Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Zavrni rad

Topinambur
(Helianthus tuberosus)
kao sirovina za proizvodnju
bioetanola

Kandidat:
Ljubica Petkovi

Mentor:
Prof. dr Radojka Razmovski

Novi Sad, 2013.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD
Tip zapisa:
TZ
Vrsta rada:
VR
Autor:
AU
Mentor:
profesor
MN
Naslov rada:
NR
Jezik publikacije:
JP
Jezik izvoda:
JI
Zemlja publikovanja:
ZP
Ue geografsko podruje:
UGP
Godina:
GO
Izdava:
Mesto i adresa:
1, Srbija
MA
Fiziki opis rada:
FO
Nauna oblast:
NO

Monografska publikacija
Tekstualni tampani materijal
Zavrni rad
Ljubica Petkovi
Prof. dr Radojka Razmovski, redovni
Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu
Topinambur (Helianthus tuberosus )
kao sirovina za proizvodnju bioetanola
Srpski (latinica)
Srpski/Engleski
Srbija
Vojvodina
2013.
Autorski reprint
21000 Novi Sad, Bulevar Cara Lazara

7 oblasti, 27 stranica, 4 slike, 9 tabela

Prehrambena tehnologijaBiotehnologija

Ljubica Petkovi
Nauna disciplina:
ND
Predmetna odrednica/Kljune rei:

Zavrni rad
Tehnologija bioetanola
Topinambur, Bioetanol, Fermentacija,
Kvasac

UDK
uva se:
U

Vana napomena:
VN
Izvod:
IZ

U biblioteci Tehnolokog fakulteta u

Novom Sadu, 21000 Novi Sad,
Bulevar Cara Lazara 1

Nema
Ovaj rad detaljno opisuje osnovne
karakteristike kulture topinambura,
takoe istie njegovu tehnoloku
vrednost kao sirovine za
proizvodnju bioetanola. U radu je
opisana priprema topinambura i
mogunost njegove degradacije.
Opisani su mikroorganizmi i procesi
koji se koriste u proizvodnji
bioetanola.

Datum prihvatanja teme:

DP
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije:
KO

Predsednik:

Prof. dr Marijana Aanski, redovni profesor

Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu

Mentor:

Prof. dr Radojka Razmovski, redovni profesor

Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu

lan:

dr Vladimir Puka, docent

Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT
Type of record:
TR
Contens code:
CC
Author:
AU
Menthor:
MN
Title:

Monographic publication
Textual printed material
B. Sc. Thesis
Ljubica Petkovi
Radojka Razmovski, Ph. D., professor
Faculty of Technology, Novi Sad
Jerusalem artichoke (Helianthus
tuberosus) as raw material for
bioethanol production

TI
Language of text:
LT
Language of abstract:
LA
Country of publication:
CP
Locality of publication:
LP
Publication year:
PY
Publisher:
PU
Publication place:
PP
Physical description:
PD
Scientific field:
SF

Serbian (Roman)
Serbian/English
Serbia
Vojvodina
2013.
Authors reprint
Faculty of Technology,
21000 Novi Sad,
Bul. Cara Lazara 1, Serbia
7 chapters,27 pages,4 pictures,9 tables
Food biotechnology

Ljubica Petkovi

Scientific discipline:
SD
Subject/Keywords:
CW
Holding data:
HD
Note:
N
Abstract
AB

Zavrni rad

Technology of bioethanol
Jerusalem artichoke, Bioethanol,
Fermentation, Yeast
Library of Faculty of Technology,
21000 Novi Sad, Bul. Cara Lazara 1
none

This paper describes in detail the

basic characteristics of Jerusalem
artichoke culture, also emphasizes its
technological value as an raw material
for bioethanol production. Also the
paper describes preparation of
Jerusalem arthicoke and possibilities
of its degradation. Microorganisms
and processes that are used in
bioethanol production are explained.

Accepted by the Scientific board on:

ASB
Defended on:
DE
Thesis defend board:

President:

Professor Marijana Aanski, Ph. D.,

Faculty of Technology, Novi Sad

Menthor:

Professor Radojka Razmovski, Ph. D.,

Faculty of Technology, Novi Sad

Member:

dr Vladimir Puka, Assistant professor

Faculty of Technology, Novi Sad

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

SADRAJ

1. Uvod............................................................................................................................................1
2.Topinambur kao potencijalna sirovina za proizvodnju etanola ....................................................4
2.1.Osnovni podaci o kulturi topinambura............................................................................4
2.2. Krtole topinambura........................................................................................................4
2.3. Skladitenje krtola.........................................................................................................5
2.4.Tehnoloka vrednost topinambura kao sirovine za dobijanje etanola...........................5
3. Mogunost proizvodnje etanola iz topinambura fermentacijom...................................................7
3.1.Priprema topinambura...................................................................................................7
3.1.1. Sok topinambura............................................................................................7
3.1.2. Pulpa dobijena sitnjenjem sveih krtola.........................................................8
3.1.3. Kuvanje krtola topinambura...........................................................................9
3.2. Sastav ugljenih hidrata topinambura i mogunost njihove razgradnje.........................9
3.2.1. Inulin..............................................................................................................9
3.2.2. Postupci razgradnje inulina topinambura.....................................................10
3.2.2.1. Kiselinska hidroliza........................................................................10
3.2.2.2. Enzimska hidroliza inulina topinambura........................................11
3.2.2.3. Toplotna hidroliza inulina topinambura..........................................12
4. Postupci za proizvodnju etanola pomou mikroorganizama......................................................14
4.1. Mikroorganizmi u proizvodnji etanola..........................................................................14
4.1.1. Karakteristike Kluyveromyces marxianus.....................................................14
4.1.2. Karakteristike Saccharomyces diastaticus...................................................16
4.2. Procesi za proizvodnju etanola...................................................................................18
5. Tehnoloke koncepcije proizvodnje etanola..............................................................................19
5.1. Proizvodnja etanola iz topinambura kombinovanim postupkom toplotno-enzimske
hidrolize i fermentacijom pomou Saccharomyces cerevisiae...........................................19
5.2. Proizvodnja etanola iz topinambura fermentacijom pomou Kluyveromyces
marxianus...........................................................................................................................21
5.3. Proizvodnja etanola iz ekstrakta topinambura fermentacijom pomou Kluyveromyces
marxianus...........................................................................................................................23
6. ZAKLJUAK..............................................................................................................................26
7. LITERATURA............................................................................................................................27

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

1. UVOD
Tehnologija proizvodnje etanola je poznata od davnina i godinama se nije bitnije menjala
jer je cena etanola za uobiajene namene (alkoholna pia, rastvarai, primena u farmaceutici)
bila dovoljno visoka da pokrije proizvodne trokove (Peki i sar., 1984). Prva internacionalna
kriza nafte koja je otpoela tokom 1970. godine uslovila je naglo poveanje cene nafte i njenih
proizvoda koje i danas traje. Ovo je izazvalo veliko interesovanje istraivaa za pronalaenje
alternativnih sirovina koje se mogu obnavljati Meu prvim zemljama u razvoju (koje su logino i
bile najvie pogoene nastalom nepovoljnom energetskom krizom) pojavio se Brazil koji daje
svoj doprinos reavanju nastalih problema uvoenjem i razvojem Nacionalnog programa
alkohola Proalcool.Od tada se u ovoj zemlji neprekidno i ubrzano radi na iznalaenju
najpogodnijih i najprihvatljivijih tehnolokih reenja za proizvodnju etanola iz raspoloivih
sirovina i njegovo korienje kao goriva za automobilske motore. U periodu od 1975-1985.
zahvaljujui intenzivnom sprovoenju programa Proalcool nastupila nagla ekspanzija
proizvodnje i korienje etanola dobijenog fermentacijom pomou odgovarajuih
mikroorganizama. Razlog ovako velikom interesovanju za etanol kao dodatak u benzin je
injenica da se 99-100% etanol moe veoma uspeno bez ikakvih izmena na motoru meati u
koliinama do 20% sa benzinom (smea poznata kao Gashol), to se ve danas koristi u
pojedinim zemljama (Kim,2013).
Uopte posmatrano, proizvodnja etanola kao dodatka u benzin je interesantna za itav
niz zemalja, sem onih zemalja koje imaju viak nafte, ili ija je proizvodnja nafte dovoljna da
pokrije vlastite potrebe. Etanol se moe dobiti fermentacijom ili sintetikim putem (iz etilena).
Kojim od ovih postupaka e se u pojedinim zemljama dati prednost, zavisi prvenstveno i izrazito
od raspoloivih sirovinskih mogunosti i strukture same privrede (Peki i sar, 1980).
Poljoprivredne kulture, na primer, eerna trska, eerna repa, kukuruz i krompir,
tradicionalno se koriste kao sirovine za proizvodnju etanola (Koari i sar, 1981). Takoe je
poslednjih godina ispitan irok spektar ugljenohidratnih sirovina (Matias i sar, 2013) za
proizvodnju etanola sa aspekta dobiljanja proizvoda konkurentnog sa cenom, benzinu.
Poslednjih godina povean je interes za korienje biljaka koje e se iskljuivo uzgajati za
proizvodnju etanola. Najee se kao mogue sirovine navode topinambur, stona repa ili neki
novi hibridi (Guiraud i sar, 1981, Duvnjak i sar, 1981).
AP Vojvodina, kao izrazito poljoprivredni region, ima sve preduslove da obezbedi
potrebnu sirovinsku osnovu za masovnu proizvodnju alkohola mikrobiolokim putem. Meutim
tehno-ekonomskim sagledavanjem raspoloivih ratarskih povrina i kultura koje se na njima
gaje, zakljueno je da nije realno planirati sa klasinim kulturama, eernom repom ili
kukuruzom, jer je obim proizvodnje ovih kultura takav da jedva zadovoljava klasine namene.
Razlog ovome nije u nepoznavanju tehnologije proizvodnje, ve u nedovoljnim povrinama
plodnog zemljita neophodnog za gajenje ovih kultura.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Topinambur karakterie bolji rast od svih ostalih biljaka na zemljitu slabijeg kvaliteta
(Guiraud i sar, 1981). Ova biljka je otporna kako na bolesti tako i na niske temperature.
Najnovija saoptenja ukazuju da je optimum zemljita za uzgajanje topinambura u cilju dobijanja
etanola 1.215 ha. Ovaj optimum je zasnovan na zahtevima poljoprivrede i mogunostima
skladitenja. Na osnovu gornjih podataka smatra se da je mogue ostvariti 51.000 tona
topinambura godinje, pri emu se moe oekivati da ove koliine budu dovoljne za fabriku
alkohola kapaciteta oko 3,8 x 106 kg etanola godinje. U tabeli 1.1 je prikazan prinos suve
materije u obiajenim ratarskim kulturama izraen u t/ha.
Tabela 1.1

Prinosi ratarskih kultura izraenih kao suva materija.

Imajui u vidu iznete podatke, jasno je da je topinambur sirovina koja puno obeava u
smislu davanja zadovoljavajuih prinosa, uprkos malih zahteva za kultivisanje prema uslovima
sredine. Ovako visok prinos biomase po hektaru, pogodan sastav i visok sadraj ugljenih
hidrata, daju mogunost topinamburu da ravnopravno konkurie ostalim sirovinama, koje se
tradicionalno koriste za proizvodnju etanola. Topinambur je prvobitno koriten kao ljudska ili
stona hrana. to se tie industrijske primene, hronoloki pregled literature ukazuje da je ova
sirovina prvobitno uglavnom detaljnije razmatrana za proizvodnju etanola i sirupa s velikim
sadrajem fruktoze ili istog fruktoznog sirupa (Koari i sar, 1985).
Osnovni rezervni ugljeni hidrati topinambura su fruktani inulinskog tipa (Matias i
sar,2011). Fruktani predstavljaju rezervne ugljene hidrate deponovane u krtolama i korenju
mnogih biljaka, meu najznaajnijim su oni u topinamburu, daliji i cigoriji (Fleming i sar, 1979).
U osnovi, tehnoloki proces proizvodnje etanola iz topinambura mora imati elemente
procesa proizvodnje etanola iz skrobnih sirovina (kukuruz, krompir) i elemente dobijanja etanola
iz sirovina sa eerom (Gaea i sar, 1984).
Inulin koji se nalazi u krtolama topinambura veina kvasaca ne moe direktno da
metabolie u etanol, te ga je neophodno razgraditi odgovarajuim procesom pripreme
2

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

topinambura. Razgradnja inulina topinambura mogua je primenom kiselinske ili enzimske

hidrolize (Peki i sar, 1980, Razmovski i sar,2011). Pokazalo se da kiselinska hidroliza ima niz
nedostataka, kao na primer, zahteva skupu opremu, veliku opreznost pri radu sa mineralnim
kiselinama, veliki utroak energije, kao i nastajanje brojnih sporednih reakcija. Imajui u vidu
ove negativne strane kiselinske hidrolize, interesovanje istraivaa je u novije vreme usmereno
uglavnom u pravcu utvrivanja optimalnih uslova izvoenja enzimske hidrolize, kao i proizvodnje
enzima-inulinaze. Primena enzima je ekonomski prihvatljivija za industrijsku primenu od
kiselinske hidrolize. Industrijska primena enzimske hidrolize mogua je i opravdana samo onda
kada se raspolae dovoljnim koliinama enzima s pristupanom cenom.
Iako su poznati mnogi kvasci koji poseduju inulinaznu aktivnost, nedostaci vezani za
kiselinsku i enzimsku hidrolizu, doveli su tokom poslednjih godina do poveanja interesa
istraivaa za izolaciju i selekciju mikroorganizama, s inulinaznom aktivnou za razgradnju
inulina topinambura, uz istovremeno sintetisanje etanola. Razmatranjem literaturnih podataka
moe se sasvim pouzdano zakljuiti da kvasac Kluyveromyces marxianus spada meu one
kvasce s inulinaznom aktivnou koji najvie obeava u smislu direktne hidrolize inulina do
sirupa sa visokim sadrajem fruktoze, pa, ak se navode i mogunosti njegove primene u
velikim industrijskim postrojenjima. Znaaj primene ovog kvasca u proizvodnji etanola je utoliko
vie naglaen ako se ima u vidu da je ovaj kvasac sposoban da fermentira vrlo uspeno ugljene
hidrate u etanol na temperaturi iznad 40C.
Proces pripreme zavisi od radnog mikroorganizma koji e se upotrebiti u procesu
fermentacije i najee se koriste neki od sledeih radnih mikroorganizama:
-

Saccharomyces cerevisiae,

Saccharomyces diastaticus i

Kluyveromyces marxianus.

Fermentacija pomou S. cerevisiae je mogua samo uz prethodnu kiselinsku i enzimsku

pripremu topinambura. U literaturi se ispituju uslovi kiselinske hidrolize koji bi mogli dati
najpovoljnije tehnoloko reenje (pH, vreme hidrolize, hidromodul i stepen usitnjenosti sirovine).
Dalje, utvruju se optimalni uslovi enzimske hidrolize inulina topinambura: temperatura,
doziranje enzima i hidromodul. Proces fermentacije pomou K. marxianus obuhvata ispitivanje
stepena usitnjenosti sirovine, uticaj najpovoljnijeg hidromodula na brzinu i efikasnost
fermentacije,kao i direktnu fermentaciju topinambura bez predhodne pripreme. Takoe, ispituje
se mogunost fermentacije kae topinambura bez dodatka vode i odreuje se tehnoloki
najpovoljnija koliina radnog mikroorganizma. Izvrena je ekstrakcija inulina iz krtola
topinambura pri razliitim temperaturama ekstrakcije i pri razliitom stepenu usitnjenosti
topinambura, kao i vremenu ekstrakcije. Sok dobijen nakon ekstrakcije sirovine koristi se za
fermentaciju pomou gore navedenih mikroorganizama.
.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

2. TOPINAMBUR KAO POTENCIJALNA SIROVINA ZA

PROIZVODNJU ETANOLA
2.1 Osnovni podaci o kulturi topinambur
Topinambur (Helianthus tuberosus L; Jeruslaem artichoke) kao potencijalna industrijska
sirovina, kako smo ve ranije napomenuli, ponovo danas postaje predmet istraivanja u oblasti
iznalaenja obnovljivih sirovina za proizvodnju etanola. Ipak, ta istraivanja nisu dostigla
razmere realizacije postignutih saznanja u industrijskim razmerama, nego su, moglo bi se rei
jo uvek ostala u zaetku. Razlozi za sporo oivljavanje proizvodnje etanola iz topinambura u
industrijskim razmerama su mnogobrojni. Najsporije se reavaju problemi tehnoloke prirode
vezani za postupak ekstrakcije ugljenih hidrata topinambura,a samim tim i njihovo prevoenje u
etanol. Jedan od moguih razloga je i injenica da topinambur nije kulturna biljka.
Topinambur potie iz June Amerike. U Evropu je prenet poetkom 17. veka, a u naoj
zemlji prvi put je zapaen tridesetih godina ovog veka. S obzirom da pripada familiji Heliaceae
kao i suncokret, ove dve kulture vrlo su bliske po stablu, listu, cvasti i cvetu, s tim to se u
klimatskim uslovima Evrope cvet topinambura ne zamee, pa se razmnoava vegetativno tj.
krtolom kao krompir.
U zavisnosti od sorte , stablo je visoko 1,5 do 3 pa i 4 metra. Topinambur se odlikuje
monim korenom i zahvaljujui tome uspeva i na terenima gde druge biljne vrste ne uspevaju.
Zadebljanjem stolona (podzemno stablo), nastaju krtole. Prinos krtola varira u zavisnosti od vie
faktora, na primer od sorte i tipa zemljita, a na srednje plodnim zemljitima iznosi oko 50 t/ha.
Sadraj suve materije u sirovoj krtoli je u granicama od 20-22 % s prosenim sadrajem ugljenih
hidrata od oko 17%.

2.2 Krtole topinambura

Krtole topinambura su dobar izvor B vitamina, pantotenske kiseline, kalijuma i fosfata.
Sadre, takoe elemente u tragovima, vitamin A, gvoe i kalcijum.
Ukupan sadraj proteina na suvu materiju krtola je oko 5 % teinskih. Od posebnog
znaaja za industriju hrane je kvalitet proteina, koji se utvruje na osnovu aminokiselinskog
sastava ispitivanih proteina. Odreivanje kvaliteta proteina se zasniva na odreivanju sadraja
pojedinih aminokiselina u njima. Tako dobijeni rezultati se uporeuju s idealnim proteinima
(proteini jajeta). Analizom aminokiselina krtola topinambura, utvreno je da metionina ima 58%
od ukupne koliine koja se nalazi u proteinu jajeta, dok su druge aminokiseline prisutne u veim
koliinama (vie od 100%), nego u proteinu jajeta. Izuzetak je fenilalanin, tirozin, izoleucin i
leucin, kojih ima manje (80-95%) u odnosu na proteine jajeta. Dalje, utvreno je da je sastav
proteina topinambura priblian sastavu proteina koji se nalaze u kukuruzu ili pasulju. Dugi lanci
4

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

se u krtoli topinambura ne mogu lako metabolisati u ljudskom organizmu, dok se sadraj

proteina, minerala i vitamina moe lako metabolisati i moe biti dovoljan da zadovolji potrebe
organizma. Ovo je znaajno za primenu topinambura kao hrane za dijabetiare i gojazne osobe.
Od znaaja za industrijsku preradu topinambura su i ispitivanja mehanikih osobina
topinambura, kao na primer mogunost seenja ili struganja, plastinost i elastinost. Prema
rezultatima ovih istraivanja, potpuna zrelost krtola se postie sredinom oktobra, a sadraj
pojedinih sastojaka se ne menja bitno do kraja decembra.

2.3 Skladitenje krtola

Za vreme skladitenja krtola topinambura kvalitet im opada. Usled tanke koice, krtole su
posebno osetljive nsa dehidrataciju i delovanje mikroorganizama. Skladitenjem, u uslovima
hlaenja ili smrzavanja uz regulisanu vlanost vazduha, moe se spreiti delovanje
mikroorganizama u duem periodu vremena. Pored spreavanja kvarenja krtola u toku
skladitenja, poeljno je da se ouva visok sadraj eera u krtolama i da se udeo fruktoze u
njima odri na maksimalnom nivou.
Krtole topinambura mogu se ostaviti da prezime u zemljitu. Kako je saopteno u toku
ovog period dolazi do neznatnog smanjenja koliine ukupnih redukujuih materija i udela
fruktoze u ukupnim redukujuim materijama.
Pojedini istraivai predlau skladitenje u trapove smetene u senci s lakim pokrivaem
(u trajanju od nekoliko nedelja). Opisani su i drugi naini skladitenja, a najmanji gubici zapaeni
su u skladitu na temperaturi 0,2-1,8C i pri relativnoj vlanosti od 89-92%. Pri ovim uslovima
zapaeno je da nakon petomesenog skladitenja (3. novembra do 22. marta) ostaje 80%
zdravih krtola, neto manje od 15% lako naboranih, a 5% su potpuno neupotrebljive.
Isto tako i vremenske prilike utiu na sastav krtola. Za vreme zimskih vlanih perioda
sadraj ukupnih ugljenih hidrata se smanjio od 72 na 52%. U toku suvih zima sadraj ukupnih
ugljenih hidrata je opao sa 80 na 73%.

2.4 Tehnoloka vrednost topinambura kao sirovine za dobijanje etanola

Kao kriterijum za ocenu tehnoloke vrednosti topinambura, najbitniji pokazatelj je koliina
etanola koja se moe dobiti fermentacijom.
Prinos etanola u toku fermentacije topinambura ne zavisi samo od sorte, ve i od
stepena zrelosti samog topinambura. Na osnovu istraivanja naunika u Francuskoj (u kojoj se
u veoj meri izuavao topinambur) dobijene su sledee koliine etanola fermentacijom
topinambura, one variraju od meseca njegovog vaenja (tabela 2.1).
5

Ljubica Petkovi
Tabela 2.1

Zavrni rad

Prinos etanola iz topinambura u zavisnosti od meseca vadjenja topinambura

Mesec

l/1000 kg topinambura

% etanola

Decembar

60

Januar

70

Februar

90

Rezultate istraivanja vezane za procenu topinambura kao potencijalne sirovine za dobijanje

etanola jednostavno moemo sagledati pregledom rezultata iznetih u tabeli 2.2 ispitivane sorte
su vaene tokom jeseni.
Tabela 2.2

Zavisnost sadraja suve materije, ukupnih fermentabilnih ugljenih hidrata i

etanola od sorte topinambura.

Rezultati istraivanja nedvosmisleno pokazuju da se korienjem krupnijih krtola kao

sadnog materijala, postie vei prinos krtola i s viim sadrajem ugljenih hidrata, a samim tim i
viim prinosima etanola.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

3. MOGUNOSTI PROIZVODNJE ETANOLA IZ

TOPINAMBURA FERMENTACIJOM

Proizvodnja etanola iz topinambura zahteva nekoliko faza koje koje moraju biti pravilno
izvedene da bi se moglo govoriti o efikasnosti postupka dobijanja etanola, a to su:
-

priprema topinambura,

razgradnja ugljenih hidrata,

fermentacija,

izdvajanje dobijenog etanola.

U svakoj fazi proizvodnje uspeh zavisi od efikasnosti prethodne faze i teko ih je

posmatrati i analizirati nezavisno, kao i pratiti njihov uticaj na ceo proces, zbog toga to
veoma zavise jedna od druge. Pored navedene zavisnosti, na efikasnost celog procesa
utie i nain uvanja krtola topinambura (Razmovski i sar ,1987).

3.1 Priprema topinambura

Postoje razliiti predlozi pripreme topinambura, ali u osnovi svi razmatrani postupci
pripreme obuhvataju dobijanje:
-

soka, difuzijom ili ceenjem pod pritiskom (sa ili bez maceracije),
pulpe, sitnjenjem sveih krtola mlevenjem ili struganjem (sa ili bez dodatka vode),
kae, kuvanjem krtole (celih ili mlevenih).

3.1.1 Sok topinambura

Sok topinambura je bogat ugljenim hidratima koji se mogu dobiti ceenjem pod pritiskom
ili difuzijom. Zahtevi za vodom se mogu smanjiti primenom protivstrujne ekstrakcije ili difuzijom,
a da se pri tome postigne kompletna ekstrakcija ugljenih hidrata. Dodatkom vode (u mlevene
krtole ili u rezance) i prethodnom maceracijom svakog stepena posebno, moe se poboljati
efikasnost ekstrakcije kao i tretiranjem vode sa SO2, ime se smanjuje pH vode. Dodatak SO2
moe efikasno delovati na eventualno prisutnu kontaminaciju. Na ekstrakciju znaajno utie i
temperatura i to tako da se brzina ekstrakcije poveava s poveanjem temperature do oko 60C,
dok pri radu na viim temperaturama nisu zapaene razlike u brzini ekstrakcije.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

3.1.2 Pulpa dobijena sitnjenjem sveih krtola.

Nakon mlevenja, sirova pulpa se moe fermentirati direktno ili posle razgradnje ugljenih
hidrata do oblika koji se mogu lako metabolisati pomou kvasca. Rezultati istraivanja su
pokazali da veliina estica repe ne utie bitnije na kinetike parametre fermentacije i parametre
prinosa.
Zbog same konzistencije sirove pulpe, javljaju se tekoe vezane za izdvajanje CO2 (koji
moe imati negativan uticaj na proces fermentacije). Isti problem moe da izazove nastajanje
eksplozivnog gasa, kako su objavili pojedini naunici. Takoe je oteano i odvoenje toplote u
veim postrojenjima. Da bi se ovaj problem otklonio, verovatno bi se zahtevali posebni naini
meanja, kako bi se omoguilo nesmetano izdvajanje CO2 , bolji prenos toplote i mase u samom
procesu. Reavanje ovih problema omoguilo bi da sirova pulpa dobije iru primenu kao
supstrat za fermentaciju i dobijanje etanola. Ovaj postupak fermentacije sirove pulpe puno
obeava, posebno ako se ima u vidu da su postupci fermentacije sloeni, skupi i zahtevaju
velika ulaganja u opremu.
Tabela 3.1

Uticaj pritiska i postupka usitnjavanja krtola topinambura na efikasnost

ekstrakcije.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

3.1.3 Kuvanje krtola topinambura

Kuvanje krtola je prvobitno izvoeno zbog toga da se razgrade dugi lanci ugljenih
hidrata. Meutim, primeeno je da za vreme kuvanja dolazi do pucanja elija i suspendovanja
materija (kao to je celuloza) u tenu fazu. Ove suspendovane materije ine 2,5-4% ukupne
mase krtola, zavisno od primenjene temperature kuvanja, pa je ove materije neophodno ukloniti
iz kae. Jasno je da se prilikom ovakve pripreme sirovine javljaju problemi oko transporta kae u
fermentor i kasnije prevrele komine u destilacione kolone.

3.2 Sastav ugljenih hidrata topinambura i mogunosti njihove razgradnje

3.2.1 Inulin
Ve je u ranijem tekstu pomenuto da krtole topinambura sadre inulin kao rezervni
ugljeni hidrat. Osnovni niz inulina je polifruktozan, koji je nastao povezivanjem fruktoznih
jedinicla -(21) glukozidnim vezama, na ijem kraju se nalazi ostatak glukoze vezan na nain
karakteristian za saharozu (Matias,2011). Strukturna formula inulina je prikazana na slici 3.1.

Slika 3.1

Strukturna formula inulina.

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Indeks n koji oznaava broj fruktoznih jedinica u molekulu inulina varira u irokim
granicama u prirodnom materijalu, zavisno od vrste prirodnog materijala. Inulin se rastvara u
toploj vodi, nerastvorljiv je u hladnoj vodi, taloi se u meavini etanola i vode. Pri izdvajanju iz
vodenih rastvora inulin je beo s amorfnom strukturom, koja pri duem stajanju prelazi u kristalnu.
Utvreno je da se u vodenom ekstraktu topinambura nalazi homologa serija polifruktana. Ovi
fruktani se mogu razdvajati hromatografijom na papiru, gasno-tenom hromatografijom, zatim
hromatografijom na tankom sloju. Danas se ve sasvim u potpunosti ovladalo teno-tenom
hromatografijom za identifikaciju oligosaharida, glukoze i fruktoze. Ovo potkrepljuju brojni primeri
hromatograma hidrolizata inulina topinambura dobijenih razliitim postupcima razgradnje i
odreeni metodom tene-tene hromatografije (HPLC).

3.2.2 Postupci razgradnje inulina topinambura

3.2.2.1. Kiselinska hidroliza
Inulin se moe hidrolizovati pomou razblaenih ili koncentrovanih mineralnih kiselina.
Meu prvim radovima koji se odnose na primenu postupka kiselinske hidrolize inulina je rad
naunika u prvoj etvrtini 20. veka. Od tada su saopteni brojni radovi o ispitivanjima optimalnih
uslova kiselinske hidrolize.
Hidroliza se moe izvriti hlorovodoninom ili sumpornom kiselinom, oksalnom kiselinom,
limunskom kiselinom, fosfornom kiselinom i nekim organskim kiselinama.
Razmatranjem i poreenjem uslova hidrolize, lako je uoiti da uslovi hidrolize izrazito
variraju zavisno od autora istraivanja (pH= 1-4; temperatura 60-137C; vreme hidrolize 5
minuta do nekoliko asova).
Istraivanja su pokazala da se inulin moe hidrolizovati na temperaturi od 80-85C kod
pH=2, u trajanju od 30-40 min.
Sadraj fruktoze u rastvoru zavisi od ukupnog sadraja inulina u rastvoru.
U istraivanjima se koristi aktivni ugalj i Ca(OH)2 kao sredstva za bistrenje soka i
uklanjanje koloida i suspendovanih estica. Pri bistrenju koloidi i suspendovane estice se
koaguliu i padaju kao talog. Rastvor sadri sok topinambura sa prirodnim katjonima, i Ca-jone u
viku.
Nakon istraivanja namee se opti zakljuak da primena drastinih uslova kiselinske
hidrolize (pH, visoka temperatura) moe smanjiti vreme hidrolize i dovesti do potpune hidrolize,
ali se negativno odraava na prinos fruktoze.

10

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Poznato je da se fruktoza mnogo lake razgrauje nego glukoza u uslovima visoke

temperature i izrazito niskog pH, dok blai uslovi (pH i temperatura) zahtevaju due vreme
hidrolize i ne dovode do potpune hidrolize.
Na osnovu ispitivanja, moe se zakljuiti da je hlorovodonina kiselina pogodnija za
kiselinsku hidrolizu, nego sumporna. Pri hidrolizi s hlorovodoninom kiselinom, dobija se vie
pepela u hidrolizatu, nego kada se radi s drugim kiselinama.
Meutim, kako je fruktoza lako podlona degradaciji pri niskim pH vrednostima, stvara se
priblino 5% difrukto anhidrida, usled ega dolazi do smanjenja prinosa fruktoze.
Rezultati fermentacija uzoraka topinambura hidrolizovanih oksalnom kiselinom su
pokazali da oksalna kiselina negativno deluje na kvasce tako da su dobijeni smanjeni prinosi
etanola.
U slucaju kada je sok topinambura hidrolizovan na temperaturi od 121C pomou
sumporne kiseline pH=2 u trajanju od 45 min hidrolizovano je oko 94% ugljenih hidrata pod ovim
uslovima. Nakon hidrolize, potrebno je izvriti podeavanje pH vrednosti na optimalnu za
fermentaciju, u ovom sluaju pH=4,5. Pretpostavlja se da se tokom kiselinske hidrolize
topinambura dobijaju, takoe, produkti reverzije ime se moe objasniti smanjen prinos etanola
u procesu fermentacije.

3.2.2.2. Enzimska hidroliza inulina topinambura

Hidroliza inulinazama prisutnim u krtolama
Krtole topinambura sadre prirodne inulinaze koje mogu razgraditi poli i
oligofruktane. Ovaj jednostavan nain razgradnje je bio korien i preporuen od mnogih
istraivaa.
Znatan broj radova je posveen uslovima za optimalnu inulinaznu aktivnosti, a
izneti rezultati ukazuju na neslaganja u pogledu temperature i pH vrednosti optimalnih
za razgradnju inulina.
Takoe se pokazalo da se usitnjavanjem krtola topinambura u rezance moe
poveati aktivnost inulinaze, to je rezultat oksidacionih procesa koji pomau aktiviranje
inulinaze.

11

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Hidroliza inulinazama plesni, kvasaca i bakterija

Ne-specifine - 2,1- fruktofuranozidaze- inulinaze predstavljaju glukoprotein
izolovan iz brojnih kvasaca i filamentoznih plesni. Izmeu mnogih treba izdvojiti:
Kluyveromyces fragilis, Kluyveromyces lactis, Kluyveromyces marxianus, Debaromyces
cantarelli, Candida kefyr, Aspergillus niger, Penicillium i Fusarium roseum. Poznat je
veliki broj bakterijskih vrsta koje pokazuju sposobnost da fermentiraju inulin i levan
(polimer fruktoze) ili da koriste ove fruktane kao izvor ugljenika za rast.
S obzirom na znatan broj bakterijskih vrsta naveden u nama dostupnoj literaturi,
treba izdvojiti samo neke: Azotobacter sp, Erwina herbicola, Enterobacter agglomerans.
Veoma je teko sistematino izneti problematiku vezanu za izolaciju,
preiavanje, karakterizaciju i podelu enzima koji razgrauju inulin. U tabeli 3.2
prikazana je podela enzima koji razgrauju inulin u odnosu na specifinost prema
supstratu. Kluyveromyces fragilis sintetie intracelularne i ekstracelularne inulinaze. Ovi
izoenzimi pokazuju znatno veu aktivnost prema inulinu kao supstratu, nego enzimi
izolovani iz Saccharomyces cerevisiae,Candida utilis i Candida kefir.
Sinteza inulinaza na razliitim izvorima ugljenika pomou Kluyveromyces
marxianus odvija se paralelno sa rastom elija. Glukoza, fruktoza i rafinoza su manje
pogodni izvori ugljenika za sintetisanje inulinaza. Kao najpogodniji supstrat se pokazao
inulin (maksimum inulinaze aktivnosti).
3.2.2.3. Toplotna hidroliza inulina topinambura
Postupak toplotne hidrolize topinambura za biokonverziju u etanol je veoma
popularan u istonoj Evropi, prvenstveno zbog analogije s proizvodnjom etanola iz
krompira i mogunosti primene postojee opreme.
Ova oprema bi se mogla koristiti i kod prerade topinambura. U ovim ureajima
dobija se dobro razgraena kaa za fermentaciju. Meutim, zbog korienja visoke
temperature gubi se deo fruktoze. Ovaj gubitak se moe izbei kuvanjem uz dodatak
0,5-0,8% sumporne kiseline u trajanu od 30 min.
Toplotna hidroliza topinambura je u literaturi izvoena na razliitim
temperaturama od 125-145C, kao i pritiscima od 0,2-0,6 MPa, uz biokonverziju
dobijenih ugljenih hidrata pomou odgovarajueg mikroorganizma do etanola. Sadraj
etanola je takoe varirao zavisno od primenjenih uslova hidrolize u granicama od 6-10
litara/100 kg krtola topinambura.
12

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

13

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

4. POSTUPCI ZA PROIZVODNJU ETANOLA POMOU

MIKROORGANIZAMA
4.1 Mikroorganizmi u proizvodnji etanola
Mikroorganizmi koji se danas koriste za dobijanje etanola su najee kvasci. Mnogi
faktori utiu na brzinu nastajanja etanola, kao na primer vrsta kvasca za fermentaciju, optimalni
pH, temperatura, prisustvo hranljivih materija i optimalna koncentracija eera. Povoljne
karakteristike nekog industrijskog procesa za proizvodnju etanola u velikoj meri zavise od izbora
radnog mikroorganizma koji se koristi za fermentaciju. Ovi mikroorganizmi treba da daju visok
prinos etanola po jedinici supstrata, visok stepen prevrelosti. Pored toga treba da imaju visoku
toleranciju prema etanolu, sposobnost odravanja u ivotu na visokim temperaturama, stabilnost
pod odgovarajuim uslovima fermentacije i tolerantnost na niske pH vrednosti. Kvasci koji se
primenjuju za fermentaciju moraju zadovoljiti optimalno navedene zahteve u odnosu na
primenjeni proces i sirovinu.
Polazei od injenice da je osnovni ugljeni hidrat topinambura inulin, u novije vreme se
ubrzano radi na iznalaenju pogodnog kvasca s inulinaznom aktivnou koji ima sposobnost
direktne fermentacije topinambura.
Kako se u industrijskim razmerama za dobijanje etanola koristi Saccharomyces
cerevisiae, napominje se da invertaze Saccharomyces cerevisiae ne mogu da hidrolizuju inulin.
Ispitivana je i mogunost dobijanja etanola pomou Saccharomyces cerevisiae iz inulina i
njegovih hidrolizata.
Zymomonas mobilis predstavlja alternativni mikroorganizam za dobijanje etanola iz
glukoze, fruktoze i saharoze, po reima nekih naunika.
Predmet brojnih istraivanja je prouavanje mogunosti dobijanja etanola
mikrobiolokom konverzijom topinambura pomou Kluyveromyces marxianus, Saccharomyces
diastaticus i Saccharomyces cerevisiae. Najznaajniji mikroorganizm za dobijanje alkohola je
Kluyveromyces marxianus jer moe doprineti pojednostavljenju tehnolokog procesa dobijanja
etanola iz topinambura.

4.1.1 Karakteristike Kluyveromyces marxianus

U tabeli 4.1 su prikazane znaajne karakteristike vrsta u rodu Kluyveromyces marxianus.

14

Zavrni rad
Ljubica Petkovi

Tabela 4.1.

Znaajne karakteristike vrsta u rodu Kluyveromyces

15

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Na osnovu istraivanja 30 vrsta Kluyveromyces marxianus je zakljueno da samo jedna

od njih ima dobre ima flokulacione karakteristike. Rezultati pokazuju da je maksimalna brzina
taloenja na supstratu topinambur + kvasni ekstrakt manja u poreenju s supstratom glukoza +
kvasni ekstrakt. Razlog za smanjenje brzine taloenja na supstratu topinambur + kvasni ekstrakt
nije jasan. Verovatno neke od komponenata soka imaju inhibitorni efekat na flokulaciju. Visoka
brzina taloenja, po miljenju ovih autora se moe postii dodatkom izvesnih sredstava za
izazivanje flokulacije.
Tradicionalne fermentacije pomou kvasca za dobijanje etanola zahtevaju hlaenje radi
odravanja temperature na maksimum 35C, kako bi se postigli prihvatljiviji prinosi etanola (90%
od teorijskog prinosa). U nekim okolnostima, na primer tropska klimatska podruja, ovaj zahtev
iziskuje skupa rashladna postrojenja. S druge strane, priprema sirovine esto ukljuuje
zagrevanje i naknadno hlaenje, to zahteva energiju koja bi se mogla utedeti ako je
temperatura fermentacije takva da hlaenje sirovine treba vriti samo do 40C. Zbog toga bi u
mnogim delovima sveta bilo praktino koristiti takve vrste kvasca koji bi omoguili da se
postojei procesi, na temperaturama od 30 do 35C, izvode na 40C, bez veih modifikacija
postrojenja.

4.1.2 Karakteristike Saccharomyces diastaticus

Tokom izuavanja pivskih kvasaca je uoeno vrsta kvasca sa amilolitikom
aktivnou. Ta vrsta je opisana i dobila je ime Saccharomyces diastaticus. Ovaj kvasac
pokazuje sposobnost asimilacije i fermentacije razliitih izvora ugljenika, koja se moe sagledati
iz tabele 4.1.2.
Analizirajui opte osobine Saccharomyces diastaticus moe se zakljuiti da ovaj
mikroorganizam moe da razgrauje samo rastvorljivi skrob u prisustvu vazduha (asimilacija:
rastvorljivi skrob +). Sposobnost fermentacije je manje izraena (rastvorljivi skrob + sporo). Ovi
rezultati navode na zakljuak da je sposobnost fermentacije skroba (nastajanje ugljendioksida i
etanola) manje izraena od sposobnosti asimilacije skroba, tj. od njegove amilolitske
sposobnosti.
Pregledom literaturnih podataka moe se zapaziti da se veina podataka zasniva na
analizi genskih i fiziolokih karakteristika Saccharomyces diastaticus. identifikovana su tri
polimorfna gena za fermentaciju skroba: STA 1, STA 2 i STA 3. Primenjuju se najnovije
metode genetskog inenjerstva u cilju karakterizacije gena koji su odgovorni za nastajanje
enzima glukoamilaze.

16

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Tabela 4.1.2 Sposobnost asimilacije i fermentacije razliitih izvora ugljenika

17

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

4.2 Procesi za proizvodnju etanola

Procesi za proizvodnju etanola mogu se podeliti na arne (diskontinualne) i kontinualne
procese. Dalje se ovi procesi dele na podgrupe.
Tako, arni procesi mogu biti:
-

jednostavni i
sloeni s recirkulacijom elija.

dok kontinualni procesi mogu biti:

jednostavni,
s recirkulacijom elija,
sa zadravanjem pod vakuumom i
s elijama imobilizovanim na nosaima.

Produktivnost razliitih postupaka fermentacije se moe sagledati iz podataka

datih u tabeli 4.3.
Tabela 4.3

Produktivnost razliitih postupaka fermentacije

Poveanje produktivnosti fermentacije se moe postii na nekoliko naina:

poveanjem broja elija, smanjenjem inhibitornih efekata, poveanjem ivotnih aktivnosti elija,
genetskim usavravanjem kvasca, odabiranjem alternativnih mikroorganizama, modifikacijom
fermentora i procesa.
18

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

5. TEHNOLOKE KONCEPCIJE PROIZVODNJE

ETANOLA
Ispitivanja pokazuju da se etanol moe uspeno proizvoditi iz topinambura po nekoliko
varijanti tehnolokog procesa i uz korienje razliitih mikroorganizama. Primeri osnovnih
varijanti tehnolokog procesa koje slede iz eksperimentalnih rezultata su prikazani u tabeli 5.1
Tabela 5.1

Produktivnost razliitih postupaka fermentacije

Sve gore predloene varijante se mogu primenjivati u industrijskim razmerama, ali svaka
od njih e se razlikovati po nainu pripreme, nivou tehnoloke opreme kao i utrocima energije
koji su uslovljeni kapacitetima fabrike za proizvodnju etanola. Sagledavajui ostvarene prinose
etanola po predloenim varijantama tehnolokog postupka pripreme topinambura za proizvodnju
etanola, moe se zakljuiti da se realno moe dobiti 10-12% te. etanola po 100 kg topinambura
(suva materija 25,90%, ukupne redukujue materije 22,95%).

5.1 Proizvodnja etanola iz topinambura kombinovanim postupkom toplotnoenzimske hidrolize i fermentacijom pomou Saccharomyces cerevisiae
[postupak pripreme C.f)] varijanta I
Po ovoj varijanti nakon pranja krtola topinambura obavlja se njegova termika razgradnja
i zatim usitnjavanje celih krtola putem parne eksplozije, izduvavanjem i ekspanzijom u
komovnjak. Zatim se obavlja enzimska hidroliza dobijene kae, hlaenje na temperaturu
fermentacije i zatim fermentacija. Dobijena komina se destilie u cilju dobijanja sirovog etanola,
a otpadna dibra se odvodi u tovilite i neposredno se koristi kao stona hrana. Korienjem
19

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

dbire kao stone hrane omogueno je najefikasnije korienje topinambura kao sirovine za
proizvodnju etanola. Mikrobiolokom proizvodnjom etanola iz topinambura troe se uglavnom
fermentabilni ugljeni hidrati, dok belanevine, celuloza i mineralne meterije iz topinambura u
znatnoj meri preostaju u dbiri. Takoe, po ovoj varijanti tehnolokog postupka dobijanja etanola
iz topinambura sva koliina kvasca zaostaje u dbiri to doprinosi hranljivoj vrednosti dbire
(vitamini, aminokiseline, ugljeni hidrati i slino). Na slici 5.1 prikazana je shema proizvodnje
etanola iz topinambura po opisanom postupku pripreme topinambura.

Slika 5.1
Proizvodnja etanola iz topinambura kombinovanim postupkom toplotno-enzimske
hidrolize i fermentacijom pomou Saccharomyces cerevisiae [postupak pripreme C.f)]
20

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Prednosti ove varijante su u sledeem:

-

pogodna je za fabrike malog kapaciteta,

u potpunosti se moe koristiti postojea oprema fabrika za proizvodnju etanola iz

skrobnih sirovina (poljoprivredne fabrike),

van kampanje prerade topinambura moe se ista oprema koristiti za preradu sirovina
sa skrobom (kukuruz, havarisani kukuruz, penica, semenska penica, krompir, sirak
i slino),

postupak je tehnoloki siguran jer se obavlja kompletna sterilizacija sirovine, tako da

nema opasnosti od infekcije u procesu fermentacije, to bi se moglo odraziti
negativno na prinos etanola,

ostvaruju se dobra iskorienja topinambura na etanol uobiajenom kulturom kvasca

Saccharomyces cerevisiae,

tehnoloki postupak je dobro poznat proizvoaima etanola,

za fabrike etanola malog kapaciteta koje se preporuuju za ovaj tehnoloki postupak

u potpunosti se mogu primenjivati kao izvori energije stabljike kukuruza, slama i ostali
otpaci iz poljoprivrede, tako da se ne moraju koristiti drugi izvori energije kao to je
nafta, mazut i slino za proizvodnju pare.

Glavni nedostatak ovog predloenog tehnolokog postupka je veliki utroak toplotne

energije.

5.2 Proizvodnja etanola iz topinambura fermentacijom pomou

Kluyveromyces marxianus [postupak pripreme D.c)2.] varijanta II
Po ovoj varijanti razgradnja ugljenih hidrata topinambura se vri enzimima prisutnim u
krtolama topinambura ili enzimima kvasca Kluyveromyces marxianus. Topinambur se nakon
pranja usitnjava do konzistencije kae i dodaje mu se umnoena starter kultura Kluyveromyces
marxianus potrebnim koliinama na temperaturi od 35C. Fermentacija se odvija na temperaturi
od 35C. Vreme trajanja fermentacije zavisi od stepena usitnjavanja topinambura kao i od
tehnoloke zrelosti topinambura. Nakon fermentacije obavlja se destilacija u cilju dobijanja
sirovog etanola. Na slici 5.2 prikazana je shema proizvodnje etanola iz topinambura po ovoj
varijanti.

21

Ljubica Petkovi

Slika 5.2

Zavrni rad

Proizvodnja etanola iz topinambura fermentacijom pomou Kluyveromyces

marxianus [postupak pripreme D.c)2.]

22

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Prednosti ove varijante su:

-

pogodna je za fabrike malog kapaciteta,

ne zahteva primenu komercijalnih enzima,

znatno smanjuje utroak toplotne energije za proces pripreme sirovine u poreenju

sa varijantom I,

dobijena dbira je slinog kvaliteta kao i dbira dobijena po varijanti I i moe se

valorizovati na nain koji je opisan u prethodnom postupku proizvodnje etanola (slika
5.1).

za proces fermentacije mora se kontinualno pripremati ista kultura kvasca u dobrom

fiziolokom stanju, pri emu treba troiti odreenu koliinu sirovine,

van sezone u ovakvim fabrikama mogu se preraivati sirovine sa eerima (melasa,

meufazni sirupi koji se dobijaju u proizvodnji eera, kiselinski i enzimski hidrolizati
skroba, sok sirka eera).

Predloeni postupak proizvodnje ima nedostatak koji se ogleda u injenici da je ovakav

bioloki proces nesiguran, jer postoji opasnost od infekcije komine u procesu fermentacije, s
obzirom da nema prethodne termike obrade.

5.3 Proizvodnja etanola iz ekstrakta topinambura fermentacijom pomou

Kluyveromyces marxianus [postupak pripreme D.d)2.]varijanta III
Prema ovoj varijanti nakon pranja topinambura, presovanjem se dobijaju dve faze: bistra
faza i vrsta faza. Da bi se iz vrste faze odvojili zaostali ugljeni hidrati predlae se da se izvri
viestepena protivstrujna ekstrakcija (trostepena ekstrakcija). Zbirni ekstrakt dobijen spajanjem
ekstrakta nakon prvog presovanja usitnjenog topinambura s bistrom fazom dobijenom nakon
trostepene protivstrujne ekstrakcije predstavlja kominu za fermentaciju. Ovakva komina se moe
sterilisati po kontinualnom postupku sterilizacije. Kontinualni ureaji za sterilizaciju zahtevaju rad
s velikim kapacitetima. Da bi se omoguio kontinualni rad ureaja za sterilizaciju potrebno je,
takoe, voditi kontinualno i fermentaciju. Kontinualnom sterilizacijom i fermentacijom omoguava
se ostvarivanje velikog kapaciteta proizvodnje u relativno manjim postrojenjima. Nakon
kontinualne fermentacije sledi postupak dobijanja etanola. Ovakvo tehnoloko reenje koje
predvia kontinualnu sterilizaciju i fermentaciju zahteva i sloeno postrojenje za kontinualno
dobijanje rafinisanog etanola.
Na slici 5.3 prikazana je shema proizvodnje etanola iz ekstrakta topinambura
fermentacijom pomou Kluyveromyces marxianus.

23

Ljubica Petkovi

Slika 5.3

Zavrni rad

Proizvodnja etanola iz ekstrakta topinambura fermentacijom pomou

Kluyveromyces marxianus [postupak pripreme D.d)2.]

24

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

Prednosti ove varijante su u sledeem:

pogodna je iskljuivo za pogone velikog kapaciteta ili fabrike sa kontinualnom

sterilizacijom i fermentacijom,
vrlo siguran rad i kontrola procesa u fazi fermentacije i destilacije,

bolje korienje prostora za fermentaciju,

relativno mali trokovi prostora za fermentaciju jer je rad kontinualan,

radni mikroorganizam se moe nakon fermentacije vraati u proces, a viak (zavisi

od uslova fermentacije) se moe suiti i koristiti kao visoko proteinsko-vitaminska
ljudska ili stona hrana,

vraanje radnog mikroorganizma u proces doprinosi utedi sirovine za umnoavanje

iste kulture,
moe se ekonomino reiti pitanje ugljendioksida koji se izdvaja u procesu
fermentacije, pri emu se moe dobiti kao sporedni proizvod teni ugljendioksid koji
ima iroku primenu u prehrambenoj industriji,

van kompanije prerade topinambura u ovakvoj fabrici je mogue preraivati melasu ili
druge uguene sirupe sa eerima, kao i razliite izbistrene hidrolizate,

izdvajanjem vrste faze dobija se bistra komina za fermentaciju. Ovo je moguuje

brzu kontrolisanu fermentaciju, a takoe smanjuju se smetnje prilikom destilacije,

koliine vrste faze koje nastaju u toku procesa mogu se koristiti kao stona hrana
(neposredno, nakon suenja, nakon siliranja ili nakon meanja sa drugim, suvljim
komponentama i kratkotrajnog uvanja). vrsta faza s obzirom na sastav predstavlja
visoko vrednu stonu hranu, slinu izluenim rezancima eerne repe, sojinoj sami i
slino).

Nedostaci ove varijante su:

-

dbira dobijena nakon destilacije je nepovoljnog sastava (mala koncentracija suve

materije) i verovatno se ne moe neposredno upotrebiti za stonu hranu, ve se
mora tretirati kao otpadna voda i primeniti, na primer za dobijanje biogasa metanskim
vrenjem. Eventualnim vraanjem u proces za resuspendovanje i naknadnu
ekstrakciju pulpe, verovatno bi se mogla dobiti koncentrovanija dbira,

usled nepotpune ekstrakcije, u pulpi mogu zaostati zavisno od uslova ekstrakcije

znatne koliine ugljenih hidrata sposobnih za prelaz u etanol, pa su za isti kapacitet
normativi utroka osnovne sirovine (topinambura) poveani.

Imajui sve ovo u vidu moe se konstatovati da izbor varijante zavisi prvenstveno od
tehno-ekonomskih parametara, koliine sirovine, naina valorizacije sporednih proizvoda,
mogunosti korienja pogona van sezone (vrsta sirovine), raspoloivosti i vrste energetskih
izvora za destilaciju.

25

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

6. ZAKLJUAK

Na osnovu raspoloive i dostupne literature moe se utvrditi da je prouavanje

topinambura kao sirovine za proizvodnju bioetanola, poslednjih godina ponovo predmet
istraivanja brojnih laboratorija u svetu, mada su u jednom duem periodu bila neopravdano
zanemarena.
Meutim na osnovu iscrpnog sagledavanja mogucnosti korienja topinambura kao
alternativne obnovljive sirovine, jasno je da je opravdano korienje topinambura u proizvodnji
bioetanola,posebno ako se imaju u vidu predloene eme proizvodnje koje jasno na osnovu
materijalnog i energetskog bilansa potvruju ovu opravdanost.

26

Ljubica Petkovi

Zavrni rad

7. LITERATURA

1. Duvnjak, Z., Koari, N., Hayes, R.D., Bitechnol. Letters, 3 (10), 589-594, 1981.
2. Fleming, S.E., Grotwassing, J.W.O., CRC Crit. Rev. Food Sci. Nutr., 11, 1-28, 1979.
3. Gaea, S., Pejin, D., Peki,B., Zbornik radova i savetovanja energetiara Vojvodine,
Novi Sad, 173-182, 1984.
4. Guiraud, J.P., Daurelles, J. And Galzy, P., Biotechnol. Bioeng., 23, 1461-1465, 1981.
5. Kim S., Kim C,H., Evaluation of whole Jerusalem artichoke (Helianthus tuberosus L.) for
consolidating bioprocessing ethanol production Original Research Article Renewable
Energy, In Press, Corrected Proof, 2013.
6. Koari, N., Duvnjak, Z., Stewart, G., Advan. Appl. Microbiol., 26, 147-227, 1980.
7. Koari, N., Wieczorek, A., Cosentino, G.P., Duvnjak, Z., Advan. Biochem. Eng., 32, 124. 1985.
8. Matias, J., Gonzalez, J.,Cabanillas, J., Royano L., Influence of NPK fertilisation and
harvest date on agronomic performance of Jerusalem artichoke crop in the Guadiana
Basin (Southwestern Spain) Original Research Article, Industrial Crops i Products,
Volume 48, 191-197, 2013.
9. Matias, J.,Gonzalez, J., Royano, L., Barenna, R.A., Analysis of sugars by liquid
chromatography-mass spectrometry in Jerusalem artichoke tubers for bioethanol
production optimization Original Resaearch Article Biomass and Bioenergy, Vol. 35m
Issue 5, 2006-2012, 2011.
10. Peki, B., Gaea, S., Pejin, D., Kova, V., Bearevi, A., Gruji, O., Proizvodnja
tehnikog alkohola iz poljoprivrednih sirovina i sporednih proizvoda studija, Tehnoloki
fakultet Novi Sad, 70-99,1980.
11. Peki, B., Gaea, S., Pejin, D., Kova, V., Razmovski, R., Vrbaki, Lj., Goriva i maziva
23 (4), 217-230, 1984.
12. Razmovski R., Prouavanje topinambura (Helianthus tuberosus) kao sirovine za
alkoholnu fermntaciju, doktorska disertacija, Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 1-39, 1987.
13. Razmovski, R., iban, M., Vuurovi, V., Bioethanol production from Jerusalem
artichoke by acid hydrolisys, Romanian Biotechnol letters Vol. 16, No 5, 2011.

27