Logasol Solarni Sistem - Uputstvo Za Projektante (@SR) PDF

Podloge za projektovanje
Podloge za projektovanje
Izdanje: 04/2006
A6.01.1
Solarna tehnika Logasol

za pripremu potrone tople vode i za
podrku sistemu za grejanje prostorija
Toplota je na element
Sadraj
Sadraj
1
Osnove ...............................................................................................................................................
1.1
1.2
Raspoloiva energija Sunca, po ceni ravnoj nuli .................................................................................

Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima, u poreenju sa potrebom za energijom ..
2
3
Tehniki opis komponenti sistema ..................................................................................................
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
Solarni kolektori Logasol .... ................................................................................................................

Akumulatori Logalux za solarna postrojenja ........................................................................................
Regulacija solarnih postrojenja ............................................................................................................
Kompletna stanica Logasol KS... ......................................................................................................
Ostale komponente sistema ................................................................................................................
4
9
21
32
35
Instrukcije u vezi solarnih postrojenja ............................................................................................
42
3.1
3.2
Opte instrukcije ......................................................... ........................................................................

Propisi i preporuke za projektovanje postrojenja sa solarnim kolektorima ..........................................
42
44
Primeri sistema ........... ......................................................................................................................
45
4.1
4.6
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode sa

konvencionalnim generatorima toplote na naftu/gas ...........................................................................
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje prostorija, sa
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode sa
kotlom na vrsto gorivo ........................................................................................................................
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje prostorija, sa
kotlom na vrsto gorivo ........................................................................................................................
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode i za grejanje vode u bazenu, sa
Detaljna hidraulina ema za zidne kotlove ........................................................................................
Projektovanje .....................................................................................................................................
63
5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
Osnovne preporuke za projektovanje ..................................................................................................

Izbor veliine kolektora i solarnog akumulatora ...................................................................................
Prostor potreban za smetaj solarnih kolektora ..................................................................................
Projektovanje hidrauline eme ...........................................................................................................
Izbor membranskog ekspanzionog suda .............................................................................................
63
64
74
78
88
Preporuke u vezi montae ................................................................................................................
94
6.1
6.2
6.3
6.4
Cevovodi, toplotna izolacija i produni kabl za temperaturni senzor solarnih kolektora ....................
94
Odzraivanje ........................................................................................................................................ 95
Instrukcije u vezi razliitih sistema za instalisanje solarnih kolektora .................................................. 97
Orijentacione vrednosti vremena potrebnih za montau kolektora ...................................................... 115
Prilog .................................................................................................................................................. 116
4.2
4.3
4.4
4.5
45
49
54
57
60
62
Upitnik u vezi solarnih sistema za kue za jednu ili dve porodice (primerak za kopiranje) ............... 116
Registar pojmova ................................................................................................................................. 118
Pregled korienih skraenica ............................................................................................................. 121
Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

za podrku sistemu za grejanje - podloge za projektovanje - 04/2006
1 Osnove
Osnove
1.1
Raspoloiva energija Sunca, po ceni ravnoj nuli
Danas postoji mogunost, da se u skoro svim oblastima Srbije efikasno iskoristi energetski potencijal
Sunca. Godinji priliv energije Sunca iznosi izmeu
1100 i 2500 kWh/m2. Sa kojim prilivom energije Sunca
se moe raunati u pojedinim oblastima, moe se
videti sa karte sa prilivom energije zraenja Sunca u
Srbiji (slika 2/1).
Solarno postrojenje koristi energiju Sunca za pripremu
potrone tople vode i, po izboru, za podrku sistemu
za grejanje prostorija. Solarna postrojenja za pripremu
potrone tople vode omoguuju utedu energije, a
takoe su povoljna i sa ekolokog aspekta. Kombinovana solarna postrojenja, za pripremu potrone tople
vode i za podrku sistemu za grejanje, danas sve vie
nalaze primenu. esto nedostaju samo dovoljno detaljne informacije o tome, kako zauujue visok udeo
potrebne energije za grejanje ve danas mogu da
obezbede tehniki zrela solarna postrojenja.
Uz primenu postrojenja sa solarnim kolektorima, velika koliina energije Sunca moe da se iskoristi za
dobijanje toplotne energije. Time se tede dragocena
goriva, a smanjenje emisije zagaivaa u osetnoj meri

rastereuje nau ivotnu sredinu.
Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao
energija koja doe do povrine Zemlje tokom dana,
naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija zavisi
i od stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali je
poeljno poznavati i potencijalnu energiju zraenja. To
je maksimalna energija koja doe do povrine kroz
suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi i od geografske
irine i nadmorske visine. Ona postaje sve manja sa
smanjenjem nadmorske visine i poveanjem
geografske irine. Na geografskoj irini od 43 stepena
pot. energija iznosi oko 2500kWh/m2 godinje, a na
geografskoj irini od 46 stepena oko 2400kWh/m2
godinje.
Stvarna energija zraenja koja doe do povrine
znatno je manja od potencijalne zbog pojave oblaka,
vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je ona u
proseku oko 3.5kWh/m2 na dan, a u primoriju Crne
Gore oko 4kWh/m2 dnevno.
slika 2/1 Karta sa prilivom energije zraenja Sunca u Srbiji

Osnove 1
1.2
Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima,

u poreenju sa potrebnom energijom
Postrojenja sa solarnim kolektorima za pripremu

potrone tople vode
Zagrevanje potrone tople vode je najei vid primene postrojenja sa solarnim kolektorima. Potrebna
energija za zagrevanje potrone tople vode, koja je
konstantna tokom cele godine, veoma dobro se poklapa sa prilivom energije iz solarnog postrojenja. U toku leta se energija, potrebna za zagrevanje potrone
tople vode, moe skoro u potpunosti pokriti energijom
koja se dobija od solarnog postrojenja (slika 3/1).
Uprkos tome, konvencionalni sistem za grejanje mora
biti u stanju da pokrije potrebnu pripremu potrone
tople vode, nezavisno od solarnog postrojenja. Moe
se desiti, da se pojave dui periodi sa loim vremenom, u toku kojih se takoe mora obezbediti potrebni komfor u pogledu raspoloivosti potrone tople
vode.
Postrojenja sa solarnim kolektorima za pripremu
potrone tople vode i za podrku sistemu za
grejanje
Odgovoran odnos prema ivotnoj sredini nalae da se
postrojenja sa solarnim kolektorima ne koriste samo
za pripremu potrone tople vode, ve i za podrku
sistemu za grejanje. Istina, solarno postrojenje moe
da odaje toplotu samo onda, kada je temperatura
povratne vode sistema za grejanje nia od temperature solarnih kolektora. Stoga su idealni sistemi za
grejanje oni, koji imaju grejna tela sa velikom povrinom, tako da rade sa niskim temperaturama u sistemu, ili sistemi sa podnim grejanjem.
Kod odgovarajue projektovanih sistema, solarno
postrojenje pokriva do 30 % ukupnih godinjih potreba
za toplotnom energijom za grejanje potrone tople
vode i prostorija. U kombinaciji sa ulokom kamina u
vidu izmenjivaa toplote, ili sa kotlon na vrsto gorivo,
jo vie moe da se smanji potreba za fosilnim gorivima u toku grejne sezone, jer se mogu koristiti obnovljiva goriva, kao to je npr drvo. Ostalu potrebnu
toplotu
obezbeuje
kondenzacijski
kotao
ili
niskotemperaturni kotao.
3/1
Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima u

poreenju sa godinjom potrebnom energijom za pripremu
potrone tople vode
3/2
Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima u

poreenju sa godinjom potrebnom energijom za pripremu
potrone tople vode i za grejanje prostorija
Oznake sa slika 3/1 i 3/2:

Potrebna energija (zahtevana energija)
Raspoloiva energija solarnog postrojenja
Meseci
Toplotna energija
Viak solarne energije
(moe se koristiti npr za zagrevanje bazena za kupanje)
Iskoriena solarna energija
(solarno pokrivanje potreba za energijom)
Nepokrivena potreba za energijom
(dodatno grejanje pomou kotla)

2 Tehniki opis komponenti sistema
Tehniki opis komponenti sistema
2.1
Solarni kolektori Logasol
2.1.1 Ravni kolektor Logasol SKN3.0

Izabrane osobine i specifinosti
Povoljan odnos cena/snaga
Trajno visoka apsorpcija energije, na bazi robusnog
i visoko-selektivnog crnog hromnog sloja
Prikljuci ispitani od strane TV-a
Brzo povezivanje kolektora bez upotrebe alata
Lako rukovanje kolektorima, usled male mase od
samo 42 kg
U punoj meri su zadovoljeni zahtevi Saveznih nemakih propisa
Dugorona stabilnost fluida kojim je punjeno solarno
postrojenje, usled izvedbe apsorbera u vidu harfe,
sa vrlo dobrim ponaanjem u toku stagnacije
Izrada od materijala koji se moe reciklirati, uz mali
utroak energije pri proizvodnji
Solarna oznaka keymark
Konstrukcija i nain funkcionisanja komponenti

(slika 4/1)
Kuite solarnog kolektora Logasol SKN3.0 sastoji se
od lakog rama, izraenog od profila od visoko vrstog
fiberglasa. Kao zadnji zid koristi se elini lim debljine
0,6 mm, sa zatitnom prevlakom od aluminijuma/cinka. Kolektor je pokriven jednodelnim staklenim panelom, debljine 3,2 mm, izraenim od sigurnosnog stakla. Strukturirano liveno staklo je obraeno tako, da ne
reflektuje, i da ima visoku propustljivost za svetlost
(provoenje svetlosti od 92 %), a ekstremno dobro
podnosi optereenje.
Sloj mineralne vune, debljine 55 mm, obezbeuje veoma dobru toplotnu izolaciju i visok stepen korisnosti
kolektora. Ova mineralna vuna je otporna na povienu
temperaturu i ne isputa gasove pri zagrevanju.
Apsorber se sastoji od pojedinanih traka, koje imaju
visoko-selektivni crni hromni sloj. Radi postizanja veoma dobrog prelaza toplote, apsorber je ultrazvuno
zavaren za cevnu reetku (harfu).
Radi omoguavanja jednostavnog i brzog hidraulinog
prikljuenja, kolektor SKN3.0 ima etiri prikljuka za
creva. Creva u sastavu solarnog postrojenja mogu da
se montiraju bez upotrebe alata, uz primenu elastinih
elni. Ona su, isto kao i kolektor, projektovana za temperature do +170 oC i za pritiske do 6 bar.
R
V
M
1
2
3
4
5
6
7
8
Povratni prikljuak
Izlazni prikljuak
Uronjena aura za senzor
Stakleni panel
Trakasti apsorber
Cevna harfa (reetka)
Toplotna izolacija
Zadnji zid kuita
Ram od fiberglas-profila
Liveni plastini uglovi rama
Pokrivka sabirne cevi
Dimenzije i tehniki podaci dati su na

slici 5/1 i u tabeli 5/2.
4/1
Konstrukcija ravnog kolektora Logasol SKN3.0-s

Tehniki opis komponenti sistema 2
Dimenzije i tehniki podaci ravnih kolektora Logasol SKN3.0
R Povratni prikljuak
V Izlazni prikljuak
M Merno mesto za temperaturu (uronjena
aura za senzor)
5/1
Dimenzije ravnih kolektora Logasol SKN3.0-s (vertikalni) i SKN3.0-w (horizontalni)
Ravni kolektor Logasol

Nain postavljanja
Povrina oiviena gabaritima (bruto povrina)
Prozirna povrina (povrina za prolaz svetlosti)
Povrina apsorbera (neto povrina)
Zapremina apsorbera
Selektivnost
Masa
Stepen korisnosti
Efektivni koeficijent prolaza toplote
Toplotni kapacitet
Faktor korekcije zbog ugla ozraenosti
m
2
m
2
m
l
Stepen apsorpcije
Stepen emisije
o
k1
k2
C
dir
o
IAM (50 C)
dfu
IAM
V
kg
%
2
W/(m K)
2
2
W/(m K )
2
kJ/(m K)
Nazivni protok
l/h
o
Stagnaciona temperatura
C
Maksimalni radni nadpritisak (ispitni pritisak)
bar
Energija prikupljena pomou kolektora
2)
2
(Dokaz o najmanjoj koliini prikupljene toplote od 525 kWh/(m god.) za BAFA)
5/2
SKN3.0-s
SKN3.0-w
vertikalno
2,37
2,25
2,23
0,86
horizontalno
2,37
2,25
2,23
1,25
0,92 0,94
0,12 0,16
42
1)
1)
1)
1)
1)
1)
50
1)
6
> 525
Tehniki podaci ravnih kolektora Logasol SKN3.0

1) Prilikom tampanja podaci jo uvek nisu stajali na raspolaganju.
2) Dokaz o najmanjoj koliini prikupljene toplote za BAFA (Bundesamt fr Wirtschaft und Ausfuhrkontrolle, Eschborn) prema
DIN EN 12975, uz fiksni udeo pokrivenosti energetskih potreba od 40%, uz dnevnu potronju (tople vode) od 200 l
i uz mesto postavljanja Wrzburg.

2.1.2 Ravni kolektor velikog uinka Logasol SKS4.0

Ravni kolektor velikog uinka
Hermetiki zatvoren, sa plemenitim gasom koji ispunjava prostor izmeu stakla i apsorbera
Ne dolazi do kondenzacije na unutranjoj strani
stakla
Brzo reagovanje
Apsorpcioni sloj je trajno zatien od praine, vlage i
tetnih materija iz vazduha
Optimizirano zaptivanje u odnosu na pokrivni stakleni panel
Efikasni apsorber sa kontinualnom povrinom, sa
vakuumski nanetim apsorpcionim slojem i sa duplim
cevnim meandrima
Jednostrano prikljuenje grupe kolektora, sve do
broja od 5 kolektora
Veoma dobro ponaanje pri stagnaciji
Brzo prikljuenje kolektora, bez upotrebe alata
Konstrukcija i nain funkcionisanja komponenti

(slika 6/1)
Kuite solarnog kolektora Logasol SKS4.0 sastoji se
od lakog rama, izraenog od profila od visoko vrstog
fiberglasa. Kao zadnji zid koristi se elini lim debljine
0,6 mm, sa zatitnom prevlakom od aluminijuma/cinka. Kolektor je pokriven jednodelnim staklenim panelom, debljine 3,2 mm, izraenim od sigurnosnog stakla. Lako strukturirano liveno staklo, sa malim sadrajem gvoa, ima visoku propustljivost za svetlost
(provoenje svetlosti od 92 %), a ekstremno dobro
podnosi optereenje.
Sloj mineralne vune, debljine 55 mm, obezbeuje veoma dobru toplotnu izolaciju i visok stepen korisnosti
kolektora. Ova mineralna vuna je otporna na povienu
temperaturu i ne isputa gasove pri zagrevanju.
Efikasni povrinski apsorber od bakra ima na sebi visoko-selektivni, vakuumski naneti sloj. Radi postizanja
veoma dobrog prelaza toplote, cevni meandri, postavljeni na lenoj strani apsorbera, ultrazvuno su zavareni sa njim.
R
V
M
1
2
3
4
5
6
7
8
Povratni prikljuak
Izlazni prikljuak
Stakleni panel
Povrinski apsorber
Dupli cevni meandri
Toplotna izolacija
Zadnji zid kuita
Ram od profila od fiberglasa
Liveni plastini uglovi rama
Pokrivna ivica
Dimenzije i tehniki podaci dati su na

slici 8/1 i u tabeli 8/2.
6/1
Konstrukcija ravnog kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0-s (vertikalni)

Punjenje plemenitim gasom

Punjenje kolektora plemenitim gasom (slika 7/1, poz.
3), koji se nalazi izmeu apsorbera i staklenog panela,
smanjuje gubitke toplote. Zatvorena komora je, kao i
kod staklenih panela za toplotnu izolaciju, napunjena
tekim plemenitim gasom, koji smanjuje konvekciju.
Usled hermetinosti, sloj na povrini apsorbera dodatno je zatien od uticaja iz okoline, kao to su vlaan
vazduh, praina ili tetne materije. Vek trajanja se
produava, a odavana snaga je ista.
Apsorber sa duplim cevnim meandrima
Na bazi izvedbe apsorbera sa duplim cevnim meandrima, kolektor, sve do grupe od 5 kolektora, moe da
se prikljui na jednoj strani. Tek kod postrojenja sa veim brojem kolektora, potrebno je naizmenino prikljuenje, kako bi se obezbedilo homogeno prostrujavanje.
Izvedba apsorbera sa cevnim meandrima obezbeuje
visok uinak kolektora, jer je strujanje turbulentno u
okviru celokupnog opsega protoka. Paralelnom vezom
dva cevna meandra, koji su postavljeni u kolektoru,
istovremeno se obezbeuje i da pad pritiska bude
nizak. Sabirnik za povratni prikljuak kolektora postavljen je u donjem delu kolektora, tako da, u sluaju
stagnacije, vreli fluid, kojim je sistem napunjen, brzo
moe da napusti kolektor.
7/1
Presek ravnog kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0 sa

punjenjem plemenitim gasom
Pozicije sa slike 7/1:

1
2
3
4
5
6
7
Pokrivni stakleni panel

Distantni element od nerajueg elika
Punjenje plemenitim gasom
Povrinski apsorber
Toplotna izolacija
Limeni zadnji zid
Zid kroz koji je proveden prikljuak cevnih meandara
Cevni meandar 1
Cevni meandar 2
V Izlazni prikljuak kolektora
R Povratni prikljuak kolektora
St ep za zatvaranje
do 5 kolektora
7/2
do 10 kolektora
Konstrukcija i nain prikljuenja duplih cevnih meandara u okviru ravnog kolektora Logasol SKS4.0-s

Dimenzije i tehniki podaci ravnih kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0
R Povratni prikljuak
V Izlazni prikljuak
M Merno mesto za temperaturu (uronjena
aura za senzor)
8/1
Dimenzije ravnog kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0-s (vertikalni) i SKS4.0-w (horizontalni)
Ravni kolektor velikog uinka Logasol
SKS4.0-s
SKS4.0-w
Nain postavljanja
Povrina oiviena gabaritima (bruto povrina)
Prozirna povrina (povrina za prolaz svetlosti)
Povrina apsorbera (neto povrina)
Zapremina apsorbera
Selektivnost
vertikalno
2,37
2,1
2,1
1,43
horizontalno
2,37
2,1
2,1
1,76
Masa
Stepen korisnosti
Efektivni koeficijent prolaza toplote
Toplotni kapacitet
Faktor korekcije zbog ugla ozraenosti
m
2
m
2
m
l
Stepen apsorpcije
Stepen emisije
o
k1
k2
C
dir
o
IAM (50 C)
dfu
IAM
V
kg
%
2
W/(m K)
2
2
W/(m K )
2
kJ/(m K)
Nazivni protok
l/h
o
Stagnaciona temperatura
C
Maksimalni radni nadpritisak
bar
Energija prikupljena pomou kolektora
2)
2
(Dokaz o najmanjoj koliini prikupljene toplote od 525 kWh/(m god.) za BAFA)
8/2
0,92 0,96
0,03 0,07
46
1)
1)
1)
1)
1)
1)
50
1)
10
> 525
Tehniki podaci ravnih kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0

1) Prilikom tampanja podaci jo uvek nisu stajali na raspolaganju.
2) Dokaz o najmanjoj koliini prikupljene toplote za BAFA (Bundesamt fr Wirtschaft und Ausfuhrkontrolle, Eschborn) prema
DIN EN 12975, uz fiksni udeo pokrivenosti energetskih potreba od 40%, uz dnevnu potronju (tople vode) od 200 l
i uz mesto postavljanja Wrzburg.

2.2
Akumulatori Logalux za za solarna postrojenja
2.2.1 Tipovi
Bivalentni akumulator sa dva izmenjivaa toplote sa
glatkim cevima
Mogunost isporuke sa oplatom plave ili bele boje
Termoglazura Buderus i primena magnezijumske
anode radi zatite od korozije
Bogato dimenzionisani otvor za ienje
Mali gubici toplote, zbog visoko-kvalitetne toplotne
izolacije
Omota za toplotnu izolaciju bez FCKW, debljine 50
mm, od tvrde poliuretanske pene (Logalux SM300)
odnosno debljine 100 mm od meke poliuretanske
pene (Logalux SM400 i SM500)
Noice koje omoguavaju podeavanje po visini
Konstrukcija i nain funkcionisanja
Zavisno od namene i kapaciteta postrojenja, mogu se
predvideti razliiti akumulatori. Bivalentni akumulatori
Logalux SM300, SM400 i SM500 predvieni su za
solarno zagrevanje potrone tople vode. Po potrebi je
mogue i konvencionalno dogrevanje pomou kotla.
Bogato dimenzionisani izmenjivai toplote solarnog
kola, ugraeni u bivalentne akumulatore Logalux
SM300, SM400 i SM500, omoguavaju veoma dobar
prenos toplote i time veliku razliku temperature izmeu izlaznog i povratnog voda u solarnom kolu.
Kako bi, i pri malom intenzitetu Sunevog zraenja,
uvek stajala na raspolaganju potrona topla voda, u
gornjem delu akumulatora ugraen je jo jedan izmenjiva toplote. Posredstvom ovog izmenjivaa postoji
mogunost da se vri dogrevanje pomou konvencionalnog kotla.
Kod postojeih postrojenja za grejanje, moe da se
primeni i monovalentni akumulator Logalux SU... .
Kao dalje reenje firma Buderus nudi sistem sa
punjenjem akumulatora, koji obuhvata monovalentni
akumulator Logalux SU400, SU500, SU750 i SU1000
sa nadograenim ploastim izmenjivaem toplote (set
izmenjivaa toplote Logalux LAP videti aktuelne
Podloge za projektovanje Speicher-Wassererwermer
(Akumulatori-grejanje vode). Posredstvom seta izmenjivaa toplote Logalux LAP moe se vriti dogrevanje
vode pomou nekog konvencionalnog kotla. Kao ureaji za dogrevanje, pogodni su u principu zidni ili podni kotlovi na gas, kotlovi na naftu i vrsto gorivo, ili
neka kombinacija prethodno navedenih kotlova.
9/1
Komponente bivalentnih akumulatora Logalux SM300,

SM400 i SM500
Pozicije sa slike:
1 Magnezijumska anoda
2 Toplotna izolacija (izolacija od tvrde pene kod Logalux SM300,
izolacija od meke pene kod Logalux SM400 i SM500)
3 Izlaz za toplu vodu
4 Telo (rezervoar) akumulatora
5 Gornji izmenjiva toplote (cevna zmija)
za dogrevanje pomou konvencionalnog kotla
6 Izmenjiva toplote u sastavu solarnog postrojenja (cevna zmija)
7 Ulaz za hladnu vodu
Dimenzije, prikljuci i tehniki podaci, dati su na slici 10/1 i u tabeli
10/2.

Dimenzije i tehniki podaci bivalentnih akumulatora Logalux SM...
M1 19 mm unutranja mera
M2 19 mm unutranja mera
pogled od gore
10/1
Dimenzije i prikljuci bivalentnih akumulatora Logalux SM...
Bivalentni akumulatori Logalux

Prenik akumulatora sa/bez izolacije
Visina
Ulaz za hladnu vodu/pranjenje akumulatora
Povratni prikljuak ka solarnom postrojenju
Dovodni prikljuak od solarnog postrojenja
Povratni prikljuak ka kotlu
Dovodni prikljuak od kotla
Povratni prikljuak cirkulacije
Izlaz za toplu vodu
D/DSp.
H
HEK/EL
HRS1
HVS1
HRS2
HVS2
HEZ
AW
HAW
Rastojanje noica
A1
A2
Zapremina akumulatora: ukupna/voda spremna za upotrebu
Zapremina solarne cevne zmije
Radna povrina solarnog izmenjivaa toplote
1)
Gubici toplote zbog odravanja spremnosti za rad
2)
Koeficijent snage (WT gore)
NL
o
3)
Trajna snaga (WT gore) uz 80/45/10 C
Broj kolektora
Masa (neto)
Maksimalni radni nadpritisak: voda za grejanje / topla voda
Maksimalna radna temperatura: voda za grejanje / topla voda
DIN registarski broj, prema DIN 4753-2
10/2
10
SM300
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
l
l
2
m
kWh/24 h
kW (l/h)
kg
bar
o
C
672/1465
60
297
682
842
1077
762
R1
1326
400
408
290 / ~ 130
8
1,2
2,1
2,8
33,0 (740)
videti 66/1 i 68/2
144
SM400
SM500
850/650
850/650
1640
1940
148
148
303
303
690
840
790
940
1110
1260
912
1062
R 1
R 1
1343
1643
480
480
420
420
390 / ~ 165
490 / ~ 215
9,5
13,2
1,3
1,8
3,07
3,68
4,0
6,5
33,1 (766)
33,1 (766)
videti 66/1 i 68/2
videti 66/1 i 68/2
202
248
25/10
160/95
0236/2000-13 MC/E
Tehniki podaci bivalentnih akumulatora Logalux SM300, SM400 i SM500

o
o
1) Prema DIN 4753-8: temperatura tople vode 65 C, temperatura okoline 20 C
o
o
2) Prema DIN 4708 pri zagrevanju na temperaturu akumulatora od 60 C i pri temperaturi dovedene vode za grejanje od 80 C
3) Temperatura dovedene vode za grejanje / izlazna temperatura tople vode / ulazna temperatura hladne vode

2.2.2 Termosifonski akumulator Logalux SL... za pripremu potrone tople vode

Patentirana cev za voenje tople vode, koja omoguava slojevito punjenje akumulatora uz voenje zagrevane vode u sloj sa najviom moguom temperaturom
Klapnice od silikona, na cevi za voenje tople vode,
koje se otvaraju na bazi delovanja sila teine i sila
uzgona, zavisno od temperature, to omoguava
slojevito punjenje akumulatora
Vrlo brza raspoloivost tople vode, pri zagrevanju od
strane solarnog postrojenja, i bre dogrevanje vode
pomou kotla
kotla. Ovaj akumulator je pogodan kod naknadne

dogradnje solarnog grejanja na neko ve postojee
postrojenje za grejanje potrone tople vode.
Bivalentni akumulatori Logalux SL300/400/500-2
Bivalentni solarni akumulatori Logalux SL...-2 sa zapreminom od 300 l, 400 l odnosno 500 l, imaju solarni
izmenjiva toplote i gornji izmenjiva za konvencionalno dogrevanje vode. Ovi akumulatori se u izvedbi
Logalux SL...-2W isporuuju sa belim omotaem.
Termoglazura Buderus i primena magnezijumske

anode, radi zatite od korozije
Omota za toplotnu izolaciju od meke poliuretanske
pene, bez FCKW, debljine 100 mm na bonoj strani
i 150 mm na gornjoj strani (sa mogunou skidanja)
Firma Buderus nudi termosifonske akumulatore za
pripremu potrone tople vode sa razliitim veliinama i
razliitim izvedbama. Kod svih izvedbi akumulatora se
u osnovi nalazi termosifonski princip (videti stranu 12).
Izmenjiva toplote u sastavu solarnog postrojenja
zagreva relativno malu koliinu vode na temperaturu
koja je skoro ravna temperaturi u dovodu iz solarnih
kolektora. Zagrejana potrona voda die se kroz cev
za voenje (poz. 6 na slici 11/1) direktno prema gore,
u zonu gde se nalazi voda spremna za upotrebu. Kod
normalnog intenziteta zraenja Sunca, u ovoj zoni se
ve nakon kratkog vremena postie zadata temperatura. Time je ree potrebno da se vri dogrevanje pomou konvencionalnog kotla.
Zavisno od solarnog zagrevanja, potrona topla voda
se die toliko prema gore, dok se ne dostigne sloj sa
istom temperaturom. Tada dolazi do otvaranja klapnica na cevi, to se deava na bazi delovanja sila teine i sila uzgona (poz. 7, slika 11/1). Time se akumulator zagreva slojevito, od gore prema dole (videti
stranu 12).
Ovaj princip punjenja je optimalno prilagoen za prioritetno punjenje zone sa vodom spremnom za upotrebu, naroito kod regulacije sistema sa DoubleMatch-Flow-radom (KR0106, solarni funkcijski modul
FM443 ili SM10) gde je prisutno prilagoenje veliine
protoka pumpe, to se postie regulacijom broja obrtaja pumpe.
Monovalentni akumulator Logalux SL300-1
Kod monovalentnog akumulatora Logalux SL300-1 sa
zapreminom od 300 l, ne postoji gornji izmenjiva
toplote za dogrevanje vode pomou konvencionalnog
11/1
Konstrukcija termosifonskog akumulatora Logalux SL300-2
Pozicije sa slike:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Magnezijumska anoda
Toplotna izolacija
Izlaz za toplu vodu
Telo (rezervoar) akumulatora
Gornji izmenjiva toplote (cevna zmija) za dogrevanje
pomou konvencionalnog kotla
Cev za voenje tople vode
Klapnica sa otvaranjem na bazi sila teine i sila uzgona
Izmenjiva toplote (cevna zmija) u sastavu solarnog postrojenja
Ulaz za hladnu vodu

13/2.

11
Termosifonski princip pri intenzivnom zraenju Sunca

Zagrevana voda se brzo penje kroz cev i u najkraem
roku stoji na raspolaganju u zoni vode spremne za
upotrebu. Punjenje akumulatora vri se od gore prema dole (poz. 1 na slici 12/1).
12/1
Kako u cevi za voenje tople vode voda dostrujava do

solarnog izmenjivaa toplote samo od dole, temperaturna razlika izmeu povratne vode iz akumulatora i kolektora ostaje velika. To obezbeuje veliki
priliv solarne energije.
Postupak punjenja termosifonskog akumulatora pri intenzivnom zraenju Sunca
Termosifonski princip pri malom intenzitetu zraenja Sunca

Ako se voda, na primer, zagreva samo na 30 oC, ona
se penje samo do sloja sa tom temperaturom. Voda
struji kroz otvorene klapnice u akumulator i zagreva
odgovarajui sloj (poz. 2, slika 12/2).
Izlaz vode kroz klapnice spreava dalje penjanje tople
vode unutar cevi za voenje, ime se onemoguava
meanje ove vode sa vodom iz slojeva sa viom temperaturom (poz. 3, slika 12/2).
Oznake sa slika 12/1 i 12/2:
1 Sloj za razdvajanje razliitih temperaturnih zona
2 Otvorena klapnica na cevi za voenje tople vode
3 Zatvorena klapnica
AW Izlaz za toplu vodu
EK Ulaz za hladnu vodu
R
Povratni prikljuak solarnog izmenjivaa tolote
Ulazni prikljuak solarnog izmenjivaa toplote
12
12/2
Izlaz tople vode iz cevi za voenje tople vode, pri malom

intenzitetu zraenja Sunca

Dimenzije i tehniki podaci termosifonskih akumulatora Logalux SL...
pogled od gore
pogled od dole
Mg
Magnezijumska anoda
M1-M4 Merna mesta za temperaturu; popunjenost zavisi od komponenti, od hidrauline eme sistema i od primenjene regulacije.
13/1
Kleme M1 do M4, za privrenje temperaturnih senzora, crtane su zaokrenuto u pogledu

sa strane.
Dimenzije i prikljuci monovalentnih i bivalentnih termosifonskih akumulatora Logalux SL... za pripremu potrone tople vode
Termosifonski akumulatori Logalux
SL300-1

Visina
Ulaz za hladnu vodu/pranjenje akumulatora
Povratni prikljuak ka kotlu
Dovodni prikljuak od kotla
Izlaz za toplu vodu
D/DSp.
H
HEK/EL
HRS1
HVS1
HRS2
HVS2
HEZ
AW
HAW
Elektrini grejni uloak
HEH
Rastojanje noica
A 1 / A2
Zapremina solarne cevne zmije
1)
2)
Koeficijent snage (WT gore)
NL
o
3)
Trajna snaga (WT gore) uz 80/45/10 C
Broj kolektora
Masa (neto)
Max. radni nadpritisak (solarni krug / voda za grej. / topla voda)
Max. radna temperatura (solarni krug / voda za grej. / topla voda)
DIN registarski broj, prema DIN 4753-2
13/2
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
l
l
2
m
kWh/24 h
kW (l/h)
kg
bar
o
C
SL300-2
SL400-2
SL500-2
770/570
750/570
850/650
850/650
1670
1670
1670
1970
245
245
230
230
100
100
100
100
170
170
170
170
886
872
1032
1199
1185
1345
1008
1008
994
1154
R1
R1
R1
R1
1393
1393
1392
1692
949
985
380/385
375/435
440/600
440/600
300/ ~ 165
300/ ~ 155
380/ ~ 180
500/ ~ 230
0,9
0,9
1,4
1,4
0,8
0,8
1
1
2,51
2,51
2,85
3,48
2,2
4,0
6,5
- (-)
31,2 (765)
31,2 (765)
31,2 (765)
videti 66/1, 68/2 videti 66/1, 68/2 videti 66/1, 68/2 videti 66/1, 68/2
135
151
197
223
8/-/10
8/25/10
8/25/10
8/25/10
135/-/95
135/110/95
135/110/95
135/110/95
0234/2000-13 MC/E
Tehniki podaci monovalentnih i bivalentnih termosifonskih akumulatora Logalux SL... za pripremu potrone tople vode
o
o
o
o
2) Prema DIN 4708, pri zagrevanju na temperaturu akumulatora od 60 C i pri temperaturi dovedene vode za grejanje od 80 C

13
2.2.3 Kombinovani akumulator Logalux P750 S i termosifonski kombinovani

akumulatori Logalux PL750/2S i PL1000/2S za pripremu potrone tople vode
i za podrku sistemu za grejanje prostorija
Kombinovani termosifonski akumulatori koncipirani su
za solarno grejanje potrone tople vode u kombinaciji
sa podrkom sistemu za grejanje prostorija. Njihova
kompaktna konstrukcija obezbeuje povoljan odnos
spoljne povrine prema zapremini, tako da su gubici
pri skladitenju toplote minimalni. Svi kombinovani
akumulatori Logalux imaju toplotnu izolaciju od meke
poliuretanske pene, bez FCKW, debljine 100 mm.
Oni, osim toga, imaju vrlo jednostavan hidraulini deo,
sa malo mehanikih delova.
Izabrane osobine i specifinosti kombiniovanog
akumulatora Logalux P750 S
Unutra postavljeni akumulator za potronu toplu vodu, sa termoglazurom firme Buderus i sa magnezijumskom anodom za zatitu od korozije
Bogato dimenzionisani izmenjiva toplote, sa glatkom cevi, za optimalno iskorienje solarne energije
Svi prikljuci za potronu toplu vodu postavljeni su
na gornjoj strani, a svi prikljuci za sistem za grejanje i za solarni sistem postavljeni sa na bonoj
strani akumulatora
Solarni izmenjiva toplote nalazi se u vodi sistema
za grejanje, tako da nije prisutna opasnost od taloenja kamenca
Konstrukcija i nain funkcionisanja kombinovanog akumulatora Logalux P750 S
U gornjem delu pufer-akumulatora nalazi se akumulator za potronu toplu vodu, koji je koncipiran na
principu sa duplim zidovima, a u koji sa gornje strane
dolazi hladna voda. U donjem delu je smeten solarni
izmenjiva toplote (poz. 7, slika 14/1), sa izvodima na
bonoj strani akumulatora, koji najpre zagreva vodu iz
pufer-akumulatora za grejanje prostorija (poz. 6, slika
14/1). Nakon kratkog vremena, i potrona voda u gore
postavljenoj zoni spremnosti za upotrebu (poz. 4, slika
14/1) postie zadatu temperaturu, tako da potrona
topla voda moe da bude izuzimana od gore. Za dogrevanje potrone tople vode, pomou nekog konvencionalnog kotla, treba koristiti povratni prikljuak na
donjem delu zone spremnosti za upotrebu (videti emu 40/2). Za prikljuenje na sistem za grejanje prostorija, preporuuje se primena ureaja za nadziranje
temperature povratne vode (videti stranu 40), odnosno, u kombinaciji sa solarnim funkcijskim modulom
FM443, primena jednog HZG-seta (videti stranu 25).
14
14/1
Konstrukcija kombinovanog akumulatora Logalux P750 S
Pozicije sa slike:
1
2
3
4
5
6
7
Magnezijumska anoda
Toplotna izolacija
Zona spremnosti tople vode za upotrebu
Ulaz za hladnu vodu
Zona pufer-akumulatora
Solarni izmenjiva toplote

17/2.

Izabrane osobine i specifinosti termosifonskih

kombiniovanih akumulatora Logalux PL.../2S
Unutra postavljeni akumulator za potronu toplu vodu, konusno oblikovan, sa termoglazurom firme
Buderus i sa magnezijumskom anodom za zatitu
od korozije
Patentirana cev za voenje tople vode, koja omoguava slojevito punjenje akumulatora, nalazi se u
potronoj toploj vodi i prua se celom duinom akumulatora
Solarni izmenjiva toplote je integrisan u cev za
voenje tople vode i takoe je uronjen u potronu
toplu vodu
Znatno je povean stepen korisnosti solarnog postrojenja, jer solarno postrojenje uvek najpre zagreva
najhladniji medij
Bono prikljuenje svih prikljuaka sistema za grejanje prostorija
Prikljuenje prikljuaka solarnog postrojenja i dovod
hladne vode izvedeni su od dole
Konstrukcija i nain funkcionisanja termosifonskih kombinovanih akumulatora Logalux PL.../2S
Termosifonski kombinovani akumulatori Logalux
PL750/2S i PL1000/2S imaju konusno oblikovan unutranji rezervoar (poz. 5, slika 15/1) za zagrevanje
potrone tople vode. U potronoj toploj vodi nalazi se
cev za voenje tople vode, koja se prua celom duinom akumulatora i u koju je integrisan solarni izmenjiva toplote (poz. 6 i poz. 8, slika 15/1). Pomou
ovog patentiranog ureaja za slojevito punjenje postoji
mogunost da se akumulator potrone tople vode puni
po termosifonskom principu. Uz dovoljan intenzitet
Sunevog zraenja, u akumulatoru potrone tople vode se za kratko vreme dobija temperaturni nivo, koji je
dovoljan za upotrebu. Oko akumulatora za potronu
toplu vodu nalazi se pufer-akumulator (poz. 4, slika
15/1), koji se zagreva zavisno od stanja temperature
slojeva vode u unutranjem rezervoaru.
15/1
Konstrukcija termosifonskih kombinovanih akumulatora

Logalux PL750/2S i PL1000/2S
Pozicije sa slike:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Magnezijumska anoda
Toplotna izolacija
Izlaz za toplu vodu
Pufer-akumulator
Konusni unutranji rezervoar
Klapnice sa otvaranjem na bazi sila teine i sila uzgona
Solarni izmenjiva toplote
Ulaz za hladnu vodu

18/2.

15
U donjoj zoni unutranjeg konusnog rezervoara nalazi

se ulaz za hladnu vodu, tako da solarni izmenjiva
toplote i cev za voenje tople vode imaju kontakt sa
najhladnijim medijem. Cev za voenje tople vode ima
u donjem delu ulazni otvor, kroz koji hladna potrona
voda dospeva do solarnog izmenjivaa toplote. Ovde
se voda zagreva od strane solarnog postrojenja, i
penje se kroz cev prema gore, bez da se pri tome
mea sa okolnom, hladnijom vodom.
Na cevi za voenje tople vode su, na razliitim visinama, postavljeni izlazni otvori sa klapnama (poz. 7,
slika 15/1), koje se otvaraju pod dejstvom sila teine i
uzgona, a kroz koje zagrejana voda dospeva u sloj
akumulatora sa istom temperaturom (faza 1, slika
16/1). Sa odreenom vremenskom zadrkom, toplota
se prenosi na pufer-akumulator, smeten u spoljnom
rezervoaru, tako da se sada i pufer-akumulator
zagreva od gore prema dole (faza 2, slika 16/1). Kada
su akumulator za potronu toplu vodu i pufer-akumulator potpuno napunjeni, vri se iskljuenje solarnog postrojenja (faza 3, slika 16/2). Ako se, sada, vri
izuzimanje tople vode, akumulator za potronu toplu
vodu se polako prazni od dole prema gore. Hladna
potrona voda dostrujava u unutranji rezervoar. Na
bazi zadrke pri razmeni toplote izmeu unutranjeg i spoljanjeg rezervoara, ponovo je mogu
dovod toplote iz solarnog postrojenja, iako je spolja
postavljeni pufer-akumulator jo uvek u potpunosti
napunjen (faza 4, slika 16/2). To daje jedan znatno
poveani stepen iskorienja postrojenja.
Ako je topla voda skoro u potpunosti potroena, vri
se punjenje akumulatora potrone tople vode i od
strane solarnog izmenjivaa toplote, i od strane puferakumulatora (faza 5, slika 16/3). Kada nije prisutan
priliv toplote iz solarnog postrojenja (npr pri loem
vremenu), pufer-akumulator moe da se dogreva od
strane konvencionalnog kotla (faza 6, slika 16/3) ili
postoji mogunost kombinovanja sa kotlom na vrsto
gorivo (videti instrukcije za projektovanje na strani 43).
Radi prikljuenja na sistem za grejanje prostorija, potreban je ureaj za nadziranje temperature povratne
vode (videti stranu 40) odnosno, u sprezi sa solarnim
funkcijskim modulom FM443, HZG-set (strana 25).
Faza 1
16/1
Punjenje termosifonskog kombinovanog akumulatora preko

solarnog izmenjivaa toplote (1) i vremenski pomereno punjenje pufer-akumulatora (2)
Faza 3
16/2
Faza 2
Faza 4
Potronja tople vode iz potpuno napunjenog akumulatora (3)

i dopunjavanje u donjoj zoni hladnog akumulatora za potronu toplu vodu pomou solarnog izmenjivaa toplote,
uprkos potpuno napunjenom pufer-akumulatoru (4)
Oznake sa slika 16/1 do 16/3:

AW
EK
VS1
RS1
VS3
RS2
Izlaz tople vode

Ulaz hladne vode
Ulazni prikljuak solarnog izmenjivaa toplote
Izlazni prikljuak solarnog izmenjivaa toplote
Ulazni prikljuak iz kotla za grejanje
Povratni prikljuak kotla za grejanje
Dalji prikljuci za alternativno grejanje dati su na stranama 17 i 18.
16
Faza 5
16/3
Faza 6
Dopunjavanje akumulatora potrone tople vode preko solarnog izmenjivaa toplote i pufer-akumulatora (5) kao i
dopunjavanje pomou konvencionalnog kotla pri nedovoljnom intenzitetu zraenja Sunca (6)

Dimenzije i tehniki podaci kombinovanog akumulatora Logalux P750 S
Pogled od gore
Pogled od dole
MB1
Merno mesto za toplu vodu
M1-M8 Merna mesta za temperaturu; popunjenost zavisi od komponenti, od hidrauline eme sistema i od primenjene regulacije.
17/1
Kleme M1 do M8, za privrenje temperaturnih senzora, crtane su zaokrenuto u pogledu sa

strane.
Dimenzije i prikljuci kombinovanog akumulatora Logalux P750 S za pripremu potrone tople vode i za podrku sistemu za grejanje
Kombinovani akumulator Logalux
P750 S

Ulaz za hladnu vodu
Pranjenje vode za grejanje
Povratni prikljuak solarnog izmenjivaa
Ulazni prikljuak solarnog izmenjivaa
Povratni prikljuak kotla na naftu/gas ili kondenzacionog kotla
Ulazni prikljuak kotla na naftu/gas ili kondenzacionog kotla
Povratni prikljuak kotla na naftu/gas ili toplotne pumpe
Povratni prikljuak grejnih kola
Izlazni prikljuak grejnih kola
Ulazni prikljuak od kotla na vrsto gorivo
Izlaz za toplu vodu
Zapremina akumulatora
Zapremina pufer-akumulatora
Zapremina potrone tople vode
Zapremina solarnog izmenjivaa toplote
1)
2)
Koeficijent snage
o
3)
Trajna snaga uz 80/45/10 C
Broj kolektora
Masa (neto)
Max. radni nadpritisak (solarni krug / voda za grejanje / topla voda)
Max. radna temperatura (voda za grejanje / topla voda)
17/2
D/ DSp.
EK
EL
RS1
VS1
RS2
VS3
RS3
RS4
VS4
VS2
EZ
AW
mm
l
l
l
l
2
m
kWh/24 h
NL
kW (l/h)
kg
bar
o
C
1000/800
R
R 1
R1
R1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R
R
750
~ 400
~ 160
16,4
2,15
3,34
3
28 (688)
videti 68/1
262
8/3/10
95/95
Tehniki podaci kombinovanog akumulatora Logalux PL750 S za pripremu potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje
o
o
o
o

17
Dimenzije i tehniki podaci termosifonskih kombinovanih akumulatora Logalux PL.../2S
Pogled od gore
Pogled od dole
MB1
Merno mesto za toplu vodu
MB2
Merno mesto za solarni fluid
M1-M8 Merna mesta za temperaturu; zavisno od konfiguracije postrojenja.
18/1
Dimenzije i prikljuci termosifonskih kombinovanih akumulatora Logalux PL.../2S
Kombinovani akumulator Logalux

Ulaz za hladnu vodu
Pranjenje vode za grejanje
Pranjenje solarnog izmenjivaa/potrone tople vode
Povratni prikljuak kotla na naftu/gas ili kondenzacionog kotla
Ulazni prikljuak kotla na naftu/gas ili kondenzacionog kotla
Povratni prikljuak kotla na naftu/gas ili toplotne pumpe
Ulazni prikljuak kotla na naftu/gas ili toplotne pumpe
Povratni prikljuak grejnih kola
Izlazni prikljuak grejnih kola
Povratni prikljuak kotla na vrsto gorivo
Ulazni prikljuak od kotla na vrsto gorivo
Izlaz za toplu vodu
Zapremina potrone tople vode
1)
2)
Koeficijent snage
o
3)
Trajna snaga uz 80/45/10 C
Broj kolektora
Masa (neto)
Max. radni nadpritisak (solarni krug / voda za grejanje / topla voda)
Max. radna temperatura (voda za grejanje / topla voda)
18/2
18
Kleme M1 do M8, za privrenje

temperaturnih senzora, crtane su
zaokrenuto u pogledu sa strane.
D/ Dakum.
EK
EL
EL1/ EL2
RS1
VS1
RS2
VS3
RS3
VS5
RS4
VS4
RS5
VS2
EZ
AW
mm
l
l
l
l
2
m
kWh/24 h
NL
kW (l/h)
kg
bar
o
C
PL750/2S
PL1000/2S
1000/800
R1
R 1
R
R
R
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R
R
750
~ 275
~ 300/~150
1,4
1,0
3,37
3,8
28 (688)
videti 68/1
252
8/3/10
95/95
1100/900
R1
R 1
R
R
R
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R 1
R
R
940
~ 380
~ 300/~150
1,4
1,2
4,31
3,8
28 (688)
videti 68/1
266
8/3/10
95/95
Tehniki podaci kombinovanih akumulatora Logalux PL.../2S za pripremu potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje
o
o
o
o

2.2.4 Termosifonski pufer-akumulatori Logalux PL750, PL1000 i PL1500 kao

pufer-akumulatori za sisteme za grejanje
Pogodni su za sisteme sa do 16 kolektora i za dovod toplote iz drugih izvora koji koriste regenerativna goriva
Patentirana cev za voenje tople vode, koja omoguava slojevito punjenje akumulatora
Klapnice od silikona, na cevi za voenje tople vode,
koje se otvaraju na bazi delovanja sila teine i uzgona
Zbog velike zapremine, optimalni su kao pufer-akumulatori za sisteme za grejanje prostorija (npr u sistemima sa dva akumulatora)
Omota za toplotnu izolaciju od meke poliuretanske
pene, bez FCKW, debljine 100 mm
Ovi termosifonski pufer-akumulatori od elinog lima
nude se u tri izvedbe:
Logalux PL750, zapremine 750 l
Termosifonski pufer-akumulator Logalux PL1500 ima
dva solarna izmenjivaa toplote.
Detaljni opis termosifonske tehnike dat je na strani
11.
19/1
Termosifonski pufer-akumulatori Logalux PL750 i PL1000
19/2
Termosifonski pufer-akumulator Logalux PL1500

1
2
3
4
5
Toplotna izolacija
Rezervoar akumulatora
Klapnica
Solarni izmenjiva toplote (cevna zmija)

19
Dimenzije i tehniki podaci termosifonskih pufer-akumulatora Logalux PL750, PL1000 i PL1500
Pogled od gore
Pogled od dole
Logalux PL750, PL1000
M1-M4 Merna mesta za temperaturu; popunjenost zavisi od komponenti,

od hidrauline eme sistema i od
primenjene regulacije.
Pogled sa strane
Logalux PL750, PL1000, PL1500
20/1
Kleme M1 do M4, za privrenje temperaturnih senzora, crtane su zaokrenuto u pogledu sa strane.

Visina
Povratni prikljuak od akumulatora
D/DSp.
H
HRS1
HVS1
RS2-RS4
HRS2
HRS3
HRS4
Dovodni prikljuak do akumulatora
VS2-VS4
HVS2
HVS3
HVS4
Rastojanje noica
A1
A2
1)
Broj kolektora
Masa (neto)
Maksimalni radni nadpritisak (solarni izmenjiva / voda za grejanje)
Maksimalna radna temperatura (voda za grejanje)
20
VS2-VS4 Popunjenost zavisi od komponenti i od hidrauline eme sistema.

RS2-RS4 Popunjenost zavisi od komponenti i od hidrauline eme sistema.
Dimenzije i prikljuci termosifonskih pufer-akumulatora Logalux PL750, PL1000 i PL1500
Termosifonski pufer-akumulatori Logalux
20/2
Pogled od dole
Logalux PL1500
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
l
l
2
m
kWh/24 h
kg
bar
o
C
PL750
PL1000
PL1500
1000/800
1920
100
170
R 1
370
215
1033
R 1
1668
1513
1033
555
641
750
2,4
3
3,7
videti 68/3
212
8/3
95
1100/900
1920
100
170
R 1
370
215
1033
R 1
1668
1513
1033
555
641
1000
2,4
3
4,57
videti 68/3
226
8/3
95
1400/1200
1900
100
170
R 1
522
284
943
R 1
1601
1363
943
850
980
1500
5,4
7,2
5,3
videti 68/3
450
8/3
95
Tehniki podaci termosifonskih pufer-akumulatora Logalux PL... za solarnu podrku sistemu za grejanje prostorija
o
o


2.3
Regulacija solarnih postrojenja
2.3.1 Pomo kod izbora regulacije

Izbor i obim isporuke sistema za regulaciju
Zavisno od oblasti primene i regulacije kotla, stoje na
raspolaganju razliiti regulatori i funkcijski moduli:
Generatori toplote sa regulacionim sistemom
Logamatic EMS:
- Solarna postrojenja za pripremu potrone tople
vode:
jedinica za opsluivanje RC30 sa
solarnim funkcijskim modulom SM10 (strana 23)
- Solarna postrojenja za pripremu potrone tople
vode i za podrku sistemu za grejanje prostorija:
regulator Logamatic 4121 sa
solarnim funkcijskim modulom FM443 (strana 25)
Generatori toplote sa regulatorom Logamatic 2107:
solarni funkcijski modul FM244 (videti stranu 24)

Generatori toplote sa regulatorom Logamatic 4000:
solarni funkcijski modul FM443 (videti stranu 25)
Generatori toplote sa regulatorom tue proizvodnje:
regulatori KR0106 ili KR0205 (videti stranu 28)
U obim isporuke solarnih funkcijskih modula, odnosno
regulatora KR0106 i KR0205, uvek spadaju:
jedan temperaturni senzor kolektora FSK (NTC,
6mm, kabl od 2,5 m) i
jedan temperaturni senzor akumulatora FSS
Kod regulatora KR0205 se u obimu isporuke nalazi
jo jedan temperaturni senzor akumulatora FSS2.
2.3.2 Strategije regulacije

Regulacija temperaturne razlike
U nainu rada Automatski rad, regulacija solarnog
sistema prati, da li se solarna energija moe akumulirati u solarni akumulator. Radi ovoga, regulator
uporeuje temperaturu kolektora (merenu senzorom
FSK) i temperaturu u donjem delu akumulatora (senzor FSS). Uz dovoljan intenzitet zraenja Sunca, tj pri
prekoraenju podeene temperaturne razlike izmeu
kolektora i akumulatora, ukljuuje se cirkulaciona
pumpa solarnog kola i vri se punjenje akumulatora.
Nakon dueg zraenja Sunca i uz malu potronju
tople vode, dolazi do pojave visoke temperature u
akumu-latoru. Ako se u toku punjenja dostigne
odreena maksimalna temperatura akumulatora,
regulator vri iskljuenje pumpe solarnog kola.
Maksimalna tempe-ratura akumulatora podeava se
na regulatoru.
Kada je zraenje Sunca smanjeno, vri se smanjenje

broja obrtaja pumpe, kako bi se odrala konstantna
temperaturna razlika. Time se omoguava nastavak
punjenja akumulatora uz malu potronju elektrine
struje. Regulator vri iskljuenje pumpe solarnog kola
tek onda, kada temperaturna razlika opadne ispod
najmanje dozvoljene temperaturne razlike, a pri tome
je, od strane regulatora, broj obrtaja cirkulacione
pumpe ve smanjen na minimalnu vrednost.
Kada temperatura akumulatora vie nije dovoljna za
obezbeenje komfora snabdevanja potronom toplom
vodom, regulator u okviru regulacije grejanja prostorija
se stara, da se vri dogrevanje akumulatora od strane
konvencionalnog generatora toplote.
Regulator KR0106 za regulaciju temperaturne razlike u sluaju jednog solarnog potroaa
KS0105 R Kompletna stanica Logasol

KS0105 R sa integrisanim solarnim
regulatorom KR0106
FSK
Temperaturni senzor kolektora
FSS
Temperaturni senzor akumulatora
(dole)
FSX
Temperaturni senzor akumulatora
(gore; opciono)
Ostale skraenice date su na strani 121.
21/1
Funkcionalna ema solarnog zagrevanja potrone vode, sa regulatorom KR0106 za regulaciju temperaturne razlike, u sluaju
ukljuenog postrojenja (levo) i pri konvencionalnom dogrevanju kod nedovoljnog zraenja Sunca (desno)
21

Double-Match-Flow (regulacija pomou dva nivoa protoka)
Solarni funkcijski moduli SM10 i FM443, i regulator
KR0106, obezbeuju, na bazi primene posebne HighFlow/Low-Flow-strategije (High-Flow - veliki protok,
Low-Flow - mali protok), optimizirano punjenje termosifnosnih akumulatora. Regulacija solarnog sistema
vri, pomou senzora za prag regulacije, postavljenog
na sredini visine akumulatora, kontrolu napunjenosti
akumulatora. Zavisno od stepena napunjenosti, regulator ukljuuje trenutno optimalni nain rada: HighFlow ili Low-Flow. Ovo prebacivanje sa jedne vrednosti protoka na drugu, oznaava se kao DoubleMatch-Flow.
Prioritetno zagrevanje zone spremnosti vode za
upotrebu na bazi rada uz Low-Flow (mali protok)
U Low-Flow nainu rada regulator pokuava da postigne temperaturnu razliku izmeu kolektora (senzor
FSK) i akumulatora (senzor FSS) od 30 K (20 K kod
regulatora KR0106). Radi ovoga, on vri promenu
protoka promenom broja obrtaja pumpe solarnog kola.
Na bazi visoke temperature na izlazu iz kolektora,
koja se ovim putem dobija, obezbeuje se prioritetno
punjenje zone spremnosti potrone vode za upotrebu
(gornji deo termosifonskog akumulatora). Time se, to
je mogue vie, odlae konvencionalno dogrevanje
akumulatora, ime se tedi primarna energija.
Normalno punjenje termosifonskog akumulatora
na bazi rada uz High-Flow (veliki protok)
Kada je zona spremnosti potrone vode za upotrebu u
akumulatoru zagrejana na 45oC (senzor za prag regulacije), regulator poveava broj obrtaja pumpe solarnog kola. Ciljna temperaturna razlika izmeu kolektora
(senzor FSK) i donjeg dela akumulatora (senzor FSS)
iznosi 15 K (10 K kod regulatora KR0106). Time
postrojenje radi uz manju temperaturu na izlazu iz kolektora. U ovom reimu rada su toplotni gubici u kolu
kolektora manji, a stepen korisnosti sistema prilikom
punjenja akumulatora je optimalan.
Uz dovoljnu snagu kolektora, regulator uspeva da
postigne ovu ciljnu temperaturnu razliku, kako bi akumulator bio dalje punjen uz optimalni stepen korisnosti
kolektora. Ukoliko ciljna temperaturna razlika vie ne
moe da bude positgnuta, regulator koristi jo raspoloivu solarnu energiju uz najnii broj obrtaja pumpe,
sve dok se ne dostigne potrebni uslov (kriterijum) za
iskljuenje pumpe. Termosifonski akumulator akumulira zagrejanu vodu u sloju odgovarajue temperature
(slika 22/3). Ako temperaturna razlika opadne ispod 5
K (4 K kod KR0106), regulator vri iskljuenje pumpe
solarnog kola.
22/1
Zagrevanje zone spremnosti za upotrebu termosifonskog

akumulatora u reimu Low-Flow, uz
i uz mali,
promenljivi broj obrtaja pumpe, dok se ne postigne temo
peratura od 45 C na senzoru FW za prag regulacije
22/2
Zagrevanje termosifonskog akumulatora pri intenzivnom

zraenju Sunca, uz
, u reimu High-Flow - uz
visoki broj obrtaja pumpe
22/3
Zagrevanje termosifonskog akumulatora pri smanjenom zraenju Sunca (

), uz primenu malog broja obrtaja
pumpe
Oznake sa slika 22/1 do 22/3:
R
V
Temperaturna razlika izmeu kolektora (senzor FSK)

i donjeg dela akumulatora (senzor FSS)
Ostale skraenice su date na strani 121.
22

Funkcija optimizacije rada solarnog postrojenja kod funkcijskih modula SM10, FM244 i FM443
Uteda konvencionalne energije i poveanje priliva
solarne energije postie se, kod funkcije optimizacije
rada solarnog postrojenja, integracijom regulacije
solarnog postrojenja u regulaciju kotla. Time se, u
poreenju sa konvencionalnim regulatorima solarnih
postrojenja, za do 10 % smanjuje utroak energije
(primarne energije) za dogrevanje potrone tople
vode. Broj startovanja gorionika se redukuje za do 24
%.
Kod funkcije optimizacije rada solarnog postrojenja
regulator registruje:
da li je prisutan priliv solarne energije i
da li je akumulirana koliina toplote dovoljna za
snabdevanje potronom toplom vodom.
U principu, cilj ove regulacije je da se trenutno vaea
zadata temperatura potrone tople vode snizi to je
mogue vie, uz istovremeno obezbeenje potrebnog
komfora u snabdevanju toplom vodom, kako bi se
time redukovalo dogrevanje vode pomou kotla.
Zapremina zone spremnosti za upotrebu dimenzionie
se za pokrivanje potreba u toploj vodi, uz temperaturu
skladitenja od 60 oC. Ukoliko se akumulator u donjoj
zoni zagreva od strane solarnog postrojenja, voda se
moe bre dogrejati od strane kotla na temperaturu sa
kojom se koristi. Dakle, pri rastuoj temperaturi u
donjem delu akumulatora, zadata temperatura za dogrevanje moe se sniziti, kako bi se tedela primarna
energija. Pomou podesivog parametra MINSOLAR
moe se, u opsegu od 30 oC do 54 oC, podesiti
najnia temperatura potrone tople vode koju
potroa jo moe da prihvati.
23/1
Funkcija optimizacije rada solarnog postrojenja
Oznake sa slike:
Temperatura tople vode u akumulatoru
Vreme na satu
Intenzitet Sunevog zraenja
Temperatura vode u gornjem delu akumulatora
Temperatura vode u donjem delu akumulatora
Zadata temperatura tople vode
Prvo troenje vode (dopunjavanje od strane kotla)
Drugo troenje vode (dovoljan priliv solarne energije)
Tree troenje vode (dovoljna temperatura akumulatora)
2.3.3 Solarni regulatori i funkcijski moduli

Regulacioni sistem Logamatic EMS sa solarnim funkcijskim modulom SM10
Osobine i specifinosti
Regulacija solarne pripreme potrone tople vode
kod generatora toplote sa EMS-sistemom i jedinicom za opsluivanje RC30
Uteda primarne energije do 10 % i do 24 % manji
broj startovanja gorionika u poreenju sa konvencionalnim solarnim regulatorima, na bazi integracije u
sistem regulacije kotla za grejanje (funkcija optimizacije rada solarnog postrojenja)
Prioritetno punjenje zone spremnosti za upotrebu

kod termosifonskog akumulatora i energetski optimizirano voenje rada na bazi primene Double-MatchFlow (kao senzor za prag regulacije primenjuje se
senzor FW)
Postrojenja sa dva akumulatora (redna veza akumulatora) za pripremu potrone tople vode, to je mogue u sprezi sa KR-VWS (ukljuujui i svakodnevno zagrevanje stepena za predgrevanje) ili sa SR3
(samo pretakanje iz jednog u drugi akumulator)

23
Razliite izvedbe:
- SM10 smeten unutra: SM10 integrisan u
kompletnu stanicu Logasol KS01..SM10
- SM10: Modul za montau na zid ili za integraciju
na neko utino mesto u okviru generatora toplote
(molimo, povedite rauna o podacima koji vae za
generator toplote) to je iskljuivo pogodno za
kombinaciju sa kompletnim stanicama Logasol
KS01.. bez regulatora
1
2
3
4
5
6
Pristup osigurau ureaja

Solarni funkcijski modul SM10
Pristup rezervnom osigurau
Signalna lampica za signalizaciju rada i smetnji
Zidni nosa
Poklopac prikljunih klema
24/1
Solarni funkcijski modul SM10 za montau na zid
Regulator Logamatic 2107 sa solarnim funkcijskim modulom FM244

Kombinovana regulacija kotla/solarnog postrojenja
za niskotemperaturne kotlove sa malom i srednje
velikom potrebom za toplotom, kao i za solarna
postrojenja za pripremu potrone tople vode
regulator Logamatic 2107 (funkcija optimizacije rada
solarnog postrojenja)
Mogua je primena solarnog postrojenja za podrku
sistemu za grejanje prostorija u sprezi sa ureajem
za praenje temperature povratne vode RW
Postrojenja sa dva akumulatora (redna veza akumulatora) za pripremu potrone tople vode, to je mogue u sprezi sa KR-VWS (ukljuujui i svakodnevno zagrevanje stepena za predgrevanje) ili sa SR3
(samo pretakanje iz jednog u drugi akumulator)
Iskljuiva pogodnost za kombinovanje sa kompletnom stanicom Logasol KS01.. bez regulatora
Solarni funkcijski modul FM244 moe da se integrie u regulator 2107
24/2
Regulator kotla Logamatic 2107 sa ugraenim solarnim

funkcijskim modulom FM244

Komponente koje se mogu iskoristiti za regulaciju solarnog
postrojenja (pomou solarnog funkcijskog modula FM244):
1 Digitalni displej
2 Tastatura sa poklopcem
3 Obrtno dugme
4 Tasteri za izbor naina rada
Ostale komponente u sastavu regulatora kotla:
5 Prekida za ukljuivanje/iskljuivanje regulatora
6 Preklopnik za izbor naina upravljanja gorionikom
7 Osigura u dovodu napajanja regulatora
8 Taster za aktiviranje testa izlaznih gasova
9 Regulator temperature kotla
10 Sigurnosni ograniiva temperature kotla
24


Regulacioni sistem Logamatic 4000 sa solarnim funkcijski modulom FM443
Solarni funkcijski modul FM443 omoguava regulaciju pripreme potrone tople vode ili pripreme potrone tople vode i podrke sistemu za grejanje
prostorija kod postrojenja sa najvie dva solarna
potroaa (akumulatora)
sistem regulacije kotla za grejanje (funkcija optimizacije rada solarnog postrojenja)
kod termosifonskog akumulatora i energetski optimizirano voenje rada na bazi primene Double-MatchFlow (kao senzor za prag regulacije primenjuje se
senzor FW)
Mogunost primene kod generatora toplote sa regulacionim sistemom Logamatic EMS, u sprezi sa regulatorom Logamatic 4121; zbog funkcije prepoznavanja priliva toplote iz stranih izvora, ovo je potrebno kod solarnih postrojenja za pripremu potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje prostorija
Mogunost integrisanja funkcije merenja koliine
toplote, u sklopu sa setom pribora WMZ1.2
Opsluivanje celokupnog postrojenja, ukljuujui i
solarno postrojenje, mogue je iz stana, pomou
jedinice za opsluivanje MEC2
Iskljuiva pogodnost za kombinovanje sa kompletnom stanicom Logasol KS01.. bez regulatora
Postrojenja sa dva akumulatora za pripremu potrone tople vode (sa jednostavnim pretakanjem iz jednog u drugi akumulator), ili nadzor svakodnevnog
zagrevanja stepena za predgrevanje na 60 oC
Inteligentno korienje pufer-akumulatora
Statistike funkcije
Solarni funkcijski modul FM443 moe se integrisati
u digitalni regulator iz modularnog regulacionog sistema Logamatic 4000
25/1
Funkcijski modul FM443
Pozicije sa slike:
1 Prikljuni utika
2 LED-dioda za signalizaciju smetnji u radu modula
3 LED-dioda: maksimalna temperatura u kolektoru
4 LED-dioda: aktivna je cirkulaciona pumpa solarnog kola 2
(sekundarna pumpa)
5 LED-dioda: aktivna je cirkulaciona pumpa solarnog kola 2 ili
razvodni ventil sa tri prikljuka je u poloaju solarni krug 2
6 LED-dioda: razvodni ventil sa tri prikljuka je u poloaju solarni
krug 1
7 Runi prekida za izbor solarnog kola
8 tampana ploica
9 Runi prekida funkcije solarnog kola 1
10 LED-dioda: Razvodni ventil sa tri prikljuka usmeren ka
Podrka grejanju preko pufer-akumulatora iskljuena tj
Pumpa je iskljuena (bajpas nain rada)
11 LED-dioda: Razvodni ventil sa tri prikljuka usmeren ka
Podrka grejanju preko pufer-akumulatora ukljuena tj
Pumpa je ukljuena (korienje pufer-akumulatora)
12 LED-dioda: aktivna je cirkulaciona pumpa solarnog kola 1
13 LED-dioda: maksimalna temperatura u akumulatoru 1

25
Podrka sistemu za grejanje prostorija pomou bajpas veze pufer-akumulatora

Pomou solarnog funkcijskog modula FM443 moe da
se regulie i podrka sistemu za grejanje prostorija na
bazi dizanja temperature povratne vode, za ta se
koristi HZG-set, koji se moe nabaviti kao pribor (slika
26/1). Bajpas veza akumulatora obezbeuje hidraulino ukljuenje pufer-akumulatora u povratni vod sistema za grejanje prostorija. Kada je temperatura u
pufer-akumulatoru za podesivu vrednost ( Ein) iznad
temperature povratne vode sistema za grejanje,
otvara se razvodni ventil sa tri prikljuka u smeru
pufer-akumulatora. Pufer-akumulator zagreva vodu
koja struji prema kotlu. Ukoliko temperaturna razlika
izmeu pufer-akumulatora i povratne vode opadne
ispod podesive vrednosti ( Aus), ventil sa tri prikljuka
usmerava povratnu vodu direktno u kotao i time zavrava proces pranjenja akumulatora.
Stanje u kojem se nalazi razvodni ventil sa tri prikljuka pokazuje se od strane solarnog funkcijskog
modula FM443. U HZG-set spadaju:
26/1
HZG-set sa razvodnim ventilom sa tri prikljuka i dva

temperaturna senzora za akumulator
26/2
Pad pritiska na razvodnom ventilu sa tri prikljuka (videti

sliku 26/1)
26/3
Solarno postrojenje sa dva potroaa i regulacijom pomou

funkcijskog modula FM443 (skraenice su date na strani
121; ostali primeri sistema od strane 45 nadalje)
Dva temperaturna senzora FSS (NTC, 9,7 mm,

kabl duine 3,1 m) za prikljuenje na FM443
Jedan razvodni ventil sa tri prikljuka (prikljuci sa
navojem Rp1)
1 Temperaturni senzori za akumulator (u HZG-setu postoje dva
senzora; odvojeno mogu da se nabave kao set senzora FSS za
2. potroa)
2 Razvodni ventil sa tri prikljuka (postoji u HZG-setu; odvojeno
moe da se nabavi kao razvodni ventil VS-SU za 2. potroa)
Oznake sa slike 26/2:
Pad pritiska na razvodnom ventilu sa tri prikljuka (HZGset, odnosno VS-SU)
Protok vode u povratnom vodu kotla
26


Solarna postrojenja sa dva potroaa
Pomou solarnog funkcijskog modula FM443, u sprezi
sa setom senzora FSS za 2. potroa i razvodnim
ventilom VS-SU za 2. potroa, koji se mogu nabaviti
kao pribor, mogu se puniti dva solarna potroaa
(akumulatora). Pri tome je prvom potroau pridruen
prioritet. Pri prekoraenju podeene razlike temperature od 10 K, regulator ukljuuje transportnu pumpu u
solarnom kolu 1 (High-Flow/Low-Flow rad kod termosifonskih akumulatora videti stranu 22).
Regulator solarnog postrojenja prebacuje po izboru,
pomou razvodnog ventila sa tri prikljuka ili pomou
dodatne pumpe solarnog kola, na drugi potroa:
kada je dostignuta maksimalna temperatura prvog
potroaa ili
kada temperaturna razlika u solarnom kolu 1, uprkos najniem moguem broju obrtaja pumpe, vie
nije dovoljna da se vri punjenje prvog potroaa.
Set meraa koliine toplote WMZ 1.2 (pribor)
Solarni funkcijski modul FM443 ima predvienu funkciju meraa koliine toplote. Uz primenu seta meraa
koliine toplote WMZ 1.2 postoji time mogunost, da
se direktno odredi koliina toplote dobijena od solarnog postrojenja, uz uzimanje u obzir sadraja glikola u solarnom fluidu (podesivo u opsegu od 0 % do 50
%). Tako se mogu kontrolisati koliina toplote i
aktuelna toplotna snaga solarnog kola, kao i protok
solarnog fluida.
Set WMZ 1.2 obuhvata sledee:
protokomer sa dva prikljuka od , kao kod vodomera,
dva temperaturna senzora u vidu naleuih senzora
za cevovode, sa elnama za privrenje na izlazni i
povratni cevovod (NTC, 9,7 mm, kabl duine 3,1
m), koji se prikljuuju na FM443.
Zbog razliitih nazivnih protoka, postoje dva razliita
seta meraa koliine toplote WMZ 1.2:
za rad sa maksimalno 5 kolektora
(nazivni protok do 0,6 m3/h)
za rad sa maksimalno 10 kolektora
(nazivni protok do 1,0 m3/h)
Protokomer se montira u povratnom vodu solarnog
postrojenja, iznad kompletnih stanica. Naleui senzori se pomou elni montiraju na izlazni i povratni cevovod.
Kod projektovanja postrojenja sa dva potroaa, treba
uzeti u obzir padove pritiska na razvodnom ventilu sa
tri prikljuka i na protokomeru (dijagrami 26/2 i 27/2).
1 Prikljuci kao kod vodomera
2 Protokomer
3 Naleui temperaturni senzori
Svakih 30 minuta se prekida zagrevanje drugog potroaa na 2 minuta, kako bi se prekontrolisao porast
temperature u kolektoru. Ukoliko, u toku ovog perioda
vremena, temperatura kolektora poraste za vie od 2
K, ovaj postupak se ponavlja sve dok:
porast temperature u kolektoru ne bude iznosio manje od 2 K u minuti,
temperaturna razlika u solarnom kolu 1 ponovo ne
dozvoli punjenje prioritetnog potroaa.
Funkcijski modul FM443 pokazuje, koji potroa se
trenutno puni. Kao pribor za drugi potroa potrebni
su:
razvodni ventil za 2. potroa VS-SU: razvodni ventil
sa tri prikljuka (navojni prikljuci Rp1)
Set senzora za 2. potroa FSS: temperaturni senzori akumulatora kao senzor FSS2 (NTC, 9,7 mm,
kabl duine 3,1 m)
27/1
Set meraa koliine toplote WMZ 1.2
27/2
Pad pritiska na protokomeru iz seta WMZ 1.2

Pad pritiska na protokomeru
Protok u solarnom postrojenju

27

Regulator KR0106
Nezavisni regulator za solarna postrojenja, za pripremu potrone tople vode nezavisno od regulacije
generatora toplote (kotla)
kod termosifonskog akumulatora i energetski optimizirano voenje rada na bazi primene Double-MatchFlow (senzor za prag regulacije FSX se dobija kao
pribor u setu za prikljuenje akumulatora ASS1 odnosno ASS1-6)
Mogua je primena solarnog postrojenja za podrku
sistemu za grejanje prostorija u sprezi sa ureajem
za praenje temperature povratne vode RW
Postrojenja sa dva akumulatora za pripremu potrone tople vode, to je mogue u sprezi sa KR-VWS
(ukljuujui i svakodnevno zagrevanje stepena za
predgrevanje) ili sa SR3 (samo pretakanje iz jednog
u drugi akumulator)
Razliite izvedbe:
- KR0106 integrisan u kompletnu stanicu Logasol
KS01..R
- KR0106 za montau na zid u sprezi sa Logasol
KS01..
Posebni elementi za pokazivanje i opsluivanje

solarnog regulatora KR0106
Digitalni displej dodatno omoguava, uz parametre
navedene na strani 21, i pokazivanje broja obrtaja
pumpe solarnog kola u procentima.
Sa senzorom FSX kao priborom (set za prikljuenje
akumulatora AS1) moe opciono da se prati:
temperatura akumulatora u gornjem delu tj u zoni
vode spremne za upotrebu ili
temperatura na sredini visine akumulatora kod primene Double-Match-Flow (ovde je senzor FSX senzor za prag regulacije)
Za akumulator postoji jedna fabriki podeena maksimalna temperatura. uta signalna LED-dioda pokazuje kada je dostignuta maksimalna temperatura u donjem delu akumulatora. Regulator solarnog postrojenja sa funkcijom odvoenja (vika) toplote ukljuuje,
kod temperature za manje od 5 K ispod maksimalne
temperature, preklopni rele sa potencijalom na kontaktima (ugrauje se pri izgradnji postrojenja). Na bazi
ove funkcije viak toplote moe se odvesti npr u sistem kotla za grejanje prostorija.
Prikljueni kabl za napajanje, sa uko-utikaem,

zahteva da u neposrednoj blizini kompletne stanice
bude na raspolaganju uko-utinica, koja ne moe
da se iskljui pomou prekidaa za iskljuenje u
vanrednim okolnostima (NOT-STOP) sistema za
grejanje prostorija
Funkcija odvoenja (vika) tolote
28/1
Panel za pokazivanje i za opsluivanje kod solarnog regulatora KR0106 za kompletne stanice Logasol KS0105 R,
KS0110 R i KS0120 R
Pozicije sa slike:
1 LED-dioda 0 (crvena)
Svetli:
Nain rada Automatski
Trepe brzo:
Nain rada Runo ili neispravan senzor
Tepe polako: Nain rada Iskljueno
2 LED-dioda I (zelena)
Svetli:
Pumpa je u radu
3 LED-dioda II (zelena)
Svetli:
Aktivna je funkcija odvoenja toplote (rele)
4 LED-dioda Tmax (uta)
Svetli:
Dostignuta je max. temperatura akumulatora
Trepe brzo:
Dostignuta je max. temperatura kolektora
5 Plus, minus i ENTER-taster za opsluioca
6 Digitalni displej (sa 16 mesta)
28

Regulator KR0205
Samostalni regulator za solarna postrojenja sa dva
potroaa (akumulatora), nezavisno od regulacije
generatora toplote (kotla)
KR0205 integrisan u kompletnoj stanici KS02..R
Prikljueni kabl za napajanje, sa uko-utikaem,
zahteva da u neposrednoj blizini kompletne stanice
bude na raspolaganju uko-utinica, koja ne moe
da se iskljui pomou prekidaa za iskljuenje u
vanrednim okolnostima (NOT-STOP) sistema za
grejanje prostorija
Funkcija odvoenja (vika) tolote
Regulacija temperaturne razlike pomou KR0205
za dva potroaa
Za razliku od regulatora solarnih postrojenja KR0106
za samo jednog potroaa, kod regulatora KR0205
postoji mogunost da se podese dve temperaturne
razlike. Svaka od temperaturnih razlika meri se izmeu kolektora (senzor FSK) i potroaa (senzori FSS1 i
FSS2). Kod prekoraenja temperaturne razlike od 8 K,
regulator KR0205 ukljuuje transportnu pumpu u solarnom kolu. Ako temperaturna razlika opadne ispod
podeene zadate vrednosti, pumpa se pogoni uz
regulaciju broja obrtaja.
Jednom od dva potroaa moe da bude pridruen
prioritet. Ukoliko snaga kolektora vie nije dovoljna da
se vri dalje punjenje prvog potroaa, regulator prebacuje, ukoliko je snaga za to dovoljna, na drugog, jo
hladnijeg potroaa.
Ukoliko, u toku automatskog rada, temperaturna razlika bude manja od polovine podeene vrednosti temperaturne razlike za ukljuenje, a broj obrtaja cirkulacione pumpe je, od strane regulatora, ve smanjen
na minimalnu vrednost, regulator KR0205 vri iskljuenje pumpe.
Svakih 15 minuta vri se, na kratko, prekid punjenja
drugog potroaa, kako bi se prekontrolisalo da li temperatura kolektora ponovo omoguava punjenje prioritetnog potroaa.
Ukoliko oba potroaa dostignu maksimalnu temperaturu, regulator moe da aktivira rele sa potencijalom
na kontaktima (ugrauje se pri izgradnji postrojenja).
Ovim moe da se aktivira kolo za hlaenje, koje
odvodi viak toplote npr u sistem kotla za grejanje
prostorija.
Posebni elementi za pokazivanje i opsluivanje

solarnog regulatora KR0205
Broj radnih sati svakog od potroaa moe da se meri
na bazi ukljuenosti dve pumpe solarnog postrojenja.
Sa senzorom FSX kao priborom (set za prikljuenje
akumulatora AS1: NTC, 9,7 mm, kabl duine 3,1 m)
moe da se prati i pokazuje temperatura akumula-tora
u zoni potrone tople vode spremne za upotrebu.
Za akumulator postoji jedna fabriki podeena maksimalna temperatura. uta signalna LED-dioda pokazuje kada je dostignuta maksimalna temperatura u donjem delu akumulatora. Regulator solarnog postrojenja sa funkcijom odvoenja (vika) toplote ukljuuje,
kod temperature za manje od 5 K ispod maksimalne
temperature, preklopni rele sa potencijalom na kontaktima (ugrauje se pri izgradnji postrojenja). Na bazi
ove funkcije, viak toplote moe se odvesti npr u sistem kotla za grejanje prostorija.
29/1
Panel za pokazivanje i za opsluivanje kod solarnog regulatora KR0205, za kompletne stanice Logasol KS0210 R i
KS0220 R
Pozicije sa slike:
1 LED-dioda: Max. temperatura Tmax, akumulator 1
2 LED-dioda: Max. temperatura Tmax, akumulator 2
3 LED-dioda: Pumpa solarnog kola 1
za punjenje akumulatora 1
za punjenje akumulatora 2
za odvoenje vika toplote
6 Plus, minus i ENTER-taster za opsluioca
7 Digitalni displej

29
2.3.4 Pomoni regulatori

Regulator KR-VWS
Mogua je redna veza dva akumulatora za potronu
toplu vodu, za rad u skladu sa DVGW, list W551
Regulator za pretakanje izmeu akumulatora, kod
postrojenja sa dva akumulatora
Tri temperatura senzora, za aktiviranje grejanja radi
spreavanja razvoja bakterija Legionell-a i za pretakanje iz jednog akumulatora u drugi
Mogunost primene i u velikim postrojenjima, u skladu sa DVGW-radni list W551 (Podloge za projektovanje SAT-VWS)
Kod postrojenja sa rednom vezom akumulatora, akumulator za predgrevanje se zagreva pomou solarnog postrojenja. Za regulaciju solarnog postrojenja
primenjuju se uobiajeni solarni regulatori, pri emu
kod funkcijskih modula FM244, FM443 i SM10 ne
moe da se koristi funkcija optimizacije.
Pri potronji tople vode, solarnim putem predgrejana
voda dospeva iz izlaza akumulatora za predgrevanje
na ulaz hladne vode akumulatora vode spremne za
potronju, gde se eventualno dogreva od strane kotla
(ema 31/1).
U sluaju velikog priliva solarne energije moe da se
desi, da temperatura u akumulatoru za predgrevanje
bude via od temperature u akumulatoru vode spremne za upotrebu. Kako bi se celokupna zapremina akumulatora mogla koristiti za solarno grejanje, mora biti
postavljen vod od izlaza tople vode na akumulatoru
vode spremne za upotrebu, do ulaza hladne vode
akumulatora za predgrevanje. Za transportovanje vode koristi se pumpa, kojom se upravlja od strane regulatora KR-VWS.
Kako bi se ostvario rad postrojenja u skladu sa tehnikim propisima iz DVGW-radni list W551 (tabela
44/1), celokupna zapremina vode u stepenu za predgrevanje mora se, jednom na dan, zagrejati na 60oC.
Temperatura u akumulatoru vode spremne za upotrebu mora uvek biti 60oC. Zahtev za svakodnevnim
zagrevanjem stepena za predgrevanje na potrebnu
temperaturu moe se ispuniti ili u normalnom radu,
pomou solarnog punjenja akumulatora, ili pomou
dogrevanja od strane konvencionalnog kotla.
30
Temperaturni senzori FSU i FSO montiraju se na akumulator za predgrevanje (na stepen za predgrevanje), na 20 % i na 80 % visine akumulatora. Akumulatori sa toplotnom izolacijom koja se moe skinuti,
omoguavaju potpuno slobodno pozicioniranje senzora, uz primenu steznih traka. Senzor FSB se montira u
akumulatoru vode spremne za upotrebu.
Regulator KR-VWS nadzire temperature preko dva
senzora na akumulatoru za predgrevanje. Ukoliko
zahtevana temperatura od 60 oC, u akumulatoru za
predgrevanje, ne bude ostvarena pomou solarnog
grejanja, aktivira se cirkulaciona pumpa PAL izmeu
izlaza tople vode akumulatora vode spremne za upotrebu i ulaza hladne vode stepena za predgrevanje, i
to u periodu kada nema potronje tople vode, najbolje
u toku noi. Pumpa PAL ostaje ukljuena sve dotle,
dok se na oba senzora akumulatora za predgrevanje
ne postigne zahtevana temperatura, ili dok ne doe
do isteka unapred podeenog vremenskog perioda.
30/1
Elementi za opsluivanje regulatora KR-VWS
Pozicije sa slike:
1 Displej
2 Obrtni prekida Izbor
3 Obrtni prekida Podeavanje
4 Fini osigura (6,3 A)
5 Poklopac prikljunih klema
6 Taster Reset

Kolektor
Deo postrojenja napajan solarnom

energijom
(stepen za
predgrevanje)
Naknadno postavljeni deo, za

zagrevanje potrone tople vode
Akumulator za predgrevanje Logalux SU...
31/1
Akumulator vode spremne za

upotrebu Logalux SU...
Kotao Logano na
naftu/gas
Primer redne veze akumulatora za predgrevanje potrone tople vode i akumulatora vode spremne za upotrebu; upravljanje
pretakanjem vode iz akumulatora u akumulator i zagrevanjem radi spreavanja razvoja bakterija Legionell-a u skladu sa DVGW-radni
list W551, vri se od strane regulatora KR-VWS (primer postrojenja .- ema 70/1; skraenice strana 121)
Utini regulator SR3 sa priborom

Eksterni regulator za kompletne stanice KS0105,
KS0110 i KS0120
Jednostavno prikljuenje uz primenu uko-utinice
(poz. 1, slika 31/2)
Integrisana utinica (poz. 2, slika 31/2) za prikljuenje kompletne stanice (obim isporuke utinog regulatora SR3)
Utini regulator SR3 obuhvata regulaciju temperaturne razlike, ukljuujui i potrebne senzore
Regulacija temperaturne razlike
eljena temperaturna razlika moe se podesiti izmeu
4 K i 16 K (poz. 5, slika 31/2). Kod prekoraenja podeene temperaturne razlike izmeu kolektora (senzor
FSK) i donjeg dela akumulatora (senzor FSS), vri se
ukljuenje pumpe (fabrika podeenost je na 10 K).
Kod potkoraenja temperaturne razlike, regulator vri
iskljuenje pumpe.
Dodatno se moe podesiti maksimalna temperatura
akumulatora, izmeu 35 oC i 90 oC (poz. 4, slika 31/2).
Kada akumulator dostigne podeenu maksimalnu
temperaturu (senzor FSS), regulator vri iskljuenje
pumpe.
Obim isporuke
U obim isporuke spadaju:
Jedan senzor za temperaturu kolektora (FSK)
(KTY, 6 mm, kabl 2,5 m)
Jedan senzor akumulatora FSS
(KTY, 6 mm, kabl 3,5 m)
Jedan utika za integrisanu utinicu

(za prikljuenje kabla cirkulacione pumpe kompletne stanice)
31/2
Utini regulator SR3

1 uko-utika
2 Integrisana utinica za prikljuenje kompletne stanice
3 Signalna lampica - za signalizaciju napajanja regulatora
4 Potenciometar za podeavanje maksimalne temperature
akumulatora, sa pripadajuom LED-diodom Tmax
5 Potenciometar za podeavanje temperaturne razlike, sa
pripadajuom LED-diodom Relais: Automatski rad
6 Prikljuna klema za temperaturni senzor kolektora FSK
7 Prikljuna klema za temperaturni senzor akumulatora FSS

31

2.4
Kompletna stanica Logasol KS...
Oprema kompletne stanice Logasol KS01..

Radi optimalnog prilagoenja bateriji kolektora, postoje kompletne stanice KS01.. sa etiri razliite veliine.
Kompletna stanica se po izboru moe dobiti sa integrisanim regulatorom ili bez integrisanog regulatora.
U tabeli 32/1 su prikazane razliite varijante i date su
preporuke za maksimalni broj kolektora koji se moe
koristiti. Za taan izbor veliine kompletne stanice,
potrebno je izvriti proraun cevne mree.
Svi potrebni delovi, kao to su pumpa solarnog kola,

konica za spreavanje prirodne cirkulacije, ventil
sigurnosti, manometar, po jedna slavina sa integrisanim termometrom u izlaznom i povratnom vodu,
ograniiva protoka i toplotna izolacija, ine jednu
montanu jedinicu
etiri razliite veliine
Po izboru, moe se dobiti sa integrisanim regulatorom ili bez regulatora
Pogodnost za jednog ili dva potroaa
Maksimalno
preporueni broj
kolektora
5
10
20
50
32/1
Bez integrisanog
1)
regulatora
Logasol KS0105
Logasol KS0110
Logasol KS0120
Logasol KS0150
Sa integrisanim regulatorom
SM10
KR0106
KR0205
Logasol KS0105 SM10

Logasol KS0105 SM10
Logasol KS0105 SM10
-
Logasol KS0105 R
Logasol KS0110 R
Logasol KS0120 R
-
Logasol KS0210 R
Logasol KS0220 R
-
Izbor pogodne kompletne stanice Logasol KS... u zavisnosti od broja kolektora i od primenjene solarne regulacije
1) KS-stanice za postrojenja sa solarnim modulima integrisanim u regulator kotla
Kompletne stanice KS01.. koncipirane su za jednog

potroaa (akumulator). U sprezi sa solarnim funkcijskim modulom FM443, setom senzora FSS za 2.
potroa i razvodnim ventilom VS-SU za 2. potroa,
kompletne stanice bez integrisanog regulatora mogu
da se primene i za dva potroaa.
Alternativno, kod dva potroaa mogu da se primene i
kompletne stanice Logasol KS02.. sa integrisanim regulatorom KR0205. Ove kompletne stanice imaju dva
odvojena povratna prikljuka, sa jednom trostepenom
cirkulacionom pumpom i jednim ograniivaem protoka (videti sliku 33/2). Time je mogue postii hidraulino uravnoteenje dva potroaa sa razliitim gubicima pritiska. Iznad kompletnih stanica, prema bateriji kolektora, oba povratna voda treba hidraulino
povezati.
Kompletne stanice Logasol KS01.. bez integrisanog
regulatora koncipirane su posebno za kombinovanje
sa solarnim funkcijskim modulima, koji su integrisani u
32
regulator generatora toplote. Ovde spadaju funkcijski

moduli FM244, FM443 i SM10.
Kompletne stanice Logasol KS01.. SM10 povezuju se
BUS-vodom sa regulacionim sistemom Logamatic
EMS, tako da i ovde regulacija kotla i regulacija solarnog postrojenja bivaju povezani na inteligentan
nain.
Potrebni membranski ekspanzioni sud (MAG) ne
spada u obim isporuke kompletne stanice Logasol
KS01.. . On treba da bude odabran posebno za svaki
sluaj primene (videti stranu 88). Kao pribor se mogu
dobiti prikljuni set AAS/Solar sa rebrastim crevom od
nerajueg elika, brzorastavljiva spojnica i zidni
nosa za membranski ekspanzioni sud sa zapreminom od maksimalno 25 l. U sluaju ekspanzionih sudova veliine 25 l do 50 l, zidni nosa se ne moe
iskoristiti za privrenje suda. Prikljuni set
AAS/Solar nije podesan za ekspanzione sudove zapremine preko 50 l, jer je prikljuak sudova vei od .

Oznake sa slike 33/1;

V
R
1
2
3
4
Dovodni vod od kolektora ka potroau

Povratni vod od potroaa ka kolektoru
Prikljuak sa steznim prstenom (svi dovodni i povratni prikljuci)
Slavina sa kuglom (crvena ruica) sa integrisanim termometrom
Slavina sa kuglom (plava ruica) sa integrisanim termometrom
Ventil sigurnosti (3 bara, sa setom za preradu na 6 bara) sa
manometrom i crevom preko koga se vri odvoenje fluida pri
reagovanju ventila
5 Prikljuak za membranski ekspanzioni sud (sud i set AAS/Solar
nisu sadrani u obimu isporuke)
6 Slavina na prikljuku za punjenje i pranjenje
7 Konica za spreavanje prirodne cirkulacije
8 Cirkulaciona pumpa
9 Ograniiva protoka, sa slavinom za zatvaranje
10 Solarni regulator KR0106
(regulacija temperaturne razlike)
Dimenzije i tehniki podaci dati su na slici 34/1 i u tabeli 34/2.
33/1
Konstrukcija kompletne stanice Logasol KS01..R sa integrisanim solarnim regulatorom KR0106
Oznake sa slike 33/1;

V Dovodni vod od kolektora ka potroau
R Povratni vod od potroaa ka kolektoru
1 Prikljuak sa steznim prstenom (svi
dovodni i povratni prikljuci)
2 Slavina sa kuglom (crvena ruica) sa
integrisanim termometrom
3 Slavina sa kuglom (plava ruica) sa
integrisanim termometrom
4 Kapica G1
5 Ventil sigurnosti (3 bara, sa setom za
preradu na 6 bara) sa manometrom i
crevom za odvoenje fluida pri reag.
6 Prikljuak za membranski ekspanzioni
sud (sud i set AAS/Solar nisu sadrani u
obimu isporuke)
7 Slavina na prikljuku za punjenje i
pranjenje
8 Konica za spreavanje prirodne
cirkulacije
9 Cirkulaciona pumpa P1 za potroa 1
10 Ograniiva protoka, sa slavinom za
zatvaranje
11 Solarni regulator KR0205
(regulacija temperaturne razlike)
12 Poklopac (toplotna izolacija)
13 Cirkulaciona pumpa P2 za potroa 2
Dimenzije i tehniki podaci dati su na slici
34/1 i u tabeli 34/2.
33/2
Konstrukcija kompletne stanice Logasol KS02..R sa integrisanim solarnim regulatorom KR0205

33

Dimenzije i tahniki podaci kompletnih stanica Logasol KS...
34/1
Dimenzije kompletnih stanica Logasol KS01... i KS02...
Kompletne stanice Logasol
Broj solarnih potroaa

Dimenzije kuita
Poloaj prikljuaka
Visina H
irina B
Dubina T
A
C
D
E
Dovodni vod/
povratni vod
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
Prikljuna mera bakarnih cevi

(veza sa steznim prstenom)
Prikljuak ekspanzionog suda
Pritisak reagovanja ventila sigurnosti
bar
Cirkulaciona pumpa
Tip
Ugrad. duina mm
Napajanje strujom
V-AC
Frekvencija
Hz
Max. angaovana snaga
W
Max. jaina struje
A
Opseg podeavanja Taco-setera
l/min
Masa
kg
34/2
34
KS0105 R;
KS0105
SM10;
KS0105
1
1)
1 ili 2
400
290
190
130
30
45
18 x 1
KS0110 R;
KS0110
SM10;
KS0110
1
1)
1 ili 2
400
290
190
130
30
45
22 x 1
KS0120 R;
KS0120
SM10;
KS0120
1
1)
1 ili 2
450
290
190
130
30
45
28 x 1
KS0150
KS0210 R
KS0220 R
1
1)
1 ili 2
450
290
190
130
30
45
Rp1
450
580
190
130
290
30
45
22 x 1
450
580
190
130
290
30
45
28 x 1
2)
3 (6)
UPS 25-40
130
230
50
60
0,26
2-8
11,5
2)
3 (6)
UPS 25-60
130
230
50
90
0,34
4-15
11,5
2)
3 (6)
UPS 25-80
180
230
50
245
1,04
8-30
12,5
1
2)
3 (6)
UPS 32-80
180
230
50
250
2)
3 (6)
UPS 25-60
180
230
50
2 x 90
2 x 0,34
4-15
20
2)
3 (6)
UPS 25-80
180
230
50
2 x 245
2 x 1,04
8-30
22,5
20-70
16,1
Tehniki podaci i dimenzije kompletnih stanica Logasol KS...

1) Samo kompletne stanice Logasol KS01.. bez regulatora, u sprezi sa solarnim funkcijskim modulom FM443,
razvodnim ventilom VS-SU za 2. potroa i setom senzora FSS za 2. potroa
2) Uz primenu seta za preradu, mogue je postii pritisak reagovanja ventila sigurnosti od 6 bara. Ovo se preporuuje
kada statika visina, izmeu membranskog ekspanzionog suda i najvie take postrojenja, iznosi vie od 14 m.

2.5
Ostale komponente sistema
2.5.1 Prekonaponska zatita regulatora

Na temperaturnom senzoru u sastavu kolektora mogu, u toku nevremena sa grmljavinom, zbog njegovog
izloenog poloaja, da se pojave previsoki naponi. Ovi
previsoki naponi mogu da dovedu do oteenja senzora.
Prekonaponska zatita ne predstavlja provodnik za
odvoenje elektriciteta u sluaju udara groma. Ona je
koncipirana za takav sluaj, da doe do udara groma
u iroj okolini solarnog postrojenja, usled ega mogu
da budu indukovani previsoki naponi. Zatitne diode
ograniavaju ove previsoke napone na nivo koji je nekodljiv za regulator. Prikljunu kutiju treba predvideti
u opsegu dohvata kabla temperaturnog senzora FSK
kolektora (slika 35/1).
Metalni automatski
odzraiva
(pribor)
Temperaturni senzor
kolektora (u obimu isporuke regulatora)
Kompletna stanica Logasol KS... R, sa integrisanim regulatorom
Solarni kolektor Logasol
SKN2.0 ili SKS3.0
Prekonaponska zatita
35/1
Prekonaponska zatita regulatora (primer montae)
2.5.2 Prikljuenje uz primenu dvostruke cevi (Twin-Tube)

Twin-Tube je dvostruka, toplotno izolovana cev, sa
omotaem otpornim na ultraljubiasto zraenje i sa
integrisanim kablom za temperaturni senzor kolektora. Prikljuni setovi sadre, prilagoeno za razliite
tipove kolektora, sve potrebne elemente za prikljuenje Twin-Tube 15 odnosno Twin-Tube DN20 na bateriju kolektora, na kompletnu stanicu i na akumulator.
Odgovarajui set, za privrivanje specijalne TwinTube-cevi, sastoji se od etiri ovalne elne, sa vijcima
za drvo, i od drvenih epova, a poruuje se posebno.
Kako bi se mogla postaviti specijalna cev Twin-Tube
15, mora stajati na raspolaganju mesto za radijus
savijanja od najmanje 110 mm (slika 35/2).
Rebrasta cev od nerajueg elika, Twin-Tube DN20,
moe da se savije do ugla od 90o, bez da se vraa
nazad usled elastinosti.
35/2
Radijus savijanja cevi Twin-Tube 15; mere su u mm

(dimenzije - tabela 36/1)

35
Twin-Tube
Dimenzije (sl. 35/2)
A
B
mm
mm
Prenik
Duina
DN
m
Materijal cevi
Dimenzije cevi
Materijal toplotne izolacije
Klasa otpornosti na poar
toplotne izolacije
Debljina izolacije
Temperaturna postojanost do
Zatitni omota
Kabl za temperaturni senzor
36/1
W/mK
mm
o
C
15 (DN12)
73
45
Meki bakar (F22) prema DIN 59753
2 x 15 x 0,8
12,5
EPDM-kauuk
DIN 4102-B2
0,04
15
190
PE, UV-postojan
2
2 x 0,75 mm , VDE 0250
DN20
105
62
Rebrasta cev od nerajueg elika
Nr. 1.4571
2 x DN20 (spoljni =26,6 mm)
12,5
EPDM-kauuk
DIN 4102-B2
0,04
19
190
PE, UV-postojan
2
2 x 0,75 mm , VDE 0250
Tehniki podaci za Twin-Tube cevi
2.5.3 Izdvaja vazduha LA1

Kod punjenja solarnog postrojenja uz primenu stanice
za punjenje BS01, primenjuje se izdvaja vazduha
LA1 (videti stranu 96). LA1 vri izdvajanje zaostalih
mehuria kiseonika iz vazduha (mikro-mehuria) u
toku rada i obezbeuje stalno odzraenje solarnog cirkulacionog kruga. Nije potrebno postavljanje
odzaiva-a na najvioj taki postrojenja.
LA1 se montira u solarni krug pomou navojnih prikljuaka. Na raspolaganju stoje dve veliine ureaja:
LA1 18
LA1 22
36/2
Izdvaja vazduha
2.5.4 Solarni fluid

Solarno postrojenje se mora zatititi od smrzavanja.
Radi ovoga se, po izboru, mogu primeniti sredstva za
zatitu od smrzavanja Solarfluid L ili Tyfocor LS.
Solarfluid L
Solarfluid L je meavina 50 % PP-glikola i 50 % vode,
spremna za upotrebu. Bezbojna meavina je bezopasna po ivotne namirnice i bioloki razgradiva.
Solarfluid L titi postrojenje od smrzavanja i od korozije. Sa dijagrama 36/3 moe da se oita, da Solarfluid L obezbeuje zatitu od smrzavanja do spoljne
temperature od -37 oC. U postrojenjima sa kolektorima
Logasol SKN3.0 i SKS4.0, Solarfluid L obezbeuje
siguran rad u opsegu temperatura od -37 oC do +170
o
C.
Sadraj PP-glikola u zapr. %
Spoljna temperatura
36
36/3
Stepen zatite od smrzavanja radnog medija za prenos

toplote, u zavisnosti od sastava meavine glikol-voda

Tyfocor LS
Tyfocor LS je meavina 43 % PP-glikola i 57 % vode,
spremna za upotrebu. Meavina je bezopasna po
ivotne namirnice i bioloki razgradiva, a ima crvenu/roza boju.
Tyfocor LS titi postrojenje od smrzavanja i od korozije. Iz tabele 37/1 moe da se oita, da Tyfocor LS
obezbeuje zatitu od smrzavanja do spoljne
temperature od -28 oC. U postrojenjima sa kolektorima
Logasol SKN3.0 i SKS4.0, Tyfocor LS obezbeuje
siguran rad u opsegu temperatura od -28 oC do +170
o
C.
Gotova meavina medija za prenos toplote Tyfocor LS
ne sme se dalje razreivati od strane korisnika. Vrednosti u tabeli 37/1 vae za sluaj da voda, zaostala u
postrojenju nakon izvrenog ispiranja, dovede do
Ispitivanje solarnog fluida
Tenosti za prenos toplote na bazi meavine propilenglikola i vode stare prilikom primene u solarnim postrojenjima. Spolja se promene stanja mogu zapaziti po
tamnijoj obojenosti i zamuenosti. Kod dugotrajnog
termikog preoptereenja (> 200 oC) razvija se karakteristini otri miris na paljevinu. Zbog poveanja sadraja vrstih, u fluidu nerastvorljivih produkata razlaganja polipropilenglikola odnosno inhibitora, fluid se
boji skoro u crno.
Znaajni uticajni faktori su visoke temperature, pritisak
i vreme trajanja optereenja. Ovi faktori stoje pod velikim uticajem geometrije apsorbera.
Ovde povoljno ponaanje pokazuju apsorberi u vidu
harfe, kao npr kod SKN3.0, ili apsorberi sa duplim
meandrima, sa dole postavljenim povratnim vodom,
kao kod SKS4.0. Ali, i raspored prikljuaka na kolek-
nedozvoljene razreenosti ovog medija za prenos

toplote.
Vrednost oitana
Tyfocor LS
Odgovara zatiti
sa Glykomat-a
od smrzavanja do
gotova meavina
o
o
C
zaprem. %
C
100
-23
-28
Nedozvoljena razreenost vodom
95
-20
-25
90
-18
-23
85
-15
-20
80
-13
-18
37/1
Zatita od smrzavanja kod primene medija za prenos toplote

Tyfocor LS
toru ima uticaja na ponaanje prilikom stagnacije i

time na starenje solarnog fluida. Tako bi, kod izlaznog
i povratnog cevovoda baterije kolektora, trebalo izbegavati dugake deonice sa usponom cevovoda jer,
prilikom stagnacije, solarni fluid iz ovih deonica dotie
u kolektor i poveava zapreminu pare. Starenje se dodatno pospeuje prisustvom kiseonika/vazduha i neistoa, kao to su bakarni i gvoe-oksidi.
Radi ispitivanja stanja solarnog fluida na licu mesta,
treba odrediti pH-vrednost i stepen zatite od smrzavanja. Pogodni merni tapii, za odreivanje pHvrednosti, i refraktometar (za odreivanje zatite od
smrzavanja), nalaze se u servisnom koferu Solar
firme Buderus.
pH-vrednost u stanju pri isporuci
Granina pH-vrednost, pri kojoj treba izvriti

zamenu
Solarfluid L 50/50
oko 8
Tyfocor LS 50/50
oko 10
Gotove meavine solarnih fluida
37/2
Granine pH-vrednosti pri ispitivanju stanja gotovih meavina solarnih fluida

37
2.5.5 Termostatski mea potrone tople vode

Zatita od zadobijanja opekotina
Ukoliko je maksimalna temperatura akumulatora podeena na vie od 60 oC, moraju se predvideti prikladne mere za zatitu od zadobijanja opekotina. Mogue
je:
ili ugraditi jedan termostatski regulisani mea potrone tople vode, odmah iza prikljuka za toplu vodu
na akumulatoru,
ili ograniiti temperaturu vode dobijane meanjem
na svim mestima potronje, pomou termostatskih
baterija ili pomou jednorunih termostatskih baterija sa pred-podeavanjem (kod gradnje stanova se
mogu smatrati svrsishodnim temperature od 45 oC
do 60 oC).
Kod projektovanja postrojenja sa termostatski regulisanim meaem potrone tople vode, treba uzeti u
obzir dijagram 38/1.
Temperatura meanjem dobijene vode podesiva je
u 6 koraka, sa razlikom od po 5 oC, u celokupnom
opsegu od 35 oC do 60 oC.
38/1
Gubitak pritiska termostatski regulisanog meaa potrone

o
tople vode pri temperaturi tople vode od 80 C, temperaturi
o
meanjem dobijene vode od 60 C i temperaturi hladne vode
o
od 10 C

Gubitak pritiska termostatski regulisanog meaa potrone
tople vode
Protok
38

Nain rada kod primene voda za cirkulaciju tople vode

Termostatski regulisani mea tople vode dodaje toploj vodi iz akumulatora toliko hladne vode, da temperatura meanjem dobijene vode ne prekorauje
podeenu zadatu vrednost. U kombinaciji sa cevovodom za cirkulaciju potreban je i bajpas-vod, izmeu
ulaza cirkulacionog voda u akumulator i ulaza hladne
vode u termostatski regulisani mea potrone tople
vode (poz. 2, slika 39/1).
Ukoliko temperatura akumulatora lei iznad zadate
vrednosti, podeene na termostatski regulisanom
meau potrone tople vode, u vreme kada se vri
potronja tople vode, cirkulaciona pumpa potiskuje
jedan deo vode koja se vraa vodom za cirkulaciju,
putem bajpas-voda, direktno na sada otvoreni ulaz za
hladnu vodu na meau. Topla voda, koja dolazi iz
akumulatora, mea se sa hladnijom vodom iz
povratnog voda za cirkulaciju. Kako bi se spreila
pojava prirodne cirkulacije, termostatski regulisani
mea potrone tople vode treba ugraditi ispod izlaza
za toplu vodu na akumulatoru. Ukoliko ovo nije
mogue, neposredno na prikljuku za izlaz tople vode
iz akumulatora (AW) treba ugraditi jednu petlju za
toplotnu izolaciju ili ventil za spreavanje povratnog

strujanja (poz. 3, slika 39/1). Ovim se spreavaju
cirkulacioni gubici jedne cevi. Nepovratni ventil (poz.
1, slika 39/1) treba predvideti, kako bi se spreila neeljena cirkulacija i time meanje i hlaenje sadraja
akumulatora.
Usled cirkulacije tople vode nastaju gubici toplote
zbog odravanja spremnosti za rad. Stoga bi cirkulaciju trebalo primenjivati samo kod jako razgranatih
mrea za potronu toplu vodu. Pogreno dimenzionisani vod za cirkulaciju i cirkulaciona pumpa, mogu u
velikoj meri da umanje efekat dobijen primenom solarnog postrojenja.
Za sluaj da treba da bude predviena cirkulacija
tople vode, prema DIN 1988, sadraj cevovoda za
toplu vodu treba da se izmeni tri puta na sat, pri emu
se temperatura sme smanjiti za najvie 5 K. Kako bi
se ouvala slojevita napunjenost akumulatora, protok
cirkulacione pumpe i eventualno nain njenog naizmeninog ukljuivanja i iskljuivanja, moraju se meusobno uskladiti.
Nepovratni ventil
Cirkulacioni bajpas-vod
Nepovratni ventil, za sluaj da termostatski regulisani mea potrone tople vode
(WWM) ne moe da bude montiran ispod prikljuka AW
Izlaz za toplu vodu
Ulaz za hladnu vodu
Slavina za punjenje i pranjenje
Cirkulaciona pumpa sa programatorom
Bivalentni solarni akumulator
Logalux SM300, SM400 ili SM500
Bivalentni termosifonski akumulator
Logalux SL300-2, SL400-2 ili SL500-2
(nije predstavljen)
Prikljuci solarnog postrojenja
Prikljuci za dogrevanje akumulatora
Mea potrone tople vode
39/1
Primer voda za cirkulaciju sa termostatski regulisanim meaem potrone tople vode

39
2.5.6 RW-ureaj za nadziranje temperature povratne vode kod podrke sistemu za

grejanje prostorija
Ogranienje povratne temperature
Kod svih sistema sa podrkom sistemu za grejanje
prostorija preporuuje se primena RW-ureaja za
nadziranje temperature povratne vode.
U obim isporuke spadaju:
Regulator temperaturne razlike
Razvodni ventil sa tri prikljuka, sa motorom za
podeavanje
Utini regulator SR3
Dva temperaturna senzora:
senzor akumulatora, FRY, 6 mm kao i
naleui cevni senzor, FRY, 20 mm
RW-ureaj za nadziranje temperature povratne vode
stalno vri uporeivanje temperature u povratnom
vodu sistema za grejanje prostorija sa temperaturom
u pufer-akumulatoru. Zavisno od temperature povratne vode, ovaj ureaj usmerava protok iz povratnog
voda ili kroz pufer-akumulator, ili direktno prema kotlu
(slika 40/2).
Hidraulino prikljuenje
Kako bi se obezbedio optimalni priliv solarne energije,
grejne povrine sistema za grejanje prostorija trebalo
bi dimenzionisati za to je mogue nie temperature
sistema. Najnie temperature, prema iskustvu, nude
sistemi za grejanje sa velikim povrinama (npr podno
grejanje). Radi spreavanja pojave nepotrebno visokih
povratnih temperatura, sve grejne povrine treba
hidrauliki uravnoteiti u skladu sa DIN 18380 (VOB
deo C). Povrine koje nisu uravnoteene, mogu u
velikoj meri da smanje priliv solarne energije.
40/1
Regulator i ventil sa tri prikljuka RW-ureaja za nadziranje

temperature povratne vode
40/2
Hidraulino prikljuenje RW-ureaja za nadziranje temperature povratne vode na primeru kombinovanog akumulatora
Logalux P750 S

1 Utini regulator SR3
2 Razvodni ventil sa tri prikljuka, sa motorom za podeavanje
40

2.5.7 Izmenjiva toplote za zagrevanje bazena

Ploasti izmenjiva toplote od nerajueg elika
Pokrivka za toplotnu izolaciju, sa mogunou skidanja
Prenos toplote sa medija za prenos toplote u solarnom kolu na vodu iz bazena uz primenu suprotnosmernog strujanja
Dimenzije i tehniki podaci izmenjivaa toplote za

zagrevanje vode u bazenu
Izmenjiva toplote, za zagrevanje vode u bazenu, trebalo bi da bude povezan paralelno sa konvencionalnim grejanjem. Time solarno postrojene moe samo
da zagreva bazen, ili moe istovremeno da dobija
podrku i od kotla sistema za grejanje prostorija.
Prikljuak vode iz bazena mora biti opremljen nepovratnim ventilom (sa klapnom) i izdvajaem prljavtine
Izbor cirkulacione pumpe za sekundarno kolo
Protok na primarnoj strani zavisi od broja kolektora.
Regulator u sastavu kompletne stanice upravlja i pumpom solarnog kola (primarnom pumpom) i pumpom
kola vode iz bazena (sekundarna pumpa). Sekundarna pumpa mora biti otporna na vodu koja sadri
hlor.
Ukoliko ukupna snaga, koja treba da bude ukljuivana i iskljuivana, prekorai 286 W, za pumpu kola
bazena treba predvideti poseban rele.
Sekundarna cirkulaciona pumpa treba da bude dimenzionisana shodno potrebnom protoku, prema sledeoj formuli:
41/2
41/1
Izmenjiva toplote za zagrevanje vode u bazenu
Protok sekundarne pumpe
Veliine koje se koriste pri proraunu (formula 41/1):

3
mSP
Protok sekundarne pumpe u m /h
Broj solarnih kolektora
Izmenjiva toplote za zagrevanje vode u bazenu

Duina
mm
irina
mm
Dubina
mm
Max. broj kolektora
Prikljuci
Izlazni (V) i povratni (R)
Max. radni pritisak

bar
Gubici pritiska na sekundarnoj
mbar
3
strani, pri protoku od
m /h
Masa (neto, okruglo)
kg
Snaga izmenjivaa toplote pri temperaturi
kW
o
primarne strane
C
o
sekundarne strane
C
41/3
SWT6
208
78
55
6
G (spoljni)
30
160
1,5
1,9
7
48/31
24/28
SWT10
208
78
79
10
G (spoljni)
30
210
2,6
2,5
12
48/31
24/28
Tehniki podaci izmenjivaa toplote za zagrevanje vode u bazenu SWT6 i SWT10

41
3 Instrukcije u vezi solarnih postrojenja
Instrukcije u vezi solarnih postrojenja
3.1
Opte instrukcije
Ova slika daje samo grubu emu i
predstavlja neobavezujuu
preporuku u vezi mogueg
hidraulinog povezivanja.
Sigurnosni ureaji moraju biti
izvedeni u skladu sa vaeim
normama i lokalnim propisima.
Kolektor
Kotao Logano na
naftu/gas
Kotao na vrsto gorivo

Logano S...
42/1
Poz.
Primer eme radi davanja optih instrukcija u vezi solarnih postrojenja za grejanje
Komponenta
postrojenja
Opte preporuke u vezi projektovanja
Ostale
napomene
Kolektori
Veliina kolektora mora se odrediti nezavisno od hidraulinog sistema.
videti stranu 64
Cevovodi sa usponom prema ureaju za odzraivanje
videti stranu 95
Prikljuni cevovod
Twin-Tube
Kompletna stanica
Na najvioj taki postrojenja moe da bude postavljen ureaj za odzraenje od metala

(pribor kolektora u katalogu Heiztechnik). Kod svake promene smera prema dole, sa
ponovnim penjanjem, moe takoe da bude predvien jedan ureaj za odzraivanje.
Radi jednostavnije montae prikljunih cevovoda, preporuuje se primena udvojenih
bakarnih cevi Twin-Tube 15 odnosno rebraste cevi od nerajueg elika Twin-Tube DN20,
zajedno sa toplotnom izolacijom i zatitnim omotaem od UV-postojane plastike, u koju je
integrisan produni kabl za temperaturni senzor kolektora FSK.
Ukoliko se Twin-Tube ne moe primeniti ili ako su potrebni vei preseci ili duine cevovoda,
mora se pri izgradnji postrojenja instalisati odgovarajui cevovod i produni kabl za senzor
2
(npr 2 x 0,75 mm ).
Kompletna stanica Logasol KS... R sadri sve vane hidrauline i regulacione komponente
za solarni krug.
Kako bi se spreilo povratno strujanje fluida, preporuuje se, da se kod statikih visina
preko 15 m ili kod posebnih uslova u postrojenju, kao npr kod temperatura akumulatora
o
iznad 60 C, ugradi jo jedna konica za spreavanje prirodne cirkulacije odnosno petlja za
toplotnu izolaciju.
Izbor kompletne stanice ravna se prema broju potroaa i kolektora. Kompletna stanica
Logasol KS... bez regulatora preporuuje se onda, kada je mogue da se regulacija
solarnog kola integrie u regulator kotla preko solarnog funkcijskog modula FM244, SM10
ili FM443.
42/2
42
Opte instrukcije u vezi projektovanja solarnih postrojenja (nastavak strana 43)

videti stranu 35
videti stranu 86
videti stranu 94
videti stranu 32
videti stranu 23
Instrukcije u vezi solarnih postrojenja 3
Komponenta
postrojenja
Opte preporuke u vezi projektovanja
Membranski
ekspanzioni sud
Izbor membranskog ekspanzionog suda vri se u zavisnosti od zapremine postrojenja i od

pritiska reagovanja ventila sigurnosti, kako bi bio u stanju da prihvati viak fluida koji se videti stranu 88
pojavljuje u postrojenju.
Akumulator
Veliina akumulatora mora biti odreena nezavisno od hidraulinog sistema.
Poz.
Mea potrone
tople vode
Cirkulacija tople
vode
Konvencionalno
dogrevanje
(regulacija kotla)
10
Pufer-akumulator
11
Projektovanje i
regulisanje grejnih
povrina
12
Regulacija grejnih
krugova
13
Ureaj za
nadziranje
temperature
povratne vode
14
Kotlovi na vrsto
gorivo
43/1
Sigurnu zatitu od previsoke temperature tople vode (opasnost od zadobijanja opekotina)

prua termostatski regulisan mea potrone tople vode (WWM).
Kako bi se spreila prirodna cirkulacija, termostatski regulisani mea potrone tople vode
mora biti ugraen ispod prikljuka za izlaz tople vode iz akumulatora. Ukoliko ovo nije
mogue, trebalo bi predvideti petlju za toplotnu izolaciju ili ventil za spreavanje povratnog
strujanja.
Na skici nije prikazana cirkulacija tople vode! Usled cirkulacije tople vode nastaju gubici
toplote vezani za odravanje spremnosti za rad. Stoga bi cirkulaciju trebalo primeniti samo
u jako razgranatim mreama za potronu toplu vodu. Pogreno projektovan vod za
cirkulaciju i cirkulaciona pumpa, mogu jako da smanje efekte korienja solarne energije.
Za sluaj, da cirkulacija treba da bude realizovana, sadraj voda za cirkulaciju treba, prema
DIN 1988, da bude recirkulisan tri puta na sat, pri emu temperatura sme da opadne
najvie za 5 K. Kako bi se ouvalo slojevito punjenje akumulatora, treba meusobno
prilagoditi protok i eventualno reim ukljuivanja/iskljuivanja cirkulacione pumpe.
Hidraulino prikljuenje generatora toplote i solarni regulator koji se moe primeniti zavise
od tipa kotla i od primenjene regulacije kotla.
Mogu se razlikovati sledee grupe kotlova za grejanje:
Zidni kotlovi sa EMS: npr Logamax plus GB142 i GB132
Podni kotlovi sa EMS: npr Logano G125, G135 i GB234
Zidni kotlovi: npr Logano plus GB112
Podni kotlovi: npr Logano G115, G215, SC115, S325, G124/V, G134 i G234
Delu za puferovanje toplote za grejanje prostorija, u sastavu kombinovanih ili puferakumulatora, trebalo bi dovoditi samo toplotu iz solarnog postrojenja i ukoliko je mogue
iz drugih regenerativnih izvora energije. Ukoliko se pufer-zona solarnog akumulatora
zagreva pomou nekog konvencionalnog kotla, taj deo je blokiran za prijem toplote iz
solarnog postrojenja.
U sluaju podrke sistemu za grejanje prostorija grejna tela treba projektovati tako, da bude
postignuta to je mogue nia temperatura povratne vode.
Posebnu panju, uz dimenzionisanje grejnih povrina, treba posvetiti propisnom regulisanju
grejnih tela. to je nia mogua temperatura povratne vode, to je vei priliv solarne energije
koji se moe oekivati.
Pri tome je vano, da se izvri regulisanje grejnih tela prema vaeim propisima (VOB deo
C, DIN 18380). Jedno jedino, pogreno naregulisano grejno telo, moe znaajno da smanji
priliv solarne energije kod podrke sistemu za grejanje prostorija.
Mogunost primene sistema za regulaciju mora se preispitati u odnosu na broj prisutnih
grejnih kola.
Kod svih sistema za podrku sistemu za grejanje prostorija trebalo bi ugraditi tzv ureaj za
praenje temperature povratne vode (RW). On vri nadziranje temperature povratne vode u
sistemu za grejanje prostorija i spreava, posredstvom jednog razvodnog ventila sa tri
prikljuka, da, pri visokim temperaturama, doe do zagrevanja solarnog akumulatora
pomou povratne vode sistema za grejanje prostorija.
Povremeno loenje
Ukoliko se neki kamin na drvo, sa ugraenim izmenjivaem toplote, ili kotao na vrsto
gorivo, loi samo povremeno, proizvedena energija se moe odmah odvoditi u solarni
pufer-akumulator ili u kombinovani akumulator. Meutim, u tom vremenu je ograniena
mogunost apsorbovanja solarne energije. Kako bi se priliv solarne energije smanjivao
samo povremeno, treba minimizirati istovremeni rad solarnog dela postrojenja i loenja
kotla na vrsto gorivo. To pretpostavlja da se rad postrojenja planira na odgovarajui nain.
Stalno loenje
Ukoliko neki kamin na drvo, sa ugraenim izmenjivaem toplote, ili kotao na vrsto gorivo,
treba stalno da radi u kombinaciji sa kotlom na naftu/gas zbog grejanja prostorija, u
prelaznom periodu treba raunati sa smanjenim prilivom solarne energije, usled visokih
temperatura u zoni pufer-akumulatora.
Neizostavno treba imati u vidu podloge za projektovanje postrojenja sa kotlovima na vrsto
gorivo.
Ostale
napomene
videti stranu 64
videti stranu 38
videti stranu 39
videti stranu 45
videti stranu 49
videti stranu 57
videti stranu 21
videti stranu 40
videti stranu 63
videti stranu 21
videti stranu 25
videti stranu 40
videti stranu 49
videti stranu 57
videti stranu 54
Opte instrukcije u vezi projektovanja solarnih postrojenja

43
3 Instrukcije u vezi solarnih postrojenja
3.2
Propisi i preporuke za projektovanje postrojenja sa solarnim kolektorima
Ovde navedeni propisi predstavljaju samo izbor iz

propisa bez namere da se postigne potpunost.
Instalisanje postrojenja i prvo utanje u rad mora izvriti neka struna firma. Kod svih radova na montai,
izvoenih na krovu, moraju se primeniti prikladne mere za spreavanje pojave nesrea pri radu. Moraju se
ispotovati svi propisi, koji se odnose na spreavanje
pojave nesrea pri radu!
Kod praktinog izvoenja postrojenja vae relevantna

pravila tehnike. Sigurnosna oprema mora biti izvedena u skladu sa vaeim lokalnim propisima. Prilikom
izgradnje i upotrebe nekog postrojenja sa solarnim kolektorima moraju se, osim toga, ispotovati odredbe
Uredbe o gradnji objekata pripadajue zemlje, odredbe u vezi zatite spomenika i eventualno lokalne preporuke o gradnji.
Pravila tehnike u vezi instalisanja postrojenja za korienje solarne energije

Propis
DIN 18338
DIN 18339
DIN 18451
DIN 1055
DIN EN 12975-1
DIN EN 19976-1
DIN V ENV 12977-1
DIN 1988
DIN 4753-1
DIN 18380
DIN 18381
DIN 18421
2)
AVB
DVGW W 551
DIN VDE 0100

DIN VDE 0185
VDE 0190
DIN VDE 0855
DIN 18382
44/1
44
Oznaka
Montaa na krovovima
1)
VOB ; Radovi na pokrivanju i izolaciji krovova
1)
VOB ; Limarski radovi
1)
VOB ; Radovi uz primenu skela
Usvojena optereenja objekata
Prikljuenje termikih solarnih postrojenja
Termika solarna postrojenja i njihove komponente kolektori deo 1;
opti zahtevi; nemako izdanje
Termika solarna postrojenja i njihove komponente prefabrikovana postrojenja deo 1;
Termika solarna postrojenja i njihove komponente- postrojenja izraena prema zahtevu kupca - deo 1;
Izvedbe i instalisanje ureaja za grejanje vode
Tehniki propisi za instalacije za potronu toplu vodu (TRWI)
Ureaji i postrojenja za grejanje potrone tople vode i tehnike vode;
zahtevi, oznaavanje, oprema i ispitivanje
1)
VOB ; Postrojenja za grejanje i postrojenja za centralnu pripremu tople vode
1)
VOB ; Radovi u zgradama, na instalacijama za gas, vodu i kanalizaciju
1)
VOB ; Radovi na toplotnom izolovanju tehnikih postrojenja
Voda
Postrpjenja za pripremu i razvoenje potrone tople vode;
tehnike mere za spreavanje razvoja bakterija Legionella
Elektrino prikljuenje
Izvoenje elektrinih sistema jake struje, sa nazivnim naponima do 1000 V
Sistemi za zatitu od udara groma
Izravnanje glavnog potencijala elektrinih sistema
Antenski sistemi treba primeniti da bude svrsishodno 1)
VOB ; Razvod pomou elektrinih kablova i ica u zgradama
Vane norme, propisi i EZ-preporuke za instalisanje postrojenja sa solarnim kolektorima

1) VOB Uredba o sklapanju ugovora deo C; Opti tehniki ugovorni uslovi kod izvoenja usluga gradnje (ATW)
2) Podloge za raspisivanje konkursa za izvoenje graevinskih radova u visokogradnji, uz poseban osvrt na gradnju stanova

Primeri sistema 4
Primeri sistema
4.1
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode sa konvencionalnim

generatorima toplote na naftu/gas
4.1.1 Solarno zagrevanje potrone tople vode: podni kotao i bivalentni akumulator

Kolektor
Kotao Logano na
naftu/gas
Solarni krug
Prvi potroa (bivalentni akumulator potrone tople vode) puni se u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i FSS.
45/1
Dogrevanje potrone tople vode

Zadata temperatura potrone tople vode
(senzor FW) postie se, po potrebi, dogrevanjem pomou kotla. U pitanju je malo
postrojenje prema DVGW-radni list W 551.
ema sa kratkim opisom primera postrojenja (opte napomene strana 42; skraenice strana 121)
Kotao:
podni
Logano sa EMS
Logano plus sa EMS
Logano
Tue proizvodnje
45/2
Grejni krug
Kotao vri grejanje grejnog kruga bez meajueg ventila.
Kotao
Solarni sistem
Regulator
Tip
Regulator
Logamatic EMS
RC30
SM10
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamatic 2000
2107
FM244
Logamatic 4000
4211
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
Komponenta
Logasol KS01..
Logasol KS01..
Logasol KS01.. R
Varijante mogue regulacije sistema za solarno grejanje

45
4 Primeri sistema
4.1.2 Solarno zagrevanje potrone tople vode: zidni kotao i bivalentni akumulator

Kolektor
Solarni krug
Prvi potroa (bivalentni akumulator potrone tople vode) puni se u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i FSS.
46/1
Grejni krug

Kotao:
zidni
Kotao
Solarni sistem
Regulator
Tip
Regulator
Logamatic EMS
RC30
SM10
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4211
FM443
Logasol KS01..
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
Logasol KS01.. R
Logamax sa EMS
Logamax plus sa EMS
46/2
46

Komponenta
Logasol KS01..
Primeri sistema 4
4.1.3 Solarno zagrevanje potrone tople vode: podni kotao i akumulator za

predgrevanje (naknadna ugradnja)
Ova slika daje samo grubu emu
i predstavlja neobavezujuu
Kolektor
Upravljanje sa SR3:
1) FP = FSK
2) FR = FW
Kotao na
naftu/gas
Akumulator
Solarni krug
Prvi potroa (akumulator za predgrevanje)
puni se u zavisnosti od temperaturne razlike
izmeu FSK i FSS. Ukoliko je akumulator
vode spremne za upotrebu hladniji od akumulatora za predgrevanje, vri se (slojevito)
pretakanje vode.
47/1
Grejni krug
Kotao:
podni
Logano sa EMS
Logano plus sa EMS
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Logamatic EMS
RC30
SM10
SR3
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamatic 2000
2107
FM244
SR3
Logamatic 4000
4211
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
SR3
Logano
Tue proizvodnje
47/2

Komponenta
Logasol KS01..
PUM
Logasol KS01..
1)
PUM
Logasol KS01..
PUM
Logasol KS01..
1)
PUM
Logasol KS01.. R
PUM

1) Upravljanje na bazi temperaturne razlike vode u akumulatoru za predgrevanje i u akumulatoru vode spremne za upotrebu

47
4 Primeri sistema
4.1.4 Solarno zagrevanje potrone tople vode: zidni kotao i akumulator za

predgrevanje (naknadna ugradnja)
Kotao
na gas
Kolektor
Upravljanje sa SR3:
1) FP = FSK
2) FR = FW
Akumulator
Solarni krug
izmeu FSK i FSS. Ukoliko je akumulator
pretakanje vode.
48/1
Grejni krug

Kotao:
zidni
Kotao
Solarni sistem
Tip
Regulator
Logamatic EMS
RC30
SM10
SR3
Logasol KS01..
PUM
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
1)
PUM
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
1)
PUM
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
SR3
Logasol KS01.. R
PUM
Logamax sa EMS
Logamax plus sa EMS
48/2
48
Regulator
Komponenta

1) Upravljanje na bazi temperaturne razlike vode u akumulatoru za predgrevanje i u akumulatoru vode spremne za upotrebu

Primeri sistema 4
4.2
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje

prostorija sa konvencionalnim generatorima toplote na naftu/gas
4.2.1 Solarno grejanje potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje:

zidni kotao, bivalentni akumulator potrone tople vode i pufer-akumulator

Kolektor
Solarni krug
Prvi potroa (bivalentni akumulator potrone vode) puni se u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i FSS1. Ukoliko 1.
potroa vie ne moe da se puni, puni se 2.
potroa, u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i FSS2. Sa kratkim vremenskim razmacima vri se ispitivanje mogunosti punjenja 1. potroaa.
49/1
Grejni krug
Temperatura povratnog voda sistema za
grejanje prostorija podie se u zavisnosti od
pozitivne razlike temperature izmeu FP i
FR, tako to se koristi toplota iz solarnog
pufer-akumulatora. Dalje dizanje temperature, na potrebnu izlaznu temperaturu, vri
se od strane zidnog kotla. Svi grejni krugovi
su izvedeni sa ventilom sa tri prikljuka.
Kotao:
zidni
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Logamax sa EMS
1)
Logamax plus sa EMS
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4121
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0205
49/2

Komponenta
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
Logasol KS02.. R
RW

1) Hidraulina ema sistema ne moe se realizovati uz primenu kotla Logamax plus GB132
49
4 Primeri sistema
4.2.2 Solarno grejanje potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje:
zidni kotao, akumulator za predgrevanje i pufer-akumulator

Kolektor
Solarni krug
izmeu FSK i FSS1. Ukoliko je akumulator
pretakanje vode. Ukoliko 1. potroa vie ne
moe da se puni, puni se 2. potroa u
zavisnosti od temperaturne razlike izmeu
50/1
FSK i FSS2. Sa kratkim vremenskim razmacima vri se ispitivanje mogunosti punjenja

1. potroaa.
Grejni krug

Kotao:
zidni
Logamax sa EMS
1)
Logamax plus sa EMS
Kotao
Regulator
Logamatic 4000
Solarni sistem
Tip
4121
Regulator
FM443
SR3
Logamax
Logamax plus
Tue proizvodnje
50/2
50
Logamatic 4000
Tue proizvodnje
4121
Tue proizvodnje
FM443
Komponenta
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
PUM
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
SR3
PUM
KR0205
Logasol KS02.. R
RW
SR3
PUM

1) Hidraulina ema sistema ne moe se realizovati uz primenu kotla Logamax plus GB132
Primeri sistema 4
4.2.3 Solarno grejanje potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje: podni
kotao, akumulator za predgrevanje i pufer-akumulator (naknadna ugradnja)
Kolektor
Upravljanje sa SR3:
1) FP = FSK
2) FR = FW
Kotao na
naftu/gas
Akumulator
Solarni krug
izmeu FSK i FSS1. Ukoliko je akumulator
pretakanje vode. Ukoliko 1. potroa vie ne
moe da se puni, puni se 2. potroa u
zavisnosti od temperaturne razlike izmeu
51/1
FSK i FSS2. Sa kratkim vremenskim razmacima vri se ispitivanje mogunosti punjenja

1. potroaa.
Grejni krug
Kotao:
podni
Logano sa EMS
Logano plus sa EMS
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Logamatic 4000
4121
Regulator
FM443
SR3
Logano
Tue proizvodnje
51/2

se od strane podnog kotla. Svi grejni
krugovi su izvedeni sa ventilom sa tri
prikljuka.
Logamatic 4000
Tue proizvodnje
4211
Tue proizvodnje
FM443
Komponenta
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
PUM
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
SR3
PUM
KR0205
Logasol KS02.. R
RW
SR3
PUM

51
4 Primeri sistema
kotao, kombinovani akumulator
Kolektor
Kotao Logano na
naftu/gas
Solarni krug
Kombinovani akumulator puni se u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i
FSS. Pri tome se zagreva i potrona topla
voda i voda iz sistema za grejanje prostorija.
52/1
Grejni krug
grejanje prostorija podie se, u zavisnosti od
FR, tako to se koristi toplota iz kombinovanog akumulatora. Dalje dizanje temperature, na potrebnu izlaznu temperaturu, vri
se od strane podnog kotla. Svi grejni krugovi
Kotao:
podni
Logano sa EMS
Logano plus sa EMS
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamatic EMS
RC30
SM10
Logamatic 2000
2107
FM244
Logamatic 4000
4211
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
Logano
Tue proizvodnje
52/2
52


Komponenta
Logasol KS01..
HZG-set
Logasol KS01..
RW
Logasol KS01..
RW
Logasol KS01..
HZG-set
Logasol KS01.. R
RW
Primeri sistema 4
4.2.5 Solarno grejanje potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje: zidni
kotao, kombinovani akumulator
Ova slika daje samo grubu
emu i predstavlja neobavezujuu preporuku u vezi mogueg hidraulinog povezivanja.
Kolektor
Solarni krug
Kombinovani akumulator puni se u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i
FSS. Pri tome se zagreva i potrona topla
voda i voda iz sistema za grejanje prostorija.
53/1
Grejni krug
FR, tako to se koristi toplota iz kombinovanog akumulatora. Dalje dizanje temperature, na potrebnu izlaznu temperaturu, vri

Kotao:
zidni
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Komponenta
Logamax sa EMS
1)
Logamax plus sa EMS
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
HZG-set
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
HZG-set
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
Logasol KS01.. R
RW
53/2

1) Hidraulina ema sistema ne moe se realizovati uz primenu kotla Logamax plus GB132.

53
4 Primeri sistema
4.3
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode sa kotlom na vrsto gorivo
4.3.1 Solarno grejanje potrone tople vode: podni kotao, kotao na vrsto gorivo sa
bivalentnim akumulatorom potrone tople vode i pufer-akumulatorom

Kolektor
Kotao Logano na
naftu/gas

Logano S...
Solarni krug
Prvi potroa (bivalentni akumulator potrone vode) puni se u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i FSS.
54/1
Kotao
1)
Logano sa EMS
1)
Logano plus sa EMS
Logano
Tue proizvodnje
54

Kotao:
podni
54/2
Grejni krug
Podni kotao odnosno kotao na vrsto gorivo
vre zagrevanje grejnog kruga.
Solarni sistem
Regulator
Tip
Regulator
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamatic EMS
RC30
SM10
Logamatic 2000
2107
FM244
Logamatic 4000
4211
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106

1) Za svaki od kotlova potreban je poseban dimnjak.

Komponenta
Logasol KS01..
Logasol KS01..
Logasol KS01.. R
Primeri sistema 4
4.3.2 Solarno grejanje potrone tople vode: zidni kotao, kotao na vrsto gorivo sa

emu i predstavlja neobavezujuu preporuku u vezi
mogueg hidraulinog povezivanja.
Sigurnosni ureaji moraju
biti izvedeni u skladu sa vaeim normama i lokalnim
propisima.
Kolektor

Logano S...
Solarni krug
55/1
Grejni krug
ZIdni kotao odnosno kotao na vrsto gorivo
vre zagrevanje grejnog kruga.

Kotao:
zidni
Kotao
Solarni sistem
Regulator
Tip
Regulator
Komponenta
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
Logasol KS01.. R
1)
Logamax sa EMS
1)
Logamax plus sa EMS
55/2
2)


55
4 Primeri sistema
4.3.3 Solarno grejanje potrone tople vode: zidni kotao, kotao na vrsto gorivo sa
Kolektor
Kotao na drvene pelete

Logano SP...
Solarni krug
56/1
Grejni krug
Kotao na vrsto gorivo vri zagrevanje pufer-akumulatora na konstantnu temperaturu.

Kotao:
na vrsto gorivo
Kotao
Solarni sistem
Regulator
Tip
Regulator
Logano na drvene pelete
Logamatic 4000
4211 P
FM443
Logasol KS01..
Logano na vrsto gorivo
Standardni +
Logamatic 4000
Ixtronic + 4121
FM443
Logasol KS01..
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0106
Logasol KS01.. R
56/2
56
Komponenta
SX11 + 4121
S241-regulator+4121
Tue proizvodnje

Primeri sistema 4
4.4
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje

prostorija, sa kotlom na vrsto gorivo
kotao, kotao na vrsto gorivo, bivalentni akumulator potrone tople vode
i pufer-akumulator
emu i predstavlja neobavezujuu preporuku u vezi mogueg hidraulinog povezivanja.
Sigurnosni ureaji moraju
biti izvedeni u skladu sa vaeim normama i lokalnim
propisima.
Kolektor
Podni kotao na
naftu/gas
Upravljanje sa SR3:
1) FP = FSK
2) FR = FW

Logano S...
Solarni krug
potroa (solarni pufer-akumulator) u zavisnosti od temperaturne razlike izmeu FSK i
FSS2. Sa kratkim vremenskim razmacima
vri se ispitivanje mogunosti punjenja 1.
potroaa.
57/1
Grejni krug
se od strane podnog kotla i kotla na vrsto
gorivo. U toku rada kotla na vrsto gorivo
dolazi do smanjenja priliva solarne energije.
Svi grejni krugovi su izvedeni sa ventilom

sa tri prikljuka.
Kotao:
podni
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Komponenta
Logano sa EMS
1)
Logano plus sa EMS
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
Logano
Logamatic 4000
4211
FM443
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0205
Logasol KS02.. R
RW
1)
57/2

57
4 Primeri sistema
4.4.2 Solarno grejanje potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje: zidni
kotao, kotao na vrsto gorivo, bivalentni akumulator potrone tople vode
i pufer-akumulator

Kolektor

Logano S...
Solarni krug
potroaa.
58/1
Grejni krug
se od strane zidnog kotla i kotla na vrsto
gorivo. U toku rada kotla na vrsto gorivo
dolazi do smanjenja priliva solarne energije.
Svi grejni krugovi su izvedeni sa ventilom

sa tri prikljuka.
Kotao:
zidni
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Komponenta
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4121
FM443
Logasol KS01..
VS-SU
HZG-set
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0205
Logasol KS02.. R
RW
1)
Logamax sa EMS
1)
Logamax plus sa EMS
58/2
58
2)

Primeri sistema 4
4.4.3 Solarno grejanje potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje: kotao na
vrsto gorivo, bivalentni akumulator potrone tople vode i pufer-akumulator
Kolektor

Logano S241
Solarni krug
potroaa.
59/1
Grejni krug
se od strane kotla na vrsto gorivo. Svi
grejni krugovi su izvedeni sa ventilom sa tri
prikljuka.
Kotao:
na vrsto gorivo
Kotao
Solarni sistem
Regulator
Logano na drvene pelete
Logamatic 4000
Logano na vrsto gorivo
Standardni +
Logamatic 4000
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
59/2

Tip
4211 P
Regulator
FM443
FM443
Logasol KS01..
VS-SU
KR0205
Logasol KS02.. R
SX11 + 4121
Ixtronic + 4121
S241-regulator+4121
Tue proizvodnje
Komponenta
Logasol KS01..
VS-SU

59
4 Primeri sistema
4.5
Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode i grejanje vode u bazenu, sa

konvencionalnim generatorima toplote na naftu/gas
4.5.1 Solarno grejanje potrone tople vode i grejanje vode u bazenu: podni kotao
Kolektor
Kotao Logano na
naftu/gas
Solarni krug
potroa (bazen za kupanje) preko izmenjivaa toplote SWT, preko pumpe sekundarnog kola PS2, u zavisnosti od temperaturne
60/1
razlike izmeu FSK i FSS2. Sa kratkim vremenskim razmacima vri se ispitivanje mogunosti punjenja 1. potroaa.
Kotao:
podni
Kotao
Regulator
Solarni sistem
Tip
Regulator
Logano sa EMS
Logano plus sa EMS
Logamatic 4000
4121
FM443
Logano
Logamatic 4000
4211
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0205
60/2
60
Dogrevanje bazena za kupanje

Podni kotao zagreva bazen za kupanje
preko grejnog kruga sa izmenjivaem
toplote (WT).

Komponenta
Logasol KS01..
VS-SU
SWT
PS2
Logasol KS01..
VS-SU
SWT
PS2
Logasol KS02.. R
SWT
PS2
Primeri sistema 4
4.5.2 Solarno grejanje potrone tople vode i grejanje vode u bazenu: zidni kotao

Kolektor
Solarni krug
potroa (bazen za kupanje) preko izmenjivaa toplote SWT i preko pumpe sekundarnog kola PS2, u zavisnosti od temperaturne
razlike izmeu FSK i FSS2. Sa kratkim vremenskim razmacima vri se ispitivanje mogunosti punjenja 1. potroaa.
61/1

Kotao:
zidni
Kotao
Solarni sistem
Regulator
Tip
Regulator
Logamax sa EMS
Logamax plus sa EMS
Logamatic 4000
4121
FM443
Logamax
Logamax plus
Logamatic 4000
4121
FM443
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
Tue proizvodnje
KR0205
61/2
Dogrevanje bazena za kupanje

Zidni kotao zagreva bazen za kupanje
preko grejnog kruga sa izmenjivaem
toplote (WT).
Komponenta
Logasol KS01..
VS-SU
SWT
PS2
Logasol KS01..
VS-SU
SWT
PS2
Logasol KS02.. R
SWT
PS2

61
4 Primeri sistema
4.6
Detaljna hidraulina ema za zidne kotlove
Kod zidnih kotlova, hidraulina ema samog kotla razlikuje se od kotla do kotla. Tako je, na primer, razvodni ventil sa tri prikljuka postavljen ili u izlazni vod
ili u povratni vod kotla.
Na slikama 62/1 i 62/2 prikazani su naini hidraulinog

prikljuenja zidnih kotlova, zavisno od odabrane hidrauline eme postrojenja.
Solarna postrojenja za pripremu potrone tople vode
62/1
Detaljne hidrauline eme zidnih kotlova kod primera postrojenja za solarnu pripremu potrone tople vode
Solarna postrojenja za pripremu potrone tople vode i za podrku sistemu za grejanje prostorija
Postrojenje sa kombinovanim akumulatorom

62/2
62
Postrojenje sa dva akumulatora
Detaljne hidrauline eme zidnih kotlova kod primera postrojenja za solarnu pripremu tople vode i za podrku sistemu za grejanje
Projektovanje 5
Projektovanje
5.1
Osnovne preporuke za projektovanje
5.1.1 Solarna priprema potrone tople vode

Solarna postrojenja za korienje toplotne solarne
energije najee se primenjuju za zagrevanje potrone tople vode. Da li je mogue, da se neko ve
postojee postrojenje kombinuje sa solarnim postrojenjem, mora se ispitati u svakom pojedinanom sluaju. Konvencionalni izvor toplote mora biti u stanju
da pokrije potrebe date zgrade za potronom toplom
vodom, nezavisno od solarnog postrojenja. I u toku
perioda sa loim vremenom, postoji potreba da se sa
sigurnou obezbedi komfor u pogledu snabdevanja
potronom toplom vodom.
Kod postrojenja za zagrevanje potrone tople vode u

zgradama za jednu i dve porodice tei se, po pravilu,
stepenu pokrivanja potrebne energije od strane solarnog postrojenja izmeu 50% i 60%. I dimenzionisanje
sa stepenom pokrivanja ispod 50% ima smisla, ukoliko podaci o potronji tople vode nisu sasvim pouzdani. Kod zgrada sa stanovima za vei broj porodica u
optem sluaju ima smisla i stepen pokrivanja potrebne energije ispod 50%.
5.1.2 Solarna priprema potrone tople vode i podrka sistemu za grejanje

Solarna postrojenja za korienje toplotne solarne
energije mogu da budu izvedena i kao kombinovana
postrojenja - za zagrevanje potrone tople vode i za
podrku sistemu za grejanje prostorija. Takoe je
mogua kombinacija solarnog zagrevanja bazena za
kupanje sa zagrevanjem potrone tople vode i
podrkom sistemu za grejanje prostorija.
Kako u prelaznim periodima sistem za grejanje prostorija radi sa niskim temperaturama sistema, nain
razvoenja toplote u prostorije ne igra bitnu ulogu.
Tako je solarno postrojenje za podrku sistemu za
grejanje prostorija mogue realizovati kako u sprezi sa
podnim grejanjem, tako i u sprezi sa sistemom koji
ima grejna tela (radijatore).
Kod postrojenja za pripremu potrone tople vode u

kombinaciji sa podrkom sistemu za grejanje stepen
pokrivanja ukupnih godinjih potreba za energijom, za
pripremu potrone tople vode i za grejanje, kojem
treba teiti, lei izmeu 15% i 35%. Stepen pokrivanja
potreba za energijom, koji se moe postii, u velikoj
meri zavisi od toplote potrebne za grejanje zgrade.
Kao tip kolektora za postrojenja za podrku sistemu
za grejanje, zbog njegovog velikog kapaciteta i dobrog
dinamikog ponaanja, posebno se moe preporuiti
ravni kolektor velikog uinka Logasol SKS4.0.
5.1.3 Projektovanje uz primenu kompjuterske simulacije

Projektovanje nekog solarnog postrojenja uz primenu
kompjuterske simulacije ima smisla:
kod postrojenja sa vie od 6 kolektora,
kod znaajnog odstupanja od podloga za proraun,
datih u vidu dijagrama (64/1ili 64/2 tj 67/1 ili 67/2).
Pravilno dimenzionisanje u znaajnoj meri zavisi od
tanosti informacija o stvarnoj potronji tople vode.
Vani su sledei podaci:
dnevna potronja tople vode,

dnevni profil potronje tople vode,
nedeljni profil potronje tople vode,
uticaj godinjih doba na potronju tople vode (npr u
kampovima),
zadata temperatura potrone tople vode,
postojei sistem za zagrevanje potrone tople vode
(kod proirivanja nekog postojeeg postrojenja),
lokacija postavljanja postrojenja,
orijentacija prema stranama sveta,
nagib krova/kolektora.
Za proraun solarnih postrojenja za pripremu potrone

tople vode posebno je pogodan program za simulaciju
T-SOL. Programi za simulaciju zahtevaju da se zadaju
podaci o potronji kao i podaci o veliini baterije kolektora i o akumulatorima. U principu, podatke o potronji tople vode trebalo bi ustanoviti anketiranjem
korisnika. Ovde podaci iz literature malo mogu da pomognu.
Dakle, radi kompjuterske simulacije, baterija kolektora
i solarni akumulator trebalo bi da budu unapred dimenzionisani (videti stranu 64). Zatim se, u vidu ponavljanih koraka, vri pribliavanje eljenom reenju u
pogledu kapaciteta/snage.
Program T-SOL vri memorisanje rezultata kao to su
temperature, koliine energije, stepeni korisnosti i
stepen pokrivenosti potreba za energijom, u okviru
odreene datoteke. Ovi podaci se mogu prikazati na
razne naine na monitoru i mogu se odtampati, radi
naknadne obrade.

63
5 Projektovanje
5.2
Izbor veliine kolektora i solarnog akumulatora
5.2.1 Postrojenja za zagrevanje potrone tople vode u porodinim kuama

za jednu ili dve porodice
Broj kolektora
Kod projektovanja malih solarnih postrojenja za zagrevanje potrone tople vode, mogu se kao podloga
koristiti iskustveni podaci za potronju tople vode u
porodinim kuama za jednu ili dve porodice. Na optimalni izbor veliine baterije kolektora, akumulatora i
kompletne stanice kod solarnog postrojenja za zagrevanje potrone tople vode, utiu sledei faktori:
Logasol SKS4.0
lokacija,
nagib krova (ugao nagiba kolektora),
orijentacija krova (orijentacija kolektora u odnosu na
jug),
profil potronje tople vode.
U obzir se mora uzeti i temperatura vode na mestu
upotrebe, zavisno od postojee ili planirane sanitarne
opreme. U principu se orijentiemo prema poznatom
broju osoba i prosenoj potronji tople vode po osobi i
danu. Idealno je, ako na raspolaganju stoje informacije o specijalnim navikama i zahtevima u pogledu potronje tople vode.
Pod loge za proraun
Dijagrami 64/1 i 64/2 baziraju na primeru prorauna
sa sledeim parametrima postrojenja:
64/1
Dijagram za priblino odreivanje broja kolektora Logasol

SKS4.0 za zagrevanje potrone tople vode (ucrtan je primer,
voditi rauna o podlogama za proraun!)
Logasol SKN3.0
Koriste se ravni kolektori velikog uinka Logasol

SKS4.0 odnosno ravni kolektori Logasol SKN3.0
Logasol SKS4.0:
bivalentni termosifonski akumulator Logalux SL300-2
(za vie od tri kolektora: Logalux SL400-2)
Logasol SKN3.0:
bivalentni akumulator Logalux SM300
(za vie od tri kolektora: Logalux SM500)
orijentacija krova je prema jugu
(korekcioni faktor strana 65)
nagib krova je 45o (korekcioni faktor strana 65)
lokacija je Wrzburg
temperatura tople vode na slavini: 45oC
Pri odreivanju broja kolektora sa dijagrama 64/1 tj
64/2 dobija se stepen pokrivenosti potreba za energijom od strane solarnog postrojenja od oko 60%.
64/2
Primer
porodica sa 4 lana, sa potrebom za toplom vodom
od 200 litara na dan,
solarno postrojenje se koristi samo za zagrevanje
potrone tople vode.
Prema dijagramu 64/1, kriva b, potrebna su dva
ravna kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0.
64

SKN3.0 za zagrevanje potrone tople vode (voditi rauna o
podlogama za proraun!)
Oznake sa dijagrama 64/1 i 64/2:

nSK... Broj kolektora
nP
Broj osoba
Krive potrebe za potronom toplom vodom:

a niska (< 40 l po osobi i danu)
b prosena (50 l po osobi i danu)
c visoka (75 l po osobi i danu)

Projektovanje 5
Uticaj orijentacije i nagiba kolektora na prikupljenu solarnu energiju
Optimalni ugao nagiba kolektora
Primena solarne energije za
Potronu toplu vodu
Potronu toplu vodu + grejanje prost.
Potronu toplu vodu + grejanje bazena
Potronu toplu vodu + grejanje prost. +
grejanje bazena
65/1
Orijentacija kolektora prema stranama sveta

Orijentacija kolektora prema stranama sveta i ugao
nagiba kolektora imaju uticaja na toplotnu energiju
koja se moe prikupiti od strane kolektora. Preduslov
za dobijanje maksimalno mogueg priliva solarne
energije, jeste orijentacija kolektora prema jugu, sa
odstupanjem za do 10o prema istoku ili zapadu, kao i
ugao nagiba kolektora od 35o do 45o.
Prilikom montae kolektora na neki krov sa velikim
uglom nagiba ili na fasadu, orijentacija baterije kolektora je identina kao i orijentacija krova tj fasade. Ukoliko orijentacija kolektora bude preteno prema zapadu ili istoku, Sunevi zraci ne padaju vie na
optimalan nain na radnu povrinu kolektora. To
dovodi do sma-njenja snage baterije kolektora.
Prema tabeli 65/2 se, za svako odstupanje baterije
kolektora od usmerenosti prema jugu i u zavisnosti od
ugla nagiba kolektora, moe dobiti korekcioni faktor.
Sa ovim faktorom se mora pomnoiti povrina kolektora, odreena za idealne uslove, kako bi se obezbedio isti priliv solarne energije kao pri direktnoj orijentaciji prema jugu.
Optimalni ugao
nagiba kolektora
o
o
30 45
o
o
45 53
o
o
30 45
o
45 53
Nagib solarnih kolektora u zavisnosti od namene solarnog

postrojenja
Optimalni ugao nagiba zavisi od namene solarnog

postrojenja. Manji optimalni uglovi nagiba kod
zagrevanja potrone tople vode i grejanja bazena za
kupanje, uzimaju u obzir vii poloaj Sunca iznad
horizonta u lenjim mesecima. Vei optimalni uglovi
nagiba kod podrke sistemu za grejanje prostorija
prilagoeni su niem poloaju Sunca u prelaznim
godinjim dobima.
Korekcioni faktori za solarne kolektore Logasol SKN3.0 i SKS4.0 kod zagrevanja potrone tople vode
Ugao
nagiba
Korekcioni faktori pri odstupanju orijentacije kolektora od pravca juga

Odstupanje prema zapadu za
o
Jug
o
Odstupanje prema istoku za
90
1,26
75
1,19
60
1,13
45
1,09
30
1,06
15
1,05
0
1,05
-15
1,06
-30
1,09
-45
1,13
-60
1,19
-75
1,26
-90
1,34
60
55
1,24
1,17
1,12
1,08
1,05
1,03
1,03
1,05
1,07
1,12
1,17
1,24
1,32
50
1,23
1,16
1,10
1,06
1,03
1,02
1,01
1,04
1,06
1,10
1,16
1,22
1,30
45
1,21
1,15
1,09
1,05
1,02
1,01
1,00
1,02
1,04
1,08
1,14
1,20
1,28
40
1,20
1,14
1,09
1,05
1,02
1,01
1,00
1,02
1,04
1,08
1,13
1,19
1,26
35
1,20
1,14
1,09
1,05
1,02
1,01
1,01
1,02
1,04
1,08
1,12
1,18
1,25
30
1,19
1,14
1,09
1,06
1,03
1,02
1,01
1,03
1,05
1,08
1,13
1,18
1,24
25
1,19
1,14
1,10
1,07
1,04
1,03
1,03
1,04
1,06
1,09
1,13
1,17
1,22
22
65/2
Korekcioni faktori pri odstupanju orijentacije solarnih kolektora Logasol SKN3.0 i Logasol SKS4.0 od juga pri razliitim uglovima nagiba
Korekcioni opsezi:
Korekcioni faktori vae samo kod pripreme potrone tople vode, ali ne i kod podrke sistemu za grejanje
prostorija.
Primer
Dato:
- Domainstvo sa 4 lana, sa potronjom od 200 l
potrone tople vode na dan
- Ugao nagiba 25o kod montae solarnih kolektora
Logasol SKS4.0 iznad krova ili u okviru krova
- Odstupanje prema zapadu: 60o
Oitano:
- 1,8 kolektora Logasol SKS4.0 (dijagram 64/1)
- korekcioni faktor 1,10 (tabela 65/2)
- Proraunom se dobija: 1,8 x 1,10 = 2,0
Kako bi se dobio isti priliv energije kao i kod orijentacije prema jugu, potrebna su 2 solarna kolektora
Logasol SKS4.0.

65
5 Projektovanje
Izbor akumulatora
Za postizanje optimalnog funkcionisanja solarnog postrojenja potreban je prikladan odnos izmeu snage
baterije kolektora (veliine baterije kolektora) i kapaciteta akumulatora (zapremine akumulatora). Zavisno
od kapaciteta akumulatora, ograniena je veliina baterije kolektora (tabela 66/1).
U osnovi bi solarna postrojenja za zagrevanje potrone tople vode, u sluaju kue za jednu porodicu, trebalo da budu opremljena bivalentnim akumulatorom.
Bivalentni solarni akumulator ima jedan solarni izmenjiva toplote i jedan izmenjiva toplote za dogrevanje
pomou kotla. Kod ovog koncepta, gornji deo akumulatora slui kao zona vode spremne za upotrebu. Ovo
se mora imati u vidu prilikom izbora akumulatora.
Samo u sluaju vee potrebe za potronom toplom
vodom, koja vie ne moe da bude pokrivena uz primenu bivalentnog akumulatora, svrsishodno je primeniti postrojenje sa dva akumulatora. Kod ovih postrojenja se ispred konvencionalnog akumulatora postavlja jedan monovalentni akumulator za sakupljanje solarne toplote. Konvencionalni akumulator mora biti u
stanju da u potpunosti pokrije potrebu za toplom voAkumulator
Logalux
Priblino pravilo
U praksi se pokazalo, da zapremina akumulatora
odgovara priblino dvostrukoj dnevnoj potrebi za
toplom vodom. U tabeli 66/1 su date preporuke za
izbor akumulator za potronu toplu vodu u zavisnosti
od potreba za potronom toplom vodom po danu,
zavisno od broja lanova domainstva. Pri tome se
polo od temperature vode u akumulatoru od 60oC i
temperature vode na slavini od 45oC. Kod postrojenja
sa veim brojem akumulatora, uskladitena zapremina potrone tople vode bi trebalo da zadovolji dvodnevnu potronju, uz stepen pranjenja akumulatora
od 85%.
Preporueni broj osoba

pri potrebnoj koliini vode po osobi i danu od
40 l
50 l
75 l
(niska potr.)
(prosena potr.)
(visoka potr.)
Zapremina
akumulatora
l
Preporueni
1)
broj kolektora
Logasol SKN3.0
ili
Logasol SKS4.0
SM300
do 200/250
oko 5-6
oko 4-5
oko 3
290
2-3
SM400
do 250/300
oko 6-8
oko 5-6
oko 3-4
390
3-4
SM500
do 300/400
oko 8-10
oko 6-8
oko 4-5
490
4-5
SL300
do 200/250
oko 5-6
oko 4-5
oko 3
300
2-3
SL400
do 250/300
oko 6-8
oko 5-6
oko 3-4
380
3-4
SL500
do 300/400
oko 8-10
oko 6-8
oko 4-5
500
4-5
SU 160
2)
do 200/250
oko 5-6
oko 4-5
oko 3
160 (300)
2-3
SU 200
2)
do 200/250
oko 5-6
oko 4-5
oko 3
200 (300)
2-3
66/1
66
Preporuena dnevna
potreba za toplom vodom u l
o
pri temp. akumulatora 60 C
o
i temp. na slavini 45 C
dom. Stoga se solarni akumulator moe neto skromnije dimenzionisati.

Ovaj koncept je mogu i kod naknadne dogradnje
solarnog postrojenja na neko konvencionalno postrojenje. Meutim, iz energetskih i ekonomskih razloga bi
uvek trebalo proveriti mogunost primene bivalentnog
akumulatora.
Preporuke za izbor akumulatora potrone tople vode

1) Izbor broja kolektora strana 67
2) Zavisno od konfiguracije postrojenja; svedeno na ukupnu zapreminu potrone tople vode od 300 l i pretakanje vode iz stepena za
predgrevanje u akumulator vode spremne za upotrebu (primer postrojenja 31/1)

Projektovanje 5
5.2.2 Postrojenja za zagrevanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje

u porodinim kuama za jednu ili dve porodice
Broj kolektora
Projektovanje baterije kolektora za zagrevanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje prostorija direktno zavisi od potrebne koliine toplote za
grejanje zgrade i od eljenog stepena solarnog pokrivanja energetskih potreba. U toku grejnog perioda
postie se u optem sluaju samo delimino pokrivanje ovih potreba.
Za zagrevanje potrone tople vode na dijagramima 67/1 i 67/2 je pretpostavljena srednja potronja
tople vode domainstva sa 4 lana, sa potronjom od
50 l vode po osobi na dan.
Logasol SKS4.0
Pod loge za proraun

Dijagrami 67/1 i 67/2 baziraju na primeru prorauna
sa sledeim parametrima postrojenja:
Koriste se ravni kolektori velikog uinka Logasol
SKS4.0 odnosno ravni kolektori Logasol SKN3.0
Logasol SKS4.0:
termosifonski kombinovani akumulator PL750/2S
(za vie od osam kolektora: Logalux PL1000/2S)
Logasol SKN3.0:
termosifonski kombinovani akumulator PL750/2S
(za vie od osam kolektora: Logalux PL1000/2S)
67/1

SKS4.0 za zagrevanje potrone tople vode i podrku
sistemu za grejanje (ucrtan je primer, voditi rauna o
podlogama za proraun!)
Logasol SKN3.0
domainstvo sa 4 lana, sa potronjom tople vode

od 200 l na dan
orijentacija krova je prema jugu
nagib krova je 45o
lokacija je Wrzburg
niskotemperatururno grejanje sa
Primer
domainstvo sa 4 lana, sa potrebom za toplom
vodom od 200 litara na dan,
solarno postrojenje za zagrevanje potrone tople
vode i za podrku sistemu za grejanje,
potrebna snaga za grejanje: 8 kW,
eljeni stepen pokrivenosti energetskih potreba
solarnom energijom: 25%.
Prema dijagramu 67/1, kriva c, potrebno je est
ravnih kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0.
67/2

SKN3.0 za zagrevanje potrone tople vode i podrku sistemu za grejanje (voditi rauna o podlogama za proraun!)
Oznake sa dijagrama 67/1 i 67/2:

nSK... Broj kolektora
Qh
Snaga potrebna za grejanje zgrade
Krive pokrivenosti ukupne godinje potrebe za energijom, za zagrevanje potrone tople vode i za grejanje zgrade:
a stepen pokrivenosti oko 15%
b stepen pokrivenosti oko 20%
c stepen pokrivenosti oko 25%
d stepen pokrivenosti oko 30%
e stepen pokrivenosti oko 35%

67
5 Projektovanje
Izbor akumulatora
Solarna postrojenja za zagrevanje potrone tople vode i za podrku sistemu za grejanje prostorija trebalo
bi po mogunosti da budu opremljena kombinovanim
akumulatorom. Prilikom izbora akumulatora treba paziti na to, da zona vode spremne za upotrebu, po
svojoj zapremini, odgovara potrebama i navikama korisnika u pogledu potronje.
Uz obezbeenje dovoljne zalihe tople vode, kod solarnog postrojenja za zagrevanje potrone tople vode i
za podrku sistemu za grejanje prostorija mora se
imati u vidu i potrebna snaga za zagrevanje zgrade.
Akumulator
Logalux
Preporuena dnevna potreba

za toplom vodom u l
Tabela 66/1 sadri u sebi preporuene vrednosti za

izbor kombinovanog akumulatora u zavisnosti od
potreba za potronom toplom vodom na dan i broja
osoba, kao i preporueni broj kolektora. Po jednom
kolektoru bi trebalo da bude obezbeeno najmanje
100 l zapremine akumulatora, kako bi se periodi
stagnacije odrali na to manjem nivou.
Projektovanje ukupnog stepena pokrivenosti energetskih potreba solarnom energijom moe da se izvri u
skladu sa dijagramima 67/1 i 67/2. Detaljan rezultat
daje simulacija uz primenu pogodnog programa za simulaciju.
potrona topla voda / ukupno
pri temp. akumulatora 60

o
1)
Preporueni broj
kolektora
Logasol SKN3.0 ili
Logasol SKS4.0
PL750 S
do 200/250
oko 3-5
160/750
4-6
PL750/2S
do 250/350
oko 3-9
300/750
4-8
PL1000/2S
do 250/350
oko 3-9
300/940
6-10
68/1
Preporuke za izbor kombinovanog akumulatora

1) Izbor broja kolektora strana 67.
Alternativno, postoji mogunost da se umesto postrojenja sa kombinovanim akumulatorom koristi postrojenje sa dva akumulatora. Ovo pre svega ima
smisla, kada postoji poveana potreba za potronom
Akumulator
Logalux
SM300
68/2
68

pri potrebnoj koliini vode po osobi i danu od
40 l
50 l
75 l
(niska potr.)
(prosena potr.)
(visoka potr.)
do 200/250
oko 5-6
oko 4-5
Zapremina
akumulatora
oko 3
Preporueni
1)
broj kolektora
Logasol SKN3.0
Logasol SKS4.0
290
2-3
SM400
do 250/300
oko 6-8
oko 5-6
oko 3-4
390
3-4
SM500
do 300/400
oko 8-10
oko 6-8
oko 4-5
490
4-5
SL300
do 200/250
oko 5-6
oko 4-5
oko 3
300
2-3
SL400
do 250/300
oko 6-8
oko 5-6
oko 3-4
380
3-4
SL500
do 300/400
oko 8-10
oko 6-8
oko 4-5
500
4-5
Preporuke za izbor akumulatora potrone tople vode kod postrojenja sa dva akumulatora
Akumulator
68/3
Preporuena dnevna
potreba za toplom vodom u l
o
pri temp. akumulatora 60 C
o
toplom vodom ili poveana potreba za zapreminom

pufer-akumulatora, usled prisustva dodatnih potroaa. Ovde broj kolektora treba prilagoditi potrebama
dodatnih potroaa (npr bazena za kupanje).
1)
Logalux
Preporueni broj kolektora

Logasol SKN3.0 ili
Logasol SKS4.0
PL750
750
4-8
PL1000
1000
4-8
PL1500
1500
6-16
Preporuke za izbor pufer-akumulatora kod postrojenja sa dva akumulatora


Projektovanje 5
5.2.3 Porodine kue sa 3 do 5 stambenih jedinica

Bivalentni akumulator u velikim postrojenjima
Kod velikih postrojenja u smislu DVGW, voda na
izlazu tople vode iz akumulatora za grejanje potrone
tople vode, mora uvek imati temperaturu 60oC.
Celokupna zapremina stepena za predgrevanje mora
se najmanje jednom na dan zagrejati na temperaturu
60oC.
Kod malih zgrada za vie porodica mogu stepen za
predgrevanje, tj zapremina akumulatora koja se zagreva iskljuivo od strane solarnog postrojenja, i zona u
kojoj se skladiti voda spremna za upotrebu, tj zapremina akumulatora koja se zagreva konvencionalnim putem, da budu objedinjeni u okviru jednog bivalentnog akumulatora. Dnevno zagrevanje je omogueno (slojevitim) pretakanjem vode izmeu zone spremnosti za upotrebu i stepena za predgrevanje. Radi
ovoga se, izmeu izlaza tople vode i ulaza hladne
vode na bivalentnom akumulatoru, postavlja vezni
cevovod sa cirkulacionom pumpom. Za upravljanje

radom pumpe moe da se primeni regulator KR-VWS.
Tako se, kod sistema sa akumulatorom Logalux
SM500 ili SL500, sa 4 ili 5 kolektora, uz potrebu za
toplom vodom po stambenoj jedinici od 100 l pri 60oC,
moe postii stepen pokrivenosti energetskih potreba
od oko 30%.
Prilikom izbora akumulatora treba voditi rauna o
tome, da potrebe za potronom toplom vodom treba
da mogu da budu pokrivene i bez priliva solarne energije, iskljuivo pomou konvencionalnog grejanja.
Svakodnevno zagrevanje / suzbijanje Legionella
Kako bi funkcija za suzbijanje razvoja bakterija
Legionella mogla da bude uspeno primenjena i realizovana, moraju se ispuniti isti uslovi kao kod stambenih zgrada sa do 30 stambenih jedinica (strana 71).

Kolektor
Kotao Logano na
naftu/gas
69/1
Primer hidraulinog prikljuenja bivalentnog akumulatora u velikim postrojenjima, u porodinim kuama sa 3 do 5 stambenih jedinica;
upravljanje pretakanjem vode i funkcijom suzbijanja razvoja Legionella u skladu sa DVGW-radni list W551 je uz primenu regulatora
KR-VWS (skraenice strana 121)
69
5 Projektovanje
5.2.4 Stambene zgrade sa do 30 stambenih jedinica
Postrojenja sa dva akumulatora, sa stepenom za predgrevanje
Kod projektovanja solarnih postrojenja u sprezi sa
velikim postrojenjima za pripremu potrone tople vode
u smislu DVGW, uvek se mora imati u vidu potreba da
se svakodnevno vri zagrevanje stepena za predgrevanje na povienu temperaturu. Ovim se obezbeuje
higijena, ali se istovremeno vri dizanje prosenog
nivoa temperature u solarnom postrojenju.
Kod velikih postrojenja manjeg obima, sa ravnomernim profilom potronje (npr zgrade sa veim brojem
stanova) ili kod manjih eljenih stepena pokrivanja
energetskih potreba solarnom energijom, od oko 20%
do 30%, postrojenja sa stepenom za predgrevanje
napunjenim potronom toplom vodom esto nude
interesantno reenje sa ekonomskog aspekta, uprkos
potrebi da se vri svakodnevno zagrevanje stepena
za predgrevanje. Kod postrojenja sa veim eljenim
stepenom pokrivanja energetskih potreba solarnom
energijom, do oko 40%, sa ime je povezana vea
zapremina solarnog pufer-akumulatora, svakodnevno
potrebno zagrevanje stepena za predgrevanje znaajno utie na smanjenje efekata solarnog postrojenja.
Po pravilu se, kod ovakvih postrojenja, prelazi na
solarni pufer-akumulator napunjen vodom iz sistema
za grejanje prostorija, sa dodatnim prenosom energije
iz ovog akumulatora na potronu toplu vodu. Ovo reenje nudi dodatnu prednost, da se, na bazi prikljuenja solarnog postrojenja, potrebna zapremina pot-
Kolektor
70/1
70
rone tople vode kod sistema SAT-VWS poveava

samo delimino, a kod sistema SAT-ZWE se uopte
ne poveava. Za ove sisteme stoje na raspolaganju
posebne Preporuke za projektovanje.
Sistemi sa akumulatorima za potronu tolu vodu pogodni su za naknadnu dogradnju solarnog postrojenja, jer su stepen za predgrevanje i deo u kojem se
nalazi voda spremna za upotrebu predstavljeni odvojenim akumulatorima. Akumulatori za stepen za predgrevanje i za zalihu vode spremne za upotrebu mogu
da se dimenzioniu odvojeno. Zadata temperatura za
akumulator vode spremne za upotrebu iznosi najmanje 60oC. Kako bi solarno postrojenje moglo da koristi
ukupnu raspoloivo zapreminu akumulatora, punjenje
solarnom energijom treba da bude omogueno do
75oC. Kada je akumulator za predgrevanje topliji od
akumulatora vode spremne za upotrebu, regulator
KR-VWS ukljuuje pumpu PAL, za pretakanje izmeu
dva akumulatora. Time se oba akumulatora pune do
iznad zadate temperature, ime je mogue i solarno
pokrivanje gubitaka toplote vezanih za cirkulaciju.
Ukoliko zahtevana zatitna temperatura, od 60oC, nije
bila postignuta u toku dana, pretakanje izmeu akumulatora se aktivira nou, u vreme koje se unapred
programira.

Kotao Logano na
naftu/gas
ema postrojenja sa dva akumulatora kao veliko postrojenje sa akumulatorom za predgrevanje, napunjenim potronom toplom vodom,
i akumulatorom vode spremne za upotrebu; upravljanje pretakanjem vode i funkcijom suzbijanja razvoja Legionella u skladu sa DVGWradni list W551 je uz primenu regulatora KR-VWS (skraenice strana 121)

Projektovanje 5
Svakodnevno zagrevanje / suzbijanje razvoja bakterija Legionella

Kako bi postupak suzbijanja razvoja Legionella mogao
uspeno da bude aktiviran i okonan, moraju biti
ispunjeni sledei uslovi:
Postupak za suzbijanje Legionella u stepenu za
predgrevanje mora biti predvien u vremenu kada
nema potronje tople vode. Ovaj zahtev je najlake
ispuniti u toku noi.
Protok, u toku postupka suzbijanja Legionella, mora
biti odabran tako, da se celokupna zapremina akumulatora za predgrevanje izmeni najmanje dva puta
na sat. Preporuljivo je primeniti trostepenu pumpu,
koja nudi odgovarajue rezerve.
Temperatura akumulatora sa zalihom vode spremne
za upotrebu ne sme, u toku postupka suzbijanja
Legionella, opasti ispod granice od 60oC. Kako
temperaturni nivo akumulatora sa vodom spremnom
za upotrebu ne bi opao, toplotna snaga, angaovana u toku postupka suzbijanja Legionella, ne sme biti vea od maksimalne snage raspoloive za konvencionalno dogrevanje potrone tople vode.
Kako bi se toplotni gubici, izmeu akumulatora sa
zalihom vode spremne za upotrebu i akumulatora za
predgrevanje, odrali na to niem nivou, toplotna
izolacija cevovoda mora se izvesti sa posebnom
panjom, i mora odgovarati povienim standardima
na polju toplotne izolacije.
Duina cevovoda za termiku dezinfekciju mora biti

to je mogue manja (blisko postavljanje akumulatora sa zalihom vode spremne za upotrebu i akumulatora za predgrevanje).
Cirulacija tople vode, kroz cevovod za potronju ove
vode, mora biti iskljuena u toku termike dezinfekcije stepena za predgrevanje (da ne bi dolo do
hlaenja usled dotoka hladnije povratne vode iz
cirkulacije u akumulator vode spremne za upotrebu).
Kada regulator za punjenje akumulatora vode
spremne za upotrebu poseduje funkciju povremenog dizanja zadate temperature u akumulatoru,
vremenski interval ove funkcije mora biti zavren
(npr 0,5 asova) pre otpoinjanja vremenskog intervala za suzbijanje razvoja Legionella u akumulatoru za predgrevanje (potrebna je sinhronizacija ova
dva vremenska intervala).
Funkciju za suzbijanje razvoja Legionella treba proveriti u toku putanja postrojenja u rad. Pri tome
uslove treba odabrati tako, da oni odgovaraju uslovima u toku kasnijeg rada postrojenja.
Izbor povrine kolektora

Kod izbora povrine kolektora, kod objekata sa ravnomernim profilom potronje vode kao npr u sluaju
zgrade sa vie stanova, treba po m2 povrine kolektora pretpostaviti optereenje od oko 70 do 75 l dnevne potronje tople vode, pri temperaturi od 60oC.
Potrebe za potronom toplom vodom treba proceniti
posebno paljivo, jer nisko optereenje kod ovog sistema dovodi do velikog porasta perioda stagnacije.
Poveano optereenje doprinosi poboljanju robusnosti sistema.
Uz uzimanje u obzir navedenih graninih uslova, za
priblini proraun mogu se iskoristiti sledee formule:
71/1
Formule za izraunavanje potrebnog broja solarnih kolektora Logasol SKS4.0 odnosno Logasol SKN3.0 u zavisnosti
od broja stambenih jedinica (voditi rauna o graninim
uslovima!)
Veliine koriene u formulama:

Broj solarnih kolektora Logasol SKS4.0
Broj solarnih kolektora Logasol SKN3.0
Broj stambenih jedinica
Granini uslovi u formulama sa slike 71/1:

Ukljuivanje suzbijanja Legionella: u 2:00 asova
Gubici toplote zbog cirkulacije vode
novogradnja: 100 W/stamb. jedinici
stara gradnja: 140 W/stamb. jedinici
lokacija - Wrzburg
max. temperatura akumul. za predgrevanje: 75oC,
pretakanje aktivno
100 l/stamb. jedinici, pri 60oC

71
5 Projektovanje
Izbor zapremine akumulatora

Redno vezani akumulatori za potronu toplu vodu moraju raspolagati mogunou pretakanja iz akumulatora u akumulator. Mora biti obezbeeno svakodnevno zagrevanje na povienu temperaturu, isto kao
i mogunost pretakanja tople vode iz akumulatora za
predgrevanje u akumulator vode spremne za upotrebu. Zapremina akumulatora solarnog postrojenja sastoji se od zapremine akumulatora za predgrevanje i
akumulatora vode spremne za upotrebu.
Kod izbora akumulatora, mora se paziti na potrebni
poloaj senzora za temperaturu. Kod akumulatora sa
toplotnom izolacijom od meke pene postoji mogunost
skidanja izolacije, to omoguava da se izvri ugradnja dodatnih naleuih senzora za temperaturu, npr
uz primenu steznih traka.
Akumulator za predgrevanje
Minimalna zapremina akumulatora za predgrevanje
trebalo bi da iznosi oko 20 l po kvadratnom metru povrine kolektora:
72/1
Formula za minimalnu zapreminu akumulatora za predgrevanje u zavisnosti od povrine kolektora
Veliine koriene u formuli:

2
Povrina kolektora u m
Minimalna zapremina akumulatora za predgrevanje u l
Poveanje specifine zapremine akumulatora dovodi,

dodue, do poveanja robusnosti sistema u odnosu
na oscilacije potronje tople vode, ali, na drugoj strani,
poveava trokove zbog poveanog udela konvencionalne energije za svakodnevno zagrevanje akumulatora.
Akumulator za predgrevanje mora pruati mogunost
postavljanja dva dodatna senzora za temperaturu, na
20% i na 80% visine akumulatora.
Maksimalni broj kolektora za akumulator za predgrevanje Logalux SU, shodno tabeli 72/2, vai za maksimalnu temperaturu akumulatora od 75oC i stepen
pokrivenosti energetskih potreba od strane solarnog
postrojenja od 25% do 30%. Primenom simulacije
treba dokazati, da po mogunosti ne dolazi do pojave
stagnacije.
72
Akumulator za
predgrevanje
Logalux
SU400
SU500
SU750
SU1000
72/2
Broj solarnih
kolektora Logasol
SKN3.0
SKS4.0
16
14
20
16
22
18
25
21
Maksimalni broj kolektora za akumulator za predgrevanje

Logalux SU (uz maksimalnu temperaturu akumulatora od
o
75 C i stepen pokrivenosti energetskih potreba od strane
solarnog postrojenja od 25% do 30%)
Akumulator vode spremne za upotrebu

Akumulator vode spremne za upotrebu dogreva se,
dodue, od strane solarnog postrojenja, za iznos manje temperature razlike (maksimalna temperatura
minus temperatura dogrevanja) nego akumulator za
predgrevanje, ali, zbog svoje vee zapremine, ovaj
akumulator stavlja na raspolaganje okruglo jednu treinu potrebnog kapaciteta za akumuliranje. Uz ovo,
punjenje akumulatora vode spremne za upotrebu
omoguava pokrivanje energetskih gubitaka usled cirkulacije od strane solarnog postrojenja.
Izbor akumulatora vode spremne za upotrebu vri se
shodno potrebama za konvencionalnom toplotom, bez
uzimanja u obzir zapremine solarno zagrevanog akumulatora za predgrevanje. Meutim, ukupna specifina zapremina akumulatora trebalo bi da iznosi oko 50
litara po kvadratnom metru povrine kolektora:
72/3
Formula za minimalnu ukupnu zapreminu akumulatora za

predgrevanje i akumulatora vode spremne za upotrebu, po
kvadratnom metru povrine kolektora

2
Povrina kolektora u m
Zapremina akumulatora vode spremne za upotrebu u l
Zapremina akumulatora za predgrevanje u l

Projektovanje 5
5.2.5 Postrojenja za zagrevanje vode u bazenu za kupanje

Postupak prijektovanja u velikoj meri zavisi od prisutnih vremenskih uslova i od gubitaka toplote iz bazena
za kupanje u okolno zemljite. Stoga se solarno postrojenje za zagrevanje vode u bazenu za kupanje moe projektovati samo u okvirnim crtama. Ovde se, u
principu, ravnamo prema povrini bazena. Ne postoji
mogunost, da se garantuje definisana temperatura
vode u bazenu tokom veeg broja meseci.
Ukoliko solarno zagrevanje vode u bazenu treba da

bude kombinovano sa zagrevanjem potrone tople
vode, preporuujemo da se izabere bivalentni solarni
akumulator Logalux SM... sa velikim solarnim izmenjivaem toplote i da se punjenje akumulatora ogranii
na maksimalnu temperaturu od 60oC.
Preporuene vrednosti za bazene za kupanje u halama, sa pokrivkom bazena

Pretpostavke kod datih orijentacionih vrednosti za
bazene u halama su:
bazen je u toku perioda nekorienja pokriven (zatita od gubitaka toplote)
Ukoliko je eljena temperatura vode u bazenu iznad

24oC, broj potrebnih kolektora se poveava za korekcionu vrednost datu u tabeli 73/1.
zadata temperatura vode u bazenu iznosi 24oC

Zona
Referentna veliina
Projektovanje uz primenu kolektora Logasol
Povrina bazena
Povrina bazena u m
Korekcioni faktor zbog

temperature vode u bazenu
Odstupanje temperature vode u

o
bazenu iznad 24 C
73/1
SKS4.0
SKN3.0
1 kolektor na svakih
2
6,4 m povrine bazena
1 kolektor na svakih
2
5 m povrine bazena
dodatno
1 kolektor
dodatno
1,3 kolektora
o
po svakom +1 C temperature vode iznad 24 C
Preporuke za izbor broja kolektora za zagrevanje vode u bazenu za kupanje kod bazena u hali sa pokrivkom (toplotna zatita)
Primer
Zadato:
- bazen u hali, sa pokrivkom
- povrina bazena: 32 m2
- temperatura vode u bazenu: 25oC
Trai se:
- broj solarnih kolektora Logasol SKS4.0 za solarno
zagrevanje vode u bazenu
Oitano:
- 5 solarnih kolektora Logasol SKS4.0 za povrinu
bazena od 32 m2
- 1 solarni kolektor Logasol SKS4.0 kao korekciona
vrednost, zbog +1oC iznad temperature vode od
24oC
Za solarno grejanje vode u bazenu potrebno je 6
solarnih kolektora Logasol SKS4.0.
Preporuene vrednosti za spoljne bazene za kupanje

Preporuke vae samo ako je bazen izolovan i ugraen
u okolno zemljite kao suv. Ukoliko bazen bez izolacije ima kontakt sa vodom iz zemljita, najpre se mora
izvriti izolovanje bazena. Nakon toga, treba izvriti
odreivanje potrebne koliine toplote za grejanje.
Spoljni bazen sa pokrivkom
(ili bazen u hali bez pokrivke)
Ovde, kao preporuena vrednost, vai 1 : 2. To znai,
da povrina baterije kolektora mora biti jednaka polovini povrine bazena.
Spoljni bazen bez pokrivke

Ovde, kao preporuena vrednost, vai 1 : 1. To znai,
da povrina baterije kolektora mora biti ista kao i
povrina bazena.
Ukoliko je neko solarno postrojenje predvieno za
zagrevanje vode u bazenu za kupanje, za zagrevanje
potrone tople vode i/ili za podrku sistemu za grejanje prostorija, potrebne povrine kolektora za grejanje bazena i za zagrevanje potrone tople vode moraju se sabrati. Ne vri se dodavanje povrine kolektora,
koja je potrebna za podrku sistemu za grejanje. U
toku leta, solarno postrojenje opsluuje spoljni bazen,
a u toku zime, sistem za grejanje prostorija. Potrona
topla voda zagreva se u toku itave godine.

73
5 Projektovanje
5.3
Prostor potreban za smetaj solarnih kolektora
5.3.1 Prostor potreban kod montae u okviru krova i kod montae iznad krova
Solarni kolektori Logasol mogu na dva naina da budu
ugraeni na kose krovove sa nagibom od 25o do 65o.
Ove varijante obuhvataju montau iznad krova (strana
99) i montau u okviru krova (strana 106).
Prilikom projektovanja, uz potrebnu povrinu na
krovu, treba predvideti i potrebni prostor ispod krova
(za cevovode).
Mere A i B odgovaraju potrebnoj povrini za izabrani
broj i raspored kolektora (slika 75/1, tabela 75/2). Kod
ugradnje u okviru krova, podaci sadre potrebni prostor za kolektore i setove za prikljuenje. Navedene
mere treba razumeti kao minimalne potrebne mere.
Kao olakanje kod montae kolektora od strane dva
radnika, povoljno je da se oko baterije kolektora dodatno predvidi jedan do dva reda crepova. Pri tome,
mera C slui kao gornja granica.
Mera C oznaava da postoje bar dva reda crepova do
vrha krova. Kod zalivenih crepova, postoji opasnost
da doe do oteenja pokrivke krova na vrhu krova.
Mera D odgovara prepustu krova, ukljuujui i debljinu
zabata. Rastojanje od 0,5 m do baterije kolektora,
koje se nadovezuje na ovu meru, potrebno je, zavisno
od varijante prikljuenja kolektora, na levoj ili na desnoj strani, ispod krova.
Treba predvideti 0,5 m desno i/ili levo, pored baterije
kolektora, za prikljune vodove (ispod krova!).
Treba predvideti 0,3 m visine ispod baterije kolektora
(ispod krova!) za polaganje povratnog voda.
74
Povratni vod mora biti postavljen sa usponom ka

ureaju za odzraenje, ukoliko se postrojenje ne puni
uz primenu stanice za punjenje.
Treba predvideti 0,4 m iznad baterije kolektora (ispod
krova!) za uzlazno polaganje zbirnog izlaznog voda
kao i za lone za vazduh sa ureajem za automatsko
odzraenje, ukoliko se postrojenje ne puni uz primenu
stanice za punjenje.
74/1
Potrebni prostor kod montae solarnih kolektora Logasol u

okviru krova i iznad krova (objanjenja oznaka data su u
tekstu, mere su u m)

Projektovanje 5
Potrebna povrina za solarne kolektore Logasol, kod montae u okviru krova i iznad krova
A
B
C
X
Y
75/1
irina niza kolektora

Visina niza kolektora
Rastojanje do vrha krova (najmanje dva reda crepova, slika 74/1)
Rastojanje izmeu susedno postavljenih nizova kolektora
Rastojanje izmeu nizova kolektora postavljenih jedan iznad drugog
Potrebni prostor kod montae solarnih kolektora Logasol u okviru krova i iznad krova (dimenzije - tabela 75/2)
Mere
Dimenzije baterije kolektora sa solarnim kolektorima Logasol

SKN3.0 i SKS4.0
kod
montae u okviru krova
SKN3.0 i SKS4.0
kod
montae iznad krova
vertikalno
horizontalno
vertikalno
horizontalno
za 1 kolektor
1,15
2,07
za 2 kolektora
2,67
4,52
2,32
4,17
za 3 kolektora
3,84
6,61
3,49
6,26
za 4 kolektora
5,01
8,71
4,66
8,36
za 5 kolektora
6,18
10,80
5,83
10,45
za 6 kolektora
7,41
12,90
7,06
12,55
za 7 kolektora
8,52
14,99
8,17
14,64
za 8 kolektora
9,69
17,09
9,34
16,74
za 9 kolektora
10,86
18,96
10,51
18,61
za 10 kolektora
12,03
21,28
11,68
20,93
2,80
1,87
2,07
1,15
2 reda crepova
2 reda crepova
2 reda crepova
2 reda crepova
3 reda crepova
3 reda crepova
~ 0,20 m
~ 0,20 m
zavisno od konstrukcije
krova
zavisno od konstrukcije
krova
75/2
Dimenzije baterije kolektora sa solarnim kolektorima Logasol kod montae u okviru krova i iznad krova (slike 74/1 i 75/1)

75
5 Projektovanje
5.3.2 Potrebni prostor kod montae kolektora na ravni krov
Montaa na ravan krov je mogua uz primenu vertikalnih ili horizontalnih kolektora Logasol SKS4.0 ili
SKN3.0. Potrebni prostor za kolektore odgovara povrini na koju se postavljaju nosea postolja kolektora
za ravne krovove, plus rastojanja koja su potrebna za
voenje cevovoda. Ovaj prostor bi trebalo da iznosi
najmanje 0,5 m, levo i desno od baterije kolektora.
Rastojanje do ivice krova treba predvideti u iznosu od
najmanje 1 metar.
76/1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
25
o
30
o
35
o
40
o
45
o
50
o
55
o
60
76
Formula za izraunavanje minimalnog rastojanja nizova

kolektora kod montae na ravan krov
Dimenzije niza kolektora

Logasol SKN3.0 i SKS4.0
76/5
Skica sa oznakama veliina korienih za proraun (formula

76/4)
vertikalni
horizontalni
A
m
A
m
2,34
3,51
4,68
5,85
7,02
8,19
9,36
10,53
11,70
4,18
6,28
8,38
10,48
12,58
14,68
16,78
18,88
20,98
Veliine koriene pri proraunu (76/4 i 76/5):

Minimalno slobodno rastojanje nizova kolektora (videti 76/6)
Duina solarnog kolektora
Ugao nagiba kolektora prema horizontali (videti 76/6)
Minimalni ugao Sunca iznad horizonta, bez zasenjivanja
Ugao
1)
nagiba
Minimalno slobodno rastojanje X nizova

kolektora Logasol SKN3.0 i SKS4.0
vertikalni
Dimenzije nizova kolektora kod primene postolja za ravne

krovove
Ugao
nagiba
76/3
76/4
Mere bitne za postavljanje postolja za ravne krovove, za

vertikalne kolektore Logasol SKN3.0-s i SKS4.0-s (mera A
tabela 76/2, mera B tabela 76/3)
Broj
kolektora
76/2
Najmanje rastojanje izmeu susednih redova

Nizovi kolektora, postavljeni jedan iza drugog, moraju
se postaviti sa odreenim minimalnim rastojanjem,
kako bi kolektori u nizu pozadi bili oseneni to je
mogue manje. U vezi ovog minimalnog rastojanja
postoje preporuene vrednosti, koje odgovaraju za
normalne sluajeve primene (videti tabelu 76/6).
Dimenzije niza kolektora

Logasol SKN3.0 i SKS4.0
horizontalni
m
2,63
25
o 2)
4,74
30
o 3)
5,18
2,87
35
5,58
3,09
40
5,94
3,29
45
6,26
3,46
50
6,52
3,61
vertikalni
horizontalni
55
6,74
3,73
B
m
B
m
60
6,90
3,82
1,84
1,75
1,68
1,58
1,48
1,48
1,48
1,48
1,06
1,02
0,96
0,91
0,85
0,85
0,85
0,85
76/6
Preporuene vrednosti najmanjeg rastojanja izmeu nizova

kolektora sa razliitim uglom nagiba (videti 76/5; svedeno na
o
najmanji ugao Sunca iznad horizonta od 17 , kao srednju
vrednost izmeu lokacija Mnster i Freiburg, dana 21.
decembra, u 12.00 asova, bez zasenjivanja)
1) Samo ovi uglovi nagiba su dozvoljeni od strane proizvoaa. Drugi uglovi postavljanja mogu da dovedu do
oteenja postrojenja.
2) Podeava se skraivanjem teleskopskog oslonca.
3) Podesivo kod horizontalnih kolektora, skraivanjem teleskopskog oslonca.
Dimenzije nizova kolektora kod primene postolja za ravne

krovove
Projektovanje 5
5.3.3 Potrebni prostor kod montae kolektora na fasadu

Za montau na fasadu pogodni su samo horizontalni
ravni kolektori Logasol SKN3.0-w i SKS4.0-w, a montaa je dozvoljena samo do visine od 20 m. Fasada
mora imati odgovarajuu nosivost (videti stranu 113)!
Potrebna povrina na fasadi, za nizove kolektora,
zavisi od broja kolektora. Na irinu baterije kolektora
(mera A, slika 77/1) treba na levoj i na desnoj strani
dodati najmanje po 0,5 m za voenje cevovoda.
Rastojanje niza kolektora od ivice fasade mora iznositi
najmanje 1 m.
77/1
Najmanje rastojanje izmeu nizova kolektora

Set za montau kolektora na fasadu posebno je pogodan za zgrade kod kojih orijentacija krova jako odstupa od orijentacije ka jugu, ili za zasenjivanje prozora
i vrata. Time se Sunce moe optimalno iskoristiti u
tehnikom smislu, a sa arhitektonskog aspekta se takoe dobija poboljanje.
U toku leta, kolektori nude idealnu zatitu od Sunca za
prozore, a prostorije su u prijatnoj hladovini. U toku
zime, kod nieg poloaja Sunca iznad horizonta,
Sunevo zraenje moe neometano da dospeva do
prozora ispod kolektora, ime se obezbeuje dodatni
priliv energije u prostorije.
Izmeu susednih, jedan iznad drugog postavljenih
nizova kolektora, mora se obezbediti rastojanje od
najmanje 3,7 m, ukoliko se eli da kolektori ne bacaju
senku jedni na druge (slika 77/3). Ovo rastojanje moe da bude i manje, ukoliko nije neizostavno potrebno
da kolektori ne bacaju senku jedni na druge.
Mere bitne za ugradnju setova za montau kolektora na

fasadu kod horizontalnih ravnih kolektora Logasol SKN3.0-w
i SKS4.0-w, mere su u m (mera A tabela 77/2)
Broj kolektora
irina niza kolektora

Logasol SKN3.0-w i SKS4.0-w
horizontalni
A
m
2
3
4
5
6
7
8
9
10
77/2
4,17
6,26
8,36
10,45
12,55
14,64
16,74
18,61
20,93
77/3
Rastojanje izmeu susednih nizova kolektora Logasol

SKN3.0-w i SKS4.0-w, ugraenih na fasadu, pri kojem oni
ne bacaju senku jedni na druge; mere su u m
irina niza kolektora, kod primene setova za montau na

fasadu

77
5 Projektovanje
5.4
Projektovanje hidrauline eme
5.4.1 Hidraulina ema

Baterija kolektora
Baterija kolektora bi trebalo da bude izvedena uz
primenu istih kolektora i uz istu orijentaciju kolektora
(samo vertikalni ili samo horizontalni). To je neophodno, jer inae nee doi do ravnomerne raspodele
protoka. Kao niz kolektora smeju se postaviti i
meusobno hidraulino povezati najvie deset ravnih
kolektora Logasol SKN3.0 ili SKS4.0.
U principu, kod malih postrojenja bi trebalo dati prednost rednom povezivanju kolektora. Kod velikih postrojenja, prednost treba dati paralelnoj vezi kolektora.
Time se postie ravnomerna raspodela protoka na
celokupnu bateriju kolektora.
Redna veza
Paralelna veza
Broj nizova (n)
Max. broj kolektora po nizu
Broj nizova (n)
10
Kod redne veze nije

mogue primeniti vie od
tri niza kolektora!
4
...
Max. broj kolektora po nizu
Max. 10 kolektora
po nizu
...
n
78/1
Mogunosti rasporeivanja kolektora
Redna veza
Hidraulino povezivanje kolektora u rednu vezu moe
da se realizuje brzo i jednostavno. Rednom vezom se
najjednostavnije dobija ravnomerna raspodela protoka. ak i pri nesimetrinoj raspodeli nizova kolektora,
na taj nain moe da se postigne skoro ravnomerna
raspodela protoka na pojedine kolektore.
Broj kolektora po jednom nizu bi trebalo da bude po
mogunosti isti. Meutim, broj kolektora u jednom redu sme da odstupa najvie za jedan od broja kolektora u drugim redovima.
78
Maksimalni broj kolektora u nekoj bateriji kolektora sa

rednom vezom ogranien je na 9 odnosno 10
kolektora, i na tri niza (videti tabelu 78/1).
Hidraulino povezivanje je predstavljeno na narednim
slikama, na primeru montae kolektora iznad krova.
Ukoliko odzraenje nije mogue preko najvieg reda
kolektora (npr montaa na ravnom krovu), eventualno
moe da bude potrebno da se primene dodatni
odzraivai (strana 95). Alternativno, u odnosu na
primenu odzraivaa, postrojenje moe da se koristi i
uz primenu izdvajaa vazduha, smetenog u podrumu, ukoliko se puni uz primenu stanice za punjenje.

Projektovanje 5
Primeri redne veze kolektora
1 do 10 kolektora
Naizmenino prikljuenje:
1 do 10 kolektora
79/1
Prikljuenje na istoj strani:

1 do 5 kolektora
Formiranje nizova kolektora
1 do 5 kolektora u nizu
1) Redno povezivanje
79/2
Redna veza dva niza kolektora
1 do 3 kolektora
u nizu
1 do 3 kolektora
u nizu
79/3
Redna veza tri niza kolektora

79
5 Projektovanje
Paralelna veza
Kada je potrebno vie od 9 odnosno 10 kolektora,
potrebno je primeniti paralelnu vezu kolektora.
Paralelno vezani redovi kolektora moraju se sastojati
od istog broja kolektora i moraju se hidraulino
povezati u skladu sa Tichelmann-ovim principom. Pri
tome treba paziti, da se primeni isti prenik cevovoda.
Ukoliko to nije mogue, mora se izvriti hidraulino
uravnoteenje. Radi minimiziranja gubitaka toplote, u
povratnom vodu treba predvideti Tichelmann-ovu
petlju. Baterije kolektora, koje se nalaze jedna pored
druge, mogu se izvesti kao ogledalne slike, tako da
obe baterije na sredini mogu da budu prikljuene sa
uzlaznim vodom.
Treba paziti na to, da se primene samo kolektori istog

tipa, jer horizontalni i vertikalni kolektori imaju razliite
gubitke pritiska.
Svaki red kolektora mora da ima svoj odzraiva. Alternativno u odnosu na primenu odzraivaa (strana
95), postrojenje moe da se koristi i uz primenu izdvajaa vazduha Logasol LA, smetenog u podrumu,
ukoliko se puni uz primenu stanice za punjenje
Logasol BS01 (strana 96). U tom sluaju je za izlazni
vod svakog reda kolektora potreban po jedan ventil za
zatvaranje.
Naizmenino prikljuenje:
1 do 10 kolektora
80/1
80
Paralelna veza nizova kolektora

Prikljuenje na istoj strani:

1 do 5 kolektora
Projektovanje 5
Kombinovano redno i paralelno povezivanje

Ukoliko vie od tri kolektora, koji su postavljeni jedan
iznad drugog ili jedan iza drugog, treba da budu
hidraulino povezani, to je mogue samo u tom
sluaju, ako se meusobno kombinuju paralelna i
redna veza. Radi ovoga se dva donja kolektora (1 + 2)
i dva gornja kolektora (3 + 4) povezuju u rednu vezu
(slika 81/1).
Sada se nizovi 1+2 i 3+4 moraju povezati paralelno. I

ovde treba paziti na poloaj odzraivaa.
Ako se po dva redno vezana niza kolektora povezuju paralelno, dozvoljena je primena maksimalno 5
kolektora po jednom nizu kolektora.
81/1
Povezivanje vie od tri horizontalna kolektora, koji su postavljeni jedan iznad drugog
Baterija kolektora rasporeenih sa obe strane krovnog prozora

Hidrauline eme, prikazane u daljem tekstu, predbroja kolektora kod redne veze nizova kolektora. Alstavljaju varijantu za reenje problema postavljanja
ternativno, u odnosu na primenu odzraivaa, postrokolektora sa obe strane krovnog prozora. U osnovi,
jenje moe da se koristi i uz primenu izdvajaa vazove eme predstavljaju rednu vezu dva niza kolektora.
duha, smetenog u podrumu, ukoliko se puni uz priMoraju se ispotovati preporuke u vezi maksimalnog
menu stanice za punjenje.
Krovni
prozor
Krovni
prozor
81/2
Hidraulino povezivanje baterija kolektora koje su razdvojene krovnim prozorom

81
5 Projektovanje
5.4.2 Protok kroz bateriju kolektora

Kod projektovanja malih i srednje velikih postrojenja,
nazivni protok po kolektoru iznosi 50 l/h. Na osnovu
ovog podatka se, prema formuli 82/1, izraunava
ukupni protok, za celokupno postrojenje.
Protok koji je za 10% do 15% nii, u praksi jo uvek
ne dovodi do znaajnog smanjenja apsorbovanja
solarne energije. Nasuprot tome, vee protoke treba
izbegavati, kako bi se potronja struje solarne pumpe
odrala na to je mogue niem nivou.
82//1
Formula za izraunavanje ukupnog protoka postrojenja

Ukupni protok postrojenja u l/h
Nazivni protok jednog kolektora u l/h
Broj kolektora
5.4.3 Proraun gubitaka pritiska u bateriji kolektora

Gubtak pritiska u jednom nizu kolektora
Gubitak pritiska u okviru jednog niza kolektora raste
sa porastom broja kolektora u tom nizu. Gubitak
pritiska u nizu kolektora, ukljuujui i gubitak pritiska
na priboru (elementima) za prikljuenje, moe se nai
u tabeli 82/2, u zavisnosti od broja kolektora u nizu.
U tabeli 82/2 su navedeni gubici pritiska za

kolektore Logasol SKS4.0 i SKN3.0, za solarni fluid u
vidu meavine glikol/voda od 50/50 %, i pri srednjoj
temperaturi od 50oC.
Gubitak pritiska u nizu sa n kolektora
Broj
kolektora
vertikalni
horizontalni
vertikalni i horizontalni
uz protok (nazivni protok 50 l/h) po kolektoru od:
82/2
82
Gubici pritiska nizova kolektora Logasol SKN3.0 ili SKS4.0, ukljuujui i odzraiva i set za prikljuenje;
o
gubici pritiska vae za Solarfluid L, uz srednju temperaturu od 50 C
1) Protok po kolektoru kod redne veze dva niza kolektora (strana 83)
2) Protok po kolektoru kod redne veze tri niza kolektora (strana 83)
- Taj broj kolektora nije dozvoljen.

Projektovanje 5
Redna veza kolektora

Gubitak pritiska baterije kolektora dobija se kao suma
ukupnih gubitaka pritiska u cevovodu i gubitaka pritiska za svaki od nizova kolektora. Gubitak pritiska
nizova kolektora povezanih u seriju dobija se kao zbir
gubitaka pritiska pojedinih nizova.
Primer
Dato:
- Redna veza 2 niza kolektora, svaki sa po 5
kolektora Logasol SKN3.0-s
Trai se:
- Gubitak pritiska celokupne baterije kolektora
Proraun:
- Protok kroz jedan kolektor
83/1
Formula za gubitak pritiska baterije kolektora u sluaju

redne veze nizova kolektora
U sluaju tabele 82/2 treba imati u vidu, da se stvarni

protok kroz pojedinani kolektor, u sluaju redne veze,
izraunava na bazi broja redno vezanih nizova kolektora i nazivnog protoka kroz jedan kolektor (50 l/h):
- Oitavanjem iz tabele 82/2 se dobija:

34,5 mbar po svakom nizu kolektora
- Gubitak pritiska baterije kolektora:
Gubitak pritiska baterije kolektora iznosi 69 mbar.
83/2
Formula za izraunavanje protoka kroz jedan kolektor u

sluaju redne veze nizova kolektora
Veliine koriene u formulama 83/1 i 83/2:

Gubitak pritiska na bateriji kolektora u mbar
Gubitak pritiska na jednom nizu kolektora u mbar
Broj nizova kolektora
Protok kroz pojedinani kolektor u l/h
Nazivni protok kolektora u l/h
83/3
Redna veza dva niza kolektora Logasol SKN3.0

83
5 Projektovanje
Paralelna veza kolektora

Gubitak pritiska baterije kolektora dobija se kao suma
ukupnih gubitaka pritiska u cevovodu do jednog niza
kolektora i gubitaka pritiska za jedan jedini niz kolektora.
Primer
Dato:
- Paralelna veza 2 niza kolektora, svaki sa po 5
kolektora Logasol SKN3.0
Trai se:
84/1
Formula za gubitak pritiska baterije kolektora u sluaju

paralelne veze nizova kolektora
Za razliku od redne veze, stvarni protok kroz pojedinani kolektor, u sluaju paralelne veze, odgovara nazivnom protoku (50 l/h):
Proraun:
- Protok kroz jedan kolektor:
- Oitavanjem iz tabele 82/2:
Gubitak pritiska baterije kolektora iznosi 11,1 mbar.
84/2
Formula za izraunavanje protoka kroz jedan kolektor u

sluaju paralelne veze nizova kolektora

84/3
84
Paralelna veza dva niza kolektora Logasol SKN3.0 prema

Tichelmann-ovom principu

Projektovanje 5
Kombinovana redna i paralelna veza kolektora

Na slici 85/3 je prikazan primer kombinacije rednog i
paralelnog povezivanja nizova kolektora. Dva donja i
dva gornja niza kolektora su povezani redno, u parcijalne baterije, tako da se gubici pritiska redno
povezanih nizova kolektora meusobno sabiraju.
Primer
Dato:
- Paralelna veza 2 pacijalne baterije, svaka sa po 2
redno vezana niza kolektora, koji se sastoje od po
5 kolektora Logasol SKN3.0
Trai se:
85/1
Formula za gubitak pritiska baterije kolektora u sluaju kombinovane redne i paralelne veze nizova kolektora
Pri tome treba imati u vidu, da se stvarni protok kroz

pojedinani kolektor, u sluaju redne veze, izraunava
na bazi broja redno vezanih nizova kolektora i nazivnog protoka kroz jedan kolektor (50 l/h):
85/2
Formula za izraunavanje protoka kroz jedan kolektor u sluaju kombinovane redne i paralelne veze nizova kolektora
Proraun:
- Protok kroz jedan kolektor:
- Oitavanjem iz tabele 82/2 se dobija:

Gubitak pritiska baterije kolektora iznosi 69 mbar.

Gubitak pritiska parcijalnih baterija kolektora, koje
obuhvataju redno vezane nizove kolektora, u mbar
85/3
Kombinovana redna i paralelna veza dva niza kolektora

Logasol SKN3.0

85
5 Projektovanje
5.4.4 Gubitak pritiska u cevovodu solarnog cirkulacionog kola

Preporuke za dimenzionisanje prikljunih cevovoda
U tabeli 86/1 date su preporuene vrednosti za dimenzionisanje prikljunih cevovoda. Vrednosti navedene u
tabeli vae za meavinu glikol/voda sa odnosom
50/50%, pri temperaturi od 50oC.
Broj
kolektora
Prenik cevi odnosno nazivni otvor prikljunih cevovoda, kod duine jednostruke cevi:
do 5
do 10
do 15
do 20
86/1
Radi tanog projektovanja postrojenja mora se izvriti detaljan proraun cevovoda. Ovi prorauni najee dovode do manjih prenika cevovoda od navedenih u tabeli 86/1.
do 6 m
do 15 m
do 20 m
do 25 m
Twin Tube 15
(2 x 15 x 0,8)
18 mm (DN15)
Twin Tube DN20
22 mm
(DN20)
28 mm
(DN25)
Twin Tube 15
(2 x 15 x 0,8)
22 mm
(DN20)
28 mm
(DN25)
28 mm
(DN25)
18 mm (DN15)
1)
Twin Tube DN20
28 mm
(DN25)
28 mm
(DN25)
28 mm
(DN25)
22 mm
(DN20)
28 mm
(DN25)
28 mm
(DN25)
35 mm
(DN32)
o
Preporuke za izbor prikljunih cevovoda u vidu bakarnih cevi, za meavinu glikol/voda 50/50 %, pri 50 C
1) Rebrasta cev od nerajueg elika Twin Tube DN20 odgovara pri proraunu bakarnoj cevi 18 mm
Proraun cevne mree

Brzina strujanja u cevovodu trebalo bi da bude iznad
0,4 m/s, kako bi vazduh, koji se jo uvek nalazi u
mediju za prenos toplote, i kod cevovoda sa nagibom
prema dole mogao da bude transportovan do sledeeg izdvajaa vazduha. Kod brzina strujanja iznad 1
m/s moe doi do pojave umova pri strujanju, koji
deluju optereujue.
Broj
kolektora
Protok
2
3
4
5
6
7
8
9
10
12
14
16
18
20
22
24
26
28
30
86/2
86
Brzina strujanja v i pad pritiska R bakarnih cevi pri dimenziji cevi od:
15 x 1
l/h
100
150
200
250
300
350
400
450
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
1300
1400
1500
Kod prorauna gubitaka pritiska u cevnoj mrei treba

uzeti u obzir lokalne otpore (npr kod cevnih lukova). U
praksi se ovde esto koristi dodatak od 30 do 50% na
gubitke pritiska na pravolinijskim deonicama cevovoda. Zavisno od cevi, stvarni gubici pritiska mogu i znaajnije da odstupaju.
v
m/s
0,21
0,31
0,42
0,52
0,63
0,73
0,84
0,94
-
R
mbar/m
0,93
1,37
3,41
4,97
6,97
9,05
11,6
14,2
-
18 x 1
v
m/s
0,41
0,48
0,55
0,62
0,69
0,83
0,97
-
R
mbar/m
2,5
3,3
4,19
5,18
6,72
8,71
11,5
-
22 x 1
v
m/s
0,4
0,44
0,53
0,62
0,71
0,8
0,88
0,97
-
R
mbar/m
1,8
2,12
2,94
3,89
4,95
6,12
7,26
8,65
-
28 x 1,5
v
m/s
0,4
0,45
0,51
0,57
0,62
0,68
0,74
0,79
0,85
R
mbar/m
1,35
1,66
2,06
2,51
2,92
3,44
4,0
4,5
5,13
o
Brzina strujanja i pad pritiska po metru prave bakarne cevi, za meavinu glikol/voda 50/50 %, pri 50 C

35 x 1,5
v
m/s
0,41
0,45
0,48
0,52
R
mbar/m
1,02
1,21
1,35
1,56
Projektovanje 5
5.4.5 Pad pritiska kod odabranog solarnog akumulatora
Pad pritiska kod solarnog akumulatora zavisi od broja
kolektora, odnosno od protoka. Zbog svoje razliite dimenzionisanosti, izmenjivai toplote solarnih akumulatora prouzrokuju razliit pad pritiska.
Broj
kolektora
2
3
4
5
6
7
8
9
10
12
14
16
87/1
Protok
Za priblino odreivanje pada pritiska moe se iskoristiti tabela 87/1. Pad pritiska u tabeli vai za meavinu glikol/voda 50/50% i temperaturu od 50oC.
Pad pritiska u solarnom izmenjivau toplote akumulatora Logalux

SL300-1
SL300-2
SL400-2
SL500-2
l/h
mbar
mbar
100
150
200
250
300
350
400
450
500
600
700
800
< 10
21
-
< 10
< 10
11
15
-
SM300
SM400
SM500
mbar
P750 S
PL750/2S
PL1000/2S
PL750
PL1000
PL1500
mbar
mbar
mbar
mbar
mbar
mbar
< 10
< 10
< 10
< 10
-
< 10
< 10
< 10
< 10
< 10
-
< 10
< 10
11
15
22
40
44
-
< 10
14
26
39
54
90
97
112
138
-
24
34
44
54
64
74
84
-
24
34
44
54
64
74
84
-
< 10
< 10
16
24
33
44
55
69
83
115
153
195
Pad pritiska solarnih akumulatora za meavinu glikol/voda 50/50 %, pri 50 C
5.4.6 Izbor kompletne stanice Logasol KS...

U prvom priblienju se izbor odgovarajue kompletne
stanice moe izvriti na bazi broja kolektora. Za
konaan izbor su potrebni podaci o padu pritiska
(preostala potisna visina) i protoku u cirkulacionom
kolu kolektora. Pri tome, treba uzeti u obzir sledee
gubitke pritiska:
87/2
gubitke pritiska u bateriji kolektora (strana 82),

gubitke pritiska u cevovodu (strana 86),
gubitke prit. kod solarnog akumulatora (strana 87),
dodatne gubitke pritiska, prouzrokovane od strane
meraa koliine toplote, ventila i drugih elemenata
armature.
Raspoloivi pritisak (preostala potisna visina) kod kompletnih stanica Logasol KS... u zavisnosti od protoka odnosno broja kolektora

87
5 Projektovanje
5.5
Izbor membranskog ekspanzionog suda
5.5.1 Proraun zapremine postrojenja

Za izbor membranskog ekspanzionog suda i za odreivanje potrebne koliine solarnog fluida za punjenje,
od znaaja je zapremina solarnog postrojenja sa
kompletnom stanicom Logasol KS... .
Za zapreminu punjenja solarnog postrojenja, sa kompletnom stanicom Logasol KS..., vai sledea formula:
Zapremina cevovoda
88/1
88/2
Formula za zapreminu punjenja solarnih postrojenja sa

kompletnom stanicom Logasol KS...
Dimenzija cevi
x debljina zida
mm
15 x 1,0
18 x 1,0
22 x 1,0
28 x 1,5
35 x 1,5
42 x 1,5
Specifina zapremina cevi

l/m
0,133
0,201
0,314
0,491
0,804
1,195
Specifina zapremina odabranog cevovoda
Zapremina solarnih kolektora

Zapremina punjenja postrojenja
Zapremina jednog kolektora (tabela 88/3)
Broj kolektora
Zapremina solarnog izmenjivaa toplote (tabela 88/4
Zapremina kompletne stanice Logasol KS... (oko 1,0 l)
Zapremina cevovoda (tabela 88/2)
Tip
Solarni kolektori
Logasol
Ravni kolektor
SKN3.0
Ravni kolektor
velikog uinka
SKS4.0
88/3
Izvedba
vertikalni
horizontalni
vertikalni
horizontalni
Broj kolektora
l
0,86
1,25
1,43
1,76
Zapremina punjenja solarnih kolektora Logasol
Zapremina solarnih izmenjivaa toplote

Tip akumulatora
Tip
Podruje primene
bivalentni
Zagrevanje potrone tople vode
monovalentni
Zagrevanje potrone tople vode i

podrka sistemu za grejanje (kombinovani akumulator)
Pufer-akumulator za grejanje
88/4
88
Logalux
SM300
SM400
SM500
SL300
SL400
SL500
SU160
SU200
SU300
SU400
SU500
SU750
SU1000
P750 S
PL750/2S
PL1000/2S
PL750
PL1000
PL1500
Zapremina punjenja solarnih izmenjivaa toplote kod akumulatora Logalux

Zapremina izmenjivaa toplote

l
8,0
9,5
13,2
0,9
1,4
1,4
4,5
4,5
8,0
12,0
16,0
23,0
28,0
16,4
1,4
1,6
2,4
2,4
5,4
Projektovanje 5
5.5.2 Membranski ekspanzioni sud

Podloge za proraun
Predpritisak
Pre pristupanja punjenju solarnog postrojenja predpritisak membranskog ekspanzionog suda (MAG) mora
se ponovo podesiti, kako bi se time uzela u obzir
statika visina postrojenja. Potrebni predpritisak za
dato postrojenje, moe da se odredi pomou sledee
formule:
89/1
Formula za izraunavanje predpritiska membranskog ekspanzionog suda
Veliine koriene u formuli 89/1 i oznake sa slike 89/2:

Predpritisak za MAG /bar/
Statika visina /m/ izmeu sredine visine ekspanzionog
suda i najvie take postrojenja
Pritisak nakon punjenja

Prilikom punjenja postrojenja, u ekspanzioni sud dospeva odreena koliina vode (poetno punjenje), jer
se na membrani uspostavlja ravnotea izmeu pritiska
vode sa jedne strane i pritiska gasa sa druge strane.
Poetno punjenje vodom (Vv, slika 89/4) dospeva u
ekspanzioni sud kada je postrojenje u hladnom stanju,
a pritisak nakon punjenja moe da se prekontrolie
pomou manometra na vodenoj strani, nakon punjenja i odzraivanja postrojenja. Pritisak u postrojenju bi
trebalo da se nalazi 0,3 bara iznad predpritiska ekspanzionog suda. Time se, prilikom stagnacije, postie
kontrolisana temperatura isparavanja od 120oC.
Pritisak nakon punjenja izraunava se pomou sledee formule:
89/3
89/2
Predpritisak membranskog ekspanzionog suda
89/4
Pritisak nakon punjenja postrojenja
Formula za izraunavanje pritiska nakon punjenja postrojenja

Pritisak nakon punjenja /bar/
Predpritisak ekspanzinog suda /bar/
Poetno punjenje vodom
Svako odstupanje od optimalnog predpritiska i pritiska nakon punjenja uvek ima za posledicu smanjenje
korisne zapremine ekspanzionog suda. Usled toga,
moe doi do pojave smetnji u radu postrojenja.

89
5 Projektovanje
Krajnji pritisak
Pri maksimalnoj temperaturi kolektora, usled prihvatanja dodatne koliine fluida, nastale toplotnom dilatacijom (Ve, slika 90/2), gas, kojim je ekspanzioni sud
napunjen, biva komprimiran na krajnji pritisak.
Krajnji pritisak solarnog postrojenja, a time i klasa pritiska kao i potrebna veliina ekspanzionog suda, odreeni su pritiskom reagovanja ventila sigurnosti. Krajnji pritisak se odreuje pomou sledee formule:
za
za
90/1
Formula za izraunavanje krajnjeg pritiska membranskog

ekspanzionog suda u zavisnosti od pritiska reagovanja ventila sigurnosti

Krajnji pritisak ekspanzinog suda /bar/
Pritisak reagovanja ventila sigurnosti /bar/
Dilataciona zapremina
Poetno punjenje vodom
Sopstvena sigurnost solarnog postrojenja

Neko solarno postrojenje ima obezbeenu sopstvenu
sigurnost, kada membranski ekspanzioni sud moe da
prihvati dodatnu zapreminu fluida, koja nastaje isparavanjem fluida u solarnim kolektorima i prikljunim cevovodima (u toku stagnacije). Kod postrojenja koja
nemaju sopstvenu sigurnost, u toku perioda stagnacije dolazi do reagovanja ventila sigurnosti. Posle toga
se mora ponoviti postupak putanja solarnog postrojenja u rad. Izbor membranskog ekspanzionog suda
vri se na bazi sledeih pretpostavki i formula:
90/2
Krajnji pritisak membranskog ekspanzionog suda
90/3
Formula za minimalnu potrebnu zapreminu ekspanzionog

suda
90/4
Formula za zapreminu koja isparava

Minimalna zapremina ekspanzionog suda /l/
Zapremina punjenja postrojenja /l/ (formula 88/1)
Koeficijent toplotne dilatacije (=7,3% pri
=100 K)
Zapremina koja isparava /l/
Krajnji pritisak ekspanzionog suda /bar/
Pritisak nakon punjenja /bar/
Broj kolektora
Zapremina jednog kolektora (tabela 88/3)
90

Projektovanje 5
Nomogram za grafiko odreivanje veliine membranskog ekspanzionog suda

Uz pomo u narednom tekstu datog nomograma, postoji mogunost grafikog odreivanja potrebne veliine
membranskog ekspanzionog suda kod postrojenja sa
ventilom sigurnosti na 3 bara, u zavisnosti od konfiguracije postrojenja. U osnovi nomograma se nalaze
pretpostavke i formule, date u ranijem tekstu.
Primer izbora ekspanzionog suda
- dimenzijom cevi 15 mm x 1,0 mm,

- statikom visinskom razlikom izmeu ekspanzionog suda i najvie take postrojenja = 10 m
Trai se:
- potrebni ekspanzioni sud.
Grafiko odreivanje potrebne veliine membranskog ekspanzionog suda dato je na stranama 92 i 93.
Dato je solarno postrojenje sa:

- 4 kolektora Logasol SKS4.0-s i sa termosifonskim
akumulatorom Logalux SL400,
- 12 m jednostrukog cevovoda izmeu baterije kolektora i akumulatora,
Taka
1
Podloge za proraun i polazne vrednosti

Duina jednostrukog cevovoda izmeu akumulatora i baterije
kolektora iznosi 12 m.
Koriena dimenzija cevi je 15 x 1.
Za postrojenje je predvien akumulator Logalux SL400.
Postrojenje je predvieno da radi sa 4 kolektora tipa Logasol

SKS4.0-s. Zapremina punjenja baterije kolektora VK iznosi 5,72
1)
l .
Statika visina, izmeu najvie take postrojenja (odzraiva) i

ekspanzionog suda, iznosi 10 m.
91/1
Potrebni korak prilikom izbora

Polazei od ose Jednostruka duina cevovoda, od podatka
za 12 m, povlai se linija u levo, u parcijalni dijagram sa
krivama za Dimenziju cevi.
Polazei od presene take sa linijom za 15 x 1 ide se
vertikalno prema gore, u dijagram koji se odnosi na
Akumulator potrone tople vode.
Polazei od presene take sa linijom za Logalux SL... ide se
horizontalno u drugi deo nomograma za Zapreminu punjenja
baterije kolektora.
U dijagramu koji se odnosi na Zapreminu punjenja kolektora
ucrtati pomonu liniju za zapreminu punjenja od 5,72 l. Od
presene take ucrtati pomonu liniju vertikalno prema dole, u
dijagram Statika visina.
Polazei od presene take, povui liniju horizontalu u desno i
oitati najmanju potrebnu zapreminu ekspanzionog suda (23 l).
Rezultat: predvideti membranski ekspanzioni sud zapremine
25 l (sivo polje za MAG 25).
Opis koraka u primeru odreivanja potrebne veliine membranskog ekspanzionog suda pomou nomograma (slike 92/1 i 93/1)
1) Za zapreminu punjenja kolektora vae vrednosti iz tabele 88/3.

91
5 Projektovanje
Dimenzija cevi
Jednostruka duina cevovoda (l u m)
Akumulator
Nomogram za izbor membranskog ekspanzionog suda (deo 1)
92/1
92
Nomogram za izbor membranskog ekspanzionog suda za postrojenja sa kompletnom stanicom Logasol KS... i sa ventilom sigurnosti
na 3 bara (deo 2 dat je na slici 93/1). Primer izbora predstavljen je plavom bojom (opis je dat na strani 91).

Projektovanje 5
93/1
Statika visina (hst u m)
Najmanja zapremina ekspanz. suda (Vn, min u l)
Zapremina punjenja baterije kolektora VK u l)
Nomogram za izbor membranskog ekspanzionog suda (deo 2)
Nomogram za izbor membranskog ekspanzionog suda za postrojenja sa kompletnom stanicom Logasol KS... i sa ventilom sigurnosti
na 3 bar. Primer izbora predstavljen je plavom bojom (opis je dat na strani 91).

93
6 Preporuke u vezi montae
Preporuke u vezi montae
6.1
Cevovodi, toplotna izolacija i produni kabl za temperaturni senzor

solarnih kolektora
Zaptivanje postojano u odnosu na glikol i povienu temperaturu

Svi sastani delovi nekog solarnog postrojenja (ukljuujui i elastine zaptivae na seditima ventila, membrane u ekspanzionim sudovima itd) moraju biti izraeni od materijala otpornih na glikol, i mora se paljivo
obezbediti zaptivenost, jer meavina glikol/voda lake
prolazi kroz pore od iste vode. Za zaptivna mesta sa
steznom aurom pogodna je primena grafitnih njureva. Zaptivke od kudelje se dodatno moraju premazati pastom otpornom na glikol i povienu temperaturu. Kao pasta za nanoenje na navoj, pogodni su
proizvodi kao Neo Fermit universal ili Fermitol fabrike Nissen (voditi rauna o preporukama proizvoaa).
Jednostavno i pouzdano reenje zaptivanja prikljuaka kolektora nude sedita za creva na kolektorima
Logasol SKN3.0 i utini spojevi kolektora Logasol
SKS4.0. Za sigurno prikljuenje specijalne duple cevi
Twin-Tube, stoje na raspolaganju prikljuni setovi za
Twin-Tube 15 odnosno Twin-Tube DN20.
Postavljanje cevovoda
Svi spojevi u okviru solarnog cirkulacionog kola moraju biti izvedeni tvrdim lemljenjem. Alternativno, mogu se primeniti presovani spojevi, ako su podesni za
primenu sa meavinom glikol-voda i pri odgovarajue
visokim temperaturama (200oC). Svi cevovodi moraju
biti postavljeni sa usponom prema bateriji kolektora
odnosno prema odzraivau. Kod postavljanja cevovoda treba voditi rauna o njihovoj toplotnoj dilataciji.
Prenik cevi
mm
15
18
20
22
28
35
42
94/1
Twin-Tube
(dupla cev)
1)
debljina izolacije
mm
15
19
-
Cevima se mora obezbediti mogunost dilatacije (lukovi, klizne elne, kompenzatori), kako bi se spreilo
oteivanje i pojava curenja.
Plastini cevovodi i pocinkovani delovi nisu pogodni za solarna postrojenja.
Toplotna izolacija
Postoji mogunost, da se prikljuni cevovodi postave
u dimnjake koji se ne koriste, u ahtove za ventilaciju
ili u kanale u zidovima (kod novogradnji). Otvorene
kanale treba zatvoriti uz primenu prikladnih mera,
kako ne bi dolo do poveanih gubitaka toplote usled
strujanja vazduha (konvekcija).
Toplotna izolacija prikljunih cevovoda mora biti odgovarajua za radne temperature solarnog postrojenja.
Stoga se moraju primeniti izolacioni materijali sa odgovarajuom toplotnom izolacijom, npr izolacija u vidu
creva od EPDM-kauuka. U spoljnoj sredini, toplotna
izolacija mora biti otporna na UV-zraenje i na uticaj
atmosferilija. Prikljuni setovi za solarne kolektore
Logasol SKS4.0 imaju toplotnu izolaciju izraenu od
EPDM-kauuka, otpornu na UV-zraenje i poviene
temperature. Solarni kolektori, kompletne stanice i
solarni akumulatori, proizvodnje Buderus, opremljeni
su u fabrici optimalnom toplotnom izolacijom.
U tabeli 94/1 su date preporuene vrednosti debljine
izolacije za cevovode solarnih postrojenja. Mineralna
vuna nije pogodna za montau u spoljnoj sredini, jer
apsorbuje vodu, i tada vie uote ne obezbeuje toplotnu izolaciju.
Aeroflex SSH
Prenik cevi x
debljina izolacije
mm
18 x 26
22 x 26
22 x 26
28 x 38
35 x 38
42 x 51
Armaflex HT
Prenik cevi x
debljina izolacije
mm
15 x 24
18 x 24
22 x 24
22 x 24
28 x 36
35 x 36
42 x 46
Mineralna vuna
debljina izolacije (svede1)
na na =0,035 W/mK)
mm
20
20
20
20
30
30
40
Debljina izolacije cevi prikljunih vodova solarnog postrojenja

1) Zahtevi prema Uredbi u tednji energije (EnEV)
Produni kabl za prikljuenje temperaturnog senzora

Pri polaganju cevovoda, trebalo bi istovremeno postaviti i dvoilni kabl (do duine od 50 m kabl preseka 2 x
0,75 mm2) za temperaturni senzor kolektora. U ok-viru
izolacije specijalne duple cevi Twin-Tube nalazi se
odgovarajui kabl. Ukoliko se produni kabl za
94
temperaturni senzor kolektora postavlja zajedno sa

kablom za 230V, mora se koristiti irmovani kabl.
Temperaturni senzor kolektora FSK treba predvideti u
blizini zbirne cevi izlaznih vodova kolektora Logasol
SKN3.0 ili SKS4.0.

Preporuke u vezi montae 6
6.2
Odzraenje
6.2.1 Automatski odzraivai

Odzraenje solarnih postrojenja za korienje toplotne
energije vri se, ukoliko se ne radi uz primenu Stanice za punjenje sa izdvajaem vazduha (strana 96),
pomou brzog odzraivaa na najvioj taki postrojenja. Nakon zavrenog procesa punjenja postrojenja,
isti se mora bezuslovno zatvoriti, kako u toku stagnacije ne bi dolazilo do izlaska para solarnog fluida iz
postrojenja.
Na najvioj taki postrojenja (detalj E, slika 95/1)
kao i kod svake promene smera cevovoda prema
dole, sa ponovnim usponom (npr kod prozora
potkrovlja, videti sliku 81/2), mora se predvideti
odzraiva. U sluaju primene veeg broja nizova
kolektora, za svaki niz kolektora treba predvideti poseban odzraiva (slika 95/2), ukoliko se ne moe
vriti odzraenje preko gornjeg niza kolektora (slika
95/3). Automatski odzraiva, izraen u potpunosti od
metala, moe se poruiti kao set za odzraenje.
Zbog pojave visokih temperatura, za solarna postrojenja se ne moe koristiti odzraiva sa plastinim
plovkom. Ukoliko raspoloivi prostor nije dovoljan za
primenu automatskog odzraivaa, izraenog u potpunosti od metala, sa slavinom sa kuglom postavljenom ispred njega, treba predvideti runi odzraiva sa
posudom za prihvatanje iscurelog fluida.
Prikljuenje na
istoj strani
95/1
Hidraulina ema sa odzraivaem na najvioj taki postrojenja
95/2
Hidraulina ema sa odzraivaem za svaki red kolektora,

na primeru montae na ravan krov
95/3
Hidraulina ema sa odzraivanjem preko gornjeg niza na

primeru montae kolektora iznad krova (redna veza)

95
6.2.2 Stanica za punjenje, sa izdvajaem vazduha

Solarno postrojenje moe da se puni i uz primenu stanice za punjenje Logasol BS01 (slika 96/1), tako da se
u toku punjenja najvei deo vazduha istisne iz postrojenja. Pri tome, odzraiva na krovu moe da izostane. Umesto toga, u podrumu se montira jedan centralni izdvaja vazduha Logasol LA (slika 96/2). On, u toku rada postrojenja, vri izdvajanje mikro-mehuria
vazduha, zaostalih u solarnom fluidu.
Prednosti ovog sistema su:
smanjen obim radova pri montai, jer na krovu nisu
potrebni nikakvi odzraivai,
jednostavno i brzo putanje u rad, tj punjenje i odzraenje postrojenja obavlja se u okviru istog koraka,
optimalno odzraenje postrojenja,
rad uz malo potrebno odravanje.
Ukoliko se baterija kolektora sastoji od veeg broja
nizova kolektora, svaki pojedinani niz treba, na izlaznoj strani, da bude snabdeven ventilom za zatvaranje.
U toku procesa punjenja, vri se pojedinano punjenje
i odzraenje svakog od nizova kolektora.
96/1
Odzraiva
izostaje
Stanica za punjenje Logasol BS01
Kolektor
Izdvaja vazduha
Kotao Logano na
naftu/gas
96/2
96
ema postrojenja sa izdvajaem vazduha Logasol LA (videti emu 45/1)

6.3
Instrukcije u vezi razliitih sistema za instalisanje solarnih kolektora
6.3.1 Dozvoljena optereenja snegom i dozvoljene visine objekata prema DIN 1055
U narednoj tabeli dati su dozvoljena optereenja snegom i dozvoljene visine objekata za razliite varijante
instalisanja kolektora. U toku projektovanja se neizos-
Pokrivka krova / zid
Montaa iznad krova

vertikalno/horizontalno
Oluasti crep, obian
crep, biber-crep, tegolaindra, salonit-ploe, lim,
bitumen
tavno moraju potovati date instrukcije, kako bi se

obezbedila svrsishodna ugradnja i kako bi se spreila
pojava oteenja baterije kolektora.
Montaa u okviru krova

Montaa na ravan krov

Montaa na fasadu
o
45-60 C, horizontalno
Oluasti crep, obian

crep, biber-crep, tegolaindra
Nosiv zid
Dozvoljeni nagibi krova
25 65
Dozvoljene visine zgrada

(optereenje vetrom) do
20 m kod brzina vetra do
129 km/h
Bez pribora
Bez pribora
Dozvoljene visine zgrada

(optereenje vetrom) do
100 m kod brzina vetra
do 151 km/h
Samo vertikalni kolektori

sa dodatnim setom za
montau iznad krova
Nije dozvoljeno
Optereenje snegom
prema DIN 1055, deo 5
2
0 2 kN/m
Bez pribora
Bez pribora
Bez pribora
Bez pribora
Optereenje snegom
prema DIN 1055, deo 5
2
> 2 kN/m
Samo vertikalni kolektori

sa dodatnim setom za
montau iznad krova, do
2
3,1 kN/m
Bez pribora do
2
3,8 kN/m
Sa dodatnim setom za
montau na ravan krov
2
do 3,8 kN/m
Nije dozvoljeno
97/1
25 65
0
(kod lako nagnutih kroo
vova, do 25 , potrebno
je osiguranje od skliznua, odnosno privrenje pri montai)
Bez pribora
(Voditi rauna o
osiguranju nosaa
kolektora za ravan krov)
Sa dodatnim nosaem
kolektora za ravan krov
(Voditi rauna o
osiguranju nosaa
kolektora za ravan krov)
Bez pribora
Nije dozvoljeno
Dozvoljena optereenja snegom i dozvoljene visine objekata prema DIN 1055
6.3.2 Pomo pri izboru pribora za hidraulino prikljuenje

U zavisnosti od broja kolektora i njihove hidrauline
povezanosti, treba predvideti odgovarajui pribor za
hidraulino prikljuenje.
Ostale instrukcije sadri odeljak Hidraulino prikljuenje u pod-poglavljima uz razliite sisteme za

montau.
Baterija kolektora sa jednim nizom kolektora

Broj
kolektora
2 do 10
97/2
Broj
nizova kolektora
1
Set za prikljuenje
1
Set odzraivaa
odnosno izdvaja vazduha Logasol LA1
1
Pribor za hidraulino prikljuenje baterije kolektora sa jednim nizom kolektora
Baterija kolektora sa dva niza kolektora

Broj
kolektora
4 do 10
97/3
Broj
nizova kolektora
2
Set za prikljuenje
Set odzraivaa
tj
Izdvaja vazd.
1)
Logasol LA1
tj
Pribor za hidraulino prikljuenje dva paralelno vezana niza kolektora

1) Kada se punjenje vri uz primenu Stanice za punjenje sa izdvajaem vazduha (strana 96) u izlaznom vodu svakog niza kolektora
treba predvideti ventil za zatvaranje.

97
Redna veza veeg broja nizova kolektora

Broj kolektora
2
3
3
2
2
3
10
98
98/1
Broj nizova
kolektora
2
2
3
2
Broj kolektora po
nizu
1
2
1
1
2
3
2
3
2
4
3
4
5
4
3
5
Set za prikljuenje
Set odzraivaa
1)
Set za povezivanje
nizova
1
1
1
1
1
2
1
1
1
1
1
1
2
1
1
1
1
2
1
Pribor za hidraulino prikljuenje kod redne veze veeg broja nizova kolektora
1) Moe da izostane set odzraivaa, ako se punjenje vri uz primenu Stanice za punjenje sa izdvajaem vazduha (strana 96)
Ukoliko ne postoji mogunost da se odzraenje vri preko gornjeg niza kolektora (npr pri montai na ravan krov, slika 95/2),
potrebni su dodatni setovi odzraivaa.

6.3.3 Montaa kolektora iznad krova

Set za montau iznad krova
Kolektori se, pomou seta za montau iznad krova,
montiraju sa istim uglom nagiba kao i sam krov. Povrina krova pri tome ostaje zaptivena.
Set za montau iznad krova sastoji se, kod kolektora
Logasol SKN3.0 i SKS4.0, od osnovnog seta za prvi
kolektor datog niza kolektora i od seta za proirenje,
koji se koristi za svaki sledei kolektor u istom nizu
(slika 100/1). Set za proirenje moe da se primeni
samo u kombinaciji sa osnovnim setom. Set za
proirenje sadri, umesto jednostranih stezaa kolektora (poz. 1, slika 100/1), takozvane dvostrane stezae (poz. 5, slika 100/1) i utine spojnice za obezbee-
nje pravog rastojanja i za fiksiranje dva susedno postavljena ravna kolektora Logasol SKN3.0 ili SKS4.0.
Veza sa krovom za razliite pokrivke krova
Profilne ine i stezai kolektora razliitih setova za
montau iznad krova isti su kod svih setova za vezu
sa krovom. Izvedbe setova za montau na krovove
pokrivene oluastim crepom, ravnim crepom, bibercrepom, tegolom, indrom, salonit ploama i limenim
ploama, razlikuju se samo po vrsti kuka za vezu sa
krovom (slika 99/1) odnosno po specijalnom materijalu za privrenje (101/2, 101/1 i 102/2).
Veza sa krovom u sluaju oluastog crepa, ravnog crepa i biber-crepa
Krovna kuka
Kuka za vezu sa rogom
Veza sa krovom u sluaju indre-tegole
Specijalna krovna kuka
Veza sa krovom u sluaju salonit-ploa i limene pokrivke
99/1
Varijante veze sa krovom kod razliitih pokrivki krova (mere su u mm)

99

Veza sa krovom od oluastih i ravnih crepova
Na slici 100/1 je prikazan primer setova za montau
kolektora iznad krova, kod krovova pokrivenih oluastim i ravnim crepom. Kuke (slika 99/1 i poz. 2, slika
100/1) su zakaene za postojee letve (slika 100/2) i
vezane vijcima sa profilnim inama.
Alternativno u odnosu na kaenje, krovna kuka moe
da bude privrena i za rog ili za daani opiv (slika
100/3). Pri ovom se donji deo kuke okrene za 180o.
Ukoliko je potrebno dodatno izravnanje po visini,
postoji mogunost stavljanja podmetaa ispod donjeg
dela kuke.
Prilikom planiranja montae kolektora iznad krova
pokrivenog oluastim ili ravnim crepom treba prekontrolisati, da li se mogu ispotovati mere prema slici
100/1, detalj A. Isporuene krovne kuke se mogu
primeniti ukoliko:
pasuju u udolinu oluastog crepa i
mogu da obuhvate oluasti (ravni) crep plus letvu.
Maksimalni preklop crepova ne bi trebalo da bude
vei od 120 mm. Eventualno treba angaovati i
majstora za krovopokrivake radove.
100/1
Osnovni set i set za proirenje (istaknuto plavom bojom)

kod montae kolektora iznad krova, za po jedan ravni
kolektor Logasol SKN3.0 ili SKS4.0 (detalj A: mere u mm)
100/2
Zakaena krovna kuka
100/3
Krovna kuka vezana vijcima za rog

1
2
3
4
5
6
7
Jednostrani steza kolektora (samo u osnovnom setu)

Krovna kuka, podesiva
Profilna ina
Osiguranje od skliznua kolektora (2x po kolektoru)
Dvostrani steza kolektora (samo u setu za proirenje)
Utina spojnica (samo u setu za proirenje)
Daani opiv

1
2
3
4
estougaona navrtka
Nazubljena podloka
Letva
Krovna kuka, donji deo

1
2
3
4
5
estougaona navrtka
Nazubljena podloka
Vijci za privrenje
Krovna kuka, donji deo
Rog / opiv
100

Privrenje za krov pokriven biber-crepom

Na slici 101/1 je prikazano privrenje krovne kuke
(poz. 2) za krov pokriven biber-crepom. Seenje crepova na meru i njihovo privrenje, izvodi se pri ugradnji kuka.
Horizontalne profilne ine se, kao i kod krovova pokrivenih oluastim ili ravnim crepom (slika 100/1), vezuju
vijcima sa krovnim kukama.
Pri montai kolektora iznad krova pokrivenog bibercrepom eventualno treba angaovati i majstora za
krovopokrivake radove.
1 Biber-crep (seenje izvriti du linije taka-crta)
2 Krovna kuka, donji deo je vijcima vezan za rogove ili
daske/gredice
101/1
Krovna kuka montirana na krov pokriven biber-crepom
101/2
Specijalna krovna kuka sa zaptivenom pokrivkom, za privrenje seta za ravne kolektore na krov pokriven indromtegolom
Privrenje za krov pokriven indrom-tegolom

Montau specijalnih krovnih kuka u sluaju krova
pokrivenog indrom-tegolom mora izvriti majstor za
krovopokrivake radove.
Slika 101/2 pokazuje primer montae specijalnih krovnih kuka (poz. 5, slika 101/2) na krov pokriven indrom-tegolom, uz ouvanje zaptivenosti krova, sa
zaptivaima i limovima koji se obezbeuju od strane
onog ko izvodi radove.
vijcima sa specijalnim krovnim kukama.
1 Lim iznad specijalne krovne kuke (obezbeuje ga izvoa)
2
3
4
5
6
Lim ispod specijalne krovne kuke (obezbeuje ga izvoa)

Viestruki preklop
Zaptiva (obezbeuje ga izvoa)
Specijalna krovna kuka
Vijak (spada u obim isporuke)

101
Privrenje za krov sa izolacijom na rogovima

Na slici 102/1 je prikazano privrenje specijalne
krovne kuke za krov sa izolacijom na rogovima. Prilikom izvoenja radova, majstor krovopokriva treba
vijcima da privrsti za rogove dasku najmanjih dimenzija 28 x 200 mm. Preko ove daske se sile, koje dolaze preko krovnih kuka, prenose na rogove u okviru
krova. Kod ovoga se, uz pretpostavljeno optereenje
snegom od 2 kN/m2 (bez pribora) odnosno 3,1 kN/m2
(sa priborom) sa krovnih kuka prenose sledee sile:
paralelno sa krovom FSX = 0,8 kN
normalno na krov FSY = 1,8 kN
vijcima sa specijalnim krovnim kukama.
1 Crep
2 Specijalna krovna kuka
3 Izolacija na rogovima
4 Rog
5 Veza vijcima, od strane izvoaa radova
6 Debela daska (najmanje 28 mm x 200 mm)
FSX Optereenje po jednoj krovnoj kuki, paralelno sa krovom
FSY Optereenje po jednoj krovnoj kuki, normalno na krov
102/1
Postavljanje dodatne daske od strane izvoaa radova na

izolaciju postavljenu preko rogova, na koju se vijcima
vezuju specijalne kuke za privrenje seta za montau
kolektora iznad krova (mere u mm)
102/2
Primer privrenja profilne ine kod montae kolektora

iznad krova pokrivenog salonit-ploama (mere u mm)
Privrenje za krov pokriven salonit-ploama

Montaa je, u sluaju krova pokrivenog salonitploama, dozvoljena samo onda, ako vezni vijci mogu
da budu uvrnuti najmanje 40 mm duboko u drvenu
konstrukciju dovoljne nosivosti (slika 102/2).
Veza za krov pokriven salonit-ploama obuhvata vezne vijke, ukljuujui nosee blokove i zaptivne prstene, koji se koriste umesto krovnih kuka u okviru seta
za montau kolektora iznad krova.
Slika 102/2 pokazuje kako se profilna ina privruje
za nosee blokove, postavljene na veznim vijcima.
1
2
3
4
5
Imbus-vijak M8x16
Profilna ina
Nosei blok
estougaona navrtka
Zaptivni prsten
102

Privrenje za krov pokriven limom

Na slici 103/1 je prikazano privrenje kolektora na
krov pokriven limom, pomou seta za salonit-ploe/
limeni krov. Pri montai treba na krov privrstiti auru
(poz. 5), tako da spoj bude zaptiven. Radi ovoga se
privruju etiri aure po kolektoru, obino lemljenjem. Kroz aure se uvru vezni vijci M12x180 u noseu konstrukciju (u rogove ili u dovoljno dimenzionisane gredice (najmanje 40 mm x 40 mm)
1
2
3
4
5
6
7
Profilna ina
Imbus-vijci M8x16
Nosei blok
Vezni vijak M12
aura
Limeni pokriva krova
Nosea konstrukcija (gredice, najmanje 40 mm x 40 mm)
103/1
Pri montai se montiraju aure, tako da spoj bude zaptiven,

a zatim se uvru vezni vijci, da bi se kolektori postavili inad limenog krova (mere u mm)
103/2
Set za montau kolektora iznad krova, sa profilom za prijem teine snega i dodatnom inom
Profil za prijem teine snega / dodatna ina

Kod ugradnje vertikalnih ravnih kolektora iznad krova,
kod zgrada visine iznad 20 m do 100 m i u regionima
sa optereenjem snegom preko 2 kN/m2, pa do 3,1
kN/m2, moraju se dodatno montirati profil za prijem
teine snega i dodatna ina (pribor). Oni obezbeuju
bolju raspodelu poveanog optereenja na krov.
Slika 103/2 prikazuje montau profila za prijem teine
snega i dodatne ine na primeru krova pokrivenog
oluastim crepom. Oba ova dodatka mogu da se montiraju i kod sistema za montau kolektora na krovove
sa drukijim vrstama pokrivke.
1 Profilne ine iz seta za montau kolektora iznad krova
2 Dodatna ina (ukljuujui i stezae za kolektore)
3 Dodatna veza sa krovom (iz obima isporuke profila za prijem
teine snega)
4 Vertikalne profilne ine (iz obima isporuke profila za prijem
teine snega)

103

Za hidraulino prikljuenje kolektora, kod ugradnje iznad krova, preporuuje se primena setova namenjenih za ovakvo prikljuenje (slike 104/1 i 104/2).
Za izlazni i povratni cevovod potrebni su prolazi kroz
krov, jer se prikljuci kolektora nalaze iznad ravni
krova. Za provlaenje izlaznog i povratnog cevovoda
moe se primeniti crep sa otvorom za ventilaciju
(shodno slici 104/3). Preko gornjeg crepa za ventilaciju uvodi se izlazni vod, sa voenjem prema gore,
prema odzraivau. Kroz ovaj crep za ventilaciju uvodi
se i kabl temperaturnog senzora kolektora. Povratni
cevovod bi trebalo da bude postavljen sa sputanjem
ka KS-stanici. Za to se takoe moe primeniti jedan
crep za ventilaciju, ukoliko povratni vod ulazi u tavan
ispod ili na istoj visini na kojoj se nalazi povratni
prikljuak baterije kolektora (slika 104/3). Uprkos
promeni smera u crepu za ventilaciju, u normalnom
sluaju nije potreban dodatni odzraiva.
Kako bi se spreilo oteivanje zgrade, pri izvoenju radova bi eventualno trebalo angaovati i majstora za krovopokrivake radove.
104/1
Set za prikljuenje kolektora SKN3.0 iznad krova
104/2
Set za prikljuenje kol. SKS4.0 iznad krova/u okviru krova
104/3
Uvoenje prikljunih vodova u tavan

1
2
3
4
Prikljuni vod od 1000 mm

ep
Elastina elna
aura za crevo sa prikljukom R ili sa steznim prstenom od
18 mm

1 Prikljuni vod 1000 mm sa prikljukom prema postrojenju R ili
sa steznim prstenom od 18 mm, izolovan
2 ep
3 Stezaljka (elna)

1
2
3
4
5
Izlazni vod
Povratni vod
Kabl senzora
Crep sa otvorom za ventilaciju
Odzraiva
Statiki zahtevi
Set za montau iznad krova predvien je iskljuivo
za sigurnu ugradnju solarnih kolektora. Na set za ugradnju kolektora iznad krova nije dozvoljena montaa
drugih ureaja kao npr antena.
Krov i nosea konstrukcija moraju imati odgovarajuu
nosivost. Po jednom ravnom solarnom kolektoru
104
Logasol SKN3.0 tj SKS4.0 moe se raunati sa okruglo 50 kg tj 55 kg sopstvene mase. Dodatno treba uzeti
u obzir optereenja specifina za dati region prema
DIN1055.
Za optereenje snegom i visinu objekta dozvoljene su
vrednosti prema tabeli 97/1.

Pomo kod izbora komponenti za sistem za montau kolektora iznad krova

povezanosti, treba predvideti odgovarajui materijal
za privrenje za krov.
Ukupan broj
kolektora
Broj kolektora po nizu
Osnovni
set za
1)
ugradnju
Set za
1)
proirenje
SKN3.0-s
i
SKS4.0-s
Dodatni
osnovni
set za
2)
ugradnju
Dodatni
set za
2)
proirenje
Osnovni
set za
1)
ugradnju
SKN3.0-w
i
SKS4.0-w
Set za
1)
proirenje
105/1
Oluasti crep
Ravan crep
Biber-crep
Tegola
indra
Salonit-ploe
Limeni krov
Oluasti crep
Ravan crep
Biber-crep
Tegola
indra
Salonit-ploe
Limeni krov
Oluasti crep
Ravan crep
Biber-crep
Tegola
indra
Salonit-ploe
Limeni krov
Oluasti crep
Ravan crep
Biber-crep
Tegola
indra
Salonit-ploe
Limeni krov
Oluasti crep
Ravan crep
Biber-crep
Tegola
indra
Salonit-ploe
Limeni krov
Oluasti crep
Ravan crep
Biber-crep
Tegola
indra
Salonit-ploe
Limeni krov
10
1
2
2
1
1
3
2
2
1
3
1
1
4
2
2
2
2
1
5
2
3
2
1
6
2
3
2
3
3
2
1
7
2
4
3
1
8
2
4
2
4
1
9
2
5
4
3 1 2
3 10 5
2
5
Materijal za privrenje kolektora kod montae iznad krova

1) Sastoji se od seta za montau i za vezu sa krovom
2) Sastoji se od profila za prijem teine snega i horizontalne dodatne ine,
2
2
a potrebno je kod optereenja snegom iznad 2 kN/m , pa do 3,1 kN/m , i kod visine objekata od 20 m do 100 m.

105
6.3.4 Montaa kolektora u okviru krova

Sistem za montau kolektora u okviru krova prikladan
je za vertikalne i horizontalne kolektore Logasol
SKN3.0 i SKS4.0. Za krovove pokrivene oluastim
crepom, ravnim crepom ili indrom/tegolom i bibercrepom, stoje na raspolaganju posebni setovi za
montau. Kolektori, zajedno sa limenim opivom,
obezbeuju vodonepropustljivost krova.
Montaa oba spoljna kolektora, u nekom nizu kolektora, vri se uz primenu osnovnog seta za ugradnju.
Svaki dodatni kolektor, u okviru istog niza, montira se
izmeu spoljnih kolektora uz primenu seta za proirenje (slika 106/3).
Radi privrenja kolektora i bonog limenog opiva,
a i kao oslonac za gornji pokrivni lim i donji lim (olovnu kecelju), prilikom montae se moraju ugraditi dodatne letve (slika 106/3).
Prilikom montae se najpre kolektori postavljaju na
letve u sastavu krova, a zatim se postavlja limeni opiv. Vodovi za hidraulino prikljuenje mogu da budu
provedeni kroz krov u okviru bonih limenih opiva.
Sledei niz kolektora, sa istim brojem kolektora, moe
da bude montiran direktno iznad prvog niza. Za ovo
stoje na raspolaganju odgovarajui osnovni i dodatni
setovi za montau, koji vae za dodatni niz kolektora.
Meuprostor, izmeu donjeg i gornjeg niza kolektora,
popunjava se pomou pokrivnog lima (slika 107/1).
Ukoliko se, jedan iznad drugog, montiraju nizovi kolektora sa razliitim brojem kolektora, izmeu susednih nizova treba obezbediti razmak od najmanje tri
reda crepa.
Kako bi se spreilo oteivanje zgrade, pri izvoenju radova bi eventualno trebalo angaovati i majstora za krovopokrivake radove.
106/1
Spoljni izgled kolektora ugraenih u okviru krova
106/2
1 osnovni set za oba spoljna kolektora i 1 set za proirenje

za srednji kolektor (obojeno plavo)
106/3
Rastojanja dodatnih letava kod montae jednog niza kolektora (mere u mm); vrednosti u zagradama se odnose na
horizontalne kolektore

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Gornji pokrivni lim - levi

Gornji pokrivni lim - srednji
Gornji pokrivni lim - desni
Dra
Boni pokrivni lim - desni
Donji pokrivni lim - desni
Lajsna za osiguranje od skliznua
Osiguranje od skliznua kolektora (kod horizontalnih: 5x)
Donji pokrivni lim - srednji
Donji pokrivni lim - levi
Zaptivna traka (u vidu rolne)
Boni pokrivni lim - levi
Podlona ploa - leva
Obostrani steza
Pokrivna lajsna
Vijak 6x40 sa podlokom
Jednostrani steza
Podlona ploa - desna

1 Dodatne letve
106

Za hidraulino prikljuenje kolektora, kod ugradnje u
okviru krova, preporuuje se primena setova namenjenih za ovakvo prikljuenje (slike 107/2 i 107/3).
Pomou setova za prikljuenje, izlazni i povratni vod
se mogu provesti kroz krov u okviru bonih pokrivnih
limova.
Izlazni vod se ispod krova vodi prema gore, prema
odzraivau. Povratni cevovod bi trebalo da bude
postavljen sa sputanjem ka KS-stanici.
Statiki zahtevi
Kod montae kolektora u okviru krova, za optereenje
snegom i visinu objekta dozvoljene su vrednosti prema tabeli 97/1.
107/1
Pokrivni lim izmeu dva niza kolektora, koji su postavljeni

jedan iznad drugog
107/2
Set za prikljuenje SKN3.0 kod montae u okviru krova
107/3
Set za prikljuenje SKS4.0 kod montae u okviru krova

1 Srednji pokrivni lim (desni)
2 Gumeni zaptiva sa zaptivnom usnom

1
2
3
4
5
6
7
Prikljuni vod od 1000 mm

Koleno
Stezni prsten
Navrtka G1
Elastina elna
ep
aura za crevo, sa prikljukom R ili sa steznim prstenom od
18 mm

1 Prikljuni vod od 1000 mm, sa prikljukom prema postrojenju
R ili sa steznim prstenom od 18 mm, izolovan
2 ep
3 Stezaljka (elna)

107
Pomo kod izbora komponenti za sistem za montau kolektora u okviru krova

U zavisnosti od broja kolektora i broja nizova kolektora, treba predvideti odgovarajui materijal za privrenje za krov.
SKN3.0-s
i
SKS4.0-s
SKN3.0-w
i
SKS4.0-w
108/1
108
Ukupan broj kolektora

1. niz
Oluasti crep
Ravan crep
1. niz
Tegola
indra
Osnovni set
za ugradnju
Dodatni niz
Oluasti crep
Ravan crep
Dodatni niz
Tegola
indra
1. niz
Oluasti crep
Ravan crep
1. niz
Tegola
indra
Set za
proirenje
Dodatni niz
Oluasti crep
Ravan crep
Dodatni niz
Tegola
indra
1. niz
Oluasti crep
Ravan crep
1. niz
Tegola
indra
Osnovni set
za ugradnju
Dodatni niz
Oluasti crep
Ravan crep
Dodatni niz
Tegola
indra
1. niz
Oluasti crep
Ravan crep
1. niz
Tegola
indra
Set za
proirenje
Dodatni niz
Oluasti crep
Ravan crep
Dodatni niz
Tegola
indra
2
1
2
3
1
3
1
4
4
2
2
2
2
5
1
5
1
6
2
3
6
2
3
3
2
7
1
7
1
8
8
2
4
2
4
1
9
10
3 1 2 2
3 10 5 5
Materijal za privrenje kolektora kod montae u okviru krova

6.3.5 Montaa kolektora na ravan krov

Setovi za montau postoje i za ravne krovove. Oni su
pogodni i za krovove sa nagibom do 25o (slika 109/1).
Pri tome, nosae kolektora treba odgovarajuim merama, koje e biti primenjene u toku montae, osigurati
u odnosu na skliznue sa krova.
Montaa kolektora Logasol SKN3.0 i SKS4.0 na ravan
krov vri se uz primenu osnovnog seta za montau za
prvi kolektor u nekom nizu kolektora, i od seta za
proirenje, za svaki dodatni kolektor u tom istom nizu
(slika 109/2). Kod zgrada visine iznad 20 m odnosno
kod optereenja snegom > 2 kN/m2 potrebna je primena dodatnog pribora (tabela 97/1).
Ugao nagiba nosaa kolektora za montau na ravan
krov moe da se podeava u koracima od po 5o, i to u
sledeem opsegu:
109/1
Primeri stvarnih uglova nagiba ravnih kolektora kod

primene nosaa za ravne krovove na ravnom krovu malog
o
nagiba (< 25 )
Poz. 1: ugao postavljanja; Poz. 2: Ugao nagiba kolektora
109/2
Osnovni set i set za proirenje (plava boja) za postavljanje

po jednog ravnog kolektora SKN3.0-s ili SKS4.0-s na ravan
krov
109/3
Nosai kolektora za montau na ravan krov, sa tacnama za

balast i dodatnim osiguranjem pomou sajli
nosa za vertikalno postavljanje kolektora na ravan

krov: 30o do 60o
(skraivanjem teleskopskog oslonca moe se postii
ugao od 25o)
nosa za horizontalno postavljanje kolektora na ravan krov: 35o do 60o
(skraivanjem teleskopskog oslonca moe se postii
ugao od 25o odnosno od 30o)
Nosai kolektora, za montau na ravan krov, mogu da
se privrste za krov pomou tacni za balast ili nekim
drugim postupkom, koji se realizuje u toku montae.
Privrenje tacni za balast
Za privrenje pomou teine balasta, na svaki nosa kolektora za ravan krov kae se tacne (dimenzija
950 mm x 350 mm x 50 mm) (slika 109/3). One se, radi optereivanja, pune betonskim ploama ili ljunkom. Potrebna teina balasta moe se nai u tabeli
111/1, u zavisnosti od visine zgrade na koju se kolektori postavljaju.
Do visine zgrade od 20 m i kod optereenja snegom
do 2 kN/m2 mora se, u sluaju primene tacni za balast
kod vertikalnih kolektora, za 4., 7. i 10. kolektor u
nakom nizu predvideti jedan dodatni oslonac. U
kombinaciji sa horizontalnim kolektorima je kod svakog seta za montau potreban jedan dodatni oslonac.
Dodatni oslonci su potrebni, kako bi se moglo izvriti
kaenje tacni.
Kod zgrada visine iznad 20 m i kod optereenja snegom od 2 kN/m2 do 3,1 kN/m2 mora se, kod vertikalnih
kolektora, svaki set za proirenje dopuniti jednim
dodatnim osloncem, a svaki set za montau sa po
jednom dodatnom inom (pribor). Kod horizontalnih
kolektora, sve setove za montau treba dopuniti sa po
jednom dodatnom inom (pribor).

109

Privrenje prilikom montae
Privrenje nosaa kolektora za montau na ravan
krov moe npr da se izvri na neku osnovnu konstrukciju od I-profila (slika 110/1). Oslonci nosaa kolektora imaju radi ovoga otvore na podnonim profilnim inama. Osnovna konstrukcija, koja se izrauje
pri montai, treba da bude tako izraena, da mogu da
budu primljene sile vetra koje deluju na kolektore.
Mere rastojanja oslonaca mogu se nai na slikama
110/2 do 110/4. Raspored otvora za privrenje
nosaa kolektora za osnovnu konstrukciju moe se
nai na slici 109/1.
Kod zgrada visine iznad 20 m i kod optereenja snegom od 2 kN/m2 do 3,1 kN/m2 mora se, kod vertikalnih
kolektora, svaki set za proirenje dopuniti jednim
dodatnim osloncem. Kod horizontalnih kolektora, sve
setove za montau treba dopuniti sa po jednom dodatnom inom (pribor).
110/1
Nosa kolektora za ravan krov, vezan oslonim inama za

osnovnu konstrukciju od I-profila (mere u m); vrednosti u
zagradama vae za horizontalne kolektore
110/2
Rastojanja oslonaca kod nosaa kolektora za ravan krov u osnovnoj verziji, za vertikalne kolektore SKN3.0-s i SKS4.0-s (mere u m)
110/3
Rastojanja oslonaca kod nosaa kolektora za ravan krov i primene dodatnih oslonaca, za kolektore SKN3.0-s i SKS4.0-s (mere u m)
110/4
Rastojanja oslonaca kod nosaa kolektora za ravan krov, za horizontalne kolektore SKN3.0-w i SKS4.0-w (mere u m)
110


Osiguranje nosaa kolektora za montau ravan krov
Visina zgrade
Brzina vetra
Ankerisanje
podnonih profila
Broj i vrsta vijaka

m
km/h
0 do 8
preko 8 do 20
2)
preko 20 do 100
102
129
151
111/1
1)
Balast
Masa
(npr betonske ploe)
kg
2 x M8/8.8
2 x M8/8.8
3 x M8/8.8
270
450
-
Osiguranje sajlama
Osiguranje u odnosu
Osiguranje u
na prevrtanje
odnosu na klizanje
Masa
Maksimalna
(npr betonske ploe)
sila zatezanja sajli
kg
kN
180
1,6
320
2,5
450
3,3
Mogue varijante osiguranja nosaa kolektora za montau na ravan krov u odnosu na prevrtanje i klizanje zbog uticaja vetra; izvedba
za vertikalne ravne kolektore Logasol SKN3.0 i SKS4.0
1) Po svakom osloncu kolektora
2) Kod vertikalnih kolektora su potrebni dodatna ina i dodatni oslonac
Masa nosaa kolektora za montau na ravan krov

Kod odreivanja optereenja krova, mogu se za
setove za montau na ravan krov usvojiti sledee
mase:
Osnovni setovi
- vertikalni kolektor: 12,2 kg
- horizontalni kolektor: 8,7 kg
Setovi za proirenje
- vertikalni kolektor: 7,2 kg
- horizontalni kolektor: 8,7 kg
111/2
Set za prikljuenje SKN3.0 kod montae na ravan krov
111/3
Set za prikljuenje SKS4.0 kod montae na ravan krov
111/4
Voenje izlaznog cevovoda kolektora
Za hidraulino prikljuenje kolektora, kod montae na
ravan krov, preporuuje se primena setova namenjenih za ovakvo prikljuenje (slike 111/2 i 111/3). Pri
tome izlazni vod treba voditi paralelno sa kolektorom,
kako bi se spreilo oteivanje prikljuka pri pomeranju kolektora pod dejstvom vetra (slika 111/4).
Statiki zahtevi
1 Koleno sa prikljukom R
ili sa steznim prstenom od 18 mm
2 Stezni prsten
3 Navrtka G1
4 ep
5 Elastina elna
1 Koleno sa prikljukom R
ili sa steznim prstenom od 18 mm
2 ep
3 Stezaljka (elna)
1
2
3
4
elna za cev (obezbeuje izvoa radova)

Navoj M8
Dra (nalazi se u obimu isporuke seta za prikljuenje)
Izlazni cevovod

111
Pomo kod izbora komponenti za sistem za montau kolektora na ravan krov

za privrenje za krov.
Ukupan broj
kolektora
2
1
2
Setovi za montau sa tacnama za balast
3
2
1
SKN3.0-s
i
SKS4.0-s
SKN3.0-w
i
SKS4.0-w
112/1
112
10
1
3
2
2
1
3
1
1
4
2
2
2
2
1
5
2
3
2
1
6
2
3
2
3
3
2
1
7
2
4
3
1
8
2
4
2
4
1
9
2
5
4
3 1 2
3 10 5
2
5
1
2
-
2
1
-
3
-
1
3
1
2
2
-
2
2
-
1
4
1
2
3
-
1
5
1
2
4
-
2
4
-
3
3
-
1
6
2
2
5
1
1
7
2
2
6
2
2
6
2
1
8
2
2
7
2
3
6
-
1
9
3
2
8
2
2
8
2
2
1
2
-
1
2
1
-
3
-
3
1
3
1
2
2
2
-
2
2
2
-
4
1
4
1
3
2
3
-
5
1
5
1
4
2
4
-
4
2
4
-
3
3
3
-
6
1
6
2
5
2
5
1
7
1
7
2
6
2
6
2
6
2
6
2
8
1
8
2
7
2
7
2
6
3
6
-
9
1
9
3
8
2
8
2
8
2
8
2
1)
Osnovni set za ugradnju

1 2
Set za proirenje
1 SKN3.0-s
2)
Dodatni oslonac
- i
Dodatni
osnovni
set
za
SKS4.0-s
1 2
3)
ugradnju
3)
Dodatni set za proirenje
1 Osnovni set za ugradnju
1 2
Set za proirenje
1 SKN3.0-w
Dodatni oslonac
- i
Dodatni osnovni set za
SKS4.0-w
1 2
3)
ugradnju
3)
1 Setovi za montau sa fiksiranjem pri izgradnji
Set za proirenje
3)
ugradnju
3)
Set za proirenje
3)
ugradnju
3)
1
1
2
-
1
2
2
1
3
-
1
3
2
2
2
2
1
4
2
3
1
5
2
4
2
4
3
3
1
6
2
5
1
7
2
6
2
6
1
8
2
7
3
6
1
9
2
8
2
8
1
1
1
2
-
2
1
2
1
2
1
3
-
3
1
3
2
2
2
2
2
2
4
1
4
3
2
3
5
1
5
4
2
4
4
2
4
3
3
3
6
1
6
5
2
5
7
1
7
6
2
6
6
2
6
8
1
8
7
2
7
6
3
6
9
1
9
8
2
8
8
2
8
Materijal za privrenje kolektora kod montae na ravan krov

1) Osnovni set i set za proirenje sadre po jedan set tacni za balast
2) Nije potrebno kod izbora dodatnog seta za proirenje
2
3) Dodatno potrebno uz osnovni set i set za proirenje, kod optereenja snegom iznad 2 kN/m i kod visine objekta iznad 20 m.

6.3.6 Montaa kolektora na fasadu

Montaa na fasadu je pogodna samo za horizontalne
kolektore Logasol SKN3.0 i SKS4.0, i dozvoljena je
samo do visine montae od 20 m.
Montaa na fasadu vri se uz primenu nosaa kolektora namenjenih za montau horizontalnih kolektora
na ravan krov. Prvi kolektor u nizu kolektora montira
se uz primenu osnovnog seta za montau. Svaki dalji
kolektor, u istom nizu kolektora, montira se uz primenu seta za proirenje. Dodatno se za svaki kolektor
primenjuje jedan dodatni oslonac, tako da se svaki
kolektor oslanja na tri oslonca (slika 113/2).
Ugao postavljanja kolektora na fasadi sme da se
podeava samo u opsegu od 45o do 60o (slika 113/1).
Osiguranje prilikom montae
Oslonci kolektora se pri montai moraju privrstiti na
dovoljno nosivu podlogu, sa po tri vijka po osloncu
(tabela 113/3).
113/2
Statiki zahtevi
113/1
Maksimalno dozvoljeni uglovi postavljanja kolektora na

fasadi
Poz. 1: Ugao postavljanja (aps. ugao prema horizontali)
Poz. 2: Ugao nagiba kolektora prema fasadi
Montaa kolektora na fasadu pomou nosaa horizontalnih ravnih kolektora (osnovni set i set za proirenje-plavo, ukljuujui i dodatni
oslonac-sivo); mere u m
Struktura zida
1)
Vijci/drveni epovi po osloncu kolektora
Odstojanje od ivice fasade

m
2)
Armirani beton, min. B25 (min. 0,12 m)

Armirani beton, min. B25 (min. 0,12 m)
Nosea konstrukcija od elika
(npr I-profili)
113/3
3x UPAT MAX Express-anker, tip MAX 8 (A4) i

3)
3x podloke prema DIN 9021
2)
2)
3x Hilti HST-HCR-M8 ili HST-R-M8 i
3)
2)
3x M8 (4.6) i
3)
> 0,10
> 0,10
-
Sredstva za privrenje na fasadu

1) Zidani zid na upit.
2) Po svakom drvenom epu/vijku mora se moi preneti zatezna sila od min. 1,63 kN odnosno vertikalna sila (sila smicanja)
od min. 1,56 kN.
3) 3x prenik vijka = spoljni prenik podloke

113
Pomo kod izbora komponenti za sistem za montau kolektora Logasol SKN3.0-w i SKS4.0-w na fasadu
za privrenje na fasadu.
Ukupan broj
kolektora
10
1
2
2
1
1
3
2
2
1
3
1
1
4
2
2
2
2
1
5
2
3
2
1
6
2
3
2
3
3
2
1
7
2
4
3
1
8
2
4
2
4
1
9
2
5
4
3 1 2
3 10 5
2
5
Setovi za montau
SKN3.0-w
i
SKS4.0-w
114/1
Nosa za ravan krov

Osnovni set za montau
Nosa za ravan krov
Set za proirenje
Materijal za privrenje kolektora Logasol SKN3.0-w i SKS4.0-w kod montae na fasadu
6.3.7 Zatita od udara groma i izravnanje potencijala kod solarnih postrojenja

Potreba za gromobranskom zatitom
Potreba za gromobranskom zatitom definie se u
Uredbi o graenju objekata svake zemlje. esto se
gromobranska zatita zahteva kod objekata koji
prekorauju visinu od 20 m,
znaajno premauju visinu okolnih objekata,
imaju posebnu vrednost (spomenici) i/ili
ako kod udara groma moe da doe do pojave panike (kole itd).
Ukoliko se solarno postrojenje nalazi na nekom objektu sa visokim znaajem zatite (npr viespratnica,
bolnica, skuptina ili supermarket), potrebu za gromobranskom zatitom bi trebalo proanalizirati zajedno sa
nekim ekspertom za ovu zatitu i/ili korisnikom objekta. Ovaj razgovor bi trebalo obaviti jo u poetnoj
fazi projektovanja solarnog postrojenja.
Kako solarna postrojenja osim u specijalnim sluajevima ne tre preko gornje ivice krova, verovatnoa direktnog udara groma u neku stambenu zgradu,
prema DIN VDE 0185, deo 100, je potpuno ista sa i
bez solarnog postrojenja.
114
Izravnanje potencijala kod solarnog postrojenja

Nezavisno od toga da li je prisutan gromobranski sistem, izlazni i povratni cevovod solarnog postrojenja
moraju biti povezani bakarnim kablom preseka najmanje 6 mm2 sa uzemljenom inom za izjednaenje
potencijala.
Ukoliko postoji gromobranski sistem, mora se
ustanoviti da li se kolektor i sistem za montau nalaze
izvan zone zatite gromobrana. Ukoliko je ovo sluaj,
neka struna firma za elektro-instalacije mora
izvriti povezivanje solarnog postrojenja sa postojeim
sistemom za gromobransku zatitu. Ovde delovi solarnog postrojenja, koji se odlikuju elektro-provodljivou, moraju biti povezani bakarnim kablom preseka
najmanje 6 mm2 sa uzemljenom inom za izjednaenje potencijala.

6.4
Orijentacione vrednosti vremena potrebnog za montau kolektora
Angaovanje strune radne snage

Radi montae solarnih kolektora treba predvideti najmanje dva montera. Svako instalisanje opreme na
strmom krovu zahteva delimino otkrivanje krova. Pre
pristupanja montai, treba da bude konsultovana
odgovarajua struna radna snaga (krovopokriva,
limar) i ista treba eventualno da bude angaovana pri
ovim radovima. Firma Buderus nudi kurseve za obuku
montera solarnih postrojenja. Informacije u vezi toga
moete dobiti preko najblieg predstavnitva firme
Buderus (poslednja strana).
Za sve varijante montae kolektora stoje na raspolaganju potrebni setovi za montau, ukljuujui i
pribor i odgovarajua uputstva za montau. Pre pristupanja izvoenju radova, treba temeljito prouiti uputstvo za odabranu varijantu montae kolektora.
Varijanta i obim montae

Montaa iznad krova
Montaa na ravan krov sa balastom
Montaa na ravan krov, na osnovnu konstrukciju
o
Montaa na fasadu, sa uglom od 45
115/1
Potrebno vreme za montau kolektora

Vremena navedena u tabeli 115/1 vae samo za istu
montau kolektora uz primenu setova za montau i sa
prikljuenjem na dati niz kolektora. Ona pretpostavljaju tano poznavanje odgovarajuih uputstava za
montau.
Nisu uzeta u obzir vremena za obezbeenje sigurnosnih mera, za transportovanje kolektora i setova za
montau na krov, kao i za preradu krova (prilagoavanje i seenje crepa na meru). Ta vremena bi trebalo da budu procenjena na bazi razgovora sa majstorom za krovopokrivake radove.
Kalkulacija vremena za planiranje montae nekog
solarnog postrojenja bazirana je na iskustvenim
podacima. Oni su zavisni od uslova na mestu gradnje.
Stoga stvarna vremena montae na mestu gradnje
mogu u znaajnoj meri da odstupaju od podataka datih u tabeli 115/1.
Orijentacione vrednosti vremena potrebnog za montau

2 kolektora SKN3.0/SKS4.0
svakog dodatnog kolektora
1,0 h po monteru
0,3 h po monteru
3,0 h po monteru
1,0 h po monteru
1,5 h po monteru
0,5 h po monteru
1,5 h po monteru
0,5 h po monteru
2,5 h po monteru
1,5 h po monteru
Vreme potrebno za montau kolektora kod malih postrojenja (do 8 kolektora), od strane dva montera, na krovovima sa uglom nagiba
45o, bez vremena transportovanja, bez vremena za realizovanje sigurnosnih mera i za izradu osnovne konstrukcije.

115
7 Prilog
Prilog
Fax-upitnik za solarno postrojenje, za kuu za jednu ili dve porodice

Podaci za projektovanje termikog solarnog postrojenja (strana 1/2)
Projekt
Osoba za kontakte
Buderus
Projektni biro
G-din/g-a:
G-din/g-a:
Telefon:
Telefon:
Telefax:
Telefax:
Mesto montae kolektora

Lokacija postrojenja: Potanski broj
Mesto:
Orijentacija kolektora
Strana sveta
Ugao nagiba
Zapad
Pretpostavke, ako
se u poljima levo
ne navedu nikakvi
podaci
Istok
Jug
0 jug
Molimo da prikljuite pogled sa june strane u razmeri !
Zasenenost baterije kolektora?
da
ne
duina
Raspoloiva povrina krova:

Izvedba baterije kolektora:
ne
raspoloiva je
dovoljna povrina
irina
Montaa iznad krova
Montaa na ravan krov
Montaa na fasadu
iznad krova
oluasti crep
Izvedba povrine krova:

Cevovodi solarnog postrojenja
unutar zgrade
Duina jednostrukog cevovoda:
izvan zgrade
Statika visina:
izmeu najvie take postrojenja i sredine

visine membranskog ekspanzionog suda
Kotlarnica / mesto postavljanja akumulatora toplote

visina
Dimenzije prostorije:
Najmanji otvor za unoenje (vrata):

Korienje solarne toplote
duina
irina
visina
irina
Topla voda (WW)
Grejanje prostorija (H)
Zagrevanje bazena
116

raspoloiva je
dovoljna povrina
topla voda (WW)
Prilog 7
Fax-upitnik za solarno postrojenje (strana 2/2)
Pretpostavke
(nastavak)
Priprema potrone tople vode

osoba
Broj osoba u domainstvu:
srednja
osoba
niska
Dnevna potronja tople vode:

(orijentaciono, u litrima po osobi)
4 osobe
(40 l/osobi)
visoka
(50 l/osobi)
litara
Dnevna potronja tople vode:
(75 l/osobi)
(osoba x litara po osobi)
Postoji ve-maina sa prikljukom za toplu vodu?
ne
Postoji maina za sudove sa prikljukom za toplu vodu?
ne
50 litara po osobi
200 litara
da
ne
da
ne
(orijent. vrednosti: 45 C za kue sa 1-2 porodice

o
60 C za kue sa vie porodica
Temperatura tople vode na slavini:

Max. temperatura akumulatora:
Cirkulacija tople vode:
Ukljuenje
Uklju. 1
nema
Gubici usled cirkulacije:

Isklju. 1
Uklju. 2
Isklju. 2
Uklju. 3
Isklju. 3
Vreme
nema
Dogrevanje vode
Raspoloiva snaga kotla:

Stepen korisnosti kotla:
ne
Dogrevanje u letnjem periodu?
da, pomou...
da, pomou...
monovalentni
nema
Stepen korisnosti kotla (letnji reim rada):

Dodatna zapremina akumulatora?
Gorivo:
nafta
z. gas
Podrka sistemu za grejanje
litara
bivalentni
teni gas
bio-masa
struja
toplovod
nafta/zemni gas
Normna spoljna temperatura:

Potrebna snaga za grejanje:
Temperatura izlazne vode:
Temp. povratne vode:
Granina temperatura pri grejanju (prelaz na letnji reim):

Godinja potronja nafte:
Godinja potronja gasa:
Zagrevanje vode u bazenu
privatni
Period rada bazena:

Vrsta:
javni bazen
do
od
maj - septembar
bazen u hali
bazen u hali
otvoreni bazen
zatien
samostalan
zatita od vetra
Boja ploica:
bez
zatien
plava
Bazen: (duina x irina x dubina)

Pokrivenost bazena?
privatni
Obavezno dati!
postoji
Vrsta pokrivke:
postoji
Zadata temperatura vode:

Dogrevanje pomou kotla posredstvom izmenjivaa (WT)?
Snaga izmenjivaa (za dogrevanje):
Datum:
ne
da, pomou ...
Protok kroz izmenjiva:
da, izmenjiva WT
Obavezno dati!
Potpis:

117
7 Prilog
Registar pojmova
A
Funkcija optimizacije .................................................... 23
Akumulator za predgrevanje
Primeri sistema ................................................ 47-48, 50-51
Sistem Logasol SAT-VWS .............................. 30-31, 70, 72
Funkcijski modul
FM244 (Logamatic 2107) ...................................... 23-24, 32
FM443 (Logamatic 4000, EMS) ................. 22-23, 25-27, 32
SM10 (Logamatic EMS) ....................................... 22-23, 32
Akumulatori
Videti Bivalentni akumulator Logalux SM...
Videti Bivalentni termosifonski akumulator Logalux SL..
Videti Kombinovani akumulator Logalux P750 S
Videti Termosifonski komb. akumulator Logalux PL.../2S
Videti Termosifonski pufer-akumulator Logalux PL...
Apsorber ................................................................... 4-6, 8
B
G
Gubitak pritiska
Cevovodi ..........................................................................
Kompletna stanica Logasol KS... ....................................
Niz kolektora ....................................................................
Paralelna veza .................................................................
Redna i paralelna veza ....................................................
Redna veza ......................................................................
Solarni akumulator ...........................................................
86
87
82
84
85
83
87
Bajpas veza akumulatora .............................................. 26

H
Baterija kolektora
Broj kolektora (odreivanje) ................................ 64, 67, 71
Gubici pritiska jednog niza kolektora ............................... 82
Gubici pritiska kod paralelne veze ................................... 84
Gubici pritiska kod redne/paralelne veze ......................... 85
Gubici pritiska kod redne veze ......................................... 83
Hidraulino prikljuenje (mogunosti) .............................. 78
Protok ............................................................................... 82
Bivalentni akumulator Logalux SM...
Dimenzije i tehniki podaci ............................................ 10
Izbor .......................................................................... 66, 68
Konstrukcija i nain funkcionisanja .................................. 9
Pad pritiska ...................................................................... 87
Primeri postrojenja .................................... 45-46, 49, 54-59
Vod za cirkulaciju ............................................................. 39
Hidr. povezivanje u sluaju krovnog prozora ............. 81

Baterija kolektora (mogunosti prikljuenja) .................... 78
Montaa iznad krova ....................................................... 97
Paralelna veza ........................................................... 78, 80
Redna i paralelna veza .................................................... 81
Redna veza ................................................................ 78-79
I
Ispitivanje solarnog fluida ............................................ 37
Izbor pumpe (SWT) ........................................................ 41
Izdvaja vazduha ........................................................... 96
Bivalentni termosifonski akumulator Logalux SL...

Dimenzije i tehniki podaci ............................................... 13
Izbor ........................................................................... 66, 68
Pad pritiska ...................................................................... 87
Primeri postrojenja .................................... 45-46, 49, 54-59
Vod za cirkulaciju ............................................................ 39
Izmenjiva toplote bazena za kupanje ......................... 41

Izravnanje potencijala ................................................. 114
K
Karta
raspoloive
..................................
C
Cevovodi ................................................................... 86, 94
energije
Sunca 2
Kolektor
Videti Solarni kolektor ...
D
Kompjuterska simulacija (projektovanje) .................... 63
Dogrevanje ................................................................. 3, 43
Doubl- Match-Flow ......................................................... 22
Dva potroaa ................................................................. 27
E
EMS-sistem
Funkcijski modul SM10 ........................................ 22-23, 32
Kotao sa EMS-sistemom .................................................. 43
Pomo za izbor regulatora ............................................... 21
Solarni funkcijski modul FM443 ................. 22-23, 25-27, 32
F
Kombinovana redna i paralelna veza

Gubici pritiska i protok ...................................................... 83
Kombinovani akumulator Logalux P750 S
Videti Termosifonski kombinovani akumulator...
Pad pritiska ...................................................................... 87
Primeri sistema ......................................................... 52-53
Kombinovani termosifonski akum. Logalux PL../2S
Konstrukcija i nain funkcionisanja ............................. 15-16
Pad pritiska ...................................................................... 87
Primeri sistema ........................................................... 52-53
Fax-upitnik za kuu za 1-2 porodice .................... 116-117
118

Prilog 7
Korekcioni faktor broja kolektora ................................. 65
Montaa na fasadu .......................................................... 77

Montaa na ravan krov .................................................... 76
Montaa u okviru krova i iznad krova ......................... 74-75
Pravila tehnike ................................................................ 44
Kompletna stanica Logasol KS...

Dimenzije i tehniki podaci ................................................ 34
Eksterna regulacija ............................... 22-23, 25-27, 31-32
Integrisana regulacija ............................... 22, 28-29, 32-33
Izbor (pad pritiska, protok) ................................................ 87
Konstrukcija ...................................................................... 33
Oprema ............................................................................. 32
Membranski ekspanzioni sud ................................ 32, 89-90
Prekonaponska zatita
Regulator ......................................................................... 35
Kotao ................................................................................ 43
Preporuke ....................................................................... 44
Kotao na vrsto gorivo ................................................... 43

Primer sistema .................................................................. 57
Pribor
Materijal za privrenje ......................... 105, 108, 112, 114
Hidraulino prikljuenje (kolektora) ................................. 97
Predpritisak (MAG) ........................................................ 89

Pregled korienih skraenica ................................... 121
Krajnji pritisak membranskog eksp. suda .................... 90

Pribor za prikljuenje (hidraulino) ............................. 97
Krovni prozor (hidraulino povezivanje baterije) ........ 81
Prikljuni vodovi ....................................................... 86, 94
M
Pritisak nakon punjenja postrojenja (MAG) ................ 89
Membranski ekspanzioni sud ................................. 89-90
Produni kabl za temp. senzor kolektora ..................
94
Mera koliine toplote ................................................... 27

Mea tople vode (termostatski) ............................. 38-39
Montaa iznad krova ............................ 74-75, 99-102, 105
Montaa na fasadu .......................................... 77, 113-114
Montaa na ravan krov .......................................... 76, 109
Montaa u okviru krova ............................................ 74-75
Projektovanje
Kompletna stanica Logasol KS... (izbor) ......................... 87
Membranski ekspanzioni sud ...................................... 89-90
Potrebni prostor kod montae na fasadu ........................ 77
Potrebni prostor kod montae na ravan krov .................. 76
Potrebni prostor kod montae u okviru i iznad krova... 74-75
Zagrevanje vode u bazenu za kupanje ............................ 73
Solarno postrojenje za kuu za 1-2 porodice (TWE).. 64-66
Solarno postr. za kuu za 1-2 porodice (TWE-Hzg)... 67-68
Solarno postrojenje za kuu 3-5 stanova (TWE) ............. 69
Solarno pstrojenje za kuu do 30 stanova (TWE) ...... 70-72
N
Propisi ............................................................................ 44
Norme .............................................................................. 44
O
Odredbe u vezi sigurnosti ............................................. 44
Protok
Baterija kolektora ............................................................
Paralelna veza kolektora ................................................
Redna i paralelna veza kolektora ...................................
Redna veza kolektora .....................................................
82
84
85
83
Odzraiva ................................................................ 42, 95

Propisi u vezi spreavanja nesrea pri radu .............. 44
Optimizacija dopunjavanja ............................................ 23
Osiguranje pri montai
Montaa na fasadu ......................................................... 113
Montaa na ravan krov (podesivo) ................................. 111
Uputstvo za montau ...................................................... 115
Pufer-akumulator
Videti termosifonski pufer-akumulator Logalux PL...
R
Raspoloiva energija (solarna) .....................................
P
Rad uz veliki protok (High-Flow) .................................. 22
Paralelna i redna veza ............................................. 81, 85
Rad uz mali protok (Low-Flow) ..................................... 22
Paralelna veza .................................................... 78, 80, 84
Redna veza .................................................... 78-79, 81,83
Podni kotao .................................................................... 43
Redna i paralelna veza ...........................................
Podrka sistemu za grejanje prostorija
Bajpas veza akumulatora ................................................. 26
Primeri sistema ................................................ 49-53, 57-59
Ureaj za praenje temp. povratne vode RW ................. 40
Potrebni prostor
81, 85
Regulacija solarnih postrojenja

Funkcijski modul FM244 ..................................... 23-24, 32
Funkcijski modul FM443 ........................... 22-23, 25-27, 32
Funkcijski modul SM10 ........................................ 22-23, 32
Pomo pri izboru regulatora ............................................. 21

119
7 Prilog
Regulator KR0106 .......................................... 22, 28, 32-33

Regulator KR0205 ................................................ 29, 32-33
Regulator KR-VWS .......................................................... 30
Twin-Tube ........................................................... 35-36, 86

Tyfocor LS (solarni fluid) ............................................... 37
U
Utini regulator SR3 ......................................................... 31

Ugao nagiba (kolektora) .................................... 65, 74, 76
Regulacija temperaturne razlike ................................... 21
Uputstvo za montau ................................................... 115
S
Ureaj za praenje temperature povratne vode........... 40
Sigurnost u odnosu na isparavanje ............................. 36
Uteda primarne energije .............................................. 23
Sigurnost u odnosu na smrzavanje ............................. 36
Utini regulator SR3 ....................................................... 31
Sistem montae (baterije kolektora)
Montaa iznad krova ......................................... 99-102, 105
Montaa na fasadu ................................................. 113-114
Montaa na ravan krov (sa podeavanjem) ................... 109
Montaa u okviru krova .................................................. 107
V
Vod za cirkulaciju ........................................................... 39
Z
Solarni kolektor Logasol SKN3.0

Konstrukcija i nain funkcionisanja .................................... 4
Vreme potrebno za montau .......................................... 115
Solarni kolektor Logasol SKS4.0
Konstrukcija i nain funkcionisanja .................................... 6
Vreme potrebno za montau .......................................... 115

Korekcioni faktor broja kolektora ...................................... 65
Primeri sistema ............................................... 45-48, 54-56
Projektovanje (kua za 1-2 porodice) ........................ 64-66
Projektovanje (kua sa 3-5 stanova) ............................... 69
Projektovanje (kua sa do 30 stanova) ...................... 70-72
Solarna funkcija optimizacije ........................................ 23
Zagr. tople vode i podrka sistemu za grejanje

Primeri sistema ............................................... 49-53, 57-59
Projektovanje (kua za 1-2 porodice) ........................ 67-68
Solarni fluid L ............................................................ 36-37
Zagrevanje vode u bazenu (projektovanje) ................. 73
Solarno postr. za kuu za 1-2 porodice (fax) ...... 116-117
Zapremina postrojenja (solarni deo) ............................ 88
Sopstvena sigurnost solarnog postrojenja ................. 90
Zapremina punjenja solarnog postrojenja ................... 88
Stanica za punjenje ........................................................ 96
Zidni kotao
Detaljna hidraulina ema ................................................ 62
Primeri sistema .................................. 46, 48-50, 53, 55, 58
Statiki zahtevi
Montaa iznad krova .......................................................
Montaa na fasadu .........................................................
Montaa na ravan krov (sa podeavanjem) ....................
Montaa u okviru krova ...................................................
104
113
111
107
Stepen korisnosti ......................................................... 5,8

Suzbijanje Legionella .............................................
69, 71
Svakodnevno zagrevanje ....................................... 69, 71

T
Temperatura stagnacije .............................................. 5, 8
Termosifonski akumulator Logalux SL...
Videti Bivalentni termosifonski akum. Logalux SL...
Termosifonski pufer-akumulator Logalux PL...
Pad pritiska ...................................................................... 87
Primeri sistema ............................................... 49-51, 54-59
Toplotna izolacija ........................................................... 94
120

Prilog 7
Pregled korienih skraenica

Skraenica
Skraenica
Znaenje
AK
Izlaz hladne vode (pufer-sistem)
AV
Ventil za zatvaranje
AW/AB
Izlaz tople vode
Odzraenje
EH
Uloak za elektrino grejanje
EK
Ulaz hladne vode
EL
Pranjenje vode
EW
Ulaz tople vode (sistem punjenja)
EZ
Povratni prikljuak recirkulacije
FA
Senzor za spoljnu temperaturu
FE
Slavina za punjenje i pranjenje
FK
Senzor za temperaturu vode kotla
FR
Senzor za temperaturu povratne vode
FSK
Temperaturni senzor kolektora
FP
Temperaturni senzor pufer-akumulatora
FSS1
FSS2
FSK
Temperaturni senzor potroaa 1 - dole

Temperaturni senzor potroaa 2 dole
(kod kompletne stanice Logasol KS0210 R i
KS0220 R)
Temperaturni senzor potroaa 1 gore, odnosno
senzor za prag regulacije (set za prikljuenje
akumulatora AS1)
Znaenje
Merno mesto (npr. akumulator) ili motor (npr.

meajueg ventila)
MAG
Membranski ekspanzioni sud
PH
Cirkulaciona pumpa grejnog kruga
PS
Pumpa za punjenje akumulatora
PSS
Pumpa solarnog kola
PUM
Pumpa za pretakanje
PW
Pumpa za punjenje toplom vodom
PZ
Cirkulaciona pumpa
Povratni vod
RK
Povratni prikljuak kotla
RLA
Dizanje temperature povratne vode
RS
Povratni prikljuak akumulatora
RW
Ureaj za praenje temperature povratne vode
SA
Ventil za regulaciju i zatvaranje grane kruga
SMF
Filter za izdvajanje neistoe
SR3
Utini regulator
SV
Ventil sigurnosti
SWT
Izmenjiva toplote bazena za kupanje
TW
Potrona topla voda
TWE
FV
Senzor za temperaturu izlazne vode
UV
Ventil za prestrujavanje
FW
Senzor za temperaturu potrone tople vode

(Logamatic regulacija kotla); senzor za prag
regulacije kod termosifonskih akumulatora za rad sa
High-Flow / Low-Flow, sa solarnim funkcijskim
modulom FM443 ili SM10
Izlazni vod
VK
Izlazni prikljuak kotla
VS
Izlazni prikljuak akumulatora
VS-SU
Ventil za prikljuenje 2. potroaa VS-SU
WE
Stambena jedinica
WT
Izmenjiva toplote
WMZ
Set meraa koliine toplote WMZ1.2 u sprezi sa

solarnim funkcijskim modulom FM443
WWM
Termostatski regulisani mea potrone tople vode
HK
Grejni krug
HS (-E)
Set za brzu montau grejnog kruga, po izboru sa

elektronski samoreguliuom pumpom
HSM (-E)
HS sa reguliuim organom (meajuim ventilom),

po izboru sa elektronski samoreguliuom pumpom
HZG
HZG-set za podrku sistemu za grejanje prostorija
KR
Nepovratni ventil (sa klapnom)
KR...
Solarna regulacija KR01.., KR02.. ili KR-VWS

121
Od firme EnergyNet dobiete kompletan program Buderusove visokokvalitetne grejne tehnike.

Dodatno Vam stojimo na raspolaganju kod svih otvorenih pitanja, pri emu Vam moemo pomoi i
savetom i delom. Informiite se u nekom od naih predstavnitava/servisa ili nas posetite na
Internetu, na www.energynet.co.yu
ENERGY NET D.O.O.

Preduzee za izvoenje i montau gasnih postrojenja
Proleterska 49, 21241 Ka, Novi Sad
tel: +381 21 6861 000
fax: +381 21 6861 025
www.energynet.co.yu
energy@energynet.co.yu

Logasol Solarni Sistem - Uputstvo Za Projektante (@SR) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Logasol Solarni Sistem - Uputstvo Za Projektante (@SR) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Podloge za projektovanje

Solarna tehnika Logasol

Raspoloiva energija Sunca, po ceni ravnoj nuli .................................................................................

Tehniki opis komponenti sistema ..................................................................................................

Solarni kolektori Logasol .... ................................................................................................................

Instrukcije u vezi solarnih postrojenja ............................................................................................

Opte instrukcije ......................................................... ........................................................................

Primeri sistema ........... ......................................................................................................................

Sistemi za solarno grejanje potrone tople vode sa

Osnovne preporuke za projektovanje ..................................................................................................

Preporuke u vezi montae ................................................................................................................

Prilog .................................................................................................................................................. 116

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

Raspoloiva energija Sunca, po ceni ravnoj nuli

goriva, a smanjenje emisije zagaivaa u osetnoj meri

slika 2/1 Karta sa prilivom energije zraenja Sunca u Srbiji

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima,

Postrojenja sa solarnim kolektorima za pripremu

Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima u

Raspoloiva energija postrojenja sa solarnim kolektorima u

Oznake sa slika 3/1 i 3/2:

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

2 Tehniki opis komponenti sistema

Tehniki opis komponenti sistema

Solarni kolektori Logasol

2.1.1 Ravni kolektor Logasol SKN3.0

Konstrukcija i nain funkcionisanja komponenti

Dimenzije i tehniki podaci dati su na

Konstrukcija ravnog kolektora Logasol SKN3.0-s

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

Tehniki opis komponenti sistema 2

Dimenzije i tehniki podaci ravnih kolektora Logasol SKN3.0

Dimenzije ravnih kolektora Logasol SKN3.0-s (vertikalni) i SKN3.0-w (horizontalni)

Ravni kolektor Logasol

Tehniki podaci ravnih kolektora Logasol SKN3.0

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

2 Tehniki opis komponenti sistema

2.1.2 Ravni kolektor velikog uinka Logasol SKS4.0

Konstrukcija i nain funkcionisanja komponenti

Dimenzije i tehniki podaci dati su na

Konstrukcija ravnog kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0-s (vertikalni)

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

Tehniki opis komponenti sistema 2

Punjenje plemenitim gasom

Presek ravnog kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0 sa

Pozicije sa slike 7/1:

Pokrivni stakleni panel

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

2 Tehniki opis komponenti sistema

Dimenzije i tehniki podaci ravnih kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0

Ravni kolektor velikog uinka Logasol

Tehniki podaci ravnih kolektora velikog uinka Logasol SKS4.0

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

Tehniki opis komponenti sistema 2

Akumulatori Logalux za za solarna postrojenja

Komponente bivalentnih akumulatora Logalux SM300,

Solarna tehnika Logasol za pripremu potrone tople vode i

2 Tehniki opis komponenti sistema

Dimenzije i tehniki podaci bivalentnih akumulatora Logalux SM...

Dimenzije i prikljuci bivalentnih akumulatora Logalux SM...

Bivalentni akumulatori Logalux

Tehniki podaci bivalentnih akumulatora Logalux SM300, SM400 i SM500