OSNOVE

RUKOVANJA
INSTRUMENTIMA

Gertrud Hauser
2009.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

SADRAJ
1.
2.

3.

4.

5.

6.
7.
8.
9.

10.
11.
12.
13.

UVOD
POREKLO NAZIVA I KLASIFIKACIJA INSTRUMENATA
2.1. Primeri naziva instrumenata po autorima
2.2. Primeri naziva instrumenata prema primeni
2.3 .Primeri naziva instrumenata prema karakteristikama
2.4. Primeri naziva instrumenata prema obliku
2.5. Primeri naziva instrumenata prema organima na kojima se koriste
2.6. Klasifikacija instrumenata prema hirurkoj specijalnosti
2.7. Klasifikacija instrumenata prema nameni
TIPINE KARAKTERISTIKE HIRURKIH, ANATOMSKIH I
ATRAUMATSKIH INSTRUMENATA
3.1. Radne povrine instrumenata
3.2. Umetci od tvrdog metala
3.3. Osigurai pomeranja
3.4. Skalpeli i noevi
INSTRUMENTI ZA REZANJE TKIVA
4.1. Makaze
4.2. Dleta
INSTRUMENTI ZA STEZANJE TKIVA
5.1. Pincete
5.2. Hvataljke (kleme)
5.3. Kleta
INSTRUMENTI ZA RETRAKCIJU (IRENJE) TKIVA
6.1. Kuke i retraktori za rane
INSTRUMENTI ZA PRIBLIAVANJE I SPAJANJE TKIVA
7.1. Iglodrai
INSTRUMENTI ZA ZATITU TKIVA
INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE TKIVA
9.1. Sonde
9.2. Buije i dilatatori
INSTRUMENTI ZA UGRADNJU IMPLANTATA
POSEBNI INSTRUMENTI
11.1. Instrumenti za sukciju
PRIMERI SLAGANJA INSTRUMENATA U REETKE
PROVERA I ODRAVANJE INSTRUMENATA
13.1. Provera instrumenata
13.1.1. istoa
13.1.2. Stvaranje kamenca
13.1.3. Korozija
13.1.4. Funkcionalnost
13.2. Odravanje instrumenata

2
2
2
2
3
3
3
3
5
5
5
6
6
7
7
7
8
10
10
12
15
16
16
19
19
20
20
21
21
21
22
22
22
24
24
24
25
25
26
26

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

1. UVOD
Istorija proizvodnje instrumenata datira jo iz praistorije kad je ovek kao
instrumente koristio prirodne materijale kao to su kosti i kamenje.
A u narednim vekovima, instrumenti su se izraivali od bronze, mesinga, bakra i
gvoa.
Danas se u proizvodnji instrumenata koristi nerajui elik. Osim toga, za izradu
instrumenata koriste se i drugi materijali:
Plastika za razliite drke
Bakar
Mesing za ruke instrumenata
Srebro, primeri za sonde
Kalaj za specijalne sonde
Povrine instrumenata se takoe mogu dosta razlikovati:
Ispolirane do visokog sjaja
Mutno polirane (mat)
Niklom presvuene (igle za ivenje)
Posrebrene (oni instrumenti)
Pozlaeni instrumenti, kao to su prstenovi makaza ili iglodraa
(meunarodna oznaka za dodatke od tvrdog metala). Ovakve makaze imaju
posebno dugi vek trajanja
Zacrnjeni instrumenti kojima je prednost to se ne sjaje tokom operacije.

2. POREKLO NAZIVA I KLASIFIKACIJA INSTRUMENATA

Instrumenti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima.
2.1. Primeri naziva instrumenata po autorima
Prema lekarima, proizvoaima instrumenata, inenjerima ili drugim osobama koje
su projektovale (osmislile) instrumente, uticale na njihov nastanak ili su ih objavili:
Hvataljka po Peanu
Dleto po Lexeru
lebasta sonda po Kocheru
Giglijeva testera
2.2. Primeri naziva instrumenata prema primeni
Elevatorij
Dleto
Burgija
Nareznica za kost
Iglodra

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

2.3. Primeri naziva instrumenata prema karakteristikama

Otra kuka
Tvrda hvataljka
Tupa kuka
Atraumatska pinceta
Mekana hvataljka
2.4. Primeri naziva instrumenata prema obliku
Glaviasta kanila
Zrno-kleta za hvatanje tampona
Bajonet kleta
2.5. Primeri naziva instrumenata prema organima na kojima se koriste
Hvataljka za u
Vaskularne makaze
Kuka za meniskus
Bubrenjak
Crevna hvataljka
2.6. Klasifikacija instrumenata prema hirurkoj specijalnosti
Opti hirurki instrumenti
Osnovni instrumenti: makaze, pincete, hvataljke, iglodrai, kuke za

rane itd.
Gastrointestinalni instrumenti: crevne hvataljke, kleta za

postavljanje metalnih spojnica-klipsi, stapleri, anatomske pincete,

hvataljke po Allisu itd.
Endoskopski instrumenti

Instrumenti za deju hirurgiju

Svi instrumenti kao i za optu hirurgiju samo manjih dimenzija.
Instrumenti za ginekologiju i akuerstvo
Vaginalni spekulum, dilatator po Hegaru, hvataljke, kukaste hvataljke, kukasta
kleta po Museuxu, kirete za sukciju i biopsiju, sonda za uterus, tegovi, makaze za
parametrije, stezaljke za parametrije, mikroinstrumenti, PE kleta, kireta za uterus,
instrumenti za histerosalpingografiju, endoskopski instrumenti itd.
Instrumenti za urologiju
Kleta za kamenje u bubregu, kleta za bubrene fistule, cistoskop, kuke za
prostatu, retraktori za mokranu beiku, lopatica za mokranu beiku, gumeni
elastini kateter za dilataciju, instrumenti za postavljanje katetera itd.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Instrumenti za kardiovaskularnu hirurgiju

Distraktor grudnog koa, hvataljke za aortu, hvataljke za krvne sudove, atraumatske
pincete, hvataljke po Cooleyu, hvataljke po Satinskom, buldog hvataljke, pincete za
zaliske, mikroinstrumenti, disektori (noevi za disekciju), Pott-Smith-ova pinceta,
vaskularni iglodra, ureaj za koronarnu sukciju, aplikatori hvataljki za hemostazu,
iglodrai za iane avove, hvataljke, makaze itd.
Instrumenti za torakalnu hirurgiju
Razdvaja rebara s razliitim osiguraima, raspatoriji (strugai), aproksimator
(steza) za rebra po Baileyu, nazubljena hvataljka za plua po Duvalu, makaze za
grudnu kost, hvataljke za rebro, makaze za rebro po Brunneru i Sauerbruchu,
patula za plua, hvataljke za bronh, dleta i ekii za grudnu kost, itd.
Instrumenti za traumatologiju, kotanu hirurgiju, ortopediju
Razliiti pogonski ureaji, ekii, dleta, raspatoriji, builice za kosti, uplja dleta,
nastavci za builice, razliita burgije, glave za builice, AO instrumenti, turpije,
elevatoriji.
Instrumenti za neurohirurgiju
Instrumenti za trepanaciju, Giglijeva testera, separatori za duru, makaze za duru,
elevatoriji, builice, mikroinstrumenti, posebni retraktor za rane, dra za glavu po
Mayfield-u, modana patula, AO instrumenti s razliitim priborom, bajonet kirete,
instrumenti za enukleaciju, razliite klipse za aneurizme i kleta za aplikaciju,
hvataljke za skalp i klipse (klipsa po Raneyu) itd.
Instrumenti za maksiofacijalnu hirurgiju
Instrumenti za vaenje zuba, instrumenti za repoziciju, razliiti otvarai za usta,
samodrai za usta, potiskiva i lopatica za jezik, kleta za jezik ,intraorealni
retraktori kuke za izvlaenje brade, raspatoriji, ila, kuke za mobilizaciju po Ahlen-u,
AO mini instrumenti itd.
Instrumenti za onu hirurgiju
Otvara kapaka, kukice za kapke, mikroinstrumenti, specijalne pincete
(sklerapincete), makaze za iridektomiju, makaze za keratektomiju, no za oko,
specijalni probijai, builice, kuke za repoziciju soiva, lopatice za zenicu, makaze
za ronjau itd.
Instrumenti za hirurgiju uha, nosa i grla
patula za nos, patula za uho, laringoskop, kleta za uho, kaiice za uho,
makazice za uho, specijalni noevi, igle za paracentezu, razliite kuke, disektori,
gradirane sonde, raspatoriji itd.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

2.7. Klasifikacija instrumenata prema nameni:

Instrumenti za seenje tkiva

Instrumenti za stezanje tkiva
Instrumenti za pridravanje tkiva
Instrumenti za zatitu tkiva
Instrumenti za ispitivanje tkiva
Instrumenti za posebnu namenu

3. TIPINE KARAKTERISTIKE HIRURKIH, ANATOMSKIH I ATRAUMATSKIH

INSTRUMENATA
3.1. Radne povrine instrumenta
Hirurke radne povrine:
Radne povrine imaju zube i useke na radnom zavretku koji omoguuju vrsto
hvatanje tkiva. Broj zuba se oznaava kao:
1 : 2 zuba ili 1 x 2 zuba, to znai da je na jednom kraju radne povrine jedan zub, a
na suprotnoj su strani dva.
Povrine hirurkih pinceta:

Anatomske radne povrine:

Instrumenti s anatomskim radnim povrinama
koriste se u podrujima gde postoji opasnost da
zubi na radnoj povrini hirurkog instrumenta
otete tkivo, npr. sluznicu eluca ili creva.

Anatomske radne povrine

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Anatomske radne povrine su dostupne u vie razliitih oblika.

Najei oblici:
Atraumatske radne povrine
Atraumatski instrumenti imaju radne povrine s posebno nazubljenim profilom.
Odreena vrsta nazubljenosti i raspored zuba spreavaju oteenja tkiva ili organa
kad se eljust zatvori.
Atraumatska radna povrina s
jednostrukom nazubljenou

po Cooleyu

Anatomska radna povrina

s dvostrukom nazubljenou

po DeBakey-u

3.2. Dodaci od tvrdog metala

Oznaavanje:
Instrumenti sa tvrdometalnim dodacima su oznaeni tako da su hvataljke oznaene
zlatnim prstenom, a makaze i iglodrai zlatnom oprugom na drci
Prednosti:
Ovi dodatci od tvrdog metala, produuju vek trajanja instrumenata, a proizvoai
uglavnom daju za njih 3-godinju garanciju. Dodaci od tvrdog metala se mogu
zameniti.
3.3. Osigurai pokretljivosti
Osigurai pokretljivosti se koriste za postavljanje (uvrivanje) instrumenata u
odreeni poloaj.
Za to se koriste sledee naprave:
Nazubljeni osigurai s mogunou zakljuavanja
Dvozubi osigurai
Opruge
Jedan osigura
Opruga i spoljanji osigura
Osigurai s navojem
Drai s oprugom.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

3.4. Skalpeli i noevi

Skalpeli sa noiima koji se menjaju:
Drai za noie i spojeve za skalpelodrae, su standardizovani. S obzirom da su
takvi, mogue ih je kombinovati s istima razliitih proizvoaa.
Jednokratni sterilni noii su uglavnom pakovani pojedinano u aluminijskoj foliji.
4. INSTRUMENTI ZA SEENJE TKIVA
4.1. Makaze
Graa makaza:
Otrice(seiva):
Funkcionalni kraj makaza se sastoji od noa i rezne povrine. Noevi su smeteni
nasuprot reznih povrina. Ima makaza razliitih duina i irina noa(seiva), kao i
oblika.
Podruje zatvaranja:
Obe su polovine makaza povezane zglobom.
Drke s prstenom:
Drke su delovi makaza smeteni izmeu podruja zatvaranja i prstena. Prsteni za
stavljanje prstiju nalaze se na drkama. Razlikuju se istovrsni i raznovrsni, kao i
otvoreni i zatvoreni prstenovi.
Oblici makaza:
Hirurke makaze su ravne ili su na radnim povrinama ( no(seivo)-rezna
povrina ) i /ili na drkama i/ ili na vie ostalih mesta istovremeno zakrivljene ili pod
odreenim uglom.
Kako bi se utvrdilo jesu li makaze zakrivljene ili pod uglom, uzlazne ili silazne, idu li
prema desno ili prema levo, stavljaju se na sto tako da glava spoja u podruju
zatvaranja bude vidljiva.
Vaskularne makaze:
Funkcionalni delovi nekih makaza su pod uglom prema desno ili levo. Ugao je
odreen u stepenima: 25, 45, 60, 90 i 125 stepeni.
Vrste noeva(seiva):
1. Otri / tupi
Standardne makaze se koriste za tkivo i medicinski materijal.
2. Otri / otri
Iris i mikromakaze
3. Tupi / tupi
Makaze sa polutupim zavrecima.
One se koriste za prepariranje tkiva (preparir makaze), kao i u vaskularnoj hirurgiji

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Makaze za zavoj

45 Standardne ravne hirurke makaze

46 Potts-Smithove zakrivljene makaze
47 Makaze po Hoselu
48 Detalj zakrivljenih makaza po Hoselu
49 Makaze za otvaranje organa
Makaze na oprugu (automatske makaze)
U hirurke se makaze ubrajaju i neke, vrlo osetljive, makaze na oprugu. Ime su
dobile zbog opruge u obliku lista koja se nalazi na kraju drke.
Ovakav dizajn omoguuje precizno i ravnomerno rezanje. Radne povrine su ravne,
zakrivljene ili pod uglom prema gore ili bono. Ruke su ravne ili oblikovane poput
bajoneta. Imaju precizno polirane otrice.

Makaze na oprugu

4.2. Dleta
Namena:
Slue za razdvajanje ili odstranjivanje delova kosti. Seivo moe biti ravno ili
udubljeno poput leba. Ovaj se instrument sastoji se od:
- seiva
- tela
- drke
8

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Drka moe biti:

- plastina
- metalna
- drvena
ali se drvene drke vie ne proizvode zbog opasnosti od lomljenja i stvaranja
opiljaka.
Udubljena dleta
Ona se sastoji od lebastog vrha(otrice), tela i drke koja je uglavnom izraena od
plastike.

Razni oblici dleta

4.3. Rasparatoriji (strugai)

Namena:
Raspatorij ili struga slui za
struganje (ienje) kosti od
okolnog tkiva. Naziv potie od
latinske rei raspare to znai
strugati.

Razni oblici raspatorija

4.4. Kohlee kirete(kaike)

To su instrumenti poput kaike s otrim rubovima.
Namena:
Slue za ienje elija apscesnih upljina
ili kotanih upljina.
Otre kaike po Volkmannu:

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

4.5. Disektori
Namena:
Naziv dolazi od latinske rei dissectio - razmicanje, irenje.
Disektori imaju ovalan zavretak koji moe bit tup, otar ili nazubljen.
4.6. Kleta za seenje, mrvljenje i odstranjivanje delova kosti
Ovi instrumenti slue za seenje, mrvljenje i odstranjivanje delova kosti, a na trite
dolaze u raznim oblicima.
Luer-Stilleova kleta
Kleta za kosti
Listonova kleta za odvajanje kosti
Richterova,
Schlesingerova kleta za laminektomiju
Ugao radnih vrhova prema gore
ili dole 90, razliite irine radne povrine;
Ugao radne povrine prema gore 40,
sa razliitim duinama drki.

5. INSTRUMENTI ZA STEZANJE TKIVA

5.1. Pincete
Opta graa pincete:
1. Radna povrina
Oblik odreuje namenu
2. Radna povrina vrha moe biti anatomska, hirurka ili atraumatska
3. Radna povrina je popreno narezana to omoguuje vrsto primicanje tkiva
4. U slici u ogledalu se moe videti oznaka (vlasnika, proizvoaa li redni broj)
5. Elastinost krakova pincete poput opruge omoguuje dodatno bolje rukovanje.
Anatomske pincete:
Standardni model ima ravne zaobljene radne vrhove koji su popreno nazubljeni
kao i povrine drki.
Pored toga, postoje i posebni oblici anatomskih pinceta (zakrivljene ili s bajunet
drkama).

10

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Razni oblici anatomskih pinceta:

Anatomske pincete s voicom

Uloga voice iznad radne povrine jeste da sprei proklizavanje kod pribliavanja
krajeva pincete.
Hirurke pincete:
Standardni model sa 1 nasuprot 2 zuba
Ravne sa suprotno postavljenim zubima na vrhu i popreno
nazubljenim povrinama drke.
Hirurke pincete
Posebna obeleja i podruja primene bajonet pinceta
Bajonet pincete su savijene ili kolenasto presavijene, bolje poznate kao nosne ili
une pincete, ali se mogu koristiti i za druge svrhe. Zavisno od oblika radne
povrine, koriste se kao anatomske, hirurke, vaskularne, koagulacijske, mikro i
tumorske pincete.
Ako su vee od 150 mm, svrstavaju se u nosne pincete.
Radne povrine su glatke, nazubljene ili sa nasuprot postavljenim 1 prema 2 zuba.
Atraumatske pincete
Atraumatske pincete imaju posebna nazubljenja koja spreavaju nagnjeenje
(povredu) tkiva i koriste se uglavnom u intestinalnoj i vaskularnoj hirurgiji.

Atraumatska pinceta - jednoredno nazubljena

Atraumatska pinceta dvoredno nazubljena

11

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Opis bipolarne pincete za koagulaciju

Na kraju pincete nalazi se prikljuak za
kabl kojim se dovodi elektrina energija. U
nekim sluajevima pinceta za koagulaciju
ima vrhove radne ploe sline mikropinceti. Generalno, moe se sterilisati
parom.

Bipolarna pinceta za koagulaciju

5.2. Hvataljke (kleme)

Klasifikacija hvataljki
Atraumatske hvataljke
To su instrumenti ije radne povrine-vrhovi imaju poseban profil i poseban
raspored zubaca koji kod zatvaranja hvataljke ne oteuju (traumatizuju) tkiva ili
organe.
Meke (nene) hvataljke

Kod ovih hvataljki su radne povrine radni vrhovi izraeni od rastegljivog elika
ime se tkiva poput creva i eluca jedva ili uopte ne oteuju (traumatizuju).
Tvrde hvataljke
Njihove radne povrine (vrhovi) su jedva malo elastine pa se tkivo koje se uhvati
vrsto dri shodno tome to se ono pri tome nagnjei.

Vrste hvataljki:
Prema duini radne povrine (vrha) razlikuju se:
1. Hvataljke s kratkim vrhom
2. Hvataljke s dugim vrhom
Hvataljke sa kratkim vrhom ukljuuju npr. hvataljke za peritoneum po Mikuliczu.
Hvataljke sa dugim vrhom ukljuuju npr. ligatur ili preparir hvataljke po Rummelu i
Fuchsigu.
Podruja primene atraumatskih hvataljki
Vaskularna hvataljka: po DeBakeyju
Atraumatske hvataljke po de Bakeyu imaju specijalno nazubljene radne povrine
(vrhovi)koje spreavaju gnjeenje tkiva. Zbog toga se najee koriste kao hvataljke
za krvne sudove.
Odgovarajua nazubljenost je postavljena zavisno od duine vrhova i upotrebe kojoj
je namenjena.

12

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Buldog hvataljka po de Bakey-ju

Buldog hvataljka po de Bakeyu je nena hvataljka koja ima dvoredno nazubljenje, a
zove se jo aligator klema. Radna povrina (vrh) moe biti ravna ili zakrivljena.

25 DeBakeyeva hvataljka
26 Derra i DeBakey vaskularna
hvataljka
27 Cooleyeva vaskularna hvataljka

28 Satinsky atraumatska
vaskularna hvataljka
29 Satinsky vaskularna hvataljka ili
klema

Crevne hvataljke (kleme)

Ove hvataljke imaju duge, neno nazubljene meke radne povrine (vrhovi). Za
zatitu posebno osetljivih tkiva od vrstog stiska, radne povrine imaju dodatne
fabrike navlake.

Crevne kleme ili hvataljke

13

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Ravne ili zakrivljene arterijske hvataljke (kleme)

Hvataljka po Halsteadu
Hvataljka po Kocheru detalj
Hvataljka po Kocheru
Hvataljka po Peanu
Hvataljka po Peanu detalj
Hvataljka po Peanu

Arterijske hvataljke

5. Duga mosquito hvataljka po

Halsteadu
6. Mosquito hvataljka- detalj
7. a) Baby-Mixter
b) Modifikacija po Geissendrferu
8. Modifikacija (detalj)
9. Modifikacija po Geissendorferu

(detalj)

14

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

vrste hvataljke
Tvrde arterijske hvataljke po Mikuliczu
Na vrhovima imaju 1 nasuprot 1 zub radi sigurnijeg hvatanja delova tkiva.

Hirurka hvataljka

5.3. Kleta
Prema obliku radne povrine (vrhovi) razlikuju se:
Zrno kleta za tupfere
Kleta za organe i/ili tkiva
Kleta za kosti.
Kleta za organe i/ili tkiva
Kukasta ili kuglasta kleta po Martinu, Pozziu ili Schrderu. Uglavnom se koriste
kao kleta za uterus.
Kukasta kleta po Museuxu
imaju 2 na dva ili 3 nasuprot 3 zuba koja meusobno interferiraju.
Koriste se takoe kao kleta za uterus.
Kleta za creva i tkiva po Allisu
iroka radna ploa (vrh) s 5 ili 6 otrih zuba,koji su postavljeni nasuprot jedni od
drugih.

15. Hvataljka za peritoneum po

Mikuliczu
16. Hvataljka po Allisu
17. Kleta po Duvalu
18. Kukasta kleta po Martin
Pozziu
19. Kukasta kleta po Schrderu

15

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

6. INSTRUMENTI ZA RETRAKCIJU (IRENJE) TKIVA

Ova grupa ukljuuje:
Kuke za rane
Hvataljke abdominalnog zida (okvir)
Ekstraktore (retraktore)
Poluge za kosti
patula
Kukice za ivce i krvne sudove
6.1. Kuke i retraktori za rane
Kuke i retraktori za rane mogu se svrstati u etiri grupe:
Tupe kuke
Tupe samodrae rana
Otre kuke
Otre samodrae rana

50.Kuke za rane
a) kuka po Mikuliczu
b) kuka po Kocheru
51. Kuka za rane po Fritschu
52. Kuka za rane po Langenbecku
53. Kuka za rane po Langenbecku
54. Kuka za rane po Olshausenu

16

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

55. Dvostruka kuka za rane

po Ruoxu
56 Otre kuke za rane s 4
do 5 zuba
57 Detalj
58 Samodra
59. Abdominalna lopatica

Lopatica za plua po Allisonu

Kuka za plua po Rehnu

Kuka za plua po Doyenu

17

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Retraktori trbune duplje:

Ovi su instrumenti zamiljeni tako da omogue to vee podruje ulaza u trbunu
upljinu i olakaju posao asistentima. Retraktori trbune duplje dostupni su u raznim
oblicima.
Sastoje se od:
- Okvira i dodatnih nastavaka, uglavnom kuka koje se mogu ubaciti u okvir
- Voice sa pokretnim ili vrstim (nepokretnim) krakovima i odgovarajuim kukama

Retraktori trbunog zida

Otri retraktori za rane

Retraktori za rane se koriste za pridravanje otvora rane. Dre se u otvorenom
poloaju to omoguuju specijalne poluge za zapinjanje.
Retraktori za rane i laminektomiju

Retraktor po Weitlaneru

Retraktor za laminektomiju

Retraktor po Gelpi-u

18

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

7. INSTRUMENTI ZA PRIBLIAVANJE I SPAJANJE TKIVA

Instrumenti za pribliavanje tkiva se koriste za stezanje i pridravanje mekih tkiva,
kostiju i ugradnih materijala kao i za voenje hirurkih igala za ivenje i kombinacije
igala i ica za vreme ivenja. Tipini instrumenti iz ove grupe podrazumevaju:
Iglodrae
Igle
Repozicijska kleta itd.
7.1. Iglodrai
Namena
Osnovni delovi iglodraa su radna povrina (vrh), zglobno telo, drke (sa ili bez
opruge) i prstenovi za prste.
Instrumenti su slini kletima i hvataljkama s prstenovima.
Radne povrine, u principu imaju tvrdometalne dodatke. Kao to je ve reeno, takvi
se iglodrai prepoznaju po zlatom presvuenim prstenovima.
Iglodra po Hegaru
Ruke na kraju imaju prstenove i zubac
za zatvaranje. Radne povrine su
popreno narezane i imaju tvrdometalne dodatke.

Dvostruko presavijeni
iglodra po Bozemannu
Iglodra po Hegaru
Radne povrine su popreno narezane
imaju tvrdometalni dodatak. Drke su
savijene prema napred i prema nazad.
Ima prstenove i zubac za zatvaranje.
Najee se koristi u ginekologiji.

Dvostruko presavijeni iglodra po Bozemannu

19

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Iglodrai za mikrohirurgiju su specijalni iglodrai koji se koriste pri izvoenju

mikrohirurkih zahvata.
Pod mikrohirurkim zahvatima podrazumevaju se oni hirurki zahvati koji se
izvode uz pomo posebne optike opreme poput teleskopa, lupa ili operacijskog
mikroskopa. Ove tehnike se koriste u optici, vaskularnoj hirurgiji i kod
kozmetikih operacija.

8. INSTRUMENTI ZA ZATITU TKIVA

Ovi instrumenti imaju ulogu da zatite tkivo, organe i kosti prilikom izvoenja
operacionih zahvata.
Tipini instrumenti ove grupe su:
uplje sonde
lebasti titnici za tkivo
Ravni titnici za tkivo
i drugo.

9. INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE TKIVA

Instrumenti slue za ispitivanje i irenje upljih organa, tkiva i telesnih upljina.
Tipini primeri instrumenata ove grupe su:
Sonde
Buije
Dilatatori

20

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

9.1 Sonde
Sonde se primenjuju za identifikovanje, merenje i pregledanje
organskih upljina. Promer sonde je iskazan u milimetrima ili
Charrierima.
Sonde mogu biti savitljive, elastine ili krute.
Sonde mogu imati na vrhu glavicu i poznate su kao glaviaste
sonde, dok su sonde s dva glaviasta zadebljanja dvostruko
glaviaste sonde.
Glavice mogu biti konusne, kuglaste, ili ovalne.
Sonda s glavicom (uterina sonda po Simsu) s centimetarskom
gradacijom za ispitivanje uterusa
Sonde za ispiranje slue za uvoenje tenosti za ispiranje i/ili
lekova u telesne upljine.
9.2. Buije i dilatatori
Namena
Buije i dilatatori slue za istezanje i/ili irenje suenih delova organa i telesnih
upljina. Koriste se uglavnom u urologiji i ginekologiji za irenje uretre ili uterusa.
Karakteristike
Zavreci radne povrine su im tupi ili zaobljeni. Ovi instrumenti dolaze u setu i
razliitih su dimenzija. Veliine su izraene u Charrierima.
Dilatator za uterus po Hegaru
Lagano zakrivljen, zaobljen, kratak, konusnog oblika, ravnog kraja ruke.
Ostali dilatatori ukljuuju: dilatatore unog voda, lakrimalne dilatatore, vaskularne
dilatatore i druge.
10. INSTRUMENTI ZA UGRADNJU IMPLANTATA
Za osteosintezu ukljuuju:
- Merae
- Merae rafova
- Merae dubine buenja
- Merae burgije
- Merae eksera
- Narezivae
- Voice
Za implantaciju proteze kuka i kolena:
- Raspe za dijafizu
- Merae burgija
- Merae promera
- Instrumente za pridravanje
- eki
- Itd.

21

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

11. POSEBNI INSTRUMENTI

11.1. Instrumenti za sukciju
Razliiti instrumenti za sukciju

12. PRIMERI SLAGANJA INSTRUMENATA U KORPE (REETKE)

Balonkateter po Fogartyu
1. Vaskularna hvataljka po Satinskyom
2. Hvataljka po Fogartyu
3. Vaskularna hvataljka po de Bakeyu
4. Vaskularna hvataljka po coolyu
5. Buldoghvatalica po Diefenbachu
6. Buldog hvataljka s oprugom ravna i
zakrivljena
7. Klipsa za krvne sudove s odgovarajuim
kletima
8. Savinute zrno-kleta
9. Hvataljka po Overholtu
10. Kleta za odstranjenje ugruka
11. Vaskularni iglodra
12. Makaze po Metzenbaumu
13. No za disekciju
14. Ravne makaze
15. Skalpel
16. Vaskularne makaze po PottsSmithu
17. Vaskularne pincete po de Bakeyu
18. Samodra za krvne sudove
19. Samodra za rane
20. Vaskularna kuka
21. Zatitna kuka

22

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

Vaskularne hvataljke
1-3 Buldogkleme
4. Hvataljka za krvne sudove s kletima
5. Hvataljke po Cooleyu
6. vodena hvataljka po Fogartyu
7. Hvataljka po de Bakeyu sa zatvaraem
8. Hvataljka po satinskom
Makaze za prepariranje
1. Iris makaze
2. Ravne makaze
3. Makaze po Metzenhaumu
4. Vaskularne makaze po Potts-Smithu
Opti kotani instrumenti
1. Elevatorij po Langenbecku
2. Otra ica
3. Raspatorij
4. Jednozuba kuka za kost
5. lebasta kleta po Lueru
6. eki
7. Osteotom po Lambotteu
8. uplji eki po Lexeru
9. Otra kleta za kost po Listonu
10. Plosnato dleto po Lexeru
11. Poluga za kost
12. Poluga za kost po Mulleru

23

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

13. PROVERA I ODRAVANJE INSTRUMENATA

13.1. Provera instrumenata
Svim instrumentima se nakon ienja mora paljivo proveriti istoa, prisutnost
kamenca, korozija i funkcionalnost.
13.1.1 istoa
Svi instrumenti nakon ienja moraju biti potpuno isti bez vidljivih ostataka
proteina i ostalih neistoa. Ostaci tkiva ili otpadaka kostiju mogu zaostati u
lebovima ili vrhovima instrumenata pored ienja i dezinfekcije.
Posebno se moraju proveriti:
-

Instrumenti s atraumatskim nazubljenjima

Svi zglobni instrumenti
Hvataljke za razdvajanje kostiju, burgije za kosti, nareznice za kost,
merai i sl. jer jo uvek postoji mogunost ostataka kostiju u njima!
ienje lebova, ureaji za sukciju, itd.
Moraju se ukloniti istroeni i zarali instrumenti
Oteeni se instrumenti (tanka pukotina u predelu zatvaranja,
tvdometalni umetci na iglodraima koji mogu biti slomljeni itd.) takoe
moraju ukloniti.

Posebno osetljivi instrumenti (oni instrumenti) moraju se pregledati uz

pomo lupe, naoara s lupama ili mikroskopa!

Zaostale neistoe se zalepe za instrumente za vreme sterilizacija, a tad ih je

teko odstraniti, ako je uopte I mogue!

Osim toga, preostala prljavtina moe nepovoljno uticati na ishod sterilizacije

(oteava sterilizacijskom sredstvu pristup povrini). To je posebno opasno u
sluaju sterilizacijskih postupaka na niskim temperaturama!

Upozorenje:
Prljavi se instrumenti svakako moraju oistiti jo jednom!!!!

24

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

13.1.2. Stvaranje kamenca

Kamenac na instrumentima uglavnom je posledica loeg ienja i dezinfekcije.
Mogui razlozi:
- Neodgovarajue automatsko ili runo ienje
- Neprikladni deterdenti, dezinficijensi ili proizvodi za odravanje
- Pogreno doziranje deterdenata i dezinficijensa
- Ostaci deterdenata
- Dejstvo vode (gvoe ili silikati)
- Zarali instrumenti mogu izazvati ru i na netaknutim instrumentima (spoljnja ra),
zbog ega se moraju ukloniti
- Ostaci lekova
- Itd.
Promene na povrini mogu nastati na svim vrstama instrumenata, bez obzira na
materijal. Ovo se posebno odnosi na prisutnost ostataka koji se mogu ukloniti
temeljnim ponovnim ienjem. esto se promena boje sa uto-smee u tamno
smeu pogreno protumai kao ra. Promena boje instrumenta:

13.1.3. Korozija
Instrumenti su podvrgnuti tekim zahtevima zbog izloenosti hemijskim i toplotnim
uticajima:
Krv i sekreti
Ringerov rastvor
Dezinficijensi i deterdenti
Sterilizacija
U sluaju promene boje, treba proveriti ima li u reetki instrumenata loeg kvaliteta.

Troenje povrine i stvaranje korozije

izazvano malim pomeranjima spojenih
delova

Takasta ili jamiasta korozija

25

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora

Osnove rukovanja instrumentima

13.1.4. Funkcionalnost
Razliiti instrumenti su prilagoeni tano odreenoj nameni. Zbog toga se mora
sprovesti provera funkcionalnosti kako bi se osiguralo da se uklone svi instrumenti
koji ne ispunjavaju uslove.
Instrumenti s pokretnim delovima (makaze, hvataljke, itd) moraju se
ohladiti pre provere funkcionalnosti, kako bi se izbeglo trenje metala
Moraju se odstraniti istroeni, oteeni i zarali instrumenti
Obavezno se mora pridravati uputstva proizvoaa!
13.2. Odravanje instrumenata
Svi zglobni instrumenti ili instrumenti koji se zatvaraju (hvataljke, makaze, itd.)
zahtevaju posebnu panju nakon ienja. Ba kao to je svakom mehanikom delu
koji se okree potrebno podmazivanje, isto tako i instrumenti moraju biti dobro
nauljeni kako bi im se osigurala to dua trajnost. Za negu instrumenata se moraju
koristiti proizvodi na bazi parafinskog ulja koji podnose sterilizaciju parom. Proizvodi
za negu spreavaju trenje metala i time osiguravaju dobar rad instrumenata
(instrumenti se lake otvaraju i zatvaraju). Takasta korozija (oteenja na povrini
ploa koje se taru i koja mogu izazvati ru) se negom moe spreiti.
Postupak:
Prilikom odravanja instrumenata mora se paziti da se ulje nanosi samo na

ona mesta na kojima dolazi do trenja.

Ne preporuuje se sprejem nanositi ulje na povrine instrumenata, jer na taj

nain ulje nee moi dopreti do osetljivih zglobnih delova.

Svaki viak ulja treba ukloniti s povrine krpom koja ne ostavlja dlaice.
Ulje u spreju za negu instrumenata je sredstvo izbora za nepristupana mesta

Primer rutinskog odravanja

Reference:
Fort- und Weiterbildung fr den Operationsdienst: Lernzielkatalog fr den praktischen
Unterricht Teil 3 Instrumentenkunde, 1996, Deutscher Berufsverband fr Pflegeberufe e. V.
Manfred Wenzel (Hrsg): Instrumentensiebe, Operationsablufe, Verlag Bibliomed.
Instrumenten- Aufbereitung richtig gemacht; Arbeitskreis Instrumenten- Aufbereitung 6.
Ausgabe 1997.

26