1.

poslovno pravo-Procesi integracije koji obuhvataju sve delove sveta traze i

uslovljavaju stvaranje i razvijanje jedne samostalne grane prava koja izucava pravni
status poslovnih subjekata,njihov odnos prema drzavi i pravne poslove koje oni obavljaju
u medjusobnim odnosima.Ta nova grana se definise kao poslovno pravo.Poslovno pravo
s jedne strane cini odgovarajuci skup pravnih normi i pravila o pravnom polozaju
poslovnih subjekata i njihovom pravnom poslovanju na trzistu,dok s druge strane
posl.pravo naucno izucava pravni polozaj poslovnih subjekata i odnose u njihovom
pravnom poslovanju na trzistu.Brojni su argumenti koji govore o potrebi postojanja
posl.prava kao samostalne grane prava.Njegovu samostalnost opravdava:1.formalizam u
trgovini(ugovori po pristupu,berzanske operacije,hartije od vrednosti)2.brzina trgovinskih
operacija(vreme je novacosnovno je pravilo trgovine)namece znacaj njihove
namere.3.za razliku od gradjenskog prava poseban znacaj imaju poslovi kredita(koji su
sporadicni u gradj.pravu).4.poslovi se obavljaju velokom brzinom,sto zahteva promenu
pravila koja vaze za trgovinske operacije od pravila koja vaze za gradjanske.5.poslovno
pravo postaje sve vise deo medjunarodnog karaktera nego gradj.pravo.
2.predmet poslovnog prava-su odredjeni drustv.odnosi uredjeni pravom kao i pravni
odnosi u koje stupaju subjekti privrednog poslovanja.Pravni odnosi su regulisani
posebnim pravnim normama i pravilima koja pripadaju pojedinim samostalnim granama
prava,poslov.pravo ih preuzima i sistematizuje kako to nalazu poslovni subjekti i njihovo
poslovanje na trzistu.Poslov.pravo obuhvata:1.uvod u pravo(dati su opsti pojmovi drzave
i prava sa njihovim medjusob.odnosima i karakt.)2.stvarno pravo(osnovna nacela
svojinsko pravnih odnosa,pravo svojine,zaloge).3.obligaciono pravo(pojam i osnovna
nacela ovog prava).4.radno pravo(pojam radnog odnosa,kolektivni ugovor,odnos
poslodavca
i
zaposlenih).5.statusno
privredno
pravo(pravni
polozaj
preduzetnika,preduzeca i njihov polozaj).6.ugovorno privredno pravo(ugovore
privred.poslovanja u prometu robe i usluga).7.bankarske poslove i hartije od
vrednosti(pravni rezim bank.poslova,menica,cek,akcije).8.medjunarodno poslovno
pravo(medjunar.privr.pravno poslovanje,spoljno trgovinsko i sa inostranstvom).
3.razvoj poslov.prava u nasoj zemlji-kao i u dr.evop.zemljama na prostorima
juznosloven.drzava prvi tragovi trgovackog prava pojavljuju se u primorskim
trgov.gradovima.Dubrovnik je prvi u svetu doneo poseban zaon o pomorskom osiguranju
1568.U Srbiji Esnafska uredba iz 1847.,1860 je donet Srpsko trgovac.zakonik izgradjen
po ugledu na francuski iz 1807.,1861 donet je zakon o stecajnom postupku i zakon o
posrednicima.1892.zakon o osigurav.drustvima,a 1896.o akcionarskim drustv.U
hrvatskoj,sloveniji,vojvodini vazi hrvatsko-ugarski trgov.zakonik iz 1875.u BiH
bosansko-hercegov.iz 1883.sloveniji i dalmaciji austrijsko trgov.pravo,makedoniji
1921.srpsko trg.pravo.crna gora 1910.srpsko trg.pravo,u vojvodini madjarsko.Posle II
sv.rata sledi razvoj posl.prava kroz faze:1.donet zakon o drzavnim
privr.preduzecima(1946).2.zakon o samoupravljanju(1950).3.osnovni zakon o
preduzecima(1965).4.zakon
o
udruzenom
radu(1976).5.zakon
o
preduzecima(1988,96).6.zakon o privred.drustvima(2004).

4.izvori poslov.prava-su materijalni(interesi i volja vladajuce klase izrazeni u formalnim

izvorima prava),i formalni(preko njih se pojavljuju pravne norme razlic.normativne snage
i zato je potrebno utvrditi redosled primene form.izvora poslov.prava).Izvori posl.prava
imaju razlic.nacine nastajanja i razlicito poreklo.Po nacinu nastajanja govorimo o
heteronomnim(prava stvaraju jedni subjekti a norme se primenjiju na druge subjekte,to su
drzavni propisi koje donosi drzava po zakonskoj proceduri(ustav,zakon,podzakonski
propisi,sudska praksa)) i autonomnim izvorima(stvaraju sami subjekti na koje se
primenjuju prava,tu spadaju poslovni obicaji,uzanse,trgov.termini i klauzule).Po poreklu
izvori se dele na domace(nastaju u okviru pravnog poretka pravne drzave,npr.zakon)i
medjunarodne(nastaju medjunar.pravnim putem izmedju dve ili vise drzava).
5.ustav,zakon,i podzakonski propisi-ustav je najvisi pravni akt jedne zemlje,regulise
potrebu i nacin donosenja zakona,podzakonskih akata koji blize i potpunije regulisu
odredjene oblasti privr.zivota.zakon je posle ustava pisani pravni akt najvise pravne snage
koji donosi posebni zakonodavni organ po posebnom postupku i mora biti saglasan
ustavu.Ukoliko zakon celovito odredjuje pravnu oblast naziva se zakonik ili kodeks a
process njegovog donosenja kodifikacija.Prema karakteru zakona razlikuju se
imperativna pravila(obavezna za sve subjekte u poslovanju)i dispozitivna(koja se uvek
primenjuju ukoliko ih stranke svojom voljom nisu izmenile).Imperativnim zakonskim
normama stite se osnovi drustv.i ekonom.uredjenja zemlje,a dispozitivne omogucuju
poslovni zivot prema nacelu autonomije volje u okvirima utvrdjenom javnog
poretka.podzakonski propisi su opsti pravni akt nizi od zakona koje donose nadlezni
drzavni organi.Postoje kao uredbe,pravilnici,odluke,naredbe,resenja i uputstva i donose
se na osnovu ovlascenja utvrdjenog zakonom radi razrade i lakse primene zakona.
6.sudska(arbitrazna)praksa-cini je niz sudskih presuda kojima se pravne norme
primenjuju na isti nacin u praksi.Kod nas uticaj na sudsku praksu imaju nacelni stavovi
usvojeni na sednici Ustavnog,vrhovnog,i viseg trgov.suda.Razlozi za uticaj su:1.praksa
ima autoritet koji pociva na valjanosti razloga sadrzanih u presudi viseg suda.2.psiholoski
razlog kada postoji resenje viseg suda,3.sudija veruje da ce njegova odluka zadrzati
pravnu snagu.
7.poslovni obicaji su izvori autonomnog poslovnog prava koje poslovni subjekti stvaraju
samostalno nezavisno od zakonodavca.To su odredjena pravila koja nastaju dugotrajnim
ponavljanjem nekih ponasanja u istoj ili slicnoj situaciji.Oni predstavljaju odredjenu
praksu izmedju poslovnih subjekata u prometu robe i vrsenju usluga.Stalni promet robe i
usluga na domacem i svetskom trzistu dovodi do formiranja poslov.obicaja koji ne smeju
biti u suprotnosti sa nacionalnim javnim poretkom i moralom drustva.Poslovni obicaji se
duzom primenom postepeno pretvaraju u norme obicajnog prava.Postojanje pravnih
obicaja moze biti:
1.preko zainteresovanih lica(svedoka,vestaka) ili udruzenja privred.subjekata(komore
berze).
2.dokazivanje ako su kodifikovani u uzansama.
3. dokazuju se putem sudskih odluka,strucne literature.

Postoje dve teorije o primeni poslovnih obicaja:subjektivna(primenjuju se na osnovu

izricite ili precutne volje stranaka),i objektivna(ako njihova primena nije izricito ili
precutno iskljucena voljom stranaka).Po kriterijumima se klasifikuje na vertikalne(opstekoji vaze za celokupno privredno poslovanje,posebne-koji vaze za odredjenu
privred.struku.),i horizontalne(opste-koji vaze na teritoriji odredjene zemlje,regionalnevaze na podrucju jednog regiona,lokalne-vaze u odredjenom mestu).
8.Uzanse-su kodifikovani poslovni (trgovacki)obicaji ciju je kodifikaciju obavilo
ovlasceno telo(privred.komora,berza).Kod nas postoje opste(sadrze kodifikovane obicaje
za promet robom koje je donela glavna drzavna arbitraza pa su to pravila obligacionog
prava i posebne uzanse(koje se pojavljuju i primenjuju u pojedinim privred.granama ili u
prometu odredjenih proizvoda).Kod nas postoje:Lucke uzanse,Uzanse za trgovinu
zitaricama,o ugostiteljstvu,za trgovinu pasuljem,pirincem,krompirom i o gradjenju.
9.Akti privrednih drustava-Zakon o privred.drustvima iz 2004.utvrdio je da se
privredna drustva osnivaju osnivackim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga
osniva jedan ili vise osnivaca.Lica koja osnivaju privredno drustvo su osnivaci
drustva.Osnivacki akt sadrzi puno ime i prebivaliste fizickog lica osnivaca i sediste
pravnog lica,poslovno ime i sediste drustva,delatnost,vrste i vrednosti uloga svakog
osnivaca.Akta privrednih drustava:osnivacki akt,ugovor clanova drustva,statut i dr.akta,
spadaju u autonomne izvore poslovnog prava posto su nastali kao rezultat autonomne
volje-subjekata cija ponasanja ti akti regulisu a nastali su slobodno i saglasno izrazajnoj
volji subjekata.
10.Opsti uslovi poslovanja su znacajan oblik autonomnog poslovnog prava koji u
savremenim unutrasnjim i medjunarodnim robno-novcanim odnosima dobijaju sve veci
znacaj.Oni su unapred odredjena opsta pravila o pravima i obavezama ugovornih strana
pod kojima taj ugovarac prihvata zakljucenje ugovora sa drugim licem. Takodje ne smeju
biti protivni cilju samog ugovora,postojecim propisima, moralu i posl. obicajima.
Pojavljuju se u delatnostima velikih trgovinskih organizac.koje obavljaju trgovinu na
veliko i malo, kod industrijskih organiz.koje se pojavljuju kao kupci ili prodavci,kod
transportnih,spediterskih,skladisnih,kontrolnih i komunalnih organiz.Na nivou jedne
zemlje se oni postepeno ujednacavaju u privred.delatnostima i stvaraju nacionalne opste
uslove poslovanja. Kod nas su ih doneli organi privredne komande jugosl.Oni pripadaju
formalnom ugovornom poslovnom(trgovackom)pravu koje zajedno sa obicajnim
ugovornim pravom cini autonomno ugovorno poslovno pravo.Najcesce se primenjuju
tipski,standardni,formularni i athezioni ugovori.
11.trgovacke klauzule i termini sistematizuje i donosi nadlezno privredno
telo(privr.komora,berza).Donele su ih ovlascene trgov. asocijacije, npr.medjunar.trgov.
komora u Parizu iz 1936.sa revizijama 53,80 poznata kao Incoterms. U nasoj zemlji
utvrdjeni su opstim uzansama za promet robe iz 54. Najpoznatije su trgov.klauzule
kojima se oznacavaju odredjena prava i obaveze ugovornih strana u ugovoru o prodaji
robe a odnose se na mesto, vreme i nacin isporuke robe,troskove transporta i osiguranja
robe

.12.pravna pravila predratnog trgov.prava-Na osnovu Zakona o nevaznosti pravnih

propisa donetih pre 6.4.41god. mogu se pod odredjenim uslovima primenjivati pravna
pravila iz predratnog trgov.prava. Jedan od znacajnih uslova za njegovu primenu je da
takva pravila nisu u suprotnosti sa osnovama naseg drustv.sistema.Pre II sv.rata na
teritor.jugosl.su se primenjivali -srbijanski trgov.zakonik 1860,hrvatsko-ugarski 1875,BiH
1883,crnogorski 1910, austrijski 1862 a svi ostali su preuzeti iz opsteg nemackog
trg.zakonika iz 1861.Posto u posleratnom razvoju nase zemlje nisu bili doneti
odgovarajuci zakonici iz oblasti trgov.zakonodav.primenjivala su se pravila iz predratnih
zakonika.Najznacajniji je hrvatsko-ugarski iz 1875 cija se pravila i danas najcesce
primenjuju kod nas.
13.gradjansko pravo spada u najstarije grane prava i poticu iz starog rimskog prava.
Nastanak novih grana prava u okviru gradj.prava nije pratila potrebna kodifikacija u
nasem savremenom zakonodavstvu.Takvo stanje je otvorilo mogucnost primene pravnih
pravila gradj.prava u oblasti stvarnog,obligacionog,privrednog i trgov.prava.Kod nas se
jos uvek primenjuju pravna pravila rascepkanog,neujednacenog i zastarelog predratnog
prava.
14.pravna nauka-stanoviste pravne nauke u svetu i kod nas ne predstavlja formalni izvor
prava.Izuzetak je svajcarski gradj.zakonik koji upucuje sudiju da kod nedostatka propisa
sudi po pravilu koje bi doneo kao zakonodavac i od njega se trazi da pri popunjavanju
pravne praznine sledi pravnu nauku.Iako pravna nauka nije formalni izvor prava ona
moze na razlicite nacine da utice na zakonodavnu i sudsku praksu:putem kritickih prikaza
sudske i arbitrazne prakse postojecih normativnih resenja ucescem u izradi zakona,kao
clanovi veca ili sudija.U tom smislu,pravna nauka predstavlja pomocni interpretativni
posredni izvor prava jer se argumentovana shvatanja pravnih teoreticara najcesce
prihvataju u sudskoj,zakonodavnoj i poslovnoj praksi.
15.hijerarhije izvora poslovnog prava ima veliki prakticni znacaj zbog velikog broja
pravnih pravila u poslovnom pravu sto omogucuje pravilnu primenu pravnih pravila u
skladu sa drustv. interesima i ciljevima.Redosled primene izvora posl.prava nije utvrdjen
zakonskim propisima nego se do njega dolazi detaljnom analizom pojedinih izvora
posl.prava koji su sastavni delovi jedinstv.pravnog sistema.Ona ima prekticne
razloge:1.poslovni subjekti dobijaju sopstvenu pravnu sigurnost,2.sudovi i arbitraze u
postupku resavanja sporova imaju precizna stanovista u primeni materijalnog
prava,3.hijerarhija propisa koristi zakonodavcu da blagovremeno intervenise u pravnoj
regulative.Posto pocinje ustavom na nju uticu dva nacela:1.prednost u primeni imaju akti
koji posredno ili neposredno izrazavaju volju,2.prednost se daje izvorima prava posebne
prirode u odnosu prema izvorima prava opste prirode.Redosled primene prav.pravila
posl.prava:1.ustav,zakon i podzakonski propisi,2.opsti akti preduzeca,3.ugovori,4.opsti
uslovi poslovanja,5. dispozitivni zakonski propisi,6.posebne uzanse,7.posebni
trgov.obicaji,8.opste
uzanse,9.opsti
trgov.obicaji,10.pravna
prav.predratnog
trg.prava,11.pravna prav.gradj.prava,12.sudska ili arbitrazna praksa,13.pravna
nauka,14.pravni sistem.

16.pravni sistem je skup opstih pravnih normi sistematizovanih,sredjenih i grupisanih u

jednu harmonicnu celinu.Rec je o sistematizaciji prava po odredjenim kriterijumima i
njihovoj naucnoj obradi.Postize se povezivanjem opstih normi u male grupe,zatim u vece
celine,pa u jos vece a na kraju se te celine vezuju u sistem prava. Svaki pravni sistem ima
svoju organiz.strukturu,svoje sopstvene elemente,a to su:pravni institute,pravni grane i
pravne oblasti.Pravni institute je sredjen skup opstih pravnih normi koje se odnose na
jedan
isti
drustv.odnos
ili
na
madju
grupu
drustv.istovetnih
odnosa(brak,ugovor,kupoprodaja,kazna).Pravne grane-to je skup vise institute koji
regulisu istu oblast drustv.odnosa po istim nacelima.Pravne oblasti cini vise srodnih grana
prava i grupisu se na materijalno i formalno pravo,javno i privatno i unutrasnje i
medjunar.Mater.i formalno pravo regulise drustv.odnose medju ljudima,a to su pravne
norme ponasanja ljudi u drustvu cija je primena obezbedjena drzavnom sankcijom.Ima za
cilj da obezbedi primenu mater.prava.Javno i priv.obavlja se pomocu kriterijuma
interesa,subjekata i vlasti.Javno pravo stiti opsti interes a privatno privatni.Unutr.
(regulise odnose unutar drzave) a medjunar.odnose izmedju drzava.Nas pravni sistem
cine glavne pravne grane:1.ustavno-uredjuje osnove drustvene i drzavne organiz.,2.
upravno-organiz.i delatnost drzavne uprave,3.sudsko pravo-organiz.i delatnost sudova,4.
licno i porodicno,5.gradj.pravo,6.privred.pravo,7.radno,8.poslovno,9.krivicno,10.
Medjunarodno
.17.odnos poslovnog prava prema pojedinim glavnim pravnim granama-poslovno
pravo je disciplina koja se bavi pravnim statusom poslov.subjekata, njihovim odnosom
prema drzavi i pravnim poslovima koje oni medjusobno obavljaju
.18.ustavno pravo je osnovna grana pravnog sistema i najvazniji pravni akt pravnog
poretka svake zemlje.Regulise osnove drustv.ekonomskog,i drustv.politickog sistema
jedne zemlje i prava i duznosti gradjana te zemlje a takodje sadrzi i osnovna nacela svih
ostalih grana prava.Ono utvrdjuje osnove drustv.uredjenja,njegov znacaj je velik jer
izucava pravni status subjekata,njihov odnos i polozaj u drzavi.
19.upravno pravo je grana prava koja obuhvata pravne propise koji regulisu organiz.i
delatnost uprave,kontrolu nad zakonitoscu njenog rada.U vezi je sa poslov.pravom kroz
nekoliko tacaka:1.organi uprave donose podzakonske propise kojima se uredjuju
odredjena pitanja privred.pravnog i trgov.poslovanja.2.organi uprave daju odobrenje za
obavljanje pojedinih privred.pravnih poslova,3.inspekcijski organi kontrolisu zakonitost
postupanja subjekata prava u razlicitim oblastima,4.pred nadleznim organima uprave se
vodi upravni postupak kod resavanja pojedinih pitanja iz poslovanja
.20.sudsko pravo je grana prava koja obuhvata propise o organiz.i delatnosti sudskih
organa i vise vrsta akata i u njega spadaju:gradjanski parnicni postupak,krivicni sudski
postupak,izvrsni postupak, vanparnicni.
21.licno i porodnicmo pravo nazivamo granom prava koja obuhvata pravne norme koje
regulisu polozaj pojedinca,coveka kao licnosti i kao clana porodice.Ova grana prava
regulise i polozaj pravnih lica koji su pored fizickih lica subjekat prava.Licno pravo
regulise pitanja nastanka subjekata prava(fizickih i pravnih lica),njihovu pravnu i

poslovnu sposobnost,pitanje organizacije i zastupnistva pravnih lica,te prestanak pravnih

lica(ali i smrt fizickih lica).Porodicno pravo regulise porodicnopravne odnose kao: bracni
odnosi,odnos roditelja i dece,odnos ostalih srodnika i drugih lica u porodici.Pravne norme
i pravila licnog i porodnickog prava o fizickim i pravnim licima kao subjektima
prava,imaju poseban znacaj za poslovno pravo kao granu prava.
22.gradjansko pravo-je jedna od najstarijih grana prava koja regulise imovinske odnose
tj.svojinske odnose koji cine glavni deo drustveno-ekonomskog sistema jedne
zemlje.Ono regulise prava koja subjekti imaju na stvarima,pravila kojima se regulise
promet i pravila kojima se uredjuje sudbina imovine jednog lica posle njegove smrti.Sva
ova prava spadaju u najstarija imovinska prava mnogih zemalja.Postoje posebne grane
prava i posebne naucne discipline i to:1.opsti deo gradj.prava,2.statusno,3.stvarno,4.oblig
aciono,5.licno,6.porodicno,7.nasledno,8.autorsko i pravo intelektualne svojine,9.trgov.
pravo.Sve ove pravne discipline unutar gradj.prava su od velikog znacaja za poslovno
pravo kao pravnu disc.u razvoju.
23.privredno pravo-poslovno pravo-To su dve samostalne grane prava i
naucnonastavne discipline koje se u velikoj meri poklapaju po svom predmetu(subjekti
posl.i njihovo poslovanje),ali i pitanjima poslov.kao sto su:odnos prava i
drzave,ostvarivanja prava,trziste rada.Potrebno je istaci da se priv.pravo u nasoj zemlji
pocelo razvijati kao posebno imovinsko pravo na osnovama socijalisticke robne privrede
koju karakterise:drustv.svojina i radnicko samoupravljanje
.24.radno pravo kao posebna grana prava u nasoj zemlji razvilo se iz gradj.prava i to iz
posebnog gradj.pravnog ugovora o radu uporedo sa razvojem industrije i naglim
povecanjem radnicke klaseKao poseban oblik pravasadrzi pravila kojima se
regulise:zasnivanje i prestanak radnog odnosa,rasporedjivanje radnika na radna
mesta,radon
vreme,odmori,odsustva,zarada,naknade
i
druga
primanja,zastita
zaposlenih,odgov. Zaposlenih,zastita njihovih prava,kolektivni ugovori.U radon vreme
spadaju i pravne norme o socijalnom,invalidskom i penzionom osigur.,starosnoj i
porodicnoj penziji,prava iz zdravstv.osigur.i iz oblasti zdravst.zastite kao i dr.prava iz
soc.osigur.
25.krivicno pravo-kao jedna od najstarijih pravnih grana sadrzi pravne norme kojima se
odredjuju krivicna dela i sankcije za njih.Krivicna dela predstav.ljudske radnje koje su
drustv.opasne,protivpravne i u zakonu tacno odredjene kao krivicna dela.To su najtezi
delikti iz svih pravnih grana koji se izdvajaju u posebnu granu,krivicno pravo.Krivicne
sankcije se dele na:kazne i mere bezbed.Kazna ima preventivnu ulogu jer deluje na
potencijalne pocinioce krivicnih dela da se uzdrze od takvog cinjenja.Mere bezbed.su
oduzimanje predmeta kojima se moze pociniti kriv.delo,lecenje psihickih
porem.osoba,primena vaspitnih mera,poboljsanje drustv.polozaja.Sankcije u krivicnom
pravu su prvenstveno licne prirode a mogu se izricati i novcane kazne.Krivicna dela
protiv privrede i jedinstva drzavnog trzista utvrdjuju pozitivni krivicnopravni propisi sto
je znacajno za subjekte poslov.prava.

26.medjunarodno pravo-je posebna grana prava u nasem pravnom sistemu,i gde nasa
drzava ima svoje medju.pravo koje je obavezuje kao i gradjane.Kako postoje razl.subjekti
i pravne norme koje regulisu medjunar.odnose medjunar.pravo delimo
na:medjunar.javno,privatno i poslovno pravo.Javno je grana prava u kojoj se nalaze
prav.norme kojima se regulisu odnosi izmedju drzava kao i drzava sa drugim subjektima
medj.prava.Subjekti medj.prava su drzave,OUN,i dr.vladine i nevladine
medj.organ.Najznac.izvori su:medj.ugovori,obicaji,i opsta pravna nacela koja priznaju svi
narodi.Privatno se sastoji iz normi koje regulisu gradj.pravne odnose sa inostranim
elementom i normi imovinskog prava kao i normi koje regulisu pravni polozaj stranaca u
nasoj zemlji.Izvori ove grane prava mogu biti dvojaki:unutrasnji i
medjunarodni.Poslovno je grana prava koja sadrzi norme kojima se regulise medjunar.
promet robe i usluga.Za razliku od privatnog koje je deo unutrasnjeg pravnog sistema
jedne zemlje,poslovno je vecim delom regulisano medj.izvorima prava-ugovorima
izmedju dve ili vise drzava.Karakter.subjekti ove grane su:drzave,medjunar.ekonomske
organiz.i poslovne organiz.iz pojedinih drzava.
27.glavni pravni sistemi u svetu-pravne sisteme razlicitih zemanja moguce je grpisati u
razlicite vrste.Zavisno od kriter.moguce su razlicite klasifikac.:1.prema vremenu nastanka
ili
osnovnim
karakter.tog
vremena
moze
se
reci
da
postoje:robovlasnicki,feudalni,burzoaski i socijalisticki pravni sistem.2.prema mestu
religije u odredjenom drustv.poretku pravni sistemi se dele na: religijske(islamski,hindu
prav.sistem)i laicke(evropskokontin.i angosaksonski).3.prema ulozi koju pravo ima u
organ.drustv.poretka dele se na one gde je pravo vazan cinilac i one gde to nije.4.zavisno
od toga da li pravni sistemi teze konzerviranju postojeceg poretka(tradicional.) ili
njegovom progresivnom razvoju(moderna).5.posebno je znacajan kriterijum klasifikacije
pravnih sistema s obzirom na rang njihovih prav.izvora gde se oni dele
na:evropskokont.,anglosak.,islamske,hindu,kineske,japanske.Pored ovih postoje i druge
klasifik.prav.sistema:evrpskokont.anglosak.islamski,hindu,kineski,japanski.
28.Evropskokont.prav.sistem-se zasniva na pisanim izvorima prava.U njegovom
stvaranju znacajnu ulogu ima tradicija rimskog prava koje je u vecoj ili manjoj meri bilo
preuzeto.Za savremene izvore evrop.kont.prava karakter.je pojava kodifikacije prava u
pojedinim pravnim granama i oblastima.U kontinent.sistemu tvorac prava je zakonodavni
organ koji donosi ustav.Evrop.kont.prav.sistem je sistem pisanog kodifikovanog prava.
Nepisane izvore prava u evrop.kont.pravu moguce je primeniti u konkretnom slucaju
ukoliko nema nijednog pisanog izvora prava.Nase pravo i pravni system Evrope osim
V.Britan.pripada evrop.kont.prav.sistemu
.29.Anglosaksonski pravni sistem se zasniva na sudskim odlukama a ne na pisanom
kodifikovanom pravuOvaj sistem je inspirisan rimskim,prirodnim pravom,kodifikacijama
i odsustvom podele prava na javno i privatno, materijalno i formalno.Znacajnu ulogu ima
podela na opste pravo(common law) u kome je najznac.izvor prava precedentna sudska
odluka i pravo pravicnosti(equity law) koje je ustanovljeno posebnom odlukom
Kancelarnog suda.Glavni izvor prava je sudski precedent,i pored toga u angl.saks.pravu
na znacaju dobija i zakon(statute law) posebno u oblastima koje nisu uredjene normama

opstim
pravom(akc.drustva,berze).Ovom
Engleska,SAD,Kanada,Australija,N.Zeland,Indija.

prav.sistemu

pripadaju

30.pojam uvoda u pravo-uvod u pravo je jedna od najznac.pravnih naucno nastavnih

disciplina koja se izucava na studijama prava.Poseban znacaj proistice iz cunjenice da
dr.pravne nauke u istrazivanjima svojih predmeta polaze od znanja sadrzanih u uvodu u
pravo odnosno osnovnih pojmova drzave i prava koje regulise ova disciplina.Hans
Kalzen ukazuje da je cilj ove discip.da osposobi pravnika koji se bavi pojedinacnim
pravnim poredtom,advokata,sudiju,zakonodavca da razume i opise svoje pravo.Zato je
ova teorijsko pravna naucna discipl.uvodna i zavssna discip.u proucavanju prava.Ova
opsta nauka o drzavi i pravu nazvan uvod u pravo sluzi kao uvod u izucavanje svih
ostalih pravnih nauka.S obzirom na njen uvodni karakter ne obuhvata cekupnu teoriju
drzave nego samo njene osnov.elemente.
31.predmet uvoda u pravo-glavni predmet uvoda u pravo su osnovni element teorije
drzave i prava koji daju odredj.saznanja koja su istinita,zasnovana na iskustvu,poverljiva
i izrazavaju se preko pojmova zakona.Pojmovi su saznanja jedne stvari,pojave uzete za
sebe onakve kakva jeste u datom trenu posmatranja.U uvodu u pravo izucavaju se opsti
pojmovi prava i drzave i opsti pojmovi naseg prava i drzave.Uvod u pravo koristi
metode:pravni,socioloski,i tri sporedna (istorijski,uporedni,tehnicki).
32.drustvena pravila-svako drustvo stvara pravila ponasanja ljudi.Delatnost svakog
coveka je uslovljena drustv.pravilima koja stvaraju ljudi.Pravila ponasanja kojima je
regulisan drustv.zivot zovu se drustv.norme i one regulisu odredj.ponasanje,slobodu u
ponas.i uslovljena je stepenom razvoja drustva. Drustv.pravila donose pojedine
drustv.grupe u ime celog drustva.Ponasanje pojedinca pod rust.pravilima omogucava
njegovo postojanje.Pored drust.pravila u drustvu postoje prirodni zakoni koji deluju
neminovno i bez izuzetka.Utvrdjuju ono sto se stvarno desava pod uticajem opstih
zakona uzrocnosti.Prirodni zakon nije moguce izbeci,nema nikakav cilj koji
ostvaruje,nastaje po automatizmu.Drustv.normama se utice na stvarnost tako da se ona
moze menjati u odredjenom pravcu.
33.vrste drustv.normi-svaka organizovana drustv.zajednica stvara velik broj drus.normi
za postizanje odredjenih ciljeva kojima se zadovoljavaju odredjeni drus.interesi.Sto je
drustvo razvijenije broj normi je veci.Norme se cesto razdvajaju u jednu grupu po
izvesnim osobinama a te iste norme po drugim osobinama.Zbog mnostva osobina
moguca je podela normi po njihovim sankcijama u kojima su sadrzane osobine
normi:nacin stvaranja,sadrzina norme,interesi koje ona stiti,njena primena,broj clanova
koje stiti,relativna snaga clanova.S obzirom na nacin stvaranja ukoliko ih stvara spontano
neorganiz.drustvo postoje obicajne i moralne.Norme koje najcesca stvara drzava zovu se
pravne norme.Prema sadrzini pravila ponasanja postoje:moralne,socijalne,ekonomske.
34.obicajne norme su pravila ponasanja u drustvu koja se stvaraju dugim ponavljanjem i
koja svoju obaveznu snagu vuku na osnovu tog ponavljanja.Ove norme stvara
neorg.drustvo(klasa,nacija,stalez,naselje,porodica) spontano gde nema posebno
odredjenih njegovih clanova za obavljanje nekih duznosti vec je to prepusteno samim

clanovima.One se stvaraju na osnovu postojanja trajnih drust. elemenata koji se cesto

ponavljaju.Osnovni uslov za nastanak i odrzavanje ovih normi je stabilnost
drus.odnosa.Stvaraju se u svim oblastima drust.zivota i bez njih se ne moze zamisliti
savremeni
zivot
i
komunikacija.One
su
raznovrsne:obicaj
odevanja,
pozdravljanja,veridbe,sklapanja braka.Osnovna karakt.je stalnost njihove primene a
takodje je i prepreka nastajanja novih drus.normi.
35.moralne norme su drust.pravila ponasanja koja odredjuju ponasanje ljudi u skladu sa
moralnim shvatanjima odredj. drustva.Moralna shvatanja odredj.drustva odredjuju
ponasanje ljudi da se cini ono sto drustvo smatra dobrim a zabranjuju ono sto se smatra
zlim.Razlicite zajednice poseduju razlic.moralne norme.Njima se odobrava dobro
ponasanje a zabranjuje zlo ponasanje.One su slobodne norme i deluju svojom
ubedljivoscu.Po svojoj prirodi su autonomne.Sadrze dispoziciju(ostvaruje se pod
uticajem javnog mnjenja) i sankcije(su moralna osuda,prezir,bojkot).One su tvorevina
neorg.drustva.Moralne i obicajne norme se razlikuju i stvara ih drust.zajednica,moralne
su podlozne promenama.
36.pravo je sistem drustv.normi koje sankcionise drzava i predstavljaju volju vladajuce
klase.Cilj im je da odrze dati drustv.poredak,nacin proizv. koji je u interesu vladajuce
klase.Od kada postoji pravo je vezivano za neke norme,pravila ponasanja,neke
zapovesti.Pravo je u osnovi normativna pojava koja dobija naziv nauke o pravu kao
drust.psihickoj i idealnoj pojavi.Da bi pravo funkcionisalo potrebna je veza izmedju
prava i drzave tako da je drzava tesno vezana za pravo
.37.pojam prava.pravo je sistem drustv.normi koje sankcionise drzava radi zastite
drustv.poretka i u interesu je vladajuce klase.Pravo se primenjuje prema pripadnicima
klase koja nije na vlasti i na vladajucu klasu koja je stvorila to pravo pa ga moze i menjati
.Sadrzina prava se neprestano menja i prilagodjava aktuelnim drustv.potrebama.
Kretanjem drustva kroz istoriju i drust.odnosi su se regulisali pravom a to su:ekonomski
odnosi,odnosi u procesu proizv.i raspodele ekonom.dobara i odnosi u kojima dolazi do
sukoba interesa izmedju klasa.Drustvena uloga prava je da stiti interese vladajuce klase i
omoguci egzistenciju samog drustva.Pravo je osnovni preduslov klasnog drustva.
Vladajuca klasa stvara i bori se da primeni svoje pravo.
38.nastanak i razvoj prava.Pravo kao drust.i istorijska pojava je nastala na odredjenom
stepenu razvoja drust.Zajednice.Nastanak klasnog drustva uslovio je nastanak
prava.Prvobitna zajednica nije poznavala pravo i u okviru nje su postojale obicajne
norme na principu dobrovoljnosti. Drzava je istorijska kaqtegor.koja ne moze opstati bez
prava.Drzava i pravo su dve tesno povezane pojava.Pravo regulise delatnost drzave u
odnosu na drustvo,ono odredjuje sta drzava ima da radi.Bez prava drzava ne moze
ostvariti svoje funkcije. Razvojem prava se razvija i drzava.Kretanjem drustva utvrdjeno
je pravo a drzava trpi dve promene: kvantitativnu (evolutivnu) i kvalitativnu
(revolucionarnu).
Kvantitativne promene prava zadrzavaju postojece pravo razvijajuci ga i prilagodjavaju
novim uslovima zivota.Osnovne promene su reforma(to je promena u pravu koju drzava
cini u interesu vladajuce klase da bi zadovoljila interese gradjana.),puc(je preuzimanje

vlasti na nezakonit nacin),drzavni udar(je nezakonito preuzimanje vlasti koje cini sef
drzave). Kvalitativnim promenama menja se celokupna drzavna struktura i pravni
poredak i ekonomski odnosi.Revolucija rusi postojece pravo i stvara nove odnose na
vlasti.
39.pravni poredak je deo prustv.poretka koji je regulisan pravom.Drzava svojim
pravilima ponasanja ne regulise sve drust.odnose,nego samo one koji su od interesa za
drzavu.Drustveni odnosi od posebnog znacaja za drzavu regulisani su pravnim normama
koje se zovu pravni odnosi.Pravni odnosi su sastavni deo pravnog poretka.Kako se pravni
poredak sastoji iz pravnih normi moze se rastaviti na tri elementa:normativ-sastoji se od
normi i pravnih akata,faktican-obuhvata ponasanje ljudi po normama.vrednosni-obuhvata
pravne vrednosti.Da bi pravni poredak obavio svoju funkciju mora da obezbedi primenu
prava i pravnih normi u ljudskom ponasanju.Da bi se pravo ostvarilo treba ga tumaciti i
sistematizovati.Da bi pravni poredak obavio svoju funkc.mora biti dinamicna pojava.
40.pravna norma je pravilo o ponasanju ljudi ciju primenu obezbedjuje drzava,aparatom
prinude!Pravo se sastoji od pravnih normi.Pravne norme najcesce stvara drzava,ali je
moguce da ih stvaraju i drugi subjekti.Pravna norma ne moze da postoji bez drzave niti
drzava moze da postoji bez pravne norme.Propisivanjem i primenom pravnih normi
obezbedjuju se drzavne funkcije.Ovim normama se regulisu odredjeni drustv.odnosi.
Pravna norma je osnovni element pravnog sistema.Kada vise pravnih normi regulisu
jedan drust.odnos,to je pravni institut.Vise pravnih instituta koji regulisu slicne drust.
odnose sacinjava granu prava.Gradj.pravo regulise imovinske odnose,krivicno pravo
regulise kaznjavanje krivicnih dela.
41.elementi pravne norme-sastoji se iz tri osnovna elementa:hipoteza(je onaj deo
pravne norme koji sadrzi jedan ili vise uslova koje treba ispuniti da bi doslo do primene
pravnog pravila.ukoliko uslovi nisu ispunjeni pravna norma se ne moze
primeniti),pretpostavka dispozicije(glavni deo pravne norme koji navodi uslove za
primenu dispozicije,sto znaci dispoz.ce se primeniti tek ako se dogode ti
uslovi),dispozicija(onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja,a to je i pravna
norma jer je u njoj navedena sankcija),pretpostavka sankcije(onaj deo pravne norme koji
opisuje prekrsaj dispozicije.prekrsaj disp.je pretpostavka sankcije),sankcija(deo pravne
norme koji sadrzi posledicu koja ce nastupiti ako se prekrsi hipoteza i dispoz.sankcija je
pravilo koje treba nadlezni drzavni organ da primeni prema subjektu koji je prekrsio disp)
42.vrste pravni normi su pravne norme vise i nize pravne snage.Po prirodi drus.pravnih
odnosa uredjuju se na:gradj.,krivicno,radno pravne norme.prema karakteru dispoz.dele se
na:naredjujuce,zabranjujuce,ovlascujuce.S obzirom na interese vladajuce klase prilikom
regulisanja odredj.drust.odnosa postoje:imperativne,dispozitivne,alternativne.s obzirom
na domet primene dele se na:opste,posebne,pojedinacne.
43.naredjujuce,ovlascujuce i zabranjujuce norme-naredjujuce dispozicije su pravila
ponasanja koja subjektu nalazu da postupa na odredjen nacin.ovlascujuce su pravila
ponasanja koja subjektu daju ovlascenje da moze da se ponasa na odredjen nacin prema
svom opredeljenju.zabranjujuce zabranjuju subjektima obavljanje odredjenih radnji

.44.imperativne,dispozitivne i alternativne norme-imper.su takva pravila ponasanja

koja odredjuju dispoziciju prinudom izvrsenja.nepostovanje dispoz.dovodi do primene
sankcije.dispoz.utvrdjuju kako ce se subjekat u pravnom odnosu ponasati a subjekat se
ponasa po datoj normi ili stvara novo pravilo ponasanja.U slucaju neizvrsenja primenjuju
se sankcije.alternativne daju mogucnost subjektu da izmedju dva ili vise ponasanja izvrsi
izbor
.45.opste,posebne i pojedinacne norme-opste se odnose na neodredjeni broj subjekata
koji imaju dejstvo na sva lica.posebne se odnose na posebnu kategoriju subjekata,na
odredjeni krug lica i regulisu posebne odnose koje vaze na odredjenoj teritor.pojedinacne
se odnose na jedan odredjen slucaj i on se po pravilu imenuje a nastaje na osnovu opstih
pravnih normi i izvodi se iz njih.
46.pravni akt je izjava volje koji sadrzi pravnu normu.Donosenje pravnih akata se
razlicito regulise tako da subjekat koji donosi taj akt ima malo slobode u postupku
donosenja.Karakter.je donosenje najviseg pravnog akta ustava kao najvaznijeg akta cije je
donosenje cesto pojednostavljeno.Donosi ga vlast koju ne treba ogranicavati jer nije
efikasno.Da bi pravni poredak valjano i efikasno regulisao donosenje pravnih akata mora
da obezbedi njihov oblik(formu)i sadrzinu.
47.struktura pravnog akta-svaki pravni akt ima svoje strukt.elemente od posebnog
znacaja za pravni akt jer odrazavaju njegov oblik i sadrzinu. Postoje tri osnov.elementa
prav.akta:nadleznost(je ovlascenje nadleznog drzavnog organa da donosi odredjene akte i
regulisanje zakonskim propisima(ustav,zakon).Najcesci organ za donosenje zakona je
skupstina koja donosi tri vrste drzavnih akata:zakonodavne,upravne,sudske).postupak je
propisana procedura koju donosilac akta mora da izvrsi u toku njegovog donosenja.Ima
za cilj da uspori ili ubrza donosenje akata i omoguci prikupljanje cinjenica.Materijaliz. je
nacin izrazavanja datog akta.Najcesci nacin izrazavanja je jezik,razni pokreti.Svaki
prekrsaj propisa o formi i sadrzini pravnog akta povlaci sankcije.Postoji formalna
neispravnost akta kad je donet u drug.formi od propisanog i sadrzinska kada je sadrzina
akta suprotna propisanoj.Ukoliko je pravni akt donet suprotno propisanoj formi i sadrzini
dolazi do ponistenja pravnog akta
.48.vrste pravnih akata dele se na opste i pojedinacne. Opsti pravni akti sadrze opste
pravne norme.To su imperativna,impersonalna opsta pravila ponasanja i vaze dok ne
budu ukinuti.Pojedinacni proizilaze iz opstih.Opsti i svi pravni su poredjani u jednu
hijerarhijsku lestvicu tako da opsti ponistavaju nize.Pojedinacni pravni akti su konkretni i
odnose se na odredjeno lice i situaciju.Kada ovaj akt sadrzi konkretnu dispoz.i sankciju
rec je o potpunom prav.aktu a ukoliko sadrzi samo jedan element on je nepotpun.Potpuni
pojedinacni sadrzi potpunu pravnu normu dispoz.i sankcije.Regulisu konkretan
pojedinacan slucaj,nemaju svoju formu vec se donose u formi drugih akata.Sadrzi
naredjenje,zapovest,naredbu.Znacajni su po tome sto regulisu pravne praznine.Nepotpuni
pojed.sadrzi ili dispoz.(su upravni akti i pravni poslovi)ili sankciju(sudski akt).
49.primena prava-pravo se stvara da bi se postovalo i po njemu postupalo.Definise se
kao ponasanje ljudi po pravilima o ponasanju sadrzanim u pravnim normama koje sadrze

dispoz.i sankciju a primenjuje se ili jedno ili drugo.Kada se subjekat ponasa u skladu sa
dispoz.govorimo o dobrovoljnoj primeni pravne norme a po sankciji je prinudna primena
prava kada se ne ostvari dobrovoljna.Postoje dve vrste sankcija:restitutivne i
retributivne.Postoje dve vrste pretpostavki u primeni prava:oborive (daju mogucnost
zaineresovanim licima da dokazu suprotno)i neoborive(zabranjeno je dokazivanje
suprotnog).Svaka pravna norma,propis i zakon vaze na odredjenom prostoru zemlje koja
je donele taj propis.To je princip teritor.vazenja pravnih normi.Pored teritor.vazenja za
svaku pravnu normu mora se odrediti vreme njenog vazenja.Prilikom utvrdjivanja
vremen.dejstva potrebno je utvrd.dva vrem.trenutka.prvo vreme od kada norma pocinje
vaziti,i drugo prestanak vazenja norme.Norme mogu prestati da vaze kada je nestao
drust.odnos koji su regulisale,kad je nestala njihova osnova.Norme prestaju izricitim
ukidanjem
.50.pravni odnos-pravni odnos je drustv.odnos koji je regulisan pravom tj.pravnim
normama,odnos u kome su ljudi duzni da se ponasaju po pravnim normama.Pravni
odnosi su podlozni stalnim promenama,oni nastaju,menjaju se i prestaju. Promene u
pravnim odnosima nisu stihijne kao sto su to neke promene u drustv.odnosima
.Konstitutivne komponente pravnog odnosa cine:subjekti prava(pravna i fizicka lica su
neposredni ucesnici i kreatori pravnog odnosa),sadrzina prav.odnosa(je skup ovlascenja i
obaveza koje nastaju za subjekte prava u nastalom pravnom odnosu),objekt prav.odnosa
( je sve ono povodom cega i zbog cega postoje ovlascenja ili obaveze pravnoh subjekata.
To su stvari i ljudske radnje subjekata prava).
51.pravni posao predstavlja izjavu volje nekog subjekta prava kojom se stvara,menja ili
prestaje neki pravni odnos.Pravnim poslom se ne smatra svaka izjava volje koju subjekat
cini vec samo ona izjava koja proizvodi gradj.pravno dejstvo.Predmet pravnog posla cini
sadrzina onoga sto proistice iz odredjenog pravnog posla.To su stvari,predmet pravnog
posla moze biti i neka radnja.Svaki pravni posao mora da ima svoju kauzu(cilj),koji ce se
ostvariti obavljanjem odredjenog pravnog posla,a ukoliko kauza ima ekonom.cilj pojam
prav.posla je uze odredjen.Pravni posao je istovremeno i pravna radnja,dok neke pravne
radnje nisu pravni poslovi.Uslov je neka neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenast.
Utice na pravni posao.Uslovom se zakljuceni prav.posao modifikuje.Uslov moze biti:
suspenzivan(odlaze dejstvo pravnog posla sve dok se uslov ne ispuni),rezolutivan(deluje
na punovazno zakljuceni pravni posao),pozit.i negativni(pozit.omogucuju nastajanje
pravnog posla dok negat.to sprecavaju),potestativan(postoji kada ispunjenje buduce i
neizvesne okolnosti zavisi od volje jedne strane u pravnom poslu),kauzalan(postoji
ukoliko je ispunjenje uslova zavisno od volje lica van pravnog posla ili prirod.dogadjaja),
mesovit(ispunjenje buduce i neizvesne okolnosti zavisi od volje ugovorene strane i radnje
treceg lica),neprav(oklonost odredjena kao uslov nije buduca i neizvesna).Rokovi su
sastavni elementi pravnih poslova odredjeni voljom ugovornih srana kojim dejstvo
pravnog posla nastaje ili prestaje protekom odredjenog vremena.
52.vrste pravnih poslova-svi pravni poslovi imaju i neke osobine prema kojim se
razikuju i dele se u vise grupa.Pravna nauka pravne poslove deli na:jednostrane i
dvostrane(jednos.su oni koji nastaju i proizvode dejstvo izjavom volje jedne strane,a
dvostr.su oni koji nastaju i proizvode dejstvo saglasnoscu volja dve strane),teretni i

dobrocidni(teretni je ugovor o kupoprodaji,zakupu,razmeni,dobrocidni je ugovor o

poklonu,beskamatni zajam,testament ,otpust duga),formalne i neformalne(formalni su oni
poslovi za ciji se nastanak zahteva ispunjenje odredjene forme,bilo da je zakonom ili
voljom stranaka odredjeno,a neform.se mogu zasnivati na bilo koji
nacin:recima,uobicajenim znacima i dr.recima kojima se moze zakljuciti njihovo
postojanje),apstraktne i kauzalne(apstr.su oni poslovi kod kojih osnov obaveze nije
vidljiv,tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili obe i kakva je sudbina
te obaveze,kauzalni je takav pravni posao da je kod njega izrazen osnov i sadrzina
obaveze jedne ili obe strane),medju zivima i za slucaj smrti(kod prav. posl.medju zivima
pravno dejstvo posla nastupa za vreme zivota stranaka,a to su poslovi:
prodaja,razmena,zakup,zajam,pumomoc,dok dejstvo u slucaju smrti nastupa tek smrcu
strane koja je preduzela pravni posao-kod testamenta).U slucaju da imaju mane,pravni
poslovi mogu biti:nepostojeci,nistavi,rusljivi.Nepostojeci su oni kod kojih nisu ispunjeni
bitni uslovi za njihovo zakljucenje
.53.nistavi pravni poslovi su oni poslovi koji su protivni imperativnim pravnim
normama ili moralnim shvatanjima odredj.drustva ili su protivni javnom poretku.Ovi
poslovi imaju takve pravne nedostatke da ne proizvode nikakve pravna dejstva a u njih
spadaju:protivzakoniti(su takvi prav.poslovi koji su u sukobu sa vazecim pravnim
normama i oni ne proizvode pravno dejstvo.Oni su apsolutno nistavi),nemoralni(su
poslovi koji su u suprotnosti sa moralnim shvatanjima drustva.), zelenaski(su takvi
nistavni poslovi kod kojih je jedno lice za sebe ili drugo lice ugovorilo nesrazmernu
imovinsku korist iskoristavajuci bedu,nuzdu),fiktivni(su takvi poslovi koji se stvarno ne
zakljucuju,vec se samo stvara prividnost o njegovom postojanju),simulovani
(je pravni posao koji stranke prividno zakljucuju da bi njime prikrili stvarne ciljeve
pravnog posla),poslovi zakljuceni protivno statute i drugim opstim aktima pravnog lica u
nacelu su nistavi.
54.rusljivi prav.poslovi su takvi pravni poslovi koji proizvode pravno dejstvo ali se u
odredjenom roku mogu ponistiti na zahtev pravnog lica.Zbog nedostatka volje ovi
poslovi su zakljuceni:u zabludi(je pogresno saznanje o nekoj cinjenici relevantnoj za
punovaznost nekog pravnog posla.Ona moze biti o raznim cinjen.,o vrsti pravnog posla,
licnosti druge strane,i kvalitetu objekta,pravu,pravnom osnovu),u prevari(prevara je
svesno izazivanje pogresne predstave o nekom elementu pravnog posla kod dr.lica.Kod
prevare jedno lice namerno dovodi u zabludu drugo,tako da ovo ucini izjavu volje koju
inace ne bi ucinilo),pod prinudom(prinuda je prinudjivanje dr.lica da nesto ucini,ne ucini
ili trpi,cime se utice na njegovu odredjenu volju),pod pretnjom(pretnja je oblik psihicke
prinude kojom se stavlja u izgled nanosenje zla odredjenom licu kako bi se na taj nacin
uticalo na njegovu slobodu odlucivanja.Pretnja moze biti usmerena ne samo prema licu
kome se preti,vec i nekom dr.licu).
55.subjekti prava su nosioci prava i obaveza u pravnom odnosu.Svojstvo subjekta prava
da bude nosilac prava i obaveza je pravna sposobnost.Pravna sposobnost jednog lica je
njegova mogucnost da zasniva pravne odnose sa dr.licima koja su pravno
sposobna.Pravni odnosi mogu da se zasnivaju samo izmedju lica koja imaju status
subjekata prava.Subjekti prava su subjekti kojima pravo stavlja nesto u korist ili na

teret,bez obzira na njihovu svest i volju.Ako su ti subjekti liseni sposobnosti svesti i

volje,onda u njihovo ime deluje zastupnik.U savremenom pravu svojstvo subjekta prava
priznaje se fizickim licima ili pravnim licima.
56.fizicka lica.Fiz.lice je zivo ljudsko bice(covek)kao subjekat prava koje je nosilac
prava i obaveza.Da bi jedno ljudsko bice imalo status fiz.lica,mora da zadovolji tri
uslova:da se zivo rodi, da ima ljudski oblik i da je nastalo prirodnim
putem,tj.rodjenjem.U momentu rodjenja fiz.lice postaje subjekt prava.Sa stanovista
prava,fiz.lica imaju tri vrsta sposobnosti:pravna(sposobnost nekog fiz.lica kao subjekta
prava da bude nosilac prava i obaveza,a pravna sposob.se stice rodjenjem. Poslovna
(sposobn.odredjenog fiz.lica da svojim radnjama i postupcima stice prava i obaveze.Sva
fiz.lica nemaju posl.sposobnost,a za nju je neophodna psihofiz.zrelost. deliktna (sposobn.
fiz.lica da odgovara za posledice svojih radnji.Ta sposob.se stice punoletstvom kada se
smatra da je lice sposobno da rasudjuje i da je svesno posledica koje prouzrokuje svojim
radnjama).Najcesci atributi fiz.lica su:ime fiz.lica(naziv fiz.lica na osnovu koga se ono
identifikuje i razlikuje od drugih lica), prebivaliste(mesto u kome se fiz.lice nastanilo sa
namerom da zivi u njemu stalno.Obavezan je prijaviti svoje prebiv.i da ga odjavi prilikom
promene.),boraviste(je mesto u kome gradjanin privremeno boravi bez namere da tu
trajno zivi),drzavljanstvo(je pravna veza jednog fiz.lica i drzave.To je pripadnost jednog
gradjanina odredjenoj drzavi. Lice bez drzavlj.se zove apatrid,a sa dva ili vise bipatrid.
57.pravna lica je posebna organiz.ili zajednica kojoj pravni poredak priznaje svojstvo
subjekta u pravu.Sustina je u tome sto njega predstavlja skup fiz.lica ili ljudi koji imaju
izvesna ovlascenja i duznosti. Postoje razlicite klasifik.pravnih lica:drustveno(njih cine
drustv.politicke zajednice,republika ,pokrajina,opstina,politicke partije,drust.organiz.i
udruzenja)
i
gradjansko
pravna(to
su
verske
zajednice,udruzenja
gradjana,zaduzbine,fondovi).Privr. drustvo,organiz.i zajednica ima svojstvo pravnog lica
ako ispunjava sl.obelezja:da je uredjena pravilima,da ima organe,da tezi ostvaranju
cilja,ima odredjenu imovinu za ostvarenje ciljeva,da se moze identifikovati u pravnom
prometu,da je postala subjekat prava i stekla pravnu sposobnost.
58.zakonitost odrazava hijerarhiju pravnog poretka po nekom unutrasnjem nacelu koje
sve njegove delove povezuje u jedinstvenu i neprotivrec. celinu koja mu omogucuje da
deluje kao efikasna materijalna i duhovna drust.snaga nad egzistencijom drustva i
coveka.To nacelo se zove nacelo zakonitosti.Nezakonitost je krsenje pravnog poretka(ako
nisu u skladu sa visim elementima koji predstavljaju prekrsaj akata).Nacelo zakonitosti je
vezano za nacelo ustavnosti.Zakonitost predstavlja saglasnost svih akata sa zakonom.
59.oblici zakonitosti-formalne(smatra se da li je nizi pravni akt donesen od nadleznog
organa po propisanom postupku koji nalaze visi pravni akt u skladu sa zakonom) i
materijalna zakonit.odnosi se na sadrzaj pravnih akata i na nuznost da sugerisu samo onu
pravnu materiju koja im u nadleznost stavlja visi pravni akt.
60.pravna snaga.Svaki pravni akt ima odredjenu pravnu snagu u odnosu na dr.akte.To
znaci da ima odredj.mesto u hijerarhiji pravni akata i da raspolaze odredjenom merom

uticaja na akte.Pravna snaga je mera uticaja jednog prav.akta na druge i zavisi od njegove
forme,od subjekta koji je nadlezan da donese akt i od postupka donosenja
.61.pravna sredstva-Pravni poredak mora da ima sredstva za zastitu zakonitosti koje ce
omoguciti njegovo nesmetano funkcionisanje i brzo otkloniti smetnje u funkcionisanju i
postojanju nezakonitosti.Postoje dve vrste nezakonitosti:nezakonitost koja se cini prema
ljudim a druga,odnosi se na pravne akte.Izjava volje kojom ovlasceni subjekat zahteva od
nadleznog organa da ispita zakonitost pravnog ili materijalnog akta zove se pravno
sredstvo.Postoje redovni i vandredni pravni lekovi.
62.pravosnaznost-Akti cija je zakonitost utvrdjena okoncanjem postupka oko
utvrdjivanja njihove zakonitosti zovu se pravosnaznim.Takvi akti se vise ne mogu
ispitivati.Ona moze biti relativna(postoji nakon iscrpljivanja redovnih)a apslolutna(nakon
iscrpljivanja vanrednih prav.lekova).Pravosn. nastupa:odustajanjem ovlascenih strana od
pravnih lekova,odkukom organa,povlacenjem zalbe ili zahteva
.63.tumacenje prava(pojam i znacaj)-je delatnost ciji je cilj da utvrdi smisao pravne
norme kroz ponasanje ljudi ili primenom sankcija.Ono je u stvari uvek tumacenje
doticnog pozitivnog prava kao celine.Znacaj tumacenja prava je u tome sto je to stvarni
deo procesa saznavanja pravne norme i najvazniji.Norma je pravilno saznata ako je
pravilno protumacena,u suprotnom dolazi do krsenja prava.
64.vrste tumacenja- autenticno(zakonsko)tumacenje[je ono koje obavlja sam stvaralac
norme s ciljem da svoju normu naknadno razjasni i precizira],sudsko tumacenje[obavljaju
sudovi koji primenjuju opstu pravnu normu na konkretan slucaj sadrzan u
presudi],doktrinarno[je ono koje obavlja pravna nauka u procesu proucavanja prava koja
daje svoj kriticki osvrt i ukazuje na nedostatke pravne norme].
65.pojam i predmet gradj.prava-Gradj.pravo je grana jedinstvenog pravnog sistema
kojim se utvrdjuju imovinski odnosi gradjana.Sadrza iopst pravne norme o regulisanju
imovinskih odnosa pa se cesto naziva imovinsko pravo. Gradj.pravo se deli na
ograke:opsti deo(licno i statusno pravo)-tumaci se mesto i uloga gradj.prava u
sist.prava,njegovi izvori,subjekti i objekti gradj.prava,zastupnistvo,vrsenje i zastita
prava.stvarno pravo(su opste pravne norme kojima se regulisu medjusobni odnosi
izmedju ljudi),obligaciono pravo(njime se regulise pravni polozaj ljudi u imovinskom
pravu,izvori obligacije,njihovo pravno dejstvo,postupak),nasledno pravo(kao deo gradj.
prava utvrdjuje nasledjivanje na osnovu testamenta i zakona i raspravljanje o
zaostavstini).
66.stvarno pravo-regulisu se medjusobni odnosi izmedju ljudi neke odredjene
stvari,odredjuje se prinudnim normama.Ne mogu da menjaju sadrzinu vec ih mogu
prenositi pravnim poslovima.U zakonodavstvu se najcesce odredjuju stvarna prava. Ona
ne zastarevaju a razlikuju se od obligacionih koja mogu da izgube moc usled isteka
zakonom utvrdjenog vrem.intervala

.67.vrste obligacionog prava-u zakonodavstvu se najcesce taksativno odredjuju stvarna

prava ciji se sadrzaj vremenom menjao u zavisnosti od razvitka pravnog sistema.Klasicno
rimsko pravo je poznavalo tri vrste stv.prava:svojinu,sluzbenost,zalogu
.68.pravo svojine je najvaznije i najobuhvatnije stvarno pravo a ostali oblici stv.prava su
izvedeni iz prava svojine.Svojina se dvostruko posmatra:sa ekonomskog aspekta(pod
svojinom
se
podrazumeva
ukupnost
proizvodnih
odnosa
odredjene
drust.ekonom.formacije.Usko je vezana za proizvodnju pa se zato nazivaju svojinskim
odnosima),sa pravnog aspekta(svojina je skup pravnih normi kojima se regulise nacin
prisvajanja sredstava za proizvodnju i potrosnju).Osnovni pojmovni oblici svojine
su:privatna,drustvena,susvojina.Privatna svojina je pravo da se objekat svojine kao
pravnog odnosa moze slobodno koristiti i njime slobodno raspolagati.Javlja se kao
robovlasnicka,feudalna i kapitalisticka.Drustvena svojina je izraz drustv.ekonom.odnosa
koji iskljucuju mogucnost eksploatacije coveka na osnovu svojine nad sredstvima za
proizv.Ona predstavlja svojinu citavog drustva ciji su subjekti stvari i to bez ikakvog
ogranicenja.Drus.svojina ima sled.obelezja:imovinu privrednog subjekta cini pravo
svojine nad odredjenim stvarima;svojina nad sredstvima za proizv.omogucava
privr.subjektu da njima slobodno raspolaze i da ih stavlja u pravni promet.Susvojina
postoji u onim slucajima kada su vise lica jednovremeno nosioci prava svojine na jednoj
istoj stvari.Ona moze biti:idealna,realna.Idealna je kada su susvojinski delovi njenih
nosilaca utvrdjeni adekvatno,tj.procentualno,u razlomcima.Realna je kada su svojinski
delovi njenih nosilaca utvrdjeni realno.Zajednicka svojina je slicna susvojini po tome sto
ima vise nosilaca.Razlikuje se po tome sto delovi zajedn.vlasnika za razliku od delova
suvlasnika,nisu odredjeni.Etazna svojina je oblik svojine ciji je oblik stan ili poslovna
prostorija kao poseban deo zgrade.Ona moze biti individualna i drustvena.
69.sluzbenost je takav imovinsko-pravni odnos koji se zasniva u vezi sa koriscenjem
tudje stvari na odredjeni nacin i u odredjenom obimu.Postoje dva vida
sluzbenosti:stvarne,licne.Stvarne kao imovinsko-pravni odnos postoje zbog toga da se
koriscenjem tudje nepokretnosti omoguci normalno koriscenje svoje nepokret.Stvarne se
dele na:poljske i kucne,i takodje se dele na pozitivne i negativne.Licne su takvi trostrani
imovinsko-pravni odnosi,koji postoje da bi omogucili koriscenje tudje stvari.Licne se
razlikuju od stvarnih po tome sto njihov object mogu da budu ne samo nepokretnosti,vec
i pokretne stvari,kao i po tome sto te nepokretnosti,tj.poketne stvari mogu da budu
objekat licnih sluzbenosti samo ako na njima postoji pravo svojine.Postoje dva vida licne
sluzbenosti a to su:plodouzivanje i upotreba.Zasnivanje,zastita i prestanak sluzb.-Do
zasnivanja sluzben.dolazi se na razlicite nacine.One mogu da se zasnivaju na osnovu
odluka drzavnog organa,odrzajem,na osnovu ugovora i nasledjivanjem.Zastita
sluzb.moze da se obavi posesornim tuzbama,a to znaci zastitom drzavine na predmetu
sluzbenosti.Sluzben.mogu da prestanu na vise nacina i to: smrcu plodouzivaoca,propascu
njihovog objekta,kada se odrekne nosilac prava sluzbeno. i neizvrsenjem i prestankom
koristi.
70.Zaloga je trostruki imovinsko-pravni odnos koji se zasniva radi obezbedjivanja
odgovar.obaveze.Zaloga je stvarno pravo na tudju stvar, ciji se titular moze naplatiti

prodajom zalozne stvari ukoliko mu u odredjenom roku ne bude namireno potrazivanje

koje je obezbedjeno zalogom.Zaloga je odnos koji se zasniva izmedju zalozenog
duznika,poverioca,i svih drugih subjekata imovinskog prava.Zalozni duznik je strana
zaloge koja je ujedno i vlasnik stvari koja je predmet zaloge.Zalozni poverilac je uvek
poverilac datog obligaciono-pravnog posla kome pripada trazbina.Postoje dva vida
zaloge:rucna zaloga i hipoteka.Rucna zaloga je ona zaloga,ciji je predmet neka poketna
stvar.Iz rucne zaloge proizilaze odredjena prava i duznosti.Ona nastaje onim momentom
kada objekt zaloge predje u drzavinu zaloznog poverioca.On ima pravo da:drzi predmet
rucne zaloge sve vreme njenog trajanja;ukoliko on to ne ucini,poverilac je ovlascen da
svoju trazbinu naplati iz obezbedjene zaloge pre njene dospelosti;predmet zaloge koji je u
njenoj drzavini da u pazalogu;naplati svoju trazbinu iz zalozne stvari.Zalozni poverilac je
duzan da:cuva predmet zaloge s paznjom;se uzdrzava od svakog koriscenja predmeta
zaloge;obavesti zaloznog duznika o eventualnoj opasnosti;prati predmet zalogge
zaloznom duzniku.Hipoteka je ona zaloga ciji je predmet nepokretna stvar.Ta stvar treba
da je objekat prava svojine.Kod hipoteke proizilaze odredjena prava i duznosti.Poverilac
je ovlascen da:prenese hipoteku;zasnuje nadhipoteku na objektu hipoteke;naplati svoju
trazbinu prinudnim putem iz vrednosti hipoteke.Zasnivanje i prestanak zaloge hipoteke
moze doci po sili zakona i na osnovu ugovora.Mogu da prestanu na jedan od nacina:
prestankom trazbine osigurane zakonom ili hipotekom;odricanjem od zaloznog prava;
prinudnom naplatom trazbine iz vrednosti predmeta zaloge ili hipoteke;prelaskom
predmeta zaloge hipoteke u drus.svojinu;propascu predmeta zaloge
.71.pojam i predmet obligacionog prava-Obligac.pravo je deo imovinskog prava koje
sadrzi pravila kojima se regulise prelaz dobara iz imovine jednog lica u imovinu drugog i
pruzanje usluga jednog drugom licu,cime se uvecava ili odrzava imovina a sve se obavlja
uz izvesnu naknadu ili besplatno.Pravilima obligac.prava se regulisu i odnosi koji nastaju
prouzrok. stete drugom,neosnovanim bogacenjem jednog na racun imovine drugog lica
obavljanjem posla bez prethodno dobijenog naloga za to javnim obecanjem
nagrade,izdavanjem hartija od vrednosti.
72.pojam obligacije.Rec obligacija u pravnom smislu ima razlic.znacenja.Ona potice od
latinske reci obligatio(obaveza).Obligacija je sinonim za oblig.odnos i oznacava pravni
odnos izmedju dva ili vise lica,na osnovu koga jedno lice ima pravo da zahteva od drugog
da ono obavi nesto.Obligacija u najsirem smislu reci oznacava pravni odnos koji nastaje
izmedju duznika i poverioca.U uzem smislu,oblig. znaci dug,obavezu duznika.
73.vrste obligacija-prema sadrzini radnje;prema vremenu trajanja radnje;licu koje
obavlja obligaciju;predmetu;s obzirom na zastitu koju uzivaju obligacije.Obligac.prema
sadrzini radnje su:pozitivne i negativne.Pozitivne su sve one obligacije u kojima je
duznik obavezan da nesto da ili uradi poveriocu.Kod negat.oblig. duznik se obavezuje da
ne cini nesto sto inace ima prava da cini,odnosno da trpi nesto sto inace ne bi trebao
trpeti.prema vremenu trajanja radnje mogu biti trenutne(su one obligac.u kojima se
duznik obavezuje da radnju obavi ili prepusti da je obavi u jednom trenu) i trajne(su one
u kojima se duznik obavezuje na obavljanje neke trajne radnje ili na njeno
propustanje).licu koje obavlja oblig.-su:cisto licne(su one oblig.koje su vezane za licnost
duznika) i nelicne(-||-nisu vezane za licn.duznika).prema predmetu su:deljive(su one

oblig.ciji je predmet deljiv) i nedeljive(su one ciji predmet ne bi mogao da se rastavi na

delove bez stete na njegovu sustinu);novcane(ako predmet duznikove obaveze glasi da se
preda odredjena kolicina novca) i nenovcane(ako treba da se preda neka druga stvar u
prometu);individualne(je ona ciji je predmet odredjen pojedinacno) i genericke(ako je
njen predmet odredjen po vrsti(rodu).s obzirom na zastitu koju uzivaju su:potpune,
sankcionisane(uzivaju drust.zastitu.Ukoliko ih duznik ne obavi poverilac moze na to da
ga natera podnosenjem tuzbe sudu)i nepotpune,prirodne(su one obligacije koje se ne
mogu utuziti,tj.to su one oblig.cije obavljanjem ne bi moglo da se obezbedi
drus.prinodom.
74.obligacioni ugovor-Ugovor je najvazniji instrument platnog prometa. Pod pojmom
ugovor podrazumeva se saglasena volja dve ili vise lica koja ima za cilj da se postigne
odredjeno pravno dejstvo.Ugovor ima raznovrsnu primenu i koristi se u svim granama
prava.Pomocu ugovora mogu da se regulisu porodicni,nasledni odnosi,stvarno
pravni,obligacioni,privred.odnosi,radni odnosi,odnosi izmedju drzave.Obligac.ugovori
predstavljaju saglasnost volje dva ili vise lica,a imaju za cilj da se postigne neko oblig.
dejstvo.On nastaje saglasnim izjavama volje ugovornih stranaka o bitnim elementima
ugovora.Do saglasnosti volje dolazi tako sto jedna stranka preuzima inicijativu i predlaze
drugoj str.da zakljuce ugovor a druga str.prihv.taj predlog.
75.vrste obligac.ugovora mogu da se podele na vise vrsta.Najvaznije vrste ovih ugovora
su:jednostrani(oni ugov. iz kojih nastaju obaveze za jednu ugovornu stranu) i dvostrano
obavezni(oni ugov. iz kojih nastaju obaveze za obe ugovorne strane koje su istovremeno i
duznik i poverilac),teretni(oni ugov. kod kojih jedna ugovorna stranka naplacuje drugoj
za ono sto dobija) i dobrocini(takvi ugovori kod kojih se ne daje nikakva naknada za ono
sto se dobija),komutativni(ugovori kod kojih ugovorne stranke znaju od trenutka
zakljucenja za svoja prava i obaveze)i aleatorni(ugovori kod kojih ugovorne stranke
prilikom zakljucivanja ugovora ne znaju obim svojih obaveza i kod kojih ne postoji
ekvivalent davanja i protivdavanja),glavni(su samostalni i nezavisni ugov. od drugih
ugovora,i kao takvi oni su osnovni) i sporedni(ugov.koji se vezuju za neki drugi ugovor i
dele njegovu sudbinu),prosti(ugov.koji po svojoj sadrzini predstavljaju jednu odredjenu
vrstu ugovora) i slozeni(po svojoj sustini imaju osobine ne samo jednog nego vise raznih
ugov.),opsti(ugov.u kojima su obaveze stranaka utvrdjene na opsti nacin i za sve vreme
trajanja ugovornog odnosa) i posebni(ugovorima se utvrdjuju konkretne obaveze stranaka
utvrdjene za odredjeni kraci period vremena),prethodni(ugov.u kojima se stranke
obavezuju da ce u buducnosti da zakljuce drugi ugovor) i glavni(nastaje tek posto se
prethodni ugovor zakljuci),individualni(ugov.o cijem zakljucivanju ucestvuju lica
neposredno)i kolektivni(ugov.koji se zakljucuju u ime odredjene grupe
lica) ,domaci(podrazumevaju one ugovore kod kojih se sve ugovorne strane nalaze na
teritoriji drzave)i medjunarodni(smatraju one ugovore kod kojih najmanje jedna
ugovorna strana ima status inostranosti,tj.nosilac prava i obaveza nalazi se na teritoriji
druge drzave) i zabranjenim(nazivaju se oni ugov.koji su u suprotnosti sa imperativnim
zakonskim propisima i pravilima drustvenog morala)ugovori.
76.prouzrokovanje stete- predstavlja znacajan izvor za nastajanje obligacija,ko
drugome pricini stetu duzan je da je nadoknadi.Lice koje je nacinilo stetu zove se

stetnik,a lice koje je pretrpelo stetu je osteceno lice ili ostecenik.Radnja kojom se steta
nanosi zove se stetna radnja.Steta je povreda pravno zasticenih dobara kojom se nekom
licu nanosi ostecenje na njegovoj imovini ili njegovoj licnosti i integritetu.Kao pravni
pojam imovinske stete je izgubljena dobit.Izgub.dobit je sprecavanje povecanja imovine
ostecenog lica,koja bi se svakako ostvarila da nije doslo do stetnog dogadjaja
.77.javno obecanje nagrade predstavlja jednostranu izjavu volje upucenu neodredjenom
br.lica kojom se odredjeno lice obavezuje d ace da isplati odredj.nagradu svakom licu
koje bude obavilo neku radnju ili postiglo odredj.rezultat.Osnovne pretpo.za nastanak
ovog obecanja su:neko lice obecalo nagradu za obavljanje odredj.radnje;obecanje
izreceno javno,tj.preko stampe,tv;obecanje ucinjeno neodredjenom br.lica;odredj.radnja
koju treba obaviti za racun obecavaoca;odre. nagrada u novcu ili u nekoj
dr.stvari.Odredjivanje radnje kod javnog obec.nagr.moze da se cini tako da se postavi
ispunjenje uslova za obavljanje radnje i davanje nagrade samo najboljem radu,a to se cini
putem konkursa.Kod ovog obec.nagr.nastaje za obecavaoca obaveza da isplati nagr.licu
koje bude obavilo zahtevanu radnju.
78.pravno neosnovano bogacenje znaci uvecavanje ili ustedu na imovini jednog lica uz
smanjenje imovine drugog lica,nastalo na dopusten nacin,ali bez pravno priznatog osnova
sticanja razloga,opravdanja.Do neosnov.obogacenja moze da dodje na vise
nacina.Najcesce se to dogadja radnjom osiromasenog lica,radnjom treceg lica i visom
silom.Kod ovog bogacenja nema pravnog razloga zasto je doslo do prelaza imovine sa
jednog lica na drugo,takodje i na dopusten nacin i kod njega nema protivpravne radnje.
79.poslovodstvo bez naloga predstavlja neovlasceno obavljanje tudjih poslova.To znaci
da lice koje je iste poslove obavilo nije imalo ovlascenje ni izricito,ni precutno,koje bi
proizilazilo iz zakona ili izjave.Izvrsilac poslova bez naloga duzan je da o svom postupku
sto je moguce pre obavesti ono lice ciji je posao obavio.Po zavrsenom poslu duzan je da
polozi racun i ustupi vlasniku sve one koristi koje je pribavio obavljajuci njegov posao.
80.zakonska oblig.-pod njima se podrazumeva jedna grupa pravnih cinjenica iz kojih
nastaju oblig.a koje se ne mogu podvesti pod neki dr.izvor oblig.U nasem pravu postoje
sled.zakon.oblig.:obaveza izdrzavanja izmedju srodnika;naknada troskova izazvanih
trudnocom ili porodjajem;placanje naknade za koriscenje hidromelioracionih
sistema.Obaveza izdrazavanja izmedju srodnika obuhvata obavezu:roditelja prema deci i
dece prema roditeljima;krvnih srodnika rodjenih u bracnoj zajednici;brace i sestara prema
maloletnoj braci i sestrama;ocuha i macehe prema maloletnom pastorku;jednog bracnog
druga prema neobezbedjenom bracnom drugu u slucaju razvoda pod uslovom da nije on
kriv;zaposlenog maloletnika prema svojoj porodici;naknada troskova izazvanih
trudnocom i porodjajem snosi vanbracni otac kao i troskovi izdrzavanja majke od 6
meseci pre i posle porodjaja.
81.prestanak obligacija-one mogu da prestanu na jedan od sl.nacina:ispunjenjem oblig.
(nastaje da bi proizvela odredjeno dejstvo i ugasila se.Isplata znaci svako ispunjenje
oblig.:ne samo predaja odredjene sume novca vec i predaja neke druge stvari.isplatu
obavlja duznik licno ili preko svog zastupnika),kompenzacijom(nacin gasenja oblig,koji

nastupa na taj nacin sto i duznik ima trazbinu prema svom poveriocu,pa dolazi do gasenja
uzajamnog duga.Kompezacije mogu da budu:ugovorne[ostvaruju se na osnovu
sporazuma stranaka],sudske[obavljaju se na osnovu sudske odluke],zakonske[su
automatske i ostvaruju se u okviru privrednih subjekata]),oprostajem duga(prestanak
oblig.na osnovu izjave poverioca da odustaje da ga duznik isplati),konfuzijom(je nacin
prestajanja oblig.Ako jedno lice postane poverilac i duznik u jednom istom
oblig.odnosu,ona se gasi jer niko ne moze sam sebi da duguje),prenovom(novacijom)-(se
postize to da se postojeca oblig.zameni drugom.Prenovom dolazi do gasenja stare,a
nastanka nove oblig.Pretpostavke za prenov su da:postoji punovazna stara oblig.;nastane
punovazna nova oblig.;postoji promena izmedju stare i nove oblig.;postoji namera za
obavljanje prenova),protekom vremena(prestaju trajne i sukcesivne oblig.Vreme trajanja
oblig.moze da bude odredjeno ugovorom,zakonom i sudskom praskom),nemogucnost
ispunjenja(oblig.prestaje
i
u
slucaju
kada
njeno
ispunjenje
postane
nemoguce.Pretpostavke
za
gasenje
oblig.zbog
nemog.ispunjenja
su
da:nemog.ispunj.oblig.nije nastupala krivicom duznika;je do nje doslo usled vise
sile;duznik nije pao u docnju sa ispunjenjem),smrt stranke(smrcu subjekta oblig.prestaju
samo oblig.koje su nastale s obzirom na licna svojstva njihovih
ucenika),zastarelost(nacin prestanka oblig.koji se dogadja zbog toga sto poverilac nije u
odredj.vremenu zahtevao od duznika da obavi ispunjenje oblig.),po sili zakona(mogu da
prestanu ugovorne oblig.iz hartija od vrednosti na donosioca).