana okomio na Evropinog bika, najpre penei
more oko njega, pa zatim podiui sve vee talase, sve dok uvee nije
bilo jasno da brod, ako ne eli da se prevrne, treba da uspori hod ili
potrai utoite. Lafajetovom nainu razmiljanja vie je odgovaralo
da potrai utoite, i da docnije nadoknadi, nego da izmodi
posadu u nekorisnom sporom napredovanju. Brod je bio dovoljno
dobro naoruan da zaplai gusare, a ve pominjani dragoceni tovar
zahtevao je izbegavanje svakog rizika od potapanja. Tako se, osmog
dana po izlasku iz Novog Orleana, Evropin bik na zalasku sunca
zaustavio usred mirne i velike lagune sa zapadne obale poluostrva,
oekujui da talasi, koji su se jo nadomak pogleda pretei dizali,
jenjaju i dopuste nastavak puta. Poloaj broda bio je takav da je ak
i brojnijem napadau pretilo iroko polje topovskog dometa, i ako

238

smemo tako da kaemo, u tome je poloaju bilo neto od Lafajetove

drskosti i pouzdanja u brodsku posadu i arsenal. Uostalom, Lafajet je
znao da nisu mogli proi neprimeeni, i da e utisak biti vaan kad
nevidljivi pljakai budu odluivali ta e.
Na nesreu naih putnika, u to vreme se po floridskim lagunama
povlaila za neizvesno vreme jedinstvena, i time brojnija i jaa banda
izvesnog Ljutog Jeremije, begunca iz zatvora u Bostonu, viestrukog
ubice koji je svojim zastraujuim autoritetom drao na okupu
jo nekoliko sitnijih voa. Brojnost im je davala smelosti, koja ve
dugo nije imala zadovoljavajueg plena. Francuski linijac im je, na
zavretku jednog dugog posta, izgledao kao dar sa neba, pa im ni
pretei izgled broda nije ulivao mnogo straha. Filibustirska tehnika
bila je vrlo jednostavna: oni nisu mogli oekivati da zauzmu brod,
niti bi ga mogli u spletu laguna uopte upotrebiti; oni bi u nekoliko
amaca prili brodu, najee nou, i razneli sve ta bi mogli, sejui
paniku. Bili su veti sa konopcima, tako da je silazak sa broda bio brz
i uvek uspean: pre no to bi se posada snala, oni su ve odlazili,
natovareni onim to su uspeli da pokupe, i esto su jo iste noi
napadali ponovo, kad to vie niko nije oekivao.
Ljuti Jeremija je sa nezadovoljstvom sluao umerene savete svojih
podreenih; ideja da se brod ostavi da moda dublje zae, ili da se
saeka prva pojava posade na obali, nije mu se nimalo dopadala,
a slaboj logici pridruila se, kao to to vrlo esto biva, i bolesna
ambicija: Ljuti Jeremija bio je eljan vlasti nad velikom i monom
bandom. Dok je u zaklonu od gustog rastinja posmatrao brod, ve
u pomrini, u njegovom se priprostom umu raala ideja da napadne
iste noi, sa oko sto pedeset ljudi u sedam ili osam amaca; i to je no
napredovala, bio je sve sigurniji u dobar plen.
Bilo je izmeu tri i etiri ujutro kada se, jo po mrklom mraku, pretea
flotila pribliila brodu, i to sa svih strana istovremeno. Dva straara
su odmah dala znak za uzbunu, a oko broda su zazvidali konopci
sa kukama. Kada su se prvi filibustiri pojavili na palubi, Lafajetova

239

posada je ve bila spremna za odbranu, i poela je otra borba prsa

u prsa. Gusarska taktika, da se prvo raisti paluba, pa da se zatim
krene po skladitima, bila je tako osujeena na samom poetku. Ljuti
Jeremija, dok se spretno verao na brod, okruen najboljim borcima,
shvatio je po zvucima borbe gore da do iznenaenja nije dolo, i da
treba skratiti postupak: video je, levo od sebe, okno kabina koje su
bile ili zapovednikove ili uglednijih putnika, i zanjihavi se snano na
svom konopcu, probio je nogama okno i uleteo u najbliu kabinu, to
su za njim uradila jo dva njegova pratioca.
Gospoica Dartoa je te noi ostala dugo budna, neto zbog
Lafajetovih upozorenja, a neto i zbog toga to je posle nekoliko noi
na burnom moru teko zaspati u miru. Oi su joj se polako sklapale
nad jo jednom skicom zeeva, dok je Matilda mirno spavala na
drugom leaju, u udubljenju kabine. Prvi uzvici na palubi naterali
su je da ustane i ogrne kuni ogrta, dok se Matilda borila sa snom,
i to je upravo bio trenutak u kome se, uz straan tresak, pred njom
nalo odvratno lice povezano maramom tamne boje, ispod koje su,
kao u grabljivice, svetlele nihtalopske oi. Jedan pogled po kabini
rekao je Ljutom Jeremiji da naroitog plena nee biti, ali on nije
znao za nedoumicu: bio je dovoljan jedan udarac u slepoonicu da
zaprepaena ena padne bez uzvika i da je, isto tako hitro, poslednji
koji je ulazio u kabinu prihvati i spusti u amac. Grubo su preturali
stvari po kabini, i za nekoliko trenutaka iz kutije za ivenje gospoice
Dartoa i iz postave ipona gospoice Toasej istresli zlatnike koji su
predstavljali osnovu nezavisnosti ove dve gospoice. U trenutku
kad je Ljuti Jeremija podigao hrpu arava na jednom od leajeva,
i ugledao izbezumljeno lice Matilde Toasej, vrata su se uz tresak
otvorila i na njima se ukazao akomino. Pri svetlosti buktinje koju
je za njim nosio jedan od mornara, akominovo strano lice, koulja
isprskana krvlju i isto tako okrvavljeni ma u jednoj i pitolj koji se
jo puio u drugoj ruci, predstavljali su prizor od kojeg je ak i Ljuti
Jeremija ustuknuo u prvom trenutku. Videvi, meutim, da su u
kabinu ula samo dvojica protivnika, njegovo se lice rairilo u zao
osmeh, koji je trajao koliko i odmeravanje snaga. akominov napad je

240

bio tako munjevit i tako efikasan, da je prvi filibustir samo pao na svog
vou, proboden kroz srce. Drugog je, sa ve zamahnutom sekirom,
zaustavio metak, koji je kabinu ispunio dimom i smradom izgoretine.
Shvativi da sa protivnikom nema mnogo ansi, Ljuti Jeremija je u
pometnji jednostavno skoio kroz razbijeno okno, i naao se u vodi,
nedaleko od amca sa preostalim filibustirima i svojim ivim plenom.
Gore, na palubi, nasluivao se alostan kraj napadaa. Od borbe
se nije moglo videti mnogo, ali su se, uz zlokobno drhtanje baklji,
uli samrtni krici onih koji nisu na vreme skoili u vodu. Samo tri
od osam amaca, i to ne sa kompletnim posadama, pokuavalo je
da se izvue iz dometa musketa, koje su pratale sa palube i fijukale
oko glava begunaca. Na polovini lagune, upravo na domaku zelenog
gustia koji je pruao utoite, zauo se i topovski pucanj, i jedan
od preostalih amaca je nestao u oblaku vodene pene. U isto vreme,
zapenuen od psovki i straha, Ljuti Jeremija je ugledao kako sa broda
sputaju prvi amac.
Kada se dim u enskoj kabini raziao, Matilda se nala okruena
leevima uasnog izgleda, akominom onako kako smo ga opisali
i bez Leonine. Napad histerije koji je mogao da usledi, akomino je
spreio oprobanim i ne mnogo nenim sredstvom amarom, i kad je
Matilda poela da uz jecaje normalno die, njena prva re bilo je ime
otete drubenice. Nita na svetu vie nije moglo da sprei akomina,
koji se u dva skoka naao na palubi, usred klanice naredio sputanje
amaca, i povukao Lafajeta bez mnogo potovanja, ne gubei vreme
ak ni na to da mu objasni o emu je re.
Eksplozija uleta i hladna voda koja ju je poprskala povratili su Leoninu
iz nesvestice. Otvorila je oi i u polumraku pred razdanjivanje ugledala
siluete veslaa, okrenutih leima prema njoj. Bila je na dnu amca, pri
pramcu, i neiji divlji stisak spreavao ju je da se pokrene. Malo iznad
nje, naginjalo se prema njoj ono isto odvratno lice koje je ugledala u
svojoj kabini. Bilo joj je jasno da je oteta. Preko glava veslaa videla se
silueta broda, osvetljenog buktinjama, i amor bitke bivao je sve slabiji.
Vie se nije pucalo, i Leonini je to bio znak da se za njenu otmicu

241

saznalo. Pomislila je na Matildu, i motrei na lice ispred sebe, stresla se

pri pomisli da su je mogli povrediti ili ubiti. Pokuavala je da pronikne
u polutamu, i inilo joj se da vidi amac, samo nije mogla da odredi je
li to jedan od gusarskih ili onaj koji bi joj doneo spas. Isto je, oigledno,
pokuavalo da dokui i odvratno bie koje ju je otelo, jer je stalno
teglilo vrat prema brodu. Ujednaeno veslanje koje se pribliavalo
kazivalo je Leonini, koja je vie nasluivala no videla, da to mogu biti
uvebani Lafajetovi mornari. No samo za trenutak joj se probudila
nada, jer je ve u sledeem amac skliznuo u neto to je liilo na
lisnati tunel, toliko je rastinje bilo nisko nad glavama veslaa. Zali su
u sistem kanala, jezeraca i rukavaca koji su mogli poznavati samo ovi
ljudi divljeg izgleda. Uz to, primetno olakanje meu gusarima sasvim
ju je obeshrabrilo: znali su svoju najvaniju prednost, u nerazumljivim
vodenim stazama su tano sledili svoj put, krivudajui stalno, i svako
kretanje je odnosilo jo traak slabe nade gospoice Dartoa. Ponovo
je digla pogled prema svom otmiaru, i stresla se, jer je na njegovom
licu igrao surov osmeh: Ljuti Jeremija je dodue izgubio veliku, ali je
jo uvek imao malu bandu, koju je mogao zadovoljiti delom ukradenih
zlatnika, i jo je za sebe imao ovaj dragoceni primerak retke enske
vrste. Pogled koji je Leonina susrela nije zahtevao nikakvo posebno
tumaenje, ali gospoica Dartoa nije nameravala da pokae strah. Dok
joj je srce lupalo kao da e iskoiti, ona se polako pomerila, ne skidajui
pogled sa otmiara, i mirno sela na pramac, tik do njega. Glava joj je
buala od kombinacija, od kojih nijedna nije izgledala moguna.
Zatvorila je oi, pokuavajui da sredi misli, i u tome trenutku osetila
kako je hrapava ruka hvata za podbradak, i grubo joj okree glavu u
stranu. Znala je suvie dobro ija je to ruka, i ta sad predstoji; i umesto
daljeg razmiljanja, jo jae je stisla oi, uspravila se i, pre nego to je
iko u amcu mogao da se snae, skoila u vodu.
Kada su Lafajetovi mornari, naoruani do zuba, doli do zelene ivice
lagune, oba preostala filibustirska amca kao da su udom nestala.
Zaustavili su veslae, i sa oajanjem koje je sve vie raslo, Lafajet je
mogao da utvrdi da ima barem dvadeset razliitih rukavaca samo u
njihovom vidnom polju, i da nema nikakvog znaka koji bi pokazivao

242

kuda su utekli gusari sa svojim plenom. Okrenuo se sa jadnim

izrazom prema akominu, koji je u prvoj svetlosti praskozorja stajao
na pramcu i, Lafajet bi se skoro mogao zakleti, mirisao vazduh.
Zapravo, general i nije bio daleko od istine. Svaki akominov nerv,
napet do krajnjih granica, oekivao je neki znak: kao to su mu
njegova osetljiva ula, ili neto iznad njih, pokazivali kuda da utekne
a da izbegne strae, ili koju bolje snabdevenu kesu treba odsei, i
kao to je ne tako davno osetio da e dvoboj njegovog gospodara
sa avinjolom izai na zlo, tako je i sada akomino, spolja gotovo
skamenjen, oekivao da mu se javi predoseanje. Lafajetu se inilo
da mirovanje traje venost, ali ga je neto spreavalo da glasnom
komandom pokvari akominovo usredsreenje. Najzad, akomino
zatrepta, i pokretom ruke pokaza:
Ovuda.
Premda je jutro bilo sasvim svee, Lafajetovo elo se orosilo znojem
od neizvesnosti. Proklinjao je sebe to je samo sat pred napad odoleo,
pokoravajui se zakonima utivosti, da ne zakuca na Leonina vrata, jer
je kroz okno ugledao svetlost svee na njenom stolu. Proklinjao je sebe
to se za vreme borbe nije dosetio da poalje zatitu u potpalublje, i
to je akomino osetio opasnost pre njega. Proklinjao je, najzad, sebe
i zbog toga to je naredio da se puca iz topa, i time doveo u opasnost
njen ivot. Prolazili su kroz udesan splet bilja koje se nadvijalo
nad vodom, plivalo po njoj, raslo iz nje, i sve se pri prvim zracima
sunca, kroz retku mreu svetlosti, prelamalo u najneverovatnijim
nijansama zelene boje. Niko u amcu kao da nije primeivao lepotu
i zaaranost okoline. akomino, koji je sasvim preuzeo komandu u
amcu, naredio je veslaima da prestanu veslati, i da samo etvorica
pokuaju da odguruju amac veslima o dno. Brzo su naili na tako
plitku vodu, i napredovali su u potpunoj tiini. Najedanput, akomino
je opet poprimio kameniti izgled. Zaustavili su svako kretanje, i posle
nekoliko trenutaka i Lafajet je zauo odjeke udaljenih glasova. Ponovo
su krenuli u pravcu glasova, i najednom se, pred uasnutim pogledom
dva mlada oveka, na vodi ispred amca ukazalo neto to je Lafajeta

243

nateralo da ispusti prigueni krik i da pokrije oi rukama: sredinom

rukavca plivala je, polako se nadimajui i menjajui oblik, Leoninina
modra domaa haljina. Klizila je pored njih, pokazujui u bistroj
vodi da nita ne skriva. Glasovi su postajali razgovetniji, ukazujui
osvetnicima put. Uistinu, dva gusarska amca, pristavi na malom
ostrvu na spoju dva uska kanala, istovarila su svoj tovar razbojnika
koji su se ve poeli prepirati oko plena. Najbenji je bio Ljuti Jeremija,
kojem je ivi deo izmakao iz ruku, i koji je pokuavao da bar zlatnike
obezbedi u najveoj meri za sebe. U poslednjem trenutku primetili su
novi amac, koji ih je pratio kao nebeska kazna.
Da je Lafajet imao vojni zadatak da uniti filibustirsko gnezdo, napad
na preostale gusare mogao je ui u spisak njegovih veih podviga;
mladog generala terala je, meutim, jedna druga vizija, i on je bez
razmiljanja uleteo u oajniku borbu. Daleko od toga da budu
nadmoniji od etrdesetak gusara, Lafajet i akomino su sa svojih
dvadesetak mornara u borbu uneli hladnu razornost osvete: panika
gusara pred goniocima koji su se tako brzo pojavili uinila je svoje,
i bitka je ubrzo vie liila na egzekuciju. Dvojicu od preivelih
akomino je podvrgao ispitivanju za koje je znao da mu vitez od
Gijminoa ni na nebu ne bi oprostio, ali je saznao da je mlada ena
sama skoila u vodu. I on i Lafajet su bili saglasni da pretrae sve
kanale kojima su proli, da proeljaju celu okolinu, i da ostanu
koliko god treba da nau Leoninu ili njene ostatke.
Kau da se u trenucima velike opasnosti vide vani dogaaji
celokupnoga ivota; dok je padala u polutamu, Leonina je mislila
samo na savete koje joj je, pre bar deset godina, davao deda dIrfe kad
ju je leti, na kanalu blizu Vensena, kriom uio da pliva. Priseala se
da je glavno ne initi nagle pokrete, i ne gubiti glavu. Brzo je dodirnula
dno, zakljuivi sa radou da voda nije duboka, i pokuala da se od
dna odbije to je mogue vie ukoso, da bi izbegla gonioce sa amca.
Ve joj se inilo da gubi dah, no primetila je da je voda sama izbacuje
na povrinu. Kad je ponovo osetila vazduh, zaula je glasove iz amca,
i to blizu oigledno su kruili da je doekaju kad izae, ali je jo bilo

244

premalo svetlosti da je odmah uoe. Udahnula je ponovo i zaronila, ali

ovoga puta, umesto peskovitog tla, udarila je snano u neto to je bilo
suvie tvrdo za biljku, suvie meko za kamen a suvie pokretno za bilo
koji predmet. S mukom se uzdravajui da ne krikne u vodi, od ega
bi se ili otkrila ili uguila, Leonina je sa uasom utvrdila da je udarila
o neto ivo i veliko, to je sada snanim pokretima pokuavalo da se
oslobodi neoekivanog tereta. Kroz glavu gospoice Dartoa prolazile
su strane slike morskih udovita, oktopoda, krokodila, a bojimo se
da kaemo, i sirena, tritona i svaega drugog. No nagon za odranjem
gospoice Dartoa nije joj vie davao mogunosti za pretpostavke;
shvativi da je pokretanje toga bia moe sasvim potopiti, ona se
grevito uhvatila za izboinu koja je, kako je shvatila, bila ili peraje
ili noga nepoznate ivotinje, i sa radou utvrdila da je to bio dobar
potez, jer je ivotinja pojurila, nosei je, sa glavom van vode, daleko
od amca, u neizvesnost. Trka je, kako joj se inilo, trajala beskrajno
dugo. Jednim kratkim zamahom ivotinja se je oslobodila, i Leonina
je opet dodirnula peskovito tlo. Kad se uspravila, videla je da se nalazi
u vodi do ramena, u krunoj laguni oivienoj peanom obalom. Na
ranoj jutarnjoj svetlosti, vidik su zatvarale palme, i ispod njih bujno
zeleno rastinje. Tek sad je shvatila koliko joj je hladno, i izala je na
obalu. Sunce se tek pomaljalo, i napolju nije bilo nimalo toplije. Na
Leoninino uenje, u potpuno bistroj i sada svetloj vodi lagune jasno
se ocrtavao oblik ivotinje koja ju je spasla, i koja je sad mirno upkala
busenje trave na dnu. Liila je na morsku kravu, ali Leonina nije mogla
da utvrdi nita po njenom obliku i veliini, jer ju je poznavala samo
po crteima iz knjiga. Neki neobjanjiv nagon ju je terao da se priblii
neobinom spasiocu. ivotinja nije beala. Na povrini se pojavila njena
velika, naborana glava, malo je zafrktala i okrenula se. Leonina je to
protumaila kao poziv za dodir, i blago ju je potapala po stomaku. Da,
to je bio pravi dodir! Stvorenje, dugako barem est lakata, ponaalo
se kao ujakove make! Jo zbunjena, gospoica Dartoa je dugo stajala
u vodi milujui udno bie, dok polako nije postala svesna da sunce
prijatno greje, da joj kosa u najveem neredu pada niz ramena, da na
sebi ima jo neto bednih ostataka donje koulje i podsuknje, i da je sa
obale posmatra nekoliko polunagih domorodaca svetlo smee koe.

245

Zakoni trgovine

Teko bi se moglo rei da su gospoicu Dartoa u ovim sasvim

neobinim dogaajima vodili samo instinkti. Njeno reagovanje i
razmiljanje bilo je esto odreeno i sopstvenim, najee ironijom
obeleenim vienjem njenog poloaja kao da je jo jedna Leonina
procenjivala ponaanje one prve. Shvativi svoj poloaj, bilo joj je
jasno da treba da se ponaa prirodno i pribrano, ali joj je istovremeno
bilo jasno koliko smeno mora izgledati, raupana i jedva pokrivena
mokrim krpama, do pojasa u vodi, zateena kako mazi morsku
kravu i tepa joj. Zato je njena druga reakcija bila da se sauesniki
osmehne gledaocima na obali, podiui bespomono ramena, i na
njeno ogromno iznenaenje, Indijanci su odgovorili smejanjem,
podizanjem ramena i odobravajuim agorom. Sledee to joj je
izgledalo prirodno da uini bilo je da polako izae na obalu. Poustajali
su i Indijanci, i dali joj znak da krene poslednja u koloni. U drutvu
Seminola poloaj ene bio je jasno odreen!
Peaili su neto vie od pola sata, dva puta preli plitku tekuu vodu,
a predeo je sve vie oaravao gospoicu Dartoa: nije bilo biljnog
oblika koji se nije pokazao, i vie nije mogla da zamisli cvetove i
zelenilo Starog sveta koji bi se mogli uporediti sa ovim bogatstvom
i bujanjem. Sve je izgledalo mnogo vee i mnogo sonije, jutarnja
uma je odjekivala pesmom nepoznatih ptica, i bivalo je sve toplije
i prijatnije. Leoninina stopala su se dodue, nenaviknuta na bilo ta
drugo sem satenskih cipelica, pokrila ogrebotinama i ranama, ali je ona
i dalje hrabro koraala, i ne pomiljajui na bekstvo; niko nije obraao
posebnu panju na nju, no znala je da bi odvajanje za nju znailo
lutanje po potpuno nepoznatom kraju, moda nailazak na gusare ili
na neku ivotinju manje pitomu od morske krave, i nastavljala je sa
svojim... recimo pratiocima, zapoinjui polako razmiljanje o daljem
toku dogaaja. itaocu je naravno poznato kakvu su popularnost u

246

Francuskoj imali Indijanci, sa jedne strane verni francuski saveznici

u ratovima protiv Engleza u Novom svetu, a sa druge strane kao uzor
za tip plemenitog divljaka u knjievnosti. Skoro da je nepotrebno
isticati koliko je gospoica Dartoa uivala u takvoj knjievnosti, i
koliko joj je ona malo mogla pomoi u neposrednom saobraanju
sa estokim Seminola ratnicima. Sa druge strane, sreom, blaeno
humanistiko vaspitanje njene kue ju je podsealo da raznoliki
obiaji ljudi ne smeju biti procenjivani kao dobri ili kao loi, da im se
ne treba uditi ili ih se gnuati, nego pokuati pravila svog ponaanja
uskladiti prema njihovim, ili ih bar potpuno potovati. Indijanci
(za koje ona nije znala da pripadaju velikom i hrabrom plemenu
Seminola) do sada nisu uinili nita to bi je povredilo, i gospoica
Dartoa je smatrala da treba da ostane uz ljude.
Selo Seminola nalazilo se na oveem sprudu oivienom zelenilom, i
zatieno sa tri strane vodom, a sa etvrte nekom vrstom vetakog
nasipa, proseenog uskim kanalom i obezbeenog drvenim mostom.
Dolazak lovaca izazvao je izvesnu radoznalost kod nekoliko ena
i seoske deurlije, ali je pojava gospoice Dartoa izazvala sve
stanovnike da uz bune uzvike izau iz svojih koliba pokrivenih
palminim liem, i da se okupe oko neobinog gosta. Strpljivost
i izvestan strah gospoice Dartoa bili su na najveem ispitu: svako
u selu je smatrao za potrebno da je detaljno pregleda, opipa njenu
kosu tako neobine boje i isto tako neobine bele prnje u koje je
bila odevena. Svi su agorili, smejali se, a primedbe koje je neko od
lovaca izrekao, na kliktavom jeziku, bile su doekane novim znacima
odobravanja. Uostalom, mislila je u sebi Rusoova sledbenica, njihovo
spontano zanimanje je zapravo prijatnije od utivih, ali otrovnih
pogleda i aputanja iza lepeza u nekom salonu, gde se opipavanje ili
otvorena radoznalost smatraju divljatvom. Moda bi razumevanje
gospoice Dartoa bilo manje naklonjeno da je znala kako je ratnik
upravo objavio da e Prijateljica-Morske-Krave postati njegova ena,
ako po pravilima za nedelju dana on uspe da ulovi branu kvotu
divljai. Ona, sreom, nije shvatala o emu je re, i s mirom je
prihvatala svoju novu okolinu. Radoznalost je uskoro minula, a jedna

247

zbrkana starica, ija je seda kosa bila upletena sa trakama koe,

pogurala je blago ali odluno Leoninu u jednu od koliba, i uskoro je
gospoica Dartoa bila preputena nezi svoje budue svekrve.
Kaznena ekspedicija se vraala na Evropin bik u oajanju; ta
je vredelo to su filibustiri bili kanjeni i raspreni, kad nije bilo
nikakvog traga od osobe koja ih je sve povezivala. Matildi, ubledeloj
i sa dubokim podonjacima od plaa, bilo je dovoljno da ih vidi pa
da shvati da pohod nije urodio plodom. Dugo u no ostali su sve
troje u kapetanovoj kajiti nad mapama Floride. Lafajet nije dovoljno
poznavao pokrajinu, i gubio je svaku nadu nad tim spletom kanala,
jezera, rukavaca i ostrva ija slika, tvrdio je kapetan, nikad ne moe
biti tana jer se predeo stalno menja. Kapetan je bio mnenja da je
upravo unitena banda gusara morala biti jedina na prostoru, jer su
Floridu obino zaposedale mnogo manje grupe. Brod bi se stoga bez
bojazni mogao ostaviti pod jakom straom, a izvestan broj mornara,
na elu sa Lafajetom i akominom, mogao se odvojiti za viednevno
traganje za nestalom devojkom. Takoe je mislio da bi bilo pametno
obii seminolska naselja u okolini, kojih je po njegovom znanju bilo
etiri, i uz darove i trgovanja doznati ta se moe o gospoici Dartoa.
Ako je iko poznavao krajeve i dogaaje u njima, to bi mogli biti samo
Indijanci, tvrdio je dalje kapetan. Konano, pred zoru, kapetan je
predloio da sam krene sa njima, jer je imao neto malo iskustva sa
Seminolama, u doba njihovog saveznitva sa Francuzima. Tako je
narednog dana manja, ali svakako bolje pripremljena eta od desetak
ljudi krenula u potragu za Leoninom.
Prvi dan je protekao a da nisu ugledali nijednog Indijanca, niti ita
to bi ukazivalo na naselje; kapetan je smirivao Lafajeta, govorei mu
da su ve sigurno osmatrani, i da e se Indijanci pojaviti sami, kad
se uvere u njihovo brojno stanje i namere. I zaista, narednog dana,
dok je Lafajet pio vodu na reici uz koju su zanoili, ugledao je na
drugoj obali priliku koja je oputeno i bez straha uala na pesku i
posmatrala ga. Ve upozoren, Lafajet je tiho pozvao kapetana, koji
se pokuavao prisetiti osnovnih pokreta pozdravljanja. Posmatra

248

je i dalje mirno uao, i kad se kapetan propisno oznojio u svojoj

izraajnosti, beumno nestao u rastinju na drugoj obali. U samo
podne, logor je bio poastvovan zvaninom posetom od desetak
ratnika nakienih perjem i arenom odeom, glava povezanih
maramama. Pregovori su mogli da ponu, poto su svi posedali
u hladovinu. Vetina pantomime sreom se uskoro zavrila, jer je
kapetan znao po koju re, a akomino i pokoju reenicu panskog,
koji Indijanci jo nisu zaboravili. Indijanci su prvo hteli trgovinu, a
onda davanje informacije, jer su odmah procenili da je to belcima
vanije. Uskoro se ispostavilo da logiki kapetanov pristup ne uspeva
ba najbolje, i da mnogo bolje prolazi akominova mediteranska
strpljivost u cenjkanju. Indijanci jednostavno nisu hteli da
odgovaraju na uzgredna, netrgovaka pitanja o beloj eni. Dva
pitolja, kesa baruta, tri ogledala i metalne kope za remenje kupljeni
su za zadovoljavajuu cenu od est krokodilskih i jedanaest jelenjih
koa, ali se akomino nije smirio dok u tu cenu nije ula i trostruka
niska od korala koju je nosio jedan od lovaca, i uvaavanje vetog
trgovca namah se osetilo meu Seminolama. Trebalo je jo izdrati
lulu nepodnoljivo ljutog duvana, da bi voa grupe, sa prezrenjem
dostojnim teme, pomenuo akominu da je jedna bela ena dovedena
u neto udaljenije naselje. Na molbu da ih dovedu do njega, Indijanci
su energino odgovorili odbijanjem, meusobno zakljuivi da je
kapetan potpuno nevaspitan. Na rastanku, meutim, akominu je
pokazan pravac kojim treba ii, i reeno mu je da treba hodati pola
dana. Ostalo je jo samo nekoliko sati do potpunog mraka, i odluili
su da zanoe na istom mestu, kako u mraku ne bi izgubili pokazani
put. ak je i Lafajet pristao, shvativi da je bolje ne rizikovati gubljenje
u praumi, ali je te noi, sanjajui stalno Leoninu meu divljacima,
slabo spavao. Nisu smeli meusobno pominjati Leoninu, da ne
porue nadu koju su zadobili, uvi da je iva.
Prijateljica-Morske-Krave je, ne slutei nita, mirno ula u period
obrednog ienja pre venanja, i stvari koje su joj se deavale nisu
joj izgledale nimalo neprijatne; delila je kolibu samo sa staricom,
ne znajui da obred nalae mladoenji da se za vreme lova udalji iz

249

kue. Starica je, sem neophodnih obrednih radnji, imala zadatak da

se uveri u radne sposobnosti neveste, pa se Leonina okuala u branju
plodova, okopavanju kukuruza, plaenju ptica koje su ga napadale,
mlevenju brana, pripravljanju hlepia na vruem kamenu, tkanju
i mnogim drugim vetinama. Svekrva je zakljuila da je veta i da
brzo ui, ali da ne moe da ponese mnogo tereta. etvrtog jutra,
ratnik kojeg je zapamtila kao stariinog sina, doneo je pred kolibu
pozamaan zaveljaj sveih koa, i ponosito ih stao natezati na okvire
od tapova oko kue. Mora da je potez mnogo znaio za zajednicu,
zakljuila je Prijateljica-Morske-Krave, jer se odmah pokupilo dosta
dece i ena koje su se kikotale i pokazivale na nju. Uskoro je starica
istrala iz kolibe i rasterala radoznalce, i dok su dve njene ispisnice
poinjale da razliito obojenom zemljom ispisuju are oko ulaza, ona
je Leoninu povela prema kolibi u centru naselja, koja se stalno puila.
To to se puilo bilo je zapravo parno kupatilo: jelenje koe kojima su
bili obloeni zidovi zadravale su paru i toplotu, a klupe od drveta su
otputale prijatan miris.
Dve mlae ene su, pevajui tiho neku jednolinu pesmu, skinule sa
Leonine haljinu od jelenje koe, i prepustile je dejstvu toplote. Tihi
glasovi, prijatno oseanje i malo opojni mirisi su buduu nevestu
uljuljkivali u neku vrstu letargije, ali zato, kad su je slubenice
probudile trljajui je sasuenim busenjem alge i zatim je polile
hladnom vodom, Leonina je bila sigurna da se nikad u ivotu nije
oseala razbuenijom i ilijom. Izgledalo je da se ceo svet oko nje
trudi da joj slui toga jutra: dve mlade ene su joj donele odeu,
koulju od grubog i retkog pamuka i preko nje drugu haljinu od
jelenje koe, ukraenu zrnima korala, kameniima i arenim suvim
semenkama. Haljina je dopirala do polovine listova, a elegantni
izgled je bio dopunjen mekim mokasinama, takoe ukraenim na
slian nain.
Bilo je ve podne kad je Leonina izala iz enske kue, sjajnih
oiju, blistave koe i kose koja se posle parnog kupanja kao zlatni
vazduasti oreol vila oko njene glave, uprkos pokuajima da je smire

250

u pletenicu. Istovremeno, drveni most je upravo prelazila grupa koja

je itaocu dobro poznata.
Svekrva je dobro procenila ko je u pitanju, i poterala je PrijateljicuMorske-Krave u kolibu.
Ovoga puta, akomino je, kao neopozivi ampion komuniciranja
sa Seminolama, istupio prvi u pregovorima. Moe se zamisliti da je
uzneseni mladoenja imao u savetovanju ratnika najvie razloga protiv
posetilaca, i tom je prilikom strasno pokazivao na impresivni broj
rairenih koa kojima je stekao pravo na brak. akomino nije sasvim
razumevao smisao velike rasprave, ali je zato odmah dao na znanje
da eli upravo te koe, i davao je za njih razumno veu cenu nego
u prethodnoj trgovini. Ratnici, obaveteni od sunarodnika o belim
trgovcima, zaagorili su odobravajui bolju ponudu. Mladoenjine
anse su se smanjivale, i bivalo mu je jasnije da njegova tvrdoglavost
moe liiti ostale unosnog posla. Bio je na velikoj muci, ali je odluio
da ne izgubi dostojanstvo: ako pristane na pregovore o beloj eni,
sauvae pravo na brak, a imae i njenu protivvrednost. I tako je uspeni
lovac irokim i ozbiljnim pokretom dao na znanje da je spreman za
pregovaranje. akomino je polovini svojih ljudi naloio da zaponu
trgovanje sa ostalima, i da budu na oprezu, a on je sa kapetanom i
Lafajetom seo u pesak pod niskom nastrenicom ispred kue. Prvi
zahtev neumoljivog Rimljanina bio je da mu se roba pokae, i doekan je
kao prirodan; iz kolibe je izala gospoica Dartoa u opisanoj svadbenoj
odedi. Krik joj je zastao na usnama kad joj je akomino dao znak da
uti, i ona je oborenog pogleda sela sa strane, iza stariinog sina. Sledio
je dugaak i zamoran proces odmeravanja snaga, jer je svaki uesnik
morao da pokae koliko ceni sebe, a time i robu. to se Lafajeta tie,
osetio je sa uasom da mu se grlo stee i da mu suze polaze na oi, kad
je ugledao nepovreenu onu koju je voleo, lepu nego ikad i odevenu
u neto to je prekrasno ocrtavalo njene drai.
Bela ena dobro radi, glasio je prvi mladoenjin udarac. To je
naravno veoma knjievni prevod njegovog panskog, ali je re bila

251

praena gestom koji je pokazivao nove tkanice okaene na spoljni

zid kolibe.
akomino se blago nasmeja. Bilo je jasno da ak ni veta gospoica
Dartoa ne moe toliko uraditi za ciglo tri dana, ali je bio dovoljno
mudar da to ne kae. On s ponosom pokaza ipkane rukave svoje
koulje, i svoj kaput, pa zatim Lafajetovu odeu, i preterujui pokaza
i na kapetana:
To je sve ona nainila.
Mladoenja je malo stisnuo usne, ali drskija la je poklapala prvu.
Dodue, koe koje je akomino na poetku traio vie niko nije
spominjao, i to je on smatrao svojim lukavstvom. Zato nastavi blae.
Moja majka treba pomo.
Gospoa majka, sklupana na pragu, pratila je pregovarae pogledom
koji je jasno pokazivao da bi bilo bolje uvati pomo za njene rtve, ali
je akomino klimanjem glave odobrio ovaj dodatak na cenu, i procenio
da je sad trenutak da izloi svoje vienje ove transakcije. Iz smotuljka
navotenog platna izvadio je nekoliko noeva od panskog elika, tri
gvozdene sekire i sve to uredno poreao na svoj ogrta. Proraunato
sporim pokretima, dodao je tome pitolj, nekoliko metalnih kopi,
igala i turpija. Na drugoj strani nastalo je napeto utanje i posmatranje.
Ne znam koliko je pametno snabdevati divljake vatrenim orujem,
proaptao je kapetan.
Nee ga upotrebiti gore od bilo kojeg belca, ree hladno akomino.
Uostalom, zato ne bi bili ravnopravni, kad ve mogu biti vojni
saveznici?
Videvi da razgovor vie nije nepoeljan, i Lafajet se javi, i to jednom
drhtavom reju:

252

 Leonina!
Gospoica Dartoa podie glavu.
Nisu vas povredili?
Leonina odmahnu glavom i osmehnu se.
Opte amorenje odjednom prekide akomino, videvi da se na
drugoj strani priprema odluka. I zaista, mladoenja, ozbiljna i
napeta lica, ne samo zbog teine odluke ve i zbog mnogobrojnih
posmatraa koji su svoje trgovanje zavrili i sada su s panjom pratili
glavnu predstavu, stavi ruku na grudi u znak prihvatanja i potovanja
ponude. No, nedostajalo je jo neto, i on odlunim pokretom pokaza
na Lafajetove grudi. Leonini se ote lak uzvik, jer joj se uinilo da
se trai njegov ivot. Ali akomino je bolje razumevao situaciju, i
ree Lafajetu, ne bez zadovoljstva nekoga ko je ve due vremena
preraunavao vrednosti na njemu:
Trae se vaa pucad, va sat i lanac.
Lafajet bez rei otkai sat i lanac, i otrgnu, jedno po jedno, svoju lepo
izgraviranu pucad. Vie nije bilo razloga da se cenjkanje odugovlai,
a nesueni Leoninin mladoenja imao je oseaj stila i mere. Tako je
gospoica Dartoa, neposredno pred svoje drugo venanje, otkupljena
za jedno vatreno oruje, neto gvourije, dvanaest srebrnih pucadi,
engleski putni sat sa posvetom starog Lafajeta i lancem, ali je u tu
cenu ula i skupocena svadbena haljina, na koju akomino nije
propustio da ukae svome partneru.

253

Glava VIII
Ameriki roaci Baltimorske ajanke Deus ex
machina, I Zato je nekome dato a nekome ne?

Bojim se, Cintija, da mi ne prezre grob,

Da te Amor ne odvoji od mog pepela
I tako prisili da ne plae vie.
Najvernija ena popusti pretnjama.
(Propercije, Elegije)

Ne mora za nekim da nam srce udi,

pa ipak volimo da za nama ludi.
(Molijer, Uene ene)

254

Ameriki roaci

Prijateljica-Morske-Krave ostavila je sa alou svoju udobnu i laku

nevestinsku odeu, i zamenila je ponovo svilom i atlasom; dok je uz
Matildinu pomo vraala svojim uvojcima oblik koji je tako nakratko
ostavila, razmiljala je ta se sve moglo dogoditi da su njeni prijatelji
bili manje uporni i veti, i na svoje ogromno iznenaenje, nikakav
uas i strah je nisu obuzimali, ve vie nekakvo samopodsmevanje
to je uestvovala u drami ne razumevajui nimalo svoju ulogu. Sa
druge strane, iskustvo sa Indijancima joj je razotkrilo mnogobrojne
sopstvene zablude, dodue iz neznanja, i osnovnu manjkavost one
ideje o divljacima koja je, uz sve simpatije, uznoenje jednostavnosti
i duhovne istote, nekako izostavljala inteligenciju razliitu samo po
vidovima izraavanja. Povrh svega, polako je u njoj sazrevalo oseanje
da nije usamljena kao to joj se inilo, i da u njenoj dotadanjoj
melanholiji ima izvesne samoivosti: imati prijatelje koji su spremni
da za nju toliko rtvuju moralo je znaiti da je bar polovina njezinog
oajanja neopravdana, a da onu drugu polovinu, u ime zajednike
radosti i uzvraanja ljubavi, treba da vie potisne u sebe. U oba smisla
te rei, vitez od Gijminoa bio je sada dublje u srcu gospoice Dartoa.
Potiskivanje tuge bila je njena svesna odluka i novi ivotni program,
i gospoica Dartoa se sa svojom oaloenou uhvatila u kotac kao
i sa svim drugim nevoljama koje su je u ivotu sretale otvoreno i
bespotedno.
Ve prve veeri kad su isplovili iz kobne lagune prema severnim
obalama, imalo je drutvo na brodu da uje zabavnu verziju prie
koju je italac nedavno proitao; duh gospoice Dartoa nije nikoga
tedeo, poev od svoje vlasnice, i kapetanova kajita je do duboko u
no odjekivala od smeha. Lafajet je nainio veoma galantan cenovnik
gospoice Dartoa, koji je sluaoce ne manje razgalio, ak i akomina
koji je sa puritanskom strogou pazio na sve to general govori

255

njegovoj gospodarici. Sa akominom su se, recimo i to, takoe zbivale

promene, ali ne snagom volje kao u Leonine; naprotiv, i nekako protiv
svoje volje, oseao je potrebu da govori pred gospoicom Toasej,
potrebu da mu se pri tom dive naroito ona, naravno potrebu da
svoj ponos i prezir prema ljudima uopte malo omeka na dostojnim
pojedincima. akomino je ve dugi niz godina razgovarao samo
sa vitezom od Gijminoa, i svet mu je izgledao ispunjen time. Sada,
meutim, izgledalo mu je da to to je stekao treba da podeli i sa
drugima. Treba li pominjati koliko je zadovoljstvo ta promena inila
Matildi, koja je po sopstvenom priznanju bila strasna prialica?
Sluaj nije hteo da Evropin bik pristane u Jorktaunu, gde je za manje
od godinu dana Lafajet imao da trijumfalno okona borbu za mladu
ameriku republiku: zaliv esepik bio je neobino uznemiren, a
nikakvih podataka o engleskim postajama nisu imali. Moglo se desiti
da je objava rata izmeu Francuske i Engleske sada svima poznata,
i dvostruki rizik je bilo nemogue preuzeti. Stoga je odlueno da se
ide na predvieno odredite prema Baltimoru i zatim Rod Ajlendu,
s tim to e se u prvoj luci iskrcati svi putnici i Lafajet, a posada e se
pridruiti floti Roamboa, kad ona stigne.
Na severozapadnom rubu zaliva esepik vie se pruala nego
uzdizala baltimorska luka, pouzdan zaklon pobunjenika od
poetka rata za nezavisnost (za razliku od stalno proengleskog Nju
Jorka). U svetlo zimsko jutro, atlantski severac je brisao niz palubu
Evropinog bika, uzdiui oko broda male brze talase, i rumenei
nemilosrdno nos i obraze gospoice Dartoa, koja je drhtala u
svom vunenom ogrtau, naslonjena na ogradu. Pribliavali su se
luci, u kojoj su se nazirali drveni dokovi i niz neuglednih drvenih
kua. Na prvi pogled, Baltimor nije nita obeavao, a ni zanimanje
gospoice Dartoa nije bilo preveliko, jer je vie razmiljala o tome
kako e dospeti do svojih roaka. Lafajet joj je obeao da nee ostati
bez njegove pratnje, sve dok ne bude sasvim bezbedna, no posle
otmice i indijanske veridbe, gospoica Dartoa nije imala nikakvu
zebnju u srcu.

256

Lafajet je odluio da brod pristane uz sam dok, i dok se odvijalo muno

i dugotrajno pretovarivanje dragocenog tereta, putnici su se sabili u
ugrejanoj sobi najblie krme, okrepljujui se vruim grogom. Grad
vie nije izgledao tako alosno kroz mala okna drvetom obloene
prostorije: ulica je bila iskiena ivo obojenim drvenim kuama ije
su nadstrenice i tremovi bili obrasli puzavicama i imirom. Dokle
je pogled dopirao, peake staze su bile od drveta, a ulica poploana
tamnosivim kamenom. Na jasnom sunanom prepodnevu, sve je
izgledalo isto i svee. Ljudi koji su prolazili izgledali su Leonini
neobino u debelim krznenim ogrtaima i kapama od dugodlakog
krzna, ali je u sebi priznala da bi veoma rado odenula neto slino
kad ponovo izae. Tiinu i prijatnu omamljenost piem i toplotom
odjednom je prekinula gomila ljudi i ena neutvrdivog broja, koja je
viui na francuskom hrupila u krmu, i zahtevala da im se odmah
pokae gospoica Dartoa, putnica sa Evropinog bika. Podeljeno je
mnogo pogrenih zagrljaja, poljubaca i tapanja po ramenu dok se
konano nije utvrdilo ko je traena putnica, a onda se sve ponovilo
u jo uzbuenijem obliku. Porodica Rozenem je najzad pred sobom
imala bratuedu rano poginulog brata Alfreda, koju su stariji lanovi
videli u Francuskoj kao bebu, pred svoj odlazak u Novi svet, i jo
pre nego to su Leoninu upoznali sa svim lanovima, poeli su ivu i
potpuno besmislenu raspravu o tome koliko Leonina lii na pokojnog
mua svoje tetke. A nije liila ni najmanje, dok su, naprotiv, svi jo
uvek anonimni Rozenemovi liili na portret blaenog Alfreda, do
kraja sveta prisutnog na Petalinom vratu i u srcu. Svi su bili beli i
plavi, rumenih obraza, i sa oima ija je boja varirala od perunike
do razlika. Bilo ih je manjih i veih, sedih i proelavih, i svi su oko
sebe irili miris svee utirkanog platna i lavandule. I kad se vreva
konano i vrlo relativno, jer su stalno upadali jedno drugome u re
smirila, i prostor oko stola jako stesnio, poela je gospoica Dartoa da
posmatra lica sa kojima je trebalo da provede, kako joj se tada inilo,
dui odlomak svog ivota.
Glava porodice bio je ujak Volfgang, na ijem se licu, sem stalne potrebe
za smejanjem, itala i naklonost prema pivu i dobroj hrani. Petalina

257

jetrva, njegova supruga Madlena, izgledala je kao malo usukanija

Petala, i sve njene pokrete pratile su male katastrofe: kapica od ipke na
glavi je padala u stranu, iz nje su ispadali uvojci prosede kose, rukavi su
se kaili o tuu pucad, ae na stolu su se prevrtale, i opte uzbuenje
je raslo svaki put kad ona progovori, to se deavalo relativno esto.
Otrom Leonininom oku nije izmicalo da se sve to dogaa usled estoke
gestikulacije i potrebe za objanjavanjem koju je Madlena imala, a ona
sama se iskreno udila nezgodama oko sebe. Tu su bile dve odrasle keri
ovog para, Ana i Marija, udate za Petra i Pavla, sa plodovima ovako svetih
imenovanja, koji se nisu mogli videti, ali su se jasno uli kako cie ispod
stola. Sliku su upotpunjavali roditelji jednog od apostola (ili obojice!),
dvoje naroito ljupkih staraca u tamnom suknu, sa obiljem belih ipki,
kragni i maramica, kojima su brisali svoje od ganua zacrvenjene plave
oi. Dovedena u poloaj da samo posmatra, jer joj nikako nisu davali
da doe do rei, Leonina je sa zanimanjem utvrdila da brani parovi
lie jedno drugome kao braa i sestre, i da se na karakteru njene Petale
moe pratiti neizbrisivi trag porodice Rozenem. Ne bez straha, upitala
se hoe li i ona biti podvrgnuta promeni.
U meuvremenu, Lafajet je istovario teret i pripremio karavan kojim
je mislio da stigne do Filadelfije. Njegov dolazak je razglaen po
gradu, i luka je ve bila puna uzbuenih graana, pripadnika milicije,
i nadasve oduevljenog enskog sveta. I kad je krenuo prema krmi,
da se oprosti na kratko od one koju je tako iskreno zavoleo, sve je
vie liilo na gradski karneval nego na susret zaljubljenih. Radosni
simpatizeri spolja prilepili su veliki broj noseva na sva okna krme,
a uzbuenje Rozenemovih na pojavu nacionalnog junaka teko je i
zamisliti. Natoveanskim naporima, uspeo je Lafajet da se oprosti
od svojih saputnika, da strasno poljubi Leonininu ruku i da joj saopti
kako e se videti najvie za nedelju-dve, a zatim je nasilno iznesen iz
krme, sa grogom u cipeli, nakrivljenim eirom i novim lancem za
sat kobno zakaenim za bro na grudima Madlene Rozenem.
Sreom, vee odluke nisu predstavljale nikakav problem za porodicu
Rozenem: za njih nije bilo nita prirodnije nego da uz Leoninu

258

prime u svoj gostoljubivi dom i njene pratioce, akomina, Matildu i

Leonininu slukinju, prihvatajui sve na svoj haotini i buni nain.
Posle kratke vonje ezama po smrznutoj i osunanoj pokrajini, stigli
su do kue Rozenemovih, jedne dvospratne drvene zgrade sa mnogo
malih prozora sa ipkanim zavesama, okruene hrastovima i ivom
ogradom. Travnjak je bio pokriven snegom, a iz njega je provirivao
poneki mlad bor. Iza kue se duio itav niz manjih zgrada, prava
slika uspenog majura. Graji Rozenemovih pridruio se, im su stigli,
pravi pasji hor, i pred pridolice je istrao itav opor ogromnih i
veselih pasa Rozenemovi su u novi svet poneli svoje ovare, i ovde ih
prepustili slobodnom ukrtanju sa domaim uvarima meancima.
Iznutra, nije se moglo zamisliti nita udobnije od te prostrane kue,
uglaanog daanog poda besprekorne istoe, po kojem se, prema
porodinom dinamizmu, vie klizalo no hodalo, jer je bio prekriven
mnotvom arenih i po ivot opasnih prostirki. Celo prizemlje bilo
je jedna velika prostorija, podeljena gredama, drvenim policama i
naslonjaima na manje prostore, sa dva kamina okiena nemakom
keramikom. Nametaj je bio jednostavan i raznolik, i uglavnom se
slabo primeivao od siline alova, jastuka, pokrivaa i drugih dokaza
vrednoe enskih stanovnika. U dubini se naziralo stepenite, i iza
njega ulaz u kuhinju, odakle je odjekivao zvuk posua i glasovi
posluge. Na prvom spratu, nalazila se Volfgangova radna soba sa
bibliotekom, odlino snabdevenom savremenom knjievnou
i obiljem pamfleta i ukaza mlade drave, enska soba, i desetak
spavaih soba, kao i najvei ponos kue kupatilo sa tuanom kadom,
sagraeno uz sam dimnjak, tako da je stalno bilo toplo. Jo jedne
stepenice vodile su na mansardu, gde su obitavala deca, devojke za
udaju i posluga. Sve je u kui odisalo jednostavnou i istoom, i sve
je bilo podlono stalnoj promeni. Kad je stigao aj od eukaliptusa sa
kolaiima koji su mirisali na umbir, sredite sobe, sa skoro svim
naslonjaima i stolicama, bio je na jednom kraju; kad su mukarci
otvorili jabukovau za zdravicu, odjednom su svi bili na drugom; kad
je posluena veera, arenoliki skup se premestio za ogromni sto od
mahagonija, svako privlaei svoju stolicu. Dok je Volfgang uz opte
komentarisanje i uplitanje sekao urku punjenu ostrigama, Leonina

259

je u sebi zakljuila da Rozenemovi u svemu nadmauju Petalu,

svoju bledu uenicu. Najzad, dok se sluila vrua pita sa bundevom,
Leonina je saznala i za skup okolnosti koji su Rozenemove naterali da
je saekaju u Baltimoru.
Porodica Rozenem zapoela je svoj uspon u bivim francuskim
kolonijama, i trgovina kauukom i drvetom donela je Volfgangu
zavidan imetak. Kada je poeo rat za nezavisnost, ovaj sledbenik
slobodne inicijative osetio je snanu potrebu da otkae poslunost
jednom samoivom kralju, i odluio da se prikljui odmetnicima;
njegovi prijatelji u novim dravama smatrali su, meutim, da je kao
neumorni pomaga korisniji u Novom Orleanu, i tek se prethodne
godine porodica potpuno preselila, kupivi veliko imanje u blizini
Jorktauna i kue u Bostonu i Baltimoru. Ove zime, meutim,
uglavnom mirne na obe zaraene strane, vodila se neka vrsta
partizanskog rata upravo u Severnoj i Junoj Karolini, i Volfgang
je reio da mnogobrojnu decu ne izlae preteranim opasnostima,
utoliko vie to su Petar i Pavle svakog trenutka mogli biti pozvani
u vojsku, kao oficiri iz prethodnih pohoda. Svima je bilo jasno da
je kraj rata blizu, posebno kad je dola vest o Roamboovoj floti to
treba svaki as da se iskrca na Rod Ajlendu. Upravo stoga Volfgang
nije eleo da ugrozi ivote, ve je opasnosti izloio imanje, i izgledalo
je da ga moguni gubitak uopte ne uzbuuje. Kada je stiglo Petalino
pismo, upravo su se spremali na odlazak iz Jorktauna, i bila je prava
srea to su ga jo dobili iz Novog Orleana. Porodica Rozenem je
sasvim ozbiljno shvatila da je dobila nove lanove, i jo su se za
stolom poeli pojavljivati predlozi sa kojim unosnim poslom da
zapone akomino, i koji su mlai principes juventutis u Baltimoru
dostojni njihove roake.
Posle veere ene su se prihvatile vezova i ivenja, na veliku radost
dece i kunih maaka. Za kratko vreme, Madlenina klupad su mogla
biti dostojan izazov mladom Aleksandru, ali je ona nastavljala posao sa
neunitivim entuzijazmom, tako da je Leoninu na kraju bilo sramota
to samo uiva u razgovoru i toploj okoladi, dok je tri plavooke

260

Arahne u skromnoj odei gledaju sa neprikrivenim divljenjem, a iz

njihovih ruku teku itavi laktovi arapa, traka i prekrivaa. Dok su
joj se oi polako sklapale, a graja se ujednaavala, jo je uspela da
shvati da Pavle ita svoju epodu posveenu Lafajetu (na nemakom),
a zatim je dopustila da je nene ruke dovedu do postelje i uukaju.
Soba je bila belo okreena, krevet prekriven pokrivaem od mnogih
arenih komada, na komodi je bilo suvog vresa i hortenzija, a u kutu
ispod prozora mirisale su zelene jabuke. Gospoica Dartoa je iskreno
zahvalila boanstvima koja su je ovde dovela, i sanjala mnogobrojne
morske krave, Rozenemove i Indijance, sve sa utirkanim ipkanim
kragnama.
Gospoica Dartoa nije dobila plave oi, ali su se druge promene
koje je predosetila, zaista dogodile: ve prve nedelje u novom
domu, iz njenih je ruku poteklo dosta vezene flore, a uvela je i
novinu koju su Rozenemovi, ludi za promenama, odmah prihvatili
crtanje i slikanje. Nebrojeni zeevi, crtani perom, ugljem, u gvau
ili akvarelu, preplavili su zidove i stolove, a zatim se, sa istom
masovnou, prelo na hrastove, pse, make, ptice, voe i ostalo.
Sa druge strane, Petar, koji je sam konstruisao embalo, otkrio je
najzad nekoga sa glasom i akomino je podvrgnut nemilosrdnom
uvebavanju. Ukratko, dolaskom Evropljana je kua Rozenemovih,
i inae ugledna, dosegla onaj stepen pomodnosti koji valjda niko
u Baltimoru nije imao, i vrhunac sezone drutvenih dogaaja
obeavao je porodici jo vii uspon. Promene su za Leoninu imale
jo nekoliko lica: ovde su se ene odevale jednostavnije i udobnije,
bez ianih okvira. Odea se sastojala najee od vunene suknje,
pamunog aprona i vunenog spensera do struka, i mnogo su se
nosile kape. Svoju parisku garderobu Leonina je mogla nositi samo
na balovima i ajankama, i stalno se i tada oseala nakinurenom.
Sa druge strane, u vunenoj suknji je mogla istrati na sneg, koji se
bez ograda i zidova prostirao u nedogled, a mogla je, kao i svi ostali,
sklupati noge u naslonjau dok ita. I da nije bilo Brutove senke u
njenim uspomenama, moglo bi se rei da se svakodnevica najzad
osmehnula gospoici Dartoa.

261

Druge nedelje boravka u Baltimoru, dok je sa Anom i Marijom

kupovala u glavnoj ulici, ugledala je Lafajeta, koji se uspeno vratio
iz misije: no kakvo je ovo vienje bilo! Ulica je zaas bila puna sveta,
klicalo se i bacali su se eiri u vis, a negde u daljini primeivao se
predmet tog oboavanja. U pratnji drugog mladog i privlanog oveka,
visokog i u tamnoj odei, sijao se Lafajet u belom satenskom odelu, sa
zlatnim iritima, sa zabaenim modrim ogrtaem, na belome konju.
Ni suvomrazica, ni ledeni vetar nisu mogli da ometu njegov ponositi
stav, stav mladog boga pobede: jer nju su svi ve nasluivali.
Ko je do njega? upita Leonina.
Tomas Deferson, odgovori Marija, skoro pobono.
Lafajet je streljao gomilu oima, zadravajui osmeh: traio je
Leoninu. I kad ju je ugledao, na njegovom se licu pojavio izraz
nenosti i sauesnitva. Lafajet je dolazio po svoje.

262

Baltimorske ajanke

Drutveni ivot u buduoj 13. amerikoj dravi, Merilend, odvijao

se uglavnom u Baltimoru, i sezona je u poznu zimu bila u punom
jeku. Najmanje tri puta nedeljno su Rozenemovi izlazili i primali
goste, i bili su sa novim lanovima porodice na vrhu zanimanja, koje
je doseglo delirini stepen stalnim posetama i pratnjom generala
Lafajeta. Ameriki saloni razlikovali su se od onih na koje je Leonina
bila navikla. Obavezno se sviralo, pevalo i igralo, a gospoe se nisu
ustezale da izmeu dve igre ispletu pokoju ranflu ili izvezu novi
veni. Mlado i staro je sedelo zajedno, a ponekad su se meu
igraima muvala i deca, to je u Francuskoj bilo potpuno nezamislivo.
Sa druge strane, razgovor se odvijao sa istom onom strau, i sa
mnogo vie zanimanja za prave nego za sholastike probleme.
Udvaranje i hvatanje prilika bilo je sasvim prirodno za ove sastanke,
dok se u prekomorskim salonima to smatralo dokazom slabijeg
ukusa, neim to pripada meusalonskom vremenu i prostoru. Stanje
rata i revolucije spreavalo je opet neobavezne igre duha, i esto su se
upravo na takvim skupovima sastavljali dokumenti od neprocenjivog
znaaja. U martu mesecu, sa stabilnim stanjem na svim frontovima,
i statinom nadmonou Britanaca koja se s pravom nije uzimala
ozbiljno, sa jo neizvesnom situacijom na Rod Ajlendu, ali i sa vestima
da ne moe stii manje od 5000 Francuza, ratnici su se odmarali u
udobnim baltimorskim kuama.
Gospoica Dartoa, setie se sveznajui italac, bila je nedovoljno
naviknuta na uobiajene panje suprotnoga pola, i u tome je imala da
naui neke lekcije od Matilde, pa ak i od Ane i Marije; to, naravno,
ne znai da izraze simpatija Leonina nije primala sa sebi priroenom
ljupkou i samoironijom ali u pitanjima razraene strategije zaista
se nije mnogo odlikovala. To joj je bilo preko potrebno u situacijama
kad se bar sedam baltimorskih dentlmena stalno vrtelo oko nje, i kad

263

je trebalo pamtiti itav raspored da se utivo odbiju jedni a prihvate

drugi u igrama, sankanju ili jahanju. Lafajet, najzad slobodan od briga
i ratnih obaveza bar na krae vreme shvatio je ovu baltimorsku
zimu kao svoje doba, i preo je u njemu suvereno svoje niti. Znao je
da je vreme na njegovoj strani, i da je zajedniko putovanje, sa svim
dogaajima koji su ga pratili, ostavilo neizbrisiv trag u Leonininoj
dui. Nijedan dan nije proao a da gospoica Dartoa ne primi neki
znak panje od generala Lafajeta, to je u porodici Rozenem izazivalo
neumereno oduevljenje, a u Matilde i akomina preutnu podrku.
U drutvu, niko nije bio ravan Lafajetovoj reitosti i neodoljivom
armu njegovog neto malo umekanog engleskog, a on sam je bio
uvek siguran da e uspeti da izazove gospoicu Dartoa na razgovor,
u kome bi se njene oi poinjale iriti i sijati; bila je od one ree vrste
ena koje postaju mnogo lepe i zanimljivije dok govore.
Prolazili su dani u jednostavnim zabavama i jednostaviim poslovima,
u porodinoj vrevi za koju je Leonina sa zaprepaenjem utvrdila
da je umiruje sve vie i vie, i da joj vraa duhovnu ravnoteu, kao
u dane srenog detinjstva u kui na uglu Veverijeg prolaza. Bilo je
neeg olakavajueg u Madleninom obaranju predmeta, neega to
je dokazivalo da ne postoji dosadno savrenstvo to bi ova gospoa,
bez svoje neobine osobine, verovatno bila; Volfgangovo neprekidno
kikotanje, koje je povremeno prelazilo u dugotrajno i glasno urlanje od
smeha, bio je zvuk bez kojeg se kua nije mogla zamisliti. Dve edne
mlade majke pokuavale su da Leoninu naue razraenom enskom
lukavstvu, a njihova deca su Leoninu, dodue nesvesno, pouavala
trpeljivosti prema najmlaima. Dva mua, ne manje aneoskog
izgleda, takmiila su se sa Lafajetom u sastavljanju otrovnih kupleta
protiv raznih civilnih i crkvenih visoanstava, i ne retko navodila dame
da neke stihove namerno ne razumeju. to se njihovih roditelja tie,
oni su bili jednostavno dobri, blagonakloni i sreni starci, koji su bez
procenjivanja odobravali sve to rade njihovi buni potomci.
Bilo je to posle jednog bala kod Rozenemovih, na kojem se posebno
otrio u duhovitostima sa Leoninom, kad je Lafajet odluio da

264

neposredno okua svoje mogunosti. Gospoica Dartoa je izala na

zastakljenu verandu, da se rashladi posle skvera, i Lafajet je pohitao
za njom. Ugledao ju je u polutami, s lea, kako rastresa uvojke na
potiljku.
Leonina... bilo je to ve drugi put da ostane bez rei pred njom,
pred snagom i otvorenou njenog pogleda. Tamo, u gomili
razdraganog sveta, nit misli mu se nikad nije prekidala, ali ovde, kad
se naglo okrenula i obasjala ga svojim nasmejanim oima, dah mu
se presekao. U sali iza njih zavladala je tiina, u kojoj je zatreperio
srebrni akominov glas. Pevao je, praen kitarom, neku italijansku
ljubavnu pesmu, i njegova iskrenost bila je u svakom akordu.
Treba li ita da kaem, rekao je izmenjenim glasom.
Ne, ne treba. Ni ja ni vi ne treba da zaalimo to smo neto uli.
Lafajet je pogleda suavajui kapke, a zatim bespomono slegnu
ramenima:
Nema pomoi, draga Leonina. Isuvie ste bistri da bih pravio bilo
kakav uvod, isuvie mudri da bih se sluio bilo kakvom formom,
isuvie sam oigledno zaljubljen da bih to od bilo koga mogao kriti.
Pognuo je glavu, kao da slua sopstvenu presudu, i nastavio muklo:
Ne traim od vas nita, niti bih to mogao. Ali zahtevam od vas
onoliko ljudske iskrenosti koliko vam je i sam dajem. Ima li za mene
bilo kakve nade, Leonina?
Vama je poznato da volim drugoga, ilbere...
Lafajet je utao, i dalje pognute glave, ali mu je srce poelo ludo
kucati. Njen glas je bio ozbiljan i tuan, i u njemu nije bilo ni trunke
ironije ni podrugljivosti!

265

 Vaa iskrenost zahteva i od mene da vam uzvratim: za mene i

oveka koga volim nema skoro nikakve nade. Nema zapravo nikakve
nade da bi jo mogao biti iv... njen glas se prekinu za trenutak, ali
ona nastavi:
To je veza, dragi ilbere, mnogo vra od veridbi, brakova i
obeanja, a uz to sam ovde u bekstvu od braka u koji sam bila
uvuena ucenjivanjem i prinudom.
Lafajet je dovoljno poznavao ene da zakljui kako je ve ovo
poveravanje znak nesvesnog pristajanja, neizreeni poziv u
pomo. Znao je takoe da bi najmanje preterivanje u tome trenutku
moglo prekinuti dragocenu nevidljivu sponu koja ih je poela
vezivati. akominov poslednji tremolo je jo lebdeo u vazduhu
kad je progovorio, sa pogledom u koji je uneo svo svoje potenje i
predanost:
Vulgarno bi bilo govoriti o ekanju i vremenu, draga Leonina. Moja
dua je mirna i bez nestrpljenja. Bila bi dovoljna jedna vaa re da me
vie nikada ne vidite u svojoj blizini.
Leonina ga pogleda, i bio je siguran da je malopreanju svetlost
zamenio sjaj suza:
Molim vae, ilbere, da se prema meni ne ponaate kao prema
junakinji loeg romana. Ja ne elim da upravljam niijom sudbinom,
posebno posle odvratnog iskustva upravljanja drugih mojom.
Lafajet je jedva zadrao osmeh: tako je malo bilo potrebno da
ponovo postane stara gospoica Dartoa, zastupnik mukog vitetva
i ravnopravnosti.
I ne nameravam da krijem da ste mi dragi, i da mi vaa naklonost
prija. Problem je u meni, i ako ga budem reila, razgovarau sa vama
sa onom istom otvorenou kojom ste me sada zaduili.

266

Lafajet nije mogao biti sreniji: ona mu je priznala svoju privrenost,

nije ga uklonila, i izmeu njih je stajao samo duh u koji ni ona sama
vie nije verovala! Naglo uzburkanih oseanja, on kleknu pred njom,
i pritisnu lice uz njene ruke. Nije ga odgurnula, niti se odmakla, i
ostali su tako nekoliko dugih trenutaka.
Prenuli su ih povici iz sale, i da ne bi izazivali nepotrebne primedbe,
vratili su se drutvu. No Matildi, Ani i Mariji nije izbeglo jako
bledilo na licu gospoice Dartoa, i sreni izraz na licu ilbera de
Lafajeta.
Kasno te noi, Leonina je sedela kraj prozora svoje sobe na spratu, i
posmatrala prelepi snani predeo, obasjan zvezdama. I ko bi mogao
znati otkuda je u tome potpunom miru iznenada dola poruka: ona
se najednom uhvati za grlo, kao da se gui, i jedva apnu:
Leone!
I u bolnim jecajima pade preko postelje.
Gospoica Dartoa nije bila bezvoljna sanjalica, i time su odluke za
nju bile jo mnogo tee. Oseala je prema Lafajetu istinsku prisnost
i odanost, a priznavala je i njegovu nesumnjivu privlanost. Znala
je, isto tako, da bi ilber sa svojom lakoom i neodoljivou slabo
prolazio pored magine duhovne snage viteza od Gijminoa. Da je
samo imala bilo kakvu vest! Stigla su dva pisma od Petale, pisana
u razmaku od tri nedelje, puna oajanja. Aristid se javio jednim
uzdranim izvetajem u kojem se moglo naslutiti da se na kuu
okomio bes grofa od avinjola, ali od Leona nije bilo nikakvog glasa.
Njena okolina je sa disciplinovanom radoznalou oekivala odluku
koja je svima izgledala kao pitanje dana. Iznenada je dolo i prolee,
koje je Leonini u ovome raspoloenju izgledalo kao ista pakost
prirode. to se Lafajeta tie, slutio je svakim asom kako njegovo
neno strpljenje topi led oko Leonine, i polako plavi njene usplahirene

267

misli. Jaui svakodnevno prema kui Rozenemovih, oseao je kako

svaki novi jabukov cvet radi za njega, kako se ptice i travke udruuju
da mu priblie enu njegovih snova, kako joj zefir apue njegove
rei. I njegovi oseaji nisu bili prazna nasluta. Jedino to Lafajet nije
mogao ni znati ni slutiti, bio je odnos izmeu Leoninine pametne
glave i njenog mladog i eljnog tela: Lafajet je mogao do mile volje biti
mlai, lepi, bogatiji, drutveno uspeniji i moda ak i zabavniji no
Leonina je provela jedan sat u zagrljaju i izmenjivanju poljubaca sa
Leonom... Njeno telo joj je neprekidno slalo poruku o nasluenom
savrenom ljubavniku strpljivom, nenom, neumornom. Njena
elja bila je najmonija spona sa Leonom, kada vie nije bilo razloga
da se veruje. A na drugoj strani sveta, Leonu je elja za njom pomagala
da ouva razum.
itateljkinoj osetljivosti moda e zasmetati promene koje se
nasluuju u junakinjinoj dui; no neka ne zaboravi da ona i pisac
znaju ono to orue njihove mate, gospoica Dartoa, ne zna o
sudbini viteza od Gijminoa. Pa neka se, kao peckanje u ampanjcu
ili zelena nit u rokforu, oseti izazovni ukus imaginacije kad ona jae
zalepra na nevidljivim uzdama, i u svojoj igri, esto sa vrlo malo
milosra, izazove utisak stvarnog i bolnog. Naem neuporedivom
sudiji nepotrebno je napominjati logiki vid stvari, stanja due i slino;
ona suvie dobro zna pravila igre, i pisac e se prepustiti neizvesnosti
da bude procenjen samo po vetini.
Obuzeta unutarnjim raspinjanjima, gospoica Dartoa je uinila
ono to je tako osobito oznaavalo njenu prirodu: posvetila se
drugima. Matilda i akomino vie nisu bili u stanju da skrivaju
jainu meusobne privrenosti, a Leonina se smatrala odgovornom
za sudbinu svoje drubenice i Leonovog sluge. Lek za ljubav moe
biti, smatrala je Leonina, samo uporno ponavljanje uzroka bolesti:
pa poto su joj Matilda i akomino, svaki za sebe priznali da vie
ne mogu bez onog drugoga, Leonina je reila da primeni leenje na
najjednostavniji nain. U to ime, napisala je jedno pismo, koje ovde
navodimo u celini:

268

Guverneru kolonije Sveta Lucija, g-dinu de Toasej

Baltimor, 15. marta 80.
Veoma potovani gospodine,
Vaa dragocena ki, koju je samo nebo odredilo da mi bude drubenica,
javljala Vam se dosada redovno i uz moje znanje. Ovoga puta javljam
Vam se sama, u svojstvu osobe ne samo formalno, nego iz dubine
srca iskreno sklone da eli najlepe i najbolje Matildi, koja je u Novom
svetu osvojila svako srce svojom dobrotom, otmenou i hrianskom
ljubavlju. Vaa ki je, gospodine de Toasej, cvet koji bi mnogi dostojan
suprug uzbrao, sad kad je u najlepem dobu. Pojavio se, meutim,
kandidat koji je sve druge bacio u senku svojim neizmernim
kvalitetima. U kui mojih bliskih roaka, Rozenemovih, uglednih
trgovaca, sa dva lana predloena za Senat, u kojoj Matilda uiva
najvee potovanje i zatitu, pojavio se ovek neuporedive elegancije
i punog poverenja, sin sudije iz Italije, i ovde dobro vien trgovac i
brodovlasnik. Moja porodica i ja, primetivi njegovu naklonost za
Matildu, diskretno smo se raspitali o njemu, i dobili samo najlepe
preporuke. ovek je mlad, lep, uspean i uvereni katolik. Treba li
napomenuti da je, kako to najbolja pravila nalau, prvo zamolio
za dozvolu moga roaka glave kue da uopte dolazi u drutvo u
kome ima mladih neudatih dama, i da je za vrlo kratko vreme stekao
poverenje svih nas! Teko je tako neto napisati ocu, ali i Matilda je
na svoj uzdrani nain dala do znanja da joj ovo poznanstvo mnogo
znai. Suze mi kvase pismo, ne samo od alosti to molim za rastanak
sa predragom Matildom, nego i zbog stida to sam primorana da
traim pristanak najdraeg oca za rastanak od deteta, ali neka mi
nebo oprosti, to je za Matildino dobro. Ja vas preklinjem, plemeniti
guverneru de Toasej, da date svoj blagoslov braku svoje keri Matilde
i ulija akominija od Akvile. Ukoliko poaljete svoj pristanak, na
paroh e venati odmah po stizanju odgovora mladi par, koji e se
nastaniti u Baltimoru. Prilaem uz svoje pismo i preporuku svog
roaka Volfganga de Rozenem, koja e Vam govoriti jezikom muke
logike i potenja. Ja mogu samo da molim za najbolji ishod.

269

Vaa, s potovanjem, Leonina, baronica Dartoa

P. S. General de Lafajet, kojeg se seate, izrazio je elju da Vam poalje
posebno pismo, kako biste imali potpun uvid u situaciju.
Dok je pisala ovo pismo, gospoica Dartoa je pokuavala da se seti
kakve kazne ekaju u paklu laljivce i falsifikatore, i nije mogla da
se seti. Da bi stvari bile gore, uvukla je u prevaru i druge dodue
uz optu i radosnu saglasnost. Sam akomino nije znao za detalje
iznesene u pismu, samo ga je Lafajet podsetio na uverljivost gospoice
Dartoa. Matilda je bila upoznata sa igrom, i sa bezbonom radou
je prihvatala Leonine drske formulacije. Tako je ova afera, koja baca
malo iskrivljeno svetlo na neuporedivu pravednost gospoice Dartoa,
doekana u drutvu koje nam je poznato kao pouzdan nain da se u
paklu sretnu svi na istom mestu, i da svoje veselo druenje nastave.
Sredinom aprila, stigao je dirljivi odgovor guvernera de Toaseja, i
za samo nekoliko dana obavljena je svadba. akomino je za vreme
obreda bio vrlo ozbiljan, Matilda veoma nasmejana, Rozenemovi
potpuno van sebe; pola Baltimora bilo je prisutno na zabavi koja se
odravala u kui i na travnjaku ispred nje. Lafajet je vodio Leoninu
da trae najlepe poljsko cvee za venac koji e se okaiti iznad vrata,
i divio se njenom poznavanju biljaka. Proleni vetar mu je donosio
u nozdrve miris njene kose, drao je njenu nenu ruku na svojoj,
pomagao joj pri preskakanju prepreka, i bio beskonano srean.
Zahvaljivao je nebu to je Roambo beskorisno blokiran od Engleza
na Rod Ajlendu, i to sve ratne akcije i dalje stoje.
Pred smiraj dana, prireen je rotilj na ledini iza kue, i dole su i nove
uzvanice iz Baltimora. Meu njima bio je i jedan razrok i namrgoen
omanji ovek, prekriven prainom od puta, koji je traio zapovednika
milicije i regularnih trupa. Kad je ve otiao, rairio se meu gostima
glas da je na svadbu doao i kapetan Dons, ali se vie nigde nije
mogao nai.

270

Deus ex machina I

Kapetan Don Pol Dons nije imao nikakvog razloga da bude

zadovoljan baltimorskim graanima i njihovim lakomislenim
zabavama. Jo uvek su ga zvali kapetan premda je odnedavno
bio admiral amerike flote; sa svojim novim zvanjem imao je samo
nove povode za bes, jer nita nije mogao uiniti sa Roamboovom
unapred slavljenom flotom, iji je komandant dozvolio da ga Britanci
blokiraju vie od mesec dana. Bio je zapovednik bez vojske, jer je sve
povereno nepouzdanom Francuzu. Novi poloaj nije nita izmenio
prezir i podozrenje koje su prema njemu gajili ostali komandanti, iz
otmenijih krugova. Nije se zaboravljala mrana pria o ubistvu koje je
nehotice poinio na svojoj prvoj plovidbi, iza lea su ga uporno zvali
gusar, a poloaje je zadobijao, kako se inilo, u obrnutoj srazmeri sa
zaslugama koje je imao i pobedama koje je donosio. Kapetan Dons
je, dodue, jasno oseao da mu je Vaington iskreno naklonjen, ali
mu je njegovo uporno ubeivanje da treba da ode na usavravanje i
irenje slave amerike mornarice, i to ak u Rusiju, odakle je carica
ve due vremena slala pozive, zvualo skoro uvredljivo: ne zbog
toga to je Rusija bila daleko, ili to nije potovao dalekosenost
Vaingtonovih zamisli ali ideja da slui jednoj krunisanoj glavi svaki
put bi ga iznova izbezumila. Uz te znake nesree, imao je jo da primi
obavetenje svoje Prudens da je nala oveka svog ivota u jednom
trgovcu krznima iz Filadelfije, i kapetan Dons je mrzeo svet mnogo
strasnije nego ikada ranije. Doao je u Baltimor koliko da proveri
spremnost luke i njene odbrane, toliko i da iskali svoje oseanje
nemoi na drugima, i injenica to je ljude povukao sa svadbe inila
mu je zlobno zadovoljstvo. Znao je da e ga tu stii nalog za odlazak,
i prekidanje zabave nekolicini izgledalo mu je kao neizmerno
mala nadoknada za njegovo odvajanje od revolucije. Uz sve to, nije
mogao a da ne primeti kolika je jo uvek njegova popularnost meu
obinim graanima, i kakvo je opte uzbuenje izazvao sam pomen

271

njegovog imena; no, dunost pre svega, i kapetan je u neto boljem

i omekanijem duhovnom stanju otiao sa zabave, vukui sa sobom
predstavnike lokalne vlasti.
Ve nekoliko dana kasnije, u njegovu sobu u krmi koju smo nedavno
pominjali, i u kojoj se Dons skoom leio od ljubavnih i drugih jada,
dola je gradska delegacija da legendarnom heroju ponudi dostojnije
kvartire. Njihova zadivljenost i zaista dobro stanje luke, uz podatke
o prilozima koje su graani dali za utvrenja, i koliko dobrovoljaca
za miliciju, naterali su Donsa da pristane na blie dodire. Dobio je
udoban stan u glavnoj ulici, ljubaznu domaicu, i mnogo poziva za
sve vienije kue u gradu.
italac je ve naslutio da e doi do neumitnog sastanka kapetana
Donsa i drugih junaka ove pripovesti: Baltimor je malo mesto, i u
njemu zajedniki nisu mogla boraviti dva heroja oslobodilakog
rata a da se ne sretnu. Sa druge strane, Lafajet je skoro stalno bio
tamo gde i Leonina, i bilo je izvesno da e i gospoica Dartoa doi u
blizinu kapetana Donsa. I zaista, kua Rozenemovih bila je meu
prvima na spisku ponosnih domaina amerikog morskog vuka.
Jedne tople i mirisne aprilske veeri, najmanje etrdeset ljudi se
tiskalo po kui Volfganga Rozenema i po travnjaku ispred oekivao
se glavni dogaaj veeri susret Lafajeta i kapetana Donsa, i enske
su uesnice agorile od jedva suzdravanog uzbuenja. Lafajet je,
sa njemu priroenom elegancijom, zakasnio taman toliko da svi
primete njegov dolazak na besnome vrancu; bio je odeven u odelo
one plave boje koja je docnije nazvana pariskom. Earpa boje
kajsije, izvezena zlatom, padala mu je preko jednog ramena, vezana
na desnom boku. Beli vezeni prsluk i bele akire upotpunjavali
su proleni izgled mladog vojskovoe. Njegov prvi pozdrav bio je
upuen gospoici Dartoa, koja je, odevena u biserno sivu svilu i
voal, zabavljala grupu gostiju na travnjaku. Donsu, koji je vaui
lulu kraj prozora jo ranije primetio tu ivahnu i privlanu pojavu,
nije izmakla nenost ovog pozdravljanja. Dvojica slavnih su se
upoznala, irokim i proraunatim gestovima, na samome kunom

272

pragu, i suprotnost izmeu negovanog Lafajeta i Donsa odevenog

u svakodnevnu odeu, na mnogo mesta preiroku i neprilagoenu
njegovim brzim pokretima, svako je morao primetiti. Lafajet je, istini
za volju, zanosio mnoga enska srca, ali amerikim devojkama je i
Dons, olienje novog oveka mlade drave, bio isto toliko privlaan.
Vazduh je izmeu njih odisao eljom za meusobnim ogledanjem, i
svima je vee obeavalo prijatna uzbuenja. To je istovremeno bilo i
jedino zvanino upoznavanje, a sve ostalo je, po amerikom obiaju,
preputeno uesnicima zabave. Gospoica Dartoa je upoznala
slavnog pomorca tako to je on nespretno stao na kraj njene suknje; i
kad mu je, razbijajui veselo njegovu zbunjenost, rekla svoje ime, on
je znao da mu ono neto govori. Ali se nikako nije mogao setiti ta.
Posle veere, mlaarija je otila u etnju pod hrastove senke, a najvei
broj uzvanica se podelio po klubovima najbrojniji, naravno, bio je
tamo gde su na dva kraja sedeli Lafajet i Dons, beleei svoje male
pobede enskim osmesima, optim smehom i odobravanjem. Koliko
je pogrenih oica, proputenih petlji i promaenih bodova iznenadilo
sledeeg jutra svoje vlasnice! Dons je svoje dame naao u Ani i
Mariji, a Lafajet, naravno, u gospoici Leonini. Okraji su se vodili
oko Roamboa, glavne ratne teme. Opori humor kapetana Donsa
bio je prava protivtea leporeivosti generala Lafajeta koji, kako je
izgledalo, nikad nije bio tako nadahnut. Sa dunom skromnou i
samopodsmevanjem evocirani su ratni uspesi ova dva deteta sree.
Pomalo nezadovoljan to je ampion udatih i prevashodno patriotskih
dama, kapetan je esto upuivao svoj otri razroki pogled Lafajetovoj
muzi, i ona mu je, sa otvorenou lienom koketerije, uzvraala
poglede. Neto ga je teralo da upravo ka njoj upravlja svoje rei, i
svaki put bi se iznenadio novom, razliitom i uvek prijatnom dejstvu
sjaja koji je iz nje izbijao.
Kapetane, zapoe Ana, nikada nismo uli pravu priu o bici kod
Flemboro Heda. Ili su novine preterivale, ili skrivale injenice ako
su bile engleske a da i ne govorimo o starcima iz Kongresa koji su to
pokuali da prikau kao nekorisni avanturizam.

273

 Moja e pria teko nadmaiti fantastine avanture Kongresa kad je

beao iz Filadelfije, ostavivi graane, ree Dons.
Ova je primedba doekana sa velikim veseljem, i kad je Volfgang
uutkan, uli su se i drugi zahtevi da Dons pria.
Nemojte me izdavati sada, Donse, ree Lafajet ja sam svoju
zalihu dobrih pria iscrpao, i neophodna mi je pauza da od nekoliko
sluajnih uspeha nainim predmet zanimljiv damama.
Dons je izgledao pridobijen.
Priznajem, ree on, da sa sluajnostima nikad nisam bolje
stajao nego kod Flemboro Heda. No sa sluajnostima kao to su
vreme, mesto, okolnosti i poloaj to nije bio sluaj iskljuivo sa
sluajnostima ljudskog porekla.
Dons zauta za asak, priseajui se viteza od Gijminoa.
Pri tome sam, drage moje dame, svoju najkorisniju sluajnost
izvukao iz vode.
Hoe li cela pria biti u zagonetkama? upita veselo Matilda.
Za mene jo uvek jeste, nasmeja se Dons.
Izvadio sam iz vode oveka koji je spreio pobunu na brodu,
onesposobio dva engleska oficira, sam izveo aborda, unitio
skladite baruta. U vau ast i tu Dons podie au taj ovek je
bio Francuz.
Rozenemovi, koji su veim delom svoje krvi bili Nemci, radosno
zagrajae.
Odakle je bio? upita Volfgang.

274

 Iz Pariza.
Zahtevam da se zdravica promeni, upade Lafajet. Ova e ii u
zdravlje ovde prisutne vile Lutecije, gospoice Leonine Dartoa!
ae se opet podigoe. Po drugi put je ime zazvonilo u Donsovom
pamenju, i on ispijajui vino vrsto stisnu oi, pokuavajui da
se seti. Da, tako nekako se zvala Leonova dragana, ona zbog koje
je dospeo robije! Dons otvori oi, posmatrajui preko ae mladu
enu koja mu je sedela nasuprot. Bila je upravo zanosna. Da li je
moguno da to bude ta osoba? ta bi radila u Novom svetu? Koliko
Parianki ima sa slinim imenom? Odmeravajui je dok je odlagala
au i ponovo uzimala vez, Dons zakljui da ova arobna Lafajetova
prijateljica na drugom kontinentu teko moe biti uzrok zle sudbine
njegovog prijatelja. No, priu je trebalo nastaviti.
Bila je jesen prole godine, i plovio sam, potpuno nezatien, uz
istone obale Engleske, na brodu koji je to ime zasluivao manje no
ja englesku krunu, nastavi Dons. Sve je bilo protiv mene, poev od
magle i kie, pa do proklete engleske fregate koja se postavila izmeu
obale i mene. Da ne zaboravim najlepe, pri prvom plotunu se jedan top,
koji nije mogao biti bolje privren za crvotone potpornike, odvezao
i ubio gotovo celu posadu, a drugi eksplodirao! Nisam imao nikakvog
drugog izbora sem da se kao razbenjeni ovan zaletim u Engleza,
gonjen eljom za slavom republike koliko i nunom potrebom da se
za bilo ta zakaim, da ne bih odmah potonuo. Mornari pobunjeni na
palubi, engleski zarobljenici pobunjeni pod palubom, a svi mi izloeni
paljbi Engleza sa razdaljine ne vee od ove koja me deli, zahvaljujui
sebinom Lafajetu, od vas, gospoice Leonina.
Laki amor uzbuenja prostrujao je publikom. Dok su neke igle
zveckale sve bre, druge su beznadeno mirovale u krilima. Leonina
je osmehom zahvalila na panji.
Ako opis bitke to zahteva, ja u se pomeriti, ree ona.

275

 Zasad ne, upade Lafajet ali ako sam dobro razumeo, uskoro e
vam pretiti aborda; raunajte na mene.
Trebalo je neto vremena da se Volfgang ponovo uutka.
Takav bi, ukratko, izgledao beznadeni poloaj u kojem sam se
naao, nastavi Dons. Ali imao sam na brodu oveka koji je izveo onu
prethodno iznesenu listu podviga, kojoj sa ne manjom zahvalnou
pridodajem sreivanje mojih haotinih brodskih papira. I bio sam
mlai... itavih est meseci, pa prema tome i smeliji. Gledajui kroz
otvor vei od mene samog na boku moga broda prema engleskom
zapovedniku preko puta, na netaknutom brodu, odgovorio sam na
poziv za predaju izjavom da borba jo nije ni poela. Eto ta se deava
kad se nekritiki ide za klasinim uzorima. Sreom, pridodao sam i
izraze za koje me je mati u mladosti amarala.
Ovoga puta je uutkivanje Volfgangovog grohotanja malo due
potrajalo.
ovek kome sam toliko zahvalan, ree Dons, napravio je dodue
uz svoje podvige i greke od kojih bi svaka zasluivala njihanje na
jarbolu kod nekog strogog engleskog kapetana a takve sam u mladosti
uglavnom poznavao. Republika, meutim, mora da na sutinu vie
gleda nego na formu ne znam kako e se na mene gledati kao na
olienje psujue republike te sam ovome oveku oprostio sve: usred
abordaa, koji je poveo na svoju ruku, izvoleo je da odri dvoboj sa
engleskim oficirom, umesto da mu preree grkljan. Vitetvo je opasna
bolest, dame i gospodo. Naravno, otkup ivih engleskih oficira je jedna
po kongresne finansije nadasve unosna stvar. No vratimo se onom
izvlaenju iz vode. Uleto prole godine, pokuavao sam nemogue sa
svojom olupinom u tulonskoj luci. Sve to je na taj brod ilo, bila je
boja, pa smo tako crvotoinu iarali kao nijedan od mojih brodova.
Uz put sam skupljao i francuske pomorske peadince. U noi pred
isplovljavanje, moji su ljudi prihvatili jednog begunca namenjenog
galijama, koji je u znak zahvalnosti oborio trojicu svojih spasitelja

276

nali su ga inae tako to je sam iz vode napao amac. Doneli su ga,

konano onesveenog, na brod, gde se probudio dozivajui jedno
ensko ime, pa sam u prvom trenutku pomislio da ga bacim natrag...
govorei ovo, Dons je bacio pogled na Leoninu. Bila je udubljena u
svoj rad, a na njenom licu vie nije bilo osmeha.
Uskoro se, sreom, sem zaljubljenosti, otkrilo da zna jezike kojima
je teko zapamtiti i ime, da je ovek od pera i zakona, da mrzi svog
kralja i da je plemikom spletkom baen u okove.
Gospoica Dartoa je sedela pravo, sklopljenih oiju i hvatajui
vazduh, a ruke su joj se u krilu neznatno tresle.
U mrtvoj tiini, gledajui samo nju, kapetan Dons je nastavljao:
Jo iste noi postalo mi je jasno da sam na brod primio ono to
sam dotada uspeno izbegavao svog uitelja. Gde god da si sada,
nazdravljam u tvoje ime, Leone od Gijminoa!
Kapetanu Donsu moralo je jo trenutak ranije biti jasno da vue
pravu nit, ali ga je radoznalost terala dalje. Sad je, meutim, duboko
zaalio to je tako surovo nastavio. Matilda je pokrila oi rukama,
i skupila se u svom naslonjau, na Lafajetovom skamenjenom licu
itao se neizrecivi uas, a optu tiinu odjednom je presekao glasan
krik, ali ne Leoninin: to je akomino prizivao Boga.
Iznenaenje i zbunjenost bili su opti; i u toj pometnji, jedino je
uzronik svega, obuzet razdiruim kajanjem, video kako je gospoica
Dartoa, bleda kao smrt, klonula onesveena na pod, ruku krvavih od
igala koje je grevito stezala.
Dolo je ve tree sunano jutro otkako je kapetan Dons, zatvoren
u svome stanu, praznio vreve skoa i zabranjivao svakome ulazak u
svoje sklonite. Nikada sebe nije toliko mrzeo kao posle zabave koja je
zavrena iznenadnom boleu gospoice Dartoa. Koje je bilo njegovo

277

pravo da menja ivot ene koja je dotadanje promene uspela da dobro

podnese! Ko je on da podsea nekoga na bivi ivot! Zato da neko kao
Leonina, plaa njegovu ogorenost prema enama zbog lakomislene
Prudens! emu runo i pakosno pominjanje drugog pred parom koji je
izgledao tako skladan i srean! Nije li ga u svemu gonila sebina i niska
zavist prema Lafajetu, nije li ga podsticala njegova prostaka sklonost
da napakosti nekome ko je istovremeno hrabar, lep i srean! Kakvu je
korist od toga mogao imati njegov prijatelj, vitez od Gijminoa! Moda
ju je zaboravio, moda su se i nali i razili u ovome vremenu!
Kajanje i prezir sebe su dobri partneri alkoholu: kapetan je ve bio u
onome bednom stanju kada se moe jo samo cviliti bez suza, i kada
svaka pomisao izaziva neopisivu tugu i bol. Njegova je domaica davala
posetiocima najbolji savet, da ga puste na miru i saekaju da se ispava,
dok u kuu nije doao ovek koji na licu nije imao samo prijateljsku
zabrinutost, nego peat vrlo slinoga bola. Bio je to akomino, koji
je brzo uspeo da ubedi staru gospou da Donsu proturi kroz vrata
jedno pismo. Za manje od pola sata, vrata su se otkljuala i na njima
se pojavio kot, crvenih oiju i neobrijan, ali sabran i vrsta koraka.
italac ve pretpostavlja ije je pismo moglo biti, i ta je ono
sadravalo; neemo ga dugo drati u neizvesnosti:
Rozenem Manor u 9 ujutro
Potovani kapetane Dons, ao mi je to sam poslednji put kada ste bili
kod nas pokazala znake slabosti koji su zabrinuli moje drage roake.
Sreom, bolest nije ozbiljna, ali je, nesreom, pokvarila jedno prijatno
vee mnogima i spreila ih da uivaju u Vaoj vetini izlaganja. Zbog
svega toga, molim Vas iskreno za izvinjenje.
Molim Vas, da im Vam dunosti dozvole, doete ponovo kod nas.
Sa potovanjem, Leonina Dartoa

278

Zato je nekome dato a nekome ne?

Lenjivo proleno popodne vuklo se niz travnate padine Rozenem

Manora, izmeu olistalih hrastova, ostavljajui izduene tople senke
za sobom, kad je kapetan Dons, svee obrijan i u istoj koulji, ali
jo uvek crvenih oiju, doao sa akominom da okaje svoje grehe.
Gospoica Dartoa ga je ekala u vonjaku iza kue, na klupi ispod
rascvetalog jabukovog drveta. Najmlai Rozenem joj je spavao u krilu,
kune make do nogu, a kosi sunevi zraci su kroz lie bacali zlatnu
mreu po pognutoj Leonininoj glavi. Donsovo grlo se na ovu sliku
jo vie steglo, i on ju je pozdravio apuui; ovo nije bilo primeeno,
jer mu je i ona odgovorila veoma tiho, da ne bi probudili dete.
Ja vas molim za oprotaj, rekao je kapetan, padajui na jedno
koleno.
Ostao je tako nekoliko trenutaka, dok nije osetio kako mu se jedna
laka ruka sputa na rame. Podigao je pogled i ugledao njeno ubledelo
i ozbiljno lice.
Oprotaj? Doneli ste mi najlepu vest koju sam ikad ula, i to u
trenutku kad sam bila blizu neopravdanoj promeni svog ivota. Ja
sam ta koja treba da trai oprotaj... Ali to sve nema znaaja, kapetane
tu je njen glas postao ivlji prema onome to mi je najvanije, i to
me je moja slabost spreila da saznam: ispriajte mi sve to znate o
vitezu od Gijminoa.
Ne mnogo vie od onoga to sam vam rekao: rastao sam se sa
Leonom u holandskoj luci Teksel, gde je on naao brod za Francusku.
Trebalo je da se poetkom oktobra iskrca u Kaleu.
Leonininim licem pree bolan gr.

279

 Ja sam krajem novembra napustila Francusku. Je li mogue da se

za dva meseca nije uspeo javiti? Nastavljala je vie za sebe, krei
ruke:
To nije samo dva meseca. Da se do prolea javio, tetka i Aristid bi me
obavestili. More... ili avinjol? Prestala je da govori, a ramena su joj se
tresla od muklog jecanja.
Kapetan Dons, koga nita nije moglo tako da potrese kao enske
suze, izvadio je iz rukava maramicu i sa njom zbunjeno stajao iznad
rasplakane mlade ene. Njegova zbunjenost je, meutim, kratko
trajala; samo trenutak je Leonina popustila istom oajanju, i prema
kapetanu se ponovo podiglo njeno lice, sa oima svetlucavim od
suza, ali i odlunosti koju Dons nije jo poznavao.
Moram se odmah vratiti u Francusku.
Kapetan je tek sad seo do nje, na klupu, i nekoliko trenutaka je samo
posmatrao liniju njenog vrata i profila, dok je pokuavala da otre
suze, pre nego to se odluio da kae ono to je pripremao.
eleo bih jo jedanput da vam kaem, gospoice Dartoa, da mi je
Leon bio jedan od najdraih ljudi koje sam ikad upoznao, i da me
za njega vee najdublje prijateljstvo. Neki straan sluaj je hteo da
sretnem i vas u drugome svetu, i da vam donesem vest o tome da je
iv... ili da je bio iv pre sedam meseci. Mogu li da budem sasvim
otvoren?
Ja vas molim, ree Leonina odluno.
Upoznajem oaravajue ensko bie, vredno Leonove panje, i to
nemojte mi zameriti u trenutku kad je obasuta panjom oveka
od najvee vrednosti i ovde i u Francuskoj, lepog, mladog, srenog i
uspenog. Imam li pravo da u ime nepouzdanih vesti kvarim neije
dobre namere i dobre izglede?

280

 Vi ste opinjeni Leonom, i u tome vas sasvim razumem... i

potpuno mi je prirodno to ste morali da ispitate da li je re o meni,
ili nekoj drugoj eni. Ja sam, sa svoje strane, zahvalna nebu to
me je Leon pomenuo pred vama. Najzad, nemam nikakvog razloga
da prema vama ne budem isto toliko otvorena kao i vi prema
meni. Da, u jednom trenutku sam pomislila da mogu promeniti
ivot koji mi je namenjen, i popustila sam atmosferi prijatnosti i
bezbrinosti kojom su me u najboljim namerama okruili ljudi
koji me vole. Veoma je lepo od vas to doputate da neizvesnost
zamenim izvesnou, i to mi nudite neku vrstu svog oprotaja...
koji, znajui za vau sklonost ka Leonu, utoliko vie cenim. Ako
me je u prvom trenutku vest o Leonu toliko pogodila, to je bilo
upravo stoga to sam je shvatila kao nebesnu opomenu za ono to
sam nameravala. Nemate za ta da sebe krivite, kapetane Dons.
Bez obzira na to kakva je Leonova sudbina, i moja sa njim, ja u vas
celog ivota smatrati svojim spasiocem.
I jednim nenim pokretom ona stisnu Donsovu ruku.
U tome je trenutku kapetanu Donsu dola na pamet misao istaknuta
u naslovu ovog poglavlja. Zato je nekima dato a nekima ne? Zato
vitezu od Gijminoa, sem to je obasut ogromnom ljubavlju ovakve
ene, jo i nebo u njegovom, Donsovom obliju, pomae kad
izgleda da e ta izuzetna ljubav biti utopljena u beznau? I, kao to
je poznato, najjaa Donsova oseanja uglavnom su se izraavala
manje ili vie ujnim psovkama: da je gospoica Dartoa digla glavu,
ugledala bi na kapetanovom licu pomalo divlji izraz, i usne koje se
miu u neizreenim kletvama na raun srenog viteza od Gijminoa.
No premda je bio preke prirode, Dons nije psovkama izraavao
nijedno drugo oseanje sem ljubavi prema ovo dvoje ljudi koje je
upoznao na dva kraja sveta, i udesno ih bar u mislima ponovo
spojio. Psovke su vie bile upuene sopstvenim neispunjenim
nadama sa Prudens, koja mu je suvie dugo izgledala kao idealna
zakljunica jednog burnog ljubavnog avanturizma.

281

Najzad Leonina prekide ovo utanje, ispunjeno sasvim razliitim

mislima.
Vi ete verovatno misliti da iskoriavam vau potresenost, ali
u ovome to nameravam, bojim se da ne mogu oekivati pomo i
razumevanje od drugih... Moete li mi pomoi da se to pre vratim u
Evropu, kapetane Dons?
Ja sam upravo dobio naredbu koju sam mesecima oekivao,
ree kapetan. Vaington me alje u Rusiju da bolje izuim zanat
i predstavljam ponos republike pred caricom. Isploviu za nekoliko
nedelja odavde, i bie mi ast da vas prevezem do Francuske.
Nije bilo potrebno da gospoica Dartoa ita kae njeno lice je sasvim
dovoljno pokazivalo zahvalnost.
Dons je pokuavao da to obazrivije sastavi sledee pitanje.
Verujte mi, draga gospoice, sve to sam ja od viteza Gijminoa
saznao o vama, jeste ime koje nisam ni dobro zapamtio, sem da je
slino njegovome. Zapamtio sam da je u vau priu kobno upleten
jedan nemoralni plemi. Daleko od toga da elim da zadovoljim
svoju radoznalost samo elim da vas pitam smatrate li da je vaa
sigurnost u Francuskoj obezbeena?
Mislim da nije, ree gospoica Dartoa, dok joj se lice smraivalo.
Taj... nemoralni plemi je jo uvek moj zakoniti mu, od koga sam
prevarom pobegla. Da nisam pristala na taj brak, Leon bi bio osuen
na smrt.
Psovke kapetana Donsa su se sada dosta jasno ule.
Ali ja moram videti ta se desilo sa njim, sad kad znam da je preiveo
bekstvo iz Tulona, ree Leonina oajno, hvatajui ponovo Donsovu
ruku.

282

Od pokretanja i glasova, mladi Rozenem u njenom krilu poe da se

u snu buni, i gospoica Dartoa mu se zduno posveti. Posle nekoliko
trenutaka, ona ponovo progovori, mnogo tiim glasom:
Mora vam biti jasno, kapetane Dons, da za mene vie nema drugog
izlaza.
Kako ete stii do Pariza, dete moje? ree Dons. Jer ja moram da
nastavim do vedske, odakle u ii u Rusiju.
Sa mnom e biti akomino i Matilda, ree Leonina sa nadom, i
odmah ustuknu: Ako budu hteli da ostave Baltimor.
Dons je utao, smrknut.
Ja u vas odvesti do Francuske, ree on najzad. Ukoliko vai mladi
prijatelji ne budu hteli da idu iz Novog sveta, dajem vam svoju re da
u vam obezbediti pouzdanu pratnju do Pariza.
Oh, boe! ree Leonina, jedva uspevajui da zadri suze od ganua.
Neko vas je zaista odredio da mi budete aneo-uvar!
Poslednji zraci sunca su se gubili, kad je dvoje prijatelja krenulo
prema kui, dogovarajui se o detaljima puta. Dons je nosio mladog
Rozenema, koji se probudio voen nepogreivim nagonom za
veerom, i sada je pokuavao da kapetana lii epoleta sa resama.
Dons nije eleo da ulazi u kuu hteo je da se ponovo malo osami.
Dok je silazio prema drumu, shvatio je koliko je odluka bila ispravna:
uz stazu je dolazila jedna muka figura, i naslutivi ko to moe biti,
Dons se u jednom skoku naao iza najblieg stabla. Predoseanje
ga nije prevarilo pored njega je u sumraku, ne obraajui panju
ni na ta i ne diui pogled, proao Lafajet, lica stisnutog u izraz
neublaivog bola. Koliko je ova mrana i potitena prilika bila
razliita od blistave i elegantne pojave koja se na ovome istom mestu

283

pojavila pre samo dva dana! Dons nije mogao a da ne oseti duboko
saoseanje i saaljenje prema mladom oveku. Dok je jahao prema
Baltimoru, u jasnoj prolenoj noi, inilo mu se, meutim, da stvari
i nisu tako tragine: Lafajet je mlad, uspean i verovatno malo sklon
duoj melanholiji. On e lako nai utehu. Mnogo vie i podmuklije ga
je muila briga, koju nipoto ne bi izneo Leonini a to je bila Leonova
sudbina. I gledajui tamne senke drvea to je promicalo kraj njega,
kapetan Dons se usrdno stao moliti, cenjkati i svaati sa svojim
mnogobrojnim i bezimenim kotskim vilama i vilenjacima, traei
srene obrte za svog prijatelja.
Kada je Leonina objavila Rozenemovima i mladom branom paru da
e se vratiti u Evropu, reakcije su bile sasvim suprotne od onoga to
je oekivala, pre svega zato to je Matilda u meuvremenu zakazala
veliku porodinu skuptinu u Leonininom odsustvu, razume
se, i irokom porodinom sastavu iznela podatke koje je Leonina
ljubomorno uvala. Da je znala kako se ozbiljno (i podrobno)
raspravljalo o njenim ljubavnim i drugim mukama, gospoica Dartoa
bi jednostavno umrla od stida. Rozenemovi, meutim, koliko god
su bili buni inae, o ovoj su stvari grobno utali. Rezultat velikog
veanja bio je, naime, da se Leonini omogui odlazak i bezbedno
stizanje u Francusku. to se mladog branog para tie, oni su
bez posebnog razmiljanja i dogovaranja odluili da prate svoju
drubenicu, odnosno draganu svog gospodara. Matilda je ve i
napisala oprotajno pismo svom ocu, ovog puta iskreno, ali jo uvek
ne tano u pogledu porekla svog mua. Tako je gospoica Dartoa,
spremajui podrobno objanjenje i milion neuverljivih razloga, bila
prilino iznenaena optom saglasnou. Suze su, dodue, bile
bezbrojne i teko su se zaustavljale, a lako iznova poinjale. Takoe,
nikad u kui Rozenemovih nije vladala vea (relativno shvaena)
tiina. Zabave se vie nisu organizovale, a u danima kada bi Lafajet, jo
gonjen trakom nade, doao da porazgovara sa gospoicom Dartoa,
svi su se sklanjali u kuu ako je dvoje mladih sedelo u bati, ili na
prvi sprat, ako je padala kia. Treba li jo ita rei o Lafajetu i Leonini?
Njena neodlunost, tako odluno zaustavljena Donsovom pojavom,

284

vie nije pruala nikakve izglede ilberu, i on je to znao; znao je

takoe i da e ona uskoro i nepovratno otii, i prosto je eleo da to
je mogue vie vremena jo provede gledajui je, sluajui njen glas
i vodei sa njom beznaajne prijatne razgovore. Siroti Lafajet! Koliko
je pokuavao da svoju ljubav sebi predstavi kao jesen, a posvuda oko
njih je cvalo pozno, raskono prolee! A na licu gospoice Dartoa,
prepoznavao je, sve se vie pokazivala nova nada i poverenje u
budunost. Nije mogao a da joj u sebi ne poeli da joj se to i ispuni.
Bio je uveliko maj kad je novi i ponositi ratni brod, Arijel, pod
komandom admirala Donsa, krenuo iz baltimorske luke prema
Evropi. Neemo strpljivog itaoca optereivati scenama dirljivog
rastanka, ni prizorima pretputnog haosa u gostoljubivoj kui
Rozenemovih. U svakom sluaju, troje junaka nije moglo otii dok
nisu bili sveano zakleti (na Luterovoj Bibliji) da e se kad god
uzmognu vratiti, da e tom prilikom dovesti celokupnu francusku
rodbinu, Leona i po mogustvu to vei broj naslednika.
Pola godine je prolo otkako se zaustavila u ovome kraju, u kojem
su ljudi bili tako prijatni a priroda toliko naklonjena, mislila je
Leonina, briui suzne oi i pokuavajui da pre okuke jo zapamti
obrise udobne kue na travnjaku, drvee, cvee i udaljeno vritanje
mlaih Rozenemovih. Ostatak porodice tiskao se sa njom u koiji,
svi zabavljeni svojim utirkanim maramicama. I onda, jo nekoliko
zagrljaja, nesuvislih saveta i jecaja, i ve je na mostu ekao Don Pol
Dons, uparaen u plavom mundiru, i drei se pravo i otmeno, i
ve su se ula zvona na brodu i povici sa obale, i ve se veliki brod
zaljuljao, odvajajui se od doka... kad je u grupici na obali naslutila
i jedno lice koje se nije ni smejalo ni plakalo, i koje je u optem
komeanju izgledalo skoro nepokretno.
Kad je uhvatio njen pogled, general de Lafajet je prineo usnama
ruku, skinuo trorogi eir i otpozdravio irokim potezom svojoj
neostvarenoj ljubavi.

285

Pisac, po sopstvenom uverenju, treba da bude u stalnoj neizvesnosti

prema itaoevim oseanjima, a nadasve prema itaoevom stavu
prema pojedinim reenjima. Ako kaemo da pisac treba da bude u
stalnoj strepnji, ini se da emo biti najblie istini. Tako i u ovome
trenutku, pisac drhtava srca i klecavih kolena oekuje itaoev sud
o dogaajima koji nikog nisu mogli ostaviti ravnodunim. Proliveno
je mnogo suza, izraeno mnogo dirljivih i nenih ljudskih oseanja, i
niti prirodne nevolje, niti neobjanjiva ljudska zloba nisu gonile nae
junake iz nevolje u nevolju. Pokazalo se, meutim, da likovi koje
smo zamislili pokazuju, ponekad i protiv nae volje, ljudske odlike
koje nisu uvek priroene romanesknim likovima. Pisac, dodue, ima
jedan lini razlog, a to je taj da su mu nedostini i uvek isti junaci
pojedinih romana ovoga tipa, dragog i piscu i itaocu, ponekad bili
besprimerno dosadni, i da naklonost gospoice Dartoa, iskrena kao
i njeno srce, prema mladome vojskovoi, ima duboko opravdanje u
ljudskoj prirodi. No, vrea li to pomalo itaoevu zamisao? ini li mu
se da su slobode te vrste nepoeljne u izazivanju zadovoljstva za koje
je odreena ova knjievna vrsta?
Ukoliko je bilo koja od ovih misli prisutna u napregnutoj itaoevoj
panji i dragocenom vremenu koje posveuje itanju ovog tiva,
pisac usrdno moli da mu za to bude oproteno, i da mu odbrana
bude dozvoljena. ini mu se, naime, da nam zajedniki dragi likovi
u ovoj svetlosti izgledaju puniji, stvarniji i bliskiji, a njihovi postupci
opravdaniji, i ako hoemo, hrabriji. To je bar sluaj sa neuporedivom
gospoicom Dartoa, koja ni u jednom trenutku nije pokuavala da
zavara sebe niti bilo koga iz svoje okoline, i koja je sa nesvakidanjom
iskrenou postupala u odnosu sa onima koji bi pokazali da su te
iskrenosti dostojni. Iz ove zadovoljavajue paradigme istupa pomalo
sluaj sa guvernerom Svete Lucije, ali treba uzeti u obzir da je u
tome sluaju motiv bio vie no plemenit. Sa ovim objanjenjima,
koja mogu izgledati plitka ali u ovome stepenu razvoja radnje
zadovoljavaju potrebe pisca, pisac se preputa dobroj itaoevoj volji
i irini njegovog razumevanja.

286

Glava IX
Grka kolonija u Parizu Oblici ludila Pokajanje
Carigradske vedute

... dok srlja

U blato s au svojom i nju prlja
Onaj ko asnim hvasta se roenjem,
A nije svojim inima i htenjem
Nalik gospodstvu velikana prava:
Buja nam ast i vrea razvreava
Pre kad je svojim delanjem ponjemo,
No kad je svojim nasleem steemo.
(ekspir, Sve je dobro to se dobro svri)

287

Grka kolonija u Parizu

Daleko je iznad svih zamisli ove itateljke ili itaoca i njegovog pisca
da uivanjem u romanu bitno proire svoje saznajne domete, premda
ni taj cilj nije uvek nedostian u knjievnom saobraanju; u pojedinim
sluajevima, ta se zajednika proirenja saznanja deavaju uzgredno i
preko neoekivanih izvora. Tako se u ovome poglavlju, prirodno, nee
govoriti o problemima grke evropske dijaspore, o rasporeenosti
i uspenosti Grka po evropskim prestonicama, ali e se, kroz dalje
doivljaje jednog izmiljenog, pa samim tim i simbolikom vrednou
odreenog Grka, moi naslutiti poneto od te kulturno-istorijske
situacije. Da bi se uopte moglo o tome, kao i o prethodnim dogaajima
koji su tota prouzroili, obuhvatno govoriti, evo nekoliko osnovnih
podataka: Petro Foskolo imao je osam ujaka, od toga tri zakaluerena
koji se ne raunaju; tri njegova neaka, odnosno bratueda, ivela
su u Trstu, dva u Veneciji, jedan u Padovi, jedna sestra od tetke bila
je udata u Lozani, druga u Dionu, dve u Rimu; dve tetke-udovice
ivele su u Londonu i Beu; rodbina sa majine strane bila je na
slian nain rasporeena po Lajpcigu, Beogradu, Napulju, opet Trstu i
Veneciji, i Marseju. Strievi, babe i dede i Foskolova starija braa iveli
su u neposrednoj blizini, na ostrvima Krfu, Itaci, Zakintu, Paksiju, u
Bariju i Ankoni. Na vrlo slian nain bila je razgranata svaka grka
porodica koja je do sebe drala, te je tako i porodica nama poznatog
brodograditelja Zarganisa imala irinu dostojnu svog imena i ugleda.
Sve ovo iznosimo da pokaemo koliko je logino, i zapravo neizbeno
bilo da se podaci o prikljuenijima bilo koga iz bilo koje porodice u
izvesnom roku, uslovljenom brzinom prenoenja poruka odreenog
razdoblja, predoe svima ostalima. Taj zakon mehanike, koji i danas
vai za grke porodice na prostoru izmeu stare domovine, Evrope,
Amerike i Australije, pokazao se i u prii koju nastavljamo da
otpliemo.

288

Sior Petro Foskolo je naen u svojoj barci, posle plemenitog spasenja

od strane viteza od Gijminoa, deset dana docnije, izgladneo, na
nekoliko milja juno od Zakinta. Ribari koji su ga spasli seaju se da
je zahtevao da paze na jedro od crvenog brokata. A kako je sudbina
ponekad nakratko milostiva, bio je na svoj zahtev prenesen u kuu
uljarskog trgovca Kaljakudija, gde ga je, pre nego to je izrazio molbu
zbog koje je isplovio pre dva meseca, negovao sam predmet molbe,
lepa Mirto zelenih oiju. Zakasnela svadba obavljena je u Argostoliju
na Kefaloniji, nekoliko nedelja docnije, i za sve to vreme Petro je
pokuavao da jo ubrza onaj zakon mehanike grkih porodica o kome
smo govorili. Njegova mlada supruga posmatrala je sa razumevanjem
kako Petrovo traenje viteza postaje nezaustavljiva strast, a
mogunost dalje potrage, sa naputanjem nove kue u Argostoliju i
tu zateene svekrve, nagonila ju je da muu prua punu podrku.
Moda ak i ne treba posebno naglaavati da je vraanje dobroinstva
jedna izrazita znaajka mnogih grkih priroda; u svakom sluaju,
slinoj strasti podlegli su u isto vreme i brodograditelj Zarganis na
Kiteri, i njegov zet na Hidri, kojima je vitez od Gijminoa spasao ker,
odnosno oboavanu suprugu. Dalekovidi italac e ve naslutiti da su
svi ti impulsi morali brzo da se sretnu: i uistinu, ve sredinom aprila
1780, Foskolovi i Zarganisovi bili su u meusobnim dogovorima, koji
su se zavrili time to su zajedniki uloenim sredstvima opremili
brod, izgraen pod neposrednim nadzorom i po planovima Nikole
Zarganisa, kojim je komandovao kapetan Micos Vojadis sa Hidre,
i kojim su Mirto i Petro krenuli na svoje veliko evropsko putovanje.
Ovo zajedniko ulaganje, napomenimo i to, donelo je dosta
blagostanja trima porodicama u godinama koje slede. Novim brodom
su Foskolovi stigli do Venecije, a kapetan Vojadis se vratio, uz
uspeno obavljene poslove, itaocu dobro poznatoj kira-Dafni, koja
je u prolee 1780. oekivala na Hidri prve naslednike nove porodice,
neumitno podlone napred izloenim zakonima.
Putovanje po Evropi, u doba o kojem govorimo, moglo je biti sve pre
nego udobno; no mlada Mirto je po prvi put videla veliki svet, i bila je
na svakoj stanici obasipana naklonostima lokalnih roaka, a izmeu

289

stanica ljubavlju svoga supruga, tako da su muke putovanja za nju bile

neprimetne. Ve poetkom juna stigao je mladi par na svoj cilj, u Pariz,
i nastanio se kod... daljih roaka.
I tako se najzad desilo ono to se moralo desiti, i karike lanca su se
meusobno povezale: jednog toplog popodneva, dok je deda dIrfe u
kineskom paviljonu sebe glasno presliavao o pojedinostima bitke kod
Gaugamele, vikont Aristid itao novu Lavoazjeovu brouru u svojoj
najudobnijoj bereri a Petala mrcajui vetrila Leoninine haljine,
pojavio se na glavnim vratima kue na uglu Veverijeg prolaza jedan
nepoznati par, i zatraio vienje sa prijateljima viteza od Gijminoa.
Ova pojava, kako su je videli stanovnici kue, i za dugo vremena je
zapamtili, zasluuje da se opie naem strpljivom itaocu.
Sior Petro Foskolo, u svom crnom lekarskom odelu od najfinijeg
somota, predstavljao je, zahvaljujui svojoj sjajnoj grai i licu koje smo
mnogo ranije opisali kao izrazito lepo, pojavu dostojnu opte panje.
No pored svoje mlade supruge, njegov je utisak bledeo: Mirto, premda
je nosila evropsku odeu, nije gubila svoj mediteranski oseaj za jake
boje, i uvek je nosila nekakav detalj maramu, komad nakita, ureenje
kose koji je ukazivao na dekorativno bogatstvo njene domovine. Na
nju jednostavno nisu ile pastelne boje i puder, i svojom je pojavom
u Parizu stalno izazivala radoznalost i pozornost. Na vratima kue
koja e joj gostoljubivo otvoriti vrata, mlada gospoa Foskolo je
stajala odevena u jarko ljubiastu svilu, koja je inila prekrasan okvir
za njeno belo lice i tamnu kosu. Na zelene oi padala je senka isto
tako ljubiastog suncobrana, a preko ramena joj je leerno bila vezana
marama od najfinije svile iz Egipta, proarana zlatnim nitima i gue
tkanim trakama u crvenoj, zelenoj, ljubiastoj i narandastoj boji.
Svedoanstvo o njenoj upadljivoj lepoti ostavili su mnogi vikontovi
prijatelji slikari, a zasad emo samo spomenuti da je jo istog dana
gospoa Foskolo nala svog najodanijeg kavaljera u vikontu Aristidu, i
da se docnije, u iskrenom prijateljstvu koje se razvilo, od njega nauila
otmenosti po kojoj e kua Foskola postati uvena po svim Jonskim
ostrvima.

290

Na vest da neko trai prijatelje viteza od Gijminoa, sva tri lana porodice
su se stutila u salon, zaboravljajui na oprez koji je nalagala stalna
pretnja kui od strane grofa od avinjola; ovoga puta, ta neopreznost
nije bila kanjena. Objanjenja Foskolova, izgovarana na draesnom
francuskom u kojem su -ovi i -ovi bili dosledno zamenjivani s-ovima
i z-ovima, trajala su duboko u no, i morala su biti ponovljena nekoliko
puta, i svaki put su bila sa istom strau praena kletvama dede dIrfea
i bunim brisanjem nosa uz prikrivanje suza gospoe Petale. Glas je
najzad stigao, i to pre se morao preneti Leonini. Na alost, podatak da
je poslednje vienje Foskola sa vitezom bilo prilikom zarobljavanja ovog
drugoga, a da se poslednja vest koja se na njega odnosila, ticala vitekog
oslobaanja kira-Dafni, nije mnogo obeavao, jer je dalja vitezova
sudbina na turskom brodu bila neizvesna. Sa druge strane, Foskolo je sa
sobom imao pismo kira-Dafni, koja je detaljno opisala svoje doivljaje,
i navela da je turski zapovednik uvaio Leonove zahteve, i da je svojom
reju a nije se pokazao kao krivokletnik obeao istoj kira-Dafni da
e viteza osloboditi im sretne prvi hrianski brod. Obavetenja Petra
Foskola pratila su brod do Atine, gde nije bilo nijednog broda prema
Evropi, i znalo se da je nastavljao prema Carigradu. Drugim reima,
istorija viteza od Gijminoa, ako joj se jo neke prepreke nisu ispreile
u meuvremenu, mogla je da se sreno nastavi stizanjem ili vestima iz
neke evropske luke. Trebalo je strpljivo ekati, i uvati se avinjolovih
nedela.
Ve smo ranije primetili da je iznutra razjedinjena porodica u kui na
uglu Veverijeg prolaza prema spoljnom svetu istupala jedinstveno, i u
odbrani i u prihvatanju, po starom i neznatno izmenjenom feudalnom
principu prijatelji naih prijatelja su i nai prijatelji, i to je doprinosilo
injenici da ta kua skoro nikad nije bila prazna. Brani par Foskolo
doao je da okona jedno tuno razdoblje u kojem je porodica ivela
izolovano i zatvoreno, bez salona i zanimljivih susreta, pritisnuta
odsustvom bia oko kojeg se svet za ovo troje ljudi okretao. Svako
pojavljivanje Leonininih staratelja van kue bilo je pomno posmatrano,
i pretnje su bile skoro svakodnevne. Uz to, sve troje dIrfeovih bili su od
one vrste starijeg sveta koja ne moe iveti bez mladosti. Lepota mlade

291

ene, ivi i strasni duh grkog lekara bili su, uz dobre vesti i potvrde
o izuzetnoj plemenitosti i hrabrosti viteza od Gijminoa, odnosno o
dobrom izboru njihove tienice, onaj eliksir koji ih je ponovo vraao u
svet ljudskih uivanja i radosti.
Razgovori, sasvim sigurno, nisu mogli biti okonani za jedno vee.
Trebalo je veati o daljem postupku, odluiti ta savetovati Leonini, i,
naravno, nastaviti veze sa ova dva tako draga nova prijatelja. Ukratko
a u preduzimljivost u tome pogledu italac nee posumnjati gospoa
Rozenem je ve sledee nedelje imala salon, posle pauze od skoro
godinu dana. Ono to se moglo manje oekivati, bilo je to da je to bio
prvi zajedniki salon u kui na Veverijem uglu, u kojem su meusobne
razlike potpuno zaboravljene u okupljanju sa zajednikim ciljevima.
Novi salon, u kojem je Petala prepustila bez borbe pravno-topografskonavodnjavajui odeljak vikontu, dobio je i posetioce kakvi ranije nisu
viani: italac e naslutiti da su mnogi od njih poticali iz grke kolonije
u Parizu, i da je miljenik tog krila bio Petro Foskolo koji je, podstaknut
stalnim Petalinim pitanjima, polako od seoskog lekara postajao i pisac
rasprava. udo koje ni pisac ni italac na poetku ove knjige nisu mogli
da predvide, najzad se desilo: prisustvo ljudi koji su naizust znali
izvore zanimljive svim lanovima porodice, i opte pretezanje grkih
tema, podjednako su zadovoljavali sve tri razliite radoznalosti, i kua
na uglu Veverijeg prolaza je doivela svoj cvat jedinstva. Za opomenu
i utehu itaocu, kojem preterana harmonija moe, usled knjievne
osetljivosti, poneto zasmetati, rei emo da uobiajeni sukobi, u
okviru ovog jedinstva, nisu prestajali, i da su ak i poveali dijalektiku
bujnost kunih stanovnika. to se tie grofa od avinjola, on nije mogao
da shvati zato se omrznuta kua odjednom poinje puniti njemu
potpuno nepoznatim svetom, mnogima u neobinoj i egzotinoj odei,
uglavnom bez imena u pariskim okvirima, i to je zbunjujue delovalo
na njegov izmueni duh.
Teko je pominjati, ali to je ipak neophodno, i ta se deavalo sa
neprijateljima naih prijatelja. Stalno nadgledanje, neizvesnost i
sumnjienje, i nemoni bes to ga je Lafajet sluajno liio plena koji je

292

toliko prieljkivao, doveli su grofa od avinjola do duevnog stanja koje

se blago moe nazvati stalnom uzbuenou. On, koji je zloinstvima
promenio sudbine drugih ljudi i bespravno stekao njihov imetak,
pretvarao se u rtvu opsednutu nepravdama koje joj se nanose! Sve
to se deavalo, bilo je na neki nain usmereno protiv njega, a par,
baen na dva kraja sveta njegovim intrigama, izgledao mu je pakosno
srean u poreenju prema njegovom vlastitom poloaju. Dodue,
zlosreni avinjol je nasluivao da njih zaista vezuje neto to on nije
imao, njihova meusobna ljubav, dok on ima samo sve ostalo: mo,
slobodu, udobnost. Vie nije imao veza sa starom baronicom koja je,
uzevi svoj deo zemlje, zazirala od rastue neuraunljivosti grofa od
avinjola. Njega su polako naputali i drugi nazovi-prijatelji, jer vie
nije bio zainteresovan ni da se provodi, niti da troi samo da pomno
prati i belei kretanje svojih omraenih rtava, a to, priznaemo,
nije zanimljivo ak ni najokorelijem ankoliscu. Na njega su, dakle,
promene u kui na uglu Veverijeg prolaza najdublje delovale, i broj
bira na platnom spisku grofovske kue se znatno poveao, dok grof
vie uopte nije znao kako da tumai podatke koje dobija. Tako je u
njemu bes rastao, i obeavao dalje nevolje.
Moe li se, katkad, pisac i ispovediti itateljki i itaocu, sem uobiajenog
traenja potvrde, saveta i saglasnosti? Ako je tako neto takoe
dozvoljeno, neka se sada iznese i ta ispovest. Doli smo, plemeniti
pratioe i izvoru nadahnua, do take u kojoj se talasi pripovesti, koliko
god veliki i burni, polako smiruju, a u daljini se naziru svetla luke.
I premda je srce puno blagosti pri pomisli na kuni mir i razreenje
drame, u uima jo bue odjeci prolih bura, seanje na podvige
junaka i krizne trenutke, oseanje neizvesnosti i prijatna drhtavica
oekivanja iznenaenja. To je onaj trenutak koji bi se eleo zadrati,
u kojem se u dnu srca poeli da se prema svetlostima napreduje neto
sporije, u kojem se, konano, javlja prvi nagovetaj one zebnje koja
prati zavretke, one praznine koja se uvlai kada se od zajednike tajne
rastaje. Pisac bi eleo, naslonjen na ogradu broda, da se jo jednom
vrati u mrak i neizvesnost bure, hteo bi jo jednom iskuenja i patnje,
pre nego to se ogreje na prijatnoj vatri smirenja due. Tako i sada, dok

293

se valjaju poslednji veliki talasi nae pripovesti, i polako napredujemo

prema mirnom konaitu, italac se moli za razumevanje i za izvesno
oklevanje i porast ironinosti: rastanak e poeti, i pisac se naoruava
da bi bio manje ranjiv.
Za vreme ovih novih i neoekivanih promena u kui na uglu Veverijeg
prolaza, gospoica Leonina se vraala u Stari svet, ovoga puta sa mirom
u dui, i mnogo vie posveena spoljnom svetu nego kad je tamo
odlazila. Plovidba je bila podnoljiva, a brod voen ovekom koga e
docniji istoriari nazvati osnivaem amerike mornarice. Gospoica
Dartoa se usrdno posvetila izuavanju ove linosti, a Don Pol Dons joj
je otvorio svoje mnogim bodljama zatieno srce, i dani su, u slobodnim
asovima, prolazili u ispovestima i ljudskim (u Petalinom smislu)
razgovorima. Gospoica Dartoa imala je odlino pamenje, i bila je
naviknuta da vodi beleke. Godinama docnije, njeni zapisi o kapetanu
Donsu posluie jednom amerikom istraivau za osvetljavanje ovog
izuzetnog karaktera, primerno zaboravljanog i za ivota i posle smrti.
Sudbina je htela da se gospoica Dartoa i kapetan ne rastanu zauvek po
zavretku ovog putovanja uostalom, kapetan je esto bio na slubi u
Parizu, ali se ranije kretao u krugovima gde ni za sto godina ne bi sreo
gospoicu Dartoa. Sada, njihovo meusobno razumevanje i naklonost
bili su zauvek zapeaeni onim to je Leonina smatrala sudbinskim
reenjem svog ivota, i kapetan je u njenoj buduoj slici sveta zauzeo
mesto neprikosnovenog blagonaklonog boanstva. Pitanje zato je
nekima dato a nekima ne i dalje se stalno pojavljivalo u razmiljanjima
kapetana Donsa.
Krajem juna, Arijel je pristao u Dijepu, i gospoica Dartoa se iskrcala
onako kako se i ukrcala, u mukom odelu. Stari svet je bio mirisav i zelen,
ali je Leonina odjednom poela primeivati da je sve manje i neznatnije
to se rastinja tie, i da je sve vee i neprijatnije to se zdanja tie. ene
su joj delovale previe nakinureno, mukarci previe izvetaeno, a
slike njenih amerikih roaka, u svoj spontanosti i nesputanoj veselosti,
izgledale su joj mnogo drae i blie. Kaemo li da je gospoica Dartoa
osetila da je vreme za velike promene, biemo sasvim blizu istine.

294

Oblici ludila

Leonina Dartoa, grofica od avinjola, vraala se u Pariz u punu

neizvesnost, ali istovremeno puna nove borbenosti. Bilo je pre svega
vano doi do kue, i uti nove vesti, ako ih ima. Zato je mala grupa
akomino, Matilda, Leoninina slukinja i sama gospoica Dartoa, sa
krajnjom predostronou putovala do Pariza, menjajui stalno koije,
krivudajui koliko god se moglo, i preavi zavrni deo iznajmljenom
barkom uz Senu. Tako je Leonina po prvi put stigla u svoj rodni grad
vodom, jedne tople letnje veeri. Tamnosivi krovovi Tiljerija zlatili su
se na horizontu, a lipe uz reku umele. Umeali su se u gomile etaa
uz obalu, i tek pod zatitom mraka krenuli uskim ulicama Pariza,
prema Veverijem prolazu. U kui su ve bili obaveteni, jer su dva
oveka iz barke poslata sa stvarima odmah tamo. Sporedna vrata za
vrt su se tiho otvorila, i Leonina je sa svojim pratiocima ula u svet u
kojem je odrasla.
Pisac je ve izneo svome itaocu dvoumljenja i ustezanja povodom
dogaaja koji predstavljaju razreenja i olakanja; teko bi uostalom i
bilo opisati sretanje ljudi koji su se toliko meusobno voleli. Dosta dugo
vremena, Leonina nije nita videla, a vrlo malo je i disala, pritisnuta
na velianstveno poprsje tetke Petale. Aristid i deda su dostojanstveno
ekali neko vreme, dok nisu shvatili da je beznadeno pouzdati se u
Petalinu obzirnost, te su svoje mezime s mukom oteli, a strast tetka
Petale se usmerila prema novim licima, odnosno prema Matildi. Bilo je
ve vee, a cela grupa je, govorei u glas, jo uvek sedela u kineskom
paviljonu. Leonina je, dodue teko, uspela da sakupi osnovne
novosti i podatke i sad je sedela utei u mraku, a ostali su nastavljali
ne primeujui njenu odsutnost. Bata je pri meseini izgledala isto
kao i ranije, Anadiomena i Satir su, umetniki uokvireni brljanom,
izlagali bledim odsjajima svoje klasine obline, ribnjak sa lokvanjima
je odbijao svetlost zvezda. Prolo je godinu dana otkako je u ovoj kui

295

otkrila i moda zauvek izgubila svoju prvu i veliku ljubav, i pola godine
otkako je, progonjena, pobegla u drugi svet. Je li se ita izmenilo u
meuvremenu? Bila je jo uvek progonjena, dokazi su se mogli pojaviti
te iste noi ili ujutro, jo uvek je pretilo ono moda zauvek, ali su
postojale dve nove izvesnosti: prva, da je Leon jo uvek iv, i druga,
da bez obzira na ishod, ona zna da moe biti vezana samo za njega.
Prisetila se Lafajeta, po prvi put bez samoprekora i uasavanja nad
sobom, i bez one jeze koja bi je obuzela kad bi pomislila ta bi se desilo
da nije naiao Dons... Gospoica Dartoa je uvek bila nemilosrdno
iskrena prema sebi, i sada je, ne bez iznenaenja, otkrivala neko novo
samopouzdanje i sigurnost. To je mogla biti posledica boravka meu
neto drugaijim i njoj omilelim ljudima u Novom svetu; ali bilo je tu
i onoga pouzdanja koje raa ljubav drugoga i to je bio dragoceni i
nesvesni Lafajetov poklon.
Najzad je deda poterao drutvo na spavanje. Petala je ponovo preuzela
Leoninu, i ona je naslutila da e sad morati da joj ispria sve. Lako je
uzdahnula i pola, ali je tetkino rame bilo tako toplo i sigurno, i toliko
je podsealo na davne veeri kad bi je poluzaspalu ponela iz bate na
spavanje, da se nije mogla opirati. Uostalom, pospanost je bila jedno
od stanja koja tetka nije napadala (san je zdrav).
Sledeeg jutra, grofu od avinjola je javljeno da su uvee u kuu
na uglu Veverijeg prolaza dola dva mukarca i dve ene, ali opis
Matilde i Leoninine slukinje nije nita govorio grofu, i on je bio
sklon da zakljui da je re o nekome iz gomile novih posetilaca. No
prevariemo se ako pomislimo da je Leonina bila van opasnosti:
grofu se, uz gubljenje razlonosti, neslueno razvijala sposobnost
nasluivanja svega to se ticalo njegove nikad zadobijene supruge,
i upravo ova poseta, koja se spolja nije morala niim razlikovati od
mnogobrojnih slinih, svakodnevnih u kui na uglu Veverijeg
prolaza, urezala mu se posebno u pamet.
Narednog dana, ivot u kui dIrfeovih nastavio se uobiajenim
ritmom i sa takoe uobiajenim nepredvienostima: pre svega,

296

jednoglasno je odbijena akominova namera da sebi i svojoj eni

nae neki drugi bivak. Kua je bila dovoljno prostrana, postojale su
jo dve neiskoriene svite na treem spratu, a i razlozi bezbednosti
su govorili u prilog zajednitvu. Petala je bila zadovoljna razumnom
Aristidovom argumentacijom, a Matilda, sem to joj se dopadala
i prema njoj pokazivala vidne simpatije, nije joj jo stigla ispriati
sve. Novi uesnici novog salona su pristizali, pre svih sior Foskolo
sa enom, i pria o vitetvu Leonovom ispriana je neznano koji put,
istim reima; proitano je, takoe ve ko zna koji put, pismo kiraDafni, i to na originalu i zatim u Foskolovom prevodu, jer se svima
naroito sviao zvuk grkog jezika. Tek kada su sve poznate prie
bile ispriane, prelazilo se na sadanjost i njene probleme. Tako
je Leonina saznala da njeni staratelji malo izlaze u grad, jer im je
avinjol pretio na razne naine: neprijatna upozorenja i opomene
stizale su im od razliitih uticajnih osoba, oko poseda dIrfeovih su
dva lokalna plemia podigla besmislene tube, sa oigledno dobro
potplaenim advokatima, Aristidovi kanali su nou zatrpavani a dve
njegove pumpe naene u komadima; u samom Parizu, jedne je noi
podmetnuta vatra u tali, ali ju je sreom primetio deda dIrfe u svojoj
kasnoj etnji. Opasnost se naroito poveala sada, i trebalo je neto
uiniti da se Leonina zatiti od svog neeljenog supruga. Deda dIrfe,
sa svojom vojnikom pameu, smatrao je da prvo treba ponititi taj
brak. To izvesti, bio je ve mnogo tei problem: nisu poznavali dobro
nijedno sveteno lice, nikakvog prijateljskog opata koji bi pristao da
ispita mogunosti raskidanja te besmislene veze. Aristid je smatrao da
ne treba rizikovati poetak razgovora sa nekim, jer bi samo pominjanje
avinjolovog imena moglo uglavnom izazvati ili strah ili elju za
dobrom nadoknadom kod grofa. italac e ovde primetiti kakvo je u
osnovi bilo miljenje vikonta dIrfea o svetenim licima. U trenutku
kad je izgledalo da reenja nema, javio se sior Foskolo, snebivajui se
i izvinjavajui se da i on o popovima ima slino miljenje, ali da se
raskid braka moda ipak moe postii: meu pariskim Grcima koje
on poznaje, ima i jedan star svetenik. On ima puno pravo da raskine
brak izmeu katolika i pravoslavaca, samo to to jednostavno reenje
ukljuuje i... prethodno pokrtavanje. Nekoliko trenutaka vladala je

297

tiina, a onda ju je prekinuo gromoglasan smeh dede dIrfea: njemu

se ideja jako dopala. Uistinu, ni ostali, pa ni sama Leonina nije imala
nita protiv nje. Petala je bila u izvesnoj nedoumici, razmiljajui o
tome da e njena neaka morati da se ponovo prekrtava kad se bude
udavala za viteza od Gijminoa; no kad je bacila pogled na njeno lice,
shvatila je da bi to brzopleto proricanje u njoj izazvalo dalje muke
neizvesnosti Leonove sudbine, i ugrizla se za jezik. Tako je uglavnom
dogovoreno da sior Foskolo ispita dobru volju starog popa.
Otac Irinej nije imao nita protiv toga da svoje poslednje dane ulepa
privoenjem nove due, ali je bio ve poluslep i skoro nepokretan, tako
da se jedino moglo doi kod njega, u skromne sobe iznad radionice
srebra koju je u prizemlju imao njegov roak. Tako je dogovoreno
da gospoica Dartoa, praena svojim buduim kumom, Foskolom, i
dovoljno obezbeena, pod okriljem noi krene da promeni veru da bi
sauvala slobodu; bio je odreen dan, u drugoj nedelji avgusta.
Od dana kad je saznao za veernju posetu, avinjolovo stanje se, bez
ikakvog vidljivog razloga, stalno pogoravalo: nita mu nije govorilo
da je predmet njegovog uenja blie, a on je bio sve nespokojniji. Grof
je stigao do visokog stepena razdraenosti kad su mu ula nasluivala
mnogo vie no to je sam mogao razumeti, i on je kao izgladnela zver
obilazio kuu na uglu Veverijeg prolaza, esto ostajui do duboko u
no u nekoj senci ili u svojim koijama, i pokuavajui da kroz sputene
alone nasluti. ta, ili koga, vie nije odreeno razmiljao. Danju, ak
ga ni vesti o uspenom napredovanju parnica protiv dIrfeovih nisu
smirivale. U retkim trenucima oputanja, sanjao je komarne snove
o poarima koji gutaju njegovu kuu, kuu dIrfeovih, i iz kojih ga
uvek gleda Leonovo lice, sa onim izrazom prezrive sigurnosti koji
je imalo za vreme dvoboja. DIrfeovi o svemu tome nisu mogli nita
znati, i uglavnom su se zato odluili da Leoninu izvedu iz kue na
pokrtavanje. Odreene veeri, velika vrata za koije su se otvorila u
Veverijem prolazu, i avinjol, koji je stajao u senci sa druge strane,
video je da sa glavnih vrata kue u vozilo ulazi vikont Aristid sa jednim
od stalnih posetilaca kue. Nije mogao videti akomina i Leoninu,

298

koji su u koiju uli u vrtu, ali je njegova nova osetljivost dala znak
za oprez. Saekao je da se koija udalji, i zatim pohitao prema svom
landou, koji je ostavio u susednoj ulici. Na prvoj raskrsnici, bio je
iza vikontove koije, ali je njegov koija drao dobro rastojanje. Bilo
je prijatno vee, uz to su se na mnogim mestima odravale zabave,
i nosiljki i koija bilo je dosta, tako da erar nije posebno obraao
panju na skromni lando bez ikakvih oznaka koji se stalno nalazio
u istim ulicama kao i oni. U trenutku kad su se zaustavili, avinjolov
koija se sa svom predostronou zaustavio iza velikih kestenova
na trgu kojim je ulica poinjala, i u mraku je koija bila skoro
nevidljiva. Ne slutei nita, Foskolo i vikont su uli u kuu srebrenara,
a akomino je izaao da proveri je li okolina kue sigurna. avinjol
je dotle ve stigao sasvim blizu koije, i ugledao je nekoga s lea to
je bio akomino kako zamie iza kue. U celoj stvari nije bilo nieg
sumnjivog, ali je avinjola neki impuls terao da zaviri u koiju.
Leonina je sedela u mraku koije, i pokuavala da nazre obrise kue
u kojoj e uiniti neto prema emu je bila uglavnom ravnoduna;
no sada to ipak nije bila, jer se u Parizu, otkako se vratila, ivelo u
slabo prikrivenom strahu za njenu sigurnost. Odjednom je zadrhtala,
premda je vee bilo toplo, i okrenula glavu: na vratima je, udno
izoblieno u tami, bilo lice koje je odmah prepoznala. PrijateljicaMorske-Krave je hladnokrvno i munjevito reagovala, posegnuvi da
namakne zasun na vratima ali slepa strast je bila bra. avinjol je
bez rei i u jednom skoku bio unutra, i sada su sedeli jedno preko
puta drugog, i dalje bez rei. Leonina je napeto oslukivala zvuke
spolja, bojei se da svojom panikom ne dovede u opasnost svoje
prijatelje nije mogla znati da li je avinjol sam; on opet nije smeo
da se oglasi, u strahu da e ga uti Leoninini prijatelji, i ekao je da se
njegove sluge priblie koijama.
Najzad se, u mukloj tiini, zauo njen miran i hladan glas:
Napolje.

299

Da nije nita rekla, ili da je zavritala, avinjol bi i dalje razmiljao

razumno; ali ovo pribrano odbijanje, jo jedan znak prezira, bili su za
njegovu napetost suvie: on se uz nerazumljiv zvuk baci na gospoicu
Dartoa, pokuavajui da je izvue iz kola. Ona se opirala svom
snagom, ali je pobesneli avinjol bio neuporedivo jai; u trenutku kad
ju je on, napola onesveenu, ve vukao prema vratima, na jednim se
vratima pokazao Foskolo, a na drugim akomino. avinjol je pustio
neljudski krik, i to je bio znak da njegove sluge u trku pohrle ka drugoj
koiji. Za samo nekoliko sekundi, mirna ulica je odjekivala od povika,
udaraca i uurbanih koraka u mraku. Foskolo je imao zadovoljstvo
da se prvi doepa grofa, dok je akomino doekivao njegove sluge.
Na uzbunu je dotrao i vikont, koji je ve ekao na srebrenarovim
vratima, i stao da maem u koricama udara avinjolovog koijaa,
koji je s lea napao sior Foskola. Bitka nije dugo trajala; dvojica koji su
imali nesreu da napadnu akomina, nestali su bez traga sa poprita
i iz grofove slube. Sam avinjol, okrvavljena nosa, pocepanog
kaputa i tresui se od neumerenog besa, pokuavao je da se otme
iz poniavajueg poloaja ruke bolno zavrnute na lea, dok je
koija stajao na razumnoj razdaljini, oekujui razvoj dogaaja, i ne
pokuavajui da pomogne svom gospodaru.
Ovo je moja zakonita supruga, itao je avinjol. I nemate pravo
da mi je oduzimate!
Vikont je upravo hteo neto da odgovori, kad se na vratima koije
pojavi Leonina, sa haljinom u stranom neredu. Glas joj je zvuao
vrsto kad je progovorila:
Sad sasluajte mene, avinjole. Istina je da sam vaa supruga, i
svi dobro znamo kakvom sam ucenom to postala. Istina je da sam
vas prevarila i otetila posle udaje, no isto je tako istina da ste i vi na
prevaru poslali nevinog oveka na galije, i da ste svoj bes iskaljivali i
na ljudima koji nisu krivi za moje i vae meusobno obraunavanje.
No mene niko, pa ni vi, ne moe prisiliti na neto to smatram
nedostojnim, a brak na silu smatram takvim. Idite s mirom, avinjol,

300

i vratite se razumu. Smatrajte da me nikad niste oenili, i ako ikako

moete, traite naina da se taj neprirodni brak poniti. To e bar
neto popraviti u ovoj bezumnoj situaciji.
Na vikontov znak, Foskolo pusti grofa, i on teturajui nestade u mraku.
Svi uoe u koije, gde Foskolo objasni da ne bi eleo da srebrenara
izloi daljoj opasnosti iste veeri, sa ime su se svi saglasili, i kola se
vratie kui.
Francuska katolika crkva nije izgubila duu koja joj je uostalom
samo formalno pripadala, a otac Irinej se preselio u raj narednog
dana, i dovoljno brojan hor anela je tome prisustvovao da bi se
primetilo odsustvo jedne due. Time je i ingeniozna sior Foskolova
ideja o razvodu propala, kao to je propao i plan skrivanja Leonine
u Parizu. Niko nije komentarisao noanje dogaaje u kui na uglu
Veverijeg prolaza, svi bojei se da izraze nadu da je grof prihvatio
razuman savet.
A kako je grof prihvatio razuman savet moglo se videti samo nekoliko
sati kasnije, kad je est pripadnika kraljeve milicije dolo da uhapsi
i sprovede u Bastilju posednika bezbonikih i po kralja i njegovu
porodicu uvredljivih i tetnih knjiga, vikonta Aristida dIrfe Sen-Toma.
Muno je i opisivati sramni tok ovih dogaaja; Petala je pokuala
da na svaki nain sprei ulazak u kuu uniformisanim licima, ak i
silom! Vikont je sa svoje strane pruao sliku vrhunskog dostojanstva;
deda je u guvi gurnuo savitljivu ukosnicu u bravu na vratima
vikontove biblioteke, i odloio pretres za dobra dva sata. Leonina
je pokuavala da milim pogledima jo produi ovo vreme, dok je
akomino, uspuzavi se preko njene spavae sobe, izbacivao kroz
prozor biblioteke sve to je izgledalo sumnjivo.
No kraljeva milicija i nije dola da neto nae, to se videlo kad je
biblioteka konano otvorena: nisu se potrudili da ponesu nijednu od
knjiga koje su razbacali po sobi. U meuvremenu, Petala je uspela

301

da spremi zaveljaj najneophodnijih stvari za svoga brata, i vikont je

napustio svoje udobno gnezdo visoko uzdignute glave, praen suzama
i jecajima svojih blinjih. U optoj pometenosti, stiglo je i avinjolovo
pismo za Leoninu, kojim je obavetava da treba da pripremi svoje
stvari do est popodne, kad e se preseliti u dom svoga supruga: grof
je u ucenjivanju postao vie no vet. Foskolo je doao, van sebe od
uzbuenja, da predloi ostatku porodice i akominu sklanjanje kod
drugog grkog prijatelja. Leonina je sa oduevljenjem prihvatila ovaj
predlog, skrivajui sadraj i poreklo pisma koje je dobila. Dogovoreno
je da se prvo prebace Petala i deda, koga su jedva nali jer je pisao
neko pismo, a da na kraju krene i gospoica Dartoa.
Oko pet sati sedela je Leonina u pustoj kui, poto je naloila eraru
da po nju doe posle pola sedam. Bila je sasvim sabrana, svesna
onoga to ini: sior Foskolova ideja joj je dobro dola, jer je znala
da njeno sadanje rtvovanje niko ne bi prihvatio. Svi su bili kolikotoliko sigurni, a na njoj je sada bilo da se konano pokori i spase
svog ujaka. Okrenula se po ujakovom salonu i prela pogledom po
stvarima koje je toliko volela. Koraci su joj odjekivali u praznini, a
veliki sveanj kljueva muklo zveao u njenoj ruci: posluga je ili
krenula sa Petalom, ili se razila svojim blinjima. Kua na uglu
Veverijeg ugla bila je konano rasturena. Ve joj se inilo da uje
na ulici klopotanje kola i htela je da zatvori vrata za sobom, kad joj
je u oi pao presavijen list hartije na stolu. Otvorila ga je: u njemu je
bilo drugo, zapeaeno pismo, a na listu je bilo ispisano, odlunim i
krupnim dedinim rukopisom:
Drago dete,
znam ta ti je na umu; to jo uvek moe da uradi i malo docnije.
Za sada me posluaj bez oklevanja: neka te erar odveze na mesto
koje sam naznaio, a ti pismo predaj osobi koju e prepoznati, i neka
nam svi bogovi pomognu.
Voli te tvoj deda.

302

Pokajanje

Sve se to dogodilo takvom brzinom da je Leonina, tek smestivi se

u koiju i davi eraru adresu gde treba da ostavi nju, pa da zatim
ostatak stvari prenese u novo prebivalite Petali, poela da razmilja
o proteklim dogaajima. Bilo je dovoljno samo nekoliko sati pa da
njihova skromna i srena zajednica bude unitena, a njeni lanovi
beznadeno rasterani. Pokuavala je da ne popusti potpunoj panici
kad bi pomislila na ujaka, ali, kada se i protiv svoje volje setila uasa
Bastilje koje je videla dok su pokuavali da oslobode Leona, vie
nije mogla da se uzdri, i bacila se na sedite u razdiruim jecajima.
Konano su se zaklopila mrana vrata iza nje, i vie nije bilo nikakvog
izlaza niotkuda. Bio je zavren kratki period nadanja i hrabrosti, i
trebalo je jo poslednje mrve snage i sabranosti utroiti za konanu
predaju oveku koga vie nije ni mogla da zamisli kao ljudsko bie,
ve samo kao duboki, nemi uas. Njena predaja e osloboditi ujaka,
a zatim... Uspravila se na seditu, samrtniki bleda i stisnutih usana.
Zatim e okonati svoj ivot na to dostojniji nain. Pa poto je
odluka donesena, bistri um gospoice Dartoa je ponovo proradio. U
rukama je drala dedino pismo. U dedino razmiljanje imala je puno
poverenje. No kad je shvatila koja je adresa ispisana ispod peata, i
kamo je sada erar vozi, zadrhtala je od iznenadne jeze. Na pismu
je pisalo:
Baronici Ameliji Dartoa, otel Dartoa, na putu za Otej
Setila se kue u koju je u oajanju otila da preklinje za milost, pre
godinu dana, i iz koje je izala poluslepa od suza, dok su joj u uima jo
zvuali hladni saveti njene babe o braku iz dunosti, o znaaju zemlje
i titule, o asti porodice. Kakvu li to zamisao deda ima? Uostalom, i
sam je izrazio svoju duboku bojazan u ovo preduzee. No Leonina ni
za ta na svetu ne bi prenebregla jedan savet svoga dede, posebno ne

303

u sadanjem beznau. Stoga je pokuala da sabere sve ostatke svojih

snaga, i da se iznova suoi sa svojom bezoseajnom babom.
I do sada je naa itateljka ili italac imala/imao priliku da se upozna
sa nekim pismima naih junaka, ak i sa nekima koja u trenutku
prenoenja vie nisu postojala. italac je uvek bio u poloaju da
iz najblie perspektive prati dogaaje, i da na njih, u dogovoru sa
piscem, i utie. Pri tome, pisma su ona osetljiva lektira gde se najbolje
i u sasvim posebnoj svetlosti vide karakteri koji su itateljki dragi,
i neki vidovi prie koji u glavnoj stazi dogaaja izgledaju manje
vani. Ovo pismo, meutim, imalo je sasvim drugaiji znaaj, koji
e otroumni italac namah shvatiti. Pismo koje je deda dIrfe uputio
baronici Dartoa, glasilo je:
Vikont dIrfe Sen-Toma upuuje izraze dubokog potovanja baronici
Ameliji Dartoa
pisano u Parizu, 17. avgusta 1780, popodne
Piem Vam, draga Amelija, iz vremena koje nije sadanje, iz vremena
kada je va ivot, kao i moj, znaio ono to sad znai ivot Vae i
moje unuke, koja pred Vama stoji sa svojim ljupkim licem, osenenim
duama Vaeg sina i moje keri, i koja, ako se ne varam, skuplja
svoju neunitivu hrabrost dok Vi itate ove redove. Danas je moj sin, o
kome mogu rei svata, sem da je nepoten i glup, bez ikakvog razloga
odveden u Bastilju, da bi se dete koje je pred Vama prisililo na ivot
sa krvolokom svoje ljubavi i svoje porodice. No tu priu isuvie dobro
znate. Nije mi namera niti da molim za milost, niti da izazivam
saaljenje: i moj sin i ja, i moja druga ki, i ovek koga smo svi u
dui namenili Leonini, u stanju smo da podnesemo i to i mnogo vie.
Za ovo dete, meutim, vie nisam siguran. Ne bojim se toga da ne
bi mogla izdrati zajedniki ivot sa osobom o kojoj je re: bojim
se da e se ona, nasledivi sa obe strane samosvest i ponos, radije
podvrgnuti unitenju no ponienju. Time se svaki trag Vae i moje
loze gubi zauvek. Moje su me poodmakle godine nauile da sa mirom
i reenou prihvatam odluke sudbine. No iz vremena moga ivota,

304

draga Amelija, ostala mi je u pamenju jedna slika, koja je tu reenost

u stanju da uzburka: jednog leta, u doba poetka Regentstva, bila je u
Versaju veernja vrtna zabava. Vi ete se setiti ko ju je davao, i zato
prilika je bila vie no galantna, a opte raspoloenje osloboeno, posle
pobonih godina pred smrt velikog kralja. To je bila moja prva pariska
zabava posle vojne slube. Pored malog jezera, osvetljenog fotoforama
i odbleskom vode, stajala je jedna mlada ena iji lik nikad nisam
zaboravio: vitka i uspravna, drsko isturene brade, duguljastih zelenih
oiju koje su s prezirom pratile svet, sa plavim uvojcima zategnutim
u mali injon, odevena u svetlu svilu izvezenu ruama. Pribliio sam
joj se, i zapoeli smo razgovor, dvosmislen i veseo kakva je bila prilika
i nae godine. No je bila dugaka i topla, a mlada ena zanosna i
opijajua kao najbolje vino, i u svojoj drskosti sam se usudio da od
nje ukradem nekoliko poljubaca. Narednog jutra sam saznao da sam
te nevine Erote delio sa mladom suprugom barona Dartoa koji je tu
no, kako se govorilo, posvetio temeljnijim zabavama. Da se smrtno
zaljubim, kako se to ini samo u dvadesetim, spreio me je poziv iz
Lila, gde sam naredne dve godine planirao utvrenja. Mnogo godina
docnije video sam ponovo ime barona Dartoa, na branom ugovoru
njegovog sina i moje keri. Seam se Vae odbojnosti, Amelija, i prema
tome braku, i prema njegovom plodu, i ve se godinama ne mogu
oteti nelagodnom oseanju da je to moja krivica. Oprostite mi sada
moju drskost, Amelija, ako moete; jedino opravdanje koje sam imao
i tada, i sada kad se setim Vaeg neuporedivog stasa i draesti, jeste
da nisam odoleo Vaoj privlanosti. Moja unuka, koju Vam aljem u
gestu krajnjeg oajanja, zgreila je u svom ivotu ne vie nego mi za
vreme vrtne zabave. Poveravim je Vaem rasuivanju.
Ne zaboravljajui Vas, Florijan
U salonu esnaeste baronice Dartoa bila je sa razlogom zapaljena
vatra u kaminu: kua je bila utonula u gustu umu kestenova,
zasenena po ceo dan, i primerno hladna. Utisak su iznutra
pojaavale teke draperije na prozorima, nametaj jo iz doba Luja
XIII, i tapiserije ugaenih boja po zidovima, sa scenama iz lova,

305

odajui, ako ne savren ukus, a ono svakako starost kuanstva

baronske porodice. Sklupana u visokoj fotelji kraj vatre, Leonina je
oekivala pojavu svoje babe, tresui se i od sveine i od pritajenog
straha. Bila je preputena na milost i nemilost osobi koja joj ranije
nije bila naklonjena, i potpuno sama. erara je poslala svojima, kod
grkih prijatelja, i sa uveravanjem da e se brzo javiti. Nadala se da
e deda tamo uspeti da smiri duhove, odnosno Petalu. Na dugakom
stolu prema prozoru lealo je dedino pismo sa svojom tajanstvenom
sadrinom, i oekivalo pojavu baronice i neizvesno razreenje.
Prolo je vie od pola sata pre nego to se baronica pojavila, vidno
oslabila od prole godine, i oslanjajui se na ruku svog sluge. Na
njenom su nepokretnom licu jo uvek bile prodorne i ive zelene oi,
i trudila se da hoda uspravno. Polako je sela u svoj naslonja i bez
rei uzela u ruke pismo koje joj je Leonina uz naklon uruila. Sluga
je morao da slomi peat, jer su njene ruke bile slabe, ali je zato itala
bez naoara. Proitavi prve redove, bacila je ispitivaki pogled na
osamnaestu baronicu Dartoa, koja je jo uvek stajala ispred nje. Bila
je umorna i ubledela, ali je na njenom licu jo uvek bio onaj prkosni
i odluni izraz koji je zadobila razmiljanjima u koiji. esnaesta
baronica Dartoa za trenutak prekinu itanje, i jo vie se uspravi
u svome naslonjau. Ne moemo rei da se miljenje baroniino
bitno promenilo od prole godine: no bilo je izvesno, i njoj samoj
jasno, da je vest o smrti grofice od avinjola u kunom poaru za
nju bio straan udar, i da je to doivela kao sopstvenu krivicu. Kad
se nekoliko nedelja docnije otkrilo da je re o prevari, stara ena nije
mogla da se ne zadivi snazi volje svoje unuke, i njena predstava o
slabanoj romantinoj osobi, nalik na njenu nenu majku, morala je
da se bitno promeni. Znala je od avinjola da je pobegla u Novi svet,
i pitala se u sebi ta ju je ovamo vratilo. U tome trenutku, Leonina
je podigla oi i srela se sa otrim pogledom svoje babe; ovoga puta,
bio je red na esnaestu baronicu da spusti pogled i nastavi itanje.
Na njenom licu Leonina nije mogla da vidi nikakve promene; niti je
mogla da nasluti dedinu poruku. Kad se itanje zavrilo, baronica je
zatraila pribor za pisanje i pokazala Leonini da e joj diktirati. Pismo
koje je gospoica Dartoa napisala po diktatu svoje babe, glasilo je:

306

Vikontu dIrfeu, baronica Dartoa

Otej, uvee
Moja e unuka ostati pod mojom zatitom dok to bude potrebno. Za
ostalo e se pobrinuti moji advokati.
Amelija
Bilo je to suvie za Leoninu, spremnu na poslednje i oajnike postupke, i ona, zavrivi poslednje rei, zaroni glavu u ruke i zarida,
dajui oduka svojoj napetosti. Nije primetila da je stara ena s
mukom ustala i prila stolu, sve dok nije osetila njenu ruku kako joj
se oprezno sputa na kosu.
Spavae u levom krilu, na spratu, bilo je sve to je od svojih oseaja
uspela da iskae esnaesta baronica Dartoa.
Iste veeri, deda dIrfe je dobio pismo, i kada je ostao sam, u skromnoj
sobi kod Foskolovih prijatelja, njegovim je licem preleteo, najblae
reeno, jedan dvosmislen osmeh. Nedelju dana docnije, vikont Aristid
je puten iz Bastilje, i porodica se vratila u kuu na uglu Veverijeg
prolaza, koja je pruala alosno svedoanstvo o avinjolovom besu
kada je one veeri otkrio da mu je Leonina ponovo pobegla. Njega
samog su ekala jo vea iznenaenja, a kao prvo, poziv od baronice
Dartoa na razgovor o njegovoj supruzi a njenoj unuci.
U babinoj kui, vreme je imalo neku novu dimenziju za Leoninu.
inilo joj se da je ovde provela mnogo vie vremena no jedva nedelju
dana: ivot u kui se odvijao po strogo utvrenom rasporedu obroci,
etnja, molitva, i koliko god je to bilo suprotno Leonininim navikama,
morala je sebi da prizna da joj je takav red doneo nesvesno smirenje.
Sa starom enom je malo razgovarala uostalom obe su bile isuvie
ponosne da bi stavile na raspravu svoja suprotna ubeenja ili se
ponizile do neiskrenog saglaavanja. Blagi dah neizreenog potovanja
i priznavanja razlika vladao je izmeu njih, a na licu esnaeste baronice

307

ocrtavao se mir svesti o prolaznosti, koji esto ume da obasja poslednje

dane starosti i oplemeni ih u neskladu sa ranijim ivotom.
Grof od avinjola je pravilno zakljuio da je njegova avolska supruga
uspela da stekne milost svoje babe, i nije sumnjao da e je kod nje
i videti. Koliko je to delovalo na njegovo duevno stanje, teko je i
zamisliti; njegov je ivot sada imao samo jedan smisao i cilj imati
Leoninu i osvetiti se njoj i svim ostalima. Jo iz daljine, dok je krenuo
preko travnjaka ka mestu na kojem je sedela baronica u svom
naslonjau, grejui se na popodnevnom suncu, Leonina je naslutila
na njegovom licu promene koje nije primetila u mraku koije: grof od
avinjola je za ovo vreme izgubio svaki trag uglaenosti i blaziranosti,
i na njegovom licu je zauvek prevladala surovost. Oi, koje su ranije
odavale izvesnu prazninu oveka kome je sve dato, sada su bile pune
ivotinjske vatre i neukroenih poriva. Leoninin prvi nesvesni pokret
bio je da ustane i umakne se, ali ju je baronica zaustavila jednim
pokretom ruke; i kad se grof pribliio, ona je drhtei sedela na klupi,
ne usuujui se da odmah susretne zakrvavljeni avinjolov pogled.
elela bih da budemo naisto, grofe, poela je baronica slabim, ali
odlunim glasom, da je uinjena stvar koju nikako, ni sada ni ranije,
ne mogu da odobrim. Vi moete imati razne probleme sa svojom
suprugom, i znate da ste u pogledu stava o supruanskoj pokornosti
uvek imali moju saglasnost. Ja, meutim, nikad neu dozvoliti da
vae brane razmirice budu motiv za slanje mojih roaka u zatvor.
U pitanju je ast moga imena, i koliko god se ja ne slagala sa ljudima
kao to su dIrfeovi, oni su krvnim vezama povezani sa mojom
kuom. Da su sami poremetili red i zakon, sama bih ih se i odrekla.
Ovako, nemam druge nego da se stavim na njihovu stranu. A vi, ako
ve godinu dana ne uspevate da uverite moju unuku da ispuni svoje
brane obaveze, morate se pomiriti sa tim da svako razuman sumnja
u vae sposobnosti i mo da rukovodite porodinom zajednicom.
Videi svoju unuku u stanju krajnjeg oajanja, izazvanog vaim
bezuspenim proganjanjem, i vas kako inite stvari nedostojne jednog
plemia i njenog supruga, pokrenula sam proces razvoda vaeg braka.

308

Predlaem vam da se s tim saglasite i olakate postupak. Sva teta

koja vam je naneta, raunajui poar i ostale neplanirane trokove,
bie vam nadoknaena: o tome imam i saglasnost dIrfeovih.
Na licu grofa od avinjola ocrtavao se polako jedan poluludaki i
polupakosni osmeh. Jedina nada koju je jo imao, nestajala je kao
para u reima stare ene. Malo mu je trebalo da skoi i dokraji je, ali
ga je spreavalo prisustvo njenih slugu. Pri tome je na Leonininom
licu po prvi put video nesumnjiv izraz straha, i to ga je ohrabrilo i
uvrstilo.
Za to nikad neete dobiti moju saglasnost, rekao je polako i
razgovetno. A vi, grofice od avinjola, zapamtite da u vas pratiti do
smrti, i da neete nikad pripadati drugom.
Gospoica Dartoa ustade teturajui se i, ne nalazei drugi oslonac,
nasloni se na lea babine naslonjae. Pred oima su joj igrali nejasni
obrisi travnjaka, drvea i grofa, kad je ula ledeni glas svoje babe:
Kletva na kletvu, avinjole! Umrite uskoro i nedostojno, i neka vam
se rod zatre!
Dejstvo ovih rei bilo je toliko strano, da je Leonina pokrila oi
rukama, a avinjol glasno jeknuo, sa mnogo vie bola nego kad ga
je Foskolo tukao. Osetio je skoro telesno dejstvo ovog proklinjanja,
i inilo mu se da pada u ponor bez dna. Istovremeno, Leonina je
imala oseaj vrtoglavice kao da je na ivici tog ponora. Baronica
Dartoa nije bez razloga provodila svoje poslednje dane u molitvi
bila je i te kako svesna svoje strane moi, kao i toga da ju je
nekoliko puta greno upotrebila; ovoga puta, meutim, osetila ju
je kao iskupljenje.
Vie nije imalo nikakvog smisla razgovarati: grof se kao u bunilu
oteturao niz travnjak, a Leonina, jo drhtei, privila se uz baronicu
koja je polako hvatala normalan dah. Ve je dosta dugo vladao muk
kad je ona progovorila, sad svojim uobiajenim glasom:

309

 On e ti jo neko vreme dosaivati, ali budi sigurna da emo

uspeti da izvojujemo razvod. Ako ja tada ne budem iva, imae sva
potrebna sredstva i moje advokate.
Leonina se malo stresla, od scene i od veernje sveine, i rekla:
Hajdemo unutra. Prehladiete se. I pruivi joj svoju ruku, povela
staru enu u kuu. Bile su blizu ulaza kad se baronica zaustavila, i
pogledala je pravo u oi svojim reskim pogledom:
Sve to od tebe traim, dete, jeste da bude sa mnom kad budem
umirala.
I traei odgovor na licu svoje unuke, zadovoljno se osmehnula. Bilo
joj je oproteno.
Baronica Dartoa je tano predviala: ivela je jo samo do kraja tog
leta, i umrla je kako je to poelela, na rukama svoje unuke. Razvod
grofa i grofice od avinjola bio je jo daleko od ostvarenja, ali je proces
koji je stara baronica zapoela bio u toku. U znak oprotaja, Leonina
je zadobila svoja nasledna prava, i to je u velikoj meri olakavalo
poslove sa advokatima, crkvenim strunjacima i drugim autoritetima
neophodnim da se konano odvoji od avinjola. Vesti od viteza od
Gijminoa jo nije bilo, u kui na uglu Veverijeg prolaza obavljale su
se velike prepravke i obnavljanje, uz strasno zalaganje tetka Petale
i neskriveno neslaganje Aristidovo, a Matilda i Mirto su odnedavno
poele nositi haljine neobinog kroja.

310

Carigradske vedute

Ni zloudni vetrovi Propontide, ni muke sa pilotiranjem kroz

Helesepontske tesnace nisu vie mogli Abdulah-beja da odvrate
od stalnog dobrog raspoloenja koje se, sa svakim vorom prema
Carigradu, poveavalo. Opisao je u detalje Leonu pogodnosti svoje
kue, broj i vetine slugu, i iznad svega navike i narav svoga sina;
imao ih je, dodue, vie, ali mladi Murat bio je sin Grkinje koju je
godinama dobro podnosio, a ona mu bila i lojalna. Uz to, Abdulahbej je bio gradsko, carigradsko dete, i sa prezirom je gledao na one
koji su iz najudaljenijih krajeva imperije dolazili da stiu karijeru.
Znao je grad u prste, i unapred se naslaivao kako e, preobuen,
voditi Leona po neobinim mestima. Opisi planova su se meali sa
molbama da vitez, kada stignu, bude neko vreme njegov gost, i Leon
je skoro bio na granici pristajanja, premda je udeo da to pre svojim
bliskima da znaka od sebe. U tim raspoloenjima i razgovorima stigli
su krajem aprila do svetog grada, koji je bio prestonica razliitim
carstvima, i pred zadivljenim oima viteza od Gijminoa, pruao se,
koliko je pogled dosezao, velianstven gradski sklop iz kojeg su se
izvijali minareti, kubeta, tvrave, ostaci zidina, i ispred svega uma
jarbola. Sunce je zalazilo, i poslednjim zracima obasjavalo nebo,
zgrade i more, po kome su, kao tamne brazde, sekle put stotine malih
amaca, prodajui triarije; mnogi su ve opkoljavali velianstveni
ratni brod sa kojeg su frule i talambasi oznaavali pristajanje. Manevri
pristajanja su izvedeni, i brod se smirio, pruajui Leonu priliku da
izbliza razgleda luku u kojoj e se uskoro iskrcati. Sve je izgledalo
slino pirejskom pristanitu, ali neuporedivo vee, arenije i bunije.
Nadvikivali su se torbari i trgovci, irio se jak miris ribe sa lukom to
se prila na malim mangalima na samoj ulici, iz okolnih taverni je
dopirao zvuk prodorne i ritmine muzike, bilo je i ulinih igraa,
nekih koji su vodili majmune; Leonovu panju privlaila je posebno
grupa slikovito ali podjednako odevena, neka vrsta vojnika u kratkim,

311

iznad kolena akirama, sa bosim nogama, ali zato svi okieni sa po

nekoliko pitolja i noeva oko pasa, i sa neobino visokim turbanima
na glavi, zapleteno vezanim. Ovi su vojnici, ako su to bili, sedeli u
krugu na zemlji ispred jedne od taverni, i puili nargile. Jedan od
njih je, odloivi oruje, izvodio neku melodiju na leuti sa dugakom
drkom, to se od opte buke nije moglo dobro uti: ostali, u nekoj vrsti
zanesenosti, pratili su pucketanjem prstiju ritam, a jedan od njih je ve
bio u krugu, pratei muziku pokretima koji su najvie liili na duboko
pijanstvo. No, kako je radoznali Leon primetio, nijednim pokretom
igra nije okrznuo nekog od svojih sedeih drugova, niti je izgubio
ravnoteu. ena u luci gotovo i nije bilo, sem nekoliko nemuslimanki
otkrivena lica i izazovne odee, koja je dovoljno pokazivala ivotni
poziv. Sa zaprepaenjem je vitez utvrdio, kad su se neke od njih
pribliile brodu, da je re zapravo o mladim mukarcima, koji su se
kod prve taverne uhvatili u neku vrstu kola, kao da su igraka trupa.
Njihova igra, praena burnim izrazima oduevljenja publike koja je
poela da iz taverne izlazi na ulicu, bila je uskoro vie pantomima
nego igranje, no Leon nije uspevao da nasluti bilo kakav sadraj.
Uskoro je cela arena gomila nestala u unutranjosti taverne, a u
sumraku su po luci jo lutali prodavci, sa pomorandama, ribama
i koljkama, i neki sa posudama na leima, iz kojih su prolaznicima
sluili nekakvo pie. Prole su i pokretne tezge sa mesom, ovek koji
je na sebi nosio najmanje dvadeset raznih kaveza sa pticama, i sijaset
ivopisno odevenih ljudi, kojima Leon nije uspevao da odredi poreklo.
Morao je za sve ovo traiti potanka objanjenja svog gospodara i
prijatelja, i postepeno se ideja o kraem boravku u Carigradu poela
uvrivati u njegovoj glavi. No ba kad je vitez od Gijminoa sa setnom
panjom posmatrao kako poslednji blesak dana odumire, i kako se na
velianstvenom gradskom horizontu pale svetiljke svih vrsta, a Zlatni
rog ve blista od hiljada fenjera na amcima i brodovima, desilo se
neto to se nikako nije uklapalo u predvieni razvoj dogaaja: veliki
brod se odjednom zaljuljao, kao da se pokree sa doka, i uistinu, za
nekoliko trenutaka postalo je jasno da je to smisao manevra. Ve pola
sata docnije, brod je beumno klizio sredinom Zlatnog roga, i kada
je naao dosta udaljeno mesto u zalivu, uo se zvuk sidra koje se

312

sputa. Ovo sve mora da je radio mali broj bejovih mornara, jer se na
palubi primeivalo malo ljudi, i nikakve uobiajene glasne naredbe
nisu pratile ovo neobino kretanje. eljan da sazna uzroke promene,
vitez je pourio Abdulah-beju u kajitu, i sa neprijatnim iznenaenjem
zakljuio da je ovaj odjednom pao u jedno od svojih najcrnjih
raspoloenja: sedeo je zavaljen u jastuke, sa nargilama, zakrvavljena
i prazna pogleda. Kad je vitez uao, preko njegovog uskog, bledog lica
je preao gr, i Leon bi se zakleo da je jedva zadrao suze. I uistinu,
bej mu se obrati, drhtavim i promenjenim glasom:
Primetio si da smo na sidritu.
Zato? upita Leon, bez mnogo okolienja.
Zbog mene, ree bej tiho.
Ti si morao narediti, ree Leon, pokuavajui da se naali.
Bez rei, Abdulah-bej izvadi iz nabora jastuka pored sebe jedan ovei
komad pergamenta, ispisan turskim slovima, i sa pojedinim redovima
pojaanim zelenim mastilom.
Ovo to vidi, ree on sa naporom, jeste naredba zapovednika
pristanita da mi se ne odobri iskrcavanje dok se ne utvrdi istinitost
optube da sam izdajnik i klevetnik njegove svetlosti, sultana.
Pobogu, promrmlja Leon. Ko je to smislio?
Jedan admiral, ree Abdulah-bej. Nisam ni slutio koliko su moni
moji neprijatelji.
Koje su tvoje mogunosti da se odbrani optube? upita pravnik iz
Pariza.
Abdulah-bej se i protiv volje nasmei.

313

 Dragi moj nevernie, to zavisi od slane vode koliko i od mene.

Ukoliko moji prijatelji, ako ikoga jo imam, naravno budu vetiji,
biu osloboen sumnje, i verovatno drugaije oinut nemilou; ali
ukoliko to budu moji neprijatelji, stii e mi svileni konopac, utiva
mogunost i privilegija da sam okonam svoj ivot. U oekivanju
ogledanja u bliskosti sultanu kretanje mi je zabranjeno, kao i svakome
sa moga broda, kako ne bih pobegao ili dostavio neki kljuni podatak
svojim pristalicama. Zabranjeno mi je da aljem bilo kakva pisma,
sem posle itanja lukog pisara, koji e odrediti da li poruka moe da
ode uz to, samo svome sinu i ocu. U meuvremenu, moda e se i
na brodu, novcem, ucenom ili obeanjima osloboenja, nai neko ko
e me, u pravednom besu to vream sultana, ubiti na spavanju. No
u to jo uvek sumnjam.
Leon je utao, oborene glave.
Mislio sam, u ovih nekoliko sati, najvie o tebi, ree Abdulah-bej
mekim glasom. Kud se denue nai lepi planovi, moje nuenje
gostoprimstva! I to je mnogo vanije, ta da uradimo za tvoj odlazak!
Hteo bih da odmah zna, ree Leon tonom koji je liio na pretei,
da mi ne pada na pamet nikakvo reenje koje bi tebe dovelo u
nezgodan poloaj. Spasavaemo se obojica, zajedno.
Abdulah-bej potonu dublje u jastuke, kao i uvek kad je eleo da sakrije
lice, ali je njegov glas drhtao od uzbuenja kad je ponovo progovorio:
Uvek sam se divio tvojoj vrsti ludila, pravnie, najvie zato to je
uopte nisam razumevao. Sada sam u tom uverenju jo vri. Tvoje
je ludilo nemerljivo.
Hajde da mi odgovori na nekoliko pitanja: da li sam spomenut u
tome kaligrafskom spomeniku? I nemoj pokuavati da me slae, jer
ja to tebi nikad nisam inio.

314

 Jesi, ree nevoljno Abdulah-bej.

Kao izvor sumnje da si ti izdajnik Islama?
Tako je, ree bej.
To dalje znai, ako jo imam neto mozga, da e se moje kretanje
pratiti jo pomnije nego tvoje, i da e moj pokuaj bekstva biti praznik za
tvoje neprijatelje, bilo kao dokaz sam za sebe, bilo kao mogunost da me
uhvate i od mene zatrae priznanje. Kakvi su istrani metodi kod vas?
Abdulah-bej pree rukom preko ela:
Sanjao bi svileni konopac.
Ako ja dobro zakljuujem, vojskovoo, i za mene i za tebe je jedini
izlaz da se za sada ne rastajemo, i da se ne pokuava nita to bi tebe
privelo konopcu a mene turskim istraiteljima. Jesam li u pravu?
Tako mi Proroka, jesi. No ja bih ipak voleo da te skinem sa svoje
savesti: za neispunjeno obeanje u sigurno otii u pakao.
Bejovo lice je odavalo tako iskreno ubeenje, da se Leon nasmei:
Uostalom, vreme e nam uskoro ponuditi nova reenja, a ja za tvoje
gostoprimstvo nisam imao nikakve primedbe ni ovde na brodu.
Bej ga pogleda sa izrazom nenosti i zabrinutosti, a onda odjednom
senka pade na njegovo lice. On ga pokri rukama i gotovo zajeca:
Moj sin!
Ostavi se enskog cviljenja, ree Leon otro, uveren da e takvo
obraanje dejstvovati na strogu bejovu duu. Tvoj sin e se oprobati
u dostojanstvu i razumnosti, i pokazati ti koliko na njega da rauna.

315

Bej uzdahnu, i skloni ruke s lica.

Ja znam da u dobiti poruke, pravnie. Ali treba ih saekati... a dotle
mi oprosti na slabosti.
Do duboko u no, bej je prevodio Leonu sadrinu surovog dokumenta.
Tumaenja, na alost, nisu mogla biti raznolika. Trebalo je biti na
najveem oprezu, i ekati.
Tako je vitez od Gijminoa bio osuen da Carigrad gleda sa pristojne
udaljenosti, i iz dana u dan to prinudno razgledanje je prualo sve
raznolikije fenomene; itavog svog ivota e se Leon seati promena
svetlosti, razliitih zvukova u razliito doba dana, mrekanje mora kod
Prinevskih ostrva, guve u Zlatnom rogu, udesnih metamorfoza
naizgled nepromenljivog vidika. Zaemo li jo dublje sa itaocem u
Leonovu svest, otkriemo da je godinama, kad bi mu san bio miran,
sanjao istu vedutu Carigrada, sa fantastinim promenama koje san
donosi, ali i sa slikama istovetnim sa seanjima koja su mu opsedala
duu.
Samo nedelju dana docnije, bej je dobio prvo pismo svoga sina, i
jedva je uzdravao radost: ne samo da je mladi pokazivao visoku
otroumnost, ve je ak neznatnim obeleavanjem u rukopisu
uspeo da prevari pisara, i da svog oca obavesti o toku pregovaranja (i
udvaranja) na dvoru. Bilo je jasno da je njegovim neprijateljima Leon
glavni oslonac u izmiljanju izdaje, i u toj situaciji je povezivanje sa
francuskim izaslanicima pri Porti moglo zaista da bude kobno po
obojicu. No vitez od Gijminoa, kad su stigle prve dvosmislene vesti,
nije mogao pretpostaviti kojom vanvremenskom brzinom idu poslovi
u turskoj administraciji, i da mu je neko rekao da e tako usidreni
ekati prolee i skoro celo leto, on bi mu se nasmejao u brk. Kako je
vreme odmicalo, Leon je polako sticao korisnu levantinsku osobinu
da o vremenu sve manje razmilja, i poto mu nije bilo moguno
da se pismom javi nekome iz svoga sveta, odluio je da ovaj zatvor
to bolje iskoristi. Na brodu su imali svega, snabdevanje je jo

316

pratilo bejov poloaj, i Leonova se skromna kabina u potpalublju

poela puniti ispisanim listovima hartije, crteima, planovima
i proraunima. Abdulah-bej je zduno uestvovao u Leonovim
duhovnim vebama, ali je sve ee podlegao sasvim razumljivoj
melanholiji, koja se uz nargile pretvarala u nerazumljivu apatiju. Ono
to ga je najvie pogaalo, bilo je da ne moe da vidi svog sina, to
su njegovi neprijatelji oigledno koristili sa vrhunskim sadizmom.
No pisma koja je od mladia dobijao svedoila su mu ne samo o
njegovoj razboritosti i privrenosti ocu, nego o neemu to je beju
bilo najvanije: da je mladi iv.
Proao je maj, juni, juli... Naslage koljki su se uhvatile na bokovima
bejovog broda, ali on nije smeo da ih isti to je bio samo jedan od
detalja smiljenog poniavanja koje je na njemu sprovoeno. Sve
to se spolja deavalo bilo je namenjeno optem obavetavanju da
je bej u nemilosti, a tome je sluilo i beskonano otegnuto vreme.
Bej je inio sve to je bilo u njegovoj moi da svoje ljude zaposli
na drugi nain, i u tome kao da je imao uspeha: uostalom, njegova
popularnost nije mogla da se kod obinih mornara smanji nemilou
udaljenog vladara, ve je, naprotiv, mogla da se povea, kad se ima
na umu da je mornarska bratija uvek u miljenjima bila samostalnija
od ostalih, koji su sluili na kopnu: to pravilo nije mimoilazilo ni
turske mornare. Srena okolnost je bila i ta to je bej za sebe uvek
birao samo najbolje, i to je sastav bio daleko od sluajnosti nijedan
oficir mu nije bio postavljen po neijem uticaju, i bej je jo uvek imao
posadu za sobom.
to se viteza od Gijminoa tie, njegova pomirenost sa sudbinom je
dobijala nove vrednosti, a njegov izgled, poboljan dobrom hranom,
udobnou i svakodnevnim radom i vebanjima, bio je neuporedivo
ugledniji nego kad smo ga upoznali, na poetku ove pripovesti.
Rukopisi, koliko god da je njima i sobom bio veito nezadovoljan,
uporno su rasli, ali su isto tako rasle i misli upuene onima koje je
voleo. Preko njegovog plemenitog lica sve se vie prevlaila senka
sete, koja je u bliskosti a istovremeno nemilosrdnoj udaljenosti vedute

317

Carigrada nala svoj pravi izraz, i vitez se svakog dana mogao videti
kako sa raznih mesta po nekoliko asova netremice posmatra prizor
koji mu se otvara, i kako pravi skice iji je najvei broj imao sudbinu
da bude u komadiima baen u talase Zlatnoga roga.
Bio je ve avgust, i vladale su nesnosne vruine, koje su vazduh zaliva
ispunjavale tekim mirisima uarenog grada, kad je Abdulah-bej
pozvao Leona u svoju kajitu da mu objavi promenu stanja. Sultanovo
raspoloenje se popravilo prema bejovim pristalicama, sa isto toliko
malo logike sa koliko se i pokvarilo. Da bi se tim menama pridodalo i
neto ubedljivosti, bej je imao da bude u nemilosti, i dobio je naredbu
da isplovi prema Crnom moru, prema popritu rata sa Rusima.
Abdulah-bej je izgledao sve pre nego zadovoljan, jer je tako ponovo
gubio svaku vezu sa sinom, i mrano je predoio Leonu da ga iv
vie nee sresti. Vitez je sa svoje strane pokuavao da ublai bejove
zakljuke, bez velikog uspeha.
Ovo poboljava tvoje izglede, rekao je bej. Ne smem te pustiti
ovde, jer e te neko iz puste osvete spreiti da doe do francuskog
poslanika; no moje je odredite zapadna obala Crnog mora, i ako
nita drugo bolje ne naemo, nai u ti prevoz Dunavom uzvodno.
Leon je prihvatio ovo reenje, ne bez zadovoljstva to e videti puteve
Argonauta i Ovidija.
Propontida, premda nije toliko nezgodna kao Egej u avgustu, ipak
je sa primernim nezadovoljstvom prihvatila bojni brod: u uasnom
ljuljanju, premda brzo, sekao je brod talase iza tesnaca u kojem je
ostavio nepromenljivi oblik grada, i napredovao prema moru koje
su stari nazvali gostoljubivim ne bi li presekli njegovu urokljivost
i besprimernu divljanost prema pomorcima. Reenost i tvrdoa
ponovo su odlikovali lice Abdulah-beja, na kome je samo Leon itao
tragove strane patnje to ostavlja svaki trag svoga roda. Ponekad,
gledajui njegov otri i skladni lik, stisnutih i za ceo svet hladnih
oiju, Leon je razmiljao u kolikoj je meri ovaj period napetog

318

iekivanja skamenio bejov fatalizam, i nainio ga neprodornim.

Vitez od Gijminoa je u tome svom razmiljanju imao pravo vie no
to je slutio: injenicu da mu je ivot spasen bej je primio prilino
ravnoduno, jer se za vreme tromesenog samoispitivanja konano
uverio da ga nee pratiti ni mir, ni srena starost kako se u jednom
trenutku ponadao. Ako je prvi pokuaj propao, neprijatelji se nee
smiriti, i dok on stari i osamljuje se, njih e biti sve vie i sve mlaih.
Postepeno se u njemu raala ideja da e budunost njegovog sina biti
sigurnija ako njega ne bude vie, njega i njegove slave i moi, koje su
zbog zavidljivosti i podlosti postajale njegovo prokletstvo. Sada, dok
se hladnokrvno spremao za rat, te su mu se misli inile jo jasnijim;
jedino o emu je razmiljao sa nedoumicama i nesigurnou, bilo je
kako da svoga sina dovede, Leonovim obeanjem ili nekim drugim
putem, u vezu sa vitezom. Bio je vie nego siguran da e se Leon
spasti, i eleo je da ga povee sa svojim sinom onako kako se, bez
namere i volje, naao vezan s njim.

319

Glava X
Deus ex machina II Nekoliko uoptenih misli
Glas Odgovor

Hou da ivim u tvom srcu, da umrem u tvom krilu, da budem

sahranjen u tvojim oima, a povrh svega toga, hou da idem s tobom
tvom ujaku.
(ekspir, Mnogo vike ni oko ega)

320

Deus ex machina II

Abdulah-bej je skoro ve mesec dana obilazio june predele Crnog

mora, trudei se da izbegne ruske brodove a nae svoje, jer se
sam nije smeo uputati u okraj. More je bilo uglavnom podesno u
mesecu septembru, jednom od retkih perioda kad je gostoljubivo
more zasluivalo svoj naziv. Turska flota, kako je izgledalo, povukla
se sasvim uz obalu, i bejov brod je jo uvek bio u traganju. Naredbe
koje je Abdulah-bej dobio bile su precizne da se stavi na elo flote
koja e se sukobljavati sa Rusima u predelu izmeu Odese i Kera,
jer se slutilo da Rusi spremaju snanu flotu oko poluostrva. Bejov
odeljak trebalo je da sadri osam brodova, i da predstavlja udarnu
snagu ovog pomorskog rata.
Bejovo raspoloenje postalo je neuporedivo bolje otkako su napustili
unitavajui i razdirui mir carigradskog sidrita, i povratio je sav
onaj neumitni autoritet po kome ga je Leon pamtio no samo u
upravljanju brodom. Sa vitezom od Gijminoa, druge su crte njegove
prirode naprosto cvetale, i ovo su bili neki od najlepih dana koje su
proveli zajedno.
Bila je nedelja, svetao i topao dan, kada je Leona iz mree u kojoj je
spavao trgao usamljeni zvuk, vrlo slian udaljenom topovskom hicu.
Izleteo je na palubu, i tamo ugledao sve mornare i ratnike na mestima,
i Abdulah-beja na komandnom mostu kako izdaje otre i kratke
naredbe. Neto se deavalo, ali se golim okom jo nita nije moglo
videti. Ugledavi ga, bej mu je dao znak da prie, i objasnio mu da se
na udaljenosti od oko tri milje vodi borba, ali on ne zna sa koliko
brodova, jer je kroz dvogled ugledao samo tri. Za samo koji trenutak,
bie im jasnija situacija. Leon je takoe uzeo dvogled, i ukazao mu se
prizor pomorske bitke: dve fregate i kuna su se, u neprekidnom nizu
topovskih dimova, borile sa jednom fregatom. Ova poslednja imala je

321

jedina zelenu zastavu, i bilo je sasvim razumljivo zato Abdulah-bej

hita. Punim jedrima veliki brod je sekao talase i hitao ka svojima koje
je, eto, naao tek u borbi. Kada su ve dospeli u vidokrug prostog oka,
bejovo lice se smrailo: prizor koji su gledali bio je zapravo kraj bitke.
Drugi brod sa zelenom zastavom, koji se nije video kroz dvogled, bio
je potpuno nakrivljen na bok, a i bok mu je bio razderan topovima, i
oigledno se ve okretao pred potonue; sa njega su stizali retki
pucnjevi, kao da ima jo malo posade. Turski brod, koji je dozvolio da
ga dve fregate uhvate u unakrsnu vatru, spremao se na oajniki
aborda. To je ve bio trenutak kad su posade ruskih brodova ugledale
novi turski brod, i kuna, koja nije mogla imati vie od dvadeset
topova, izvela je brzi manevar i uputila se postrance prema novom
neprijatelju. To je bio hrabar izazov, ali Abdulah-bej kao da nije mario,
ve je svojim brodom lako umakao i nastavio prema vanijem cilju.
Zapovednik kune je razumeo ovu nameru, i ve na visini bejovog
broda, sakupio trouglasta jedra i naglo usporio hod, da bi uobraenog
Turina napao s lea. Leon je video kako turski brod u punoj brzini
skree, ali nije mogao pogoditi cilj toga manevra, sve dok sa
zaprepaenjem nije shvatio da bejov brod svom snagom leti na
usporenu i praktino nepokretnu kunu, i zakljuio da je bej
pomahnitao. To je moda bila tana procena, ali bej je pre svega
tedeo municiju, i odluio da se dosadnog malog protivnika rei
onako kako se to nekada i radilo direktnim udarom. Pramac turskog
broda bio je oklopljen metalnim ploama, i umesto da bude ukraen
nekakvim kipom, iz njega su trali zaotreni direci, takoe presvueni
metalom to je Leonu, naviknutom na lepe brodove, izgledalo
krajnje neukusno. Sada mu je, meutim, dah zastao kad je video
kako taj pramac juri prema maloj kuni, i kako se uz nezamisliv
tresak zabija u njen bok. Akciju je pratila uasna vatra, koplja i
plamtei projektili sa turskog broda, i izgledalo je da na kuni vlada
potpuna pometnja. Ono ega se Leon pribojavao, kad je ponovo stao
na noge od snanog udarca, bilo je kako brod osloboditi zagrljaja i
ponovo mu dati brzinu. Za to su se, kako je sad video, pobrinuli
mornari koji su samo ekali ovaj posao, i koji su sekirama i akljama
brzo oslobodili bejov brod od olupine sa ogromnom prazninom po

322

sredini i slomljenog jarbola. Sve zajedno, kao neki smrtonosni ubod,

nije trajalo vie od petnaestak minuta. Jedna od dve fregate se za to
vreme usmerila prema novom neprijatelju, dok sa kune vie nisu
pokazivali nikakve borbene namere, jer je ona, sve vie nagnuta,
tonula. Leon je u zatiju jasno uo krike mornara dok su, sputajui
amce, predstavljali odlinu metu bejovim strelcima. Novog
neprijatelja bej je doekao novim lukavim manevrom: usporavajui
hod kao da e prihvatiti borbu, otputao je bona mala jedra sve dok
se brod nije nagnuo kao da e dodirnuti talase. Fregata je takoe
skupljala jedra, traei poloaj za prvi plotun. No u tome trenutku bej
je izdao naredbu za razvijanje jedara, i dok se zapovednik fregate
snaao, bej je prosto proleteo kraj njega, zauzimajui poloaj koji je
sad drugu rusku fregatu stavljao u unakrsnu vatru dva turska broda.
Ovaj smeli manevar, meutim, nije imao pravog odgovora na drugom
turskom brodu: njegov maloduni zapovednik, umesto da iskoristi
situaciju uz ovako neoekivanu pomo, upravo je isticao belu zastavu.
Leonu se inilo da nikad nije video straniji bes nego ovaj to je
uhvatio beja kad je shvatio kukaviluk svog ratnog druga. Ubistvenom
strau bacio se na fregatu u sredini. Teke topovske salve oborile su
se na ruski brod, kosei po njemu sve ivo. Pri tome, bej je u borbu
uleteo sasvim sve, za razliku od Turaka i Rusa koji su se tukli ve
vie od est sati. Fregata je jedva stizala da odgovori, turski brod sa
belom zastavom je pokuavao da se izdvoji iz dometa vatre, a
prevareni zapovednik druge fregate je punim jedrima stizao na
razbojite. Vie nije bilo oklevanja i uzmicanja, i zapoela je prava
borba. Drugi turski brod je u meuvremenu potonuo, a njegovi
nesreni mornari su se izmeu topovskih hitaca borili za ivot u
nekoliko amaca. Jedan od njih pogoen je po sredini uletom, u
trenutku kad je brodolomnicima ve bio baen konopac sa Abdulahbejovog broda. Ovaj stravini udes je zapravo spasao bejov brod od
nezgodnog niskog pogotka. Turski brod sa belom zastavom pokuavao
je da odmakne, a ruske fregate, potujui ratna pravila, nisu ga vie
gonile. Sa druge ruske fregate, koja je stizala Abdulah-beja, sputena
su dva velika amca koja su uskoro, zatiena pogoenom fregatom,
prila drugom turskom brodu, pa se posada uspentrala na njega. Kad

323

je na turskom brodu istaknuta ruska trobojka, Leonu se uinilo da e

bej stradati od kapi. Nemi bes je, meutim, trajao samo toliko da se
skupi najuasnija koliina kletvi ako je vitez od Gijminoa pravilno
tumaio tursku intonaciju. Toga trenutka, bej je bio skoro okruen sa
tri neprijateljska broda, i uinio je ono to razuman vojskovoa treba
da uini kad se izgledi za uspeh smanje smislio je manevar za
povlaenje. Ve se i dosad Leon uverio da posmatra izuzetno
sposobnog zapovednika no ovo izvlaenje izmeu tri ruska broda
bilo je pravo remek-delo pomorske strategije. Usmerivi se na ruski
brod koji ga je gonio, i koji je usporio hod zbog sputanja amaca, bej
je naredio prikupljanje jedara, i ve je izgledalo da e ostaviti jako
oteenu fregatu radi borbe sa netaknutim protivnikom. Zapovednik
fregate, prihvatajui duel, takoe je savio glavno jedro, i posvuda su
se po palubi videli mornari kako zaposedaju topovska mesta i poziciju
za aborda. No bejovi mornari su jo bili na krievima, i u trenutku
kad se ruski brod okrenuo, spreman za borbu, oni su ispustili konopce
koje su jo drali, i turski brod je zaplovio munjevitom brzinom,
skoro skaui po talasima, i ostavljajui protivnike da ponovo razvijaju
jedra, poto su ve zauzeli borbene poloaje. To nije bila mala
prednost, ali je beju bilo jasno da e ga goniti. I posle nekoliko sati
brze plovidbe, ukazala su se na horizontu tri broda oteena fregata,
bivi turski brod i fregata-goni. Videvi ih, bej je odluio da uspori i
dopusti paralelnu plovidbu na pristojnom rastojanju, ne bi li iskoristio
povoljan trenutak za jo koji drski manevar. Bilo je ve popodne,
vidljivost odlina, i Leon nije mogao porei lepotu prizora etiri
broda, koji su pod povoljnim vetrom sekli vazduh, vodu i svetlost
svojim mrkim bokovima i jedrima bisernih preliva. Plovili su sada
uporedo, pred ruskim brodovima Abdulah-bej, a na dometu uleta
prvo ona ruska fregata koja je zarobila ruski brod, zatim sam
zarobljeni brod, i najzad oteena fregata, koja je paljivo birala put
po talasima. Abdulah-bej je, posmatrajui protivnike, imao ponovo
na licu onaj ledeni izraz, a Leon se nije mogao dovoljno nadiviti
poslunosti i brzini turskih mornara, koji su na njegov mig skakali na
odredite. Bejovo razmiljanje se u tome trenutku odnosilo na
protivnika, i na sopstvene anse u predstojeoj borbi. Izgledi da

324

pobede bili su sve manji, jer je prvi ruski brod oigledno bio ravne
snage i brzine, i nedvosmisleno borben. Pogled na zarobljeni turski
brod ga je stalno dovodio do besa, i u sebi se zaricao da e ga u borbi
prvog potopiti. Meutim, stvari su krenule drugim. tokom. Bej je
najednom primetio da predmet njegove mrnje i oteena fregata
zaostaju, a da zatim polako menjaju pravac i gube se: zapovednik
ruskog broda ili je bio lud, ili je eleo ravnopravnu borbu. I zaista, tek
kad su se druga dva broda ve dosta smanjila na horizontu, zauzeo je
ruski brod poziciju za borbu, ovog puta polagano i bez lukavstava,
kao da je hteo da protivniku pokae da oekuje poten duel.
Nesumnjivo dirnut u ponos, Abdulah-bej je na isti nain naredio da
se pokupe jedra, i sa srednjeg jedra ruskog broda se razvila crvena
zastavica kao na manevrima, zapovednik je pokazivao da e opaliti
prvi hitac. Abdulah-bejovi topovi su odvratili na ulad koja su
uzburkala vodu oko broda preciznom paljbom, i ona je na ruskom
brodu odmah polomila mali kri na krmi. Ruske tobdije bile su u
drugom plotunu bolje ule je palo ispred komandnog mosta, i kad
se dim slegao, Leon je ugledao nepopravljivog beja kako i dalje,
skrtenih ruku, posmatra sa svog mesta. Sam vitez od Gijminoa je
borbu posmatrao sa zgodnog mesta na pramcu ispred mree, tako da
nije ometao mornare dok su trali prema prvom trouglastom jedru.
Bio je u visini glave Abdulah-beja, i imao savren vidik na oba broda.
Plotuni su se nastavljali, brodovi su se, u sporom hodu, sve vie
pribliavali, a more izmeu njih dobijalo skoro belu boju od
neprestanog komeanja i eksplozija. Bej je imao neznatnu prednost,
jer je njegov brod jo uvek bio manje oteen i uz to pokretniji. Ruski
zapovednik, postavi svestan toga, a dosledan svojoj dotadanjoj
smelosti, odluio se na aborda. Nameru je, meutim, bilo lake
najaviti nego ostvariti. Abdulah-bej je pratio svaki pokret protivnikog
broda, i izdavao nareenja koja su njegovi mornari trenutno izvravali.
Pred zapanjenim Leonovim oima odvijala se igra koju mogu da
izvedu samo vrhunski pomorci dva broda su igrala na talasima kao
dva petla, jedan izbegavajui a drugi navaljujui, neverovatno brzim
promenama poloaja, skokovima i zaokretima. Zahvaljujui velikoj
pokretljivosti koju je posedovao, a u rukama dobrog zapovednika i

325

obuene posade, jedrenjak je zaista mogao igrati menuet po talasima

svih veliina. Tako su se i ruski i turski brod dugo odmeravali,
ispaljujui povremeno po koji top. Izgledalo je da turski brod moe da
izbegava aborda do beskonanosti, ali je ruski ipak polako
napredovao.
Za Abdulah-beja, stvar je zaista bila prevashodno igra, jer mu je
bilo jasno da se borba mora okonati neposrednim sukobom,
ali se nadao da e ovakvo pokazivanje vetina jo izmoriti ruske
mornare. Po Leonovom raunanju, prola su bar dva sata obilaenja
i izbegavanja, dok je ruski brod uspeo da se priblii na domak aklji.
Bej je nameravao da primeni jo jedno lukavstvo kontraaborda;
razmestio je svoje ljude tako da samo jedan odred mornara primi prvi
udarac, a da ostali, kada dovoljan broj protivnikovih pree na njihov
brod, opkole i unite tu grupu dok ostali, sa odredom mornarike
peadije, ne preu na ruski brod. Tako su se dve desetine prekaljenih
bejovih vojnika sklonile u njegovu kabinu, a ostali se posakrivali
ispod palube, kad su se uz ogradu palube, uz odvratan fijuk, zabile
prve aklje. uo se snaan pokli ruskih mornara koji su, predvoeni
komandantom Leon je na njemu raspoznavao samo plavi francuski
mundir hrupili na palubu turskog broda. Mornari namenjeni
primanju prvog udara, davali su snaan otpor, i uskoro se paluba
pretvorila u krvavu scenu: Turci su se neosetno povlaili, privlaei
sve vei broj Rusa na svoj brod. Abdulah-bej je saekao da se ratnici
rasporede kako je predvieno, a zatim je polako izvukao svoju krivu
sablju imala je da pone prava borba. Kada se zaorio njegov glas,
prikriveni vojnici su odgovorili u jednom dahu... Ve efekat ovog
poklia bio je takav da su mnogi Rusi prestali da se bore, okreui
se unezvereno, i za nekoliko sekundi ratna srea se izmenila. Sada
su bejovi vojnici krili put kroz ruske vojnike kao kosai kroz visoku
travu. Ruski zapovednik u francuskom mundiru pokuavao je da
svojima dovikne neto to se u buci vie nije ulo, ali je u ruskim
redovima ve zavladala panika, i oni su u neredu beali ka svome
brodu. Za nekoliko trenutaka, bilo je jasno, uskomeane linije ratnika
bie razdvojene, i dva zapovednika nai e se licem u lice. Leon je

326

usmerio svu svoju panju u tom pravcu; srce mu je odjednom snano

zalupalo, a u uima zabubnjalo bunije od topovskih salvi: on je znao
ruskog zapovednika! Skoivi kao na oprugama sa svog mesta, bez
ikakvog oruja i gurajui Turke oko sebe, probio se, izbezumljen od
uasa koji je nasluivao, do turskog zapovednika. U trenutku kad je
pruio ruku da ga dohvati za rukav, da pokua da zaustavi oekivani
dvoboj, jedno puano tane, ispaljeno ko zna otkud, pogodi Abdulahbeja pravo u grudi. Vie no to je mogao videti, Leon je naslutio, po
snanom gru ruke koju je sad dohvatio. Odjednom se ceo prostor
ispunio stranim komeanjem. Oruje je bacano po palubi, a tvrdi
bejovi ratnici sputali su se na kolena oko svog smrtno ranjenog
voe, koga je Leon pridravao. Ne razmiljajui o opasnosti, vitez
od Gijminoa je samo jednim pokretom ruke dao znak ruskom
zapovedniku da obustavi borbu, a ovaj je to posluao bez pogovora.
U zatiju ispunjenom jecajima, na bledom licu Abdulah-beja,
okrenutom onome ko ga je pridravao, pojavilo se neto kao osmeh.
Prijatelju, rekao je s mukom na italijanskom, i njegova je dua
izletela sa tim reima.
Vie nije imalo nikakvog smisla prolivati krv: ruski zapovednik je
izrekao nekoliko otrih naredbi, njegovi ljudi su zaposeli kljune
take na brodu, a turska posada se predala bez otpora.
Leon je, jo ne podiui glavu, posmatrao smireno lice mrtvog
prijatelja. Kad je pokuao da izvue ruku iz hladne zgrene ake,
otkrio je na svom dlanu jednostavan srebrni prsten sa velikim
oniksom.
Otii e daleko, i tamo nai prijatelja, uo je poznat glas iznad sebe.
Veruje li sada u ono to nam je selki rekla, vitee od Gijminoa? rekao
je kapetan Dons, jer je to bio upravo on, sputajui neno ruku na
Leonovo rame.
Podigavi se, Leon je ugledao Donsovo ogaravljeno i ozbiljno lice.

327

 Zahvalan sam ti, vitee, to si pokuao da sprei klanicu i njegovih

i mojih ljudi, ree on. A zatim, ne uspevajui vie da sakrije suze u
svojim razrokim oima, ree menjajui glas:
Vidim da si jo uvek toliko daleko od vojnikog razuma kao kad sam
te ostavio u Tekselu, prokleti pravnie!
I buno mrknuvi, privi ga na grudi.

328

Nekoliko uoptenih misli

Pisac vidi svoju itateljku i itaoca, kao u najjasnijem snu, pri

dnu tajanstvenog, mirisavog i otmeno neureenog vrta, koji je
naa zajednika mata pustila da buja u slobodi: oni sede, meko
naslonjeni na ogradu klupe, ve obuhvaene podivljalim brljanom,
a pogled im bludi od raskonih bledo plavih, ljubiastih i purpurnih
hortenzija do malenog ribnjaka, koji opsedaju satinasti lokvanji.
Celim njihovim likovima izraena je seta u svom najfinijem obliku,
neizreena i neprouzroena, ravna blagom zadovoljstvu, samo teeg
i opojnijeg mirisa. italac i itateljka, naime, slute da e ovo mesto
arolija uskoro opusteti, i da e prikaze nae mate uskoro otii iz
njega, ili da emo se bar sa njima po prvi put rastati. Pisac ih ostavlja
u tome raspoloenju, udaljavajui se na vrhovima prstiju, i nemoan
da iskae bilo ta od tananih misli koje se roje u njihovim glavama.
Ve narednog jutra, Crno more je pokazalo svoje pravo lice: preko
Donsovog admiralskog broda itali su beli pramenovi vode, gonjeni
pobesnelim vetrom, a paluba je stenjala od naginjanja. Jedra su
pokupljena tako da se plovi sporije ali bezbednije, i sav posao mornara
se sastojao u napregnutom posmatranju situacije, to pri ovakvom
ljuljanju nije bilo nimalo lako. Ostali brodovi, oni koje je Dons viteki
uklonio iz bitke, i dva zarobljena turska broda jedva su se mogla
nazreti na horizontu, izmeu dva vodena brda. Dons je etao po
palubi, proklinjui svaki talas posebno, i dajui uzgred kratke i otre
naredbe. No je proveo nemirno, ne sklopivi oka, ne toliko zbog
bure, koliko od neiskazanog uzbuenja to se proroanstvo ispunilo
i to je, kako je i Leonina bila ubeena, bio spasitelj ovog jo uvek
razdvojenog para. injenica da je svedok, i u izvesnom smislu izvrilac
udesne nadljudske volje, opijala ga je vie od sjajne pobede koju je
jue zadobio. Vitez od Gijminoa je, posle smrti svog turskog prijatelja,
jedva izgovorio nekoliko rei, a Dons je eznuo da svoje podatke i

329

otkria dugo sladi pred njim, i tako su dva prijatelja doekala naredni
dan bez meusobnog razgovora, jedan spavajui mrtvim snom, a drugi
premeui se u mrei cele noi. Tek kad se po svetlucanju ivica tekih
oblaka moglo zakljuiti da je u visinama Sunce negde izalo, pojavio
se vitez od Gijminoa na palubi, odeven u skromnu mornarsku odeu,
ne razlikujui se niim od ostalih koji su radili na palubi ni po izrazu
dubokog prezira prema prirodnim pojavama i ostalim primercima
ljudskog roda. Dons nije mogao da zadri osmeh vitez je izgledao
isto onako kao kad se pojavljivao izjutra na palubi Bonom Riarda,
pre tano godinu dana. Izbegavajui veto zamke i klizanja, i postajui
zbog toga jo namrgoeniji, priao je Leon Donsu. Izgledalo je da
ne mogu jedan drugom da pogledaju u oi, posle stranih iskustava i
bolnih uspomena od prethodnog dana.
Najzad, vitez od Gijminoa procedi kroz zube, gledajui nekako iskosa
poloaj leve Donsove cipele:
Pretpostavljam da sam prve noi sasvim sluajno poteen
sreivanja brodskih knjiga!
Sada imam plaenu vedsku budalu za taj posao, ree Dons, sa
svoje strane zaokupljen uklanjanjem nevidljivih kapi vode sa svog
elegantnog plavog mundira.
I kako ide uvrivanje ruskog carskog trona? upita vitez, ne
uzdravajui se otvorene zlobe.
Teko, odgovori Dons cerei se, otkako Turke pomau pariski
pravnici.
Leon srdito podie glavu, i ugleda svog prijatelja u stanju visoke
razrokosti i crvenila; pade mu na pamet da obojica verovatno pruaju
zabavan prizor svima zateenim na palubi, i promeni lice u podmukao
osmeh: i njegov bivi pomorski zapovednik dobi vrlo slian izraz, a
zatim su obojica izvesno vreme posmatrala uzburkanu puinu.

330

 Kad bi samo znao koliko me mue, ree Dons muklo. Imam na

brodu jednog pruskog princa, jednog nadvojvodu i pola generala
gospodin je neto manji rastom ali taj krasni plemiki zbor nisi
mogao primetiti, jer ispunjavaju svaku oicu svoje mree otkako smo
isplovili, a o mirisu u njihovim kabinama da i ne govorim. Kada se
budu delili ordeni i nagrade, pisae dostave o mojoj nesposobnosti. A
ti, ta si radio na turskom brodu?
Vie ne znam koja je ovo paluba po redu otkako sam se ukrcao na
brod onog trgovca robovima u Tekselu! Oplovio sam paniju, afriku
obalu, grka ostrva i Pirej, i umalo da ostarim u Carigradu, zajedno sa
ovekom iju smrt jue nisam mogao da spreim...
Leon zauta, grizui usnu.
Sahraniemo ga sada, sa svim poastima, ree Dons. Za petnaest
godina, koliko plovim i borim se, on mi je bio najdostojniji protivnik.
Zatim dade znak dvojici mornara na mostu i oni iznesoe, oigledno
iz same kajite, telo umotano u skromni mornarski arav.
Jedno vreme sam bdeo kod njega, noas, ree Dons skoro za sebe.
Neobino lice.
I jakim glasom, on izdade nekoliko naredbi, a mornari se, i pored
stranog ljuljanja, zaas postrojie ispod mosta. Na ogradi je ve bila
daska na koju su dvojica postavila telo Abdulah-beja. Jedan poasni
pucanj iz topa i huk razbesnelog mora bili su poslednji pozdrav
bivem Leonovom prijatelju. Od buke talasa nije se uo pad tela u
more, ali ga je propratio skoro jednoglasni jauk bejovih oficira iz
potpalublja. Na ovaj zvuk, Dons se strese i prekrsti, i krenu prema
kajiti. Dok je odlazio, bacio je jo pogled na Leona, koji kao da je
pokuavao da sa mosta zapamti mesto rastanka.
Dons je ve pekao usne na vruem grogu u kajiti kad je uao vitez

331

od Gijminoa, iiban spolja vetrom i uniten iznutra tugom, kako se

to italo na njegovom licu. Bio je pravi trenutak da zapone operacija
oivljavanja.
Ja sam u meuvremenu bio u Dravama, ree Dons nehajno.
Dobio sam admiralski poloaj od Vaingtona i vrlo uticajan poloaj
Katarininog paa, takoe od njega, a da se u meuvremenu nisam
ni dan smeo zadrati u Francuskoj. Poloaj revolucije sada zavisi
od potpune nepominosti flote, koja je sa pajacom Roamboom
blokirana na Rod Ajlendu. Kada tvoj otmeni sunarodnik rei da
prekine blokadu a ja bih to uradio jo pre tri meseca moemo se
nadati konanoj pobedi. Tu Dons otpi pozamaan gutljaj, i poprimi
tamnocrvenu boju od toplote i besa.
U Dravama je lepo zimi, zna. Po svim kuama zabave, lepe
dame kojima je dosadno, u gospode se vetina slikovitog laganja
neslueno razvija... No, ukratko, da te vie ne muim, jer vidim da si
se iznenadio to sam tako kratko psovao svoje vojne kolege ukratko,
upoznao sam u Baltimoru damu dostojnu moje panje...
Na Leonovom licu se konano pojavi neto kao osmeh.
A ne sumnjam da bi bila dostojna i tvoje panje. Dodue, ne bih ti
mogao tano opisati kako izgleda i ta je to na njoj, premda se seam
svakog detalja, i nijedan nije savren: no celina je iznad svega to sam
ikad upoznao. Inae je Parianka, prezime sam joj ve zaboravio... ali
joj je ime nekako kao tvoje.
Usudio se da preko vra pogleda svog prijatelja: izraz na Leonovom
licu mogao bi se teko opisati. Mogao ga je, uostalom, nakratko videti
jer je on odjednom pokrio lice rukama u stranom stisku, kao da
prstima hoe da dohvati svoje seanje.
Dons nastavi, sasvim tiho:

332

 Molim te da mi oprosti... jeste, istina je, upoznao sam Leoninu

Dartoa u Americi, i doveo je u Francusku, gde te sada eka.
Leon je izgleda pokuavao neto da kae, ali se nita nije ulo.
to se nje tie, ree Dons znatno drugaijim glasom, jer je procenio
da je bilo dosta slabosti, ona je sa mnogo veim uzbuenjem primila
vest o tome da si ti bar u Tekselu bio iv i zdrav; skoro se ubila
iglama koje je drala, a za njom i mladi general de Lafajet, ali od tuge
to mu propadaju izgledi. On je gospoicu doveo na svome brodu u
Ameriku, i uz put ju je, kako mi je ona priala na povratku, spasao
nepredvienog braka sa lokalnim indijanskim uglednikom.
Iz aka izroni Leonovo lice, onakvo kakvo je Dons poznavao:
stisnutih oiju, kao da pokuava da im smanji prodornost i opasnost,
stisnutih usana sa borama unaokolo koje daju gorak i ironian izraz
lice nepomirljive nezavisnosti i otpora. Vitez progovori, sa neto malo
vie elegantne modulacije no to bi okolnosti zahtevale:
Gospoica Dartoa nije moje vlasnitvo, Donse, a nije vezana ni
nekim drugim nainom. Ako se vratila sa tobom, nadam se da je to
bio slobodan izbor.
Naravno da je bio slobodan izbor! ree Dons. Ja sam joj ak
savetovao poto od tebe nije bilo vesti ve nekoliko meseci da se
ne preputa nesigurnim nadama i da, ako joj srce tako eli, ostane uz
u svakom pogledu odlinog generala Lafajeta.
To je veoma plemenito od tebe, ree vitez otrovno.
Uvek na usluzi prijateljima, odgovori Dons, sa lakim naklonom. I
inae me, otkako sam je upoznao, stalno progoni pitanje ta je na tebi
nala. Treba da vidi kako Lafajet izgleda u paradnoj uniformi.
Vitez od Gijminoa dobi naroito prezriv izgled.

333

 U tome sluaju, ree on, moje anse propadaju: nadam se da nikad

neu obui ni obinu, a nekmoli paradnu uniformu.
Sve ovo je ve mnogo vie liilo na Leona koga je Dons poznavao, a
i grog nije vie bio tako vru.
Ti se sea akomina? upita on viteza.
Na vitezovom licu je sada bilo iskrenog, niim sputavanog zanimanja.
Momak je zaglavio, ree Dons sa ozbiljnim izrazom. Gospoica
Dartoa je, koliko sam shvatio, uspela da u nekoliko podmuklih obrta
sprei njegov slobodni izbor, i vratio se u Stari svet sa neim to je
imalo brz pogled i brz jezik.
Vitez od Gijminoa pusti sebi na volju dugotrajnim, olakavajuim
smejanjem. Kad se smirio, nae se prema Donsu, a u oima mu je
jo igrao osmeh:
Ta, on je bio jedini pravi enomrzac koga sam poznavao. I za razliku
od onih lanih, nikad nije imao potrebu da to posebno objanjava. Uz
to, siroti deko nikako nije mogao da se oslobodi oboavateljki, gde
god bi se pojavio.
Ja znam da nikad nisam video odanijeg pratioca, ree Dons. Kad
je Leonina najavila odlazak, akomino je istog trenutka reio da ide,
premda su mu se u Baltimoru otvarale vrlo lepe mogunosti, i premda
se jedva nedelju dana pre toga oenio.
Neverovatno, ree Leon, vie za sebe. Ako je njega zaarala, ta
tek meni preostaje!
Preostaje ti jo jedan podatak, poe nevoljno Dons, eui nos u
nedoumici... ona se morala udati za tog... grofa, ili ta je ve, da bi te
izvukla iz zatvora, i jo uvek je njegova zakonita supruga. Izgleda da

334

gospoica ima vrlo originalne roake, koji su smislili pravi indijanski

plan za njenu udaju, okonan velianstvenom paljevinom grofove
kue, u kojoj je navodno stradala i sama mlada supruga, od venanja
obolela od strane bolesti. Kako grof nije sasvim blesav, stvar se
otkrila posle nekoliko nedelja, i Leonina je morala da bei to dalje od
svojih branih dunosti, i da na putu za Dijep nije srela Lafajeta, koji
ju je izbavio od grofovih plaenika, cela pria bi danas nosila tunija
obeleja. Istini za volju, izlagala se opet istoj opasnosti dolazei u
Francusku, ali ja je nisam mogao zaustaviti... kad je ula da si iv.
Vitez od Gijminoa gledao je ispred sebe sa teko odravanim
dostojanstvom, a preko njegovog lica su, bre od burnih oblaka
napolju, prelazili bes, oajanje, ubistveni nagoni i razgaljenost.
Zato ja? odjednom upita kapetan Dons, i neobinost ovog pitanja
sasvim zbuni Leona, utonulog u grevito kombinovanje i razmiljanje.
Zato ja? ponovi Dons. Zato ba ja da budem tvoj i Leoninin
ljubavni potar? Sudbina se surovo poigrava sa mnom osuen sam
da sluim, kao Crne u italijanskoj operi tebi, debeloj ruskoj carici.
Od svih najradije bih odabrao tu tvoju gospoicu Dartoa... kad ne bi
bila toliko izluena tvojom loom naravi.
Bojimo se da je nastavak razgovora bio sve vie obeleen stupnjevitim
troenjem groga. Vitez je, posle izmenjivanja obostranih procena o
nezahvalnosti sudbine, bio jo dovoljno pri sebi da detaljno opie ne
samo svoje mnogobrojne i uzbudljive dogaaje, nego i da kapetanu
potanko izloi svoje vienje stanja na Istonom Sredozemlju i u
Otomanskoj imperiji. Posle toga, na alost, dva prijatelja su prela na
direktno vreanje svojih omiljenih ciljeva: ruske carice, francuskog
kralja, engleske mornarice, turskog sultana, svetenstva u celini i
glupih vojskovoa pojedinano. Bura se tog dana prema popodnevu
postepeno smirivala, i nekako u obrnutoj srazmeri rastao je ar naih
uesnika u diskusiji. Kad su, ve po pravoj bonaci, vojni zapovednici
izronili iz svojih kabina i pokuali da se okupe u kapetanovoj

335

kajiti, ona je bila puna isparenja ruma, dima dobrog holandskog

duvana, a nadasve uzbuenog mahanja rukama, glasnog smejanja i
nedvosmislene raspojasanosti. Kapetan Dons, koji je u svojoj ruskoj
usamljenosti odabrao potpunu izolaciju i elegantnu uzdranost prema
svojim saborcima a ona je sakrivala duboki prezir sada je pred
zaprepaenim ruskim i vedskim oima ustao raskopan, crven u licu,
glasan i prost, i jo u drutvu ne mnogo uglednije osobe u najskromnijoj
odei, i kose razbaruene po elu vitez od Gijminoa je imao obiaj
da se hvata za glavu u teim delovima dokazivanja Donsu. Ako je
ikada bila pogodnija situacija da potpuno izgubi svaku podrku kod
ovih uobraenih salonskih vojnika, zakleo se Dons gledajui njihova
lica na vratima, onda e on sebi staviti bar pet vetakih mladea na
obraze, i troie pintu pudera svakog jutra... Da bi stvari bile gore, ova
zakletva bila je, u iznenadnoj tiini, potpuno glasno izgovorena.
Jo iste noi, bez ikakve posebne potrebe za otrenjivanjem zajedno
su navikli da se trezne nekim neprijatnim poslom, Dons i vitez od
Gijminoa su sainili plan daljih akcija. Dons je inae morao da se
vrati u teretnu luku, da dopuni zalihe namirnica i vode, i da sveano
preda zarobljene turske brodove. Nadao se takoe da e to doneti i
neke druge prednosti, to je bila zgodna prilika da otrim renikom
izrazi svoje miljenje o Katarininom tvrdiluku. No i bez dodatnih
sredstava, mogao je za svog prijatelja da obezbedi itav brod i
pola Rusije, od ega je Leon pokuao da ga odvrati. Reili su da je
najsigurniji nain da se stigne do Francuske preko Bea, a postojala je
mogunost da i Dons krene s njim na putu prema Petrogradu.
Negde pred zoru, po tanom Leonovom predvianju, pojavili su se
i neizbeni brodski dokumenti. I kad je, teke glave, vitez ujutro
izaao na palubu, u prvom trenutku jo mu se inilo da je na Bonom
Riardu.
Morali bismo biti iskreni prema kapetanu Donsu vreme plovidbe
je uglavnom troio da bi smislio kako da svog prijatelja to je mogue
vie zadri kod sebe, i istovremeno mu se priviao lik gospoice

336

Dartoa, kako mu upuuje jedan od onih pogleda potpunog poverenja.

Pa kako je kapetan, bez obzira na svoje nisko poreklo i poneke navike,
u dui bio veliki i pravi dentlmen, suzdrao je svoju beskonanu
lukavost i nije smislio ni jedan neizbeni razlog i objektivnu situaciju
u kojoj bi prisustvo njegovog najboljeg zapovednika mornarike
peadije bilo neophodno. Ali, zato je Dons sve jasnije oseao da
mora da krene prema Petrogradu, sa skretanjem prema Galiciji, i da
vie ne moe da dozvoli nijednu nepredvienu taku u puteestviju
Leona od Gijminoa.

337

Glas

Jesen u Beu ume da bude veoma hladna, ali je mnogo stranije to

je vetrovita. ak i u skoro raskonoj sobi hotela ,Kod plavog slona,
vatra u kaminu se svaki as povijala pred naletima koave koja je sa
istoka tukla grad. Na svaki zvuni drhtaj drvenarije, kapetan Dons,
koji je spavao na krevetu, mrmljao je psovke o moru, ne budei se,
a svea na stolu za kojim je vitez od Gijminoa neto pisao, povijala
se i treperila od nevidljivih strujanja. Kroz okno sobe nazirala su
se svetla carskog grada, i nebo raskidano oblacima u poslednjim
svetlosnim odsjajima. Leon se, sluajui Donsovo nesvesno
proklinjanje, nasmeio za sebe. Kapetan je jo na brodu skovao ludi
plan kako da ostavi svoje obaveze Katarininoj floti, i time pokvario
Leonove planove da mirno i sa uivljavanjem posmatra obale na koje
je dospeo nesreni gradski hedonista Ovidije, kad se zamerio slepoj
moi: trebalo je izvesti hiljadu sitnih priprema na brodu, naroito u
izvetajima, da bi kapetan koliko-toliko uverljivo opravdao odlazak
sa broda i nestajanje u nepoznatom pravcu sa sumnjivom osobom
pokupljenom na neprijateljskom brodu. Poto je svoje nevoljne kolege,
prineve i generale, primorao da se pozabave oko zarobljenih brodova
i popisivanja plena, kapetan Dons je poslao pismo Admiralitetu, u
kojem je, posle opirnog navoenja uspeha i bogatog ratnog plena,
uzgred naveo da e odsustvovati od vojnog dejstvovanja nekoliko
nedelja, radi prikupljanja vanih vojnih podataka na izvoru, u Austriji.
I pre nego to se iko snaao i podsetio ga na kruta pravila, Dons
je sa vanim i tajanstvenim izrazom uskoio u iznajmljene koije, i
nestao iz dometa drugih zapovednika sa svojim prijateljem. Znao je
vrlo dobro da e njegov prestup biti ubrzo opisan stranim bojama
na odgovarajuem mestu, i da e ga stii kazna ili hitan povratak.
Dodue, raunao je da e njegove dosadanje zasluge i neophodnost
njegovog prisustva prinuditi caricu da ga bez buke potrai i vrati, i to
je upravo bio period koji se nadao da e na miru provesti sa Leonom.

338

Radost to se otima carskoj volji i svest o sopstvenoj vrednosti uslovile

su kapetanovo nezapameno dobro raspoloenje i raspusnost, na
koju je padala jedna jedina senka: kapetan Dons, koji je mrzeo more
i jedva ekao malo provoda na kopnu, nije podnosio vonju koijom,
i izlazio je bledo-ut na svakom odmoritu, a nou se bez prestanka
trzao. Dva prijatelja su tako, sa Donsovim putnim nevoljama, prela
ogromnu razdaljinu od crnomorske obale do carskog Bea, ispitujui
usput moldavska i maarska vina, i uivajui kao dva deaka u
svakom trenutku provedenom zajedno.
Leon se ponovo osmehnu, podseajui se provoda, obeleenih
blagom ludou, koje su imali na putu. Obojicu je na kraju ekala
izvesnoet Leona silno eljena izvesnost o Leonini, a Donsa
izvesnost vojne discipline, ali su se obojica sa podjednakom strau
predala momakim zabavama, kao da im je to jo jedino u ivotu
preostalo. Neemo se posebno zadravati na karakteru usputnih
doivljaja koje su dva prijatelja imala, ne samo zbog njihove
nevanosti za nau glavnu priu, nego i zbog mogunosti da italac,
uz zavereniko smejuljenje, sam zamisli jedno takvo putovanje:
beskrajne zakarpatske i panonske ravnice, koje je ve uveliko nou
stezao mraz a izjutra pokrivao i prvi sneg, i po njima klize koije u
kojima se na mangalu greje lokalna, vrlo snana rakija; usamljene
krme, u kojima zajapurene krmarice doekuju retke putnike i goste
ih nepoznatim jelima i novim vinima; i posvuda velike, pregrejane pei,
tako da izmeu spoljnjeg i unutarnjeg sveta vlada apsolutna razlika,
koja glavu brzo olaka i napuni neobinim mislima. Verovatno je to
i jedini nain da se preivi u beskonanim prostorima ovih ravnica,
gde nita nije blie od zvezda, i gde bliski dodir sa ljudima ima mnogo
vei znaaj nego tamo gde se pojedinac na svakom koraku sudara sa
njima. Tako je premiljao vitez od Gijminoa, priseajui se puta, kao
i nekih ni njemu samom dovoljno razjanjenih usputnih dogaaja.
Ono to je vitez pokuavao da napie, dok su mu glavom proletali
najnoviji utisci, bilo je zapravo pismo onoj za koju je sada ve znao da
ga eka. Prvi dani koje je sa Donsom proveo u Beu, a tu su ve bili

339

vie od nedelju dana, nisu ga nikako naveli da smisli nain sretanja

sa svojom izabranicom, dovoljno bezbedan za nju. Ovo je licemerno
natuknue, jer je i neuporedivi vitez od Gijminoa tee razmiljao trei
iz pozorita u operu, iz opere na zabave, i jo pokuavajui da uje
neko zanimljivo predavanje na poznatom univerzitetu. Preokret se
desio upravo toga dana kad zatiemo viteza u hotelu, a ne na nekom
od mesta za zabavu, jer je tog popodneva vitez sreo jednu avet.
Sveznajui italac e se setiti da je vitez od Gijminoa, krenuvi na svoje
veliko italijansko putovanje, doiveo prvu potvrdu svoje privlanosti, i
istovremeno prvu potvrdu svog maevalakog obuavanja, u jednom
bekstvu iz Firence, u drutvu jedne beke plemkinje. Toga dana
u Beu, vitez je imao priliku da sretne enu zbog koje umalo nije
izgubio glavu. Video ju je na jahaim stazama enbrunskog dvorca,
kamo je otiao da proveri lepotu nadaleko hvaljenih veduta: bila je
u velikoj grupi dama i gospode koja su se vraala sa dnevne etnje
na konjima, svi zajapureni, u bogatim ogrtaima sa samurovinom
ili polarnom lisicom, i istog trenutka je prepoznao njenu ljupku
glavu sa okruglastim sivim oima i punim malim usnama. Upravo
je zbacila kapuljau sa lica, i ledeni vetar se poigravao slobodnim
pramenovima njene napudrane kose. Vitez od Gijminoa je zastao
kao ukopan na sporednoj stazi, ali ga nije zaustavila snaga prijatnih
uspomena: na licu njegove velike ljubavi vie nije bilo ni traga one
vesele naivnosti, koja ga je u Firenci zaarala, a umesto nje, izraz
otupljenosti i prenemaganja se nudio jednom starijem gospodinu
vojnikog dranja, koji je nespretno obavljao kavaljerske usluge
sputanja sa konja. Nikad ranije vitez nije video kako se ensko lice
moe isprazniti i postati sopstvena karikatura u tolikoj meri kao ova
njegova mladenaka strast. Dok je prolazila, neposredno pored njega,
bacila je na Leona jedan pogled koji ga je tek dotukao: bio je to pogled
neprepoznavanja, ali pun nesvesne poude ona je uz put primetila
privlanu priliku, i nije propustila da joj uputi nedvosmislenu poruku.
Vitez od Gijminoa je proveo jo dosta vremena ne primeujui
vedute, a onda se vratio u hotel peke, iban vetrom, veoma uzbuen.

340

Sa jedne strane, oseao se krivim to nije dao vie od sebe da sauva

svoju i njenu ljubav, a sa druge, ta dua, koju je ubila zanemarenost,
davala mu je oit primer ta se moe desiti mladom enskom biu
bez dovoljno podrke i sopstvene hrabrosti. Slutio je, ne samo iz dna
svoje due, nego i na osnovu Donsovih pria, da je ena koju je sada
voleo neto drugo, i da joj hrabrosti ne nedostaje. No gde je mogla biti
ona osetljiva granica kad ta hrabrost popusti pred naletima neumitne
svakodnevice, to nije mogao znati, i urio je pustim ulicama kao da
ga goni odabrani zbor ljubavnih avola. Negde u blizini gradskih
zidova, poela se u njemu raati i sasvim besmislena i zakasnela
ljubomora na Lafajeta, i trajala je sve do ulaska u sobu gde se odmarao
Dons, jo od sinone pijanke jer vitez od Gijminoa ni za ivu
glavu ne bi Donsu dao povoda za takvo zadovoljstvo da primeti
njegove posednike oseaje. To je dakle bio motiv koji je viteza od
Gijminoa naterao da pouri i sebe primora da smisli nain sretanja
sa Leoninom. Nije mogao znati trenutnu situaciju sa avinjolom,
kao to nije znao ni za dogaaje sa Leonininom babom, i uinilo
mu se najpametnije da se samo javi, i da saeka njena obavetenja iz
Pariza. Neto mu je govorilo da je to mogao uiniti i odmah, i da nije
morao toliko ostajati u Beu, ali ga je iznenadno Donsovo mrmljanje
ponovo podsetilo zato je zapravo ovde, i zbog koga e ostati sve dok
carica ne otkrije svog neobuzdanog pomorskog zapovednika. Sa
dubokom razneenou je mislio na to da je ovo moda poslednje
Donsovo vienje sa nekim ko mu je blizak, i da u svakom narednom
sukobu sa Turcima moe izgubiti glavu. I da je kapetan Dons imao
laki kopneni san, mogao je da primeti kako ga njegov otri prijatelj
pokriva vunenim pokrivaem po leima izloenim promaji.
Tek ponovo za stolom, seajui se susreta u parku, vitez je napisao
u jednom dahu pismo, koje e pisac ne oklevajui ponuditi svome
itaocu:
Mila prijateljice,
morao bih promeniti itav svoj nain razmiljanja da bih bez
uzdranosti poverovao u stvari koje su se Vama i meni desile u

341

poslednjih nekoliko meseci. No, istina je tu da me demantuje:

jednom reju, kapetan Dons, nekoliko meseci poto je Vas doveo
do Francuske, naao je mene na Crnome moru i doveo me do Bea,
odakle Vam se javljam da ujem od Vas svoju budunost. eleo bih
svim srcem da Vam potanko opiem okolnosti, dogaaje i proteklo
vreme no vanije od toga sada je da sa Vama doem do potpune
iskrenosti i razumevanja. Nemojte sumnjati u moje oseaje prema
Vama oni su u ovim tekim mesecima razdvojenosti, sumnje i
oajanja postali jo otporniji. Siguran sam da bi za mene bila najvea
srea da sa Vama provedem ostatak ivota, ali moje pouzdanje ima
ljudske granice: ukoliko Vaa oseanja sa bilo kojeg razloga nisu
istovetna, ne nameravam se ni aliti, ni svetiti, ni prezirati. Dovoljno
je nekoliko sati da promeni ljudske sudbine, a nekmoli godina dana,
ispunjena pritiscima, neprijatnostima i opasnostima za nenu ensku
duu. Sem toga, izmeu nas su jo uvek nepremostive tekoe u liku
Vaeg supruga, moje osude i hiljade i stotine milja, da o neizvesnosti
koja ispunjava vreme otkako me je Dons spasao do danas, i ne
govorim. ekam i nadam se.
Leon od Gijminoa,
hotel Kod plavog slona, Be,
23. oktobra, uvee
Vitez od Gijminoa proita pismo i zakljui da je izuzetno kratko, hladno
i neprivlano kao poziv mladoj eni na venu vezu. Meu ostalim
svojim osobinama Leon je imao i jednu, ponekad vrlo neprijatnu za
svoju okolinu iz inata i ljutnje na sebe mogao je posebno istrajati u
nekom od svojih zakljuaka i raspoloenja; nemojmo zaboraviti da ga
je jo pre neki sat tresla ljubomora, kojoj je inae uspeno odolevao.
Ukratko, od svog pravilnog zakljuka o karakteru pisma, za Leona
je ostao jo samo jedan korak da se naduri i izmisli niim izazvanu
uvreenost, tako da je na kraju zapeatio ovakvo pismo, uveravajui
se da su dostojanstvenost i suvoa pravi nain za privlaenje ljubavi.
Kakav je odgovor dobio, italac e uskoro imati priliku da otkrije.
Recimo samo toliko da je u meuvremenu vitez od Gijminoa prestao

342

da kao ranije uiva u operi, i da je na skoro svakom enskom licu koje

bi ugledao, odjednom poeo otkrivati znake duevne bede i moralne
propasti.
Kada se Dons probudio, bilo je ve kasno vee, a pored viteza od
Gijminoa, koji je stisnutih oiju i usana sedeo za stolom posmatrajui
neodreeno noni Be, nalazilo se jedno zapeaeno pismo. Stiglo
ga je, pomislio je Dons u sebi, udei se koliko je njegov prijatelj
izdrao a da ne padne u ovakvo oajanje. A poto je dobro znao da
svoje teke trenutke vitez od Gijminoa esto nemilosrdno ispoljava
na drugima, tim jae to su drugi otporniji, sam je te veeri otiao
da ispituje vrstinu morala nekih ljupkih devojaka iz kuhinje hotela.
Znale su za iskuenja.
Kriza viteza od Gijminoa smirila se za nekoliko dana, koliko njegovim
naporima volje, toliko i blagotvornim dejstvom premijere nove
italijanske opere, na koju ga je Dons, istinski mrzitelj muzike uz fini
svet, jednostavno odvukao. Oporavak je imao i neke manje suptilne
oblike, a Dons je troio svu svoju prijateljsku predanost da viteza vrati
onome raspoloenju koje mu je bilo potrebno da doeka odgovor. U
doba o kojem govorimo, pota je iz Bea stizala do Minhena, pa zatim
preko Strazbura do Pariza, jer bilo je zimsko doba, i prelaenje preko
Alpa ne uvek sigurno zbog brzih promena vremena. Ukratko, tek
poetkom decembra nalo se na vitezovom stolu jedno pismo iz Pariza.
italac e, naravno imati pristup i ovoj tajni srca naih junaka; no
sada, ostavimo na trenutak viteza od Gijminoa da ga ita, leima
okrenut kapetanu Donsu, oslanjajui se na prozorski okvir tako
grevito da su mu na nadlanici iskoile ile, i ne dajui nijednim
pokretom i nijednom reju znaka o onome to mu se deavalo u dui.
No kada se okrenuo, kapetan Dons je sa lakom setom zakljuio da
se period poslednjeg bezbrinog momatva zavrava. I kako nunost
uvek ima vezana reenja za svoje izabranike, ve narednog dana je i
kapetanu stiglo pismo iz Petrograda, polu-udvarako i polu-pretee,
kojim ga carica obavetava da je dobio nove ordene i titule i da e

343

mu biti uskraena svaka plata, a dugovi ostati neponiteni, ukoliko

odmah ne preuzme svoje vojne dunosti.
Ko nije doiveo srednjoevropsku zimu, taj ne zna ta su zimske radosti.
Svuda se sreu vesela zarumenjena lica, obavijena krznom i maramama,
ulice i staze odjekuju sasvim novim zvukom od napadalog snega,
svetlost se udesno prelama na dvostrukim oknima, zveckaju bogate
opreme na konjima i saonicama, kue su dobro ugrejane, i sve daje
utisak dugotrajne sigurnosti i stalnog blagdana. Ako su Mediteranke
najlepe u prolee, a ene sa zapada kontinenta u jesen, onda su ene
srednje Evrope svakako najlepe u zimu, kad mraz zacakli njihove
svetle oi i zabridi njihove obraze; one jedine umeju da zavode i onda
kad su do potpune bezoblinosti umotane u krzna i ogrtae, i kada
svetu na divljenje ostaju samo vrhovi njihovih noseva. Po takvom
jednom svetlom i veselom zimskom danu krenuli su vitez od Gijminoa
i kapetan Dons u svoju poslednju beku etnju, i kao da je sve to
je u Beu jo bilo sklono galantnom izalo takoe tog dana na ulice,
da ulepa poslednje zajednike trenutke. Razgovor dvojice prijatelja
bio je poneto isprekidan, tanije reeno zaustavljao se na svakoj
arobnoj pojavi koja bi prola. Nije bilo mnogo znaajnih stvari koje
bi ba sad mogli jedan drugome rei: bilo je za sva vremena utvreno
jedno nerazruivo prijateljstvo, i jo je samo neumoljiva sudbina imala
da odlui koliko e potrajati i kada e se jo uvrivati. Leon je, kao i
uvek, bio zabrinutiji od svog prijatelja, koji je tvrdio da ga samo ruski
putevi mogu ubiti, a na moru mu se, po proroanstvu kaledonijske vile,
ne moe nita desiti. Sneg je kriputao pod nogama, sve suvlje to je
vee vie prevladavalo, i taj je zvuk davao njihovom razgovoru onu
setnu i priguenu notu, koja ini da glasovi postanu jo tii, a misli jo
ree. I umesto bune zabave, opere ili pijanke, no su proveli u istom
tihom razgovoru, dajui jedan drugome besmislene savete. Negde
posle ponoi, kad se na bekome nebu levo od vitkog zvonika crkve Sv.
Stefana pojavio pun uti mesec, kapetanu Donsu je odjednom postalo
jasno da se ponaaju kao dve strine, poruio je bocu rakije trenjevae,
i razgovor je do jutra krenuo drugim tokom, ukljuujui vatreno
kapetanovo insistiranje da se avinjol ubije a njegovo telo baci pticama.

344

Dolo je i jutro, i ispred hotela se, uz nebrojene kapetanove kletve,

pojavio luksuzni atela od dva para saonica sa ruskim carskim grbom.
Jedno nemo rukovanje, i kapetan je sa izrazom velikomuenika uao
u vozilo, a vitez od Gijminoa je po snegu celcu krenuo do potanske
postaje, gde se spremala linija za Filah, Udine i Veneciju. Trenuci
rastanka su uvek izuzetni, bez obzira na zrelost i pouzdanje ljudi
koji se rastaju; i pretraujui nervozno sadraj svojih depova, dok
su pored njega promicala juna beka predgraa, Leon je odjednom
napipao u svom kaputu jedan mali metalni predmet, i izvadivi ga,
video da dri prsten, tako rei smrtni poklon Abdulah-beja. Dok ga
je prevrtao u rukama, jedna je neravnina na snenom putu naterala
njegove prste da jae pritisnu oniks i on se lagano pomerio iz leita,
otkrivajui tanko presavijeno pare svile, ispisano jedva vidljivim
slovima. Pribliivi to pismeno do samih oiju, proitao je, drhtei, tu
poruku sa druge strane ivota:
Moj sin Murat ekae 15. avgusta u Jermeninovom hanu na Kapali
ariji, svake godine.

345

Odgovor

italac se dobro sea udesnog dejstva koje je na viteza od Gijminoa

imalo jedno pismo gospoice Dartoa, navedeno na samom poetku
nae pripovesti. To je i jedino opravdanje koje pisac moe da prui to
navodi jo jedno pismo iste gospoice. Pisac, kao to je ve nagovestio,
smatra da su pisma jedan od najboljih naina da italac neposredno,
i koristei sopstvene sudove i miljenja, zakljui poneto o svojim
junacima i evo, izloenog nepristrasnom ali u biti naklonjenom
itaoevom sudu pisma koje je Leon uz najvee suzdravanje
proitao u bekoj hotelskoj sobi:
Ujakova kua, 10. novembra, Pariz
Dragi prijatelju,
ja Vas volim. Nisam bila u stanju da Vam ita saoptim pre nego to se
oslobodim tereta tog priznanja, i pre nego to meu nama, okruenim
laljivim reima kojima saobraamo, ne zavlada potpuna iskrenost.
Volim Vas onako kako se vole ljudi koji su se smatrali mrtvima
zauvek. Mogu, ukoliko Vi tako poelite, da ivim sa Vama u bilo
kojem delu sveta. Legalni oblik nae veze zanima me isto toliko koliko
i sudbina mog braka sa avinjolom: nimalo. Sada, kad sam Vam to
rekla, mogu Vam izneti i vanije podatke. Ono to mi se dogaalo
do povratka u Francusku, saznali ste nesumnjivo od oveka koga
u do kraja ivota smatrati bratom kapetana Donsa. Po dolasku
u Pariz, bili smo svi izloeni gonjenju moga fantomskog supruga, i
pomo jednog drugog Vaeg prijatelja koji Vam duguje ivot, Petra
Foskola, bila nam je vie no dragocena. Taj ovek je doao u Pariz,
praen jednom oaravajuom pojavom koja tvrdi da ste je Vi snabdeli
venanom haljinom, samo zato da Vaim blinjima prenese vest da
ste ivi, da ste svoj dragoceni ivot u kratkom vremenu rizikovali dva
puta da spasete neiji ivot ili ast, i da ste put svoje nesree posuli

346

svojim dobroinstvima, hrabrou i prijateljstvima. U trenutku kada

se svima nama inilo da je krug zatvoren ujak u Bastilji, ja ucenjena
njegovom sudbinom, dolo nam je izbavljenje otkuda smo mu se
najmanje nadali od moje babe. U njenoj se hladnoj prirodi probudio
otpor prema krajnjem preterivanju grofa od avinjola, i spasla je ujaka
i mene, traei samo jednu uslugu da je ne naputam do smrti. Umrla
je mirna, kratko vreme posle toga, ostavivi me snabdevenu podrkom
nekoliko crkvenih lica koja e, uverena sam, na kraju izvesti razvod.
Sada sam jo uvek pod skrivenom pretnjom avinjola, i uopte ne
naputam kuu. U njoj, dodue, ima posla i obaveza preko glave: Va
verni sluga, a moj spasilaic, pratilac i drugi brat, akomino, dobio je
pre dve nedelje sina, a Va ivotni dunik, doktor Foskolo, ker, i kua
nam je puna uzbuenja, jer smo i drugu porodicu preselili pod vrstu
komandu moje tetke. Poslednjih dana inilo mi se da je u kui ponovo
zavladalo blaenstvo, onakvo kakvo sam kao dete poznavala a onda
je dola vest od Vas, i srea se jednostavno prelila kod ovih ljudi koji
Vas beskrajno vole. Oprostite mi, Leone, ali prisustvo novoroenadi
je verovatno krivo to smo svi potonuli u nekritiku i dosadnu
sentimentalnost ali tome znam da nema leka. akomino, kako ste
mogli pretpostaviti, nije nimalo izgubio svoju mo procenjivanja, i
za samo nekoliko sati posle primanja pisma, izneo mi je svoj plan,
koji u bez pogovora prihvatiti: on smatra da je kao mesto nalaenja
najpogodnija Venecija, koja je dostupna iz Bea, a istovremeno
blizu Vaih starih roditelja u Sasuolu. Smatra da bi Va dolazak u
Francusku u ovome trenutku izazvao zloinstva grofa od avinjola,
a proces koji smo pokrenuli za Vae pomilovanje je jo u toku. Stoga
e akomino krenuti sa mnom u Veneciju, i ekaemo Vas krajem
decembra u hotelu Kod Danila. Iz Vaeg pisma nisam, na alost,
saznala detalje o Vaim mogunostima i planovima pretpostavljam
da Vas prati briga kapetana Donsa, no liilo je na Vau plemenitost
da mi pre svega ponudite slobodan izbor i neobremenjenu mogunost
opredeljivanja. Nita me, Leone, nije moglo vie opredeliti od Vaeg
suzdranog i kratkog pisma, najnovijeg svedoanstva o irini Vae
due. Jo neto, Leone: enska priroda sigurno nije vie naklonjena
pokleknuu od muke ali se sve oko ene okomilo da joj to omogui.

347

elela bih vie od svega da Vam odjednom izloim sve to se dogodilo

od naeg rastanka u Bastilji i, jo vie, da danima sluam Vae
doivljaje nadajmo se da e uskoro i za to biti prilike. Do sastanka,
ispitajte svoje oseaje. Na najmanji nagovetaj oklevanja, spremna
sam, kao i Vi, da se vie nikad ne pojavim u Vaem ivotu.
Volei Vas, Leonina
Teko zimsko putovanje preko Alpa, koje je delom moralo da se
odvija i peke, izgledalo je vitezu od Gijminoa kao niz prizora u
kojima nije uestvovao. Sve to je znao i oseao bilo je vezano za nju,
za sasvim nova saznanja koja mu je donelo njeno pismo, i provodio
je ledene zimske noi i u usputnim pribeitima i u toplim sobama,
na isti nain obuzet ljubavnim mukama. Vreme se nemilosrdno
sporo protezalo niz maglovite alpske doline kojima su putevi prema
moru prolazili, a njegovo je uznemirenje bivalo sve vee to se vie
pribliavao Veneciji, zatvorenoj u zimska isparenja i sivilo.
Haotino stanje u kui na uglu Veverijeg prolaza bilo je ve toliko,
kad je donesena odluka o putu u Italiju, da pripreme gospoice
Dartoa vie nisu nale nikakve prepreke u dobrohotnosti i
spremnosti za pomo ostalih lanova i ona se na miru spremila.
Uostalom, i nije joj mnogo bilo potrebno, a bilo je i te kako
potrebno sauvati diskreciju, zbog pretee opasnosti u liku
Leonininog zakonitog supruga. to se grofa od avinjola tie, on
je, posle strahovitog ponienja i izdaje stare baronice Dartoa,
usmerio svoju mrnju i elju za osvetom u najopasnijem smeru,
koji je spolja imao sve odlike razumnog ponaanja. Znao je da e
raspravu oko branih prava izgubiti, i da vodi poslednju bitku sa
vremenom; ali je isto tako znao da i njegov neuhvatljivi plen takoe
vodi rizinu trku, i da je pojavljivanje onoga koga je preko svih
granica mrzeo, samo pitanje vremena. Zato je bez prekida, danju i
nou, posmatrao kuu na uglu Veverijeg prolaza, i, pouen ranijim
iskustvima, inio je to mnogo vetije, odnosno sa bolje odabranim
i sposobnijim plaenicima. Duboko u svojoj zatrovanoj svesti, grof

348

je znao da e se Leon kad-tad pojaviti, i gajio je plan ravan svojoj

podlakoj prirodi da istovremeno ukloni svog suparnika i prisvoji
svoju prevarom steenu suprugu. Kada su Leonina i akomino,
prerueni u dva neupadljiva gospodina, jedne veeri napustili kuu
na uglu Veverijeg prolaza, pokrivenu prvim snegom, bili su od
svojih prvih koraka nevidljivo praeni, a kada je grof od avinjola
shvatio da njih dvoje kreu van Pariza, opremio je koije i pratio
na par sa pola dana razlike.
U doba koje letimino i neuverljivo opisujemo, Venecija je bila
grad u kojem samo nekoliko nedelja godinje nije bilo karnevala,
a zimsko doba bila je glavna sezona ove vrste zabave. U stvari,
u Veneciji je uvek bilo maskiranog sveta, koji je tako nalazio
sebi razne olakice, i putnik-namernik morao se izvesno vreme
navikavati da pred njega svaki as izleu ogromni beli papirnati
kljunovi, crne maske preko oiju, zamumuljene prilike nepoznatog
porekla i raskalani arlekini. Sablasnost prizora poveavala je
zimska venecijanska magla, ona tmasta smea koja pokriva krajeve
oko reke Po Padovu, Feraru, Rovigo, Monselie, ali najupeatljivije
deluje na mirnim zelenim vodama venecijanskih kanala. Zvuci se
utiavaju ili stravino menjaju izmeu kua i mostova, pljuskanje
vesala osetljivijim prirodama zvui kao dolazak Haronove barke,
a neprirodne boje i oblici maski na svakom koraku izazivaju
priguene krike. Takvo je bar bilo oseanje gospoice Dartoa,
kad je u drugoj nedelji januara dola u Veneciju, i sa aljenjem
utvrdila da Kod Danila jo nema eljene poruke. Da je znala
koliko se maski sasvim namerno nalazi na njenom putu u lutanju
venecijanskim kanalima i trgovima, uznemirenje gospoice Dartoa
bilo bi jo vee. No nita, ak ni toliko opreznom akominu, nije
govorilo da su praeni, premda je uznemirenje Leonovog starog
pratioca polako raslo.
Vitez od Gijminoa je stigao u Veneciju poetkom januara. Voen
svojom obazrivou, odseo je u drugom hotelu, i stao da diskretno
motri dolazak i odlazak gostiju kod Kod Danila. Bilo je ledeno,

349

zamagljeno vee kad je ugledao dva mlada oveka kako se vraaju

u hotel: jedan od njih je ispod velikog eira krio lice antikog
boga i plave kovrde, a drugi, nii... prsti viteza od Gijminoa su se
grevito zarili u hladni kamen zida iza kojeg se krio, ali se uzdrao
da ne poleti prema manjem gospodinu jo nekoliko minuta. Toliko
je naime trebalo da za prethodnom dvojicom izrone iz magle jedan
arlekin i jedna lekarska maska, zadre se malo ispred hotela, u krugu
svetlosti fenjera, i zatim ponovno nestanu. Vitez od Gijminoa je nebu
zahvalio to je ostao u svome zaklonu, jer nepunih pola sata docnije,
akomino je ponovo izaao, ovog puta sam. Tek to se izgubio u
magli, pod svetlost hotelskog fenjera opet su izronile dve maske...
arlekin i lekar. Njegovi voljeni bili su praeni! A Leonu nije trebalo
mnogo da zakljui ko je stajao iza toga. Morao ih je to pre videti,
upozoriti i spasti.
Kada se te veeri vraao u hotel, zabrinut zbog Leonovog nejavljanja
i povijen od hladnoe, akomino je na pjaceti blizu hotela udario u
nekakvog oveka koji se, kao i on, do nosa umotao u svoj ogrta.
Digavi pogled uz rei izvinjenja, akomino je u magnovenju
prepoznao par oiju; no pre nego to je ita uspeo da kae, poznati
otri pogled ga je presekao, i ovek se urno udaljio, a akomino je u
rukama drao komad hartije. Nekako je osetio da to nije poruka koju
bi trebalo itati pred gospoicom Dartoa. Ona je, uostalom, sa svim
znacima groznice i prehlade, leala u svojoj sobi, i akomino je sam
proitao poruku:
Uverio sam se da vas prate. Sreemo se sutra posle podnevne mise kod
crkve Sv. Zaharija. Bilo ta da se desi, budi naoruan i spreman da nju
povue prema gondoli sa plavim i utim trakama na tendi, koja e
ekati u prvom kanalu desno iza crkve. Idi kanalima do Padove, a
onda uzmi koije za Sasuolo. Ne obaziri se na mene.
Leon
Primalac poruke duboko uzdahnu. Ako su bili tako veto praeni da
ak ni on nije primetio, znai da je pratilaca bilo dovoljno mnogo da

350

ih ne prepoznaju, i da e ih na sutranjem sastanku biti neuporedivo

vie od njih. akomino se lako strese, pri pomisli da e Leona ostaviti
na milost i nemilost ubicama, ali mu je bilo jasno da mora spasavati
najslabiji deo grupe. Uostalom, Leon je odlino poznavao Veneciju,
a razdvajanje bi moda zbunilo i podelilo bandu grofa od avinjola.
Sa tekim oseanjima zakucao je na vrata sobe gospoice Dartoa,
premiljajui da li da joj kae bilo ta sem osnovnog podatka o
sutranjem sastanku.
Leonina je, poduprta jastucima, sedela uz kamin. Bila je neprirodno
bleda, sa tamnim kolutovima oko oiju, i tresao ju je suv kaalj no
pogled pun nade koji je uputila akominu pokazivao je jo njenu
uobiajenu ivost.
Stigla je poruka, rekao je, i na njenom licu se pojavio takav izraz da
je namah odluio da vie ne kae nita.
eka nas sutra oko podneva, kod crkve Sv. Zaharija.
Nije vie imalo to da se kae, niti je ona mogla ita da odgovori, i
akomino se uz lak naklon udaljio iz sobe.
Oboje su proveli besanu no. Gospoica Dartoa, ije se stanje sve vie
pogoravalo, bila je ujutro ve blizu haluciniranju, i sa tekom mukom
je uspevala da prodre pogledom kroz crvenkaste talase koji su joj se
stalno prikazivali. to se akomina tie, on je no posvetio mirnom i
paljivom pripremanju oruja i sebe: imao je jedan pitolj, zataknut
postrance za pojas, floret, i mali no u grudnjaku. Obukao se u crno
sukno, a u unutranji dep ogrtaa sakrio je dve venecijanske kljunaste
maske, za sigurnije bekstvo. Jo jedan no, slian stiletu, bio mu je
sakriven u rukavu. Neko ko bi bio dovoljno radoznao da izdri na
pjaceti po hladnoi, i istovremeno mogao da vidi kroz maglu, mogao
bi u gluvo predjutarnje doba da ugleda akomina kako se posveuje
molitvama, kleei na podu, dok mu se usne neujno pomeraju u
dugakom i opreznom pogaanju sa viim silama.

351

Ujutro je akomino pokuao da zavara trag nevidljivim pratiocima,

ietavi upadljivo na mali trg. Nije mogao da primeti da ga iko goni, i
dugo je vrludao po samo njemu znanim puteljcima i uskim stazama
uz kanale. Tek pred samo podne, promenivi dve gondole, pojavio
se pred sporednim ulazom u hotel, i tu mu se pridruila gospoica
Dartoa, koja je izala kroz kuhinju. Bila je nedelja, i uprkos magli
i hladnoi, mnogi su izali u svojim amcima i gondolama prema
Velikom kanalu i Markovom trgu. Niz vodu su se ula uzvikivanja
gondolijera i veslaa, po kojima se upravljalo u sasvim smanjenoj
vidljivosti. Ilo se sporo, uz stalna zastajkivanja i skretanja, da bi
se izbegli sudari, i za sve to vreme akomino i njegova tienica
nisu prozborili ni jednu jedinu re. Leonina se borila sa svojom
vrtoglavicom, a akomino se polako pretvarao u hladni kamen tako
je bar spolja izgledala njegova potpuna koncentracija.
akomino je imao plan da prvo ue u crkvu, pa tek kad dobro osmotri
okolna lica, da izae na dogovoreno mesto. Sveti Zaharija, koji ima
lepo mesto blizu Dudeve palate, bio je pun elegantnog sveta, koji
niim nije liio na unajmljene ubice. Nijedna linost koju je osmotrio
nije odgovarala pretpostavljenim avinjolovim najamnicima, ali
je zato blizu oltara ugledao onoga koji ih je ekao. Bacio je brz
pogled na Leoninu, ali je ona, jo uvek se privikavajui na crkvenu
polutamu, gledala veliku Belinijevu madonu u levom brodu, udei
se promenama koje je njena bolest izvodila sa bojama odede na
slici. Ostali su koliko je bilo potrebno da se izmoli oena, a onda je
akomino blago povukao Leoninu napolje, trudei se da stalno bude
okruen ljudima. Napolju je magla bila jo nia, ali je svet etao oko
crkve, mnogi sa maskama. Postavili su se kod bonog, zatvorenog
ulaza, odakle je akomino imao dobar pregled. Posle nekoliko
trenutaka, izaao je i Leon iz crkve. akomino je blago dodirnuo
Leoninu po ramenu, hotei da je opomene, ali je ta opomena bila
uzaludna...
U poslednjim naporima da ostane na nogama, Leonina se oslonila
na zid, i tog je trenutka ugledala, jo nejasno kroz maglu, na nekih

352

tridesetak koraka ispred sebe, jednu siluetu, umotanu u ogrta, koja

se pribliavala krupnim koracima. No vie nego to je videla, naslutila
je ko je to, i uz priguen krik, vie ne mislei ni na ta, pojurila toj
prilici u zagrljaj. udni su prvi trenuci vienja posle dugotrajne
razdvojenosti, prvi trenuci materijalizacije u koju ula jedva mogu
da poveruju, i biraju samo najneposrednije utiske! Leonina skoro
da nije videla njegovo lice, i sve to je znala bilo je da njegov ogrta
ponavlja miris venecijanske magle. to se viteza od Gijminoa tie,
znao je samo da joj je elo vrue. I dok su tako stajali, gubei oseaj
za vreme i mesto, akomino je primetio da ih polagano okruuju
maskirani ljudi, stvarajui izmeu njih i ostalih etaa zid svojim
telima i ostavljajui magli da uini ostalo. Leon je takoe primetio
isto, i jednim ne mnogo nenim pokretom gurnuo Leoninu iza sebe.
Maskirani su se zaustavili, i iz jedne od maski uo se glas koji su
obojica namah prepoznali:
Dotakli ste moju enu, vitee; a za to se umire. I uz ludaki grofov
smeh, osmorica maskiranih izvukoe maeve. akomino se nadao da
e iznenadni pucanj privui prolaznike, i brzim pokretom je izvukao
revolver. Jedan od osmorice je pao... ali avaj, to je bila Venecija, u
kojoj je svako gledao da bude to dalje od guve. I umesto pomoi,
trg se najednom ispraznio, ostavljajui Leona i akomina na milost i
nemilost najamnicima grofa od avinjola.

353

Glava XI
Smrt u Veneciji Put u Sasuolo Poslednje bekstvo
Epilog

Oh, ima li ta od toga slae

no kad izmoreni na dalekom putu
domu se vratimo svome, bez brige i srca laka,
u uenom se odmaramo kutu?
(Katul, Pesme)

Stvari to ine ivot srenijim,

najdrai Marcijale, ove su:
imanje ne s naporom steeno, nego nasleeno;
plodna njiva; toplo ognjite;
nikada prepirke; retko da oblai togu;
savest spokojna; otmena moralna snaga;
zdravo telo; razumna prostodunost;
prijatelji tebi ravni; neusiljeno saobraanje
s ljudima; neizvetaena sofra;
no ne utonula u vinu, nego slobodna od briga;
san, da naini no kratkom; da eli da
bude ono to jesi, i nita vie;
od smrtnoga asa ni da se boji, ni da ga eli.
(Marcijal, Epigrami)

354

Smrt u Veneciji

Kada se pometnja od pucnja smirila, Leon je ugledao jednog iz grupe

maskiranih kako se povlai iza napadaa, i zakljuio je da to avinjol
uva svoju snagu. Ostali su, videvi svog palog druga, navalili divljaki
na dvojicu opkoljenih, i razvila se otra borba. Za samo nekoliko
trenutaka, Leon i akomino su oborili jo dva protivnika. Jo uvek je
svaki od njih imao po dvojicu, kad je akomino, baratajui floretom
protiv dva maa, krajikom oka primetio senku koja je, pribliavajui
se, podizala ruku sa pitoljem i pre nego to je Leon shvatio ta se
deava, iz leve akominove ruke poleteo je no i zario se pridolici
u grudi. Drugi pucanj u ovoj borbi ispaljen je u vazduh. Bilo je jasno
da je avinjol pustio nove snage u borbu, ali je sadanje uesnike sa
njegove strane pomeo pad oveka sa pitoljem i munjevitost odbrane,
te je jedan Leonov protivnik, ranjen lako u ruku, odjednom poeo
da bei, a svi znaci straha primeivali su se i kod drugog. Vitez od
Gijminoa je izmenio jedan brz pogled sa akominom, i obojica su
pola u napad. Sad je rasulo meu protivnicima bilo jo vidljivije.
Voeni arom dvoboja, vitez i akomino su nainili jo nekoliko
koraka prema svojim protivnicima, i nadmo je bila tolika da se Leon
usudio da pogleda nazad, da vidi ta se dogaa sa poluonesveenom
Leoninom, koju su ostavili uz zid, titei je svojim telima.
Prevara! Svo ovo povlaenje bio je samo manevar da se njih dvojica
odmaknu od zida, i da time bude otvoren pristup dotada skrivenim
avinjolovim najamnicima! U trenutku kad je Leon pogledao iza
sebe, dvojica maskiranih su upravo podizala onesveenu devojku.
Ostavljajui akomina da se brani od dvojice protivnika koji su,
shvativi da je namera otkrivena, navalili novom estinom, Leon se
u jednom skoku naao kod dvojice otimaa. Bojao se da bi u duelu
maevima ona mogla biti povreena, pa je u naletu jednoga oborio
udarcem drke od maa po glavi, a drugog odgurnuo. Dok se ovaj

355

snaao, Leon je ve uspeo da ponovo stavi Leoninu uz zid, i odbio

novi napad takvim kroeom da je maskirani proleteo kroz polje borbe
sa akominom, i padajui povukao sa sobom jednog od akominovih
protivnika. Ponovo su imali nadmo, jer je jedini preostali protivnik
nestao u magli, dok je drugi pokuavao da se iskobelja ispod svog
onesveenog druga.
Znajui da nee dugo ekati naredni napad, Leon je zapovedniki
pogledao zadihanog akomina: bio je poslednji trenutak da se
Leonina izvede iz borbe, i da njih dvoje pokuaju bekstvo. Samo je
sekund akomino razmiljao da li da poslua, i izloi Leona skoro
sigurnom kraju; ali znao je da je njegova elja bez pogovora, i pritrao
je Leonini.
Gospoica Dartoa je najvei deo ove borbe bila bez svesti, i tek sad,
kad je akomino pokuao da je uspravi, ponovo se osvestila i shvatila
da neko hoe da je odvoji od Leona, koji ju je sa nekoliko koraka
razdaljine posmatrao teko opisivim pogledom. Piscu je ao to to
mora rei, ali po prvi put na stranicama ove povesti gospoica Dartoa
nije postupila po zahtevima svog razuma. Iz njenih se izmuenih grudi
zauo nerazumljiv krik pobune to hoe da je odvoje, i pruila je ruke
prema vitezu. On je, meutim, samo klimnuo glavom akominu, koji
je bez mnogo potovanja prebacio iznemoglu devojku preko ramena,
i u nekoliko koraka nestao u magli. Za trenutak je nastala potpuna
tiina, i u njoj je Leon, hvatajui dah i traei bolje leite za ma u
svojoj ruci, zauo mukli bat koraka. Za koji trenutak, ako je akomino
imao sreu da promakne maskiranima, pojavie se oni u vidnom polju,
i zakljuiti da je glavni deo plena utekao. Morao ih je nekako odvui pre
nego to to shvate. Stegao je drku maa i nasumce poleteo u maglu.
Naleteo je pravo na jednog iznenaenog napadaa, koji je uz krik pao.
Dok je posrui hvatao izgubljenu ravnoteu, uo je uzbuene glasove
ostalih, i okrznuvi jo jednog iznenaenog napadaa, skrenuo je u
trku prema trgu Svetog Marka. Dok je trao, sudarajui se povremeno
sa ogradama i uglovima kua, zauo je iza sebe nedvosmislen zvuk
tranja mnogih nogu. inilo mu se da je prola venost dok se nije

356

naao na trgu, utonulom u tako gustu maglu da su se ljudi raspoznavali

tek na nekoliko stopa. Nije bilo bolje mogunosti da pobegne, i Leon je
naglo usporio, trudei se da to vie lii na bilo kojeg prolaznika. Bila
je zima, i dan se ve mraio, a prolaznika na trgu bilo je malo. Leon se
teio jedino time to su i gonitelji imali iste probleme kao i on, i u hodu
je namakao belu kljunastu masku. Ma nije uvlaio u korice, ve ga je
sakrivao ogrtaem.
Ve je izvesno vreme hodao stazom ispod arkada, desno od katedrale,
kad je utvrdio da uje korake u skoro istom ritmu sa svojima. Zastao
je, i primetio da su i pratioci zastali. Ponovio je to jo jednom, i
shvatio: bili su za njim! Ubrzao je hod do jednog ulaza, i onda se na
vrhovima prstiju uvukao u njega. Mogao je jasno uti kako njegovi
gonitelji takoe usporavaju, a zatim, stigavi do take gde je nestao,
tapkaju zbunjeno u mestu. Zadrao je dah i uvukao se u mrak, a u
slaboj svetlosti prema ulici ugledao je neodreenu siluetu jednog
od njih. ovek je oklevajui ispitivao mrak, a onda je izaao prema
svojima. Leon je jo uvek uo njihove korake i tiho mrmljanje, a onda
stao da ispituje svoj poloaj. Hodnik u koji je uao bio je sa jedne
strane mraan, i zavravao sa drvenom kapijom. Opipavajui bravu,
Leon je odluio da rizikuje, i naglo ju je pritisnuo. To je imalo dvojako
dejstvo: sreom, bila je nezakljuana, pa je vitez od Gijminoa proleteo
kroz nju, ali je njen zvuk upozorio gonitelje, koji su hrupili u hodnik,
traei svoju rtvu. Potrajalo je izvesno vreme dok nisu nali isti put
kao i vitez, a za to vreme on je, spotiui se kroz neku batu, pa onda
drugi hodnik, i najzad naavi zid koji je preskoio, istrao na obalu
kanala, to je znao samo po pljuskanju vode ispred sebe. Po pravcu
koji je imao, znao je gde se nalazi. Zapravo je protrao kroz dvorite
jedne male palate, i naao se kod kanala kojim je mogao doi do luke,
ako stalno bude malo skretao levo. Njegovi progonitelji uskoro su
nali njegov put, sem prvoga, koji je u trku sa zida pao u kanal, ne
primetivi ga. Odmiui, vitez je zaeleo da naie na neku gondolu,
jer bi se tako lake izgubio u magli. Bio je dovoljno odmakao od
svojih progonitelja, a oni su se zadrali vadei svog sadruga iz vode,
i sada je odmicao uz kanal, osvetljen ponekim fenjerom sa kua, jer

357

se mrak brzo sputao. Magla nije bila nita rea, i dok je tako trao
naslepo, oslukujui samo svoj dah, Leonu je bivalo jasno da moda
tri poslednji put. Zastao je za trenutak, da uhvati daha, i skoro pred
nogama ugledao omanji amac, privezan za direk ispred kue. Bio
je privren samo tankim konopcem. Leon ga je presekao jednim
udarcem maa, i uskoio. Bilo je to prijatno oseanje, uti samo
lagano pljuskanje vode umesto izdajnikog odjeka po ploniku, a
bio je pri kraju snage od zadihanosti. Na alost, nije imao nikakav
pregled obale, jer je magla na vodi bila naroito gusta. Zato je paljivo
oslukivao, i nita nije kazivalo da ga iko prati. Stotinjak metara nie,
kanal se ravao, i Leon je krenuo levo, da bi se to pre dokopao velikih
kanala, luke i izlaska prema Padovi. Veslao je sve jaim zamaajima,
ne hajui za buku koju proizvodi, kad se pred njim ukazala silueta
jednog kamenog mosta. Skoro u poslednjem trenutku, sagnuo se da
ne udari u svod, i to ga je spaslo jer se istog trenutka prva aklja
zabila, prozvidavi tik pored njegove glave, u dno amca. Sa druge
strane, jo jedna je zatresla bok amca. Progonitelji su ga oito ekali
na mostu, a verovatno ih je bilo i na obe obale. Tano su procenili
kojim e putem pokuati da umakne. Snanim trzajem vesla isterao
je obe aklje iz ruku onih koji su ih drali, i udario svom snagom o
unutarnji luk mosta, prepreivi se preko kanala. I dok su progonitelji
uz uzvike pokuavali da dohvate aklje i dotravali na most da vide
ta se dogaa, Leon je skoio na ogradu, i pojavio se na mostu iza
uzbuene gomile najamnika, jo nagnute nad amcem u mraku
ispod mosta. Odjednom se iz gomile uzdigao jedan glas, onaj isti koji
je prepoznao kod crkve Sv. Zaharija:
Iza vas je, budale!
Grupa na mostu se utei okrenula prema Leonu. Bili su sigurni da
im sada ne moe umai. Vitez je sa svoje strane takoe bio spreman
da prekine trku.
Grofe od avinjola! povikao je na italijanskom. Ta, koliko ljudi jo
treba da pogine da bismo vi i ja raistili raune?

358

Grupa najamnika je jo uvek stajala na mostu. Koliko god da su bili

okoreli zlikovci, i spremni da za novac uine sve, prema sopstvenom
ivotu su jo uvek imali nena oseanja.
Hoete li izai da nastavimo dvoboj, ili ete se i dalje sakrivati?
nastavljao je Leon izazivajui.
Vitez je imao utisak da se grof u pozadini jo neto dogovara. Ali
za nekoliko trenutaka, on se zaista pojavio na sredini mosta, sa
isukanim maem. Leon je priao, otpozdravio maem i zauzeo gard.
Sada je tek imao priliku da vidi lice svog smrtnog neprijatelja. Grof
od avinjola imao je mnogo vie izraajnosti nego ranije, samo je to
bila izraajnost pakla. Grofove oi sijale su sjajem koji nije bio samo
ludaki bilo je to bljeskanje potpuno izobliene ljudskosti. Borio
se znatno bolje nego ranije, ali jo uvek nije uspevao da sputa svoju
mrnju. Ako nita drugo, sad mu je bar bilo jasno da vodi ozbiljan
dvoboj, a ne jeftinu i bezopasnu zamku.
ta vas to tera prema tuim enama? upitao je avinjol, dajui
svojim reima teko postignutu nehajnost.
Leon mu se, odbijajui jedan snaan udarac postrance, nasmeja u
lice:
ta biste dali da sad znate gde se nalazi?
Ovo je bio dobro proraunat rizik, jer je avinjol izrazom svoga lica
dao Leonu jasnu potvrdu da akomino i Leonina nisu uhvaeni. I sa
mnogo vie poleta, vitez zadade seriju brzih terci, od ega avinjolu
usred zime iskoie grake znoja na elu. No, on jo nije odustajao.
Gde god da je, dobie tvoje ui za uspomenu!
Pokloni odravaju ljubav, ree vitez od Gijminoa.

359

Mrnja je sasvim izobliila lice grofa od avinjola, umesto svakog

odgovora, i vitez se strese, ne od straha, nego od iznenadnog gaenja
nad ovim ovekom i sobom, i besmislenim odnosom u kojem su. Neka
italac ne pomisli da vitez od Gijminoa nije imao ideje o herojstvu
to je, uostalom, vie puta jasno pokazao ali mu je bilo odvratno
rizikovanje ivota iz niskih motiva. Zato taj nesreni avinjol nije
konano shvatio da ga Leonina nee, i da je to osnovno, i da ubistvom
Leona ne dobija nita, jer on nije glavno lice u toj drami! No, onda
je preko avinjolovog ramena naslutio siluete njegovih najamnika,
spremnih da ga kukaviki napadnu na zapovest svog poslodavca,
i neto malo vie razlonog besa vrati ga u borbeno raspoloenje.
Konano, taj izbezumljeni nesrenik je bez milosti bacio nevinog
oveka u doivotno ropstvo!
U potpunoj tiini na mostu, ulo se samo zveckanje njihovih maeva.
Leonu nije ilo u raun da napreduje, jer je tako samo dolazio u
domaaj najamnika, a ni avinjolu, jer je time gubio njihovu trenutnu
podrku. Tako su zapravo stalno bili na sredini mosta, ali avinjol
nije uspevao da iskoristi to to je, stojei na najviem delu, dosezao
Leonovu visinu. Mrak se ve sasvim spustio, i prizor je osvetljavao
samo jedan fenjer sa susedne kue bar toliko da su se nazirala oba
kraja malog mosta. Tukli su se sve ee, i avinjol je poinjao da
pravi greke. Ovoga puta, meutim, Leon nije mislio da mu oprata.
Kad se avinjol nesmotreno otkrio, dobio je posekotinu na elu; jo
se nije ni snaao, kad je uz fijuk stigao drugi udarac, po ramenu. Tu
ga je zatitio redengot, pa rana nije bila duboka, ali je avinjolovo
lice posivelo od straha. ulo se najpre nerazumljivo krkljanje, a
zatim i neto to Leon u prvi mah nije razumeo, ali je zato sasvim
dobro razumeo da je meu najamnicima nastalo neko pomeranje.
Sasvim slabo pljuskanje ispod mosta otkrilo mu je koja je bila sutina
avinjolove zapovesti najamnici bi trebalo da priu s lea, i upravo
su koristili njegov popreko postavljeni amac! Pravio se, meutim,
da nita ne primeuje, sve dok nije zauo bat koraka sa druge strane
mosta: u tome trenutku bacio se svom snagom na avinjola, odbacivi
ga daleko od sebe, i skoio na ogradu mosta. Pre nego to su se oni

360

koji su ostali iza avinjolovih lea snali, uz uasne krike koje je

grof na tlu putao, Leon je po ogradi pretrao do druge obale, i u
optoj zabuni nestao u prvom prolazu koji je vodio od kanala. Ovoga
puta nije imao mnogo sree: mesto na kojem se naao bila je neka
vrsta privatnog mola, tako uobiajenog za venecijanske kue. Bila je
to dosta velika i iroka ploa za pristajanje, i na vodi se ljuljukalo
nekoliko luksuznih gondola. Leon je znao da negde mora biti i prolaz
za unutranje dvorite, i da se ovaj ui kanal negde nastavlja. No,
dok je pokuavao da se snae u mraku i magli, zauo je korake
gonioci su stizali! Sem toga, ulo se i pljuskanje po vodi izgleda da
je jedna grupa iskoristila i amac, da mu onemogui bekstvo vodom.
Jo je proraunavao mogunosti bekstva, kad je uo avinjolov glas,
iz priline blizine, kako nareuje da ga opkole. Vie, oigledno, nije
bilo ni govora o potenom dvoboju.
Odjednom je nastala tiina, a tihi i oprezni koraci dolazili su, usled
zatvorenosti prostora, kao zvuk neodredivog smera. Leon je bio u
pravoj klopki, i spasavala ga je jedino magla. Pokuavao je da se bar
zatiti s lea nekim zidom, ali ni na ta nije nailazio. uo je najednom
avinjolov glas, i inilo mu se da je to na manje od nekoliko stopa
udaljenosti:
Priite mu s lea!
Pokrivajui usta ogrtaem, da bi priguio glas, Leon viknu:
Izai na dvoboj, kukavice!
Tek to je to rekao, o njega se neko oeao, mrmljajui izvinjenje. Oni
zaista nisu znali gde je ko u magli i mraku!
U Veneciji, kao i u drugim mestima u kojima je magla est posetilac,
stanovnici imaju obiaj da pripaljuju fenjere ili baklje na svojim
kuama, bez obzira na to izlaze li ili ne, prosto da bi olakali
namernicima kretanje. To je posebno vano u ovome gradu, gde

361

samo jedan pogrean korak moe znaiti davljenje, ili bar kupanje u
hladnoj i prljavoj vodi. Jedna dobra dua upravo je u tom trenutku,
u predvee, odluila da osvetli prostor ispred svoje kue, i okaila
je fenjer na drugom spratu, tano iznad poprita po kojem su se
neprijatelji traili tanije, est neprijatelja je trailo jednog. Kad je
ugledao svetlost kako se rasipa iznad njegove glave, Leon se gorko
osmehnu: izgledalo mu je da je njegova sudbina reena. Zau se
ponovo koraanje na sve strane, i visok i krt avinjolov glas, kako
vie, sada sa vee udaljenosti:
Spreite ga da doe do amca!
Leon, reen da skupo proda svoj ivot, pohrli prema tom glasu,
i u trenutku kad je poeo da nasluuje obrise drugog duelanta,
avinjol pusti uasan krik, i rairenih ruku krenu prema njemu.
Kroz pramenove magle, Leon ugleda straan prizor: na avinjolovim
grudima irila se ogromna crvena mrlja, a na usta mu je ve izlazila
krvava pena no nita se nije moglo porediti sa jezivim izrazom lica
umirueg oveka. Poslednjim krajikom svesti avinjol je shvatio da
ga je ubio s lea sopstveni najamnik, zamenjujui ga sa Leonom, i da
mu se, pre nego to e zauvek potonuti u mrak, ukazuje onaj koga
je eleo da ubije. Nainio je nekoliko pokreta rukama, kao da hoe
da ga uhvati, dok su mu oi izbezumljeno kolutale, a onda pusti jo
jedan zastraujui samrtni krik, koji se izgubi u krkljanju, i nestade,
zanosei se, unazad, sve dok se u magli ne zau teak udar tela o
vodu. Svi na molu su uli krik, a sa okolnih kua su se uli uzbueni
glasovi, i pojavilo se jo nekoliko fenjera. Ovo je delovalo isto tako
efikasno kao i smrt poslodavca na bandu najamnika, i sa svih strana
se zauo topot nogu koje su pokuavale da umaknu prema veem
kanalu, ili prema amcima. Leon, drhtei celim telom, povue
se nazad, i sada skoro udari u zid koji je malopre grevito traio.
Potrajalo je izvesno vreme dok se sve smirilo, i dok su stanovnici
okolnih kua, oslukujui iznenadnu tiinu, zakljuili da je ponovo
sve u redu. Tek tada se odlepio od zida, i krenuo prema ivici mola. Tu
je jo uvek bilo nekoliko amaca. Leon duboko uzdahnu, i oseti nov

362

miris u nozdrvama: vetar sa Jadrana je ve mrekao vodu kanala i

nagovetavao polako dizanje magle. Polako odveza jednu od gondola,
i ue, odbijajui se veslom od obale, kad amac sa druge strane udari
lagano u neto. Leon se okrete, i strese se od prizora: irei krvavu
mrlju oko sebe, plivalo je na leima avinjolovo telo u prljavoj vodi,
gledajui ugaenim oima u njega.

363

Put u Sasuolo

Prvu no u miru i sigurnosti Leon je proveo prenosei le grofa od

avinjola do groblja na Lidu. More je bilo lako ustalasano, ali se magla
digla, i mlad mesec bio je svedok tekih vitezovih napora da mrtvog
oveka doveze do ostrva. Treba rei da je vitez od Gijminoa gajio sasvim
antiki uas pred mogunou da neko ostane nesahranjen, i bilo mu
je nezamislivo da mrtvog oveka ostavi u vodi. U samo svitanje, ostavio
je grofa na kamenitim stepenicama pred ulazom u groblje, napisavi na
komadu hartije njegovo ime i titulu, i umotavi u tu hartiju tri zlatnika,
sve je stavio u zgrenu pokojnikovu aku, prekrtenu na grudima.
Znao je da e strah od svetogra naterati grobare da ga sahrane.
Tek oko podne, poto je neprimeeno vratio gondolu na mesto odakle
ju je uzeo, uputio se vitez prema Mestrama, gde je naao konja. Jahao
je onim neuporedivo lepim putem koji uz kanale vodi od Venecije do
Padove, na kojem se iza svake okuke pojavljuju novi i lepi letnjikovci
venecijanske gospode. Bio je hladan, sunan, jasan dan, kao da magle
nikad nije bilo, ali Leona nije zanimao izgled prirode. Mislio je samo
na to kako je akomino uspeo da putuje sa bolesnom devojkom.
Iza dvorca Gvarinijevih poinje seoce sa nekoliko krmi, poznato
odmorite na pola kratkog puta od Padove prema Veneciji. Leon je
naterao konja u laki kas, i odjednom ga tako naglo zaustavio da se
ivotinja njitei propela: pored obale je bila privezana gondola sa
plavim i utim trakama na tendi! Skoio je sa konja, i kao bez due
uleteo u prvu krmu. I tamo je, zaista, sedeo akomino, koji je
pokuavao da gospoicu Dartoa vrati sebi uz pomo kuvanog vina.
Ugledavi viteza na vratima, akomino, koji je bio lak na suzama, vie
nije mogao da se uzdri, i zaridao je od sree. No Leonina, utopljena
kraj vatre, vie nije razabirala nita. Kad joj se Leon pribliio, uputila
mu je pogled, oit dokaz da ga nije prepoznala.

364

 Zapaljenje plua, tiho je rekao akomino. ekamo ovde koiju

koje sam poruio.
Leon se uz uzdah spusti na klupu pored nje, i ukloni joj sa ela jedan
potpuno mokar pramen kose.
Vi ste udovica, grofice od avinjola, ree sasvim tiho.
Leonina se nikad docnije nije uspela setiti puta u Sasuolo, premda
je vitez od Gijminoa sa svoje strane tvrdio da su to bili najtei asovi
koje je u ivotu proveo. Svaka neravnina na putu, svaki potres njene
nepomine glave ga je izbezumljivao, stalno mu se inilo da nije
dovoljno utopljena, da mangal nije dovoljno zaaren, da duva sa svih
strana (to je bilo tano). S vremena na vreme bi se Leonina vratila
svesti, pustila bi neki nerazumljiv zvuk, a onda ponovo utonula u
beivotnu letargiju. Sve je tee disala, a oko oiju i usana joj se
pojavila plava senka koja nagovetava kraj. Leon je imao dovoljno
medicinskog znanja da zakljui kako e kljuna biti naredna no i
put koji mu se u mladosti uvek inio tako kratkim, sad je izgledao
beskonano dug. Kako nikako nije mogao da za nju nae poloaj u
kojem bi lake disala i bila izloena manjem truckanju vozila, uzeo ju
je u naruje i, grejui je svojim telom, podeavao ugao pod kojim se
manje guila. Bio je to paklen dan. U Rovigu je vitez poslao akomina
na konju napred da pronae lekare u Modeni i pripremi babu i dedu u
Sasuolu. Poslednji sati vonje, u kasno vee, bili su i najgori: trebalo
je prei prve, sasvim lake uspone prema Apeninima, i kad se koija
najzad zaustavila u dvoritu sasuolske palate, vitez je od sveg srca
zamolio Boga da ona ne umre sada.
Gospoica Dartoa bila je mlada i eljna ivota, a lekari kolovani
na padovanskom univerzitetu dobri, i bliski sa poznatom kuom
Delfantijevih. Treeg dana, Leonina je pobedila, i dola u stanje u
kojem je bila neophodna istrajna nega, a vitez od Gijminoa, koji ni za
trenutak nije naputao njeno uzglavlje, legao je obuen, onako kako
je doao u Veneciju, i probudio se posle dva dana. Baba i deda, ve tri

365

godine eljni da nekome prue ljubav i panju, utrkivali su se i stalno

svaali oko panje i negovanja gospoice Dartoa i svog pustolovnog
unuka.
Sasuolski dvor, koji se i danas moe videti, bio je jedna od onih
masivnih i udobnih crvenih emilijanskih graevina ranog baroka, sa
vrtom koji se nie od zamka otvarao prema apeninskim obroncima.
Sa donje strane, iza zamka su se prostirali vinogradi, a njegovo
proelje gledalo je, sa ivice jedne prirodne terase, na gradi Sasuolo.
Predeo koji se mogao videti sa skoro svakog prozora sasuolskog
dvora nadoknaivao je onu ekonominu eleganciju koja karakterie
italijanske dvorove: izmeu zelenih breuljaka, obraslih topolama i
orajem, krivudala je reka Sea, u ovo doba godine jo puna vode. Na
vidiku su se nazirali obrisi Apenina, pokriveni snegom, a ceo je prizor
imao onu umerenu blagost kakvu imaju samo italijanski predeli
nigde otrine, jakih prelaza, divljih preseka. Mir koji je ulivao ovaj
predeo krepio je svaku duu, i Leonina se oseala bolje ve kad bi
bacila pogled kroz okno. Sam zamak, ve smo rekli, bio je uzdrano
i tedljivo opremljen. Sve hodnike i sobe pokrivala je uglaana
emilijanska keramika, u strogim crno-belim bojama. Prilazne holove
i glavno stepenite prekrivale su freske nekih bolonjskih manirista,
i bile su takvog sadraja i izvedbe da je vitezu Leonu, od njegovog
prvog dolaska u Sasuolo, bilo dovoljno da ih samo pogleda pa da prsne
u smeh, i zadri dobro raspoloenje jo bar pola sata. Po italijanskom
obiaju, sve su otvore i arkade pokrivale tamnocrvene draperije,
koje su malo ublaavale strogost kue. Sobe su bile opremljene
samo najnunijim, ali su zato tavanice prekrivale groteske, a luksuz
i bogatstvo su se ogledali u prebogatim tkaninama koje su pokrivale
leaje ili naslonjae. Emilijanska zima nije blaga, pa je veina soba
bila grejana, neke kaminima, a neke sistemom spojenih keramikih
pei. Kao na svim mestima gde ive starci, sasuolski dvor bio je oaza
tiine.
Leoninino oporavljanje bilo je sporo, ali pouzdano. Baka Ana je
zamenila Leona u deuranju pored bolesnice, a vitez se, u skladu

366

sa optim pojmovima o utivosti, retko pojavljivao u Leonininim

odajama, sad kad je njeno ozdravljenje bilo izvesno. Sredinom
februara Leonina se pridigla iz postelje, a samo nedelju dana kasnije
ve je izlazila iz svojih odaja, etala po zamku, i silazila na zajednike
obede u ogromnoj trpezariji obloenoj tamnim drvetom.
Pisac osea potrebu da svom vernom itaocu i itateljki ovde nagovesti
neka od unutarnjih oseanja junaka sada, kad vie nikakvih spoljnih
prepreka nije bilo njihovim oseanjima, koja su uostalom jedno
drugome nedvosmisleno priznali. Taj e prikaz moda pokazati
da su ljudske due misteriozan fluid koji se ponaa suprotno svim
zakonima i predvianjima prirode i razuma a pri tome je razum
takoe deo te iste due.
Gospoica Dartoa je iz svoje bolesti i smrtne opasnosti izala sa
sasvim novim i njoj do tada nepoznatim oseanjima. Neka neobina
uzdranost poela je da obavija njeno ponaanje, to ju je nesvesno
inilo jo privlanijom. Njen progonitelj bio je mrtav, nalazila se u
kui starih roditelja oveka kojeg je volela, i bila je odasvud okruena
neizmernom panjom i ljubavlju. Pa ipak, nikad nije oseala veu
nesigurnost i strahovanje, a najvie se bojala onoga u emu je bila
sigurna i priviknuta suoavanja same sa sobom. Leonina je, kako
se italac sea, bila hrabra i nelicemerna osoba, i teko je rei da je
to prestala da bude. No postojalo je neto to ju je teralo da od svojih
oseanja i samoposmatranja pobegne, i uzrok tome bio je vitez od
Gijminoa, potpuno nesvestan najnovijih dogaanja u dui njegove
voljene. Bilo je dovoljno da ugleda obris Leonovih ramena pri dnu
nekog hodnika, pa da izbezumljeno pobegne u svoje odaje, muena
oseajem neiskazane krivice. Za zajednikim obrocima, sedei mu
nasuprot, nije smela da podigne pogled, a ako bi ga sluajno podigla,
zacrvenela bi, presecala re i ubrzavala dah. Lupanje srca postalo je
tako rei stanje sa kojim je ivela. O razgovoru, njenoj najomiljenijoj
zabavi, vie nije bilo ni rei. Da bi stvari bile gore, posle svakog bekstva
oseala bi se jo bednije, i kada je bila sama, Leonov lik se pojavljivao
kao muka bez prestanka. inilo joj se da svako na njenom licu moe

367

proitati kovitlanje zbunjenih oseaja koja su je mlela, i sve vie se

povlaila od sveta. To je, dodue, bilo lako u praznom sasuolskom
dvoru, ali je zato svako sretanje bilo sa istim, najuim krugom ljudi.
italac e se bez sumnje prisetiti Leoninine odlunosti i odsustva lane
stidljivosti u mnogim situacijama pred dvoboj, u Bastilji, u pismu
kojim je ugovorila sastanak u Veneciji, pri prvome susretu... no sve su
te situacije, kako e se otroumni italac prisetiti, bile situacije krize
i vrhunske opasnosti. To je, naime, bilo stanje u kojem razboritost
gospoice Dartoa skoro nikad nije poputala. Sada je, meutim, bila
suoena sa povoljnim reenjem svojih nevolja, i ono to je ostajalo,
bila je prirodna veza sa ovekom kome je ve toliko puta dokazala
svoju ljubav. Pogledi koje joj je Leon upuivao prilikom susretanja u
zamku bili su za nju najjai povod za zbunjenost: vitez od Gijminoa
je enu svog ivota gledao sa nesumnjivom udnjom, i slutei u sebi
sline oseaje a ne usuujui se da ih sebi prizna, gospoica Dartoa
je bila na paklenim mukama. Sva ona besmislena poluoseanja,
kao to su strah, stid i elja za bekstvom, koja kao mala udovita
iz Pandorine kutije izleu onda kada su nam najmanje potrebna,
obuzimala su glavu nesrene gospoice Dartoa, i pojaavala njeno
bolesno, ali sada u dui bolesno stanje.
to se Leona tie, on zaista, i pored svoje prodirue otroumnosti
i finoe due, nije ni u snu mogao naslutiti Leoninine muke. Bilo
mu je potpuno nejasno njeno ponaanje. Nije li mu nedvosmisleno
otkrila svoju ljubav, i ranije, i sada, nije li mu pohrlila u Veneciju,
nije li mu u pismu otvoreno ponudila svoju ljubav, bez obzira
na legalne oblike? To, naravno, nije znailo da bi on na slinom
nastojao, ali ga je utoliko vie vrealo ponaanje u kojem je sebi,
bez ikakve krivice, morao izgledati kao napasnik. I u skladu sa
svojom prirodom, vitez je postajao sve uvreeniji, i sve vie se u
tom oseanju ledio za spoljni svet, ispoljavajui prema njemu svoj
sarkazam i ironiju. On je, za razliku od gospoice Dartoa, znao vrlo
dobro svoje oseaje, i njena nesuvisla reakcija na neto to nije ni
pokuao, takla ga je do srca.

368

Baka Ana i deda Leone, koji su se nadali optoj srei, ljubavi i

venanju, a sanjali su i o unucima, bili su potpuno zbunjeni novim
stanjem u zamku. Najneprijatniji su bili zajedniki obroci: sa
jedne strane usplahirena Leonina, koja ne govori i ne usuuje se
da pogleda njihovog unuka, a sa druge strane stola Leon, stisnutih
oiju i beskrajno ljut, spreman da se obrecne na svakoga ko bi mu
bilo ta rekao. Iz ovoga se izdvajao samo akomino, koji je provodio
najsrenije dane, tumarajui po poznatim krajevima, i sanjarei na
svakom mestu o svojoj eni i sinu. Deda Leone se trudio da sa svojom
italijanskom kurtoazijom malo raskravi Leoninu, a baka Ana, biva
lepotica, koja je iz mladosti sauvala dosta vatre i uverenje da se
neto to ona eli mora ostvariti, mnogo je tee podnosila ovo stanje.
Pokuala je da govori sa Leonom, koji je iskoristio priliku da optui
nju i dedu da mu ne daju ni trunke mira; pokuala je da govori sa
Leoninom, koja joj je nejasnim i isprekidanim reenicama rekla da
ona nema nita protiv viteza od Gijminoa, i da mu je vrlo zahvalna za
mnoga dobroinstva. Poto je baku Anu bilo lako razbesneti i navesti
da sama reava probleme, ova dva razgovora su za nju bila sasvim
dovoljna.
Bila je prva nedelja Mesojea, i iz Sasuola su dopirali veseli povici
maski, kad je baka Ana za veerom odluila da stavi taku na
nerazumno ponaanje mladog para. Poela je sa pitanjima o
Leonininom zdravlju i sadanjem stanju, i ova je, ne slutei zamku,
posluno odgovarala, uveravajui u svoje odlino stanje.
Onda sjajno, rekla je baka Ana, koja je uz sve bila i nestrpljiva, nema
nikakvih prepreka da zakaemo venanje pre Uskrsa; uostalom, tako
sam ve i napisala vaim roacima u Pariz. im malo otopli, moi ete
u Pariz, ili, jo bolje, neka oni dou ovamo, da se bolje upoznamo. Po
pismima bih rekla da je vaa tetka sasvim izuzetna osoba.
I baka Ana je nastavila, sad ve sasvim sigurna, da avrlja o svadbenoj
haljini, obimu svadbe, sveteniku i ostalom. Deda Leone, naviknut da
prihvati svaki njen obrt, ubedljivo je klimao glavom na sve.

369

Da je grom udario u sto, gospoica Dartoa ne bi bila zaprepaenija.

Krv je sasvim nestala iz njenih obraza, a usne joj se zakoile u
pokuaju da neto kae. Trenutak je ve proao, a ona se vie nije
snalazila, i pokuavala je samo da uhvati dah. Vitez od Gijminoa, koji
je na poetku govora slao munje i gromove u pogledima baka Ani, no
ona je imala dovoljno iskustva, pa ga uopte nije gledala primetio
je njenu izgubljenost, i osetio neku vrstu zlobnog zadovoljstva.
Da je reagovala bilo kako drugaije, dostojanstveno bi joj ponudio
slobodu kojom su se meusobno obasipali dok je meu njima
vladala nepomuena iskrenost. Sada je, meutim, osetio potrebu
da je mui i zbunjuje, i bez ikakvih komentara je sluao predloge
svoje bake. I dok su mladenci utali kao zaliveni, baba i deda su se
dogovorili o svadbi za nedelju dana, i u ilom i veselom razgovoru
utvrdili hiljadu drugih prijatnih sitnica koje starce ine srenim kad
se neko venava.
Gospoica Dartoa je sa veere otila bleda, ne izgovorivi ni jedne
rei. Posle nekoliko nedelja durenja, Leon je te veeri ostao sa svojim
dedom i babom, i raspirivao je sve vie njihove organizacione strasti.
Posle dugo vremena izgledao je ponovo veseo i srean kao ranije. Da
je to umela da tumai, gospoica Dartoa bi se vrlo zabrinula za sebe.
Leon je te veeri bio raspoloen za itanje, i ostao je posle veere u
biblioteci, otkrivajui sa starom strau svoje negdanje pravne izvore.
Moralo je biti ve kasno kad je u biblioteku neujno uao akomino,
sa jednim od onih izraza koji su pokazivali veliku nedoumicu i
duevne muke. Ovo je izgledalo tako neobino prema dotadanjem
akominovom blaenstvu u Sasuolu, da se Leon okrenuo zajedno sa
stolicom i paljivo se zagledao u njegovo lice.
ta ima novo, akomino, ree blago vitez.
Ima novo to to sam sebe prezirem, ree gorko akomino.
Bilo je i krajnje vreme, odvrati Leon sa poslovinom ljubaznou.

370

akomino podie pogled, i na licu mu se pojavi neto kao osmeh. No

odmah se ponovo uozbilji.
Vi znate da sam gospoicu Dartoa zavoleo koliko i vas, i da sam joj
iz dna due zahvalan za sve to je za mene i moju enu uinila.
Hm, ree Leon, durei se. Zahvalnost delatu.
ini mi se da je izdajem, a opet mislim da treba da to vama kaem...
Leon ga pogleda jednim od svojih pogleda koji savijaju gvoe:
Da, akomino, treba da meni kae.
Ona... ona je otila iz kue. Obukla je vae odelo i iskrala se putem
prema Apeninima. Mislim... mislim da nije re o etnji.
Izraz lica viteza od Gijminoa se nije promenio, ali su mu crte otvrdle
u onome to je akomino znao da prethodi eksploziji. To je trajalo
samo nekoliko trenutaka, a zatim vitez ree, trudei se da zvui to
neposrednije:
Jako sam umoran, akomino. Molio bih te da u kuhinji narui za
mene rani doruak. A dotle u neto jo da proitam.
akomino klimnu glavom i nestade. Pa kako je dobro poznavao svog
gospodara i njegove pojmove o kavaljerstvu prema damama, razumeo
je sasvim dobro ono to vitez ni za ivu glavu ne bi rekao, da ne izloi
Leoninu tuim procenama i doneo mu je sam i odmah doruak, a u
tali naredio da mu pripreme konja.

371

Poslednje bekstvo

No u kojoj je Leonina odluila da pobegne prema enovi, i da

zatim potrai morski prevoz do Marseja, bila je kina i hladna,
prava no u kojoj se zima na izmaku rastaje od sveta. Vie nije
oseala strah i teskobu ova joj je odluka izgledala kao potpuno
osloboenje posle nedelja koje je provela u Sasuolu. Najzad je
nala nain da izbegne suoavanje sa svojim oseanjima, i nono
putovanje, sa svim mogunim opasnostima koje donosi, inilo joj
se kao podsticajan izazov. Dodue, ovaj polet i hrabrost potrajali su
uglavnom do trenutka u kojem je osetila da je pokisla do gole koe,
a to se desilo ve treeg sata jahanja. Mrak je bio neproziran, iza nje
su se jo nasluivale dve-tri svetiljke u Kastelaranu, a ispred nje se
pruao strmi planinski put uz Seu, oivien preteim obrisima jela.
U trenutku prvog gubljenja hrabrosti, ugledala je nie uz samu reku
neku svetlost, i samo se malo udaljivi od druma, shvatila je da je re
o krmi. Ideja da se ogreje i ispava, posle noanjeg bdenja, uinila
joj se privlanom, i ona je prela mali kameni most, i nala se pred
kuom koja se protezala na jo nekoliko delova pravi emilijanski
majur. Kad je otvorila vrata i nala se u toploj prostoriji, bila je jo
zadovoljnija sobom, jer je istoa prostorije odgovarala istoi jedne
krupne Emilijanke koja joj je sa osmehom krenula u susret. Krma
je bila prazna, a ena eljna muterija. Leoninin konj je odveden u
talu, a sama gospoica Dartoa u jednu udobnu sobu, obloenu u
belo obojenom jelovinom, u ijem je uglu veselo pucketao kamin,
obloen kamenim ploama. Sa druge strane kamina otvorena vrata
su otkrivala malu prostoriju sa bavom za kupanje, oito grejanu
istim izvorom toplote. Na uzdignutom postolju u sobi bio je isto tako
jednostavan jelov krevet, oivien besprekorno istim platnom sa
plavim prugama, i sve je odisalo sveinom i udobnou. Gospoica
Dartoa je osetila da ovoj eni moe poveriti svoj pol, i po njenoj
simpatiji shvatila da se nije prevarila. ena je odmah donela jo tople

372

vode, i gospoica Dartoa je zakljuila da se davno nije tako dobro

oseala. ena joj je pomogla da razmrsi kosu, i uskoro je gospoica
Dartoa bila spremna za okrepljujui san.
Kad je akomino napustio Leona, ostavljajui ga u pouzdanju da ne
sluti njegove namere, vitez je siao u talu i tamo naao pripremljenog
konja vie nije bilo vremena da o tome razmilja, i krenuo je brzim
galopom u no. Znao je njen poetni pravac, i slutio je da namerava
da pobegne preko enove. Vie nije bio pun gorine, ni zbunjen. Sad
je najzad razumeo njenu izgubljenost, i reio je da je kazni za muke
koje je njemu zadavala. im je izaao iz dvorita sasuolskog dvora,
kia je prestala da pada i zamenio ju je neprijatan, hladan vetar. U sebi
je poeo proklinjati gospoicu Dartoa to se odluila na bekstvo po
ovakvoj noi, ali je sebi odmah morao priznati da joj je na neki nain
zahvalan to joj nervi nisu izdrali i to je nainila odluujui potez:
znao je da bi njegovo gubljenje nerava imalo tee posledice. Put koji
je gospoica Dartoa, nesigurna na konju u tami, prela za skoro tri
sata, vitez od Gijminoa je preao za dva, i videvi uz put krmu koju je
dobro poznavao, odluio da proveri nije li se ona, izmuena jahanjem
po kii, odluila da zastane i odmori se. italac ve zna da je ovo
zakljuivanje bilo ispravno.
Kad je uao u praznu prostoriju, Leona je doekala ona ista ljubazna
Emilijanka. Upitao je, svojim najumiljatijim nainom, za mladog
gospodina koji je moda proao ovuda, dajui opis gospoice Dartoa.
Bilo mu je jasno, ve po iznenadnoj eninoj uzdranosti, da je na
pravom tragu. Krmarica je rekla da imaju jednog gosta, ali on ne
odgovara opisu, i ve je davno legao. Leon je bio ljut i zbog lai i zbog
neuspeha svog arma, i poruio je vino, a zatim otiao da proveri
kako je konj. Tano kako je i pretpostavio, u tali je bio vranac iz
sasuolskih tala, sa prepoznatljivim sedlom. Vratio se u krmu, i dalje
sa najslaim izrazom koji, na alost, nije imao kome da prikae, jer
u prostoriji vie nije bilo nikoga. Vetica je otila da je obavesti! I ne
razmiljajui dalje, vitez se u dva koraka naao na prvome spratu,
odnosno na drvenom stepenitu koje je od glavne prostorije odvajalo

373

sobe za goste. Samo ispod jednih vrata dopirala je svetlost vatre, i

uo se tihi razgovor, i vitez od Gijminoa, protivno svom vaspitanju
i utivosti, bez kucanja je otvorio vrata i prodro u sobu jedne dame.
Iznenaenje je bilo potpuno: krmarica je stajala na sred sobe, drei
otvorenu Leonininu torbu. Pored vatre, suilo se na stolicama jedno
od vitezovih jahaih odela. A sasvim u uglu, ukoena od neopisivog
straha, stajala je i gospoica Leonina Dartoa, eks-grofica od avinjola,
Prijateljica-Morske-Krave i neostvarena Lafajetova ljubav, odevena u
dugu nonu koulju i raspletene kose.
Prva se snala vlasnica krme, i glasom uvreene vrline obratila se
vitezu:
S kojim pravom uleete u sobu moje roake, gospodine?
Ne udostojivi je ni jednog pogleda, Leon polako upita:
Dozvoljava li vaa roaka da izmenimo nekoliko rei?
Roaka je dozvoljavala, ili bar nije negodovala, ili nije bila u stanju
da ita kae.
Tek sad se Leon obrnu krmarici, i uz naroito ceremonijalan naklon,
ree:
Biu vam, draga gospo, posebno zahvalan to ste mi omoguili
razgovor sa... vaom roakom.
Krmarica je pogledom traila Leonininu podrku da nastavi borbu
protiv uljeza; ali sa poluotvorenih Lenonininih usana nije silazila
nijedna re, samo su joj oi odavale samrtni strah.
Leon nastavi, i dalje sa podrugljivom utivou:

374

 Moda je vaoj roaci nezgodno da govori pred vama? Imajte

poverenja u moje potene namere: nita ovde ne zahteva vae
prisustvo. Slaete li se, roako?
Leonina je zaustila da kae neto; ali pogled viteza od Gijminoa,
nasmeen i beskonano pretei, presekao je tu nameru.
Krmarica je shvatila da je bitka izgubljena, i da zaista treba napustiti
bojno polje. Uputila je pogled pun saoseanja prema progonjenoj
mladoj eni, i rezignirano slegla ramenima. Takvi su mukarci! No
ako bude hteo da je tue, bila je reena da pritekne u pomo.
Kad je ve bila na vratima, vitezov osmeh se okrenu prema njoj:
Skoro da zaboravim! Bie nam veoma potrebno neto hrane...
nita toplo, ve neka zakuska, koja moe da eka... Hm... tu puknu
prstima, kao da se setio neeg naroito vanog:
Doneete nam toskansku uinu: prut (da bude malo stariji),
nekoliko kruaka siguran sam da uvate neto u trapu pekorino,
masline, hleb i ulje sa papriicama. Dodajte tome malo artioka i
patlidana u ulju, i dve-tri pomorande. Uz to, ovogodinji lambrusko.
A da zasladimo... i tu se lice viteza od Gijminoa ozari, mladu rikotu,
aku zrna peene kafe, komad eera i malo meda, i sasvim malu
bocu grape. Eh, pa to e biti sjajno.
I trljajui ruke, vie izgura nego isprati estitu enu iz sobe. Zatim, kao
da se nalazi kod kue, skinu ogrta i redengot, i nonalantno ih ostavi
pored kamina. Na veliko zadovoljstvo vlasnika, eir se, hitnut prema
sredini sobe, zaustavi tano na ruki stolice. Dajui sebi oduka, i
istovremeno proveravajui efekat ove, po njegovom miljenju sjajne
predstave, vitez od Gijminoa se okrenu Leonini.
Ona je jo uvek stajala u uglu, nema i nepomina. Vitez zakljui da je
potrebno pojaati nelagodnost. Njegovo lice poprimi strog i pretei izraz.

375

 Ne bi mi na pamet padalo, draga moja, da vas pratim, da se nismo,

ako se dobro seam, nekad dogovorili da jedno prema drugom
budemo iskreni. ini mi se da niim nisam izneverio to svoje tvrenje,
pa ste se vi ipak poneli kao da vas u bilo emu sputavam... odnosno
kao da se ne moete osloboditi drugaije nego bekstvom. Treba da
znate da me je to duboko uvredilo.
Leonina pognu glavu.
Vitez je taman nameravao da produi svoju suptilnu retoriku, kad se
na vratima pojavi krmarica sa toskanskom uinom.
Bila je doekana sa jo vie, ako je to uopte moguno, otmene
ljubaznosti, te ona zatrepta, ne vie tako sigurna u antipatiju prema
tako privlanom i finom gospodinu. No devojka kojoj je pomogla jo
uvek je stajala u uglu, i ona nesigurnim glasom ree:
Treba li vam neto, gospoice?
Leonina podie glavu i odmahnu, pokuavajui da se osmehne.
Rezultat je bio bedan, ali krmarica vie nije imala druge nego da se
nespretno udalji.
Vitez, poto se nekoliko trenutaka divio svojoj porudbini, prie
vratima i zakljua ih, pa zatim baci kljueve na sto. Ponovo je bio
ozbiljan i uvreen.
Kao to rekoh, to me je jako uvredilo... i ovde sam samo da
nadoknadim tu uvredu. Mogli ste odbiti moju branu ponudu,
mogli ste otii, opremljeni svime to vam je potrebno, kad god biste
zaeleli. Vi ste, meutim, vie voleli da pobegnete bez glasa, i ostavite
me u uverenju da sam odvratni nasilnik. inilo mi se da sam imao
bolje razloge da budem rob, da obiem pola sveta... no neukusno je
insistirati na toj prii. Ostaje mi jedino da se uklopim u sliku koju ste
mi pripremili, i da se zaista ponaam kao odvratni nasilnik.

376

On sa izrazom iskrene radoznalosti pogleda prema svojoj rtvi, i

vide kako joj je glava pala jo nie. Gospoica Dartoa je, izgleda, bila
pomirena sa sudbinom.
Na asak mu se uinilo da je preterao, i on uini korak prema njoj.
No uvi po zvuku poda da joj se pribliava, Leonina podie glavu sa
tako prestraenim izrazom da Leon ponovo oseti bes.
Smatrate li da bi jedna ljubavna no bila dovoljna nadoknada za
moje patnje i ponienja?
Leonina po prvi put progovori, jedva ujnim glasom:
Molim vas, Leone...
Dalje se nije ulo.
Leon odlui da produi neprijatnu tiinu posle ove nedovrene
reenice, i kad mu se inilo da je postalo nepodnoljivo, ree:
A meni se uinilo da ete mi pokuati objasniti svoje ponaanje.
Uini mu se da joj se ramena tresu od plaa. On joj prie, teran i
ljubavlju i saaljenjem. Ona naini korak unazad, ali je iza nje bio
drveni zid.
I da je hteo, vitez od Gijminoa vie nije mogao da igra svoju ulogu.
Ona koju je voleo bila je isuvie blizu, isuvie lepa sa svojom zlatnom
kosom, svojim tamnim oima obasjanim suzama, svojim licem kome
je toplota sobe dala nenu rumen. On se polako i skoro pobono
nagnu, i spusti na njene usne jedan lak i nean poljubac. Njene su
usne bile nezamislivo meke i tople, i Leon je oseao potrebu da to
nadasve prijatno iskustvo ponovi, i svaki sledei put je to inio sa vie
strasti i zadovoljstva. Zatim poljubi njeno elo, kosu i vrat, pa ponovo
usta, i ve je gubio svest o bilo emu drugom sem o mekoti njene

377

koe, vrtoglavom vidiku koji se otvarao u dekolteu njene koulje, i o

injenici da izmeu njegovih ruku i njenog tela stoji samo taj jedan
sloj tkanine.
Vitez od Gijminoa bio je, kako se italac sea, ovek ogromne
duhovne snage. I u trenutku kad je ponovo zaronio u najprijatnija
oseanja, kroz svest mu je prolo munjevito saznanje da predmet
njegove elje ne odgovara istom strau, i postao je ponovo svestan
svega. Odmakao se od nje, drhtei od uzbuenja, i trebalo mu je
nekoliko trenutaka da progovori, muklim i tihim glasom:
Oprostite mi, Leonina. I sami znate da nisam u stanju da budem
nasilan. Bila je potpuno luda pomisao da u to moi da budem sa
vama. Slobodni ste da idete kud hoete.
I jo hvatajui dah, stajao je pred njom nesrean i poraen, oborene
glave, ne primeujui ta se deava sa njom.
Svo nesuvislo i nerazumljivo ponaanje gospoice Dartoa bilo je
izazvano njenim odbijanjem da sebi prizna snanu ljubavnu elju,
iju je prirodnost i mo umela tako dobro da brani u razgovorima. U
trenutku kad se prepustila Leonovim poljupcima, magla se digla sa
njene svesti, i ravnotea joj se vratila sa ponovo osvojenom slobodom.
Postala je svesna da premire od enje za njim, da joj svaki njegov
dodir priinjava neslueno zadovoljstvo, i da to eli da mu kae. Rei
koje je izrekao zazvuale su joj u uima tek posle nekoliko trenutaka,
koliko joj je bilo potrebno da se povrati od novih, snanih oseanja.
Otvorila je oi, i ugledala sliku poraza pred sobom. Progovorila je po
drugi put veeras, ne mnogo sadrajnije nego prvi put:
Leone...
On podie svoje plemenito i ojaeno lice, i povrati joj snagu.
Ja sam ta koja mora da moli za oprotaj...

378

Pitanje je da li je Leon razumeo ta mu je odgovorila. Ali je u

njenim oima, irom otvorenim i zagledanim u njegove, bilo
tako mnogo nedvosmislene ljubavi i elje, da razumevanje i nije
bilo najpotrebnije. On je pritisnu uz sebe, i obasu je hiljadama
poljubaca.
Shodno neizreenim ali vrstim oblicima sporazuma koji su nekada
ranije postojali izmeu itaoca i pisca, pisac nije ulazio u tajne
prvog ljubavnog susreta svojih junaka. Napomenuo je samo da su
vrednosti toskanske uine ispitane tek narednog dana popodne...
itateljka je, meutim, imala druge zahteve. U raspravi koja se
razvila, pisac je uspeo da sauva zahteve anra, obeanjem da e
itateljki priutiti dijalog koji otvara pogled u ljubavni dogaaj,
beleei prelazak na ti junaka: vie nije mogao poputati. Ostajui
pri pomenutim zahtevima i postignutim dogovorima, pisac moe
samo da otkrije da je vitez u prvoj noi rtvovao boginji ljubavi
nekih dvanaest puta, a da je njegova izabranica otkrila ljubavni
uitak jo mnogo vie puta. Jer, vitez od Gijminoa je uistinu bio
savren uitelj ljubavi, a Leonina najbolja moguna uenica.
Zato? Upitao ju je mnogo docnije, za stolom, dok su nazdravljali
lambruskom.
Osmehnula se. Odmahnula je glavom, i kosa se lako pomerila preko
ramena, sa kojeg je nona koulja malo pala. Spoznaja ljubavi dala je
novi sjaj njenom pogledu.
Bilo je strano kad sam se probudila u Sasuolu. To mesto, veliina,
tvoji baba i deda, i ti u tome svemu: postalo mi je jasno da si princ,
da se mora oeniti nekom plemkinjom, nekom krunisanom glavom.
Kako sam mogla biti tako nadmena da te prisvajam?
To je uvredljivo, rekao je.
Priznajem. Drugo, nisam verovala.

379

 ta?
Da e verovati da nisam pripala nikome.
Pogledao ju je ozbiljno, a onda se osmehnuo:
Dozvoli mi da budem iskren: zanima me samo tvoje zadovoljstvo.
A i znao sam.
Kako? Oblilo ju je lako rumenilo.
Bojala si se.
To je ono tree. Moe li mi sve to oprostiti?
Nikada, nasmejao se. Otplaivae do kraja mog ivota.
Mogu li ja sad da pitam?
Dozvoliu.
Zato ja? Imao si razne veze, desetine dama na izbor u Parizu...
Posle one noi kada sam te prvi put video, napisao sam oprotajno
pismo... nekoj. Nijedna vie nije postojala za mene.
I ta je to bilo? Gledala je malo zbunjeno.
Sada znam. Da nema pravila i obiaja ponaanja, verovatno bih te to
prvo vee odvukao u neki taman kutak... Ovako sam bio osuen na
patnju dok me nisi primetila.
Oh, primetila sam te odmah. Misli da je trebalo da te odmah
pozovem u tamni kutak?

380

 To bi bilo prijatno iznenaenje.

Oboje su se nasmejali. Napolju je poeo da pada sneg.
Da smo se zaista tako ponaali, ta bi se desilo sa nama? Da li bismo
bili poteeni svih muka?
Verovatno. Ali sigurno ne bismo bili ovakvi. Ja ne bih bio ovoliko
stariji i sa ovoliko oiljaka, ti ne bi bila tako zanosna.
Udarila ga je lako po ruci, kao da ga kanjava.
A i nee nam biti dosadno bar nekoliko godina, dok jedno drugome
sve ne ispriamo!
ta je s tobom? Postao si fatalista, ili si samo cinian?
Ovo drugo. Nisam li te time uspeno zavodio?
Na svu sreu, ne samo time.
No, moja lepotice, ime?
Pokrila je lice za trenutak rukama, a onda pokazala osmeh:
Glas, pre svega. Zatim ramena, pa potiljak, kao u deaka. Pa onda
tvoj hod, pa ruke. Bore na elu, crte izmeu nosa i usana, osmeh
vie polu-osmeh. Kada sam te prvi put drsko pogledala u oi, skoro
sam se onesvestila: to se nije smelo mnogo ni esto.
Zbog onoga to si u njima itala izvini!
Zato? Tano sam itala.
Sada nam je lako da se laemo: oboje smo bili nesigurni, zbunjeni,

381

vodili smo besmislene ratove, svaali se. Svi su valjda pre nas proitali
ono to sada hoemo da prikaemo kao svoju sigurnost.
I to je neko priznanje...
Oboje su se nasmejali i uhvatili se za ruke.
I, konano, ta je to to je tebe privuklo?
Dau ti potpun spisak, po redu zanimanja.
Ustao je, podigao je sa stolice, i poneo je prema postelji.
A kafa, grapa? upitala je, smejui se i savijajui mu ruke oko vrata.
Ako zaslui...
Sneg je dugo padao. Kada je Leon narednog dana siao da plati
vlasnici, u krmi je uz vatru dremao akomino, koji je dovezao sanke
sa konjskom zapregom, i nekoliko krznenih pokrivaa, koji su se
grejali pored njega.
Po stizanju u sasuolski dvorac, Leon nije oseao nikakvu potrebu da
objasni njihov dvodnevni nestanak, a baba i deda, isuvie sreni to
se stanje tako bitno poboljalo, nisu nita ni pitali. Vreme do svadbe
provedeno je u mnogobrojnim radostima, a injenica da je u zamku
bilo malo sveta, bila je povoljna okolnost u veernjim, ali i dnevnim
unjanjima viteza od Gijminoa oko odaja gospoice Dartoa.
Kako je iz izloenog postalo sasvim jasno, vitez i njegova nevesta
sklopili su svetu vezu pre blagoslova crkve, to se i inae poklapalo sa
njihovim uverenjima. Svadba je bila neobino skromna, a mladenci
su ve posle nekoliko nedelja imali priliku da se uvere u ispravnost
svoje odluke, kad je u Sasuolo stigla roaka i prijateljska grupa iz
Pariza.

382

Piscu se ini da deli itaoevo i itateljkino miljenje u pogledu

zavravanja ovakvog tipa romana. Junak i junakinja, turim
opisom sjedinjeni na kraju, izazivaju neku vrstu nezadovoljstva
i skoro odbijanja da se kraj proita, ali zato trae nuno vraanje
onim delovima u kojima se njihove osobine pokazuju na daleko
uzbudljiviji nain. Pisac, kad je i sam proitavao ovakve romane,
uvek je prieljkivao neku vrstu epiloga, koji je danas tako redak, i koji
bi prevaziao deiji zavretak bajke... i onda su iveli sreno. Nije
tu samo re o sumnjiavosti povodom pojma srea; i italac i pisac
suvie dobro znaju koliko su mali i beznaajni kriterijumi ljudske
sree, i ne pridaju joj naroitu vanost. Ono, meutim, to najvie
pokree radoznalost, jeste upravo razvoj i ljudsko ispunjenje junaka.
Ovaj zahtev, koji sem zadovoljstva itanja dodiruje i plemenitije
zahteve ovenosti, bie ispunjen voljenom i potovanom itaocu,
kao i itateljki.

383

Epilog

Ovo razmatranje nema nameru da upotpuni ili zaokrui pripovesti

o junacima: ono je tu samo da nagovesti kako su se njihove odlike
razvijale, i da zasiti ono osnovno, neutaivo deije pitanje I ta je
bilo posle? Vitez i njegova supruga krenuli su iz Italije, zajedno sa
porodicom Petra Foskola, prema zapadnim grkim ostrvima, samo
nekoliko nedelja poto se u Sasuolu nala okupljena itava druina
njihovih roaka i prijatelja; starijim lanovima, naroito dedi dIrfeu
izuzetno je prijalo emilijansko prolee. Doivljaji Leona i njegove
supruge u Grkoj, kada su se odvojili od Foskolovih i krenuli prema
krajevima pod Turcima, nesumnjivo bi zasluivali jedan novi, i
moda ne manje uzbudljiv roman, samo to su sada bili zajedno i
bez ljubavnih neizvesnosti. Dve godine docnije, vratili su se u Pariz,
odeveni dosta ivopisno, jo manje podloni konformizmu no to su
to bili ranije, i vodei sa sobom jednog mladog oveka eljnog znanja,
koga su predstavili kao sina Abdulah-beja. Njihova iskustva, za
razliku od prvobitnog Leonovog zadravanja na spomenicima, bila
su po zajednikom priznanju mnogo vie usmerena prema ljudima,
i broj pisama koje su razmenjivali sa ljudima neobinih imena, jako
se poveao. Od pria i dogaaja tokom puta, najveu popularnost u
porodici i salonima imala je pria kako je Leon, ne izdravi sliku
bede, oslobodio jednog raguanskog kapetana na pijaci robova na
Hiosu. Negde poetkom godine 1789, Leonina je donela na svet
prvog naslednika porodice, koji je po zajednikoj elji dede dIrfea
i Leonine nazvan Brut. Verovatno nije potrebno posebno naglaavati
naem itaocu koliko je sakupljena i osnaena porodica pulsirala
novim dobom, i svim duhovnim pripremama pred velike julske dane
1789. Bie dovoljno da spomenemo da su u drugoj godini nove ere
u kui na uglu Veverijeg prolaza bila smetena tri dnevna lista, a
da se pamfletima ni broja nije znalo, da je deo tale prepravljen za
tamparsku presu, da je cela kua nou odjekivala od uasnih zvukova,

384

i da je drugo Leoninino dete, Franeska, ostala za ceo ivot alergina

na tamparsku boju, a bilo joj je sueno da bude spisateljica. Kad
kaemo tri lista, mislimo time da su Leon i ujak izdavali jedan, deda
dIrfe drugi, koji je imao da razvija revolucionarna oseanja veterana,
a Petala (pod pseudonimom, Vercingetoriks), trei. Leonina je kako
se moe zamisliti, saraivala u sva tri. Dolo je novo doba, i ako je
vitez od Gijminoa sauvao krajnju skromnost i strogost u izgledu i
odevanju, njegova ena je dosegla vrhunce svoje privlanosti u lakim
i vazduastim haljinama antikog tipa, koje su otkrivale njen prelepi
vrat i prsa, i sve je vie liila na oblik sa fragmenta belog atikog lekita,
koji je uvek stajao na radnom stolu njenoga mua. Samo neki mesec
posle Leonovog i Leonininog povratka sa Istoka, vratio se i kapetan
Dons u Pariz, bolestan i oslabeo, ali neunitiva duha. Iza njega je
ostala jedna legendarna izreka carice Katarine Ispraznila sam
kesu, koja dokazuje dve stvari: da Katarina nije umela da najbolje
proceni ljude, i da je bila veoma daleko od toga da bude prava dama.
Kapetan je, dodue, drao negde jedan zatureni kofer, pun ruskih
odlikovanja. I pored svojih brojnih i iscrpljujuih avantura, kapetan
nikad nije naao enu svog ivota, i na pokoje pitanje u tom smislu
(posebno od strane Petale), odgovarao je misterioznim pitanjem
Zato je nekome dato a nekome ne? to se tie generala Lafajeta,
zapovednika Pariza, tvorca trobojke i veitog srenika meu enama,
on je gajio prema Leonini onaj lepravi i elegantni, ali iskreni odnos
potovanja i oboavanja koji samo Francuzi umeju da ostvare, i
smatrao je neophodnim da se o svemu posavetuje sa njom, premda
se to nekako uvek zavravalo u ozbiljnim razgovorima sa Leonom.
Vitez od Gijminoa je, naravno, bio odbornik u Konventu, i jedan od
najotrijih argumentatora besede je mrzeo ali je sistemski odbijao
svaki poloaj koji bi ukljuivao uspon ili vlast, tvrdei da to unitava
njegov pravni razum. Meutim, kako to obino hoe neumitno
vreme, periodi sklada i sigurnosti kratko traju. Deda dIrfe imao
je sreu da umre pre zavoenja Terora. Bio je u dubokoj starosti,
blaen i srean, i uveren da je doiveo Novo Doba. Teror je doveo
skoro sve lanove porodice u smrtnu opasnost: ujak je bio plemi,
Petala je govorila jakim glasom, a Leon je za uhapenog kralja, kojeg

385

nije manje prezirao nego ranije, zahtevao kaznu zatvora umesto

smrtne. To ih moda i ne bi pokrenulo, ali progoni su bili sve krvaviji,
a negde u junu 1792. umro je, iscrpljen raznim bolestima, kapetan
Dons, sklopivi oi na Leonininim rukama. Posle toga, krenuli su u
Ameriku, i tu je Petala nala svoje najblie duhovne i prave srodnike,
ujak nepregledna polja za eksperimente sa navodnjavanjem, Leon
nove ustavne zanimljivosti, a Leonina svoje tree dete, deka koji
je nazvan an-Pol. to se drugih dragih poznanika iz ove pripovesti
tie, italac nee biti uskraen. akomino je zapoeo, i to vrlo veto,
poslove sa nekretninama, ali je uvek bio spreman da krene na
novu stranu sveta sa onima koje bi se pisac teko usudio da nazove
njegovim gospodarima; uostalom, njegove sposobnosti su na svakom
mestu brzo davale ploda. Veliki problem u akominovoj porodici bio
je jedino taj to je bio neumereno strog prema svojoj deci, i Leonina je
svakodnevno zvana u pomo da rei tvrde okove njegove pedagoke
zamisli. Foskolovi su postali ugledna porodica na zapadnim ostrvima,
preselili su se na Krf, gde je Petro sem lekarske prakse, drao i list pod
naslovom Brzokrila Fama. Zarganisovi su se preselili u Carigrad, a
kapetan Vojadis bio je jedan od vienijih pomorskih voa u grkom
ratu za nezavisnost.
Krajem veka, ugasili su se ivoti starijih, a stasavali su mlai, kojima
je bila neophodna Evropa sa svojim uznemirenjima. Porodica
Gijminoovih, praena akominovima, naselila se u Italiji, obnovivi
sasuolsko imanje ni Leon ni Leonina nisu hteli da se vrate u zemlju
koja je sad imala cara. Poeo je jedan novi period njihovog ivota,
u kojem su glavne ideje bile osloboenje Italije i Grke, i u kojem
je, kao i ranije, bilo malo mira: kuu su esto pretresali austrijski
vojnici, jer su i Leon i mladi Brut bili povezani sa karbonarima;
stalno se, manje ili vie tajno, putovalo u Grku, a nije nedostajalo
ni tamparske prese. Negde sredinom dvadesetih godina, Leonina
i Leon su bili na Krfu, on kao stalni dopisnik i komentator krfskih
listova na italijanskom i francuskom, Brut kao dopisnik engleskih
novina. to se dvoje ostale dece tie, Franeska je u gudurama
Epira beleila narodne prie, a an-Pol je sa jednom francuskom

386

ekspedicijom bio u Egiptu. Foskolo i Leon su odluili da sa lica

mesta opisuju opsadu Misolongija, i sa njima je krenuo i Brut. Bili
su poslednji koji su uspeli da uu u lagunu pre zatvaranja kobnog
kruga. etrdeset dana trajala je herojska i oajnika borba za
Misolongi. Poslednje noi odbrane, donesena je odluka da preostale
ene, decu i mlae pokuaju da izvuku nekim krajnjim pokuajem.
Brut je neobino lako ubedio oca da ostane s njim i Foskolom. Vitez
od Gijminoa, uprkos ozbiljnoj starosti, imao je jo uvek jaku ruku, i
Brut se meu spaenima uspeo osvestiti tek od eksplozije barutane
kojom su poslednji branioci Misolongija podigli sebe i ogroman broj
Turaka u vazduh i u besmrtnost. Tako se ivot viteza od Gijminoa
zaista zavrio u velikoj svetlosti, kao to mu je selki prorekla. Piscu
se ini da je takva smrt, uz ruku sa starim prijateljem, bila upravo
ono to je Leon zamiljao kao lepu smrt.
Ako uopte ima nekakve utehe u gubljenju najmilijih, pomenimo
da je Leonina ostala sa mnogobrojnom svojom i tuom decom,
okruena akominom, Matildom, Muratom koji je doao na vest o
smrti iz Carigrada, da se vie nikad ne vrati u Tursku, Foskolovom
Mirto i mnogim dragim senkama. Teko je rei da je ivela povueno,
jer je njen ivot bez prestanka podrazumevao borbu sa vlastima,
vojskama i policijom, brigu za odsutne i prisutne, ali je izvesno da
je gospoa od Gijminoa celog ivota uspevala u ovoj umetnosti koja
se sve vie gubi okupljanju, pomaganju i voljenju ljudi. Bilo je
potrebno vie duhovne snage nego to se uopte moe zamisliti da se
uredno vode rukopisi svih lanova porodice, da kua u Sasuolu bude
uvek otvorena i dostupna, ili prema potrebi, zatvorena i neosvojiva,
da sve bude uvek spremno poev od klavira do podmazanog oruja
za krajnje prilike i kamufliranja tamparske prese. Sve to ona je sa
lakoom uspevala da obavlja, i da pri tom svojim nenim dodirom
izvue toplinu i udobnost gde god se pojavi. iri krug ljudi je poslednji
put uo za nju u junu 1830, kad je sedamdesetogodinji Lafajet jo
jednom podigao Pariane na barikade: stari general je celu no pre
dogaaja proveo kod udovice od Gijminoa, u kui na uglu Veverijeg
prolaza, gde je ona obino provodila letnje mesece.

387

ta ostaje kad sve ode u prah? Znakovi dua. Vitez od Gijminoa bio je
ovek od dela i javne misli: njegove knjige i rukopisi uvaju se danas
u zbirci modenske biblioteke; 1977, kada je izgledalo da je postignut
istorijski kompromis, ime viteza od Gijminoa, njegove napredne
postavke o gradskim statutima, njegova borba za osloboenje drugih
i svih naroda, njegova uloga u francuskoj revoluciji i njegova herojska
smrt u Grkoj bili su redovno spominjani i na komunistikim i na
socijalistikim zborovima i festivalima u Emiliji-Romanji. Leonova i
Leoninina deca ostavila su svoje tragove, o emu mogu govoriti drugi
romani. A jednog jesenjeg dana 1979, pisac ovih redova je u sporednoj
zemlji i u sporedno doba naao u nekom antikvarijatu jedan mali
akvarel sa zeevima na proplanku, raen, kako pokazuje napis,
1792. Nema ni jednog jedinog uverljivog pokazatelja koji bi govorio
o autorstvu ove sliice: naprotiv, italac zna da je pieva slabaka
uobrazilja upravo polazila od takvih, sluajnih i neznatnih povoda.
No sada, kad se i oko pisca i oko italaca splela fina i laka mrea
zajednikog uivanja, ona poinje da ivi za sebe, i u skuenom
ivotu pievom iri uverljive prikaze. Jedna od njih tvrdi da su zeevi
nesumnjivi trag Leoninine due, i pisac je spreman da joj poveruje.
U snu.

388

Pieva objanjenja ili Odvod

Ovo tivo nastalo je kao posledica nematine, premora i spondiloze

(tim redom), da o optem i apstraktnom motivu ljubavi ovde ne
govorimo. Nematine, jer je februara 1981, na dan dvadeset estog
roendana pievog tada dobrog prijatelja i budueg itaoca, pisac
bio bez prebijene pare i bez iega u kui to bi se moglo, pomou
rubrike Izradite sami poklone za praznik ili Veseli motivi za vredne
ruke prepraviti za koliko-toliko pristojan znak panje. Tako se rodilo
prvo poglavlje, i pisac se moe zakleti, sa rukom na knjigama o Vini
Puu, da nije ni pojma imao ta e se iz toga izroditi. To prvo poglavlje
bilo je proizvod postojeih sredstava za proizvodnju i rezervnog
reproduktivnog materijala, odnosno pisae maine tipa Tippa (koja
je otkazala usluge u katastrofalnom padu bioritma na 299. strani),
i neto hartije drutvenog porekla. Sem ekonomske uzronosti,
tivo su uslovili, dodue u manjoj meri, i ostali navedeni uzroci, no
tek u nastavku nematina je bila prvi poriv. To bi bili, neskromno
navedeni na poetku, pievi unutarnji povodi za predoavanje ove
knjige dragome itaocu.
Sve se to deavalo u neko davno doba, nad kojim i danas visi
namerni i prisilni zaborav. Pitanje zato ovaj anr? ima danas
potpuno drugaije znaenje, a odnos nekadanjeg itaoca i pisca se
izgubio u kulturnim kataklizmama. Jo uvek meutim postoji, za
ovo razmatranje, i jedan sasvim formalni razlog, a to je taj to veliki
autoritet za pisca, Vini Pu, smatra da knjiga, sem UVODA, treba da
ima i ODVOD.
Pisac u svoj svojoj naivnosti misli da su sve knjige na svetu
napisane iz drugih knjiga; ako ve nita drugo, njegova sigurno
jeste, a uzrok tome bilo je verovanje da e postizanje zadovoljstva
u itanju pustolovnih knjiga biti vee to se za najboljim uzorima

389

bude vie ilo. Izvesno suavanje pojmova ovde je neophodno:

pisac se sea da je sa petnaest godina smatrao ekspirove komedije
najuzbudljivijim tivom na svetu, a danas bi, i bez prirodno naraslog
licemerja i samodopadanja, mogao da navede jo mnogo iri spisak
uzbudljivih dela no nije re o njima. Re je, jednostavno, o onoj
vrsti uzbuenja koja se trae kroz staklo na tramvaju u kino vee, a
ta vrsta uzbuenja ima svoje proverene arobnjake: Horasa Volpola,
D. F. Kupera, Valtera Skota, R. J. Stivensona, Meri eli, Aleksandra
Dimu, Teofila Gotjea, Pola Fevala, ila Verna, Rafaela Sabatinija, i
mnoge druge, ak i mnoge velike koji su povremeno menjali lice za
neke svoje voljene itaoce. itajui takva dela, pisac je vremenom
doao do izvesnog modela koji mu se najvie dopadao, i tome je
modelu bio najblii Rafael Sabatini, Italijan koji je za vreme prvog
svetskog rata radio u engleskoj tajnoj slubi, i na engleskom napisao
seriju pustolovnih romana, koji sem zadovoljavajueg srenog kraja,
lepih opisa brodova i ambijenata, imaju i diskretni arm stalno
prisutne ironije i svesti o igri. Ispitujui dalje svoja zadovoljstva,
zakljuili smo (itateljka, itatelj i pisac) da veoma uivamo u
autentinosti, kako istorijskih prilika tako i okolnosti, ali da je se
spremno odriemo kad junaku i junakinji treba pruiti srean
ivot u beskonanost. Ako ste primetili, pisci pustolovnih romana
uglavnom za glavne junake biraju ljude ija se sudbina ili uopte ne
moe ili teko moe istorijski pratiti, upravo zato da bi im osigurali
ovu jadnu i skromnu ljudsku sreu koja u istoriji izgleda ne samo
neuverljivo, nego i sasvim nemoguno. Zato oko tih glavnih junaka
defiluju poznate istorijske linosti, svedene na upeatljive epizode, i
bez obaveze da nau srenu ljubav i mir. To je verovatno ona glavna
razlika koja pustolovni roman strogo odeljuje od istorijskog dok
prvi trai tamne i nedokazane kutove, praznine u koje e ugurati
arene krpice zapleta to se neprekidno ponavlja jo od antikog
helenistikog romana, drugome je upravo cilj da ubedljivo osvetli
i objasni istinite okolnosti sudbina koje opisuje. Tako jednostavno
nismo oprostili frivolnom Dimi to je vikontu od Braelona kralj oteo
Lujzu de Lavalijer, ve smo to oseali kao direktnu prevaru. ta mu
je bilo da bira istorijske linosti?

390

Potovanje tih zahteva uivanja u pustolovnom romanu bila je osnova

od koje se krenulo u pustolovinama Leona i Leonine. Neke odlike
knjievnih vrsta koje su nam se dopadale, uneli smo zajedniki u
roman tako smo uneli u radnju mnogobrojna pisma, priseajui
se neuporedivih pisama osamnaestog veka, i mnotvo linosti po
ugledu na nenadmane krokije arlsa Dikensa. Ukratko, sve od
ega je roman sastavljen zapravo su dogovori i prihvaeni oblici
zajednikih italakih uivanja pisca i italaca, knjina knjiga za
nekoliko knjigoderaca u depresiji.
Zahtev autentinosti trebalo bi da zadovolje dva lika u romanu, Lafajet
i Don Pol Dons. Pisac je namerno, tek posle potpunog formiranja
lika kapetana Donsa, proitao dva dostupna romana o toj linosti,
Kapetana Pola Aleksandra Dime i Pilota Demsa Fenimora Kupera.
Aleksandar Dima opisuje naeg junaka kao mistinu svemoguu
linost, posle bitke kod Flemboro Heda, sa mnogo preruavanja
(element neuverljivosti koji nam se nije dopao), koja spaja izgubljene
ljubavnike; u najboljoj tradiciji pustolovnog romana, istorijska linost
ne moe da se sreno zaljubi, ali moe da bude vanbrano dete
neke francuske plemkinje jer se to istorijski ne moe opovrgavati.
Za razliku od Dime, koji varira motive svojih boljih romana, Pilot
Demsa Fenimora Kupera je jedno arobno i svee delo, iji zaplet,
opet sa Donsom kao spasiteljem ljubavnika (a sam je bez ljubavi),
opliu gusta i mirisava mrea duhovitih moraliziranja, razmiljanja,
opaski, i sasvim neverovatne stranice morskih opisa. Piscu je bilo ne
malo milo to se usudio da dirne u bitku kod Flemboro Heda, i to je
posle takvih velikana takoe nainio od Donsa spasitelja ljubavnika
u nevolji. Pa kao to su i oni pomalo trpkali od istorijskih podataka,
tako je i on nekih pet godina ranije bacio kapetana na Crno more. to
se drugih likova tie, oni su nekakva smea ljudi koje volimo ili manje
volimo, niko ba takav, a svi pomalo tu, kao to su tu nai omiljeni
predeli, razdoblje, biljke i ivotinje.
Ima ljudi koji se razbesne ako im kaete, ili ako sluajno ugledaju
zavretak pustolovne knjige; ima drugih, koji nee zapoeti itanje

391

ako im kraj nije po volji, jer od takve knjige zahtevaju tano ono to
ona moe da prui. Ovoj drugoj vrsti, uopteno uzevi, pripadaju
ovde prisutni italac, itateljka i pisac: oni naprosto uivaju da svoju
zajedniku igraku rastvore do malih rafova, a bili su jo sreniji kad
su eto, jedanput, uspeli da je ponovo spoje.
Slinim strpljivim igraima namenjuju je sada.
Pisac

392

Manje poznate rei

a la bordelez nain pripremanja rakova kao u gradu Bordou.

a langlez na engleski nain.
Amor latinsko ime za boga ljubavi (grki Erot).
akropola gradina, vrh grada ili sam grad na brdu; najpoznatija
akropola je atinska (grki, vrh grada).
aplika svenjak privren na zid, zidni ukras.
apron grudna marama, pregaa.
atela zaprega sa koijama.
atrijum glavni deo rimske kue, centralna prostorija sa otvorom za
kinicu i sobama unaokolo.
bavaroaza vrsta krema od voa i slatkog milerama.
berera vrsta fotelje sa visokim uzglavljem.
bukaniri gusari; prvobitno naseljenici koji su hvatali stoku
ostavljenu od panaca na Karipskim ostrvima, posle prestanka
panske kolonizacije.
Valije vrsta topa, nazvanog po francuskom izumitelju.
Venera latinsko ime za boginju ljubavi i plodnosti (grka Afrodita).
gaelski jezik jezik keltskih stanovnika Britanskih ostrva; danas se
jo govori u Irskoj.
gard stav odbrane u maevanju.
gva tehnika u slikanju, meanja vodenih boja sa belom i sa nekom
rastopljenom smolom (na primer gumiarabikom).
grapa vrsta rakije, slatka lozovaa.
grog rum mean sa vodom; bio je uobiajeno mornarsko sledovanje.
groteske italijanski, slikarije u peini; krajem 15. veka, po Rimu
su otkriveni ostaci Neronovog dvora i drugih mesta (grobova) iji su
zidovi bili oslikani biljnim ukrasima, povezanim likovima mitskih

393

bia. Uskoro su slikari poeli podraavati ukrase iz peina, pa se ta

moda rairila po celoj Evropi. Groteska je poela da znai i sve to je
preterano, izoblieno, i to ne samo u slikarstvu.
Dijana latinsko ime za boginju lova, ivotinjskog sveta i prirode
(grka Artemida).
Egej mitski kralj Atine, Tezejev otac; skoio je u more kad je video
crna jedra na brodu svoga sina, mislei da se ovaj ne vraa iz pohoda
na Krit, gde se borio sa Minotaurom stoga se po legendi more
nazvalo Egejskim.
Emilija pokrajina u srednjoj Italiji, sa glavnim gradom Bolonjom.
epoda kratka pesma u rimskoj knjievnosti, prvo samo satirinog, a
docnije i vrlo razliitog sadraja.
abo nabrani okovratnik koulje koji pada na grudi.
iluzionizam postupak doaravanja atmosfere u pozorinom
komadu kulisama, zvunim i svetlosnim efektima, mainama za
izvoenje trikova na sceni; dok je u antikom pozoritu bio sveden
na najmanju meru, od XVI veka pa nadalje postaje vrlo vaan u
evropskom pozoritu.
intarzija ukraavanje drveta (na nametaju, u oblaganju zidova)
umetanjem drvenog furnira druge vrste i boje.
kaligrafski krasnopisom (grki kaligrafija krasnopis).
kanape krevetska zavesa, sam krevet; pri kuvanju, komad hleba na
kojem se servira meso, da bi upio sok.
kararski mermer mermer iz kamenoloma u Karari, mesta blizu
enove; naroito su bili poznati beli, zeleni i crvenkasti mermer.
karafa staklena boca uskog grlia sa drkom i staklenim zapuaem.
kartografi strunjaci koji se bave izuavanjem, crtanjem i merenjem
geografskih karata.
kvinta udarac u maevanju.
komodor titula za pomorskog zapovednika koji jo nije kandidovan

394

za admirala, ali zapoveda veom pomorskom bojnom jedinicom.

kri krstasto jedro.
lambrusko vrsta mladog crnog vina.
lando vrsta koija sa pokretnim krovom.
lionski kola jednostavna poslastica sa prenim bademom.
maniristi slikari 16. i 17. veka koji su negovali nemirne, komplikovane
oblike (tela u neobinim poloajima, usmeravanje panje na rubove
slike) i neprirodna osvetljenja (plavo, zeleno, ljubiasto); esto se
uopteno kae za umetnike koji vladaju tehnikom, ali nemaju prave
inspiracije.
mantua vrsta enske odee 18. veka, sa ogrtaem koji je iven
zajedno sa haljinom, s lea.
Medii uvena firentinska vladarska porodica, koja je u doba
renesanse izuzetno uticala na razvoj kulture i umetnosti.
menuet igra u tri osnovna koraka, koja se prvo igrala brzo, a kad je
za Luja XIV postala dvorska igra, neto sporije; docnije i oznaka za
muziki komad, deo svite ili sonate.
Mesojee obino u februaru i martu, doba karnevala i raspusnosti
pred poetak vienedeljnog uskrnjeg posta podjednako u katolikoj
i pravoslavnoj tradiciji.
mecena rimski plemi Gaj Mecenat, etrurskog porekla, izdano je
pomagao svoje savremenike pesnike Vergilija, Horacija, Propercija.
Umro je 8. god. pre n. e. Njegovo ime ostalo je simbol za ljude koji
i moralno i materijalno potpomau knjievnike i umetnike uopte.
muze grke boginje umetnosti i nauka. Bile su keri Zevsa i
Mnemosine (grki pamenje) i bilo ih je devet: Erato, muza lirike,
posebno ljubavne poezije, Euterpa, muza poezije koja se peva uz
frulu, Kaliopa, muza epske poezije, Klio, muza istorije, Melpomena,
muza tragedije, Polihimnija, muza horskog pevanja, Terpsihora,
muza igre, Talija, muza komedije, Uranija, muza astronomije.
navaren vrsta jela sa povrem i ovjim mesom.
nargile istonjaka lula, zapravo aparat za puenje u kome dim,

395

pre nego to doe do puaevih usta, prolazi kroz cev povezanu sa

hladnom, obino namirisanom vodom.
nihtalop grki noni vid; osoba koja i nou razaznaje predmete;
opti naziv za ivotinje koje vide u mraku: maka, sova.
otel francuski, kua ili palata u gradu, gradsko boravite plemia ili
bogatijeg graanina; drugo znaenje rei je hotel.
Panova peina staro grko boanstvo Pan, obino predstavljan sa
jarevim kopitama i rogovima, bio je zatitnik uma i polja, stoke
i pastira. Nisu mu podizani hramovi, ve su mu svetilita najee
pravljena po peinama. Pan je i zatitnik poljske muzike i igre, i esto
dri u ruci siringu (sviralu od sedam cevi), koja se danas u muzici
i zove Panova frula. Od njegovog imena i izraz panian strah,
jer esto iz zabave izaziva bezrazloan strah kod ivotinja i ljudi
dodue, legenda kae da je Grcima u bici kod Maratona pomogao
time to je Persijance naterao u panino bekstvo.
pekorino vrsta jakog italijanskog ovijeg sira.
peksimit osueni hleb, dvopek koji je kao hrana sluio na brodu.
pinta engleska mera za tenost (0,568 l).
polonez vrsta enske haljine u 18. veku, sastojala se iz dva dela,
kratke jakne i suknje.
porid englesko jednostavno jelo od ovsene kae.
Porta naziv za turski dvor i upravu.
porto vino iz grada Porto, u Portugalu, veoma cenjeno.
priza u pomorskom pravu, laa ili tovar oduzet neprijatelju, ili
ponekad i neutralnim stranama.
Propontida danas Mramorno more, koje povezuje (Dardanelima)
Egejsko i (Bosforom) Crno more.
redengot vrsta mukog kaputa sa uicima u struku.
reitativ deo opere u kojem se uz pratnju akorda recituje tekst.
rikota italijanski mladi sir.
satir staro grko poluboanstvo, obino predstavljeno sa konjskim

396

ili jarevim repom i kopitama. Smatra se simbolom neobuzdanosti i

pohote.
Segije Antoan-Luj Segije, kancelar Luja XV, poznat po napadima na
filosofe, posebno slavne grupe koja je pripremala Enciklopediju.
sekreter mali pisai sto sa ladicama, najee za pisanje i uvanje
pisama.
Selki u engleskom, posebno kotskom narodnom predanju, vila
koja ivi u fokinoj koi. enski selki moe se uhvatiti kad napusti
kou, i tada ostaje lepa devojka, a muki selki ima mo da die bure.
siprem vrsta slanog krema od mesa ili povra koji se kuva u pari.
sofizam zakljuak nainjen po logikim pravilima, ali neistinit, ili
suprotan pravilima morala.
spenser kratka muka ili enska jakna do struka.
Sfinga grko mitsko bie, do pola ena, a od pola lav. Po legendi,
stajala je ispred grada Teba i ubijala svakoga ko ne bi znao odgovor
na njenu zagonetku. Edip je na pitanje ta ide ujutro na etiri, u
podne na dve, a uvee na tri noge? odgovorio tano ovek (kao dete
puzi etvoronoke, kao ovek hoda, kao starac se pomae tapom)
i Sfinga se ubila.
terca vrsta udarca u maevanju.
Tiljerije francuski ciglana; ime dvora koji je na mestu stare ciglane
sagraen u Parizu, i od 1534. god. do francuske revolucije sluio kao
kraljevska palata. Uniten je u poaru 1871, i danas je na tome mestu
istoimeni park.
topografija opis zemljinog reljefa, njegovo merenje i grafiko
prikazivanje.
tremolo vrsta pevanja kad glas podrhtava.
trufa vrlo skupocena gljiva, crna ili bela, koja raste pod zemljom i
ima izrazitu aromu; pronalaze je u umi posebno dresirani psi.
Fama mitsko bie iz rimskog pesnitva; glasina koja se brzo iri i
raste.
filibustiri iskvareni holandski izraz koji je oznaavao one koji slobodno
uzimaju plen, odnosno pirate u panskim kolonijama u Karibima.

397

fotofora stakleni zatitnik za sveu na otvorenom prostoru.

fregata bojni brod sa tri jarbola i ne vie od ezdeset topova.
Helespont stari naziv za Dardanele; po grkoj legendi, decu kralja
Atamanta, Friksa i Helu, htela je da ukloni zla maeha, pa su ona na
ovnu zlatnoga runa pobegla prema Crnom moru. Na najuem delu
moreuza, Hela je pala sa ovna i udavila se, i u spomen na nju je mesto
dobilo ime.
Helije grki bog Sunca, koji svaki dan prelazi nebo sa zapregom od
etiri arobna krilata konja, a nou putuje sa druge strane Zemlje da
bi na Istoku ponovo izaao.
Herkul ili Herakle, starogrki heroj, simbol snage i junatva; imao je
da izvede dvanaest podviga da bi dokazao svoja kraljevska prava. Po
smrti, uvrten je meu bogove. Obino se prikazuje ogrnut lavljom
koom i sa tojagom.
Hesperide starogrka boanstva koja su u vrtu bogova uvala zlatne
jabuke, svadbeni dar Zevsa i Here. Kraa jabuka bila je jedan od
Heraklovih podviga.
umbir vrsta zaina, ingver.
enbrun carski dvor kod Bea, izgraen za vreme Marije Terezije
(dovren od 1744-1750).
injon francuski puna.
kuna mala laa sa dva jarbola.
odo zakuvano slatko mleko sa zainima.

398