Maturski Rad - Uticaj Berze Na Formiranje Deviznog Kursa

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

MASTER STUDIJE
Studijski program
POSLOVNA EKONOMIJA
Master rad:
Uticaj berze na formiranje deviznog kursa
Mentor:
Elektronska trgovina i robne berze; Prof.dr Milorad Unkovi
Milan Grbovi
M 9251/08
Beograd,2010.
Grbovi Milan
SADRAJ
UVOD ............................................................................................................................. 3
Prvi deo ........................................................................................................................... 5
FINANSIJSKA TRITA, BERZE, DEVIZNI KURS ................................................... 5
1. FINANSIJSKA TRITA ........................................................................................... 6
1.1. Devizno trite ...................................................................................................... 6
2. BERZA ........................................................................................................................ 7
3. DEVIZNI KURS ........................................................................................................ 11
3.1. Fiksni devizni kurs .............................................................................................. 13
3.2. Fleksiblni devizni kursevi .................................................................................... 15
3.3. Puzajui devizni kurs ........................................................................................... 16
3.4. Realan devizni kurs ............................................................................................. 17
4. ORGANIZACIJA I UESNICI NA DEVIZNOM TRITU..................................... 19
5. POSLOVI NA DEVIZNOM TRITU...................................................................... 20
Drugi deo ....................................................................................................................... 23
DEVIZNO TRITE I TERMINSKI KURSEVI ........................................................... 23
6. VRSTE DEVIZNIH TRITA .................................................................................. 24
7. VALUTNI MENADMENT ..................................................................................... 25
8. STAV KORPORACIJE PREMA DEVIZNOM VALUTNOM RIZIKU ..................... 27
8.1. Indetifikacija devizne izloenosti ......................................................................... 29
8.2. Pokrivanje, mnimiziranje i izbegavanja rizika deviznog kursa (heding na
deviznom tritu)........................................................................................................ 29
9. SPOT (PROMPTNE) TRANSAKCIJE ..................................................................... 30
10. FORVARD (TERMINSKE TRANSAKCIJE) .......................................................... 33
11. FORVARD TRITA ............................................................................................. 35
11.1. Regulativa u SAD .............................................................................................. 36
11.2. Regulativa u Velikoj Britaniji ............................................................................ 37
11.3. Regulativa u Nemakoj...................................................................................... 38
11.4 Regulativa u Japanu ........................................................................................... 39
Trei deo ........................................................................................................................ 40
BEOGRADSKA BERZA............................................................................................... 40
12. BEOGRADSKA BERZA ......................................................................................... 41
12.1. Ureenje berze................................................................................................... 43
12.2. lanovi berze .................................................................................................... 44
13. PRIKAZ ELEKTRONSKE PREZENTACIJE RAIFFEISEN BANKE ................... 47
13.1. Prodaja korporativnim klijentima ....................................................................... 49
13.1.1. Valutna spot transkacija .............................................................................. 49
13.1.2. Valutni svop ............................................................................................... 50
13.1.3. Kamatni svop .............................................................................................. 51
13.1.4. Valutna forvard transkacija ......................................................................... 52
13.1.5. Valutni kvazi forvard transkacija ................................................................ 53
13.2. Kreiranje i slanje izvetaja NBS od strane Odseka za obradu FX&MM poslova 61
13.3. Swift.................................................................................................................. 64
13.4. Odeljenje za odnose sa finansijskim institucijama .............................................. 66
Grbovi Milan
14. FINANSIJSKO-RAUNOVODSTVENO IZVETAVANJE .................................. 68

14.1. Bilans stanja ...................................................................................................... 70
14.2. Bilans uspeha .................................................................................................... 70
14.3. Aneks dodatni raunovodstveni izvetaj.......................................................... 71
15. RAUNOVODSTVENO I OPERATIVNO STANJE .............................................. 72
15.1. IZVETAJNI SISTEMI U MULTINACIONALNOJ KORPORACIJI SA
KONSOLIDOVANIM SUBSIDIJARIMA ................................................................. 72
Peti deo .......................................................................................................................... 74
MARKETING MENADMENT I UTICAJ NA BERZE .............................................. 74
16. MARKETING.......................................................................................................... 75
17. ZADACI MARKETINGA ....................................................................................... 77
18. PRIMENA MARKETINGA KOD BERZI ............................................................... 78
ZAKLJUNA RAZMATRANJA .................................................................................. 80
PRILOZI ........................................................................................................................ 82
LITERATURA .............................................................................................................. 86
Grbovi Milan
UVOD
U svim razvijenim ekonomskim zemljama, berze predstavljaju veoma bitan deo drutva.
Na berzama se trguje skoro najbitnijim artiklima. Meu njima su: itarice, metali, ne
metali i naravno valute. Berze vre veliki uticaj kako na lokalna trita tako i na globalnu
ekonomiju. Skoro da nepostoji trgovac, prodavac, kupac, vlada, drava i region, koji nije
pod uticajem kretanja na berzi. Berze su poznate i po velikim kolebanjima, to omoguuje
veliku zarada. Najvanije berze se nalaze u veoma bitnim ekonomskim centrima, kao to
su: London, New York, Tokio i Frankfurt. Sa sve veim uticajem na domau ekonomiju
ima i Beogradska berza. Ponovno je osnovana 1989. godine.
Na berzama se trguje i stranim valuta. Moe se rei da one ak presudno utiu na kretanje
deviznog kursa, pa samim tim utiu na kretanje plata, trokova, cena, dravu, uvoz i izvoz.
Takva kolebanja na deviznim berzama moe dovesti do velikih razlika u rezultatima
poslovanja domaih preduzea i meunarodnih korporacija. Glavni uesnici na deviznim
berzama su obino Centralna banka i komercijalne banke. Centralna banka ima
regulatornu ulogu ali je i jedan od najbitnijih igraa na deviznom tritu.
U zemljama gde postoje vee fluktuacije deviznog kursa, preduzea pokuavaju da se
zatite o negativnih efekata deviznog kursa. To se omoguuje korienjem kategorije
termisnkog deviznog kursa. Ovakvim akcijama preduzea pokuavaju sa anuliraju ili
umanje valutni rizik koji se moe pojaviti i time dovesti preduzee neprijatnu situaciju
odnosno gubitak.
Predmet naeg istraivanja, jeste uticaj berze na formiranje deviznih kurseva kao i na
profitabilnost privrednih subjekata.
Cilj istraivanja prikaza berzi i bankarskog poslovanja na berzama je nauni i drutveni.
Nauni cilj je opis deviznog trita, bitnih elemanata i prikaz beogradske berze.
Drutveni (operativni) cilj jeste prikaz problema kojima se preduzea susreu na

berzama i prikaz moguih mehanizama i reenja koja se mogu primeniti u cilju
eleminisanja ili ograniavanja negativnih efekata uticaja berze.
3
Grbovi Milan
Polazimo od sledee generalne hipoteze: Berze predstavljaju deo finansijskog trita koje
je izuzetno znaajno za ukupnu privredu jer se na njemu prikazuje ponuda i tranja deviza,
formira se devizni kurs, a od toga zavisi i likvidnost zemlje prema inostranstvu.
Ovakve generalne hipotezu operacionalizujemo preko sledeih hipoteza:
Devizno trite predstavlja bitan deo finansijskog trita
Narodna banka Srbije predstavlja vanog igraa na deviznom tritu
Devizno trite je podlono velikim oscilacijama
Mogunost deviznog rizika kod poslovanja preduzea na globalnom tritu
Metode istraivanja u ovom radu, primenjene su sa stanovita predmeta i cilja na takav
nain da se odgovori na postavljene probleme. Istraivanje je vreno sa stanovita problema
u okviru predmeta i cilja istraivanja:
Analitike osnovne metode:
Metod analize;
Metod apstrakcije;
Metod dedukcije;
Optenaune metode;
Hipotetiko-deduktivna
Komparativna
Statistika
U prikupljanju podataka primenjeno je ispitivanje i metod analize sadraja dokumenata i to
na dva nivoa:
Na nivou izvornih podataka odnosno izvornih propisa i standarda meunarodnih
institucija u bezanskom poslovanju
Na osnovu sekundarne analize ranijih istraivanja i adekvatne literature.
Od optih naunih metoda primenjujemo hipotetiko-deduktivne i komperativne a od
tehnika prikupljanja podataka koristili smo metod analize sadraja dokumenata na nivou:
Slubeni glasnik republike Srbije
Narodna banka Srbije
Sekundarni izvori (ve izvrenih istraivanja) i teoriske grae
Grbovi Milan
Prvi deo
FINANSIJSKA TRITA, BERZE, DEVIZNI KURS
Grbovi Milan
1. FINANSIJSKA TRITA
Finasijska trita, predstavljaju mesta, instrumenti, tehnike i tokove koji omoguavaju
razmenu novanih vikova i manjkova (novca,deviza i kapitala).
Finasijska trita se dele na:
1. Trita novca i kratkoronih hartija od vrdnosti
2. Trite kapitala i dugoronih hartija od vrednosti
3. Devizno trite
Finansijsko trite podrazumevaju trine kriterijume, ekonomsku alokaciju sredstava,
regularnost i dravnu zatitu uesnika.
1.1. Devizno trite

Devizno trite je deo ukupnog finansijskog trita na kojem se prema utvrenim uslovima i pravilima trguje valutama odnosno razmenjuju devize. Glavni zadatak deviznog
trita je da snabdeva uesnike stranim sredstvima plaanja za plaanje uvoza i izvoza.
Devizno trite ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, ve ga ini svetska
mrea uesnika meusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima:
telefon
teleks
telefaks
internet
satelitske veze
Trgovanje se obavlja na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu meusobno
povezanih banaka. Najvaniji uesnici su:
velike komercijalne banke
brokeri
dileri specijalizovani za trgovinu devizama
multinacionalne kompanije
centralne banke
Grbovi Milan
Najvaniji centri trgovanja devizama su: New York, London, Zurich, Frankfurt i Tokio.
Na deviznom tritu se trguje konvertibilnim devizama. To je trite pune konkurencije,
jer u njemu uestvuje mnotvo uesnika, a broj transakcija je veliki, tako da nijedan
pojedinaca ne moe veliinom svojih transakcija sam bitnije uticati na cenu i koliinu.
Transakcije na deviznom tritu odvijaju se kao:
1. Transakcije izmeu komercijalnih banaka i njihovih komitenata
2. Devizne transakcije meu komercijalnim bankama u zemlji
3. Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili sa
korespodentima u inostranstvu
4. Devizne transakcije meu centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje
kapitala
2. BERZA
Berza predstavlja, posebno stalno trite na kojem se, po unapred utvrenim kriterijumima
pravilima i vremenskim sekvencama, kupuje odreena roba. Predmet na berzama moe
biti novac, devize, hartije od vrednosti (akcije, obveznice) i roba.
Sa stanovita predmeta poslovanja berze se mogu podeliti na:
1. Efektne berze (trite kapitala)
2. Novane berze (trite novca)
3. Devizne berze
4. Robne ili produktne berze
Na deviznim berzama se vri kupovina i prodaja deviznih sredstava. Na deviznom tritu
se usklauju ponuda i tranja deviza i utvruje devizni kurs kao i cena deviza.
Na berzama sve devizne radnje vre brokeri, bez mogunosti kupovine u svoje ime i za
svoj raun. Postoje i dileri kao trgovci devizama koji u ovlaenim bankama obavljaju
kupovine i prodaje deviza.
Na deviznim berzama se obavljaju promtni i termisnki poslovi.
Promtni poslovi se odnose na svaku kupovinu i prodaju deviza koje se obavljaju odmah
odnosno promptno ili najkasnije dva dana od obavljenje opercije. Na tim poslovima
Grbovi Milan
Centralna banka moe intervenisati u cilju zatite deviznog kursa ili velikih fluktuacija
kurseva, kada oni osciliraju iznad ili ispod gornje ili donje granice dozvoljene oscilacije.
Terminski poslovi se odnose na kupovinu i prodaju deviza, na odloeni rok bez
intervencija Centralne banke. Na ovom tritu devizni kursevi mogu znatno oscilirati i u
veim rasponima u odnosu na promptno trite.
U poslednja dva, tri meseca otkada je kurs dinara poeo da kliza, srpska preduzea sve
vie trae zatitu od velikih promena kursa u termiskoj kupovini deviza. Preduzea sve
ee zovu banke i raspituju se kako da se zatite od rasta evra. Oni koji su uradili to u
septembru ili oktobru, napravili su posao i utedeli milione dianara, jer su stekli pravo da
kupe evre mnogo jeftinije nego to je to mogue ovih dana.
Za razliku od veeg dela prole godine, kada su od jaanja dinara stradali izvoznici, od
oktobra 2008. godine, a procena je strunjaka i tokom 2009. godine, mnogo je vea
verovatnoa da e dinar slabiti, zbog ega e uvoznici i preduzea koja imaju kredite u
stranoj valuti morati da izdvajaju vie dinara, kako bi izmirili svoje obaveze.
1. oktobra, kada je srednji kurs evra iznosio 76.735 dinara, u banci se mogao dobiti
unapred fiksiran kurs na 8.januara 2009.godine od oko 79 dinara za evro. Tako bi uvoznik
koji je hedovao valutni rizik i kome dospeva na plaanje roba u vrednosti milion evra
morao da izdvoji za to 79 miliona dinara. S druge strane, kompanija koja se nadala da evro
nee rasti ili da e ak i nastaviti da pada, 8. januara je morala da kupi milion evra po
kursu od 93.07 i tako bude kraa za 14 miliona dinara od one koja se osigurala. Manjak od
150 000 evra ili 15 odsto celog posla ne samo da moe da pojede profit, ve moe firmu
da otera i u gubitak.
Valjaonica bakra Sevojno jedna je od kompanija koja se ranije obezbeivala od kursnih
rizika, a to radi i sada.
Na deviznom tritu (prvenstveno ako je valuta konvertibilna) vre se operacije kupovine i
prodaje deviza ( i kratkoronih hartija od vrednosti koje su u deviznom znaku) i formira se
trini (fleksibilni) devizni kurs. Uesnici na deviznom tritu se mogu pojaviti iz sledeih
razloga:
Interesi komitenata. To su isti poslovi deviznog trita
Kupovina deviza radi prodaje iji je cilj zarada tj. pekulativni poslovi
Grbovi Milan
Na deviznom tritu postoje sledei poslovi:

Promtna kupovina deviza ili spot poslovi
Terminska kupoprodaja deviza
Osiguranje od kursnog i kamatnog rizika
Svop poslovne operacije
Valutne opcije
Fjuers poslovi
Kroz devizni kurs vri se prevoenje stranih i domaih cena, ocenjuje rentabilnost poslova
(izbor izmeu stranih i domaih poslova), utvruju realne devizne obaveze i potraivanja
preduzea, banaka, devizni rizici i mogunost pretvaranja raznih oblika imovine jednih u
druge.
Postoje otvorena i zatvorena devizna trita. Pod otvorenim deviznima tritima se
podrazumeva da pri otkupu i prodaji deviza mogu uestvovati i strana lica, a na zatvorenim samo domaa lica.
Devizna trita se dele na trita koja se organizuju na jednom mestu i slobodna tritra na
kojima se devize kupuju direktno izmeu banaka bez organizovanog centralnog trita.
Bez obzira na tip deviznog trita, institucionalni osnov njihovog funkcionisanja predstavljaju devizni rauni graana,preduzea,banaka, drave i dravni devizni reim tj. propisi
koji promet deviza reguliu. Na osnovu Deviznog zakona i prateih propisa nadleni
organi i inspekcije vre stalnu kontrolu, posebno u oblasti:
regulisanja deviznog kursa
regulisanju prometa zlata
regulisanje prometa deviza i valuta
regulisanja plaanja i naplata prema inostranstvu po osnovu realnih transakcija sa
inostranstvom
regulisanje kretanja kapitala sa inostranstvom
Dinarske raune mogu imati i strana lica preko kojih se mogu ukljuivati na devizno
trite. I to po osnovu:
prodaja deviza za dinare ovlaenoj banci
prodaja robe i usluga za dinare
uea u dobiti u preduzeima
Grbovi Milan
prenosom sa rauna drugih lica u zemlji i inostranstvu po propisanim osnovama

U Srbiji devizno trite ima najiru definiciju kao:
kupoprodaja deviza izmeu banaka i njihovih komitenata
kupovina deviza izmeu banaka
kupovina deviza na tzv. Meubankarskom tritu, na kome interventie i uestvuje
i Narodna banka Srbije
Meubankarsko trite organizovano je pri Udruenju banaka Srbije. Na deviznom tritu
Narodna banka Srbije kupuje i prodaje devize u cilju:
odravanja likvidnosti plaanja prema inostranstvu
odravanja jedinstvenog kursa dinara i uticaja na njegov nivo
obezbeenje deviznih rezervi zemlje
Na meubankarskom tritu utvruje se srednji devizni kurs koji zavisi od ponude i tranje i delovanja Narodne banke Srbije. Kada se na srednji kurs doda ili oduzme mara koja
je propisana odlukom vlade, dobija se kupovni i prodajni kurs.
Novac slui kao sredstvo za kupovinu i prodaju robe. Unutar svake zemlje zakonski je
odreeno sredstvo plaanja. Kod plaanja izmeu zemalja domai novac (ako je konvertibilan) postaje roba koja se kupuje i prodaje na deviznom tritu po ceni koja se zove
devizni kurs. Kada zemlja nema konvertibilnu valutu onda se plaanja prema inostranstvu
vri konvertibilnim valutama ili raznim oblicima bilateralizma tj. preko kliringa. Konvertibilne valute podstiu trgovinu.
Devize su potraivanja prema inostranstvu koja glase na odreenu stranu valutu. Tu spada
efektivni strani novac, osim kovanog zlatnog novca.
Valuta je efektivni strani novac. Sa deviznog rauna kada se podie gotovina deviza se
pretvara u valutu.
10
Grbovi Milan
3. DEVIZNI KURS
Devizni kurs je cena strane valute izraena u domaoj valuti i obrnuto1. Devizni kurs odreuje odnos izmeu nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Kurs omoguuje da se odredi nivo
cena domae i strane robe i da se one preraunavaju, uporeuju i ispituju isplativost posla.
Potcenjen kurs znai da je jeftinija strana roba a precenjen kurs znai da je domaa roba
skuplja na inostranom tritu.
Devizni kurs je povezan sa:
cenama
ponudom i tranjom deviza
novanom masom
kamatnom stopom
deviznim rezervama
budetskim deficitom
Devizni kurs je usko povezan i sa tritom kapitala odnosno prilivom i odlivom kapitala.
On predstavlja ogledalo privrede, a nestabilnost deviznog kursa predstavlja teko stanje
privrede.
Devizni kurs nas informie o svetskim cenama, trokovima i naem poloaju i mogunostima u svetskoj privredi2. Kada se raziu zvanini i trini kurs nema prave stabilnosti
novca. Kada nema stabilnosti novca kao osnovne cene ne moe se ostvariti ni stabilnost
dugih cena. Stabilan i realan kurs znai da graani zemlje nee biti opljakani inflacijom
od strane drave. ako priliv deviza nije dovoljan privreda jedna zemlje obino ulazi u
recesiju. Do sada nijedna zemlja sa visokom inflacijom nije uspela stabilizovati novac i
razviti skolonost ka tednji i investicijama.
Interna konvertibilnost dinara ustanovljena je u decembru 2000. godine. Interna konvertibilnost se svodi na to da se slobodno razmenjuju devize po slubenom kursu na alteru
banaka i menjanica. To se zove prelazna faza ka uspostavljanju pune meunarodne
konvertibilnosti dinara.
Konertibilnost predstavlja otvorenost domae privrede prema inostranstvu i mogunost
prilagoavanja kretanjima svetskog trita.
1
2
Prof. dr Unkovi M., Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga Beograd 2004.god. str. 202
Isto, str. 202
11
Grbovi Milan
Meunarodni moneratni fond spoznaje pojam i spoljna konvertibilnosti valute. Spoljna

konvertibilnost valute slui samo za tekue transakcije platnog bilansa gde zahtev za
konverziju novca dolazi od strane nerezidenata. Iz ovog pojma iskljuene su kapitalne
transakcije.
Kada se govori o konvertibilnosti dinara misli se na to, da vlasnik potraivanja u dinarima
moe na svoj zahtev da ih pretvori u bilo koju drugu valutu, ako je re o meudravnim
tekuim transakcijama platnog bilansa, a da potraivanja zadre svoj prvobitni karakter.
Sa konvertibilnou valute tesno je povezan pojam multilateralizma. Multilateralizam je
takav metod trgovanja i plaanja na osnovu valutne konvertibilnosti sa mogunou da se
potraivanja steena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaanje u bilo kojoj drugoj stranoj
valuti.
Da bi po Meunarodnom monetarnom fondu valuta bila konvertibilna potrebno je:
Devizni kurs mora biti realan koji mora biti kompatibilan sa odrivou platnog
bilansa
Stabilan realan devizni kurs moe da se odri bez restrikcija samo ako se upotrebi
pravilna monetarna i fiskalna politika. Niska inflacija je klju za uspeh konvertibilnosti
Kontrola cena treba biti eliminisana
Adekvatnost deviznih rezervi
Pod tekuim transakcijama podrazumeva se: Sva dospela plaanja povezana sa spoljnotrgovisnkim i drugim tekuim poslovima, usluge, dospela plaanja po kamatama na
zajmove ili amortizacija na direktne investicije, plaanja umerenog obima po otplatama
zajmova ili amortizacija na direktne investicije itd.
Vrste deviznog kursa:
Fiksni devizni kurs
Fleksibilni devizni kurs
Puzajui devizni kurs
Fleksibilni devizni kursevi se dele na trine devizne kurseve i rukovoeni ili voeni
devizni kursevi.
12
Grbovi Milan
3.1. Fiksni devizni kurs

Fiksne kurseve odreuje drava. Fiksni devizni kursevi su vezani za valutu neke zemlje,
na primer: dolar, evro, vajcarski franak ili za ponderisanu korpu valuta ili specijalna
prava vuenja (SDR). Kada je re o izboru korpe valuta najee se vezuje za dve valute,
na primer: dolar i evro. Zato to se te dve valute najee koriste u trgovini izmeu
zemalja. Kada je re o specijalni pravima vuenja, kurs je propisan od strane Meunarodnog monetarnog fonda. A kao ponder se koriste valute: dolar, japanski jen, evro i
britanska funta.
Kada se govori o fiksnom kursu, mora se rei da postoje pozitivne i negativne strane
fiksnog deviznog kursa:
Pozitivne strane fiksnog kursa su:
U odnosu na fleksibilni kurs prua stabilniju osnovu kod izrade spoljnotrgovisnkih
kalkulacija pri uvozu i izvozu, posebno kod sklapanja dugoronih aranmana sa
stranim partnerima
Vie titi nacionalnu privredu od kratkoronih, stihijskih i pekulativnih
poremeaja i radnji na svetskom tritu
Mnogo vie stabilizuje cene u zemlji od fleksibilnog kursa
Nedostaci fiksnog kursa su:
Poveava se deficit platnog bilansa, jer je nacionalna valuta najee precenjena
Celokupnu nacionalnu ekonomiju podreuje potrebi odravanja stabilnog
deviznog kursa
Nacionalnu privredu udaljava, ili je tee povezuje sa svetskom privredom
Najee je nerealan pa su neophodne dodatne mere za usklaivanje nivoa cena u
zemlji sa cenama stranih partnera (carine, kontigenti, premije, dozvole i sl.)
Potrebno je drati vee devizne rezerve u odnosu na fleksibilni devizni kurs
Najee domaa valuta je precenjena, pa je prisutna mogunost devalvacije,
odnosno promene deviznog kursa preko noi, ime se potiru mnoge pozitivne
strane deviznog kursa
U sluaju devalvacije u veem procentu iznenadno remeti poslovanje, kalkulacije i
bilanse cele privrede zbog ogromnih i iznenadnih kursnih razlika
13
Grbovi Milan
Velika mana fiksnog deviznog kursa je ako kurs miruje, a cene u zemlji rastu, dolazi do
smanjenja izvoza i poveanja uvoza, kao i do poveanja deficita tekueg bilansa. Dok
pozitivna strana fiksnog deviznog kursa je njegova stabilnost, a time i na nisko kretanje
cena. Sa unutranjim privrednim okovima fiksni kurs se lake nosi dok fleksibilni sa
spoljnim okovima.
Postoji i posebna varijacija fiksnog kursa, a to je valutni odbor.
Valutni odbor se prvo primenjivao u kolonijama velikih imperija. Vezivalo se za odreenu
valutu i emisija domae valute vezane iskljuivo za nivo raspoloivsti strane valute. To
znai da novana masa u ovakvim zemljama zavisi od raspoloivih deviznih rezervi.
Osnov takvih valuta su bili francuski franak, britanska funta, nemaka marka i ameriki
dolar.
U naem dobu valutni odbori su korieni u Estoniji, Litvaniji, Argentini, Bugarskoj i
Hong Kongu. U Estoniji i Litvaniji je primenjen zbog prelaska ca centralno-planske
privrede na trinu. U Argentini i Bugarskoj radi zaustavljanja hiperinflacije.
A u Hong Kongu posle velike bankarske krize koju je zemlju zadesila.
Osnovne karakteristike valutnog odbora su:
Devizni kurs je fiksan po zakonu
Domaa valuta je u potpunosti pokrivena deviznim rezervama
Deluje samokorigujui mehanizam platnog bilansa u kojem deficit platnog bilansa
automatski smanjuje monetarnu ponudu, to dovodi do smanjivanja potronje i
obrnuto u sluaju suficita.
Glavni nedostatak valutnog odbora je nemogunost korienja monetarne politike za
stimulisanje privrede i to strane zemlje kroje kapu razvoja domae privrede. Iskustvo je
pokazalo da ovaj sistem i nije ba najsrenije reenje u reavanju kriza u zemljama kao to
su Argentina i Hong Kong.
14
Grbovi Milan
3.2. Fleksiblni devizni kursevi
Devizni kurs utie na sve vane ekonomske kategorije. A to su uvoz, izvoz, platni bilans,
kamatne stope, novana masa, proizvodni rast, zaposlenost i inflaciju. Kada je re o
fleksibilnom deviznom kursu mora se rei da postoje dve vrste. Postoji fleksibilni devizni
kurs koji se slobodno odreuje na osnovu ponude i tranje i rukovoeni devizni kurs.
Danas nijedna zemlja ponaanje deviznog kursa ne preputa dnevnim uticajima i
promenama ponude i tranje. Danas se primenjuje rukovoeno fluktuiranje. Odreuje se
ciljni devizni kurs koji odgovara privrednom razvoju, deviznim rezervama i platnom
bilansu. Taj nivo deviznog kursa se uva i njegovo kretanje se dri u tajnosti.
Velika prednost fleksibilnog deviznog kursa je to ekonomske kategorije dri realnim na
principu opte privredne ravnotee. Fleksibilni devizni kurs revnosno ublaava fluktuacije
koje dolaze iz inostranstva i u svako vreme moe drati platni bilans u ravnotei.
Nedostatak je to fleksiblni devizni kurs negativno utie na nivo cena odnosno inflaciju.
On oteava pravljenje dugoronih kalkulacija u spoljnoj trgovini a moe negativno delovati na kamatne stope i meunarodno kretanje kapitala.
Kod fleksibilnog kursa oscilacije deviznog kursa su vee nego kod fiksnog kursa, mada to
ne mora da bude sluaj. Rukovoeni fleksibilni kurs zahteva visoke devizne rezerve,
kojima se vrlo esto interevenie na deviznom tritu od strane centralne monetarne vlasti,
dok, teorijski, kod potpunog fluktuiranja devizne rezerve uopte nisu potrebne.
Kod fleksibilnog deviznog kursa pozitivne strane su:
Blagovremeno
upuuje
domau
privredu
na
potrebu
prilagoavanja
meunarodnom okruenju, ime olakava privrednu saradnju sa svetom

Efikasnije deluje na uspostavljanje ravnotee platnog bilansa
Smanjuje potrebu uvoenja dodatnih mera da bi se uskladile domae cene sa
cenama strane konkurencije
Manja mogunost da doe do precenjenosti nacionalne valute nego kod fiksnog
deviznog kursa
Smanjuje potrebu dranja velikih monetarnih rezervi
15
Grbovi Milan
Nedostaci fleksibilnog deviznog kursa su :

Podstie i uveava inflaciju u domaoj privredi
Ne obezbeuje postojane kalkulacije i kriterijume za ocenu rentabilnosti izvoznih i
uvoznih poslova
Izlae domau privredu nekontralisanom uticaju svih kratkoronih, stihijskih i
pekulativnih kretanja na svetskom tritu
Poveava dnevne komercijalne rizike u ekonomskim poslovima sa inostranstvom
U Srbiji je u primeni rukovoeni fleksibilni kurs, koji je izmeu fiksnog i fleksibilnog, a
zavisi od kretanja cena, stanja platnog bilansa, deviznih rezervi, monetarne politike i
raspoloive mase, kamatnih stopa, politike spoljne zaduenosti i psiholoke i politike
situacije.
3.3. Puzajui devizni kurs
Puzajui devizni kurs se predstavlja kao najbolje reenje u uslovima inflacije i vee
mobilnosti kapitala. On se koristi u zemljama sa visokom inflacijom i svodi se na este
mini depresijacije da bi se izbegla vee devalvacije. Prednosti puzajueg deviznog kursa
su:
U uslovima visoke inflacije, potpuno fiksni kurs nemogue odravati bez
ogromnog deficita platnog bilansa, gubitka rezervi, drastine kontrole uvoznih
tokova ili veoma vrste monetarne, fiskalne i politike zarada.
U ovom sistemu kursa izbegava se potreba ogromnog procenta devalvacije kursa,
u cilju rasta izvoza i deviznog priliva.
Tri su uslova su da ova politika kursa uspe. Prvo, da se domaa tranja dri pod
kontrolom tj. da ne bude rasta zarada iznad produktivnosti i rasta zarada iznad
produktivnosti i rasta budeta izvan realnih izvora. Drugo, stalne devizne rezerve
treba da se kreu na nivou tromesenog uvoza kako bi se kurs branio u trenucima
kad dostigne granice intervala koji se mora braniti. Tree, privreda mora biti
konkurentna da bi davala adekvatni nivo izvoza.
16
Grbovi Milan
Tokom 70-ih godina 86% zemalja u razvoju vodilo je politiku fiksnih deviznih
kurseva, bilo da su svoju valutu vezivali za jednu valutu (dolar, nemaku marku,
francuski franak), bilo za korpu valuta. Do kraja 1997, oko 50% zemalja prelo je na
politiku fleksibilnih kurseva, pre svega rukovoenog fleksibilnog kursa.
3.4. Realan devizni kurs
Realan devizni kurs je kurs ravnotee kod koga su izjedanene domae cene i kupovna
mo novca i uravnoteen tekui deo platnog bilansa. Realni devizni kursevi zavise od
stanja meunarodne trgovine, kretanja cena, kretanja kamatnih stopa i razlike u
ekonomskom rastu pojedinih zemalja.
Ako kurs nije ravnotean onda je najee ili precenjen ili potcenjen. Kada je valuta
precenjena, onda je na domaem tritu domai novac skup a strani jeftin. Unosnije se
baviti uvozom i kupovinom deviza. Na dui rok nastaje deficit trgovisnkog bilansa to
znai da je valuta precenjena u odnosu na ravnoteni nivo deviznog kursa. Dovodi i do
smanjenja deviznih rezervi i dovodi u problem ekonomsku politiku. Precenjenost
valute smanjuje kupovnu mo odnosno za 500 evra iz 2000. godine ima protivrednost
od 210 evra 2004. godine. To znai sa su cene porasle 156%, a devizni kurs 18% 3.
Upravo precenjenost dinara dovela je do deficita tekueg bilansa u iznosu od pet
milijardi dolara 2004. godine. Precenja valuta odgovara siromanim slojevima drutva
kao i uvoznikom lobiju. Dok izvoznikom lobiju precenjen kurs ne odgovara kao i
dravi na dui rok jer tako gubi devizne rezerve.
Precenjenost valute ne moe dugo da traje jer postoji veliki rizik od pekulativnog
napada na devizni kurs. Tada dolazi do velikih depresijacija ili devalvacije valute. Pri
takvom udaru pekulativnog kapitala nali se su zemlje, kao na primer: Meksiko,
eka, Argentina i V. Britanija.
Faktori od kojih zavisi devizni kurs
1) Kretanje cena u zemlji u odnosu na inostrane cene
2) Odnos ponude i tranje deviza odnosno stanje platnog bilansa
3) Kretanje kamatnih stopa i deficita budeta
4) Kretanje deviznih rezervi
3
Prof. dr Unkovi M., Savremena Meunarodna trgovina, Beogradska knjiga Beograd 2004.god, str 209.
17
Grbovi Milan
Svaka zemlja ima svoj nacionalni novac, kao zakonsko sredstvo plaanja, koje predstavlja
izraz njenog ekonomskog-finansijskog suvereniteta. Zemlje su ekonomski upuene na
saradnju sa drugim zemljama. Razvoj meunarodne podele rada, meunarodne trgovine,
kao i liberalizacije kretanja novca i kapitala, sve vie upuuju nacionalne ekonomije,
njihove monetarne sisteme i valute jedne na druge.
Ne postoji meunarodno jedinstveno sredstvo plaanja ali postoji mehanizam zamene
valuta jednih zemaljau valute drugih zemalja. To je devizno trite.
Najpre su se formirala realna trita (trita robe i usluga, trita rada), a posle finansijska
(trita kapitala, trita novca
i devizna trita). Pomeranje robe i usluga, novca i
kapitala, preko nacionalnih granica rezultovalo je postepenom razvoju meunarodne robne

razmene, meunarodnog finansiranja i meunarodnog platnog prometa, predstavljajui
uzok uvoenja deviznog trita. Devizno trite obezbeuje nesmetano odvijanje permanentnog procesa kupovine i prodaje stranih sredstava plaanja. Devizno trite je trite
kojem se trguje posebnom vrstom robe koju zovemo devizama. Pod pojmom deviza pored
potraivanja nominiranih u stranoj valuti (depoziti, menice, ekovi i slino) u irem smislu
podrazumeva se i efektivni strani novac (novanice i kovani novac) iz jednostavnog
razloga to je taj novac mogue konvertovati u devize na raunima kod stranih banaka.
Devizno trite spada u jedan od najznaajnijih elemenata finansijskog i ukupnog
ekonomskog sistema. Na deviznom tritu se permanentno sudaranja ponuda i tranja
deviza i vri se vrednovanje cena deviza odnosno deviznog kursa. Devizni kus vri
nekoliko znaajnih funkcija:
Raspodela roba i kapitala izmeu domaeg i stranog trita
Ostvarivanje platnog prometa sa inostranstvom
Racionalna orijentacija nacionalne privrede u proizvodnji i robnoj razmeni sa
inostranstvom
Kada se spominju devizna trita obino se govori o tritima na kojima je devizni kurs
rezultat slobodnog odnosa ponude i tranje deviza. Takva trita su trita razvijenih
industrijskih zemalja trine privrede sa konvertibilnim valutama kao izrazom monetarne
suverenosti i razvijenim setom finansijskih instrukcija, finansijskih instrumenata i finansijskih tokova. Ali se mora rei, da i u ovim zemljama nivo deviznog kursa se ne preputa
samo odnosu ponude i tranje deviza na deviznom tritu. Centralne banke kod ovih
18
Grbovi Milan
zemalja, svaka za sebe i u svom interesu uestvuju na deviznom tritu interveniui i

odravajui kurs na eljenom nivou. Upravo na ovim deviznim tritima puna je sloboda
sticanja i raspolaganja devizama od strane svih subjekata. Zbog tog bitnog elementa takva
trita se zovu slobodna devizna trita.
U zemljama gde postoji vei stepen administrativne kontrole nad raspolaganjem i
upotrebom deviza, za devizna trita se moe rei nema osobine pravog trinog mehanizma. Vlade tih zemalja uglavom propisuju ko mogu biti subjekti uesnici sa aspekta
svojinskih odnosa, koji su to minimalni i maksimalni iznosi kojima se moe trgovati, koje
iznose treba predati centralnoj banci, za koje namene se mogu kupovati devize. Takva
devizna trita se javljaju u vidu aukcionih trita ili kao interbankarskih trita.
4. ORGANIZACIJA I UESNICI NA DEVIZNOM TRITU

Razlikujemo dva vida deviznog trita. Prvi tip je berza. To je vana institucija pri
centralnoj banci ili lokalnoj berzi efekata na kojoj se svakodnevno sastaju predstavnici
ovlaenih banaka, predstavnici centralne banke i ovlaeni brokeri koji zajedno na tom
sredinom mestu trguju devizama i zvanino odreuju kurseve glavnih svetskih valuta u
odnosu na domau valutu. U radu ovog tipa deviznog trita uestvuje i predstavnik
centralne banke, koji po potrebi intervenie kupovinom i prodajom deviza iz nacionalnih
deviznih rezervi radi formiranja kurseva na eljenom nivou. Banke koje su ovlaenje za
uee na berzi i brokeri dolaze na berzu sa svojim otvorenim ponudama za kupovinu ili
prodaju deviza, koje realizuju po kuresevima koji odraavaju odnos snaga ponude i tranje
u tom trenutku. Takav kurs koji se zvanino utvrdi na berzi tog dana obavezuje sve
finansijske i nefinansijske subjekte da ih primenjuju do sledeeg sastanka na berzi.
Drugi tip deviznog trita je profesionalno interbankarsko trite. Ovde se kupoprodaja
deviza obavlja izmeu ovlaenih poslovnih banaka i to preko telefona, teleksa i interneta.
Ogranienje vremensko ovde nepostoji i trguje se uglavnom valutama vodeih zemalja.
Ovakav vid deviznog trita svoj razvoj najvie duguje razvoju savremene komunikacione
tehnologije.
19
Grbovi Milan
Kao uesnici na ovom deviznom tritu se javljaju:

Firme izvoznici i uvoznici
Korporacije i banke vlasnici portfolija
Poslovne banke sa svojim ovlaenim trgovcima-dilerima
Brokeri kao posrednici
Centralne banke
Najvei najvaniji uesnici na deviznom tritu su velike poslovne banke. Takve banke
utiu na dva nivoa. Prvi je maloprodajni nivo, gde banke posluju sa svojim klijentima
(izvoznicima, uvoznicima, vlasnicima portfolija i stanovnitva). Velikoprodajni nivo ini
devizno trite gde same banke formiraju vid interbankarskog trita i trguju izmeu sebe.
Takvi direktni kontakti ine 90% trgovine devizama u svim finansijskim centrima.
Prilikom kupoprodaje deviza u svim finansijskim centrima, banke koriste usluge brokera.
Zato to se potuje sporazum izmeu banka, da je zabranjeno direktno trgovanje deviza
izmeu banaka a mogu koristi i usluge svojih lanova koji se nazivaju dileri.
Pored njih vaan lan deviznog trita je i centralna banka. Ona intervenie na deviznim
tritima, da bi odrale nivo deviznog kursa odreene valute na eljenom nivou u okviru
prihvatljivih granica.
5. POSLOVI NA DEVIZNOM TRITU

Razvoju deviznih trita monogome je doprinelo ukidanje deviznih kontrola u zemljama,
diversifikacija aktiva, talas finansijskih inovacija na finansijskim tritima, razvoj komunikacionih tehnologija i liberalizacija kretanja tokova kapitala. Trgovanje devizama je
postalo celodnevni biznis iji se obrt izkazuje u milijardama ameriih dolara.
Devizno trite,domae trite novca i trite hartija od vrednosti su neposredno povezani
i isprepletani. Pomeranje na jednom tritu odmah se prenosi i na ostala trita.
Poslovi na deviznom tritu se dele na:
Poslovi arbitrae
Poslovi iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom
Poslovi centralne banke
20
Grbovi Milan
Poslovi pekulisanja i zatite od kursnog rizika

Kurs koji se ostvaruje za odreenu valutu na jednom deviznom tritu trebao bi da bude
isti na bilo kom drugom deviznom tritu, ali mogue se su trenutne razlike. Upravo na
tim razlikama omoguava se prilika za zaradu odnosno kupovina valute na deviznom
tritu gde je kurs nii i prodaja iste valute na deviznom tritu gde je cena vea. Ovakva
operacija se naziva arbitraa a subjekti koji uestvuju u takvoj operaciji zovu se
arbitraerima.
Jedan od primera je kotiranje funte sterlinga prema dolaru u Njujorku i Londonu.
Njujork
GBP/1.6638 USD
London
GBP/1.6639 USD4
Kupac koji bi kupio funtu sterlinga u Njujorku po kursu od 1.6638 USD i prodao istu
funtu sterlinga u Londonu po kursu od 1.6639 USD zaradio bi 0.0001 USD. Takva
operacija bi se sprovodila sve dok se ne bi devizni kursevi izjednaili na oba devizna
trita. Odnosno na deviznom tritu u Njujorku posle izvesnog vremena funta sterlinga bi
ojaala prema dolaru, dok na Londosnkom tritu dolo do smanjenja deviznog kursa.
Poslovi iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom spadaju:
Uvoznik treba da plati robu stranom dobavljau u njegovoj ili nekoj treoj valuti
Izvoznik treba da konvertuju priliv u stranoj valuti od izvezene robe
Graanin eli da izvri doznaku u inostranstvo na ime kupljene robe za line
potrebe
Dunik treba da vrati uzeti kredit od stranog poverioca u njegovoj ili nekoj treoj
valuti
Korporacija eli da u vidu direktnih investicija otvori nove pogone u nekoj stranoj
zemlji
Investitor eli da kupi stranog subsidijara ili jednostavno nekoliko akcija neke
strane korporacije na jednoj od berzi efekata
Drava treba da plati trokove odravanja ambasada ili jednostavno izmiri obaveze
premanekoj drugoj zemlji i slino
Mr. Ivanovi P, Zatita od deviznog kursa, Ekonomski institut Novi Sad, 1994.str 27
21
Grbovi Milan
U poslove koji su vezani za centralnu banku spadaju:

Usklaivanje ponude i tranje deviza u sluaju veih ili dugotrajnih poremeaja
Implicitno regulisanje deviznih kurseva putem intervensija na deviznom tritu
Praenje i regulisanje strukture deviznih kurseva
Obavljanje specifinih poslova za raun drave
U trenucima kada se ukae na deviznom tritu ukae nedostatak deviza sa otvorenom
opanou da se to odrazi na neeljeno kretanje deviznog kursa, centralna banka moe u
funkciji ouvanja i podraivanja datog deviznog kursa da nadomesti ovaj nedostatak
svojom ponudom iz deviznih rezervi. Slino je i kada se na deviznom tritu pojavi viak
ponude deviznih sredstava i povea nivo svojih deviznih rezervi. Ouvanje vrednosti
nacionalne valute je glavni cilj centralne banke.
Poslednju grupu poslova na deviznom tritu su poslovi pekulacija i zatite od kursnog
rizika (covering i hedging). Moe se rei da se svi uesnici na deviznom tritu dele na
one koje preuzimaju rizik od deviznog kursa-pekulatori i one koji ele da se ograde od
deviznog rizika hederi.
22
Grbovi Milan
Drugi deo
DEVIZNO TRITE I TERMINSKI KURSEVI
23
Grbovi Milan
6. VRSTE DEVIZNIH TRITA

Devizno trite se moe podeliti na vie vrsta deviznih trita:
Promptno trite (spot)
Terminsko trite (forward)
Trite valutnih opcija (options)
Trite valutnih fjuersa (futures)
Spot trite koji se drugaije promptno ili ke trite je najrazvijenije i najrasprostanjenije
devizne trite, koje postoji kao interbankarsko trite. Ovo trite po obimu transakcija je
i najvee devizno trite. Ovde se vri kupoprodaja deviza sa rokom od dva radna dana
kada se najkasnije imaju razmeniti trgovane valute. Devizni kurs koji se koristi na spot
deviznim tritima predstavlja polaznu taku za odreivanje deviznih kurseva na drugim
deviznim tritima.
Forvard devizna trita su terminska trita na kojima se trguje valutama koje bivaju
isporuene na neki budui ugovoreni dan. Ovakva devizna trita poivaju na dogovoru
izmeu kupca i prodavca date valute. Ugovori obino nisu standardizovani i preputeni su
kupcu i prodavcu da se dogovore u pogledu iznosa, cene i datuma isporuke.
Valutne opcije daju pravu kupcu da kupi ili proda valuta po datom kursu na neki budui
dan, ali ga ne obavezuju da izvri ovo pravo. Opcioni ugovori glase na odreene iznose i
odreene datume isteka i trguju se na organizovanim berzama. Takva trita su u ikagu
(CME, ICME), Londonu (LIFFE), Amsterdamu, Filadelfiji, Singapuru itd.
Fjuersi su devizna trita u vidu berze, gde se trguje standardizovanim ugovorima u
pogledu iznosa predmetne valute i budueg datuma isporuke, odnosno prijema valute.
Kupcu i prodavcu ostaje da se dogove o ceni (deviznom kursu) po kojem e se obaviti
kupoprodaja na neki budui datum. Na ovim tritima se trguje veoma malim brojem
valuta. Valutni fjuersi se trguje na berzama u ikagu (IMM), Londonu (LIFFE),
Singapuru (SIMEX) itd.
24
Grbovi Milan
7. VALUTNI MENADMENT
Nastankom fluktuirajuih deviznih kurseva pojavljuje se rizik deviznog kursa. Kod
preduzea, izvoz, uvoz, aktiva i pasiva, kao i prihodi i trokovi glase na razliite valute.
Meunarodne kompanije suoene su sa deviznom izloenosti. Neke od njih su transakciona i ekonomska izloenost. Bilans stanja i bilans uspeha mogu prikazivati savim
razliite veliine prilikom prevoenja ovih kategorija u sluaju pomeranja deviznih
kurseva. Gubici nastali prilikom prevoenja bilansa stanja i bilansa uspeha poslovnog
subjekta osnovanog u inostranstvu od strane matinog preduzea u matinu tj. izvetajnu
valutu mogu umanjiti nominalnu neto vrednost imovine kao i ostvareni profit. Ovakvi
gubici koji mogu nastati na osnovu transakcione izloenosti bi trpela i polako bi gubila
poziciju na tritu u osnosu na konkurente koji prodaju proizvode i usluge ili uzajmljuju
sredstava samo u svojoj valuti. Isti rizik postoji ako kompanija nije u stanju da anticipira
promene devinih kurseva i njihov uticaj na izvozne cene i koliine, kao i uvozne cene i
koliine.
Kompanije koje se bave izvozom roba i usluga isto su izloene gubicima usled kursnih
razlika, to moe dovesti u pitanje i samu egzistenciju kompanije.
Zbog svega toga kompanije moraju pristupi deviznom riziku na organizovan, strukturan i
nain kao deo integralnog finansijskog menadmenta kompanije. Smatra se da valutni
menadment jeste bitan deo ukupnog finansijskog menadmenta.
Multinacionlne kompanije kao i sve druge korporacije veliki ili mali izvoznici i uvoznici,
moraju sada odmeriti rizik, odnosno njegove elemente u svakoj zoni odluke: upravljanja
likvidnou, dugovanju i potraivanju, pri izradi finansijskog izvetaja, nominaciji i
repatrijaciji dividendi, dugoronim investicijama i slino.
Rizk od deviznog kursa ulazi u sve pore korporacije ukljuenih u meunarodne tokove
robe i kapitala, pojavljuje se na svim nivoima i mora se voditi panja kako na kratak rok
tako i na dugi rok.
25
Grbovi Milan
Meunarodna firma koja je izloena deviznom riziku trebala bi da:

Pristupi anticipativno deviznom menadmentu podjednako uvaavajui kako
postojee devizne pozicije, tako i budue,
Revidira s vremena na vreme svoje izvetajne sisteme sa stanovita njihgove
adekvanosti i pravovremenosti
Centralizuje kontrolu izloenosti ukoliko je to mogue
Pokriva sve vrste rizika kroz jednu selektivnu politiku zatite od kursnog rizika,
to znai da nije imperativ pokriti sve pozicije o svim vremenskim rokovima i u
svim valutama.
Analizira i donosi odluke vezane za deviznu izloenost sa postporeskog stanovita
Bude uzdrana prema predvianima, u vezi sa kretanjem deviznih kurseva, koja
obezbeuju veoma niske stope odstupanja budueg spot kursa od vaeeg kursa
Koordinira devizni menadment sa menadmentom likvidnosti i sveukupnim
finansijskim menadmentom
Na ovaj nain razvijen je strukturalan pristup reavanju problema deviznog rizika i doprinosi se optimalnom razvoju upravljanja novcem na meunarodnom tritu od strane
date multinacionalne kompanije.
Odreivanje rizika unutar kompanije poinje sa transakcionom i translacionom izloenou. Tana indetifikacija rizika morala bi se zasnivati na izvetajnim sistemima, koji bi
imaju zadatak da kvantifikuju firmine devizne pozicije tokom vremena i da paralelno
uspostavljaju parametre za indetifikovanje i praenje deviznog rizika.
Ako bi kompanija imala budue projekcije svih tipova izloenosti, moi e da kvantifikuje
potencijalni udar na njene peformanse poslovanja. Bitan korak je analiza kvantifikovanja
potencijalnih udara kao proizvoda pomeranja deviznih kurseva na performanse poslovanja
firme. Pomou analize, sainjava se odogovarajua heding strategija iju osnovnu
determinantu ini trokovi/rizik analiza. Pomou toga kompanija moe razviti heding
strategiju u cilju eliminisanja ili redukovanja rizika.
26
Grbovi Milan
Valutni menadment mora da odgovori na nekoliko pitanja:

Kako i na koji nain korporacija definie prirodu svoje izloenosti riziku?
Kako je mogue indetifikovati sve vrste i lokacije devizne izloenosti?
Kakvi su sve izvetajni sistemi neophodni da bi se lake upravljalo valutnom
izloenou?
Na koji nain je mogue razvijati jednu koherentnu heding strategiju koja bi dala
odogovor na pitanja: ta zatiti? Koji je odnos trokovi/rizik? Koji je najpovoljniji
metod zatite od kursnog rizika?
Na koji nain bi ta strategija bila povezana i integrisana sa finansijskim
mendmentom?
Koje kadrove i strune institucije konsultovati u vezi sa poslovima vezanim za
valutni menadment?
8. STAV KORPORACIJE PREMA DEVIZNOM VALUTNOM

RIZIKU
Da bi se korporacija zatitila od valutnog rizika, mora se prvo odgovoriti na nekoliko
pitanja:
Da li korporacija poznaje definiciju valutnog rizika?
Da li je korporacija svesna postojanja kursnog rizika?
Da li je korporacija u stanju da indetifikuje svoju deviznu izloenost?
Da li je korporacija upoznata sa postojeim mogunostima eliminisanja,
minimiziranja i izbegavanja deviznog rizika?
ta oekuje korporacija od deviznog trita?
Korporacija moe zauzeti poziciju koja oslikava totalnu averziju prema valutnom riziku.
Korporacija je spremna da se pojavi na deviznom tritu preko svoje banke i da pokrije
svoju valutnu izloenost ili da se poslui jednom od brojnih tehnika minimiziranja i
izbegavanja valutnog rizika. Cilj ovakve strategije je da maksimalno zatiti poslovne
rezultate i odrati stabilnost poslovanja. Takve korporacije se uzdravaju od moguih
pekulativnih dobitaka.
27
Grbovi Milan
Suprotno njima postoje korporacije koje ne mogu bez rizika i bukvalno trae rizik i radnje
koje su rizine sa eljom da ostvare devizne zarade. Takve korporacije su svesne svog
rizika i pokuavaju doi do ekstra prihoda i zarade. Ovakve korporacije pored redovnih
komercijalnih transakcija obavljaju i pekulativne transakcije. One se nadaju da e se
promene deviznih kurseva ii u eljenom pravcu.
Mora se rei da nepostoji korporacija koja moe sa sigurnou da anticipira i obuhvati sve
devizne rizike. Kao to nepostoje korporacije koje otvoreno pekuliu. Skoro sve korporacije balansiraju izmeu ova dva ekstrema.
Postoji i pristup valutnom riziku koji se naziva selektivno eliminisanje valutnog rizika.
Ovakav pristup zahteva angaovanje vodeih kadrova unutar korporacije, kao i detaljnu
ekspertizu izloenih pozicija. Koncept se primenjuje samo na one izloene pozicije, gde se
proceni da rizik od gubitka moe da premai mogunosti za dobitak. Tako da postoje
opcije na primer. Zatita od izloenosti koja se primenjuje samo na odreene valute i
naziva se selekcija valuta ili zatita za tano odreeni period, na primer: mesec, dva ili tri
meseca. To je takozvana selekcija vremena.
Postoji i tolerisani efekat koji predstavlja takoe vid racionalnog pristupa valutnoj izloenosti. Takav efekat podrazumeva odluku korporacije, da u onim sluajevima gde se nije
pristupilo zatiti od kursnog rizika se ustanovi taka graninog odnosno maksimalnog
gubitka na datoj otvorenoj poziciji koja se nesme prekoraiti. im gubitak po osnovu
kursne razlike dosegne nivo ove take, automatski se pristupa izboru jednog metoda
zatite od kursnog rizika. Odnosno, tolerisani efekat predstavlja gubitak iznad kojeg
korporacija ne bi smela da ostane ravnoduna prema otvorenoj poziciji.
Odnos prema valutnom riziku koji e korporacija zauzeti zavisi od:
Veliine i strukture korparacije
Veliine ostvarenog izvoza odnosno uvoza
Direktnih investicija u inostranstvu
to je korporacija vea, to je vei obim poslova i vei profit postoji sve vea opasnost od
valutnog rizika. Obino u takvim korporacijama postoji posebno odeljenje koje se bavi
valutnim menadmetom. Takvo odeljenje je u stalnom kontaktu sa dilerima velikih
poslovnih banaka.
28
Grbovi Milan
Male kompanije koji su obino ad-hoc izvoznici odnosno uvoznici nisu upoznati sa
valutnim riziku i moguim opasnostima koji mogu da proisteknu.
Korporacije danas, ne mogu da ostanu da ne obraaju panju na valutni rizik. Kako trite
danas postaje globalno tako rastu i sve vei rizici koji se vezuju za valutu. Korporacije
razvijaju posebna odeljenja koje se bave valutnim menadmentom radi poveanja profita
koje korporacije ostvaruju.
8.1. Indetifikacija devizne izloenosti
Indetifikacija predstavlja vaan deo postojanja i razvoja valutnog menadmenta. Korporacije mogu izbei zamke negativnih kursnih pomeranja samo ako je svesna svoje trenutne
i budue devizne izloenosti. Zbog toga sama korporacija mora razviti logian, sveobuhvatni i strukturalni informacioni-izvetajni i sistem. Tip izvetajnog sistema e se razviti
u zavisnosti od veliine korporacije, strukture korporacije i stava korporacije prema valutnom riziku. Postoje dve vrste izvetajnog sistema.
Prvi je sistem koji se bazira na prostim i turim informacijama dok drugi je kompleksan i
optereen trokovima pribavljanja samih informacija i podataka.
8.2. Pokrivanje, mnimiziranje i izbegavanja rizika deviznog kursa

(heding na deviznom tritu)
Raspoloive mogunosti zatite od rizika deviznog kursa mogu se generalno razvrstati

kao:
Tehnike i instrumenti koji se koriste na deviznim i novanim tritima
Tehnike koje proizilaze iz politike fakturisanja, cena, prodaje i kupovine
Trgovisnki aranmani
29
Grbovi Milan
9. SPOT (PROMPTNE) TRANSAKCIJE

Da bi objasni pojam spot transakcija moramo prvo objasniti pojam kotacija deviznog
kursa.
ta je kotacija deviznog kursa?
Kako se devizni kursevi kotiraju?
Kotacija deviznog kursa predstavlja cenu jedne valute izraene u drugoj valuti. Odnosno,
to je vrednost jedne valute izraene u drugoj valuti.
Veliki broj zemalja koristi direktnu kotaciju, odnosno, da se cena jedinice ili stotine strane
valute izraava u domaoj valuti. To znai da u evro zoni za 1 USD treba dati 0,86 EUR.
Postoji i indirektna kotacija koja se primenjuje samo u Velikoj Britaniji i Irskoj. Cena
domae valute se izraava u jedinicama strane valute. Odnosno, 1 GBP vredi 1.55 USD.
U deviznoj kotaciji koje smo posmatrali iz ugla svake zemlje ponaosob gube svoj smisao
na polju profesionalnog interbankarskog trgovanja devizama. One ostaje intersantne samo
na nivou nacionalnih ekonnomija, dok na profesionalnom interbankarskom tritu vai
pravilo da se svi kursevi kotiraju u odnosu na 1 USD. Pomou ovog pravila kotiranje cene
dolara u odnosu sve glavne svetske valute, dobijamo situaciju da se odnos USD/EUR ne
kotira samo na evropskim berzama ve i na svim glavnim finansijskim centrima odnosno
deviznim tritima.
Svako devizno trite odnosno svaka banka e imati svoju kotaciju USD/EUR, USD/GBP,
USD/AUD, itd. Ovim je olakan posao arbitrae, trgovine devizama podstaknate razlikom
u ceni devizama. Sve banke kotiraju dva kursa:
Prvi je cena po kojoj banka kupuje- kupovni kurs
Drugi je cena po kojoj banka prodaje valutu-prodajni kurs
Pod terminom spot transakcije spadaju kupovina odnosno prodaja strane valute po
odreenoj ceni, sa isporokom i plaanjem koji se obavljaju najkasnije drugog radnog dana
od dana kada se ta transakcija zakljuila.
Vreme koje se upotrebljava u profesionalnoj trgovini valutama vezano je za dan isporuke
(razmene valuta) naziva se jo i datum valute, ili na dan dospea.
30
Grbovi Milan
Spot kupovina
Iz gledita banke, kupovina predstavlja kupovinu iznosa strane valute po datom kursu.
Primer; Petak 27. aprila 1990. godine. Siemens kosporacija kontaktirala je svoju Deutshe
banku i dogovorila je da proda 150.000 CHF. Spot kurs na ovaj dan je CHF/DEM 115.20
115.30. Kupovni kurs po kome banka kupuje CHF je 115,20
150000 115.20
= 172800 DEM
100
Korporacija Siemens mora e predati najkasnije do 01. maja 150000 CHF. Istog dana kad
prenese vajcarske franke, korporacija e dobiti 172.800DEM5.
Spot prodaja
Posmatrano iz ugla banke predstavlja prodaju izvesnog iznosa strane valute po prodajnom
kursu.
Primer: 26. aprila 1990. godsine. Bayer korporacija trebalo je dakupi 200.000 USD, kao bi
platila amerikom dobavljau tekue obaveze i zato se obraa svojoj Dresdner banci. Spot
kurs na ovaj dan je bio USD/DEM 1.6815- 1.6825.
Kurs 1.6825 je prodajni kurs
200000 1.6825 = 336500 DEM6
Ukrteni kursevi
Poto se sve valute uporeuju sa dolarom na meubankarskom tritu, ako bi eleli da
zamenimo vajcarski franak za na primer evro. To znai da dolar nije direktno ukljuen
ve indirektno. Tada banke primenjuju ukrtene kurseve i omoguuje joj prikazivanje
odnos vajcarskog franka za evro.
Kupovni kurs
Ako na primer Siemens korporacija eli da proda 500.000 CHF za DEM. Koji je kupovni
kurs za CHF/DEM?
Vaei kursevi na spot tritu su:
USD/CHF 1.4600 1.4610
USD/DEM 1.6815 1.6825
CHF/DEM kupovni kurs?
Ako na primer banka nema DEM onda mora:
5
6
Mr. Ivanovi P. Zatita od rizika deviznog kursa, Ekonomski institut Novi Sad,1994,god, str. 101
Isto, str. 103
31
Grbovi Milan
1. Da kupi USD sa CHF prodajni kurs USD/CHF

2. Da proda USD za DEM
Raun:
DEM 100CHF
1.4610 CHF = 1 USD

1 USD = 1.6815 DEM
(100CHF )
100 1 1.6815
=115.10 DEM
1.4610 1
Kupovni kurs banke je CHF/DEM 115.10
500000 115.10
= 575.500 DEM7
100
Siemens korporacija e dobiti 575.500 DEM za svojih 500.000 CHF
Prodajni kurs
Bayer korporacija na primer eli da kupi 300000 CHF za DEM. Koji je prodajni kurs
banke za CHF/DEM?
Trenutni kursevi na spot tritu su:
USD/CHF 1.4600 1.4610
USD/DEM 1.6815 1.6825
CHF/DEM prodajni kurs?
Banka mora :
Da kupi USD za DEM prodajni kurs USD/DEM
Da proda USD za CHF- kupovni kurs USD/CHF
Raun:
DEM = 100 CHF
1.4600 CHF = 1 USD

1 USD = 1.6825 DEM
Mr. Ivanovi P. Zatita od rizika deviznog kursa, Ekonomski institut Novi Sad,1994.god. str 102
32
Grbovi Milan
(100 CHF) =
100 1 1.6825
=115.20 DEM8
1.4600 1
Na ovaj nain imamo oba kursa i sledeu kotaciju:

CHF/DEM 115.10 115.20
Iz ovih primera se moe zakljuiti da korporacije preko spot transakcija samnjuju deviznu
izloenost na samo dva dana ali ako elimo da se zatittimo od devizne izloenosti na dugi
rok moramo koristiti druge tehnike.
10. FORVARD (TERMINSKE TRANSAKCIJE)
Transakcije koje pokrivaju kako vremensku tako i valutnu izloenost nazivamo forward ili
terminske transakcije. Spot transakcijama se moe eliminisati devizna izloenost samo na
dva radna dana.
Forvard transakcija se sastoji od obaveze da se kupi ili proda odreeni iznos strane valute
na neki budui dan po deviznom kursu ugovorenom u vremenu kada je transakcija
zakljuena.
Ovakav vid zatite je najzastupljeniji u Evropi. Forvard transakcije za sve vodee valute
mogu biti zakljuene telefonom. Maksimalni period za veinu valuta je 12 meseci, mada
za vodee svetske valute postoji opcija i na period do maksimalnih 10 godina. Najei
periodi su 1,2,3 i 6 meseci.
Forvard kurs i spot kurs jedne valute su dva razliita kursa. Ako je forvard kurs vei od
spot kursa, mi govorimo o forvard premijumu strane valute, a ako je nii, govorimo o
forvard diskontu strane valute. Premijumi i diskonti predstavlju razlike u kamatnim
stopama izmeu trgovanih valuta na evropskom tritu.
Postoje dva naina kotacije forvard kurseva.
1. Moe biti izvedena u odnosu na iznos domae valute po kojoj e banka prodati, ili
kupiti jedinicu strane valute. Ovakav kurs nazivamo forvard kurs (outright rate) i
koriste ga banke kada se kotiraju kurseve svojim korporacijama sa kojima
ugovaraju forvard kupoprodaju deviza.
Isto, str 103
33
Grbovi Milan
2. Terminski kursevi mogu biti kotirani u odnosu na poene diskonta ili premijuma od
spot kursa. Ovakav kurs se naziva Svop kurs i koristi se na meubankarskim
kotiranjima.
Spot kursa + poeni premijuma = Forvard kurs
Spot poeni diskonta = Forvard kurs
Forvard kurs se izraunava tako to se spot kursu dodaju poeni premijuma, odnosno od
njega se oduzimaju poeni diskonta.
Spot kurs USD/ITL 1.232 1.233
Poeni
2.90
3.50
Forvard kurs
1.234.90 1.236.50
Spot kurs USD/DEM 1.6815 - 1.6825

Poeni
0.080
- 0.0060
Forvard kurs
1.6735 - 1.67659
U prvom primeru vidi se da je USD u premijumu prema ITL i poeni premijuma se dodaju
na spot kurs.
U drugom primeru vidi se da je USD u diskontu prema DEM i poeni diskona se
oduzimaju od spot kursa.
Termin PAR oznaava nula poena, a to znai da je forvard kurs jednak sa spot kursom.
Forvard ukrteni kursevi
Forvard ukrteni kursevi se odreuju na isti nain kao i spot ukrteni kursevi.
Na primere korporacija eli da proda jednomesene forvard italijanske lire za
jednomesene forvard nemake marke. Koji je kupovni kurs banke?
Spot kurs USD/ITL
1232.00 - 1233.00
1 meseni USD premijum
2.90
- 3.50
1236.50
Mr. Ivanovi P. Zatita od rizika deviznog kursa, Ekonomski institut Novi Sad,1994.god. str 110.
34
Grbovi Milan
Spot kurs USD/DEM
1.6815 - 1.6825
1. meseni USD diskont
0.0800 -0.0600
Banka:
1. kupuju USD sa lirama po prodajnom kursu 1236.50
2. prodaje USD za DEM po kupovnom kursu 1.6015
DEM = 100 ITL
1236.50 ITL = 1USD

1 USD = 1.6015 DEM
(100 ITL) =
100 1.6015
=0.1295 DEM10
1236.50 1
Radi poreenja spot kurs bi bio:

100 1.6815
= 0.1363 DEM
1233
11. FORVARD TRITA

U svetu iz studije MMF-a, postoje tri vrste forvard deviznih sistema.
1. Trino determinisani sa mogunou zvanine intervenscije
2. Trino aproksimirani u kojima vlasti pokuavaju da uspostave forvard kurseve
koji simuliraju uslove slobodnog trita
3. Zvanino pokrivanje i kursne garancije po fiksiranim netrinim kursevima
Mogunost zatite od kursnog rizika putem forvard ugovora prisutna je kod veine
zemalja lanica Meunarodno Monetarnog Fonda. Mnoge zemlje su uvele u poslednjim
godinama prolog veka trino determinisane forvard devizno-kursne. Sa ovim
promenama, odvijale su se paralelno i spot devizna trita u tim zemljama. Smatra se da
na deviznim tritima, forvard devizni kurs je odraz slobodne trine utakmice.
Na forvard deviznim tritima postoje tri glavne kategorije transakcija. Forvard trita na
kojima mogu biti preuzete sve tri forme transkacija, postoje u mnogim razvijenim
10
Mr. Ivanovi P. Zatita od rizika deviznog kursa, Ekonomski institut Novi Sad,1994.god. str 114.
35
Grbovi Milan
zemljama poput SAD, Engleske, vajcarske, Nemake, Japana, Kanade, Holandije,

Belgije i Australije.
Prva kategorija forvard transakcija obezbeuje pokrie kursnog rizika za komercijalne
transakcije i u nekim sluajevima za plaanje servisiranog duga. Takve transakcije,
proizvod su meunarodne trgovine robama i uslugama te otuda i proizilazi potreba milionskog broja izvoznika i uvoznika da se zatite od kursnog rizika.
Druga kategorija forvard transakcija vezuje se za finansijske transakcije. Brojni su
subjekti koji investiraju u strane hartije od vrednosti dugovnog ili kapitalnog karaktera,
uzimaju ili plasiraju depozite na eurovalutnom trita, uzajmljuju sredstva na tritu
kapitala i slino.
Trea kategorija transkacija su pekulativne transakcije.
11.1. Regulativa u SAD
Postojei zakoni u SAD su rezultat dugogodinjeg iskustva steenog tokom veeg broja
finansijskih kriza kroz koje je prolazio finansijski sistem SAD. Sve do dvadesetih godina
ovoga veka nije postojalo regulisanje finansijskih trita na federalnom nivou. Regulisanje
poslovanja na finansijskom tritu je bilo preputeno bankama, a sporovi su se reavali
sudskim putem. Upravo, berze su prve definisale pravila, prava, obaveze i odgovornosti
lanova. Takva pravila su imali dve osnovne svrhe:
Da obezbede da lanovi izvravaju svoje obaveze
Promociju likvidnosti trita.
Nedostatak ovakvog regulisanja je bila u zanemarivanju javnog interesa i vodjenju rauna
iskljuivo o interesima svojih lanova.
Najvei broj i danas vaeih zakosnkih propisa je nastao posle sloma Njujorke berze
1929-e godine i velike ekonomske krize poetkom 30-tih11. Neki od njih su:
Zakon o bankarstvu The Banking Act (1933)
Zakon o hartijama vrednosti The Security Act (1933)
Zakon o trgovanju hartijama od vrednosti The Security Exchange Act (1934)
Zakon o javnim holding kompanijama The Public Utility Holding Companz Act
(1934)
11
Dr. Eri D., Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa Beograd, 1997.god. str. 46
36
Grbovi Milan
Zakoni vezani za hartije od vrednosti su bitna zbog vanih elemenata, kao to su:
Od emitenata hartija od vrednosti se zahtevalo tano i adekvatno davanje
relevatnih informacija
Zabranjuje se nepotovanje procedure, prevare i zloupotreba u pogledu emisije i
trgovanja hartijama od vrednosti
Osniva se dravna komisija za hartije od vrdnsoti koja je odgovorna za njihovo
sprovoenje
U savremenom periodu, posebnu ulogu u oblasti regulisanja poslovanja imaju berze i
udruenja brokera i dilera. Kao na primer: NZSE,AMEX, CBOE, NASD.
U trgovanju fjuersima i opcijama posoje dve agencije.
Komisija za trgovanje robnim fjuersima The Commodity Futures Trading
Commision CFTC
Nacionalana fjuers asocijacija National Futures Association NFA
Velika uloga u ureenju finasijskog trita ima i sistem federalnih rezervi (The Federal
Reserve System). Ovakav sistem regulie osnivanje banaka, visine kamtnih stopa,
primarnu emisiju i koliine novca u opticaju.
U amerikom zakonodavstvu inostrane banke mogu slobodno da posluju u SAD. Samo za
inostrane banke neto su uslovi za osnivanje stroiji. Domae banke su vezane za regione
iz kojih potiu. Na primer, banka iz Kalifornije ne moe da ovori svoju filijalu u Floridi i
obrnuto. Trenutno vie od stotine inostranih banka iam otvorene svoje ekspoziture i
poslovnice u SAD.
11.2. Regulativa u Velikoj Britaniji
Do poetka osamdesetih godina regulativa u Velikoj Britaniji je bila orjentisana ka zatiti

od prevara i nedozvoljenih radnji. Britanski regulativni sistem je bio poznat kao sistem
klimanja i namigivanja (nods and winks), aludirajui na ponaanje berzanskih posrednika12. U njemu su veliku ulogu imali Ministarstvo za industriju i trgovinu (Dept. of
Trade and Industry) i centralna banka (Bank of England).
12
Dr. Eri D., finansijska trita i berze, igoja tampa Beograd, 1997.god. str.48
37
Grbovi Milan
Do velikih promena u regalutavi dolazi 1986. godine, nazvane veliki prasak (Big Beng).
Te promene su dovele do deregulacije, liberalizacije i ukljuivanja Velike Britanije u
evropske i svetske integracione tokove. Ovakva regulativa u Velikoj Britaniji se sve
manje oslanjala na formalno zakonsko regulisanje, a sve vie na samoregulativu i kontrolu
finansijskih uesnika. Logika je bila da je iskustvo najbolji uitelj. Cilj je da su promene
usmerene ka razvoju zdrave konkurencije u oblasti finansijskih i investicionih usluga i
traenju naina da se smanje rizici. Osnovni zakoni koji reguliu poslovanje na finansijskim tritima u Velikoj Britaniji su:
Zakon o preduzeima The Companies Act
Zakon o finansijskim uslugama The Financial Service Act (1986)
Zakon o bankarstvu (1986), kojim se regulie poslovanje banaka i poslova na
tritu novca, gde se daju velika ovlaenja centralnoj banci
Najvanija regulatorna tela su:
Ministrarstvo za trgovinu i industriju Dept. Of Trade and Industry (DTI)
Asocijacija za hartije od vrednsoti i investicije The Securities Association,
predstavlja jedno od samoregulativnih tela, koje je u tesnoj vezi sa berzama
Odbor za superviziju The Board of Supervision, koji pomae centralnoj banci u
poslovima kontrole.
Od 1986-e godine bankama nijer dozvoljeno da se ukljuuju u aktivnosti prodaje hartija
od vrednosti. Ali, banke mogu imati firme pod svojom kontrolom koje mogu biti lanovi
berzi i obavljati veliki broj usluga u oblasti investicija hartija od vrednosti.
Velika Britanija je meu prvima otvorila svoje trite za inostrane firme koje su mogle
nesmetano da emituju svoje hartije od vrednosti denomirane u britanskim funtama. Slina
situacija je i sa bankama.
11.3. Regulativa u Nemakoj
Glavni fokus regalutive je usmeren ka regulisanju hartija od vrednosti i poslovanja

banaka13. Firme emitenti obavezni su da periodino, svakih 6 ili 12 meseci daju izvetaje
o svom poslovanju i finansijama. Prilikom emisije obveznica procedura je dosta sloena.
13
Dr. Eri D., Finansijska trita i berze, Beograd, igoja tampa 1997.god.str.50
38
Grbovi Milan
Privatne firme moraju dobiti odobrenja i garancije od strane centlane banke odnosno
Bundesbanke.
Centralna banka ima veliku ulogu i autonomiju. Banke u Nemakoj imaju jako vanu
ulogu. One su uglavnom univerzalnog tipa odnosno obavljaju sve poslove (komercijalno
bnakarstvo, emisije od hartija od vrednosti, usluge garantovanja ili otpisivanje i ostale
poslove investicionog bankarstva).
U Nemakoj postoji osam berzi. Najvea je u Frankfurtu. Od poetka 1980-e poinje
trgovina finansijskim derivatima opcijama i fjuersima u okviru Deutche TerminBorse.
11.4. Regulativa u Japanu
Kod regulisanja finansijskog trita Japana posebnu vanu ulogu ima ministarstvo
finansija. Ima direktnu pravnu regulativu i inderektnu mogunost da kontrolie sve
finansijske institucije i lanove Tokijske berze. Bitan deo izvrnih organa ministarstva je i
Biro manjeg broja velikih i efikasnih firmi. Zadatak biroa jeste da odri fer odnose i visok
stepen konkurencije na finansijskim tritima. Ali isto vri superviziju i davanje licenci za
trgovanje hartija od vrednosti, zajedno sa centralnom bankom.
Bitno regulatorno telo u oblasti emisije i trgovanja obveznicama je Bond Flotation
Committee. Ovaj komitet se sastoji od oko 40 institucija, uglavnom velikih banaka,
brokerskih i dilerskih kua.
Komitet ima tri osnovne funkcije:
Utvruje potrebne standarde za preduzea koja ele da emituju obveznice
Kontrolie uslove i iznose novih emisija
Kontrolie obim novih emisija, kako bi se spreilo zasienje trita
Poseban naglasak zakonske regulative Japana, je na regulisanju finansijskih instrukcija,
posebno komercijalnih banaka. Zakon dozvoljava velikim bankama da posluju u svim
delovima zemlje. Meutim, nije dozvoljeno potpuno ukljuivanje u sve askpekte
takozvanog investicionog bankarstva. Dozvoljeno je inostranim bankama da otvaraju
svoje ekspoziture, da uestvuju
u investicijama u hartije od vrednosti i u drugim
poslovima investicionog bankarstva. Ino subjekti mogu biti i osnivai Tokijske berze.
39
Grbovi Milan
Trei deo
BEOGRADSKA BERZA
40
Grbovi Milan
12. BEOGRADSKA BERZA

Beogradska berza je prvobitno osnovana 21. novembra 1894. godine, dok su prve transakcije obavljene u januaru 1895. Poslednje transakcije zakljuene su u aprilu 1941.
godine. Formalno, Berza prestaje sa radom 1953. godine, kao nepotrebna institucija u
tadanjem drutvenom i politikom ureenju.
Beogradska berza je ponovo osnovana 1989. godine, prvobitno kao Jugoslovensko trite
kapitala, u skladu sa Zakonom o tritu novca i tritu kapitala, da bi 1992. godine
promenila ime u Beogradsku berzu nastavljajui tradiciju nekadanje, jedne od najveih
evropskih berzi.
Najznaajniji dogaaji u novijoj istoriji Beogradske berze su:
septembar 2002 otpoelo trgovanje obveznicama RS
decembar 2002 odrana je Prva meunarodna konferencija Beogradske berze
mart 2003 uveden metod kontinuiranog trgovanja za obveznice RS
septembar 2003 zapoine obeleavanje 110 godina od osnivanja Beogradske
berze otpoela je otvaranjem Izlobe starih hartija od vrednosti u Niu
septembar 2003 - odrana Druga meunarodna konferencija Beogradske berze i
odrano prvo javno predstavljanje Projekta informacionog povezivanja berzi
jugoistone Evrope
oktobar 2003 otpoela testiranja sistema daljinskog trgovanja
mart 2004 sistem za daljinsko trgovanje puten u rad
septembar 2004 Beogradska berza primljena je u punopravno lanstvo Federacije
evro-azijskih berzi - FEAS
oktobar 2004 prva trgovanja akcijama po metodu kontinuiranog trgovanja
novembar 2004 odrana Trea meunarodna konferencija Beogradske berze
Obeleena je 110. godinjica Berze, sveanom Akademijom i Izlobom
decembar 2004 prvi put je objavljen BELEXfm , indeks na akcije kojima se
trguje na slobodnom berzanskom tritu
februar 2005 Beogradska berza postala je pridrueni lan Federacije evropskih
berzi - FESE
41
Grbovi Milan
mart 2005 puten je u rad servis za on-line praenje trgovanja na Berzi

BELEX.info, kao i dobijanje podataka o trgovanju putem mobilne telefonije
SMS i WAP servisi
maj 2005 otpoela distribucija podataka putem data feed-a
oktobar 2005 objavljen je indeks BELEX15 za akcije preduzea koje se nalaze
na metodu kontinuiranog trgovanja
novembar 2005 odrana je etvrta meunarodna konferencija Beogradske berze
Ouvanje integriteta i efikasnosti trita kapitala
januar 2006 - lansirana nova unapredjena internet prezentacija Beogradske berze
april 2006 - zapoeti kursevi obuke namenjeni optoj i strunoj javnosti kao i
medijima
april 2006 - potpisanim Memorandumu o razumevanju izmedju Beogradske berze i
IFC-a uspostavljena saradnja na promovisanju i unapredjenju nivoa korporativnog
upravljanja u Srbiji
septembar 2006 - lansiran RSS servis Beogradske berze baziran na internetu
novembar 2006 - odrana Peta medjunarodna konferencija Beogradske berze pod
nazivom "Kuda idu Berze?"
mart 2007 - Potpisan Sporazum o kreiranju i korienju indeksa SRX sa Bekom
berzom
april 2007 Prvo objavljivanje vrednosti novog indeksa Berze BELEXline, koji
je zamenio do tada postojei BELEXfm
april 2007 prvo ukljuenje akcija na Listing A
septembar 2007 U Beogradu odrane 13. Godinja skuptina FEAS-a i 14.
Sportske igre berzi centralne i istone Evrope
novembar 2007 Odrana je esta meunarodna konferencija Beogradske berze
"Upgrade in Belgrade"
decembar 2007 - Potpisan Memorandum o partnerstvu izmeu Beogradske,
Makedonske, Zagrebake i Ljubljanske berze
april 2008 u rad je puten novi informacioni sistem BELEXFIX, zasnovan na
FIX protokolu
42
Grbovi Milan
april 2008 u Zagrebu, odran prvi regionalni Roadshow berzi regiona, na kom su
uestvovala i preduzea sa srpskog trita kapitala
12.1. Ureenje berze
Opta akta Berze obuhvataju osnovna opta akta Berze Osnivaki akt, Statut i Pravila
poslovanja Berze, kao i druga opta akta koja ine Pravilnik o tarifi Berze, Pravilnik o
listingu i kotaciji, kao i drugi pravilnici i odluke donete od strane nadlenih organa Berze.
U postupku usaglaavanja Berze sa Zakonom o privrednim drutvima (Slubeni glasnik
RS br. 125/04) i Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
(Slubeni glasnik RS br. 47/2006), Skuptina Berze na 16. vanrednoj sednici, dana
7.12.2006. godine usvojila je Odluku i tekst Ugovora o organizovanju Beogradske berza
a.d. Beograd radi uskladjivanja sa Zakonom o privrednim drutvima, koji predstavlja
osnivaki akt Berze. Ovim Ugovorom ureena su sledea pitanja:
Poslovno ime i sedite Berze;
Delatnost Berze;
Oblik i odgovornost Berze;
Imovina Berze;
Zastupanje Berze;
Osnovni kapital Berze;
Broj, vrednost, vrsta i klasa akcija Berze i pravo iz akcija;
Broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate;
Izdavanje akcija;
Raspodela dobiti i pokrie gubitka;
Organi i odluivanje u Berzi;
Trajanje i prestanak Drutva;
Druga pitanja znaajna za poloaj i poslovanje Berze.
Statutom Berze, u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata (Slubeni glasnik RS br. 47/2006 u daljem tekstu: Zakon) i podzakonskim
aktima Komisije za hartije od vrednosti, uredjuju se pitanja od znaaja za poloaj i poslovanje Berze koja nisu uredjena Osnivakim aktom Berze, i to: komisija za listing i
43
Grbovi Milan
kotaciju hartija od vrednosti; izvetavanje Komisije za hartije od vrednosti; uslovi za

sticanje lanstva na Berzi, gubitak lanstva; nadzor nad poslovanjem lanova Berze; nain
organizovanja trgovanja na Berzi; privremena obustava trgovine i iskljuenje hartije od
vrednosti; nain reavanja sporova medju lanovima i uesnicima na Berzi; nain
objavljivanja akata Berze i informacija o poslovanju Berze; zabrana korienja
privilegovanih informacija i manipulacija; zaposleni na Berzi; tumaenje akata Berze;
zatita ivotne sredine.
12.2. lanovi berze
Spisak uesnika na beogradskoj berzi:
1
AB Invest a.d. , Beograd Broker-Diler
ABC broker a.d., Beograd Broker-Diler
Ac - broker a.d. , Beograd Broker-Diler
Agrobanka a.d. , Beograd Broker-Diler
Alco broker a.d. , Beograd Broker-Diler
Alfa broker a.d. , Beograd Broker-Diler
Alpha bank Srbija a.d. , Beograd Broker-Diler
AS financial center a.d. , Beograd Broker-Diler
Athena Capital a.d. , Beograd Broker-Diler
10
Banca Intesa a.d. , Beograd Broker-Diler
11
Banka Potanska tedionica a.d. ,Beograd Broker-Diler
12
Belgrade Independent broker a.d. ,Beograd Broker-Diler
13
Beo monet a.d. , Beograd Broker-Diler
14
Beopublikum brokerska kua a.d., BeogradBroker-Diler
15
Bonitet grupa a.d. ,Beograd Broker-Diler
16
Broker Ni a.d. ,Ni Broker-Diler
17
Broker Point a.d. , Beograd Broker-Diler
18
Capital broker a.d., Ni Broker
19
Citadel securities a.d. , Beograd Broker-Diler
20
City broker a.d. , Beograd Broker-Diler
21
Confidence a.d. , Beograd Broker-Diler
44
Grbovi Milan
22
Convest a.d. , Novi Sad Broker-Diler
23
Credy banka a.d. , Kragujevac Broker-Diler
24
aanska banka a.d. , aak Broker-Diler
25
aanski nezavisni brokeri a.d., aak Broker-Diler
26
Delta broker a.d. , Beograd Broker-Diler
27
Dil broker a.d. , Beograd Broker-Diler
28
Dunav Stockbroker a.d. , Beograd Broker-Diler
29
East west invest a.d. , Beograd Broker
30
EFG Securities a.d., Beograd Broker-Diler
31
Emissio broker a.d. , Beograd Broker-Diler
32
Energo broker a.d. , Beograd Broker-Diler
33
Euro fineks broker a.d. , Beograd Broker
34
Eurobank EFG a.d., Beograd Broker-Diler
35
Fidelity broker a.d. , Novi Sad Broker-Diler
36
Fima International a.d. , Beograd Broker-Diler
37
Fimaks broker a.d. , Beograd Broker
38
First Global Brokers a.d. , Beograd Broker-Diler
39
Galenika broker a.d. , Beograd Broker-Diler
40
Hypo Alpe-Adria-Securities a.d. , Beograd Broker-Diler
41
I2R broker a.d. , Novi Sad Broker-Diler
42
Ilirika investments a.d. , Beograd Broker-Diler
43
Imtel trade a.d. , Beograd Broker-Diler
44
InterCapital Securities a.d. ,Beograd Broker-Diler
45
Intercity broker a.d. , Beograd Broker-Diler
46
Invest broker a.d. , Beograd Broker-Diler
47
ITM monet a.d. , Beograd Broker-Diler
48
Jorgi broker a.d. , Beograd Broker-Diler
49
Jubmes banka a.d., Beograd Broker-Diler
50
KBC Securities a.d. , Beograd Broker-Diler
51
Kbk broker a.d., Beograd Broker-Diler
52
Komercijalna banka a.d. , Beograd Broker-Diler
45
Grbovi Milan
53
M&V Investments a.d. , Novi Sad Broker-Diler
54
Makler invest a.d. , Beograd Broker-Diler
55
Marfin bank a.d., Beograd Broker-Diler
56
Max-Dill a.d. , aak Broker-Diler
57
Mediolanum invest a.d. , Beograd Broker-Diler
58
Meridian Invest a.d. , Beograd Broker-Diler
59
Metals banka a.d. , Novi Sad Broker-Diler
60
Mmk Investments a.d. , Ni Broker-Diler
61
Momentum Securities a.d. , Novi Sad Broker-Diler
62
Olimpia Invest a.d. , Beograd Broker-Diler
63
OTP Banka Srbija a.d., Novi Sad Broker-Diler
64
Pan-broker a.d. , Beograd Broker
65
Platforma a.d. , Beograd Broker-Diler
66
Privredna banka a.d. , Beograd Broker-Diler
67
Privredna banka Panevo a.d. , Panevo Broker-Diler
68
Raiffeisenbank a.d. , Beograd Broker-Diler
69
Sab Monet a.d. , Beograd Broker-Diler
70
Sbd broker a.d. , Subotica Broker
71
Sinteza Invest Group a.d., Beograd Broker-Diler
72
Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd Broker-Diler
73
Synergy Capital a.d. , Beograd Broker-Diler
74
umadija broker a.d. , Kragujevac Broker-Diler
75
Tandem financial a.d. , Novi Sad Broker-Diler
76
TDK broker a.d. , aak
Broker-Diler
77
Tema broker a.d. , Beograd
Broker-Diler
78
Tezoro broker a.d. , Beograd Broker-Diler
79
Trust broker a.d. , Novi Sad Broker-Diler
80
Trite novca a.d. , Beograd Broker-Diler
81
UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd Broker-Diler
82
Vojvoanska banka a.d. , Novi Sad Broker-Diler
83
Volksbank a.d., Beograd Broker-Diler
46
Grbovi Milan
13. PRIKAZ ELEKTRONSKE PREZENTACIJE RAIFFEISEN

BANKE
Raiffeisen banka predstavlja jednu od najznaajnih banka koja posluje u Republici
Srbiji i u Evropi.
Raiffeisen banka a.d. je deo Raiffeisen International, jedne od najveih bankarskih
grupacija na podruju srednje i istone Evrope, i deo RZB grupacije. Poela je sa radom u
julu 2001.godine i bila je prva banka sa 100% stranim kapitalom na lokalnom tritu.
Svoje aktivnosti banka je razvijala u nekoliko poslovnih segmenata: privreda, stanovnitvo, mala preduzea i preduzetnici, sredstva i investiciono bankarstvo. Raiffeisen banka
svojim klijentima nudi sveobuhvatnu uslugu bankarskih proizvoda u skladu sa zapadnim
standardima poslovanja, uz razumevanje posebnosti i mogunosti koje prua domae
trite.
Raiffeisen banka je 2008. godinu zavrila sa 102 otvorene filijale, to omoguava
klijentima u svim krajevima Srbije da koriste usluge Raiffeisen banke.
Kao potvrdu poslovnog uspeha, banka je od samog poetka dobijala brojne nagrade i
priznanja od strane renomiranih meunarodnih finansijskih asopisa, kao to su:
Euromoney, The Banker, Global Finance i Finance Central Europe.
Raiffeisen banka a.d. je osniva sledeih pravnih lica:
Raiffeisen Leasing,
Raiffeisen Future,
Raiffeisen Invest
Pored toga Raiffeisen banka ima i razvijen ogranak pod imenom sektor sredstava.
Raiffeisen banka a.d. je jedna od vodeih banaka u Srbiji na tritu proizvoda i usluga
vezanih za upravljanje sredstvima. Strunjaci Raiffeisen banke a.d. mogu da ponude
domaim i meunarodnim korporativnim klijentima reenja koja odgovaraju potrebama
klijenata a u vezi sa novanim i deviznim trite.
47
Grbovi Milan
Slika1. Internet prezentacija Raiffeisen banke
Izvor: Raiffeisen banka
Devizno i novano trite:

FX&MM odeljenje omoguava devizne i novane transakcije preko FX i MM odseka.
Proizvodi trgovani u ovom odeljenju ukljuuju devizne transakcije i trgovanje efektivom
kao i FX svopove i forvarde, zapise trezora ministarstva finansija i repo transakcije.
Raiffeisen banka a.d. ima vodeu poziciju u razvoju novih proizvoda i ve je uvela iroku
paletu treasury proizvoda na domae trite.
Lista proizvoda:
1. Devizno trite
FX transakcije
Trgovanje efektivom
2. Novano trite
FX forvard transakcije
Zapisi trezora ministarstva finansija
FX svop transakcije
Depoziti
Repo operacije
48
Grbovi Milan
13.1. Prodaja korporativnim klijentima

Proizvodi u okviru odeljenja za prodaju proizvoda sektora sredstava korporativnim
klijentima:
Valutna spot transakcija
Valutna forvard transakcija
Valutna kvazi forvard transakcija
Valutna svop transakcija
Kamatni svop
13.1.1. Valutna spot transkacija
Valutna spot transakcija omoguava izvravanje svojih obaveza u eljenim valutama u

skladu sa zakonom o deviznom poslovanju.
Svi klijenti koji imaju otvoren raun kod Raiffeisen banke a.d. su u mogunosti da koriste
ovaj proizvod.
Sva dokumentacija propisana zakonom o deviznom poslovanju se dostavlja Odeljenju za
operativno poslovanje sa pravnim licima. Osnovna dokumentacija ukljuuje:
Zahtev za otvaranje rauna
Karton deponovanih potpisa
Ugovor o otvaranju i voenju rauna
Reenje o upisu
Statistika
OP obrazac
Paso ili lina karta
Klijent uplauje dogovoreni iznos novca na svoj raun u skladu sa definisanom procedurom banke i zakonom o deviznom poslovanju.
Cena se odreuje u Sektoru u skladu sa politikom banke i prema postojeim trinim
uslovima.
Proizvod je raspoloiv u svim valutama za koje postoji definisani kupovni i prodajni kurs
na kupovnoj listi Raiffeisen banke a.d.
49
Grbovi Milan
13.1.2. Valutni svop
Valutni svop je razmena depozita u jednoj valuti za depozit u drugoj valuti po odreenom
kursu, uz istovremeno utvrivanje re-otkupnog kursa po kome e se depoziti ponovo razmeniti posle odreenog vremenskog roka uz vii ili nii kurs u zavisnosti od diferencijala
kamatnih stopa valuta na koje depoziti glase.
Samo je nominalan iznos predmet zamene dok je kamata sadrana u kursu po kome su
depoziti ponovo zamenjeni (svop kurs). Maksimalna ronost jednog valutnog svopa je
jedna godina (za valutni svop gde je jedna od valuta dinar,maksimalno est meseci).
Valutni svop omoguava klijentima koji imaju depozite u jednoj valuti da finansiraju
svoje obaveze u drugoj valuti.
Klijent je u obavezi da potpie Okvirni ugovor sa Raiffeisen bankom a.d. i da oznai
proizvod u Aplikaciji-aneksu Okvirnog ugovora. Limit u okviru koga klijent moe da
koristi ovaj proizvod se odobrava od strane Sektora za upravljanje rizicima i isti ulazi u
ukupan kreditni limit prema jednom klijentu.
Cena ovog proizvoda zavisi od spota kursa i kamatnih stopa koje nose valute koje su
predmet valutne svop transakcije, kao i od roka na koji se transakcija zakljuuje. Cena se
odreuje u Sektoru sredstava u skladu sa politikom banke i prema trinim uslovima.
Maksimalan rok transakcije je godinu dana (za valutni svop gde je jedan od valuta dinar je
maksimalno est meseci).
Minimalni iznos transakcije je protivvrednost od 50 000 EUR-a. Proizvod je raspoloiv u
svim valutama za koje postoji definisani kupovni i prodajni kurs na kursnoj listi Raiffeisen
banke a.d.
Prednost ovog proizvoda je u tome to omoguava klijentima koji imaju finansiranja u
jednoj valuti da finansiraju obaveze u drugoj valuti na odreeni rok.
50
Grbovi Milan
13.1.3. Kamatni svop
Kamatni svop predstavlja razmenu dva novana toka bazirana na razliitim kamatnim
stopama u istoj valuti bez razmene ugovorne glavnice.
U zavisnosti od tipa kamatne stope koja se razmenjuje postoje razliiti tipovi kamatnog
svopa, kao to su kuponski svop, bazni svop i amortizovani svop.
Kamatni svop je instrument za zatitu od kamatnog rizika.
Mogunost klijenta da umesto izloenosti kao varijabilnoj kamatnoj stopi (EURIBOR,
USD LIBOR ili CHF LIBOR) budu izloeni ka fiksnoj kamatnoj stopi i predvide budue
trokove finansiranja, odnosno zatite se od kamatnog rizika nepovoljnog kretanja
kamatnih stopa.
Iznos transakcije:
preko EUR 500 000
Rok transakcije:
Od jedne do deset god.
Valuta:
EUR,USD,CHF
Svi klijenti koji ispunjavaju navedene uslove su u mogunosti da koriste ovaj proizvod.
Klijent je obavezan da potpie Okvirni ugovor sa Raiffeisen bankom a.d. i da oznai
proizvod u Aplikaciji-aneksu Okvirnog ugovora. Limit u okviru koga klijent moe da
koristi ovaj proizvod se odobrava od strane Sektora za upravljanje rizicima i istih ulazi u
Cena se odreuje prema postojeim trinim uslovima.
Prednosti proizvoda su u tome to korisnici kamatnog svopa imaju mogunost da
varijabilnu kamatnu stopu (EURIBOR, USD LIBOR ili CHF LIBOR), zamene fiksnom
kamatnom stopom i na taj nain se zatite od rizike promene kamatnih stopa.
51
Grbovi Milan
13.1.4. Valutna forvard transkacija
Valutna forvard transakcija podrazumeva kupoprodaju valute sa ugovorenim kursom na

unapred dogovoren datum, koji je najmanje 3 radna dana posle sklapanja transakcije a
najvie godinu dana.
Valutna forvard transakcija omoguava klijentima da izmire svoje obaveze po ugovorenom kursu na odreeni datum u budunosti. Pogodna je za klijente koji imaju izvoz/uvoz
u jednoj valuti a plaanje u drugoj valuti.
proizvod a Aplikaciji-aneksu Okvirnog ugovora. Limit u okviru koga klijent moe da
koristi ovaj proizvod se odobrava od strane Sektora za upravljanje rizicima i isti ulazi u
Cena ovog proizvoda zavisi od spot kursa i kamatnih stopa koje nose valute koje su
predmet valutne forvard transakcije, kao i od roka na koji se transakcija zakljuuje. Cena
se odreuje u Sektoru sredstava u skladu sa politikom banke i prema postojeim trinim
uslovima.
Maksimalan rok transakcije je godinu dana (za valutni forvard transakciju gde je jedna
valuta dinar rok je maksimalno est meseci). Minimalni iznos transakcije je u
protivrednosti od 50 000 EUR-a. Proizvod je raspoloiv u svim valutama za koje postoji
definisan kupovni i prodajni kurs na kursnoj listi Raiffeisen banke a.d.
Prednost je to valutni forvard omoguava klijentima da izmire svoje obaveze po
ugovorenom kursu na odreeni datum u budunosti. Pogodan je za klijente koji imaju
izvoz/uvoz u jednoj valuti a plaanje u drugoj valuti.
52
Grbovi Milan
13.1.5. Valutni kvazi forvard transkacija
Valutna kvazi forvard transakcija podrazumeva kupoprodaju dve valute (jedan je dinar a
druga strana valuta) po dogovorenom kursu pri emu se dinari uplauju sa datumom
valute na dan sklapanja transakcije, a devize se isplauju unapred na unapred dogovoreni
datum u budunosti koji mora biti minimum 3 radna dana posle datuma ugovoranja a
maksimalno est meseci posle datuma ugovaranja.
Valutni kvazi forvard transakcija omoguava klijentima izmirivanje svojih novanih
obaveza po ugovorenom kursu sa fiksnim datumom u budunosti.
proizvod u Aplikaciji-aneksu Okvirnog ugovora. Svi klijenti koji imaju otvoren raun kod
Raiffeisen banke a.d. su u mogunosti da koriste ovaj proizvod. Osnovna dokumentacija
ukljuuje:
Zahtev za otvaranje rauna
Karton deponovanih potpisa
Ugovor o otvaranju i voenju rauna
Reenje o upisu
Statistika
OP obrazac
Paso i lina karta
Cena se odreuje u Sektoru sredstava u skladu sa politikom banke i prema postojeim
trinim uslovima.
Maksimalan rok transakcije je est meseci. Minimalni iznos trasnakcije je u protivrednosti
od 50 000 EUR-a. Proizvod je raspoloiv u svim valutama za koje postoji definisan kupovni i prodajni kurs na kursnoj listi Raiffeisen banke a.d.
Ovaj proizvod nudi prednost klijentima, obzirom da se kroz pomenutu transakciju fiksira
kurs valute i dinara na unapred definisan datum u budunosti.
53
Grbovi Milan
Primer 1. Zahtev za uspostavljanje poslovne saradnje
54
Grbovi Milan
Primer 2. Depo karton
Izvor:Raiffeisen banka
55
Grbovi Milan
Primer 3. Ugovor
56
Grbovi Milan
57
Grbovi Milan
58
Grbovi Milan
59
Grbovi Milan
60
Grbovi Milan
13.2. Kreiranje i slanje izvetaja NBS od strane Odseka za obradu FX&MM poslova
Obaveza svake banke jeste, da redovno alje izvetaje NBS koji se tiu transakcija na
deviznom tritu.
Prave se dnevni i meseni izvetaji:
Dnevni izvetaji koji se alju u elektronskoj formi su:
1. Za predhodni dan i dane vikenda i praznika:
DR dnevni izvetaj o pokazatelju deviznog rizika banke
DP Deviznu poziciju banke
Izvetaj o spot kupoprodaji deviza od rezidenata i nerezidenata
Izvetaj o terminskoj kupoprodaji deviza od rezidenata i nerezidenata,
ponedeljkom se alje izvetaj za petak, subotu i nedelju
Izvetaj o svop kupoprodaji deviza od rezidenata i nerezidenata
Izvetaj o kupoprodaji efektivnog stranog novca od rezidenata i nerezidenata,
ponedeljkom se alje izvetaj za petak, subotu i nedelju
Izvetaj o neposrednoj spot prodaji drugoj banci deviza i efektivnog stranog
novca
Izvetaj o neposrednoj terminskoj prodaji drugoj banci deviza i efektivnog
stranog novca
Izvetaj o neposrednoj svop prodaji drugoj banci deviza i efektivnog stanog
novca
MN Izvetaj o obavljenim menjakim poslovima
Svi navedeni izvetaji moraju biti poslati do 15 asova.
2. Za tekui radni dan:
KL Kursna lista za devize i efektivni strani novac. Kursna lista se mora
poslati najdalje do 15 asova
Izvetaj o neposrednoj spot trgovini spot prodaji i spot kupovini od druge
banke (evra), ukljuujui i spot trgovinu u okviru svop poslova, koje su
zakljuene do 12:30 asova tekueg dana. Rok za slanje prema NBS je 13:30
asova
61
Grbovi Milan
Izvetaj o neposrednoj spot trgovini spot prodaji i spot kupovini od druge

banke deviza (evra), ukljuujui i spot trgovinu u okviru svop poslova, koje su
zakljuene od 12:30 do 16.00 asova tekueg dana. Rok za slanje prema NBS
je 17:00 asova
BO Izvetaj o prekononim pozajmicama na meubankarskom novanom
tritu. Rok za slanje prema NBS je 1 as nakon zavretka platnog prometa.
Meseni izvetaj svaka poslovna banka mora da poalje NBS u elektronskom obliku
najkasnije do desetog u mesecu za predhodni mesec. A sa eventualnim korekcijama do
petnaestog u mesecu:
GN Podaci o prometu gotovog novca izmeu banaka i drugih imalaca rauna
kod NBS (Uprava trezora)
DE Izvetaj o kratkoronim oroenim bankarskim depozitima do godinu dana
Postupci u vezi ugovoranja svop poslova
Svop poslove zakljuuje Odeljenje za FX&MM poslove, Sektora sredstava i investicionog
bankarstva kosristii Reuters Dealing ili telefon.
Pre ugovoranja tranakcije Odeljenje mora utvrditi postizanje raspoloivog limita sa kojim
se eli zakljuiti transkacija. Provera limita se realizuje koristei GTS Wall Street sistem.
Elementi transakcije se unose preko Reuters Dealing sistema ili direktno u WSS.
62
Grbovi Milan
Primer takve transakcije:
63
Grbovi Milan
Posao kupovine jedne valute prodajom druge naziva se arbitraa. Ugovoravanje i unos
elemenata deal-a kroz Reuters vri se u Odeljenju za FX&MM poslove. Potvrdom konkretne transakcije, automatski se tampa tiket na posebnom tampau koji je smeten u
Odseku za obradu FX i MM poslove.
Na osnovu odtampanog Reuters tiketa i uvida u novu transkaciju koji se pojavi u sistemu
operater u Odseku za obradu FX i MM poslova ima obavezu da najdalje u roku od 45
minuta izvri potvrdu transakcije. Pre toga operater je u obavezi da izvri logiku kontrolu
elemenata transkacije. Kao to je primenjeni kurs u odnosu na predhodne transakcije tog
dana, datum valute.
Potvrdom dila automatski se generie swift poruka MT300. Operater je duan da proveri
elemente SWIFT poruke, a zatim da istu prosledi na autorizaciju. Poruku autorizuje druga
osoba u Odseku za FX i MM poslove. Operater koji obrauje arbitrau, duan je da vodi
rauna da poruka MT 300 mora biti poslata najdalje u roku od 3 asa od trenutka unosa
transakcije od strane Odeljenja.
13.3. Swift
Tradicionalne internacionalne metode finansijskih plaanja baziranim na telefonskom i
teleksnom transferu, danas su skoro u potpunosti zamenjene prenosom preko mree
Svetske organizacije za meubankarsku finansijsku telekomunikaciju, odnosno mree
SWIFT (Society for Wordwide Interbank Financial Telecommunication) 14. Ova zamena
ne samo da je bila neminovna zbog enormnog rasta obima internacionalnih finansijskih
transakcija, ve i zbog tenje svih finansijskih institucija za unapreenjem i razvojem
ekonominosti i informacione efikasnosti meunarodnog platnog prometa.
Mrea SWIFT osnovana je u formi neprofitabilnog privatnog akcionarskog drutva 1973.
godine u Belgiji. U tom periodu, ova organizacija bila je podrana od strane 239 banaka iz
15 razvijenih zemalja, poput Nemake, vajcarske, Velike Britanije, Belgije, Kanade,
Danske, Francuske, itd., koje su se okupile sa ciljem stvaranja zajednike svetske mree za
obradu podataka, ali i unificiranog jezika meunarodnog poslovanja 15. Od 1977. godine
14
15
Dr. ivkovi A. Dr. Stanki R. Dr. Krsti B. Bankarsko poslovanje i platni promet, igoja tampa 2004 god. str 528
Isto
64
Grbovi Milan
princ Belgije pustio je prvu poruku i od tada SWIFT poinje oficijalno da funkcionie sa
izrazitom tendecijom dalje geografske ekspanzije i razvoja, kako tehniko-tehnoloke
forme, tako i sadraja forme.
SWIFT mrea je bezbedna i pouzdana, to je od izuzetnog znaaja za meubankarsko
poslovanje i elektronski prenos sredstava. Standardi koje je SWIFT razvio usvojeni su i
kao ISO standardi u oblasti bankarstva, a vezani su za platni promet, akreditive, poslovne
hartije od vrednosti, trite novca i slino 16.
SWIFT koristi peko 9000 finansijskih institucija u 200 zemalja sveta, preko koga se
godinje prenese 1.27 milijardi poruka. SWIFT koriste i centralne banke u Evropi, jer
podrava RTGS sistem za velika plaanja. SWIFT se koristi i u Evropskoj uniji za prenos
transakcija velike vrednosti od uvoenja evra 1999. godine.
Danas je SWIFT velika i sloena organizacija koja se bavi prenosom i obradom
najraznovrsnijih finsnijskih podataka. SWIFT poruke obuhvataju:
Doznake
Bankarske doznake
Devizno trite i kredite odnosno depozite
Inkaso poslove
Hartije od vrednosti
Akreditive
Posebne ponude
Mrea SWIFT ima dva kljuna centra u Holandiji i SAD, koji komuniciraju putem
satelita. U zemljama lanicama postoje regionalni centri odnosno koncetratori.
Osnovne karakteristike sistema SWIFT jesu:
Unificiranost jezika komunikacije i postupka
Visoka sigurnost i garantovna tajnost
Trenutan prenos poruka
Minimalne mogunosti nastanka greaka
Efikasna kontrola
Povezanost sa bankama irom sveta
16
Dr. ivkovi A. Dr. Stanki R. Dr. Krsti B. Bankarsko poslovanje i platni promet, igoja tampa 2004 god. str. 529
65
Grbovi Milan
Mogunost efikasnog upravljanja sredstvima

Automatska obrada podataka
Smanjenje trokova poslovanja
Banke su SWIFT sistemom stvorile sopstveni meunarodni sistem za prenos podataka
koji se odlikuje brzinom, kvalitetom i sigurnou. Stvoren na osnovu ideje unapreenja
platnog prometa sa inostranstvom SWIFT je postao nezamenljiva institucija u
meunarodnom bankarstvu17.
SWIFT omoguuje elektornsku razmenu podataka i komunikaciju izmeu banaka uz
potpunu eliminaciju papira, pri emu on istovremeno garantuje integritet i brzu dostavu
podataka. lanice SWIFT-a su banke svih tipova, berze, brokeri i dileri, klirinke
institucije, investicioni fondovi, itd18. Koristei usluge SWIFT-a nima je omoguen ne
samo brz, siguran i promtni prenos poruka, ve i njihiva kontrola, smanjenje trokova
poslovanja, poveanje automatizacije u poslovanju, ali i bolje i efiksanije upravljanje
rizicima savremenog poslovanja.
13.4. Odeljenje za odnose sa finansijskim institucijama
Jedan od primarnih zadataka Odeljenja za odnose sa finansijskim institucijama u sektoru
sredstava i investicionog bankarstva je da obezbedi dodatne izvore sredstava (kratkorone
i dugorone) za potrebe plasmana korporativnim, SME klijentima i stanovnitvu. Uz
snanu podrku Raiffeisen International-a, razvili su saradnju sa meunarodnim
institucijama kao to su grupacija Svetske banke, EBRD, EIB i KfW grupa. Takoe su u
kontaktu sa stranim agencijama za osiguranje kreditnih plasmana (MIGA, OeKB) kao i
finansiranje izvoza svojih klijenata.Za potrebe naih korporativnih klijenata zakljuujemo
bilateralne trgovinske linije sa stranim komercijalnim bankama.Otvaranje Loro i Nostro
rauna sa stranim korespondentima obezbeuje podrku za razliite tipove usluga kao to
su meunarodna plaanja, aktivnosti u kreditnim poslovima sa inostranstvom,
investicionom bankarstvu i usluge iz domena sredstava.
17
18
Dr. ivkovi A. Dr. Stanki R. Dr. Krsti B. Bankarsko poslovanje i platni promet, igoja tampa Beograd 2004 god. str. 529
Isto
66
Grbovi Milan
etvri deo
FINANSIJSKO IZVETAVANJE KOD PRAVNIH LICA KOJA

POSLUJU NA BERZI
67
Grbovi Milan
14. FINANSIJSKO-RAUNOVODSTVENO IZVETAVANJE

Sasatav finansijsko-raunovodstvenih izvetaja, odnosno godinjeg zakljuka ili godinjih
rauna, vremenom se razvijao19. Odreeni period kao osnovne komponente godinjeg
zakljuka su bili:
Bilans stanja
Raun dobitka i gubitka (bilans uspeha)
Sa porastom informacionih interesa u okruenju, za stanje i uspeh pravnog lica, odnosno
sa porastom informacione uloge bilansa stanja i rauna dobitka i gubitka, sve vie je
isticana potreba za potpunijim razumevanjem vrednosti sadranih u pomenutim izvetajima, za detaljnim obavetenjima o odreenim delovima imovine, obaveza, rashoda i
prihoda i za drugim informacijama koje takoe poveavaju izkazanu mo bilansa ili
rauna dobitka i gubitka20. Da bi etvrtom direktivom Saveta EEZ (danas EU), iz
1978.god bio uveden:
Aneks, odnosno dodatni raunovodstveni izvetaj, ako trea komponenta godinjih
rauna.
Vremenom, opet sa rastom informacionih interesa u okruenju, pokazalo se nedovoljnim.
Danas se moe smatrati da godinji rauni pokrivaju:
Bilans (Bilans stanja)
Raun dobitka i gubitka
Izvetaji o promenama finansijskog poloaja
Napomene i drugi izvetaji i objanjavajui podaci uz finansijske izvetaje,
odnosno aneks ili dodatni raunovodstveni izvetaj.
Emitovanjem izvedenih izvetaja za potrebe eksternih korisnika obezbeuje se vidljivost
tri bitne dimenzije. To su:
Finansijski poloaj na bilansni dan, odnosno stanje imovine, kapitala i obaveza,
kao posledica prethodnih aktivnosti ulaganja (aktiva), finansiranja (pasiva) i
zaraivanja (u vidu neto dobitkaili gubitka), kao i ishodite za budue takve
aktivnosti.
Zaraivaka mo, odnosno ostvareni tokovi vrednosti u procesu transformacije
19
20
Prof.dr. Stevanovi N., Dr. Malini D., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd,2003.god. str.96
Isto, str 96.
68
Grbovi Milan
(prihodi i rashodi) i njihov neto ishod (dobitak ili gubitak) za proteklu godinu, to,
oigledno, pripada bilansu uspeha (raunu dobitka i gubitka).
Finansijski tokovi za proteklu godinu, uslovljeni su poslovnim aktivnostima,
aktivnostima ulaganja (investiranja), to pokriva izvetaj o promenama
finansijskog poloaja, sadrao bi novane tokove.
Kod nas, zakonski je odreeno da godinji i polugodinji rauni za potrebe eksternog
izvetavanja, sadri sledee raunovodstvene izvetaje:
Bilans stanja
Bilans uspeha
Dodatni raunovodstveni izvetaj Aneks, za sva pravna lica (preduzea, zadruge,
berze, berzanske posrednike, banke i druge finansijske organizacije)
Bilans tokova gotovine (za srednja i velika prduzea, banke i druge finansijske
organizacije).
Na ovaj nain smo uporedivi ne samo sa reenjima u zemljama EU, nego u tome i sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS).
Meunarodni raunovodstveni standardi su standardizovana pravila priznavanja,
merenja, prikazivanja i obelodanjivanja poslovnih promena ija primena zahteva, dobro
poznavanje raunovodstvenih principa kao i etiko postupanje i razumno rasuivanje onih
koji te principe primenjuju21.
Usvajanjem MRS, pravila izvetavanja i vrednovanja poslovnih rezultata postaju usklaena sa Evropskim i svetskim standardima, to stranim investitorima daje jednu od
garancija za sigurnost njihovog investiranja i poslovanja.
Zakonom o raunovodstvu i reviziji propisana je primena MRS standarda, poev od
1. januara 2004.godine, kojom su pravna lica i preduzetnici obavezani da voenje
poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja vre u
raunovodstvenim naelima definisanim u okviru MRS322.
21
Iz uvodnog teksta o Meunarodnim raunovodstvenim standardima,

http://www.mfin.sr.gov.yu/
22
lan 19 i 40 Zakona o raunovodstvu i reviziji
69
skladu sa
Grbovi Milan
14.1. Bilans stanja

Bilans se moe definisati kao dvostrani vrednosni raun (izvetaj, prikaz) sredstava po
nameni i porekla sredstava, sa odlikom formalne jednakosti (ravnotee). Kao opti naziv
za sredstva po nameni koristi se izraz Aktiva, a za sredstva po poreklu Pasiva, iz ega
proistie osnovna knjigovodstvena jednain: Aktiva = Pasiva 23.
Sredstva po nameni i poreklo sredstava, tj. aktiva i pasiva kvalitativno razliite kategorije.
Aktiva bilansa sadri sredstva koja su prisutna i kojima poslovni subjekt raspolae,
nezavisno od prava svojine. Pasiva bilnsa stanja sadri prava onih koji su preduzee
snabdeli potrebnim sredstvima. To nisu posebna prava na odreena sredstva, ve opta
prava na sva sredstva preduzea, nezavisna od iznosa pojedinih oblika sredstava i
njihovog krunog toka.
Rasporeivanje pozicija ulaganja, kapitala i obaveza u bilansu stanja treba da obezbedi

njegovu transparentnost, odnosno preglednost. Postoje tri glavna kriterijuma, odnosno
naela razvrstavanja:
Naelo likvidnosti pozicija
Naelo pravnog svojstva pozicija
Naelo obrtanja (krunog toka) pozicija
14.2. Bilans uspeha

U pojmovnom odreenju bilansa uspeha polazi se od bilansne sutine dobitka i gubitka.
Dobitak predstavlja prirast kapitala odnosno sopstvenog vlasnikog kapitala pravnog lica
koji je proistekao iz poslovnih i prateih aktivnosti pravnog lica u toku perioda. Gubitak je
smanjenje vlasnikog kapitala nastalo po istom osnovu. Promene kapitala po osnovu
dodatnog ulaganja ili povlaenje dela kapitala od strane vlasnika nipoto ne pripada
uspehu preduzea. U osnovi, dobitak, naravno kao i gubitak, moe biti obraunat
poreenjem poetnog i krajnjeg stanja bilansne pozicije.
23
Isto, str.99.
70
Grbovi Milan
Meutim, to bi bio samo podatak o neto ishodu aktivnosti preduzea u toku perioda, to je
ipak nedovoljna informacija. Prihodi i rashodi od kojih neto rezultat potie, bili bi tekue
vezani za poziciju kapitala i tako ostali nevidljivi pre svega za eksterne korisnike
raunovodstvenih informacija. Zato se odavno odluilo za transakcioni (operacijski)
model merenja rezultata, kome je svojstveno odvojeno obuhvatanje prihoda i rashoda na
za to predvienim raunima uspeha. Prema tome, moglo bi se rei, da bilans uspeha
predstavlja osamostaljeni deo bilansa stanja, iji je zadatak da obrauna sve rashode i
prihode u posmatranom obraunskom periodu i da se iskae ostvareni periodini rezultat.
Sadrinu bilansa uspeha ine prihodi i rashodi pa tako i neto rezultat, ostvareni u toku
perioda.
Prihodi su priliv vrednosti u toku perioda po osnovu prodaje uinaka (proizvoda i usluga)
ili robe (poslovni prihodi), kao i po drugim redovnim osnovama (finansijskim prihodima)
ili neposlovnim i vandrednim osnovama (neposlovni i vandredni prihodi).
Rashodi su odliv vrednosti u toku perioda po osnovu prodaje uinaka ili robe, kao i po
drugim redovnim osnovama (finansijski rashodi) ili neposlovnim i vandrednim osnovama
(neposlovni i vandredni rashodi). Razlika je neto priliv ili odliv vrednosti iz redovnih, tj.
poslovnih i finansijskih aktivnosti, kao i iz neposlovnih i vandrednih dogaaja.
14.3. Aneks dodatni raunovodstveni izvetaj

Aneks, odnosno dodatni raunovodstveni izvetaj, predstavlja jedan od etiri raunovodstvena izvetaja u setu godinjih rauna. Za razliku od ostalih finansijsko-raunovodstvenih izvetaja, on nije celovit izvetaj, ve fragmentiran, tj. od posebnih odlomaka
sastavljen izvetaj. On se ne ita samostalno, ve uvek uz bilans stanja, bilans uspeha i
izvetaj o promenama finansijskom poloaju. Njegova namena i jeste u tome da poslui
jasnijem, dubljem i irem osvetljavanju finansijskog poloaja, zaraivake moi i promena
finansijskog poloaja, predstavljenih u pomenuta tri izvetaja uz koje se aneks objavljuje.
71
Grbovi Milan
15. RAUNOVODSTVENO I OPERATIVNO STANJE

Kod izvoza i uvoza devizna izloenost se prikazuje kroz transakcionu izloenost i
promena deviznog kursa ima neposredan uticaj na finansijski izvetaj. Takvi izvetajni
sitemi imaju stavke kao to su: valuta, iznos i vreme dospea. Na primer: Izvozne
primljene naloge jo neproknjiene, izvozni sektor trebalo bi da pripremi sve neophodne
podatke u vezi sa tim poslovima, kako bi finansijski menader mogao anticipirati i
zabeleiti poveanje izloenosti u datoj valuti.
U izvozno-uvoznim korporacijama mora se uspostaviti detaljno pravovremeno izvetavanje o svim nastalim poslovnim promenama uz ostvarivanje bliske kordinacije, sa
jedne strane, izmeu pojedinih poslovnih funkcija-sektora-proizvodnje, nabavke, prodaje,
marketinga, uvoza/izvoza i sa druge strane, finansijske funkcije.
15.1. IZVETAJNI SISTEMI U MULTINACIONALNOJ KORPORACIJI SA
KONSOLIDOVANIM SUBSIDIJARIMA
Da bi korporacija mogla da prati poslovnu aktivnost i performanse svoje multinacionalne
korporacije sa brojnim subsidijarima irom sveta, kao i da bi mogla da prati sve obaveze i
potraivanja na nivou korporacije, zahtevae od svojih subsidijara veliki broj izvetaja.
Koji su:
1. Detaljan bilans stanja
Centralna raunovodstvena funkcija moe zahtevati od svojih subsidijara da joj
dostavljaju bilanse stanja jednom meseno. Centrala moe i propisati sadraj tog bilansa
sa aspekta unutarkorporacijskih pozicija. Ovaj izvetaj moe biti prezentiran i u
zahtevanim stranim valutama.
2. Prognozirani bilans stanja
Ovakav izvetaj slui centrali za prognozu i pretpostavku budue izloenosti. Izvetaj se
obavezno daje u originalnim valutama. Subsidijari su obavezni da se pridravaju optih
naela procenjivanja:
Stalnosti praenja pozicija, izloenosti, transakcija, kurseva stranih valuta, stanja na
deviznim tritima itd.,
Doslednosti u postupku primene pravila kojima se koriste prilikom izvetavanja,
72
Grbovi Milan
Opreznosti po pitanju tanosti i aurnosti izvetavanja.

3. Izvetaj o deviznoj izloenosti
Izvetaj predstavljsa dodatak ve postojeim izvetajima. I on kao takav izvetaj nije
obavezan za subsidijare. Ovakav izvetaj je vezan za veliinu subsidijara i prikazuje
ekonomsku izloenost subsidijara.
4. Izvetaj o gotovinski-ke deviznim tokovima
Izvetaj se dostavlja jednom nedeljno, mada najpoeljnije je da se izvetava na dnevnom
nivou preko telefona. U sluaju da je subsidijar neto izvoznik i da je suficitaran sa stranim
valutama bilo bi poeljno da se ovakav izvetaj dostavlja svakodnevno obzirom da je od
velikog interesa za matinu kuu spoznaja da raspolae vikom stranih sredstava plaanja.
Ovim izvetajem se prikazuje transakciona izloenost korporacije.
5. Heding izvetaji
Heding izvetaji moraju da sadre osnovne informacije o deviznim tritima,
instrumentima i tehnikama koje se koriste u funksiji eliminisanja, minimiziranja i
izbegavanja kursnog rizika od strane korporacije subsidijara koja podnosi izvetaj.
Takav izvetaj treba da sadri relevatne podatke u vezi sa postojeim i buduim
obavezama i potraivanjima proizvedenim iz heding operacije, i to:
Broj transakcije
Iznosi transakcije
Valute u kojima su denominirane transakcije
Spisak zakljuenih forvard, opcionih ili fjuers ugovora
6. Prognoza ke priliva ili odliva
Izvetaj se sastavlja sa ciljem da bi se to bolje sagledala likvidnost subsidijara i da bi se
na taj nain to bolje iskoristile mogunosti i prednosti tehnike ubrzavanja ili usporavanja
unutar korporacije kao grupe. Od subsidijara se zahteva sledee:
Detaljnije saoptavanje osnovnih podataka vezanu za datu poslovnu promenu
Vremensku preciznost
Distribucija
Anticipiranje
73
Grbovi Milan
Peti deo
MARKETING MENADMENT I UTICAJ NA BERZE
74
Grbovi Milan
16. MARKETING
Uspeh preduzea, kako poslovni tako i finansijski najvie zavisi od marketing sposobnosti. Prodaja, proizvodnja, finansije, raunovodstvo i druge poslovne funkcije nemaju
smisla ukoliko tranja za proizvodima i uslugama nije dovoljna za ostvarivanje profita u
kompanijama. Ve polovnom prolog veka, mnoge kompanije uvele su poziciju direktora
marketinga, zaduenog da marketing priblii drugim visokim funkcijama kao to su
generalni direktor ili finansijski direktor.
Veliki broj komanija kao to su: Sears, Levi`s, General Motors, Kodak, Xerox, suoene sa
novim kupcima i novim konkurentima i bile su prinuene da promene svoje poslovanje.
ak i vodei na tritu, kao to su Microsoft, Wal-Mart, Intel i Nike priznaju da ne smeju
da se opuste. Jack Welsh General Electicov genralni direktor, stalno je slao upozorenja
kompaniji: Menjati ili umreti.
Marketing menaderi moraju donositi vane odluke kao na primer, kako oblikovati novi
proizvod, gde prodavati proizvod, koliko potroiti na propagandu, koje cene ponuditi
kupcima, koju boju nove ambalae primeniti itd.
Veliki rizik snose one kompanije koje ne prate paljivo svoje kupce i konkurente i kontinualno ne poboljavaju vrednost svoje ponude.
Marketing se bavi indetifikovanjem i zadovoljavanjem individualnih i drutvenih
potreba24. Jedna od definicija marketinga glasi: profitabilno zadovoljavanje potreba25.
Marketing je organizaciona funkcija i set procesa kreiranja, komuniciranja, isporuku
vrednosti potraima i upravljanja odnosima sa kupcima, na nain koji donosi korist
organizaciji i njenim stejkholderima. Profesor sa Harvarda Teodor Levit stavlja naglasak
na sposobnost firme da stvara svetske proizvode i prvo uvodi nove pristupe segmentacije i
marketinga, umesto da reaguje na ve postojee potrebe. Objanjena je razlika izmeu
marketinga i prodaje. Gde je prodaja usmerena na potrebe i interese proizvoaa, a
marketing na potrebe kupca.
Amerika asocijacija za marketing daje sledeu definiciju: Marketing je organizaciona
funkcija i set procesa kreiranja, komuniciranja i isporuke vrednosti potroaima i
24
25
Kotler P. Keller K. Marketing menadment, Data status Beograd, 2008.god.str.5

Isto, str.5
75
Grbovi Milan
upravljanja odnosom sa kupcima, na nain koji donosi koristi organizaciji i njenim

stejkholderima26.
Marketing menadment smatramo umetnou i naukom izbora ciljnih trita i sposob+nou pridobijanja, zadravanja i poveanja broja kupaca putem stvaranja, isporuke i
komuniciranja superiorne vrednosti za kupce.
Moemo pretpostaviti da e uvek postojati potreba za prodajom. Ali cilj marketinga je u
tome da prodaja postane izlina. Njegov cilj jeste da kupca upoznamo i shvatimo tako
dobro da mu proizvod ili usluga odgovara i da se sama prodaje. U idealnom sluaju,
marketing treba da dovede do kupca koji je spreman da kupi. Sve to je tada potrebno
jeste da proizvod ili usluga postane raspoloivi.
Kada je Sony stvorio svoj Play Station, kada je Gillette lansirao brija Mach III i kada je
Toyota proizvela automobil Lexus, ovi proizvoai bili su zatrpani narudbinama, jer su
stvorili pravi proizvod baziran na paljivo odraenom domaem zadatku iz
marketinga27.
Kotler je definisao i razradio sutinu marketinga. Ona je prikazana u sledeim tezama:
1) Marketing u sutini predstavlja nauku prodavca. Njegov glavni cilj je pruanje
podrke direkciji kada odluuje o tome ta treba proizvesti i kako to prodati;
2) Preduzea koja prodaju robu treba da su relativno slobodna u utvrivanju svog
marketing miksa i svog trinog cilja;
3) Preduzea koja prodaju su efikasna u meri u kojoj prouavaju i slue potrebama i
eljama kupaca;
4) Preduzea koja prodaju treba da varijaju svoje ponude to je mogue vie, kako bi
zadovoljila razliitih grupa kupaca;
5) Dobrobit potroaa treba maksimizirati polazei od koncepta marketinga.
26
27
Isto, str.6.
Isto, str.6
76
Grbovi Milan
Holistiki i drutveno odgovoran marketing je njegova najnovija koncepcija marketing

XXI veka. Sastoji se od:
Marketing, tesnih odnosa sa kupcima
Interni marketing
Marketing odgovoran prema drutvenoj zajednici i ivotnoj sredini
Ovakav pristup zahteva dobre odnose menadera i radnika, sa klijentima- dobavljaima,
distributerima i drugim, sa drutvenom zajednicom i ukupnim okruenjem.
17. ZADACI MARKETINGA

Marketing kao deo svakog preduzea, mora da razume potrebe, elje i zahteve ciljanog
trita. Potrebe ljudi predstavljaju osnov svake tranje. Ljudima je potrebna hrana, vazduh,
voda, odea i obuu i veliku potrebu za rekreacijom, obrazovanjem i zabavom. Ovakve
potrebe postaju elje kada se usmere ka odreenim proizvodima.
Nije lako uvek shvatiti potrebe i elje kupaca. U marketingu se razlikuje pet vrsta potreba:
Izraene potrebe
Stvarne potrebe
Neizraene potrebe
Potrebe za ushienjem
Potajne elje
U grupu zadataka neophodnih za uspean marketing menadment spadaju:
Razvoj marketing strategija i planova
Uspostavljanje veze sa kupcima
Stvaranje jakih brendova
Oblikovanje trinih ponuda
Isporuka i komunikacija vrednosti
Sticanje uvida u marketing i njegove rezultate
Kreiranje uspenog dugoronog rasta
77
Grbovi Milan
18. PRIMENA MARKETINGA KOD BERZI

Od osnivanja Beogradske berze, jo 1989. godine, pa do danas, moe se rei da raste
znaaj Beogradske berze, kako u ekonomiji zemlje tako i po prisutnosti po medijima.
Zadnjih par godina intezivno se radi da poveanju prisutnosti Beogradske berze u
domaim medijima. Skoro svaka televizijska stanica koja ima emisiju posveenu
ekonomskim temama odvoji bar par minutu za prikazivanje informacija o deavanjima na
Beogradskoj berzi ili na nekoj svetskoj berzi. U toku 2008. godine, dolo je do naglog
rasta zatupljenosti Beogradske berze u vestima na televizijskim stanicama. Ovakva
strategija je urodila plodom kod ireg kruga javnosti i polako dolazi zainetesovanosti za
praenjem izvetaja, komentara i raznovorsnih materijala o poslovanju Beogradske berze.
Predstavnici Beogradske berze su tokom godine, na skupovima u zemlji i inostranstvu,
prezentovali poslovanje. Strune diskusije, bilo organizovane od strane Beogradske berze
ili drugih institucija, na kojima je preko svojih strunjaka bila zastupljena Beogradska
berza, propraene su i primerenim promotivnim materijalima tampanim publikacijama,
strunim tekstovima, analizama i CD prezentacijama.
Beogradska berza je veoma akivna i u prikazu raznovrsnih publikacija. Kao to su:
Bilten Beogradske berze izlazi jedanput meseno sa svim informacijama koji su
obeleili mesec
Trgovina hartijama od vrednosti ili Kako da ne ostanem glup u drutvu koje
napreduje
110 godina berzanskog poslovanja u Srbiji
Nauite ovu re Broker
Listing hartija od vrednosti - Kad? Kako? Zato?
Komplet ilustrovanih knjiga Beogradske berze
Uvod u berzansko poslovanje
Berza je....
Kao i razne kurseve:
ZA NAJIRU JAVNOST
Osnovni kurs o Berzi
Investicioni fondovi
78
Grbovi Milan
ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA
Kurs za finansijske izvetae
ZA UPRAVU PREDUZEA
Vrste hartija od vrednosti i mogucnosti finansiranja preko Berze
Mogunosti finansiranja preko Berze - vii kurs
Korporativno upravljanje - unapreenje odnosa izdavalaca i investitora
ZA PREDSTAVNIKE LOKALNE SAMOUPRAVE
Finansiranje lokalne samouprave
ZA STRUNJAKE U OBLASTI TRGOVINE HOV.
Analiza investicija u hartije od vrednosti
Tehnika i fundamentalna analiza
Veoma je aurna i kvalitetna internet prezentacija Beogradske berze. Moe se rei da

spada u sam vrh na domaem tritu po kvalitetu.
Slika 2. prikaz internet stanice Beogradske berze
Izvor: Beogradska berza
79
Grbovi Milan
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Berza je bitna institucija na finansijskom tritu. Omoguuje kupovinu i prodaju robe,
kupovinu i prodaju akcija preduzea i zatitu od deviznog rizika. Devizne berze predstavljaju najbitniji deo finansijskog trita. Imaju veliki uticaj kako na dravu tako i na
globalne ekonomske tokove. Skoro na svakoj berzi u zemlji se kao vaan igra javlja
Centralna banka te zemlje. Njen cilj je da brani devizni kurs i da regulie ponaanje
uesnika na berzi.
Na deviznim berzama, se trguje samo jakim i konvertibilnim valuta. Najzastupljeniji je
dolar, mada sve vei znaaj ima i evro. Pored Centralne banke veliki uesnici na deviznim
berzama su komercijalne banke i velike multinacionalne kompanije. Na berzama veliko
interesovanje vlada za terminskim kursevima. Termisnke kurseve najvie koriste preduzea koja se bave uvozom i izvozom. Kod ovakvih poslova, promena u deviznom kursu
moe jako smanjiti profit kompanije ili ak doneti gubitak.
Mora se rei da na naoj berzi formiranja kurseva nije toliko slobodno kao na
meunarodnim berzama. Narodna banka Srbije vrsto kontrolie devizni kurs i ako se on
predstavlja kao da je fluktuirajui kurs. Centralna banka je uvek spremna sa svojim
deviznim rezervama snano deluje na fluktuacije deviznog kursa koje se mogu pojaviti
tokom dana. Svojim snanim delovanjem utie na sve uesnike berze i tako dolazi do
iskrivljene slike odnosno nivoa deviznog kursa. Sve to dovodi do velikog straha domaih
kompanija koje posluju sa inostranim kompanija. Jer javnost zna da ovakav devizni kurs
koji dri centralna banka nije realan i da postoji velika mogunost promene deviznog
kursa a samim tim i do ugroavanja egzistencije kako pojedinaca tako i preduzea.
Osim kompanija na deviznom tritu pojavljuju se komercijalne banke, brokeri i dileri.
Berze, ba zbog svoje ne predvidljivosti daje mogunost velike zarade ili gubitka.
Danas ne moe zamisliti normalno ekonomsko poslovanje bez rada berze.
Mora se rei da veliki uticaj na poslovanje u zemlji ini i Beogradska berza. Skoro svake
godine iri svoj uticaj na itavo stanovnitvo i privredu. Broj lanova berze se dosada
stalno uveavao. Ipak, mora se rei da berza jo nije dostigla nivo koji je potreban naoj
zemlji. Moe se rei da jo uvek aktivnosti na Beogradskoj berzi nisu na zadovoljavajuem nivou. Uglavnom se trguje dravnim blagajnikim zapisima i dravnim
80
Grbovi Milan
obveznicama stare devizne tednje.

Na naoj berzi najvei igrai pored Narodne banke Srbije, jesu komercijalne banke i
investicioni fondovi.
U polednje vreme pod uticajem svetske ekonomske krize, poslovne aktivnosti na berzi su
u opadanju. Broj lanova berze se smanjuje i nivo aktivnosti kako investicionih fondova,
banaka i dobrovoljnih penzionih fondova se smanjuje.
Sve to pokazuje da Beogradska berza je jo daleko od razvijenih svetskih berzi.
Pozitivna iskustva berzanskog poslovanja u svetu govore da je potrebno uspostaviti
efikasniji i dinaminiji ivot u naoj zemlji. Srbiji je danas, potreban moderan i efikasniji
finansijski sistem, koji e bolje komunicirati sa svetom. Sa boljim finansijskim sistemom
imaemo i bolju berzu a samim tim i realne cene kao i realni devizni kurs koji e na kraju
omoguiti i bolje uslove poslovnja za preduzea.
81
Grbovi Milan
PRILOZI
82
Grbovi Milan
83
Grbovi Milan
84
Grbovi Milan
85
Grbovi Milan
LITERATURA
Dr. Eri D. Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 1997.god.
Prof. Dr. Zdravkovi D. Prof. Dr. Risti .Prof. Dr. Komazec S. Prof .Dr. ivkovi
A. Finansijska trita i berze, Ekonomski fakultet, Ni, 1998.god.
Mr. Ivanovi P. Zatita od rizika deviznog kursa (Heding na deviznom tritu),
Ekonomski institute Novi Sad, 1994 god.
Dr. Jeremi Z. Finansijska trita, Fakultet za finansijski menadment Beograd,
2006.god.
Kotler P. Keller K. Marketing menadment, Data status Beograd, 2008.godine,
Dr. Risti .Trite novca-teorija i praksa, Privredni pregled Beograd, 1990.god.
Prof. dr. Stevanovi N. Dr. Malini D. Upravljako raunovodstvo, igoja print
Beograd, 2003.godine
Salvatore D. International economics, Data status Beograd 2007.god.
Dr. Unkovi M. Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga Beograd,
2004.god.
Udruenje banaka Jugoslavije, Finansijski instrumenti i heding transakcije na
terminskom tritu novca i kapitala, Beograd, 1991.god.
Dr. irovi M. Bankarski menadment, Ekonomski institut Beograd,1995.god.
Dr. ivkovi A. Dr. Stanki R. Dr. Krsti B. Bankarsko poslovanje i platni
promet, igoja Print Beograd 2004 god.
WEB IZVORI
www.nbs.rs
www.belex.rs
www.mfin.sr.gov.yu
www.raiffeisenbank.rs
www.deutshe-boerse.com
www.brokerpoint.rs
www.mfin.gov.sr
NEAUTORIZOVANI IZVORI
Zakon o berzi, berzanskom poslovanju I berzanskim posrednicima

Zakon o bankama
Zakon o raunovodstvu i revizija
Zakon o deviznom poslovanju
Slubeni glasnik br. 50/2007, 60/2007, 63/2008, 73/2008 i 118/2008
Slubeni glasnik 62/2006
86

Maturski Rad - Uticaj Berze Na Formiranje Deviznog Kursa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Maturski Rad - Uticaj Berze Na Formiranje Deviznog Kursa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Maturski Rad - Uticaj Berze Na Formiranje Deviznog Kursa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

14. FINANSIJSKO-RAUNOVODSTVENO IZVETAVANJE .................................. 68

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Cilj istraivanja prikaza berzi i bankarskog poslovanja na berzama je nauni i drutveni.

Drutveni (operativni) cilj jeste prikaz problema kojima se preduzea susreu na

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

FINANSIJSKA TRITA, BERZE, DEVIZNI KURS

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

1.1. Devizno trite

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Na deviznom tritu postoje sledei poslovi:

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

prenosom sa rauna drugih lica u zemlji i inostranstvu po propisanim osnovama

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Meunarodni moneratni fond spoznaje pojam i spoljna konvertibilnosti valute. Spoljna

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

3.1. Fiksni devizni kurs

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

3.2. Fleksiblni devizni kursevi

meunarodnom okruenju, ime olakava privrednu saradnju sa svetom

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Nedostaci fleksibilnog deviznog kursa su :

3.3. Puzajui devizni kurs

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

i devizna trita). Pomeranje robe i usluga, novca i

kapitala, preko nacionalnih granica rezultovalo je postepenom razvoju meunarodne robne

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

zemalja, svaka za sebe i u svom interesu uestvuju na deviznom tritu interveniui i

4. ORGANIZACIJA I UESNICI NA DEVIZNOM TRITU

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Kao uesnici na ovom deviznom tritu se javljaju:

5. POSLOVI NA DEVIZNOM TRITU

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Poslovi pekulisanja i zatite od kursnog rizika

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

U poslove koji su vezani za centralnu banku spadaju:

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

DEVIZNO TRITE I TERMINSKI KURSEVI

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

6. VRSTE DEVIZNIH TRITA

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Meunarodna firma koja je izloena deviznom riziku trebala bi da:

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Valutni menadment mora da odgovori na nekoliko pitanja:

8. STAV KORPORACIJE PREMA DEVIZNOM VALUTNOM

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa

Uticaj berze na formiranje deviznog kursa