PODZEMNE VODE I IZVORI

Kako su gradovi u naoj prolosti rasli, sve je vie ljudi ivelo

jedni uz druge. Individualni domai bunari su postajali nepraktini
zbog sve vee mogunosti zagaenja, te su tokom vremena u
urbanim podrujima zamenjivani vodovodom. U svakom gradu ili
veem naselju voda je postala kritian faktor.
Svaka urbana sredina mora zato voditi rauna:
- da li postoji dovoljno vode na tom podruju;
- ako je ima da li zadovoljava zahteve za upotrebu;
- da li se voda u tom trenutku racionalno koristi i
- da li je mogua eksploatacija vode za potrebe vodovoda datog
podruja.
Voda, kao to je reeno, pokriva najvei deo Zemljine povrine.
Od ukupne vode prisutne u prirodi:
- 97,2% ine okeani;
- 2,15% su gleerske kalote;
- 0,02% jezera i reke;
- 0,6 % predstavlja podzemna voda i
- ostatak ini voda u atmosferi.
Od ukupne vode na kopnu:
- 75% su gleerske kalote
- 22% ine podzemne vode
- 3% ine reke i jezera
Postoji tri tipa vode:
- atmosferska (meteorska);

- povrinska (hidrosfera u oba agregatna stanja), i

- podzemna u litosferi u sva tri agregatna stanja

Sl. 78. Migracija vode u prirodi

(hidroloki ciklus), prema Todd-u

Na sl. 78 prikazan je veliki hidroloki ciklus prisutan u prirodi.

Opte kruenje vode u prirodi se izraava formulom:
P=E+T+S+V
gde je:
P - ukupna koliina padavina,
E - isparavanje,
T - transpiracija
S - povrinski tokovi
V - podzemne vode.
Za planiranje gradnje i urbanizaciju poseban znaaj imaju
podzemne vode i izvori.

poreklo podzemnih voda

Podzemne vode mogu biti descedentne, ascedentne i konatne.
Descedentne nastaju poniranjem atmosferske (kia, sneg,
uopte padavine) i hidrosferske vode (reka, jezera, morske vode).
Podreenije ove vode nastaju i kondenzovanjem vodene pare u zoni
biosfere. Ovaj tip podzemne vode je jako znaajan u vreme sunih
perioda jer prihranjuje biosferu.

Ascedentne - juvenilne vode potiu od lakoisparljivih

komponenata magmi utisnutih u gornja podruja Litosfere. Voda je
meu lakoisparljivim komponentama najznaajnija i najzastupljenija.
Konatne (zahvaene vode) uklopljene su u vreme stvaranja
stena, kao to je, na primer, voda koja prati leita nafte.
Podzemna voda u gornjim delovima Zemljine kore je skoro
redovno prisutna u ovom ili onom obliku ali njena korisnost zavisi od:
- dubine na kojoj se nalazi
- vrste stena u kojima se nalazi
- vrste i koliine rastvorenih soli u njoj.
Srednja granica prostiranja podzemnih voda je do 2 km,
maksimalna dubina je oko 12 km a posle ove dubine, usled
geotermskog stupnja, voda prelazi svoju kritinu taku od 364 oC
Kumulacija podzemnih voda i njeno ponaanje zavisi od
stenske poroznosti, koja moe biti dvojaka:
- primarna ili porna poroznost, koja je posledica postojanja
meuzrnskih
upljna i
- sekundarna, koja je posledica ispucalosti ili kavernoznosti.
Vidovi podzemnih voda
Agregatno stanje podzemnih voda u Zemljinoj kori moe biti:
Gasovito

Teno
Fiz. vezane

Fiz. slobodne

Higroskopne
Opnene

Kapilarne
Lutajue
Izdanske

vrsto

Gasovito stanje - vodena para se zajedno sa vazduhom nalazi

u slobodnim porama; koliina vode u ovom obliku je vrlo mala.
vrsto stanje - voda se javlja u vidu sitnih kristalia ili soiva
leda kada moe da ima funkciju cementa sve dok se ne otopi. U
naim prostorima na visinama iznad 1000 metara, zimi ide do dubine
od 0,5 m a oko polova i do 600 metara.
Teno stanje
FIZIKI VEZANE VODE
Higroskopne se vode javljaju u vidu sitnih kapljica po zidovima
pora; ne podleu gravitaciji, mrznu se na -78 oC a isparavaju na 110
o
C.
Opnene vode se javljaju kao tanak (do 0,0002 mm) film oko
mineralnih zrna, takoe ne podleu gravitaciji a isparavaju i mrznu se
kao higroskopna voda.
FIZIKI SLOBODNE VODE
Kapilarne vode ispunjavaju kapilarne pore i mogu se kretati
navie usled povrinskog napona. Nalaze se kao zona iznad
akumuliranih podzemnih voda ija irina zavisi od veliine kapilara i
od njihove otvorenosti ili zatvorenosti. Potpomau vegetaciju ali se ne
mogu odstraniti niti koristiti za vodosnabdevanje.
Najvei deo podzemne vode do dubine od par stotina metara
ne miruje. Njeno kretanje nije turbulentno kao kod reka gde se meri i
u kilometrima na sat, ono je zapravo tako sporo da se brzina katkad
moe meriti i u cm/godinu. To zavisi od permeabilnosti stena. Pojava
turbulentnih kretanja mogua je jedino u karstnim podrujima.
Lutajue ili freatske vode su slobodne podzemne vode koje
se kreu pod uticajem gravitacije. Kretanje je laminarno kada su pore
i pukotine male i turbulentno kada su podzemni kanali vei.

Izdanske vode, uglavnom predstavljaju ustaljene akumulacije

podzemnih voda obino u superkapilarima. Mogu se eksploatisati te
vae za najznaajniji vid podzemnih voda.

fizike i hemijske osobine

podzemnih voda
Ove osobine mogu biti vrlo razliite i zavise od vrste stena kroz
koje prolaze ili u kojima su akumulirane podzemne vode.
FIZIKE OSOBINE
Ukus zavisi od koliine i vrste rastvorenih soli, pri emu vode
mogu biti osveavajue, kisele, slane, gorke, bljutave.
Miris potie od lakoisparljivih jedinjenja a intenzitet mirisa zavisi
od njihove koliine. Mogu mirisati na trule, treset, sumporvodonik i
dr.
Boja je razliita i zavisi od primesa organskog ili neorganskog
porekla. iste vode su bezbojne a neiste mogu biti ukaste,
crvenkaste ili sive.
Prozranost zavisi
od prisustva razmuenih koloidnih
materija. iste vode su bistre, a mogu biti slabo zamuene, mutne i
neprovidne.
Temperatura u prvom redu zavisi od zagrejanosti stenskih
masa kroz koje voda prolazi i varira od 0-120 oC. Dnevna kolebanja
atmosferskih temperatura utiu na podzemnu vodu do dubine od 2
metra. Sve vode temperatura ispod 20 oC smatraju se hladnim.
Termalne ili tople vode, iji povean stepen zagrejanosti moe
biti uticaj magmatske aktivnosti, geotermskog stupnja ili radioaktivnog
raspadanja, dele se na hipoterme do 36 oC, homeoterme sa
temperaturom 36 oC i hiperterme sa temperaturom iznad 36 oC.

HEMIJSKE OSOBINE
U podzemnim vodama je prisutan obino veliki broj hemijskih
primesa, naroito rastvora hlorida, sulfata i karbonata, ali i nitrojedinjenja.
Hemijska aktivnost podzemnih voda meri se koncentracijom
vodonikovih jona u njima (pH) te razlikujemo kisele (sa pH manje od
7), neutralne (sa pH=7) i alkalne (sa pH veim od 7).
Tvrdina zavisi od koliine rastvorenih soli - meke i umereno
tvrde vode mogu se koristiti za pie dok tvrde vode stvaraju tekoe
pri korienju.
Agresivnost podzemnih voda na beton, gvoe i druge
graevinske materijale odreuje se prema koliini rastvorenih sulfata i
ugljendioksida.
Mineralne vode su one podzemne vode koje sadre vie od
lg/l rastvorenih mineralnih materija ili gasova. Mogu biti
termomineralne ili lekovite. Prema rastvorenim materijama i
lekovitosti nazivaju se gorke, sumporovite, kisele, termalne i dr.
(Koviljaa, Soko Banja, Vrnjaka Banja, Vranjska Banja i dr.).
hidrogeoloke funkcije stenskih masa
Sa hidrogeolokog gledita najvaniji pokazatelji su poroznost i
vodopropustljivost stenskih masa.
Generalno posmatrano, ljunkovite i peskovite stene su
najpovoljnija sredina za akumulaciju podzemnih voda. Gline,
magmatske i metamorfne stene su u principu nepovoljne sredine sem
ako u njima ne postoje pukotine luenja ili tektonske pukotine. Za
karbonatne sredine vae posebni kriterijumi.
Stenske mase delimo
hidrogeoloke izolatore.

na

hidrogeoloke

kolektore

Hidrogeoloki kolektori se odlikuju superkapilarnou i sastoje

se od dve zone:
- Hidrogeolokog provodnika (1)
- Hidrogeolokog rezervoara (2) (sl. 79).
Sl. 79. ema hidrogeolokog kolektora
Visoki kolektori se nalaze iznad povrinskih depresija i iz njih
voda odlazi u depresije i niske kolektore u koje se voda iz depresija
sliva.
Hidrogeoloki izolatori su stenske mase bez pora ili sa
subkapilarnim porama (mada su apsolutni izolatori veoma retki).
Prema svom poloaju prema kolektoru mogu biti podinski i povlatni.
Podinski izolator je obavezno prisutan (sl. 80).
Hidrogeoloki kompleksi predstavljaju vie kolektora i vie
izolatora koji se smenjuju.
Sl. 80. Presek terena sa razliitim hidrogeolokim
funkcijama stenskih masa
1 - hidrogeoloki izolator
2 - hidrogeoloki kolektor - rezervoarska zona
3 - hidrogeoloki kolektor - sprovodnika zona
4 - prelivni izvor
Nivo podzemnih kolektora (nivo izdani) oscilira u zavisnosti od
koliine atmosferskih taloga. Ne retko u sunim periodima nivo vode
u bunarima (pa i rekama) znatno opada, ali se situacija normalizuje
posle prvih obilnijih padavina. U naim podrujima to dosta zavisi i od
koliine snega tokom zime. Obino se vodi evidencija o
maksimalnom i minimalnom nivou izdani za neko podruje ili lokalitet.
Izdani su sve znaajnije akumulacije slobodnih podzemnih
voda. Gornja povrina je nivo izdani i obino unekoliko prati
konfiguraciju terena.

Slobodne izdani imaju samo podinski HG izolator, te im se

nivo moe podizati.
Ukljetene izdani su arteske izdani i imaju oba HG izolatora.
Najvea dubina arteskih izdani je 50-300 metara, ali su poznate i na
dubinama i do 2000 metara (sl. 81).
Slobodna povrina ili hidroloka granica izdani se prikazuje na
hidrolokim kartama. Linije koje spajaju take istih apsolutnih visina
slobodne povrine izdani nazivaju se hidroizohipse. Oblik povrine
izdani ispod povrine terena prikazuje se hidroizobatama koje
predstavljaju take iste udaljenosti povrine izdani od povrine
terena.
Slobodna povrina izdani je horizontalna kod podzemnih voda
koje miruju dok je kod ostalih blago nagnuta.

Sl. 81. Presek terena sa arteskom izdani

1 - podinski hidrogeoloki izolator;
2 - hidrogeoloki kolektor sa arteskom izdani;
3 - povlatni hidrogeoloki izolator.
Arteske izdani (sl. 82) imaju HG kolektor izmeu povlatnog i
podinskog HG izolatora. Ceo sistem je pritom najee iskoen tako
da kolektor svojim hipsometrijski najviim delom negde izbija na
povrinu radi prihranjivanja vodom. Za obrazovanje arteskog izvora
pak potrebno je da postoji na terenu neka depresija hipsometrijski
nia od od slobodne povrine izdani.
Hidrauliki pritisak koji vodenu masu arteskih delova izdani
potiskuje ka povrini zove se arteski pritisak.
Pojave arteskih i subarteskih voda konstatovane su u
tercijarnim i kvartarnim sedimentima u Panonskoj niziji, na njenom
obodu, u Timokom basenu, na obodima starih jezerskih kotlina
(Moravski basen) i dr.

Izvori
Mesta gde podzemna voda izbija na povrinu nazivaju se izvori.
Izvori krupnijih razmera nazivaju se vrela. Prema mehanizmu
razlikujemo gravitacione, arteske i hidropneumatske izvore.
Gravitacioni ili silazni izvori se karakteriu time to se voda
od akumulacije prema izvoritu kree silazno, po zakonima gravitacije
(sl. 82). Ovi izvori su uglavnom iz pliih delova tla, i veliki uticaj na
koliinu vode u njima ima koliina atmosferskih taloga. Oni mogu biti
ocedni i prelivni, u zavisnosti da li se izvorite nalazi ispod ili iznad.
Sl. 82. Gravitacioni izvor
Arteski ili uzlazni izvori(sl. 83) predstavljaju mlazeve vode
koja izbija iz arteskih delova izdani potisnuta hidrostatikim pritiskom.
Po pravilu su manje izdani od gravitacionih.

Sl. 83. Arteski izvori

Hidropneumatski izvori su oni kod kojih se voda penje pod
pritiskom komprimiranih zemnih gasova. Kao poseban vid
hidropneumatskih izvora smatraju se gejziri, koji u odreenim
vremenskim razmacima izbacuju mlazeve vrue vode. Javljaju se u
podrujima sa veoma mladim vulkanskim stenama i smatra se da
nastaju na taj nain to se ponirua voda zagreva u blizini
neohlaene magmatske mase i, potom, pod unutranjim pritiskom,
izbija na povrinu. Gejziri su poznati na podruju Jeloustonskog
parka (Yellowstone) u SAD i na Islandu, a vetaki gejziri funkcioniu
kod nas u Sijarinskoj banji.

Karstni izvori su veoma specifini. Postoje estavele kroz koje

voda na povrinu izbija samo za visokih vodostaja. Javljaju se na
obodima krakih polja (sl. 84).
Sl. 84. ematski prikaz rada estavele
Vrulje su podvodni slatkovodni ili poluslani izvori.
Termalni izvori su oni ija temperatura vode premaa 20oC.
Izdanost izvora je razliita. Razlikujemo vrlo postojane, koji
daju stalno istu koliinu vode, zatim postojane, kada je odnos izmeu
minimalne i maksimalne izdanosti najvie 1:2, izvore promenljive
izdanosti kod kojih pomenuti odnos varira od 1:2 do 1:10 i izvore
veoma promenljive izdanosti gde su variranja vea od 1:10.

INENJERSKOGEOLOKI USLOVI
IZGRADNJE NASELJA
Za izgradnju novih i proirenje postojeih naselja, kao i za
izgradnju, sa njima vezanih, komunikacijskih objekata, potrebna je uz
ostalo i veoma detaljna geoloka dokumentacija koja bi trebalo da
sadri podatke o:
- geolokom sastavu terena,
- morfolokim karakteristikama;

- hidrogeolokim karakteristikama (podzemne vode, izvori);

- inenjerskogeolokim karakteristikama tla;
- mineralnim sirovinama na datom podruju.
Na osnovu ovih podataka donose se zakljuci o pogodnosti
terena za izgradnju naselja kao jedan od elemenata GUP-a i DUP-a.
Svaki od pomenutih pokazatelja klasificira terene
grupe sa etiri stepena pogodnosti za izgradnju.

na

etiri

1. Optimalno povoljni tereni su tereni bez ikakvog ogranienja za

gradnju.
2. Povoljni tereni su tereni sa manjim ogranienjima koja se mogu
otkloniti bez veih tekoa.
3. Uslovno povoljni tereni koji predstavljaju terene sa veim
ogranienjima koja se mogu ekonomino otkloniti.
4. Nepovoljni tereni su tereni sa velikim ogranienjima koja
zahtevaju skupe tehnike intervencije, tj. velike investicije za
njihovo otklanjanje.

Uticaj geoloke grae

1. Optimalno povoljni tereni su izgraeni od vrstih stenskih masa,
granulisanog i negranulisanog ljunka i peska.
2. Povoljni tereni su izgraeni od manje vrstih stenskih masa,
neistih glinovitih stena (ljunkovita i peskovita glina) ili lesa.
3. Uslovno povoljni tereni su oni izgraeni od sipkih nevezanih
sedimenata, aktivnih glina (bubrenje) bogatih organskim
primesama

4. Nepovoljni tereni su izgraeni od lako rastvorljivih stena,

tresetita, movare, deponije otpada.
Kada su tereni izgraeni od litolokih kompleksa u kojima se
smenjuju lanovi razliitih karakteristika kao merodavan kriterijum se
uzima nepovoljnija vrsta stenskih masa.
Nepovoljni uslovi
Razvijeni reljef: strme padine,
obale sklone ruenju, jaruge
Razliiti slojevi s velikim nagibima
povrina na kontaktima
Postojanje tankog povrinskog sloja
koji pokriva vrste stene

Povoljni uslovi
Horizontalni tereni

Razliiti slojevi
u horizontalnom poloaju
Naslage rastresitih nanosa
debljine preko stotinu i
hiljadu metara
Raspadnute stene i stene znatno Podruja dobro sloenih
poremeene
fiziko-geolokim sedimenata
procesima. Spoljni delovi konusa
nanosa
Delovi na kojima se u tlu nalaze Delovi
bez
zaostalih
zaostala naprezanja od potresa pod naprezanja
delovanjem
gravitacijskih
sila:
klizita, odroni, osuline, zaruavanje
svodova krakih upljina i dr.
Zone u blizini strmih povrinskih Delovi udaljeni od zona i
tektonskih kontakata: smicanja, linija
tektonskih
rasedi, navlaenje i sl.
poremeaja

Uticaj morfolokih karakteristika

Od ovih kriterijuma najznaajniji su nagibi padina, visina i oblik
reljefa; od njih zavisi obim zemljanih radova koji je potrebno izvoditi.

nagib

obim

zemljanih

radova
1. Optimalno povoljni
1-5%
2. Povoljan teren
manji od 1% i 5-10%
3. Uslovno povoljan
10-20%
4. Nepovoljan
vei od 20%
veliki

mali
povean
znatan

Hidrogeoloka svojstva
Za urbanizaciju nekog podruja od hidrogeolokih osobina su
najznaajnije su:
- vodopropustljivost
- nivo izdani i njegova oscilacija
- oceditost
- mogunost vodosnabdevanja

vodopropustljivost

dubina

izdani
(cm/min)
1. Optimalno povoljni
2. Povoljni tereni
3. Uslovno povoljni
4. Nepovoljni tereni

vea od 0,25
0,05-0.25
0.025-0.05
manja od 0.025

(m)
vea od 12
3-12
1-3
manja od 1

Bez obzira na dubinu izdani povoljni su svi tereni gde je

maksimalni nivo izdani na dubini veoj od 2 m ispod najnie kote
fundiranja. U protivnom se pojavljuje pokazatelj agresivnosti izdani o

emu je ve bilo rei (agresivnost na beton, gvoe i kamen osnovne materijale fundamenta).
Oceditost zavisi od nagiba terena, pri emu je na terenima I i II
stepena pogodnosti laka i pod uticajem gravitacije, a na terenima III i
IV stepena velika i zahteva dopunsko ograniavanje oceditosti zbog
denudacije i erozije.
Geodinamika stabilnost
Podaci o geodinamikoj stabilnosti podruja obuhvataju:
1. Pojave sipara, odrona i klizita
2. Pojave plavljenja
3. Seizminost terena (koja se daje u stepenima
Merkalijeve skale)
1
Sipari,

2
plavljenja

Seizminost
odroni,
klizita

terena

1. Optimalno povoljni

bez pojava

2. Povoljni tereni

retke i
male pojave

vrlo retke

5-6

retke vee,
brojne male

retke

6-9

este velike

este

jae

3. Uslovno povoljni
4. Nepovoljni
od 9

bez pojava manje od 5

Izgradnja naselja obuhvata etiri glavne grupe objekata

- Stambene reone (40-60% naselja), pri emu gradnja solitera

zahteva terene I i II stepena pogodnosti, a individualna gradnja se
moe vriti i na terenima III stepena pogodnosti.
- Industrijski reoni (10%) zahtevaju terene I, II i III
stepena pogodnosti.
- Saobraajnice (20%) zahtevaju terene I i II stepena
eventualno i III stepena pogodnosti
- Sportski tereni, parkovi i objekti sline namene mogu se
graditi na terenima svih pogodnosti, ali se obino planiranju na
terenima III i IV stepena pogodnosti.