VIA TEHNIKA KOLA SUBOTICA

I.Boro

OSNOVI
RAUNARSTVA

SUBOTICA 2004

Opinio magistri probabilis tantum.

Nihil probat qui nimium probat.

PREDGOVOR
Sadraji koji se izuavaju u okviru nastavnog predmeta OSNOVI
RAUNARSTVA na Vioj Tehnikoj koli u Subotici usled veoma burnog
razvoja prakse stalno se menjaju. Od uvodjenja ovog predmeta u nastavne
Plan kole vie nastavnika se angaovalo na oblikovanju profila i sadraja
istog, ali to ne znai, da se osnovna koncepcija, koja je postavljena prilikom
uvodjenja ikad promenjena. Osnovni zadatak nam je uvek bio: to bolje
pripremiti studente, budue inenjere elektrotehnike, mainstva, i od pre
nekoliko godina informatike, za primenu savremenih raunarskih tehnologija
u svojoj praksi. Trenutno imamo u strunom smislu pogodnu kombinaciju
nastave: isti nastavnik izvodi nastavu iz predmeta Diskretna Matematika i
Osnovi Raunarstva na osnovu sopstvenih beleaka, skripti i prezentacija.
Naravno, ova ista okolnost ima i rizinu stranu, jer eventualne greke uinjene
u vodjenju jednog predmeta mogu se kumulativno preneti i na drugi. Uinili
smo velike napore, da takvih greaka ne bude. Delimino poklapanje nastavnih
sadraja ova dva predmeta je otklonjeno na taj nain, to su sadraji vezani za
logike osnove raunarstva prebaeni u Osnove Raunarstva, a u okvirima
Diskretne Matematike je ostala samo tema vezana za osnove matematike
logike i Boole-ove algebre. Za vebanje jo nemamo napisanu odgovarajuu
zbirku zadataka, ali u okvirima ove knjige smo obradili veliki broj primera i
naveli obiman broj zadataka za vebanje. Knjiga se publikuje u elektronskoj
formi na CD ploi u izdanju kole zajedno sa svim ostalim udbenicima,
prirunicima i zbirkama zadataka napisanih sa strane nastavnika i saradnika
kole. Bez obzira na viestruku kontrolu, sigurno postoji jo veliki broj
greaka, zato molimo sve itaoce, da svoje primedbe odmah dostave autoru, da
bi smo izvrili ispravke u sledeem izdanju. Primedbe dostaviti u elektronskoj
formi na adresu iboros@vts.su.ac.yu .
Subotica, 01. septembar. 2002. godine

Uiteljevo miljenje je samo verovatno.

Nita ne dokazuje ko suvie dokazuje

Mr Itvan Boro

S A D R A J
1. OPTI OSNOVI
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.

UVOD
OSNOVNI POJMOVI INFORMATIKE
OSNOVNI POJMOVI RAUNARSTVA
SREDSTVA RAUNARSKE TEHNIKE
1.4.1. Objekat i matematiki model
1.4.2. Klasifikacija raunskih sredstava

2. HARDVERSKI OSNOVI
2.1. MIKRORAUNAR
2.2. MIKROPROCESOR
2.3. MREE RAUNARA

3. SOFTVERSKI OSNOVI
3.1. UVOD
3.2. O OPERATIVNIM SISTEMIMA
3.2.1. Pojam operativnog sistema
3.2.2. O operativnom sistemu DOS
3.2.3. O operativnom sistemu WINDOWS
3.3. O KORISNIKOM SOFTVERU
3.3.1. O zajednikom alatu MS OFFICE-a
3.3.2. O MATLAB-u
3.4. SISTEMI ZA RAZVOJ PROGRAMA
3.4.1. Mainski jezik
3.4.2. Programski jezik assembly
3.4.3. Programski jezici visokog nivoa
3.4.4. Vhll i jezik vetake intelligencije
3.5. OSNOVNE USLUGE INTERNETA
3.5.1. E-mail
3.5.2. BROWSER-i
3.5.3. WEB editori

1
1
1
5
8
8
9

17
18
24
27

33
33
34
34
35
39
42
43
54
62
62
63
64
66
67
69
71
73

4. MATEMATIKI I LOGIKI OSNOVI

4.1. BROJNI SISTEMI
4.1.1. Nepozicioni brojni sistemi
4.1.2. Pozicioni brojni sistemi
4.2. KODIRANJE I KODNI SISTEMI
4.2.1. Kodovi, skupovi kodova
4.2.2. Binarno kodiranje
4.2.3. Gray-ev kodni sistem
4.2.4. Simboliki kdni sistemi
4.3. ALGORITMI
4.3.1. Pojam i osobine algoritama
4.3.2. Numeriki algoritmi

LITERATURA

77
77
77
79
95
95
97
100
102
113
113
119

137

1. OPTI OSNOVI
1.1. UVOD
Veina ljudi, ak i danas, kada uje re raunar misli na neku udnu, pomalo
mistinu mainu a ne na neki "obian" alat, ija je upotreba danas ve postala sasvim
uobiajena. Suprotno ovom miljenju, drugi pak potcenjuju mogunosti ovog sredstva,
mislei, da je to obina mehanika maina. Ima i takvih (pogotovu meu onima, kojima
je oblast "poznata"), koji precenjuju efikasnost kompjutera, pripisujui mu atribute
"svemogueg". Zadatak nam je u ovoj knjizi, da odredimo realno mesto raunara u
ivotu i radu oveka dananjice, i da se pripremimo na upoznavanje specijalizovane
upotrebe raunara na ovoj Vioj koli (svaki u okvirima svoje ue struke). Uporeujui
broj onih, koji koriste kompjuter samo za igre (ili moda naue ak i nekoliko lakih
programerskih zahvata na nekom programskom jeziku), sa brojem onih, koji znaju da
koriste i koriste kompjuter za reavanje svojih svakodnevnih zadataka, treba da
konstatujemo, da je ova druga grupa u manjini. Zadatak nam je prikazivanje tih
mogunosti svakodnevne upotrebe raunara. U daljem toku inenjerskog obrazovanja
studenti e i sami uvideti potrebu takvog korienja raunara. Vaan razlog za uvianje
prethodno reenog je struka (bilo mainska, bilo elektrotehnika ili informatika) za
koju se spremaju nai studenti. Inenjeri tih struka treba znaju veto upotrebiti ovaj alat
isto tako dobro, kao to veto ume kova da koristi svoj eki ili kroja makaze.

1.2. OSNOVNI POJMOVI INFORMATIKE

Raunarstvo moe se smatrati samostalnom primenjenom disciplinom, ali je ta
formulacija je suvie uoptena, te potrebno je preciznije odreivanje mesta raunarstva
u sistemu primenjenih nauka. Neosporna injenica je, da je raunarstvo postalo poznato
kao nauna disciplina upravo zahvaljujui dananjeg stepena razvoja informatike.
Upoznajmo zato istina samo u glavnim crtama, ne definisanjem ve samo opisivanjem
osnovne pojmove informatike.
Informacija u najoptijem smislu je sadraj (poruka, podatak
vest) koji nam donosi dati niz znakova (signala).
____________________________________________________________________________________
1

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

Ovaj opis pretpostavlja postojanje nekakvog zajednitva sledeih objekata:

IZVORA znakova, vesti, poruka, podataka,
PRENOSNOG medija, preko kojeg informacija stie do cilja,
SMETAJUIH FAKTORA (UM) prilikom prenosa, i
CILJA, gde informacija stie, ili bi trebalo da stigne.

Osmotrimo malo detaljnije ove komponente u obrnutom redosledu. (Potpuno

detaljno ispitivanje tih komponenata predstavlja predmet drugih kurseva). Stie li kod
nas takva poruka koja menja nae celokupno ponaanje (iznenaenje, radost, smirenost
itd) tada kaemo da smo primili "dragocenu" ("vrednu") informaciju. Zamislimo, kakav
uticaj ima informacija na akcionara ije akcije su "pale" za 50%?! Sa druge strane, ako
poruka donosi nam sadraje koje su za nas neinteresantne, tada je ta informacija za nas
"bezvredna". Procenimo vrednost berzanske informacije iz aspekta komijskog deteta!
Oigledno, te informacije moraju biti na neki nain "merljive". Za merenje koliine
informacije upotrebljavaju se elementi teorije verovatnoe.
Osmotrimo sledei primer: studenti na ispitima budu ocenjeni ocenama od 5 do
10. Relativna uestalost ocene 6 je verovatnoa te ocene. To je broj koji se dobija
uporeivanjem broja estica na tom ispitu i ukupnog broja studenata koji su polagali
ispit:
p6 = (broj estica) / (ukupan broj kandidata)
Oevidno, verovatnoa ocene 10 je::
p10 = (broj desetki) / (ukupan broj kandidata)
Naalost ocena 6 je mnogo ea od ocene 10, zato ako dobijem informaciju od
nekog studenta da je poloio ispit sa visokom ocenom, dobijam mnogo interesantniju,
"vredniju" informaciju, nego u sluaju estice. Prema tome vrednost informacije je
obrnuto proporcionalna sa verovatnoom dogaaja, to predstavlja sadraj te
informacije. Za merenje koliine informacije I primenjujemo metod Shannon-a, jednog
od zaetnika teorije informacija::

I = log2 p = log2(1/p)
gde p oznaava verovatnou dogaaja o ijem deavanju govori informacja. Prema tome
vrednost informacije je obrnuto proporcionalna sa verovatnoom dogaaja, odnosno sa
oekivanim sadrajem vesti. Verovatnoa je broj izmeu 0 i 1 (0 je verovatnoa
nemogueg dogaaja, a 1 je verovatnoa sigurnog dogaaja). Logaritam tih brojeva je
negativan broj, zato je po Shannon-ovoj formuli vrednost I je nenegativan broj izmeu
0 i . (Koja informacija ima vrednost 0, koja 1 a koja ima beskonanu?)
Dobijemo li informaciju o tome, da je kamen baen u vis pao na tlo, ne saznajemo
nikakvu novost, saznajemo injenicu da se desio siguran dogaaj ija je verovatnoa 1,
te pripadajua vrednost informacije je 0. Ako bacimo u vis jedan novi, i ako saznamo
____________________________________________________________________________________
2

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

da se prilikom pada pojavila "glava" (verovatnoa tog dogaaja je 1/2) tada je vrednost
informacije I = log2(1/2) = 1. Ukoliko usled neke nepredviene okolnosti novi padne
na ivicu i tako i ostane, desie se jedan veoma neoekivani dogaaj ija je verovatnoa
skoro 0, te vrednost informacije je veoma veliki broj.
U prethodnim, uvodnim reenicama vie puta je spomenuta re podatak. ta je
podatak?. Ako itamo novinski izvetaj sledee sadrine: "Na 75-tom kilometru
meunarodnog puta E-75 u krivini oznalenoj kao "crna taka" prole godine je smanjen
saobraajnih nezgoda sa tekim telesnim povredama putnika za 13%" Ovo saoptenje
svakom nosi izvesnu poruku. Za stanovnike u blizini spomenute krivine je to dobra vest,
dok za graane na 20-30 km od tog mesta je prosto samo jedna injenica ili podatak.
Prema tome podaci su informacije, koje su zapisane, tampane ili na drugi nain su
zabeleene i podobne su za uvanje i dalju obradu. U glavnim crtama to je sadraj
definicije podatka u IBM-ovom reniku obrade podataka. Obuhvatimo sutinu sadraja
pojma podatak iz vie leksikona i informatikog renika:
PODACI su razliite injenice zadate (zapisane - kodirane) numerikim
ili alfanumerikim znacima.
Zadavanje podataka (data) u formalnom obliku omoguava obradu i
prenos tih podataka mainskim putem ili ljudskim snagama.
Kao sledei informatiki pojam upoznajmo informacioni sistem!
SITEME I VEZE
OKRUZENJA

OKRUZENJE

OKRUZENJE

SISTEM

VEZE IZMEDJU
ELEMEATA SISTEMA
ELEMENTI SISTEMA

Slika 1.2.1.

____________________________________________________________________________________
3

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

SISTEM (system) je zajednitvo skupa objekata i njihovih osobina

(atributa) sa jedne strane, i okruenja tog skupa sa druge strane,
koje je pogodno (i slui) za reavanje tano odreenih zadataka.
U ovom shvatanju mogue je smatrati sistemom i obinu krckalicu za orahe!
Bez detaljisanja moemo uoiti: krckalica ima sastavne delove koji su u odreenoj vezi.
Naravno, sastavni deo sistema je i orah (oevidno orah predstavlja okruenje). Od ovog
jednostavnog sistema je neuporedivo sloeniji sistem na primer jedan automobil ili
automatska maina za pranje vea ali sistem je i viespratna stambena zgrada zajedno
sa svim stanarima..
Nakon ovih razmatranja moemo odrediti i pojam informacionog sistema, pa i
sistema za obradu podataka. Oevidno re je o razliitim sistemima i u pogledu
sastavnih elemenata a i u pogledu meusobnih veza tih elemenata.
PODACI KOJI SU "RAZUMLJIVI"
SISTEMU I IMAJU
POZITVNU VREDNOST
INFORMACIJE

INFORMACIONI
SISTEM

SISTEM ZA OBRADU
PODATAKA

INFORMACIJE KOJE NEMAJU OBLIK

PODATKA (NISU ZABELEZENE) ILI IMAJU
VREDNOST INFORMACIJE 0

NERAZUMLJIVE INFORMACIJE
ILI PODACI KOJI IMAJU
INFORMACIONU VREDNOST 0

Slika 1.2.2.

Informacioni sistem (information system) je organizovani skup

postupaka, metoda, procesa i sredstava za prikupljanje,
uvanje, obradu, prenos i korienje informacija.

Za odreivanje sistema za obradu podataka u prethodnoj definiciji je potrebno

zameniti termin informacije sa terminom podatak. To je sutinska razlika! Podatak nije
istovetan sa informacijom, prikupljanje podataka nije istovetno sa prikupljanjem
informacija, itd. Svaki element ova dva pojma ima drugo znaenje mada ima i
preklapanja ali razlike su znaajne. Na primer: podatak se moe unititi! (da li to
moemo uiniti sa informacijom?)

____________________________________________________________________________________
4

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Sastavni deo informacionog sistema predstavljaju i informacije koje nisu

zabeleene kao podaci (t.j. nisu sastavni deo sistema za obradu podataka), istovremeno
sistem za obradu podataka moe da manipulie i podacima koje nemaju informacionu
vrednost (naprimer opte poznate injenice, ili poto ima i takvih nerazumljivi ili
konfuzni podaci.)
Do sada smo pokuali opisati osnovne informatike pojmove, ali nismo opisali
pojam same informatike. Nije sluajno to je to ostavljeno na kraj, jer se jo i danas
vode estoke polemike o preciznoj formulaciji tog pojma.
Upoznajmo jednu od moguih formulacija, koja uveliko pokriva sadraj tog
pojma, ali u sluaju strune rasprave doputa i odreene korekcije, U sledeim
razmatranjima emo odmah suoiti pojam informatike i pojam raunarstva.

Informatika (informatics) je nauka koja posmatra, prouava

i razvija informacione sisteme, istrauje i otkriva njihove
strukture i zakonitosti, razvija efikasne metode primene.

1.3. OSNOVNI POJMOVI RAUNARSTVA

esto se zamene (pobrkaju) pojmovi raunarstva i informatike. Deava se i to da
jedan pojam nadrede ili podrede drugom pojmu. Nije mogue rei prosto, da je
raunarstvo deo informatike! Istina, informatika koristi sredstva i metode raunarstva,
ali je mogue rei da postoji informatika bez (sredstava) raunarstva. Moemo pitati: da
li vai i obrnuto? Postoji li raunarstvo bez informatike? Meutim, ovo je ve takvo
osetljivo pitanje, na koje ne znamo odgovor, ako ne preciziramo pojam raunarstva. To
e nam pomoi da odgovorimo na postavljeno pitanje.
Raunarstvo (computer science) je nauka, koja izuava principe
funkcionisanja raunara, njihovu organizaciju i strukturu, kao i
metode primene.

Zaista, raunarstvo primenjuje i razvija sredstva koja pripadaju skupu sredstava

informatike, pa je stoga raunarstvo jeste deo informatike. Odgovor na prethodno
postavljeno pitanje je: nema raunarstva bez informatike! emu bi sluio jedan
kompjuter koji sve zna, ako nema podataka za input, ili ako sam kompjuter proizvodi
podatke za output bez inputa, pri emu ti podaci nisu potrebni nikome?

____________________________________________________________________________________
5

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

ini se, da su te definicije vezane jedna za drugu prosto kao karike jednog lanca.
U opisu pojma raunarstva u prvi plan smo istakli kao osnovne aktivnosti rad oko
raunara, a i sam raunar predstavlja predmet izuavanja te nauke.
Za davanje tanog odgovora potrebno je upoznati ukratko i istorijski razvoj
raunarstva i osnovne principe, koji su od kapitalnog znaaja.
U toku razvoja ljudske civilizacije dosta rano su se pojavili pokuaji
konstruisanja sredstava koji bi olakali izvrenje raunskih radnji. O jednom prastarom
raunskom sredstvu abakusu bie jo rei, ali sada na prvom mestu spominjemo
godinu 1642. Te godine je konstruisao B. Pascal prvo mehaniko raunarsko sredstvo,
takozvani adijator (sainjeno je bilo od drveta!). Ova "maina" je jo dugo ivela u
usavrenijoj formi. ak jo i danas postoje mehanike blagajne koje rade na
Paskalovom principu..
Oko 1850. g. je Ch. Babbage (engleski matematiar), sainio planove jedne
maine koja bi izraunavala vrednosti trigonometriskih funkcija, a drugi plan je bio za
sastavljanje maine koja bi vrila razne inenjerske proraune. Obe maine bi trebale da
funkcioniu na bazi unapred pripremljenog seta instrukcija Meutim ti planovi su
daleko premaili tehnike mogunosti tog vremena. Sa dananjim poznavanjem tehnike
moemo rei, da je osnovna prepreka bila nemogunost reavanja strujanje podataka.
Oko 1890. godine H. Hollerith je koristio Jacquard-ovu tehnologiju buenih
kartica za konstruisanje maine koja je pomagala u izvrenju veoma obilnih prorauna
vezanih za popis stanovnitva (Jacquard - francuski proizvoa tekstila krajem XIX
stolea). Skladitenje podataka je reeno buenim karticama, a maina je "umela" da
sortira i da izdvaja odreene tipove kartica sa time je vreno prebrojavanje odreenih
kategorija. To ujedno znai i postavljanje temelja masovne obrade podataka.
Napravimo sad jedan skok u vremenu. U etrdesetim godinama XX veka vojni
rukovodioci svetskog rata organizuju posebne grupe strunjaka za konstruisanje
raunskih sredstava za brzo i precizno izvrenje ogromnih koliina raunskih operacija.
U to doba pored mehanikih i elektromehanikih sredstava ve je na raspolaganju
naunicima i elektronska cev.
Legendarni ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer) moemo
imenovati pravim predakom dananjih kompjutera, iako raunarski uinak mu je bio
vie nego skroman, a potronja energije je bila neverovatno visoka: 800 kW na sat.
(Sadravao 18 000 elektronskih cevi, 10 000 kondenzatora, 70 000 otpornika, itd.)
Dimenzije su bile: duina 30, visina 1 i irina 3 (naravno METARA). Proradio je 1946te godine i bio je u funkciji do 1955-te godine.
Podsetimo se nerealizovanog plana Babbage-a: maina bi trebala da radi na bazi
unapred pripremljenog skupa uputstava i ta uputstva bi trebala da izvrava bez
____________________________________________________________________________________
6

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

intervencije oveka! Jedan od lanova ekipe za konstruisanje ENIAC-a J.Neumann,

prouavajui upravo funkcionisanje te maine, formulisao je osnovne principe, na kojim
principima se zasniva i dananje raunarstvo. Naslednik ENIAC-a: BINAC ve skoro u
potpunosti radi na bazi Neumann-ovih principa. Kasnije maine iskljuivo se grade tako
da u potpunosti se zasnivaju na Neumann-ovim osnovnim principima.
Upoznajmo sad Neumann-ove principe:
Neumann-ovi principi projektovanja, izgradnje i funkcionisanja modernih
raunskih maina:
b Princip unutranjeg programa,
b princip mogunosti adresiranja,
b samostalna ulazno/izlazna jedinica, upravljaka jedinica i jedinica
za izvravanje operacija,
b elektronska maina ije funkcionisanje se bazira na binarnom brojnom
sistemu,
b princip serijskog izvravanja naredbi.
Princip unutranjeg programa znai realizaciju Babbage-ovog sna:
funkcionisanje na bazi unapred pripremljenih uputstava, koji su skladiteni u maini. Ta
uputstva su kodirana na odgovarajui nain i smetena su u "memoriju" raunara.
Spisak tih pripremljenih uputstava nazivamo program. Kada predamo upravljanje
mainom takvom programu dalja intervencija oveka nije potrebna, sve se deava na
nain kako je predvieno programom:
uitaju se podaci koji su smeteni na nekom mediju koji je sastavni deo ili
prikljueni ureaj maine
izvre se operacije nad unapred uitanim ili u hodu proizvedenim podacima,
traeni rezultati se prikau u eljenom obliku.
Princip mogunosti adresiranja podrazumeva takvu vrstu ureenosti vanog
dela raunara: memorije, koja omoguava smetanje uputstava i podataka u jedinice
memorije potpuno istih dimenzija, koje su jedinice snabdevene rednim brojevima, tojest
adresama. Nema razlike u nainu i mestu "skladitenja" podataka i uputstava.
Znaaj postojanja samostalnih funkcionalnih delova ulaza i izlaza
prikazujemo u poglavlju koji opisuje osnovna znanja o hardveru.
uitavanje odnosno prikazivanje podataka se deava pomou funkcionalnih
delova maine konstruisanih iskljuivo u te svrhe. U ovu grupu spadaju
na primer tastatura za unos podataka, odnosno ekran za prikazivanje rezultata.
tampa takoe slui za prikazivanje rezultata.
upravljanje radom maine vri posebni fukcionalni deo: upravljaka jedinica
(videti drugo poglavlje struktura mikroprocesora). Upravljanje se realizije
na osnovu programskih koraka skkladitenih u memoriji raunara.
____________________________________________________________________________________
7

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

same operacije se izvravaju pod nadzorom upravljake jedinice u posebnoj

jedinici: takozvanoj aritmetiko-logikoj jedinici. Ta jedinica je namenjena da
izvravanju operacija koje seu predviene skladitenim programom.
(postojanje i te jedinice je veoma uoljiva u emi nadgradnje mikroprocesora).
na kraju: u arhitekturi raunara je prepoznatljiv funkcionalni deo nazvan
unutranja memorija. U tom delu su uskladitena uputstva, koje izvrava
maina, ali su tu i podaci nad kojima raunar poinje rad i podaci proizvedeni
u toku rada maine.
Upotreba binarnog brojnog sistema u elektronskim raunarima se na neki
nain podrazumeva. Proizvodne tehnologije dananjice takorei ne poznaju granice,
koje je nemogue dostii na podruju elektronike. A primena binarnog brojnog sistema
je oevidna potreba zbog mogunosti tehnike realizacije istog. O binarnom brojnom
sistemu (i uopte o pozicionim brojnim sistemima e biti rei u posebnom poglavlju.)
Princip serijskog izvravanja uputstava podrazumeva potovanje odreenog
redosleda izvravanja koraka koji redosled diktira upravljaka jedinica. Korake
algoritma (vidi poglavlje o algoritmima) maina skladiti u istom redosledu u kojem
redosledu trebaju biti izvreni, i taj redosled u kasnijem toku rada se strogo potuje:
nakon izvrenog koraka upravljaka jedinica u "brojau koraka" izvri korekciju za
jedan, pozicionira se na adresu sledeeg koraka i izvrava uputstvo uskladiteno na toj
adresi.

1.4. SREDSTVA RAUNARSKE TEHNIKE

1.4.1. OBJEKAT I MATEMATIKI MODEL

Procese u realnom svetu izuavaju samostalne grane prirodnih nauka.

Konstruisanje, izuavanje funkcionisanja i efikasnost tehnikih konstrukcija izuavaju
tehnike nauke. Procese, pojave i relacije koje su prisutne odnosno deavaju se u
ljudskom drutvu jesu predmet prouavanja u drutvenim naukama. (Svakako, ovakva
klasifikacija nauka je pomalo nasilna, ali uglavnom pokriva podruja delatnosti
pojedinih naunih disciplina.) Moemo rei, da je podruje izuavanja svake nauke je
skup nekih objekata, zatim mnotvo relacija koje postoje izmeu tih objekata. Ovo
izuavanje se sprovodi upotrebom odreenih naunih metoda.
Jedan od naunih metoda zamenjuje istraivanje objekta sa istraivanjem
njegovog matematikog modela. Zamena je esto opravdana materijalnim razlozima:
izuavanje realnog procesa je veoma skupo, meutim sam proces se moe opisati sa
____________________________________________________________________________________
8

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

jednim (istina, sloenim) sistemom jednaina. Variranjem parametara sistema jednaina

mogue je oponaati razliite varijante odvijanja procesa to nazivamo
simulacijom.
Realnost je mogue "zameniti" i na drugi nain. Ako proces u kojem se koristi
gredasti nosa duine 20 m "smanjimo", i gredu zamenjujemo sa stapiem duine od 20
cm, zatim izvrimo sva ispitivanja na umanjenom modelu, a dobijene rezultate
"uveamo" takoe moemo dobiti odgovarajue zakljuke. U oba sluaja smo radili na
modelu, u prvom sluaju je to bio matematiki model, dok u drugom sluaju
eksperimenti na fizikom modelu su zamenjivali eksperimente na realnom objektu, ali
su ti eksperimenti ipak doprineli upoznavanju realnog objekta.
Oevidno, matematiki modeli e nam biti interesantniji u sledeim
razmatranjima, jer raunarstvo radi upravo na eksperimentisanju na takvim modelima.
Pod matematikim modelom objekta podrazumeva se skup
relacija i formula koji opisuju osobine i ponaanje objekta.
Prevashodno je pitanje: da li je mogue i kako je mogue konstruisati
matematiki model odreenog realnog procesa? Ti procesi su esto toliko sloeni, da
sastavljanje potpunog matematikog modela i nije mogue (ali esto i nije potreban
potpuni model, ve samo model koji slui za izuavanje strogo odreenih osobina).
Za primenu matematikog modela, kao to je ve reeno, prvo je potrebno
konstruisati sam model u formi koji je najpogodniji za dalja izuavanja. U drugoj fazi je
potrebno "izcrpsti" iz modela eksplicitne informacije, koje su implicitno sadrane u tom
modelu. Ba ovaj lov na informacije je u sluaju sloenih modela nemogu upotrebom
samo papira i olovke. Tu smo ve upueni na pomo nekog tehnikog sredstva. Ova
sredstva su pomona sredstva raunarske tehnike. U daljem emo se upoznati sa
osnovnom klasifikacijom tih pomonih sredstava, sa glavnim etapama njihovog razvoja
i sa prevashodnim podrujima njihove primene. Potrebno je naglasiti injenicu, da
pored takve "uzviene" raunarske tehnike postoje pomona sredstva za mnogo
"prizemniju" upotrebu, to su raunarska pomona sredstva za svakodnevnu upotrebu.
Par rei emo rei i o tim sredstvima.

1.4.2. KLASIFIKACIJA RAUNSKIH SREDSTAVA

U pogledu naina operacije sa matematikim promenljivima raunska sredstva
delimo u sledee dve klase:
analogna raunska sredstva, i
! diskretna ili digitalna raunska sredstva.

____________________________________________________________________________________
9

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

Upoznajmo osnovne karakteristike obe klase, mada u daljem toku emo se

veinom baviti sa diskretnim ili digitalnim raunskim sredstvima.

1.4.2.1. KONTINUALNA RAUNSKA SREDSTVA

Osnovna ideja kontinualnih raunskih sredstava je sledea: konstruisati tehniko
sredstvo koje ima isti matematiki model kao izuavani proces. U principu izuavani
proces i fiziki model mogu biti materijalno sasvim razliiti, jedino zajedniko je, to to
ih opisuje ista matematika jednaina(e). Dakako, vrlo je teko pronai takve slinosti u
prirodi, ipak postoje modeli koje dobro aproksimiraju jedan drugoga. Iz toga proizilazi,
da tanost dobijenih rezultata u velikoj meri je ograniena.
Neka je matematiki model prosto jedno mnoenje:
Osmotrimo sledei primer:

z = xy

S druge strane u strujnom kolu izmeu napona U, jaine struje I, i otpora R

postoji sledea funkcionalna zavisnost:

U = RI
Evidentna je istovetnost ova dva matematika modela. Ovu analogiju
upotrebiemo za konstruisanje jednog analognog (ili kontinualnog) raunara za deljenje
brojeva. Potrebno je samo da konstruiemo strujno kolo u kojem na nekim skalama
slobodno moemo nametati napon i otpor a na treoj skali, koja pokazuje jainu struje,
bi bilo mogue samo proitati kolinik brojevnih vrednosti U i R.
Osmotrimo i drugi primer!
Neka je matematiki model dat sledeom formulom:

y=3 x
.

Napravimo kupu, koja ima poluprenik osnove i visinu u sledeem odnosu:

____________________________________________________________________________________
10

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

r
3
= 0.97720502380583984317276924567665.
=
H

1
Poto je zapremina kupe Vk = r 2H , te zamenom unapred datog odnosa
3
poluprenika osnove i visine dobijemo vezu: H = 3 V k .

x=V

Slika 1.4.2.1.a
Odnos zapremine kupe i koliine tenosti koja se nalazi u kupi je sledei:
Vk:V=y3:H3.
Izmerimo li unapred koliinu tenosti u jednoj menzuri i obeleimo merni broj
te koliine sa x, tada je visina tenosti usute u kupu je: y = 3 x .
U svakom sluaju, konstruisano je sredstvo koje je pogodno za "vaenje kubnog
korena".
Sredstvo bi se upotrebljavalo po sledeim koracima:
a) napunimo menzuru do visine x (to je koliina tenosti u njoj). Broj itamo na
skali koja je naznaena na strani menzure.
b) prelijemo tenost u kupu u proitamo visinu tenosti na skali koja je
naznaena na boku kupe: to je broj y to predstavlja kubni koren broja x .
Oevidno, ovu "analognu raunsku mainu" nismo uvrstilu u ove beleke zbog
praktine primenljivosti, ve zbog karakteristinosti analognih sredstava koje se veoma
dobro uoavaju na ovom primeru.
Najvanije pitanje je pitanje tanosti rezultata dobijenih pomou raunskog
sredstva. Tanost izrade samog sredstva ograniava tanost oitanih vrednosti i time
____________________________________________________________________________________
11

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

ograniava i tanost rezultata. Koliko precizno moemo izraditi levak kod kojeg je
odnos poluprenika i visine unapred data razmera? Koliko precizna moe biti skala na
menzuri za merenje tenosti (koliko je precizno ugravirana skala?). Koliko tano moe
da oita te brojevne vrednosti korisnik? Ima li "sokolovo oko"? Pod kojim uglom
posmatra skalu, itd.. Samo se reaju pitanja, koja su usmerena na tanost rezultata, i
osporavaju je! Ipak, sredstvo ima i neku "prednost". Ne zahteva vreme za izraunavanje
rezultata. Uspostavljanjem relacija izmeu veliina trenutno se pokazuje rezultat. Mogli
bi rei, da je vreme potrebno za raunanje = 0.
Ova razmatranja nisu usmerena na dokazivanje neupotrebljivosti analognih
sredstava, ve ukazuju na njihovu ogranienu primenljivost. Itekako se primenjuju ta
sredstva! Ona se primenjuju na mestima i u sluajevima gde i kada je ta primena
neophodna i racionalna. Studenti e se u okvirima drugih kurseva upoznati sa takvim
analognim raunskim sredstvima.
Radi upotpunjavanja pregleda analognih sredstava moramo opisati i jednu drugu
kategoriju, koja pripada istoj vrsti ali su druge namene. To su priruna analogna
raunska sredstva. Ne detaljiemo opis o rasprostranjenoj porodici nomograma, ali
neophodan je opis logaritmara popularno ibera, jer imao poseban znaaj u ranijoj
inenjerskoj praksi. Ko se profesionalno bavi raunarskom tehnikom mora imati
osnovna znanja o tom sredstvu! Ubeen sam, da ova saznanja nisu znaajna samo zbog
razvoja inenjerske prakse u prolosti, ve i u pogledu teorijskog napredovanja buduih
inenjera informatike, elektrotehnike, ak i mainstva.
Vraamo se matematikom modelu mnoenja: z = xy
Posmatrajmo poznatu vezu logaritmovanja i mnoenja:

log xy = log x + log y

Princip funkcionisanja logaritmara se krije upravo u toj vezi! Uzmimo dve skale,
potpuno istovetne, a koje su ugravirane na dva lenjira koji mogu da klize jedan pored
drugoga (Slika 1.4.2.1.b.)
1

7 8

9 10

7 8 9 10

Slika 1.4.2.1.b.
Brojevi su smeteni na skali tako, da je njihov poloaj odreen odnosom
njihovih logaritama. Tojest, rastojanje izmeu "obeleenog mesta" broja 1 i broja 2 je
proporcionalno rastojanju izmeu brojeva log1 i log2, isto tako, rastojanje izmeu 2 i 3
____________________________________________________________________________________
12

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

je proporcionalno rastojanju izmeu log2 i log3, itd. Prema tome: ako saberemo
rastojanja koja se vide na skalama, u sutini sabiramo logaritme brojeva, a to na osnovu
unapred spomenutog svojstva znai mnoenje tih brojeva. Zapazimo poloaj dveju skala
na gornjem crteu. Gornji lenjir (takozvani klizei lenjir, na nemakom: Schieber
otuda je naziv sprave: iber) je nameten tako da taka obeleena sa 1 stoji iznad prvog
inioca, na slici je x = 2. Sada na klizeem lenjiru potraimo drugi inilac, a to je broj
y i na kraju ispod tog broja, na nepokretnoj skali oitamo proizvod brojeva x i y.
Primeujemo, traili smo proizvod 23 i zaista, ispod broja 3 klizee skale na
nepokretnoj skali stoji broj 6, ali isto tako ispod klizee etvorke stoji 8, ispod broja 5
stoji 10, itd. Tanost ovih skala zavisi od tanosti i preciznosti izrade. Izvesno je, da
jedan logaritmar duine 15 cm ne moe da ima preciznost ibera od 25 cm (to je bila
neka "standardna" duina logaritmara), ali su postojale i sprave duine 50 cm. Tanost
onih prethodnih je bila do 3 vrednosne cifre, a ovih poslednjih je 5 do 6.
Prirodno je, da su ti logaritmari bili vienamenski, bili su osposobljeni za vrenje
i drugih prorauna, moglo se oitati i vrednosti trigonometrijskih, eksponencijalnih,
inverznih trigonometrijskih funkcija, kao i nekoliko stepenih funkcija (naravno i
korenih funkcija).

1.4.2.2. DISKRETNA RAUNSKA SREDSTVA

"Funkcionisanje" analognih raunskih sredstava se zasniva na kontinualnim
promenama fizikih veliina. Nasuprot tome, funkcionisanje diskretnih raunarskih
sredstava se bazira na "skokovitim" ili "diskretnim" promenama u fizikom svetu. U
matematici smo se upoznali sa kontinualnim i sa diskretnim skupovima. Osobinu
"diskretnosti" najlake moemo ilustrovati uporeivanjem skupa prirodnih brojeva sa
skupom realnih brojeva. Kriterijum uporeivanja je pitanje sledee prirode: postoji li
prirodan broj primera radi vei od 5, a manji od 10? Odgovor je evidentan: postoje
tano 4 broja koji zadovoljavaju taj uslov, a to su brojevi 6, 7, 8 i 9. Postavimo isto
pitanje sada u vezi realnih brojeva! Odgovor je drugaiji: razmak izmeu brojeva 5 i 10
je gusto (kontinualno) ispunjeno brojevima. Ne postoji "zazor" izmeu dva "uzastopna"
elementa, jer i ne postoje "uzastopni" elementi. Ovaj skup je kontinualan, a prethodni,
"stepenasti" skup je diskretan.
Princip funkcionisanja diskretnih raunskih sredstava ilustrovaemo na jednom
od najstarijih takvih sredstava, na abakusu.
Okvir abakusa je poprenom letvicom podeljen na dva dela: A i B. Na icama
nalaze se kuglice, na delu ica koje pripadaju A oblasti je po jedna kuglica, a na delu,
koji je u oblasti B na svakoj ici je po 4 kuglice (Slika 1.4.2.2.)
____________________________________________________________________________________
13

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

Slika 1.4.2.2.
Ako se kuglica u sektoru A nalazi kod spoljanjeg okvira, tada ona "ne postoji"
(ima vrednost 0), ako se primakne pregradnoj letvi, ima vrednost 5. Svaka kuglica
sektora B ima vrednost 1 ako je primaknuta pregradi, odnosno "bezvredna je" ako je
primaknuta spoljanjem okviru. Ovako je omogueno predstavljanje bilo koje cifre na
svakoj ici! (kao primer svaka cifra je predstavljena i na slici 1.4.2.2.). Ako se jo
icama dodeli mesna vrednost sa desna na levo: jedinice, desetice, stotine, hiljade, itd,
tada je mogue i obavljanje osnovnih raunskih operacija. U dalekoistonim zemljama
(u Kini, Japanu, i dr.) ovakvo raunanje je usavreno do stepena "umetnosti", pa pored
svakodnevne upotrebe (istina, sada ve kao kuriozitet) organizuju se i takmienja u
korienju te sprave.
Prikazan abakus slui za obavljanje raunskih operacija u sistemu sa osnovom
10 (videti poglavlje o brojnim sistemima!) Na pregradnoj letvi mogu se smestiti oznake
za obeleavanje poloaja decimalne zapete. Na slici je predstavljena varijanta sa dva
decimalna mesta i 7 celih mesta, tako je najvei mogui broj 9 999 999,99). Razume se
oznake za poloaj decimalne zapete i trojnih grupa hiljada moemo pomerati i promeniti
"kapacitet" raunskog sredstva, iako se broj vrednosnih cifara se ne menja u
prikazanom sluaju je 9, jer imamo 9 ica.
Na osnovi izloenog moemo konstatovati bitne osobine ovih raunskih
sredstava. Videli smo, da kod kontinualnih sredstava bilo je potrebno odreeno vreme
za uspostavljanje fizikih relacija po matematikom modelu, ali nije postojalo "vreme
raunanja", rezultat se pojavio trenutno. Kod diskretnih sredstava je vreme potrebno za
obavljanje raunskog postupka (zato se takmie korisnici abakusa?). A tom vremenu
deavaju se promene stanja u raunskom sredstvu, koje koje rezultuju pretvaranje
ulaznih veliina u izlazne veliine.

____________________________________________________________________________________
14

Opti osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

1.4.2.3. SAVREMENA RAUNSKA SREDSTVA

Savremena raunska sredstva na osnovu njihove tehnike realizacije i podruja
primene moemo podeliti u etiri klase:
klasa analognih raunskih maina,
! klasa digitalnih raunskih maina,
! klasa hibridnih raunara ili raunara meovite prirode i
! klasa prirunih raunskih sredstava.
!

Raunari prve dve klase su savremeno sagraena sredstva koja su opisana u

poglalju 1.4.2.1. i 1.4.2.2. Svaki pojedinani primerak bilo prve, bilo druge klase se
projektuje i gradi ili kao raunar opte namene ili kao raunar specijalne namene.
Proizvodnja tih raunara je ili serijska, ili je pojedinana na osnovu unapred datih
specijalnih zahteva koji su definisani buduom primenom. Naglaavamo, da jedan
raunar opte namene ne postaje specijalni raunar onda, kada ga opremimo
programom, koji reava specijalnu klasu problema, ve specijalni raunar se posebno
projektuje i gradi za reavanje problema sa tog specijalnog podruja primene!
Hibridni raunari u svojoj nadgradnji poseduju sklopove koji funkcioniu na
analognom i sklopove, koji rade na digitalnom principu. Oevidno, da kod takvih
raunara posebnu vanost dobijaju podsistemi koji slue za komunikacije izmeu
analognih i digitalnih delova. Ti podsistemi se spominju samo kao konverteri ili
pretvarai signala u jednom ili u drugom smeru: u smeru AD (analognidigitalni),
odnosno u smeru DA (digitalnianalogni). Ova oblast je veoma uzbudljiva u strunom
pogledu i studenti sa ovim pitanjima u kasnijim studijama e se detaljno upoznati.
Priruna raunska sredstva su sva ona sredstva, koja ovek koristi u svom
svakodnevnom radu za bilo kakvo raunanje, skladitenje podataka (memorizaciju),
slanje poruka itd. Karakteristika svih tih raunskih sredstava je ta, da korisnik ih
upotrebljava "korak po korak". Saoptava se zahtev korisnika tom sredstvu, sredstvo
"odgovara", zatim sledi novi zahtev, itd. Nije potrebno prikazati mnogo primera,
dovoljno je samo da se proui nain korienja i funkcionisanja depnog kalkulatora.
Kako sabrati dva broja pomou takvog sredstva? "Ukucamo" prvi sabirak, zatim znak
sabiranja "+". Nakon toga sledi ukucavanje cifara drugog sabirka i na kraju znak "=".
Interaktivna veza izmeu korisnika i sredstva je stalna. Ovaj nain primene je
karakteristian za bilo koje drugo priruno sredstvo (mobilni telefon, na primer), bilo
koje vrste je to priruno sredstvo (vidi: logaritmar ili iber).

____________________________________________________________________________________
15

OSNOVI RAUNARSTVA

Opti osnovi

Nesporna je injenica, da razvojem tehnikih mogunosti proizvodnje i pojavom

mikroprocesora i upotreba raunskih sredstava je promenjena i postavljena je na
revolucionarno nove osnove. Mogunosti raunara u uporeenju sa mogunostima
ranijih sredstava su neuporedivo vee, a fizike dimenzije tih novih uda tehnike su pak
isto tako neuporedivo manje! (Suprostavimo samo kapacitet i dimenzije legendarnog
ENIAC-a: 4 kB memorije i autoritativni 3031 metarski gabarit u kojem se nalazilo
18000 elektronskih cevi sa IBM Pentium II koji se pojavio 1997-te godine, u kojem je
"kucao" srce (procesor) sa 7,5 miliona tranzistora na maloj silicijumskoj ploi od 22
centimetara. Kapacitet memorije koju ovaj procesor moe da opslui da i ne uporedimo
sa sposobnostima ENIAC-a!)
U narednim poglavljima emo upoznati elemente materijalne i intelektualne baze
funkcionisanaja raunara: to su osnovni pojmovi u vezi hardvera i softvera. Nakon toga
emo proiriti znanja u vezi matematikih i logikih osnova funkcionisanja raunara. Na
kraju upoznaemo i elemente jednog programskog jezika.
Kontrolna pitanja
1. Opiite pojam informacije!
2. Odredite pojam podatka!
3. Kako se meri koliina informacije?
4 Oredite pojam sistema!
5. Odredite pojam informacionog sistema!
6. Odredite pojam sistema za obradu podataka!
7. Objasnite vezu informacionog sistema i sistema za obradu podataka!
8. Odredite pojam informatike!
9. Odredite pojam raunarstva!
10. Objasnite vezu informatike i raunarstva!
11. Navedite Neumann-ove principe!
12. ta znai princip unutranjeg programiranja?
13. ta nai mogunost adresiranja?
14. ta znai postojanje samostalnog ulano/izlazne, upravljake i operativne-izvrne
jedinice?
15. ta znai funkcionisanje uz oslonac na elektroniku i na binarni brojni sistem?
16. ta znai princip serijskog izvravanja naredbi?
17. Koja je veza izmeu objekta i njegovog matematikog modela?
18. Izvrite klasifikaciju raunskih sredstava po principu funkcionisanja!
19. Navedite karakteristike analognih raunskih sredstava!
20. Prikaite karakteristike jednog analognog raunskog sredstva!
21. Navedite karakteristike diskretnih raunskih sredstava!
22. Prikaite abakus, kao karakteristinog predstavnika diskretnih sredstava!
23. Izvrite klasifikaciju modernih raunskih sredstava!
24. Navedite karakteristike hibridnih raunskih sredstava!
25. Koje su karakteristike prirunih raunskih sredstava?
____________________________________________________________________________________
16

2. HARDVERSKI OSNOVI
U tehnici obrade podataka razlikujemo dve vrste proizvoda: sa jedne strane su
opipljive, vidljive materijalne komponente, takozvani hardver (hardware), to doslovce znai
tvrdu robu, ili materijalni proizvod, dok sa druge strane je softver (software), to znai
meku robu ili intelektualni proizvod. O softveru e biti rei u poglavlju 3. a sada malo
detajnije o hardveru.
Hardver je skup svih tehnikih (fizikih) komponenti
jednog uredjaja za obradu podataka (raunara).

Klasifikaciju raunara moemo izvriti po razliitim osnovama. Navodimo nekoliko

aspekata na osnovu kojih moemo izvriti klasifikacije:

po osnovu brzine njihovog funkcionisanja,

po osnovu kapaciteta komponenti za skladitenje podataka,
po osnovu duine rei koje upotrebljavaju,
po broju prikljuenih periferijskih jedinica, i
po brzini prenosa podataka.

Na osnovu tih kriterijuma na prvom mestu moemo spomenuti takozvane super

raunare (CRAY-ev raunar). Nabrajanje tehnikih karakteristika te maine u
potpunosti prevazilazi okvire ovog kursa (To su nedostupne maine za "obine
smrtnike", jer su to po pravilu vojni raunari, i kao takvi sve karakteristike su im vojna
tajna). Jo su i takozvani mainframe raunari izvan naeg trenutnog kruga interesovanja,
jer su i te maine iznad "srednjih" potreba. I te maine su ogromne, koriste ih
medjunarodni konzorcijumi, internacionalne firme za osiguranje, dravni statistiki
zavodi, medjunarodni aerodromi (takve maine mogu da kontroliu rad mrea koje se
prostiru po celoj planeti). Broj takvih maina nije prevelik. Naravno ovo uporedjenje
broja je u korist takozvanih malih rainara. Mali raunari mogu da opslue srednja, pa i
velika preduzea, mogu da se upotrebe kao univerzitetski raunari, i drugo. Brzina rada,
kapacitet i brze periferije omoguavaju, da sa malim raunarima kontroliu i lokalne
mree.
U pogledu rasprostranjenosti svakako mikroraunari e odneti prevagu. Upravo
ti raunari predstavljaju predmet naeg interesovanja. Specijalizovani raunari,
____________________________________________________________________________________
17

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

upravljaki sklopovi na proizvodnim linijama, priruni raunari (depni kalkulatori,

tekst-maine) itd. takodje su izvan naeg kruga interesovanja. Maine koje su slobodno
programabilne i upotrebljive u irokom krugu, takozvani lini (ili personalni) raunari
e biti u daljem malo detaljnije razmatrani.
Osnovni pojmovi, koje emo upoznati, su svi vezani za centralni deo linog
raunara, upoznaemo se sa mikroprocesorom, sa principima funkcionisanja celine (to
znai i sa glavnim elementima okruenja mikroprocesora i mikroraunara). Na kraju
emo izloiti i osnovne pojmove u vezi mrea raunara.

2.1. MIKRORAUNAR

Funkcionalne delove mikroraunara, kao i medjusobne veze tih delova smo

ematski prikazali na slici 2.1.1.:

MEMORIJSKA MAGISTRALA
IZLAZNA

ADRESNA MAGISTRALA

MEMORIJA

MIKRO
PROCESOR

ULAZNA

INPUT

OUTPUT

OUTPUT

INPUT

I/O BUS ili SISTEMSKA MAGISTRALA

Slika 2.1.1.
Osnovni funkcionalni delovi mikroraunara:

Ulazna jedinica (INPUT) za unos podataka i programa

Memorija (glavna, operativna) za skladitenje podataka i naredbi koje
treba izvriti,
Mikroprocesor za izvravanje operacija nad podacima dobijenih iz
memorije,
Izlazna jedinica (OUTPUT) za vraanje dobijenih rezultata korisniku
raunara.

____________________________________________________________________________________
18

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Osmotrimo sistem povezanosti etiri glavne komponente predstavljene na slici

2.1.1.! U fizikom smislu to je veoma komplikovani skup elektrinih provodnika, pa
upravo zato i ove elektrine provodnike moemo uvrstiti kao petu komponentu u satav
mikroraunara. Ova komponenta je nazvana magistrala, esto se spominje i kao bus.
Magistrala mikroraunara ima dva segmenta, to je spoljanji segment, koji
povezuje komponente koje smo naveli u prethodnoj podeli, i unutranji segment, koji se
nalazi u samom mikroprocesoru. To je unutranja magistrala o kojoj e biti rei u
paragrafu 2.2.
Memorijska magistrala povezuje mikroprocesor sa memorijom. U smislu smera
protoka informacija moemo govoriti o ulaznoj magistrali, o izlaznoj magistrali
(magistrala podataka) i o adresnoj magistrali. Adresna magistrala prenosi adrese
pojedinih registara, a na adresi podataka teku podaci za obradu ili obradjeni podaci. Na
brzinu obrade podataka je od velikog uticaja "irina" tih magistrala, jer informacije teku
na tim putevima na 8, 16, 24 ili 32 paralelna kanala.
I/O magistrala ili sistemska magistrala povezuje INPUT/OUTPUT jedinice sa
mikroprocesorom.
Funkcionalne delove i sistem veza izmedju delova (magistralu) fiziki smetaju
na jednu plou, ta ploa se zove matina ploa (Motherboard) (Slika 2.1.2.a )

I/O PRIKLJUCCI

MESTA ZA
PROIRENJA

PODNOZJE
PROCESORA

MAGISTRALE

MEMORIJSKA
PODNOZJA

BIOS

Slika 2.1.2. a.
____________________________________________________________________________________
19

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

Slika 2.1.2.a. predstavlja jednu "jednostavniju" osnovnu plou, dok na slici

2.1.2. b je nacrtana ema jedne sloenije dvoprocesorske matine ploe. Slika je uzeta iz
prospekta priloenog uz plou.

Slika 2.1.2. b
1. Prikljuak za mia
2. prikljuak tasrature
3. Serijski port 2
4. Paralelni port
5. Serijski port 1
6. USB prikljuak
7. RJ-45 prikljuak
8. LAN-kontroler
9. AGP prikljuak
10. PCI prikljuci
11. ISA prikljuak
12. PCI-ISA bridge (Intel)
13. PCI-ISA bridge (DEC)
14. Zvunik
15. SCSI kontroler

16. Baterija
17. Sistemski BIOS
18. RDM prikljuci
19. 1. kanal Ultra-2 SCSI (68 pin)
20. 2. kanal Ultra-2 SCSI (68 pin)
21. 2. kanal SCSI prikljuak (50 pin)
22. FDD (flopi) prikljuak
23. EIDE prikljuak (2)
24. EIDE prikljuak (1)
25. DIMM memorijska podnoja
26. Intel system controller
27. Mreni energetski prikljuak (1)
28. Mreni energetski prikljuak (2)
29. Mreni energetski prikljuak (3)
30. "Slot 1" CPU podnoja

Tabela naziva sa slike 2.1.2.b

Vano je navesti nekoliko injenica o komponentama na osnovnoj ploi (ve
smo vie puta primetili, da po potrebi struke svaka grana e upoznati one detalje tih
komponenti, koji su za njih neophodni!).
O mikroprocesoru govori celo potpoglavlje 2.2.
Memorija (operativna memorija Operating Memory: OM, ili Main Memory:
MM) skladiti sve podatke potrebne obradi, pa i rezultate obrade, zatim i programske
korake koje je potrebno izvriti na tim podacima. Memorija je sastavljena od elija koje
____________________________________________________________________________________
20

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

su grupisane u vee celine (obino po 8 elija ini jednu takvu pregradu, videti sliku
2.1.2.). To znai u jednoj takvoj pregradi moe da se smesti 1 bajt. Po jednom od
principa Nojmana svaki bajt mora da ima svoju adresu. Drugo je pitanje, koliko bajtova
ini jednu re konkretne konfiguracije. Re moe biti sastavljena od jednog, od dva, od
4, pa ak i od 8 bajtova. Rei od 8 bajtova su sastavljene od 64 bita!

ADRESE
00000000

00000001

00000010

11111110

11111111

MEMORIJSKI MODUL

PREGRADE

Slika 2.1.3.
Na slici 2.1.3. je nacrtana ema jednog (razume se, vrlo uproenog) modula
memorije. I pregrade su obuhvaene u vee skupove, te vee jedinice nazivamo
memorijskim modulima. U 4. poglavlju e italac detaljno upoznati binarni brojni
sistem to je unutranji sistem komunikacije raunara. Poznavanje tog sistema pomae
shvatanju sledeih brojeva. Predstavljeni modul sadri 256 pregrada, adresa svake
pregrade (unutar modula) je takodje duine od 1 bajta. Ako je broj pregrada u modulu
vei od 256, tada je za adresiranje potrebno vie od jednog bajta. Ali memorija nije
sainjena od jednog jedinog modula! Zato je adresa svake lokacije dua od 1 bajta,
jedan deo se odnosi na to u kojem modulu je podatak, a drugi deo pokazuje mesto
podatka u navedenom modulu.
Osmotrimo jedan primer! Neka je adresa esnaestobitna i neka prvih est bitova
ukazuju na modul. To znai imamo adrese modula od 000000 do 111111. odnosno
ukupno 26 = 64 modula. Preostalih 10 bitova pokazuju na pregradu. To znai postojanje
210 = 1024 pregrada u svakom modulu.

____________________________________________________________________________________
21

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

ADRESA MODULA
1

ADRESA PREGRADE
1

Ukupni broj moguih adresa je 216 = 65536. (U strunim krugovima se kae:

raspolaemo sa memorijom kapaciteta 64K).
Tehnika realizacija memorije ne predstavlja sadraj ovog predmeta, medjutim
koncepcijski i tehniki bitno razliite varijante memorije ipak moramo razlikovati:
ROM memorija sadri informacije (neizbrisivo upisane) koje su neophodne za
osnovno funkcionisanje raunske maine. To su memorije "samo za itanje", na
engleskom ROM = Read Only Memory.
Sadraj RAM memorije se moe menjati, to su memorije i za itanje i za pisanje.
Te memorije su tehniki smetene na magnetne diskove, na magnetne trake, optiki
diskovi, itd... (RAM = Random Access Memory).
Brzinom rada maine upravlja unutranji asovnik. "Kucanje", tojest niz
sisgnala ujednaenog takta daje ritam slanja naredbi i podataka iz memorije koje "su u
redu ekanja". (I programski korak se nalazi na nekoj memorijskoj lokaciji te ima svoju
adresu). Prvo ulazi naredba u procesor, zatim sa adresa koje su sadrane u naredbi
uzimaju se podaci (i ti podaci ulaze u procesor), izvri se predvidjena operacija nad
njima, zatim se rezultat vraa na zadatu adresu. Oevidno, za izvrenje jednog takvog
mainskog ciklusa potrebno je vie taktova izdatog od sistemskog asovnika. Koliko
taktova je potrebno za izvrenje jednog mainskog ciklusa? To su veoma razliiti podaci
kod razliitih maina, ali to utuie na brzinu rada maine! Ta se brzina poveava sa
jedne strane tako, da se ubrzava takt unutranjeg asovnika, a sa druge strane smanjuje
se broj potrebnih taktova za jedan mainski ciklus. Ti taktovi se penju vrtoglavo: ne
tako davno taj takt je bio 200 MHz, ubrzo se popeo na 400MHz pa na 800Mhz, probijena je granica od 1GHz ak danas ve imamo maine sa 2 GHz! Ukupni efekat je
poveanje brzine rada maine do danas nepojmljivih granica.
Jedinica za ulaz i izlaz (Input/Output unit I/O) povezuje mikroprocesor sa
periferijskim uredjajima. Na slici 2.1.1. odvojeno smo predtavili ulaznu jedinicu
smetenu na osnovnu plou INPUT Unit (skraeno IU) i izlaznu zedinicu OUTPUT
Unit (skraeno OU). Razume se, to su jedinice koje nadziru samo ulazni, odnosno samo
izlazni tok podataka. Cilj odnosno izvor tih podataka je mnotvo ulaznih i izlaznih
uredjaja. su periferijski uredjaji raunara.
____________________________________________________________________________________
22

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Tehnika realizacija (proizvodnja, sastav, odravanje) tih uredjaja takodje nije

predmet ovog kursa. Samo radi preglednosti nabrajamo neke (najvanije) periferijske
uredjaje:

4
2

1
5

Slika 2.1.4.
(1) ULAZNE PERIFERIJE:
tastatura (A),

mi (B),

skener (optiki uredjaj za unos grafikih podataka -scanner) (C),

svetlosna olovka ili druga vrsta optikog itaa (D),

mikrofon, stb.

(2) IZLAZNE PERIFERIJE:

ekran (monitor, display) (1)

tampa (printer) (2),

pisa (plotter) (3),

zvunici i drugi akustini izlazni uredjaji (4).

____________________________________________________________________________________
23

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

(3) I/O PERIFERIJE MEOVITE NAMENE:

jedinice magnetskih diskova (vrsti disk winchester,

disketa flopidisk) (5-E),

jedinica magnetnih traka (strimer) (6-G),

jedinica optikog diska (CD ROM i za pisanje, DVD ROM i za

pisanje) (F).
Slika 2.1.4. predstavlja jednu moguu konfiguraciju mikroraunara. vrsti disk
nije posebno naznaen, jer se to nalazi u kuitu raunara, i osim jedne trepue lampice
nema nikakvog spoljnjeg znaka prisustva i rada te jedinice. Spoljanje jedinice su
prikljuene odgovarajuim jedinicama na osnovnoj proi posredstvom takozvanih
interfejsova. Odgovarajui interfejs spaja tampa sa OU, tastaturu sa IU, itd.
Tohnologija ovih spajanja je predmet drugih kurseva.
Posebno skreemo panju italaca, da nismo govorili o raunarima opremljenim
sa nekim "ekstrama", ve samo o takvim mainama, koje su neophodne za vrenje
svakodnevnih zadataka. Minimalni zahtev kod svakog raunara je, da u kuitu pored
osnovne ploe sa procesorom, memorijom i interfejsima imamo jo i vrsti disk i
flopidisk, a prikljueni su monitor, tastatura, mi i tampa. Ostale periferije su potrebne
za vrenje specijalnijih poslova, a mogu biti i zadovoljenje i veih materijalnih
mogunosti samog korisnika.

2.2. MIKROPROCESOR
Mikroprocesor je centralna operativna jedinica mikroraunara. Na osnovu
naziva na engleskom jeziku (Central Processing Unit) opte prihvaena je skraenica za
mikroprocesor: CPU.
Mikroprocesor CPU posmatramo kao sklop sledeih delova:
Upravljaka jedinica Control Unit CU
Aritmetiko-logika jedinica Arithmetic and Logic Unit ALU
Registri

____________________________________________________________________________________
24

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

ulazna magistrala podataka

akumulator

registri

izlaz

ALU

CPU

upravljacka
jedinica

CU

Slika 2.2.1.

Upravljaka jedinica (CU) kontrolie sve procese koji se odvijaju unutar

mikroprocesora. Kontrola se sastoji od praenja predvidjenog redosleda i trajanja
operacija i pravilnog dotoka podataka. Broja naredbi uvek sadri onu adresu
memorije, koja sadri upravo naredbu koja e se izvriti u sledeem taktu. Tumaenjem
operacijskog dela mainske naredbe CU saznaje, ta treba uiniti, a u adresnom delu
naredbe stoje adrese podataka sa kojima je to potrebno uiniti. Na osnovu toga CU
poziva sa datih adresa potrebne podate u odgovarajue registre, i naredjuje ALU-u
izvrenje operacija. Rezultat smeta na odgovarajuu adresu i korakne u brojau
naredbi na sledeu adresu, itd...(Detaljnije o strukturi mainskuh naredbi italac e nai
u poglavlju 3.4.1.)
Aritmetiko-logika jedinica (ALU) samo radi. Ona nema o emu da misli,
sve izvrava po nalogu CU. Sutina je u toma, da je i vrsta poslova, koje ALU izvrava
takodje je veoma odgraniena, ali te akcije izvrava strahovito brzo. Navodimo
operacije, koje ALU ume da izvri:

binarno sabiranje,
a logike operacije,
komplementiranje,
iftovanje (pomeranje niza bitova desno/levo).

____________________________________________________________________________________
25

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

U poglavlju o brojevnim sistemima saznaemo kako je mogue bilo koju

aritmetiku operaciju rastaviti na kompoziciju nabrojanih operacija. Za svaku od tih
operacija ALU ima posebnu jedinicu. Tako u ALU-u radi sabira, deo za izvravanje
logiih operacija, komplementer i kaunter.
Registri su memorijske jedinice sa posebno brzim funkcionisanjem. Na osnovu
uputstva CU podaci iz operativne memorije dospevaju u registre. Oevidno, kapacitet
jednog registra nije istovetan kao kapacitet jedne pregrade (bajt), ve odgovara duini
rei koje upotrebljava konkretni raunar. Podatak koji je dospeo u registar e se
promeniti upravo u tom registru, ili pomou tog podatka e ALU promeniti podatak koji
se ve nalazi u nekom drugom registru. Iz toga proizilazi, da postoje registri razliite
namene. Navedimo najvanije namene:
! Akumulator (Accumulator A ili ACC) . Akumulator je ona izvesna
"ekaonica" pred operacijom. Ako je podatak dospeo u akumulator, tada ili e se
izvriti neka operacija nad njim, ili je upravo izvrena nad njimm neka operacija.
! Broja naredbi ili programskih koraka (Program Counter PC ili IP). Kada
smo objasnili funkcionisanje CU, napomenuli smo i postojanje brojaa naredbi,
ovaj registar sadri uvek upravu adresu sledee naredbe koju treba izvriti.
! Registar memorijskih adresa (Memory Adress Register MAR). Ovaj registar
sadri adresu podatka kojeg treba uitati, ili adresu, na koju treba ispisati gotov
podatak.
! Registar podataka (Memory Data Register MDR) . Ovo je red ekanja to
je prava ekaonica pred operaciju, iz akumulatora u redosledu, koji je predvidjen
sa strane CU podaci se poredjaju i ekaju da se nad njim izvri operacija. Ti
registru esto se nazivaju i baferima.
Nekoliko rei je ve napisano o interfejsima koje opsluuju komunikaciju
izmedju periferijskih jedinica izvan kuita i ulazno-izlaznih jedinica na osnovnoj ploi.
Ovo opsluivanje po sadanjoj tehnologiji moe da se obavlja na sledei nain:

bitovi podataka se "poredjaju" i u koloni jedan-po-jedan kreu se

prema cilju. To je serijski prenos podataka. Jedan od standardnih i naj
rasprostranjenijih naina serijske komunikacije obavlja se na
takozvanom RS232 portu ili interfejsu (modem, PC2PC, redje tampa
i druge periferije).

____________________________________________________________________________________
26

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

a paralelni prenos se odvija preko takozvanog paralelnog porta

(interfejsa). Paralelni port je u tehnikom smislu sloeniji, ali
omoguava strujanje podataka na paralelnim kanalima: istovremeni
prolaz utavog bajta (svaki bit ima svoj kanal), ili itave rei.
Povezivanje paralelnim kanalima se vri skoro iskljuivo sa bliskim
periferijama naprimer: tampa. Jedan od najpoznatijih paralalelnih
standarda je takozvana Centronics tehnologija).

Serijska tehnologija, zahvaljujui sve savrenijem nainu proizvodje je sve bra

i polako poinje da zauzima ona podruja koja su bila rezervisana za paralelnu
tehnologiju (Universal Serial Bus USB). Te nove komunikacije omoguavaju bri
saobraaj izmedju periferija i centralnog dela raunara u sluajevima, kada je potrebna
brzi saobraaj velikog obima podataka (slike, zvuk, itd). Savremeni raunari su
snabdeveni sa sva tri standardna naina komunikacije, ali dominacija USB prikljuka je
sve izraenija.

2.3. MREE RAUNARA

U prethodnom poglavlju je aludirano na mogunost, da je mogua razmena
podataka komunikacija izmedju dva raunara. Ako se pozabavimo tom milju,
odmah se namee eventualna mogunost povezivanja vie raunara radi takve izmene
podataka, i skoro neprimetno stiemo do razmatranja mogunosti (potrebe) formiranja
mree rauanara.
Ako je raunar revolucionarno promenio civilizacijski razvoj i pretvorio
dananje doba u informatiko doba, tada pojava mrea raunara pretvorila
informacijsko drutvo u svet raunarskih mrea. emu slui mrea raunara? Oevidno
mrea raunara ne bi trebala da bude prosto mnotvo raunara povezanih provodnicima!
Ako na dve maine imamo isti softver i imamo iste periferije, tada moemo reti iste
zadatke na svakoj maini, bez pomoi drugih. Osnovni zadatak umreavanja je upravo
zajedniko iskoriavanje raspoloivih resursa, ali i pri protok informacija i zajednika
upotreba jedne baze podataka. Povezivanje ve dve maine i reenje komunikacijskih
problema je pokazala takve nevidjene mogunosti, koje su poele enomrmno da
poveavaju apetit za povezivanjem jo vie i vie raunara, pa mree rastu... rastu...
U pogledu rasprostranjenosti danas egzistiraju sledei tipovi mrea raunara:
! Lokalna mrea LAN Local Area Network. Ove mree su unutar jedne
organizacije (eventualno povezuju i baze udaljene do 10 km),
____________________________________________________________________________________
27

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

! Gradska mrea MAN Metropolitan Area Network. Obuhvataju itav grad do

kruga prenika od 10 do 100 km. (Ovu varijantu mree izgleda polako potiskuju
jo prostranije mree.)
! Mree velike prostranosti WAN Wide Area Network, to su mree na
prostoru kruga prenika veeg od 100 km.
! INTERNET svetska mrea, varijanta WAN-a.
Ve smo napomenuli, da nije dovoljno za mreu, da imamo gomilu raunara i da ih
poveemo sa komunikacijskim kanalima. Od izuzetne je vanosti zajedniki jezik:
elementi mree treba da razumeju jedni druge. Mreni protokol je regulisan
medjunarodnim standardima. Standard ISO-OSI (International Standard Organization
Open System Interconnection) omoguava, da SLOJEVITO IZGRADJEN MRENI
SISTEM funkcionie tako, da svaki sloj moe da komunicira na nain, koji odgovara
dodeljenom zadatku. Hardver i softver proizveden sa strane razliitih proizvodjaa
pomou tog protokola komunicira sa odgovarajuim slojem (skoro bez smetnji). Ti
slojevi su sledei:
#
#
#
#
#
#
#

sloj primene
sloj prikazivanja
sloj odnosa
sloj renosa
sloj mree
sloj povezivanja podataka
fiziki sloj

Application layer
Presentation layer
Session layer
Transport layer
Network layer
Datalink control layer
Physical layer

Zadaci su podeljeni po sledeem:

sloj primene sa zadatkom prosledjivanja datoteka izmedju sistema,
sloj prikazivanja sa zadatkom premoavanja razlika izmedju kodnih sistema,
sloj odnosa sa zadatkom izgradnje i sinkronizacije veza izmedju maina,
sloj prenosa sa zadatkom pripreme paketa za slanje i prijema paketa koji stiu,
sloj mree sa zadatkom izbora putanja,
sloj povezivanja podataka sa zadatkom realizovanja prenosa podataka bez greaka,
fiziki sloj sa zadatkom besprekornog odailjanja i prijema na nivou bitova.

____________________________________________________________________________________
28

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Povezivanje raunara u mreu moe se realizovati na vie naina. Nain

povezivanja odredjuje topologiju mree.
Nazovimo raunare povezane u mreu opte prihvaenim engleskim terminom:
host. Hostovi se povezuju na sledea dva naina: point-to-point povezivanje, i
povezivanje sa ravnomernom distribucijom poruka.
U sistemu point-to-point hostovi su u neposrednoj vezi sa svim ostalim
hostovima mree. Varijante point-to-point topologije prikazujemo na slici 2.3.1.

Slika 2.3.1.a.

Slika 2.3.1.b.

Slika 2.3.1.d.

Slika 2.3.1.c.

Slika 2.3.1.e.

Topologije na slikama 2.3.1.a. - 2.3.1.e. su sledee:

a)
b)
c)
d)
e)

zvezdasta topologija,
topologija prstena,
topologija potpunog grafa,
topologija nepotpunog grafa,
drvo.

U sistemu poit-to-point maine "vide jedna drugu" samo ako su neposredno

povezane. Komunikacija izmedju ostalih maina realizuje se uz oslonac na maine koje
____________________________________________________________________________________
29

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

su na liniji povezivanja. (Ako su te "posredujue" maine ispale iz sistema, tada nema

komunikacije izmedju indirektno povezanih maina.
U sistemu povezanom sa ravnomernom distribucijom poruka postoji centralni
kabel na koji se povezuje svaki host. Informacije koje protiu kroz glavni kabel uju
svi hostovi, i iz njih separiraju informacije koje su im potrebne, a ostale informacije
prosto ignoriu.
I sistem sa ravnomernom distribucijom podataka ima vie varijanti. Te
topologije su prikazane na slici 2.3.2. Karakteristian je smetej magistrale ili busa na
slici 2.3.2.a. Glavne karakteristike ove topologije su: nema centralne maine i zbog toga
je pronalaenje i otklanjanje greke veoma oteano. U sluaju prekida na magistralnom
vodu blokira se rad mree. Izgradnja takve mree je ekonomino.
Prstenasta topologija sa ravnomernom distribucijom podataka je predstavljena
na slici 2.3.2.b. Ispad bilo koje stanice iz sistema blokira mreu. Izgradnja je skuplja
nego izgradnja "otvorene" magistrale.

Slika 2.3.2..a.

Slika 2.3.2.b.
Zvezdasta topologija u sluaju mrea sa
ravnomernom distribucijom podataka (slika2.3.2.c.)
ima sledee karakteristike: lako se pronalaze i
otklanjaju greke, ispad pojedinih stanica iz sistema
ne zaustavlja sistem, ali greka na centralnoj,
inteligentnoj upravljakoj jedinici (hub, switch)
zaista blokira sistem. Za izgradnju sistema potrebno
je mnogo kablova.

Slika 2.3.2.c.
Upoznajmo na kraju jo jednu sistematizaciju raunarskih mrea. Ova podela je
izvrena po osnovu operativnog sistema (t.j. na osnovu softvera) koji "pokree" mreu.
____________________________________________________________________________________
30

Hardverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Poto o softveru opirnije govorimo o sledeem poglavlju, ali o mrenim softverima

uopte nema rei, smatramo potrebnim da na ovom mestu ipak izloimo i tu
klasifikaciju.
#

U ravnopravnoj mrei (peer-to-peer mrea) sve su maine istog ranga.

Svako podeavanje se moe izvriti sa svake maine: kakav pristup imaju
ostali mojim datotekama, ali mogue je i potpuno samostalno funkcionisanje
maine, kao da je ona sama.

U mrei sa serverom (mrea sa dedikovanim serverom) postoji najmanje

jedna maina koja ima iskljuivi zadatak opsluivanja ostalih maina. Ovi
opsluivai su serveri. Za rukovanje serverom ima ovlatenje samo
supervisor. Ostali korisnici (user-i) upotrebljavaju resurse mree na tano
odredjen i dozvoljen nain. (Ovakav mreni sistem je naprimer Novell
NetWare).

U mrei klient-server (client-server) obrada podataka se moe smatrati

vieslojnom U tim sistemima korisnici (user-i) ne dobijaju podatke od
servera koji su im potrebni za odredjivanje rezultata, ve dobijaju gotove
rezultate. Danas smatramo ovu tehniku najsavremenijom. Operatini sistemi
MS Windows NT, Windows2000 i WindowsXP realizuju upravo takve
mree.

Detanjna obrada pitanja u vezi mrea raunara nije sadraj ovog predmeta.
Postoje posebni nastavni predmeti na naoj Vioj koli, iji su sadraji vezani iskljuivo
za izgradnju i funkcionisanje mrea. To su pitanja koja navodimo na sledeem spisku (u
ovoj knjizi smo se bavili sa prve dve take!):
1. Dimenzije raunarskih mrea,
2. Topologije raunarskih mrea,
3. Karakteristike prenosa i kanali prenosa podataka: serijkia sinhkroni odnosno
asinhroni prenos podataka, simpleksni, poludupleksni i dupleksni kanali kanali,
4. Nain prenosa podataka (beini i kablovski prenos),
5. Upravljanje prenosom podataka (stohastiko, podeljeno ili centralizovano),
6. Naini i sredstva prikljuivanja,
7. Protokoli.
Posebno je vano prouavanje upotrebe, odravanja i konfigurisanja mrea,
pronalaenje greke, nadzor nad pravom pristupa korisnika, odravanje sigurnosti
podataka, rukovanje trokovima korienja (accounting). Predpostavljamo, da dananji
studenti u veem procentu e biti korisnici mrea, a u manjoj meri e se baviti
nabrojanim problemima pogona mrea.
____________________________________________________________________________________
31

OSNOVI RAUNARSTVA

Hardverski osnovi

Kontrolna pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

ta podrazumevamo pod hardverom raunara?

Izvrite klasifikaciju raunara po osnovu hardverske nadgradnje!
Koje funkcionalne delove poseduje mikroraunar?
Koja je namena I/O jedinice montirane na osnovnu plou raunara?
Koja je namena mikroprocesora?
ta slui strujanju podataka izmedju funkcionalnih delova mikroraunara?
Kako se vri adresiranje registara memorije raunara?
Navedite glavne ulazne periferijske jedinice raunara i njihovu funkciju!
Navedite glavne izlazne periferijske jedinice raunara i njihovu funkciju!
Navedite periferijske jedinice raunara meovite namene!
Koje su komponente mikroprocesora?
Koju funkciju ima upravljaka jedinica mikroprocesora?
Koju funkciju ima aritmetiko-logika jedinica mikroprocesora?
Koju namenu imaju registri mikroprocesora?
Navedite vrste raunarskih mrea po njihovoj veliini!
Navedite preporuke ISO standarda za slojevitu nadgradnju mrea!
Koje topologije point-to-pont mrea upotrebljavamo?
Koje topologije mrea sa ravnomernom distribucijom upotrebljavamo?
Navedite razlike izmedju peer-to-peer mree i mree sa dedikovanim serverom.
Nabrojite karakteristike klijent-server mrea!

____________________________________________________________________________________
32

3. SOFTVERSKI OSNOVI
3.1. UVOD
U poglavlju o hardverskim osnovama smo napomenuli, da postoji i druga strana,
koja pored hardvera uestvuje u obradi podataka. Kao to smo tada preveli znaenje rei
hardver (hardware), kao "tvrda roba", ili "materijalni proizvod" na drugoj strani je
softver (software) "meka roba" ili "intelektualni proizvod". Sam hardver je "bezduni"
skup metalnih i plastinih delova, koji takav kakav je nesposoban da vri bilo kakav
rad.
Softver je skup programa za eksploataciju
hardverskih komponenti raunara.

To znai softver "pokree" hardver! U novije vreme sve vei prostor dobija jo
jedna kategorija, a to je firmware. Kupovinom raunara kupujemo i ugraene programe
koji obezbeuju osnovno funkcionisanje raunara. To podrazumevamo tako, da je
proizvoa smestio u ROM neizbrisive i nepromenljive sisteme za osnovni ulaz i izlaz,
a to je takozvani BIOS. (Basic Input / Output System). Skup ovih programa zajedno
sa memorijom koja ih sadrava naziva se firmware.
Sovtver se moe u osnovi svrstati u tri kategorije:
! Operativni sistemi,
! Korisniki softver,
! Razvojni sistemi.
U okvirima ovog poglavlja upoznaemo glavne karakteristike sve tri kategorije,
meutim te pojedinosti ostaju na nivou predmeta Osnovi Raunarstva, a ne zadiru u
dublje razglabanje. Razumevanje i prouavanje tih pojedinosti e uslediti na naprednim
kursevima specijalizovanih predmeta druge i tree godine.
U vezi operativnih sistema, vie iz "istorijskih" razloga upoznaemo osnovne
pojmove DOS-a, zatim zbog svetske rasprostranjenosti upotrebe govorimo o
operativnom sitemu Windows. (Windows NT, Linux, OS/2 i drugi operativni sistemi
ne pripadaju ovom kursu.)
____________________________________________________________________________________
33

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Korisniki softver moe da se svrsta u nekoliko podkategorija:

o

Kancelarijski softverski paket (najei sadraj: ureiva teksta, tabelarni proraun,

baza podataka i grafika prezentacija podataka) primera radi, takav paket je
Microsoft Office. Poznavanje ureivanja teksta i tabelarnih prorauna na osnovnom
stepenu danas je nezaobilazni zahtev za svakog, ko se bavi informatikom, i upravo
zato e ovde biti rei o odgovarajuim komponentama paketa MS Office: to su
programi Word, Excel i Access.

Poslovni programski paketi (obraun plate, magacinska evidencija, knjigovodstveni

sistemi). Ovaj kurs te programe ostavlja van fokusa posmatranja.

Sistemi za projektovanje, kao to je na primer CAD (Computer Aided Design),

MATLAB, i mnotvo ostalih sistema. Napominjemo upravo samo ova dva sistema,
jer e sluaoci u okvirima ovog kursa upoznati sa elementima MATLAB-a, (u
strunim predmetima e ga i primenjivati), a u okviru posebnog kursa e se upoznati
sa odgovarajuom varijantom CAD-a.

Softver za "pokretanje" i funkcionisanje raunarskih mrea tema takoe spada u

okvire posebnog, naprednog kursa,

o Pomone programe jednostavno ne prouavamo (pakeri, programi za traenje

virusa, programi za odravanje, "komanderi" itd. Takvi su programi na primer
PKZIP, ARJ, FPROT, MCAFFE, NORTON UTULITIES, NUTS&BOLTS.) Ove
programe student jednostavno SAM mora upoznati, jer ih svakodnevno upotrebljava.
Razvojni sistemi (programski jezici visokog nivoa: Pascal, C, Java Bilder,
Visual Basic i tako dalje). Bar jedan od tih alata mora biti u potpunosti usvojen u
kasnijem radu. Na poetnom nivou predvieno je usvajanje programskog jezika C.

3.2. O OPERATIVNIM SISTEMIMA

3.2.1. POJAM OPERATIVNOG SISTEMA
Raunar uvek upotrebljavamo za reavanje konkretnih zadataka. Za reavanje
takvih zadataka su pripremljeni programi, koji spadaju u kategoriju korisnikih
programa. Problem sa tim programima je sledei: elimo, da taj program "radi" i slui
funkciji ne samo na maini tipa XX proizvoaa YY, ve i na bilo kojoj maini i na
____________________________________________________________________________________
34

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

radnom mestu i kod kue. Ne kupujemo mainu zato, to eto, imamo jedan program,
naprotiv: postojeu mainu snabdevamo programima koji nam slue za reavanje naih
zadataka. (Eventualno: ako posedujemo alat za razvoj programa, i umemo da ga
koristimo, sami emo izraditi program koji e reiti nae specifine zadatke.)
Prema tome, potrebna je jedna takva kategorija softvera, koja omoguava
saradnju izmeu hardvera i gotovih korisnikih programa i alata za razvoj programa i to
kod irokog kruga raunara. Taj softver je operativni sistem.
Operativni sistem je takva grupa programa, koja upravlja funkcionisanjem raunara:
!kontrolie izvravanje korisnikih programa,
!odreuje redosled tog izvravanja,
!komunicira sa korisnikom (prua i trai informacije u vezi funkcionisanja
periferijskih uredjaja raunara),
!prua informacije o grekama u programima i o kvarovima na komponentama, itd.

Programi koji ine operativni sistem obino se isporuuju zajedno sa kupljenim

hardverom, ali pojedini operativni sistemi se mogu kupiti i kao posebni programski
paket, i moemo ih instalisati na ve "aktivne" maine tako da e ili u potpunosti
zameniti prvobitni operativni sistem ili e novi sistem funkcionisati pored starog kao
alternativa po izboru korisnika.

3.2.2. O OPERATIVNOM SISTEMU DOS

1981. godine se pojavio prvi IBM PC, i na toj maini je radio operativni sistem
nazvan DOS (Disk Operating System). Ovaj sistem je tipino sistem usmeren na
jedan zadatak jednog korisnika (single user , single tasking). U DOS okruenju ekran
ima karakteristian izgled: Kursor koji trepe iza takozvanog prompta (naprimer
C:\>_) pokazuje, da raunar oekuje ukucavanje komande u tekstualnoj formi. Nakon
"saoptavanja" naeg zahteva potvrujemo to pritiskom na taster Enter. Interpreter
komandi operativnog sistema analizira ukucani tekst. Ukoliko je interpretacija uspena,
tojest, ako operativni sistem "razume" na zahtev, tada e to i izvriti. U suprotnom e
se pojaviti poruka koja je esto "zagoravala" ivot korisnika: Bad command or
file name. Ako upoznamo bar najosnovnije komande DOS-a upoznaemo i
osnovne principe funkcionisanja maine. Zato ovde neemo prikazati ceo set komandi,
ve samo najvanije i najkarakteristinije.

____________________________________________________________________________________
35

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Prvo emo navesti komande za rukovanje fajlovima (ovime se upoznajemo i

sistem fajlova u DOS okruenju).
Fajl (datoteka, file) je skup podataka uskladitenih na
spoljnim memorjskim medijima pod jednim imenom.
Ime (naziv) fajla u okruenju MS DOS sastoji se od dva dela:
o

Prvi deo je ime duine najmanje jednog a najvie 8 karaktera. Prvi karakter
je slovo, jedno od 26 slove engleske abecede (DOS ne razlikuje velika i
mala slova, tojest ime "Boby" potpuno isto znai kao "bOBy" jer DOS sva
slova pretvara u velika slova), ostali karakteri su takoe samo slova, ali
mogu biti i cifre i jo neki specijalni karakteri (te karaktere sada ne
navodimo). U imenu ne moe da se pojavi razmak, taka ili zapeta!

Drugi deo je neobavezna ekstenzija duine do 3 karaktera. Prvi i drugi deo

je rastavljen TAKOM. Ekstenzija upuuje na prirodu fajla. Naprimer
ekstenzija exe ili com znai programe koji se izvravaju. Ekstenzija txt ili
doc oznaava fajl, koji sadri tekstove. Izvorni programski fajl je obeleen
sa ekstenzijom pas, bas, ili c ako je korien jezik Pascal, BASIC,
odnosno C, i tako dalje.

Evo nekoliko ispravnih naziva fajlova:

A1234567.EXE

STANICA.DOC

P1A3.C

SSSS.PAS

R.DAT

WAX

Neka zajednika osobina bilo po sadraju, bilo po logici obuhvata pojedine

grupe fajlova u celinu. Ovo obuhvatanje u celinu moe da se pojavi kao naziv biblioteke
ili kataloga.

Fajlovi koji se svrstavaju u jednu grupu ine jedan

katalog (biblioteka, directory).
Nazivi kataloga se pokoravaju istim pravilima kao to imamo situaciju i kod
naziva samih fajlova. Unutar jednog kataloga mogu da postoje podkatalozi, pa i unutar
tih podkataloga jo podkatalozi (subdirectory), itd...
Drajv (volume, drive) je logika celina snabdevena nekim imenom
pomou kojeg DOS operie sa medijima za uvanje podataka.
____________________________________________________________________________________
36

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Operativni sistem DOS koristi za obeleavanje drajva jedno od 26 slova

engleske abecede sa dvotakom. Flopidrajvovi su uvek obeleeni sa a: i b:, prvi vrsti
disk je uvek obeleen sa c: (esto to je i jedini u sistemu). Slede drajvovi d:, e:, f:,
...itd. Oevidno, ovi drajvovi su "ivi" samo ako je stvarno na raunaru montirano vie
fizikih diskova (ili smo formirali "particije" koji se logiki ponaaju kao drajvovi, ali
su fiziki smeteni na jedan isti disk).
Potpuni naziv fajla sadri i putanje (path) i prvobitni naziv fajla. Prema tome
ako se fajl CX.DAT nalazi u podkatalogu PODACI kataloga PERA na drajvu D: tada je
potpuni naziv tog fajla:
D:\PERA\PODACI\CX.DAT

Nazive kataloga i podkataloga separiramo pomou karaktera \ (backslash).

DOS uvek pokazuje takozvanu aktuelnu biblioteku. To treba zamisliti tako, da
se i mi nalazimo zajedno sa ostalim fajlovima u katalogu koji se vidi u promptu. Ako
prompt ima oblik C:\>_ tada se nalazimo u korenom katalogu drajva C:, (root), ako
je prompt E:\PROGS\PAS\PLATA\>_ tada smo na E: drajvu, i to u katalogu
PROGS unutar toga u podkatalogu PAS, pa i u njegovom potkatalogu PLATA.
Operacije sa drajvovima
formatiranje
opoziv form.
labeliranje
kontrola
kopiranje

format
unformat
label
chkdsk
diskcopy

Operacije sa katalozima
stvaranje
brisanje
promena
struktura
sadraj

md ime
rd ime
cd ime
tree
dir

Operacije sa fajlovima
pokretanje
otvaranje
traenje
brisanje
opoziv bris.

ime

kopiranje

copy izvor/odredite

premetanje
ispis sadraja
tampanje
preimenovanje
postavljanje a.

move izvor/odredite

edit ime
dir ime /s
del ime
undelete

type ime
print ime
ren staroime novoime
attrib ime atributi

Tabela 3.2.2.

____________________________________________________________________________________
37

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

U tabeli 3.2.2. naveli smo nekoliko vanih komandi za rukovanje drajvovima,

katalozima i fajlovima. italac mora sam u praksi da upozna korienje tih komandi.
Oprez! Neki od tih komandi mogu da imaju veoma tetne posledice (moda nee da
upropaste samu mainu, ali mogu upropastiti rezultate dugotrajnog rada!).
Sem navedenih komandi upoznajmo i sledee naredbe i fajlove:
cls, time, date, ver, help, vol, label, ...
autoexec.bat

config.sys

U ovom kratkom pregledu DOS-a nismo ni blizu dotakli sve mogunosti

operativnog sistema. Taj sistem je mnogo bogatiji od ovog siromanog izlaganja ipak
dananje zahteve korisnika ne moe da zadovolji! Predlaem itaocu (pogotovu
informatiarima) da se detaljno upozna sa DOS-om, sa njegovim razvojem (od onog
trenutka, kada je William /Bill/ Gates otkupio 1976. godine pravo daljeg razvijanja
operativnog sistema CPM i adaptirao ga je tako da je firma IBM 1981. godine mogla da
se pojavi sa prvim personalnim raunarem IBM PC, na kojem je ve iveo prva verzija
operativnog sistema DOS. Dalji razvoj operativnog sistema je vrsto vezan za razvoj
firme Microsoft pod rukovodstvom Gates-a).
Zadaci:
1. Na laboratorijskim vebama vezanih za operativni sistem DOS pokrenite raunar u
DOS-modu (ili u Windows okruenju otvorite DOS prozor) i vebajte komande DOSa. Koristite u svom radu sistem helpova za svaku komandu. Prouite listu svih komandi,
otvorite nove kataloge, kreirajte nove fajlove, briite fajlove, kataloge, preimenujte
fajlove i kataloge, prebacite fajlove iz jednog kataloga u drugi, otvorite tekstualne
fajlove, upiite nekoliko reenica, ureujte, menjajte fajl (koristite tekst editor edit),
Vano je da uoite, DOS je okruenje koje vam omoguava da radite. Istina, DOS je
danas ve istorija, ali su dananji moderni operativni sistemi razvijeni ili na bazi DOSa, ili upravo na osnovu iskustva sa DOS-om su razvajeni, da se razlikuju od DOS-a!
Ista firma: Microsoft, se angaovala na razvoju operativnog sistema Windows.
2. Mnogi su i na mnoge naine pokuali da izbegnu tromost operativnog sistema DOS.
Stvoren je i jedno "polu grafiko" okruenje MS DOS Shell, ali ne sa nekim znaajnim
uspehom. Mnogo vei uspeh je imao u tekstualnom okruenju program Petera Nortona
nazvan Norton Commander. Ovaj program olakava upravo one akcije koje su vezane
za rukovanje sa fajlovima, katalozima i drajvovima. Upoznajte i Vi korienje programa
Norton Commander!

____________________________________________________________________________________
38

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

3.2.3. O OPERATIVNOM SISTEMU WINDOWS

Operativni sistem MS Windows se razvio iz
operativnog sistema MS DOS. Suvie bi
pojednostavili njegov znaaj, ako bi smo konstatovali,
da Windows "zna" i ini potpuno isto to zna i ini
MS DOS, i da je razlika samo u tome to ovaj noviji
radi u grafikom okruenju, a onaj stari radi u tekst
modu. Istina je, da u osnovi oni vre funkciju
operativnog sistema, ali broj pomonih programa,
mogunosti tih programa, "komocija", estetski izgled,
ergonomske karakteristike i jo mnogo osobina uzdiu
Windows viskoko iznad mogunosti "malog" sistema
DOS. Istina, postoji jo veliki broj operativnih
sistema, koji raspolau sa slinim dobrim osobinama,
ali zbog rasprostranjenosti (po nekim procenama na
80% personalnih raunara u svetu radi neka verzija
operativnog sistema Windows) ipak sa tim sistemom
emo se upoznati u kratkim crtama.
Slika 3.2.3.1.
Nakon ukljuenja raunara (ukoliko nije drugije podeeno) pojavljuje se radni
sto (desktop) sistema Windows. arolikost ili jednobojnost, mnotvo ikona ili upravo
siromatvo broja ikona, i sve ostale razlike koje se primeuju od maine do maine, sve
zavisi od podeavanja koje je izvrio korisnik. Slika 3.2.3.1. prikazuje jednu moguu
(dosta estu) varijantu START MENU-ja. Meni se pojavljuje, kada pokaziva mia
dovedemo na "dugme" START i kliknemo levim tasterom mia (Napomena: studenti
treba da upoznaju na vebama upotrebu tastature i mia u Windows okruenju,
pokretanje pokazivaa, jednostruki i dvostruki klik na levom odnosno desnom tasteru
mia, korienje menija koji se pojavljuju "uskau" na desni klik na desktopu ili na
nekoj ikoni).
Potpuni opis tog operativnog sistema u okvirima jednog poglavlja te knjige je
nemogu poduhvat. Elementarnu upotrebu studenti e vebati u raunarskoj laboratoriji.
Usvajanje korienja sistema je u velikoj meri olakano bogatim helpom. ak i u
sluaju, kada slualac poseduje skromno poznavanje engleskog jezika help pomae
(Help = pomo). Ova pomo je u dva pravca: ui se i jezik, ali se usvajaju i znanja u
vezi Windows-a. Slika 3.2.3.2. prikazuje jedan detalj helpa.

____________________________________________________________________________________
39

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Slika 3.2.3.2
Prikazujemo i jedan karakteristian Windows-ekran:
komandni meni

labela (naslov) glavni meni

naslovni red

stanje:
zatvara
vraa stanje

ikone

Toolbar

minimizira

Slika 3.2.3.3.
Radi boljeg korienja prostora "odsekli" smo donji deo ekrana. Pri dnu se
nalazi takozvani statusni red (Status Bar). Slika 3.2.3.3. prikazuje do maksimuma
otvoreni prozor. Poto nije natrpan ikonama ne pojavljuje se ni horizontalni ni vertikalni
kliza (Scroll Bar). Posebno skreemo panju na opciju View u glavnom meniju.
Korienjem raznih mogunosti te opcije podeava se izgled celog ekrana. Postoji nain
prikazivanja sa krupnim ikonama, sa malim ikonama, listanje itd.

____________________________________________________________________________________
40

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Dvostrukim (levim) klikom na ikonama

pokree se odgovarajui program, ili se otvara
biblioteka, ako ikona predstavlja biblioteku (u
Windows-u se to zova folder). Desni klik miem
poziva meni koji "uskae" (slika 3.2.3.4.). Izborom
odgovarajue opcije moemo nastaviti rad sa fajlom
(folderom) za koji je vezan taj meni. Poetnicima
posebno skreemo panju na opcije Cut, Copy,
Delete i Rename. (Panja! Neke od tih opcija su
takoe "opasne" za upotrebu!). Opcija Properties
poziva novi prozor koji omoguava razna podeavanja
u vezi fajla i ikone koja pripada tom fajlu.
Slika 3.2.3.4.
Sa podeavanjima sistema mora da se pozabavi italac! (Vremenska zona,
datum, boje, tipovi slova komunikacije, tampa, tastatura, i mnogo ostalih
podeavanja). Alati sa kojima je mogue ta podeavanja izvriti dostupni su preko Start
menija (Slika 3.2.3.1.) opcija Settings (Podeavanja) podopcija Control Panel (Slika
3.2.3.5.)

Slika 3.2.3.5.
____________________________________________________________________________________
41

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

O pomonim programima ne govorimo (Accessories). Sa ovim programima

korisnik treba sam pojedinano da se pozabavi. Neki od tih programa "znaju" crtati,
drugi program je obian ureiva teksta, ima i programa za pokretanje lokalne mree,
itd. Uglavnom, to su programi, koji su grupisani oko operativnog sistema Windows, ali
ne predstavljaju deo tog sistema! Ne zaboravimo definiciju i osnovnu funkciju
operativnog sistema!
Zadaci:
1. U toku laboratorijskih vebi uradite nekoliko operacija vezanih za falove. Vebajte
stvaranje i podeavanje ikona za neke programe sa Shortcut opcijom. Pokrenite i
nacrtajte neke crtee pomou programa Paint, isprobajte tekst editore Notepad i
Wordpad. Eksperimentiite sa podeavanjima (vreme, datum, boje, itd).
2. Slino 2. zadatku kod operativnog sistema DOS, i prilikom korienja sistema
Windows se preporuuje upotreba pomonog programa tipa "komandera". Taj program
olakava rad sa fajlovima i bibliotekam, navigaciju u labirintu drajvova, foldera i
fajlova. Takvi komander-programi su na primer Explorer i Windows Commander.
Upoznajte njihovu upotrebu

3.3. O KORISNIKOM SOFTVERU

Korisniki softver smo svrstali u vie podkategorija. U procesu obrazovanja
inenjera studenti e upoznati upotrebu vie korisnikih programa, ali na stepenu
osnovnog upoznavanja raunarske tehnike neophodno je upoznati jedan program za
ureivanje teksta, jedan za tabelarne proraune i jedan za rukovanje bazama podataka.
Pored ovih programa sluaoci e u zavisnosti od struke, upoznati neki specifini CAD
program. Programi nabrojani na poetku su obino komponente nekog kancelarijskog
softverskog paketa, zato je preporuljivo, da se ne biraju meusobno nezavisne
komponente razliitih paketa, ve elementi paketa istog proizvoaa. Proizvoa
operativnog sistema Windows poseduje jedan takav paket, koji i po dizajnu i po nainu
upotrebe u potpunosti se uklapa u Windows stil, a to je MS Office. Upravo zbog
potpune identinosti detalja u upotrebi komponenti tog paketa i operativnog sistema
reili smo da ovde prouavamo paket MS Office (Slika 3.3.a.). Program za ureivanje
teksta je WINWORD, tabelarni prorauni su povereni programu EXCEL, dok
rukovanje bazama podataka radi MSACCESS. Paket ima jo nekoliko komponenti, o
tim komponentama e biti rei u okvirima drugih nastavnih predmeta. ak ni slika
3.3.a. ne predstavlja ikone svih komponenti MS Office -a.
____________________________________________________________________________________
42

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Slika 3.3.a.
Za vrenje matematikih i inenjerskih prorauna je veoma dobar programski
paket MATLAB. Sem mogunosti vrenja prorauna opte prirode raspolae sa velikim
brojem specijalizovanog imenjerskog alata. Ove specijalizovane "kutije" MATLAB u
svojoj terminologiji nazivaju se toolbox-ovima. Korienje tih specijalizovanih
toolbox-ova student e usvojiti u okvirima odgovarajueg nastavnog predmeta. U ovim
Osnovama dajemo samo orijentacioni prikaz MATLAB-a. (Slika 3.3.b.).

Slika 3.3.b.

3.3.1. O ZAJEDNIKOM ALATU MS OFFICE-A

Svaka komponenta MS Office-a raspolae sa potpuno identikim osnovnim
alatom. Ovi alati su dostupni preko glavnog menija pojedinih programa, a i sa
toolbarom (napomenuli smo ve, da je struktura ekrana ovih komponenti je istovetna sa
strukturom samog Windows ekrana (Videti sliku - 3.2.3.3. na primer opcije File,
Edit, View, itd) Posebne mogunosti sa kojima raspolae pojedina komponenta
(odnosno nain njihovog pozivanja) italac usvaja prilikom vebanja korienja
programa. Navodimo samo zajedniki alat:
____________________________________________________________________________________
43

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Take u menijima File, Edit, View obino omoguavaju pristup sledeim

opcijama:
Ikona

Naziv

Znaenje

New Blank Document

Otvaranje novog dokumenta

(tekst, tabela, prezentacija, ..)

Open

Otvaranje postojeeg dokumanta

Save

Ispisivanje dokumenta (na disk)

Print

tampanje dokumenta na
instalisanom tampau

Print Preview

Prikaz izgleda tampanog

dokumenta

Spelling and Grammar

Gramatika i pravopisna provera

Cut

Obeleeni deo dokumenta smeta

na clipboard (odavde brie)

Copy

Obeleeni deo dokumenta smeta

na clipboard (odavde NE brie)

Paste

Sadraj clipboarda kopira ovde

Format Painter

Preslika formate

Undo, Redo

Opoziv poslednjeg koraka,

ponitavanje opoziva

Help

Pomo

Align left, Center, Align

Right, Justify

Poravnanje teksta: levo, na

sredinu, desno, odnosno
obostrano poravnanje

Bold, Italic, Underline

Masna slova, iskoena slova,

podvuena slova

Tabela 3.3.1.
Naravno, svaka komponenta ima i sopstvene specifine alate koje e student
upoznati na vebama.
Primedba: Postoji i MS Office okvirni program koji sve te komponente
obuhvata u jednu celinu i omoguava iz jednog menijskog sistema pristup svakoj
komponenti, ali svaki od tih programa moe da funkcionie i potpuno samostalno.

____________________________________________________________________________________
44

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

3.3.1.1. WINWORD
WINWORD je tekst editor opte namene:
pogodan je za konstruisanje i za uredjivanje svih tekstova poev od
jednostavnih pisma pa sve do najkomplikovanije nauno-tehnike
dokumentacije.
Poetnici mogu da koriste bilo koji prirunik o WINWORD-u. Vano je da
prilikom upoznavanja sa ovim programom potujete princip postupnosti. Prvo da se
upoznate sa naj elementarnijim koracima i mogunostima programa, i korak po korak
napredujte u korienju do onih dubina koje su potrebne za reavanje konkretnog
zadatka. Ova knjiga nije ubenik za uenje tih softvera, sadri samo osnovna uputstva i
uporeenja izmeu komponenti. Za stvarnu upotrebu slualac e dobiti korisna
uputstva, i moi e da ta uputstva i isproba na asovima laboratorijskih vebi. Meutim
za realno usvajanje i profesionalnu upotrebu tih programa neophodno je mnogo vie
vebi, i svakako, korienje jednog detaljnog prirunika za svaki program posebno. Na
srpskom jeziku postolji obimna literatura u vezi tih programa, prema tome jezika
prepreka ne postoji!
Karakteristina radna povrina WINWORD-a je predstavljena na slici 3.3.1.1.

Slika 3.3.1.1.
____________________________________________________________________________________
45

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Uporedimo ekran WINWORD-a sa ekranom WINDOWS-a (Slika 3.2.3.3.).

Ikona komandnog menija je takoe prisutna, ali u naslovnom redu stoji naziv
programa i dokumenta. Trenutno to je naziv upravo ovog dokumenta kojeg sada ima
italac u ruci i rei Microsoft Word. Pored ikona za stanje programa postoje i ikone za
stanje prozora dokumenta. Sa ovim ikonama je mogua promena stanja prozora
dokumenta tako, da to ne utie na prozor samog programa. U menijskom redu imamo
bogatiji sadraj nego kod samog WINDOWS-a oevidno to potie od toga, to
program mora da "zna" izvriti i svoje specifine zadatke.
U tabeli 3.3.1. pronalazimo svaki od nabrojanih zajednikih tastera. Sem toga
imamo i taster za stil (Style), za tip slova (Font), za veliinu slova (Font Size) i jo
neke tastere za formatiranje teksta (sada je taj alat ve porean u dva reda). Skup se
moe i menjati (proiriti ili suziti). Otvorimo meni View opciju Toolbars i videemo
koji od postojeeg alata izloen u toolbar red. Neke od izloenih moemo prosto
odbaciti (otklonimo "kvaicu") dok druge moemo ukljuiti (stavljamo "kvaicu").
Budue inenjere svakako interesuje mogunost umetanja specijalnih znakova u
tekst. Isprobajte menijsku taku Insert opcija Symbol. (Napredniji korisnici e
smestiti znak "omega" na toolbar, koji znai umetanje simbola (time se izbegavaju
posredni koraci pozivanja te opcije preko glavnog menija. Ista je situacija sa stepenima i
sa indeksima. Naravno, za konstruisanje sloenijih matematikih i tehnikih formula
imamo poseban pomoni alat na raspolaganju. Taj alat je pristupaan preko Insert
menija i Object... opcije izborom opcije Microsoft Equation 3 a za sluaj este
primene te opcije smestimo znak tog objekta "koren iz alfa" na toolbar i time sa jednim
klikom ve nam stoji na raspolaganje ureiva formula. Postoje isto tako specifini
zahtevi koje je mogue reiti upotrebom slinih alata, naprimer za ukraavanje slova
WordArt ili za imetanje grafikona Graph itd.
Jo jednom skreemo panju italaca na neophodnost poznavanja operacija sa
fajlovima: Mogunosti menija New, Open, Close, Save, Save As, Save as
Web Page, Versions svakako treba poznavati! Meni Insert sa opcijama
Picture, Text Box, File..., Object..., Hyperlink je neizbean prilikom
pisanja iole zahtevnijeg seminarskog ili prostog domaeg zadatka, a da i ne govorim o
pisanju diplomskog rada!
Valja ipak navesti nekoliko opsluivaa WINWORD-a. Ve smo govorili o
ureivau formula, to je Microsoft Equation i o ureivau ukrasnih slova, to je
____________________________________________________________________________________
46

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

WordArt, za prikazivanje statistikih grafikona se koristi Microsoft Graph Chart, za

crtanje veoma prostih crtea u tekstu (linije, figurice i dr.) Microsoft Word Picture.
Najmanje je pisano upravo o tekstu to treba da ukucamo slovo po slovo. Vidite,
i to je potrebno da se uradi (ipak se sadi o programu za ureivanje teksta!)
U naoj sredini potrebno je poznavati naine pisanja koristivi slova razliitih
jezika. Omogueno je podeavanje tastature, da se na ekranu pojave korektni alfabetski
simboli bilo kojeg evropskog jezika (na latinici: panski, francuski, nemaki, poljski,
maarski, eki, pa i na latinini skup slova, ,
, , , , ,
... .)
Zadaci:
1. Vebati otvaranje programa WINWORD zatim ukucati tekst od nekoliko rei i
"spaavanje" teksta (snimanje) pomou opcije Save As.. Ponovo otvorite upravo
snimljeni dokument, promenite ga i snimite ga u neku drugu biblioteku.
2. Sloeniji tekstovi: Napiite svoju autobiografiju na pola stranice. Pazite na estetski
izgled dokumenta! (Varirajte tip slova, podvueno, odebljano iskoeno, veliina od 13,
14, 10 "taaka". Koristite slova Times New Roman i Arial.
3. Kreirajte samostalno tablicu 3.2.2.!
4. Pomou ureivaa formula "ukucajte sledeu jednakost:

B=

10

( x)

5 log x

10

+x

2 log x

x .

5. Insertujte u dokument neku pripremljenu sliku formata .wmf, crte formata .bmp,
sliku formata jpg , .gif ili .tif. Umetnite u tekst naprimer sledei crte, koji se
nalazi u katalogu ClipArt:

____________________________________________________________________________________
47

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

6. Prepiite priloeni tekst. Izvrite izmene u detaljima po sopstvenom nahoenju:

Teorema (Heaviside):
Neka je sa F(p) obeleena Laplace-ova transformacija funkcije f(t).
Inverzna Laplace-ova transformacija se dobija na osnovu teoreme HEAVISIDE-a
na sledei nain:
P( p)
, gde su P(p) i R(p) polinomi, i
R( p)
a) ako polinom R(p) ima samo jednostruke korene p1 , p 2 ,..., p n , tada e biti:
Ako je F ( p ) =

P ( pk ) t p k
e .
k =1 R ' ( pk )

L1 [F ( p)] =

b) ako polinom R(p) ima m razliita korena p1 , p 2 ,..., p m ija je viestrukost

r1 , r2 ,..., rm , tada e biti:
1
d rk 1
L [F( p)] =
lim rk 1 ( p pk )rk F( p) e pt .
pk dp
p
k =1 (rk 1)!
1

3.3.1.2. EXCEL
Svi kancelarijski paketi imaju modul za tabelarne proraune. Odgovarajui
modul paketa MS Office izvrava zadatke u strogo definisanim okvirima tabelarnih
programa. Ukoliko definiemo pojam tabele tada je lako definisati zadatke programa za
rukovanje tabelama.
Tabela je osnovni nain prikupljanja i uvanja podataka. U tabeli se
nalaze grupe podataka snabdevenih posebnim nazivom svrstane u
verikalne kolone i u horizontalne vrste.
Ako svoje podatke uredimo i obuhvatimo tabelama, tada jo nismo postigli cilj.
Istina je, da za obradu podataka jedna od najvanijih faza upravo obuhvat i ureenje
podataka u tabele, meutim treba da sledi faza obrade. Obrada znai pronai one
postupke, koje je potrebno vie puta izvriti sa grupom podataka, i potrebno je dati
izvetaj o tim izvrenim radnjama. Sve te korake treba tako definisati, da bude mogue
"poveriti" taj zadatak maini. Promenom samo podataka maina treba da "zna" izvriti
iste korake. Ovakvim uslugama programa za tabelarne proraune moemo utediti sebi
mnogo vremena i osloboditi se zamornih dugotrajnih raunanja.
____________________________________________________________________________________
48

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Slika 3.3.1.2. prikazuje karakteristian radni ekran EXCEL-a.

Slika 3.3.1.2.
Uporedimo radnu povrinu EXCEL-ak sa slike 3.3.1.2. sa WINDOWS ekranom
na slici 3.2.3.3. bra i sa ekranom WINWORD-a na slici 3.3.1.1. Otkrivamo slinosti i
sve zajednike elemente o kojima smo ve govorili, ali pronalazimo u specifine
razlike!
Na slici 3.3.1.2. vidi se deo tabele i to od elije K1 (to je prvo polje u koloni K)
do elije R21. Uzgred, dimenzije tabele su impresivne: Broj vrsta, sa kojima program
moe da operie prostire se od 1 do 65536, kolone, koje su obeleene sa A,B, .., pa se
nastavlja sa AA, AB,... itd. sve do IA, IB, ..., IV. Fragment tabele koji se vidi na
priloenoj slici je deo rasporeda ispitnih rokova i ispita Vie Tehnike kole za kolsku
2000/2001. godinu. (Istina, na slici se ne vidi, ali datumi koji se vide rezultati
tabelarnog prorauna, a ne posebno ukucane vrednosti. Znai: sadraj elija je po
jedna formula koja slui za izraunavanje vidljivih vrednosti na osnovu vrednosti koje
se nalaze u nekim precizno odreenim elijama!
elija L14 se vidno razlikuje od ostalih. ak je njena "adresa" ispisana
takozvanom Referenc Box-u. To je takozvana aktivna elija. "Nalazimo" se upravo u
toj eliji, ako neto ukucavamo ili briemo to se deava u toj eliji. "Naputamo"
eliju kursorskim tasterom, klikom mia ili pritiskom na Enter.
____________________________________________________________________________________
49

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Navodimo faze upoznavanja EXCEL-a. To nismo uinili kod ureivaa teksta,

jer smatramo, da je ovde potrebno uloiti vei napor za usvajanje takvih znanja koja
omoguavaju elementarni nivo upotrebe programa:
(I) Predpostavljamo, da italac vlada osnovnim tehnikama ureivanja teksta
(Korienje EXCEL-a to zahteva),
(II) Prilikom upotrebe funkcija i formula u EXCEL-u ve ulazimo u pisanje
nekih malih programa ili bar nekih programskih redova.
Preporuljivo je u savlaivanju ovog programa slediti sledee korake:
! Upoznajmo okruenje koje na stoji na raspolaganju, upoznajmo alat i
nazive: ta je belenica, ta su radni listovi belenice, imenovanje listova,
elija, grupe elija, brisanje ili preimenovanje, kopiranje i premetanje
delova tabele, i zatvaranje sa "spaavanjem",
! Kako se vri unos sadraja (podataka), ureivanje, formatiranje, promena
i brisanje? Kakvi tipovi podataka postoje? (Otvorite meni Format
opciju Cells... kliknite na list (tab) Number ).
! Kako sastavljamo formule? Kako kopiramo formule? Upoznajmo
apsolutne i relativne reference na elije.
! Kako koristiti ugraene funkcije EXCEL-a?
! Kako napraviti jednostavne statistike dijagrame?
Pitanja vezana za podeavanje tampane stranice i tampanja su potpuno
identina sa istovetnim pitanjima WINWORD-a.

Zadaci:
1. Ispunite jednu tabelu sa 10 redova i 10 kolona sluajno odabranim brojevima.
Izvrite sledee korake formatiranja:
a) Uokvirite elije linijama stila debljine 1/2 p plave boje,
b) Parne kolone ispunite svetloplavom osnovnom bojom,
c) Formirati u 11-toj vrsti zbirove kolona,
d) U 11-toj koloni (to je kolona K) izraunat proizvode pojedinih vrsta.
____________________________________________________________________________________
50

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

2.
a) Predstavite stubiastim, okruglim i linijskim dijagramom rezultujuu vrstu iz
prvog zadatka. Odaberite neki predloeni oblik dijagrama, dodajte dijagramu naslov,
labele osa, obojite stubove, odseke, itd, u zavisnosti od odabranog tipa dijagrama.
b) Predstavite polazni sektor 1010 iz prvog zadatka sa trodimenzionalnim
dijagramom. Formatirajte taj dijagram!
3. ECDL zadatak (4. modul TABELARNI PRORAUNI):
Prezime
Pekar J.
Jovi D.
Horvat M.
Kova I.
Popov F.
Suboti K.
Poljak V.
Lekovi T.
Kova H.
Popi C.
Gai T.
Laki B.
Tot K.
Opai U.
Geri R.
Selak T.

Bodovi
124
123
119
118
117
115
113
103
102
101
101
93
86
86
85
84

Procenat
95%
95%
92%
91%
90%
88%
87%
79%
78%
78%
78%
72%
66%
66%
65%
65%

Ocena
odlian
odlian
odlian
odlian
vrlo dobar
vrlo dobar
vrlo dobar
vrlo dobar
vrlo dobar
vrlo dobar
vrlo dobar
dobar
dobar
dobar
dovoljan
dovoljan

0
66
86
99
118

65
85
98
117
130

nedovoljan
dovoljan
dobar
vrlo dobar
odlian

50%
65%
75%
90%
100%

maximum:

130

1. Formirajte gornju tabelu!

2. Formatirajte elije, podrazumevajui formate brojeva, okvira, pozadine, oblika
slova i cifara!
3. Izraunajte formulom sadraje elija sa iskoenim slovima i ciframa.
4. Iz tabele na desnoj strani upotrebom maximuma izraunati granice bodova.
5. Ocene upisuje progra tako, da bude dovoljno promeniti samo maximum i u svim
izraunatim elijama se pojavljuju nove vrednosti!
6. Insertirati dva nova pojedinca u sredini tabele sa proizvoljnim brojem bodova!
7. Uredite (sortirajte) tabelu po opadajuem broju bodova.
8. Konstruisati stubiasti dijagram sa bodovima i imenima!
9. Snimite tabelu i dijagram na flopidisk pod nazivom monogram!
10. tampajte tabelu na instalisanom tampau. tampati na sredini lista!

____________________________________________________________________________________
51

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

3.3.1.3. MSACCESS
MSACCESS je program za rukovanje bazama podataka. I u vezi EXCEL-a
smo ve napomenuli, da komponente MS Office-a imaju strogo odreene
specijalizovane zadatke. Prva reenica ovog paragrafa uprkos kratkoi jeste
korektna definicija komponente koju sada posmatramo, ali ta definicija ne kae mnogo,
ako ne znamo ta je baza podataka. ta je baza podataka? Razjasnimo li pojam baze
podataka, razjasnili smo i svrhu programa MSACCESS.
Ne moemo da se iskljuivo oslonimo na "oficijelnu" definiciju baze podataka,
jer ona samo kae, da je baza podataka ureeni skup podataka iz iste oblasti ili iste
namene. Projektanti MSACCESS-a podrazumevaju mnogo iri krug sastavnih
elemenata pod bazom podataka nego to je samo prosti prikupljeni i skladiteni skup
podataka:
Baza podataka je skup prikupljenih i organizovano skladitenih
podataka, zajedno sa pomonim informacijama koje osiguraju
efikasni pristup i zatitu jedinstva i neprikosnovenosti tim podacima.

Svaki sistem za rukovanje bazom podataka, tako i MSACCESS, mora da bude

osposobljen za izvrenje sledeih zadataka:

kreiranje nove baze podataka,

definisanje strukture i sadraja podataka obuhveenih bazom podataka,

prijem novih podataka, skladitenje i pretraivanje podataka,

uvanje podataka (rukovanje sa pravima pristupa podacima).

U sluaju mrea raunara ovim
zadacima se pridruuje jo jedna vrlo
vana funkcija: prijem i zadovoljavanje
zahteva koji stiu sa razliitih taaka
mree u tano odredjenom redosledu.
Oevidno, ova skripta, i zbog
obima, ali prvenstveno zbog namene ne
tretira celoviti sistem za rukovanje
bazama podataka MSACCESS, ve
navodi samo osnovne funkcije i daje
osnovne upute za poetak rada..
Slika 3.3.1.3.a.
____________________________________________________________________________________
52

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Napredni korisnik bilo pojedinano, bilo u mrei poznaje ogranienja

MSACESS-a, i potuje ih. U okvirima ovog predmeta je neophodno razjasniti osnovne
pojmove bez kojih se ne moe poeti rad ni sa veoma skromnom bazom podataka ak
ni pomou takozvanog "arobnjaka" (Access database wizards,...), a i da ne
govorimo o kreiranju poev od opcije Blank Access database. Slika 3.3.1.3.a
pokazuje meni koji se javlja nakon otvaranja programa.
Radni ekran MSACCESS-a pokazuje ve poznate slinosti sa ekranom
komponenti WINDOWS-a. Pored uobiajenog toolbara prisutan je i novi skup alata, a
pored toga jedan novi prozor, koji je u sutini centralna radionoca programa za bazu
podataka, to je prozor baze podataka (Slika 3.3.1.3.b.) (Primedba: na slici je prozor
baze podataka maksimiziran, meutim podrazumevani oblik pojavljiva je jedna srednja
dimenzija na sredini ekrana, ali sa potpuno istim alatima i komponentama. I ovom
prilikom je izostavljen ranije razmatrani statusni red na dnu ekrana.

Slika 3.3.1.3.b.
Baza podataka je sastavljena od objektata. Klasa objekata iste vrste moe da se
odabere na levom rubu ekrana (Objects)

Tables (tabele) slue za stvarno skladitenje podataka,

Queries (upiti) na posnovu precizno odreenih kriterijuma izdvajaju iz tabele

podskupove podataka,

Forms (formulari) omoguavaju pristup podacima u pogledu preglednosti i

estetskog izgleda na "prijatan" nain iz aspekta korisnika,

Reports (izvetaji) su tampana dokumenta, to je oblik rezultata dobijenih

upitima,

Pages (listovi) su izvetaji baze podataka na WEB-stranicama,

____________________________________________________________________________________
53

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Macros (makroi) su skupovi koraka (niz pritisaka na odredjene tastere) koji se

esto ponavljaju, pa radi lakeg izvrenja obuhvatamo ih "programom" i

veemo taj program za jedan jedini taster,
Modules (moduli) su "pravi programi" pisani na unutranjem jeziku
komponenata MS Office. Ovaj jezik je VBA (Visual Basic for Applications).
Moduli su sloeniji od makroa i slue za obrade u samim tabelama i za razvoj
"povrine za rukovanje" bazom podataka

O ostalim vidljivim opcijama baze podataka ne govorimo, italac u sluaju

potrebe samostalno e upoznati te mogunosti.
Zadatak: Uz pomo arobnjaka kreirajte jednu malu bazu podataka, koja sadri
najmanje dve tabele, jedan upit, dva-tri formulara i jedan izvetaj. "Napunite" tabele
tako, da sadre najmanje po pet rekorda. Neka aplikacija funkcionie! Napiite uputstvo
za upotrebu!

3.3.2. O MATLAB-U
U viem i visokom obrazovanju tehnikih struka irom sveta najee se koristi
programski paket MATLAB. To nije sluajno, jer paket je osposobljen za vrenje
tehnikih prorauna na veoma irokom podruju prirodnih i tehnikih nauka. Grafiki
interfejs (radno okruenje) zadovoljava vrlo visoke standarde. Na prvom mestu
naglaavamo jednu vrlo vanu osobinu paketa, a to je interakivnost: svaki zahtev
(komanda) korisnika se odmah izvrava, zatim se oekuje sledei zahtev korisnika.
Paralelno sa ovakvim mogunostima rada MATLAB raspolae i sa jednim specifinim
sopstvenim programskim jezikom. Programi se sastoje od MATLAB komandi koje
moemo kao celinu snimiti i u datom momentu sa konkretnim vrednostima
promenljivih zahtevati njihovo izvrenje "u paketu".
Posebno vaan razlog korienja MATLAB-a u visokokolskoj nastavi je
grafiki modul SIMULINK za simulaciju dinamikih sistema.
Softverska firma, proizvoa programa The Math Works Inc definie program
na sledei nain:
MATLAB The Language of Technical Computing
Computation Visualisation Programming
MATLAB Jezik tehnikih kalkulacija
Raunanje Vizuelizacija Programiranje
____________________________________________________________________________________
54

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

U okvirima Osnova Raunarstva prikazujemo samo osnove programskog paketa

MATLAB. To znai: kako pokrenuti program, kako izvriti proste matematike
proraune na interaktivni nain, kako koristiti glavne "ugraene" funkcije (naprimer
trigonometrijske, inverzne trigonometrijske, eksponencijalnu, logaritamsku, itd
funkciju). Korienje specijalizovanih modula i pisanje programa prouavae se u
okvirima predmeta u kojima MATLAB nije cilj ve sredstvo. Poto je kolekcija tog
alata, to su takozvani Toolbox-ovi, veoma bogata, ovom prilikom navodimo samo
najpoznatije module:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)

Control System Toolbox za analizu i reavanje problema u vezi linearnih

sistema, a takoe i za upravljanje linearnim sistemima,
Signal Processing Toolbox sadri alate za digitalnu obradu signala, zatim
sredstva za filtriranje i spektralnu analizu signala,
System Identification Toolbox sadri funkcije za identifikaciju sistema i
za parametarsko modeliranje sistema,
Optimization Toolbox slui za optimalizaciju linearnih i nelinearnih
funkcija,
Neural Network Toolbox sadrzi pomona sredstva za potpomaganje
optimalizacije neuralnih mrea,
Robust-Control Toolbox je skup sredstava za pomo u projektovanje
automatskih sistema upravljanja,
Statistics Toolbox slui za statistika ispitivanja,
Symbolic Math Toolbox za vrenje matematikih prorauna u simbolinoj
formi (naprimer za jednainu ax2 + bx + c = 0 daje reenja u poznatoj
formi iz srednje kole: x1/2 =(-b b 2 4ac )/2a ).

Pored nabrojanih toolbox-ova programski paket sadri jo zaista mnogo

specijalizovanih funkcija. Zainteresovanima stoje na raspolaganje kompletni prirunici
u .pdf formatu i klasian help sistem. Proizvoa se potrudio da korisniku stavi na
raspolaganje zaista opirnu dokumentaciju korienja raspoloivog alata. Samo radi
orijentacije navodimo nazive jo nekih toolbox-ova
Fuzzy Logic Toolbox
Wavelet Toolbox
Real-Time Workshop
Partial Differential Equation Toolbox
Higher-Order Spectral Analysis Toolbox
... i tako dalje...
Slika 3.3.2. prikazuje komandni prozor MATLAB-a sa nekoliko komandi
pomou kojih je nacrtana sinusoida.
____________________________________________________________________________________
55

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Slika 3.3.2.
Prilaemo tabelu naziva i znakova osnovnih matematikih funkcija i operacija
(skupovne, logike, aritmetike i jo neke operacije). Izbor iz skupa MATLAB funkcija
je uinjen na osnovu sadraja kojeg ima svaki toolbox.
Razume se, italac na vebama mora da upozna nain upotrebe tog sistema
zankova i sintaksu svake funkcije
1. Operacijski znaci i specijalni karakteri

a)

Aritmetike operacije
plus
- sabiranje brojeva ili matrica
minus
- oduzimanje brojeva ili matrica
mtimes
- mnoenje matrica
times
- mnoenje blokova
mpower
- matrino stepenovanje
power
- stepenovanje bloka
mldivide
- matrino deljenje sleva
mrdivide
- matrino deljenje zdesna
ldivide
- deljenje bloka sleva
rdivide
- deljenje bloka zdesna

+
*
.*
^
.^
\
/
.\
./

____________________________________________________________________________________
56

Softverski osnovi

b)

OSNOVI RAUNARSTVA

Relacijski
eq
ne
lt
gt
le
ge

operatori(uporeivanja)
- jednako?
- nije jednako?
- manji?
- vei?
- manji ili jednako?
- vei ili jednako?

==
~=
<
>
<=
>=

c)

Logiki operatori(operacijski znaci)

and
- konjunkcija (I)
&
or
- disjunkcija (ILI)
|
not
- negacija (NE)
~
xor
- iskljiiva disjuncija (ILI-ILI)
any
- istina, ako vektor ima bar jedan
element razliit od nule
all
- istina ako su svi elementi vektora
razliiti od nule

d)

Specijalni
colon
paren
paren
paren
punct
punct
punct
punct
punct
transpose
horzcat
vertcat
subsasgn
subsref

e)

:
( )
[ ]
{ }
.
,
;
!
=
.'
[,]
[;]
},.
},.

Skupovne operacije
union
- unija skupova
intersect - presek skupova
setdiff
- razlika skupova
setxor
- simetrina razlika skupova
ismember
- dali je elemenat skupa?
2.

a)

karakteri
- dvotaka
- zadrade i indeksne zagrade
- matrine zagrade
- indeksne zagrade
- decimalna taka
- zapeta (separator)
- taka-zapeta
- poziv komande operativnog sistema
- pridruivanje
- transpozicija
- horiz.konkatenacija (spajanje)
- vertikalna konkatenacija
- indeksno pridruivanje
( ),{
- indeksno referisanje
( ),{

Matrice i linearna algebra

Matrini raun
norm
- norma matrice ili vektora
rank
- rang matrice
det
- determinanta
trace
- zbir dijagonalnih elemenata
inv
- inverzna matrica
eig
- karakteristine vrednosti i vektori
poly
- karakteristini polinom.

____________________________________________________________________________________
57

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

b)

Elementarne
zeros
ones
eye
repmat
rand
randn
linspace
logspace
:

matrice
- matrica sainjena od nula
- matrica od jedinica(nije jedinina!)
- jedinina matrica
- ponavljanje matrice (bloka)
- uniformno rasporeeni slu.brojevi
- normalno rasporeeni slu.brojevi
- vektor sa linearnim priratajem
- vektor sa logaritmikim priratajem
- graninik matrinih indeksa

c)

Informacije
size
length
ndims
disp
isempty
isequal
isnumeric
islogical
logical

o
-

d)

Manipulacije sa matricama
diag
- izdvajanje dijagonale matrice
blkdiag
- dijagonalna konkatenacija blokova
tril
- izdvajanje gornje trougaone matrice
triu
- izdvajanje donje trougaone matrice
rot90
- rotacija matrice za 90 stepeni
:
- indeksne granice matrice
find
- pronalaenje ne-nula elemenata
end
- poslednji indeks
sub2ind
- viedimenzioni indeks u linearni
ind2sub
- linearni indeks u viedimenzioni

e)

blokovima
tip (dimenzija) matrice
diina (dimenzija) vektora
broj dimenzija
prikaz matrice ili teksta
da li je matrica "prazna"?
da li su blokovi identini?
da li je blok numeriki?
da li je blok logikih promenljivih?
broj pretvara u logiku vrednost

Specijalne konstante i promenljive

ans
- odgovor(na poslednje pitanje)
eps
- epsilon (najmanji pozitivan broj)
realmax
- najvei poz.broj u pokretnom zarezu
realmin
- najmanji poz.broj u pokr. zarezu
pi
- 3.1415926535897....
i, j
- imaginarna jedinica
inf
- beskonano veliki broj
NaN
- Not-a-Number "nije broj"
isnan
- da li je istina da nije broj?
isinf
- da li je beskonano velik broj?
isfinite
- da li je istina da je kona.velik?

____________________________________________________________________________________
58

Softverski osnovi

f)

OSNOVI RAUNARSTVA

Specijalne matrice
compan
- pridruena matrica
gallery
- Higham-ova matrica
hadamard
- Hadamard-ova matrica
hankel
- Hankel-ova matrica
hilb
- Hilbert-ova matrica
invhilb
- inverzna Hilbertova matrica
magic
- "magini kvadrat".
pascal
- Pascal-ova matrica (trougao)
rosser
- klasina simetrina test matrica
za karakteristine vektore
toeplitz
- Toeplitz-ova matrica
vander
- Vandermonde-ova matrica
wilkinson
- Wilkinson's test matrica

3. Elementarne matematike funkcije

a)

Trigonometrijske i njihove inverzne funkcije

sin
- sinus
asin
- inverzni sinus
cos
- kosinus
acos
- inverzni kosinus
tan
- tangens
atan
- inverzni tangens
atan2
- inverzni tangens (etiri kvadranta)
cot
- kotangens
acot
- inverzni kotangens
sec
- sekans
asec
- inverzni sekans
csc
- kosekans
acsc
- inverzni kosekans

b)

Eksponencijalne i logaritamske funkcije

exp
- eksponencijalna funkcija("e" osnova)
log
- prirodni logaritam ("e" osnova)
log10
- obian logaritam (osnova 10)
log2
- binarni logaritam (osnova 2)
sqrt
- kvadratni koren
nextpow2
- onaj izloilac broja 2 za koji 2k
premauje zadati broj

____________________________________________________________________________________
59

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

c)

Hiperbolike i njihove inverzne funkcije

sinh
- hiperboliki sinus
asinh
- inverzni hiperboliki sinus
cosh
- hiperboliki kosinus
acosh
- inverzni hiperboliki kosinus
tanh
- hiperboliki tangens
atanh
- inverzni hiperboliki tangens
coth
- hiperboliki kotangens
acoth
- inverzni hiperboliki kotangens
sech
- hiperboliki sekans
asech
- inverzni hiperboliki sekans
csch
- hiperboliki kosekans
acsch
- inverzni hiperboliki kosekans.

d)

Kompleksni brojevi
abs
- apsolutna vrednost kompl. broja
angle
- argument kompleksnog broja
complex
- stvaranje kompleksnog broja iz
realnog i imaginarnog dela
conj
- konjugovani kompleksni broj
imag
- imaginarni deo kompleksnoh broja
real
- realni deo kompleksnog broja
isreal
- da li su elementi bloka realni?

e)

Zaokruivanje i ostatak
fix
- zaokruiti na ceo broj
brie decimale)
floor
- zaokruuje nadole
ceil
- zaokruuje nagore
round
- zaokruuje na najblii
mod
- ostatak posle deljenja
rem
- ostatak deljenja (nije
sign
- Signum znak.

(jednostavno

ceo broj
sa datim br.
isto kao mod)

Izbor u gornjim tabelama moe biti subjektivan, ali obim ove knjige ne
dozvoljava da navedemo opirnije nabrajanje funkcija (ove funkcije pripadaju
osnovnom MATLAB-u, a nisu u nekom specijalnom toolbox-u). Mogli bi da nabrajamo
i funkcije za crtanje dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih grafikona, itd.
Posebno je vano upoznati nain "spaavanja" i kasnijeg ponovnog korienja
memorijskog prostora, takozvanog WORKSPACE-a napunjenog podacima. To je
mogunost nastavljanja posla na mestu gde smo ranije prekinuli. To su fajlovi sa
ekstenzijom .mat
Drugi tip fajla ima ekstenziju .m. Spomenuta je mogunost pisanja programa
na specifinom programskom jeziku MATLAB-a. Nakon ispisivanja tih programa na
disk dobijaju ekstenziju .m. Preporuujemo, da dobro upoznate ugraeni tekst editor
____________________________________________________________________________________
60

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

MATLAB-a. To je pomoni program Editor/Debugger koji se ponaa neto drugaije

nego to se ponaa jedan obian tekst editor. Ovakvo ponaanje ete primeniti kod
svakog sopstvenog editora viih programskih jezika. (Trenutna signalizacija sintaktikih
greaka, isticanje sintakse u koloru, uvlaenje teksta radi preglednosti, itd...)
Osmotrimo sliku 3.3.2. koja sadri program za crtanje sinusoide.
%
%
%
%
%

Prva komanda definie jedan vektor

prvi element vektora je 0, poslednji je 2*pi,
sa jednakom koracima od po pi/100
Na kraju reda je taka-zapeta, to znai, da
nije potrebno pokazati trenutni rezultat.

t = 0:pi/100:2*pi;
% U drugom redu se nareuje izraunavanje sinusa za
% svaki elemenat definisanog niza.
y = sin(t);
%
%
%
%

Tri red nareuje crtanje poloaja svake take (t,y)

Nema taka-zapete, i to znai rezultat e se trenutno pojaviti
na ekranu. plot je jedna od grafikih funkcija o kojima nije
bilo rei u spisku.

plot(t,y)
% etvrta naredba crta jednu reetku iza grafikona
% Nema taka-zapete, pa se i to odmah pojavljuje!
grid on
% Redovi koji poinju sa znakom procenta % jesu komentari
% nemaju nikakvo znaenje za MATLAB, ali imaju znaenje za itaoca
%----------------------------------------------------------------% PRIMEDBA - sledei segment programa nema nikakve veze
% sa gornjim programom za crtanje sinusoide, ilustruje boje
%
% A MATLAB Editor/Debugger boje
% zelena
= kommentari
% plava
= naredbe za tok programa
% crvena
= tekstualne konstante
% crna
= nazivi funkcija i promenljivih.
for i = 1:nargin
if isempty(varargin{i})
error ('Invalid Argument - Input matrix is empty');
end
end

____________________________________________________________________________________
61

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

3.4. SISTEMI ZA RAZVOJ PROGRAMA

U 3. poglavlju do ovog paragrafa govorili smo iskljuivo o "gotovim"
programima, klasifikovali smo te programe koji rade na naim raunarima, pomau na
svakodnevni rad, stvaraju (neki put i razaraju) slike, dokumente, itd. Poto smo te
programe svrstali u kategorije operativnih sistema, korisninih softvera i sisteme za
razvoj programa valja upoznati osnovne pojmove i u vezi ove poslednje kategorije. Za
razliku od ove elje, nemamo potrebe da izlaemo elemente programa za potpomaganje
projektovanja i poslovnih programa, jer ti programi nisu uvek komponente osnovnih
znanja o raunarstvu. Sistemi za razvoj programa predstavljaju jedan od kljunih stvari
u ovoj struci, pa valja ih upoznati.

3.4.1. MAINSKI JEZIK

U poglavlju o hardveru smo ve napomenuli, da je jezik raunara u sutini vrlo
jednostavan. Koristi svega dva znaka ili stanja: {0, 1}, celokupna masa informacija
struji unutar raunara ili izmeu raunara i njegovih periferija u obliku "beskonanog"
niza nula i jedinica, kao to je primer na sledeoj ilustraciji:

... 00110011 10100011 11101011 11110001 1001010 ....

Ukoliko korisnik eli da komunicira sa raunarem, neophodno je da naui jezik
raunara, to je takozvani mainski jezik.
Mainskim jezikom nazivamo niz naredbi za raunar, napisanih u
obliku binarnog kda kojeg nepsredno moemo saoptiti maini, a
ona je sposobna da to izvri.
Kao to je reeno, mainski jezik u sutini je jednostavan. Pored te siromane
azbuke i "renik" je veoma malog obima. "Razgovor" na tom jeziku bio bi dosadan, ali
samo jednoj (nije sporno kojoj) strani. Neka sabiranje oznaava sledea binarna re:
10011100. Neka je adresa jednog sabirka u memoriji 00001010 11101110, a drugog
00001010 00110001. Ukoliko elimo da saoptimo maini da sabere te dve vrednosti,
tada je potrebno zapisati sledeu "reenicu":
10011100 00001011 11101110 00001010 00110001
ili u heksadecimalnoj formi: 9C 0B DD 0A 31.
Ovaj poslednji zapis jeste krai od prethodnog, ali iz aspekta korisnika je isto
tako neugodan i nepregledan.
____________________________________________________________________________________
62

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

U optem sluaju naredbe napisane na mainskom jeziku imaju dva dela: prvi
deo je operacijski kd (ta treba raditi?), a drugi deo je adresni deo (gde se nalaze
podaci nad kojima je potrebno izvriti naznaenu operaciju?).
U nizu godina od pojave raunara inenjeri koji rade na razvoju raunara
pronali su sve savrenije metode pomou kojih su pretvarali upotrebu raunara u sve
prijatniju aktivnost.

3.4.2. PROGRAMSKI JEZIK ASSEMBLY

U uskom srodstvu sa jezikom raunara je programski jezik assembly. Osnovna
razlika je u uvedenim takozvanim mnemonikim oznakama. Zato:
Assembly je mainski orijentisan simboliki
programski jezik.
Orijentisanost na mainu znai da su naredbe identine sa originalnim
naredbama maine, samo to su operacijski kodovi zamenjeni sa nekim fragmentima
rei iz govornog jezika, a podaci pak dobiju "ime" umesto adrese. U posmatranom
primeru mainskog kda re koja znai "SABERI": 10011100 zamenjena je sa
skraenicom ADD, podatak na adresi 00001010 11101110 dobija naziv VAS1, a
podatak na adresi 00001010 00110001 dobija naziv VAS2. Nakon ovih zamena
sabiranje na assembly jeziku zapisujemo ovako:
ADD VAS1, VAS2
Oevidno je, da "neko" mora znati, ta znai ADD i ta je, odnosno GDE SE
NALAZI broj VAS1 i broj VAS2? Ova znaenja moraju biti zamenjena da bi se dobila
naredba koja je razumljiva maini. U sutini naredbe (program) napisane na
simbolinom jeziku assembly moraju biti prevedene na mainski jezik! I "prevoenje"
radi program koji poznaje tabelu pridruivanja, i na naj nain oslobaa programera od
mukotrpnog neposrednog korienja mainskog jezika. U daljem radu nije potrebno
zapisati adresu broja VAS1 prilikom svake upotrebe uinie to program-prevodilac.
Assembler prevodi program napisan na
assembly jeziku na jezik maine.
Posmatramo li assembly dananjim kriterijumima, ini se mnogo neugodnim i
teko upotrebljivim, ipak ima ogroman doprinos razvoju programiranja. Nakon
assembly-ja slede faze razvoja, koje se sve vie pribliavaju programskim jezicima
visokog nivoa.
____________________________________________________________________________________
63

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

3.4.3. PROGRAMSKI JEZICI VISOKOG NIVOA

U prethodna dva paragrafa smo skicirali karakteristike mainskog i assembly
jezika, koji su koristili apsolutne adrese. Assemly je simboliki jezik, ali je mainski
orijentisan, tojest usko se vezuje za strukturu mainskog jezika. Jezici orijentisani na
zadatak, proceduru ili problem omoguavaju, na primer, da se matematiki zadaci ree
upotrebom formula. Ako i dalje koristimo primer iz prethodna dva paragrafa, u
programskom jeziku orijentisanom na problem za izvrenje tog sabiranja dovoljno je
zapisati sledeu naredbu:
SUM=VAS1+VAS2
Pored onih akcija, koje treba preduzeti za sabiranje datih brojeva, ova naredba
jo rezultat smeta u memoriju i dodeljuje mu i ime, i u daljem radu se moemo pozivati
na tu vrednost. Svakako, iza svakog programskog jezika stoji sopstveni program
prevodilac. Uoimo sledee definicije:
Izvorni program (pseudo kd, simboliki kd) je programski
kd napisan sa strane programera na nekom od programskih
jezika visokog nivoa.

Prevoenje izvornog programa na jezik odreene maine vri

program prevodilac. Naziv programa prevodioca problem orijentisanih
programskih jezika visokog nivoa je kompajler (compiler).
Program prevodilac pre nego to prevede naredbe izvornog programa izvri
kontrolu (i javlja greke) da li su naredbe zapisane potujui pravila dotinog jezika. Te
greke su takozvane sintaktike greke. Logike (semantike) greke zasad, naalost ne
"primeuje" prevodilac. To znai: program moe biti dovren, svaki programski red se
slae sa pravilima pisanja na tom jeziku, samo gotov program "radi" sasvim neto tree,
a ne ono to je programer zamislio.
Kd generisan sa strane prevodioca moe biti dvojak: ili je mogue da ga odmah
pokrenemo i da se izvrava, ili pomou dodatnih modula sistema za razvoj programa
potrebno je ga dopuniti bibliotekim rutinama i tako ga dovesti u izvrno stanje.
Povezivanje modula koji pripadaju biblioteci razvojnog sistema sa
modulom koji se dobija prevoenjem izvornog programa vri program
za povezivanje ili linker.
____________________________________________________________________________________
64

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Naveemo nekoliko (problem-orijentisanih) programskih jezika visokog nivoa.

Ti jezici su se pojavili poetkom 1950-tih godina, i danas ine jednu mnogobrojnu i
bogatu porodicu.
FORTRAN
Jezik formiran za opis matematikih formula (FORmula TRANslation).
Prevashodno slui za reavanje naunih problema (1954.). Obilje softvera je razvijeno
na FORTRAN-u za reavanje specifinih naunih problema, i mnogi od tih programa se
koriste jo i danas.
ALGOL
Algoritamski jezik (ALGOrithmic Language) za opis algoritama u naunim
publikacijama (1960.). Slino jeziku FORTRAN upotrebljiv je i kao problemorijentisan programski jezik
COBOL
Problem-orijentisani programski jezik na podruju poslovne primene (COmmon
Business Oriented Language, 1959.). Slui za razvijanje programa za masovnu obradu
podataka, prevashodno se upotrebljava u poslovnoj sferi (banke, osiguranje).
BASIC
Programski jezik orijentisan na reavanje veoma jednostavnih problema. Obino
se koristilo za poetno uenje programiranja (opti simbolini kod naredbi za poetnike:
Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code, 1964.) Prve verzije su stvarno bile
lake za uenje i za primenu. Prvenstveno su ga koristili za reavanje jednostavnih
problema. Pored jednostavnosti taj jezik ima jo jednu karaktiristiku: moe da radi u
takozvanom interaktivnom reimu rada: Ukucanu naredbu program odmah tumai i
izvrava. (Primeujemo, da MATLAB ima istovetan reim rada!)
PASCAL
Stvaranje ovog jezika visokog nivoa (1968.) pripisuje se profesoru univerziteta u
Zrich-u, Niklaus Wirth-u. Programskom jeziku dao naziv po francuskom matematiaru
Blaise Pascal-u Ovaj programski jezik je postao jedan od najire upotrebljavanih
programskih jezika na linim raunarima. Postoji varijanta jezika sa takozvanim
integrisanim okruenjem ("turbo").
____________________________________________________________________________________
65

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

PL/1
Sudei po nazivu, kreatori ovog jezika su mu namenili zadatak da zameni sve
programske jezike (Programming Language 1). Ova namera se nije ostvarila, jer
svojstva, kao to su podjednako laka i elegantna upotreba i na naunom i na poslovnom
planu i na polju uenja, nisu ostvarena. Naprotiv, jezik je bio trom, teak, komplikovan,
i nije postigao zapaeniji uspeh.
CLIPPER
Sistem za rukovanje bazama podataka dBASE ima sopstveni unutranji
programski jezik. CLIPPER je samostalna verzija tog jezika (1986-1987.). Prvenstveno
slui za kreiranje programa za obradu podataka, primenjuje se u irokom krugu.

Ne sluajno, iz nabrajanja smo izostavili programski

jezik C.
O jeziku C govoriemo posebno i to sa aspekta
neposredne primene.

3.4.4. VHLL I JEZIK VETAKE INTELLIGENCIJE

Strunjaci na razvoju sistema kreiranja softvera, i naunici koji istrauju
mogunosti sve efikasnije upotrebe raunara ve su prevazili granice problemorijentisanih ili proceduralnih jezika. Danas ve ti jezici ne zadovoljavaju ogromno
poveane zahteve. Strunjaci rade na post-proceduralnim ili ne-proceduralnim jezicima.
Jezici, koji se grade na sloju proceduralnih jezika kao novi sloj nazivamo jezicima vrlo
visokog nivoa:VHLL (Very High Level Language).

Na neproceduralnom jeziku (nonprocedual language)

definiemo samo eljeni rezultat, ali ne zadajemo put
(proceduru) koji vodi do tog rezultata (To je 4. generacija
programskih jezika)

Ako mainski jezik smatramo prvom generacijom, a assembly drugom, tada su

problem-orijentisani jezici trea generacija programskih jezika. Zato e neproceduralni
programski jezici pripadati 4. generaciji. Nakon svega se ve nazire i 5. generacija
jezika: to je jezik vetake inteligencije.
____________________________________________________________________________________
66

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Nauka koja istrauje vetaku inteligenciju (Artifical Intelligence) bavi se

sa mogunostima konstruisanja takvih programa, koji pokuavaju
simulirati odreeni segment ljudske inteligencije: o datim ulaznim
podacima na osnovu datih pravila zakljuivanja donose zakljuke i to
saoptavaju korisniku. (To je 5. generacija programskih jezika)

Sa elementima programskih jezika vrlo visokog nivoa i sa osnovama nauke koja

istrauje vetaku inteligenciju studenti nae kole e se malo dublje upoznati u
okvirima kasnijih kurseva.

3.5. OSNOVNE USLUGE INTERNETA

Internet "preplavljuje" korisnike sa ogromnim brojem usluga i informacija. Ove
usluge se veoma brzo razvijaju (u pogledu kvaliteta, brzine, komocije a i u pogledu
cene) Iz aspekta raunarske tehnike vano je znati koje su te osnovne usluge, sa kakvim
svojstvima raspolau te usluge i kako ih koristiti. Studenti pojedinano sigurno e
odabrati proizvode razliitih firmi, do detalja e se upoznati sa mogunostima tog
konkretnog programa. U ovoj knjizi emo razmotriti samo neke proizvode u cilju da
ilustrujemo samu uslugu, a ne da preporuimo konkretni program.
Osnovne usluge interneta su:
E-mail ili elektronska pota;
World Wide Web esto samo WWW etnja po svetskoj mrei;
Prenos fajlova ili FTP razmena fajlova izmeu udaljenih i lokalnih maina;
IRC (Internet Relay Chat) - istovremeni "razgovor" vise korisnika;
Telnet prijavljivanje na udaljenu mainu i korienje resursa.
Od navedenih usluga bie rei samo o elektronskoj poti i o WWW. Meutim isto
tako vano napomenuti i alate, koji su na "drugoj strani" WWW-a: dokumenti koji se
vide na "sajtovima" su u takozvanom hipertext formatu. Strunjak koji se bavi
raunarstvom mora poznavati elemente kreiranja dokumenata sa .html ekstenzijom.
Istina, ve prouavani MSWord, ili Excel a i Access "znaju" ispisivati svoja
dokumenta u .html formatu, ali moramo upoznati bar jedan "pravi" .html editor.
Poto smo u ranijim paragrafima izlagali osnovne karakteristike programskog
paketa MS Office valja prikljuuti i modul koji kreira dokumenta za svetsku mreu.
Uprkos tome, to su programi te svrhe od proizvoaa Microsoft svetskog nivoa, po
nekima su programi drugih proizvoaa isto tako dobri (moda su u nekim elementima i
bolji od Microsoft-a: naprimer Netscape, ili drugi).
____________________________________________________________________________________
67

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Ograniimo se na ta dva proizvoaa i na tri vrste usluga u njihovim

programskim paketima:
! kreiranje i ureivanje html dokumenata;
! E-mail ili elektronska pota, i
! WWW ili pretraivanje etnja surfovanje po svetskoj mrei.
Ova poslednja usluga je u sutini zadovoljena sa jednim okvirnim programom,
koji u osnovi zadovoljava zahteve korisnika za pretraivanje po svetskoj mrei, ali po
potrebi poziva potrebne pomone komponente, sastavne delove paketa.
Naveemo odgovarajue elemente oba paketa:

Slika 3.5.

Centralni program za Internet usluge firme Microsoft je Internet Explorer ili

krae: IE. "Saradnici" su programi (koji egzistiraju i kao samostalni programi i mogu se
pozvati nezavisno od IE) Outlok Express, koji e izvriti sve akcije vezane za
elektronsko dopisivanje, i FrontPage za kreiranje i ureivanje .html dokumenata.
Drugi paket je proizvod firme Netscape, ni po emu ne zaostaje za proizvodom
firme Microsoft. Naziv paketa je Netscape Communicator. Usluge, koje su navedene
kod prethodnog paketa (dopisivanje i .html editovanje) su ugraene, tojest mogu se
pozivati sa radne povrine Communicator-a. Navigator slui surfovanju po svetskoj
mrei, Messenger-om se obavlja elektronsko dopisivanje, a Composer slui za
kreiranje i editovanje .html dokumenata.

____________________________________________________________________________________
68

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

3.5.1. E-mail
Dopisivati se na papiru u elektronsko doba? Nipoto! Svakako stvarnost nije
tako ekstremalna, ali ipak, sve vei krug korisnika bira elektronski nain slanja svoje
pote. Postoje najmanje dva razloga::
!
!

Poruka stie do cilja za nekoliko sekundi!

Drugi, malo "osetljiviji" razlog, poiljaoc moe da koristi resurse udaljene
maine (fajlove, arhive, itd...)!

Komponente elektronskog dopisivanja:

o kreiranje pisama
o slanje gotovih pisama
o itanje prispelih pisama
o brisanje (po potrebi) prispelih pisama
o automatski odgovor (reply)
o prosleivanje prispelog pisma (forward)
o arhiviranje prispelih pisama
o tampanje prispelih pisama.
Komponente za te usluge oba proizvoaa, i Microsoft-a i Netscape-a su
veoma sline. (Ovde emo napomenuti, da u dinamikoj ponudi trita sve vie je
kvalitetnog i estetskog softvera te svrhe). Osmotrimo prozor koji se pojavljuje kod tih
programa prilikom poziva. I Microsoft Outlook Express i Netscape Messenger
prvo trai adresu na koju upuujemo pismo. Standardizovani oblik e-mail adrese je:

pojedinacno_ime@domain_naziv
U sluaju nae kole, ali i kod drugih se postupa istovetno: pojedinacno_ime je
nekakva skraenica imena i prezimena korisnika (upotrebljiva su slova engleske
abecede, taka, crtica i znak podvlaenja). Sledi neizbeni znak @, koji ima mnogo
naziva: at, majmun, masterspace itd. Iza tog znaka sledi domain_naziv koji
zavisi od davaoca Internet usluga, takozvanog provajdera. Taj naziv se sastoji od vie
delova, delovi upuuju na mesto i vrstu podmree kojoj pripada na opsluiva.
Osmotrimo strukturu e-mail adrese pojedinca koji se dopisuje sa svetom posredstvom
nae kolske mree:

vtoma@vts.su.ac.yu
____________________________________________________________________________________
69

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Sdesna na levo: yu oznaava dravu, ta dva slova su meunarodno utvrena

slova za svaku dravu posebno, da ne bi dolo do poklapanja. Sledee oznake su ve
jedinstvene unutar dotine drave. Oznaka ac upuuje na akademsku mreu unutar nae
drave. Sledei par slova ve oznaava Suboticu. Poslednja tri slova su prepoznatljiva
identifikacija nae kole. E-mail adresa se u oba programa upisuje u prozor iza To:

Slika 3.5.1.1.
Prozor za kreiranje novog pisma kod Microsoft Outlook Express-a

Slika 3.5.1.2.
Prozor za kreiranje novog pisma kod Netscape Messenger-a
____________________________________________________________________________________
70

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Sledei vaan detalj to pripada bontonu elektronskog dopisivanja ispuniti

polje Subject. Ovo polje upuuje primaoca na prirodu dobijene poruke. Primalac to
vidi pre nego to e "otvoriti pismo". Elementarna pristojnost nelae, da se ovde upie:
da li je to roendanska estitka ili predlog ugovora. Ostaviti praznim je znak
nevaspitanosti. (Ako smem ovde da izrazim i lini stav: pisma koja dobijem sa praznom
rubrikom Subject ne otvaram recimo, plaim se virusa).
Trei elemenat na koji skreemo panju je rubrika Attach, koja predstavlja
mogunost prikljuivanja priloga: slika, dokumenata, tabela, tonskih snimaka itd.
Na kraju ostaje sam sadraj pisma. Na radnoj povrini se susreemo sa
"obinim" .html editorom. (Istina, moemo da se opredelimo za obian tekst format ili
da koristimo hipertekst. Ova poslednja je preporuena varijanta, jer ne znamo kako e
primiti druga strana na tekst). Zato opredelimo se za jednostavniji format, to ita svaki
program za elektronsko dopisivanje. Postoji mogunost "uvlaenja" u pismo (to nije
prilog!) dokumenta koji je sainjen sa nekim drugim .html editorom. U tom sluaju
svaki element .html dokumenta se insertuje u pismo i primalac dobija direktno a ne
preko Attach-menta.
Preporuujemo detaljno upoznavanje jednog (bilo kojeg) programa za
elektronsko dopisivanje. Kad-tad imaemo koristi od toga!
Ostale mogunosti programa za elektronsko dopisivanje (naprimer pisanje
cirkularnih pisama, prosleivanje prispelih pisama ili arhiviranje ovde ne opisujemo.
Korisnik e svakako sam upoznati te mogunosti. (Outlook Express i Netscape
Messenger raspolae sa brojnim mogunostima osim ovde napomenutih!). Upoznati te
mogunosti nisu obaveze predmeta Osnovi Raunarstva ve imperativ dananjice.

3.5.2. BROWSER-i
Browser-i su usluge programa koji omoguavaju korienje svetske mree.
Pomou tih programa "poseujemo" sajtove na dalekim mainama, "surfujemo" po
svetskoj mrei. Isprobajte te usluge oba ovde navedena programa, a eksperimentiite i
sa drugim programima (Opera, NeoPlanet, itd)
Slino e-mailu i na WWW-u svaki "sajt" ili "mesto koje moe da se poseti" ima
adresu, to je adresa sajta, ili WWW adresa. U strunim krugovima se kae: URL adresa.
Ovu adresu emo ukucati u sluaju Internet Explorer-a u prozor Adress, a kod
Netscape Communicator-a u prozor Location (Slika 3.5.2.1. i Slika 3.5.2.2.).

____________________________________________________________________________________
71

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Slika 3.5.2.1.
Glavni prozor Microsoft Internet Explorer-a sa
pozvanom About stranicom

Slika 3.5.2.2.
Glavni prozor Netscape Communicator -a sa
pozvanom About stranicom

Korienje browsera italac sam treba da veba. Najinteresantnija stvar i

najkorisnija na "poseenim" adresama (pored njihovog sadraja) je mnotvo
takozvanih linkova. Svaki dokument nam skree panju na bar jedan ili vie
dokumenata u vezi sa aktuelnom tematikom, ali na nekoj drugoj URL adresi. Ako
pokazivaem mia prelazimo iznad tog linka (obino napisanog slovima druge boje)
pokaziva prima oblik kaiprsta. Kliknemo li na to mesto WWW adresa se nae u
adresnom prozoru i ve plovimo prema toj novoj adresi. Uskoro e se pojaviti sadraj
pozvanog novog sajta.
____________________________________________________________________________________
72

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

Struktura WWW adrese je slina strukturi e-mail adrese:

Naa kola ima sledeu WWW adresu:

www.vts.su.ac.yu
Browser mimo nae volje dodaje toj adresi neke karaktere na sledei nain:

http://www.vts.su.ac.yu
Ako nam nije poznata URL adresa neke lokacije, tada koristimo razne naine
pretraivanja. Postoje i tematska pretraivanja. Neki sajtovi su se specijalizovali, da
udovolje upravo ovakvim zahtevima. U tim programima u prozori za pretragu
dovoljno je upisati samo re ili deo rei, reenicu, ime ili drugo, i program pretraiva
prosto nas preplavi sa masom pogodaka. Upiemo li na primer u taj prozor: Subotica,
pojavie se vie desetina (moda i vie stotina razliitih URL adresa na kojima moete
nai bar nekoliko rei o Subotici. Nemam nameru reklamirati ni jedan pretraiva,
korisnik e svakako nai najboljeg (za njega). Ima vie pretraivaa na srpskom,
hrvatskom i maarskom jeziku, a da i ne govorim o mnotvu pretraivaa na engleskom
jeziku.

3.5.3. WEB editori

Kreiranje i ureivanje WEB stranice prikazujemo zbog zaokruivanja sistema na
Microsoft FrontPage-u i na Netscape Composer-u, ali primeujemo, da u poslednje
vreme u strunim krugovima sve vie pohvala ubira Macromedia Dreamweaver.
Ureivanje WEB stranice podsea na ureivanje dokumenata upotrebom bilo
kojeg tekst editora, no ipak ovo je sloeniji postupak. Istina, sloenost se ne osea sa
strane korisnika, jer su programi tipa WYSWYG (prikazuju izgled dokumenta a ne
prikazuju kodove). Potrebno je primetiti, da je .html format u sutini jeste jedan
poseban programski jezik, i sve dok nisu postojali WYSWYG editori .html dokumenti
su kreirani i menjani na tom jeziku!
Prikazujemo kako "izgleda" jedan web-sajt u browseru (tojest: ta vidimo?), i
kako izgleda .html kod, (u nedostatku WYSWYG programa .html dokumeti bi bili na
taj nain kreirani). Neka nam je zadatak sledei: kreirati dokument koji e na udaljenoj
maini korisniku prikazati jednu jedinu re: Zdravo! (Slova plave boje tipa Arial
odebljana, iskoena, veliine 36 taaka na utoj pozadini).

____________________________________________________________________________________
73

OSNOVI RAUNARSTVA

Softverski osnovi

Zadatak je prvo reen pomou Microsoft FrontPage-a (Slika 3.5.3.1. Normal

View i Slika 3.3.3.2. HTML view):

Slika 3.5.3.1.
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Language" content="en-us">
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html;
charset=windows-1252">
<meta name="GENERATOR" content="Microsoft FrontPage 4.0">
<meta name="ProgId" content="FrontPage.Editor.Document">
<title>New Page 1</title>
</head>
<body>
<p style="background-color: #FFFF00; color: #0099CC"
align="center"><font face="Arial"
size="7"><i><b><u>Zdravo!</u></b></i></font></p>
</body>
</html>

Slika 3.5.3.2.
Slika 3.5.2.1. prikazuje radno okruenje programa FrontPage. Izlino je
naglaavati prisustvo poznate alatnice Microsoft-a i ukazati na mogunosti primene
istih postupaka koje smo upoznali na primer kod MSWord-a.
Reimo isti zadatak i upotrebom alata Netscape Composer-a! Odgovarajue
efekte vidimo na Slici 3.5.3.3. a HTML-kod je prikazan na slici 3.5.3.4..

Slika 3.5.3.3.
____________________________________________________________________________________
74

Softverski osnovi

OSNOVI RAUNARSTVA

<!doctype html public "-//w3c//dtd html 4.0 transitional//en">

<html>
<head>
<meta name="Author" content="X.Y.">
<meta name="GENERATOR" content="Mozilla/4.75 [en] (Win95; U)
[Netscape]">
<title>Untitled</title>
</head>
<body text="#33CCFF" bgcolor="#FFFF00" link="#0000FF"
vlink="#008000" alink="#00FFFF">
<blockquote>
<blockquote>
<blockquote>
<blockquote>
<blockquote>
<blockquote><b><i><u><font face="Arial,Helvetica"><font
color="#33CCFF"><font
size=+4>Zdravo!</font></font></font></u></i></b></blockquote>
</blockquote>
</blockquote>
</blockquote>
</blockquote>
</blockquote>
</body>
</html>

Slika 3.5.3.4.
Zadaci:
1. Kreirajte sopstveni Home Page! Primenite bilo koji program za ureivanje
HTML dokumenta.
2. Kreirajte za firmu XYZ web-portal, koji prikazuje dato preduzee. Neka to
predstavljanje sadri i fotografiju i zvune efekte!.
Kontrolna pitanja:
1. ta podrezumevamo pod pojmom softvera?
2. Kakve tipove programa imamo na personalnim raunarima?
3. Izvrite klasifikaciju korisnikog softvera!
4. Koji su osnovni zadaci operativnog sistema?
5. Koje su karakteristike operativnog sistema DOS?
6. ta podrazumeva operativni sistem DOS pod pojmom fajla?
7. ta je katalog (direktorijum) pod operativnim sistemom DOS?
8. ta podrazumevamo u okviru DOS -a pod pojmom volume?
9. Koje su najvanije operacije sa diskovima pod DOS -om?
10. Koje su najvanije operacije sa bibliotekama (katalozima)?
11. Koje su glavne operacije sa fajlovima?
12. Koje su razlike izmeu operativnog sistema DOS i WINDOWS?
____________________________________________________________________________________
75

OSNOVI RAUNARSTVA

13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.

Softverski osnovi

Navedite glavne elemente WINDOWS ekrana!

Kako se vre operacije sa diskovima pod WINDOWS -om?
Kako se vre operacje sa folderima (katalozima) pod WINDOWS -om?
Kako se ve operacije sa fajlovima pod WINDOWS -om?
Koja je razlika u posledicama klika na ikonu levim odnosno desnim tasterom mia?
Koji su glavni pomoni programi WINDOWS -a?
Koji programi su nam najvaniji iz kategorije korisnikog softvera za kancelarije?
Koje su zajednike karakteristike lanova softverskog paketa MS Office?
emu slui i koje su osnovne karakteristike programa za ureivanje teksta?
Koji pomoni programi pomau efikasnu upotrebu programa WINWORD?
emu slui i koje su osnovne karakteristike programa za tabelarna izraunavanja?
Koje su osnovne karakteristike programa EXCEL?
Koje su slinosti izmeu elije EXCEL tabele i radne povrine MSWORD?
emu slui i koje su osnovne karakteristike programa za baze podataka?
Koji objekti su u sastavu baze podataka MSACCESS?
Koja pomona sredstva koristimo prilikom upotrebe MSACCESS-a?
emu slui i koje su osnovne karakteristike programa za matematike kalkulacije?
Koje su osnovne karakterisike programskog paketa MATLAB?
Navedite nekoliko toolbox-ova MATLAB -a!
Izvrite grupisanje operacijskih znakova i specijalnih karaktera u MATLAB -u!
Koji je ugraeni editor teksta MATLAB -a?
Koju funkciju imaju .m fajlovi MATLAB -a?
Koju funkciju imaju .mat fajlovi MATLAB -a?
Navedite zadatke sistema za razvoj programa!
Koje su osnovne karakteristike mainskog jezika?
ta je assembly, a ta je assembler?
Koje programske jezike visokog nivoa smatrate vanim?
Koje su karakteristike programskih jezika visokog nivoa?
Koja je funkcija programa prevodioca (kompajlera)?
Koju funkciju ima program za povezivanje (linker)?
Navedite generacije programskih jezika!
Koja su osovna svojtva programskih jezika vrlo visokog nivoa?
ta nazivamo vetakom inteligencijom?
Koje su glavne komponente elektronske pote?
Koje su glavne usluge Internet-a?
Koji su najpoznatiji Internet-browser programi i koje su njihove glavne osobine?
Navedite karakteristike i strukturu e-mail adresa i web adresa!
Opiite glavne osobine programa za ureivanje web-dokumenata!

____________________________________________________________________________________
76

4. MATEMATIKI I LOGIKI OSNOVI

4.1. BROJNI SISTEMI
4.1.1. NEPOZICIONI BROJNI SISTEMI
U toku razvoja ljudske civilizacije i nain zapisivanja brojeva se razvijao i
prelazio preko nekoliko znaajnih etapa. Nije cilj ove knjige opisivanje itavog tog
razvoja, ve samo opisivanje onih karakteristika, koje su neophodne za shvatanje
principa dananjeg naina zapisivanja brojeva.
Nepozicioni nain zapisivanja brojeva koristi za svaki "znaajniji" broj jedan
jedinstven znak. Ovaj znak u nizu simbola predstavljao jedino koliinu koja mu je bila
pridruena i nikakvo drugo znaenje nije imao, nezavisno od toga, gde je bio zapisan u
mnotvu ostalih znakova. Brojevi (koliine), kojima nije bio pridruen poseban znak
zapisivani su na osnovu sledeih osnovnih principa:

princip ponavljanja repetitivnost, i

princip sabirljivosti aditivnost.

Prikazujemo jedan model nepozicionog zapisivanja brojeva. Karakteristike tog

modela su prepoznatljive na primer u staroegipatskom, starokineskom ili rimskom
nainu pisanja brojeva.
Neka je skup znakova u tom modelu sledei:

!
1

"
10

#
100

$
%
1000 10000

Slika 4.1.1.1.
Koristei ove znakove i potujui principe nepozicionog naina zapisivanja
brojeva beleimo nekoliko primera na slici 4.1.1.2.

____________________________________________________________________________________
77

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

3467 = $ $ $ # # # # " " " " " " ! ! ! ! ! ! !

1999 =$ # # # # # # # # # " " " " " " " " " ! ! ! ! ! ! !
2001 = $ $ !
33333 = %%%$ $ $ # # # " " " ! ! !

!!

Slika 4.1.1.2.
Za beleenje jednog broja ponavljamo znak jedne veliine (u opadajuem
smislu) onoliko puta, koliko puta je ta veliina sadrana u broju. Znak manjeg broja
ponavljamo onoliko puta, koliko puta je sadran u ostatku, itd. To je princip
repetitivnosti. Prilikom itanja broja vrednosti znakova saberemo to je aditivnost.
Odmah se uoava dugaak, i pomalo nepregledan zapis, koji je potpuno
nepodoban za vrenje aritmetikih operacija. Ipak, primena je bila opta, ak se neki
sistemi (istina, malo modifikovani, kao to je rimski sitem) i danas je u upotrebi ali ne
zbog primenljivosti, ve zbog tradicije i dekoracije. Modifikacije dananjeg rimskog
naina pisanja brojeva nisu karakteristike nepozicionih brojnih sistema.
Za eventualne programe konverzije zapisa brojeva izmeu rimskog i modernog
naina pisanja brojeva navodimo osnovna pravila, koja se bitno razlikuju od izvornog
rimskog nepozicionog naina pisanja brojeva.
Neka su dati osnovni simboli sledeom tabelom:

I
1

X
10

C
100

M
1000

Slika 4.1.1.3.
Pomoni simboli su sledei:

V
5

L
50

D
500

Slika 4.1.1.4.

Brojevi se zapisuju po sledeim pravilima (pored repetitivnosti i aditivnosti):

ponavljaju se samo osnovni simboli u aditivne svrhe i to najvie tri puta,
pomoni simbol moe da stoji samo iza veeg osnovnog simola - jedanput,
osnovni simbol moe da stoji samo iza veeg osnovnog simbola,
IZUZETAK: osnovni simbol moe tano jedanput da stoji levo od neposredno
veeg osnovnog ili pomonog simbola, ali tada mu se vrednost ODUZIMA.

____________________________________________________________________________________
78

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Sledi tabela sa prikazom nekoliko brojeva rimskim nainom pisanja. Prikazuju

se i neke este greke u konverziji zapisa:

1956 = MCMLVI
2001 = MMI
999 = CMXCIX pogreno: IC
990 = CMXC
pogreno: XM
49 = XLIX
pogreno: IL
1234 = MCCXXXIV
Slika 4.1.1.5.
Prelazimo na razmatranje savremenog pozicionog naina zapisivanja u razliitim
brojnim sistemima, pre svega interesantnim za raunarstvo..

4.1.2. POZICIONI BROJNI SISTEMI

4.1.2.1. BROJNI SISTEM SA OSNOVOM DESET (DEKADNI SISTEM)

I kod nepozicionog naina pisanja brojeva je bio preutno prisutan jedan princip,
kojeg sada istiemo u prvi plan: to je grupisanje. Svaki nain pisanja brojeva ima jedan
odabrani broj, osnovu, i prilikom brojanja vri se grupisanje po tom broju. im se
pojavi onoliko jedinica, koliko je osnovni broj, obuhvatamo te jedinice u jedinice vieg
nivoa. U osnovnoj koli nauimo, da deset tapia obuhvatamo u jedan sveanj, i taj
sveanj nazovemo deseticom, zatim deset svenjeva veemo u jednu stotinu, i tako bi
nastavljali (na onom stepenu "prouavanja" matematike se ne ide iznad broja 100)
grupisanje i vezivanje svenjeva nekog reda u sveanj vieg reda (deset stotina se vee u
jednu hiljadu).
Primer: 7 prutia ne moemo vezati u veu grupu kaemo: imamo sedam
jedinica. Imamo i 3 svenja ja "jednostrukim" povezom, takoe nedovoljno, da bi ih
vezali u vei sveanj (stotine), pa imamo 3 desetice. Grupisali smo i stotine u hiljade, ali
su 4 stotine ostale negrupisane zato imamo 4 stotine, i recimo uspeli da veemo 2
hiljade i na taj nain smo iscrpli celu koliinu prutia. Sada samo konstatujemo sledee
stanje (to je prvobitni broj prutia):

____________________________________________________________________________________
79

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

2 hiljade + 4 stotine + 3 desetice + 7 jedinica

2&103 + 4&102 + 3&101 + 2&100

u ovom poslednjem zapisu, po opte prihvaenoj
konvenciji izostavljamo stepene osnovnog broja i
operacijski znak, i zapisujemo samo sledee:

2431
Analiza ovog naina pisanja dovodi nas do sledeih konstatacija. Svaki broj, koji
je manji od odabranog osnovnog broja (deset) ima poseban znak. Taj skup znakova je
sledei:

C = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9}
Za zapisivanje brojeva upotrebljavamo iskljuivo te simbole. Zapaamo i
injenicu, da ti znaci ne predstavljaju samo sebe! U primeru broja 2431 znak 2
nazovimo te simbole ciframa ne znai 2 prutia (2 jedinice), ve na osnovu pozicije
koju zauzima u broju predstavlja dvostruku vrednost treeg stepena osnovnog broja (2
puta deset na treem stepenu), itd.
Broj 23571 u ovom sistemu ima sledee znaenje:
23571 = 2&104 + 3&103 + 5&102 + 7&101 + 1&100.
Oevidno, za pisanje razlomljenih brojeva "nastavljamo" logiku primene desno
od "nulte" pozicione vrednosti. ta znai zapis 1254,239 u dekadnom sistemu?
1254,239 = 1&103 + 2&102 + 5&101 + 4&100 + 2&10-1 + 3&10-2 + 9&10-3

4.1.2.2. BROJNI SISTEMI SA NEDESETINOM OSNOVOM

Razmislimo sada o mogunosti "promene pravila igre" i da grupisanje prutia i
njihovo vezivanje u vee svenjeve vrimo na bazi nekog drugog osnovnog broja.
Brojevi su ravnopravni! Uzmimo broj osam za grupisanje. Tako, nee nam biti potreban
skup od deset razliitih znakova, ve samo osam. Sam broj "osam" bi zapisali kao 10,
jer imamo jedan sveanj i nemamo jedinice koje nismo vezali.
Skup cifara sistema sa osnovnim brojem "osam" je sledei:

C(8) = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7}
____________________________________________________________________________________
80

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Zadat je zapis nekog broja u sistemu sa osnovom osam. Ne moemo da cenimo

vrednost tog broja, jer nismo navikli na upotrebu tog sistema. Svaka procena vrednosti
(na osnovu navika) vezana nam je za sistem sa osnovom deset. Izvrimo konverziju
broja 7265.23(8) u sistem sa osnovom deset. To moemo da uinimo samo primenjujui
osnovni princip zapisivanja brojeva u pozicionim brojnim sistemima:

7265.23(8) = 7&83 + 2&82 + 6&81 + 5&80 + 2&8-1 + 3&8-2 =

= 7&512 + 2&64 + 6&8 + 5 + 2&0,125 + 3&0,015625 =
= 3584 + 128 + 48 + 5 + 0,25 + 0.046875 = 3765,296875(deset)
Nema potrebe velikom dokazivanju ravnopravnosti zapisivanja brojeva u
razliitim sistemima. Osnova deset nema nikakvu privilegiju! Bilo koji broj moemo
odabrati kao osnovni broj. Iskljuivo navike su uinile dekadni sistem simpatinijim ili
primenljivijim od ostalih. To nije bilo uvek tako! Istorija poznaje periode i civilizacije
kada su ljudi upotrebljavali brojne sisteme sa drugim osnovnim brojevima. Postoje i
danas prepoznatljivi tragovi ranije upotrebe sistema sa osnovom dvanaest. Svakako u
tom sistemu je nepodesan naziv dvanaest, jer je taj naziv "svojina" dekadnog sistema i
asocira na deseticu i dve jedinice. Osnovni broj sistema mora imati poseban naziv. Dali
vam je poznata re "tuce"? ak i danas neki kupuju tuce jaja ili pola tuceta dugmia!
Jednostavnosti radi, prihvatimo sledei skup cifara:

C(T) = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B}
"cifra" A znai broj za 2 manji od tuceta cifra B je za 1 manji od tuceta. U dekadnom
sistemu je to broj deset i broj jedanaest. Oevidno, zapisivanje broja tuce u sistemu sa
osnovom tuce je 10. Izvrimo konverziju zapisa broja iz sistema sa osnovom tuce
34A,0B(T) u dekadni (decimalni) sistem. Poto se "kreemo" u pravcu dekadnog sistema
sada ve moemo umesto tuce rei dvanaest i pisati 12, A je deset, B je jedanaest.

34A,0B(T) =3&122 + 4&121 + 10&120 + 0&12-1 + 11&12-2 =

=3&144 + 4&12 + 10 + 0 + 11&0,00694444... =
= 432 + 48 + 10 + 0,07638888... = 490,0763888..
.

Dogovor: ako je zapis broja u dekadnom brojnom sistemu,

tada NE NAZNAAVAMO posebno osnovni broj. U svim
ostalim sistemima u indeksnoj zagradi naznaavamo osnovu!

____________________________________________________________________________________
81

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Od nedesetinih brojnih sistema uglavnom se bavimo sa sistemima iji je

osnovni broj manji od deset. Vei osnovni broj ima sistem sa osnovom tuce, u oznaci
kao osnova se pojavljuje (T), ali imaemo jo jedan sistem sa veom osnovom od deset,
a to je heksadekadni ili heksadecimalni sistem sa oznakom (H). To je sistem sa
osnovnim brojem "esnaest" (nemamo drugi naziv, koji je nezavisan od dekadnog
sistema!) Skup cifara heksadecimalnog sistema je:

C(H) = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F}
oevidno znaenje "cifara" je:
A = "deset",
D = "trinaest",

B = "jedanaest",
E = "etrnaest",

C = "dvanaest",
F = "petnaest".

Neka su zadata etiri broja: X, Y, Z i W. Uporedimo te brojeve po veliini i

poreajmo ih u rastui redosled!

X = 12345

Y = 12345(7)

Z = 12345(T)

W = 12345(H)

Broj X je u dekadnom sistemu, te nema ta na njemu konvertovati. Ostale

brojeve je potrebno konvertovati u decimalni brojni sistem.

Y = 12345(7) = 1&74 + 2&73 + 3&72 + 4&71 + 5&70 = 3267

Z = 12345(T) = 1&124 + 2&123 + 3&122 + 4&121 + 5&120 = 24677
Y = 12345(H) = 1&164 + 2&163 + 3&162 + 4&161 + 5&160 =74565
Uporeivanje sada ve nije problem: Y < X < Z < W.
Prikazani su primeri, kada je bilo potrebno konvertovati zapise brojeva IZ
NEKOG BROJNOG SISTEMA U SISTEM SA OSNOVOM 10.
Prelazimo na obrnuti zadatak: decimalni zapis broja je potrebno konvertovati na
oblik koji je u nekom nedecimalnom sistemu.
U poglavlju o decimalnom sistemu (4.1.2.1.) na primeru broja 2431 smo
pokazali karakteristike pozicionih brojnih sistema. Na osnovu onog iskustva izvrimo
konverziju tog istog broja u sistem sa osnovom pet. Skup cifara je:

C(5) = {0, 1, 2, 3, 4}
____________________________________________________________________________________
82

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Primeujemo, da prilikom deljenja sa brojem pet ostaci mogu boti upravo ti

brojevi. Bez posebnog objanjavanja (vezivanja u svenjeve, itd.) moemo shvatiti
sledei postuoak:
Podelimo broj 2431 sa 5, ostatak znai broj jedinicai,
Podelimo kolinik iz prethodne take sa 5, ostatak je broj petica (51),
Podelimo kolinik iz prethodne take sa 5, ostatak je broj dvadesetpetica (52),
Podelimo kolinik iz prethodne take sa 5, ostatak je broj stodvadesetpetica (53) , i
tako dakje....
5. Postupak se zavrava kada se u nekoj taki dobija kolinik 0.
1.
2.
3.
4.

Pogledajmo, kako to funkcionie u praksi!

Izvravamo te operacije

Kratko zapisujemo

2431 = 5 & 486 + 1

486 = 5 & 97 + 1
97 = 5 &19 + 2
19 = 5 & 3 + 4
3= 5& 0+3

2431
486
97
19
3
0

1
1
2
4
3

Nae tvrenje je:

2431 = 34211(5)
Zaista:

34211(5) = 3 & 54 + 4 & 53 + 2 & 52 + 1 & 51 + 1 & 50 =

= 3 & 625 + 4 & 125 + 2 & 25 + 1 & 5 + 1 = 2431.

Konvertujmo sada dekadni broj 2431 na heksadekadni oblik! Obraamo panju

na injenicu, da su ostaci manji od broja esnaest, zato su to cifre u tom novom zapisu.

Izvravamo te operacije

2431 = 16 & 151 + 15

151 = 16 & 9 + 7
9 = 16 & 0 + 9

Kratko zapisujemo

2431 F
151 7
9 9
0

____________________________________________________________________________________
83

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Na osnovu tih raunanja je:

2431 = 97F(H)
Provera:

97F(H) = 9 &162 + 7 &161 + 15&160 =

= 9 &256 + 7 &16 + 15 = 2431.

Nakon ovih primera izvrimo konverziju razlomljenih brojeva! Decimalni broj

rastavljamo na celi i na razlomljeni deo, te ovde emo objasniti samo konverziju brojeva
manjih od 1, poto konverziju celog broja ve poznajemo.
Posmatramo dekadni broj 0,2431. "Sluajno" ponovo vrimo konverziju u
pravcu sistema sa osnovom 5! Oevidno, proizvod bilo kojeg broja, koji je manji od 1 i
broja 5 jeste manji od 5. Celi deo prozvoda, prema tome moe biti cifra zapisa u
sistemu sa osnovom pet. Izvravamo sledee raunske radnje:
1. razlomljeni deo pomnoimo sa 5, odvojimo celi deo proizvoda to je cifra na poziciji
1 (prva pozicija iza zapete koja razdvaja celi deo od razlomljenog),
2. razlomljeni deo proizvoda iz prethodne take pomnoimo sa 5, odvojimo celi deo
proizvoda to je cifra na poziciji 2, i tako nastavljamo dalje...
Postupak se zavrava ako je:
a) razlomljeni deo nakon odvajanja celog dela u poslednjem koraku jednak 0,
b) razlomljeni deo nakon odvajanja celog dela u poslednjem koraku se ve i ranije
pojavio. To znai cifre poinju da se ponavljaju.
Prikazujemo primer:
Izvravamo te operacije

0,2431 & 5 = 1,2155

0,2155 & 5 = 1,0775
0,0775 & 5 = 0,3875
0,3875 & 5 = 1,9375
0,9375 & 5 = 4,6875
0,6875 & 5 = 3,4375
0,4375 & 5 = 2,1875
0,1875 & 5 = 0,9375
0,9375 & 5 = 4,6875
............

Kratko zapisujemo

0,2431
0,2155
0,0775
0,3875
0,9375
0,6875
0,4375
0,1875
0,9375
0,6875
....

1
1
0
1
4
3
2
0
4
3
...

Rezultat konverzije je:

0,2431 = 0,1101(4320)(5)
____________________________________________________________________________________
84

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

U zagradi je navedena grupa cifara koja se ponavlja. Upuujemo itaoca da

izvri proveru konverzije u suprotnom pravcu!
Osmotrimo sledei primer. Konvertovati dati decimalni broj 56404,126 na
heksadecimalni oblik!.
Celi deo

56404
3525
220
13
0

Razlomljeni deo

4
5
C
D

0,126
0,016
0,256
0,096
0,536
0,576
....

2
0
4
1
8
9
....

Konverzija nije zavrena jer nismo naili na kraj postupka, niti smo uoili
periodinost cifara (IZVESNO JE, DA SAMO TE DVE MOGUNOSTI POSTOJE,
JEDINO MI SMO BILI NESTROLJIVI PA SMO PREKINULI RAD.) Na taj nain je
izvrena je samo priblina konverzija, ali zbog velikog broja cifara tanost je solidna
(veliina neizvrene konverzije ne premauje 166 0,000000059 ). Prema tome:

56404,126 DC54,204189...(H) .
italac i ovom prilikom treba da izvri kontrolu tanosti.

4.1.2.3. BROJNI SISTEMI SA OSNOVOM 2n (N=1,2,3,4)

Brojni sistemi sa osnovnim brojevima 2n (N=1,2,3,4) su od posebnog interesa
za raunarstvo, jer imaju iroku primenu u samim raunskim mainama. Konkretno
imamo posla sa sledeim brojnim sistemima:
U sluaju n=1 je 2n = 2, to je binarni brojni sistem , skup cifara je C(2) = {0, 1}
U sluaju n=2 je 2n = 4, to je kvartalni brojni sistem , skup cifara je C(4) = {0, 1, 2, 3}
U sluaju n=3 je 2n = 8, to je oktalni brojni sistem , skup cifara je C(8) i
U sluaju n=4 je 2n = 16, to je heksadecimalni brojni sistem , skup cifara je C(H).
Skup oktalnih i heksadecimalnih cifara smo ve upoznali u paragrafu 4.1.2.2.

____________________________________________________________________________________
85

OSNOVI RAUNARSTVA

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
A
B
C
D
E
F

0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
1
1
1
1
1

0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1

Brojni sistemi

0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1

Slika 4.1.2.3.

0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1

Prikazaemo, da meusobna konverzija u tim

brojnim sistemima je mnogo jednostavnija nego
izmeu ostalih brojnih sistema. Decimalni sistem je
uvek prisutan kao posrednik. Na primer elimo li iz
sistema sa osnovom 7 prei u sistem sa osnovom 6,
tada prvo izvrimo konverziju iz sistema sa osnovom
7 u dekadni, zadim daj decimalni zapis pretvaramo u
sistem sa osnovom est. U principu i na sisteme sa
osnovnim brojevima 2, 4, 8 i 16 je mogua primena
tog "posrednika", ali postoji mnogo jednostavniji
nain "saobraaja", koji upotrebljava binarni brojni
sistem za posrednika. Prvo je neophodno primetiti
sledee injenice: kvartalne cifre moemo zapisati sa
najvie dve binarne cifre, oktalnim ciframa je
potrebno najvie tri binarne cifre, dok za zapisivanje
heksadekadnih cifara dovoljne su etiri binarne cifre.

Iz tabele 4.1.2.3. moemo zakljuiti sledee injenice:

Zamenimo li kvartalne cifre u sledeoj tabeli sa parovima binarnih cifara

iz prethodne tabele u desnoj gornjoj oblasti dobijamo sledeu gotovu konverziju
kvartalnog broja u binarni zapis:
1 3 2 0 3 1 1 2
01 11 10 00 11 01 01 10
Za one, koji ne veruju stojeina raspolaganje postupak izloen u ranijim poglavljima
da se proveri tanost tvrenja:

13203112(4) = 01 11 10 00 11 01 01 10(2)
Naravno, postupak funkcionie i u suprotnom smeru. Grupisanjem od po dve
binarne cifre i njihovom zamenom sa jednom kvartalnom cifrom izvrena je konverzija:

101011011011111(2) =101011011011111(2) = 11123133(4)

GRUPISANJE UVEK POINJEMO OD JEDINICA I NAPREDUJEMO PREMA
VIIM POZICIJAMA. AKO BROJ IMA RAZLOMLJENI DEO, TADA OD
SEPARATORA CELOG I RAZLOMLJENOG DELA POLAZIMO PREMA LEVO
(CELI DEO) I DESNO (RAZLOMLJENI DEO) I GRUPIEMO PO DVE CIFRE.
NAKON
TOGA
PAROVE
ZAMENJUJEMO
SA
ODGOVARAJUIM
KVARTALNIM CIFRAMA.

____________________________________________________________________________________
86

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

U sluaju oktalnog brojnog sistema cifre zamenjujemo sa po tri binarne cifre

(Slika 4.1.2.3. srednji okvir) u obrnutoj konverziji pak po tri binarne cifre obrazuju
jednu oktalnu cifru. Primer:

76543210(8) = 111 110 101 100 011 010 001 000(2)

Za obrnuti problem odaberimo binarni broj sa razlomljenim delom:

110101100,10101101(2) = 110101100,10101101(2) = 654,532(8)

Oevidno, suvine cifre 0 na poetku ili na kraju zapisa izostavljamo, odnosno u
sluaju nedostatka odgovarajueg broja cifara u grupi dopiemo sa leve ili desne strane
(u zavisnosti da li smo na levom ili desnom kraju zapisa broja).
Navodimo jo jednu ilustraciju vezanu za heksadecimalne brojeve. Ovom
prilikom heksadecimalnim ciframa odgovaraju po etiri binarne cifre, odnosno etiri
binarne cifre e stvoriti jednu heksadecimalnu cifru:

AB012,C1(H) = 1010 1011 0000 0001 0010,1100 0001(2)

Iz binarnog u heksadecimalni sistem:

1111110101,11011(2) = 1111110101,11011(2) = 3F5,D8(H)

Poslednji primer u ovom poglavlju zahteva dve konverzije: Neka nam je zadat
oktalni broj 7453,657(8). Izvrimo konverziju tog zapisa na heksadecimalni i to
posredstvom binarnog brojnog sistema:

7453,657(8)

= 111 100 101 011,110 101 111(2) =

= 111100101011,110101111(2) =
= F2B,D78(H).

Zadaci:
Izvriti sledee konverzije:
a) X(7) = 6201,32(7) X(10)
b) X(7) = 6201,32(7) X(9)
c) Y(T) = A4B,101(T) Y(8)
d) W(H) = 1CC,DD(H) W(8)
e) Z(8) = 6271,555(8) Z(4)
f) Q(T) = 1111,AB(T) Q(H)

W(4)
Z(H)

Ako se postupak ne zavrava nakon odreenog broja koraka (recimo 10 koraka)

i ne otkrivate grupu cifara koja se ponavlja, prekinite rad.
____________________________________________________________________________________
87

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

4.1.2.4. OPERACIJE U BROJNIM SISTEMIMA

U ranijim izlaganjima smo ve konstatovali, da izmeu pozicionih brojnih
sistema sa razliim osnovnim brojem nema nikakvih principijelnih razlika. ta vie
razlika i nema sem pravila grupisanja: drugi je osnovni broj. Pokuajmo brojanje
naprimer u sistemu sa osnovom 6. Radi uporeenja dopisali zapis niza prirodnih brojeva
i u dekadnom sistemu:
Sistem sa osnovom est:
1,2,3,4,5,10,11,12,13,14,15,20,21,22, ... ,42,43,44,45,50,51,52,53,54,55,100,...
Sistem sa osnovom deset:
1,2,3,4,5, 6, 7, 8, 9,10,11,12,13,14, ... ,26,27,28,29,30,31,32,33,34,35, 36,...
Zato e biti 12(6) = 8, ili 26 = 42(6), odnosno zato je istina da je 36 = 100(6) ?
Ako italac shvati logiku nizanja zapisa brojeva, tada e lako razumeti i tabelu
sabiranja ili tabelu oduzimanja u sledim brojnim sistemima sa razliitim osnovnim
brojem. U tablicama mnoenja izostavljena je kolona i vrsta rezultata mnoenja sa
cifrom 0.

+(2)
0
1

0
0
1

+(3)
0
1
2

1
1
10

Binarna tablica sabiranja

+(5)
0
1
2
3
4

0
0
1
2
3
4

1 2 3
1 2 3
2 3 4
3 4 10
4 10 11
10 11 12

Pentalna tablica sabiranja

0
0
1
2

1 2
1 2
2 10
10 11

Ternarna tablica sabiranja

4
4
10
11
12
13

(6)
1
2
3
4
5

1
1
2
3
4
5

2
2
4
10
12
14

3
3
10
13
20
23

4
4
12
20
24
32

5
5
14
23
32
41

Heksalna tablica mnoenja

Skreemo panju itaoca, da tehnika vrenja operacija koju je usvojio u 3.

razredu osnovne kole u potpunosti se prenosi i na ostale brojne sisteme. Sledee slike
su bez obilnijih komentara, one govore same za sebe:
____________________________________________________________________________________
88

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

S
2
3
1
6
6

D
7
5
1
13
3

Decimalno sabiranje

J
8
3

11
1

S
5
6
3
5-3
2

D
12
3 2
5
12-5
7

J
11
1
3
11-3
8

Decimalno oduzimanje

Slede primeri vrenja operacija sabiranja i oduzimanja u razliitim brojnim

sistemima. Nema komentara, ali skreemo panju itaoca, da je tehnika potpuno ista
kao to je prikazano u gornjem primeru decimalnog sistema.
N=3

N=6

N=9

21202
+11120
110022

543032
+541013
1524045

868777616
+151272333
1131161050

N = "tuce"

heksadecimalni

N=2

45A0B5
32B0A
491003

ABCD102
+
F2345
ACBF447

101110101110101
1101001110101
+
111101110111
1000011101100001

N=3

N=5

N=2

211222212
22222222
111222220

32343244
4434332
22403412

1000100010001000
10010010010010
110001111110110

Imamo dva vana razloga, da postupak oduzimanja na neki nain zamenimo

nekim ekvivalentnim, ali "lakim" postupkom. Prvi razlog je upravo ta sloenost, koja
proizilazi iz nenaviknutosti, a drugi razlog je (veoma uproeno reeno) raunar "ume
samo da sbira" (?!). Ovaj prividni absurd e biti sluaocu razjanjen u toku njegovih
daljih studija. Pokuajmo i mi na neki nain svesti oduzimanje na sabiranje!
Definiemo pojam komplementa za predstavljanje negativnih brojeva.
U decimalnom brojnom sistemu deveti komplement datog broja je broj ije cifre
dopunjiju cifre datog broja do 9. Deseti komplement prosto se dobija tako da je deveti
komplement uvean za jedinicu najnie mesne vrednosti u njegovom zapisu.

____________________________________________________________________________________
89

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Primeri:
Decimani broj

45689

235,123

0,0365 000236,1200

Deveti
komplement broja
Deseti
komplement broja

54310

764,876

9,9634 999763,8799

54311

764,877

9,9635 999763,8800

Imamo dve primedbe:

a)

Deseti komplement moe da se rei i tako to dopunjujemo cifre datog broja

do 10. Ako primenimo dodavanje jedinice na najnioj poziciji, tada je to
cifra na poziciji jedinica u sluaju celog broja, ili je poslednja decimala u
sluaju meovitog broja.

b)

Broj je "rastegljiv" sa nulama sa leve i sa desne strane (na mestu decimala).

Oevidno, prilikom komplementiranja i ove dodate cifre se uzimaju u obzir!
Ovu injenicu je posebno vano istai, jer kasnije ima vanredno veliki
znaaj.

Prirodnim putem moemo prevesti pojam komplementa i u brojne sisteme sa

drugom osnovom. Ako je osnovni broj N, tada "nepotpuni" ili N-1-vi komplement
dopunjava cifre originalnog broja do N-1, a "potpuni" do N. Primeri:

Osnovni broj 5

43214

234,123

0,03112 000233,1200

etvrti
komplement
Peti
komplement

01230

210,321

4,41332 444211,3244

01231

210,322

4,41333 444211,3300

Osnovni broj (H)

ABC034

34,123

0,03112 00023F,1200

Petnaesti
komplement
esnaesti
komplement

543FCB

CB,EDC

F,FCEED FFFDC0,EDFF

543FCC

CB,EDD

F,FCEEE FFFDC0,EE00

Prikazaemo ulogu komplementa u zameni oduzimanja sabiranjem. Prvi primer

je odabran iz sistema sa osnovom deset, da bi italac lake uoio tehniku. Prvi primer
prikazuje sluaj, kada je razlika pozitivan broj.bsg pozitv lesz:

____________________________________________________________________________________
90

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Oduzimanje se vri na
uobiajeni nain
5879,123
0345,110
5534,013

Oduzimanje dodavanjem
devetog komplementa
umanjioca
5879,123
+ 9654,889
pozitivan 15534,012
broj
+1
5534,013

Oduzimanje dodavanjem
desetog komplementa
umanjioca
5879,123
+ 9654,890
pozitivan
15534,013
broj
zanemarujemo prelivanje

Opis postupka:
a) Prvo odredimo komplement umanjioca. VANO: Umanjenik i umanjioc
moraju imati isti broj cifara! U sluaju potrebe dopunjujemo cifre koje nedostaju sa
odgovarajuim brojem 0 zatim poinjemo koplementiranje.
b) Pojava PRELIVANJA u rezultatu znai POZITIVAN broj. Ako smo
primenili deveti komplement tada emo na najnioj poziciji uveati rezultat za 1 a
prelivanje prosto zanemarimo, ako smo primenili deseti komplement, tada jednostavno
zanemerimo prelivanje. Tako dobijeni broj je RAZLIKA prvobitno zadata dva broja.
Osmotrimo primer negativne razlike!
Oduzimanje se vri
na uobiajeni nain
345,110
5879,123
5534,013

Oduzimanje dodavanjem
devetog komplementa
umanjioca
0345,110
+ 4120,876
negativan 04465,986
broj
5534,013
9-ti komplement

Oduzimanje dodavanjem
desetog komplementa
umanjioca
0345,110
+ 4120,877
negativan 04465,987
broj
5534,012
+1
5534,013
10-ti komplement

Opis postupka:
a) Odredimo komplement umenjioca. VANO: Umanjenik i umanjioc moraju
imati isti broj cifara! U sluaju potrebe dopunjujemo cifre koje nedostaju sa
odgovarajuim brojem 0 zatim poinjemo koplementiranje
b) Ako NEMA PRELIVANJA u rezultatu znai NEGATIVAN BROJ. Ako smo
primenili deveti komplement, tada je potrebno odrediti 9-ti komplement rezultata i
zavrili smo rad. Ako smo primenili deseti komplement, tada je potrebno odrediti deseti
komplement rezultata! Konano dobijeni broj je RAZLIKA datih brojeva (staviti znak
ispred, jer je to NEGATIVAN broj).
____________________________________________________________________________________
91

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Primenimo tu tehniku i u sistemima su drugim osnovnim brojem!

a) Primer iz sistema sa osnovom N = 8:
Oktalno
oduzimanje

7654,130
6666,555
765,353
546,653
65472,110
-64723,235

Oduzimanje pomou
sedmog komplementa

Oduzimanje pomou
osmog komplementa

7654,130
+1111,222
10765,352
+1
765,353
00546,653
+12305,667
013054,542
-64723,235

7654,130
+1111,223
10765,353
00546,653
+12305,670
013054,543
64723,234
+1
-64723,235

b) Primeri iz sistema sa osnovom N = 2 (binarni sistem):

Binarno oduzimanje

11001100,10001
10111111,11111
1100,10010
1111,11111
100000000,01101
-11110000,01110

Oduzimanje pomou
prvog komplementa

Oduzimanje pomou
drugog komplementa

11001100,10001
+01000000,00000
100001100,10001
+1
1100,10010
000001111,11111
+011111111,10010
0100001111,10001
-11110000,01110

11001100,10001
+01000000,00001
100001100,10010
000001111,11111
+011111111,10011
0100001111,10010
011110000,01101
+1
-11110000,01110

c) Primeri iz sistema sa osnovom N = "esnaest" (heksadecimalni sistem):

Heksadecimalno
oduzimanje

A0F,130
166,5C5
8A8,B6B
546,653
B29,110
-5E2,ABD

Upotreba petnaestog
komplementa

Upotreba esnaestog
komplementa

A0F,130
+E99,A3A
18A8,B6A
+1
8A8,B6B
546,653
+4D6,EEF
0A1D,542
-5E2,ABD

A0F,130
+E99,A3B
18A8,B6B
546,653
+4D6,EF0
0A1D,543
5E2,ABC
+1
-5E2,ABD

____________________________________________________________________________________
92

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Od ostalih operacija mnoenje i deljenje razmatramo iskljuivo u binarnom

brohnom sistemu. Razlog ovog ogranienja je aritmetika raunarskih maina, a svaki
ozbiljniji korisnik raunara mora da poznaje tu aritmetiku! Na te dve operacije
pokazujemo po jedan primer, jer je "logika" veoma prosta: u sluaju mnoenja
mnoimo sa cifrom 0 ili sa cifrom 1 (to je zaista jednostavno!), a u sluaju deljenja
pitanje "sadravanja" se veoma lako reava: ako je deljenik vei od delioca, znai
"sadri" to je cifra 1. Ako "ne sadri" sledi cifra 0. Posmatrajmo primere koji sadre
operacije sledeeg oblika : Ako je A B = C, sledi C:A = B i C:B = A.
Neka je

A = 11011011,

B = 11011

C = 1011100011001

1011100011001 : 11011 = 1101101

-11011
Jer je:11011011 11011
100110
-11011
11011011
=10110
11011011
101101
11011011
-11011
11011011
111 1 111
=100101
-11011
11 1
=10100
1011100011001
101000
-11011
I: 1011100011001 : 11011011 = 11011
=11011
-11011011
-11011
=100101101
=0
-11011011
==10100100
=101001000
-11011011
=11011011
-11011011
=0
Prikazani primer je dosta ilustrativan, pa italac moe na osnovu toga da i sam
uradi zadatke u vezi binarnog mnoenja i deljenja.
Zadaci:
Izvrite naznaene operacije u odgovarajuim brojnim sistemima. Tanost
izvrenih operacija kontroliite u dekadnom brojnom sistemu!
a)
c)
e)
g)
i)

256,512(7) + 616,16(7) =
256,512(9) + 616,16(9) =
256,512(8) + 616,16(8) =
2B6,512(T) + 616,16(T) =
2EF,512(H) + 616,16(H) =

b)
d)
f)
h)
j)

656,512(7) 416,16(7) =
656,512(9) 416,16(9) =
656,512(8) 416,16(8) =
656,512(T) A16,16(T) =
656,512(H) EF6,16(H) =

Oduzimanje izvriti direktnim putem, upotrebom nepotpunog komplementa i

upotrebom potpunog komplementa!

____________________________________________________________________________________
93

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Kontrolna pitanja
1.Koje su karakteristike nepozicionih brojnih sistema?
2.ta znai princip repetitivnosti?
3.ta znai princip aditivnosti?
4.Koja pravila koristimo danas u rimskom nainu pisanja brojeva?
5.Koje su glavne karakteristike pozicionih brojnih sistema?
6.ta znae cifre pozicionih brojnih sistema?
7.Koje su cifre oktalnog brojnog sistema?
8.Kako zapisujemo osnovni broj u proizvoljnom brojnom sistemu?
9.Kako vrimo konverziju dekadnog celog broja u sistem sa osnovom razliitom od
10.Kako vrimo konverziju pozitivnog decimalnog broja manjeg od 1 u pozicioni brojni
sistem sa nekom drugom osnovom?
11.Kakvu istorijsku ulogu je imao brojni sistem sa osnovom 12?
12.Koja veza postoji izmeu cifara brojnih sistema sa osnovom 2, 4, 8 i 16?
13.Kako se vri meusobna konverzija binarnih i kvartalnih brojeva?
14.Kako se vri meusobna konverzija binarnih i oktalnih brojeva?
15.Kako se vri meusobna konverzija binarnih i heksadecimalnih brojeva?
16.Kako sabiramo brojeve u jednom pozicionom brojnom sistemu?
17.ta je nepotpuni komplement (N-1-vi komplement) broja u sistemu sa osnovom N?
18.ta je potpuni komplement (N-ti komplement) broja u sistemu sa osnovom N?
19.Koja je uloga nepotpunog komplementa u oduzimanju brojeva?
20.Koja je uloga potpunog komplementa u oduzimanju brojeva?
21.Pokaite kako se vri mnoenje u pozicionim brojnim sistemima
(uzmite za primer binarni sistem)!
22.Pokaite kako se vri deljenje u pozicionim brojnim sistemima
(uzmite za primer binarni sistem)!)!

____________________________________________________________________________________
94

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

4.2. KODIRANJE I KODNI SISTEMI

4.2.1. KODOVI, SKUPOVI KODOVA
U ranijim izlaganjima smo ve razlikovali informaciju od podatka. Sad
osmotrimo naine kako moemo pomou datog broja simbola sve informacije sadrane
u skupu B = {b1, b2, b3, ... , bN} sauvati, obraditi i poslati drugom korisniku tojest,
kako informacije pretvoriti u podatke. Ova delatnost je veoma vana, jer u velikoj meri
zavisi efikasnost svih daljih aktivnosti vezane za obradu podataka.
Prvi zadatak je definisati osnovni skup simbola. Definiemo jedan fiksni skup
znakova azbuku, i samo pomou znakova iz te azbuke na osnovu precizno utvrenih
pravila formiramo kombinacije i koristimo ih za beleenje informacija iz skupa B.
Elemente tako formiranih kombinacija nazvaemo karakterima.
Karakteri su: slova, cifre i ostali znakovi. Dogovorno prihvatamo znak | kao
znak rastavljanja (prinudno taj znak sada ne smatramo elementom koji pripada skupu
za prevoenje). Obeleimo taj skup sa A. Elementi skupa A su:

|A|B|C|D|E|F|G|H|I|J|K|L|M|N|O|P|Q|R|S|T|U|V|W|X|Y|Z|
|a|b|c|d|e|f|g|h|i|j|k|l|m|n|o|p|q|r|s|t|u|v|w|x|y|z|
|0|1|2|3|4|5|6|7|8|9|
|+||*|/|\|^|[|{|(|)|}|]|_|!|?|<|>|~|#|$|%|&|:|;|"|.| |,|

velika slova
mala slova
cifre
ostali znaci.

Konaan niz karaktera je re. Re, sastavljena iskljuivo od velikih i malih slova je
alfabetski niz karaktera (primer: jabuka, perEc, MateMatiKa), nizovi koji se sastoje
samo od cifara su numerike rei (primer: 23 ili 999), meoviti nizovi karaktera su, kao
to je na primer H2O+ocat=3,1415 ili U2) su alfanumerike rei.
Ako elementima skupa informacija B = {b1, b2, b3, ... , bN} jednoznano
dodelimo po jednu re formiranu pomou elemenata iz skupa A, tada smo izvrili
kdiranje elemenata skupa informacija. Na primer tampani materijali (knjige, novine,
pisma) jesu kdirani oblik po jednog skupa informacija. Mi se bavimo optim formama
kdiranja informacija u raunarskoj tehnici.

____________________________________________________________________________________
95

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Precizirajmo prvo pojam rei: Svakako potrebno je fiksirati duinu rei. Naziv
skupa rei formiranog od elemenata azbuke A fiksne duine k je kdna azbuka.
Raunarstvo je odabralo kdnu azbuku A sa dva znaka. Ovi znaci ine osnovu
kdnog sistema. Zato je odabrana dvoelementna azbuka za formiranje kdne azbuke?
(Ta dva slova mogu biti obeleena bilo kako, ali je najpraktinija oznaka {0,1}.) Kao
primer posmatrajmo sledeu kdnu azbuku sa dva "slova":
A ={ !, " }.
Neka su reu saunje od tri karaktera. Na osnovu naih znanja iz kombinatorike
moemo sainiti osam razliitih rei sa tri slova (varijacije od dva elementa tree klase):
A3 = { !!!, !!", !"!, "!!, ""!, "!", !"", """ }
Primer pokazuje, da ovaj pojednostavljeni kdni sistem sposoban da zabelei 8
razliitih informacija. Zar to nije malo? Zato ipak raunarstvo koristi ovakav kdni
sitem? Odgovor je u duini rei due rei znai vei broj informacija.
ta je kdni sistem? Kdni sistem ini skup simbola i pravila
korienih u procesu beleenja informacija.
Odaberimo azbuku sa N elemenata i neka je duina kdnih rei (kdne azbuke)
n. Oevidno je, da ovaj skup kdnih rei sadri m = Nn elemenata. Uzimajui u obzir
injenice, da je za predstavljanje dugakih rei sa malo razliita slova potreban veliki
memorijski prostor, ali je i tehnika realizacija memorije koja pamti kratke rei sa
mnogo slova je skupa,
potrebno je pomiriti dva suprotna zahteva:
Sa reima date duine k i
sa to manje upotrebljenih slova N kdirati to vei broj informacija m.
Prema tome potrebno je minimizirati funkciju :

f(N) = n N pri konstantnom m.

Iz m = Nn, odnosno logN m = n sledi f(N) = n N = N logNm.
____________________________________________________________________________________
96

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Izvrimo sledeu zamenu: logNm = (ln m)/(ln N): f(N) = N(ln m)/(ln N).
Zaboravimo na trenutak, da je N diskretna promenljiva, i sredstvima
matematike analize potraimo ekstremne vrednosti funkcije f(N).
Pronalazimo minimum, i to za ln N = 1, odnosno kada je
N = e 2,71828182845905...
Oevidno je, ne postoji azbuka sa 2,71... slova! Ostaje zamena sa najbliim
prirodnim brojem, a to je 3, ili, ukoliko smo skromniji tu je broj 2, koji je neto
udaljeniji. Raunarstvo se ipak odredilo za upotrebu dvoslovne azbuke, jer je ta
(suprotno ak i matematikim rezonima), ipak jeftinija i jednostavnija.

4.2.2. BINARNO KODIRANJE

Skup karaktera koji koristi binarno kdiranje je dvoelementni: A = {0,1}. U

poglavlju 4.1. smo videli, kako moemo konvertovati zapis brojeva iz bilo kojeg
brojnog sistema u binarni brojni sistem. Meutim, na ovom mestu nije re o ovoj
konverziji! Kdiranje ne znai konverziju, mada i konverzija je jedna vrsta kdiranja.
Razlozi kdiranja zasad neka budu zapostavljeni, kasnije e italac vie saznati i o ovim
razlozima.

Zapis decimalnog broja se ne konvertuje u binarni

brojni sistem, ve se kdira cifra po cifra: Svaka se
zamenjuje sa po jednom grupom binarnih cifara
fiksne duine shodno strogo odreenim pravilima tog
dodeljivanja. Dobijeni nizovi binarnih cifara
predstavljaju binarno kdirani decimalni broj:
BCD Binary Coded Decimals

Broj informacija koje je potrebno kdirati je 10 (to su cifre od 0 do 9). To znai,

broj kdnih rei treba da je najmanje 10. Ako sa elementima dvoznane azbuke
formiramo troslovne rei, dobijamo svega 8 razliitih rei, a to je premalo.

____________________________________________________________________________________
97

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

U tabeli 4.2.2. moemo uporediti nekoliko naina binarnog kdiranja. Osnovni

zahtev je to se odnosi na svaki sistem kdirati deset informacija (deset cifara
dekadnog brojnog sistema). To znai, da skup kdnih rei mora biti najmanje
desetolani. Ukoliko upotrebimo troslovne binarne rei, tada je mogue kdiranje osam
informacija, znai premalo. Koristimo li etvoroslovne binarne rei imamo 16 rei, a
potrebno je kdirati 10 informacija. etvoroslovne kdne rei nazivamo tetradama
tada imamo ak i viak, jer imamo 16 tetrada od kojih zauzimamo svega 10. Elemente
skupa od 10 cifara moemo elementima 16-tolanog skupa tetrada dodeliti ak na 29
miliardi naina (to su varijacije od 16 elemenata desete klase bez ponavljanja.
Navodimo elemente skupa tetrada:
A = {0,1}
T = A4 = {0000, 0001, 0010, 0011, 0100, 0101, 0110, 0111,
1000, 1001, 1010, 1011, 1100, 1101, 1110, 1111}
Primer: Neka je zadat dekadni broj A = 7916,25 .
Binarna konverzija tog broja je:
A(2) = 1111011101100,01(2)
Binarno kdirani broj (jedna od BCD mogunosti) u NBC kdnom sistemu:
A(BCD) = 0111 1001 0001 0110.0010 0101
Prikazujemo te kdne sisteme zato to pridruivanje kdne rei odreenoj
informaciji nije potpuno proizvoljno, ve zadovoljava odreene osnovne zahteve. Ti
osnovni zahtevi se mogu obuhvatiti u sledee etiri take:
! Dodeljivanje treba da je jednoznano! Razliitim ciframa treba da odgovaraju
razliiti kdovi. Od prikazanih kdnih siste taj zahtev SVAKI SISTEM
ZADOVOLJAVA.
! Cifri koja ima najveu decimalnu vrednost, treba da odgovara kdna re najvee
binarne vrednosti. Od prikazanih sistema taj zahtev zadovoljava 4 kdna sistema.
! Parnim, odnosno neparnim decimalnim ciframa treba da odgovaraju kdne rei
parne odnosno neparne binarne vrednosti. Ovaj zahtev ne ispunjavaju svi kdni
sistemi.
! Ako za decimalne cifre vai: i vai + = 9 (tj da su 9-i komplementi jedan
drugom), tada i dodeljene binarne kdne rei treba da budu uzajamno prvi
komplementi jedna drugoj. Ima primera da se ovaj zahtev ispunjava, ali veina
kdnih sistema to ne ispunjava.
____________________________________________________________________________________
98

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Potrebno je naglasiti, da ti zahtevi (sem zahteva jednoznanosti) nisu neophodno

potrebni, samo su poeljni. Sledea tabela prikazuje nekoliko takozvanih "ponderisanih"
kdnih sistema.

BBIINNAARRNNOO KKOODDIIRRAANNJJEE DDEECCIIMMAALLNNIIHH BBRROOJJEEVVAA

3321 5211 2421 8421 7321 5421 753-6 74-2-1 XS-3

Aiken

NBC

Stibitz

0000

0000

0000

0000

0000

0000

0000

0000

0011

0001

0001

0001

0001

0001

0001

1001

0111

0100

0010

0011

0010

0010

0010

0010

0111

0110

0101

0100

1000

0011

0101

0011

0011

0100

0011

0010

0101

0110

0100

0110

1001

0111

0100

0100

1011

0100

0111

0010

0011

1000

0101

0110

0111

1001

0110

1011

1010

1100

1011

0111

1100

1101

1101

1001

0100

0101

1010
1000

1010

0101

1011
0101

0110

1000

0100

1010

1000

0110

0111

1001

1101

1001

1001

0111

1000

1010

1000

1000

1010

1110

1000

1001

1011

0110

1111

1011

1111

1001

1010

1100

1111

1110

1100

1011

1100

1101

1110

1111

1110
1111

Tabela 4.2.2.

____________________________________________________________________________________
99

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Oznaka 3321 naprimer znai, da s leva na desno "teine" cifara su 3, 3, 2 odnosno

1. "Vrednost" broja je prema tome: 3 puta cifra na prvom mestu + 3 puta cifra na
drugom mestu + 2 pita cifra na treem mestu + 1 puta cifra na etvrtoj poziciji (prva sa
desne strane). Izgleda, ovo pridruivanje nije jednoznano (to se protivi prvom zahtevu
kdiranja!). Osmotrimo kdnu re, koja odgovara cifri 6:
0111=03+13+12+11=0+3+2+1=6
1011=13+03+12+11=3+0+2+1=6
1100=13+13+02+01=3+3+0+0=6

Objasnimo i kdni sistem 74-2-1. Posmatrajmo kdove cifara 4 i 6:

0100=07+14-02-01=0+4-0-0=4
1011=17+04-12-11=7+0-2-1=4
1001=17+04-02-11=7+0-0-0=6.

Na osnovu ovog primera razumljiv je nain primene kdnog sistema 753-6:

teina poslednje cifre je 6. Kdni sistem XS-3 oduzima 3 od konvertovane vrednosti
binarnog broja u dekadnom brojnom sistemu. NBC kd (Natural Binary Code) ili kd
8421 "jednostavno" konvertuje decimalne cifre u binarni brojni sistem .
Sa binarno kdiranim decimalnim brojevima megue je i vrenje aritmetikih
operacija (naravno, drugaije nego kd "obinih" binarnih brojeva, ali nam nije zadatak
prouavanje te tehnike.

4.2.3. GRAY-EV KODNI SISTEM

Veliki nedostatak prikazanih kdnih sistema je i sledei (taj nedostatak kd
nekih primena se pokazuje kao veoma znaajan): Kdne rei dodeljene uzastopnim
decimalnim ciframa razlikuju se u nekoliko (vie od jednog) bitova. Naprimer u NBC
kdnoj tabeli sa 1 na 2 dodeljene kdne rei 0001 i 0010 razlikuju se u dva bita. Naj
izraenija je ta razlika izmeu nivoa 7 i 8: kdna re 0111 menja se na 1000, tojest
promena je kd sva 4 bita.Broj koji pokazuje u koliko bitova se razlikuju dve kdne rei
nazivamo HAMINGOVOA udaljenost. Gray-ev kd ispravlja ovu nepravilnost, i
uzastopnim decimalnim ciframa dodeljuje kdne rei ija je Hamingova udaljenost 1.
Gray-ev kdni sistem definiemo uz oslonac na NBC kdni sistem.

____________________________________________________________________________________
100

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Neka su gN, gN1, ... , g2, g1 cifre u Gray-evoj kdnoj rei s leva na
desno (N je duina rei, gi {0,1}.
Neka su bN, bN1, ... , b2, b1 cifre u NBC kdnoj rei, isto tako sa leva
na desno, bi {0,1}.

za k = N
b
gk = N
,
b k +1 b k za k < N

gde znak oznaava

ekskluzivnu disjunkciju ,
odnosno operaciju "XOR"
:

NIVO

NBC kd

Gray - 3

Gray - 4

Gray - 5

00000

000

0000

00000

00001

001

0001

00001

00010

011

0011

00011

00011

010

0010

00010

00100

110

0110

00110

00101

111

0111

00111

00110

101

0101

00101

00111

100

0100

00100

01000

1100

01100

01001

1101

01101

10

01010

01111

11

01011

nastavite!

12

01100

13

01101

14

01110

15

01111

16

10000

17

10001

18

10010

nastavite!

nastavite!

31

11111

01110
nastavite!

Tabela 4.2.3.1.
____________________________________________________________________________________
101

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Kdni renik sistema Gray3 ima 8 elemenata, sistem Gray4 ima 16 rei, dok
tabela Gray5 se nastavlja do 32-og elementa! Pre nego to ete nastaviti ispunjavanje
tabele, prouite primer prikazan tabelom 4.2.3.2. !

NBC

Gray

NBC

Tabela 4.2.3.2.
Ova tabela prikazuje jednu dvanaestoslovnu kdnu re 101101100110 koja se
"prevodi" iz NBC sistema u Gray-ev ali i obrnuti postupak je vidljiv. Primenimo li
ekskluzivnu disjunkciju ili operaciju "XOR" na prikazani nain, ovo prevoenje postaje
veoma lako.

4.2.4. SIMBOLIKI KDNI SISTEMI

Simboliki kdni sistemi slue za kdiranje rei i slova ivih jezika. Ve smo
napomenuli, da duina kdnih rei zavisi od broja informacija koje je potrebno kdirati.
Videli smo, da za deset cifara je bile dovoljne tetrade (kdne rei duine 4), ali imali
smo jo i neiskorienih kdnih rei. Inventariimo sada skup neophodnih znakova, koje
je potrebno kdirati, da bi se kdirao jedan obian tekst od jedne-dve-tri stranice.
Sledimo li logiku stvaralaca tih kdnih sistema, razmiljamo na sledei nain: broj slova
engleske abecede je 26 (to znai 26+26 slova - velika i mala) to je ve 52 znaka.
Takozvani interpunkcijski simboli (taka, zapeta, zagrade, uzvinik, upitnik, dvotaka,
crtica, itd) recimo: 25 znakova, zatim 10 cifara to je najmanje 87 znakova. Poto
estoslovnih binarnih rei ima 64 (26 = 64), to je malo. Zato je neophodna primena
sedmoslovnih binarnih kdnih rei. Oevidno, ni ovom prilikom ne sme biti potpuno
proizvoljne dodele kdnih rei kdiranim informacijama, ali prevashodno moramo

____________________________________________________________________________________
102

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

potovati zahtev jednoznanosti! Prilaemo jednu podelu, to je kdna tabela ASCII

(American Standard Code for Information Interchange).
Tabela 4.2.4.1. prikazuje najpoznatiju podelu kdova. Vrste 0 i 1 sadre
specijalne kdove, koji nemaju tamparski znak to su komandni kdovi a troslovne
skraenice upuuju na naziv tih znakova. Slubeni naziv te tabele je ASCII Chart
*

NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL

BS

TAB

DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN

EM

LF

VT

FF

CR

SO

SI

SUB ESC FS

GS

RS

US

"

&

'

<

>

Tabela 4.2.4.1.
Iz priloene tabele umesto binarnih kdnih rei itamo heksadekadne vrednosti.
Na primer slovo A se nalazi u 4-toj vrsti u koloni 1. To znai kd za to slovo je:
A 41(H) = 0100 0001(2) = 65(decimalno)
Primeujemo i to, da kdne rei nisu sedmoslovne ve osmoslovne. Osmi bit,
koji nam se ini "suvinim" ima veoma vanu funkciju, funkciju kontrole ispravnosti
prenete kdne rei! Nazovimo taj bit paritetnim bitom. Dodelimo vrednost 1
paritetnom bitu kada u preostalom delu kdne rei imamo paran broj jedinica, dok
paritetni bit dobija vrednost 0, kada u ostalom delu kdne rei imamo neparan broj
jedinica. Na taj nain u osmobitnoj rei uvek imamo neparan broj jedinica!. Naravno
uloga paritetnog bita moe biti odreena i u obrnutom smislu, da osigura paran broj
jedinica u celoj osmobitnoj kdnoj rei. Primenu ove dva tipa pariteta moemo uoiti u
sledeoj tabeli:
Karakter

7- bitni kd

E
e

100 0101
110 0101

broj
jedinica
3
4

8- bitni kd
neparni
0100 0101
1110 0101

8- bitni kd
parni
1100 0101
0110 0101

Tabela 4.2.4.2.
Osmobitne kdne rei su poznate pod nazivom bajt.
____________________________________________________________________________________
103

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Nagla ekspanzija upotrebe raunara ve i na engleskom jezikom podruju je

uinila skup sedmobitnih kdnih rei tesnim, a pogotovu potreba kdiranja
meunarodnih (srednjeevropskih i drugih) tipografskih znakova. Zato osnovni ASCII
tabela uskoro dobija razna proirenja. Priloeno je nekoliko tabela, koje u osnovi imaju
standardni ASCII skup znakova, a proirenje je dato u zavisnosti od datih potreba.
Drugo je proirenje pod operativnim sistemom DOS, ali originalno je i WINDOWS
proirenje, koje se naziva ANSI tabela. EBCDIC kdnu tabelu koriste uglavnom
veliki raunari koje je proizvela uvena firma IBM .
Na ASCII kdnoj tabeli se zasniva jedan vrlo efikasan nain kriptografisanja.
(kriptografisati=ifrirati, pretvoriti u "tajni" zapis). W. Diffie i M Hellman (saradnici
MIT 1975-te godine) razvili su metod kriptografisanja na bazi prim brojeva. Sutinu
postupka prikazujemo na malim brojevima (Ve i na ovaj nain je kd "nereiv" a
pogotovu nereiv, ako se za bazu uzimaju veliki prosti brojevi). Primena ovog sistema
je nezamisliva bez upotrebe raunara.
Korisnici kdnog sistema dobiju po dva prosta broja. Obeleimo te brojeve sa p
i q. Svaki korisnik sa svoja dva broja p i q izrauna proizvod, to je broj A i to saopti
javnosti (znai svi, koji pripadaju sistemu znaju taj broj). Sada oba uesnika potrae jo
dva broja e i f koji zadovoljavaju uslov: broj ef1 je deljiv i sa p1 i sa q1. Pored
broja A i broj e se saoptava javnosti. Prema tome svi poznaju pripadne brojeve A i e
za sve lanove sistema. Posmatrajmo primer (ponovo naglaavamo: sa malim
brojevima). Radi jo jednog uproavanja za pisanje poruka koristimo samo velika
slova na sledei nain: od ASCII kda oduzimamo decimalno 64 (Tako kd broja A
umesto decimalnih 65 bie samo 1, itd. Videti tabelu ASCII Chart gde se mogu oitati
i decimalne vrednosti binarnih kdova slova).
Neka se dopisuju pojedinci BB i CC. Tabela sadri sve njihove brojeve, ali su
samo brojevi A i e poznati.

IME p q A e f
BB 3 11 33 3 7
CC 5 7 35 5 17

Pretpostavimo, da BB alje poruku korisniku CC sledee sadrine: JABUKABB.

(BB na kraju je potpis!) Potpuni decimalni ASCII kd poruke je:
74 65 66 85 75 65 66 66

"Skraeni" ASCII kd: 10 01 02 21 11 01 02 02.

____________________________________________________________________________________
104

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Poostupak kdiranja (ovo radi poiljaoc BB):

BB koristi javne brojeve za CC A=35 i e=5.
105 =
015 =
025 =
215 =
115 =
015 =

100000 = 285735 + 05
1=
035 + 01
32 =
035 + 32
4084101 =11668835 + 21
161051 = 460135 + 16
1=
035 + 01

Potpisuje upotrebom sopstvenog javnog broja A=33 i tajnog f=7 broja:

027 =
128 =
333 + 29
7
128 =
333 + 29
02 =
Tajna kdirana poruka glasi: 05 01 32 21 16 01 29 29.
Postupak dekdiranja (to radi primalac CC):
CC koristi javni broj poiljaoca A=35 i sopstveni tajni broj f=17:
0517 =
762939453125 =
2179827008935 + 10
17
01 =
1=
035 + 01
17
32 =38685626227668133590597632 =110530360650480381687421835 + 02
2117 = 30041942495081691894741 =
85834121414519119699235 + 21
17
16 =
295147905179352825856 =
843279729083865216735 + 11
17
01 =
1=
035 + 01
Dekdiranje potpisa se vri pomou javnih brojeva poiljaoca A=33 i e=3:
293 =
293 =

24389=73933 + 02
24389=73933 + 02.

Dekdirana je tajna poruka, to su ostaci pri svakom deljenju:

10 01 02 21 11 01 02 02.
Potrebno je jo svakom broju dodati 64 da bi se dobili decimalni ASCII kdovi
slova koja ine poruku, i koja se poklapa sa porukom koja je i poslata : JABUKABB.

____________________________________________________________________________________
105

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

ASCII Chart
ASCII stands for "American Standard Code for Information Interchange".
Standard ASCII Chart (7 bit = 27)
The "A" key sends a Binary equivalent of 65d to the CPU

Dec Hx Oct Char

Dec Hx Oct Char

Dec Hx Oct Char Dec Hx Oct Char

0 00 000 NUL (null)

32 20 040 SPACE 64 40 100 @

96 60 140 `

1 01 001 SOH (start of heading)

33 21 041 !

65 41 101 A

97 61 141 a

2 02 002 STX (start of text)

34 22 042 "

66 42 102 B

98 62 142 b

3 03 003 ETX (end of text)

35 23 043 #

67 43 103 C

99 63 143 c

4 04 004 EOT (end of transmission) 36 24 044 $

68 44 104 D

100 64 144 d

5 05 005 ENQ (enquiry)

37 25 045 %

69 45 105 E

101 65 145 e

6 06 006 ACK (acknowledge)

38 26 046 &

70 46 106 F

102 66 146 f

7 07 007 BEL (bell)

39 27 047 '

71 47 107 G

103 67 147 g

8 08 010 BS

40 28 050 (

72 48 110 H

104 68 150 h

41 29 051 )

73 49 111 I

105 69 151 i

10 0A 012 LF

(NL line feed,new ln) 42 2A 052 *

74 4A 112 J

106 6A 152 j

11 0B 013 VT

(vertical tab)

43 2B 053 +

75 4B 113 K

107 6B 153 k

12 0C 014 FF

(NP form feed,new pg) 44 2C 054 ,

76 4C 114 L

108 6C 154 l

13 0D 015 CR

(carriage return)

45 2D 055 -

77 4D 115 M

109 6D 155 m

14 0E 016 SO

(shift out)

46 2E 056 .

78 4E 116 N

110 6E 156 n

15 0F 017 SI

(shift in)

(backspace)

9 09 011 TAB (horizontal tab)

47 2F 057 /

79 4F 117 O

111 6F 157 o

16 10 020 DLE (data link escape)

48 30 060 0

80 50 120 P

112 70 160 p

17 11 021 DC1 (device control 1)

49 31 061 1

81 51 121 Q

113 71 161 q

18 12 022 DC2 (device control 2)

50 32 062 2

82 52 122 R

114 72 162 r

19 13 023 DC3 (device control 3)

51 33 063 3

83 53 123 S

115 73 163 s

20 14 024 DC4 (device control 4)

52 34 064 4

84 54 124 T

116 74 164 t

21 15 025 NAK (negative acknowledge)53 35 065 5

85 55 125 U

117 75 165 u

22 16 026 SYN (synchronous idle)

54 36 066 6

86 56 126 V

118 76 166 v

23 17 027 ETB (end of trans. block) 55 37 067 7

87 57 127 W

119 77 167 w

24 18 030 CAN (cancel)

56 38 070 8

88 58 130 X

120 78 170 x

25 19 031 EM

57 39 071 9

89 59 131 Y

121 79 171 y

26 1A 032 SUB (substitute)

(end of medium)

58 3A 072 :

90 5A 132 Z

122 7A 172 z

27 1B 033 ESC (escape)

59 3B 073 ;

91 5B 133 [

123 7B 173 {

28 1C 034 FS

(file separator)

60 3C 074 <

92 5C 134 \

124 7C 174 |

29 1D 035 GS

(group separator)

61 3D 075 =

93 5D 135 ]

125 7D 175 }

30 1E 036 RS

(record separator)

62 3E 076 >

94 5E 136 ^

126 7E 176 ~

31 1F 037 US

(unit separator)

63 3F 077 ?

95 5F 137 _

127 7F 177 DEL

Tabela 4.2.4.3.

____________________________________________________________________________________
106

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

Extended Ascii Codes (8th bit => 28)

These were added later & are not true ASCII. There are different extended sets, but this is the most common.

Tabela 4.2.4.4.

____________________________________________________________________________________
107

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

The ANSI Character Set

The following table shows characters 128-255 of the ANSI character set.
Name
Code Chr
Name
Code Chr
Name
Code Chr
128
unused
171
left double guillemet
214
O diaeresis
129
unused
172
not
215
multiply symbol
130 baseline single quote 173
soft hyphen
216 O with oblique stroke
131
florin
174
registered trademark
217
U grave
132 baseline double quote 175
macron
218
U acute
133
ellipsis
176
ring (also degrees)
219
U circumflex
134
dagger (single)
177
plus/minus
220
U diaeresis
135
dagger (double)
178
superscript 2
221
Y acute
136
circumflex
179
superscript 3
222
Icelandic Thorn
137
per mil
180
acute
223
German sharp s
138
S caron
181
micro symbol (or mu)
224
a grave
139 left single guillemet 182 pilcrow (paragraph symbol) 225
a acute
140
OE ligature
183
bullet (small)
226
a circumflex
141
unused
184
cedilla
227
a tilde
142
unused
185
superscript 1
228
a diaeresis
143
unused
186
masculine ordinal
229
a ring
144
unused
187
right double guillemet
230
ae ligature
145
open single quote
188
one-fourth
231
c cedilla
146
close single quote
189
one-half
232
e grave
147
open double quote 190
three-fourths
233
e acute
148
close double quote 191
Spanish inverted ?
234
e circumflex
149
bullet (large)
192
A grave
235
e diaeresis
150
en dash
193
A acute
236
i grave
151
em dash
194
A circumflex
237
i acute
152
tilde
195
A tilde
238
i circumflex
153 unregistered trademark 196
A diaeresis
239
i diaeresis
154
s caron
197
A ring
240
Icelandic eth
155 right single guillemet 198
AE ligature
241
n tilde
156
oe ligature
199
C cedilla
242
o grave
157
unused
200
E grave
243
o acute
158
unused
201
E acute
244
o circumflex
159
Y diaeresis
202
E circumflex
245
o tilde
160
non-breaking space 203
E diaeresis
246
o diaeresis
161
Spanish inverted ! 204
I grave
247
divide symbol
162
cents
205
I acute
248 o with oblique stroke
163
pounds
206
I circumflex
249
u grave
164 intl. monetary symbol 207
I diaeresis
250
u acute
165
yen
208
Icelandic Eth
251
u circumflex
166
broken bar
209
N tilde
252
u diaeresis
167
section symbol
210
O grave
253
y acute
168
diaeresis
211
O acute
254
Icelandic thorn
169
copyright
212
O circumflex
255
y diaeresis
170
feminine ordinal
213
O tilde

Tabela 4.2.4.5.
____________________________________________________________________________________
108

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

EBCDIC Codes
Extended Binary-Coded Decimal Interchange Code .
Decimal

Hexadecimal

Character Decimal

Hexadecimal

Character

129

81

130

82

194

C2

195

C3

131

83

196

C4

132
133

84

197

C5

85

198

C6

134

86

199

C7

135

87

200

C8

136

88

201

C9

137

89

209

D1

145

91

210

D2

146

92

211

D3

147

93

212

D4

148

94

213

D5

149

95

214

D6

150

96

215

D7

151

97

216

D8

152

98

217

D9

153

99

226

E2

162

A2

227

E3

163

A3

228

E4

164

A4

229

E5

165

A5

230

E6

166

A6

231

E7

167

A7

232

E8

168

A8

233

E9

169

A9

64

40

blank

240

F0

75

4B

241

F1

76

4C

<

242

F2

77

4D

243

F3

78

4E

244

F4

79

4F

245

F5

80

50

&

246

F6

90

5A

247

F7

91

5B

248

F8

92

5C

249

F9

93

5D

122

7A

94

5E

123

7B

96

60

124

7C

97

61

125

7D

'

107

6B

126

7E

108

6C

127

7F

"

109

6D

193

C1

110

6E

>

111

6F

Tabela 4.2.4.6.
____________________________________________________________________________________
109

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

ANSI ASCII HTML

uporedna kdna tabela meunarodnih karaktera
Character

ANSI
0161
0191
0196
0197
0228
0170
0192
0193
0195
0224
0225
0227
0229
0198
0230
0199
0231
0200
0201
0202
0203
0232
0233
0234
0235
0204
0205
0206
0207

ASCII
173
168
142
143
132
166

133
160
134
146
145
128
135
144

138
130
136
137

HTML

&Auml;
&Aring;
&auml;

&Agrave;
&Aacute;
&Atilde;
&agrave;
&aacute;
&atilde;
&aring;
&AElig;
&aelig;
&Ccedil;
&ccedil;
&Egrave;
&Eacute;
&Ecirc;
&Euml;
&egrave;
&eacute;
&ecirc;
&euml;
&Igrave;
&Iacute;
&Icirc;
&Iuml;

Character

ANSI
0236
0237
0238
0239
0209
0241
0244
0186
0210
0211
0212
0213
0214
0216
0242
0243
0245
0246
0248
0223
0219
0217
0218
0220
0249
0250
0251
0252
0255

ASCII
141
161
140
139
165
164
147
167

153
157
149
162
148
155
225

154
151
163
150
129
152

HTML
&igrave;
&iacute;
&icirc;
&iuml;
&Ntilde;
&ntilde;
&ocirc;

&Ograve;
&Oacute;
&Ocirc;
&Otilde;
&Ouml;
&Oslash;
&ograve;
&oacute;
&otilde;
&ouml;
&oslash;
&szlig;
&Ucirc;
&Ugrave;
&Uacute;
&Uuml;
&ugrave;
&uacute;
&ucirc;
&uuml;
&yuml;

Tabela 4.2.4.7.
Zadaci:
1. Formirajte kdni sistem baziran na brojnom sistemu sa osnovom 3. Neka je to
ternarni ili NTC kdni sistem koji, slino NBC sistemu, odnosi se samo na
decimalne cifre. Koliko slova imaju te kdne rei, koliki je neupotrebljeni broj rei?
2. Izvrite binarno kdiranje sledea tri broja sa svakim binarnim kdom, koji je
prikazan u tabeli 4.2.2:
a) 325,333...
b) 962.0101
c) 546576.23 .
____________________________________________________________________________________
110

Brojni sistemi

OSNOVI RAUNARSTVA

3. Dat je binarni broj: 1101101101111:

a) Ako to nije u Gray kdu, kako glasi prevod na Gray kd?
b) Ako je to Gray-ev kd, kako glasi NBC kd tog broja?
4. Kako glasi ASCII kd rei MIKROPROCESOR ako upotrebite neproirenu
(sedmobitnu) ASCII tabelu + paritetni bit :
a) sa neparnim paritetoml,
b) sa parnim paritetom.
5. Izvrite ANSI kdiranje rei (pazite na velika i mala slova): imi i aba:
a) binarno (osmobitne kdne rei = bajtovi),
b) oktalno,
c) heksadecimalno.
6. U DOS okruenju posle prompta C:\> napravite prozor sa 4 okna koristei simbole
tabele: levi gornji ugao desni gornji ugao, itd upotrebom numerike tastature i tastera
<Alt>.
Primedba: I osnovni ASCII karakteri, ali i karakteri iz proirenog skupa mogu se
pozvati na ekran dranjem <Alt> tastera i ukucavanjem na numerikoj tastaturi
odgovarajue decimalne vrednosti ASCII kda.
7. U WINDOWS okruenju upotrebom tekst editora WORD napisati tekst u kojem se
pojavljuju karakteri iz proirene ANSI tabele takoe upotrebom numerike tastature
i tastera <Alt>.
a) Primedba: WINDOWS poznaje ANSI tabelu ANSI kdovi 0127 (dec)
poklapaju se sa ASCII kdovima ali ANSI kdovi iznad 128 se ne poklapaju
sa proirenim ASCII kdovima.
b) Primedba: ANSI tabela zahteva dranje <Alt> tastera i ukucavanje na numerikoj
tastaturi odgvarajueg ANSI kda (dec) ali svakom kdu prethodi nula (0).
8. Na osnovu Diffie-Hellman-ovog metoda reite sledei zadatak: Vai su prosti brojevi
p=5 i q=13. Objavite vae javne brojeve A i e i izraunajte Va tajni broj f . Neka
je Va potpis AA. Poaljite poruku osobama BB i CC koje su bile prisutne u
primeru. Sadraj poruke je JANKO. (Primenite i u ovom zadatku decimalno
smanjivanje ASCII kdova za 64 ).

____________________________________________________________________________________
111

OSNOVI RAUNARSTVA

Brojni sistemi

Kontrolna pitanja:
1. ta podrazumevamo pod pojmom karaktera u raunarstvu?
2. Navedite tipove karaktera.3. ta znai kdiranje?
4. ta se podrazumeva pod pojmom kdnog sistema?
5. Koji su osnovni razlozi postojanja kdova i kdiranja?
6. Navedite osnovna svojstva ponderisanih BCD tetrada!
7. Zato se upotrebljava binarno kdiranje, a ne neko drugo?
8. ta je Hamingovo odstojanje kdnih rei?
9. Definiite nain formiranja Gray-evog kda.
10. Navedite svrhu upotrebe i nain formiranja ASCII kda.
11. Koliko elemenata ima osnovni skup ASCII kdova. Koliko
bitova sadri svaka pojedinana kdna re?
12. ta predstavlja bit pariteta?
14. Navedite razloge koji su doveli do proirenja ASCII kda.
15. Gde se upotrebljava ANSI kdna tabla?
16. ta znai i gde se koristi EBCDIC kdni sistem?

____________________________________________________________________________________
112

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

4.3. ALGORITMI

4.3.1. POJAM I OSOBINE ALGORITAMA

Algoritam je konaan niz koraka koje je potrebno izvesti za reavanje

nekog zadatka. Pod korakom podrazumevamo primenu nekog
jednoznano formulisanog pravila.
Omortrimo jedan primer u kojem reavamo jedan poznat zadatak: Reimo
sistem linearnih algebarskih jednaina sa dve nepoznate!
ax + by = c
dx + ey = f
Predpostavimo, da bez problema moemo izvriti sledee korake:
1. Uzimamo brojeve a,b,c,d,e,f
2. Izraunamo vrednost broja D = ae-bd,
3. Izraunamo vrednost broja Dx= ce-bf,
4. Izraunamo vrednost broja Dy = af-cd,
5. Izraunamo kolinike x = Dx/D i y =Dy/D,
6. Zabeleimo ureeni par brojeva (x,y) - reenje datog sistema jednaina.
7. Zavrili smo rad.
Odsustvo problema u radu predstavlja uslov D0. Koraci od 1. do 6. mogu se
jednoznano izvriti u sluaju bilo kojeg sistema jednaina (naravno, takvog, koji
zadovoljava navedeni uslov). Reenja ne zavise od linosti koja izvrava te korake i
tano sledi uputstva, a sa druge strane nain izvravanja koraka ne zavisi od veliine ili
znaka brojeva nad kojim se one sprovode. Pri odreenom ulazu: a,b,c,d,e,f uvek
se dobija potpuno isti izlaz x,y. Ovih 6. koraka predstavljaju verbalni opis algoritma
usmerenog na reavanje sistema linearnih jednaina.
Analizom ovog primera moemo zakljuiti, da je postupak primenljiv za svaki
sistem jednaina (D0). To je jedan od glavnih zahteva, koji mora zadovoljiti svaki
algoritam. Koje sve zahteve moraju zadovoljiti algoritmi?
____________________________________________________________________________________
113

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

Ti zahtevi su sledei:

Konanost, Jednoznanost, Ulaz, Izlaz, Efikasnost.

Konanost znai, da u konanom broju koraka moramo dobiti reenje zadatka
zbog kojeg izvravamo taj algoritam. Taj broj moe biti i veoma veliki, ali ne moe biti
"beskonano veliki"!
Jednoznanost predstavlja zahtev eliminisanja
maglovitih ili "sumnjivih" formulacija uputstava.

dvosmislenih,

nejasnih,

Ulaz (odnosno: ulazne veliine) predstvljaju informacije koje su potrebne za

reavanje datog zadatka, a izlaz (odnosno: izlazne veliine) pak predstavljaju
informacije (podatke) do kojih se dolazi u toku izvravanja algoritma. Nije neophodno
postojanje ulaznih veliina, ali najmanje jedna izlazna veliina uvek mora postojati.
Efikasnost znai takvu formulaciju koraka, kojom racionalno, bez "praznog
hoda", najkraim putem se napreduje prema cilju.
Raunar u toku rada izvrava algoritme, koje je programer napisao na pogodnom i
jasnom jeziku, - na jeziku koji je razumljiv raunaru.
U daljim izlaganjima emo se baviti strukturama i tipovima algoritama. Pisanju
programa UVEK PRETHODI sagledavanje algoritma i BELEENJE algoritma na
pogodan nain. Posle toga moemo zapoeti pisanje programa!
Zapisivanje algoritama reima logiki je isto tako ispravan metod, kao to i bilo
koji drugi, grafiki metod beleenja algoritama. Ipak, mi emo se detaljo pozabaviti sa
grafikim nainom predstavljanja algoritama, jer time i vizuelno "vidimo" tokove koji
se deavaju prilikom izvoenja, a izbegavamo i nesporazume, koji bi nastali zbog
jezikih prepreka.
Upoznajmo grafike simbole, koje koristimo u predstavljanju algoritama.
Moemo nazvati glavnim simbolima sledee znakove: znak za ulaz, za izlaz, za obradu
i za korak donoenja odluka o daljem toku algoritma. Pomoni simboli su znakovi
kojima se belezi poetak i kraj algoritma, linija koja povezuje korake, takozvani
konektori (take spajanja, odnosno prekida), i simbol podalgoritma. (slika 4.3.1.1.)

____________________________________________________________________________________
114

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

out

in

ae-bd D

x, y

a,b,c,d,e,f

D=0

START
STOP

SUBROU(A1 ,A2 ,...,An )

Slika 4.3.1.1.
Znaenje simbola:
gornji red s leva na desno:
ulaz (in = input), ulazni podaci su vrednosti promenljivih a,b,c,d,e i f,
izlaz (out= output), na primer vrednosti promenljivih x i y,
dodela vrednosti: izraunava se vrednost izraza aebd i dodeljuje se promenljivoj D,
odluka o daljem izvravanju algoritma: ako je D=0, tada nastavljamo u pravcu logike
vrednosti "istina" = 1, dok u sluaju D0 pratimo "neistina" = 0 liniju.
donji red s leva na desno:
poetak algoritma oznaavamo sa "START", a kraj sa "STOP" simbolom.
taku prekida, odnosno nastavka obeleimo slovom ili cifrom. U sluaju crtea veih
dimenzija prinueni smo na rubu lista papira da prekinemo, i da nastavimo na
drugom listu. Takvu taku prekida i nastavka obeleimo istim znakom.
simbol potprograma sadri naziv i argumente tog potprograma.
Posmatramo jednostavan primer. Pomou brojeva a,b,c,d i e "proizvodimo"
novih pet brojeva, od kojih prvi se poklapa sa prvim ulaznim brojem, drugi je zbir prvog
i drugog ulaznog broja, trei izlaz je zbir prva tri ulaza, slino i etvrti izlaz je zbir prva
etiri ulazna broja, dok peti izlazni broj je zbir svih pet ulaznih brojeva!
Slika 4.3.1.2. predstavlja reenje datog zadatka. Nakon simbola poetka
algoritma sledi prvi korak: uitavanje ulaznih vrednosti. Posmatrajmo drugi korak:
sabiramo brojeve a i b i zbir dodeljujemo promenljivoj b. Ovim se gubi prvobitna
vrednost promenljive b jer na njenom mestu se ve nalazi zbir prva dva ulazna broja.
Stvorili smo drugi izlazni broj! U treem koraku na slian nain, kao u prethodnom
____________________________________________________________________________________
115

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

saberemo broj c i broj b, to daje zbir prva tri broja (trei izlazni broj) i to dodeljujemo
promenljivoj c. I ovom prilikom gubimo ulaznu vrednost te promenljive, ali je ona ve
ugraena u izlaz! Na slian nain se izraunavaju i preostala dva izlazna broja.
START

START
in

in

a,b,c,d,e

a,b,c,d,e

a+b b

a>b
0

b+c c

a<b

c+d d
d+e e

c+d+e r

out

c*d*e r

(c+d)e r

out

a,b,c,d,e

a,b,c,d,e,r

STOP

STOP

Slika 4.3.1.2.

Slika 4.3.1.3.

Prepoznatljivo je potovanje zahteva efikasnosti: koristimo samo 5 promeljivih

koje upotrebljavamo i kao ulazne i kao izlazne veliine.
Prikazani algoritam (istina veoma jednostavan) ali je dobra ilustracija za jednu
vrstu algoritamskih struktura: to su proste linijske algoritamske strukture. Karakteristike
prostih linijskih algoritamskih struktura su:
izvrava se SVAKI korak,
svaki korak se izvrava TANO JEDANPUTl.
Sledei, takoe jednostavni zadatak e ilustrovati drugu vrstu linijskih struktura,
iji je naziv: razgranate linijske strukture. Neka izlaz zavisi od rezultata uporeivanja
brojeva a i b:
Ako je a > b,
Ako je a < b,
Ako je a = b,

onda je rezultat
onda je rezultat
onda je rezultat

r = (c + d)e,
r = c + d + e,
r = c*d*e.

Skica algoritma za reavanje tog zadatka je predstavljena na slici 4.3.1.3.

____________________________________________________________________________________
116

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

Karakteristike razgranate linijske algoritamske strukture su:

koraci koji se nalaze na putanju donoenih odluka izvravaju se tano jedanput,
koraci koji se nalaze na neizabranom putanju ne izvravaju se ni jedanput.
Sledea algoritamska struktura je t.z.
ciklika struktura. Karakteristika ciklikih
algoritamskih struktura je:

Koraci koji se nalaze u jezgru

ciklusa izvravaju se u toku
realizacije algoritma i vie puta .

START
in

AR
nN

A, n
1S

n=0

Za ilustraciju ciklike strukture

posmatrajmo,
slino
prethodnim
primerima, takoe jednostavan zadatak:
Dat je realan broj A i prirodan broj n.
Izraunajmo n-ti stepen broja A, tj. An.

S=An

n-1n
out

A*S S

STOP

Slika 4.3.1.4.
Ulazne veliine algoritma su brojevi A i n. U prvom koraku vrednost
promenljive S postavljamo na 1 (S e biti izlaz). Nakon toga ulazimo u jezgro ciklusa.
Prvo to treba da uinimo, da kontroliemo, da li je moda n=0. Ako je tako, rad je
zavren, jer je Ao = 1, i S je ba 1. Ako n nije nula, tada poinjemo brojati "unazad",
tojest smanjimo vrednos n za 1, dok vrednost promenljive S zamenjujemo sa vrednou
proizvoda S*A. Vraamo se na pitanje, da li je sad moda n jednako nuli? Ako je istina,
to znai u prethodnom koraku je bilo 1, tojest treba nam prvi stepen broja A, a
promenljiva S sada ima upravo tu vrednost !
Nastavljamo li tako sa analizom algoritma, (pokuajte "odglumiti " na primer za
A = 5 i n = 6 ) moemo uoiti da je izlaz zaista An.(Slika 4.3.1.4.).
Za bolje upoznavanje ciklikih algoritama prouimo sada ipak, malo sloeniji
zadatak. Izraunajmo kvadratni koren nekog pozitivnog broja pomou takozvane
NEWTON - ove iteracione formule. Sredstvima matematike analize italac lako moe
da pokae konvergenciju sledeeg niza koji je zadat rekurzivnom formulom:
xn+1=(xn+z/xn)/2,

n=0,1,2,...

____________________________________________________________________________________
117

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

Prvi lan niza mora biti zadat,

svaki naredni lan se izraunava pomou
prethodnog lana. Naziv tog postupka je
iteracija. Sa iteracijom emo se susrestu
jo i u nekim drugim algoritmima. U ovom
primeru neka je xo= z + 1. Niz
konvergira ka kvadratnom korenu broja z:

START
in

Z 0
>0

Z,
Z+1 a
(a+Z/a)/2 V

|a-V|<
0

V Z

lim x n = z .
n

Odredimo toliko lanova tog niza, da

Va
razlika dva uzastopna lana bude manja od
nekog unapred datog proizvoljno malog
STOP
pozitivnog broja . Ne znamo unapred,
koliko lanova e biti potrebno izraunati,
Slika 4.3.1.5.
ali imajui u vidu konvergentnost niza,
znamo, da e to biti nakon konanog broja. Zadatak smo zavrili ako je razlika izmeu
uzastopnih lanova bude manja od broja .
out

Ovime smo prepoznali jedan metod klasifikacije ciklikih algoritama: u jednu

grupu se svrstavaju algoritmi, kod kojih "brojimo obilaske" ciklusa, poto je poznato
tano koliko puta je potrebno izvriti korake jezgra. Na ovu vrstu algoritama je primer
stepenovanje broja. Kod drugog tipa nije poznat unapred broj obilazaka, ve dostizanje
odreene tanosti dozvoljava naputanje ciklusa. Ovaj broj obilazaka moe da bude i
veoma veliki, ili, u sluaju pogrene procene i nekonvergentnosti postupka nikad se ne
zavrava. Zato u takve cikluse je potrebno ugraditi "sigurnosni ventil" koji e u sluaju
nakon jednog (dovoljno velikog)
broja ponavljanja i nepostizanja
.......
eljene tanosti ipak e napustiti
1
?
.......
ciklus. Slika 4.3.1.6. prikazuje
0
.......
.......
podelu ciklikih algoritam po
.......
.......
jednom drugom principu. Na slici
.......
levo kontrola izlaznog kriterijuma
?
.......
je ispred koraka jezgra, (to je
.......
.......
algoritam sa pretestiranjem) dok
na desnom primeru je ta kontrola
Slika 4.3.1.6.
iza jezgra.algoritma ) to je
algoritam sa post-testiranjem).
1

____________________________________________________________________________________
118

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

U algoritmima sastavljenih od vie ciklusa paljivo treba organizovati

povezivanje tih ciklusa:

.......

.......

1
1
0

?
1

!
Slika 4.3.1.7.

.......

?
?

Slika 4.3.1.8.

?
1

Slika 4.3.1.9.

Algoritam na slici levo (Slika 4.3.1.7.) je skica

takozvane serijske organizacije ciklusa, a slika 4.3.1.8.
predstavlja koncentrnu organizaciju ciklusat. Obe organizacije
su ispravne, dok slika 4.3.1.9. predstavlja najei oblik
pogrene organizacije. Ciklusi se seku te program napisan po
tom algoritmu "uguie se" u takozvanoj beskonanoj petlji.

Zadaci: Nacrtajte algoritam za reavanje sledeih zadataka

1. Reenje kvadratne jednaine ax2+bx+c=0.Ulazni podaci su brojevi a,b,c
dok izlazni podazi su reenja jednaine x1 i x2 .
2. Algoritam za prikazivanje tabele vrednosti funkcije y=3x+5 za razliite
vrednosti argumenta, poev od x =-10 do x =10 za svaku celu vrednost broja x .
(Algoritam nema ulazni podatak ali proizvodi 21 brojeva na izlazu !)

4.3.2. NUMERIKI ALGORITMI

4.3.2.1. POLINOMI
U daljem prikazujemo neke vanije numerike algoritme snabdevene samo sa
neophodnim komentarima. italac treba sam, uz izvestan intelektualni napor, da shvati
funkcionisanje algoritma. Ukoliko stie do pisanja programa, svakako potrebno je da
ulazne i izlazne brojeve poprati sa odgovarajuim tekstualnim objanjenjima na ekranu.
Vana napomena: u ovim primerima kontrola ulaznih podataka nigde nije predviena,
meutim programer treba da ugradi sigurnosne korake kontrole za spreavanje sluajnih
ili namernih greka korisnika gotovog programa.
____________________________________________________________________________________
119

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

Uoimo sledea dva polinoma:

Pn(x) = anxn + an-1xn-1+ ... + a2x2 + a1x + ao
Qm(x) = bmxm + bm-1xm-1+ ... + b2x2 + b1x + bo
1

START

0i

in

n,m,j

in

bi
n< m

i=m
nk

m k

i+1 i

j=1
0i

1 s

1s
0 ai
0 bi

i=k

0i
0

i+1 i

a i +s*b i ci

0i

i=k

i+1 i

1
in

0i

ai
o ut

i=n

ci

i+1 i

i=k

i+1 i

STOP

Slika 4.3.2.1.a.
Oevidno, u optem sluaju je n m. Nacrtan je algoritam po kojem se prvo
uitaju stepeni oba polinoma, brojevi m i n, zatim broj j ( ya j=1 imamo sabiranje
polinoma, za bilo koju drugu vrednost broja j, recimo j = 0, tada od polinoma Pn(x)
oduzimamo polinom Qm(x).) Stepen rezultujueg polinoma zbira ili razlike je
k=max(n,m), a koeficijenti su ci (i = 0,1,2, ... , k) (Slika 4.3.2.1.a )
Stepen proizvoda polinoma posmatranih u prethodnom primeri je k=n+m. Neka
italac sam, na osnovu prouavanja algoritma na slici 4.3.2.1.b.napie program na
nekom od programskih jezika, koji e izvriti mnoenje dva polinoma nakon uitavanja
njihovih koeficijenata.
____________________________________________________________________________________
120

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

START
in

n,m
0i
in

ai

i=n

0i
0

i+1 i

0j

a i *b j +ci +j ci +j

0i

in

j=m

bi

j+1 j

i+1 i

i=m

i=n

i+1 i

n+m k

0i
out

0i

ci

0 ci

i=k

i+1 i

i=k

STOP

i+1 i

Slika 4.3.2.1.b.

Zadatak: Dat je skup koeficijenata polinoma Pn(x) (ulaz). Nacrtajte algoritam za

izraunavanje vrednosti polinoma pomou HORNER-ove eme za x=a (broj a je ulaz,
dok je broj V=Pn(a) je izlaz).

____________________________________________________________________________________
121

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

4.3.2.2.NIZOVI I MATRICE
I koeficijente polinoma moemo smatrati
nizom brojeva (specijalno je to, da je poetni
indeks 0 a ne 1, inae kod nizova poetni indeks
je obino 1 a i kod matrica indeksi idu od 1 do
dimenzija matrice, tojest do n odnosno do m.

MATRIXIN( a, n, m)
in

n,m
1i
1j
in

ai j

j=m

j+1j

i+1i

i=n

RET

Slika 4.3.2.2.a.

MATRIXIN( a, n, m)
in

n,m

Dogovorno
uvodimo
za
jednostavnije
predstavljanje "brojakog" ciklusa jedan grafiki
prikaz koji predstavljamo na sledeim slikama.
Ovakav prikaz inae pogodan je za pisanje
programa na jeziku visokog nivoa, jer postoji
odgovarajua naredba. Osmotrimo sliku koja
predstavlja uitavanje dimenzija, zatim i
elemenata matrice tipa mxn: (Slika 4.3.2.2.a.)
"Kostur" algoritma je primenljiv i za izlaz. Slike
4.3.2.2.b. i 4.3.2.2.c. prikazuju ulaz odnosno
izlaz elemenata matrice u novoj, kraoj notaciji.

MATRIXOUT( a, n, m)
in

n,m

i = 1,n

i = 1,n

j = 1,m

j = 1,m

in

ai j

RET

Slika 4.3.2.2.b.

o ut

ai j

RET

Slika 4.3.2.2.c.

Sada vie nije veliki problem nacrtati algoritam za odreivanje zbira dve matrice
tipa nm. Ni proizvod matrica tipa nm i mk nije prevelik "zalogaj":

____________________________________________________________________________________
122

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritam sabiranja matrica je predstavljen na slici 4.3.2.2.d. dok algoritam

mnoenja dveju matrica se vidi na slici 4.3.2.2.e.
START
MATRIXIN(A,N,M)
START
MATRIXIN(B,M,K)

MATRIXIN(A,N,M)

i = 1,N

MATRIXIN(B,N,M)

j = 1,K
i = 1,N
0 Ci j
j = 1,M
p = 1,M
Aij +Bij Cij

Aip* Bpj +Cij Cij

MATRIXOUT(C,N,M)
STOP

MATRIXOUT(C,N,K)

Slika 4.3.2.2.d.

STOP

Slika 4.3.2.2.e.
Zadaci:
1. Nacrtati podalgoritma za elementarne transformacije matrica:
a) k-tu vrstu date matrice tipa nm podeliti sa brojem A0 ,
b) zameniti mesta i-te i k-te vrste date matrice tipa nm ,
c) dodati i-tu vrstu k-toj vrsti date matrice tipa nm.
2. Nacrtati algoritam koji e kvadratnu matricu tipa nn transformisati na gornju
trougaonu matricu upotrebom podalgoritama iz 1. zadatka (GAUSS-ov algoritam).
3. Nacrtati algoritam koji sabira elemente kolona (vrsta) matrice tipa nm .
Izlaz je vektor vrsta zbireva kolona (vektor kolona zbireva vrsta).
4. Nacrtati algoritam za sabiranje elemenata na glavnoj (na sporednoj) dijagonali
kvadratne matrice tipa nn. (Elementi glavne dijagonale su aii , , a elementi
sporedne dijagonale su : ai,n+1-i za i=1,2,...,n).
5. Nacrtati algoritam koji e transponovati matricu tipa nm .
6. Za date dve kvadratne matrice tipa nn: A=[aij]n,n i B=[bij]n,n. (n50)
nacrtati algoritam koji e odrediti vektor vrstu C=[ci]n iji se elementi dobijaju
kao maksimalni brojevi u kolonama matrice dobijene mnoenjem matrice A sa
transponovanom matricom matrice B.
____________________________________________________________________________________
123

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

4.3.2.3. UREIVANJE BROJEVNIH SKUPOVA I SREDNJA VREDNOST

U masovnoj obradi podataka jedno od kljunih zadataka je ureivanje skupova
(brojevnih, tekstualnih iili drugih, meusobno uporedljivih) objekata. Ve u sluaju tri
ulazna broja potrebno je najmanje dva uporeivanja, ali je problem reiv sa najvie tri
uporeenja. U povoljnom sluaju (brojevi su ve u rastuem redosledu) nije potrebna ni
jedna zamena mesta, a u najnepovoljnijoj situaciji
je redosled brojeva je upravo obrnut. U ovom
sluaju potrebno je izmeniti mesta sva tri broja.
START
in
(U cilju racionalne upotrebe memorije koristimo
N
iste oznake za ulazne i izlazne veliine: a, b, c.
1i
(Sika 4.3.2.3.a.).
in

Ai

START
in

a,b,c

a
? c

i=N

i+1 i

b<a

1i

Ai min

am
i +1 j

ba
j>N

m b

c<b

0
0

min Ai

Aj < min
1

Aj r

cm

min Aj

bc

r min

m<a

i +1 i
j +1 j

m b

ab

i<N
0

m a

1i

out

a,b,c

STOP

out

abc

i +1 i

Ai

i=N
1

STOP

Slika 4.3.2.3.a.
Slika 4.3.2.3.b.

____________________________________________________________________________________
124

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

Ureivanje brojnog skupa (sort) na najjednostavniji nain se moe reiti po

algoritmu na slici 4.2.3.2.b. (To ne znai, da je to reenje i naj racionalnije u pogledu
strukture algoritma). U prvom krugu ciklusa dovodimo na prvo mesto najmanji element
skupa. U drugom krugu (ve izostavljamo 1. elemenat) od preostala n-1 elementa
dovodimo najmanjeg na drugu poziciju. (Naravno usput vrimo neophodne izmene
vrednosti). Logika nastavka je ista: na tree mesto se dovodi najmanji elemenat od
ostalih, itd.
START

START

in

in

1i

1i
in

in

Ai

Ai
0

i=N

i+1 i

1i

1i

im

0 sig

i +1 j

i +1 j

j>N

j>N

Am r
0

i=N

i+1 i

Aj < Am
Ai Am

jm

r Ai
i +1 i

j +1 j

sig > 0

Aj < Ai

0
1

1i

Aj r
Ai Aj

out

Ai

r Ai
1

i=N

i<N
sig +1 sig
0

i +1 i

STOP

1i
i +1 i
o ut

i +1 i

Ai

i=N

Slika 4.3.2.3.d

STOP

Slika 4.3.2.3.c

____________________________________________________________________________________
125

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

Slika 4.3.2.3.c prikazuje jednu racionalniju varijantu algoritma sa slike 4.3.2.3.b.

Prilikom uporeivanja "pamtimo" samo pozicije elemenata i samo na kraju ciklusa vri
neophodnu ismenu. Slika 4.3.2.3.d. predstavlja jo "inteligentniji" algoritam. Prethodni
algoritmi "marljivo" izvre po n(n-1)/2 uporeivanja i tada, kada sluajno ve elementi
stoje u odgovarajuem redu i nije potrebna nikakva zamena pozicije.Ovaj poslednji
algoritam "primeuje" nepotrebnost zamene i jednostavno zaustavlja se!
Najjednostavniji (ujedno jedan od najvanijih) osnovnih statistikih parametara
je prosena vrednost (oekivana vrednost) i varijansa (odnosno kvadratni koren
varijanse = standardna devijacija). Kako izraunavamo te parametre?

START
in

START
0E
0E
0D
0D
1i
0n
in
in

ai

a*a + D D

ai + E E
n+1 n
a i *a i + D D
a=0
i=n

i+1 i

a+E E
0

E/n E

E/n E
D/n + E2 D
D/n + E2 D
D1/2 D

D1/2 D
ou t

E, D, n
ou t

E, D

STOP

STOP

Slika 4.3.2.3.e.

Slika 4.3.2.3.f.

____________________________________________________________________________________
126

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

Aritmetika sredina nekog skupa brojeva {a1, a2, a13 ,... , an} je broj:
n

E(a) = =( a i )/n
i =1

esto se kae da je to oekivana vrednost ili prosena vrednost skupa.

Standardna devijacija istog skupa brojeva je:
n

D(a) = =[( a i2 )/n ()2] .

1/2

i =1

Ukoliko pojedinane vrednosti elemenata skupa elimo da sauvamo radi daljih

ispitivanja, tada emo ih uitati kao elemente jednog niza. (Slika 4.3.2.3.e.). Nasuprot
ovakvom pristupu mogue je da nam je potrebna samo E(a) i D(a), pa su pojedinane
vrednosti u daljem toku rada nisu interesantne, pa nakon njihovog uitavanja i
kumuliranja prosto ih "zaboravimo". (To doprinosi racionalnijoj upotrebi memorije slika 4.3.2.3.f.)

4.3.2.4. TRIGONOMETRIJA I BROJ

Prilokom izuavanja funkcije sa jednom promenljive susreemo se sa

takozvanom TAYLOR-ovim, odnosno MACLAURIN-ovim redom funkcija. Izuimo
algoritme dva razvoja u red. Svakako, usled zahteva konanosti btroj sabiraka
izraunavamo samo do tanosti >0.
Posmatramo red:

x1 x 3 x 5 x 7

+...
sin(x)
1! 3! 5! 7!

( < x < )

i red Jamesa Gregory-a, otkrivenog 1671-ve godine:

x1 x3 x5 x7
arctg(x)

+... (1 x 1).
1 3 5 7
Algoritmi, koji su predstavljeni na slici 4.3.2.4.a. i slici 4.3.2.4.b. mogu se
koristiti za izraunavanje broja arctg(X) za proizvoljni ulazni broj x. Ciklus se ponavlja,
dokle god vrednost broja premauje zadat broj. Drugi algoritam slui za izraunavanje
broja .
____________________________________________________________________________________
127

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

ARCTG( X )

START

in

X,

ARCTG(1/8)

0 atgx

24*atgx A

X Z

ARCTG(1/57)
1n

8*atgx B
|Z|<
0

ARCTG(1/239)
o ut

atgx

4*atgx C

atgx + Z atgx

A+B+C pi
n+2n
RET

pi

(-1)*Z*X B
B/nZ

Slika 4.3.2.4.a.

out

Shanks & Wrench

STOP

Slika 4.3.2.4.b.

Kombinovanjem Gregory-jevog reda i formule arctg(X) + arctg(Y) =

X+Y
1 + XY

moemo proizvesti razliite postupke za izraunavanje broja :

a)
b)
c)
d)

= 5 arctg(1/7) + 2 arctg(3/79)
(Georg von Vega)
4

= arctg(1/2) + arctg(1/5) + arctg(1/8) (Zaharias Dahse)

4

= 4 arctg(1/5) 2 arctg(1/239)
(John Machin)
4

= 24 arctg(1/8) + 8 arctg(1/57) +4 arctg(1/239).

Ovaj poslednji identitet je otkrio Strmer 1896-te godine. Pomou tog identiteta
su Shanks i Wrench (1967) na jednoj maini tipa IBM 7090 izraunali prvih sto hiljada
decimala broja . Te proraune su kontrolisali pomou formule koja potie od
GAUSS-a:
= 48arctg(1/18) + 32arctg(1/57) 20 arctg(1/239)

____________________________________________________________________________________
128

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

Predlaemo itaocu, da razmisli o nainu kako moemo formirati niz decimala

jednog takvog broja recimo do 200 000-tog lana?

SINDEG(d, m , s)

d, m, s,

0 d o < 90
0 m'< 60
0 s''< 60
>0

Oevidno, ugradnjom ovih algoritama u

programe mogue je izraunavanje vrednosti bilo
koje trigonometrijske i inverzne trigonometrijske
funkcije. Na primer:

3.14159265... pi

cos(X) = sin(/2 X) ,

d+(m+s/60)/60 xdeg

(xdeg*pi)/180 X
0 sinx
X Z
1n

|Z|<

out

sinx + Z sinx

sinx

n+2n

RET
n * (n-1) D
(-1)*Z*X2 B

tg(X)=sin(X) / cos(X),
X
arcsin(X) = arctg
.
1- X2
Na slici 4.3.2.4.c. je predstavljen algoritam za
izraunavanje sin(X) pri datom X. Ulaz je u
stepenima-minutima-sekundama zadat. Iz tog
razloga je potrebno konvertovati ulaz na
radijansku meru. Prva tri koraka predstavljaju ba
ovu konverziju. Ukoliko je ulaz X u radijanima,
tada je potrebna ulazna veliina pored samo jo
broj .
Zadaci: U ovom poglavlju postavljeno je
vie pitanja. Odgovorite na ta pitanja! Sainite
algoritam za izraunavanje brojeva cos(X), tg(X),
arcsin(X) ili arccos(X) pri datom X i .

B/DZ

Slika 4.3.2.4.c.

4.3.2.5. PRIMBROJEVI I MAGINI KVADRATI

Na kraju prouimo jo nekoliko algoritama sa podruja teorije brojeva ili prosto
sa podruja "zabavne" (?) matematike. Prouavanje ovih primera pomae itaocu da
potpunije savlada taj specifian nain miljenja koji je neophodan svakom programeru i
koji se primenjuje prilikom pisanja bilo kojeg programa.
A. zadatak: Rastavimo prirodan broj N na proizvod prostih inilaca! U toku
reavanja zadatka primenjujemo takozvano ERATOSTENOVO sito. Pokazimo od
prvog primbroja (prostog broja = 2) i podelimo dati broj ovim brojem koliko god puta to
____________________________________________________________________________________
129

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

moemo. Ovo osigurava, da preostali kolinik nilje deljiv ni sa jednim sadriocem

korienog prostog broja. Zatim prelazimo na sledei delilac (uveamo malopreanji
za 1 i delimo... ako moemo. Ako ne moemo, uveamo delilac za 1 ... itd) Postupak
nastavljamo do kvadratnog korena broja N (Zato ne postoji vei delilac broja N?)
(Slika 4.3.2.5.a.)

B. zadatak: esti prloblem je

i prosto ispitivanje pripadanja
datog broja A nekom skupu
A1, A2, ..., AN koji je ureen
u rastuem redosledu. Skup
moe biti i veoma obiman, te
pojedinano
uporeivanje
broja X sa lanovima skupa
moglo bi da traje dugo. Zato
se primenjuje takozvano
binarno traenje: prvo se
pronae najmanji stepen
broja 2 koji premauje broj
elemenata tog skupa, tojest:
traimo n i k takve da bude:

START
in

1j
2i
N m

0 cj
0 dj

1Q

Q +1 Q

Q*i<m
0

k = 2n N

Q*i=m
1

dj = 0

Qm
0

i dj

j+1j

1 + cj c j

i+1i

m=1

d1 = 0

1k
i > N1/2
out

d k, ck

o ut

N "prime"
k+1k

k<j

Nakon toga metodom

polovljenja pronalazimo elemente sa kojima uporeujemo broj X. Uporeivanje
moe biti uspeno - pa je
postupak zavren, nali smo
indeks k za koji je Ak = X,
a u sluaju neuspeha bie ili
Ak-1 < X Ak , ili
Ak X < Ak+1 .
Algoritam binarnog traenja
je nacrtan na slici 4.3.2.5.b.

STOP

Slika 4.3.2.5.a.
____________________________________________________________________________________
130

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

START
in

A1 > X

A1 A2 A3 ... AN

0
X <A 1 | A N < X

AN < X
0

o ut

"error"
1k

STOP
2k k

k<N
0

k/2 k
kL

Ak < X
0
1

Ak > X

L=1

L=1
0

L/2 L

L/2 L
k+L k

k+1 k

k-L k

k-1 k
X=A k

A k X < A k+1

k>N
1

A k -1 < X A k

ou t

L/2 L
k-L k

STOP

Slika 4.3.2.5.b.
____________________________________________________________________________________
131

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

C. zadatak: Ispunjavanje maginog kvadrata sa neparnim brojem polja. Neka je

ulaznini podatak n, a broj polja maginog kvadrata e biti m2=(2n+1)2. Ispunjavamo
ta polja sa uzastopnim lanovima bilo kojeg aritmetikog ili geometrijskog niza (na slici
je upotrebljen niz prirodnih brojeva od 1: 1,2,3,...,m2). "Pravila" ispunjavanja su u
sutini jesu koraci algoritma. I pravila i algoritam su nacrtani na slici 4.3.2.5.c.
Neophodna poetna informacija je polazimo iz srednjeg polja prve vrste ! "Odigrajmo"
ovu igru !
1
2a

k+1

k+1

2b

3a
k

3b

START
k

in

k+1
2*M+1 N

k+1

k+1

i=1,N
1

j=1,N

1j
0Ai

j>N

Aij=0
0

k1

1i

i+2i

m+1 j

j-1j

k Ai

j>N

N i

k +1 k

i=1,N

k > N2
0

i -1 i
j=1,N
j +1 j

o ut

Ai

i=0

STOP

Slika 4.3.2.5.c.
____________________________________________________________________________________
132

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

D. zadatak: Naizgled sledei zadatak se ne pokorava osnovnim zahtevima

algoritama, naime jo nije odgovoreno na pitanje, da li je algoritam konaan, ili postoji
neki ulazni broj, koji e izazvati "beskonano lutanje". Dosadanji pokuaji su se svi
zavrili, ali to nije dokaz! Sumnja ostaje, da moda postoji ipak takav ulaz, za koji se
izlazni niz nikad ne zavrava. Pokuajte i vi! Zadatak je sledei: Polazimo od
proizvoljnog prirodnog broja kao prvog lana niza i odreujemo sledei lan: ako je
prethodni, tojest i-ti lan paran broj, tada za i+1-vi lan uzimamo polovinu prethodnog
lana. Ako je i-ti lan neparan broj, tada sledeeg dobijamo tako, da se i-ti lan
pomnoi sa 3 i proizvodu jo dodamo 1. Postupak se zavrava, kada je naredni lan
jednak broju 1. (Slika 4.3.2.5.d.)
START
in

M
Mk
1n
k cn

max(cn )=?

1q

q+1 q

2*q < k
0

2*q = k

qk

3*k+1 k

n+1n

k=1
1

1i

out

i+1i

ci

i<n

?( n < )?

STOP

Slika 4.3.2.5.d.
____________________________________________________________________________________
133

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

E. zadatak: Zavrni zadatak poglavlja o algoritmima je jo jedna iteracija. To je

iterativni niz kod kojeg postupamo na sledei nain:
dato je N konstanti (konstanta stalni broj): b1,b2,b3, ... , bN , i
dato je N prvih elemenata niza An : A1,A2,A3, ... , AN.
Svaki naredni lan niza se izraunava pomou prethodnih lanova i unapred datih
konstani na sledei nain:
Ak+1 = b1 Ak-N-1 +b2 Ak-N-2 +b3 Ak-N-3 +... + bN-1 Ak-1 + bN Ak,
gde je k=N+1, N+2, ...
Specijalno: Kod poznatog FIBONACCI-jevog niza je N=2,b1=b2=A1=A2=1.
Tojest Ak+1=Ak+Ak-1.
Prvih nekoliko lanova tog niza je: 1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,...
Slika algoritma je nacrtana na slici 4.3.2.5.e.
START
Fibonacci

in

N= 2
A 1 = A 2 = b1 = b2 = 1
M = 3,4,5,...

N, M
1i
in

Ai , b i

i<N

i+1 i

i<M

1i

i+1 i
0 Ai

1j
Ai + bj * Ai-N+j Ai

ou t

Ai

i<M

i+1 i

STOP

j=N
0

j+1 j

Slika 4.3.2.5.e.
____________________________________________________________________________________
134

Algoritmi

OSNOVI RAUNARSTVA

Zadaci:
U narednim zadacima u (..) zagradama su navedeni brojevi koji su u literaturi u
naslovu [10] a u {..} su brojevi zadataka iz naslova [23]. Radi skraivanja teksta
zadataka izostavili smo iz svakog zadatka tekst "Nacrtati algoritam zdatka..", samo smo
naveli ulazne podatke (ako postoje) i izlazne podatke, koje je potrebno da odredite u
algoritmu. Zadali smo i formulu, ukoliko je ona bila neophodna.
1. (7) Ulaz je broj N, izraunati izlazni broj Z=N(N+1)(N+2). N je takoe izlaz.
2. (10) Ulaz su koordinate take (x,y) u Dekartovom koordinatnom sistemu, a
izlaz su polarne koordinate take (,), =(x2+y2)1/2, =arctg(y/x).
3. (15) Ulaz: 4 broja, izlaz su isti brojevi, njihovi kvadrati i zbir njihovih kvadrata.
4. (19) Ulaz ceo broj k. Ako je k negativan, postoji dodatni ulaz n. Izlaz je broj m,
gde je m=n3k3. Izlaz su brojevi k,n i m. Ako je k pozitivan, tada se rauna samo
m=k2+k+1 i izlaz je k i az m. Ako je k=0 algoritam ne radi nita!
5. (23) Ulaz su logike promenljive A, B, C i D, izlaz je Z=(A+B +C)D.
6. (25) Bez ulaza napraviti tablicu vrednosti logikog izraza Z=(A+BC) D .
7. (43) Ulaz je trocifreni broj a izlaz je samo srednja cifra tog broja.
8. {1.4.5} Ulaz su elementi skupova X i Y, a izlaz su elementi unije i preseka tih
skupova: X={x1, x2, ..., xm} i Y={y1, y2, ..., yn}.
9. {1.4.6} Ulaz je prirodan broj 1 N 3999, a izlaz je zapis tog broja rimskim
ciframa. Reite i obrnut zadatak: Iz rimskih cifara u dekadni zapis!
10. (67) Ulaz su prirodni brojevi N1 i N2, izlaz je S zbir neparnih brojeva, koji su
izmeu data dva ulazna broja.
11. (72) Ulazi ukupno 80 jednocifrenih brojeva. Izlaz su brojevi pojavljivanja cifara
od 0 do 9.(Koliko 0, koliko jedinica, koliko dvojki, itd...)
12. (79) Ulaz je prirodan broj n, izlaz je zbir kvadrata prvih n prirodnih brojeva
deljivih sa 3: S=32 + 62 + 92 +122 +... + (3n)2 .
13. (88) Ulaz y, x1, x2 s x3. Izlaz je tabela vrednosti funkcije Z=f(x,y) od x1 do x2
po koracima x3. Funkcija Z je zadata na sledei nain x+y>0 Z=x2+3y,
x+y=0 Z=x22y s x+y<0 Z=x2y.
14. (112) Eksperimentisanjem pronaimo sve pravougle trouglove ije stranice su
celi brojevi koji ne premauju 100. Izlaz su trojke brojeva, koje zadovoljavaju
traene uslove.
15. (128) Izraunati ex pomou reda:
ex = 1 + x + (x2)/(2!) +(x3)/(3!) +(x4)/(4!) +(x5)/(5!) + ... Ulaz x i tanost .
16. (141) Ulaz je decimalni broj X, izlaz je binarni zapis tog broja. Ulazni broj ne
moe da premai veliinu iji je binarni zapis 111111(2).
17. {1.4.7} Ulaz je matrica A tipa nn (n 20).
izraunati zbir elemenata na glavnoj dijagonali,
izraunati zbir elemenata na sporednoj dijagonali,
izraunati zbir elemenata iznad glavne dijagonale,
izraunati zbir elemenata ispod sporedne dijagonale.
____________________________________________________________________________________
135

OSNOVI RAUNARSTVA

Algoritmi

Kontrolna pitanja.
1. Odredite pojam algoritma!
2. Koje zahteve mora da zadovolji svaki algoritam?
3. ta znai zahtev konanosti algoritma?
4. ta znai zahtev jednoznanosti algoritma?
5. ta znai potreba postojanja ulaza i izlaza algoritma?
6. ta znai zahtev efikasnosti algoritma?
7. Koje standardizovane grafike simbole koristimo za predstavljanje algoritama?
8. Koje osnovne strukture algoritama razlikujemo?
9. Koje su karakteristike prostih linijskih algoritamskih struktura?
10. Koje su karakteristike razgranatih linijskih algoritamskih struktura?
11. Koje su karakteristike ciklikih algoritamskih struktura?
12. Klasifikujte ciklike strukture po vrsti kriterijuma naputanja algoritma.
13. Klasifikujte ciklike strukture po poloaju kriterijuma naputanja algoritma.
14. Koji naini su ispravni za organizaciju vie ciklusa u algoritmu ? Koja je
najea neispravna organizacija?
15. Koji je poetnu vrednost neophodno postaviti kod "sabirakih" ciklusa?
16. Koji je poetnu vrednost neophodno postaviti kod ciklusa za izraunavanje
proizvoda?
17. Kako reiti pitanje deljivosti broja A brojem B (zajedno sa veliinom ostatka)
bez upotrebe operacije deljenja?
18. ta znai u algoritmu (odnosno u odgovarajuem programskom koraku) oznaka
dodeljivanja vrednosti f(a)a, gde se ista promenljiva pojavljuje i na strani
dodele i na strani prijema vrednosti?
19. Pokaite primer algoritma koji e se "uguiti" u beskonanos petlji!
20. Da li vam je poznato, do koliko decimala tanosti su uvene softverske firme
izraunale broj ? Razmislite na pitanju: "svemogui" raunar ipak ima konane
kapacitete. Ukoliko bi ste imali raunar "neogranienih kapaciteta", kako bi ste
izraunali broj do proizvoljnog broja decimala tanosti? Nacrtajte algoritam!

____________________________________________________________________________________
136

OSNOVI RAUNARSTVA

18

Microsoft

Literatura

Microsoft Outlook Express Help

MicrosoftOutlook Express2000

19

Netscape

NetHelp - Browsing the Web

Netscape 2000

20

Netscape

NetHelp - Using Email

Netscape 2000

21

Netscape

NetHelp - Creating Web Pages

Netscape 2000

22

Mller P. szerkeszt

Szmtstechnikai Kislexikon
Mszaki Knyvkiad, Budapest, 1973.

23

Orlov K., Mihajlovi B.

Numerika matematika
Zavod za izdavanje udbenika Beograd, 1968.

24

Papp Lszl

A knyvviteli informcis rendszer elmleti

krdsei
Tanknyvkiad, Budapest, 1979.

25

Parezanovi N.

Raunske maine i programiranje

PFV "OECONOMICA" Beograd, 1972.

26

Pejovi P., Parezanovi N.

Analogni elekronski raunari

Univerzitet u Novom Sadu PMF, 1970.

27

Perii B.

Metodika zbirka zadataka I

Stylos Novi Sad, 1997.

28

Prszki G.

Szmtgpes nyelvszet
Szmtstechnika-alkalmazsi Vllalat Budapest,
1989.

29

Rozgonyi-Borus Ferenc

RAM-ba zrt vilg

Mozaik oktatsi Studi Szeged, 1998.

30

The MathWorks, Inc.

Using MATLAB version 5

Natick, MA. 2000

31

Toi .

Mali leksikon raunarstva i informatike

Prilog asopisa Raunari

32

ivoti Z.

Moja kola C-a

Prilog asopisa Raunari

________________________________________________________________________
182