VI.

Podmazivanje motora sus

VI.
VI.1.

215

PODMAZIVANJE MOTORA SUS

Sistemi podmazivanja motora

Svi pokretni delovi motora moraju imati podmazivanje po kontaktnim povrinama.

Ako mazivo posle obavljanja svoje funkcije sagoreva onda kaemo da su to sistemi sa
jednokratnom upotrebom. Takav sluaj je kod dvotaktnih motora sa ispiranjem kroz
kuite. Kod njih se 1-2% maziva mea sa gorivom. Kod motora sa duim periodom
korienja maziva sistemi se sastoje od ureaja za: uvanje, razvoenje, hlaenje,
preiavanje i kontrolu ulja.
Sistemi podmazivanja imaju funkcije unutranjeg krvotoka jer motori nikada ne
smeju ostati bez maziva. Po nainu dovoenja maziva do tarnih povrina imamo
sisteme sa:
zapljuskivanjem,
prinudnim dovoenjem maziva do delova i
kombinovane.
Postoji opte pravilo da su opasnosti od zaribavanja suvie velike da bi se ire
koristilo nesigurno podmazivanje zapljuskivanjem. Prinudno dovoenje maziva pod
pritiskom do svih vitalnih delova je tipino za automobilske motore. Najvei broj
delova motora se ipak podmazuje kombinovano.
Slika 136a prikazuje tokove ulja u jednom turbo dizel motoru: podmazivanje
pod pritiskom svih leajeva; intenzivno prskanje ulja na klip; podmazivanje turbo
grupe i drugih ureaja; termoregulacioni blok na putu ulja do hladnjaka ulja.
Radi lake rasprave o svim zahtevima prema mazivu na sl. 136b imamo emu
podmazivanja sa suvim karterom savremenih motora. Ulje kroz sito (1) vuku pumpe
(2) i alju kroz hladnjak ulja (6) u rezervoar. Pumpa (2) ulje iz rezervoara alje kroz
preista (3) u magistralni vod ulja (7). Od magistralnog voda (7), koji moe biti u
bloku ili upljem kolenastom vratilu (kao kod naeg Fie) mazivo pod pritiskom
dolazi do osnovnih, a potom kroz kanale u radilici do leteih rukavaca. Iz svih tih
leajeva mazivo pod pritiskom prska na sve strane. Jedan deo se posebno usmerava
otvorima na velikoj pesnici klipnjae prema cilindarskim kouljicama i elu klipa. Iz
magistralnog voda se snabdeva cilindarska glava i pomoni ureaji. Savremeni motori
imaju merae nivo ulja (9) u karteru, kontrolni manometar (8) i sigurnosne i obilazne
ventile (5).
I pored ovako naizgled nesigurnog podmazivanja uljnim parama i prskanjem koliine ulja su po cilindarskim kouljicama toliko velike da je njegovo skidanje osnovni zadatak uljnih prstenova (jedino se kod brodskih motora ulje dovodi mazalicama
na zidove cilindarskih kouljica). Najtei radni uslovi za sistem podmazivanja su na
praznom hodu, pri dinamikim reimima rada i na punoj snazi. Dve treine svih
gubitaka na trenje u motoru nastaje u sklopu klip-prstenovi-cilindarske kouljice.
Temperature u ovoj zoni su neobino visoke, do 300 oC, pa su maziva svojstva i
viskoznost daleko od optimalnih. Zbog svega toga se parovi suknjica klipa kouljica
cilindra stalno ugroeni.

216

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Kod veine motorskih delova imamo sva tri teorijska sluaja podmazivanja:
suvo i polusuvo u zoni kompresionih prstenova,
polusuvo u zoni uljnih prstenova i
polusuvo i hidrodinamiko u vodeem delu suknjice klipa.

SL. 136a: CIRKULACIJA ULJA KROZ TURBO DIZEL MOTOR SA

MOKRIM KARTEROM (1-pumpa za ulje; 2- hladnjak; 3- preista; 4-magistralni
vod ulja; 5-radilica; 6- bregasto vratilo; 7-klackalice)

SL. 136b: EMA PODMAZIVANJA SA SUVIM KARTEROM

(1-sito; 2-pumpe za ulje; 3 i 4- preistai; 5- obilazni ventili; 6- hladnjak;
7-magistralni vod ulja; 8 i 9- manometri)

VI. Podmazivanje motora sus

217

eg
ra
de

eg
ra
do
m

pr

Sa

pr

Be
z

Koli~ina vazduha u ulju , % vol.

Dananji motori imaju po pravilu klizne leajeve koji trae obilnije podmazivanje u poreenju sa kotrljajuim. im se motor forsira po broju obrtaja, specifinom
radu, broju i dimenzijama cilindara ili dovede u oteane uslove eksploatacije, razmena toplote izmeu ulja i okoline nije dovoljna preko kartera. Obavezno je dopunsko
hlaenje maziva. Ako pri tome hoemo da produimo vek upotrebe ulja i da se ono
zatiti od gasova onda se primenjuje suvi karter. Ulje se skuplja u koritu pa prebacuje
u druge rezervoare, hladnjake i preistae van motora. Takvi radni reimi su redovno
kod graevinskih, ininjerskih maina i tekih vozila (tenkovi i sl.).
Unutranjost motora je ispunjena uljnim parama i gasovima koji prolaze oko
klipova u karter. Smatra se da je motor ispravan sve dok ne izgubi 20 % sveeg
punjenja iz cilindra zbog prodiranja u karter. Zato u kuitu motora vlada nadpritisak
i eksplozivna atmosfera. Svaki motor mora imati provetravanje kartera i stalno
odvoenje uljnih para i gasova iz kartera.
Ni jedan automobilski motor ne sme imati oduku kartera u okolinu jer vodi u
veliku potronju ulja (posebno novih SJ i SL formulacija ulja) i zagaenje okoline
isparenim ugljovodonicima. Zato je primena multigradnih i sintetskih ulja sve ira jer
su ona manje osetljiva na varijacije temperatura.
Evropsko trite konzumira:
SL. 137: UTICAJ PREGRADE NA AERACIJU
SAE 15W-40 oko 40 %,
ULJA U KARTERU
SAE 10W-40 oko 30 %,
20
SAE 10W-30 oko 15 % i
SAE 5W-50 oko 5 %.
15
Jedna od konstruktivnih
mera za ouvanje ulja i
10
njegovih mazivih svojstava
jeste spreavanje aeracije:
5
ulaska vazduha u ulje. Ako
koliina vazduha pree 10
0
% ulje peni i loe
2
3
4
5
6
podmazuje, a kavitaciono
Zapremina ulja u karteru /litara/
istroenje raste.
Na sl. 137 je uinak novog reenje primenjenog kod firme Opel. U karter
motora se postavlja pregradni lim kojim se smanjuje bukanje ulja.
Izbor i ispitivanja ulja za dati tip motora i vozila su dugotrajna i obimna. U
osnovi ona moraju biti: na posebnim ureajima, potom na laboratorijskim i serijskim
motorima i zavrna na vozilima. Redovno se trai uniformnost rezultata iz razliitih
laboratorija. Danas u svetu funkcioniu udruenja istraivakih centara koja uzajamno
razmenjuju rezultate i stalno razrauju nove metodologije. Procenjuje se da za
formulaciju novog ulja treba investirati nekoliko milion dolara.
Problemi u sistemu podmazivanja vrlo esto dovode do katastrofalnih
posledica, tabela 98. Zato se stalnom nadzoru nad njim mora posvetiti ozbiljna
panja. Taj posao je, u modernim vozilima, poveren fleksibilnim servisnim sistemima
(FSS). Posle FSS sistema najvie brige o sistemu za podmazivanje preuzimaju
uslune tehnologije koja delimino osveavaju i regeneriu mazivo ili do najdueg
servisnog perioda ili ak do generalnog remonta vozila i motora.

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

218

Tabela 98: Tipini problemi u sistemima podmazivanja

Pritisak
Uzrok
Malo ulja
N

Posledice
Katastrofalne

Ulje ne dolazi do
pumpe

I
Z
A
K

Problemi sa pumpom
za ulje
Veliki zazori u
leajevima
Razreeno ulje
(vodom ili gorivom)
Izraeno ulje

V
I
S
O
K
P
R
I
T
I
S
A
K
U
LJ
A

Pritisak ulja jako visok

posle starta (dosta ulja
u pumpi a malo u
magistrali).
Ulje puno estica i
ai.
Ulje puno smola i
oksida (staro!).
Ulje suvie velike
viskoznosti i malog
protoka.
Filter blokiran.
Sigurnosni (By pass)
ventil ne radi.
Depoziti u vodovima i
veliki otpori.
Ulje suvie hladno.

Ugroen
vek
motora
Velika potronja ulja
i veliko istroenje
delova
Mogue posledice
Katastrofalne

Mogua
oteenja
motora

Mere i preporuke
Dosipanje ulja. Provera
curenja.
Ugasiti motor. Proveriti
proceduru za startovanje.
Sipati ulje odgovarajue
viskoznosti.
Proveriti ceo sistem
podmazivanja.
Remont i servis.
Zamena ulja. Reavanje
zaptivanja.
Zamena filtera i ulja.
Zaustaviti motor. Sipati ulje
odgovarajue viskoznosti.
Promeniti ulje i filtar. Proveriti
brizgae (posebno na praznom
hodu).
P
r
o
n
a

ui
z
r
o
k
e
Proveriti termostate i
viskoznost ulja.

VI. Podmazivanje motora sus

VI.2.

219

FORMULACIJE MOTORNIH ULJA

Sam termin motorna ulja podrazumeva nameru da se podmazuju sloeni

mainski sklopovi u irokim granicama mehanikih, termikih i kontaminacionih
uslova. Komplikacije potiu zbog kompleksnosti sistema podmazivanja, zbog brojnih
mesta na koja treba dovesti mazivo i zbog raznovrsnih optereenja. Izmeu ostalog
vie se ne prihvataju monogradna ulja. Dananja opte prihvaena formula ovako
glasi:
DOBRO MOTORNO ULJE = ODABRANO BAZNO ULJE +
PERFORMANSNI PAKET ADITIVA + MODIFIKATORI VISKOZNOSTI

Kod putnikih vozila udeo modifikatora viskoznosti sl. 138, je neto vei zbog eeg
rada motora u nespecificiranim reimima (startovanje, zagrevanje itd.), a kod
kamiona, zbog dueg rada na visokim optereenjima, imamo vie aditiva.
Sl. 138: FORMULACIJE MINERALNIH MOTORNIH ULJA
TIPI^NA FORMULACIJA MOTORNOG ULJA ZA PUTNI^KA VOZILA

Bazno ulje 84.8

9.2 Paket aditiva

6
Modifikatori viskozn.

Ca detergenti 17.4
Mg detergenti 9.8
Antioksidanti 7.6
ZnDTP 13
Bezpep. disperz. 52.2

TIPI^NA FORMULACIJA MOTORNOG ULJA ZA KAMIONE

Bazno ulje 85.2

10.8
Paket aditiva
4
Modifikatori viskozn.

Ca detergenti 23.2
Mg detergenti 11.1
Antioksidanti 15.7
ZnDTP 13
Bezpep..disperz. 37

Tabela 99: Formulacije motornih ulja

Motor

Primena

Bazno ulje

Aditivi

Usisni
Turbo motori

OTO MOTORI
DIZEL MOTORI
(dvo- i etvorotaktni)
TRAKTORI
UTO (zastarelo!)
STOU/ERTTO
SPECIJALNA VOZILA
STACIONARNI MOTORI
AMCI

MINERALNO
POLUSINTETSKO
HC- sinteza
SINTETSKI:
ugljovodonici
estri
POLIGLIKOLI
BIO ulja

POBOLJIVAI
MAZIVIH
KARAKTERISTIKA
POVRINSKI
AKTIVNI
PRODUAVANJE VEKA
SMANJENJE
POTRONJE GORIVA
(biorazgradljivi)

Poljoprivredna mehanizacija
Ostale primene

U tabeli 99 su osnovne varijante po nameni i zahtevima prema motornim

uljima. Listu zahteva dopunjuje proizvoa motora prema tipu svoje konstrukcije,

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

220

uslovima primene i brojnim kompromisima koje namee proizvoa maziva tokom

tehnolokih procesa izrade maziva i aditiva, a potom sledi neizbeno usaglaavanje
pre konanog definisanja pojedinanih i zbirnih kvaliteta proizvoda. Cilj jeste, ali je
teko na nivou dananjih tehnologija i zamisliti (sem u komercijalno obojenim
reklamama) jednu vrsta motornog ulja koje bi u isto vreme ispunilo zahteve oto,
dizel, dvo- i etvorotaktnih, usisnih i turbo motora raznih namena.
Kada bi hteli opisati sve zahteve prema motornim uljima onda bismo morali ii
od jednog do drugog motornog dela (iji broj poinje sa 300 kod jednostavnog
automobilskog motora sa preko 100 mesta za podmazivanje) pa za svaki od njih
navesti oekivanja od maziva: podmazivanje, odravanje toplotnog bilansa,
konzervaciju i korozionu zatitu. Sumarno posmatrajui motor kao pogonsku mainu
vozila moemo nezaobilazne zadatke maziva svrstati u 10 najvanijih:
1. podmazivanje svih pokretnih delova,
2. podnoenje mehanikih optereenja kod delova koji prenose snagu
(motorni i razvodni mehanizam),
3. hlaenje svih toplotno optereenih delova,
4. zatita od korozije, re i habanja,
5. zaptivanje zazora izmeu klipne grupe i cilindra,
6. kompatibilnost sa svim materijalima posebno zaptivnim prstenovima od
elastomera,
7. postojanost i dugovenost,
8. niska isparljivost radi to manje potrone ulja,
9. dobre viskozno -temperaturske i viskozno -smicajne karakteristike i
10. ekoloke karakteristike: niska potronja goriva,niska potronja maziva,
reciklinost i biorazgradljivost.
Navodimo neke puteve kako se istrauje kvalitetno motorno ulje, tabela 100.
Tabela 100: Korigovanje slabo izabranih baznih ulja
Bazno ulje
Teak hladni start
(test CCS-Cold Cranking Simulator)
Oksidaciono nepostojano
(slabi rezultati u sequence IIIE testu)
Pojava taloga
(slabi rezultati u Sequence VE testu)
Niska termika stabilnost
Slabe frikcione karakteristike
(ne prolazi na testu ekonominosti)

Korekcije
Dodavanje korektora
viskoznosti
Dodavanje antioksidanata

Posledice
Slabo podmazivanje u graninim
reimima
Visoka cena

Dodavanje disperzanata

Stvaranje talog u toplim reimima

(nije za dizele)
Poveano habanje

Dodavanje deterdenata i
polarnih ulja
Dodavanje ulja nie
(brojno) viskoznosti

Struktura poli-alfa-olefina

Veliko trenje u graninim uslovima;

visoka isparljivost

Fosfatni estri

Ciljevi proistekli iz namene, konstruktivnih specifinosti i ekolokih propisa

iziskuju paljiv izbor baze i odgovarajueg paketa aditiva. Zato ve postoje, a uskoro
se oekuju novi propisi o kvalitetima baznih ulja i vrstama aditiva koji se mogu
koristiti. esto se zbog komercijalnih pobuda proizvoai vozila i motora pojavljuju
kao nosioci receptura maziva.

VI. Podmazivanje motora sus

221

Kod definisanja maziva kvalitet uvek poiva na baznom ulju bilo da je ono
naftnog, hidrotretiranog (MC) ili sintetskog porekla (SHC- Synthetic Hydro Carbon).
Primenski zahtevi su toliko uli u tehnologiju za formulaciju maziva da mnogi
proizvoai zabranjuju meanje proizvoda razliitog porekla. Ve sada znamo da
nove napredne tehnologije za dobijanje kvalitetnih baznih ulja hidrokrekovane ili
sintetske osnove ne mogu ispuniti sve otrije zahteve bez novih i usaglaenih vrsta
aditiva.
Ulja su fluidi sa naglaenim mazivim svojstvima, ali isto tako promenljivom
teljivou sa temperaturskim i ostalim strujnim uslovima. Zbirna svojstva teljivosti
su reoloke karakteristike. Za motorna ulja su presudne reoloke osobine kako na
niskim temperaturama, poev od graninih temperatura pumpanja do hladnog starta,
tako i na visokim temperaturama od 100, 150 pa sve do 180 0C.
Podela ulja na niz od dvanaest viskoznosti po SAE preporukama je
prihvaena u celom svetu, tabela 101. Treba zapaziti da se ovaj standard ograniava
na svojstva teljivosti maziva. Ameriko udruenje automobilskih inenjera (SAE) je
1909.g. prvi put uvelo klasifikaciju motornih ulja po viskoznosti za zimske (oznaka
W-Winter) i letnje uslove. Praksa je da se redovno pod brojem SAE J 300 (sa
naznakom godine) opisuju klasifikacije motornih ulja po reolokim svojstvima.
Formulacija maziva poinje izborom reolokih karakteristika prema SAE
standardu. Ona poinje sa est zimskih W gradacija od broja 0W i korakom 5 do
25W. Na primer, ulja oznaena sa SAE 15W su monogradna za zimske uslove
sigurnog starta (CCS) do -200C pa se za tu temperaturu propisuje najvea dinamika
viskoznost od 7000 cP. Kao osiguranje za obezbeenje rada pumpe za ulje propisuje
se granina temperatura pumpanja od -25 0C pri najveoj dinamikoj viskoznosti od
60.000 cP. Tako se sa te dve take definiu uslovi za teenje i startovanje pri niskim
temperaturama. Niskotemperaturski uslovi se propisuju za stanja u nezagrejanim
motorima i hladnim danima. Namera je da se proverom ovih vrednosti garantuje
dobra protonost, mazivost i siguran start na niskim temperaturama ulja i delova
motora. Onda se mogu vriti poreenja sa postojeim proizvodima kao i novim
bazama i novim paketima aditiva.
Potom dolaze letnja ulja SAE 20, 30, 40, 50 i 60. Viskoznost na visokim
tempraturama se meri na dva reima. Kinematska viskoznost na 100 oC treba da opie
uslove pri uobiajenim radnim temperaturama u automobilskim motorima. Te
vrednosti su vane za procenu potronje ulja u motoru. Nominalna radna temperatura
motornog ulja leti je oko 100 0C i za nju se daju rasponi kinematske viskoznosti. Za
turbo i nove forsirane motore radna temperatura je oko 150 0C pa se na njoj propisuje
dinamika viskoznosti pri velikom smicanju (HTHS) jer se tako garantuje opstanak
uljnog filma na cilindarskoj kouljici. Monogradna ulja (bez W) oznake napr. SAE 40
su za letnje uslove (do + 40 0C). U EU se SAE 40 najee koristi pa postoje dve
klase po HTHS viskoznosti: jedna je za putnika vozila, a druga za teretna vozila.
Po pravilu SAE svake dve godine donosi nove granice sa boljom teljivou
na niskim temperaturama. Na bazi SAE viskoznih klasa ne moe se suditi o svim,
ranije nabrojanim, multifunkcionalnim obavezama maziva. Zato se standardom
propisuju minimalne vrednosti viskoznosti pri smicanju za sva ne-W maziva. SAE od
1987.g. u listu najvanijih karakteristika unosi dinamiku viskoznost na 150 oC pri

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

222

smicanju od 106 s-1 (ili 1.4x10-6 zavisno od metode merenja) tj. onom prosenom
optereenju koje odgovara uslovima smicanja u leajevima radilice, suknjice klipa i
cilindarske kouljice.
Tabela 101: Reoloke osobine motornih ulja
(SAE J 300, juni 2001.g., ASTM D 3244.)
SAE
gradacije
0W
5W
10 W
15 W
20 W
25 W

Najvea dinamika viskoznost na

Viskoznost na visokim
niskim temperaturama, 1 mPa.s=1cP
temperaturama
(Din. Viskoznost = Kin. viskoznost x
Kinematska
HTHS
gustina)
mm2/s na 100 oC 3) mmPas4)
o
o
CCS 1)
C
MRV 2)
C
Min.
Max.
Min.
6200
- 35
- 40
3.8
Granina
tempera6600
- 30
- 35
3.8
tura
7000
- 25
- 30
4.1
pumpa7000
- 20
- 25
5.6
nja pri
9500
- 15
- 20
5.6
60.000
13000
- 10
- 15
9.3
mPas
Letnja mono- i armijska podela na vie- gradna motorna ulja
5.6
<9.3
2.6
20
9.3
<12.5
2.9
30
12.5
<16.3
2.9*
40*
0W-40, 5W -40 , 10W-40
12.5
<16.3
3.7**
40**
15W-40, 20W-40, 25W-40 i SAE 40
16.3
<21.9
3.7
50
21.9
<26.1
3.7
60
1
) Prividna viskoznost CCS motornih ulja kod niskih temperatura odreuje se metodom ASTM
D-5293 (CCS- Cold Cranking Simulator) i opisuje probleme startovanja sa hladnim uljem i
ohlaenim delovima.
2
) Granina temperatura pumpanja MRV se odreuje metodom ASTM D-4684 Standardna
metoda za predvianje granine temperature pumpanja motornih ulja (Standard Method for
Predicting the Bordeline Pumping Temperature of Engine Oils, MVR- Mini Rotary
Viscometer) i opisuje najniu temperaturu za rad pumpe i teljivost ulja kroz cevi.
3
) Kinematska viskoznost na 100 oC se odreuje metodama ISO 3104, ASTM D-445 i JUS
B.H8.022.
4
) Dinamika viskoznost HTHS na visokoj temperaturi HT= 150 oC (HT- High Temperature)
i pri intenzivnom smicanju HS= 106 s- 1 (HS- High Shear) se odreuje na rotacionom
viskozimetru po ASTM 4683 ili CEC L-36-A-90 (ASTM 4741).Kada se meri kapilarnim
viskozimetrom, ASTM D 5481, onda je ekvivalentna vrednost za smicanje uz zid HS=1.4 x 10 6
s-1.

Za gradacije SAE 0W-40, 5W -40 , 10W-40 (primenjuju se uglavnom u putnikim vozilima)

** Za gradacije SAE 15W-40, 20W-40, 25W-40 i SAE 40 (preteno se koriste u teretnim

vozilima)

Armijski uslovi od poetka raunaju sa istim ulje na raznim temperaturama

pa je MIL uveo, a onda svi drugi potroai prihvatili, vieviskozne klase. Napr. SAE
15W-40 je tipino ulje za nau zemlju i umerena klimatska podneblja jer ima dobru
teljivost u zimskim uslovima na -20oC (kao 15W) i kontrolisanu viskoznost u letnjoj
sezoni na + 40 oC (kao SAE 40), sl.139.
Za SAE 10W-40 je specifina situacija, sl.140. Po tradiciji u putnikim i
lakim vozilima koriste se 0W-40, 5W-40 i 10W-40 ulja. Doprinos veoj

VI. Podmazivanje motora sus

223

ekonominosti u potronji goriva se ostvaruje niskom viskoznou od min. 2.9 cP. Za

teretna vozila (HD) se preporuuju mono gradacije SAE 40 i muligradne SAE 15W40, 20W-40 i 25W-40 ulja. Takva ulja moraju doprineti duem veku motora, i pored
toga to imaju teke radne uslove, pa je minimalna vrednost viskoznosti ograniena
na 3.7 cP. U naem podneblju taj opseg ispunjavaju mineralna i polusintetska maziva
15W-40 i 15W-30.
SL. 139 : MULTIGRADNA MOTORNA ULJA
50
40
30
20

SAE 1 5
W-40

VISKOZNOST

SAE 25W
20W
15W
10W
5W
0W

Visoka

SAE 60

SAE
40
SAE 60

SAE
15

50
40
30
20

Niska

SAE 25W
20W
15W
10W
5W
0W

Niske

TEMPERATURE

Visoke

SL. 140: RASPON TEMPERATURA ZA MULTIGRADNA ULJA

Oznake motornih ulja
OW-40

Temperature
Stanje okoline

-40

CCS

40

MRV

MRV- test za proveru pumpanja na hladno

CCS- test za proveru pokretanja na hladno
15W-40

-25

15W-30

-25
-50

-40

-30

40

30
-20

-10

10

20

30

40

50

Pumpanje/pokretanje**** TEMPERATURE*** Isparavanje/potronja ulja

Potpuno sintetska ulja 0W, 5W i 10W imaju primenu u irem opsegu

temperatura uz komplimente da tede goriva i da su ekologina sl. 141. Naredne SAE
klasifikacije operiu sa dodatnim detaljisanjem reolokih karakteristika maziva. Cilj
je da se simuliraju maltretiranja koja maziva doivljavaju u realnoj eksploataciji. Ove
teke rei su nune zato to se jednim testom nove formulacije maziva u
idealiziranom laboratorijskom okruenju dobijaju vrednosti koje se nikada vie ne
mogu ponoviti. Uzmimo samo primere kod viestrukog neuspeno ili uspenog
startovanja u hladnim reimima, zagrevanje i pregrevanje maziva uz vrlo veliko
smicanje, nedovoljno ili granino podmazivanje i slino.
Zato se u tek nagovetenim buduim SAE normama teite nalazi:

na ponaanju maziva pri viestruko ponovljenom hladjenju radi utvrivanja

sklonosti ka nastajanju gelova i elatina (elatinski indeks)

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

224

na ponaanju maziva na visokim temperaturama (100 i 150 oC) pri razliitim

intenzitetima smicanja (trapez gubitka prionljivosti P).
SL.141: SAE MULTI VISKOZNE KLASE

Viskoznost na - 20

C u Pa s

20W-20

20W-30

20W-40

20W-50

15W-20

15W-30

10W-20

10W-30

10W-40

10W-50

5W-20

5W-30

5W-40

5W-50

6
5

15W-40

15W-50

4
3
2
1

10

12

14

Viskoznost na + 100

16

18

C u mm 2 /s

20

22

Za hladne uslove se koristi tehnika MRV (Brookfield Scanning) od -5 oC do 35 C sa korakom od 1 oC posle svakog sata (ukupno 30 h rada) i merenjem vremena
za koje se ostvari 0.3 obrtaja u minuti. Terminom elatin se opisuju pojave
zgusnutih tampona i vreme njihovog opstanaka u mazivu. Testom se konstatuje
najnia temperatura na kojoj fluid ima viskoznost 30.000 cP. U tabeli 102 su data
ispitivanja dananjih maziva i vrednosti za elatinski indeks.
Tabela 102: Poreenje viskoznih karakteristika maziva (stanje 2001.g.)
o

Bazna ulja
SAE klase motornih ulja
2
o
Kin. viskoznost, mm /s na 100 C
o
Dinamika viskoznost, mPas na 150 C
o
CCS test, mPas na : -30 C
o
-25 C
o
-20 C
o
-15 C
o
MRV test, mPas na : -35 C
o
-30 C
o
-25 C
o
-20 C
elatinski indeks po D 5133

Mineralna
15W-40
20W-50
14.4
18.7
3.2
4.6
8200
11400
27800
36800
40.3
17.5

Polusint
10W-40
14.1
3.1
5900
25700
27.6

Sint
5W-40
13.7
3.8
5300
22400
22.1

Time se namee i vie aditiva i vie sintetskih baza. Budui zahtevi

elatinskog indeksa e tek biti definisani prema ASTM D5133. Za sada su okvirne
vrednosti prema SAE J 183 za API maziva klase SJ do 12. Istu vrednost ima u vidu
ILSAC za maziva kvaliteta GF-3. Ford i Cummins, za dizel motore, su zadovoljni sa
granicom od 16.
Dananja motorna ulja imaju velike procente aditiva, a posebno dosta
modifikatora indeksa viskoznosti. Tipini polimeri su izuzetno osetljivi na visoke
temperature i jako smicanje.Od savremenih motornih ulja se trae vrhunske ekoloke
karakteristika. Meu njima se najee pominje -u svim reklamama redovnodoprinos smanjenju potronje goriva. Motorska ulja koja imaju atribut ouvanje

VI. Podmazivanje motora sus

225

Promena EFEI, %

energije- EC formulisana su sa ciljem smanjenja potronje goriva putnikih vozila,

venova i lakih teretnih vozila iji je pogonski agregat benzinski motor.
Takva ulja imaju pravo na oznaku Energy conserving (EC-I) ili Energy
conserving II (EC-II) u donjem delu simbola API servisa, kako je to prikazano na
slici 142. Kako motorsko ulje ima neposredni uticaj na smanjenje potronje goriva
postoji potreba za jasno definisanje standardnih metodologija utvrivanja stvarnog
efekta na smanjenje potronje goriva. Jedan od takvih standarda je SAE J 1423 od
avgusta 1994.g. Taj standard definie kriterijume po kojima se ispitivano motorsko
ulje moe proglasiti uljem za ouvanjem energije (EC-I ili EC-II).
Sl. 142: KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE OUVANJA ENERGIJE ULJEM
2.7
API CERTIFIKAT ZA
Referentno ulje
3
MOTORNA ULJA
HR-2
2.5
BENZINSKIH MOTORA
2

1.5

1.5
1
0.5
0

II
Energy Conserving

Sl. 143: UTICAJ TEMPERATURE ULJA NA

SPECIFINI RAD GUBITAKA NA TRENJE U
MOTORU LDA450
0.3

Simbol API -SJ za etiketu

motornog ulja 5W-30

Wm (kJ/dm3)

0.28

2600 (o/min)

0.26
2200 (o/min)

0.24
0.22

1800 (o/min)
1400 (o/min)

0.2
n=500 (o/min)
0.18
0.16

20

30

n=1000 (o/min)

40
50
60
Temperatura ulja ( C)

70

80

Uzorak ulja koje pretenduje da nosi epitet ouvanje energije se ispituje po

test metodi Sequence VI koja je definisana u ASTM Research Report No.
RR:D02:1204. Pri tome se potronja goriva, kada test motor radi sa ispitivanim uljem,
poredi sa potronjom goriva kada test motor radi sa referentnim uljem specificiranim
ASTM (HR -High Reference). Da bi ispitivano ulje bilo svrstano u ulja za ouvanje
energije (Energy Conserving) potrebno je da indeks ekonominosti u potronji
goriva po ASTM metodi EFEI (Equivalent Fuel Economy Improvement) iznosi
najmanje 1.5% kada se poredi sa referntnim uljem HR-2. Da bi ispitivano ulje bilo
svrstano u ulje za visoko ouvanje energije (Energy Conserving II) potrebno je da
indeks ekonominosti u potronji goriva po ASTM metodi EFEI iznosi najmanje
2.7% kada se poredi sa referentnim uljem HR-2. Motor u vozilu najee radi u

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

226

uslovima koji bitno odstupaju od nominalnih za koje se motor projektuje. Startovanja

hladnog motora i vonje nezagrejanog motora sa estim promenama reima rada na
veoma kratkim distancama su najee zastupljeni kod automobilskih motora. Tada
ulje i delovi motora vrlo retko dostiu svoju nominalnu temperaturu, zbog ega je
trenje uveano. Temperature ulja u sistemu za podmazivanje motora imaju bitan
uticaj na veliinu mehanikih gubitaka u motoru sl. 143.
Zbog visoke viskoznosti,a slabe teljivosti, motornog ulja na niim temperaturama i zahteva za bogatom smeom u tim uslovima rada oto motora dolazi do bitnog poveanja potronje goriva. Uticaj vrste ulja i njegove temperature na potronju
goriva u putnikom automobilu toku vonje od startovanja hladnog motora, po vie
uzastopnih ECE R15 ciklusa, je prikazana na slici 144.
SL. 144: POTRONJA GORIVA U NIZU UZASTOPNIH ECE CIKLUSA
100

Potro{nja goriva (g/km)

95

Temperatura ulja ( C)
Temperatura ulja

10 W-60

90
85

15 W-40

80

Oto motor za
putni~ko vozilo
radne zapremine 1.3 l

75
70
65

10 W-30

60

Shell TMO -synthetic- 5 W-40

55

8
10
ECE ciklus broj

12

14

16

110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0

Primena multigradnih ulja sa malom promenom viskoznosti pri promeni

radne temperature (uz primenu on-line davaa o kvalitetu ulja u koritu motora) su
mere koje mogu dovesti do primetnog poboljanja tribolokih karakteristika motora.
Problem poveane potronje goriva u prvim kilometrima nezagrejanog motora, koji
su tipini za uslove gradske vonje, se moe reiti na dva naina: manjom koliinom
ulja u karteru ili zagrevanjem. Zagrevanjem ulja (na primer grejaima u preistau)
bre se dostiu radne temperature i potrebne viskoznosti koje prate manji gubici na
trenje u motoru i srazmerno manja potronja goriva. Trend smanjenja koliine ulja u
karteru motora vodi njegovim viim termikim i mehanikim optereenjima to uz forsiranje motora postavlja sve kompleksnije zahteve za nove formulacije motornih
ulja.
Zbog stalnog porasta termikog optereenja ulja potrebno je pravilno odabrati
opseg viskoznosti ulja za smanjenje potronje goriva. Ranije je uglavnom korieno
ulje SAE 5W-50 a kasnije 5W-40. Prava uteda u potronji goriva moe se ostvariti
samo korienjem ulja koje ima odgovarajuu viskoznost i na niskim temperaturama
kao ulja gradacija 0W-XX. Dananjim tehnologijama baznih ulja i modernim impruverima indeksa viskoznosti mogue je napraviti multigradna ulja 0W-40 koja
ostvaruju smanjenje potronje goriva u uslovima hladnog starta i vonje podhlaenog
motora bez gubitaka dobrih osobina na visokim temperaturama ulja. Ispitivanja ovog

VI. Podmazivanje motora sus

227

ulja prema testu za ekonominost goriva u Evropi CEC L-54-X-94 su potvrdila dobar
potencijal za smanjenje potronje goriva na raznim temperaturama ulja, sl. 145.
Kada je poela velikoserijska proizvodnja vozila (sa periodom razrade oko
500 km) maziva su prilagoavana tim uslovima i zvala su se maziva za prvu ugradnju ili razradu (u Zastavi i kod rafinerija su imala oznaku pp-prvo punjenje).
Maziva formulisana po fabrikim zahtevima su Factory-fill. Na prvom i ostalim
servisima ulja su menjana i za te svrhe formulacija je glasila Service-fill. Tako je
ostalo sve do danas. Maziva za putnika vozila imaju prvo slovo u API oznaci
primene S plus slova po abecednom redu koja pokazuju modele motora i vozila:
SA, SB, SC sve do SJ i od 2001.g. SL.
SL 145: REZULTATI TESTA ULJA ZA EKONOMINOST GORIVA
Smanjenje potronje goriva (%)
Motor: Mercedes-Benz M111
Test:
ekonominost goriva po CEC L-54-X-94
Referentno ulje:
mineralno SAE 15W-40

3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0

20

33

75

88

Srednja vrednost

Temperatura ulja ( C)

Za motore u privrednim vozilima preporuivana su Commerical-fill

maziva sa prvom oznakom C i logikom za modele: CA, CB, CC sve do CH, tabela
103.
Tabela 103: API klasifikacije motornih ulja za vozila sa oto i dizel motorima
API- za oto motore

API- za dizel motore

2000
1990
1980
GODINE
1980
1990
2000
Do 1967.test: FORD M2C101-A
CB od 1949. MIL-L-2104A Suppl.1
SC
Test: FORD M2C101-B i GM 6041-M SD
CC od 1961 MIL-L2104 B
CD od 1970 MIL-L2104 C.
Od 1971-80.SE
1980-89. SF
CE od 1987. 2104E
SG Od 1989. na dalje
CF od 1992
SH: tipina amerika vozila i goriva!
CG: za visoko nadpunjenje 4-ta i 2-ta. motore;
CH od 1998.g.;
SJ- za vozila proizvedena posle 1996.g.
CI- iza 2001.g.);
(Ispitivanja po novim testovima)
PC- Proposed Category 9 i CJ iza 2003. i td.
SL- za modele iza 2001.g.

U SAD su od 1976.g. zabranjeni olovni benzini pa su teini zahtevi: doprinos po ekonominosti u potronji goriva (meri se po Sequence VI); reavanje pojave
pene; smanjenje taloga; protonost filtera; ogranienje fosfora na 0.1 %; viskoznost
po HTHS na 2.9 mPa*s (ispod evropskog!).
Ameriki proizvoai vozila Alliance (Alliance of Automobile
Manufacturers) do 1998.g. pod nazivom AAMA (American Automobile
Manufacturers Association) i opreme (OEM- Original Equipment Manufacturers) sa
Japanskim proizvoaima vozila JAMA (Japan Automobile Manufacturers
Association) izdaju specifikacije pod nazivom ILSAC (International Specification for

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

228

Passenger Car Engine Oil). ILSAC je do sada uvela dve specifikacije GF-1(1990) i
GF-2 (1995), a treu GF-3 (od 2001.g.) za savremene etvorotaktne benzinske
motore: SAE 0W-XX, SAE 5W-XX i SAE 10W- XX, tabela 104.
Tabela 104: Zahtevi ILSAC GF-3
Testovi
Seqence V G
Sequence III F
L-38
Ball rust Test
K A24E
Sequence VI B
TEOST (MHTX)

Zahtevi
Zamenjuje test V E za hladne taloge
Zamenjuje test III E za hladne taloge tokom prve dve sekvence
Uvodi se bezolovni benzin u L-38
Zamenjuje ranije Sequence II D
Zamenjuje Sequence VE za istroenje razvodnog mehanizma
Zamenjuje Sequence VI A za doprinos maziva ekonominosti
Uvodi se novi test za visokotemperaturske taloge

Kada su u pitanju dizel motori sada se razrauje nova generacija ulja PC-9.
Tabela 105: Karakteristike i testovi po formulaciji PC-9
Performanse
Potencijalni testovi: motori sa EGR
Talozi na klipovima /potronja ulja
(elo klipa od ; kouljica klipa od Al-legure)
Al-klip (ceo)
Kontrola viskoznosti/ oksidacija
Kontrola viskoznosti/a/ zaepljenje filtra
Istroenje klipnih prstenova i cilindrske kouljica
Istroenje bregova i podizaa
Istroenje podizaa/pad pritiska na filtru/viskoznost
Korozija (olovna i bakarna traka)
Penjenje
Stabilnost na smicanje
Kompatibilnost sa zaptivaima
(nitril/ silicon/ fluorelastomer/ poliakril)
Isparljivost
Svi dizel testovi sa gorivom max.S=0.05 S %

Cat. 1P-elektronska kontrola;direktno

ubrizgavanje
Cat. 1H- mehanika pumpa za ubrizgavanje
Cat. jednocilindrini 1P ili sekvenca IIIF,Mack T8; mehanika pumpa; direktno ubrizgavanje
Mack T-9; elektronska kontrola ubrizgavanja
GM 6.5 l; mehaniko ubrizganje; indirektno
ubrizganje
Cummins M-11; elektronska kontrola; direktno
ubrizgavanje
Cummins-ov test na koroziju
Navistar HEUI 7.3 l (T444E); direktno
ubrizgavanje
Bosch brizga ASTM D 3945
ASTM 5662-95
NOAC
Test Cat 1K sa gorivom S= 0.04 %

ACEA sekvence podrazumevaju korienje motornih i laboratorijskih testova

koje razvija CEC. Svaka sekvenca, za potrebe korisnika u servisima, ima dva koda.
Prvi definie KLASU, naprimer: A klase se odnose na ulja za oto motore, B klase na
lake dizel motore (za sva putnika i laka vozila) i E klase za teke dizel motore
(kamioni i druga teretna vozila).
Drugim brojem se definie KATEGORIJA, naprimer od A1 do A5, B1 do B5
i E2 do E5. Kategorija inicira uslove primene ili nivo performansi samog ulja. Time
se daju sugestije korisniku u skladu sa preporukama proizvoaa bilo vozila, bilo
motora.
Trea naznaka je godina u kojoj je data specifikacija stupila na snagu. Pri
tome se podrazumeva da nova stroija lista zahteva prevazilazi prethodnu (na pr. A102, A2-96, verzija 3). Registraciju novih proizvoda vri ERC - Evropski centar za
registraciju (European Registration Centre), na osnovu rezultata dobijenih
ispitivanjima u akreditovanim laboratorijama, tabele 106 a i b.

VI. Podmazivanje motora sus

229

Tabela 106a: Vaei kalendar za ACEA sekvence motornih ulja

Dokumentacija
1996.
1998.
1999.
2002.

Poetak primene
1. mart 1996.
1. mart 1998.
1. septembar 1999.
1. februar 2002.

Novo najavljena primena

1. mart 1997.
1. mart 1999.
1. septembar 2000.
1. februar 2003.

Povlaenje
1. mart 2000.
1. mart 2002.
1. februara 2004.

Nove ACEA sekvence odnose se na nove formulacije i kvalitetne nivoe ulja

za podmazivanje etvorotaktnih benzinskih motora (A1, A2, A3, A4 i A5), dizel
motora putnikih (B1, B2, B3, B4) i teretnih (E1, E2, E3, E4 i E5) vozila.
Tabela 106b: ACEA specifikacije motornih ulja
Putnika vozila-oto motori
200X
A1
A2
A3
A4
A5

1990

Putnika vozila- dizel motori

Godine
1990
Ekonominost u potronji goriva (HT/HS= 2.6-3.5 mPa.s)
Tipino motorno ulje za evropske uslove
Motorna ulja premium kvaliteta
Ulja za (oto A4 i dizel B4) motore sa direktnom ubrizgavanjem
Postojana ulja (HT/HS= 2.9-3.5 mPa.s) po specijalnim uslovima

200X
B1
B2
B3
B4
B5

TERETNA VOZILA- dizel motori

Motorna ulja za ekonomine usisne dizel motore i lake radne reime (vie se ne pominje!)
Motorna ulja za ekonomine usisne i turbo dizel motore i umerene radne reime
Motorna ulja visokog kvaliteta za evropske propise EURO 1 i 2 o emisiji
Premium motorna ulja za propise EURO 3 i turbo dizel motore
Maziva za ekoloke motore sa produenim intervalima zamene

E1
E2
E3
E4
E5

Pojam sequence u EU oznaava zbir testova. Potpuna lista ACEA sekvenci

obuhvata laboratorijske i motorske provere motornih ulja o emu e detaljnije biti rei
kod metoda za ispitivanje ulja, odreivanje njihovih kvaliteta i veka zamene.
1. Sekvence za ulja etvorotaktnih benzinskih motora
A1: Multigradno ulje za benzinske motore. Specijalne verzije motornih ulja niih
viskoznih gradacija, visoke smicajne stabilnosti (HT/HS= 2.6-3.5 mPa.s), ijom se
upotrebom ostvaruju odreene utede goriva (FE - Fuel Economy). Odgovaraju
specifikacijama API SG i SH, VW 502.00 za polusintetika ulja.
A2: Ulja standardnih gradacija - glavne linije kvalitetnog nivoa klase A. U principu za
normalne intervale zamene. Odgovaraju specifikacijama API SH i SJ, MB 229.1.
A3: Ulja premium kvaliteta izvanredne smicajne stabilnosti, namenjena duim
intervalima upotrebe u odnosu na A1/A2. Postojana i ostaju u viskoznoj gradaciji.
A4: Rezervisano za oekivane zahteve oto motora sa direktnim ubrizgavanjem
benzina u cilindre.
A5: Ulja najvieg kvaliteta koja ostaju u viskoznoj gradaciju pod uslovima
produenih intervala zamene, sa niskim trenjem i HT/HS= 2.9-3.5 mPa.s. Moe se
desiti da nisu saglasni sa nekim nespecifinim zahtevima motora ili vozila pa treba
traiti saglasnost OEM za primenu!
2. Sekvence za ulja etvorotaktnih dizel motora u putnikim vozilima
B1: Specijalne verzije motornih ulja niih viskoznih gradacija, visoke smicajne
stabilnosti (HT/HS= 2.6-3.5 mPa.s), ijom se upotrebom ostvaruju odreene utede
goriva (FE - Fuel Economy). Odgovaraju specifikacijama VW 506.00 i API CF i CG.

230

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

B2: Ulja standardnih gradacija za putnika i laka dostavna vozila sa preteno

indirektnim ubrizgavanjem (komorni dizel motori). Za tipine periode zamene.
Odgovaraju specifikacijama VW 505 Plus, API CG i CH.
B3: Ulja premium kvalitetnog nivoa izvanredne smicajne stabilnosti, namenjena za
due intervale upotrebe. Obino se rauna sa jednom godinom eksploatacije i/ili
teim radnim uslovima, ali uvek prema propisu ili savetu OEM.
B4: Maziva namenjena prvenstveno dizel motorima sa direktnim ubrizgavanjem u
putnikim vozilima, a potpuno saglasno zahtevima opisanim pod B3.
B5: Ulja najvieg kvaliteta koja ostaju u viskoznoj gradaciju pod uslovima
produenih intervala zamene, sa niskim trenjem i HT/HS= 2.9-3.5 mPa.s. Moe se
desiti da nisu saglasni sa nekim nespecifinim zahtevima motora ili vozila pa treba
traiti saglasnost OEM za primenu!
3. Sekvence za ulja etvorotaktnih dizel motora u teretnim vozilima
E1: Vie se ne navodi.
E2: Ulja opte namene za usisne i turbo dizel motore u teretnim vozilima pod
srednjim i tekim radnim uslovima, sa normalnim periodima zamene. (Ispunjavaju
zahteve MB 229.1 i API CG i CH).
E3: Ulja premium performansi testirana za turbo motore. Namenjena su dizel
motorima koji ispunjavaju propise o emisiji EURO 1 i 2. Produen period zamene
samo ako to dozvoljava OEM.
E4: Motorna ulja koja ostaju u viskoznoj gradaciji, obezbeuju istu klipnu grupu,
malo habanje, malo ai i bolju mazivost u poreenju sa E3. Preporuuju se za dizel
motore koji ispunjavaju EURO 1, 2 i 3 propise. Produen period zamene samo ako to
dozvoljava OEM.
E5: Ulja premium performansi namenjena duim intervalima zamene sa poboljanim
sistemima filtriranja u motorima i fleksibilnim servisnim sistemima. Zahtevaju se:
visoka oksidaciona stabilnost, visoka termika stabilnost, male promene viskoznosti
sa promenom temperatura, visoka smicajna stabilnost, kontrola taloga, visoka
disperzantska efikasnost, visoka zatita od habanja, spreavanje slepljivanja
prstenova, visoki uinci, dugi intervali upotrebe, uteda goriva i nia emisija toksinih
komponenata saglasno propisima EURO 3,4 i eventualno 5.

VI. Podmazivanje motora sus

VI.3.

231

MOTORNA ULJA ZA ETVOROTAKTNE OTO MOTORE

Postoje ozbiljne razlike izmeu zahteva dvotaktnih i etvorotaktnih, kao i izmeu oto i dizel motora. Mogua su dalja detaljisanja prema vrsti goriva: gasna, tena, biogoriva, alkoholi i sl. Mi emo se u ovom izlaganju zadrati na benzinskim motorima za putnika vozila. Sutinski zahtevi kod tih motora potiu od uslova primene:
uspean start, brzo zagrevanje, ekonominost u vonji, dugovenost, doprinos ekologinosti i sl. Svaki od ovih zahteva treba realizovati kvalitetnim motornim uljima:
DOBRO MOTORNO ULJE =
SELEKCIONISANO BAZNO ULJE + PAKET ADITIVA
Prve podele po kvalitetnom nivou potiu od API drutva ali sa oznakom S
namenjenom pre svega etvorotaktnim benzinskim motorima u putnikim vozilima.
Kvalitetni nivo raste od SA prema dananjem SL sa prelomnom 1972.g. od kada SE
dobija osnovnu primenu kod bezolovnih benzinskih motora sa tipinim amerikim
katalizatorskim tehnologijama. U to doba su kod velikih izvoznika u SAD (i kod nas!)
postojale odvojene proizvodne linije za vozila po amerikim i po evropskim
propisima, tabela 107a. (Klasa SI ne postoji!).
Tabela 107a: Amerike API klasifikacije ulja po S kvalitetnom nivou
API
SA
SB
SC
SD
SE
SF
SG
SH
SJ
SL

Uslovi primene, kvalitetni nivo

ista mineralna ulja
Ulja za podmazivanje lako optereenih motora sa aditivima za zatitu od habanja,
korozije leajeva i od oksidacije
Ulja za motore proizvedene iza 1967.g. sa aditivima koji tite motor od habanja i
korozije, od oksidacije i stvaranja taloga na niskim i visokim temperaturama
Ulja za motore proizvedene u periodu 1968-1970.g.
Ulja za nove generacije motora proizvedene posle 1972.g. kada je primena strogih
ekolokih granica i novih katalitikih tehnologija obavezna
Nove generacije ulja za ekoloke motore proizvedene posle 1980.g.
Vrlo strogi zahtevi prema uljima usaglaenim sa ekolokim specifinostima motora
proizvedenim posle 1988.g.
Najnovija generacija ulja visoke oksidacione i termike stabilnost, rezistentne na
stvaranje taloga i lakova, bolje zatite motora od habanja, pojave korozije i re
Savremena kvalitetna ulja produenog veka za motore proizvedene posle 1996.g.
Za modele vozila iza 2001.g. (Kao GF-3)

SL.146: TEST M 111-E, 60 h, OTO MOTOR, 2 litra, 4 ventila

a) Ventil bez taloga

b) Ventil sa talozima

c) ISTOA DELOVA MOTORA

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

232

Kada se izvri kompleksno poreenje GF-3 sa ranijom GF-2 onda je pored

fiziki vidljive prednosti posebno vaan doprinos u smanjenju potronje goriva, sl.
147.
SL.147: POREENJE GF-2 I GF-3
Depoziti i lakovi
Habanje

Potronja ulja/emisija
(isparljivost)

GF-2
GF-3

Oksidacija

Ekonominost
u potronji goriva

Mulj i talozi

Sadraj ACEA specifikacija je vrlo blizak ovim API, tabela 107a. Prema
dosada usvojenim klasifikacijama, ulja za benzinske motore se mogu priblino ovako
uporeivati, tabela 107b.
Tabela 107b: Poreenje ulja za benzinske etvorotaktne motore u vozilima
Maziva za
benzinske motore

ACEA
A1
A2
A3 i A5

ILSAC
GF-1(1993)
GF-2(1996)
GF-3(2001)

API
SG
SH
SL

Fabrika
BMW,GM,Ford, MB,
Porsche, VW

Kod svih ovih kvaliteta zahtevi su slini, ali se EU opredelila da evropske

testove izvodi na evropskim motorima radi zadovoljenja evropskih uslova, tabela
107c.
Tabela 107c: Poreenje testova za motorna ulja
ZAHT
EVI
APISH
ACEA

Korozija
CRC
L-38
-

Ra u
motoru
Sequence
II D
-

Oksidacija

Talozi

Habanje

Sequence
III E
Sequence
III E

Sequence
VG
Sequence
VG

Peugeot
TU3M

Ekonominost
Sequence VI
AiB
MB M 111
(FE)

Crni talozi
i mulj
MB M111

Na sledeih par slika emo ilustrovati rezultate ispitivanja dananjih maziva

po vaeim amerikim i evropskim ocenama kvaliteta. Smanjenje potronje goriva i
time emisije CO2 je najvei doprinos ekolokim karakteristikama vozila. Postoje dva
puta da ulje da svoj doprinos ekonominosti:
smanjenje viskoznosti na visokim i niskim temperaturama i
primena dodataka koji redukuju trenje (Friction Modifier).
Promena viskoznosti sa temperaturom (HT) i promena viskoznosti sa
smicanjem (HS) nalae kompromisno optimiranje antagonistikih zahteva HT/HS.

VI. Podmazivanje motora sus

233

Pad TBN, %

Zavisno od tipa motora i radnih uslova u njemu iskustveno se uzima da je viskoznost

za dananje formulacije ulja (baza+aditivi) 2.9 mPas na 150oC, sl. 148a.
Samo
utvrivanje
SL. 148a: HT/HS VISKOZNOSTI
doprinosa maziva veoj
U{teda goriva po EPA-modu, %
ekonominosti
trai
5
ILSAC ACEA A1
ACEA
precizan test visoke
GF3
ILSAC GF2 A2/A3
ponovljivosti jer smo
4
videli da se prema SAE
3
propisu
brojne
vrednosti kreu oko par
2
procenata (EC-I, ECII). U SAD se koristi
1
vozni test EPA-mode
(ASTM Sequence VI A),
0
2
2.4
2.8
3.2
3.6
4
a u EU vozni test ECE i
motor MB M111. Za
HT/HS visokoznost na 150 C, mPa*s
potvrdu ovih vrednosti
nuno je ispitivanje
flote vozila u putnim
SL. 148b: PAD TOTALNOG BAZNOG BROJA
uslovima. Posle toga
Pad TBN vrednosti u VW T4 testu
100
100
svako ovako izabrano

Granica 50%
85
mazivo
mora
biti
Test + 248 h 80
80
provereno na koroziju i
Na kraju testa
istroenje
vitalnih
motornih delova.
60
60
50
50
EU je usvojila motore

Peugeot TU3 HT i VW
40
40
T4 za ocenu veka ulja.
25
Totalni bazni broj, sl.
20
20
149b, po standardu sme
da opadne do 50%
0
0
(posle
64
h),
a
ACEA A3/B3
0W-30 Sint
uobiajeni test pokazuje
Motorna ulja
da tu vrednost relativno
lako ispunjavaju ulja
specifikacija A3/B3.
Produeni test do 248 h ispunjava samo Sint 0W-30. Promena viskoznosti od
190% po A2 testu Sequence IIIE ispunjavaju dananja sva maziva, ali granicu od
100% ispunjavaju samo sintetska maziva, sl. 149. Po ovim kriterijumima motorna
ulja na sintetskoj osnovi su nadmona nad mineralnim proizvodima.
Test potronje ulja, sl. 150 kod oto motora (Porsche test) i turbo dizel motora
(BMW) ukazuje na mali uticaj viskoznih gradacija ali velike razlike izmeu sintetskih
ulja po poreklu (PAO- polialfaolefini; estri; hidrokrekovani ugljovodonici- MC).

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

234

SL. 149: PORAST VISKOZNOSTI

ASTM Sequence
IIIE test
ACEA A2-96
granica= 190 %
ACEA
A3-96
90
granica= 100 %

Porast viskoznosti posle 64 h, %

200
170
150

100

50
8
0

15W-40

5W-40 Sint

0W-30 Sint

Mineralna i sintetska motorna ulja

SL. 150: POTRONJA ULJA (Porsche, BMW)

3500

Pore|enje oto/ TDS dizel

Porsche/BMW TDS

Potro{nja ulja /g/

3000
2500

2900

2800
2200

2000
1500

1500
1000
500
0
0(
-3
W
0

1000

750

500

)
A

-3
0W

500

B
0(

-4
5W

0
-6
W
10

Kao to se moe
zakljuiti iz ovih
testova nove i sve
stroije
zahteve
lake ispunjavaju
motorna ulja na
sintetskoj osnovi.
Meutim
slino
mineralnim bazam
i ovde mora da se
vri selekcija baznog ulja i paljiv
izbor
paketa
aditiva. Ponovimo
da je za dobro
motorno
ulje
presudna stabilnost
viskoznosti
pri
smicanju (HS) i
visokim temperaturama
(HT),
odnosno, insistira
se na kompromisu
HT/HS.

Sintetska ulja raznih formulacija

Ulja za etvorotaktne oto motore

Proizvoa
N
RN Beograd
I
FAM-Kruevac
S
RN Novi Sad
Rafinerija Modria
INA, Hrvatska
AGIP
BP
CASTROL
CHEVRON
ELF
ESSO
FIAT
FINA
GULF
MOBIL OIL
SHELL
TEXACO
TOTAL
VALVOLIN

U preporuci ne postoji podela na S i C

GALAX OMNIA SINT; GALAX GLX-5; GALAX GLX-2; RACING
FENIX BM EXTRA; FENIX UNIVERZAL
NOVOLIN PS; EUROLIN
OPTIMA SINT 2002 TURBO; OPTIMA SV; OPTIMA HC POWER
DELTA SINT SD; DELTA 5 SG; Millennium (SJ)
AGIP F.1 WOOM; TEC SINT
VISCO 2000; VISCO CORANDA; VISCO ROUTE
CASTROL GTX 3; TXT Softec Plus; TURBOMAX TXT
GOLDEN MOTOR OIL
SPORTIGRADE; PRESTIGRADE; ELAN ESTERKS; Sinthese
EXTRA UNIFLO; ESSO EXTRA MOTOR OIL; ULTRON Racing
OLIO FIAT MULTIGRADO; OLIOFIAT VS
EKOFINA; MULTIGRADE MOTOR OIL
MULTI-G
MOBIL SUPER XHP; MOBIL SUPER; MOBIL HD
HELIX MOTOR OIL; SUPER PLUS MOTOR OIL; HELIX ULTRA
HAVOLINE X-1; HAVOLINE MULTIGRADE; EUROTEX
HD 2M; GTS RUBIA TIR
SYN GARDE; ALL CLIMATE PLUS; SYN POWER

VI. Podmazivanje motora sus

VI.4.

235

MOTORNA ULJA ZA DIZEL MOTORE U PUTNIKIM VOZILIMA

U doba masovne motorizacije u SAD isti motori su ugraivani u sva vozila,

od putnikih do tenkova. Razlika je bila u regulaciji. Za putnika vozila je vaila tzv.
brzohoda regulacija: sve performanse su optimirane za nominalnu snagu motora i
vonju u najviem stepenu prenosa. Tako je ostalo do danas. Savremena putnika
vozila imaju minimalnu potronju u najviem stepenu prenosa i pri brzinama koje se
kontroliu ( u EU to su 80 i 120 km/h).
Za dostavna vozila i traktore optimizacija se vri za oblast maksimalnog
momenta uz tenju da brojevi obrtaja na kojima je obrtni momenat najvei budu to
nii. Maziva za te uslove su imala oznaku C-Commercial. Sa pojavom dizel motora
u privrednim i putnikim vozilima ti isti radni reimi su ostali dominantni: visoka
mehanika optereenja jer su gasne sile daleko vee od inercijalnih. Zato su prve
preporuke za benzinske motore obuhvatale oba zahteva: SC/CC, SD/CD i td. Jasno da
su u meuvremenu razlike postale suvie velike pa je danas tehniki teko obrazloiti
isti kvalitet za S i C primene (iako je to komercijalno stalno prisutno).
API klasifikacije za podmazivanje dizel motora se posle CD ili po godinama
iza 1983.g. odnose na teke dizel motore (HD). Za sada u SAD ne postoje propisi za
dizel motore u putnikim vozilima, izmeu ostalog to ih tamo ima malo i to je dizel
gorivo skuplje od benzina!
Evropski proizvoai putnikih vozila u svojoj godinjoj proizvodnji od oko 13.5
miliona vozila imaju oko 2.3 miliona dizel motora. Tako je na primer kod grupe PSA
udeo dizela oko 28 %, kod VW 22 %, kod Renault-a 15 % i td. Trino uee dizel u
putnikim vozilima EU je dovelo do programiranja potpunog uvodjenja direktnog
ubrizgavanja i novih tehnologija visokopritisnog ubrizgavanja. EU je uvela posebnu
klasu maziva ACEA B 1-, B2-, B3- i B4 -98 za lake dizel motore u putnikim i
dostavnim vozilima, tabele 108.
Tabela 108a: Zahtevi po ACEA od motornih ulja lakih dizel motora
ACEA B1-02
ACEA B2-98 (izdanje 2)
ACEA B3-98 (izdanje 2)
ACEA B4-02
ACEA B5 -02
VW 505.00 / 505.01 / 506.00 / 506.01
MB 229.1 / 229.3 / 229.5

Ekonominost po gorivu (HT/HS 2.6- 3.5 mPa.s)

Opti ciljevi (HTHS > 3.5 cP)
Visoke performanse (HTHS > 3.5 cP)
? Visoke performanse DI (HTHS > 3.5 cP)
Visoke performanse motora plus ekonominost (HT/HS 2.9- 3.5
mPa.s)
Tipini zahtevi VW specifikacija
Tipini zahtevi MB specifikacija

Ciljna visoka ekonominost je ostvarena lakim dizel motorima sa direktnim

ubrizgavanjem i turbo grupama. Radni uslovi maziva su bliski onim koji su nekada
oznaavani kao HD, a moda i tei. Kod klipne grupe motora VW 1.9 TD sa
direktnim ubrizgavanjem temperatura u zoni prvog prstena je 290 oC dok je kod VW
motora sa vihornom komorom 245 oC. Mazivo u takvim motorima mora imati

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

236

povienu formulaciju detergenata da bi klipni prstenovi ostali slobodni i isti. Ocena

klase B5 se uzima za 5 jedinica iznad vrednosti koje postiu maziva po B4, zatim
ostatak od 1.5 % se sniava na 1.3 % sumpornog pepela. Strogi ekoloki propisi
nalau uvoenje katalizatora za eliminisanje CO, HC, NOx i estica. Da bi oni imali
odgovarajui vek po nalozima OEM u maziva se mora ozbiljno promeniti formulacija
koja podrazumeva redukciju sumpora, fosfora i sulfatnog pepela.
Generalno uzevi sekvence za lake dizel motore podravaju stroge zahteve za
benzinske motore kao to su doprinos motornih ulja ekonominosti, visok indeks
viskoznosti, podnoenje ekstremnih smicajnih naprezanja i dovoljan vek vodei
rauna o prisustvu ai i estica u produktima sagorevanja. To najbolje ilustruju
japanski testovi koje dajemo u prilogu.
Tabela 108b: Motorski testovi po ACEA za motorna ulja lakih dizel motora
Parametri

B1-02

B2-98 (iz.2)

B3-98 (iz.2)

B4-02 i B502

CEC-L- 51 - A- 98 (MB OM 602A)

Habanje bregova (m)
< 50.0
Porast viskoznosti (%) na 40C
< 901
Poliranje cilindra (%)
< 7.01
Habanje cilindra (m)
< 20.01
Potronja ulja (kg/test)
< 10.01
CEC L-46-T-93 (VW 1.6L TC Diesel Intercooler)
Zapicanje prstenova (ocene)
>RL148
>RL148
>RL148
istoa klipa (ocene)
>RL148
>RL148
>RL148
CEC L-83-A-97 (Srednja-temperaturska disperzivnost XUD 11 BTE)
Porast viskoznosti (mm2/s) na < 0.50 Vk
< 0.90 Vk
< 0.50 Vk
< 0.50 Vk
100C sa 3% ai
x RL197
x RL197
x RL197
x RL197
>RL197
> RL197
Ocena klipa (5 elementa,
minus 6
minus 6
> RL197
> RL197
prosek 4 klipa)
poena
poena
CEC L-78-T-99 (VW DI)
istoa klipa (ocena)
> RL206
Zapicanje
prstena
(1&2)
Prosek za 8 prstenova (ASF)
< 1.2
Max za prvi prsten (ASF)
< 2.5
Max za drugi prsten (ASF)
0.0
Porast viskoznosti (%) na 40C
NR
NR
NR
Izvetaj
CEC L-54-T-96 (MB M111E ekonominost goriva)
Ekonominost (%) poreenju u
> 2.5
> 2.5
RL191 (15W- 40)

VI. Podmazivanje motora sus

237

Tabela 108c: Laboratorijski ACEA testovi za motorna ulja lakih dizel motora
Parametri

B1-02

B2-98 (iz.2)

B3-98 (iz.2)

B4-02 i B502

CEC L-14-A-93(Smicajna stabilnost, Bosch brizga)

Viskoznost (mm2/s) na 100C,
XW-20
XW-30 > 9 Svi ostaju u SAE gradaciji!
30 ciklusa (ne primenjuje se na XW-30 > 8.6 XW-40 > 12
monogradna maziva)
XW-40 > 12 XW-50 > 15
CEC L-36-A-97 (HT/HS viskoznost)
Viskoznost (mPa-s), 150C,106
max. 3.5
> 3.5
> 3.5
2.9 do 3.5
s-1
CEC L-40-A-93 (Gubici na isparavanje)
Noack (%) max, posle 1 h na
< 15
10W-X ili<
< 13
< 13
250C
15
ostali < 13
ASTM D 874 (Sufatni pepeo)
Koliina (% mase)
< 1.8
< 1.8
< 1.8
< 1.8
ASTM D 892 bez opcije A (Pena, tendencija/stabilnost (ml) max)
Sequence I (24C)
10/0
10/0
10/0
10/0
Sequence II (94C)
50/0
50/0
50/0
50/0
Sequence III (24C)
10/0
10/0
10/0
10/0
Sequence IV (150C) ASTM
100/0
100/0
100/0
100/0
D 6082
Elastomeri : CEC L-39-T-96
RE1
RE2
RE3
RE4
Tvrdoa DIDC (poena)
-1 do +5
-5 do +8
-25 do +1
-5 do +5
Promena nosivosti (%)
-40 do +10
-15 do +18
-45 do +10
-20 do +10
Izduenje (%)
-50 do +10
-35 do +10
-20 do +10
-50 do +10
Varijacija zapremine (%)
-1 do +5
-7 do +5
-1 do +30
-5 do +5
NAPOMENA: Za nove materijale i saglasnost ulja sa takvim elastomerima usvaja se test prema DaimlerChrysler-u
VDA 675301 i td. Nove RE3 materijale e CEC svrstati u naredne sekvence.

Potpuna lista ACEA sekvenci obuhvata laboratorijske i motorske provere

motornih ulja o emu e detaljnije biti rei kod metoda za ispitivanje ulja, odreivanje
njihovog kvaliteta i veka zamene. U zakljuku moemo konstatovati da EU ima
zahteve za motorna ulja dizel motora u putnikim vozilima ve 10 godina ali se
proizvoai maziva jo nisu odrekli dvojnih specifikacija za C i S primene.
Pravilo je da se prvim znakom sugerie osnovna namena, kao napr. C ../S.. je za
dizel motore u putnikim vozilima i (verovatno) za turbo oto motore!
Nove specifikacije proizvoaa (VW 503 i 506; MB 229.3) definiu
kvalitetni nivo motornih ulja koja e se primenjivati sa duom zamenom (30.000 km u
benzinskim i 50.000 km u dizel motorima).
Tabela 108d: Japanski dizel i oto testovi za motorna ulja
MOTORI
Test metode JASO
Zapremina motora(ccm)
Trajanje testa (h)
Faze
Tip goriva
Zamena ulja (h)
Broj obrtaja (o/min)

Toyota 3A 1G-FE 3E

M333-93
1500
2000
200
48
1
1
Bezolovni benzin
Ne
Ne
1000
4800

1500
100
1
Ne
1000

Nissan VG-20E KA-24E

M331-91
M328-95
2000
2400
200
100
3
2
Bezolovni benzin
Ne
800-3500
800 i 1500

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

238
Sastav smee
Optereenje (kg-m)
Temperature hlaenja (C)
Temp. ulja u leajevima,C
Test specifikacije
Test ciljevi

14.5
Ne
6

120
60-65
149
JIS Regular Grade
Habanje razvoda Talozi, obloge,
mulj, habanje,
promena
visk.

35-40
50

Habanje
razvoda

2.0-9.0
38-100
50-117
JIS Grade
Talozi na klipu,
obloge, mulj,
habanje

15 2,N-m
47-58
47-63

Habanje
razvoda

Tabela 108e: Japanski dizel testovi za motorna ulja

Test metode
Parametri
Zapremina motora (ccm)
Trajanje testa (h)
Faze
Gorivo
Zamena ulja (h)
Broj obrtaja (o/min)
Ubrizgano gorivo(mm3/hod)
Snaga (hp)
Temperature motora (C)
Temperature hlaenja(C)
Temperature leajeva(C)
Sumpor u gorivu (% m.)
Test specifikacije
Test ciljevi

JASO M336-90
Nissan SD-22
2164
50 (API CC);100 (API CD)
1
Dizel
Svakih 5 h
4000
36
50
25-50
80
120
0.4-0.5
API CC, CD
Habanje, talozi, obloge i
mulja na klipovima

JASO M336-1998
Nissan Diesel TD25
2494
200
1
Dizel
100
4300
43
Full
90
120
0.05 max
Proposed JASO DX-1
Talozi na klipovima

JASO M354-1999
Mitsubishi D34T4
3907
160
1
Dizel
Ne
3200
96
Full
90
105
0.05 max
Proposed JASO DX-1
Habanje brega

Tabela 108f: Periodi zamene ulja u starijim tipovima putnikih vozila

Firma
VW/ AUDI/SEAT
BMW
CHRYSLER
PEUGEOT
CITROEN
DAIHATSU
FIAT
FORD
MAZDA
MERCEDES
-BENZ
MITSUBISHI
NISSAN
OPEL
RENAULT
ROVER
TOYOTA
VOLVO

Modeli
Svi
Svi
Voyager 2.5 TD
Svi

km
15.000

Rocky Wagon TD
Svi
Maverick 2.7 TD
626 2.0 D Comprex
Modeli G
Modeli C,E,S
Svi
Terrano;Patrol 2.8 TD
Svi
Svi
Svi
Svi
Svi

5.000
7.500
10.000
10.000
10.000
15.000
7.500
5.000
7.500
7.500
10.000
7.500
7.500

12.000
10.000

Meseci
Napomene
12
Ulja samo po VW-specifikacijama.
Prema servisnim uputstvima!
12
Prvo punjenje zameniti na 1.000 km.
12
U teim uslovima na 7.500 km. Prvo
punjenje zameniti od 1.500 do 2.500 km.
6
Prvo punjenje zameniti na 1.000 km.
12
ta se pre stekne!
6
ta se pre stekne!
Prvo punjenje zameniti na 1.000 km.
12
Ulja DB. U teim uslovima na 5.000 km.
12
Sa gorivima sa puno sumpora na 7.500 km.
6
6
Serena D prva zamena na 5.000 km.
12
12
6
12

Prvo punjenje zameniti na 1.500 km.

VI. Podmazivanje motora sus

VI.5.

239

MOTORNA ULJA ZA KAMIONSKE DIZEL MOTORE

Istorijski deo izgleda ovako. Prve klasifikacije po kvalitetnom nivou potiu

od amerikih inenjerskih udruenja SAE-API-ASTM i amerike armije MIL, sl.
151. API od 1983. praktino menja ranije klase i razdvaja zahteve dvotaktnih od
etvorotaktnih dizel motora. Iza 2000.g. se uvode globalna merila kvaliteta.
O uljima za dvotaktne motore svi propisi potiu od proizvoaa GM i
njegovih filijala (meu kojima je najvea DDC- Detroit Diesel Co).
MIL specifikacije od 1930.g. stalno koristi civilni sektor.
Slino ostalim oblastima u SAD je prisustvo korisnika vozila jae od
zakonskih minimuma. Svi standardi, a posebno tehniki, predstavljaju donju granicu
kvaliteta. Kod kamionskih motora trokovi goriva uestvuju izmeu 30 i 40 % u
ivotnom budetu teretnjaka. Zato savet za odravanje vozila (TMC- Maintenance
Council) zastupa udruenje kamiondija (ATA- American Trucking Association) u
donoenju novih propisa, ali i donoenju sopstvenih uslova. Izmeu ostalog ima vie
procedura za proveru ekonominosti i ekologinosti novih konstrukcija vozila. Kao
primer navodimo da 1% utede u gorivu doprinosi nacionalnoj ekonomiji sa godinje
451 milion dolara, uz manju emisiju NOx za 861.000 tona i estica za 17.220 tona!
Veliki proizvoai kamionskih etvorotaktnih motora (Mack, Cummins) su
paralelno sa API dali sopstvene preporuke za formulaciju motornih ulja. Prvu
preporuku su izdali sredinom 1998.g. uporedo sa CH-4 (LRG-1 Lubricant
Recommended Guideline). Potom sledi LRG-2 u isto vreme kada i PC-9. Jedna od
ozbiljnijih dilema su izbori baznih ulja (API grupa) jer svaki test kota oko 50.000$, a
treba izvriti oko 80 do 90 testova ili utroiti od 4 do 5 miliona dolara. Prema
dosadanjim iskustvima na grupu I otpada 25 % amerikog trita. Grupa I i II
zajedno pokrivaju 36 %, a grupe II i III zajedno 39 %. Posebno je izazovno uvoenje
sintetskih baza (API grupa IV) mada se time uveavaju razvojni trokovi to je teko
prihvatljivo za male firme (ILMA- Independent Lubricant Manufacturers).
Panji ne izmie ni jedan deo vozila ni jedan fluid koji se koristi u njima.
Projektni zadatak za pogonske materijale se formira u isto vreme kada za novo vozilo
i po istim kriterijumima.
Prvo je EPA usvojila 15 ppm sumpora u dizel gorivu poev sa 2006.g. To je
drastino smanjenje u poreenju sa dananjih 500 ppm. Slina aktivnost je u toku
irom sveta. Uglavnom se razmilja o granici od 50 ppm sumpora (ULSD- Ultra Low
Sulfur Diesel). Takav uslov se ne svodi samo na nove tehnologije u proizvodnji
niskosumpornih goriva ve pogaa i druge osobine goriva meu kojima je najvanija
njegova mazivost. Slede problemi sa oksidacionom stabilnou, pojavom pene,
statikog elektriciteta, gumom i talozima.
Mada smo o tome govorili u poglavljima o gorivima ovde ih treba ponoviti jer su
aditivi za nova goriva obavezni, potom slini su sa paketima za maziva, a uzajamna
saglasnost je obavezna. Propisi o emisiji nameu proveru novih uticajnih faktora na
ponaanje ulja:
novi sistemi sa ekstremno visokim pritiscima ubrizgavanja,
smanjenje sumpora i aromata u dizel gorivima,
dalja ograniavanja emisije azotnih oksida,

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

240

recirkulacija ohlaenih izduvnih gasova,

produavanje veka motora i dui periodi zamene ulja i
kompatibilnost sa ureajima za preiavanje izduvnih gasova.
SL. 151: CIVILNE I VOJNE
SPECIFIKACIJE

SL. 152: UTICAJ KVALITETA

ULJA NA VEK
Fe /ppm/ u ulju Test Cummins NTC-400

Civilne *** 1940.g.*** Vojne

- 1941.
2- 104/2 - 104A/2- 104 B
API te{ki uslovi 1947. -- 1943.
Cat. Superior 1948. Lubricants(Series II)
- 1949. 2- 104B Supp.I/Supp.II
API DG/DS/MS 1952. -- 1950. MIL-0-2104 (Ordonance
Superior 1956. -- 1954. MIL-L-2104 A
Lubricants (Series III)
- 1958. MIL-L-45199
- 1961. MIL-L-45199 A
- 1964. MIL-L-2104 B
APICA/CB/CC/CD 1970.--1968. MIL-L-45199 B
Mack EO-H 1972. -- 1970. MIL-L-2104 C
Mack EO-J 1976. Mack EO- K 1979. Mack EO- K/2 1984. -- 1983. MIL-L-2104 D
API CE 1987. API CD-II 1988. API CF- 4 1990. -- 1988. MIL-L-2104 E
API CF/CF-2 1994. -- 1992. MIL-L-2104 F
API CG- 4 1995. Mack EO-L 1996. API CH-4 1998.
PC-9 -

2003. godina

70
60
50
38
40
30
20
10
0
15 k

56

50
40

25 k

Ulje "A"
Performanse po PC-9
elini klipovi:
potronja ulja
Al klipovi: talozi
Istroenja klipne grupe i
korozija leajeva
Istroenje razvoda
Istroenja motora
sa EGR
Termika oksidacija
Aeracija ulja
Viskoznost i a
Viskoznost na niskim
temperaturama
Visoko temp. korozija
Smicanje
Isparljivost
Pojava pene
HT/HS
Kompatibilnost
sa
zaptivkama
Sufatni pepeo

15 k

25 k

Ulje "B"
Testovi
CAT 1Q+ EGR
CAT 1N (CAT 1K)
Mack T-10+EGR
GM 6.5 lit.
Cummins
M-11
+EGR
Deere JDQ, Seq.
IIIF
Navistar 7.3 l
Mack T-8E
Mack T-8E (?)
CH-4
CH-4
NOACK
CH-4
CH- 4
CH-4
ASTM D-674

Izuzetno su vani zahtevi za usklaivanjem perioda dolivanja i zamene ulja sa

servisnim rokovima koji su kod kamionskih motora po pravilu dvostruko dui u
poreenju sa putnikim. Produenje perioda zamene ulja direktno utie na habanje
cilindarskih kouljica i poveane koliine metala u ulju, sl. 152 (na apscisi je period
zamene u hiljadama kilometara, a na ordinati pojave metala u ulju). Vek filtera za
ulje takoe zavisi od formulacije maziva i njegove istoe tokom eksploatacije.
Dananje tipino ulje za kamionske dizel motore je mineralno SAE 15W-40. Po
kriterijumu ekonominosti prednost se daje polusintetskom SAE 0W-30. Slina
zamena je za mineralne baze u menjaima, umesto SAE 75W-90 prednost ima
potpuno sintetsko ulje 75W (10 cSt). Zato opti zakljuci ovako glase:

VI. Podmazivanje motora sus

241

Maksimalna ekonominost u potronji goriva se postie kada se pravilno

izaberu svi pogonski materijali za vozila,
kombinacija pogonske grupe vozila, motora i menjaa, po kriterijumu
ekonominosti mora biti preslikana na izabrane fluide da bi efekat bio
sinergiki efektan
ovaj rezon vazi za sve fluide i sve ostale komponente kao to je elektronska
kontrola motora, transmisije, hlaenja, kondicioniranja kabine i drugo.
U narednoj tabeli 109 emo navesti API klasifikacije za podmazivanje dizel
motora pri emu se nove oznake (posle CD ili po godinama iza 1983.g.) odnose na
teke dizel motore (HD).
Tabela 109: API kategorije C maziva i primena
API
Uslovi primene, kvalitetni nivo
CA
CB
CC
CD
CE
CF- 4
CF -2
CG
CH-4
CI-4

Prvi propisi za kvalitet maziva u motorima od 1942-1950.g.

Ulja za podmazivanje motora sa usisavanjem koji rade u umerenim uslovima,
a u gorivu ima dosta sumpora
Ulja za usisne i motore sa umerenim nadpunjenjem
Ulja koja ispunjavaju stroge zahteve usisnih i turbo motora
Nove generacije ulja za nove generacije dizel motora posle 1983. modelske
godine
Nove generacije dizel motora u etvorotaktnom i dvotaktnom izvoenju
postavljaju razliite zahteve prema motornim uljima pa se zato definiu
odvojeni kvalitetni nivoi tj. CF-4 za etvorotaktne i CF-2 za dvotaktne.
Zahtevaju se sve bolji kvaliteti, dui vek i dui servisni period za dvotaktne i
etvorotaktne varijante dizel motora novih konstruktivnih reenja
Nova specifikacija od 1998.g.
Specifikacija za dizel motore od 2002.g.

Projektni zadatak za nova vozila u ASTM sistemu dobija oznaku PC-x (PCProposed Category) radi prenoenja svih vozilskih zahteva na pogonske materijale,
odnosno konkretno na maziva. PC-10 formulacija maziva je nasledila PC-10, a
razvijana je tokom 18 meseci sa ciljnom godinom 2002.g. u Factory-fill i Servicefill formulaciji. Moraju se zadovoljiti svi propisi koji su danas planirani da stupe na
snagu iza 2004. godine. Nova generacija kamionskih dizel motora ima vrlo stroge
ekoloke granice koje se reavaju sa EGR (EGR- Exhaust Gas Recirculation) i
naknadnom obradom izduvnih gasova. Pare goriva i maziva krue kroz motor (Blowby), kroz usisni sistem, kroz komoru za sagorevanje i sisteme za obradu izduvnih
gasova. Zato goriva i maziva (PC-10), sa svim sadranim aditivima, moraju biti
provereni ne samo u svom istom sastavu ve u uslovima bliskim primenskim, sa
produktima starenja i kontaminantima.
Procedurama za PC-9 su ve uvedene tri nova teka uslova: Cummins M-11
za ocenu ai se produava na 300 sati, primenjuju se Mack T-10 sa EGR na 300 sati
i Caterpillar 1Q sa EGR u iznosu od 17% u trajanju 504 sata.Proizvoai motora
EMA su naloili da interval zamene ulja bude isti ili dui nego kod motora bez EGRa, isparljivost nia od 13 %, viskoznost po SAE J300 pre i posle testova, uz brojna
druga poboljanja u poreenju sa kvalitetima CH-4. U Evropi sva E maziva imaju

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

242

produene periode zamene u skladu sa duim servisnim periodima teretnih vozilima.

Testovi za ocenu habanja se izvode na proverenim mercedesovim motorima. Jedino
jo nema zamene za Mack T-8 test taloga u ulju. Od svih ranijih API testova i uzornih
amerikih motora jedino se preporuuje test Mack T-11 za kontrolu viskoznosti,
zapuenja filtara i potronju ulja. Vie nema E-1 ulja, a novi propisi za emisiju EURO
3, 4 (i uskoro 5) generiraju nove kategorije dizel motora ije teke radne uslove (HDHeavy Duty) moraju potvrditi visoki E-5 kvaliteti HD maziva, sl.153. Kamionski
motori imaju turbo grupe, recirkulaciju ohlaenih izduvnih gasova i intenzivno
prodiranje gasova u karter (Blow-by) to sve skupa oteava uslove rada, sl. 154.
SL.153: UTICAJ BAZNOG ULJA NA TALOGE I HABANJE RAZVODA
10

Ocene

8
6
4
2
0

Test Cummins M11

Talozi
Habanje
Grupa I

Grupa II/II+

Habanje razvodnog mehanizma i pojava taloga

SL.154: ISTOA TELA TURBO GRUPE

Kvalitetni pogonski materijali, E-4
Referentno ulje RL 133

Japanska organizacija za standarde u oblasti vozila (JASO) i japansko

udruenje za proizvodnju maziva (JALOS- Japan Lubricating Oil Society) su
pripremili normative za dvotaktne i etvorotaktne dizel kamionske motore JASO M
355:2000) sa naznakom da stupaju na snagu 2001.g. Polazei od pretenog uticaja na
istona trita japanski proizvoai predlau i svoje specifikacije maziva prilagoenih
tamonjim kvalitetima goriva, vozila i uslovima primene. Osnovne karakteristike
imamo u listi za JASO DH-1.

VI. Podmazivanje motora sus

243

Tabela 110a: Predlog JASO DH-1 specifikacija za kamionska motorna ulja

Test/Parametri
istoa klipa, TGF
istoa kanala klipnih prstenova i
klipa
Habanje razvoda (svedeno na 4.5 %
taloga)
Porast viskoznosti
(100-150h) na 100C
Porast viskoznosti na 40C
Depoziti, ocena na 280C
Pojava pene
Sequence I
Sequence II
Sequence III
Gubici isparavanja, na 250C
Korozija
Bakra
Olova
Sn
Bakra na 135C
Smicajna viskoznost
TBN ( Total Base Number)
KOMPATIBILNOST
RE1 (Fluor)
Promena tvrdoe
Promena nosivosti
Izduenje
Zapreminska varijacija
RE2 (Acrylic)
Promena tvrdoe
Promena nosivosti
Izduenje
Zapreminska varijacija
RE1 (Silicon)
Promena tvrdoe
Promena nosivosti
Izduenje
Zapreminska varijacija
RE1 (Nitrile)
Promena tvrdoe
Promena nosivosti
Izduenje
Zapreminska varijacija

Dim.

Granice

Test metode

Vol. %
Poeni

60.0 max.
Prstenovi slobodni

JASO M336
Nissan TD-25

95.0 max.

JASO M354
MMC 4D34T

cSt

0.2 max.

ASTM D 5967-99 Mack T-8A

200 max.

Poeni

7.0 min.

ml/ml
ml/ml
ml/ml

10/0 max.
50/0 max.
10/0 max.

% mase

18.0 max.

JPI 5S-41-93, Noack

mase ppm
mase ppm
mase ppm

20 max.
120 max.
50 max.
3 max.

ASTM D 5968-97
ASTM D 130-94

cSt
mg KOH/g

Ostaje u SAE gradaciji

10.0 min.

Poena
%
%
%
%

-1/+5
-40/+10
-50/+10
-1/+5

Poena
%
%
%

-5/+8
-15/+18
-35/+10
-7/+5

Poena
%
%
%

-25/+1
-45/+10
-20/+10
-1/+30

Poena
%
%
%

-5/+5
-20/+10
-50/+10
-5/+5

ASTM D 5533-97 Sequence

IIIE
JPI 5S-55-99 Komatsu Hot
Tube
JIS K2518:1991

ASTM D 6278-98
JIS K2501 6:1992 ili
ASTM 4739-96

CEC-L-39-T-96

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

244

Tabela 110b: Poreenje zahteva za kamionska motorska ulja

Testovi
Mack T-8E
Mack T-9
Habanje cilindra sa 1.75% ai, m, max
Gubitak na prvom prstenu, mg, max
EOT olovo, ppm, max
EOT TAN porast, max
Cummins M-11
gubitak mase 4.5% a, mg, max
Proseni mulj u motoru, min
Pad pritiska na filtru, kPa, max
Habanje brega podizaa, m, max
HEUI Aeracija zapremina, %, max
OM 441LA
Poliranje cilindra, % povrine, max
Pad pritiska nadpunjenja posle 400 h, % max
Talozi, ocena, min
Potronja ulja, kg/Test, max
Mitsubishi 4D34T4, habanje brega, m, max
Caterpillar 1R
Ocene, te. (WDR), max
Talog na elu klipa, % max
Talozi po klipu, % max
Potronja ulja, g/h ,Poetna Max.
Krajnja, max.
Sequence IIIF , porast visk. posle 60 h na 40C

DHD-1
2.1 / 2.2 / 2.3

Ekvivalentno sa
API CH-4 / ACEA E5

25.4 / 26.6 / 27.1

120 / 136 / 144
15
2.0

API CH-4 / ACEA E5

API CH-4 / ACEA E5
Bolje od CH-4
CH-4

6.5 / 7.5 / 8.0

8.7 / 8.6 / 8.5
79 / 93 / 100
7.6 / 8.4 / 9.1
8.0

API CH-4 / ACEA E5

API CH-4 / ACEA E5
API CH-4 / ACEA E5
API CH-4
API CH-4

2.0
4
25.0
40
97

ACEA E5 / MB 228.3
ACEA E5 / MB 228.3 ACEA E5 /
MB 228.3
ACEA E5 / MB 228.3

397 / 416 / 440

40 / 42 / 44
37 / 42 / 46
13.1
1.5 X poetna
200 cSt, max

CH-4 Cat 1P

JASO DX-1

CH-4 IIIE

Tabela 111: Ulja za kamionske dizel motore srednjih snaga

Proizvoai
maziva
RN Beograd
N
I
FAM-Kruevac
S
RN Novi Sad
Rafinerija Modria
INA, Hrvatska
AGIP
BP
CASTROL
CHEVRON
ELF
ESSO
FIAT
FINA
GULF
MOBIL OIL
SHELL
TEXACO
TOTAL
VALVOLIN

U preporukama obino nema podela

na dizel motore u putnikim i teretnim vozilima
GALAX SUPER LONG; GALAX SUPER; GALAX SUPER S-3
FENIX BM EXTRA; FENIX SUPERIOR
DIZEL TURBO TD; DIZEL SUPER TP
MAXIMA TURBO; MAXIMA SUPER HD S-3; PRESTIGE XLD
Super E (E1); SUPER TURBO (E-3); SUPER 2000 (E4);
AGIP F.1 DIESEL SIGMA; AGIP F.1 DIESEL GAMMA
VANELLUS C3; VANELLUS M
TURBO MAX; DEUSOL RX SUPER
DELO 300 MOTOR OIL; DELO 200 MOTOR OIL
PERFORMANCE RC; DISAL HD 3; TROPHY R
SUPER DIESEL OIL TD; ESSOLUBE D-3 HP; XT 201; XT 401
AGERTER; VS DIESEL
KAPPA; DELTA PLUS
SUPER DIESEL; GULF LUBE XHD
MOBIL DELAVAC 1400 SUPER; MOBIL DELAVAC 1300
RIMULA X; MYRINA X; RIMULA D
URSA SUPER TD; URSA SUPER LA
RUBIA S; RUBIA H
ALL FLEET EXTRA; ALL FLEET PLUS; TURBO V