ENERGETSKE OBMANE I "TAJNE"

DRUGI DEO
Pie: Ivona ivkovi

AJNTAJN O NUKLEARNOJ ENERGIJI NIJE ZNAO NITA

Ajntajn je tako kao veliko nau no ime, na nagovor fizi ara Lea Silarda napisao
i poznato pismo ispred grupe nau nika ameri kom predsedniku Franklinu Ruzveltu,
1939. da SAD to hitnije moraju otpo eti radove na pravljenu atomske bombe,
kako bi u tome pretekli nacisti ku Nema ku koja je imala plan da napravi ovo
pakleno oruje. Ideja je bila da se ova tehnologija prenese u SAD i da se opravda
troenje ogromnog novca iz dravnog budeta za razvoj ove tehnologije.
Rad na ameri koj atomskoj bombi, tajni Projekat Menhetn, me utim, nije
uklju io Alberta Ajntajna, jer su jezuitski ma ioni ari znali da on o pravoj prirodi
energije nije znao nita. Autor pisma i u esnik u ovom projektu je bio samo Leo
Silard, koji je sa Enrikom Fermijem ve radio u Rokfelerovom Univerzitetu u ikagu.

U obimnoj studiji Proizvodnja i prodaja svetog Ajtajna, autor Kristofer Don

Bjerknes navodi da Ajnatajn, li no, nikada nije bio spreman ni za jednu nau nu
polemiku sa drugim nau nicima koji su u to vreme osporavali njegove ideje.
Umesto njega , brane i njegove teorije je istupala jedna grupa ljudi iz nau nog
establimenta kojima su uvek bila otvorena vrata svih najuticajnijih medija.

Drugima nije bilo omogu eno da preko istih medija diskredituju "sveto nau no ime"
Ajntajna.
Leo Silard je bio taj koji je Ajntajnu 1939. godine objasnio mo atomske bombe i
ta on treba da napie u svom pismu predsedniku SAD, Ruzveltu. Ali, iako je Leo
Silard bio daleko genijalniji i efikasniji nau nik koji je, ne samo smislio na in
cepanja jezgra atoma nuklearnom lan anom reakcijom, ve i na in za pravljenje
plutonijuma (koji se koristi za punjenje atomske bombe) ozra avanjem izotopa
uranijuma u posebnim reaktorima za uzgoj plutinijuma, za ve inu ljudi je on
nepoznato ime. A za Ajntajna su uli svi, svako dete u osnovnoj koli.
Ina e, takav jedan reaktor za uzgoj plutonijuma , postojao je izgleda i u
nuklearnoj elektrani kod Fukuime, i uzrok je haosa koji je tamo nastao nakon
cunamija. To nagovetava injenica da je elektrana u jednom reaktoru (broj tri)
koristila kontroverzno mox gorivo, to predstvalja meavinu oksida uranijuma i
plutonijuma. I kori enje tog goriva je zapravo samo maska da se u stvari radi na
uzgoju plutonijuma za vojne potrebe. Plutonijum se u prirodi ne stvara, a njegovo
mogu e postojanje u prirodi u malim koli inama negde duboko u Zemljinoj
kori (kako to tvrdi teorijska nauka) je samo nau na imaginacija. Naravno, radi se
o nau nicima koji verno slede principe neodre enosti i teoriju Velikog prasaka. I
primaju dobre honorare od svojih nau nih studija.

Ajntajn i Silard u SAD. Silard je Ajntajna

morao da upozna sa znanjima o nuklearnoj energiji i pravljenju atomske bombe.
ta li mu je sve rekao?

NELOGI NOSTI U TEORIJAMA KVANTNE FIZIKE

Iako se energija nulte radijacije mogla definisati i na nivou subatomskih estica i
logike, teoreti ari kvantne mehanike ubacivali su i dalje ubacuju u igru kvarkove,
leptone, mezone, bozone, muone, neutrine i neizbenu Ajntajnovu jedna inu

E=MC2 kao u beskona noj vrteci dok se svima ne zavrti u glavi toliko da se izgubi
svaki smisao u rasu ivanju.

Otkrivanje novih estica i davanje

imena istima postalo je velika nauka koja veoma li i na otkrivanje novih i novih
virusa u biologiji i medicini.
Kvantna fizika, koja je onda razvijena kao posebna nau na grana, a onda prerasla
u kvantnu mehaniku (koja svemir izgleda doivljava kao veliku mainu
sastavljenu od estica) izvela je onda zaklju ke, kako u svojoj knjizi Okultna fizika
etera navodi Vilijam Lajn, kako se energetski potencijal atoma (to je njegova
sposobnost da vri neki rad) uve ava u zavisnosti od njegove mase i brzine.
Kvantna fizika tako kae da su se ove energetske estice nakon Velikog prasaka
sabile u atome, pa im je u stanju mirovanja masa jako sabijena i puna energije. Po
njima, vrsta materija je najkompaktnije uskladitena forma atomske energije, pa
se onda u skladu sa tim zaklju ije da cepanjem tih nabijenih atoma, moe da se
oslobodi ta ogromna energija.

Istovremeno, najve i broj prirodno radioaktivnih elemenata koji isputaju energiju

(zra e), po njima, su gusti ali nestabilni i raspadaju se i pri tome iz njih izlazi
ta energija (kao zao duh?), a oni se raspadaju ka elementima sa niim atomskim
brojem na tablici elemenata.

Prirodni radioaktivni elementi tako spontano gube masu u tom procesu

raspadanja, tako da se energija osloba a kao radioaktivnost i to se u odnosu na
gubitak mase izraava po Ajntajnooj jedna ini E=MC2.

Ispada da su ti radioaktivni elementi, po teoriji Velikog praska, stariji od Zemlje. Ali

geoloka istraivanja su to opovrgla, pa je kona no zaklju eno da je njihova
radioaktivnost ipak posledica procesa koji se odigrao na Zemlji u toku njenog
stvaranja. Jer, da su ti elementi nastali u vreme sabijanja materije u vreme Velikog
praska, do sada bi se valjda svi ve raspali. Ali, nisu ve i dalje zra e, tj isputaju u
svim pravcima atomsku enrgiju.
Odakle im tolika energija, da je milionima godina isputaju, zapitao se u pomenutoj
knjizi Lajn?

PODEAVANJE NAU NIH TEORIJA KVANTNE MEHANIKE

Ali, najve i problem sa teorijom kvatne mehanike je energija monoatomskog
vodonika, koji je svrstan u element broj jedan, jer se sastoji samo do dve estice,
jednog elektrona i jednog protona, a osloba a u reakciji sa kiseonikom mnogo ve u
koli inu energije nego kada je u molekularnom stanju npr.H2.
Poto se u stvaranju molekula, po teoriji kvantne mehanike, obavlja neki rad, to
zna i da se deo energije potroi na atomskom nivou kombinovanjem atoma u neki
molekul, na primer vode, koji ine dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika
(H2O). I to logi no treba da smanji energetski potencijal samog molekula.

Kako za Ajntajnove sledbenika eter ne postoji, te s e iz njega ne moe crpeti

dodatna energija atoma, zna i da njihovi molekuli moraju imati vie energije nego
atomi koji ga sa injavaju. Jer jedna ina kae E=MC2. Energija je dakle jednaka
masi umnoenoj sa brzinom na kvadrat.

S obzirom da to sa monoatomskim vodonikom o ito nije slu aj, zagovornici teorije

kvantne mehanike su smisili obrazloenje da se prilikom kombinovanja atoma
vodonika u molekul vodonika, pri formiranju H2O, na primer, ta potencijalna
energija molekula vode izgubi, jer se ona u procesu kombinacije vee ponovo za
atome vodonika. Tako vodonik gas, kada je u monoatomskom stanju H1 ima ve u
potencijalnu energiju nego kada je u obliku molekula koji sadri H2.
I to je o ito jo jedna nau na fantazija koja nije logi na. Iz te nelogi nosti, onda je
proizala nova teorija da u zavisnosti u kom stanju je vodonik, da li je na zemlji, u
vodi ili u gasnom stanju, zavisi njegova potencijalna energija.
Tako se Vilijam Lajn zapitao od kada merenje potencijalne energija atoma nekog
elementa zavisi od njegovog molekularnog stanja? To je kao re i da kamion koji
stoji u podnoju brda ima vie potencijalne energije od onog na vrhu brda, jer
zahteva vie energije da bi se popeo na brdo. I to je udan na in da se definie
potencijalna energija. Ili re i da prazna konzerva gasa ima potencijalnu energiju
koju preuzima od njega kada se puni gasom. To zna i da prazno ne zna i da je
uvek prazno, te da jedan nije uvek manje od dva, ve da sve zavisi od okolnosti u
kojima se na primer "prazno" ili jedan u nekom trenutku nalaze.
Relativisti ka kvantna mehanika o ito je neta no rastuma ila ovaj proces
energetskog potencijala po emu ispada da odvojeni neki atomi sa niom masom
kao vodonik poseduju vie atomske energije nego molekuli koje su oni sastavili
udruivanjem svojih energetskih potencijala. Odakle monoatomskom vodoniku
tolika energija? Nije li to o iti pokazatelj da E iz Ajntajnove jedna ine mnogo vie
nego nego MC2 i da se materija puni energijom na neki savim drugi na in. I tu
tajnu je reio Nikola Tesla i to je upravo razlog zbog koga su njegovi radovi i ideje
bili decenijama nepoeljni kao prikladno nau no tivo.

MONOATOMSKI VODONIK JE ULAZNA KAPIJA ZA ENERGIJU NULTE RADIJACIJE

Po onome to je Nikola Tesla shvatio jo krajem 19. veka, energija je i vodoniku i
ostalim atomima stizala kontinuirano direktno iz svemira i to si uniom energetskim
kanalima (poput cevi) kroz koje je putovala na veoma visokoj frekvenciji i koji su
kao medijum nju prenosili do svakog atoma do svake subatomske estice
(elektrona i protona) na Zemlji. Taj medijum je nazvan eter, i zato je zadatak
Ajntajna bio da svojim velikim nau nim imenom i slavom, skrene druge nau nike
od sli nog zaklju ka. I nauka je postojanje etera decenijama maksimalno ignorisla.
Kao kada bi ste "nau no utvrdili" da elektri na energija koja stie iz uti nice u zidu i
napaja neki elektri ni aparat u ku i u stvari poti e od zarobljene energije u samim

zidovima. Nita dalje od toga ne bi smelo da postoji. A monoatomski vodonik je bio

"uti nica" preko koje je ova energija nulte ta ke konstantno prolazila. I ta energija
je stalno stvarala (i dalje stvara) i na Zemlji i u Svemiru, a onaj ko stvara imao je
boansku mo . I to je morala da bude VELIKA TAJNA koju je Bratstvo na svaki
na in elelo da sa uva samo za svoje paklene ciljeve.

Punjenje atoma energijom nije bio proces koji se odigrao u periodu nakon Velikog
praska negde u svemiru, ve se on i danas odigrava kroz elektri ne, magnetne i
druge fizi ke sile, smatrao je Tesla, pa je to razlog i postojanju energetske
aktivnosti radioaktivnih materija. Presecite ovaj energetski dovod i nema
vieradioaktivnosti.

Jo 1890. Tesla je obrazloio svoje vi enje ovog procesa koji se stalno odigrava i
koji podsti e viskofrekventna kosmi ka energija koja se prostire u svim pravcima i
proima itav svemir. Gledaju i munje kako paraju nebo Tesla nije mogao svemir
da vidi kao prazan prostor ve kao medijum kroz koji ova energija putuje.

Po njemu, izvor te kosmi ke radijacije nije bio eter (jonosfera), ve zvezdana

svetlost koju je Tesla nazvao primarni solarni zraci. Ova svetlost je
ekstremno visoke frekvencije i mnogo si unije talasne duine nego nama vidljiva
svetlost, si unije nego UV zraci, X-zraci i Gama zraci (a koji se svi, tako e, emituju
sa Sunca i drugih zvezda) i ta kosmi ka radijacija predstavlja nultu ta ku
radijacije, navodi u knjizi Vilijam Lajn.

Ova nulta ta ka radijacije potpomae nastanku sekundarne radijacije koja nastaje

nakon sudara sa kosmi kom prainom u kosmi kom prostoru, i taj energetski
efekat je Tesla je nazvao kosmi kim zracima.
Prema Tesli, sam eter nije energetski izvor, s obzirom da je sastavljen od si unih
i nezavisnih prenosnika energije potopljenih u jedan izoluju i fluid, pa je samo
medijum (kao to je i ljudski organizam jedan medijum) kroz koji se energetske
transference i transmutacije mogu odigravati . U njemu s e tako stvarajui elektri ne
i magnetne kosmi ke cevi kao sila tako stvorena koaj s e i dalje prenosi preko
nekog svemirskog telo daju i mu po etni impuls da se i ono pokrene.
Image

Po etni
energetski imuls u srcu gura energiju kanalima koje prepoznajemo kao krvotok.
Zato prolazak vodonika kroz ovaj medijum (krv) uvek mora da se odigrava istom
brzinom, a to je vrednost koju definiemo pH neutralnom. Oznaka pH zna i
potencijal hidrogena. Samo tada organizam se pravilno napaja energijom iz nulte
ta ke radijacije, a svaki i najmanji poreme aj u energetskom napajanju dovodi do
"kvara" u nekom organu, tkivu ili elijama. Prirodni energetski sistem napajanja
ivih organizama nastoja e da vitalne parametre tj. pH krvi i sr ani impuls odri u
normalnom radu tako to e periferne organe usled slabog napajanja jednostvno
postepeno isklju ivati. I tako nastaju degenerativne bolesti.

Ova kosmi ko prostiranje energije nulte radijacije zbog izuzetno visoke

frekvencije i majune talasne duine normalno prolazi kroz itav svemir, Zemlju,
biljke, ivotinje, i ne nanosi nikakvu tetu u konstantnom Zemljinom ekvilibrijumu,
poto njena talasna duina ne reaguje i ne rezonira (ne odjekuje) sa atomima
najve eg dela onoga to kvantna fizika naziva vrstom materijom.

Ali, takozvani radoaktivni elementi imaju jednu osobitu atomsku strukturu koja
reaguje sa ovom radijacijom i tako nastaje - radioaktivnost.
U stvari ono to se naziva radioaktivno zra enje, samo je rezultat, po Tesli,
silazne frekventne tranference u kome izvesna svojstva materije reaguju i
koncentriu tu sveprisutnu kosmi ku radijaciju nulte ta ke koja se prua od viih
frekvencija ka niima, koje su korisnije i sa adekvatnijim frekvencijama, kao to su
Gama zraci, C- zraci, UV zraci, vidljivo i infracrveno zra enje, kao i elektri na struja
i magnetizam.

Sve te silazne frekvencije (na skali) se mnogo lake detektuju i mere nego nulta
ta ka radijacije.
Ukoliko bi se komad radijuma, mogao zatititi od efekta nulte radijacije, on vie ne
bi pokazivao radioaktivnost, jer s e vie ne bi napajao ovom energijom, zaklju uje
Lajn.
Tako, atomska energija po Tesli, dolazi od dejstva ove energije, a ne kao
uskladitena energija u samom atomu.
Fizika etera je sub-atomska fizika, a to zna i sub-protonska i sub-elektronska,
pa Lajn kae da njega ne zabrinjavaju sub-atomske nuklearne estice same po
sebi, ve ono to one mogu stvoriti kao kona ni gradivni blok protona i elektrona,
jer u eteru postoje samo kao jednostavne forme. Da podsetimo da se plutonijum ne
stvara u normalnim prirodnim procesima, ve samo u specijalnim reaktorima za
uzgoj plutonijuma (plutonium harvest chambers).

Energija iz vodonikovog atoma, energija iz raspadaju eg radijuma, energija vode,

energija uglovodonika itd, sve su to razli ite energije zbog njihove razli ite
frekvencije na kojoj rezonijaraju nakon to su dobile po etni impuls iz energije
nulte ta ke i to u opadaju em smeru na skali ukupne kosmi ke frekvencije.
Potencijalna energija atoma vodonika je ve a od ostalih atoma zbog toplotne
energije od "ukrcanog etera" i konvertovane nulte ta ke radijacije kada se oni
kombinuju u molekule, a ne od samih vodonkovih atoma. Tako Lajn kae, da je
atom vodonika rodjen na vrhu brda (kao onaj pomenuti kamion sa vie
potencijalne energije) i on radi kao ulazna kapija izme u etera i sveta poznatog
kao atomska materija. I vodonik je najrasprstranjeniji element u itavom svemiru.
Razlog za to moe biti to atomi vodonika prikupe energiju iz nulte ta ke
radijacije i izbace je iz etera kada se rekombinuju. U svakom slu aju, energija nije

uskladitena u atomima i ne vie uskladitena u molekulima nakon njihovg

formiranja i ne postoji ve a la od te koju su priredili relativisti.

2H2 + O2 = 2H2O + ENERGY

Poznato je da spajanje dva diatomska molekula vodonika sa jednim diatomskim

molekulom kiseonika stvara dva molekula vode pri emu se osloba a ogromna
energija, ta nije 572 kJ. Da li je teko zaklju iti da su to munje koje prati
grmljavina? Ista takva grmljavina nastaje i u famoznoj maini koju je NASA
napravila za proizvodnju oblaka kori enjem jedne rakete koja sagoreva vodonik. I
iz tih oblaka veoma brzo padne kia. Mainu, koja je dugo bila tajna, moete
pogledati ovde.

Zato se hidrolizom vode, prostim cepanjem molekula H2O na vodinik i kiseonik,

dobija mnogo vie energije nego to se u sam proces hidrolize unese i mnogo vie
energije se dobije samo razdvajanjem dva atoma vodonika, nego njegovim
sagorevanjem sa kiseonikom.
I to su mnoga merenja pokazala i to nije nepoznato onima koji se ovim procesima
bave. Ostala je samo misterija odakle je ta energija monoatomskog vodonika
poticala. A misteriju su odravali akademski mozgovi koji nisu mogli da prevazi u
zakone kvantne mehanike da se energija u materiji moe konzervirati i da se iz
nekog procesa moe izvu i vie energije nego to se u njega unese.
Ova zabluda o potencijalnoj atomskoj energiji vodonika je bio na in da se zbrkaju
diatomski molekuli vodonika sa monoatomskim koji nastaju u procesu elektrolize
vode, jer je dobijena energija hidrolize izjedna ena sa energijom razdvajanja
atoma i energijom sagorevanja nakon njihovog rekombiovanja, ali prakti na
hidroliza je pokazala da se samo stvaranjem monoatomskog vodonika i bez
njegovog sagorevanja u prisustvu kiseonika, oslobodi oko 10.5 puta vie energije
nego to se unese u procesu hidrolize.
I to je istina, kae Lajn, jer su precizna merenja pokazala da atomski proces
vodonika (razdvajanje iz molekularnog stanja) osloba a najmanje 3,75 puta BTU-a

(britanska termalna jedinica) po teini, koliko obi an vodonik osloba a u procesu

sagorevanja ( 1 BTU iznosi 1 055.05585 Dula).
ak i zagovornici kvantne mehanike slau se da je energija sagorevanja jednaka
najmanje energiji hidrolize, a dobro je poznato iz prakse industrijskog dobijanja
vodonika da se iz procesa hidrolize dobija najmanje 120 posto od uloene energije.
Dakle, ako se ne-radioaktivni elementi nekim fizi kim procesom na Zemlji
pretvaraju u radioaktivne, prirodnim putem, kako ti procesi funkcioniu? Jer na taj
na in se prakti no stvara sve: i ivot kakav poznajemo , voda, i nafta, i gas i svi
metali.
Da je Tesla upravo radio na otkrivanju procesa crpljenja ove energije nulte ta ke i
transmutacije pojedinih elemenata moe se nagovestiti iz jedne njegove izjave,
navodno njegove, ali objavljene u Njujork Tajmsu, 11.jula, 1937, kada je
obelodanio da je ve razvio proces za proizvodnju radijuma (transmutacijom
drugih elemenata) koji je bio toliko efikasan da bi mogao da se prodaje za jedan
dolar za funtu radijuma. (Ne pitajte odmah kako se stvaraju zlato i dijamanti.)

Da napomenemo, da je otkrivanjem radijuma, krenula prava histerija u nau nim i

medicinskim krugovima zbog mogu nosti da se organizam dopuni prirodnom
energijom. Lekari su takav energetski dodatak preporu ivali, pa su se na tritu
pojavile radioaktivne pomade, vodice, sapuni, okolade, itd. Ipak, treba odmah
napraviti razliku izme u energije koju emituje prirodni radium od plutonijuma
(hemikalije koja u prirodi ne postoji).

TESLINA VIZIJA ENERGETSKIH STRUJANJA I MAGNETIZMA

Ali, ono to je zanimalo Bratstvo nije bilo punjenje obi nih ljudi ivotnom

energijom, ve pre svega pravljenje oruja , na primer zraka smrti i zato su sve
beleke i planovi na kojima je Tesla radio, ispituju i efekte skalarne energije i
primenjivih procesa nestali, i to izgleda i pre njegove smrti (1943.), jer je on
poslednje godine ivota proveo u hotelskom zatvoru.

Godine 1979. Vilijam Lajn je dobio zvani nu potvrdu da se deo tih dokumenata
nalazi u vojnom kompleksu Los Alamos, u Novom Meksiku, ali su i dalje vojna
tajna. (Za ovu vojnu bazu se namerno ire pri e po medijima kako u njoj postoji
zarobljena visoka tehnologija vanzemaljaca. Taj "vanzemaljac" je o ito bio Tesla,
koji je osmislio na in rada lete eg tannjira). Planovi o izradi hidrogenske bombe
odavno vie nisu vojna tajna, ali ovo jeste. Na ovim Teslinim projektima je ra eno i
dok je Tesla bio iv i nakon njegove smrti. Sve radove je finansirao tajno Pentagon,
koji pod svojom kontrolom dri agentura Bratstva. I samo oni mogu da pokrenu
ameri ku vojsku. Pentagon iznad ameri ke drave, iznad svih ostalih institucija u
njoj. Samo sila boga ne moli.
Teorija nulte ta ke radijacije tako otkriva da se Stvaranje kao proces ne moe
zaustaviti, ali s e moe uticati na tokove procesa, pa se i njigov redosled moe
promeniti. Tako Onaj ko zna ta an energetski proces stvaranja plutonijuma, zna
valjda i kako ga moe razgraditi. Onaj ko bi znao kako se stvara zlato, moe ga i na
ovaj na in dobiti, zar ne? (Da li su drevne egipatske piramide , na neki na in, za
ovo sluile? )
Kako Lajn jo objanjava, Tesla je tvrdio da eter poseduje naelektrisanje koje se
taloi na atomima, i on je taj dinami ki karakter etera video tako to je govorio o
stati kom eteru, a njegovo kretanje je u stvari bilo ono to je video posmatra
sa Zemlje koja se okre e. Danas nam je jasno da se nalazimo u velikom
galakti kom vorteksu i da itav svemir funkcionie implozivnim procesima.

Na jednom predavanju o elektri noj struji Tesla je naveo da je prakti na

demonstracija izvesnog profesora Roulanda pokazala da jedno stati ko
naelektrisanje koje se unaokolo prenosi proizvodi efekat elektri ne struje i Tesla
je zamislio elektrostati ke naelektrisane molekule u kretanju i video kako na
Zemlji funkcionie fenomen magnetizma, koji je sveprisutan i stvara Zemljinu teu.
Tako je on video linije etera kao cevi sile koja fizi ki postoji i koja je formirana od
nizova usmerenih molekula u kretanju. Te linije moraju biti zatvorene i one tee da
se skrate ili proire. I to je upravo slika magnetnog polja koju su nau nici godinama
pokuavali da doku e i na kompjuterskim animacijam danas se jasno vidi kako te
linije izgledaju onako kako je Tesla pre skoro 100 godina opisivao.

Dakle, on je smatrao da eklektrostati ki, strujni i magnetni fenomen postoje zbog

elektrostati kih molekularnih sila.
U stvari on je bio svestan da bilo koja stacionarna lokacija na Zemlji (prakti no
svaki molekul, svaki atom) u stvari se kre e fantasti nom brzinom od 70 000 milja
na sat. Elektrostati ki naboj koji se prenosi unaokolo su struje izme u atoma i etera
(koji se danas naziva jonosfera i po inje na visoni od oko 80 kilometara od zemljine
povrine i postire se joj oko 100 kilometara u svemir i deo je atmosferskog
omota a.)

S obzirom da niko ne moe drati jedan atom ili molekul savreno mirnim, to je
fantasti no kretanje svih atoma i molekula koji nose strujni efekat i stvaraju
magnetno polje. Kako je magnetno polje proizvod elektri ne struje, niko ne moe

proizvesti magnetno polje bez elektriciteta.

To zna i da je itava planeta prepuna elektriciteta.

Moe li se taj elektricitet uhvatiti u samom eteru nekom antenom i sprovesti na

Zemlju da obavlja neki koristan industrijski rad? Odgovor je - da! Ali...

CRPKA ZA ENERGIJU IZ KOSMOSA NAPRAVLJENA JE JO PRE 80 GODINA - I

NAMERNO JE RAZBIJENA
Poznato je da je Tesla 1931. testirao jedan automobil koji s e kretao bez goriva na
ovu enrgiju iz etera (jonosfere). I te njegove antene i prijemnik su nestali.
Ali, manje je poznato da je inenjer, dr Tomas Henri Morej (1892 1974) tako e
napravio spravu koja je od kosmi ke energije iz etera prozivodila elektri nu.
Pokuao je da za nju dobije patent, 1930, ali nije mu nikada izdat. Njegova molba
za patentom i danas je otvorena.

Morej je koristio obi nu antenu i specijalno napravljene katodne cevi pomo u kojih
je crpeo iz jonosfere odgromnu koli inu energije.
U jednom testiranju njegova sprava je radila neprekidno 157 sati i poizvela 50
kilovata snage. Nigde nije bila prikop ana ni za jedan izvor energije, a njeno strujno
kola je ostalo potpuno hladno. Nita se nije zagrevalo, nita usijalo jer nije bilo
nikakvog otpora i trenja koje osloba a toplotu pri prolasku ove energije. Ona je
prolazila glatko.

Morejeva sprava je radila u 29 etapa pomo u njegovih specijalnih detektor ventila,

koje je bilo teko napraviti, i svaki je kotao oko 500 dolara tada. Samo jedan od
etiri pokazao bi se podobnim za rad. Morej je imao i probleme da do e do dovoljno
istog materijala kako bi napravio svoju meavinu ne ega sa im je punio cevi i
koja je imala ulogu da radi kao jednosmerna kapija za izuzetno visoko frekventnu
radijantnu energiju iz svemira, koja bi onda, uhva ena subharmoni nom
frekvencom radije ila kroz tu meavinu u jednom nego u drugom pravcu.
Jednostavno je bila tako usmerena.
Sklop od vie delova itave naprave omogu io bi jednu seriju kolektora koji su
sadravali dovoljno energije da budu korisni. Teoretski nije bilo ograni enja u broju
kolektora koji bi s e mogli dodati na napravu, tako da nije bilo ograni enja u koli ini
elektri ne energije koju bi ta sprava mola proizvesti.

Morej je demonstrirao svoju spravu na zemlji, u vazduh, u avionu, pod vodom i ona
je svuda davala elektri nu energiju.
Danas znamo da jedan kubni santimetar istog vakuuma sadri dovoljno energije
da zgusne 10 na 80-ti do 10 na 120-ti grama materije. Tako je decenijama stara
tvrdnja da vakuum sadri neograni enu energiju danas i dokazana.
Agenti jezuitskog bratstva, medjutim, perfidnim smicalicama su nastojali da se
do epaju principa njenog rada, a Franklin Ruzvelt je na jedan takav zadatak poslao
izvesnog inenjera Feliksa Frejzera koji s e Moreju predstavljao kao simpatizer
komunista.
Morej je brzo posumnjo da ele da ga pokradu, a marta 1940. je bio i ranjen u
svojoj laboratoriji. Frejzer je po eo i otvoreno da ucenjuje Moreja trae i na uvid
itav projekat izrade skalamerije, a poto mu je Morej to uporno onemogu avao,
Frejzer je u nastupu besa sekirom razbio kompleksnu Morejevu spravu. Morej
godinama nije uspeo da je ponovo sastavi. Umro je 1974. veruju i da su mu
smicalicu smestili agenti KGB. Jednostavno nije shvatao da je Bratsvo kontrolisalo i
KGB, i FBI i Ruzvelta i nacisti ku ratnu maineriju. Bratstvo je jednostavno bilo
mrea koja je radila na globalnom nivou.
Dakle, pri a da je i danas nemogu e koristiti energiju etera jer ne postoji
tehnologija za to je kao re i da je voda neupotrebljiva za pi e jer nemate bunar.
Re i da jo ne postoji zamena za naftu i nuklearnu energiju je o igledno NETA NA!