Republika Srbija

Junobaki upravni okrug

Bulevar Mihajla Pupina10
21000 Novi Sad

VODI
KROZ

MEUOPTINSKU
SARADNJU

Autori:

Darija ajin, dipl. pravnik

Nela Milii, dipl.pravnik

S A D R A J:

1. Predgovor
2. Uvod u meuoptinsku saradnju
3. Pravni okviri za meuoptinsku saradnju
4. Meuoptinska saradnja uloga povezivanja optina u procesu jaanja
institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava
politika volja nosioca vlasti u lokalnoj samoupravi
znanje eksperata
drutvena podrka
edukacija kadrova
5. Upravljanje meuoptinskom saradnjom
ematski prikaz strukture
6. Primer rada Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj u Junobakom okrugu
7. Znaaj nevladinog sektora u jaanju medjuoptinske saradnje
8. Znaaj marketinga u jaanju meuoptinske saradnje
9. Zakljuak
10. Prilog - Modeli pravnih akata:
-

Model Sporazuma o meuoptinskoj saradnji

Model Odluke o pristupanju sporazumu
Model Odluke o imenovanju lanova radne grupe
Model Reenja o formiranju radne grupe
Model Reenja o formiranju sekretarijata MORG-a
Model Odluke o pristupanju izradi lokalnog plana upravljanja otpadom
Model Reenja o formiranju optinske radne grupe
Model Ugovora o poslovno tehnikoj saradnji sa NVO

1 . Predgovor

Prirunik
o
meuoptinskoj
saradnji je rezultat iskustva dvogodinjeg
rada na udruivanju lokalnih samouprava
Junobakog upravnog okruga sa
namerom da zajednikim naporima to
lake prevaziu izazove koji su pred njih
stavljeni
u
procesu
pribliavanja
Evropskoj uniji.
Cilj ovog prirunika je da prenese primer dobre prakse optina jednog regiona
drugim lokalnim samoupravama kako bi se model meuoptinske saradnje, koji je
sproveden i pokazao se kao funkcionalan, mogao primeniti u drugim regionima Republike
Srbije i ire. Metod po kome je uvedena meuoptinska saradnja i aktivnosti u cilju
realizacije koji su opisani u ovom priruniku siguran su nain za postizanje sledeih
benefita:
-

smanjenje (deljenje) trokova lokalnih samouprava,

obezbeenje istog nivoa kvaliteta usluga u vie optina/gradova,
poboljanje ekonomskih, socijalnih i drutvenih performanisi kroz koordinisano
planiranje,
efekat prelivanja i ekstenalije
stvaranje povoljnog tla za privlaenje investicionih fondova iz javnih, privatnih ili
donatorskih izvora iji projekti mogu zahtevati zajednike projekte vie lokalnih
samouprava.

Ovaj prirunik je koncipiran tako da prui kvalitetno uputstvo za sprovoenje

meuoptinske saradnje izmeu zainteresovanih optina/gradova sa jasno prikazanim
smernicama na koji nain organizovati saradnju i kako njome upravljati. S obzirom da je
opisani metod sproveden u praksi, navedeni naini i instrumenti su primenjivi, s toga e
lokalne samouprave koje budu realizovale meuoptinsku saradnju po ovom modelu
koristei iskustvo optina Junobakog upravnog okruga izbei prepreke i probleme na koje
se nailazilo tokom dvogodinjeg rada. Upravo iz tog razloga u okviru prirunika pruena su
konkretna iskustva, aktivnosti i uspesi ovih optina.
Kao jo jedna pomo optinama/gradovima koji e primeniti ovaj prirunik u prilogu
su dati modeli pravnih akata neophodnih za realizaciju meuoptinske saradnje.

2 . Uvod u meuoptinsku saradnju

Meuoptinska saradnja izmeu optina jednog regiona predstavlja model

regionalnog udruivanja, koji je zasnovan na partnerstvu svih relevantnih inilaca, koji
koristi raspoloive razvojne instrumente i potencijale tog podruja i najbolji je i najloginiji
put ka iznalaenju reenja za zajednike drutveno-ekonomske izazove. Ovaj vid saradnje
postaje sve vaniji uzimajui u obzir zajednike lokalne probleme i izazove specifine za
svaku optinu, za uspostavljanje otvorenog dijaloga izmeu dravnih i privatnih subjekata
koji utiu na razvoj na lokalnom nivou, za poboljanje usluga koje optine pruaju
graanima, kao i za stvaranje uslova za dobijanje vie finansijskih sredstava za ove svrhe.
Reforma lokalne samouprave je sloen i dugotrajan proces koji zahteva precizno
planiranje. Reforma treba da ima za cilj stvaranje decentralizovanog sistema vlasti u kojem
e jedinice lokalne samouprave biti sposobne da samostalno definiu i ostvaruju svoje
razvojne ciljeve, da prepoznaju potrebe graana i brzo i efikasno reavaju njihove probleme.
Lokalna administracija treba da funkcionie kao efikasan i kvalitetan servis graana, da
stvori uslove za vee neposredno uee graana u procesu donoenja odluka i njihovom
sprovoenju, da povea uticaj organizacija civilnog drutva, da stvara dobru klimu za
potencijalne investiture i da bude otvorena prema graanima.
U transformaciji lokalnih samouprava kljunu ulogu donosi decentalizacija koja
izaziva promene u podeli odgovornosti, uticaja, pristupa sredstvima. Reforma sistema i
decentralizacija obuhvataju
rad u oblasti zakonodavstva, sferi institucionalnih
transformacija, promene kadrova i promene drutvenog mentaliteta.
Kako se lokalne samouprave u ovom procesu reformi susreu u svom radu sa istim
ili slinim problemima, ve dugi niz godina postoji svest lokalnih samouprava o
zajednikom reavanju problema. Regionalni pristup omoguava stvaranje anse za ubrzani
razvoj.
Osnovna saradnja treba da bude usmerena na razvoj optina uz zajedniko korienje
ljudskih, prirodnih, kulturnih i privrednih resursa i prednosti. Takoe, potreba lokalnih
samouprava za dodatnim investicijama pogotovo u zanemarenim sektorima kao to je na
primer upravljanje vrstim otpadom, usmerila je panju ka infastrukturnim regionalnim,
odnosno meuoptinskim projektima, sa ciljem da se privuku strani investitori
zainteresovani za ulaganja pre svega u komunalnu infrastukturu. U najveem broju sluajeva
zbog ekonominosti i specifinosti ulaganja investitori su zainteresovani za saradnju sa dve
ili vie optina, i zbog toga ohrabruju meuoptinske sporazume u komunalnoj oblasti.

3 . Pravni okviri za meuoptinsku saradnju

Pozitivni propisi Republike Srbije dozvoljavaju razliite oblike saradnje gradova i

optina, ukljuujui i uspostavljanje dugoronih institucionalnih partnerstava. Prema Zakonu
o lokalnoj samoupravi1, jedinice lokalne samouprave mogu da sarauju i udruuju se radi
ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od
zajednikog interesa. Radi njihovog ostvarivanja mogu udruivati finansijska i tehnika
sredstva i ljudske resurse i obrazovati zajednike organe, preduzea, ustanove i druge
organizacije i slube, u skladu sa zakonom i statutom. Nekoliko sektorskih zakona
predviaju i podstiu meuoptinsku saradnju u oblastima kao to su urbanistiko
planiranje, zdravstvena zatita, izgradnja i upravljanje komunalnom infrastrukturom,
obezbeivanje dodatnih usluga u domenu socijalne zatite i slino.
Zakon o regionalnom razvoju ("Slubeni glasnik RS", br. 51/2009 i 30/2010), kao
jedan od ciljeva regionalnog razvoja navodi podsticanje meuoptinske, meuregionalne,
prekogranine i meunarodne saradnje u pitanjima od zajednikog interesa (lan 2. taka 7.
navedenog zakona).
Kod pokuaja uspostavljanja meuoptinske saradnje optine i gradovi jednog
regiona susreu se sa problemom nedostatka subjekta/tela koji bi bio odgovoran za
koordinaciju aktivnosti. Za lokalne samouprave je izuzetno vano da postoji dravni organ
ili institucija koja e na sopstvenu inicijativu ili na inicijativu lokalnih samouprava pokrenuti
projekat meuoptinske saradnje i imati ulogu koordinatora u sprovoenju aktivnosti koje su
neophodne da bi ovaj vid saradnje funkcionisao i donosio rezultate.

lan 13. Zakona o lokalnoj samoupravi:

Jedinice lokalne samouprave sarauju i udruuju se radi ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa
razvoja, kao i drugih potreba od zajednikog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruivati sredstva i
obrazovati zajednike organe, preduzea, ustanove i druge organizacije i slube, u skladu sa zakonom i statutom.
Jedinice lokalne samouprave mogu saraivati sa jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru spoljne
politike Republike Srbije, uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, u skladu s
Ustavom i zakonom.
Odluku o uspostavljanju saradnje, odnosno zakljuenju sporazuma o saradnji sa jedinicom lokalne samouprave
druge drave, donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Vlade.
Jedinice lokalne samouprave mogu osnivati svoja udruenja, u skladu s Ustavom i zakonom.
Organi jedinica lokalne samouprave mogu saraivati sa nevladinim organizacijama, humanitarnim
organizacijama i drugim organizacijama, u interesu jedinice lokalne samouprave i stanovnika sa svog podruja.

Kao jedna od opcija je da se lokalne samouprave, na sopstvenu inicijativu, okupe i

organizuju inicijalni sastanak. Osnovni dogovor, u ovom sluaju, morao bi se bazirati na
jednoglasnoj odluci da se jednoj optini/gradu poveri uloga koordinatora Meuoptinske
saradnje u odreenoj oblasti. Eventualno, mogue bi bilo formiranje radnog tima koji bi se
sastojao od predstavnika svih zainteresovanih inilaca i takvom timu poveriti koordinaciju
meuoptinskom saradnjom, sa izborom odgovornog lica. Problemi u vezi sa ovakvom
odlukom u pristupu organizovanja meuoptinske saradnje uoavaju se u samom isticanju
jedne lokalne samouprave, odnosno dodeljivanju liderske pozicije u odnosu na ostale.
Smatramo da je znaajno za nesmetanu koordinaciju saradnjom da se subjekt/telo
koje bi bilo odgovorno za ove poslove bude nezavisno i nepristrasno u odnosu na druge
uesnike meuoptinske saradnje.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine
("Sl. glasnik RS", br. 21/2007) pod pojmom region podrazumeva "jedinice lokalne
samouprave na podruju upravnih okruga" (lan 1.), to je dalo ideju i iniciralo ukljuenje
strune slube upravnog okruga u realizaciju meuoptinske saradnje.
Kao primer dobro organizovane i koordinirane meuoptinske saradnje navodimo
Junobaki upravni okrug, ije iskustvo e i biti preneto u ovom priruniku. Iz tog razloga
navodimo osnovne propise koji ureuju rad upravnih okruga da bi se stvorila realna slika o
velikim mogunostima ovog organa u razvoju meuoptinske saradnje.
Uredba o upravnim okruzima (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 15/2006)
ureuje, a na osnovu Zakona o dravnoj upravi, obrazovanje upravnih okruga radi vrenja
poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave (npr. ministarstva, uprave,
inspektorati i direkcije). Upravni okrug je podruni centar dravne uprave koji obuhvata
okrune podrune jedinice svih organa dravne uprave koje su obrazovane za podruje
upravnog okruga. Upravni okrug ima i Savet upravnog okruga koji je obrazovan Uredbom
Vlade Republike Srbije. Savet usklauje odnose podrunih jedinica organa dravne uprave i
optina i gradova sa podruja upravnog okruga i daje predloge za unapreenje rada
upravnog okruga i okrunih podrunih jedinica. Nain rada Saveta ureen je Uredbom o
nainu rada Saveta upravnog okruga (Sl. glasnik RS, br. 15/2006).
Savet ine naelnik upravnog okruga, predsednici optina i gradonaelnici gradova
sa podruja upravnog okruga. Teme kojima se bavi Savet upravnog okruga po pravilu su
problemi koji se nameu u radu lokalnih samouprava, oko ega se vodi diskusija,
razmenjuju iskustva i konano donose zakljuci o nainu reavanja. Zakljuci su
obavezujui za optine i gradove iji su predsednici lanovi saveta. Ovakav vid delovanja
pogodan je za inicijaciju meuoptinske saradnje i donoenje odluka o realizaciji aktivnosti.

4 . Meuoptinska saradnja uloga povezivanja optina u procesu

jaanja institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava
Za uspostavljanje meuoptinske saradnje potrebno je izvriti analizu problema u
implementiranju ovakvog oblika saradnje, sagledati mogua reenja, upoznati se sa
iskustvima drugih i prihvatiti primere dobre prakse.
Poetna pozicija problema i eventualnih reenja za uspostavljanje meuoptinske
saradnje moe se predstaviti na sledei nain:

ematski prikaz problema (Stablo problema)

nezaposlenost

slab priliv investicija

neracionalno korienje resursa

nekoordinisan i neravnomeran RR

sporost administracije

neujednaen kvalitet usluga

slaba medjuoptinska saradnja

i loa funkcionalna povezanost lokalnih samouprava

nedovoljna iskorienost
ljudskih resursa

loa komunikacija i nedovoljna

informisanost o MOS

nedostatak finansijskih
sredstava

tekoe u implementaciji
zakona

neprepoznavanje moguih
instrumenata i metoda MOSa

nepostojanje planiranih
sredstava u budetu LS

nedostatak adekvatne
tehnike opreme

negativan politiki uticaj

neinformisanost o
dostupnim sredstvima

VA

marginalizovana uloga okruga

centralizacija

ematski prikaz reenja (Stablo reenja)

visok nivo zaposlenosti

koordinisan i ravnomeran RR

racionalno i efikasno
korienje resursa

efikasne i kvalitetne usluge

priliv investicija

decentralizacija

efikasna i efektna regionalna i

meuoptinska saradnja

funkcionalna povezanost LS
efikasna primena adekvatnih
instrumenata i metoda

redovno informisanje
rukovodstva LS o MOS

izgraeni u unapreeni
kapaciteti za MOS

efikasna primena zakona o RR

i ZOLS

Sporazum o meuoptinskoj saradnji i

formiranje MORG-a

izgradjena tehnika
infrastruktura

regionalni projekti

okrug prepoznat kao primer

dobre prakse

Lokalne samouprave su dune da kao polaznu osnovu izvre analizu i procenu

vlastitih mogunosti, prepoznaju vlastita ogranienja i mogunosti za njihovo
prevazilaenje, organizovati i angaovati sve potencijale, uspostaviti komunikaciju sa
okruenjem, kao i utvrditi zajednike potrebe koje je mogue reavati zajedno na jedinstven
nain.
Sam poetak podrazumeva organizovanje niza sastanaka sa lokalnim samoupravama,
da bi se rukovodstvu optina/gradova prezentovale mogunosti i prednosti meuoptinske
saradnje, to za rezutat treba da ima zajedniki stav o potrebi za ovim instrumentom.
Za svaku novinu koju je potrebno uvesti u rad lokalnih samouprava, neophodno je
obezbediti etiri sledea faktora:

politika volja nosioca vlasti u lokalnoj samoupravi

znanje eksperata
drutvena podrka
edukacija kadrova

Svaki od navedenih faktora evoluira na drugaiji nain. Razvoj svakog od njih

nailazi na drugaiji otpor, zato je zadatak koordinatora meuoptinske saradnje, u ovom
sluaju upravnog okruga, da obezbedi uslove da se navedeni faktori uklope i obezbedi
pozitivna klima, kako bi projekat bilo mogue sprovesti.

4. 1. Politika volja nosioca vlasti u lokalnoj samoupravi

Za ukljuivanje odreene lokalne samouprave u meuoptinsku saradnju kljuno je
da postoji volja nosioca vlasti. Znaajno je da lokalni lideri razumeju smisao i karakter
meuoptinske saradnje, da steknu svest o njenoj potrebi i koje benefite e doneti.
Direktan uticaj vri se putem edukacije o meuoptinskoj saradnji, koja je
realizovana na sednicama Saveta okruga. Najvanije je da ova edukacija bude kratka, jasna i
da prui znanja o znaaju saradnje u meri koja je dovoljna da nosioci vlasti mogu da donesu
realnu odluku.
Ovakav pristup obezbedio je Junobakom upravnom okrugu spremnost svih
optinskih lidera da potpiu Sporazum o meuoptinskoj saradnji bez obzira na politiku
pripadnost ostalih potpisnika, to esto u praksi zna da bude kamen spoticanja.

4. 2. Znanje eksperata
Prilikom sprovoenja aktivnosti kako lokalnih samouprava u okviru meuoptinske
saradnje, tako i kasnije lanova meuoptinske radne grupe, pomo eksperata je bila od

presudnog znaaja za razvoj ljudskih resursa, znanja i vetina iz usko definisanih oblasti.
Znanja eksperata doprinela su unapreenju kapaciteta za pripremu, koordinaciju i
realizaciju razvoja lokalnih samouprava, okruga kao celine i kompleksnih projekata u oblasti
meuoptinske i regionalne saradnje.
Osnovni problem sa kojim se Junobaki upravni okrug susreo je nedostatak
finansijskih sredstava za angaovanje eksperata. Promocijom projekta i otvorenim pozivom
domaim i stranim institucijama da podre realizaciju, rezultiralo je odzivom jednog broja
eksperata koji su prenoenjem svoga znanja pomogli razvoj saradnje.

4. 3. Drutvena podrka
Uloga graana u procesu donoenja odluka na lokalnom nivou je u Srbiji uglavnom
posredna i svodi se na njihovo uee na lokalnim izborima. Graani su uglavnom
neinformisani o funkcionisanju lokalnih vlasti, u najveem broju oni i danas ne razumeju,
niti su svesni svoje potencijalne uloge i odgovornosti u donoenju odluka i upravljanju
njihovim lokalnim sredinama. Od naroite je vanosti da se principi vee graanske
participacije uspostave na lokalnom nivou vlasti, jer je ona njima sutinski najblia i, u
svakodnevnom ivotu, najdostupnija. Zakon o lokalnoj samoupravi samo povrno definie
uslove graanske participacije kroz institucije graanske inicijative, referenduma i zborova
graana. Kroz angaovanje najrazliitijih udruenja graana, koje moraju biti neka vrsta
filtera, dalje e se promovisati principi civilnog drutva i stimulisati nepolitiko kreativno
delovanje i uee graana u poslovima jedinica lokalnih samouprava.
Graanska participacija u okviru meuoptinske saradnje se obezbeuje putem
partnerstva sa lokalnim nevladinim organizacijama kojima se u okviru projekta poveravaju
poslovi organizovanja javnih rasprava, okruglih stolova, organizacije seminara i slino.
Isto tako vanu ulogu u drutvenoj podrci igraju i lokalni mediji, koji informiu
graane i slue kontroli rada lokalnih vlasti i poveanju transparentnosti rada.

4. 4. Edukacija kadrova
Kreiranje javnih lokalnih administracija na nain kako se to desetinama godina u
nazad radilo, dovelo je do toga da je javna uprava u veini lokalnih zajednica udaljena od
graana i ne moe adekvatno da zadovolji njihove potrebe, da je prespora i da je kvalitet
pruenih usluga lo. Ne postoji odgovarajui sistem nadzora pruanja usluga. Ono to je
najvei problem, lokalne administracije nemaju dovoljan broj kvalitetnog obrazovanog
kadra.
Kao jedan u nizu zadataka za uspenu realizaciju meuoptinske saradnje jeste taj da
se unaprede ljudski kapaciteti lokalnih samouprava, u cilju stvaranja mogunosti da se
odgovori na poslovne izazove koji predstoje. Iz tog razloga su prve aktivnosti

Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u Junobakom

okrugu bile usmerene na edukaciju lanova.
lanovima MORG-a je uz pomo nevladinog sektora, a na osnovu njihove
meunarodne i prekogranine saradnje, obezbeeno nekoliko obuka iz oblasti upravljanja
otpadom, kao i dve obuke iz upravljanja projektnim ciklusima.
Za kvalitetnu i permanentnu edukaciju kadrova neophodno je obazbediti finansijska
sredstva, iji se nedostatak u odredjenoj meri moe nadoknaditi konkurisanjem kod
donatora.
Nakon treninga i obuka ljudskih resursa, reakcije lokalnih samouprava su bile
pozitivne i izuzetno ohrabrujue, a kao navedene prednosti izdvojilo se nekoliko injenica:
-

utvrena je realna potreba za saradnjom meu lokalnim samoupravama u cilju

udruivanja i zajednikog delovanja u reavanju problema koji su istovrsni i koji ne
poznaju granicu optina
analizirana je uloga i postojanje organa (upravni okrug) koji je spreman da preuzme
koordinacionu ulogu u uspostavljanju i realizaciji saradnje,
postojanje spremnosti navedenog organa da prui strunu i tehniku pomo
optinama bez naknade

Prvi zvanini korak u uspostavljanju meuoptinske saradnje je potpisivanje

Sporazuma o meuoptinskoj saradnji izmeu lokalnih samouprava koje imaju zajedniki
interes i nalaze se u istom regionu (istom okrugu, ukoliko se prihvati koncept da je upravni
okrug koordinacioni subjekt meuoptinske saradnje).
Po postizanju konsenzusa, struna sluba upravnog okruga pristupa izradi predloga
Sporazuma o meuoptinskoj saradnji, koji je uvrten u dnevni red Saveta okruga. Na
dostavljen predlog i pratei materijal, lokalne samouprave imaju mogunost da stave
primedbe na predlog teksta sporazuma, kao i da daju sugestije u pravcu poboljanja
kvaliteta sadrine teksta.
Sporazum o meuoptinskoj saradnji2 treba da sadri:
1. osnovne odredbe koje odreuju cilj meuoptinske saradnje i oblasti na koje e se
primenjivati
2. organizacionu stukturu, koja podrazumeva formiranje Meuoptinskih sekretarijata,
Meuoptinskih radnih grupa i Meuoptinskih projektnih timova ( za svaku oblast
delovanje)
3. sastav, nain rada i nadlenosti Meuoptinskih sekretarijata, Meuoptinskih radnih
grupa i Meuoptinskih projektnih timova
4. saradnja sa relevantnim institucijama i organizacijama, u zemlji i inostranstvu
5. klauzula obaveznosti
2

Model Sporazuma o meuoptinskoj saradnji nalazi se u prilogu Prirunika

6. drugo
Sporazum o meuoptinskoj saradnji otvara mogunost optinama da razvijaju
saradnju pre svega na pripremi i realizaciji projekata od interesa za optine, jer su u
najveem broju sluajeva zbog ekonominosti i specifinosti ulaganja investitori
zainteresovani za saradnju sa dve ili vie optina, i zbog toga ohrabruju meuoptinske
sporazume. Takoe, saradnja je usmerena na povezivanje ljudi datog regiona kako bi
zajedno doprineli razvoju svojih lokalnih samouprava na nain koji u zajednikom interesu
koristi sve kapacitete regiona izdvajajui najbolje resurse svake zajednice ponaosob.
Na sednici Saveta upravnog okruga3 koga ine predsednici optina, odnosno
gradonaelnici gradova jednog okruga, donosi se zakljuak o pristupanju Sporazumu o
meuoptinskoj saradnji, koji predsednici/gradonaelnici i formalno potpisuju. Nakon
potpisivanja Sporazuma, lokalne samouprave u svojim skuptinama donose odluke4 o
pristupanju sporazumu. Usvajanjem odluka o pristupanju sporazumu svih lokalnih
samouprava i formalno je usvojen Sporazum o meuoptinskoj saradnji.
Za realizaciju meuoptinske saradnje potrebno je obezbediti odreena novana
sredstva, za koje je mogue primeniti nekoliko razliitih modela.
Jedan od naina je da lokalne samouprave zajedniki snose trokove realizacije
sporazuma i to tako da se svaki pojedinani troak deli na jednake delove. Ukoliko postoji
velika nesrazmera u veliini lokalnih samouprava, broju stanovnika, a samim tim i iznosima
budeta, kao mogunost podele trokova javlja se i srazmeni obraun svih nastalih trokova.
Trea opcija odnosi se na pronalaenje donatora koji e pratiti i finansijski podravati sve
aktivnosti meuoptinske saradnje.
Na primeru Junobakog upravnog okruga, pokazalo se kao ispravno da se paralelno
sa potpisivanjem sporazuma, uputio otvoren poziv mnogim domaim i stranim
organizacijama da podre ovaj oblik saradnje. Ove aktivnosti rezultirale su odzivom GTZ
Nemake organizacije za tehniku saradnju, koja je meuoptinskoj saradnji u oblasti zatite
ivotne sredine pruila stunu, tehniku i finansijsku pomo.
Tema Saveta okruga takoe treba da bude odluka predsednika
optina/gradonaelnika koja je to oblast u kojoj iniciraju meuoptinsku saradnju.
Optine Junobakog okruga su u komunikaciji sa strunom slubom okruga iskazale
potrebu da se kao prva oblast koja e se unapreivati kroz meuoptinsku saradnju oznai
zatita ivotne sredine.

5. Upravljanje meuoptinskom saradnjom

Objanjenje Saveta upravnog okruga dato u delu Pravni okviri za meuoptinsku saradnju
Model Odluke o pristupanju sporazumu nalazi se u prilogu Prirunika

Izuzetno je vano precizno definisati nain uspenog upravljanja meuoptinskom

saradnjom. Upravljanje se vri preko Saveta okruga i formiranih radnih tela (u situaciji da
su lokalne samouprave izabrale model po kome e upravni okrug obavljati poslove
koordinatora u protivnom se umesto Saveta okruga javlja telo koje su formirale optine i
ine ga predsednici optina ili lica koja oni ovlaste), a na osnovu sledeih elemenata:

jasno definisana strategija meuoptinske saradnje

pravilno izabrani lanovi radnih tela

permanentna edukacija

iroka baza eksperata za saradnju

veto korienje stranih iskustava

definisani standardi kvaliteta rada i njihov monitoring

uspeno privlaenje donatorskih sredstava

kvalitetan marketing

partnerska saradnja sa drugim organizacijama

Takoe je od velikog znaaja izrada baze podataka koju je upravni okrug (odnosno
formirano telo) u mogunosti da izradi, a koja sadri pregled strukture zaposlenih u lokalnim
samouprava, na osnovu koje se kvalifikuju predloeni lanovi za radna tela.
Na osnovu odluke Saveta okruga, odnosno predsednika/gradonaelnika koja je oblast
delovanja prioritetna za reavanje kroz meuoptinsku saradnju, neohodno je formirati radna
tela u skladu sa potpisanim sporazumom.

Sporazum o meuoptinskoj saradnji predvia tri kategorije radnih tela i to:

a) Meuoptinski sekretarijat
b) Meuoptinska radna grupa
c) Meuoptinski projektni timovi

Meuoptinski sekretarijat treba da bude sastavljen od predstavnika relevantnih

institucija i organizacija (dravne institucije, predlagai projekata, donatori, Stalna
konferencija gradova i optina, nevladine organizacije, i sl.). Najkvalitetniji rad se postie
kada ovo radno telo ne broji vie od 10 lanova. lanovi Saveta okruga su ovlaeni da na
svojoj sednici predloe kandidate za meuoptinski sekretarijat, koji se biraju veinom
glasova lanova Saveta okruga. Izabrani lanovi Meuoptinskog sekretarijata meu sobom
biraju predsednika i donose Pravilnik o svom radu.

Nadlenosti Meuoptinskog sekretarijata su:

Identifikacija i usaglaavanje meuoptinskih i regionalnih inicijativa i projekata na

osnovu potreba i prioriteta
Razmatranje i odluivanje o predlozima projekata Meuoptinske radne grupe, kao i
o imenovanju Meuoptinskih projektnih timova
Obezbeivanje podrke za realizaciju projekata i aktivnosti na nivou lokalnih
samouprava (aktivnosti Meuoptinske radne grupe i sl.)
Odluivanje o pristupanju drugih optina i institucija ovom Sporazumu
Pokretanje i razmatranje inicijative za formiranje novih Meuoptinskih radnih grupa
Koordinacija sa svim relevantnim institucijama
Promovisanje meuoptinske i regionalne saradnje
Utvrivanje naina finansiranja za realizaciju pojedinih aktivnosti potpisnica ovog
Sporazuma
Usaglaavanje i verifikacija Planova rada Meuoptinske radne grupe

Meuoptinska radna grupa sastavljena je od po dva predstavnika struke iz svake

lokalne samouprave jednog okruga, koja uestvuje u meuoptinskoj saradnji. Predstavnike
optina delegira skuptina optine odlukom5, a na osnovu tih odluka naelnik
okruga(odnosno predsedavajui formiranog tela) donosi reenje6
o formiranju
Meuoptinske radne grupe. lanovi meuoptinske radne grupe prolaze edukacije u cilju
podizanja kvaliteta saradnje i razmene profesionalnih iskustava kako bi se jedinstveni
problemi lokalnih samouprava reavali zajedniki na najbolji utvren nain.
Meuoptinska radna grupa je u obavezi da najmanje jednom godinje, a po zahtevu
i ee, dostavi Izvetaj o svom radu Meuoptinskom sekretarijatu. Meuoptinski
sekretarijat analizira rad MORGa i priprema godinji Izvetaj Savetu okruga (odnosno
formiranom telu).
Meuoptinski projektni timovi predstavljaju radna tela koja se formiraju od strane
Meuoptinskog sekretarijata na predlog Meuoptinske radne grupe za potrebe realizacije
konkretnih projekata.

5
6

Model Odluke o imenovanju lanova radne grupe nalazi se u prilogu Prirunika

Model Reenja o formiranju radne grupe nalazi se u prilogu Prirunika

ematski prikaz strukture

(model po kome upravni okrug koordinira meuoptinskom saradnjom)

UPRAVNI OKRUG
Predsednik optine
Naelnik upravnog okruga

SAVET OKRUGA

Predsednik optine
Predsednik optine

MEUOPTINSKI
SEKRETARIJAT

MEUOPTINSKA RADNA
GRUPA

MEUOPTINSKI RADNI TIM

MEUOPTINSKI RADNI TIM

MEUOPTINSKI RADNI TIM

U Junobakom upravnom okrugu formiran je Meuoptinski sekretarijat 7 za oblast

zatite ivotne sredine sastavljen od predstavnika vanih inilaca za reavanje pitanja
upravljanja otpadom. (u sluaju Junobakog upravnog okruga to su: naelnik okruga, kao
predstavnik Junobakog okruga, Nemaka organizacija za tehniku saradnju GTZ (kao
donator), Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj i JVP Vode
Vojvodine). Sekretarijat je funkcionie kao upravno telo koje je zadueno za organizaciju i
kontrolu rada meuoptinske radne grupe, u skladu sa odredbama Sporazuma o
meuoptinskoj saradnji.
Sledei potrebe optina, kao i obaveza po novom setu ekolokih zakona, formirana je
Meuoptinska radna grupa (MORG) za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u
Junobakom okrugu od predstavnika lokalnih samouprava. Svaka od lokalnih samouprava
je Odlukom predsednika optine ili Odlukom Skuptine optine delegirala po dva
7

Model Reenja o formiranju sekretarijata MORGa nalazi se u prilogu Prirunika

predstavnika kao lanove MORG-a, dok je Reenjem naelnika okruga zvanino i formirana
Meuoptinska radna grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u Junobakom
okrugu.
Meuoptinska radna grupa za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj otvorena je za
saradnju i razmenu profesionalnih iskustava sa drugim optinama i organizacijama u zemlji i
inostranstvu, u cilju realizacije sledeih aktivnosti i projekata od zajednikog interesa:
unapreenja rada lokalnih samouprava, podsticanje i stvaranje uslova za optimalnu
decentralizaciju na svim nivoima, unapreenje pravnog okvira sa republikim i pokrajinskim
institucijama i organizacijama, stvaranje uslova za efikasnije ukljuivanje civilnog drutva u
proces odluivanja, usaglaavanje i povezivanje privatnog i javnog sektora, i dr.
Ideja formiranja Meuoptinske radne grupe za
zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u
Junobakom okrugu bazirana je na potrebi za
osnaivanje
i
strukturisanje
dugorone
meuoptinske
saradnje
izmeu
lokalnih
samouprava, medija, obrazovnih institucija,
nevladinog sektora i privrede sa ciljem edukacije,
podizanja ekoloke svesti, pokretanja inicijativa u
oblasti zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, i
dugoronom planiranom pristupu problemima u
ivotnoj sredini na obuhvaenoj teritoriji.

Kao rezultat rada Meuoptinske radne grupe formirana su tri tima koja su pristupila
izradi predloga meuoptinskih projekata bitnih za reavanje problema prikupljanja i
odlaganja komunalnog otpada na teritoriji optina Junobakog okruga.
Izraeni projektni predlozi planirani su da se implementiraju u periodu 2010 2012.
godine na teritoriji svih optina ukljuenih u rad MORG-a, uz finansijsku podrku
meunarodnih i domaih institucija i donatora.

6. Primer rada meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i

odrivi razvoj u Junobakom okrugu

Meuoptinska radna grupa (MORG) za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj

formirana je sa idejom da umrei lokalne samouprave Junobakog upravnog okruga,
podstakne ih na meusobnu saradnju, kao i na saradnju sa drugim optinama i institucijama,
kako u zemlji tako i u prekograninim oblastima. Saradnja optina Junobakog okruga
zasnovana je na partnerstvu svih relevantnih inilaca i orijentisana je da koristi raspoloive
razvojne potencijale tog podruja i iznae najbolji put ka pronalaenju reenja za zajednike
drutveno-ekonomske izazove.

Ovakav vid saradnje je i preduslov za realizaciju Strategije regionalnog razvoja

Republike Srbije, iji su kljuni ciljevi: poveanje regionalne konkurentrnosti, smanjenje
razlika u razvojenosti regiona i pruanje podrke za razvoj institucionalne infrastrukture
na regionalnom nivou.
Meuoptinska radna grupa za zatitu
ivotne sredine i odrivi razvoj sastavljena je od
predstavnika 11 optina Junobakog okruga
(Baki Petrovac, Baka Palanka, Sremski
Karlovci, Temerin, Titel, Beoin, Beej, Ba,
Vrbas, abalj i Srbobran) i to iz svake optine po
dva predstavnika.
Prvom, konstitutivnom sastanku Meuoptinske radne grupe prisustvovali su lanovi
Sekretarijata i delegirani predstavnici struke iz svake lokalne samouprave Junobakog
okruga. Meuoptinska radna grupa za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj je na predlog
predsednika optina zvanino formirana reenjem predsednika Sekretarijata (u sluaju
Junobakog okruga - naelnik okruga). U sklopu konstitutivnog sastanka, lanovi MORG-a
su na bazi usvojenih pravila o radu doneli zakljuke koji se odnose na budui rad grupe.
Aktivnosti Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj
finansiraju se projektno (strani i domai donatori i sponzori, fondovi,) i institucionalno
(Junobaki upravni okrug, lokalne samouprave u Junobakom okrugu...)
Rad Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u
Junobakom okrugu je planiran u tri faze.
Prva faza je obuhvatala poetnu samo formiranje Meuoptinske radne grupe za
zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u Junobakom okrugu MORG, to je uspeno
realizovano zahvaljujui finansijskoj i tehnikoj podrci Nemake agencije za tehniku
saradnju GTZ. Pored njih podrku samom formiranju MORG-a, dali su i Udruenje gradjana
Ininjeri zatite ivotne sredine, Stalna konferencija gradova i optina, Ministarstvo za
zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj i Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i
odrivi razvoj. Ova faza obuhvatala je i edukaciju buduih lanova Meuoptinske radne
grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj i partnera u lokalnoj zajednici, izradu
dokumenata i modela saradnje meu lanovima MORG-a.
Druga faza projekta je obuhvatala redovne sastanke MORG-a, sprovoenje
aktivnosti na lokalnom nivou, pripremu meuoptinskih predloga projekata u oblasti zatite
ivotne sredine i odrivog razvoja, izradu stratekih dokumenata i akcionih planova na
lokalnom nivou koji e se baviti zatitom ivotne sredine i odrivim razvojem. Aktivnosti
MORG-a u okviru druge faze podeljenje su na: INTERNE i EKSTERNE.

Interne aktivnosti:
1. Sastanci Sekretarijata Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj u Junobakom okrugu
2. Sastanci Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u
Junobakom okrugu
3. Struni seminari za lanove MORG-a iz zatite ivotne sredine i odrivog razvoja

Eksterne aktivnosti:
1. Aktivnost MORG-a u svakoj optini/gradu namenjena edukaciji ire javnosti
(predavanja/okrugli stolovi)
2. Prikupljanje podataka o stanju u oblasti upravljanja otpadom za potrebe izrade
projekata
3. Izrada predloga projekata za zajedniko apliciranje kod donatora iz oblasti
upravljanja otpadom

Trea faza projekta obuhvata pomo u izradi Lokalnih planova upravljanja otpadom
u svim optinama i sagledavanje mogunosti regionalnog planiranja upravljanja otpadom.
Celokupan projekat planirano je da traje najmanje tri godine. Planira se dalji
nastavak rada Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u
Junobakom okrugu uz samoodrivost.

lanovima Meuoptinske radne

grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj
u
Junobakom
okrugu
konstantno je pruana edukacija, kao i
dokumentovana literatura o iskustvima
drugih drava to je bilo znaajno za
unapreenje i ouvanje ivotne sredine i
postizanja
odrivog
razvoja
u
Junobakom okrugu. Sprovoenjem
planiranih aktivnosti, izmeu lanova
ove grupe stvorila se snana mrea
saradnika koji komuniciraju, razmenjuju iskustva u svakodnevnom radu i zajedniki
prevazilaze prepreke u sprovoenju nove zakonske regulative.

U cilju to kvalitetnijeg pristupa i iznalaenja to boljeg reenja za pitanja ivotne

sredine u Junobakom okrugu, u saradnji sa Nemakom organizacijom za tehniku
saradnju GTZ organizovana su i dva studijska putovanja. Studijska putovanja imaju
znaajnu ulogu u razmeni znanja i iskustava i pronalaenju najboljeg reenja kod uvoenja
novih odrivih sistema koji e ouvati nau ivotnu sredinu.
Predstavnici Junobakog upravnog okruga, Nemake organizacije za tehniku
saradnju GTZ, NVO Inenjeri zatite ivotne sredine i lanovi Meuoptinske radne grupe
za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj posetili su Republiku Sloveniju, optine Krko,
Novo Mesto i Celje. Ovako organizovana studijska poseta imala je za cilj upoznavanje sa
projektom upravljanja otpadom na nain kako je to realizovano u Republici Sloveniji.
Studijsko putovanje u tutgart, Republika Nemaka organizovano je sa idejom da se
prui mogunost upoznavanja sa razliitim opcijama u postupku odabira najboljeg od svih
naina upravljanja otpadom. Vani inioci za donoenje odluka imali su prilike da se
upoznaju sa opcijama za upravljanje otpadom, na osnovu kojih bi u godinama koje
predstoje doneli odluke u vezi tipa i obima infrastrukturnih postrojenja u koje e se ulagati,
a imae direktan uticaj na nivo potronje sredstava za javne usluge u sledeih nekoliko
decenija.
Prilikom oba studijska putovanja, optine Junobakog okruga dobile su potvrdu da
je koncept meuoptinske saradnje izuzetno dobar i da se na ovaj nain lake i kvalitetnije
mogu reavati problemi zajedniki za sve lokalne samouprave.

Junobaki okrug povezao 11 optina u projekat odrivog upravljanja otpadom

Na osnovu zakljuaka Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj Junobakog okruga, a radi jaanja saradnje u oblasti upravljanja otpadom u Optini
Baka Palanka, Optini Baki Petrovac, Optini Beoin, Optini Beej, Optini Ba, Optini
Vrbas, Optini abalj, Optini Srbobran, Optini Sremski Karlovci, Optini Temerin i
Optini Titel, navedene optine potpisale su Sporazum o meuoptinskoj saradnji na
realizaciji projekta Izrada lokalnih planova upravljanja otpadom u cilju ouvanja ivotne
sredine i odrivog razvoja u regionu June Bake. Nosioci ovog projekta su lokalne
samouprave potpisnice sporazuma, kao i Meuoptinska radna grupa za zatitu ivotne
sredine i odrivi razvoj Junobakog upravnog okruga.
Cilj saradnje lokalnih samouprava u ovom projektu ogleda se u pronalaenju najbolje
opcije za upravljanje otpadom koja podrazumeva odrivo upravljanje otpadom uz najmanje
trokove. Optine potpisnice Sporazuma osnov su nale u obavezujuim zakonskim
odredbama, u razmeni znanja i iskustava, u jaanju meuoptinske saradnje i u naelu
ekonominosti i utede.

Ovim dokumentom 11 optina June Bake (optine Ba, Baka Palanka, Baki
Petrovac, Beoin, Beej, Vrbas, abalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin i Titel)
obavezalo su se da e u zakonskom roku izraditi lokalni plan upravljanja otpadom, koji e
definisati ciljeve upravljanja otpadom na teritoriji optine u skladu sa nacionalnom
Strategijom. Finansijsku i strunu podrku za izradu ovog projekta prua Nemaka
organizacija za tehniku saradnju GTZ u saradnji sa Fakultetom tehnikih nauka iz Novog
Sada.
Na osnovu sporazumom preuzetih obaveza, skuptine optina potpisnica donele su
reenja/odluke8 o pristupanju izradi lokalnog plana upravljanja otpadom i formiranju Radne
grupe za pripremu Lokalnog plana upravljanja otpadom. Optinske radne grupe9 ine u
proseku 5 lanova i zadatak im je da prue potrebne informacije Fakultetu tehnikih nauka
potrebnih za izradu predloga planova, koji e se nakon javne rasprave nai pred skuptinom.
Na osnovu brzih i konkretnih rezultata po istom principu i metodu se pristupilo
realizaciji projekta Formiranja i obuke meuoptinskog radnog tima za kontrolu i
smanjenje gubitka vode u Junobakom upravnom okrugu. Na VIII sednici Saveta
Junobakog okruga predstavnici 11 optina ovog okuga potpisali su sporazum o
Meuoptinskoj saradnji na realizaciji GTZ projekta Formiranja i obuke
meuoptinskog radnog tima za kontrolu i smanjenje gubitka vode u Junobakom
upravnom okrugu.
Projekat se finasira takoe od strane Nemake organizacije za tehniku saradnju
GTZ, uz partnerstvo Junobakog upravnog okruga. Cilj saradnje lokalnih samouprava u
ovom projektu se ogleda u iznalaenju najbolje opcije za odrivo upravljanje komunalnim
vodama uz najmanje trokove. Meuoptinska saradnja e kroz razmenu iskustava i kroz
uzajamno pomaganje doprineti sagledavanju potreba neophodnih za to realnije utvrivanje
gubitaka voda u celom okrugu, a samim tim i pokazati da li postoje uslovi za ostvarivanjem
znaejnih uteda u sektoru vodosnabdevanja.

7. Znaaj nevladinog sektora u jaanju meuoptinske saradnje

Kako bi na najbolji nain shvatili znaaj i ulogu nevladinog sektora tj. nevladinih
organizacija ili organizacija civilnog drutva moramo pre svega znati ta je njihov smisao i
kako su one nastale.
Nevladine organizacije ili organizacije civilnog drutva pripadaju takozvanom
treem sektoru drutva. Nevladine organizacije predstavljaju oblik izraavanja interesa i
potreba odreenih drutvenih grupa, ali esto i celog drutva. Nevladine organizacije se

8
9

Model Odluke o pristupanju izradi lokalnog plana upravljanja otpadom nalazi se u prilogu Prirunika
Model Reenja o formiranju optinske radne grupe nalazi se u prilogu Prirunika

formiraju u gotovo svim sferama drutva, razliito su organizovane i pretenduju da zastupaju

najire drutvene interese.
Organizacije civilnog drutva koje kao osnovni cilj imaju postizanje odrivog
razvoja, unapreenje stanja ivotne sredine i zatitu ivotne sredine, prirodni su saveznici u
stvaranju i jaanju meuoptinske saradnje, pre svega jer se ni ivotna sredina niti
ekosistemi mogu ograniiti vetakim teritorijama koje je postavio ovek (teritorija optine,
regije, pokrajine, drave). One predstavljaju spregu izmeu donosioca odluka koji su
izabrani na izborima i ire javnosti, i njihov znaaj e i u budunosti biti sve izraeniji
ukoliko donosioci odluka na svim nivoima nebudu pronali drugi, neposredniji, ali
dvosmeran nain komunikacije sa graanima i javnosti. Nevladine organizacije imaju ulogu
budnog oka koje prati i upozorava javnost na nepravilnosti i loe poteze vladinih
institucija ili privatnog sektora, ali u isto vreme edukuju i informiu javnost o temama
kojima se bave i vrednostima koje zagovaraju. U razvijenim demokratskim drutvima, kao i
u Evropskoj uniji, nevladine organizacije postale su poeljan i potreban faktor, koji igra
ulogu korektora politikog establimenta i politike elite, ali kada je potrebno ostvaruju i
saradnju sa predstavnicima vladinog i privatnog sektora radi ostvarivanja ireg drutvenog
interesa.
Uzimajui u obzir sve ovo prilikom uspostavljanje saradnje sa nevladinim
organizacijama kljunu ulogu ima pravilan odabir nevladine organizacije sa kojom e se
ostvariti saradnja, uzimajui u obzir vrednosti i stavove za koje se nevladina organizacija i
njeni lanovi zalau, kao i kapacitete koje nevladina organizacija poseduje za uspostavljanje
kvalitetnog i dugoronog partnerstva na lokalnom, meuoptinskom, regionalnom,
nacionalnom ili meunarodnom nivou.
Razvoj meuoptinske saradnje ostavlja mnogo prostora za ukljuenje nevladinih
organizacija, kao i mogunost izgradnje partnerskih odnosa na odreenim poljima i temama.
Vrlo esto nevladine organizacije su fleksibilnije i efikasnije u obavljanju odreenih
aktivnosti namenjenih graanima, poseduju mreu kontakata, znanje i resurse koji mogu da
doprinesu unapreenju meuoptinske saradnje. Od izbora partnera na putu razvoja
meuoptinske saradnje zavisi i uspeh same saradnje. Svaka meuoptinska sardnja je jaka
onoliko koliko i njena najslabija karika. Posebna predsnost ukljuivanja nevladinih
organizacija u meuoptinsku saradnju jeste mogunost razmene iskustava i znanja izmeu
graana i predstavnika vlasti, ali i dodatna vrednost koju ovakvo partnerstvo ima kod stranih
i domaih donatora.
Ono to treba imati na umu jeste da nevladina organizacija mora da ima kapacitete i
znanje potrebno za tematsko ukljuenje u meuoptinsku saradnju, a ne da meuopinska
saradnja osniva nevladinu organizaciju i gradi kapacitete novoosnovane nevladine
organizacije, jer cilj meuoptinske saradnje jeste razvoj kapaciteta ve postojeih
drutvenih aktera i njihovo povezivanje u funkcionalnu i efikasnu celinu u odreenoj oblasti,
kako bi se unapredio ivot graana.

Aktivan uesnik u osnivanju i radu Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne

sredine i odrivi razvoj u Junobakom okrugu jeste nevladna organizacija Inenjeri zatite
ivotne sredine sa kojom je u oktobru 2008. godine potpisan ugovor o poslovno tehnikoj
saradnji sa Junobakim upravnim okrugom. U ugovoru o poslovno tehnikoj saradnji
definisane su meusobne obaveze i zajedniki zadaci radi preduzimanja aktivnosti na
proirenju i uzajamno korisnih partnerskih odnosa, a u cilju realizacije razliitih projekata iz
oblasti zatite ivotne sredine kroz rad Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine
i odrivi razvoj u Junobakom okrugu.
Nevladina organizacija (NVO) Inenjeri zatite ivotne sredine je nakon
potpisivanja ugovora o poslovno tehnikoj saradnji realizovala dogovorene aktivnosti kroz:
-

aktivno uestvovanje u osmiljavanju strukture i naina funkcionisanja

Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivog razvoja u
Junobakom okrugu MORG
planiranje, nalaenju sredstava i sprovoenju obuke za lanove MORG-a
uestvovanju jednog predstavnika u Sekretarijatu MORG-a
promovisanje MORG-a u medijima i na internetu
prenoenje iskustava i znanja svojih lanova i eksperata iz zemlje i inostranstva na
lanove MORG-a
osmiljavanje zajednikih projekata i nalaenje donatora za njihovu realizaciju

Kao poseban doprinos radu MORG-a od strane NVO Inenjeri zatite ivotne
sredine treba istai otvorenost za timski rad, stavljanje na raspolaganje svojih resursa i
veliku elju de se pozitivna iskustva iz drugih zemalja i vetine iz razliitih oblasti prenesu
na lanove MORG-a.
U skladu sa tim NVO Inenjeri zatite ivotne sredine bili su nosioci vie projekata
obuke predstavnika MORG-a, koji su finansirani od strane domaih institucija (Pokrajinski
sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj AP Vojvodine) i stranih donatora
(GTZ), a prilikom kojih su lanovi MORG-a imali priliku da uju domae strunjake, goste
iz Francuske i da posete partnere Inenjera zatite ivotne sredine u Sloveniji.
Za sve ovo neohpodan preduslov su bili dobro razvijeni resursi i kontakti koje NVO
Inenjeri zatite ivotne sredine poseduju, jasna vizija rada MORG-a, kao i poznavanje
problema na lokalnom i meuregionalnom nivou u oblasti zatite ivotne sredine i odrivog
razvoja. Kroz rad MORG-a, predstavnici NVO Inenjeri zatite ivotne sredine imali su
prilike da bogato meunarodno iskustvo prenesu na lokalne donosioce odluka i na taj nain
dopinesu poboljanju stanja ivotne sredine, to je i deo misije NVO Inenjeri zatite
ivotne sredine.

8. Znaaj marketinga u jaanju meuoptinske saradnje

Promovisanje rada u okviru meuoptinske saradnje treba shvatiti veoma ozbiljno i
posvetiti dovoljno panje predstavljanju aktivnosti i rezultata Meuoptinske radne grupe,
kao i marketingu.
Komunikacija sa javnosti u Junobakom upravnom okrugu organizovana je na
nekoliko nivoa:
1. Konferencije za medije
Nakon zavretka svake faze projekta prilika je da se sazove konferencija za medije i
javnost upozna sa aktivnostima. Medijima se obraaju nosioci projekta i predstavnici
MORG-a. Veoma je vano da konferencijama prisustvuju lokalni mediji sa teritorije
svih optina uesnica, kako bi i graani malih mesta imali informacije.
2. Pozivanje medija na aktivnosti
Prilikom organizovanja aktivnosti u okviru meuoptinske saradnje (npr.
potpisivanje sporazuma, rad MORG-a...) mediji se pozivaju da prisustvuju i
izvetavaju o dogaaju. U pozivu medijima se u kratkim crtama opie aktivnost na
koju se pozivaju i po pravilu za medije koji se odazovu pripreme se pisani materijali
koji sadre potpune informacije.
3. Gostovanje u TV i radio emisijama
Gostovanje u emisijama je najrei oblik promocije i radi se prilikom velikih
dogaaja. Kao predstavnik meuoptinske saradnje u emisijama se pojavljuju
naelnik okruga, predsednik Meuoptinskog sekretarijata ili predstavnik donatora.
4. Zajedniki web portal
Junobaki upravni okrug je uz finansijsku pomo GTZ-a realizovao projekat
stvaranja portala www.juznobacki-okrug.info koji omoguava audio-video
komunikacija izmeu optina lanica MORG-a.
Portal se sastoji iz informacionog dela, prezentacionog dela i
komunikacionog/diskusionog dela.
Na ovaj nain omogueno je da se na jednom mestu nau informacije i vesti o bitnim
deavanjima u okviru meuoptinske saradnje, informacije o planovima i projektima
optina junobakog okruga, kao i osnovne informacije vezane za same optine,
njihovu privredu i demografiju.
Takoe, preko ove web aplikacije lanovi Saveta okruga, kao i lanovi
Meuoptinske radne grupe za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj u
Junobakom okrugu mogu voditi E-sednice, komunicirati i raditi prezentacije svim

clanovima, koji se pritom nalaze u svojim kancelarijama u svojim optinama, to

svakako donosi velike utede u radu.

9.

Z a k lj u a k

U praksi zemalja Evropske unije javljaju se tri modela meuoptinske saradnje10:

1. Duboko integrisan model, generalno zasnovan na javnom pravu, sa tano utvrenim
meuoptinskim jedinicama, unapred utvrenim, kljunim funkcijama, koje se
odnose na osnovne usluge i znatnim upravljakim resursima. Kada je re o
finansijskim i pravnim pitanjima, dravni nadzor je dobro organizovan, a pravni
okvir veoma detaljan ( ovaj model je prisutan u Francuskoj, paniji, Portugaliji).
2. Drugi, fleksibilniji model, se bazira na slobodi niih vlasti (npr. lokalnih vlasti) da
odaberu zajednike usluge koje imaju razliita tehnika svojstva. Ovaj model se
temelji na postojeim jedinicama kao to su udruenja, savezi ili preduzea ili ak
na neformalnim sporazumima i na njega se odnosi uobiajeni zakon (zakon koji se
primenjuje na ovaj model nije mu posebno namenjen i nadzor je ogranien). Veina
pravila koja se primenjuju ili ugovorna procedura izloeni su u statutima zemalja
(ovaj model je prisutan u Bugarskoj, ekoj, Velikoj Britaniji).
3. Trei model predstavlja neto izmeu prva dva i prihvaen je u veini zemalja.

Oblasti u kojima se manifestuje odgovornost i nadlenost su uglavnom sline u svim

zemljama: voda, otpad, prevoz, usluge u sluajevima nude, ivotna sredina, turizam,
privreda, kultura i slino.
Svaka od navednih zemalja primenila je model koji je bio najadekvatniji uslovima
lokalnih samouprava, pravnom sistemu, raspoloivim kapacitetima i ljudskim resursima.
Na osnovu trenutne pozicije optina/gradova u Republici Srbiji, smatramo da je
predstavljeni koncept meuoptinske saradnje kombinacija modela primenljivih u zemljama
Evropske unije, a na primeru lokalnih samouprava Junobakog okruga dobili smo potvrdu
da je ovakav model primenjiv.

10

European Committee on Local and Regional Democracy - CDLR

U prikazu primenjene meuoptinske saradnje izdvajaju sve dva kljuna aspekta:

institucionalni i operativni. Institucionalni aspekt odslikava poziciju subjekata
medjuoptinske saradnje u odnosu na dravne institucije, njen drutveni aspekt i manevarski
prostor delovanja, dok operativni aspekt usvaja funkcionalni pristup meuoptinskoj
saradnji usredsreujui se na podizanje nivoa strunosti i efikasnosti meuoptinske
saradnje.
Meuoptinska saradnja nudi odgovor na izazove decentralizacije i kao sredstvo za
promociju humanog razvoja kroz poboljanje kvaliteta i kvantiteta rada lokalnih
samouprava. Kroz meuoptinsku saradnju lokalne uprave prevazilaze nedostatak
kapaciteta da ispunjavaju mnoge od svojih osnovnih nadlenosti. Meuoptinska saradnja
zasniva se na realizaciji aktivnosti i projekata od interesa za razvoj optina i regiona i veoma
je znaajna za pristupanje evropskim fondovima koje ne treba shvatiti samo kao vid priliva
novca ve kao mogunost ostvarivanja projekata potrebnih lokalnim zajednicama koji e
dopinositi njihovom razvoju.

10. Prilozi:

1. Model Sporazuma o meuoptinskoj saradnji

2. Model Odluke o pristupanju sporazumu
3. Model Odluke o imenovanju lanova radne grupe
4. Model Reenja o formiranju radne grupe
5. Model Reenja o formiranju sekretarijata MORGa
6. Model Odluke o pristupanju izradi lokalnog plana upravljanja otpadom
7. Model Reenja o formiranju optinske radne grupe
8. Model Ugovora o poslovno tehnikoj saradnji sa NVO

Prilog 1

MODEL SPORAZUMA O MEUOPTINSKOJ SARADNJI

Na osnovu lana 13. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik

RS br. 129/2007), lana ____ Statuta optine ____________, lana ____ Statuta optine
_______, lana ____ Statuta optine ____________, lana ____ Statuta optine
____________, lana ____ Statuta optine ____________, i lana ____ Statuta grada
____________, a u skladu sa Programom razvoja optina potpisnica, zakljuuje se
sledei:

SPORAZUM
O MEUOPTINSKOJ SARADNJI

I Osnovne odredbe
lan 1.
Strane potpisnice saglasno konstatuju da je predmet ovog Sporazuma meuoptinska
i meuregionalna saradnja na realizaciji aktivnosti i projekata od interesa za dalji razvoj
optina i regiona.
lan 2.
Ciljevi meuoptinske saradnje su:
1. Unapreenje rada lokalnih samouprava kroz razmenu iskustava i realizaciju zajednikih
projekata
2. Podsticanje i stvaranje uslova za optimalnu decentralizaciju na svim nivoima
3. Aktivna uloga lokalnih samouprava za unapreenje pravnog okvira kroz dijalog sa
republikim i pokrajinskim institucijama i organizacijama
4. Unapreivanje kvaliteta ivota graana i stvaranje uslova za efikasnije ukljuivanje
civilnog drutva u proces odluivanja
5. Zajedniki razvoj uz potovanje principa odrivog razvoja, usaglaavanje i koordinaciju
i podrku regionalnom razvoju i projektima
6. Usaglaavanje i povezivanje interesa privatnog i javnog sektora
lan 3.
Meuoptinska saradnja obuhvata sledee oblasti:
1. Pravna pitanja od znaaja za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj

2.
3.
4.
5.

Upravljanje finansijama i fiskalnu decentralizaciju

Strateko, prostorno i sektorsko planiranje razvoja
Modernizaciju javnog sektora i razvoj institucija
Unapreenje komunalnih sistema i infrastrukture (putevi, upravljanje otpadom,
upravljanje otpadnim vodama, i sl.)
6. Unapreenje zatite ivotne sredine
7. Ostale oblasti od interesa za optine i regione
II Organizaciona struktura
lan 4.
Radna tela za sprovoenje ovog Sporazuma su:

a) Meuoptinski sekretarijat
b) Meuoptinske radne grupe
c) Meuoptinski projektni timovi
lan 5.
Meuoptinski sekretarijat ine predstavnici optina ili predstavnici relevantnih
institucija i organizacija (Koordinatori meuoptinskih radnih grupa, predlagai projekata,
donatori, Stalna konferencija gradova i optina, nevladine organizacije, i sl.).
U sluaju spreenosti lica iz stava 1. ovog lana, sednicama Meuoptinskog
sekretarijata mogu prisustvovati sa pravom odluivanja lica koja oni odrede.
lan 6.
Sednice Meuoptinskog sekretarijata vodi predsednik.
Predsednika Meuoptinskog sekretarijata biraju lanovi na prvoj konstitutivnoj
sednici.
Mandat predsednika Meuoptinskog sekretarijata traje godinu dana.
lan 7.
Sedite Meuoptinskog sekretarijata je u upravnom okrugu iz kojeg je izabran
predsednik.
Naelnik upravnog okruga, imenuje sekretara koji je zaduen za organizaciju rada.
lan 8.
Meuoptinski sekretarijat odluuje veinom glasova od ukupnog broja lanova.

lan 9.
Meuoptinski sekretarijat donosi Poslovnik o radu kojim se blie ureuju uslovi,
nain rada i postupak odluivanja, kao i druga pitanja od znaaja za rad.
lan 10.
Nadlenosti Meuoptinskiog sekretarijat su:

Identifikacija i usaglaavanje meuoptinskih i regionalnih inicijativa i projekata na

osnovu potreba i prioriteta
Razmatranje i odluivanje o predlozima projekata Meuoptinske radne grupe, kao i
o imenovanju Meuoptinskih projektnih timova
Obezbeivanje podrke za realizaciju projekata i aktivnosti na nivou lokalnih
samouprava (aktivnosti Meuoptinske radne grupe i sl.)
Odluivanje o pristupanju drugih optina i institucija ovom Sporazumu
Pokretanje i razmatranje inicijative za formiranje novih Meuoptinskih radnih grupa
Koordinacija sa svim relevantnim institucijama
Promovisanje meuoptinske i regionalne saradnje
Utvrivanje naina finansiranja za realizaciju pojedinih aktivnosti potpisnica ovog
Sporazuma
Usaglaavanje i verifikacija Planova rada Meuoptinske radne grupe
lan 11.

Na osnovu izvetaja o radu Meuoptinske radne grupe, Meuoptinski sekretarijat

vri analizu rada i podnosi izvetaj Savetu upravnog okruga, potpisnicima ovog Sporazuma,
na kraju svake kalendarske godine, a na zahtev potpisnica Sporazuma i ee.
lan 12.
Za pojedine oblasti od znaaja za rad i razvoj optina Meuoptinski sekretarijat
formira meuoptinske radne grupe.
lan 13.
Meuoptinske radne grupe sastavljene su od po dva predstavnika potpisnika ovog
Sporazuma.
Rad meuoptinske radne grupe ureuje se Pravilnikom Meuoptinske radne grupe.
lan 14.
Za realizaciju pojedinih projekata, Meuoptinski sekretarijat na predlog
Meuoptinske radne grupe moe forimirati projektne timove.
Sastav, nadlenosti i nain rada projektnih timova e biti definisani odlukom o
imenovanju.

III Saradnja
lan 15.
Meuoptinski sekretarijat i Meuoptinske radne grupe otvoreni su za saradnju i
razmenu profesionalnih iskustava sa drugim optinama i relevantnim institucijama i
organizacijama, u zemlji i inostranstvu, u cilju realizacije aktivnosti i projekata od
zajednikog interesa.
IV Klauzule obaveznosti
lan 16.
Svaka od potpisnica ovog Sporazuma, uesnica u projektu, duna je da obezbedi
adekvatne resurse (materijalne, finansijske i ljudske) za realizaciju aktivnosti i projekata.
Za realizaciju ovog Sporazuma, potpisnice su saglasne da obezbede u svojim
budetima odgovarajua sredstva za finansiranje redovnih i promotivnih aktivnosti
Meuoptinski sekretarijat i meuoptinskih radnih grupa, a prema projektima i
aktivnostima koje e se usvajati na Savetu okruga.
V Prelazne i zavrne odredbe
lan 17.
Ovaj Sporazum stupa na snagu donoenjem odluka Skuptina optina potpisnica.
lan 18.
Izmene i dopune ovog Sporazuma e se vriti na isti nain kako je Sporazum donet.
lan 19.
Sastavni delovi ovog Sporazuma ine:
-

Odluke skuptina optina;

Programi razvoja optina.
POTPISNICI:

PRILOG 2

MODEL ODLUKE O PRISTUPANJU SPORAZUMU

Na osnovu lana ___________ Zakona o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik

Republike Srbije broj 129/07) i lana _____________ Statuta Optine ____________
(Slubeni list Optine _________ broj _______), Skuptina optine ___________ na
svojoj ____. sednici, odranoj ________________ godine, donela je

ODLUKU
O zakljuenju Sporazuma o meuoptinskoj saradnji
I
Zakljuuje se Sporazum o Meuoptinskoj saradnji koji je u prilogu ove odluke i ini
njen sastavni deo.

II
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu
Optine ________________ .

SKUPTINA OPTINE
_______________________
Broj:___________________

Predsednik
Skuptine optine
__________________

PRILOG 3

MODEL ODLUKE O IMENOVANJU LANOVA RADNE GRUPE

Republika Srbija
Optina ________________________
PREDSEDNIK OPTINE
Broj: ____________________________
Dana: __________________ .godine

Na osnovu lana __________________________________ Statuta

___________________ (Slubeni list optine _____________________
_______________________________________________________________
optinsko Vee optine ___________________ donelo je

optine
, broj

ODLUKU
O IMENOVANJU LANOVA MEUOPTINSKE RADNE GRUPE

U Meuoptinsku radnu grupu za ______________________________________ u

________________________________ imenuju se:
1. __________________ lan
2. __________________ lan

Ovu odluku objaviti u Slubenom listu optine _____________________ .

PREDSEDNIK VEA
________________________________

PRILOG 4

MODEL REENJA O FORMIRANJU RADNE GRUPE

Na osnovu lana 3. 4. 10. 12. i 13. Sporazuma o meuoptinskoj sardanji optina

Junobakog upravnog okruga, donosim:

REENJE
FORMIRA SE Meuoptinska radna grupa za ___________________________ u
______________ okrugu.
Ispred optina _____________ upravnog okruga imenuju se sledea lica za lanove
Meuoptinske radne grupe:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)

Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)
Optina _________________ __________________ (ime i prezime lana grupe)

O b r a z l o e nj e
Na osnovu Sporazuma o meuoptinskoj saradnji, koje su potpisale optine
_______________ upravnog okruga, meuoptinska saradnja izmeu ostalih obuhvata
oblast _________________________ (oblast kojom e se grupa baviti) i optine su u
mogunosti da u skladu sa lanom 4.navedenog Sporazuma formiraju grupe i zakljucima
urede nain rada i strukturu grupe.
Meuoptinska radna grupa (MORG) predstavlja grupu koja je otvorena za saradnju
i razmenu profesionalnih iskustava sa drugim optinama i organizacijama u zemlji i
inostranstvu, u cilju realizacije aktivnosti projekata od zajednikog interesa: unapreenje
rada lokalnih samouprava, podsticanje i stvaranje uslova za optimalnu decentralizaciju na
svim nivoima, unapreenje pravnog okvira sa republikim i pokrajinskim institucijama i

organizacijama, stvaranje uslova za efikasnije ukljuivanje civilnog drutva u proces

odluivanja, usaglaavanje i povezivanje privatnog i javnog sektora.
Cilj formiranja Meuoptinske radne grupe je implementacija novih zakona iz oblasti
_______________________(oblast kojom e se grupa baviti).
Na osnovu iznetog odlueno je kao u dispozitivu reenja.
Pouka o pravnom leku: Protiv ovog reenja lanovi Meuoptinske radne grupe
mogue uloiti prigovor naelniku Upravnog okruga u roku od 8 dana od prijema ovog
reenja.
Dostaviti:
Naelniku _____________upravnog okruga
Predsednicima optina
lanovima Meuoptinske radne grupe

Naelnik upravnog okruga

PRILOG 5

MODEL REENJA O FORMIRANJU SEKRETARIJATA MORG-a

Na osnovu lana 3. 4. 10. 12. i 13. Sporazuma o meuoptinskoj saradnji optina

______________ upravnog okruga, u skladu sa zakljucima na konstitutivnoj sednici
Meuoptinske radne grupe za _________________________________(uneti oblast)
odrane ___________(datum) godine u _______________(mesto), donosim:

R E E NJ E

Formira
se
Sekretarijat
Meuoptinske
radne
grupe
za
_________________________________(uneti oblast) i u Sekretarijat se imenuju sledei
lanovi:

___________________, naelnik __________upravnog okruga

___________________, predstavnik JP
___________________, predstavnik NVO
___________________, predstavnik institucije
___________________, (drugi)

O b r a z l o e nj e

Na osnovu Sporazuma o meuoptinskoj saradnji koji su potpisale optine

_______________ upravnog okruga, meuoptinska saradnja izmeu ostalih oblasti
obuhvata i oblast ___________ (uneti oblast). Sporazum, takoe predvia da optine mogu
da u skladu sa lanom 4. navedenog formiraju radne grupe i zakljucima urede nain rada i
strukturu grupe.
Zakljucima na konstitutivnoj sednici lanovi MORG-a su odluili da se formira
Sekretarijat MORG-a i da naelnik okruga imenuje lanove Sekretarijata na predlog
partnera, koji su duni sastajati se najmanje ____ meseno.
Na osnovu iznetog odlueno je kao u dispozitivu-

Naelnik upravnog okruga

PRILOG 6

ODLUKA O PRISTUPANJU IZRADI LOKALNOG PLANA

UPRAVLJANJA OTPADOM

Na osnovu lana ___________ Zakona o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik

RS , br. 129/07) i lana _______________ Statuta optine ________________ (Slubeni
list optine _________________ , br .___________), Skuptina optine
________________ ja na ___ sednici odranoj dana ___________ godine, donela

ODLUKU
O PRISTUPANJU PROJEKTU __________________________________________

I
Pristupa se Projektu _____________________________________________.

II
Optinsko vee Optine ________________ donee Odluku o formiranju optinske
radne grupe za ______________________________________________.

III
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu
optine ______________________ .

REPUBLIKA SRBIJA
OPTINA __________________
SKUPTINA OPTINE
Predsednik
BROJ:________________________
DANA: ________________ godine
________________

______________

PRILOG 7

ODLUKA O IMENOVANJU LANOVA

MEUOPTINSKE RADNE GRUPE

Republika Srbija
Optina ________________________
Optinsko vee
Broj: ____________________________
Dana: __________________ .godine

Na
osnovu
lana
__________________________________
Statuta
___________________ (Slubeni list optine _____________________
_______________________________________________________________
optinsko Vee optine ___________________ donelo je

optine
, broj

ODLUKU
O IMENOVANJU LANOVA MEUOPTINSKE RADNE GRUPE

U Meuoptinsku radnu grup za ______________________________________ u

________________________________ imenuju se
1. __________________ lan
2. __________________ lan

Ovu odluku objaviti u Slubenom listu optine _____________________ .

PREDSEDNIK VEA

________________________________

PRILOG 8

UGOVOR O POSLOVNO-TEHNIKOJ
SARADNJI SA NVO

1. _____________________________(naziv),
______________________(adresa),
koje zastupa predsednik __________________ , sa jedne strane i
2. _________________ upravni okrug, _______________________(adresa) koji
zastupa naelnik _____________________________, sa druge strane.

Strane potpisnice su saglasne da sklope:

UGOVOR O POSLOVNO TEHNIKOJ SARADNJI

lan 1.
Predmet ovog ugovora je uspostavljanje, proirenje i uvrivanje, dugorone i
uzajamno
korisne
saradnje
izmeu
strana
potpisnica
u
cilju
___________________________(oblast) u _____________________ okrugu.
lan 2.
Strane potpisnice e ostvariti meusobnu saradnju kroz realizaciju razliitih
projekata iz obalsti __________________________________________ kao i kroz rad
Meuoptinske
rade
grupe
za
__________________________________________________ (obalast).
lan 3.
Strane potpisnice e, preduzimati aktivnosti na proirenju i uvrivanju uzajamno
korisnih partnerskih odnosa putem organizovanja i realizacije poseta, sustreta, seminara,
okruglih stolova, i drugih vidova saradnje.
lan 4.
Strane potpisnice e zajednikim naporima podrati rad meuoptinske radne grupe
__________________________________ u ___________________ okrugu, a ostale
konkretne zajednike aktivnosti koje budu dogovorile strane potpisnice e regulisati
aneksima ovog Ugovora, a u skladu sa odredbama.
lan 5.
Podela aktivnosti izmeu strana potpisnica u pojedinim oblicima saradnje regulisae
se aneksima ovog Ugovora, a u skladu sa njegovim odredbama. Svaka stana potpisnica
izvrava svoje aktivnosti pod svojim nazivom i zatitnim znakom i za to snosi punu
moralnu i materijalnu odgovornost.

lan 6.
Strane potpisnice e se meusobno obavetavati, na nain i u vremenskim
intervalima koji e biti definisani u aneksima ovog Ugovora, o dobijenim upitima,
zahtevima I informacijama vezanim za poslovnu saradnju regulisanu ovim Ugovorom.
lan 7.
Strane potpisnice e , u okviru aktivnosti saradnje navedenih u lanu 2. iu lanu 3.
Ovog Ugovora predlagati naine obezbeivanja sredstava za njihovu realizaciju.
lan 8.
Strane potpisnice e predloene aktivnosti i inicijative druge strane realizovati na
osnovu pisane inicijative druge strane.
lan 9.
Ovaj ugovor se pravi u 4 (etiri) kopije, od kojih svaka strana potpisnica zadrava po
2 (dva) kopije.

U ________________, dana __________ godine

Naelnik _____________okruga

Predsednik _______ (NVO)

: ,

: ,