2.1.

Nomenklatura, definicija i rasprostranjenost smonice (Vertisol)

Nomenklatura-Smonica je narodni naziv, a dolazi otuda

to je ovo zemljite crno i lepljivo kao smola. Poto je
smonica opisana u svetu pod vie od 40 naziva, predloen
je internacionalni naziv vertisol , koji je izveden od
latinske rei verto-okrenuti. Time se istie specifinost
iskretanja povrinskog sloja.
Definicija-Smonice
obrazovana

na

(Vertisol)
glinastim

su

glinena

supstratima

zemljita,
u

kojima

preovladava montmorilonitska glina ili se obrazuje na

bazinim

stenama

njihovom

regolitu

bogatom

montmorilonitskom glinom. Graa profila je A-AC-C.

Zbog slabe unutranje dreniranosti zemljita molini humusni horizont se povremeno zasiuje
vodom i dobija slab hidromorfni karakter (Amo, a), a dubine je preko 30 cm. Prelazni AC
horizont je debljine 20-30 cm. Boja humusnog horizonta je tamno siva i crna, ima prizmatinu
strukturu i velike pukotine. Zemljina masa se sama mea i nekada povrina ima karakteristian
gilgaj reljef. Zemljite sadri iznad 35% gline i ima kapacitet adsorpcije jona iznad 30 ekv.
Mmol H/100 g.

Rasprostranjenost- Smonica (Vertisol) je veoma rasprostranjena u svetu, naroito u zapadnim

delovima SAD, u severnoj i junoj Africi, Australiji, Indiji, Balkanskom poluostruvu. U Srbiji je
ima najvie u umadiji, Pomoravlju, istonoj Srbiji i Kosovu.

2.2. Uslovi obrazovanja i geneza smonice

Obrazovanje smonice (Vertisol) vezano je na prvom mestu za supstrat koji ima vie od 30 %
gline i to preteno montmorilonitskog tipa. Takvi
supstrati su obino sediment jezerskog porekla ili
su nasleeni iz argilitskih kora raspadanja bazinih
i ultrabainih stena. Drugi vaan preduslov
obrazovanja smonica je klima koja se karakterie
smenjivanjem vlanog i suvog perioda.
Obrazovanju smonice odgovara ravniarski ili
blago talasasti reljef, jer uslovljava smanjenu spoljanju drenau, to je za genezu smonice
znaajno. Prirodnu vegetaciju ine razliite liarske ume i travne zajednice.
U suvom periodu supstrat sa montmorilonskom glinom smanjuje zapreminu i puca, pri emu se
obrazuju klinaste vertikalne pukotine do dubine od 1 m i vie. Vertikalne pukotine su meusobno
spojene tako da u poprenom preseku izgrauju poligonalnu mreu. Uz vertikalne nastaju i uske
horizontalne pukotine, pa se na taj naini zluuju prizmatini strukturni agregati, tipini za
smonicu.

2.3. Geneza smonice

Kroz vertikalne pukotine, ija je irina vea od 1 cm, propada isitnjena zemlja s povrine do dna.
Isitnjena zemlja u pukotine ulazi pod uticajem vetra ili je transportovana vodom koja u kinoj
sezoni nalazi put brzog poniranja upravo kroz te pukotine. Voda vri mikroeroziju gornjih ivica
poligona zaobljavajui njihovu povrinu. Kako je povrina humozna na taj nain se horizont
klinasto produbljuje. U vlanom periodu glina bubri i pukotine se zatvaraju, ali poto u dno
pukotina postoji dodatni materijal, on pri bubrenju vri pojaani boni pritisak na agregate. Pod
uticajem ovog pritiska agregati se iskose, pri emu se agregati meusobno taru, tako da se na
njihovoj povrini obrazuju klizne ravni. Taj proces se naziva argilo-pedoturbacija. Propadanje
povrinske zemlje u pukotine i procesi pedoturbacije doprinose obrazovanju dubokog humusnog
horizonta (50-100 cm) i njegovoj homogenizaciji.

Jedna od specifinosti vodnog reima smonica je da

se u kinoj sezoni najpre navlae donji slojevi,
zahvaljujui broj infiltraciji vode kroz pukotine.
Zbog pojaanog vlaenja i bubrenja, u donjim
slojevima se izdiu poligoni, i svojim zaobljenim
3

gornjim povrinama i depresijama izmeu poligona formiraju specifian mikroreljef. U smonici

eluvijalno-iluvijalni procesi su svedeni na minimum, jer usled bubrenja dolazi do zatvaranja
makropora, a kroz njih ,gde se vrsto dri voda, nije mogue njeno gravitaciono kretanje. Zato
kod smonica nije mogua separatna migracija gline, ve samo ispiranje karbonata. Poto se i te
promene mogu ponititi pedoturbacijom, smonica teko evoluira u drugi tip zemljita.
2.4. Osobine smonice
Kod smonice su morfoloka i fizika a delom i hemijska svojstva veoma ujednaena. Smonice su
duboka zemljita. Humusni horizont moe biti debeo i po nekoliko metara. On ima poliedrinu i
prizmatinu strukturu i tamno sivu do crnu boju.
Usled visokog sadraja gline koja bubri i koja smonicu u vlanom stanju ini lepljivom i
plastinom, takodje je, u suvom stanju ini ispucalom kompaktnom masom. Reakcija smonice
kree se oko neutralne (pH 6,5 8,0). Sadraj humusa je najee 3-5%, a pod vegetacijom i 78%. Azota u smonici ima vie od 0,2 %

2.5. Tipovi smonice

Smonicu (Vertisol) moemo podeliti na osnovu uea karbonata u profilu smonica i deli se na
karbonatni I beskarbonantni podtip. Za klasifikaciju smonica je vana i debljina humusnog
horizonta pa se na osnovu toga izdvajaju forme.

Dugi vlani periodi su nepovoljni za smonicu, zbog stvaranja anaerobnih uslova i mogunosti
pojaane erozije, poto je jako vlanom stanju infiltraciona sposobnost svedena na nulu.
Ravnomerno i umereno vlaenje prua najbolje uslove za iskoriavanje velikog proizvodnog
potencijala ovog tipa zemljita. Smonice se kod nas koriste za proizvodnju raznovrsnih
poljoprivrednih biljaka. Na smonici najbolje uspevaju suncokret, eerna repa i zrnaste kulture,
naroito uz ubrenje i kontrolisano navodnjavanje. Pored ratarskih kultura na smonici se uspeno
gaje i vinogradi, kao i mnoge vone vrste.